SPECIJALNO IZDANJE AVGUST 2014.
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG
OSIGURANJA
Istorijski najveće
učešće u ukupnoj
premiji
I približavanje EU
i ekonomičnost
poslovanja
Podsticaji dižu
investicioni potencijal
na milijardu evra
U Srbiji samo pet odsto stanovnika životno osigurano
Ukoričeni kompleti revije ISTORIJA za
2013.
Svih 12 brojeva u kvalitetnom povezu za 1.650 dinara
Istinite priče o vladarima, dinastijama, intrigama, velikim ljubavima
i događajima koji su menjali svet,
na preko 600 strana u koloru - na jednom mestu
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Potreba i
sigurnost
D
a li će i kada Srbija da dostigne tako
visok nivo razvoja tržišta životnog osigu−
ranja koje može da je uvrsti u red razvi−
jenih, pokazaće vreme. Za sada smo po
nivou razvijenosti na začelju u čitavom
regionu. No, u ovom kriznom vremenu pokazalo se da
i naši ljudi sve više shvataju suštinu i značaj životnog
osiguranja. Eto, pokazuju i zvanični podaci da je život−
no osiguranje skoro za četvrtinu poraslo u odnosu na
prošlu godinu (prvo tromesečje) i pored toga što nema
posebnih podsticaja za taj vid dugoročne štednje.
Možda nas kriza i opasnost od gubitka zaposlenja sve
više upućuju da se okrenemo sticanju nekih navika,
koje su nam doskora bile strane, mada je još uvek kod
nas broj životno osiguranih skroman. Naravno, dosta
toga zavisi i od angažovanosti osiguravača, od države
i regulative, ali ako se linija razvoja kreće naviše i sada
kada je najteže, onda već ima smisla i opravdanja za
prognoze nastavka rasta tog dela tržišta. Sigurno su to
pozitivni pomaci koji ukazuju da ima nade da se i u
Srbiji razvije tržište životnog osiguranja i da postane
značajan siguran dodatni finansijski oslonac i
porodičnog budžeta građana pojedinaca, što je i te
kako bitno i za samu državu. Ako se zna da je životno
osiguranje vrsta obezbeđenja sigurnosti i štednja na
dugi rok sa solidnim prinosom, onda je jasno da ona
znači sigurnost i materijalno obezbeđenje za osigu−
ranike i njegove članove porodice. Time se država
rasterećuje u pogledu socijalnih davanja građanima,
ali i dobija povoljne kreditore, jer upravo kroz zatvoren
krug životnog osiguranja jača industrija osiguranja,
koja postaje značajan i to povoljan finansijski partner
države u finansiranju na dugi rok, pa se time i
unapređuje jedan značajan deo srpskog finansijskog
tržišta. Očito je da nam je do sada manjkalo više volje
i odlučnosti, ali kada je kriza nametnula neizvesnost,
postalo je prijemčivije životno osiguranje kao jedan od
vidova obezbeđivanja sigurnije budućnosti, pa je došlo
i do pozitivnih promena na samom tržištu životnog
Ljiljana Kostadinović
osiguranja. Znači može.
Privredni pregled: Palmira Toljatija 5/III,11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o. www.pregled.rs; generalni direktor: Drago Delić;
glavni i odgovorni urednik: Branislava Petrović; direktor marketinga, urednik specijalnih izdanja: Maja Vidaković;
urednik: Ljiljana Kostadinović; dizajn i prelom: Zoran Mihailović i Vesna Anđelkoski; urednik fotografije: Predrag Todorović;
korektura: Ljiljana Vranić; Sekretarijat tel./fax: 011 31 96 320; Centrala: 011 31 93 929; Redakcija: 011 31 96 318;
Pretplata: 011 31 96 321; e−mail: [email protected]; Marketing: 011 31 96 322, 011 31 96 323; e−mail: [email protected]
Štampa: Politika a.d.; avgust 2014.
3
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Jevtić: Trend rasta premije i u ovoj godini
Istorijski najveće učešće
u ukupnoj premiji
Poboljšanje na tržištu životnog
osiguranja je evidentno. Pre−
mija životnih osiguranja u
2013. godin
ni je iznosila 14 mili−
jardi dinara i u procenjenom
BDP−u imala je učešće od 0,4
odsto, a po stanovn
niku je izno−
sila 17 evra. Poboljšana je i
struktura ukupne premije, ta−
ko da životna osiguranja be
e−
leže svoje istorijsko najveće
učešće u ukupnoj premiji od
22 odsto, kaže direktor Uprave
za nadzorr nad finansijskim in−
stitucijama Ðorđe Jevtić
O
potrebi razvoja tržišta životnog
osiguranja, i uopšte ukupnog tržišta osiguranja,
kao i uzrocima zbog kojih Srbija ima znatno niži
nivo razvijenosti tog dela finansijskog tržišta za
specijalno izdanje „Tržište životnog osiguranja u Srbiji 2014“
ekonomskog dnevnika „Privredni pregled“ razgovaramo sa
direktorom Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama
NBS Ðorđem Jevtićem.
Istočne Evrope – CIE. Premija životnih osiguranja je zabe−
ležila globalan realan rast od 2,9 odsto, pri čemu je u CIE
došlo do pada od 1,2 odsto, dok je premija neživotnih osigu−
ranja na svetskom nivou imala realan rast od 2,5 odsto, a u
CIE oko jedan odsto.
Osiguranje u Republici Srbiji je drugi po veličini segment
finansijskog tržišta (iza banaka), na kome posluje 28 društa−
va za osiguranje. Životno osiguranje pruža 13 društava za
osiguranje, od kojih je, posmatrano prema vlasništvu 12
društava za osiguranje u većinskom stranom vlasništvu, pre
svega iz zemalja Evropske unije − EU (Deset društava za
osiguranje. U prvom tromesečju 2014. godine je 11 društava
za osiguranje, imajući u vidu promenu vlasništva jednog
društva za osiguranje.). Društva za osiguranje u većinskom
stranom vlasništvu koja se bave životnim osiguranjem u
2013. godini učestvuju sa 58 odsto (EU 57,3 odsto) u bilan−
snoj sumi i 91 odsto (EU 88,9 odsto) u ukupnoj premiji život−
nih osiguranja.
Prema pokazateljima razvijenosti kao što su odnos ukup−
ne premije i BDP−a i ukupna premija po stanovniku, tržište
osiguranja u Republici Srbiji je manje razvijeno u poređenju
sa zemljama članicama EU. Navedena dva pokazatelja nisu
bitnije promenjena u 2013. godini u odnosu na prethodne
godine. Premija je u procenjenom BDP−u imala učešće od
1,8 odsto, dok je premija po stanovniku iznosila 78 evra. Pre−
ma poslednjim objavljenim podacima Swiss Re za 2012. go−
dinu, učešće premije u BDP−u za 27 zemalja članica EU iz−
nosilo je 7,8 odsto, a grupi zemalja u razvoju 2,7 odsto. Pre−
mija po stanovniku za 27 zemalja članica EU iznosila je
2.558 dolara, a u grupi zemalja u razvoju 120 dolara.
Kako ocenjujete trenutno stanje na tržištu životnog
osiguranja?
− Ako se posmatra segment životnih osiguranja, uočava
se poboljšanje pokazateljima razvijenosti tržišta, u 2013. go−
dini u odnosu na prethodne godine, što je posledica rasta
premije, i to po stopi od 18,6 odsto. Premija životnih osigu−
ranja u iznosu od 14 milijardi dinara je u procenjenom BDP−
u imala učešće od 0,4 odsto, a po stanovniku je iznosila 17
evra. Osim toga, poboljšana je i struktura ukupne premije,
tako da životna osiguranja beleže svoje istorijski najveće
učešće u ukupnoj premiji od 22 odsto.
Domaće tržište životnog osiguranja karakteriše stabil−
nost, odnosno solventnost i likvidnost, i pored efekata krize
koji su se prvi put odrazili na sektor osiguranja u Republici
Srbiji u 2009. godini.
U prilog razvoju ovog segmenta osiguranja u 2013. godi−
ni, osim već napred navedenog, govore i: 506.080 za−
ključenih osiguranja i njihov rast od 21,9 odsto u odnosu na
prethodnu godinu, zatim trend pada racija raskida na 7,8 od−
sto sa 12,4 odsto u 2009. godini, kao i racio otkupa od 3,3
odsto. U 2013. godini je prema procenama došlo do oporav−
ka svetske ekonomije, kao i ekonomija regiona Centralne i
5
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Izvor: NBS
nomskih indikatora), kako u pogledu ograničenja, tako i prili−
ka za dalji razvoj. Tako je kretanje premije u proteklom peri−
odu bilo pod značajnim uticajem indikatora, kao što su rast
bruto domaćeg proizvoda i stopa nezaposlenosti, pri čemu je
njihovo kretanje, s obzirom na obaveznost pojedinih neživot−
nih osiguranja, imalo značajniji uticaj na premiju životnih osi−
guranja.
U 2013. godini u Republici Srbiji se
beleže pozitivne tendencije, imajući u vi−
du procenjeni rast BDP−a od 2,5 odsto i
zaustavljanje rasta stope nezaposlenosti
od 22,1 odsto. Značajan doprinos rastu
dala je i istorijski niska stopa inflacije od
2,2 odsto, pa je, imajući u vidu sva nave−
dena pozitivna kretanja, ukupna premija
prvi put nakon 2008. godine zabeležila
realan porast od dva odsto. Ovaj trend
međugodišnje inflacije i ukupne premije
je zadržan i početkom 2014. godine, ta−
ko da međugodišnja inflacija za prvo tro−
mesečje iznosi 2,3 odsto, a ukupna pre−
mija, prema preliminarnim podacima, re−
alno raste 0,9 odsto.
Posebno na životna osiguranja
značajan uticaj imaju i privatna po−
Izvor: NBS
trošnja, kao i kulturološke odrednice ko−
je determinišu dohodak koji će biti odvo−
jen za obezbeđivanje sigurnosti i štednje kroz životno osigu−
ranje. Preduslov za dalji razvoj je materijalna osnova poten−
cijalnih osiguranika i njihova obaveštenost i razumevanje
proizvoda osiguranja.
S obzirom da je zadatak društava za osiguranje pružanje
zaštite osiguranicima, ona treba da daju svoj podsticaj kroz
prepoznavanje potreba osiguranika i razvoj odgovarajućih
usluga po adekvatnoj ceni, što rezultira kako povećanjem ni−
voa zaštite stanovništva i ekonomskih kapaciteta, tako i po−
većanjem stabilnosti i profita sektora osiguranja.
Nastavak trenda nominalnog i realnog rasta tehničkih re−
zervi za isplatu naknada osiguranicima u 2013. godini na ni−
vou Republike Srbije od 9,4 odsto i 7,1 odsto, respektivno,
najvećim delom je posledica porasta matematičke rezerve
od 19,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da se u
toj godini uočava gotovo izjednačenost tehničkih rezervi
životnih i neživotnih osiguranja.
S druge strane, društva za osiguranje koja se pretežno
bave poslovima životnih osiguranja, ostvarila su potpunu po−
krivenost tehničkih rezervi, pri čemu je državnim hartijama
od vrednosti pokriveno 88,5 odsto tih rezervi. Za ova osigu−
ranja je značajno da postoje hartije od vrednosti duže ročno−
sti, kako bi se omogućila održiva ALM (Asset Liabilities Ma−
nagement) strategija.
Srpsko tržište osiguranja je raslo, pa imajući u vidu
makroekonomske uslove, šta je poguralo njegov rast u
proteklih nekoliko godina, a šta posebno u 2013. godi−
ni i prvim mesecima ove godine?
− Najznačajniji uticaj na sektor osiguranja ima svakako
stanje u realnoj ekonomiji (mereno kretanjem makroeko−
Šta su glavni problemi na tom delu finansijskog
tržišta koje kao regulatorni nadzor uočavate?
− U poslovima neživotnih osiguranja je u 2013. godini za−
beležen blago negativan kombinovani pokazatelj (odnos šte−
6
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Predlogom zakona je, za društva za osiguranje koja u tre−
nutku stupanja na snagu zakona istovremeno pružaju usluge
životnih i neživotnih osiguranja, propisano da mogu da nasta−
ve da obavljaju kompozitno ove poslove, uz obavezu razgra−
ničenja imovine, obaveza i kapitala, i određen je rok od godi−
nu dana od dana stupanja na snagu zakona da ova društva
usaglase svoje poslovanje sa zakonom. Takođe, za društva
za osiguranje koja obavljaju poslove životnih, odnosno
neživotnih osiguranja, odvojeno u dva društva za osiguranje,
a koja imaju istog većinskog vlasnika, predviđa se mogućnost
zajedničkog obavljanja pojedinih
poslova, na ugovornoj osnovi.
ta, troškova i prinosa od investiranja sa merodavnom premi−
jom osiguranja u samopridržaju), koji iznosi 102,4 odsto. Na−
vedeno govori u prilog potrebi intenzivnijih aktivnosti društa−
va za osiguranje koja se bave neživotnim osiguranjem na
poboljšanju efikasnosti, odnosno smanjivanju troškova po−
slovanja.
