Časopis za teoriju i praksu osiguranja
www.erevija.org
Magazine for Insurance Theory and Practice
www.erevija.org
UDK 347.764 ISSN 2334-7597
COBISS.SR-ID 197415692
Godina XIII, broj 4/2014
izlazi tromesečno
UDC 347.764 ISSN 2334-7597
Osnivač i izdavač
Udruženje za pravo osiguranja Srbije
Nedeljka Gvozdenovića 27/50, 11070 Novi Beograd
www.srbija-aida.org
Tel: 064/ 131 12 40
račun: 105-51590-71
kod „AIK Banke” a.d. Niš
Founder & Publisher
Association for Insurance Law of Serbia (AIDA Serbia)
Nedeljka Gvozdenovića 27/50, 11070 Belgrade
Tel: + 381 064/ 131 12 40
www.srbija-aida.org
account: 105-51590-71
with the AIK Banka a.d. Nis
COBISS.SR-ID 197415692
Year XIII, No 4/2014
Published quarterly
Izdavački savet
Publishing Council
Blagojević Zoran, član Izvršnog odbora „Wiener Städtische osiguranja”
Kvrgić Miodrag, generalni direktor „Merkur osiguranja”
Norman-Audenhove dr Luis, generalni sekretar Udruženja osiguravača
Austrije
Šljivar Božana, direktor Agencije za osiguranje Republike Srpske
Blagojevic Zoran, Member of the Executive Board at Winer Städtische
Insurance
Kvrgic Miodrag, CEO, Merkur Insurance Co.
Norman-Audenhove Luis, PhD, Secretary General of Insurers’
Association of Austria
Sljivar Bozana, Director of the Insurance Authority in Republic Serbska
Redakcioni odbor
Belanić dr Loris, Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, Hrvatska, e-mail:
[email protected]
Cousy dr Herman, Katolički univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet,
Belgija, e-mail: [email protected] Heiss dr Helmut Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska, e-mail:
[email protected]
Jovanović dr Slobodan, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet
za privredu i pravosuđe, Srbija, e-mail: [email protected]
Kullmann dr Jerome, Univerzitet Pariz-Dofin, Privatno pravo,
Francuska, e-mail: [email protected]
Labudović Stanković dr Jasmina, glavni i odgovorni urednik,
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, e-mail: [email protected]
Marano dr Pierpaolo, zamenik glavnog i odgovornog urednika,
Katolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, Fakulet za nauku bankarstva,
finansija i osiguranja, Italija, e-mail: [email protected]
Merkin dr Robert, Univerzitet u Sautemptonu, Pravni fakultet, Velika
Britanija, e-mail: [email protected]
Orlić dr Miodrag, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, (u penziji),
e-mail: [email protected]
Rohrbach dr Wolfgang, Univerzitet u Beču, Ekonomski fakultet, (u
penziji), Austrija, e-mail: [email protected]
Rokas dr Ioannis, Atinski univerzitet za ekonomiju i privredu, Departman
za poslovnu administraciju, Grčka, e-mail: [email protected]
Slavnić dr Jovan, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, (u
penziji), e-mail: [email protected]
Žarković dr Nebojša, Univerzitet Megatrend Beograd, Fakultet za
poslovne studije Vršac, e-mail: [email protected]
Vladetić dr Srđan, sekretar Redakcije, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni
fakultet, e-mail: [email protected]
Korice, prelom i prodaja
Udruženje za pravo osiguranja Srbije
Lektura i korektura
Aleksandra Jovanović, MA
Štampa
„Planeta print”, Beograd
Editorial Board
Belanic Loris, PhD, University Rijeka, Faculty of Law, Croatia, e-mail:
[email protected]
Cousy Herman, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit
Rechtsgeleerdheid, Belgium, e-mail: [email protected] Heiss Helmut, LLD, Universität Zürich, Rechtswissenschaftliche Fakultät,
Switzerland, e-mail: [email protected]
Jovanović Slobodan, LLD, University Business Academy, Faculty of Law,
Serbia, e-mail: [email protected]
Kullmann Jerome, LLD, Université Paris-Dauphine, Droit privé, France
e-mail: [email protected]
Labudovic Stankovic Jasmina, PhD, Editor, University of Kragujevac,
Faculty of Law, Serbia, e-mail: [email protected]
Marano Pierpaolo, PhD, Associate Editor, Università Cattolica del Sacro
Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, finanziarie e assicurative,
Italy, e-mail: [email protected]
Merkin Robert, LLD, University of Southampton, Southampton Law
School, UK, e-mail: [email protected]
Orlić Miodrag, LLD, University of Belgrade, Faculty of Law, (ret.),
Serbia, e-mail: [email protected]
Rohrbach Wolfgang, PhD, State University of Vienna, Faculty of
Economics, (ret.), Austria, e-mail: [email protected]
Rokas Ioannis, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο Αθηνών, Τμήμα
Οργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of
Economics and Business, Business Administration Department), Greece,
e-mail: [email protected]
Slavnić Jovan, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Economics, (ret.),
e-mail: [email protected]
Žarković Nebojša, PhD, University Megatrend Belgrad, Faculty for
business studies Vršac, e-mail: [email protected]
Vladetic Srdjan, PhD, Secretary, University of Kragujevac, Faculty of
Law, e-mail: [email protected]
Cover, design and sale
Association for Insurance Law of Serbia
Print
Planeta print, Belgrade
Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnožavanje, u bilo kom obliku i formi,
sadržaja ili dela sadržaja objavljenog u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja.
Association for Insurance Law of Serbia has an exclusive right to permit or decline permission for copying the content or part of
the content in and form or form published in the European Insurance Law Review.
4/2014
VAŽNE INFORMACIJE ZA AUTORE PRILOGA / IMPORTANT INFORMATION FOR AUTHORS
2
EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA
OBJAVLJUJE SVE RADOVE INOSTRANIH
AUTORA NA INTERNET STRANICI
www.erevija.org
EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW
PUBLISHES FOREIGN AUTHORS’ PAPERS ON
THE WEB AT:
www.erevija.org
SVI OBJAVLJENI RADOVI U OVOM BROJU
SU PROŠLI ANONIMNU RECENZIJU
UGLEDNIH INOSTRANIH I DOMAĆIH
UNIVERZITETSKIH PROFESORA
REPUTABLE FOREIGN AND DOMESTIC
UNIVERSITY PROFESSORS HAVE REVIEWED
ALL WORKS PUBLISHED IN THIS ISSUE
Urednici
Editors
Radovi objavljeni u Evropskoj reviji za pravo osiguranja, časopisu koji je uvršten u HeinOnline pravnu
bazu koja sadrži preko 1800 časopisa iz oblasti prava i s pravom povezanih disciplina, vrednuju se sa
4 boda, shodno Pravilniku o izmeni standarda za akreditaciju studijskih programa doktorskih studija
(društveno-humanističke nauke, standard 9) koji je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje
10. decembra 2013. godine. U tom kontekstu, časopisi iz pomenute baze, odnosno radovi objavljeni
u Evropskoj reviji za pravo osiguranja, pored drugih kriterijuma, utiču na kompetentnost nastavnika
na doktorskim studijama u skladu sa prethodno pomenutim Pravilnikom.
4/2014
SADRŽAJ / CONTENS
3
ČLANCI / ARTICLES .......................................................................................................................................................... 4
– Prof. dr Milena PETROVIĆ, Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja:
ko i gde može tužiti osiguravača? / Jurisdiction of EU member states courts in matters relating to insurance:
who and where may sue the insurer? ................................................................................................................................ 4
Summary ........................................................................................................................................................................... 12
– Prof. dr Jakov RADIŠIĆ, Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu
nemačkih sudova / Liability in damages for infections to the patient – Review of the German courts’ practice ........... 14
Summary ........................................................................................................................................................................... 25
– Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ i prof. dr Milan POČUČA, Subrogacija u osiguranju, sličnosti i razlike sa
drugim institutima / Subrogation in Insurance, similarities and variations against the other Institutions ............. 27
Summary ........................................................................................................................................................................... 32
– Prof. dr Wolfgang ROHRBACH, Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju / Gedanken zum
Qualitätsbegriff in der Versicherung ............................................................................................................................... 34
Text in German ................................................................................................................................................................. 47
Summary ........................................................................................................................................................................... 60
– Alkistis CHRISTOFILOU, Praksa unakrsne prodaje proizvoda osiguranja i Predlog Direktive o
posredovanju u osiguranju II / Cross selling practices in insurance products and the IMD2 Proposal ................... 62
Text in English ................................................................................................................................................................... 66
Summary ........................................................................................................................................................................... 68
SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT
PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES’ COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE .......................... 70
– Presuda Evropskog suda pravde od 3. septembra 2014. u sporu C-318/13, Gospodin X vs. Republika Finska.
Prikaz: mr Jelena Gazivoda / Judgment of the European Court of Justice of 3 September 2014 in case C-318/13,
Mister X vs. Republic of Finland. Review by Jelena Gazivoda, LLM ............................................................................ 70
OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS ...................................................................... 75
Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovic
BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY .............................................................................................................................77
ODABRANE KNJIGE / SELECTED BOOKS, str. 77
ODABRANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES, str. od 77 do 78.
Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovic
DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS .................................................................... 79
– Direktiva br. 2009/138/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju i
obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) – VI deo / Directive 2009/138/EC of
the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking-up and pursuit of
the business of Insurance and Reinsurance (Solvency II) (recast) – VI part ................................................................ 79
– Direktiva 2012/23/EU Evropskog parlameta i Saveta od 12. 9. 2012. o izmeni Direktive 2009/138/EZ
(Solventnost II) u pogledu roka za njeno prenošenje i roka za njenu primenu kao i datuma stavljanja van snage
određenih direktiva / Directive 2012/23/EU of the European Parliament and of the Council of 12 September
2012 amending Directive 2009/138/EC (Solvency II) as regards the date for its transposition and the date of its
application, and the date of repeal of certain Directives ................................................................................................ 94
– Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja ................................................................................................. 96
Publication Ethics and Malpractice Statement ............................................................................................................. 98
– Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja ........................................................................ 100
Style Sheet ....................................................................................................................................................................... 102
– Lista recenzenata ........................................................................................................................................................... 104
Referees ............................................................................................................................................................................ 105
4/2014
ČLANCI
4
Prof. dr Milena PETROVIĆ
Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima
osiguranja: ko i gde može tužiti osiguravača?
UDK: 341.645.5:368
Primljen: 21. 8. 2014.
Prihvaćen: 8. 9. 2014.
Pregledni naučni rad
Apstrakt
1. UVODNA RAZMATRANJA
Predmet ovog rada su odredbe Uredbe Brisel I kojima se reguliše posebna međunarodna nadležnost sudova država članica EU za sporove koji se pokreću protiv
osiguravača. Ugovarače osiguranja, osiguranike, korisnike osiguranja i oštećene pravo EU vidi kao stranu koja
je očekivano ekonomski slabija, ali i sa manje iskustva
u pravnim stvarima od osiguravača koji se profesionalno bave poslovima osiguranja. Polazeći od ovakvog
stava, evropski zakonodavac je ocenio da je ovim licima potrebna posebna procesna zaštita, te je formulisao
posebna pravila o međunarodnoj nadležnosti sudova
koja više odgovaraju interesima osiguranika nego što to
omogućavaju opšta pravila. Ovim posebnim procesnim
pravilima slabijoj ugovornoj strani stavlja se na raspolaganje veći broj sudova država članica pred kojima
može da pokrene postupak protiv osiguravača, dok se
osiguravaču ograničava izbor sudova pred kojima može
da pokrene postupak protiv osiguranika.
Autor u svom radu analizira pravila Uredbe koja
se odnose na pitanje ko i gde može tužiti osiguravača,
te u tu svrhu razmatra najpre pitanje lica koja mogu
pokrenuti postupak protiv osiguravača, a onda i
međunarodnu nadležnost svih sudova država članica
pred kojima se taj postupak može pokrenuti, počev od
suda prebivališta osiguravača, zatim suda prebivališta
osiguranika, suda države u kojoj je nastupio štetni
događaj, suda prebivališta oštećenog, zaključno sa sudom države koji je određen sporazumom stranaka.
Međunarodnu nadležnost sudova država članica EU
u stvarima osiguranja reguliše Uredba Saveta Evrope o
nadležnosti i priznanju i izvršenju odluka u građanskim
i trgovačkim stvarima br. 44/2001 od 22. decembra
2000. godine, poznata kao Uredba Brisel I (Council Regulation (EC) No 44/2001) (u daljem tekstu: Uredba).
Ova Uredba predstavlja osnovni i opšti izvor građanskog procesnog prava EU, budući da postavlja uniformna pravila o direktnoj i indirektnoj nadležnosti sudova država članica, kao i neka druga značajna procesna
pravila. Njenim stupanjem na snagu 1. marta 2002.
prestala je da važi Briselska konvencija o nadležnosti
i priznanju i izvršenju odluka u građanskim i trgovačkim stvarima (u daljem tekstu: Konvencija) koja je do
tada uređivala ovu materiju.1 Uredba u svom najvećem
delu predstavlja tek nešto dopunjenu i modernizovanu
verziju Konvencije. Drugo se i nije moglo očekivati,
imajući u vidu naglašenu potrebu očuvanja kontinuiteta
između ova dva pravna instrumenta (tač. 19 preambule
Uredbe). Uredba je obavezna u celini i neposredno se
primenjuje u svim državama članicama.
Budući da je Evropska komisija bila u obavezi da
najkasnije pet godina od stupanja na snagu ove Uredbe,
Evropskom parlamentu, Savetu i Ekonomskom i
socijalnom odboru podnese izveštaj o njenoj primeni
i predloži izmene i dopune tamo gde je to potrebno,
ona je to i učinila 21. aprila 2009. godine. Savet je 6.
decembra 2012. usvojio revidirani tekst Uredbe i to kao
Uredbu (EZ) br. 1215/2012 o nadležnosti i priznanju i
izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim
stvarima (Regulation (EU) No 1215/2012) (u daljem
Ključne reči: Uredba Brisel I, nadležnost, sud,
osiguravač, ugovarač osiguranja, osiguranik, korisnik
osiguranja
*
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Kragujevac,
e-mail: [email protected]
1
Briselska konvencija je do jula 2007. godine ostala na
snazi samo prema Danskoj, budući da prema Protokolu br. 5 o
položaju Danske, ta država nije vezana odredbama poglavlja IV
Ugovora o EZ i propisima donetim na osnovu njih. Od 1. jula
2007. godine, a na osnovu Sporazuma zaključenog između EZ
i Danske 19. oktobra 2005. i odluka Saveta 2005/790 i 2006/325,
Uredba Brisel I se primenjuje i u Danskoj (Stone, 2010, 19).
4/2014
Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja: ko i gde može...
tekstu: Uredba Brisel I Recast) koja će početi da se
primenjuje u januaru 2015. godine.
Pravila o međunarodnoj nadležnosti u stvarima
osiguranja sadržana su u odeljku 3 (čl. 8-14) II poglavlja
Uredbe i predstavljaju sveobuhvatnu regulativu za ovu
oblast. Ona su deo jednog šireg korpusa procesnih
pravila označenih kao zaštitna nadležnost (protective
jurisdiction).2 Naime, režim uspostavljen ovim
pravilima je izraz politike evropskog zakonodavca
baziran na stavu da su ugovarači osiguranja, osiguranici,
korisnici osiguranja, kao i oštećeni, očekivano slabija
strana u sporu koja, stoga, mora biti zaštićena posebnim
propisima o nadležnosti koji više pogoduju ostvarenju
njihovih interesa nego što to omogućuju opšti propisi.
S druge strane, deo iste te politike je i stav da osim
prebivališta tuženog, moraju postojati alternativni
osnovi za nadležnost, utemeljeni na bliskoj vezi između
suda i spora ili radi olakšavanja pravilnog suđenja (tač.
12 i 13 preambule Uredbe). Rezultat navedene politike
je veći broj sudova pred kojima navedena lica mogu
pokrenuti postupak protiv osiguravača.
Pravila odeljka 3 Uredbe se odnose na sve tipove
osiguranja u građanskim i trgovačkim stvarima, kako
na dobrovoljno, tako i na obavezno osiguranje, zatim
na životno i neživotno osiguranje, osiguranje od odgovornosti, osiguranje velikih i masovnih rizika, pomorsko osiguranje, avio osiguranje. Međutim, sve ove vrste
osiguranja potpadaju pod režim odeljka 3 Uredbe samo
ukoliko su privatnog, a ne javnopravnog karaktera,
imajući u vidu da Uredba izričito isključuje socijalno
osiguranje iz polja svoje primene (čl. 1(2)(c) Uredbe).
Van polja primene odeljka 3 Uredbe nalaze se i ugovori
o reosiguranju, budući da se reosiguranik ne može smatrati slabijom stranom, pa mu stoga ne treba pružati posebnu procesnu zaštitu.3 Takođe, van polja primene odeljka 3 Uredbe nalaze se i sporovi iz ugovora o osiguranju
koje pokrene jedan osiguravač protiv drugog osiguravača
budući da čl. 8–14 Uredbe regulišu nadležnost samo za
sporove između osiguravača s jedne strane, i osiguranika,
2
Zaštitna nadležnost je Uredbom predviđena za još dve
vrste ugovora: potrošačke ugovore (odeljak 4) i ugovore o radu
(odeljak 5), budući da se potrošači i radnici, kao i osiguranici,
smatraju slabijom ugovornom stranom u sporu.
3
Ovo je stav koji je Sud EU zauzeo u slučaju Group Josi
Reisurance Company SA v. Universal General Insurance Company
(UGIC), Case C-412/98, (2000) ECR I-5925, I-5961 para. 73. i 76.
Međutim, prema izričitom stavu Suda, pravila odeljka 3 Uredbe
će se primeniti u slučaju direktne tužbe protiv reosiguravača koju
podnese ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja,
pozivajući se na prava iz ugovora o osiguranju, na primer, u
slučaju bankrotstva ili likvidacije osiguravača. Isto važi i kada
direktnu tužbu protiv reosiguravača podnese oštećeni (Stone,
2010, 125; Magnus, Mankowski, 2007, 274).
ugovarača osiguranja, korisnika osiguranja ili oštećenog, s
druge strane (Magnus, Mankowski, 2007, 275).
Sva pravila sadržana u odeljku 3 Uredbe predstavljaju celovit i nezavistan režim nadležnosti uspostavljen specijalno za sporove iz ugovora o osiguranju, pa
se druga pravila Uredbe na ovu vrstu sporova ne primenjuju (Pocar Report on the Lugano Convention on
jurisdiction and the recognation and enforcement of
judgments in civil and commercial matters, 2007, 73).
Izuzetak od ovoga, na šta upućuje čl. 8 Uredbe, postoji u odnosu na čl. 4 i čl. 5(5) Uredbe. Naime, pravila
o posebnoj nadležnosti u stvarima osiguranja koja su
sadržana u odeljku 3 Uredbe, primenjuju se samo ako
tuženi ima prebivalište u nekoj od država članica. Ako
tuženi ima prebivalište van teritorije Zajednice, prema
čl. 4 Uredbe, nadležnost sudova svake države članice
određuje se prema pravu te države članice. Konkretno,
to znači da u slučaju spora iz ugovora o osiguranju u
slučaju kada tuženi nema domicil u državi članici EU,
neće se primeniti pravila Uredbe o nadležnosti, već nacionalna procesna pravila države čijem sudu je podnesena tužba. Takođe, ako je tuženi osiguravač koji nema
prebivalište ni u jednoj državi članici, ali u nekoj od njih
ima predstavništvo, agenciju ili drugu poslovnu jedinicu, prema čl. 9(2) Uredbe smatraće se osiguravačem
sa prebivalištem u toj državi članici, te u sporovima iz
osiguranja koji nastanu iz poslovanja tog predstavništva, agencije ili druge poslovne jedinice, može biti tužen
pred sudom te države. Nadležnost konkretnog suda te
države, prema čl. 8 Uredbe, određuje se tada direktno
na osnovu čl. 5(5) Uredbe.
Budući da su navedena pravila ostala potpuno nepromenjena u Uredbi Brisel I Recast, osim što su prenumerisana, a imajući u vidu da najnovija verzija Uredbe
počinje da se primenjuje 2015. godine, naša razmatranja će biti vezana za Uredbu 44/2001 (Brisel I) koja je
u ovom trenutku na snazi. Budući da su dva ključna
pitanja, ko i gde može tužiti osiguravača određena kao
predmet ovog rada, razmatranja će započeti sa analizom pravila Uredbe koja najpre određuju krug lica koja
mogu pokrenuti postupak protiv osiguravača, a zatim
i međunarodnu nadležnost svih sudova država članica
pred kojima se taj postupak može pokrenuti, počev od
suda prebivališta osiguravača, zatim suda prebivališta
osiguranika, suda države u kojoj je nastupio štetni događaj, suda prebivališta oštećenog, zaključno sa sudom
države koji je određen sporazumom stranaka.
2. LICA KOJA MOGU TUŽITI OSIGURAVAČA
Osiguravača može tužiti svako lice koje ima određeno pravo prema osiguravaču, bilo na osnovu ugovora o
5
4/2014
MILENA PETROVIĆ
6
osiguranju, bilo na osnovu zakona. Prema Uredbi, kao
i prema najvećem broju nacionalnih prava, ta lica su
ugovarač osiguranja, osiguranik, korisnik osiguranja i
treće oštećeno lice. Na ovo ukazuju čl. 9 1(b) i čl. 11(2)
Uredbe.
Ugovarač osiguranja (pravno ili fizičko lice) uvek
postoji u odnosima osiguranja budući da sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju. Po pravilu, ugovarač osiguranja zaključuje ugovor o osiguranju u svoje
ime i za svoj račun, pa je u tom slučaju on istovremeno i
ugovarač osiguranja i osiguranik. Međutim, kako jedno
lice može zaključiti ugovor o osiguranju u svoje ime, a
za račun nekog drugog lica (osiguranje za tuđ račun), to
se u pravnom odnosu prema osiguravaču mogu pojaviti
ugovarač osiguranja i to drugo lice kao osiguranik. U
tom slučaju, ugovarač osiguranja zaključuje ugovor, s
tim da naknada iz osiguranja, ako se dogodi osigurani
slučaj, ne bude isplaćena njemu nego osiguraniku, za
čiji je račun ugovor o osiguranju zaključen (Mićović,
2012, 481). U odnosima osiguranja, neretko, pojavljuje
se i korisnik osiguranja, lice u čiju korist je zaključen
ugovor o osiguranju i kome pripadaju prava iz osiguranja – njemu se isplaćuje naknada iz osiguranja, ako
nastupi osigurani slučaj. Prema korisniku osiguranja se
jedino osiguravač pojavljuje kao dužnik od koga može
zahtevati isplatu na koju se ovaj ugovorom obavezao
(Sokal, 1976, 75; Magnus, Mankowski, 2007, 278). U
najvećem broju slučajeva ova vrsta ugovora se zaključuje kao osiguranje za slučaj smrti.
Sve tri kategorije lica su u potpuno jednakom položaju, što znači da im stoje na raspolaganju potpuno
iste mogućnosti, mada ovakvo stanje nije bilo predviđeno Briselskom konvencijom.4 Takođe, sva navedena
4
Prema čl. 8(2) Konvencije, ugovarač osiguranja je uživao
veću zaštitu od osiguranika i korisnika osiguranja, budući da
je osiguravača mogao da tuži, ali i da bude tužen, u državi svog
prebivališta, dok su osiguranik i korisnik osiguranja mogli da
budu tuženi u državi svog prebivališta, ali nisu mogli pred tim
istim sudom da tuže osiguravača. Ovo pravo je bilo rezervisano
samo za ugovarača osiguranja. Obrazloženje za ovo razlikovanje,
posebno od strane Evropskog Komiteta za osiguranje, zasnivalo
se na stavu da je samo ugovarač osiguranja bio u poslovnom
odnosu sa osiguravačem, i da bi zbog toga bilo nerazumno
očekivati da se osiguravač pojavi pred sudom osiguranika ili
korisnika osiguranja budući da nije nužno morao znati njihovo
tačno prebivalište u momentu kada oni pokrenu postupak
(Jenard Report on the Convention on jurisdiction and the
enforcement of judgments in civil and commercial matters,1968,
31). U pripremi Uredbe Brisel I međutim, izneta su mišljenja
da ovakav stav ne odgovara potrebama poslova osiguranja
koji su se u uslovima mnogo veće konkurencije, novih vrsta
osiguranja, a posebno višeg stepena zakonodavne harmonizacije,
u tim godinama, posebno razvili. Ova razmatranja su dovela
do uklanjanja navedenih razlika i do postavljanja osiguranika
i korisnika osiguranja u isti položaj sa ugovaračem osiguranja,
što znači da i oni mogu tužiti osiguravača sudu države u kojoj
lica su poznata već u momentu zaključenja ugovora o
osiguranju, bilo zato što su strana koja zaključuje ugovor, bilo zato što je ugovor zaključen za njihov račun
ili je zaključen u njihovu korist.5 Međutim, u pravnom
odnosu osiguranja može se pojaviti i neko treće lice
koje je oštećeno i koje je u momentu zaključenja ugovora o osiguranju nepoznato. To treće, oštećeno lice je
od značaja kod ugovora o osiguranju od odgovornosti
jer u slučaju nastupanja osiguranog slučaja može imati određena prava prema osiguravaču. Naime, ukoliko
to dopušta pravo merodavno za vanugovornu obavezu
ili pravo merodavno za ugovor o osiguranju, oštećeni
može neposredno od osiguravača direktnom tužbom
zahtevati naknadu štete koju je pretrpeo usled događaja za koji je odgovorno osigurano lice.6 Pitanje da li
oštećeni to može učiniti pred sudom svog prebivališta
izazvalo je velike kontroverze, kako u pravnoj doktrini,
tako i sudskoj praksi, o čemu će posebno biti reči.
3. SUDOVI DRŽAVA PRED KOJIMA
OSIGURAVAČ MOŽE BITI TUŽEN
Ugovaraču osiguranja, osiguraniku, korisniku osiguranja, a u određenim slučajevima i oštećenom trećem licu, Uredbom je dato pravo da postupak protiv
osiguravača pokrenu pred sudovima većeg broja država. Ratio ovakve politike, kao što je već naglašeno, je u
stavu da je ovim licima, kao slabijoj strani, potrebna posebna procesna zaštita. Tako, navedena lica mogu tužiti
osiguravača pred jednim od sledećih sudova: 1) sudom
države prebivališta, odnosno sedišta osiguravača; ili 2)
sudom države svog prebivališta; ili 3) sudom države u
kojoj se dogodio štetni događaj; ili 4) sudom države čiju
su nadležnost strane ugovorile. Da li će tužiocu biti dostupni svi ili neki od navedenih sudova, zavisi od vrste
osiguranja i okolnosti konkretnog slučaja, odnosno od
toga da li je štetni događaj nastao, da li su strane iz ugovora o osiguranju zaključile sporazum o nadležnosti
imaju prebivalište (Pocar Report on the Lugano Convention on
jurisdiction and the recognation and enforcement of judgments
in civil and commercial matters, 2007, 74).