U poslovima životnih osiguranja je u 2013. godini
uspešno rešen nasleđeni problem visokih kamatnih stopa za
obračun matematičke rezerve višegodišnjih ugovora životnih
osiguranja u stranoj valuti, implementacijom podzakonske
Za koje još novine se zalaže
NBS ovim predlogom Zakona i
zbog čega se ide na donošenje
novog zakona, a ne na izmene i
dopune važećeg?
− Narodna banka Srbije, kao
predlagač Zakona o osiguranju, ko−
jim se uređuje delatnost osiguranja,
želi da poveća kvalitet obavljanja
delatnosti osiguranja i omogući nje−
govo dalje usklađivanje sa standar−
dima razvijenih tržišnih privreda i sa
pravnom tekovinom EU u oblasti
osiguranja, pri čemu će Narodna
Izvor: NBS
skupština dati konačnu reč na tekst
zakona.
Imajući u vidu da je Republika Srbija zemlja kandidat za
članstvo u EU, izvršeno je dalje usklađivanje sa acquis−em,
kako bi se omogućila priprema za punopravno članstvo, po−
sebno u sledećim oblastima: sloboda osnivanja ogranka i
sloboda pružanja usluga osiguranja, rad ogranaka iz trećih
država, nadzor grupe društava za osiguranje, kvalifikovano
učešće i bliske veze, obaveza informisanja osiguranika i
službena tajna, fit & proper zahtevi, adekvatnost kapitala,
upravljanje rizicima i sistem internih kontrola.
Nacrtom zakona o osiguranju stvaraju se pretpostavke
za razvoj i unapređenje delatnosti osiguranja i zaštitu kori−
snika usluga osiguranja. U fokusu je upravo zaštita korisnika
osiguranja, te je posebno propisana obaveza društava za
osiguranje da, pre zaključenja ugovora o osiguranju i za vre−
me trajanja tog ugovora, pismeno obaveste ugovarača osi−
guranja o svim relevantnim podacima značajnim za taj ugo−
vor. Posebna pažnja posvećena je i poslovima zastupanja i
posredovanja u osiguranju (tzv. intermedijarima), uvažava−
jući važnost uloge intermedijara u osiguranju koji ostvaruju
direktan kontakt s potencijalnim korisnicima osiguranja.
Takođe, Nacrtom zakona celovito su uređena pitanja ade−
kvatnosti kapitala društava za osiguranje, njihove investicione
aktivnosti, tehničkih rezervi za isplatu šteta osiguranicima, kao
i odgovarajući segmenti sistema upravljanja u društvima za
osiguranje, što bi trebalo da obezbedi veću pouzdanost u
održavanju preuzetih rizika društva za osiguranje u prihvatlji−
vim okvirima, kao i efikasnije i konkretnije delovanje ovih insti−
tucija u finansijskom sistemu. Kada su u pitanju poslovi život−
nih osiguranja, vrste životnih osiguranja koje mogu da pružaju
domaća društva za osiguranje su usklađene sa acquis−em.
Kao novina može se navesti i propisivanje organizacije i
upravljanja u društvu za osiguranje (organi društva), kao i
regulative Narodne banke Srbije. Pozitivan efekat implemen−
tacije ove regulative je doveo do povećanja rezerve životnih
osiguranja, što je važan doprinos Narodne banke Srbije
zaštiti interesa osiguranika i korisnika osiguranja.
Kompozitna osiguravajuća društva „preživela“
Predlog novog Zakona o osiguranju, daje konačno
rešenje da li moraju da funkcionišu kao odvojena prav−
na lica društva za životno i neživotno osiguranje, ili mo−
gu da budu kompozitna, kao što i sada postoji u našem
sistemu osiguravajućih društava? Koliko je bitno za
osiguravače rešavanje takvog pitanja?
− Pitanje istovremenog obavljanja poslova životnih i
neživotnih osiguranja uređeno je Nacrtom zakona o osigura−
nju, u skladu sa pravnom tekovinom EU u oblasti usluga osi−
guranja.
Naime, acquis utvrđuje nemogućnost jednog društva za
osiguranje da istovremeno obavlja poslove životnih i neživot−
nih osiguranja, dok se za postojeća kompozitna društva za
osiguranje ostavlja mogućnost državama članicama EU da
ili zahtevaju razdvajanje obavljanja ovih poslova ili da omo−
guće kompozitnim društvima da nastave poslovanje kao jed−
no pravno lice, uz dodatnu obavezu razdvajanja uprave što
podrazumeva razgraničenje imovine, kapitala i obaveza po
osnovu ovih poslova. Imajući u vidu da tretman postojećih
kompozitnih društava za osiguranje predstavlja nacionalno
diskreciono pravo, u većem broju država članica EU pred−
viđena je mogućnost daljeg poslovanja kompozitnih društa−
va za osiguranje (na primer Austrija, Slovenija, Hrvatska i
druge zemlje).
7
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
obaveze čuvanja poverljivih podataka i informacija, kao i
načina i uslova za obavljanje poslova osiguranja društva za
osiguranje u stranoj državi.
Nacrtom zakona uređena je postepena liberalizacija
pružanja usluga osiguranja, odnosno reosiguranja u Repu−
blici Srbije, saglasno dosadašnjim pregovorima sa Svetskom
trgovinskom organizacijom u ovoj oblasti. Na ovaj način je
omogućeno podsticanje tržišnog nadmetanja i daljeg razvo−
ja tržišta osiguranja, ponude novih proizvoda osiguranja, a ti−
me i veće konkurentnosti na tom tržištu.
Imajući u vidu da je obim izmena i novina u odnosu na
važeće zakonsko rešenje veoma veliki (obuhvata preko 50
odsto članova važećeg zakona), a saglasno propisima koji
uređuju predlaganje zakona, opredeljeno da se iste uvedu no−
vim zakonom, a ne kroz izmene i dopune postojećeg zakona.
mica među učesnicima.
Ako se posmatraju životna osiguranja tokom prošle i ove
godine, jedno društvo za osiguranje je prenelo deo svog
portfelja drugom društvu, dok je jedno društvo za osiguranje
kupilo većinski paket akcija drugog društva. U slučaju spaja−
nja, odnosno pripajanja ili prenosa portfelja zaključeni ugo−
vori osiguranja ostaju na snazi pod neizmenjenim uslovima.
Narodna banka Srbije nema zvaničnih najava o povlačenju
sa tržišta, niti dolasku novih društava za osiguranje na tržište
osiguranja Republike Srbije.
Supervizor na te odluke društava za osiguranje ne može
uticati, niti to treba da čini, ali su mehanizmi koji obezbeđuju
zaštitu domaćih korisnika, kao i stabilnost domaćeg tržišta
osiguranja u potpunosti implementirani odgovarajućim za−
konskim normama.
Moguće usporavanje rasta
Kako u NBS ocenjujete investicioni potencijal osigu−
ravača iz sfere životnih osiguranja, kao onaj koji prati
priliv investicija i kontroliše ulaganja u državne hartije
od vrednosti?
− Ukupna matematička rezerva životnih osiguranja u iz−
nosu od 46,9 milijardi dinara u 2013. godini u potpunosti je
pokrivena plasmanima i to pretežno plasmanima u državne
hartije od vrednosti, koje dospevaju postepeno (do 2016, od−
nosno do 2026. godine Do 2016. godine za obveznice „sta−
re devizne štednje“, a do 2026. godine za petnaestogodišn−
je državne obveznice emitovane 2011. godine. Takođe, u
aprilu 2014. godine su emitovane državne obveznice u evri−
ma koje dospevaju 2024. godine).
Prema poslednjim analizama ročne strukture ove rezer−
ve osiguranja i njenih plasmana, uočava se da su plasirana
sredstva kraće ročnosti od obaveza, što govori o investicio−
nom potencijalu društava za osiguranje, ali i potrebi da se
sredstva po njihovom dospeću adekvatno reinvestiraju, vo−
deći računa o prinosu i sigurnosti plasmana.
Koje su prognoze NBS o kretanju na tržištu životnog
osiguranja do kraja 2014. godine u celini, ali posebno u
pogledu rasta i konsolidacije tog dela tržišta, uključu−
jući i moguće povlačenje određenih kompanija, dolazak
novih i tome slično?
− Privredni rast u 2014. godini u Republici Srbiji, proce−
njen pre izbijanja katastrofalnih poplava u maju ove godine,
je oko jedan odsto, sa blagim rastom stope nezaposlenosti,
padom prometa trgovine na malo i realne mase zarada u pr−
vom tromesečju tekuće godine. Prema preliminarnim poda−
cima za prvo tromesečje 2014. godine premija životnih osi−
guranja je zabeležila nominalni i realni rast od 24,3 od i 21,6
odsto respektivno.
Imajući u vidu poplave u Republici Srbiji, koje su izazva−
le izuzetno visoke štete, privredni rast će sigurno biti dodat−
no otežan, uz potrebu prilagođavanja teškoj situaciji prome−
nama strategija svih učesnika u domaćoj ekonomiji, pa tako
i društava za osiguranje. Može se
očekivati da će se navedeno re−
flektovati na sektor osiguranja
kroz smanjenje tražnje za njego−
vim proizvodima, što bi moglo
da dovede do usporavanja dosa−
dašnjeg rastućeg trenda premije
životnog osiguranja. Društva za
osiguranje će morati da, u novona−
staloj situaciji, posvete više pažnje
prvenstveno pravovremenoj isplati
šteta, a zatim i unapređenju upra−
vljanja rizicima, povećanju transpa−
rentnosti i dobroj poslovnoj praksi,
fokusirajući se na klijente i po−
većanje svesti i znanja klijenata
o osiguranju, kao delatnosti koja
obezbeđuje neophodnu sigur−
nost, kako čoveka tako i cele
ekonomije jedne zemlje i kao ta−
kvo predstavlja investiciju u si−
gurnu budućnost, a ne nepotreban trošak.
U periodu od 2005. godine do danas 13 društava za osi−
guranje je dobilo greenfield licencu, od čega se šest društa−
va za osiguranje bavi pružanjem životnih osiguranja. Opti−
malan broj društava za osiguranje opredeljuje tržišna utak−
Izvor: NBS
Imajući u vidu navedeno, od značaja bi bila raspoloživost
državnih hartija od vrednosti odgovarajuće ročnosti i sa od−
govarajućim prinosima, što bi bio podsticaj daljem razvoju
životnih osiguranja.
8
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Kvrgić: U Srbiji postoji realna i platežno sposobna tražnja za životnim osiguranjem
I približavanje EU i
ekonomičnost poslovanja
rektive (osnove za
donošenje novog
zakona) ne bi treba−
lo da predstavlja ve−
liko opterećenje za
mala i srednja osi−
guravajuća društ−
va“, precizira Kvrgić.
Zahtevi za us−
klađivanje minimal−
nog nivoa kapitala
sa standardima EU
za životno osigura−
nje bi trebalo da bu−
du odloženi sve do
pristupanja Srbije
Evropskoj
uniji,
pošto je Predlogom
zakona o osiguranju predviđeno povećanje minimalnog kapita−
la za 60 odsto, sa sada važećih dva miliona evra na 3,2 milio−
na“, precizira čelnik Merkur osiguranja. „Nije sporna namera
predlagača da se standardima približimo EU, ali smatramo da
bi trebalo da budemo strpljiviji u njihovoj implementaciji, kako
se ne bi dogodilo da imamo efekte suprotne od željenih“, na−
veo je naš sagovornik i dodao da je ta osiguravajuća kuća su−
gerisala i uvažavanje rešenja koja se odnose na funkcije iz−
vršnih i nadzornih odbora predviđene Zakonom o privrednim
društvima. „Nama je u interesu da unapređujemo regulativu i
sve ono što predstavlja zakonodavno−pravni okvir za una−
pređenje industrije osiguranja. Ako se usvoje naše sugestije, to
neće da umanji osnovnu ideju zbog koje se i donosi novi za−
kon, već će samo da doprinese njenom ostvarivanju“, naglasio
je Kvrgić, dodajući da je predlog regulative veoma sličan Zako−
nu o bankama. Situacija u bankarskom i sektoru osiguranja je
potpuno drugačija i u sektoru osiguranja postoje ograničeni ka−
paciteti za realizaciju zakonskih rešenja preuzetih iz EU“, obja−
snio je sagovornik „Privrednog pregleda“.