5
Kod ugovora o osiguranju u korist trećeg lica, korisnik
može biti tačno imenovano lice, kao i neodređeno, ali odredivo
lice koje se pomoću objektivnih činjenica može identifikovati, na
primer, deca (Sokal, 1976, 94).
6
U slučaju kada nastupi događaj za koji je odgovoran
osiguranik, oštećeni ima na raspolaganju dva pravna osnova
po kojima može zahtevati naknadu pretrpljene štete: ugovor o
osiguranju i odgovornost za štetu. Oštećeni može birati po kom
od ova dva osnova će zahtevati obeštećenje: direktnom tužbom
od osiguravača, po osnovu osiguranja od odgovornosti, ili od
osiguranika po osnovu odgovornosti za štetu po samom zakonu
(Vujisić, 2009, 159).
4/2014
Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja: ko i gde može...
određenog suda (pod uslovom da su na to imale pravo), da li je direktna tužba oštećenog protiv osiguravača
dozvoljena ili ne, itd. U svakom slučaju, budući da za
isti spor mogu biti međunarodno nadležni sudovi različitih zemalja, na tužiocu je da odluči pred kojim od
njih želi da pokrene postupak protiv osiguravača. Pre
nego što donese takvu odluku, potpuno je razumno da
tužilac izvrši analizu rizika i interesa, jer od toga da li
će se postupak voditi i spor rešavati pred sudom jedne
ili druge zemlje zavisi mnogo toga. Što je najvažnije, od
toga može zavisiti sam ishod spora budući da svaki sud
polazi od međunarodnog privatnog prava svoje zemlje
i da primenjuje svoja procesna pravila. Ako se tome
doda da nacionalna pravosuđa nisu jednako efikasna,
te da utrošak vremena i novca nije jednak ako se spor
rešava pred domaćim ili stranim sudom, jasno je da tužilac treba da izabere sud države pred kojim će najbolje
ostvariti svoje interese.
U daljim izlaganjima biće reči o svim sudovima koji
mogu biti međunarodno nadležni za tužbe protiv osiguravača, sa naglaskom na specifičnostima pojedinih
slučajeva ili uslovima koji treba da budu ispunjeni.
3.1. Sud države prebivališta osiguravača
(forum rei) – čl. 9(1)(а)
Prema čl. 9(1)(a) Uredbe, osiguravač koji ima prebivalište u državi ugovornici može biti tužen pred sudom
države u kojoj ima prebivalište. Budući da su osiguravači najčešće pravna lica i da se u nacionalnim pravima njihovo prebivalište često različito definiše, zbog
uniformne primene Uredbe, izraz prebivalište pravnog
lica je definisan kao autonomni pojam. U tom smislu,
odredbom čl. 60 Uredbe propisano je da društva i pravna lica imaju prebivalište u mestu u kome imaju svoje:
a) statutarno sedište; ili b) glavnu upravu; ili c) glavnu
poslovnu jedinicu.7
Pravilo iz čl. 9(1)(a) Uredbe je očito bazirano na
principu actor sequitur forum rei i, kao takvo, apsolutno
je saglasno sa opštim pravilom o međunarodnoj nadležnosti sadržanim u čl. 2 Uredbe (forum rei) koje važi
za sve vrste sporova, bez obzira na njihov predmet. Prebivalište, odnosno sedište tuženog na određenoj teritoriji je u uporednom pravu opšteprihvaćeno jer se smatra vezom koja je dovoljnog intenziteta da posluži kao
pravičan i predvidiv osnov za zasnivanje nadležnosti.
Međutim, kako se prema čl. 8 Uredbe, u predmetima
koji se odnose na osiguranje, nadležnost utvrđuje samo
Kada je reč o Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj, izraz
„statutarno sedište” znači registered office ili, ako ono nigde ne
postoji, place of incorporation (mesto osnivanja pravnog lica), ili
ako ni takvo mesto ne postoji, mesto prema čijem pravu je došlo
do osnivanja (formation).
7
na osnovu pravila sadržanih u odeljku 3 Uredbe, i kako
se druga pravila Uredbe o nadležnosti na ova pitanja ne
primenjuju (Pocar Report on the Lugano Convention
on jurisdiction and the recognation and enforcement
of judgments in civil and commercial matters, 2007,
73), pravilo iz čl. 9 (1)(a) Uredbe predstavlja odvojeno
pravilo koje ima isti sadržaj kao opšte pravilo iz čl. 2
Uredbe. Razlika između ova dva pravila je u tome što
pravilo iz čl. 2 nije imperativno, pa se na osnovu čl. 23
Uredbe može derogirati prorogacionim sporazumom,
dok se derogiranje člana 9(1)(a) može izvršiti samo u
granicama koje su određene čl. 13 Uredbe (Magnus,
Mankowski, 2007, 277).
Prema pravilu iz čl. 9(1)(a) Uredbe, u konkretnom
slučaju, međunarodno nadležni mogu biti sudovi države u kojoj se nalazi prebivalište osiguravača kao tuženog, što znači da ovo pravilo upućuje na nadležnost
sudova određene države, ali ne i na konkretan stvarno i
mesno nadležan sud. Odgovor na ovo pitanje dalje treba tražiti u procesnim pravilima te države. Međutim,
ako je tuženi osiguravač koji nema prebivalište ni u jednoj državi članici, ali u nekoj od njih ima predstavništvo, zastupništvo ili drugu poslovnu jedinicu, prema čl.
9(2) Uredbe smatraće se osiguravačem sa prebivalištem
u toj državi članici, te u sporovima iz osiguranja koji nastanu iz poslovanja tog predstavništva, zastupništva ili
druge poslovne jedinice, može biti tužen pred sudom te
države. Nadležnost suda te države, prema čl. 8 Uredbe,
određuje se tada direktno na osnovu čl. 5(5) Uredbe.
Ovim pravilom se ne određuje samo nadležnost suda
određene zemlje, već se direktno i neposredno određuje konkretan mesno nadležan sud u toj zemlji, i to nezavisno od procesnih pravila te zemlje.
3.2. Sud države prebivališta osiguranika
(forum actoris) – čl. 9(1)(b)
Prema čl. 9(1)(b) Uredbe, osiguravač može biti tužen pred sudom mesta u kome tužilac (ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja) ima prebivalište (forum actoris).
Nema sumnje da ovo pravilo predstavlja odstupanje
od opšteg principa actor sequitur forum rei i da tužiocu
obezbeđuje alternativni forum, i to u mestu njegovog
prebivališta. Tako, umesto da postupak pokrene u državi u kojoj tuženi osiguravač ima prebivalište, ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja tužbu
može podneti sudu svog prebivališta u kome očekivano
može na pogodniji način ostvariti svoje interese. Praktično, ovim pravilom se uspostavlja nadležnost posebnog foruma kojom se slabijoj strani pruža mogućnost
da pokrene postupak u svojoj državi, bez obzira da li
osiguravač ima domicil u toj državi ili je ugovor o osi-
7
4/2014
MILENA PETROVIĆ
8
guranju zaključen preko predstavništva, zastupništva ili
kakve druge poslovne jedinice osiguravača koja se nalazi u nekoj od država članica.
Generalno, uvođenje posebne nadležnosti bio je pokušaj da se uspostavi ravnoteža između procesnih pozicija i interesa tužioca i tuženog, odnosno pokušaj da
se oni stave u izjednačen položaj budući da bi tuženi,
kako je isticano, bio favorizovan u slučaju postojanja
samo opšte nadležnosti (Magnus, Mankowski, 2007,
89-90; Mišljenje Javnog pravobranioca Léger u slučaju
C-420/97 Leathertex v. Bodetex, (1999) ECR I-6747). U
stvarima osiguranja, ova nadležnost bi trebalo ugovaraču osiguranja, osiguraniku i korisniku osiguranja, kao
slabijoj strani, da olakša vođenje postupka protiv osiguravača kao jače strane. Međutim, kako se posebna nadležnost temelji na bliskoj vezi između suda i spora, ima
mišljenja da je pravilo iz čl. 9(1)(b) prilično radikalno,
posebno ako se ima u vidu da ugovor o osiguranju i
rizik ne moraju imati neke druge veze sa državom u
kojoj ugovarač osiguranja ili drugi tužilac ima domicil
(Stone, 2010,126). Tako na primer, ako lice sa prebivalištem u Španiji zaključi ugovor o životnom osiguranju sa
španskim osiguravačem, a onda se nastani i time stekne
prebivalište u Nemačkoj, prema navedenom pravilu,
to lice osiguravača može tužiti pred nemačkim sudom
(pored mogućnosti da ga tuži i pred španskim sudom).
No, bez obzira na mogući nedostatak bliske veze između spora i suda pred kojim se on treba rešiti, primarni
cilj koji se želeo postići uvođenjem posebne nadležnosti
u oblast osiguranja je očito zaštita osiguranika i drugih
navedenih lica kao slabije strane. Na ovo ukazuje i kvalifikacija ove nadležnosti kao zaštitne.
Za razliku od pravila o opštoj međunarodnoj nadležnosti, pravila o posebnoj nadležnosti, što znači i
pravilo iz čl. 9(1)(b) Uredbe, određuju istovremeno
međunarodnu nadležnost sudova država članica i mesnu nadležnost tih sudova, nezavisno od njihovih nacionalnih procesnih pravila, i to prema prebivalištu ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja
u momentu pokretanja postupka (Jenard Report on
the Convention on jurisdiction and the enforcement of
judgments in civil and commercial matters, 1968, 22 i
31; Magnus, Mankowski, 2007, 279).
pokretna i nepokretna imovina koje trpe štetu od istog
događaja.
Kako je izričito predviđeno navedenim pravilom,
tužilac može podneti tužbu protiv osiguravača i pred
sudom mesta u kome je osigurani slučaj nastupio, čime
se proširuje broj foruma pred kojim osiguravač može
biti tužen. Tako na primer, u slučaju osiguranja nepokretnosti od požara, imalac polise može tužiti osiguravača u državi u kojoj se požar, kao štetni događaj za nepokretnost desio, odnosno u državi u kojoj se oštećena
nepokretnost nalazi. Istom tužbom i pred istim sudom,
prema čl. 10 Uredbe, tužilac može zahtevati naknadu
štete nastale na pokretnim stvarima sadržanim u oštećenoj nepokretnosti, ako je šteta posledica istog događaja i ako su pokretnosti osigurane istom polisom osiguranja, kao i nepokretnost (Stone, 2010, 127; Magnus,
Mankowski, 2007, 284).
Kada je u pitanju osiguranje od odgovornosti za
štetu prouzrokovanu trećim licima, navedeno pravilo
je od najvećeg značaja za drumske saobraćajne
nezgode, budući da je u pitanju obavezno osiguranje, te
odgovorno lice normalno ima polisu osiguranja kojom
su pokriveni svi rizici iz upotrebe vozila. U tom slučaju,
osiguravač može biti tužen pred sudom države u kojoj
se saobraćajna nezgoda desila. Može se međutim,
dogoditi da štetni događaj obuhvati dve ili više država,
što bi bilo u slučaju da se štetna radnja desi u jednoj
državi, a štetna posledica nastupi u nekoj drugoj. U ovoj
situaciji, na koju se inače primenjuje čl. 5(3) Uredbe,8
prema stavu Suda EU, mesto štetnog događaja (locus
delicti commissi) pokriva oba ova mesta, pa tužilac ima
pravo izbora između sudova involviranih država.9 Isti
stav Suda važi i za slučajeve na koje se primenjuje čl. 10
Uredbe (Magnus, Mankowski, 2007, 283).
U slučajevima osiguranja od odgovornosti, Uredbom je predviđena i mogućnost učešća osiguravača u
postupku koji teče između oštećenog i osiguranika kao
odgovornog lica, pod uslovom da to dopušta nacionalno pravo zemlje suda (čl. 11(1) Uredbe). Dakle, prema
ovom pravilu, kada oštećeni pokrene postupak protiv
osiguranika koji je prouzrokovao štetu, osiguravač se
može uključiti u taj postupak kao suparničar, bez obzira
na svoj domicil. Kao što je već istaknuto, ova mogućnost postoji pod uslovom da nacionalno pravo nadležnog suda to dopušta.10 Takođe, u slučajevima kada je
3.3. Sud države u kojoj je nastupio štetni događaj
(locus delicti commissi) – čl. 10 i čl. 11
Pravilom iz čl. 5(3) Uredbe utvrđuje se nadležnost za
sporove o vanugovornoj odgovornosti za štetu ili odgovornosti
koja je izjednačena sa tom odgovornošću pred sudom mesta gde
se štetni događaj dogodio, ili gde bi se mogao dogoditi.
9
Handelskwekerij G.J.Bier BV v. Mines de potasse d’Alsace SA,
(Case 21–76) (1976) ECR 1735.
10
U pravu Austrije, Nemačke i Mađarske, čl. 11(1) Uredbe
se ne primenjuje (čl. 65 Uredbe). Stoga, ako oštećeni pokrene
Kada je reč o osiguranju od odgovornosti ili osiguranju nepokretne imovine, prema čl. 10 Uredbe, osiguravač dodatno može biti tužen pred sudom mesta gde se
desio štetni događaj (locus delicti commissi). Ovo vredi i onda kada su istom polisom osiguranja osigurane
8
4/2014
Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja: ko i gde može...
dopuštena direktna tužba oštećenog protiv osiguravača,
imalac polise osiguranja i osiguranik mogu biti suparničari u tom postupku (čl. 11(3) Uredbe).
3.4. Sud države prebivališta oštećenog
(direktna tužba oštećenog) – čl. 11(2)
Prema Uredbi, lice koje je pretrpelo štetu ima mogućnost da u slučajevima osiguranja od odgovornosti
prema trećim licima, umesto osiguranika, tuži direktno
osiguravača, ako su takve direktne tužbe dopuštene (čl.
11(2) Uredbe). Dva ključna pitanja koja se vezuju za direktnu tužbu su: Da li oštećeni ima pravo na direktnu
tužbu i drugo, pred sudom koje države on može tužiti
osiguravača?
Odgovor na prvo pitanje sadržan je u čl. 11(2) Uredbe prema kome, u slučaju osiguranja od odgovornosti,
lice koje je pretrpelo štetu može da tuži direktno osiguravača, ukoliko je takva direktna tužba dopuštena.
Potpuno razumljivo, pravo na direktnu tužbu mora biti
propisano, odnosno dopušteno, budući da oštećeni nije
ni u kakvom ugovornom ili vanugovornom odnosu sa
osiguravačem. Ovakva tužba je opravdana u svim obaveznim osiguranjima od odgovornosti jer se njome dodatno štiti oštećeni.
Dopuštenost direktne tužbe se određuje na osnovu
merodavnog prava na koje upućuju koliziona pravila
države suda (lex fori) (Magnus, Mankowski, 2007, 286;
Stone, 2010, 125). Budući da je međunarodno privatno pravo EU u ovoj oblasti kodifikovano, sudovi država članica će primeniti koliziona pravila sadržana u
Uredbi Rim II o pravu merodavnom za vanugovorne
obaveze iz 2007. godine (Regulation (EC) No 864/2007)
i Uredbi Rim I o pravu merodavnom za ugovorne obaveze iz 2008. godine (Regulation (EC) No 593/2008).
Na ovo upućuje pravilo iz čl. 18 Rim II Uredbe koje je
posvećeno upravo i samo ovom pitanju, i prema kome
oštećeni može zahtevati naknadu štete neposredno od
osiguravača odgovornog lica, ako to predviđa pravo
merodavno za vanugovornu obavezu ili pravo merodavno za ugovor o osiguranju. Moguća merodavna prava su postavljena alternativno, što znači da je pravo na
direktnu tužbu dopušteno ako jedno od njih to propisuje. Dodatno, u stvarima osiguranja od odgovornosti za
štetu pričinjenu trećim licima upotrebom motornih vozila, kolizione norme su sadržane i u Haškoj konvenciji
postupak protiv odgovornog lica (osiguranika) pred austrijskim,
nemačkim ili mađarskim sudom, odgovorno lice ne može
pozvati svog osiguravača kao stranku u istom postupku pred
sudovima navedenih zemalja. Međutim, kada oštećeni pokrene
postupak protiv odgovornog lica u državi koja nije jedna od
navedenih, čl. 11(1) Uredbe se može primeniti na osiguravača
koji ima domicil u Austriji, Nemačkoj ili Mađarskoj.
o pravu merodavnom za saobraćajne nezgode iz 1971.
godine.11 Za sve države članice potpisnice ove Konvencije, pravila Konvencije, shodno čl. 28 Uredbe Rim II,
imaju prednost u odnosu na navedenu Uredbu.12
Ako se ima u vidu da je pitanje da li oštećeni ima
pravo na direktnu tužbu protiv osiguravača odgovornog lica različito rešeno u pravima pojedinih država
članica,13 da se direktnom tužbom oštećeni, kao treće
lice koje u pravnom odnosu odgovornosti za štetu ima
položaj poverioca i kao slabija strana štiti, onda je sasvim razumljivo što je evropski zakonodavac predvideo
veliki broj kolizionih pravila čija alternativna primena
može da dovede do nacionalnog prava koje dopušta
ovu vrstu tužbe.
Još jedno, za svakog oštećenog veoma važno pitanje,
je: Pred sudom koje države može tužiti osiguravača?
Odgovor na ovo pitanje nalazi se u odredbi čl. 11(2)
Uredbe, prema kojoj oštećeni može podneti tužbu bilo
kom sudu koji je nadležan u skladu sa čl. 8, 9 i 10 Uredbe. Na prvi pogled čini se da je iz ove odredbe potpuno
jasno pred kojim sudovima oštećeni može direktno da
pokrene postupak protiv osiguravača. Nije sporno da
on to može učiniti pred sudom prebivališta osiguravača (čl. 9(1)(a)), pred sudom u kome se nalazi prebivalište predstavništva, agencije ili druge poslovne jedinice
osiguravača (čl. 5(5)), kao i pred sudom države u kojoj
se dogodio štetni događaj (čl. 10). Dilemu u izvesnom
smislu predstavlja odredba čl. 9(1)(b) Uredbe, prema
kojoj ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja može tužiti osiguravača pred sudom države u
11
Haška konvencija je objavljena u: Todorović, V.
Međunarodna pravna pomoć i multilateralne konvencije, Beograd,
1999, str.107. Prema čl. 9 Konvencije, oštećeni će imati pravo na
direktnu tužbu protiv osiguravača odgovornog lica ako je to
određeno u pravu koje je merodavno prema odredbama čl. 3, 4
ili 5 Konvencije. Konkretno, oštećeni će imati pravo na direktnu
tužbu ako to priznaje bilo merodavno pravo za vanugovornu
odgovornost (bazirano na mestu registracije vozila ili mestu
gde se desila saobraćajna nezgoda), bilo merodavno pravo za
ugovor o osiguranju. Ako je na osnovu čl. 4 ili 5, merodavno
pravo države registracije vozila, a ono ne dopušta direktnu tužbu
oštećenog protiv osiguravača, ali takvo pravo oštećenog postoji
prema pravu države na čijem se području dogodila nezgoda,
oštećeni će imati to pravo (čl. 9, st. 2 Konvencije). U slučaju da
nijedno od spomenutih prava ne dopušta direktnu tužbu, ali
ga dopušta pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju,
oštećeni će to pravo imati (čl. 9, st. 3 Konvencije).
12
Konvenciju su potpisale sledeće države članice EU i Lugano
Konvencije: Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Španija,
Austrija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Letonija,
Litvanija i Švajcarska.
13
Pravo na direktnu tužbu protiv osiguravača priznato je na
primer, u francuskom, belgijskom, kao i pravu Luksemburga. U
nemačkom i holandskom pravu ono je priznato samo u pogledu
obaveznog osiguranja od odgovornosti korisnika, odnosno
sopstvenika motornih vozila.
9
4/2014
MILENA PETROVIĆ
10
kojoj ova lica, kao tužioci, u trenutku pokretanja postupka, imaju prebivalište. Budući da se u ovoj odredbi
ne navodi oštećeni kao tužilac, u državama članicama je
dugo vladao stav, kako u doktrini, tako i sudskoj praksi,
da ova lica nemaju pravo da tuže osiguravača pred sudom države svog domicila (Magnus, Mankowski, 2007,
286).
Potpuni preokret u tumačenju odredbe čl. 11(2)
u vezi sa čl. 9(1)(b) nastao je decembra 2007. godine
kada je Sud EU, u odluci povodom slučaja FBTO
Schadeverzekeringen v. Odenbreit,14 zaključio da se
upućivanje člana 11(2) Uredbe Brisel I na čl. 9(1)(b)
iste Uredbe mora tumačiti kao dopuštenje oštećenom da
podnese direktnu tužbu protiv osiguravača sudu države
članice u kojoj oštećeni ima domicil, ukoliko je takva
direktna tužba dopuštena i ukoliko osiguravač ima
domicil u državi članici.
O kakvom slučaju se, zapravo, radi? Tužilac, sa prebivalištem u Nemačkoj, povređen u saobraćajnoj nezgodi u Holandiji, podneo je direktnu tužbu nemačkom
sudu protiv osiguravača štetnika koji ima prebivalište
u Holandiji. Pitanje koje se postavilo bilo je: Da li su
na osnovu čl. 11(2) i čl. 9(1)(b) Uredbe Brisel I nemački sudovi međunarodno nadležni u ovom slučaju?
Na ovo pitanje nemački prvostepeni sud (Amtsgericht
Aachen) je odgovorio negativno. Međutim, Apelacioni
sud (Oberlandesgericht Köln) je zauzeo stav da je direktna tužba dopuštena. Slučaj je stigao do Vrhovnog suda
(Bundesgerichtshof) za koji je odlučujuće pitanje bilo da
li oštećeni može da se smatra „korisnikom” u smislu
čl. 9(1)(b) Uredbe Brisel I ili izraz „korisnik” upućuje
samo na korisnika osiguranja (što je bilo vladajuće
mišljenje u nemačkoj pravnoj doktrini). U poslednjem
slučaju oštećeni ne bi mogao da tuži osiguravača lokalnom sudu zemlje u kojoj ima domicil (Frese, Life after
FBTO Schadeverzekeringen NV –v-jack Odenbreit,
How will the domestic courts appoach litigation under
Regulation 44/2001?- The German perspective).
Jedan od glavnih argumenata u prilog nadležnosti
suda u zemlji prebivališta oštećenog nađen je u tač. 16a
preambule Direktivi 2000/26/EC (Directive 2000/26/
EC) gde je izričito navedeno: „... prema čl.11(2), a u vezi
sa čl. 9(1)(b) Uredbe br. 44/2001... oštećeni može pokrenuti postupak protiv osiguravača odgovornog lica u
državi članici u kojoj ima domicil.” Iako je Vrhovni sud
dao određen značaj ovoj tački preambule, ipak je izrazio sumnju da je autonomno i uniformno tumačenje
pravila u pitanju moguće po ovom osnovu, pa je ovo
pitanje uputio Sudu EU na prethodno odlučivanje.
Kako je navedeno, Sud EU je odlučio da čl. 11(2)
Uredbe daje pravo oštećenom na forum actoris, odnosFBTO Schadeverzekeringen v. Odenbreit, Case C-463/06,
(2007) ECR I-11321.
14
no da mu daje pravo da direktno tuži osiguravača, i to u
zemlji svog prebivališta. U samoj odluci je navedeno da
se ovim proširuje polje primene čl. 9(1)(b) Uredbe na
kategorije tužilaca protiv osiguravača koji nisu imaoci polise, osiguranici ili korisnici osiguranja. Ovakvo
tumačenje, prema odluci Suda, bazirano je i na cilju
Uredbe, a to je garantovanje pogodnije zaštite slabije
strane od one koju Uredba pruža opštim pravilima o
nadležnosti.
Još jednu značajnu odluku povodom ovog pitanja
Sud je doneo u slučaju Vorarlberger Gebietskrankenkasse v. WGV- Swabische Allgemeine Versicherungs
AG15 kada je istakao da se korist od utuženja pred
sudom tužiočevog (oštećenog) domicila, na osnovu
čl. 9(1)(b) i čl. 11(2) Uredbe, proširuje na indirektne
oštećene, kao što su naslednici direktno oštećenog lica
koje je preminulo, ali ne i na institucije socijalnog osiguranja koje su iz ovoga isključene jer se ne mogu smatrati slabijom stranom.
Odluka Suda EU povodom slučaja Odenbreit nije
prošla bez kritike, posebno u nemačkoj doktrini.
Tako je Angelika Fuchs istakla da jezičko tumačenje
čl. 11(2) i 9(1)(b) Uredbe ne podržava pretpostavku o
nadležnosti suda prebivališta oštećenog, budući da se
oštećeni uopšte ne pominje u čl. 9(1)(b) (Fuchs, 2007,
303). Takođe, ni istorijsko tumačenje navedenih odredaba, prema njenom mišljenju, ne vodi drugačijem
rezultatu, budući da Jenard u svom Izveštaju navodi
da forum actoris oštećenog nije predviđen. U pogledu
teleoloških argumenata, ona navodi da nema potrebe
za zaštitom oštećenog time što će mu se priznati pravo
da direktno tuži osiguravača u državi svog prebivališta,
kao i da bi takva dodatna nadležnost mogla imati
neželjene posledice, kao što je forum shopping ili trka
do suda. Prema njenom mišljenju, jedino sistematsko
tumačenje navedenih odredaba moglo bi da se koristi
u prilog priznavanja prava oštećenog da u državi svog
domicila direktno tuži osiguravača (Fuchs, 2007, 304).
Helmut Heiss se, takođe, kritički osvrće na navedenu
odluku Suda EU. On ističe da je pravilo iz čl. 9(1)(b)
Uredbe šire od pravila iz čl. 8(2) Briselske konvencije,
budući da eksplicitno pominje forum actoris osiguranika i korisnika osiguranja pored forum actoris imaoca polise, za razliku od Konvencije, prema kojoj je ovo
pravo bilo rezervisano samo za imaoca polise osiguranja. Prema mišljenju Heiss-a, očito da je bilo veoma lako
za evropskog zakonodavca da navede i oštećenog, da je
imao nameru da mu prizna pravo da tuži osiguravača u
zemlji svog domicila (Magnus, Mankowski, 2007, 287).
S druge strane, uzimanje u obzir tač. 16a Direktive, za
15
Vorarlberger Gebietskrankenkasse v. WGV- Swabische
Allgemeine Versicherungs AG, Case- C-374/08, (2010) 1All ER
(Comm) 603.
4/2014
Мeđunarodna nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja: ko i gde može...
Heiss-a je prilično nepouzdano jer se Direktiva odnosi
samo na obavezno osiguranje od odgovornosti za motorna vozila, dok se čl. 11(2) Uredbe odnosi na sve vrste
osiguranja od odgovornosti, uključujući i dobrovoljno,
što znači da ono ima znatno šire polje primene i da je
teško pretpostaviti da je postojala namera da se ovom
odredbom propiše forum actoris za oštećene u svim vrstama osiguranja od odgovornosti posebno imajući u
vidu da od merodavnog prava zavisi da li će direktna
tužba biti dopuštena ili ne (Magnus, Mankowski, 2007,
288).
No, bez obzira na kritike i na to da li su one opravdane ili ne, odluka Suda EU je obavezujuća za sve nacionalne sudove država članica. Posledica odluke u slučaju
Odenbreit je da oštećeni mogu pred lokalnim sudom,
odnosno u zemlji svog domicila direktnom tužbom pokrenuti postupak protiv osiguravača odgovornog lica.
Naravno, ovo pod uslovom da to dopušta merodavno
pravo i da osiguravač ima domicil u nekoj od država
članica. Ostaje kao zaključak da je Sud EU oštećenog
očigledno video kao slabiju stranu i da je tom argumentu dao prednost, čime je ostao na liniji ostvarenja ciljeva postavljenih Uredbom. Da je i evropski zakonodavac, uprkos kritikama, zadovoljan ovakvim rešenjem,
ukazuje činjenica da će ono ostati da važi i za buduće
vreme, ako se ima u vidu da u Uredbi Brisel I Recast ovo
pravilo nije promenjeno.
3.5. Sud države određen
sporazumom stranaka – čl. 13
Pravila sadržana u odeljku 3 Uredbe su u najvećoj
meri imperativna i od njih se, pod okolnostima određenim čl. 13 Uredbe, može odstupiti samo sporazumom
stranaka. Dakle, u stvarima osiguranja stranke mogu
zaključiti sporazum o nadležnosti, međutim, ovaj sporazum odstupa od opštih pravila o prorogaciji nadležnosti jer važi samo za specifične, eksplicitno navedene situacije, što ukazuje na činjenicu da je on rezultat
ograničene, a ne potpune autonomije volje stranaka
(izuzetak su ugovori o osiguranju velikih rizika). Ovakvo rešenje je potpuno razumljivo ako se ima u vidu cilj
same Uredbe, odnosno namera da se njenim pravilima
osigura zaštitna politika prema slabijoj strani. Otuda,
svaki sporazum o nadležnosti koji je u suprotnosti sa čl.
13 Uredbe ne proizvodi dejstvo, pa ukoliko bi sud države članice prihvatio nadležnost baziranu na nepunovažnom sporazumu, prema čl. 35(1) i čl. 45(1) Uredbe,
takva odluka se ne može priznati, niti izvršiti u drugoj
državi članici.
Za ova razmatranja od značaja je sporazum stranaka
kojim se odstupa od nadležnosti suda mesta gde se desio štetni događaj (forum delicti commissi). Naime, pre-
ma čl. 13(3) Uredbe, ugovarač osiguranja i osiguravač
koji u vreme zaključenja ugovora imaju prebivalište ili
uobičajeno boravište u istoj državi, mogu zaključiti sporazumom o nadležnosti sudova te države, čak i ako je
štetni događaj nastupio u inostranstvu, osim ako takav
sporazum nije dopušten prema pravu te države. Dakle,
ovim pravilom se daje mogućnost ugovaraču osiguranja i osiguravaču da sporazumom ugovore (isključivu)
nadležnost sudova države u kojoj oboje imaju prebivalište ili uobičajeno boravište u vreme zaključenja ugovora
za sporove koji nastanu između njih, čak i ako štetni događaj nastupi u nekoj drugoj državi članici. Ovakvo rešenje svakako doprinosi olakšanom vođenju postupka
za sve stranke u njemu. Međutim, postavlja se pitanje:
Da li ovaj sporazum, koji je uglavnom kao prorogaciona klauzula stipulisan u ugovor o osiguranju, proizvodi
dejstvo, a time i obavezuje treća lica, korisnike osiguranja ili oštećene, koji nisu učestvovali u njegovom zaključivanju? Opšti je stav da ovaj sporazum ne sme da
šteti pravima navedenih lica koja nemaju domicil u zemlji u kojoj domicil imaju osiguravač i ugovarač osiguranja. Štetna dejstva takvog sporazuma bi postojala kad
god ova treća lica, zbog postojanja sporazuma, ne bi
mogla da pokrenu postupak pred sudovima predviđenim pravilima Uredbe. Ovakvo tumačenje je izraženo u
odluci Suda EU povodom slučaja Paloux v. Axa Belgium, u kojoj se navodi da bi ovakva klauzula lišila korisnika osiguranja da tužbu podnese sudu države u kojoj
je štetni događaj nastupio ili sudu države svog domicila,
prisiljavajući ga tako da svoja prava protiv osiguravača
ostvaruje u državi domicila osiguravača. Drugo, prema
oceni Suda, ova klauzula bi omogućila osiguravaču da u
postupcima protiv korisnika ima „utočište” u sudu svoje države, što bi značilo prihvatanje nadležnosti u korist
osiguravača i ignorisanje cilja zaštite ekonomski slabije
strane koja ima mogućnost da pokrene postupak i brani svoje interese pred sudom zemlje svog domicila.16
Međutim, kako Uredba odredbom čl. 9(1)(b) korisniku
osiguranja i oštećenom licu daje pravo na forum actoris, i kako je ovo pravo u slučajevima masovnih rizika
imperativno, to prorogacioni sporazum između ugovarača osiguranja i osiguravača ne može da obavezuje,
odnosno da proizvodi dejstva prema korisnicima kao
trećim licima. Jedini izuzetak od ovoga je u slučaju osiguranja velikih rizika predviđen čl. 13(5) u vezi sa čl. 14
Uredbe (Magnus, Mankowski, 2007, 295). Ono što sledi
iz tumačenja odredbe čl. 13(3) Uredbe je da prorogacioni sporazum može proizvoditi dejstva i prema trećim
licima, ali samo ako su ispunjeni svi relevantni uslovi
određeni Uredbom, što znači da treće lice mora imati
16
Societefinanciere et industrielle du Peloux v. Axa Belgium et
al., Case C-112/03 (2005) ECR I-3707, dostupno na: http://www.
dutchcivillaw.com/caselaw/brusregone008.html, 1. 8. 2014.
11
4/2014
MILENA PETROVIĆ
12
domicil ili uobičajeno boravište u istoj državi u kojoj
ga imaju i osiguravač i ugovarač osiguranja u vreme zaključenja ugovora o osiguranju (Magnus, Mankowski,
2007, 296).
3. ZAKLJUČAK
Pravila Uredbe kojima se uređuje nadležnost sudova
država članica EU u stvarima osiguranja predstavljaju celovit i nezavistan sistem nadležnosti uspostavljen
specijalno za ovu vrstu sporova. Druga pravila Uredbe,
sa izuzetkom čl. 4 i čl. 5(5) na ove sporove se ne primenjuju. Ratio legis za uspostavljanje ovog posebnog režima
je potreba da se ugovarači osiguranja, osiguranici, korisnici osiguranja i oštećena lica, kao slabija strana u
sporu, zaštite takvim propisima o nadležnosti koji više
pogoduju ostvarenju njihovih interesa, nego što to
omogućuju opšti propisi. Otuda je rezultat ovih posebnih propisa veći broj sudova pred kojima navedena lica
mogu tužiti osiguravača i time olakšati sebi vođenje
postupka. S druge strane, ugovaranje nadležnosti suda
koje je karakteristično za ugovore, moguće je samo u
posebnim i ograničenim slučajevima što, takođe, osigurava visok stepen zaštite svih potrošača osiguranja koji
se mogu smatrati slabijom stranom.
Pravila Uredbe za ovu vrstu sporova su, u principu,
jasna i nisu izazivala veće probleme u primeni. Izuzetak od ovog opšteg utiska predstavljalo je pitanje: Da
li oštećeni, u slučajevima osiguranja od odgovornosti,
imaju pravo na forum actoris, odnosno da li i oni mogu
tužiti osiguravača u državi svog prebivališta? Dileme u
tumačenju razrešio je Sud EU pozitivnim odgovorom.
Značajan oslonac za tu odluku Sud je našao u prilično harmonizovanim materijalnim pravilima (kroz direktive) u ovoj oblasti. Da i evropski zakonodavac ovo
pitanje smatra rešenim, ukazuje činjenica da će ovo tumačenje kao pravilo važiti i u budućnosti budući da u
Uredbi Brisel I Recast ništa nije promenjeno.
U odnosu na rešenja iz Briselske konvencije, pravila Uredbe bez sumnje, predstavljaju napredak, budući
da su osiguranika i korisnika osiguranja izjednačila sa
ugovaračem osiguranja u pogledu prava na forum actoris.
Milena PETROVIC, PhD,
Associate Professor, Faculty of Law, Kragujevac
Jurisdiction of EU member states courts in matters relating to
insurance: who and where may sue the insurer?
UDC: 341.645.5:368
Systematic scientifc work
SUMMARY
Brussels I Regulation lay down special rules on
jurisdiction in respect of insurance contracts. These
provisions are inspired by a concern to protect the party
who is espected to be weaker than the other party to
the contract. So, Recital 13 explains that, in relation
to insurance, the weaker party should be protected by
rules of jurisdiction more favourable to his interests
than the general rules provide for. Accordingly, these
provisions offer the weaker party (the policyholder,
the insured or a beneficiary) a wide choice of fora in
which to bring an action against an insurer who is
domiciled in Member State. The choice of jurisdiction
offered by Articles 8-14 of Regulation is available to
the policyholder and third party beneficiaries. So, the
insurer may be sued in the courts of the insurer (forum
rei), in the courts of the policyholder (forum actoris),
in the courts for the place where the harmful event
occurred (forum delicti commissi). The choice offered
by above mentioned articles is also available in relation
to a direct action against a liability insurer brought by
a third party victim of a tort covered by the insurance
if such a direct action is permissible under the law
governing the issue according to the conflict rules of
the court seised. These provisions may be departed
from only by an agreement on jurisdiction.
Key words: Brussels I Regulation, jurisdiction,
court, insurer, policyowner, insured, beneficiary
LITERATURA (REFERENCES)
Council Regulation (EC) No 44/2001 of 22 December
2000 on jurisdiction and the recognition and enforcement of
4/2014
Jurisdiction of EU member states courts in matters relating to insurance: who and where may...
judgements in civil and commercial matters, Official Journal
L 12.
Directive 2000/26/EC of the European Parliament and of
the Council of 16 May 2000 on the approximation of the laws
of the Member States relating to insurance against civil liability in respect of the use of motor vehicles and amending
Council Directives 73/239/EEC and 88/357/EEC (Fourth
motor insurance Directive), Official Journal of the European
Communities L 181/65.
Jenard Report on the Convention on jurisdiction and the
enforcement of judgments in civil and commercial matters
(1968). Official Journal No C59/1.
Frese, W. Life after FBTO Schadeverzekeringen NV –v-jack
Odenbreit, How will the domestic courts appoach litigation under Regulation 44/2001?- The German perspective, dostupno
na: http://anwalt-in-kiel.de/pdf/life-after-FBTO- Schadeverzekeringen-NV-Wolfgang-Frese.pdf, 1. 8. 2014.
Fuchs, А. (2007). Gerichtsstand für die Direktklage am
Wohnsitz des Verkehrsunfallopfers? IPRax, 4, 302–307.
Magnus, U., Mankowski, P. (2007). European Commentaries on Private International Law, Brussels I Regulation,
München: Sellier, European Law Publishers.
Mićović, M. (2012). Privredno pravo, Kragujevac: Institut
za pravne i društvene nauke, Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu.
Mišljenje Opšteg pravobranioca Léger u slučaju C-420/97
Leathertex v. Bodetex, (1999) ECR I-6747.
Pocar Report on the Lugano Convention on jurisdiction
and the recognation and enforcement of judgments in civil
and commercial matters. (2007). Official Journal C 319/1.
Regulation (EU) No 1215/2012 of the European Parliament and of the Council of 12 December 2012 on jurisdiction
and the recognition and enforcement of judgments in civil
and commercial matters (recast), Official Journal of the European Union L 351/1.
Regulation (EC) No 593/2008 of the European Parliament
and of the Council of 17 June 2008 on the law applicable to
contractual obligations (Rome I), Official Journal of the Euro-
pean Union L 177/6.
Regulation (EC) No 864/2007 of the European Parliament
and of the Council of 11 July 2007 on the law applicable to
non-contractual obligations (Rome II), Official Journal of the
European Union L 199/40.
Societefinanciere et industrielle du Peloux v. Axa Belgium
et al., Case C-112/03 (2005) ECR I-3707, dostupno na: http://
www.dutchcivillaw.com/caselaw/brusregone008.html, 1. 8.
2014.
Sokal, V. (1976). Osiguranje u korist trećeg, Beograd: Savremena administracija.
Stone, P. (2010). EU Private International Law, Cheltenham UK: Edward Elgar Publishing Limited.
Vujisić, D. (2009). Poslovno pravo: trgovinsko pravo, Banja
Luka: Besjeda BLC.
13
4/2014
ČLANCI
14
Prof. dr Jakov RADIŠIĆ
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama
– lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
UDK: 369.06:614.253(430) Dostavljen: 3. 10. 2014.
Prihvaćen: 24. 10. 2014.
Pregledni naučni rad
Apstrakt
O stručnim greškama lekara u javnosti se često govori i piše u literaturi, dok se o infekcijama u zdravstvenim ustanovama i u lekarskim ordinacijama, koje
su posledica nedovoljne higijene, gotovo ćuti. Ovaj rad
podstaknut je željom autora da se to ćutanje prekine jer
se radi o jednom velikom riziku za čovekovo zdravlje
koji se često realizuje. Rad o kome je ovde reč sastoji
se iz četiri odeljka i zaključka. Prvi odeljak odnosi se
na pojam, rasprostranjenost i značaj infekcije. Drugi
odeljak tiče se odgovornosti zbog štete od infekcije.
U njemu sledi izlaganje o tome da li ova odgovornost
treba da zavisi od krivice ili da bude objektivna? Pošto
infekcije izazivaju mikroorganizmi, postavilo se pitanje da li za nju mogu da važe pravila o odgovornosti
za štetu od životinja? Vladajuće gledište odbacilo je tu
mogućnost i prihvatilo isključivo odgovornost po osnovu krivice. Ali pošto je krivica u njenom uobičajenom
značenju bila uska i nedovoljna za štetu od infekcija,
prihvaćena je i krivica u organizaciji, koja predstavlja
širi okvir. Treći odeljak rada posvećen je dokazivanju
uslova odgovornosti za štetu od infekcije, tj. greške u
higijeni i njene uzročne veze sa pacijentovom štetom.
Tu su izložene dokazne teškoće pred kojima se nalazi
pacijent kao tužilac i kojim sredstvima se služe nemački
sudovi da bi olakšali procesnopravni položaj pacijenta i
pomogli mu da svoje pravo na obeštećenje ostvari.
Četvrti odeljak ovog rada sadži tri odabrana slučaja
infekcije iz prakse nemačkih sudova. Dva od tri izložena slučaja rešio je svojim presudama Savezni vrhovni
sud Nemačke. Jedna njegova presuda potiče iz 1991., a
druga iz 2007. godine, i one sadrže najvažnija pravna
pravila za parnice zbog infekcija koja su sada postala
i sastavni deo nemačkog Građanskog zakonika. Presudom iz 2007. ovaj sud je konkretizovao i dopunio svoju
praksu koju je iskazao u ranijoj presudi, pa tako i proširio mogućnost odgovornosti zbog infekcija. Ali, da se
parnice ove vrste odvijaju i dalje uz velike teškoće, koje

Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet.
ni dokazne olakšice pacijentove nisu mogle mnogo da
ublaže, o tome svedoči treći izloženi slučaj što ga je rešio Vrhovni zemaljski sud u Naumburgu.
Ključne reči: infekcije, greške u higijeni, pacijentova
prava, odgovornost lekara zbog infekcije, dokazivanje
uslova odgovornosti
1. POJAM, RASPROSTRANJENOST
I ZNAČAJ INFEKCIJE
1.1. Pojam i vrste infekcije
Infekcija ili zaraza podrazumeva prisustvo i razvoj
mikroba u organizmu, tj. bakterija, virusa, gljivica i
parazita (Rothenberg, 1976, 1499). Isto to samo malo
drukčije: infekcija označava prodiranje patoloških klica u tkivo organizma usled čega nastaje oštećenje tkiva, obično praćeno reaktivnim pojavama (Medicinski
leksikon za lekare i studente, 1957), dok se u nekim
medicinskim rečnicima i enciklopedijama infekcija
označava jednostavno kao borba između makro i mikroorganizama (Deutsch, 1986, 757).
U medicinskoj literaturi razlikuju se sledeće vrste
infekcija: lokalna ili žarišna, koja je ograničena na određeno tkivo, odakle se mikroorganizmi mogu krvotokom širiti kroz čitavo telo; konkurentna infekcija, kad
se dve različite infekcije dešavaju u isto vreme u istoj
osobi; mešana infekcija, u kojoj je prisutno dve ili više
bakterija; sekundarna infekcija, koja se nakalemila na
već postojeću, raniju infekciju; unakrsna infekcija, što
je nastala u bolnici kao rezultat prenošenja bolesti sa
jednog pacijenta na drugog; vazdušna ili kapljična infekcija, koja se širi putem kašlja ili kijanja (Rothenberg,
1976, 1499). Predmet infekcije može biti svako živo
biće, tj. čovek, životinja i biljka. Infekcija može pogoditi
ne samo rođenog čoveka, nego i plod u utrobi majke,
odnosno in vitro, a zbog mogućnosti docnijeg škođenja
i još nezačetog, budućeg čoveka, tzv. nondum conceptus-a (Deutsch, 1986, 757).
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
1.2. Rasprostranjenost
Po pravilu, infekcije pacijenata nastaju kao posledica
higijenskih nedostataka u zdravstvenim ustanovama i u
lekarskim ordinacijama, ali i u samih medicinskih poslenika. Uprkos propisima koji im nalažu preduzimanje
određenih higijenskih mera radi zaštite od mikroorganizama, infekcije u zdravstvenim ustanovama veoma su
rasprostranjene. Podaci Nemačkog društva za bolničku
higijenu iz 2003. godine o tome deluju zastrašujuće. Prema tim podacima, 600.000 do 800.000 pacijenata razboli se godišnje u nemačkim bolnicama od infekcija, kao
što su zapaljenje pluća, infekcija mokraćnih kanala, trovanje krvi, upala trbušne maramice itd., a od toga umre
oko 20.000 do 40.000 (Ehlers, Brogli, 2005, 10). Svega
jedan deo tih infekcija biće da se svodi na skrivljeno postupanje samih bolnica (na primer, klima uređaji u prostorijama za operacije) ili na krivicu lica koja su u njima
zaposlena. Velike navedene cifre pokazuju, međutim, da
statističke podatke o učestalosti grešaka u higijeni treba kritički ocenjivati (Ehlers, Brogli, 2005, 10). U cilju
poboljšanja higijenskih uslova u bolnicama, Savezna
vlada Nemačke predložila je 2011. godine izmenu Zakona o zaštiti od infekcija. U obrazloženju tog predloga
ona se poziva na novije podatke od 400.000 do 600.000
zaraženih pacijenata godišnje i 7.500 do 15.000 smrtnih
slučajeva.1 Ako je verovati nekim procenama od pre više
godina, u SAD je godišnje umiralo 80.000 pacijenata od
infekcija zadobijenih u bolnicama (Honsell, 1990, 137).
Kad se ovo dešava u dvema razvijenim i bogatim
državama, u kojima je medicinska služba na visokom
nivou, onda se valja zapitati kakva je tek situacija u siromašnim zemljama, u kojima je i medicinska služba
znatno slabija. Tu pravo stanje stvari sa infekcijama
ostaje nevidljivo jer nedostaju odgovarajući statistički
podaci, kao i stručna ocena. Uz sve to, u Srbiji su i sudski sporovi imeđu pacijenata i lekara, odnosno zdravstvenih ustanova relativno retki, pa stoga ni oni ne
mogu da ukažu na stanje stvari u ovoj oblasti, kao ni na
druge vrste lekarskih grešaka.
1.3. Značaj
Poseban značaj imaju ona infektivna oboljenja koja
se mogu preneti sa čoveka na čoveka. Dešava se, naime,
da pacijent koji pati od neke zarazne bolesti inficira njome drugog pacijenta u bolnici, ili nekog trećeg izvan bolnice. Tada je reč o primarnoj i sekundarnoj zarazi. Ali,
najveći praktični značaj ima mogućnost međusobnih
zaraza zdravstvenih radnika i pacijenata. Zato i naš Za1
Podaci navedeni uz objavljenu presudu Vrhovnog
zemaljskog suda u Naumburgu od 12. 6. 2012. (Medizinrecht,
2013, 5, 302).
kon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti naređuje
obavezan zdravstveni pregled „zaposlenih na poslovima zdravstvenih pregleda, lečenja i nege bolesnika, i
poslovima održavanja higijene u zdravstvenim ustanovama i u drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti, i to na odeljenjima sa povećanim rizikom zaraze”
(Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, 2004,
čl. 24, st. 1, tač. 3).
Da je takav pregled zaista potreban i pravno relevantan pokazuju veoma uverljivo dva slučaja iz prakse
nemačkih sudova. Prvi slučaj tiče se stomatologa koji je
nekoliko svojih pacijenata zarazio hepatitisom B. Posebna opasnost zaraze bila je uslovljena time što je on
imao stalno „ispucane ruke”, a radio je sa pacijentima
bez zaštitnih rukavica. Pošto je infekcija hepatitisom B
dolazila preko izliva iz kožnih ozleda na rukama, opasnost od zaraze bila je osobito velika. Na njegovu sreću,
samo jedna pacijentkinja podnela je protiv njega tužbu
i zahtevala naknadu štete zbog telesne povrede. Vrhovni zemaljski sud u Köln-u prihvatio je tužbeni zahtev i
u obrazloženju svoje odluke rekao: „Svaki stomatolog
mora znati da se on sam može inficirati ako pacijenta
leči sa kožnim povredama na rukama, i da potom može
svoju infekciju preneti na pacijenta. Iz tog osnovnog
znanja sleduje da stomatolog koji ima kožne povrede
na rukama ne sme raditi bez zaštitnih rukavica. To je
tuženi morao znati, i nije mu za to bilo potrebno upozorenje zdravstvenog inspektora.”2 U drugom slučaju
reč je o profesoru medicinskog fakulteta, koji je radio
na klinici za torakalnu hirurgiju i operisao je godišnje
po više stotina pacijenata. Međutim, za sve vreme svoje hirurške aktivnosti nije se podvrgavao zdravstvenoj
kontroli, pa stoga nije ni znao da je inficiran hepatitisom B. Pošto je bolest postala hronična, od njega je
poticala vrlo velika opasnost od infekcije. U krivičnom
postupku koji je vođen protiv njega utvrđeno je da je
od 27. 5. 1994. do 6. 11. 1998. inficirao 12 svojih pacijenata prilikom operacije srca. Zemaljski sud u Aachen-u
osudio ga je zbog krivičnog dela nehatne telesne povrede, a tu presudu potvrdio je i Savezni vrhovni sud
Nemačke (u daljem tekstu: BGH). Ovaj sud drži da se
okrivljenom ne prebacuje greška u operacijama koje je
obavljao, nego mu se zamera što nije svake godine kontrolisao svoje zdravlje i spoznao da je bio nosilac opasnog virusa. Ipak, BGH smatra da težište ponašanja koje
je relevantno sa stanovišta krivičnog prava treba videti
u preduzimanju srčanih operacija, jer su one vodile ka
infekciji pacijenata. Uzrok infekcija ne nalazi se u pasivnim, nego u aktivnim radnjama okrivljenog.3
2
Presuda Vrhovnog zemaljskog suda u Köln-u od 17. 12.
1984. (Medizinrecht, 1986, 9, 200-201).
3
Presuda BGH od 14. 3. 2003. (Medizinrecht, 2003, 8, 457459).
15
4/2014
JAKOV RADIŠIĆ
16
2. ODGOVORNOST ZBOG INFEKCIJE
2.1. Opšti pogled
Izazivanje ili nesprečavanje infekcije spada u tzv.
prateće lekarske greške (Deutsch, Spickoff, 2008, 133).
Zaraza čoveka mikroorganizmima predstavlja povredu
i oštećenje zdravlja, što može dovesti i do gubitka
života. Tako se u sudskoj praksi infekcije tuberkulozom, tifusom, šarlahom, antraksom, rozaceom, staphylococcusom, sifilisom ili triperom tretiraju kao telesne
povrede (Deutsch, 1986, 757). Stoga je normalno da infekcija povlači odgovornost onih čijom je greškom nastala. Takva odgovornost utvrđena je i našim Krivičnim
zakonikom, najpre zbog prenošenja zarazne bolesti
(Krivični zakonik, 2005, čl. 249), a potom i zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći (Krivični zakonik,
2005, čl. 251). Prekršajna odgovornost propisana je već
navedenim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih
bolesti, i ona obuhvata sva pravna i fizička lica što organizuju zdravstvenu delatnost, pa i same zdravstvene
radnike. Pošto pacijenti pogođeni infekcijom trpe štetu,
prema njima dolazi u obzir i građanska odgovornost.
S tim u vezi postavljaju se najmanje dva teorijska i
praktična pitanja. Na prvom mestu stoji pitanje šta je
osnov odgovornosti za štetu izazvanu infekcijom: krivica ili opasna delatnost, a na drugom: ko snosi teret
dokazivanja uslova odgovornosti? Naša sudska praksa
i pravna teorija mali su oslonac za odgovor na ova pitanja. Zato se valja okrenuti tuđim izvorima saznanja, a naročito praksi nemačkih viših sudova, njihovim
građanskim većima, čiji su se članovi specijalizirali za
sporove iz oblasti medicinskog prava. I teorijska izlaganja nemačkih pravnika o ovoj problematici svode se,
uglavnom, na prepričavanje stavova njihovih sudova.
Poverenje u sudove veoma je veliko, jer su oni, više od
jednog stoleća, svojim pravnim stavovima stvorili tzv.
„sudijsko pravo”, koje je tek početkom 2013. godine
uneseno i u Građanski zakonik (u daljem tekstu: BGB),
i to bez ikakvih promena.4
2.2 Odgovornost bez obzira na krivicu
Naš Zakon o obligacionim odnosima odgovornost
bez obzira na krivicu vezuje za „opasne stvari” i „opasne delatnosti” (Zakon o obligacionim odnosima, 1978,
čl. 173 i 177, st. 1), ali ih ne definiše, nego to prepušta
oceni suda u svakom konkretnom slučaju. Što se tiče
medicinske delatnosti, zasad je poznata samo jedna
4
Opširnije o tome videti članak: Radišić, J. (2013). Građanska
odgovornost zbog greške u lečenju i obaveštavanju pacijenta po
nemačkom Zakonu o pravima pacijenata, Evropska revija za
pravo osiguranja, 4, 9–21.
kategorija lica koja ima pravo na obeštećenje po pravilima o objektivnoj odgovornosti, a to je pacijent koji
učestvuje u medicinskom ogledu. Tako u Zakonu o
pravima pacijenata (Zakon o pravima pacijenata, 2013,
čl. 25, st. 7) stoji: „Pacijent, koji zbog medicinskog
istraživanja pretrpi štetu na svom telu ili zdravlju, ima
pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu”.