„Predlozi Merkur osiguranja su usmereni u pravcu traženja
balansa između regulative i onog što predstavlja ekonomično
poslovanje“, kaže on. „Ukinuta je obaveza odvajanja životnog
i neživotnog osiguranja na posebna pravna lica, što je dobro,
mada to nije opterećivalo Merkur, kao društvo za životno osi−
guranje, ali je predstavljalo problem u sektoru osiguranja u
našoj zemlji. Pozdravljam stav Narodne banke Srbije da se
dozvoli da pravni zastupnici u osiguranju ne moraju da budu
stalno zaposleni u osiguravajućem društvu koje zastupaju,
već da taj posao obavljaju na osnovu ugovora sa osigurava−
jućom kućom, što generalno omogućava širenje prodajne
mreže i podiže stepen dostupnosti proizvoda građanima kao
potencijalnim osiguranicima“, objasnio je Kvrgić.
Nadam se da će se u diskusiji doći i do
rešenja koja će omogućiti sklapanje kolektiv−
nih ugovora o životnom osiguranju, što u pr−
vobitnom tekstu nije predviđeno, kaže prvi
čovek Merkur osiguranja u Srbiji
U
Srbiji postoji realna potreba i platežno sposobna
tražnja za životnim osiguranjem, tvrdi za „Pri−
vredni pregled“ generalni direktor Mekur osigu−
ranja Miodrag Kvrgić. „Životno osiguranje je vr−
sta finansijskih usluga namenjena srednoj klasi.
Voleo bih da je činjenica o interesovanju i tražnji proizvoda
životnog osiguranja rezultat aktivnosti ovdašnjih osigurava−
jućih društava, ali nažalost nije tako, pa ostaje da se više ba−
vimo upoznavanjem naših potencijalnih osiguranika, građana
sa našim proizvodima i vrstama zaštite koju im nudimo kao
osiguravači. Velika je odgovornost na samim osiguravajućim
društvima na detaljnom upoznavanju šta sve obezbeđuje sva−
ki od proizvoda osiguranja života. To uključuje i potrebu da sa−
mi osiguravači brzo rešavaju štete, ekspeditivno i u duhu do−
brih poslovnih običaja, što uglavnom i čine. Da je tako najbo−
lje potvđuju podaci Centra za zaštitu korisnika finansijskih
usluga Narodne banke Srbije, prema kojima je jako mali broj
prigovora, koji se odnosi na životna osiguranja, a pogotovu
malo je prigovora koji se odnose na nezadovoljstvo po pitanju
isplate štete i osiguranih suma. Dobro je što je tako i što na do−
maćem tržištu skromnog nivoa razvijenosti, raste interesova−
nje za zaključivanjem ugovora o životnom osiguranju, a pri to−
me je zanemarljivo malo primedbi na rad osiguravača“, ob−
jašnjava naš sagovornik.
„U Srbiji postoji ogroman razvojni potencijal ovog dela fi−
nansijskog tržišta. Pokazalo se da ono i u ovim kriznim vreme−
nima raste, a konkretno Merkur osiguranje je u prvom trome−
sečju ove godine ostvarilo rast premije osiguranja 11 odsto u
odnosu na isti period prošle godine. Dobro je što je konačno
odmakla procedura oko donošenja novog Zakona o osigura−
nju, što je za osiguravače veoma važno, a i za same osigura−
nike, pa samim tim i za razvoj tog dela našeg (srpskog) tržišta
osiguranja. Predlog zakona o osiguranju predstavlja napredak
u odnosu na prethodna zakonska rešenja u delu upravljanja ri−
zicima, zaštiti korisnika finansijskih usluga osiguranja i preci−
znom definisanju upravljačke strukture u osiguravajućim kom−
panijama“, ceni Kvrgić. „Nadam se da će se u diskusiji doći i do
rešenja koja će omogućiti sklapanje kolektivnih ugovora o
životnom osiguranju, što u prvobitnom tekstu nije predviđeno.
Kao jedan od učesnika na tržištu osiguranja, zainteresovan za
njegov razvoj i ubrzani rast, Merkur osiguranje se zalaže za za−
konska rešenja koja su u skladu sa direktivom EU 138 iz 2009.
godine i preambulom 19 u kojoj se navodi da sprovođenje di−
9
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Ostojić: U Srbiji samo pet odsto stanovnika životno osigurano
Traženiji zaštitni proizvodi
T
ržište životnog osiguranja sa
oko pet odsto životno osigu−
ranog stanovništva i premi−
jom od oko 14 evra po glavi
stanovnika je nerazvijeno. S
druge strane ono je i veoma perspektiv−
no i u poslednjih nekoliko godina, beleži
konstantan rast. Očekuje se da će se taj
trend nastaviti i u godinama koje dolaze.
Ovako kratko definiše stanje i prognoze
kretanja na tržištu životnog osiguranja
član Izvršnog komiteta Ðenerali osigura−
nja (Generali Srbija) Mladen Ostojić. Do−
minira prodaja kroz mrežu agenata za−
poslenih u osiguravajućim kućama. Veli−
ki potencijal se nalazi i u prodaji preko
banaka, kao i ovlašćenih zastupnika i
posrednika u osiguranju.
Kada govorimo o ponudi proizvoda
osiguranja, ona se ne razlikuje mnogo
od ponude u razvijenim evropskim ze−
mljama. Kod proizvoda životnog osigu−
ranja postoje dve grupe: proizvodi or−
jentisani na štednju i proizvodi orijenti−
sani na finansijsku zaštitu. Proizvodi ori−
jentisani na štednju imaju najdužu tradi−
ciju na našem tržištu, ali potražnja za
njima polako opada, a sve veće učešće
uzimaju proizvodi orijentisani na finan−
sijsku zaštitu pojedinca ili njegove poro−
dice. Predviđa se da će proizvodi orijen−
tisani na zaštitu preuzeti primat na
tržištu, i to kroz proizvode koji omo−
gućavaju finansijsku zaštitu zdravlja,
kao i proizvode koji će klijentima omo−
gućiti dugoročnu negu.
Šta očekujete od najavljenog do−
nošenja novog zakona o osiguranju?
Novi Zakon o osiguranju bi trebalo da
da veliki doprinos u ekspanziji životnih
osiguranja, i to kroz dve bitne stavke.
Prvo, omogućavanja korišćenja grupnih
tarifa – gde će kroz jednu poolisu osigu−
ranja i jednu premijsku stopu biti mo−
guće obuhvatiti više osiguranika, što bi
trebalo da dovede do rasta prodaje osi−
guranja života preko banaka.
Drugo, dozvoljavanja prodaje osigu−
ranja kroz dopunski rad – što će omo−
gućiti značajno povećanje broja ljudi ko−
ji se bave prodajom osiguranja, a samim
tim povećati kulturu osiguranja i olakšati
i ubrzati pristup potencijalnim klijentima.
Da li postoje prednosti šted−
nje kroz životno osiguranje?
Štednja kroz životno osiguranje
se značajno razlikuje od ostalih vi−
dova štednje. Kao prvu prednost,
naveo bih element osiguranja. Nai−
me, kada klijent štedi u banci i suk−
cesivno povećava svoj depozit, na
isti način kako bi to radio i kroz po−
lisu osiguranja života, u slučaju nje−
gove smrti, njegova porodica bi do−
bila uloženi novac uvećan za pripa−
dajuću kamatu. Kod osiguranja
života, porodica klijenta bi dobila
osiguranu sumu koja piše na polisi osigu−
ranja, bez obzira koliko je od tada klijent
uplatio. U zavisnosti od ugovornih eleme−
nata svakog pojedinačnog slujčaja, osi−
gurana suma može biti i 100 puta veća
od uloženog novca. Primera radi, ako bi
osoba od 32 godine odlučila da ugovori
naše osiguranje „Providenca” i plaća
1.000 evra godišnje, narednih 30 godina,
za slučaj smrti usled nezgode, njenoj po−
rodici ili naslednicima bi bila isplaćena
osigurana suma od 37.505 evra. Ako bi
se opredelila za proizvod Complete Triple
i ugovorila plaćanje 1.000 evra premije
godišnje, na 30 godina, osigurana suma
za smrt usled saobraćajne nesreće u pr−
voj godini osiguranja bi bila 100.857 evra.
Želim da naglasim i da je brzina isplate
ugovorene osigurane sume takođe jedna
od prednosti, jer se osigurana suma is−
plaćuje u roku od 14 dana od dana pod−
nošenja kompletne dokumentacije, dok
je kod drugih vidova štednje neophodno
sačekati ostavinsku raspravu, što može
da potreje i nekoliko meseci.
U poređenju sa penzijskim fondovima,
kao glavnu prednost bih izdvojio izve−
snost u očekivanim akumuliranim sred−
stvima. Prilikom ugovaranja polise osigu−
ranja života skoro svi elementi su pozna−
ti: koliko će klijent da plaća, kojom dina−
mikom, koliko će minimalno dobiti i kada
će to biti, za razliku od penzijskih fondo−
va, gde je neizvesno šta nas očekuje u
trenutku u kome treba da podignemo no−
vac. Kada kažem „koliko će minimalno
dobiti”, mislim na osiguranu sumu, u koju
je ugrađena i određena kamatna stopa
koja je nepromenljiva za ceo period traja−
nja osiguranja. To je iznos koji piše na
10
polisi osiguranja i predstavlja minimalni
iznos koji klijentu može biti isplaćen. U
skladu sa uslovima osiguranja, naš klijent
ima pravo i na pripis dobiti, odnosno, po−
red osigurane sume, isplatiće mu se i do−
datna suma koja predstavlja učešće u
pozitivnom poslovnom rezultatu naše
kompanije. Dobit se pripisuje svake godi−
ne i svaki naš klijent zna kolika je pripisa−
na dobit za tu godinu. U početnim godi−
nama su ti iznosi obično manji, međutim
kako vreme prolazi i sredstva se akumu−
liraju, dobit se sve više uvećava.
Danas imamo proizvod osiguranja koji
klijentu omogućava veliki prinos na
uloženi novac i može ići i preko 55 odsto.
Prilikom ulaganja u nekretnine, čovek se
suočava sa nekoliko pitanja: da li će ce−
na nekretnina rasti ili padati, da li ću
uspeti da rentiram tu nekretninu i po kojoj
ceni, koliko moram da uložim u tu nekret−
ninu tokom perioda izdavanja, itd. Sve te
brige ne postoje kod osiguranja života.
Šta je garant sigurnosti uloženog
novca u životno osiguranje?
Kada je reč o sigurnosti uloženog nov−
ca, ono što uliva poverenje našim klijenti−
ma su tri bitna garanta. Prvo, stroga za−
konska regulativa u pogledu poslovanja
osiguravajućih kuća i striktan i konstan−
tan nadzor od strane NBS. Ulaganja su
sa najnižim nivoom rizika, a postoje i re−
zerve koje su propisane. Drugo je reosi−
guranje – sistem koji podrazumeva pode−
lu rizika između više subjekata. I treće je
činjenica da je naša kompanija je deo
Generali grupe koja posluje u preko 60
zemalja, ima 77.000 zaposlenih i prihod
od 66 milijardi evra (dva puta veći od
BDP−a Republike Srbije).
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Krstonošić: U Srbiji je poželjno stimulisati osiguranike a ne osiguravače
Podsticaji dižu investicioni
potencijal na milijardu evra
T
finansiranje infrastrukturnih
projekata, koji su preduslov
za privlačenje stranih investi−
tora u Srbiju“, objašnjava on.
Komentarišući sve češće
spominjano bankoosigura−
nje, sagovornik „Privrednog
pregleda“ kaže da banke i
osiguranje vezuje više činila−
ca i može se posmatrati sa
više aspekata. „Pre svega,
banke su dobri prodajni ka−
nali osiguranja. Na razvije−
nim tržištima prodaja banko−
osiguranjem je davno preva−
zišla samostalnu prodaju
proizvoda osiguranja osigu−
ravajućih kompanija. Banko−
osiguranje je posebno zani−
mljivo kada je u pitanju životno osiguranje. Banke imaju najbolji
uvid u stanje finansija značajnog dela našeg stanovništva, a takvi
podaci su i te kako bitni kod odabira kome bi trebalo nuditi život−
no osiguranje. Drugi važan aspekt povezivanja banaka i osigura−
vajućih kuća jeste da se otvara mogućnost da se deo bankarske
štednje transformiše u premiju životnog osiguranja, a da osigura−
vači bankama ne uzimaju štediše. Naime, simbiozom određene
vrste proizvoda apstrahuje se deo bankarske štednje na ime pre−
mije životnog osiguranja, uz pripisanu dobit, a osiguravači se za−
tim vraćaju u banke − i prikupljenu premiju ostavljaju banci u vidu
depozita na rok od 10 godina i to uz određenu proviziju jer su ove
prevele štednju u polise životnog osiguranja. Banka gubi veliki
broj malih štediša na kratak rok, ali smanjuje svoj trošak i dobija
potencijalne korisnike kredita sa polisom osiguranja. Pre desetak
godina banke skoro da nisu ni tražile osiguranje od nenaplate po−
traživanja, dok je sada u uslovima visokog nivoa nenaplativih kre−
dita, osiguranje od nenaplativosti zajma veoma aktuelno.
Uostalom, već je došlo do promene pristupa banaka određen−
im vrstama proizvoda i one sve manje uzimaju novac da bi obez−
beđivale prinose, odnosno imaju sve manji interes da obezbeđu−
ju dobar prinos po osnovu štednje. To ilustruje i primer da je sa−
mo za godinu dana bankarska ponuda na oročena sredstva pre−
polovljena. Ipak, štednja građana u našim bankama je na značaj−
nom nivou – više od osam milijardi evra, a uglavnom je oročena
na pola godine, ili godinu dana. Kod osiguranja života štediš na
dugi rok, bar na period od 10 godina, osiguran si, planiraš bu−
dućnost i imaš veći prinos na svoju ušteđevinu. U situaciji kada su
sve oštriji uslovi za odobravanje kredita, prisustvo osiguranja je
dragoceno kako bi amortizovalo nemogućnost ispunjenja obave−
ze vraćanja zajmova, navodi naš sagovornik.
renutno, osiguravači imaju investicioni potencijal od
oko 400 miliona evra, koji je u plasmanima. Ako se
uvedu podsticaji, a dovoljan je samo jedan, može se
računati da se taj potencijal uveća za oko 700 miliona
evra i premaši milijardu evra već u narednih pet godi−
na. Kad to kažem, onda imam u vidu da smo u krajnje nepovolj−
nom okruženju i bez ikakvih podsticajnih mera uspeli da prikupi−
mo 400 miliona evra, tvrdi za „Privredni pregled“ generalni direk−
tor Viner štediše osiguranja (Wiener Städtische osiguranje a. d. o.
Beograd) Branko Krstonošić. Proteklih godina životno osiguranje
beleži rast, što je dobro, ali je neživotno osiguranje u padu. I po−
red rasta, učešće životnog osiguranja u ukupnom tržištu osigura−
nja je 18 do 19 odsto, što je nedovoljno da bismo se približili ka−
tegoriji razvijenih, gde je učešće životnih osiguranja natpolovično
− iznad 50 odsto. To potvrđuje da u perspektivi ne može biti
značajnih pozitivnih promena, koje bi se ogledale u povećanju
učešća osiguranja u BDP−u, objašnjava Krstonošić.
Naročit značaj osiguranja morala bi da prepozna država, što ni−
je bio slučaj do sada, pa nije ni preduzimala neke posebne mere
da se tržište osiguranja razvija. To podrazumeva i pojačan an−
gažman samih osiguravača da ukažu na korisnost i potencijale
osiguranja, koji su multiefektivni za sve tržišne aktere (osigurani−
ke, osiguravače i državu), ali je isto tako potrebno i da državne in−
stitucije podsticajno deluju da osiguranje postane i u Srbiji sastav−
ni deo poslovnog kodeksa, načina života građana.
Odgovarajući na pitanje koje modele promena nabolje vidi kao
realne i najbrže sprovodive, Krstonošić naglašava da su to pod−
sticaji svih onih koji imaju mogućnost da svojim uticajem doprine−
su ubrzanju razvoja osiguranja u Srbiji. „Među njima su najpozva−
niji osiguravači i država, koji bi trebalo da naprave kombinaciju
mera koje su se u iskustvima drugih pokazale kao delotvorne. Što
se tiče unapređenja tržišta životnog osiguranja, osiguravači koji
se bave tom vrstom osiguranja, među kojima je i Viner štediše
osiguranje, već duže vreme su u dijalogu sa državom oko mera
koje bi obezbedile razvoj. Tu smo poprilično odmakli − predstavili
smo standardni model kod koga smo ukazali da je novac priku−
pljen po osnovu premije osiguranja života dugoročni investicioni
potencijal, koji industrija životnog osiguranja nudi državi pod naj−
povoljnijim uslovima. Štednja prikupljena kroz životno osiguranje
jeste štednja na dugi rok, i mora da bude negde sigurno i dugo−
ročno plasirana, a za to su najpogodnije državne hartije od vred−
nosti, što smo predočili nadležnim predstavnicima države. Trenut−
ne okolnosti ne pogoduju razvoju životnog osiguranja i zato bi tre−
balo stimulisati same osiguranike, a ne osiguravače. Široka je le−
peza mogućih stimulacija, jedan od primera je i smanjenje pore−
za na prihode za one koji su životno osigurani. Takva vrsta
olakšice bila bi deo premije, čime se generiše dodatna premija ko−
ja bi bila usmerena u državne obveznice, a država bi odlučivala u
šta će investirati taj novac. Ta sredstva je najrazumnije koristiti za
11
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Direktor Grave osiguranja Kristof Cetl o unapređenju srpske industrije osiguranja
Osiguranje života isplativije
od štednje u bankama
Smatram da će nova vlada, izmenom sistemskih zakona, omogućiti
da se veliki potencijal osiguranja u Srbiji i realizuje kroz značajnije
učešće delatnosti osiguranja u finansijskom sektoru, kaže Cetl
C
enimo svaku inicijativu ko−
ja će doprineti razvoju in−
dustrije osiguranja. U cilju
rasta, razvoja i po−
boljšanja uslova na tržištu
naše zemlje, o izmeni Zakona o osigu−
ranju i usaglašavanju sa propisima
Evropske unije govori se već određeni
vremenski period. Pored toga, izmena
Zakona o privrednim društvima znači i
neophodnost usklađivanja propisa koji
regulišu delatnost osiguranja sa tim od−
redbama. Cenimo svaku inicijativu insti−
tucija koje nisu direktni predlagači, po−
put Narodne banke Srbije, koja kao or−
gan nadzora ima izuzetno važnu ulogu
u realizaciji ovih ideja oko zakonodav−
nog uređenja srpskog tržišta osiguranja,
kaže u intervjuu za „Privredni pregled“
generalni direktor Grave osiguranja
(GRAWE osiguranje a. d. o) Kristof Cetl
(Christoph Czettl).
− Postoji podatak da celo tržište
osiguranja u Srbiji vredi između 500
i 600 miliona evra, i da je to brojka
koja se ne menja celu deceniju. Ko−
je su, po Vama, nužne mere da bi se
ovaj bilans popravio?
Postoji visok stepen korelacije
između nivoa dohotka stanovništva i
stepena razvoja osiguranja života, svu−
da u svetu, pa tako i u Srbiji. Sigurno je
da će sa razvojem privrede u našoj ze−
mlji i povećanjem dohotka stanovništva
doći do značajnijeg razvoja i u oblasti
osiguranja života. Posebno izmena Za−
kona o penzijskom i invalidskom osigu−
ranju koji će se menjati u pravcu sma−
njenja prihoda za penzionere, dovešće
do potrebe građana da razmišljaju o
svojim prihodima u starosti, odnosno do
povećanja nivoa potreba za proizvodi−
ma osiguranja života i programe kroz
koje mogu da se obezbede
dodatni prihodi uz penziju.
Podsticaj razvoja osigu−
ranja kroz unapređenje za−
konskih propisa koji regulišu
delatnost osiguranja i finan−
sija je među prioritetnim ci−
ljevima već nekoliko godina.
Po pitanju radnog an−
gažovanja u industriji osigu−
ranja, zakonodavstvo još
uvek ne omogućava od−
ređene oblike radnog an−
gažovanja koji su prisutni u
razvijenim zemljama Evro−
pe, oblike koji dovode do do−
brih rezultata poslovanja, i to
je jedan od glavnih problema
društava za osiguranje. Po−
sledica je značajno povećanje troškova
i samim tim teško ostvarivanje profitabil−
nosti u razvoju prodajne mreže, a profi−
tabilnost uslovljava nove investicije. Na−
damo se da će biti omogućen fleksibilni−
ji model zapošljavanja zastupnika za
prodaju, pre svega osiguranja života,
čime bi se zakonske norme usaglasile
sa praksom koja postoji u razvijenim ze−
mljama EU. Odmah zatim, jedan od fak−
tora koji bi značajno uticali na rast i raz−
voj su poreske olakšice za koje se društ−
va za osiguranje zalažu već nekoliko
godina.
Sektor esiguranja u Srbiji je i dalje
nerazviijn i možemo da kažemo da je
rangiran znatno ispod proseka zemalja
članica Evropske unije. U prilog tome
govore pokazatelji razvijenosti tržišta
osigurunja − odnos ukupne premije i
bruto domaćeg proizvoda i ukupna
primija po stanavniku. Učešće premije u
bruto domaćem proizvodu i dalje je oko
dva odsto dok ovaj pokazatelj za zemlje
članice Evropske unije iznosi više od
12
osam odsto. Ipak, u poređenju sa zeml−
jama regiona Centralne i Istočne
Evrope, kao i grupom zemalja u razvoju
čiji prosek ne prelazi tri odsto, Srbija je
na zadovoljavajućej poziciji.
Stepen razvoja osiguranja se meri i
stepenom razvoja osiguranja života koji
u Srbiji beleži veći rast nego ukupni sek−
tor. U 2013. godini osiguranje života po−
novo je zabeležilo blagi rast što ukazuje
na pozitivan trend razvoja ukupnog sek−
tora. Ekonomsko okruženje i dalje utiče
na sektor osiguranja, ali uprkos tome,
građani pokazuju sve veće interesova−
nje za proizvode osiguranja, naročito za
osiguranje života. Industrija osiguranja,
shodno tome, beleži rast i ukupno tržište
beleži pozitivan rast držeći kontinuirani
trend poslednjih godina.
− Veliki broj osiguravajućih kuća
ističe neophodnost poreske reforme,
i zalaže se da se ljudima sa životnim
osiguranjem umanji porez. Dokle se
stiglo u razgovorima sa državom?
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Poslednjih godina je podsticaj razvo−
ja osiguranja kroz poreske olakšice i
Francuski model jedno od glavnih pitanja
osiguravača koji posluju u delatnosti osi−
guranja života. Prvi korak bi mogao da
bude zakonsko izjednačavanje uplata u
dobrovoljne penzijske fondove i uplata za
životno osiguranje kada ih vrši posloda−
vac. To su predlozi koji se odnose na po−
stojeći sistem jer nema potrebe da posto−
je nejednakosti kada je cilj obe kategorije
izdvajanje sredstava za starost. Sredstva
koja se akumuliraju kroz osiguranje živo−
ta mogu da se iskoriste za projekte
značajne za društvo.
Neophodna je bolja definicija pore−
skog tretmana kod isplate naknade iz
ugovora o osiguranju života i da, na pri−
mer, kod isplate naknade za doživljenje
pripisana dobit tokom trajanja ugovora o
osiguranju života bude osnovica za porez
na dohodak građana, a ne razlika između
uplate i isplate.
Društva za osiguranje koja se bave
životnim osiguranjem predstavljaju insti−
tucionalne investitore sa velikim kapaci−
tetima investiranja koje država treba da
iskoristi na najbolji način kao najkvalitet−
nije dugoročne izvore domaćih sredsta−
va. Time bi bilo omogućeno finansiranje
razvoja, pre svega, infrastrukturnih proje−
kata. Očekujemo i da će lokalna samou−
prava iskoristiti zakonske mogućnosti da
emisijom municipalnih obveznica finansi−
ra razvoj svoje sredine i koristi slobodna
sredstva osiguravača. Za osiguravače su
to takođe dugoročna ulaganja.
Smatram da će nova vlada, izmenom
sistemskih zakona, omogućiti da se veli−
ki potencijal osiguranja u Srbiji i realizuje
kroz značajnije učešće delatnosti osigu−
ranja u finansijskom sektoru.