Međutim, po nemačkom, austrijskom i švajcarskom
pravu, odgovornosti nezavisno od krivice ima mesta
samo u onim slučajevima koji su određeni specijalnim
zakonom (princip enumeracije). BGB poznaje samo jedan takav slučaj utvrđen u § 833: odgovornost držaoca
životinje, ali, pritom pravi razlika između životinja koje
služe za zabavu i životinja što služe u privredne svrhe.
Za prve važi režim odgovornosti nezavisno od krivice,
tj. zbog ugrožavanja, a za druge odgovornost po osnovu krivice koja se relativno pretpostavlja (Larenz, 1981,
646).
Ali, § 833 BGB ne sadrži vlastitu definiciju
„životinje”, pa se zato nametnulo pitanje mogu li se pod
taj pojam podvesti i mikroorganizmi? Odgovor na ovo
pitanje bio je pretežno negativan. Rečeno je da nedostatak definicije pojma „životinje” u § 833 BGB upućuje
na njegovu uobičajenu govornu upotrebu. To znači da
pojam „životinje” podrazumeva svako živo biće koje
nije ni čovek ni biljka (Medicus, 2004, 419). Tako široko
područje primene § 833 BGB nije, međutim, izgledalo
dopustivo za sasvim male životinje, kao što su na primer, gamad i mikroorganizmi. Ipak, vladajuće shvatanje dopušta mogućnost primene navedenog propisa na
gamad, ali ne dopušta na mikroorganizme (Medicus,
2004, 419). „Onaj što odgaja bacile kojima neko biva
inficiran ne odgovara kao držalac životinje, nego samo
zbog krivice, kao i u slučaju škodljivih supstanci, na
primer, kada se radi o otrovu. U prilog tome govori i
doslovni tekst BGB, jer za onog ko je umro od kolere
ili tuberkuloze ne može se reći da ga je „ubila životinja”
(Enneccerus, Lehman, 1958, 1017). Primena objektivne odgovornosti neprihvatljiva je i za bolesnike od gripa koji, bez svoje krivice, inficiraju svoju okolinu. Jer
držaocem, u smislu § 833 BGB, može se smatrati samo
onaj ko životinju prihvati i drži dobrovoljno. Stoga bolesnik nije držalac bakterija ili virusa što se na njemu
nalaze (Medicus, 2004, 420).
Međutim, mikroorganizmi koji se odgajaju u laboratorijama predstavljaju opasnost koja dopušta primenu
pravila o objektivnoj odgovornosti držaoca životinje
(Deutsch, 1986, 757; Medicus, 2004, 420). Ti mikroorganizmi mogu iznenada da pobegnu iz laboratorije
i da izazovu infekciju u nekoga. Sem toga, oni se mogu
preneti i putem vakcinacije i tu voditi ka šteti. Doduše,
taj se rizik može izbeći tako što se vakcinacija sprovo-
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
di mikrobima koji su oslabljeni i učinjeni neškodljivim
(Deutsch, 1986, 757).
2.3. Odgovornost po osnovu krivice
Uobičajene infekcije zbog kojih nastaju sporovi tiču
se, uglavnom, nenamernog prenošenja mikroorganizama sa čoveka na čoveka, sa životinje na životinju i sa
životinje na čoveka (Deutsch, 1986,757). To biva zato
što lekar, odnosno zdravstvena ustanova zanemari
potrebne higijenske mere u ordinaciji i u čekaonici, u
prostorijama za operacije i u sobama za bolesnike (Giesen, 1995, 119). Drugim rečima, nije vršena potrebna
dezinfekcija i deratizacija ili zarazni bolesnici nisu bili
propisno izolovani. Ne samo izvesnost, nego čak i sumnja na zaraznu bolest treba da bude dovoljna za karantinske mere. Ako vlada spor o tome koje su mere opreznosti nužne za sprečavanje zaraze, smatra se da lekar
treba da pokaže veću opreznost (Deutsch, 1987, 534).
Kratko rečeno, odgovornost zbog infekcije je posledica
nepridržavanja higijenskog standarda, i ona se temelji
isključivo na krivici.
Međutim, u građanskom pravu krivica u obliku
nepažnje ne zavisi od ličnih sposobnosti i znanja konkretnog lekara. Nije lični ukor, nego objektivna kategorija, jer se ceni prema objektivnom merilu za pažnju.
BGB u § 276, st. 2, propisuje da nepažljivo postupa onaj
ko zanemari obazrivost koja je u opštenju potrebna.
Naročito se smatra da je lekar dužan da pokaže pažnju
koja je objektivno potrebna, a ne samo uobičajenu
pažnju. Ukorenjen javašluk, kao što je, na primer,
nedovoljna dezinfekcija, ne može nikoga opravdati
(Deutsch, Spickhoff, 2008, 127). Higijenski standard
i potrebna pažnja međusobno korespondiraju, tj. odgovaraju jedno drugom. Stoga se zanemarivanje higijenskog standarda poima kao nepridržavanje potrebne
pažnje, jer kada je reč o odgovornosti standard, imajuči
u vidu njegovu prilagodljivost, ne predstavlja ništa
drugo nego potrebnu pažnju (Deutsch, 1997, 1032).
U teoriji je istaknuto da se na osnovu odgovornosti
za krivicu odgovornom lekaru mogu, načelno, pripisati samo uzroci štete koji su objektivno predvidljivi,
savladivi i prema tome izbežljivi. Pitanje savladivosti i
izbežljivosti postavlja se naročito kod nastupanja infekcije čiji se uzroci u bolnicama često ne mogu dokučiti,
jer nije isključeno da je pacijent došao u bolnicu već
kao nosilac zaraze (Gross, 1987, 253). Međutim, te
uslove veoma je teško dokazati, jer se infekcija odvija
neopaženo. Rešenje je dobrim delom nađeno pomoću
krivice u organizaciji, koja predstavlja širi osnov odgovornosti od obične krivice (Deutsch, 1986, 758; Honsell,
1994, 106). To je bilo moguće zato što za štete od infekcija i ostalih lekarskih grešaka odgovaraju, u prvom
redu, zdravstvene ustanove, odnosno njihovi vlasnici
ili organi upravljanja. Ustanova odgovara ne samo za
greške njenih radnika, nego i za vlastite propuste. Ova
druga mogućnost označava se kao krivica u organizaciji
(Kern, 2000, 347) i ona iziskuje izvesno objašnjenje.
Sveobuhvatno staranje o pacijentima u zdravstvenim ustanovama, a naročito u bolnicama, ostvaruje
se putem saradnje lekara, osoblja za negu bolesnika i
medicinsko-tehničkog osoblja. Nesmetano odvijanje te
saradnje iziskuje visoke zahteve koji se tiču organizacije
i stroge podele rada unutar bolnica i klinika. Za dobar
rad tih ustanova nužna je, dakle, prikladna organizacija
i rukovođenje nadređenih podređenima putem davanja
potrebnih uputstava za rad i vršenjem nadzora. Odgovornosti nadređenih može biti mesta čak i kad podređeni
nije kriv zbog svojeg objektivno pogrešnog postupka.
Ali, i za jedne i za druge odgovara zdravstvena ustanova
u kojoj oni rade. To je naročito važno u slučaju kad nije
moguće utvrditi čijom je greškom pacijent inficiran
ili ko je konkretno bio dužan da posao organizuje. Jer
ustanova je u svakom slučaju odgovorna zbog propusta
u organizaciji posla (Zwiehoff, 2004, 365). Ako vlasnik
zdravstvene ustanove, odnosno direktor određene organizacione mere nije uopšte preduzeo ili su preduzete
mere nedovoljne, tada dolazi u obzir odgovornost zbog
vlastite krivice u organizaciji. Mogućnost oslobođenja
od odgovornosti zbog te krivice praktično ne postoji,
osim ako se izuzetno dokaže da bi se ista greška mogla
dogoditi i pri propisanoj organizaciji (Kern, 2000, 351).
Krivici u organizaciji sudska praksa pridaje
neobično veliki značaj o čemu očito govore mnoge sudske odluke. Iako je, na primer, u vodećem stavu jedne
presude Vrhovnog zemaljskog suda u Koblenzu, iz
1988. godine, rečeno da rad bolnice mora biti „tako organizovan da neposredno pre, posle i za vreme lečenja
ugrožavanje pacijenata bude isključeno.”5 Po tome bi se
dalo zaključiti da se celokupan lekarski rad može shvatiti sa stanovišta krivice u organizaciji. Drugim rečima,
za propuste ima mesta odgovornosti i kad ne postoji
greška u lečenju u klasičnom smislu, što potvrđuje i jedna odluka BGH iz 1991. godine. Posle operacije pacijent
je morao da upotrebi jedan medikament za zgrušavanje
krvi od kojeg mu je pretio rizik infekcije hepatitisom.
Pošto se taj rizik i ostvario, pacijent je izgubio radnu
sposobnost i zahtevao je naknadu štete zbog pogrešnog
lečenja, jer je kao alternativa bio drugi medikament sa
manjim rizikom. Lekarev nalog za upotrebu preparata
BGH nije vrednovao kao grešku u lečenju, verovatno
zato što drugi medikament sa manjim rizikom nije bio
na raspolaganju, nego je tu okolnost ocenio kao grešku
u organizaciji (Kern, 2000, 351). „Krivica u organizaciji
vlasnika bolnice može biti i u tome što medikament sa
5
Navedeno prema: Kern, 2000, 351.
17
4/2014
JAKOV RADIŠIĆ
18
znatno manjim rizikom, blagovremeno pre operacije,
nije stajao na raspolaganju.”6
Iz ovog se jasno vidi da zbog načina postupanja
koji se ne može smatrati greškom u lečenju može se
odgovarati sa stanovišta krivice u organizaciji. Na taj
način povećavaju se zahtevi za onoga ko lečenje sprovodi i proširuje se odgovornost vlasnika, odnosno direktora bolnice. Građanska odgovornost zbog krivice
u organizaciji ne pretpostavlja ličnu krivicu lekara,
nego nedostatke u kvalitetu (Kern, 2000, 351). Time
je učinjen jedan bitan korak ka odgovornosti koja ne
zavisi od krivice. Sve u svemu, smatra se da povredu organizacionih dužnosti treba videti kao uspeli pokušaj
sudske prakse da, bez intervencije zakonodavca, odgovornost zbog lekarskih grešaka veže za vlasnika bolnice
(Kern, 2000, 351).
3. DOKAZIVANJE
I kod odgovornosti zbog štete od infekcije pacijent,
po pravilu, mora da dokaže činjenice koje opravdavaju njegovo pravo na obeštećenje. U prvom redu, to se
odnosi na grešku u higijeni i na njenu uzročnu vezu sa
štetom.
3.1. Dokazivanje greške u higijeni
3.3.1. Pojam greške u higijeni
Rizik od infekcije u zdravstvenim ustanovama u kojima se okuplja veći broj ljudi vrlo je veliki i ne dade
se uvek izbeći ni uz primenu odgovarajućih higijenskih
mera. Ali bez obzira na to, ustanove su po zakonu dužne
da te mere preduzimaju i da ispune važeći higijenski
standard, naročito prilikom pripreme i sprovođenja
lečenja. Već je pomenuto da to podrazumeva kontrolu
zdravlja svih zaposlenih u zdravstvu, vršenje dezinfekcije i deratizacije i izolaciju zaraznih pacijenata. Nepreduzimanje tih radnji u meri koju važeći standard iziskuje predstavlja grešku u higijeni. Nemačka sudska praksa
je pokazala da se kao greške u higijeni mogu smatrati:
davanje injekcije bez prethodne dezinfekcije ruku;
nedovoljna sterilizacija katetera za srce; propuštanje
lečenja antibioticima; nečekanje da prođu 30 sekundi
posle dezinfekcije mesta uboda igle na špricu za injekcije; propuštanje da se prikupi određeni nalaz u slučaju
kad postoji sumnja da je trudnica zaražena rubeolama.7
6
Presuda BGH od 11.12.1990. (Neue Juristische
Wochenschrift, 24, 1991, 1543).
7
Navedeno prema: Deutsch, Spickoff, 2008, 337.
3.3.2. Korišćenje dokazne figure
„potpuno savladivog rizika”
Jedva da je i potrebno reći koliko je pacijentu teško
da izloži i dokaže lekarsku grešku uopšte, a posebno
grešku u higijeni. Stoga su nemački sudovi za parnice
protiv lekara i zdravstvenih ustanova utvrdili posebna
pravila o podeli tereta dokazivanja, koja idu na ruku
pacijentu. Ta su pravila nedavno uneta i u BGB. Opšte
pravilo, po kome bi pacijent morao da dokaže da je lekar prekršio svoju obavezu, izuzetno ne važi kad su u
pitanju tzv. „potpuno savladivi rizici”, u koje se ubrajaju
i nedostaci u oblasti higijene. Za ugovornu odgovornost
to je predviđeno u § 630h, st. 1 BGB. Reč je o rizicima
koje lekari mogu i moraju potpuno da isključe, jer oni
ne potiču iz suštinskog područja lekarskog rada na koje
utiče nemerljivost živog čovekovog organizma.8 Ako se
ostvari neki takav rizik koji je, organizacionim merama
i koordiniranjem procesa lečenja, odvojen od svojstava
čovečijeg organizma, i kojim se objektivno može potpuno vladati, tada strana koja je sprovela lečenje mora
izložiti i dokazati da je postupila sa pažnjom koja je
potrebna da se realizacija rizika izbegne, i da prema
tome nije načinila grešku (BT-Dr 17/10488, 28). Prosto rečeno, radi se o pretpostavljenoj lekarskoj grešci
koja se može osporavati. U oblasti higijene, dokaznu
figuru o „potpuno savladivom riziku” nemački sudovi
primenjuju vrlo oprezno, jer činjenicu da je infekcija
proistekla iz područja kojim se higijenski može potpuno vladati pacijent, po pravilu, ne može ni da dokaže
(Walter, 2013, 297). To potvrđuje i presuda Vrhovnog
zemaljskog suda u Naumburgu, objavljena u ovom broju Evropske revije za pravo osiguranja, str. 32.
3.3.3. Dokaz na prvi izgled (prima facie)
Dokazne olakšice u korist pacijenta mogu se temeljiti i na načelima dokaza na prvi izgled (prima facie), ako
prema životnom iskustvu pacijentovo oštećenje ukazuje tipično na grešku u lečenju (Steffen, Pauge, 2006,
225). Radi se o zaključivanju na osnovu tipičnog razvoja događaja koje se uvek ponovo dešava, pa je verovatno
da se desilo i u konkretnom spornom slučaju (Deutsch,
Spickoff, 2008, 324). Na primer: ako pacijent smešten u
bolnicu zajedno sa drugim pacijentom, koji je bolovao
od šarlaha ili tuberkuloze, i sam se razboli od iste bolesti, tada prema prvom izgledu može se reći da njegov
smeštaj predstavlja grešku u higijeni (Giesen, 1995,
356). Dokaz na prvi izgled ne dovodi do premeštanja
tereta dokazivanja, nego samo olakšava pacijentu taj
8
Obrazloženje Vladinog nacrta zakona o pravima pacijenata
u dokumentu pod naslovom: Drucksachen des Deutschen
Bundestag (u daljem tekstu: BT-Dr 17/10488, 28).
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
teret. Lekar može da poljulja tipičnost koja govori u
prilog pacijentove tvrdnje, tako što će dokazati da je
atipičan tok bio moguć (Deutsch, Spickoff, 2008, 324).
Pošto dokazivanje zaraze preko jednog određenog lica
ili njeno sprečavanje mnogo puta nije moguće, sudovi
često pribegavaju dokazu na prvi izgled, ali većinom
bez uspeha (Steffen, Pauge, 2006, 225-228).
3.3.4. Praznine u dokumentaciji
Da bi dokazao lekarevu grešku u lečenju, pacijentu
je, po pravilu, potrebna i medicinska dokumentacija
koja se na njega odnosi. Ako takve dokumentacije
nema ili je nepotpuna, tada je pacijentova teškoća dokazivanja osobito velika. Ali se i ta teškoća može ublažiti
pomoću pravila koje je razvila nemačka sudska praksa. To pravilo nalazi se u § 630h, st. 3 BGB, i ono glasi:
„Ako lekar medicinski potrebnu meru i njen rezultat...
nije ubeležio u pacijentovu dokumentaciju ili ako pacijentova dokumenta...nije sačuvao, pretpostavlja se da
on te mere nije ni preduzeo.” Ova pretpostavka odnosi
se samo na greške u lečenju, a ne i na njenu uzročnu
vezu sa nastalom štetom po zdravlje. Međutim, rutinske mere i ono što se samo po sebi razume ne treba,
načelno, ni upisivati u dokumentaciju, pa s toga i brojne higijenske mere ne moraju se beležiti (Walter, 2013,
295).
Već je rečeno da dokazne olakšice u korist pacijenta
nemački sudovi primenjuju vrlo oprezno. „Premeštanje
tereta dokazivanja u slučaju tvrdnje da postoje higijenski nedostaci u bolnici koristi tužiocu samo ako se utvrdi
da nastala infekcija potiče iz područja koje je higijenski potpuno savladivo. Zahtevima koji se tiču izlaganja
o tome treba još dodati i tražiti postojanje konkretne
tačke oslonca za nedostatak u higijeni.”9 „Nastupanje
apscesa u vremenskoj vezi sa ubrizgavanjem injekcije
ne zasniva dokaz na prvi izgled da nije održan higijenski standard.”10
3.2. Dokazivanje uzročne veze
3.2.1. Gruba greška u lečenju
U parnici protiv lekara i zdravstvenih ustanova pacijentu je naročito teško da dokaže adekvatnu
uzročnu vezu između greške u obliku povrede higijenskog standarda i nastalog oštećenja svog zdravlja
jer se mikrobiološka događanja odvijaju neopaženo i
na različite načine. Infekcije se mogu ispoljiti u vezi
9
Odluka Vrhovnog zemaljskog suda u Köln-u 10. 10. 2012.
(Medizinrecht, 2013, 7, 444-446).
10
Odluka Vrhovnog zemaljskog suda u Köln-u 26. 6. 2013.
(Versicherungsrecht, 2014, 15, 633).
sa medicinskim tretmanom a da nije ni postojala
mogućnost njihovog sprečavanja. S obzirom na ovo
složeno stanje stvari, sudska praksa je zauzela oprezan
kurs (Deutsch, Spickoff, 2008, 325). S druge strane,
dokazne olakšice u korist pacijenta koriste se i za
utvrđivanje uzročne veze. Najvažnija olakšica za dokazivanje uzročne veze tiče se grube greške u lečenju,
odnosno u higijeni. Pravilo o tome nalazi se u § 630h,
st. 5, rečenica prva BGB. Prema pomenutom pravilu,
ako se utvrdi da postoji gruba greška u lečenju koja
je podesna da izazove povredu života, tela ili zdravlja
one vrste koja je već stvarno nastala, pretpostavlja se
da je ona bila uzrok za tu povredu. Reč je, u stvari, o
premeštanju tereta dokazivanja uzročne veze sa pacijenta na lekara, odnosno zdravstvenu ustanovu. Kao što
područje „potpuno savladivog rizika” olakšava dokazivanje greške u higijeni, tako i gruba greška u higijeni
olakšava dokazivanje uzročne veze između nje i štete
po zdravlje pacijenta. Nesigurnost da li je šteta stvarno
izazvana grubom greškom ili nekim drugim uzrokom,
pada na teret strane koja je obavila lečenje. Lekar mora
da dokaže da bi šteta nastala i pri besprekornom tretmanu ako želi da se oslobodi odgovornosti (Deutsch,
Spickoff, 2008, 146). Premeštanju tereta dokazivanja
nema mesta samo ako lekar dokaže da je svaka uzročna
veza što zasniva odgovornost sasvim neverovatna (Walter, 2013, 297).
Treba imati u vidu činjenicu da ocenu greške u higijeni kao grube vrše sudovi, i oni relativno često pribegavaju takvoj oceni. „Ako posle injekcije dođe do apscesa
usled šprica i ako se utvrdi da u lekarskoj ordinaciji postoje upadljivi higijenski nedostaci, lekar mora dokazati
da bi šteta nastala i pri vođenju računa o merodavnim
pravilima higijene.”11 Pored toga, davanje pacijentu periartikularne injekcije od strane lekara koji je pritom imao
na sebi ličnu odeću, sud je, takođe, ocenio kao grubu
grešku u higijeni. „Prilikom davanja ove injekcije lekar
mora imati odelo iz kojeg ne potiče opasnost od infekcije, kao što može biti slučaj sa ličnom odećom. Prema
mišljenju sudskih veštaka, u takvim prilikama mora se
obavezno nositi lekarska bela uniforma, kao mera zaštite
od spoljašnje infekcije. Nepostupanje na taj način predstavlja lakomisleno ponašanje tuženog, grubu lekarsku
grešku u lečenju.”12 Isto tako, grubu grešku čini i lekar
koji pre davanja injekcije nije dezinfikovao potpuno svoje ruke.13 Najposle, evo još jednog primera koji je ranije
naveden, ali iz drugih razloga: Prilikom noćne posete
11
Odluka Vrhovnog zemaljskog suda Koblenzu od 22. 6.
2006. (Medizinrecht, 2006, 11, 857–860).
12
Presuda Vrhovnog zemaljskog suda u Karlsruhe-u od 17. 8.
1988. (Versicherungsrecht, 1989, 6, 195–196).
13
Odluka Vrhovnog zemaljskog suda u Düsseldorf-u od 4. 6.
1987 (Laufs, Uhlenbruck, 2002, 1522).
19
4/2014
JAKOV RADIŠIĆ
20
bolesniku lekar je izvukao špric za injekciju, pokrio ga
samo smotuljkom vate i ostavio da leži na stolu bolesnikove sobe, pa je ubrizgavanje izvršio tek sledećeg dana.
BGH je ocenio to kao grubo kršenje pravila higijene i
zato je tražio od lekara dokaz da se smrt pacijenta nije
svodila na njegovu grešku.14
3 2.2. Dokaz na prvi izgled (prima facie)
Dešava se da dokazivanje infekcije preko određenog
lica ili njeno sprečavanje higijenskim merama pomoću
prirodnih nauka ne bude moguće. Stoga sudska praksa
relativno često pribegava dokazivanju uzročne veze na
prvi izgled (Deutsch, 1987, 535). Tipičan je za to ranije
navedeni slučaj stomatologa koji je patio od hepatitsa
B i bio infektivan u smislu trajnog izlučioca. Vrhovni
zemaljski sud u Köln-u zaključio je da je on, na prvi
izgled, uzrokovao isto oboljenje kod više svojih pacijenata. Kao klasičan slučaj smatra se boravak u bolnici, u istoj sobi, sa zaraženim pacijentom. Tako je bivši
Reichsgericht dva puta stao na stanovište da boravak
u istoj bolesničkoj sobi sa pacijentom koji je patio od
zarazne bolesti predstavlja dokaz, na prvi izgled, da se
drugi pacijent zarazio tamo, ako su se i u njega ubrzo
razvili isti simptomi (Deutsch, 1987, 759).
Međutim, zaključak stečen na prvi izgled može biti
poljuljan dokazom da postoje okolnosti koje dopuštaju da
je moguć atipičan tok. Kao drugačija mogućnost razvoja
smatra se, pre svega, zaraza na drugi način, na primer, izvan bolnice ili lečenjem koje je sproveo drugi lekar. Tako
je BGH odbio tužbu pacijenta kod koga se posle boravka
u bolnici razvila tuberkuloza kostiju. Pacijent je, doduše,
bio u bolnici zajedno sa jednim drugim bolesnikom koji
je patio od otvorene tuberkuloze. Ali, ono što se otkriva na
prvi izgled bilo je obesnaženo mogućnošću da se pacijent
zarazi tuberkulozom još pre prijema u bolnicu.15 Bitan je
intenzivan ili duži kontakt sa trajnim izlučiocem mikroorganizama (Deutsch, Spickoff, 2008, 325).
4. SLUČAJEVI IZ PRAKSE
NEMAČKIH SUDOVA
4.1. Prvi slučaj
4.1.1. Činjenično stanje
U bolnici crkvene opštine, na dan 1. 9. 1986. godine, nad pacijentkinjom je obavljeno tzv. operativno
učvršćivanje pokretnih bubrega. Operaciju su izvršili
načelnik urološkog odeljenja bolnice i njegov zamenik.
14
15
Navedeno prema: Deutsch, 1987, 535.
Navedeno prema: Deutsch, 1986, 759.
Međutim, prvog narednog dana u pacijentkinje se pojavila groznica i razvila teška infekcija operacione rane,
na koju se potom nadovezala i pukotina ožiljka. Stoga
je ona sledećih trinaest dana morala ležati na odeljenju
za intenzivnu medicinsku negu. Potom je otpuštena iz
bolnice i upućena na ambulantno lečenje kućnog lekara. Na dan 2. 6. 1987. godine i ponovo u oktobru 1988, u
jednoj drugoj bolnici, činjeni su pokušaji da se pukotina njenog ožiljka zatvori ali je uspeh izostao, zbog čega
ona i dalje pati. Budući nezadovoljna rezultatom lečenja, pacijentkinja podnosi tužbu protiv vlasnika bolnice
(pod 1), načelnika urološkog odeljenja (pod 2) i njegovog zamenika (pod 3), kojom traži naknadu nematerijalne i materijalne štete. U tužbi je navela da su njene
zdravstvene komplikacije nastale zbog lekarske greške
pri operaciji od 1. 9. 1986. godine, potom zbog infekcije operacione rane, kao i zbog nedovoljne higijene u
prostoriji za operacije i u bolesničkoj sobi. Sem toga,
pacijentkinja zamera tuženim što pre operacije nije bila
obaveštena o riziku od infekcije operacione rane.
Prvostepeni sud je tužbu odbio, a njegovu odluku
povodom žalbe potvrdio je i Vrhovni zemaljski sud u
Köln-u. BGH nije prihvatio reviziju tužilje u delu koji
je bio uperen protiv drugotuženog i trećetuženog, a ni
revizija protiv prvotuženog nije imala uspeha.
4.1.2. Iz obrazloženja
Drugostepeni sud zauzeo je stanovište da se u ovom
slučaju ne dade utvrditi greška u lečenju koja bi mogla
biti uzrokom infekcije operacione rane. On je, isto tako,
smatrao da se ne dade utvrditi ni da je stanje higijene
u prostoriji za operacije i u bolesničkoj sobi bilo nedovoljno. Veštaci angažovani u ovom pravnom sporu
jednodušnog su mišljenja da infekcija operacione rane
nije bila izazvana bolničkim mikroorganizmima, nego
klicama sa čoveka za vreme operacije. Ali se ni ova mogućnost ne dade, takođe, uvek izbeći ni uz svekoliku higijensku pažnju. Ne može se, isto tako poći od ocene da
infekcija nije bila blagovremeno otkrivena i suzbijana.