− Koliko je važno da se zadrži mo−
del funkcionisanja kompozitnih osi−
guravajućih društava?
Posledica aktuelne situacije koja se
odnosi na podelu kompozitnih osigura−
vajućih društava je neizvesnost, jer osi−
guravači ne mogu da se pripreme za ko−
načno rešenje, a predlogom zakona
dopušta se rad kompozitnih društava,
što znači da neće biti dodatnih troškova
reorganizacije.
Direktive EU, baš kao i propis Srbije,
nalažu razdvajanje životnog od neživot−
nih osiguranja, ali dopuštaju nacionalnim
zakonodavstvima da u određenim seg−
mentima imaju nešto drugačija rešenja.
U većini zemalja EU, među kojima je i
Austrija, postoji rešenje kojim se osigura−
vačima, u cilju podsticaja razvoja sektora
osiguranja i privrede uopšte, omogućilo
da zadrže kompozitni oblik i da već po−
stojeća kompozitna društva nastave sa
istovremenim obavljanjem obe grupe po−
slova osiguranja uz ispunjenje određenih
uslova. A složiće se većina u sektoru, da
su tržištu u usponu mnogo potrebniji efi−
kasnost i niži troškovi.
− Kakvi su poslovni rezultati Grave
osiguranja u odnosu na rast tržišta, i
pozicije u odnosu na konkurenciju?
Koje usluge izdvajaju Grave od dru−
gih osiguravajućih kuća?
Analizom rezultata društava za osigu−
ranje koje imamo za III kvartal 2013. go−
dine došli smo do zaključka da će, kao i
prošle godine, sektor zabeležiti blagi rast
i da će se trend nastaviti. U odnosu na
ukupan sektor, Grave (GRAWE) osigura−
nje beleži veći rast, i dalje držimo kurs
ekspanzije. To ne potvrđuju samo finan−
sijski rezultati u 2013. godini, već i svi
ostvareni planovi koji nisu izmenjeni
usled ekonomskih prilika.
Na tržištu Srbije, a i u regionu, Grave
se ističe kao osiguravač sa dugogo−
dišnjim iskustvom. Grave je osigurava−
juće društvo u čijem je fokusu poslovanja
briga o pojedincima i porodicama, kao i
briga o potrebama porodičnog biznisa.
Godina 2013. je još jedna u nizu godina
u kojoj je Grave osiguranje postiglo izu−
zetne rezultate i potvrdilo svoju jaku pozi−
ciju na tržištu osiguranja života u Republi−
ci Srbiji.
Svi osnovni pokazatelji poslovanja ja−
sno ukazuju na to da je Grave osiguranje
postiglo izuzetno dobre rezultate i una−
predilo poziciju među liderima na tržištu
osiguranja života u Srbiji, što nije posledi−
ca samo visokog kvaliteta usluga i konku−
rentnosti naših proizvoda osiguranja
života, već i profesionalizma i stručnosti
naših zaposlenih u čija znanja i veštine
stalno ulažemo.
− Kada se govori o štednji, obično
se pomisli na štednju u bankama.
Pošto je i osiguranje jedan vid šted−
nje, možete li „zastupati“ stanovište
da je štednja u osiguranju konkurent−
nija u odnosu na štednju u bankama?
Osiguravajuće društvo Grave, uz dru−
ge proizvode osiguranja života u svojoj
lepezi proizvoda ima mešovito osiguranje
života za slučaj smrti i doživljenja sa jed−
nokratnom uplatom premije, koji može
našim klijentima da obezbedi veći prinos
nego što može kamata u banci na oroče−
13
na sredstva, a pored toga velika prednost
je i osiguranje života. GRAWE Invest
obezbeđuje jednako pokriće u visini osi−
gurane sume za sve vreme trajanja ugo−
vora. Osigurana suma sa pripadajućom
dobiti isplaćuje se u slučaju doživljenja
osiguranja, u slučaju prirodne smrti osi−
guranika u toku trajanja osiguranja i u
slučaju smrti osiguranika usled nezgode.
Specifičnost koju ima svaki proizvod
osiguranja života je štedna komponenta,
ali GRAWE Invest je kreiran za one
građane koji žele da štede i da odjednom
„investiraju“ svoja sredstva koja će im do−
neti adekvatan prinos.
Minimalna uplata kod proizvoda
GRAWE Invest je 1.000 evra i može da
se zaključi na najmanje tri godine. Naj−
duže predviđeno trajanje ugovora je 25
godina.
Ipak, bez obzira na želju da pametno
ulažemo svoj novac, ne treba da zabora−
vimo da je velika prednost ovog proizvo−
da upravo osiguranje i da se sume nave−
dene u primerima ne isplaćuju samo u
slučaju doživljenja osiguranja, već i da se
osigurana suma isplaćuje korisnicima
osiguranja u slučaju prirodne smrti osigu−
ranika u toku trajanja osiguranja i u sluča−
ju smrti osiguranika usled nezgode.
Sve što važi za druge proizvode osi−
guranja života, važi i za GRAWE Invest.
Tokom trajanja osiguranja, sredstva koja
je uplatio ugovarač osiguranja se oplođu−
ju kroz investicije osiguravajućeg društ−
va, pa se po isteku trajanja ugovora o osi−
guranju života korisnicima osiguranja iz
ugovora isplaćuje suma koja se sastoji iz
osigurane sume zagarantovane ugovo−
rom i dobiti i upravo je taj deo vezan za
štednu komponentu ugovora o osigura−
nju života GRAWE Invest.
Po isteku trajanja ugovora, ugovorom
zagarantovana osigurana suma isplaćuje
se u skladu sa izborom korisnika osigura−
nja: jednokratna isplata ili mesečna renta.
Takođe, jedan deo može jednokratno da
bude isplaćen, a drugi ponovo da se in−
vestira u osiguranje života. (Mesečna
renta takođe može da se isplaćuje prema
izboru klijenta: na pet godina, 10 godina
ili doživotna renta.)
Posle analize nezavisnih institucija i
onlajn (online) portala postojećih proizvo−
da na bankarskom tržištu i proizvoda osi−
guranja života, može da se izvede za−
ključak da su na tržištu proizvodi osigura−
nja života konkurentniji u odnosu na ban−
karske proizvode za klijente koji žele da
štede, a posebna prednost je da su u isto
vreme − osigurani.
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Prilagođavanje klijentu izdvaja ponudu proizvoda životnog osiguranja Ðeneralija
Osiguranik može
i da pozajmi
sa svoje polise
Ponudu proizvoda životnog osiguranja
Ðeneralija (Generali osiguranje) u Sr−
biji odlikuje i izdvaja na tržištu, rekao
bih izrazita orijentacija na klijenta i
stalno prilagođavanje njihovim potre−
bama, koje se kroz vreme menjaju. U
svom dugogodišnjem radu smo uočili
različite grupe klijenata, sa svojim spe−
cifičnim potrebama za osiguranjem,
kao i načine na koje te potrebe
možemo da zadovoljimo. Naša paleta
proizvoda zadovoljava potrebe klijenta
i za štednjom i za zaštitom, a pritom
naša pokrića pokrivaju potrebe klijena−
ta u svim životnim dobima. Svesni vre−
mena u kome živimo koje karakterišu,
pre svega, neizvesnost i stalne prome−
ne, našim klijentima smo omogućili vi−
soku fleksibilnost u pogledu plaćanja
premije. Naši klijenti mogu da odaberu
valutu u kojoj će da uplaćuju premiju,
dinamiku uplate premije, smanje ili po−
većaju iznos premije koju plaćaju, kao
i da u teškim trenucima „pozajme” od−
ređenu svotu sa svoje polise ili napra−
ve „pauzu” u plaćanju. Ovako na pita−
nje „Privrednog pregleda“ šta razlikuje
ponudu Ðenerali osiguranja na srp−
skom tržištu od ponude ostalih osigu−
ravajućih društava, odgovara član Iz−
vršnog komiteta Ðenerali (Generali Sr−
bija) Mladen Ostojić.
Koji su to proizvodi koje nudi
Ðenerali osiguranje i pod kojim
uslovima?
Jedan od naših najprodavanijih pro−
izvoda je Complete Pro. To je mešovi−
to osiguranje života za slučaj smrti i
doživljenja sa pokrićem nastanka jedne
od 20 teških bolesti. Mogu da ga ugo−
vore sva zdrava lica od 14 do 65 na−
vršenih godina, na period od pet do 25
godina. Ugovor može da traje najkasni−
je do navršene 75. godine života. Pod
teškim bolestima podrazumevamo: in−
farkt miokarda, bajpas koronarnih arte−
rija, karcinom, moždani udar, itd.
Na ove osigurane sume treba dodati i
do tada pripisanu dobit.
karaktera sa visokom očekivanom sto−
pom prinosa na uloženi novac. Mogu se
osigurati sva lica od 14. do 77. godine
života, na period od tri, pet, sedam ili 10
godina. Pored osigurane sume, klijent
ostvaruje pravo na dobit, i to na 100 od−
Primer: Osoba ženskog pola, starosti 35 godina, na period od 25 godina
Godišnja
premija
1.000 EUR
Osigurana suma
za doživljenje
23.830,15 EUR
Osigurana suma
za slučaj smrti
Osigurana suma za slučaj
smrti nesrećnim slučajem
23.830,15 EUR
47.660.30 EUR
Osigurana suma
za slučaj teže bolesti
23.830,15 EUR
Na ove osigurane sume dodaje se pripisana dobit
Bitna karakteristika ovog proizvoda
jeste činjenica da po nastupanju teže
bolesti, osnovno osiguranje za slučaj
smrti i doživljenja ne prestaje da važi.
To znači da se klijentu isplaćuju dve
osigurane sume: jedna za nastupanje
teže bolesti, i druga, za doživljenje, od−
nosno korisniku osiguranja u slučaju da
nastupi smrt.
Uz ovo osiguranje, moguće je ugovo−
riti i dopunska osiguranja od posledica
nesrećnog slučaja, i to:
Za slučaj invaliditeta
Za slučaj loma kostiju
Za slučaj hirurških intervencija
Dnevna naknada za boravak u bolnici
Drugi proizvod koji bih da istaknem je−
ste Total Profit. To je proizvod štednog
sto ostvarene dobiti po njegovoj polisi.
I uz Total Profit je moguće ugovoriti
dopunska osiguranja kao u prethodnom
slučaju.
Za kojim proizvodima vlada najveće
interesovanje, da li su to proizvodi
evro ili dinarske štednje i šta su ga−
rancije sigurnosti tog oblika štednje?
Preko 90 odsto prodatih polisa u
2014. godini su polise sa evro klauzu−
lom, tako da mogu da konstatujem da je
naše tržište opredeljeno za proizvode u
evrima. Prethodna iskustva naših
građana sa inflacijom i slabljenjem di−
nara su još uvek živa, i kad to ukrstimo
sa periodom ročnosti ugovora o osigu−
ranju života, dobijamo pomenuti rezul−
Pol:
Muški
Pristupna starost:
45 godina
Jednokratna premija (EUR):
10,000
Trajanje osiguranja:
3 godine
5 godina
7 godina
10 godina
Osigurana suma (EUR):
10,500.98
11,161.60
11,880.82
13,096.87
Očekivana dobit (EUR):
799.54
1,354.99
1,920.70
2,709.77
Ukupno (EUR):
11,300.52
12,516.59
13,801.52
15,806.64
Prinos na uplaćenu premiju:
13.05%
25.16%
38.01%
58.06%
14
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
tat. Kao što sam već napomenuo,
tražnja na tržištu je sve više okrenuta
ka proizvodima u čijem je fokusu
zaštita. Najveći deo našeg prodajnog
rezultata u 2013. upravo je ostvaren
kroz ove proizvode, gde su naj−
traženiji:
1. Horizont – doživotno osiguranje
života za slučaj smrti
2. Complete – mešovito osiguranje
života za slučaj smrti i doživlje−
nja
3. Complete Pro − mešovito osigu−
ranje života za slučaj smrti i
doživljenja sa pokrićem od na−
stupanja 9 težih bolesti
4. Dinprotekt − mešovito osiguranje
života za slučaj smrti i doživlje−
nja u dinarima.
Sa druge strane, naši najprodava−
niji proizvodi štednog karaktera su:
1. Providenca – kombinovano osi−
guranje za slučaj doživljenja sa
mogućnošću isplate osigurane
sume u ratama
2. Total Profit – već sam ga ranije
opisao
3. Stipendijska lična renta sa opci−
jom – namenska štednja za ob−
razovanje dece
Značajno je učešće Ðeneralija u
srpskom tržištu životnog osigura−
nja. U čemu je tajna uspeha?