Naposletku, drugostepeni sud je smatrao da obaveštenje o riziku od infekcije rane nije bilo potrebno, jer se
radilo o opštepoznatom riziku koji je skopčan sa operacijom.
BGH nalazi da presuda drugostepenog suda, u
krajnjoj liniji, odoleva reviziji. Toj presudi ne može
se zameriti što ne priznaje postojanje greške u tehnici
operacije i njene uzročne veze sa štetom, niti greške u
lečenju posle nastale infekcije rane i u propuštenom
obaveštenju. Sa tog stanovišta, isključena je odgovornost i prvotuženog (u daljem tekstu: tuženi). Što se tiče
greške u lečenju, o tome su i veštaci rekli svoj negativan
sud. A obaveštenje o riziku od infekcije rane nije bilo
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
potrebno zato što sa tim rizikom kod date vrste operacije nije trebalo računati, jer ne spada u specifične rizike
svojstvene zahvatu. Drugostepenom sudu ne može se,
takođe, zameriti što ne nalazi sigurnu tačku oslonca za
tužiljinu tvrdnju da prostorija za operacije nije ispunjavala potrebne higijenske uslove niti da se infekcija rane
svodi na nehigijensko stanje u bolesničkoj sobi. I u tom
pogledu napadnuta presuda ne počiva na pogrešnoj
pravnoj oceni rezultata dokazivanja.
Revizija, ipak, s pravom prigovara drugostepenom
sudu što se nije dovoljno bavio dvaput izloženom ocenom veštaka da se infekcija rane verovatno svodi na
slučajno zagađenje klicama sa čoveka za vreme operacije. Po mišljenju veštaka, „usta i nos” operatora jesu
„najveći izvori opasnosti”; „najverovatnije” će biti da su
u ovom slučaju mikrobi preneti na pacijentkinju preko
organa za disanje.
Shodno jednom opštem načelu, ako se u toku dokaznog postupka pokažu izvesne okolnosti što podupiru
pravnu poziciju jedne stranke, ona može da ih koristi
kao dodatnu pomoć svom tužbenom zahtevu i bez
izričite izjave u tužbi. U parnici protiv lekara mišljenja
veštaka mogla bi da koriste oštećenom pacijentu. Utoliko pre što on kao laik nije u stanju da sagleda medicinska zbivanja i njihove međusobne veze, pa je stoga,
u izvesnoj meri, upućen na to da se stanje stvari pročisti
pribavljanjem veštakovih stručnih mišljenja. A veštaci
su već rekli da je mikrob mogao dospeti u operacionu
ranu od ma kojeg člana operativnog tima. To bi moglo važiti kao dodatna pomoć koju je tužilja prihvatila.
Zato je bilo za očekivati da drugostepeni sud ispita da li
su i koliko ponovljena izlaganja veštaka mogla pomoći
uspehu tužbe, da proveri pravnu relevantnost takvog
promišljanja.
Međutim, ova izlaganja medicinskih veštaka ne dokazuju potpuno da je upravo drugotuženi ili trećetuženi
bio nosilac mikroorganizama što su izazvali infekciju.
Zato valja ostati pri stavu da činjenice koje su predmet
ovog spora ne bi mogle da opravdaju ličnu odgovornost
drugotuženog i trećetuženog.
Inficiranje operacione rane mikrobima koje je preneo neko od članova operativnog tima ne može se
odmah tretirati kao događaj koji je bitan sa stanovišta
prava o odgovornosti, ako prenošenje mikroba nije bilo
izbežljivo ni pored higijenske predostrožnosti. Potpuna sloboda lekara i ostalih učesnika u operaciji od mikroorganizama nije dostižna, i putevi kojima se mogu
širiti klice koje se na njima nalaze ne dadu se pojedinačno kontrolisati. Prenošenje mikroorganizama što
se zbiva iz tih nesavladivih razloga i uprkos preduzetih
higijenskih mera koje su potrebne, spada u rizike pacijentove bolesti (podvukao J. R.) koji ostaju bez obeštećenja. Ukoliko se to ostvari, ne može se govoriti o
protivugovornom ili protivpravnom oštećenju zdravlja.
Odgovornost vlasnika bolnice za inficiranje operacione rane mikroorganizmima koji potiču od nekog člana operativnog tima dolazi u obzir, prema tome, samo
ako bi se prenošenje mikroorganizama moglo sprečiti
potrebnim higijenskim merama. Ako se, dakle, utvrdi da je infekcija morala proisteći iz područja kojim
se higijenski dade vladati, tada vlasnik bolnice ima da
odgovara za posledice infekcije, ukoliko se ne bi mogao osloboditi krivice koja mu se stavlja na teret zbog
nevođenja računa o zahtevima higijene; ako, dakle, dokaže da su bile preduzete sve organizacione i tehničke
mere zaštite od izbežljivih zaraza mikrobima što se nalaze na operativnom personalu. Utoliko analogno važi
§ 282 BGB. Doduše, to pravno pravilo o dokazivanju,
prema praksi ovog suda, u oblasti lekarskog rada uopšte
se ne primenjuje, jer dešavanjima u živom organizmu
ne dade se upravljati tako sigurno da bi se već iz samog
neuspeha lečenja moglo zaključiti o krivici lekara. Stvar
stoji ipak drugačije ako se ostvare rizici koji nisu proizišli prvenstveno iz svojstava čovečijeg organizma nego
iz samog rada bolnice, i kojima vlasnik bolnice i njen
personal mogu da upravljaju. Ako iz tog područja dođe
do oštećenja pacijenta, bilo bi nepravično da pacijent,
koji nije mogao imati pregled rada bolnice u pojedinostima, bude stavljen pred dokaznu teškoću koja je
praktično nesavladiva. Tada treba očekivati upravo od
vlasnika bolnice da se oslobodi krivice koja mu se stavlja na teret.
U to područje, na kome je pristupačno premeštanje tereta dokazivanja sa pacijenta na bolnicu ili lekara, treba uračunati i izbežljivo inficiranje pacijenta
mikrobima sa nekog od članova operativnog tima. U
konkretnom slučaju inficiranje se dešava u sferi vlasnika bolnice. On je dužan da se stara o tome da izbežljivi
prenosi mikroorganizama sa učesnika u operaciji na
pacijenta izostanu. S druge strane, pošto odgovornost
vlasnika bolnice pretpostavlja da je zaraza preko člana operativnog tima dala se izbeći, treba poći od pretpostavke da tužilja ranije izložena mišljenja veštaka o
tome želi videti prihvaćena.
Međutim, i na osnovu ovakvog rasuđivanja tužba,
ipak, ne uspeva zbog izreke drugostepenog suda da se
prenošenje mikroba sa jednog člana operativnog tima
na pacijenta „ne dade izbeći ni u slučaju kad su bile preduzete mere higijenskog staranja.” I prigovor revizije
koji je uperen protiv ove izreke ostaje bez rezultata.
Tvrdnja da se infekcija rane preko člana operativnog
tima „ne dade uvek” izbeći ni uz pridržavanje svih higijenskih standarda nije jednoznačna. Ona ne isključuje
nužno svaku mogućnost da bi i u ovom konkretnom
slučaju infekcija pri pridržavanju higijenskog standarda
bila izbegnuta, i dopušta da pitanje da li se desio tran-
21
4/2014
JAKOV RADIŠIĆ
22
sfer mikroorganizama neizbežne ili izbežljive prirode
ostane konačno otvoreno. Ova pak nesigurnost, prema
opštim načelima, mora pasti na teret tužilje jer je ona
dužna da izloži i dokaže okolnosti koje su bitne za odgovornost. Tužilja uzalud nastoji da iz težine infekcije
operacione rane izvede zaključak da potrebne higijenske mere nisu bile preduzete, jer veštaci takav zaključak
nisu potvrdili. Ona je, međutim, mogla pokušati da dopunskim saslušanjem veštaka dokaže da je zanemarljiv
broj slučajeva u kojima, uprkos higijenskoj predostrožnosti, dolazi do inficiranja rane mikroorganizmima sa
operativnog tima. Ali u postupku povodom žalbe nije
se pošlo tim putem.
Imajući u vidu da je u parnicama protiv lekara jako
izražena potreba za razjašnjenjem stanja stvari i po
službenoj dužnosti, BGH smatra da ovde ima mesta i
jednom drugom pitanju: Nije li drugostepeni sud bio
dužan da, na vlastitu inicijativu, još dodatno čuje od
veštaka u kojoj meri postoji opasnost da, uprkos postupanju po higijenskim zahtevima, dođe do inficiranja
operacione rane mikroorganizmima sa članova operacionog tima ili je ta mogućnost baš potpuno neverovatna, pa s toga zanemarljiva? Završna odluka o tome nije
potrebna jer u tom pogledu nije istaknut procesni prigovor protiv presude drugostepenog suda.
4.2. Drugi slučaj
4.2.1. Činjenično stanje
Juna 1999. godine, pacijentkinja je došla u zajedničku ortopedsku ordinaciju dvojice lekara koji su se u to
vreme nalazili na odmoru, a zamenjivali su ih dvojica
kolega (u daljem tekstu: zamenici vlasnika ordinacije).
Nema podataka o tome koji su zdravstveni razlozi naveli pacijentkinju da zatraži lekarsku pomoć, ali se zna
da su zamenici vlasnika ordinacije, u vremenu od 9. do
15. juna 1999, davali pacijentkinji injekcije u području
potiljka. Usled toga došlo je docnije do apscesa na mestu uboda špricem, što je iziskivalo dvonedeljno stacionarno lečenje pacijentkinje. Zbog toga je ona podnela
tužbu protiv vlasnika ordinacije i njihovih zamenika i
zahtevala naknadu nematerijalne i materijalne štete. U
tužbi je navela da zbog apscesa trpi neprekidne bolove,
da ima smetnje u spavanju, pati od depresije i da je stoga nesposobna za rad.
Apsces na mestu uboda špricem temelji se na infekciji Staphylococcus aureus. Nosilac prenetih mikroorganizama je lekarska pomoćnica H., koja je bila zaposlena
kod vlasnika ordinacije. Ona je pomagala kod davanja
injekcije tužilji, a baš u isto vreme patila je od polinoze.
Infekcija iste vrste pojavila se i u još nekoliko drugih
pacijenata koji su se lečili u istoj ordinaciji. Sredinom
juna 1999. dotičnu ordinaciju posetio je zdravstveni inspektor i prigovorio postojećoj nehigijenskoj profilaksi.
Prvostepeni, drugostepeni i BGH morali su jedan za
drugim, da se izjasne o ovom sporu, i svi su odlučili da
tužilja ima pravo na obeštećenje koje je tražila.
4.2.2. Iz obrazloženja presude BGH
BGH smatra da su prvostepeni i drugostepeni sud
ispravno pošli od stanovišta da vlasnici ordinacije, kao
tuženi pod 3 i 4, odgovaraju po §§ 823 i 847 BGB samo
ako im se može staviti na teret krivica. Njihova odgovornost po § 831 BGB za eventualne propuste lekara
koji su ih zamenjivali i koji su tuženi pod 1 i 2, ne dolazi u obzir jer nije utvrđeno da su ovi imali ne samo
ovlašćenje nego i uputstvo za rad. Što se tiče obaveze
naknade materijalne štete zbog pozitivne povrede prava potraživanja, tuženim pod 3 i 4 trebalo bi pripisati
krivicu tuženih pod 1 i 2, saobrazno § 278 BGB. Pošto
tuženi pod 1 i 2 nemaju vlastitu ugovornu vezu sa tužiljom, oni snose deliktnu dogovornost za svoju krivicu.
Drugostepeni sud ispravno drži da tužilja ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je
pretrpela zbog apscesa izazvanog špricem za injekcije.
Promišljanja drugostepenog suda kojim se pokazuje da
tuženi treba da snose teret dokazivanja, u rezultatu su
umesna.
Protivno shvatanju revizije, osporavana odluka ne
protivreči pravnoj praksi ovog suda o odgovornosti
lekara za nedostatke u higijeni, koja je izražena u presudi od 8. 1. 1991. godine. Ta presuda, koju je citirao i
drugostepeni sud, tiče se odgovornosti vlasnika bolnice
u slučaju inficiranja operacione rane mikroorganizmima sa nekoga iz tima za operaciju. Tadašnja presuda,
za razliku od ovdašnjeg slučaja, ticala se činjeničnog
stanja na osnovu kojeg se nije mogao utvrditi identitet
nosioca mikroorganizama kojima je zaražen pacijent.
Suprotno tome, u ovom spornom slučaju drugostepeni
sud je nesumnjivo utvrdio da je do nastanka infekcije došlo zato što je lekarska pomoćnica H. bila nosilac
bakterije Staphylococcus aureus, i tu bakteriju mogla je
preneti na tužilju prilikom davanja injekcija.
Time je ustanovljeno da šteta tužilje ne potiče iz sfere
koja se ima uračunati pacijentu, kao što su, na primer,
rizici iz vlastitog čovekovog organizma, niti je proizišla
iz suštinske lekarske delatnosti. Naprotiv, rizik koji se
kod tužilje ostvario došao je iz područja čije opasnosti
lekari mogu i moraju potpuno da isključe (tzv. potpuno
savladivi rizici). Drugačije nego u području lekarskog
rada u kome, načelno, pacijent snosi teret izlaganja i
dokazivanja za grešku koju smatra da je načinjena i za
njenu uzročnu vezu sa nastalom štetom po zdavlje. Kod
ostvarenja rizika koji nisu pretežno proizišli iz osobeno-
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
sti čovekovog organizma nego su nastali radom klinike
ili lekarske ordinacije, i koji prikladnom organizacijom
i koordinacijom lečenja objektivno mogu biti potpuno
savladani, dolazi do primene pravno pravilo iz § 280, st.
1, rečenica 2 BGB, po kome teret izlaganja i dokazivanja
nedostatka krivice leži na strani koja je lečenje obavila.
Revizija bez uspeha ističe da u spornom slučaju nije
utvrđeno da je mogućnost inficiranja pacijentkinje bakterijom Staphylococcus aureus, sa lekarske pomoćnice
H. bila saznatljiva za tužene. Kao odgovor na tu tvrdnju u reviziji treba reći da akutno grozničavo oboljenje
pomoćnice H. nije moglo ostati neprimećeno barem
tuženim pod 1 i 2, koji su radili zajedno sa njom. Prema kazivanju tužilje, grozničavo oboljenje ispoljavalo
se tako da su ga, po pravilu, svi prisutni morali opaziti.
Jasno je bilo vidljivo stalno curenje nosa, često kijanje i
suzenje očiju. Međutim, niti je utvrđeno niti je rečeno
da ovi simptomi ukazuju na infekciju stafilokokama, ili
da grozničavo oboljenje povećava rizik od infekcije usta
i ždrela ovom bakterijom, te da je trebalo obaviti ispitivanje bolesnice na ovog prouzrokovača, ili da je nju,
iz higijenskih razloga, valjalo isključiti kao pomoćnicu
pri davanju injekcija. Ako bi to bio slučaj, tuženi bi zbog
greške u organizaciji, koja se njemu pripisuje trebalo,
možda, da odgovara bez mogućnosti oslobođenja od
krivice za infekciju tužilje. Ali do ovog pitanja, kao što
će se videti iz narednih izlaganja, nije nam stalo.
Premeštanje tereta izlaganja i dokazivanja na tuženog saobrazno pravnom pravilu iz § 280 BGB, ne pretpostavlja, naime, da je objektivno postojeća opasnost
što potiče iz rada klinike ili lekarske ordinacije u konkretnom slučaju bila saznatljiva za stranu koja je lečila.
Ako se utvrdi, kao u spornom slučaju, da se ostvario
objektivno potpuno savladiv rizik što potiče iz ovog područja, tada je stvar upravo lekara ili klinike da izloži i
dokaže da u odnosu na objektivno postojeću povredu
obaveze nedostaje krivica strane koja je lečila.
Potom BGH nabraja slučajeve iz sopstvene prakse i
konstatuje: Svim ovim slučajevima zajedničko je to da
je objektivo postojala opasnost čiji su se izvori kad god
mogli utvrditi, i koja je zato bila objektivno savladiva.
Za opasnost koja za pacijenta dolazi od lekarske pomoćnice inficirane bakterijom ne važi ništa drugačije.
Ali, između ranijeg slučaja iz 1991. i sadašnjeg postoji
izvesna razlika. U ranijem slučaju postojanje potpuno
savladivog rizika nije prihvaćeno zato što nije bilo jasno
ko je od članova operativnog tima bio nosilac mikroorganizama kojima je pacijent inficiran. U sadašnjem,
pak, slučaju utvrđen je identitet zaraženog člana operativnog tima koji je svoju zarazu preneo na pacijentkinju. Za stranu koja je obavljala lečenje to je bio objektivno potpuno savladiv rizik, pa je zato njena stvar da
se dokazom oslobodi krivice koja joj se stavlja na teret.
Drugostepeni sud je ispravno držao da takav oslobađajući dokaz u ovom slučaju nije izveden. Ako se utvrdi
da infekcija mora biti da je proistekla iz higijenski savladivog područja, tada vlasnik bolnice, odnosno lekar
ima da odgovara za posledice kako na osnovu ugovora
tako i delikta, ukoliko ne bi mogao da se oslobodi krivice koja mu se stavlja na teret zbog nevođenja računa o zahtevima higijene; ako, dakle, dokaže da su bile
preduzete sve organizacione i tehničke mere kako bi
se sprečilo izbežljivo prenošenje mikroorganizama što
potiču od personala klinike ili lekarske ordinacije. Za
to ne bi bilo dovoljno da inficiranje mikroorganizmima
sa lekarske pomoćnice H. tuženim nije bilo subjektivno
saznatljivo, od čega polazi revizija. Oslobađajući dokaz
zahteva, naprotiv, i dokaz da je potrebna pažnja održana. To drugostepeni sud nije prihvatio s obzirom na to
da su u lekarskoj ordinaciji elementarni zahtevi higijene
malo poštovani. Tako je na osnovu docnije istrage nadležne zdravstvene inspekcije utvrđeno da lekari svoje
pomoćnice nisu dovoljno obučili i kontrolisali kako se
odnose prema higijeni.
Sredstva za dezinfekciju nisu bila čuvana u svojim
originalnim posudama nego su presipana. Dve od četiri
proverene flaše sa alkoholom nisu bile čvrsto zatvorene,
a flaše sa supstancom za injekcije nisu više bile za upotrebu. Nije bilo uobičajeno da lekarske pomoćnice pre
uzimanja šprica dezinfikuju svoje ruke; radne površine
nisu dezinfikovane svaki dan, kao što bi bilo potrebno, nego samo jedanput nedeljno. Pri ovakvom stanju
stvari, ocena drugostepenog suda da tuženi nije pružio
dugovani dokaz koji bi ga oslobodio krivice što mu se
stavlja na teret zbog utvrđenih higijenskih nedostataka,
ne može se napadati putem revizije.
4.3. Treći slučaj
4.3.1. Činjenično stanje
Pacijent je umro u bolnici 17. 11. 2006. godine od
sepse, nakon infekcije multirezistentnom bakterijom
Staphylococcus aureus (skraćeno: MRSA). Na osnovu
vlastitog i nasleđenog prava, pacijentova supruga tužila je bolnicu i ordinirajućeg lekara i zahtevala naknadu
štete zbog pogrešnog lečenja njenog muža. Prvostepeni
sud odbio je tužbeni zahtev jer je smatrao da greška u
lečenju nije dokazana. Protiv ove presude tužilja je uložila žalbu Vrhovnom zemaljskom sudu u Naumburgu (u
daljem tekstu: OLG). U žalbi je navela da se greška sastoji
najpre iz toga što prilikom ponovljenog prijema pacijenta u bolnicu, 6. 11. 2006. godine, nije odmah obavljeno
ispitivanje njegove krvi na mikroorganizme. Sem toga,
tužilja smatra da je premeštanje pacijenta u odeljenje
bolnice za intenzivnu medicinsku negu tek 12. 11. 2006.
bilo suviše kasno. Najtežu grešku, po njenom mišljenju,
23
4/2014
JAKOV RADIŠIĆ
24
predstavljaju „fatalni higijenski uslovi u tuženoj bolnici.” To obrazlaže tvrdnjom da je zavojni materijal na telu
umrlog pacijeta, 9. 11. 2011. godine, bio prožet urinom,
što je predstavljalo mesto proboja mikroorganizama. U
žalbi je rečeno da tužena bolnica treba da bude osuđena i
zato što postupanje po medicinskom standardu nije ubeleženo u pacijentovu medicinsku dokumentaciju. Žalilja
uz to tvrdi da je njen suprug inficiran bolničkim mikroorganizmima u bolnici. Naposletku, u žalbi stoji prigovor
zbog izostalog obaveštenja pacijenta o specijalnom riziku. Umrli pacijet imao je od ranije više telesnih povreda
i njegove rane bile su „ulazna vrata” za mikroorganzime.
Žalilja je uverena da je o tom posebnom riziku pacijet
morao biti obavešten.
Međutim, uprkos svim navedenim tvrdnjama žalba
nije imala uspeha.
4.3.2. Iz obrazloženja presude OLG-a
OLG deli mišljenje prvostepenog suda da tužilji ne pripada pravo na naknadu štete zbog pogrešnog postupanja
tuženih prema njenom umrlom suprugu kao pacijentu, ni
po osnovu ugovorne ni po osnovu deliktne odgovornosti.
Tvrdnja tužilje da je u okviru stacionarnih ispitivanja i lečenja pacijenta povređen medicinski standard delimično
je, doduše, tačna, ali nedostaje uzročna veza tog propusta
sa infekcijom i njenim smrtnim ishodom.
OLG ističe da shvata što tužilju teško pogađaju
tragične posledice infekcije njenog supruga i da ona
zato postavlja pitanje o uzrocima. Međutim, infekcija
putem multirezistentnih izazivača sama po sebi ne zasniva odgovornost bolnice, niti predstavlja indiciju za
manjkavo lečenje. Lekar ne duguje pacijentu apsolutnu zaštitu od infekcije, jer mu to niko ne može ponuditi. Rizik od infekcije pacijenta ne biva rizikom lekara
ako on preduzme lečenje. Lekar odgovara samo ako
snizi standard kvaliteta koji se od njega traži i ako je
to uzrok pacijentove štete. Jer po § 276 BGB lekar duguje pacijentu, kako po osnovu ugovora tako i delikta,
pažnju koja je u međusobnom opštenju potrebna. Ta se
pažnja određuje prema medicinskom standardu svake
stručne oblasti. Lekar mora preduzeti one mere koje
se od savesnog i pažljivog lekara, sa stanovišta njegove
stručne oblasti, pretpostavljaju i očekuju.
Prema rezultatu izvedenih dokaza i prema uverenju
ovog suda, većina prigovora zbog pogrešog lečenja koje
je istakla tužilja, neopravdana je. U obrazloženju svoje
presude OLG je dao objašnjenje neopravdanosti svakog prigovora posebno, ali je za ovu priliku najvažnije
objašnjenje koje se odnosi na stanje higijene u tuženoj
bolnici.
Nema tačke oslonca za tvrdnju tužilje da nije postupano po važećem higijenskom standardu. Naročito
iz same nastale infekcije umrlog pacijenta ne može
se izvući takav zaključak. Doduše, verovatno je tačna
tvrdnja tužilje da je njen suprug inficiran bolničkim mikroorganizmima u bolnici. To jedino pomaže tužbi, ali
ne i njenom uspehu. Odgovornost lekara ili bolnice za
inficiranje mikroorganizmima dolazi u obzir samo ako
bi se prenošenje klica moglo pouzdano sprečiti potrebnom higijenskom predostrožnošću. Jedino kad se utvrdi da je infekcija morala proisteći iz područja kojim
se higijenski može upravljati, lekar ima da odgovara za
posledice infekcije, ukoliko izuzetno nije u stanju da se
oslobodi krivice koja mu se stavlja na teret.
Iako u veštačenju ima nečeg što govori u prilog tome
da umrli pacijent mikroorganizam nije mogao „zaraditi” izvan bolnice, iz toga još ne proizilazi odgovornost
tuženih. Kao što prvostepeni sud s pravom naglašava,
infekcija multirezistentnim bolničkim mikroorganizmima ne može se sasvim izbeći čak ni pri najboljoj higijeni. Ona se svakodnevno dešava u bolnicama
cele zemlje, kao što je i veštak na usmenoj raspravi pred
ovim sudom razjasnio. I pored postupanja po propisima o higijeni, sasvim je malo odeljenja u koja MRSA
još nije stupila. I u slučaju umrlog pacijenta ne postoji
prepoznatljiv izvor, odnosno nosilac mikroba na koga
bi se infekcija mogla svoditi. Ako se, međutim, ne utvrdi da je infekcija morala proisteći iz potpuno savladivog
područja u smislu pravne prakse BGH, tada i odgovornost tuženih mora izostati.
Svoj paušalni prigovor o „fatalnim higijenskim
uslovima” u tuženoj bolnici, tužilja je potkrepila naknadno proverljivim tvrdnjama samo utoliko što je rekla
da je zavojni materijal na telu umrlog pacijenta, na dan
9. 11. 2011., bio prožet urinom i dugo nije menjan, ne
zahteva razjašnjenje jer nedostaje uzročna veza. Navodni propust nije od značaja jer se u njemu ne može nikako videti uzrok infekcije.
OLG ne prihvata ni mišljenje tužilje da je umrli
pacijent morao biti obavešten o riziku od infekcije, jer
nije u pitanju specijalni nego generalni rizik. Budući
da je mogućnost inficiranja pacijenata u bolnicama
opštepoznata, obaveštenje o tome nije bilo nužno jer kod
infekcije putem MRSA ne radi se o specifičnom riziku
određenog zahvata ili određenog pacijenta, nego o generalnom problemu rezistentnosti prema antibioticima.
Kao što su veštaci i prvostepeni sud s pravom utvrdili, radi se konačno o sudbinskom dešavanju, za
čije tragične posledice tuženi nisu odgovorni. Kao i u
većini slučajeva, i ovde se nastanak infekcije u vezi sa lekarskim radom ne temelji na grešci lekara, nego je deo
rizika koji se, nažalost, ne može isključiti ni urednim
sprovođenjem lečenja u bolnici. Da bi lečenje infekcije
bilo uspešno ako bi sepsa bila ranije spoznata, to izgleda
vrlo neverovatno.
4/2014
Odgovornost zbog štete nanete pacijentu infekcijama – lagodan pogled u praksu nemačkih sudova
5. ZAKLJUČAK
1. Pacijenti koji se leče u zdravstvenim ustanovama i
u lekarskim ordinacijama nisu izloženi samo stručnim
greškama lekara, nego i greškama ili propustima u higijeni. Ove druge greške manifestuju se u infekcijama
raznih vrsta, koje mogu da pogoršaju bolest zbog koje
je pacijent smešten u bolnicu ili kliniku, da izazovu
novo oštećenje zdravlja ili čak smrt. Statistički podaci
iz Nemačke kazuju da je rizik od infekcija u bolnicama
veći nego li rizik grešaka u lečenju. To je dokaz nedovoljne higijene, ali i nemogućnosti efikasne zaštite od
ove opasnosti.
2. U slučaju kad lečenje pacijenta ne pođe za rukom ili se njegovo zdravstveno stanje čak pogorša, i on
i rodbina skloni su da odmah pođu od pretpostavke
da je u pitanju neka lekarska stručna greška, jer za odgovornost lekara i zdravstvene ustanove to im izgleda
uverljivije nego sama infekcija. Zato njihove tužbe za
naknadu štete sadrže redovno i tvrdnju da je načinjena
greška u lečenju.
3. Postupak za naknadu štete zbog infekcije odvija
se uz velike dokazne teškoće i za tužioca i za tuženog.
Pacijenti zato često posežu za prigovorom da nisu bili
obavešteni o rizicima od infekcije, u želji da tako teret
dokazivanja prenesu na lekara, ali najčešće bez uspeha.
Sve to dade se jasno videti iz navedenih slučajeva koje
su rešili nemački sudovi. Obrazloženja njihovih presuda formulisana su tako vešto i precizno da deluju
kao mudre izreke ili sentencije, koje ne važe samo za
konkretni slučaj nego imaju karakter opštih pravnih
pravila. Zato je njima mesto i u zaključku.
4. Iz same nastale infekcije pacijenta ne može se
zaključiti da je povređen higijenski standard. Infekcija
mikroorganizmima u bolnici ne može se isključiti čak
ni pri najboljoj higijeni. Lekar ne duguje pacijentu apsolutnu zaštitu od infekcije, niti se takva zaštita može
obećati. On odgovara samo ako nije zadovoljen važeći
higijenski standard, i ako bi prenošenje mikroorganizama na pacijenta propisanim higijenskim merama
moglo sigurno biti sprečeno.
5. Potpuna sloboda lekara i ostalih zdravstvenih
radnika od mikroorganizama nije dostižna, i putevi
kojima se mogu širiti klice što se na njima nalaze ne
dadu se pojedinačno kontrolisati. Prenošenje mikroorganizama što se dešava iz tih nesavladivih razloga,
uprkos preduzetih higijenskih mera koje su potrebne,
spada u rizike pacijentove bolesti koji nisu pokriveni
obeštećenjem. Situacija je, dakle, ista kao i kod grešaka
u lečenju koje su objektivno neizbežne.
6. Podela tereta dokazivanja između pacijenta kao
tužioca i lekara kao tuženog zavisi od toga iz koje sfere
rizik od infekcije potiče. Ako se radi o riziku koji je nastao radom zdravstvene ustanove ili lekarske ordinacije,
i koji se prikladnom organizacijom i koordinacijom
lečenja objektivno može potpuno sprečiti, tada dolazi
do primene pravnog pravila iz § 280, st. 1 BGB. Prema
tom pravilu, lekar, odnosno zdravstvena ustanova mora
da dokaže nedostatak svoje krivice za infekciju, jer se
njihova krivica pretpostavlja. Međutim, kad je u pitanju
rizik koji pretežno potiče iz osobenosti pacijentovog
organizma ili iz suštinske lekarske delatnosti, tada je
pacijent dužan da izloži i dokaže grešku u higijeni koju
smatra da je načinjena i njenu uzročnu vezu sa infekcijom. Sve u svemu, za podelu tereta dokazivanja bitno je
uvek to da li je u konkretnom slučaju utvrđen izvor iz
kojeg infekcija potiče.
Jakov RADISIC, PhD
Faculty of Law Kragujevac
Liability in damages for infections to the patient
– Review of the German courts’ practice
UDC: 369.06:614.253(430) Systematic scientific work
SUMMARY
This paper consists of four parts and conclusions.
First part deals with the notion, types, spread and
importance of infection. Second part relates to the
liability in damages attributable to infection. It deals
with the issue if this type of liability should be tied with
fault or be objective. It is pointed out at the end that,
in the prevailing lawyers’ opinion, liability should be
determined by the fault. However, because the liability
would be narrow and inadequate in the common sense
for the infection damage, liability of the organisation
that represent broader framework, has been accepted.
Third part of the paper deals with showing conditions
25
4/2014
JAKOV RADISIC
26
for infection damage liability, i.e. hygiene omissions and
their causation with the patient loss. Author explains
difficulties‚ in proving for the patient as plaintiff and
what means German courts used to relax litigation
position of the patient and help her to realise her right
to indemnity. Fourth part of the paper contains three
specific cases of infection from the German court
practice. German Federal Supreme Court resolved
two of the three cases. One of its judgments is from
1991, and second from 2007. They contain the most
important legal rules for litigation due to infection,
which have become consisting part of the German Civil
Code.
Author points out in the conclusion that procedure
for indemnity due to infection is taking place with
heavy difficulties both for the defendant and for the
plaintiff, which is easily visible from the cases decided
by the German courts. Reasoning from their judgments
are formulated with a great skill and precision, which
make them to look like wise dictum or utterance.
They are valid for solved cases and, even more, have
importance of the general legal principles. Therefore,
author believed they must be part of the conclusion in
this paper.
Key words: Infection, hygiene errors, patient rights,
doctor liability due to infection, liability proving
LITERATURA (REFERENCES)
Deutsch, E., Spickhoff, A. (2008). Medizinrecht, BerlinHeidelberg: Springer.
Deutsch, E. (1997). Haftungserhebliche Standards,
Juristenzeitung, 2, 1032.
Deutsch, E. (1987). Krankenhaushygiene aus der Sicht des
Juristen, Versicherungsrecht, 21, 534.
Deutsch, E. (1986). Die Infektion als Zurechnungsgrund,
Neue Juristische Wochenschrift, 12, 757–759.
Ehlers, A., Brogli, M. (2005). Arzthaftungsrecht, München.
Enneccerus, L., Lehman, H. (1958). Recht der
Schuldverältnisse, Tübingen.
Giesen, D. (1995). Arzthaftungsrecht, Tübingen.
Gross, J. (1987). Haftung für medizinische Behandlung im
Privatrecht und im öffentlichen Recht der Schweiz, Bern.
Honsell, H. (1990). Die zivilrechtliche Haftung des Arztes,
Zeitschrift für Schweizerisches Recht, 2, 137.
Kern, B. R. (2000). Organisationsverschulden – Ausdruck
institutioneller Sorgfaltspflichtverletzungen, Medizinrecht, 8,
347–351.
Krivični zakonik, Službeni glasnik RS. br. 85/2005.
Larenz, K. (1981). Lehrbuch es Schuldrechtes, Band II:
Besonderer Teil, München.
Laufs, A., Uhlenbruck, W. (2002). Handbuch des
Arztrechts, München.
(2013). Medizinrecht, 7, 444–446.
(2013). Medizinrecht, 5, 302.
(2006). Medizinrecht, 11, 857–860.
(2003). Medizinrecht, 8, 457–459.
(1986). Medizinrecht, 9, 200-201.
(1957). Medicinski leksikon za lekare i studente, Beograd –
Zagreb: Medicinska knjiga.
Medicus, D. (2004). Schuldrecht II, Besonderer Teil,
München.
(1991). Neue Juristische Wochenschrift, 24, 1543.
Rothenberg, E. (1976). Nova ilustrovana medicinska
enciklopedija, za svaku porodicu, Beograd: Izdavački zavod
Jugoslavija.
Steffen, E., Pauge, B. (2006). Arzthaftungsrecht, Köln.
Walter, A. (2013). Beweislastverteilung beim Vorwurf
einer Infektion wegen Hygienen Manglen, Medizinrecht, 5,
294–297.
(2014). Versicherungsrecht, 15, 633.
(1989). Versicherungsrecht, 6, 195–196.
Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ. br.
29/78, 39/85, 57/89 i Službeni list SFJ. br. 31/93.
Zakon o pravima pacijenata, Službeni glasnik RS. br.
45/2013.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Službeni
glasnik RS. br. 125/2004.
Zwiehoff, G. (2004). Strafrechtliche Aspekte des
Organisationsverschuldens, Medizinrecht, 7, 365.
4/2014
ČLANCI
27
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
Prof. dr Milan POČUČA*
*
Subrogacija u osiguranju, sličnosti
i razlike sa drugim institutima
UDK: 347.41:368
Primljen: 18. 9. 2014.
Prihvaćen: 21. 9. 2014.
Naučna polemika
Apstrakt
Subrogacija je pravni institut karakterističan za neživotna osiguranja i pojavljuje se oblasti osiguranja motornih vozila i građanskopravne odgovornosti iz upotrebe motornih vozila, transportnom osiguranju itd. Sa
druge strane, moguće su situacije u kojima se isplatom
sume osiguranja u punom iznosu za izvedene totalne štete i preuzimanjem spasenog ostatka, osiguravač
oslobađa obaveze po polisi osiguranja, kao i da polisa
osiguranja služi kao sredstvo obezbeđenja potraživanja
iz ugovora o kreditu za, ugovorom o osiguranju, pokrivene rizike gubitka ili uništenja osiguranog interesa itd.
Zato se u osiguranju koriste brojni pravni instituti koji
imaju različitu svrhu i proizvode različita dejstva na
ugovorne strane. U radu se analiziraju sličnosti i razlike
između pravnog instituta subrogacije i drugih instituta koji se u različitim situacijama primenjuju u praksi
osiguranja, posebno dodirne tačke i karakteristike koje
subrogaciju odvajaju od instituta napuštanja osigurane
stvari (abandona), cesije, regresa i vinkulacije.
Ključne reči: subrogacija, abandon, cesija, regres,
vinkulacija
1. UVOD
Prema opštim načelima građanskopravne odgovornosti, lice koje pričini štetu drugom, dužno je da je nadoknadi. Ponašanje nekog lica koje dovede do nastanka
štete može se ponekad kvalifikovati kao izvršenje nekog

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni
fakultet za privredu i pravosuđe, e-mail: [email protected]

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni
fakultet za privredu i pravosuđe, e-mail: [email protected]
com.
od krivičnih dela protiv imovine i lica, pa je moguće
postojanje i krivičnopravne odgovornosti lica. Međutim, postojanje krivičnopravne odgovornosti nema direktnog i suštinskog uticaja na pravo oštećenog lica da
zahteva nadoknadu štete od štetnika. Ono nije zavisno
od pokretanja ili ishoda pokrenutog krivičnog postupka i postojanja pravosnažne krivične presude. Sa druge
strane, jedan štetni događaj koji potpada pod definiciju osiguranog slučaja iz polise osiguranja može stvoriti
dvostruki osnov osiguraniku za nadoknadu štete. Na
osnovu ugovora o osiguranju, osiguraniku je zakonom
priznato pravo direktne tužbe prema osiguravaču ili
tužbe radi nadoknade štete prema štetniku na osnovu
učinjenog delikta.
Odštetni zahtevi osiguranika mogu se ostvarivati
nezavisno jedan od drugog, bilo na osnovu ugovora,
bilo na osnovu štete nastale izvršenjem delikta. Kako
je osnovni princip imovinskih osiguranja, princip obeštećenja, ukoliko bi osiguranik naplatom nadoknade iz
osiguranja i nadoknadom štete od štetnika kumulirao
nadoknade, moglo bi doći do neosnovanog bogaćenja za veći iznos od stvarno pretrpljene štete. Sa druge
strane, ako bi osiguranik prvo naplatio nadoknadu od
osiguravača, tada lice koje je prouzrokovalo štetu ne bi
snosilo posledice svoje odgovornosti.1 Iz ovoga proizlazi da je kumuliranje nadoknade po navedenim osnovama na strani osiguranika dozvoljeno samo do visine
stvarne štete.
1
U manjem delu starije francuske teorije (Colin, A. et
Capitant, H. 1924, 608) i našoj starijoj sudskoj praksi (VPS
P-453/63 od 4. 10. 1963, Osiguranje i privreda, 1963/11-12)
bilo je zastupano shvatanje suprotno modernom sistemu prava
osiguranja i principu odgovornosti za pričinjenu štetu, da je
prilikom izračunavanja visine premijskih stopa osiguravač
uzeo u obzir i gubitke koje će pretrpeti usled neostvarivanja
prava regresa, da treće lice nije osiguravaču ni moglo pričiniti
štetu, te da nema osnova da mu naknađuje iznos koji je isplaćen
osiguraniku.
4/2014
SLOBODAN JOVANOVIĆ i MILAN POČUČA
28
Zbog navedenih razloga, osiguravaču se trenutkom
isplate nadoknade priznaje automatski prelazak prava
ipso iure (Zakon o obligacionim odnosima, 1978, čl.
939, st. 1; Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi,
1978, čl. 766, st. 1; nemački Zakon o ugovorima o osiguranju, 2007, čl. 117, st. 5; engleski Zakon o pomorskom osiguranju, 1906, čl. 79) koja osiguranik ima prema štetniku. Ovo pravo se naziva subrogacija.2 Prenos
prava osiguranika na osiguravača mora biti suštinski,
jer osiguravač ima pravo da umanji iznos svoje obaveze
u onoj meri u kojoj krivicom osiguranika bude u celosti
ili delimično onemogućen prelazak prava na osiguravača. Stupanje osiguravača u prava osiguranika prema
štetniku ne može se ostvarivati na štetu osiguranika.
Nemogućnost prelaska prava sa osiguranika na osiguravača može se odnositi na razne situacije, pa tako na
primer, osiguravač neće imati obavezu da isplati nadoknadu štete osiguraniku ukoliko se osiguranik na bilo
koji način odrekao potraživanja prema štetniku.
Subrogacija je pravni institut karakterističan za neživotna osiguranja i pojavljuje se oblasti osiguranja
motornih vozila i obaveznom osiguranju od građanskopravne odgovornosti iz upotrebe motornih vozila,3
dobrovoljnom osiguranju od građanskopravne odgovornosti, transportnom osiguranju, osiguranju imovine itd. Ističemo da se subrogacija, pored toga što se
radi o principu neživotnih osiguranja ex lege (Zakon o
obligacionim odnosima, 1978, čl. 939, st. 1; Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, 1978, čl. 766, st. 1; francuski Zakonik o osiguranju, 2008, čl. L121-12; belgijski
Zakon o ugovoru o osiguranju, 1992, čl. 41; grčki Zakon o ugovoru o osiguranju,1997, čl. 14; finski Zakon o
ugovoru o osiguranju, 1994, čl. 75; holandski Građanski
zakonik, 969, čl. 962 (7.17.2.25); luksemburški Zakon
o ugovoru o osiguranju, 1997, čl. 52; španski Zakon o
ugovoru o osiguranju, 1980, čl. 43), koji je prihvaćen u
Opštim uslovima za osiguranje imovine od svih rizika
(Uslovi za osiguranje imovine od svih rizika, 2012, čl.
20; Uslovi za osiguranje imovine i prekida poslovanja
od svih rizika, 2010, čl. 32), primenjuje i na druge uslove osiguranja koji je izričito ne pominju.
U svakodnevnoj praksi su moguće situacije u kojima
se isplatom sume osiguranja u punom iznosu za izvedene totalne štete i preuzimanjem spasenog ostatka,
osiguravač oslobađa obaveze po polisi osiguranja, kao
„Zahtevati u ime nekog drugog…” (Bennett, 1992, 314);
postavljanje na mesto drugoga, stupanje u čija prava. (Vujaklija,
1991, 854); latinski Subrogatum capita naturam subrogati (što
nešto zameni, preuzima njegovu /pravnu/ prirodu) (Stojčević,
Romac, 1989, 510); engleski: subrogation; nemački: Subrogation,
Anspruchsabtretung, Forderungsübergang.
3
U praksi osiguranja najčešće korišćen (skraćeni) termin za
ovu vrstu osiguranja je „osiguranje od autoodgovornosti.”
2
i da polisa osiguranja služi kao sredstvo obezbeđenja
potraživanja iz ugovora o kreditu za, ugovorom o osiguranju, pokrivene rizike gubitka ili uništenja osiguranog interesa itd. Zato se u osiguranju koriste brojni
pravni instituti koji imaju različitu svrhu i proizvode
različita dejstva na ugovorne strane. U narednim izlaganjima, autori će analizirati sličnosti i razlike između
pravnog instituta subrogacije i drugih instituta koji se u
različitim situacijama primenjuju u praksi osiguranja,
posebno dodirne tačke i karakteristike koje subrogaciju
odvajaju od instituta napuštanja osigurane stvari (abandona), cesije, regresa i vinkulacije.
2. SUBROGACIJA I NAPUŠTANJE
OSIGURANE STVARI (ABANDON)
Iako je istorijsko poreklo instituta subrogacije
nepoznato, smatra se da se subrogacija razvila iz instituta napuštanja osigurane stvari u korist osiguravača iz
pomorskog osiguranja (Nikolić, 1957, 200; Legh-Jones,
Longmore, Birds, Owen, 1997, 539). Stoga ne čudi da je
izvesno vreme postojala konfuzija između ova dva instituta čiji je cilj bio i ostao da se onemogući osiguranik
da naplati veći iznos od nastale štete.
Razlikovanje subrogacije i napuštanja osigurane
stvari svodi se na nekoliko karakteristika: subrogacija
predstavlja zakonom priznato pravo osiguravača da
umesto osiguranika stupi kao poverilac nadoknade
od lica koje je prouzrokovalo štetu, dok napuštanje
osigurane stvari predstavlja sporazum osiguranika
i osiguravača kojim osiguranik ustupa, a osiguravač
prihvata pravo svojine na ostacima osigurane stvari
koja je pretrpela izvedenu totalnu štetu. Kod subrogacije osiguravač ne stiče pravo svojine na predmetu
osiguranja, već ima, pre svega, pravo tužbe prema
trećim licima odgovornim za osigurani događaj koji
je prouzrokovao štetu osiguraniku. Za razliku od subrogacije gde osiguravač može ostvarivati prava u visini
ograničenoj njegovom isplatom, u slučaju sporazuma
o napuštanju osigurane stvari osiguravač može ostvariti nadoknadu iznosa koji je isplatio, ali i dodatno
zaraditi. Tako, osiguravač može imati pravo da naplati
i zadrži vozarinu zarađenu oštećenim ili izgubljenim
brodom. Kao novi vlasnik uništenog broda i njegovih
interesa ima pravo da naplati sva njegova potraživanja,
čak i onda kada premašuju visinu isplaćene štete. Osim
toga, od trenutka nestanka osiguranog predmeta do
trenutka njegovog nalaska osiguravač može dodatno
profitirati zbog uvećanja vrednosti izgubljenog predmeta (Legh-Jones, Longmore, Birds, Owen, 1997,
4/2014
Subrogacija u osiguranju, sličnosti i razlike sa drugim institutima
533).4 Međutim, osiguravač nekada neće imati interes
da mu bude prenesena svojina na olupini broda, jer
troškovi uklanjanja olupine mogu biti veći od vrednosti same olupine. Kod subrogacije nije bitno da li se
radi o totalnoj ili delimičnoj, materijalnoj ili nematerijalnoj šteti. Nema obaveze obaveštavanja osiguravača
ili osiguranika o nastupanju subrogacije, kao što je to
slučaj kod napuštanja osigurane stvari gde osiguranik
obaveštava osiguravača o svojoj nameri. Štaviše, ukoliko osigurana pokretna stvar bude izgubljena pa se
naknadno pronađe, osiguranik ima obavezu da preda
stvar osiguravaču koji je zbog totalnog gubitka isplatio
nadoknadu njene pune vrednosti.
Nastupanje subrogacije je automatsko, dok
napuštanje osigurane stvari nije. Međutim, osiguravač
može primenom opštih pravila građanskog prava o
nadoknadi štete kod osiguranja od odgovornosti i
bez posebnog pismenog sporazuma da bude obavezan da prihvati napuštaj (abandon). Ovo zbog toga,
što oštećeni koji se sa zahtevom na nadoknadu obrati
osiguravaču, nije dužan da snosi troškove i rizik prodaje sačuvanih delova oštećene stvari.
Nastupanje napuštaja u korist osiguravača, ponekad
je stvar ocene suda u konkretnom slučaju. Na primer,
kada osiguravač preuzme vozilo posle nesreće uz saglasnost vlasnika (čak i prećutno), ukloni ga sa mesta
nesreće i skloni na određeno mesto tako da od tog momenta njime i raspolaže, smatra se da je nastupio abandon.5
3. SUBROGACIJA I CESIJA
Zajednička karakteristika subrogacije i cesije je ta
da se jednoj strani omogućava da se koristi pravom
drugog lica, ali nesporno je da subrogacija nije vrsta cesije. Osnov subrogacije je zakon, dok je pravni osnov
cesije sporazum o prenosu određenih prava na drugo
lice – cesionara. Kod subrogacije nije potreban poseban pristanak osiguranika ili oštećenog lica za prenos
prava na osiguravača, niti se zahteva posebna forma.
U oblasti osiguranja ako polisom nije nešto drugo
predviđeno, osiguravač nikada ne može uslovljavati isplatu nadoknade osigurane štete tako što će od osiguranika zahtevati da ugovorom o cesiji prenese svoja prava
prema trećim licima. Ukoliko bi osiguravač odlučio da
se koristi pravima osiguranika prema trećim licima na
osnovu cesije, onda bi za razliku od prava koja bi stekao
subrogacijom, na osnovu potraživanja osiguranika
koja je stekao cesijom mogao da ostvari veći iznos od
4
5
Autori navode slučaj uvećanja vrednosti antičkog predmeta.
VSH Gž. 699/71 od 30. 12. 1971, Informator, 1891/72.
isplaćenog. U svakom slučaju, osiguravač ne bi mogao
da naplati veći iznos od stvarne štete koju je osigurao.
Kod oba instituta potpuno je nebitno da li se osiguranik nalazi u pravnom odnosu sa štetnikom. Bitno je
da se radi o šteti nastaloj deliktom. Tako, nije bitno to
što se osiguranik ne nalazi u direktnom pravnom odnosu sa štetnikom, na primer, osiguranik kao uvoznik
i vozar kao štetnik kojeg je angažovao špediter. Prema
vremenskom kriterijumu, subrogacija nastupa posle
nastanka osiguranog slučaja, dok se cesija može vršiti
kako pre, tako i posle nastanka osiguranog slučaja.
U pogledu ispunjenosti određenih uslova, ostvarivanje prava osiguravača stečeno po osnovu subrogacije uslovljeno je njegovom obavezom dokaza da je
šteta pokrivena osiguranjem (punovažnost odštetnog
zahteva prema uslovima osiguranja) i da je iznos koji
potražuje isplatio osiguraniku. Ukoliko osiguravač svoj
zahtev zasniva na ugovoru o cesiji, tada nema obavezu
da dokazuje prethodno pomenute činjenice. Kod subrogacije nema mesta odgovornosti osiguranika za
prenos prava, dok kod cesije osiguranik odgovara za
postojanje potraživanja (Jovanović, 1957, 91). Usled
gore navedenih pravila, osiguravaču ne bi bilo na odmet da koristi pismene isprave o prenosu prava, pogotovo zato što brodar ne mora da prihvati da nadoknadi
gubitak osiguravača, ukoliko ne dobije garanciju da je
osiguravač isplatio nadoknadu štete osiguraniku i da se
osiguranik neće pojavljivati sa zahtevom u određenoj
visini prema štetniku. U tom smislu se u engleskoj
praksi koristi „obrazac subrogacije” (Brown, 1998, 493)
koji pre ili istovremeno sa isplatom nadoknade štete popunjava i potpisuje osiguranik ili oštećeno lice ukoliko
ono nije osiguranik.
I kod subrogacije i kod cesije je zajedničko to da
štetnik može da ističe sve prigovore kojima je bio
izložen osiguranik, pošto osiguravač ne može da menja prirodu prava osiguranika prema štetniku. Tako se
štetnik može braniti prigovorima nedostatka deliktne
sposobnosti, podeljene odgovornosti, kompenzacije itd., ali samo do momenta subrogacije. Za razliku
od subrogacije, kod cesije štetnik može ove prigovore
isticati i posle nastupanja osiguranog slučaja, kada
za nemogućnost namirenja potraživanja od štetnika
osiguravaču odgovara osiguranik.
Subrogaciju priznaje i sudska praksa u kojoj preovladava shvatanje da se radi o „zakonskoj subrogaciji”,
dok je ranije u sudskoj praksi slovenačkih sudova bilo
i shvatanja da je reč o „zakonskoj cesiji”, kao i da se u
nizu slučajeva u sporovima iz pomorskog osiguranja
zauzimao stav da je u pitanju cesija kao osnov prelaska
prava osiguranika na osiguravača (Šulejić, 2005, 369).
29
4/2014
SLOBODAN JOVANOVIĆ i MILAN POČUČA
30
4. SUBROGACIJA I REGRES
Subrogacija se često u praksi pogrešno poistovećuje
s pojmom regresa. Neretko se razlikovanje svodi na
to da se kod subrogacije osiguranik pojavljuje kao
oštećeno lice, a da se kod regresa osiguranik pojavljuje
kao lice odgovorno za nadoknadu štete. Ovo smatramo neprimerenim, jer se i u jednom i u drugom slučaju
radi o subrogaciji u korist osiguravača. U prvom slučaju
subrogacija se odnosi na nadoknadu štete osiguraniku
po polisi osiguranja, dok se u drugom radi o nadoknadi štete oštećenom licu po osnovu građanskopravne
odgovornosti osiguranika. Tako bi se u prvom slučaju
osiguravač pojavljivao sa odštetnim zahtevom prema
licu odgovornom za nadoknadu štete koje nije osiguranik, dok bi se u drugom slučaju radilo o licu koje je
osiguravač osigurao – osiguraniku.6 Osim toga, pravo regresa je poseban institut obligacionog prava koji
se javlja kod odnosa u kojem postoji više solidarnih
dužnika. Drugim rečima, subrogacija predstavlja zakonski ili ugovorni način sticanja prava osiguravača od
osiguranika ili oštećenog lica po osnovu relevantnog
štetnog događaja, dok bi se, prema mišljenju autora
ovog rada, pod regresom pre moglo reći da se radi o
potraživanju stečenom subrogacijom.
5. SUBROGACIJA I VINKULACIJA
Kao što smo rekli u prethodnim razmatranjima, subrogacija je stupanje osiguravača u prava osiguranika
ili oštećenog lica na osnovu nadoknade štete, dok se to
za vinkulaciju ne može reći. Vinkulacijom se ne prenosi potraživanje iz ugovora o osiguranju sa osiguranika
na vinkulatara, niti vinkulatar pristupa tom ugovoru
kao novi osiguranik. Tako, i naš Zakon o pomorskoj i
unutrašnjoj plovidbi u čl. 736, st. 5 propisuje da ustupanje prava na osiguranom predmetu drugom licu ne
povlači za sobom i prenos prava iz osiguranja, ako o
tome nema izričitog ili prećutnog sporazuma između
osiguranika i sticaoca prava. Osnovno razlikovanje je u
tome što je pravni osnov subrogacije u zakonu ili ugovoru, dok se kod vinkulacije pravni osnov isključivo
nalazi u ugovoru.
Prema vremenu kao kriterijumu razlikovanja, subrogacija nastupa u trenutku kada osiguravač isplati nadoknadu štete, dok se ugovor o vinkulaciji uobičajeno
zaključuje pre zaključenja polise osiguranja i samim
tim pre nastanka osiguranog događaja.