Mislim da tu i nema neke tajne. Ka−
da iza sebe imate jedan tako snažan
brend kao što je Ðenerali (Generali
grupa), fokusirani ste na potrebe kli−
jenta i imate dobro obučenu prodajnu
silu koja je prisutna na celoj teritoriji
naše zemlje, uspeh dolazi sam po se−
bi. Verujem da smo zbog toga već ne−
koliko godina lider na tržištu životnog
osiguranja.
Kakva su iskustva matične gru−
pacije i koliko je zadovoljna osva−
janjem srpskog tržišta životnog
osiguranja?
Ðenerali grupa je u svetu prepozna−
ta, na prvom mestu, po životnim osigu−
ranjima. Oko 70 odsto ukupno priku−
pljene premije u Grupi predstavlja pre−
mija životnih osiguranja. Rezultati koje
smo postigli na tržištu Srbije su prepo−
znati kao dobri, o čemu govori i nagra−
da koju nam je 2013. godine dodelio
prestižni magazin Vord fajnans (World
Finance), kada nas je proglasio za naj−
bolje osiguravajuće društvo u Srbiji u
2013. godini u životnom i neživotnom
osiguranju.
Milikić: Pozitivno je što i u ovoj krizi raste životno
osiguranje
Shvatamo da
moramo da
ulažemo
u sebe
Sredstva od životnog osiguranja
su najbolji i najsigurniji dugo−
ročni izvor finansiranja, posebno
za neke veće projekte. U Srbiji
je premnogo osiguravača, tako
da je logično što se tržište kon−
soliduje, ocenjuje pomoćnik mi−
nistra finansija Zlatko Milikić
Činjenica da životno osiguranje beleži dobar rast i u ovoj kriznoj godini jeste pozitiv−
na vest, odlična vest i za građane i za državu. ocenjuje za „Privredni pregled“ po−
moćnik ministra finansija Zlatko Milikić. „Tome doprinose i mediji, kao i stručni skupo−
vi, koji podrazumevaju ne samo iznalaženje najboljih osiguravajućih proizvoda život−
nog osiguranja, koji su u skladu sa potrebama vremena u kome živimo, nego konačno
širenje shvatanja da sami ljudi moraju da ulažu u sebe i u svoju budućnost“, kaže on
i dodaje da je na kraju tranzicije i prelaska iz sistema u kome je država snosila sve
troškove i brinula o ličnoj materijalnoj sigurnosti građanina, u budućnosti će sami
građani morati više da ulažu u sebe. „Osnovno je da se i kod nas prihvati činjenica da
državna penzija neće biti dovoljna i da je potrebno da svaki pojedinac ima obezbeđen
i dodatni prihod. Iskreno se nadam da smo konačno počeli da razmišljamo u tom
smeru i da je rezultat toga i porast učešća premije životnog osiguranja u ukupnoj pre−
miji domaćeg osiguranja“, objašnjava sagovornik „Privrednog pregleda“. „Činjenica
porasta učešća premije životnog osiguranja u ukupnoj premiji je dobra i za domaći fi−
nansijski sistem, jer su sredstva od životnog osiguranja najbolji i najsigurniji dugoročni
izvor finansiranja, posebno za neke veće projekte, ocenjuje on. Upitan da li Ministar−
stvo finansija radi na iznalaženju rešenja za primenu olakšica za osiguranike životnog
osiguranja, koje su još ranije dostavila osiguravajuća društva koja se bave poslovima
životnog osiguranja, pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić odgovara da su za sa−
da aktivnosti na nivou razmene informacija. „To nije ni jednostavno niti je moguće da
sve ide pravolinijski, a iako se radi o predlozima koji mogu da budu podsticajni za raz−
voj tog dela domaćeg finansijskog tržišta, pojedini predlozi osiguravača su previše ko−
mercijalni, a država bi trebalo da bude neutralna“, navodi Milikić. Na pitanje šta dono−
si novi Zakon o osiguranju, pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić kaže: „Najveći
deo izmena se odnosi na usklađivanje našeg zakona sa regulativom EU, kao što je
pitanje minimalnog kapitala osiguravača. Sve je u funkciji zaštite i jačanja sigurnosti
osiguranika, jer kapital znači i određenu vrstu garancije vlasnika da želi da se ozbilj−
no bavi svojim poslom. Novim zakonom o osiguranju se uvodi nova podela limita ka−
pitala, posebno za one kuće koje su se bavile pojedinim, a ne svim vrstama životnih
osiguranja, pa se shodno tome za neka društva za osiguranje povećava kapitalni mi−
nimum, a za neka se smanjuje.
Pomoćnik ministra Milikić ocenjuje da je u toku proces konsolidacije srpskog tržišta
osiguranja, prema čijoj vrednosti je premnogo osiguravača, te da povlačenje nekih
osiguravajućih kompanija bi trebalo posmatrati samo u kontekstu ukrupnjavanja i ra−
cionalnog ponašanja vlasnika.
15
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Zoran Višnjić: Stabilnost i garantovanje uloga obezbeđuju porast tržišta
Tek dolaze dobra vremena
glašava sagovornik „Privred−
nog pregleda“. On dodaje da
je osnovna razlika štednje
kroz životno osiguranje i do−
brovoljne penzijske fondove,
što kod životnog osiguranja
postoji stabilnost i garantova−
nje uloga. „I u poređenju sa
bankarskom štednjom, u
prednosti je životno osigura−
nje, jer su drastično pale ka−
matne stope banaka na šted−
nju, pa klijenti koji se rukovo−
de prinosom na uloženi kapital
sada već drugačije posmatra−
ju životno osiguranje kao oblik
štedenje. Nerealno visoke
bankarske kamate su sada
prepolovljene u odnosu na doskorašnji period, na znatno su
nižem nivou, pa oni klijenti koji su poredili prinose na bankar−
ski depozit i prinos životnog osiguranja, sada prednost daju
osiguranju“, predočava Višnjić.
„U svakom slučaju, životno osiguranje ima perspektivu u
Srbiji, kao i u čitavom regionu, što se potvrđuje i kroz dvoci−
frene stope rasta u prošloj i prvim mesecima ove godine“,
zaključuje on.
Osiguravač preuzima rizik, što je dobro
u ovim kriznim vremenima kada ljudi
žele sigurnost za svoju porodicu
Z
a životna osigura−
nja tek dolaze do−
bra vremena, oce−
njuje za „Privredni
pregled“
član
Upravnog odbora u Unika in−
ternacionalu (UNIQA Interna−
tional) zadužen za region Ju−
goistočne Evrope Zoran
Višnjić. „To utoliko pre što vla−
snici kapitala vode računa o
sigurnosti svojih uloga i o pri−
nosima koji mogu da im done−
su ulog. Više je razloga za tvrdnju da životno osiguranje ima
pred sobom dobra vremena, a posebno u ovim kriznim vre−
menima kada bi ljudi želeli da obezbede sigurnost svojoj po−
rodici, jer kod zaključenja ugovora o životnom osiguranju, ri−
zik ulaganja preuzima osiguravajuća kuća na sebe, što nije
slučaj kod drugih oblika štednje. Lično ja vidim životno osi−
guranje kao jedini način ulaganja na duži rok, gde rizik ula−
ganja ne snosi ulagač, jer ga je preuzeo osiguravač“, na−
Tržište osiguranja u BiH u prva četiri meseca 2014. godine
Ovogodišnji rast 11 odsto
Tržište osiguranja u Federaciji BiH u prva četiri meseca ove godine poraslo
je 10,7 odsto, pokazuju podaci Agencije za osiguranje FBIH. Dvanaest osi−
guravajućih društava sa sedištem u FBiH, i sedam osiguravajućih podružni−
ca iz RS ostvarili su ukupnu premiju od 142,68 miliona KM (oko 72 miliona
evra) u poređenju sa 128,85 miliona KM u istom periodu 2013. godine, pre−
nosi portal Indikator.ba. Osiguravajuće kompanije sa sedištem u FBiH
ostvarile su ukupnu premiju od 136,3 miliona KM, što predstavlja rast od
9,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su podružnice iz
RS ostvarile premiju od 6,35 miliona KM, uz rast od 53,6 odsto. U periodu
januar−april ove godine ukupna premija neživotnih osguranja kompanija iz
FBiH iznosi 104,25 miliona KM, dok na životna osiguranja otpada 32,08 mi−
liona KM. Podružnice iz RS ostvarile su 6,28 miliona KM premije neživotnih
osiguranja, te nešto više od 72 hiljade KM premije životnih osiguranja. Naj−
veći deo premije odnosi se na osiguranje motornih vozila, 54,12 miliona
KM, te osiguranje putničkih automobila, 15,6 miliona KM. Premija osigura−
nja od ostalih šteta na imovini iznosi 11,7 miliona KM, a premija za osigu−
ranje od požara 9,6 miliona KM. Ukupne prijavljene štete dvanaest kompa−
nija iz ovog sektora u FBIH iznose 132,97 mliona KM, a rešene 53,15 mili−
ona KM, dok su kod podružnica iz RS prijavljene štete 5,04 miliona KM, a
rešene u iznosu od 3,03 miliona KM.
Tanjug
16
Dunav osiguranje: rast polisa
životnog osiguranja 15,2 odsto
Kompanija „Dunav osiguranje“ zabeležila
je u 2013. godini rast broja polisa životnog
osiguranja od 15,2 odsto u odnosu na
prethodnu godinu, tako da je u svom port−
felju lani imala 79.000 aktivnih polisa tog
osiguranja, saopštila je danas najveća do−
maća osiguravajuća kuća. Trend rasta je,
kako se navodi, zabeležen i u visini premi−
je. Naime, prošle godine je vrednost faktu−
risane premije dostigla 1,26 milijardi dina−
ra. Polise se u proseku zaključuju na 10,6
godina. Tržište životnih osiguranja u Srbiji
je u 2013. godini poraslo za 9,8 procenata
u poređenju sa prethodnom godinom, dok
je u istom periodu kod „Dunav osiguranja“
taj rast bio oko 16,5 odsto, čime je ostva−
ren bolji rezultat u odnosu na tržišne tren−
dove, navodi se u saopštenju. Tržišno
učešće „Dunav osiguranja“ u segmentu
životnog osiguranja u 2012. bilo je 9,25
odsto, a krajem 2013. godine poraslo je na
10,2 procenta.
Tanjug
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Posebne vrste osiguranja i za decu i starije građane
Merkur Osmeh plus i
Merkur
15 plus
M
erkur Osmeh plus, osiguranje dece od
posledica nezgoda i sigurna štednja,
kao i Merkur 15 plus za sigurnost Vas i
Vaše porodice, samo su deo bogate
ponude proizvoda osiguranja Merkur
osiguranja, čiji je poslovni slogan „osiguravamo naj−
vrednije, osiguravamo život i zdravlje“. Tradicija ma−
tične grupacije iz Graca duga dva veka, prenela je i da
na srpskom tržištu Merkur osiguranje bude odgovorno i
prema sredini u kojoj posluje, tako da poklanja jedno−
godišnju premiju svim klijentima, koji svoju decu osigu−
raju u prva tri meseca života deteta.
Postoji li išta draže i lepše na ovom svetu od dečijeg
osmeha? Rekli bismo ne, jer dečiji osmeh je uvek
iskren, pun bezbrižnosti i nade, pa u Merkur osiguranju
Poslovni centar Merkur osiguranja je u zgradi Ušće u Beogradu
ističu da su proizvodi osiguranja dece tako osmišljeni
da zadovolje želje i očekivanja dece, sada i u budućno−
otkazivanja rada bubrega, multiple skleroze, operacija aorte,
sti. Naravno da potrebe i želje dece mogu da budu različiti,
operacija srčanog zaliska, Alchajmerova bolest, benigni tu−
ali je sasvim sigurno da i potrebe i želje rastu tokom perioda
mor na mozgu, HIV. Takođe, ovim paketom je obuhvaćeno
njihovog odrastanja, tako da ovim vidom dugoročne štednje
pokriće u slučaju navedenih bolesti kod deteta osiguranika
kroz Merkur − osmeh plus, roditelji svom detetu mogu da
uzrasta od tri do 18 godina, kada Merkur osiguranje is−
obezbede sigurno školovanje ili lakši put u samostalan život.
plaćuje jednu trećinu osigurane sume roditelja, a najviše
Osmeh plus je namenjen svoj zdravoj deci od rođenja do
7.000 evra.