6
To je slučaj kada osiguravač isplati nadoknadu štete
oštećenom licu, a zatim podigne tužbu prema štetniku koji je
pod uticajem alkohola i u svojstvu njegovog osiguranika izazavao
saobraćajnu nesreću.
I kod jednog i drugog instituta svojstvo osiguranika
se ne prenosi na osiguravača. Istovetno kao i u slučaju
subrogacije, ukoliko vinkulatar podnese odštetni zahtev neposredno, on to čini u ime osiguranika, a ne u
svoje ime (Tomašić, 1987, 24). Sledstveno tome, postojanje materijalnog interesa je svojstveno i kod subrogacije i kod vinkulacije (Jovanović, 1999, 39–43).
Polazeći od poverioca kao kriterijuma razlikovanja, kod subrogacije je osiguravač poverilac nadoknade od odgovornog lica, dok se kod vinkulacije radi o
licu koje se pojavljuje kao poverilac nadoknade od
osiguravača. Tako bi se naručilac gradnje brodova koji
unapred finansira posao, ali time još uvek nije stekao
svojinu na objektu u izgradnji ili banka za odobreni iznos kredita, mogli pojaviti kao poverioci nadoknade od
osiguravača.
Kod vinkulirane polise osiguranja, na strani
osiguravača postoji opasnost da naknadu štete isplati neovlašćenom licu. Ovo tim pre ako je osiguranik
prema vinkulataru, svom poveriocu uredno izmirio
obaveze iz drugog obligacionopravnog odnosa koji
je zaključio sa njim, na primer, iz ugovora o kreditu.
Praktična posledica bi bila da osiguranik i pored toga
što je u celosti izmirio dug iz ugovora o kreditu, ako u
međuvremenu dođe do štete, ne dobije njenu nadoknadu zbog vinkulacije. U slučaju subrogacije, radi se o sasvim drugačijim okolnostima pa takva opasnost ne postoji, jer je kontrola od strane osiguravača neposrednija.
6. USLOVI ZA SUBROGACIJU I NJENA VISINA
Osnovni uslovi za nastupanje subrogacije su da je
osiguravač isplatio nadoknadu osiguraniku i da postoji
odštetni zahtev osiguranika prema odgovornom licu.
U skladu sa prvim uslovom za nastupanje subrogacije nije dovoljno da postoji obaveza osiguravača na nadoknadu po polisi osiguranja, već je potrebno da je on
tu obavezu i ispunio. Visina obaveze lica kome se osiguravač obraća sa regresnim zahtevom može biti utvrđena
i poravnanjem. Ako se osiguravač po isplati nadoknade
obratio štetniku po osnovu subrogacije u prava osiguranika i pri tom utvrdi da je osiguranik već naplatio od
štetnika nadoknadu koju mu ovaj duguje, ima pravo na
povraćaj isplate nadoknade, jer mu je osiguranik naneo
štetu time što mu je onemogućio vršenje prava subrogacije.
Na osiguravača mogu da pređu samo ona prava osiguranika prema odgovornom licu koja su nastala iz štete na osiguranoj stvari. Tako na osiguravača ne može
preći zahtev osiguranika za nadoknadom izgubljene
dobiti od štetnika ukoliko izgubljena dobit nije bila pokrivena osiguranjem. U oblasti pomorskog osiguranja
4/2014
Subrogacija u osiguranju, sličnosti i razlike sa drugim institutima
osiguravač brodskog kaska, nema pravo da se subrogira
u pravo osiguranika na vozarinu na osnovu ugovora o
prevozu. Ukoliko je do nastanka štete došlo kroz podeljenu odgovornost, na osiguravača prelaze samo prava
u visini udela odgovornosti štetnika, bez obzira na to
što je osiguravač isplatio ceo iznos štete osiguraniku.7 U
starijoj sudskoj praksi u oblasti osiguranja od autoodgovornosti8 zastupljeno je stanovište po kojem osiguravač
nema pravo da od odgovornog lica, pored nadoknade
štete koju je on dugovao osiguraniku, uračuna i svoje
troškove procene i likvidacije štete. Ovakvo stanovište
je prihvaćeno u svim granama osiguranja i na osnovu
njega nastankom osiguranog slučaja obaveza osiguravača se umanjuje samo za stvarno pretrpljenu štetu osiguranika, dok troškove angažovanja na proceni i isplati
štete mora da snosi sam. Naime, procena i likvidacija
štete u cilju njene isplate osiguraniku predstavljaju izvršenje zakonske obaveze osiguravača, pa iako subrogacijom osiguravač ne stiče pravo na nadoknadu troškova,
on bi morao da ima to pravo po nekom drugom osnovu. U suprotnom, štetnik bi bio, za taj iznos, oslobođen
svoje odgovornosti za štetu osiguravača, a koji je isplatio štetu osiguraniku. Shvatanje po kojem je cilj subrogacije da se spreči kumuliranje osiguranikovih prava, a
ne zaštita interesa osiguravača (Blagojević, Krulj, 1983,
2017) upravo i dovodi do rezultata koji nam se ne čine u
potpunosti doslednim principima odgovornosti za nadoknadu štete. Zbog toga bi u eventualnom nedostatku
odgovarajućih propisa trebalo pažljivo proceniti da li i
na koji način ovo pitanje zakonski regulisati.
Odštetni zahtev osiguranika prema odgovornom
licu razlikuje se prema vrsti osiguranja. U osiguranju
robe u prevozu da bi osiguranik mogao da ostvari nadoknadu štete od osiguravača mora obezbediti njegove
interese stavljanjem prigovora ili protesta vozaru i drugim licima.9 Ulaganjem prigovora (protesta) vozaru
vrši se osporavanje urednog izvršenja obaveze prevoznika. Drugim rečima, iznosi se tvrdnja da vozar nije
konkretne stvari predao sa prevoza po vrsti, stanju i količini koja odgovara preuzetoj obavezi iz tovarnog lista,
odnosno teretnice. Sa druge strane, svrha podnošenja
prigovora je da se vozar upozna sa činjenicom postojanja štete i da mu se omogući da zajedno sa primaocem
obavi njen pregled i zajednički utvrde pravo stanje stvari (Franasović, 1987, 133; Pavić, 1986, 373).
Osiguravačevo pravo regresa prema vozaru u nekim
slučajevima može biti otežano. Tako, ako osiguranik ne
uloži prigovor brodaru nema za posledicu prekluziju
prava prema brodaru, ali se teret dokaza prebacuje na
VPS, Sl. 746/73 od 5. 12. 1973.
VPS u Ljubljani, Sl. 327/66-3 od 4. 11. 1966.
9
Više o prigovorima videti kod: Jovanović, 1997.
7
8
primaoca, odnosno osiguravača na kojeg su prešla prava osiguranika. Ukoliko osiguravač ne bi uspeo u odštetnom zahtevu prema brodaru, osiguranik bi morao
da vrati isplaćenu nadoknadu.
Gledano iz ugla pravnih odnosa reosiguranja, osiguravač nema isti pravni položaj prema svojim reosiguravačima kao što je to u njegovom odnosu s osiguranikom. Pravni položaj osiguravača, ukoliko je zaključio
ugovor o reosiguranju, je dvojak: koristeći se pravom
subrogacije osiguravač sprečava mogućnost neosnovanog bogaćenja osiguranika, ali isto tako vraćanjem
cele ili dela sume koju je isplatio na ime nadoknade
štete osiguraniku ili nekom drugom licu ima obavezu
da umanji nadoknadu koju je naplatio od reosiguravača. Dužnost osiguravača da obavezu reosiguravača
umanji za iznose koje kasnije nadoknadi bilo od osiguranika kome je odgovorno lice isplatilo štetu ili trećeg odgovornog lica, zasniva se radi ostvarivanja istih
ciljeva, kao i u odnosima iz direktnog osiguranja. Ako
bi osiguravač nadoknadio ono što je isplatio i istovremeno zadržao iznos koji je naplatio od reosiguravača,
on bi se neosnovano obogatio, pa je zato reosiguravač
zainteresovan za ishod naplate od odgovornog lica odštetnog zahteva isplaćenog osiguraniku. Osim toga,
geografska udaljenost reosiguravača i osiguravača čini
neoportunim i krajnje nerentabilnim angažman reosiguravača u proceni i likvidaciji odštetnog zahteva. To
su razlozi zbog kojih se reosiguravač ne koristi pravom
subrogacije, već se oslanja na profesionalnost, savesnost
i poštenje osiguravača u odobravanju srazmernog dela
svih iznosa i koristi koji kasnije budu ostvareni od odgovornih lica u korist reosiguravača. Podrazumeva se
da reosiguravač u svakom slučaju ima pravo da zahteva
nadoknadu štete zbog propusta osiguravača da zaštiti
njegova prava prema opštim pravilima o odgovornosti
za štetu. Konačno, treba navesti da se pravila Zakona o
pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi primenjuju i na reosiguranje, pa je moguće da se reosiguravač u pomorskom
osiguranju po osnovu subrogacije u prava osiguravača
pojavljuje kao aktivno legitimisan prema osiguraniku.
Suprotno od tih pravila, Zakon o obligacionim odnosima izričito isključuje primenu njegovih odredbi na
reosiguranje, pa zbog toga reosiguravači nemaju pravo
subrogacije u oblasti imovinskog osiguranja.
Kada se radi o licima prema kojima se ne mogu ostvarivati prava potraživanja po osnovu subrogacije,
treba reći da po osnovnom pravilu nemo subrogat contra se, sa osiguranika se ne mogu preneti prava prema
licima za čije postupke on sam odgovara. To će biti u
slučaju da je za štetu odgovoran bračni drug, deca, službenik ili radnik pravnog lica. U francuskom pravu će
se pored prethodno navedenih, ova zabrana odnositi
i na potomke i pretke u pravoj liniji krvnog srodstva,
31
4/2014
SLOBODAN JOVANOVIĆ i MILAN POČUČA
32
bez obzira na stepen i lica koja žive sa osiguranikom u
domaćinstvu.
7. ZAKLJUČAK
Možemo konstatovati da osiguravaču stoje na raspolaganju razni pravni instrumenti kojima može zaštiti
svoje interese. Subrogacija je zakonom zagarantovano
pravo osiguravača, ali usled navedenih mana osiguravač može ponekad ustanoviti da mu je bolje da se služi
drugim sredstvima. Međutim, uspešnost ostvarivanja
subrogacije osiguravača može se meriti tek po naplati
predmetnog potraživanja, pa je prikladnost pojedinih
instituta interesima osiguravača u direktnoj zavisnosti
od efektivnog umanjenja njegovog gubitka nastalog
isplatom nadoknade osiguraniku ili oštećenom licu.
Slobodan JOVANOVIC, PhD,
Associate Professor, University Business Academy, Faculty of Law, Novi Sad
Milan POCUCA, PhD,
Associate Professor, University Business Academy, Faculty of Law, Novi Sad
Subrogation in insurance, similarities and variations
against the other institutions
UDC: 347.41:368
Scientific debate
SUMMARY
LITERATURA (REFERENCES)
Subrogation is a legal institution inherent in nonlife insurance and it appears equally in motor hull
insurance, MTPL insurance, marine insurance etc. On
the other hand, it is easy to assume situations where
insurer discharges from further liability by settling
the sum insured in full for constructive total loss
and taking over salvaged remains, as well as that an
insurance policy serves as colateral for receivables from
contract on credit for, by the insurance policy, covered
risks of loss or destruction of the interest insured etc.
For this reason numerous legal institutions are in use
with different purpose and producing various effects
on the contract parties. Author analyzes similarities
and variations among subrogation and other legal
institutions used on different occasions in insurance
practice, particularly common points and features
that clearly separate subrogation from the institutions
like abandonment, cession, recourse and loss payable
clause.
Bennett, C. (1992). Dictionary of Insurance, London: Financial Times Pitman Publishing.
Blagojević, B., Krulj, V. (eds). (1983). Komentar Zakona o
obligacionim odnosima, knjiga II. Beograd: Savremena administracija.
Brown, R. H. (1998). Marine insurance – Cargo practice,
London: Witherby & Co. Ltd.
Bundesgesetz vom 2. April 1908 über den Versicherungsvertrag (Versicherungsvertragsgesetz, VVG), AS 24 719,
AS 1971 1465, AS 1978 1836, AS 1982 2184, AS 1983 797,
AS 1993 3175, AS 1995 1328, AS 2000 2355, AS 2005 5245,
AS 2005 5245, AS 2005 5685, AS 2006 4211, AS 2007 5259,
AS 2007 5129, AS 2008 5207, AS 2009 2799, AS 2010 1739,
(švajcarski Zakon o ugovoru o osiguranju).
Bundesgesetz vom 2. Dezember 1958 über den
Versicherungsvertrag (Versicherungsvertragsgesetz –
VersVG) StF: BGBl. Nr. 2/1959 (NR: GP VIII RV 102 AB 547
S. 68. BR: S. 140.) / BGBl. I Nr. 12/2013 (austrijski Zakon o
ugovoru o osiguranju).
Burgerlijk Wetboek 1969 (holandski Građanski zakonik).
Code des Assurances 1930/2008 (francuski Zakonik o osiguranju).
Colin, A., Capitant. H. (1924). Coure élémentaire de droit
civil français, Paris: Librairie Dalloz.
Key words: Subrogation, Abandonment, Cession,
Recourse, Loss Payable Clause
4/2014
Subrogation in insurance, similarities and variations against the other institutions
Franasović, A. (1987). Praksa transportnog osiguranja. Zagreb: „Croatia” Zajednica osiguranja imovine i osoba.
Gesetz über den Versicherungsvertrag (Versicherungsvertragsgesetz – VVG) vom 23. November 2007” (BGBl. I S.
2631), (nemački Zakon o ugovoru o osiguranju).
Jovanović, S. (1999). Klauzula vinkulacije u osiguranju,
Pravo – teorija i praksa, 16(4), 39–43.
Jovanović, S. (1997). Obaveza špeditera da na osnovu
ugovora o špediciji uloži prigovore i reklamacije radi zaštite
interesa komitenta, Pravni život, 46(11), 307–318.
Jovanović, V. (1957). Prava osigurača prema trećem odgovornom licu: pitanje takozvanog „regresa” osigurača prema
trećem odgovornom licu, Beograd: DOZ.
La loi du 25 juin 1992 sur le contrat d’assurance terrestre, Loi du 10-12-2012 publie le 11-01-2013 (art. modifie:
124), Loi du 13-01-2012 publie le 24-02-2012 (art. modifie:
110/1), Loi du 26-11-2011 publie le 05-12-2011 (art. modifie:
138bis-6), Arrete Royal du 19-12-2010 publie le 24-01-2011
(art. modifie: 33), Loi du 26-04-2010 publie le 28-05-2010
(art. modifies: 2; 140; 141), Loi du 21-01-2010 publie le 0302-2010 (art. modifies: 138ter-2-138ter-13; 139; 141) Entré
e en vigueur à dé terminer, Loi du 21-01-2010 publie le 0302-2010 (art. modifie: 138ter-1), Loi du 17-06-2009 publie
le 08-07-2009 (art. modifies: 138bis-1-138bis-4; 138bis-6138bis-11; 138bis-8), Loi du 08-06-2008 publie le 16-06-2008
(art. modifie: 68-8), Loi du 20-07-2007 publie le 10-08-2007
(art. modifie: 138BIS-1-138BIS-11) Entré e en vigueur à dé
terminer, Arret cour arbitrage du 15-03-2007 publie le 28-032007 (art. modifie: 68.9), Loi du 01-03-2007 publie le 14-032007 (art. modifies: 13; 68.2), Loi du 20-07-2006 publie le 2807-2006 (art. modifies: 41; 68.10), Loi du 22-02-2006 publie
le 15-03-2006 (art. modifie: 13), Loi du 27-12-2005 publie le
30-12-2005 (art. modifie: 68.9), Loi du 17-09-2005 publie le
11-10-2005 (art. modifies: 67; 68.1-68.9), Loi du 24-08-2005
publie le 31-08-2005 (art. modifies: 4; 10), Loi du 21-05-2003
publie le 15-07-2003 (art. modifie: 68.1-68.8) (art. modifies:
68.9; 67), Arrete royal du 25-03-2003 publie le 31-03-2003
(art. modifie : 140), Loi du 22-08-2002 publie le 26-09-2002
(art. modifie: 95), Loi du 22-08-2002 publie le 17-09-2002
(art. modifies: 35; 86; 87), Loi du 02-08-2002 publie le 3008-2002 (art. modifies : 29; 31), Loi du 07-01-2002 publie le
01-02-2002 (art. modifie: 91), Loi du 16-03-1994 publie le 0405-1994 (art. modifies: 2; 30; 31; 36; 52; 67; 71; 77; 78; 82) (art.
modifies: 93; 101) (belgijski Zakon o ugovoru o osiguranju).
Lag om försäkringsavtal, 1994/543, 1998/82, 1999/93,
2001/968, 2003/496, 2005/30, 2009/142, 2009/1184,
2010/426, 2013/33, (finski Zakon o ugovorima o osiguranju).
Legh-Jones, N., Longmore, A., Birds, J., Owen, D. (Eds).
(1997). MacGillivray on Insurance Law, London: Sweet and
Maxwell.
Ley 50/1980, de 8 de octubre de Contrato de Seguro,
Boletín Oficial del Estado de 17 de Octubre de 1980, 15/
May/1997, 24/Nov/2002, 6/Nov/2003, 1/Sep/2004, 12/
Oct/2007 (španski Zakon o ugovoru o osiguranju).
Loi du 27 juillet 1997 sur le contrat d’assurance, (luksemburški Zakon o ugovoru o osiguranju).
Marine Insurance Act, 1906 – An Act to codify the Law
relating to Marine Insurance. (21st December 1906), (engleski Zakon o pomorskom osiguranju).
Nikolić, N. (1957). Ugovor o osiguranju, Beograd: DOZ.
ΝΟΜΟΣ ΥΠ΄ ΑΡΙΘ. 2496, Ασφαλιστική σύμβαση,
τροποποιήσεις της νομοθεσίας για την ιδιωτική ασφάλιση
και άλλες διατάξεις”, (ΦΕΚ 87/τ.Α’/16.5.1997) (grčki Zakon
o ugovoru o osiguranju).
Pavić, D. (1986). Pomorsko osiguranje, knjiga I. Zagreb:
Croatia.
Stojčević, D., Romac, A. (1989). Dicta et regulae iuris, Beograd: Savremena administracija.
Šulejić, P. (2005). Pravo osiguranja. Beograd: Dosije.
Tomašić, V. (1987). Prenos prava iz plovidbenog osiguranja (II) dio, Osiguranje i privreda, 9.
Uslovi za osiguranje imovine od svih rizika kompanije
Dunav osiguranje a.d.o., 2012.
Uslovi za osiguranje imovine i prekida poslovanja od svih
rizika Delta Đenerali osiguranje, 2010.
Vujaklija, М. (1991). Leksikon stranih reči i izraza, Beograd: Prosveta.
Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br.
29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br.
31/93 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja.
Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Službeni list
SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000.
33
4/2014
ČLANCI
34
Prof. dr Wolfgang ROHRBACH
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
UDK: 005.6:368 Primljen: 28. 10. 2014.
Prihvaćen: 12. 11. 2014.
Naučna polemika
Apstrakt
Evropa je dostigla jedan novi trend – razmišljanje
o novim kvalitativnim merilima. To je istovremeno i
oproštaj od fetišizma nekontrolisanog ekonomskog rasta, razmišljanja o kvantitetima.
Kvalitet – reč izvedena od latinske qualitas – ima
dva značenja: jedno koje je neutralno, a koje označava zbir svih svojstava nekog objekta, sistema ili procesa, i drugo koje izražava dobro svih svojstava nekog
objekta, sistema ili procesa. Za pojam kvaliteta ima u
literaturi i drugih definicija. U svakodnevnom govoru
je kvalitet često sinonim dobra. Prilikom ocene dobara
i usluga često se, stoga, govori o „dobrim” ili „lošim”
kvalitetima. Sačiniti kriterijume kvaliteta u njihovoj
sveukupnosti predstavlja teškoću za osiguranje. To je
zbog jedinstvenog svojstva osiguranja kao „nevidljive
robe” koje je još u Opštem građanskom zakoniku iz
1811. godine svrstano u red igara na sreću.
Pojam kvaliteta se u teoriji i praksi osiguranja javlja kao višeslojan fenomen. Razlikuje se šest osnovnih
područja koja se delom preklapaju: kvalitet proizvoda,
kvalitet zaposlenih, kvalitet savetovanja, odnosno komunikacije, kvalitet sigurnosti i kvalitet pravnog okvira.
Ključne reči: savetovanje, usluge, komunikacija, zaposleni, proizvod, šteta, servis, sigurnost, ulaganje
1. UVOD
Velika finansijska i ekonomska kriza iz 2008. godine,
čijim posledicama kao da nema kraja, dovela je Evropu u stanje ekonomske i socijalno-političke stagnacije.
U dnevnom listu „Wiener Zeitung” objavljen je u vezi s
tim komentar: „Posle stagnacije nastupilo je dobrostanje koje je zasićivalo. U sadašnjoj promeni razmišljanja
krije se saznanje da su protekle godine bile beskrajno

Prof. dr Wolfgang Rohrbach je potpredsednik EUROPA
NOSTRA AUSTRIA (Univerzitet Donau u Kremsu, Austrija) i
član je Evropske akademije nauka i umetnosti, e-mail: consult@
uniqa.rs.
dosadne, naime, recepti poznati od ranije više ne funkcionišu” (Göweil, 2014, 2).
Drugačiju formulaciju je najpre izneo „Pendel”
početkom 21. veka, prema scenariju obeleženom
nekontrolisanim fetišizmom privrednog rasta, pohlepe
i nastojanja da se brzo ostvari dobit. Restriktivne mere
nisu popularne, ali ako se u prezaduženoj državi primene dozirano i dosledno, vlada dotične države može da
pridobije dugoročno poverenje. Ako politika restriktivnih mera izmakne kontroli, tada preti opasnost da postepeno uguši celokupnu nacionalnu privredu jer mutira u smeru štednje do iscrpljenja, uz ogromne gubitke
kvaliteta. U Beču je popularna fraza: „Ko svoju okolinu
hrani samo jeftinim bananama, ne treba da se čudi ako
mu samo majmuni stoje na raspolaganju.”
Sada je Evropa dostigla još jedan trend, kvalitativni napredak, inovacije i avangardu umesto „čekanja na
konjunkturni oporavak uz gvozdenu štednju.” Izreka
glasi: „Ne slepa borba protiv napretka, već borba protiv
slepog napretka” (što je već viđeno u neoliberalnoj eri
američkog tipa pre 2008. godine).
U kulturi, istraživanju, industriji, komunikaciji i
celokupnom društvenom životu, koji sve više odstupa
od modela porodičnog života, dolazi se na nivoe koji
su još pre jedne decenije smatrani naučnom fantastikom. Pitanje razvoja kvalitativno visokovrednih novih
modela osiguranja i zbrinjavanja ljudi koji zapadnu u
iznenadne teškoće postalo je jedno od najvećih izazova
industrije osiguranja.
2. POJAM KVALITETA U NAUČNOJ
I OPŠTOJ JEZIČKOJ UPOTREBI
Pojam „kvalitet” u naučnom smislu ne sadrži svojstvo kvalifikovanja; ipak, u svakodnevnoj upotrebi se
gotovo uvek koristi na vrednostan način. Reč kvalitet,
izvedena od latinske „qualitas” (svojstvo, obeležje, osobina, stanje) ima dva značenja:
– neutralno, kao zbir svojstava nekog predmeta, sistema ili procesa, i
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
– vrednosno, kao dobro svih osobina nekog predmeta, sistema ili procesa.
Za pojam kvaliteta postoje u stručnoj literaturi i
druge definicije sa sledećim pristupima:
– transcedentalni pristup: kvalitet se shvata kao sinonim za dragocenost; nije merljiv, već se naprosto
poima iskustveno (subjektivni pojam); nepodoban je za
proizvodnu praksu;
– pristup orijentisan na proizvod: kvalitet se interpretira kao merljiva veličina; postaje objektivno obeležje,
pri čemu se isključuju subjektivni kriterijumi (na primer, što je jaje veće, to je i vrednije, ima kvalitet);
– pristup orijentisan na primenu: kvalitet prvenstveno nastaje iz aspekta osobe koja ga koristi, dakle klijenta. Ovakav subjektivni stav orijentisan na klijenta /
potrošača može se vrlo teško obuhvatiti, i to posebno
istraživanjem tržišta, jer su razlike na individualnom
nivou veoma velike (uporediti sa latinskom izrekom
„De gustibus non est disputandum!” – „O ukusima se ne
raspravlja!”);
– pristup orijentisan na procese: kvalitet se izjednačava sa poštovanjem specifikacija i pridržavanjem istih.
Greške se ne smeju javiti (na primer, tačnost semafora,
proizvod bez greške);
– pristup orijentisan na vrednost: uvažavanje
troškova, odnosno cene neke usluge; kvalitet odgovara povoljnom odnosu cena-usluga.1 Posledica za radnu praksu jeste u tome što se u različitim funkcijama
preduzeća razvijaju i različiti pojmovi o kvalitetu. U
osiguranju kvalitet može imati veliki broj tumačenja.
Vrlo je rašireno razmišljanje da je kvalitet stepen
podudaranja između zahteva, odnosno očekivanja i
proizvoda i njegovih svojstava.2
U svakodnevnom govoru kvalitet je često sinonim
za dobro. Stoga se prilikom procenjivanja dobara i usluga često govori o „dobrom” ili „lošem” kvalitetu, pa se
tako često kvalitet shvata suprotno kvantitetu. „Kvantitet” u stvarnosti predstavlja samo zbir kvanitativnih
osobina i izražava se količinskim mernim vrednostima.
3. KRITERIJUMI KVALITETA
U ZDRAVSTVU I OSIGURANJU
Osiguranje lica i zdravstveno osiguranje su izrazito
međusobno povezani. Tako se, na primer, tablice smrtnosti i morbiditeta koje se koriste u osiguranju stalno
dopunjuju novim saznanjima o toku bolesti radi što
preciznije kalkulacije premija i rezervi u osiguranju.
1
Qualität – Wirtschaftslexikon, www.wirtschaftslexikon24.
com/.../qualitaet..,12.10.2014.
2
Definition „Qualität”, wirtschaftslexikon.gabler.de/
Definition/ ... Qualitaet , 10.10.2014.
Zdravstveno osiguranje je čak deo celokupnog zdravstvenog sistema, posebno otkad se izrazitije bavi podrškom zdravstvu i prevencijom.
Vrednost ovog scenarija u nacionalnoj ekonomiji je
podvučena raznim prognozama za budućnost. Prema
šestom Kondratijefljevom ciklusu, u 21. veku najviše
novca će odlaziti na zdravstvo. To znači da i osiguranje mora da „razmisli” o svojim kriterijumima kvaliteta. Po ovom scenariju klijent će, doduše, više paziti
na sopstvenu odgovornost, ali će važnim područjima
upravljati osiguravač. Upravljanje kvalitetom i upravljanje rizikom sve više dobijaju na značenju u zdravstvu
i u pojedinim područjima zdravstva. Klijenti / pacijenti privatnog zdravstvenog osiguranja su postali zreliji,
mudriji, i zdravstvene usluge procenjuju sa sopstvenog
stanovišta.