četrnaeste godine, tako da kada dete napuni devetnaest go−
Ako muškarac starosti 40 godina zaključi ugovor o život−
dina, Merkur osiguranje mu isplaćuje garantovanu osiguranu
nom osiguranju kupovinom paketa 15 plus Merkur osigura−
sumu, uvećanu za pripisanu očekivanu dobit. Na primer, ako
nja i uplaćuje godišnju premiju od 400 evra do svoje 65. go−
roditelji osiguraju svoje dete u trećoj godini života kod Mer−
dine života imaće osiguranu sumu od 9.268 evra za slučaj
kur osiguranja Osmeh plus, plaćajući godišnju premiju od
doživljenja, koliko iznosi i osigurana suma za slučaj smrti ili
460,18 evra, dete će imati kada bude imalo devetnaest go−
nastupa određene teške bolesti. Međutim, osigurana suma
dina osiguranu sumu 7.500 evra, plus pripisanu očekivanu
za slučaj smrti usled nezgode je znatno viša i iznosi 18.536
dobit.
evra. Osigurana suma za slučaj doživljenja se isplaćuje
Kupovinom osiguranja Osmeh plus dete je osigurano i od
uvećana za pripisanu dobit.
povrede, odnosno od posledica nezgode uz obezbeđenu na−
U Merkur osiguranju ističu da su četiri osnovne prednosti
knadu za svaki detetov dan proveden u bolnici od 15 evra.
osiguranja paketa 15 plus. Kao prvo to je štednja koja dono−
Program osiguranja 15 plus obezbeđuje štednju za sta−
si zaradu a obezbeđuje sigurnost samom osiguraniku i nje−
rost, zaštitu od posledica bolesti i neizvesnosti, jednostavno
govoj porodici. Druga prednost je što sam osiguranik od−
kao osiguranik po programu 15 plus Merkur osiguranja sebi
lučuje o iznosu premije i trajanju osiguranja, dinamici
i svojoj porodici obezbeđujete potpunu sigurnost za bu−
plaćanja premije tokom godine, visini kapitala i načinu ispla−
dućnost. Namenjen je osobama starosti od 16 do 55 godina
te osigurane sume, odnosno da li će mu biti isplaćena jedno−
života, ugovara se na period od 10 do 30 godina, tako da
kratno ili u obliku mesečne rente i to doživotne ili ograničene.
osiguranje mora da se završi najkasnije u 65. godini života.
Treća prednost je što je u okviru paketa 15 plus, vremenski
Ovaj paket osiguranja života i oboljenja od teških bolesti: pa−
ograničena renta je nasledna i četvrta prednost je što se
ralize, moždanog udara, srčanog infarkta, bajpas operacije
može ugovoriti i dodatno osiguranje od psledica nezgode.
srčanih arterija, karcinoma, transplantacije organa, slepila,
17
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
NBS objavila izveštaj o nadzoru nad sektorom osiguranja za prvo tromesečje
Rast premije i broja
zaposlenih
Sektor osiguranja beleži nastavak pozi−
tivnih ali usporenih trendova razvoja, sa
ostvarenim porastom premije 3,2 odsto,
bilansne sume 4,3 odsto, kapitala 0,3
odsto, tehničkih rezervi 8,4 odsto, broja
zaposlenih 1,2 odsto u poređenju sa
istim periodom 2013. godine
P
rema podacima NBS objavljenim u
Izveštaju za prvo tromesečje 2014. godine o
sektoru osiguranja, glavne karakteristike
srpskog sektora osiguranja na kraju marta
ove godine: ukupna premija svih tadašnjih
28 osiguravajućih društava (sada je 27 osiguravajućih
društava) iznosila 15,7 milijardi dinara ili 136 miliona
evra, bilansna suma od 150,3 milijarde dinara, kapital
35,5 milijardi dinara, tehničke rezerve od 99 milijardi
dinara i 11.543 zaposlenih. Isključivo životnim osiguranjem
bavilo se sedam osiguravajućih društava, isključivo neživot−
nim osiguranjem 11, a šest njih i neživotnim i životnim osig−
uranjem, a reosiguranjem se bavilo četiri osiguravajuća
društva.
Premija životnih osiguranja raste, tako da je na kraju ovo−
godišnjeg marta povećala učešće u ukupnoj premiji 22,2
odsto, sa 18,4 odsto, koliko je bilo u istom periodu 2013.
godine. Faktički, životna osiguranja imaju porast od 24,3
odsto u odnosu na isti period prethodne godine, ali je očito
to nedovoljno i da bi srpsko tržište osiguranja obezbedilo i
epitet razvijenog tržišta. U strukturi premije preovlađuje
učešće neživotnih osiguranja sa 77,8 odsto, sa dominantnim
učešćem autoodgovornosti, koja pokriva 60 odsto. Neživot−
na osiguranja zabeležila su pad od 1,6 odsto. Na kraju prvog
kvartala ove 2014. godine, ukupna premija srpskog sektora
osiguranja je za 3,2 odsto veća nego što je bila lane u istom
periodu.
Ne precizirajući podatke
o profitabilnosti u Izveštaju
se ističe da sektor osigu−
ranja beleži nastavak pozi−
tivnih ali usporenih trendo−
va razvoja, pri čemu, pored
već pomenutog porasta
premije od 3,2 odsto, ost−
varuje i rast bilansne sume
od 4,3 odsto, povećanje
kapitala od 0,3 odsto,
tehničkih rezervi od 8,4
odsto,
rast
broja
zaposlenih za 1,2 odsto u
poređenju sa istim peri−
odom 2013. godine. Kod
tehničkih rezervi je najz−
načajnije učešće imala
matematička rezerva sa
porastom od 20,9 odsto.
Izvor: www.nbs.rs
Pokrivenost tehničkih rez−
18
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
ervi propisanim oblicima
aktive je bolja kod društava
koja se bave životnim osigu−
ranjima i iznosi 100,4 odsto, a
kod neživotnih osiguranja
95,4 odsto, odnosno kod njih
je
iskazana
nepotpuna
pokrivenost.
Pokrivenost
tehničkih rezervi kod životnih
osiguranja je poboljšana,
pošto je na kraju 2013. iznosi−
la 100,3. Margina solventnos−
ti na nivou sektora je iznosila
16,8 milijardi dinara, a garan−
tovana rezerva 27,9 milijardi
dinara. U strukturi pokrića
tehničkih rezervi životnih osig−
uranja najzastupljenije je ula−
ganje u državne hartije od
vrednosti sa 89,2 odsto, a
slede ih deponovanja kod
banaka sa zastupljenošću od
5,5 odsto. Kod neživotnih
osiguranja je situacija nešto
drugačija, pa su tehničke rez−
erve bile pokrivene državnim hartijama od vrednosti sa 42,8
odsto, deponovanjem kod banaka sa 13,9 odsto, investi−
cionim nekretninama sa 11,4 odsto, gotovinom sa 10,5 odsto
i potraživanjima za nedospele premije osiguranja 6,7 odsto.
Tržište osiguranja Srbije, drugo je po veličini na ukupnom
finansijskom tržištu, na kome preovlađuje učešće osigu−
ravača koji su u većinskom stranom vlasništvu, imajući u
vidu da je od ukupno 28 prisutnih, 21 u većinskom stranom
vlasništvu, a samo sedam u domaćem. Od 2005. godine
realizovano je 13 grinfild investicija. Tako prema trenutnom
činjeničnom stanju u premiji životnih osiguranja učešće
društva u stranom vlasništvu je dostiglo 89,6 odsto, u premi−
ji neživotnih osiguranja 62,3 odsto, u ukupnoj imovini 71,9
odsto, a u broju zaposlenih 65,6 odsto, precizira se u
Izveštaju NBS. Inače, na ovom delu tržišta je izražena kon−
centracija, tako da u
strukturi premije tri osigu−
ravajuća društva učestvu−
ju u ukupnoj premiji sa
više od 15 odsto, četiri
(društva za osiguranje) sa
manje od 15 odsto i 17
društava sa manje od tri
odsto. Kod društava koja
se pretežno bave životnim
osiguranjem, na zadovol−
javajućem nivou je kvalitet
imovine meren učešćem
nematerijalnih ulaganja,
nekretnina, plasmana u
hartije od vrednosti, mada
je evidentirano smanjenje
na 3,3 odsto u ovogodišn−
jem prvom tromesečju, sa
3,8 odsto, koliko je iznosi−
lo u istom periodu prošle
Izvor: www.nbs.rs
godine. Kod neživotnih osiguranja je stanje skoro nepromen−
jeno i iznosi 30,2 odsto.
U Izveštaju NBS se predočava da u narednom periodu trend
rasta može biti otežan, zbog posledica poplava i opšteg stanja
domaće ekonomije. Preporuka menadžmentu i vlasnicima osig−
uravajućih kompanija je da se više bave korporativnim upravl−
janjem, posebno upravljanjem rizicima i kontrolom, uključujući i
kvalitetnu sveobuhvatnu pripremu za primenu direktive
Solvensi dva (Solvency II). Suština direktive Solvensi dva jeste
da osiguravač sagleda i pobroji sve vrste rizika kojima je izložen
u svom poslovanju i da efikasnije upravlja ovim rizicima,
postavlja složenije zahteve solventnosti, radi obezbeđenja
dovoljnog kapitala za rizike kojima su društva za osiguranje
izložena. Primena direktive Solvensi dva je planirana po prije−
mu Srbije u EU, prema Nacrtu novog Zakona o osiguranju.
19
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
D ruštva za životno osiguranje
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
1. AD ZA NEŽIVOTNO OSIGURANJE „AS OSIGURANJE“
11070 Beograd, Milutina Milankovića 7v
381 11 26 08 676
381 11 26 08 684
Bojana Svilar
2. AD ZA OSIGURANJE „AMS OSIGURANJE“
11000 Beograd, Ruzveltova 16
381 11 334-27-55, 308-49-02
381 11 334-27-55, 308-49-02
Vučeta Mandić
3. AD ZA OSIGURANJE „AXA NEŽIVOTNO OSIGURANJE“
11070 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 6/14
381 11 2200 440
381 11 2200 440
Lea Markštajn Stojanović
4. AD ZA OSIGURANJE „AXA ŽIVOTNO OSIGURANJE“
11070 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 6
381 11 22 00 400, 22 00 422
381 11 22 00 401
Adamantios Chatzistylis
5. AD ZA OSIGURANJE „BASLER“ nežŽivotno osiguranje
11070 Beograd, Milutina Milankovića 134g
381 11 2024 100
381 11 2024 138
Nikola Đukić
6. AD ZA OSIGURANJE „BASLER“ zivotno osiguranje
11070 Beograd, Milutina Milankovića 134g
381 11 2024 100
381 11 2024 138
Emil Džudžević
7. AD ZA OSIGURANJE „DDOR NOVI SAD“
21101 Novi Sad, Mihaila Pupina 8
381 21 4886 000
381 21 47-20-676
Christian Otto Neu
8. AD ZA OSIGURANJE „DELTA GENERALI OSIGURANJE“
11000 Beograd, Milentija Popovića 7 b
381 11 201-17-00
381 11 201-17-07
Andrea Simoncelli
9. AD ZA OSIGURANJE „DUNAV OSIGURANJE“
11000 Beograd, Makedonska 4
381 11 3224 001
381 11 2624 439
Marko Ćulibrk
10. AD ZA OSIGURANJE „ENERGOPROJEKT GARANT“
11070 Beograd, Bul. Mihaila Pupina 12
381 11 310-10-82, 310-10-66
381 11 311-21-07
Mirjana Bogićević
11. AD ZA OSIGURANJE „GLOBOS-OSIGURANJE“
11000 Beograd, Knez Mihailova 11-15/III
381 11 2620-015, 2629-097
381 11 186-209
Milovan Đurović
12. AD ZA OSIGURANJE „GRAWE“
11000 Beograd, Bul. Mihaila Pupina 115D
381 11 2092 600
381 11 2092 661
Christoph Czettl
13. AD ZA OSIGURANJE „MERKUR“
11000 Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 6/22 PC Ušće
381 11 220-12-50
381 11 220-12-51
Miodrag Kvrgić
14. AD ZA OSIGURANJE „MILENIJUM OSIGURANJE“
11000 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 10l
381 11 715-2300; 715-2305
381 11 715-2306
Aleksandar Marić
15. AD ZA OSIGURANJE „SAVA OSIGURANJE“
11000 Beograd, Bulevar vojvode Mišića 51
381 11 3644-801, 3644-802
381 11 3644-889
Duško Jovanović
16. AD ZA OSIGURANJE „TAKOVO“ - oduzeta dozvola
za rad Rešenjem IO NBS br. 29 od 31. 7. 2014. godine
Adresa:
34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 15a
Telefon:
381 34 303-006, 303-007, 303-008
Faks:
381 34 303-054
Direktor:
Snežana Živković
17. AD ZA OSIGURANJE „TRIGLAV OSIGURANJE“
Adresa:
11000 Beograd, Milutina Milankovića 7a
Telefon:
381 11 3305 100
Faks:
381 11 3305 138
Direktor:
Dragan Marković
18. AD ZA OSIGURANJE „UNIQA“ nežŽivotno osiguranje
Adresa:
11001 Beograd, Milutina Milankovića 134 g
Telefon:
381 11 20 24 100
Faks:
381 11 20 24 160
Direktor:
Alexander Degenhart
19. AD ZA OSIGURANJE „UNIQA“ žŽivotno osiguranje
Adresa:
11000 Beograd, Milutina Milankovića 134 g
Telefon:
381 11 20 24 100
Faks:
381 11 20 24 160
Direktor:
Gerald Muller
20. AD ZA OSIGURANJE „WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJE“
Adresa:
11070 Beograd, Trešnjinog cveta 1
Telefon:
381 11 2209-901
Faks:
381 11 2209-900, 2209-884
Direktor:
Branko Krstonošić
21. AD ZA REOSIGURANJE „DDOR RE“
Adresa:
21000 Novi Sad, Bulevar Mihaila Pupina 8
Telefon:
381 21 4886 032
Faks:
381 21 6621 305
Direktor:
Paolo Colombo
22. AD ZA REOSIGURANJE „DELTA GENERALI REOSIGURANJE“
Adresa:
11000 Beograd, Milentija Popovića 7 b
Telefon:
381 11 201-17-00, 201-17-11
Faks:
381 11 201-17-07
Direktor:
Boško Petrović
23. AD ZA REOSIGURANJE „DUNAV-RE“
Adresa:
11000 Beograd, Knez Mihailova 6/II
Telefon:
381 11 2634-755, 2634-987
Faks:
381 11 2633-845
Direktor:
Branislav Savić
24. AD ZA REOSIGURANJE „WIENER RE“
Adresa:
11070 Beograd, Trešnjinog cveta 1
Telefon:
381 11 2209 960
Faks:
381 11 2209 829
Direktor:
Vidan Slana
25. AD ZA ŽIVOTNO OSIGURANJE „METLIFE“
Adresa:
11000 Beograd, Francuska 6
Telefon:
381 11 209 2900
Faks:
381 11 209 2909
Direktor:
Spyridon Moschogiannis
26. AD ZA ŽIVOTNO OSIGURANJE „SOCIETE GENERALE OSIGURANJE“
Adresa:
11070 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 115đ
Telefon:
381 11 26 08 654
Faks:
381 11 26 07 330
Direktor:
Gerard Rimpot
27. AD ZA OSIGURANJE „SAVA ŽIVOTNO OSIGURANJE“
Adresa:
11000 Beograd, Bulevar vojvode Mišića 51
Telefon:
381 11 3643 610
Faks:
381 11 3643 613
Direktor:
Gorica Drobnjak
28. AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE „SOGAZ“
Adresa:
21000 Novi Sad, Narodnog fronta 12
Telefon:
381 21 481 33 44
Faks:
381 21 481 13 62
Direktor:
Naljotov Jevgenij Valentinovič
Adresa:
Telefon:
Faks:
Direktor:
Izvor: www.nbs.rs
20
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Moja Dobit – životno osiguranje kao isplativa investicija
Očekivana isplata veća
za 40 odsto
Kroz polisu mešovitog životnog osiguranja „Mo−
ja Dobit“, jednokratnom uplatom premije na pe−
riod od 10 godina, očekivana isplata po isteku
osiguranja u slučaju doživljenja veća je za oko
40 odsto od uplaćenog iznosa
K
roz polisu mešovitog životnog osiguranja „Moja
Dobit“ − jednokratnom uplatom premije na pe−
riod od 10 godina – očekivana isplata po isteku
osiguranja u slučaju doživljenja veća je za oko
40 odsto od uplaćenog iznosa.
Jednokratnom uplatom premije u iznosu od najmanje
2.000 evra, na period od 10 godina, kroz proizvod „Moja Do−
bit“ kompanije Viner štediše (Wiener Städtische) osiguranje
obezbeđuje se garantovana osigurana suma za oko 28 od−
sto veća od uplaćenih sredstava. Ovome se dodaje i očeki−
vana dobit tokom navedenog perioda, pa je očekivana ispla−
ta u slučaju doživljenja, po isteku navedenog
perioda, veća za više od 40 odsto.
Ova vrsta osiguranja se ugova−
Prednost
ra isključivo na deset godina,
proizvoda „Moja Dobit“ u
mogu je ugovoriti osobe od 14
odnosu na klasično mešovito
Kako je „Moja Dobit“ mešovito osigura−
do 65 godina, a minimalan iz−
životno osiguranje je u tome što je
nje života, to znači da vlasnik polise ima
nos jednokratne uplate je
veća osigurana suma, pa time i
osiguravajuće pokriće i u slučaju smrti, i to
2.000 evra.
očekivana isplata
tako što osigurana suma raste tokom perioda
Na primer, ženska osoba od 30 go−
osiguranja po stopi od 2,66 odsto godišnje: u slučaju
dina na jednokratnu uplatu od 10.000 evra sa
smrti osiguranika, korisniku osiguranja se isplaćuje osigu−
trajanjem osiguranja od deset godina, po isteku tog perioda
rana suma koje je iz godine u godinu veća za navedenu
dobija garantovanu osiguranu sumu u slučaju doživljenja od
stopu rasta.
12.826 evra. Kad se tome doda očekivana dobit tokom nave−
Prednost proizvoda „Moja Dobit“ u odnosu na klasično
denog perioda, ukupna očekivana isplata bila bi 14.273 evra.
mešovito životno osiguranje je u tome što je veća osigura−
Evo i drugog primera, muška osoba od 40 godina na jed−
na suma, pa time i očekivana isplata: kod klasičnog život−
nokratnu uplatu od 2.000 evra sa trajanjem osiguranja od
nog osiguranja iznos koji se isplaćuje na kraju osiguranog
deset godina, po isteku tog perioda dobija garantovanu osi−
perioda u slučaju doživljenja kreće se oko 26−27 odsto; a
guranu sumu u slučaju doživljenja od 2.567 evra. Kad se to−
kod programa „Moja Dobit“ očekivana isplata po isteku pe−
me doda očekivana dobit tokom navedenog perioda, ukupna
rioda veća je za više od 40 procenata.
očekivana isplata bila bi 2.857 evra.
Srbija da poveća učešće osiguranja u BDP−u
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena
Kočović kaže da se u Srbiji, u poređenju s Hrvatskom i
Slovenijom, ostvaruju najniže premije osiguranja.
Ukupna premija osiguranja u Srbiji je 2012. godine bila
543 miliona evra, u Hrvatskoj 1,1 milijarda, a u Sloveniji čak
2,03 milijarde evra. Po rečima Jelene Kočović i udeo premi−
je životnog osiguranja u ukupnom osiguranju je u Srbiji
21
najniži i 2012. bio je oko 19,3 odsto, a u Hrvatskoj 27,2
odsto i u Sloveniji 28 odsto. Kočović je naglasila da je stan−
dard EU da udeo životnog osiguranja u ukupnom osiguran−
ju bude oko 30 odsto.
Tržište osiguranja u Srbiji dalo 1,8 odsto bruto−domaćeg
proizvoda (BDP) 2012. godine, dok je u Sloveniji to bilo 5,5
odsto, koliko bi bilo potrebno i Srbiji.
TRŽIŠTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
Grave osiguranje redovno sprovodi godišnje istraživanje ovdašnjeg tržišta
Bolji položaj među
zaposlenima
G
rave (GRAWE) osiguravajuće društvo je jed−
no od najboljih osiguravajućih društava na
tržištu i beleži rast procenta građana koji bi
poklonili poverenje nekom osiguravajućem
društvu na tržištu prema rezultatima posled−
njeg istraživanja, koje svakog decembra sprovodi u Srbiji,
kaže za „Privredni pregled“ Dragana Marković iz Odeljenja
za marketing i odnose s javnošću te osiguravajuće kuće.
„Poznatije je među zaposlenima i onima koji već imaju osi−
guranje života i ponovo je potvrđeno da je Grave osiguranje
u Srbiji među najznačajnijim osiguravačima u oblasti osigu−
ranja života, a finansijska stabilnost i sigurnost atributi koje
građani najviše koriste pri opisu našeg osiguravajućeg društ−
va“, naglašava ona.
„Od 2008. godine Grave društvo za istraživanje tržišta osi−
guranja i tržišne pozicije osiguravajućih kuća angažuje insti−
tut IPSOS Strategic Marketing, koje se sprovodi u decembru
svake godine na reprezentativnom uzorku koji čini popula−
cija između 30 i 65 godina života, odnosno skoro 3,6 miliona
građana. Veličina uzorka je od 650 do 700 ispitanika, a način
prikupljanja podataka podrazumeva terensku anketu rađenu
u domaćinstvu ispitanika − „licem u lice“. Tip uzorka je troe−
tapni stratifikovani slučajni uzorak, a stratifikacija se vrši na
osnovu tipa naselja (urbano/ruralno) i šest geoekonomskih
regiona. Post stratifikacija vrši se na osnovu pola, godina, ti−
pa naselja i šest geoekonomskih regiona.
Cilj istraživanja je sagledavanje položaja Društva (Grave),
konkurentnosti poslovnih subjekata i opštih kretanja na
tržištu osiguranja. Monitoring osnovnih indikatora razvoja
tržišta i ponašanje potrošača podloga su i smernica za te−
kuće, ali i buduće (dugoročno) poslovanje. Rezultati is−
traživinja se koristi za izbor nastupa Društva na tržištu. Ana−
liza postojeće situacije i projekcija razvoja tržišta osnove su
za izradu koncepta Marketinške strategije i Strategije odno−
sa sa javnošću, odnosno Strategije razvoja Društva.
Istraživanje predstavlja i analizu interesne grupe, odnosno
potreb· korisnika proizvoda osiguranja, nivoa interesovanja
za različite vrste osiguranja i motive kupovine, načine infor−
misanja o osiguranju, procesi prodaje osiguravajućih proiz−
voda i drugo“, navodi Marković.
„Rezultati istraživanja pokazuju da se situacija po pitanju
zastupljenosti vrsta osiguranja ne menja značajno posled−
njih nekoliko godina, ali da najveći potencijal ima osiguranje
života, zatim osiguranje od nezgode i osiguranje imovine.
Osiguranje života beleži popularnost od 38 odsto u 2013. go−
dini, dok je u 2012. taj procenat iznosio 29 odsto i oko 30 od−
sto u prethodnim godinama. Za osiguranje života je zainte−
resovano 21 odsto pripadnika populacije između 30 i 65 go−
dina života, dok se isti procenat građana izjasnio da im je po−
trebno više informacija o ovom proizvodu. Za osiguranje od
posledica nesrećnog slučaja i osiguranje imovine zaintere−
sovano je manje građana, dok još manji procenat beleži
zainteresovanost za dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Kada je reč o vrstama proizvoda osiguranja, Top of Mind
(šta bi prvo osigurali) proizvodi koje građani navode su: osi−
guranje života (38 odsto prvih odgovora) i osiguranje vozila
(29 odsto prvih odgovora), dok sa značajno manjim procen−
tom sledi osiguranje nepokretne imovine (devet odsto) i do−
brovoljno zdravstveno osiguranje (sedam odsto). Oko se−
dam odsto građana nije imalo nijednu asocijaciju“, precizira
sagovornik „Privrednog pregleda“.
„Tradicija i ugled osiguravajuće kuće, iskustvo u poslova−
nju, visina dobiti i broj osiguranika najčešći su kriterijumi
građana za izbor osiguravajuće kuće, a svake godine se
značajno povećava procenat ispitanika koji kao kriterijum za
izbor navode odnos cene i kvaliteta usluge. Skoro dve
trećine ispitanika kao glavni razlog za uzimanje životnog osi−
guranja navodi želju da obezbedi decu, zatim sledi želja da
se na ovaj način obezbedi dodatni prihod za penziju, kao i
mišljenja da je osiguranje života bolji vid štednje od bankar−
skih depozita“, objašnjava Marković.
22
Download

Podsticaji dižu investicioni potencijal na milijardu evra