Ovakav razvoj zahteva od svih rukovodilaca u osiguranju novu orijentaciju na klijenta i na kvalitet. Oni
se vrlo intenzivno moraju pozabaviti svim aspektima
kvaliteta i upoznati sa različitim kvalitativnim modelima usmerenim na poboljšanje kvaliteta u budućnosti.
Pre svega, ovde je reč o obezbeđenju kvaliteta putem
izbegavanja grešaka, postupanju po žalbama, o kontinuiranoj orijentaciji na potrebe pacijenta, odnosno klijenta, o razvoju smernica za sigurnost pacijenta putem
upravljanja rizikom. Zbog toga sve profesionalne grupe
treba da poznaju teoriju i instrumente upravljanja kvalitetom kako bi u svojim ustanovama zajednički mogli
da rade na stalnom poboljšanju kvaliteta. Pacijenti podležu zdravstvenim oštećenjima tokom ili usled određenih metoda lečenja, primaju pogrešno sastavljene obračune, sve zbog grešaka koje mogu da se izbegnu. Uzroci
grešaka mogu, sa jedne strane, da nastanu u sistemu,
dakle zbog slabosti organizacije u zdravstvenoj zaštiti,
zbog nesagledavanja praznina u osiguranju, a sa druge
strane se javljaju kao individualne greške.
Stoga je neophodno da se, radi sprečavanja grešaka i
zbog profesionalnog odnosa prema greškama, u medicini i zdravstvenom osiguranju ustanove i učvrste ciljani programi za identifikaciju i izbegavanje grešaka.
Sastaviti temeljite kriterije kvaliteta u njihovoj ukupnosti predstavlja za osiguranje teškoću jer klijenti često
ne mogu da izvrše procenu. Uzrok tome je karakter osiguranja kao „nevidljive robe”, što je još u Opštem građanskom zakoniku iz 1811. godine klasifikovano kao igra na
sreću. Održivost je, doduše, moderan izraz, ali oslobođen populističkog odnosa prema ekologiji i spasavanju
sveta – postao je vodilja svih institucija zbrinjavanja.
Pojam kvaliteta se u teoriji i praksi osiguranja javlja kao višeslojan fenomen. Razlikuje se šest osnovnih
područja koja se delom preklapaju: kvalitet proizvoda,
kvalitet zaposlenih, kvalitet savetovanja, odnosno komunikacije, kvalitet sigurnosti i kvalitet pravnih okvira.
35
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
36
4. KVALITET PROIZVODA
Kvalitet proizvoda je, uglavnom, pitanje stvarnog,
prostornog i vremenskog razgraničenja. Do 70-tih godina XX veka prilično mnogo teškoća predstavljalo je,
na primer, zaključivanje šest važnih ugovora o osiguranju za privredno društvo (od požara, izliva vode iz
vodovoda, provala i krađa, prekida rada, osiguranja
od odgovornosti i pravne zaštite). Nekad je trebalo
zaključiti šest različitih polisa osiguranja i ispostaviti
šest različitih naloga za plaćanje.
Potom su nastala kombinovana osiguranja. U ovoj
formi nalaze se najviše dve polise, sva odabrana osiguranja pod svojim nazivom, osiguranom sumom i
premijom (tj. njenim delom). Sledeći korak je vodio
ka zbirnim osiguranjima sa samo jednim nazivom (na
primer, privredno zbirno osiguranje, poljoprivredno
zbirno osiguranje i sl.) i jednom polisom.
Kritika takvog rešenja bila je da je reč o krutim paketima osiguranja koja su klijenti morali kupovati bez
adekvatnog pokrića, posmatrano iz drugog ugla.
Reagovalo se sistemom kombinovanja elemenata.
Klijent je birao elemente (osiguranja) koja je on smatrao važnim. Opasnost za klijenta nalazi se u tome što
on može pogrešno da proceni komponente rizika. Tako
je jedan ugostitelj za vreme „Oktoberfesta” osigurao od
požara svoju pivnicu sa svim drvenim stolovima i klupama na vrednost od 7.000 evra, ali je propustio da zaključi osiguranje od prekida rada (na primer, ako je tri
nedelje imao dnevni promet od oko 2.500 evra, dakle
preko 15.000 evra).
Danas u nekim delatnostima postoji tendencija ka
ukupnom pokriću. Pri tome se, ipak, javlja problematika previsokog zaračunavanja koja ide ka tome da kreira
paket osiguranje koje zahtevaju neke ciljne grupe. Projekat je „zapeo” kod cene.
4.1. Strogo razdvajanje vrsta osiguranja
u osiguranju lica je prošlost
Kada se menja struktura proizvoda, treba paziti da
danas postoje razvojni tokovi koji zahtevaju da se neke
grane osiguranja, koje su ranije strogo odvajane, dopunjavaju i preklapaju. Poboljšanje kvaliteta se sa jedne
strane sastoji u tome da se smanji verovatnoća nastanka
nepokrivene štete, a sa druge strane da se vodi računa o
novim promenama strukture koja uslovljava napredak.
Poslednjih godina je napredak (na primer, u medicinskoj tehnici) doveo do suštinskih promena u formiranju proizvoda u osiguranju lica. Klasična podela vrsta
osiguranja lica u mnogim slučajevima više nije zadovoljavajuća jer se granice između pojmova: bolesna osoba,
hronično bolesna osoba i neizlečivo bolesna osoba, ne
mogu više jasno povući, kao ni između pojmova: invalidnost kao posledica nezgode i potreba za tuđom negom. Još pre nekoliko decenija osiguravači su ignorisali
mere kojima se sprovodi podrška očuvanju zdravlja, a
danas je to veoma važna paralelna usluga u zdravstvenom osiguranju.
Sledeći fenomen mesta „preseka” je danas znatno
„liberalniji” postojeći odnos, u smislu povlačenja granica između osigurljivih i neosigurljivih rizika; osiguranicima je ipak važnije da u vidu imaju mesto „preseka”
između naknada koje se daju i onih koje su isključene
(na primer, u zdravstvenom osiguranju). Ne treba zanemariti ni odgovor na etičko pitanje: Do koje granice se
u delatnosti koja preuzima i nosi rizike, isti mogu ponovo preneti na klijente? Mreža institucija zbrinjavanja
u međusobnoj vezi sa istraživanjem i napretkom stalno
kreira nova područja preklapanja, odnosno mesta preseka osiguranja i drugih pružalaca usluga angažovanih
u zdravstvenom i starosnom zbrinjavanju. Iz ovoga su
se razvili novi kombinovani proizvodi.
Izazov za osiguravače će se u sledećim godinama
sastojati u pronalaženju novih modela i parametara
saradnje koji će biti usmereni na generalno efikasnije
zbrinjavanje i bolju raspodelu izvora u zdravstvu i u starosnom zbrinjavanju. Statistik Austria prognozira da će
u Austriji 2030. godine svaki peti stanovnik biti stariji
od 70 godina. Očekivani životni vek će kod muškaraca tada iznositi 82,2 godine, a kod žena 86,7. A prema
Eurostat, pripadnici oba pola živeće oko šest decenija u
dobrom zdravlju (Dabringer, 2013, 17).
Rizik dužeg života od očekivanog kod stanovnika Evrope traži široku lepezu zdravstvenih usluga
održivog karaktera koja sadrži klasične usluge osiguranja, kao i komponente izvan osiguranja. Da bi se mogla obezbediti sigurnost u novim dimenzijama, odnosno da bi se došlo do stvarnih troškova, potrebna je nova
kalkulacija celokupnog čovečjeg životnog ciklusa (od
porodilišta do prihvatilišta).
4.2. Gubi li novčana naknada svoje značenje?
Veliki deo proizvoda osiguranja predviđa isplatu u
novcu kao osnovni vid naknade. Zdravstveno osiguranje, naprotiv, razlikuje:
– osiguranje dnevnica pri čemu osiguranik, a ne lekari ili bolnice, prima određeni novčani iznos za svaki
dan kada je zbog bolesti bio sprečen da radi;
– osiguranje zdravstvenih troškova; ono pokriva,
prema datoj tarifi, troškove lečenja koje je odredio lekar, boravak u zdravstvenim ustanovama, dnevnim klinikama i sl.
Ranije je osiguranik morao u bolnici najpre sam da
plati troškove (ponekad vrlo visoke), pa je na osnovu is-
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
postavljenog računa dobijao naknadu u celosti ili, u slučaju ugovorenog samopridržaja – delimično. Ovakav
postupak su često pratile teškoće, kao što su finansijski
problemi uslovljeni bolešću, nemogućnošću pronalaženja filijale banke za plaćanje itd. U Austriji je 70-ih
godina XX veka uveden sistem direktnog obračuna između osiguranja i bolnice koji je privatnog pacijenta
oslobodio niza finansijskih i psihičkih problema kada
se ozbiljno razboli. Drugim rečima, osoba sa osiguranjem bolničkih troškova je u svim slučajevima kada se
isplaćuje naknada isključena iz procedure finansijskih
transakcija, ali dobija informaciju o izvršenim lekarskim i bolničkim uslugama.
Naravno, za identifikaciju privatnog osiguranika i
prava koja na osnovu svog osiguranja ima na zdravstvene usluge, potrebno je da poseduje klijentsku, odnosno
zdravstvenu kartu (za hitne intervencije) koju stalno ima
kod sebe (na primer, u vidu narukvice). Tvrdnja „samo
gotovina vredi” bi mogla da postane, prema nekim studijama, stvar prošlosti. Što se tiče tehnološkog razvoja,
može se poći od toga da će se procesi plaćanja odvijati
potpuno drugačije nego do sad. Međutim, koje metode i
sistemi će biti primenjeni, zavisiće i od date kulture.
Može se već dokazati da potrošač sve ređe plaća u
gotovini. U istraživanju koje je britanska banka Halifax sprovela u proleće 2014. godine pokazalo se da
njeni klijenti gotovinom plaćaju samo 18% svojih računa. Šveđani su se skoro sasvim oprostili od plaćanja
gotovim novcem. Papirnim novcem i kovanicama se
u Švedskoj odvija još samo 2,7% platnog prometa, a u
evrozoni 9,8%.3
Kako se tokom vekova u svakom postupku modernizacije pokazalo, ima i ovde zakletih protivnika napretka koji u finansijskoj politici vide samo nove vidove
kontrolisanja potrošača. To se, međutim, može rasvetliti na više načina.
U Evropi je demografsko starenje povezano sa izrazitim povećanjem broja starih stanovnika (generacija
80+). Danas ova generacija u zapadnoj i srednjoj Evropi
ima bolji nivo obrazovanja nego što su ga imali njihovi
stariji. Osnovni problem koji imaju stari danas su ograničenja fizičke pokretljivosti. Ovih činjenica bi svi pružaoci finansijskih usluga, a time i privatna osiguranja,
morali biti mnogo više svesni. Stara osoba sa teškoćama
pri hodu ne bi smela da bude izložena čekanju u redu
u banci ili pošti da bi podigla svoju dopunsku penziju,
da „zasladi” predvečerje svog mirnog života, kako ističu
neke brošure kojima se reklamira privatno osiguranje.
Za stare i/ili invalidne osobe, takođe, nije optimalan
3
Auslaufmodell/Der Zahlungsverkehr wandelt sich tief
greifend. Wandel – pay – Das Kundenmagazin von arvato
financial solutions, nemačko izdanje, 2014, 1, str. 18.
kvalitet usluge kad, po sličnom scenariju, obavljaju kupovinu u supermarketima i čekaju u redovima na kasi.
Uostalom, tehnološki eksperti su već i plaćanje karticama ocenili kao problematično. Na kasama, šalterima i automatima potrošač mora izvući svoju kreditnu
karticu, uneti broj, datum isteka i sigurnosni kod. Na
smartfonu to nije uvek lako obaviti. Zbog toga je u novijoj prošlosti razvijen niz jednostavnijih metoda plaćanja. Neke su pogodne za plaćanje u prodavnicama.
Prilikom plaćanja preko interneta kod nekih ponuđača,
kao na primer kod Paypal, registrovani korisnik mora
da ima korisničko ime i lozinku da bi obavio transakciju. Mobilne platforme za plaćanje omogućavaju plaćanja i doznake preko mobilnih aparata za komunikaciju,
na primer mobilnim telefonom sa funkcijom skeniranja ili tako da klijent pošalje svoj broj mobilnog telefona
i lozinku.
Metode plaćanja sledeće generacije, ipak, nisu silom
prilika upućene na kompjutere, mobilne telefone, tablet
računare i sl. Novi komfor u korišćenju je usmeren na
to da se elektronski aparati nose kao dodatni deo garderobe, kao što je ručni sat, narukvica, broš i dr. Naravno,
ljudi više vole stvari koje poznaju i na koje su, uprkos
nedostacima, naviknuti. Mnoge stare ili osobe sa invaliditetom principijelno odbijaju svaku promenu iako im
donosi prednosti, jer im je način funkcionisanja novine
malo ili nimalo transparentan (Nicholls, 2014, 9).
Prema jednoj studiji Svenska Dagbladet iz 2013, polovina Šveđana je sigurna da ćemo za 20 godina živeti u
društvu bezgotovinskog plaćanja. I bivši ministar finansija Nemačke, Hans Ajhel, smatra da je plaćanje gotovinom prevaziđen način plaćanja.4
5. KVALITET USLUGA
Usluga, sa osnovnim značenjem „služenje”, obuhvata sve vrste usluga ili, takođe, i osobe koje ih obavljaju,
usluge praćenja klijenta i usluge servisiranja klijenta.
U osiguranju „usluga” ima već decenijama drugačije
strukture i sadržaje. „Tu usluga predstavlja radnje koje
prate proizvod ili uslugu. Tradicionalno se u teoriji
osiguranja usluga definiše kao dodatna radnja. Ona
je pružena nezavisno od osnovne usluge, nasuprot
sporednim uslugama koje su neodvojive od osnovne
usluge” (Hürlimann, Fopp, 1991, 568). Ovaj tradicionalni pristup utvrđen je u granicama koje određuje pravo
osiguranja, ali on danas više ne odgovara praksi.
Pojam usluga se može protumačiti i u značenju filozofije osiguranja, gde odgovara načinu razmišljanja
koje je orijentisano na služenje i pomaganje.
http://www.t-online.de/wirtschaft/zinsen/id_71097418/exfinanzminister-eichel-haelt-bargeld-fuer-auslaufmodell..
4
37
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
38
Konačno, usluga obuhvata i instrumentarijum
tačno definisanih uslužnih radnji (na primer, provera
kasko osiguranog vozila u nekoj radionici). Ponuda
ovakvih usluga, na kraju, definiše stepen pružanja usluga
osiguravajućeg društva.
tako što klijent ispuni predviđeni formular i pošalje ga
direktno osiguravaču.7 U toku postupka se može pogledati u kojoj fazi obrade je klijentov zahtev, može primati pomoć ako je u pitanju šteta na vozilu, pomoć u
slučaju sudskog spora i sl.
5.1. Privatni klijenti – poslovni klijenti (kompanije)
5.2. Pomoć
Neki osiguravači su svoju uslugu, pa čak i svoje proizvode, tj. kombinovane proizvode podelili na
područja „privatni klijenti” i „klijenti-kompanije.”
Analiza sigurnosti i potreba ova dva područja, koji se
jako razlikuju, daju prve važne informacije o situaciji
koju treba osigurati i zbrinuti, i pre nego što posrednik
osiguranja (agent) pokaže po meri sastavljen ugovor
o osiguranju. Tako, na primer, zaposleni koje zanima
njihova buduća sigurnost, dobijaju sve relevantne informacije odjednom, upotpunjeno administrativnim
pomoćnim sredstvima za „ulazak” u osiguranje, „izlazak” iz osiguranja, brigu o njemu i penzionisanje.5
Tek osnovanoj kompaniji često su potrebna sredstva
na kredit. Osiguravač se postavlja kao neko ko može da
odobri kredit, jemstvo i naplatu, nudi zaštitu od finansijskih posledica prevare, podmetanja, izostalih naplata
potraživanja itd.
U poslednjem kvartalu XX veka pojam pomoći se
odomaćio, a označava pomoćne usluge uz neki proizvod osiguranja. Pojam potiče od ideje Pjera Denoa
koji je 1963. godine u Francuskoj osnovao organizaciju
za pomoć u hitnoj situaciji, Europ Assistance AD u Parizu. Danas je ova kompanija u potpunom vlasništvu
grupacije Generali u branši pomoćnih delatnosti. Godišnji promet iznosio je 2013. godine oko 1,37 miljardi
evra. Zastupljena je u 208 država sa 8.200 zaposlenih i u
44 društva u 33 države.
Pomoć se pruža u sledećim područjima:
5.1.1. Usluga sklapanja ugovora
U ovoj kategoriji klijent može nakon sklapanja ugovora pristupiti upravljanju svojim ugovornim podacima i kontaktima: naknadno dostaviti neke potrebne
podatke, naknadno dostaviti podatke za obračun premije, primati dokumente putem imejla, menjati broj
bankovnog računa, menjati svoje podatke za kontakt i
zatražiti zelenu kartu osiguranja.6
5.1.2. Mobilne usluge
Mobilne usluge i korisničke aplikacije pružanjem
raznih informacija i usluga podržavaju klijenta i dok
se kreće. To su: mobilne internet stranice, HelpPoint
aplikacija, aplikacija za pomoć u nezgodi, servis putem
SMA itd.
5.1.3. Servisiranje šteta
Prijava štete moguća je, naravno, kao i ranije, a poboljšanje kvaliteta se sastoji u tome da se prijave primaju i obrađuju dvadeset četiri časa dnevno, i mogu se
ugodno i jednostavno postavljati direktno na internetu,
5
www.helvetia.at, 2. 10. 2014.
6
https://www.zurich.at/.., 5. 10. 2014.
5.2.1. Tehnička pomoć vozilima
Ova pomoć obuhvata usluge hitne popravke na licu
mesta, nezgode ili krađe. Usluge se u ovoj oblasti vrše
u vidu pomoći kod vuče ili prevoza vozila, spasavanja,
kao i stavljanja na raspolaganje iznajmljenog vozila ili
organizovanja popravke. Služba pomoći obezbeđuje
prevoz klijenta nakon nezgode ili kvara. Tu se može
ubrojati, na primer organizovanje daljeg putovanja
vozom, hotelski smeštaj, tj. prenoćište, pošiljka automobilskih delova ili transport vozila. Sve ove usluge su
sastavni deo pokrića.
5.2.2. Medicinska pomoć
Usluge koje se pružaju u okviru medicinske pomoći na putu uključuju medicinsku i psihološku pomoć
obolelima ili povređenima u inostranstvu, kao i njihov transport do kuće, pošiljku lekova ili prenos posmrtnih ostataka. Medicinska pomoć, takođe, obuhvata
usluge informisanja, kao što je lekarsko savetovanje ili
informisanje o propisima vakcinisanja i slično. I ove usluge su sastavni deo različitih vrsta osiguranja; potvrde
o pokriću, putnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja
od nezgode. Pojedine varijante pomoći sadrže i odgovore na određena pitanja, na primer u vezi sa nezgodom prilikom ronjenja, o putovanju na dijalizu u inostranstvo i raznim drugim specifičnim situacijama.
Schadenmeldung – Services | Allianz, https://www.allianz.
ch/.../schaden_melde.., 13. 10. 2014.
7
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
5.2.3. Pomoć prilikom putovanja u inostranstvo
Pojam pomoći u toku putovanja obuhvata lične
usluge povezane sa putovanjem u inostranstvo. Kao
oblik dopune uslugama koje su već navedene (videti
podnaslov 5.2.2.), pomoć na putovanju obuhvata i organizacionu pomoć, pomoć u slučaju krađe i sl. S tim
u vezi mogu se blokirati kartice, pružiti pomoć u vezi
sa putnim dokumentima itd. U slučaju kašnjenja letova
koji ometaju nastavak putovanja omogućava se hotelski
smeštaj, organizuje se putovanje drugim avionom i sl.
Na poslovna putovanja odnose se usluge pomoći koje
su u vezi sa organizacijom i nastavkom takvog putovanja nakon nastalih problema, kao što je gubitak laptopa,
mobilnog telefona itd.
5.2.4. Pravna pomoć
Pravna pomoć označava pružanje pomoći klijentu, odnosno ugovaraču osiguranja od strane advokata.
Ona se manifestuje ili kroz savetovanje putem telefona,
preko interneta ili upućivanjem na advokatsku kancelariju na licu mesta. Ove dodatne usluge su, u međuvremenu, gotovo postale standard, posebno na planu
osiguranja pravne zaštite.
5.2.5. Pomoć kod kuće
Pomoć kod kuće označava uslugu u vezi sa nekretninama u privatnom vlasništvu, odnosno poslovnim
zgradama. Usluga obuhvata, na primer, organizaciju
usluga zanatskih popravki tako da budu raspoložive u
svakom trenutku. Nadalje, mogu se organizovati usluge
nadziranja nekretnine, zaključavanja ili profesionalnog
čuvanja, na primer briga o kućnim ljubimcima. Usluge
pomoći kod kuće su često vezane za osiguranje zgrada
ili domaćinstva (Esser, 2004,12).
5.2.6. Zdravstvene usluge
Oblast domaćih (austrijskih – prim. prev.) zdravstvenih usluga obuhvata usluge kao što su organizovanje
ambulantne nege ili ambulantne pomoći, telefonsko zdravstveno informisanje, telefonsko praćenje
hroničnih bolesnika, kao i upravljanje rehabilitacijom
žrtava nezgode. Pored navedenih usluga, u ovoj oblasti
nudi se i pomoć prilikom povratka u radnu sredinu,
odnosno prilikom povratka profesiji. Kod teških povreda ili oboljenja, kompanije koje se bave upravljanjem
rehabilitacijom pružaju konkretnu pomoć na svim
područjima rehabilitacije.8
Uporediti sa: UNIQA VitalClub, www.uniqa.hu/...
VitalClub/1_vitalclub.p..., 13. 10. 2014.
8
6. KVALITET ZAPOSLENIH
Dobri radnici su najvredniji kapital svakog preduzeća. Ova tvrdnja posebno važi u delatnosti osiguranja
u kome je savetovanje, dakle ljudski faktor, zastupljen
vrlo intenzivno.
Prvoklasni radnik u osiguranju mora da poseduje sledeće osobine: detaljno poznavanje teorijskih i
praktičnih znanja iz delatnosti osiguranja, visoki nivo
motivacije i uverljivosti (jer je struktura i terminologija osiguranja laiku često nerazumljiva), izdržljivost,
razmišljanje i postupanje orijentisano na uslugu, preuzimanje odgovornosti, dobra sposobnost komunikacije (zna da sluša, da argumentuje, itd.), da ima izrazitu
svest o riziku i solidarnosti, da ima elementarnu sposobnost kvalitetnog rukovođenja (da bi ispravno reagovali, jer mnogim osiguranicima je u slučaju nezgode
potrebna „ruka koja ih vodi”).
Razlozi za ovako visoke zahteve profila radnika u
osiguranju su jasni. Klijent osiguranja je postao „zreliji”
i procenjuje usluge osiguranja iz sopstvenog ugla. Ovakav razvoj zahteva od svih stručnjaka i rukovodilaca u
delatnosti osiguranja novu orijentaciju na klijenta i na
kvalitet. Oni moraju intenzivno da se pozabave svim
aspektima kvaliteta i da dobro upoznaju različite kvalitativne modele čija je svrha povećanje nivoa kvaliteta
usluge osiguranja u budućnosti. Prvenstveno je reč o
obezbeđenju kvaliteta putem izbegavanja grešaka, i to
putem postupka po žalbama, o obradi šteta, kontinuiranom praćenju potreba kod klijenata i razvoju smernica
o sigurnosti klijenta u okviru upravljanja rizikom. Zbog
toga sve profesionalne grupe treba da savladaju znanja
o teoriji i metodama upravljanja kvalitetom da bi mogli
da rade zajednički na poboljšanju kvaliteta u svom odeljenju, radnoj jedinici, direkciji itd.
Idealna slika zaposlenog u osiguranju je iskrivljena
nizom pogrešnih poteza u upravljanju, počevši od nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja do loše poslovne klime.
6.1. Džinovi znanja i patuljci primene u jednoj osobi
Deformisanje mlade osobe često počinje već tokom studija kada oba ili jedan roditelj misle da mladog
„Ajnštajna” ne treba nikakav rad da odvoji od učenja.
Postepeno se tada u toj mladoj osobi formira mišljenje
da je praktični rad, za razliku od teoretskog, nešto manje vredan. Po završetku studija, ovaj mladi teoretičar
treba, po mišljenju roditelja, da se uključi u „elitu” kao
rukovodilac neke kompanije, iako sam nije stekao nikakva praktična znanja.
Novinar koji se bavi ekonomskim temama, Juta
Gerike, ukazuje na jednu studiju iz menadžmenta u
39
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
40
svom članku „Problemi u rukovođenju: nitne u šavu”
(Führungsprobleme: Nieten in Nadelstreifen),9 gde kaže:
„Na mnogim upravljačkim nivoima vlada dezorijentacija. Rukovodioci imaju, istina, dobre pretpostavke, ali
su loši u primeni” (Göricke,, 2010). U vezi sa pomenutim, vladari i njihovi savetnici u vreme prosvetiteljstva
imali su ispravan stav sadržan u izreci: „Ko ne zna da
služi, ne treba ni da vlada!” Oni koji rade na poboljšanju
primene znanja u praksi objašnjavaju zašto je znanje
bez primene praktično beskorisno.10
6.2. Studije uz posao – novi put
Zaposleni koji studiraju iako su u radnom odnosu
dvostruko su opterećeni. Ipak, mnogi se usuđuju na taj
korak i skoro se nikad ne pokaju. Dodatno obrazovanje
omogućava radnu fleksibilnost i nezavisnost. Studiranje uz posao bi trebalo da bude i važan deo ličnog razvoja
u smeru samousmeravanja. Takvi ljudi manje pate od
stresa, imaju bolje lične veze i znatno uspešnije savladavaju emocionalna opterećenja. Ukratko, uspešniji su,
jer imaju snagu volje i sposobnost da prevaziđu prepreke i poraze, i ostanu postojani na svom kursu dok ne
postignu zacrtani cilj (Pelz, 2014).
Dvostruko opterećenje se savladava dobrim upravljanjem vremenom. Važno je naći ravnotežu između
rada, studiranja, odmora i društvenog života. Sve veći
broj zaposlenih nalazi podršku u savladavanju vanrednog studiranja kod modernih poslodavaca. Poslodavac
naime, ima koristi od aktuelnog znanja koje mu student prenosi, kao i od povezivanja sa visokim stručnim
školama i univerzitetima.11
6.3. Jaka radna motivacija
Jaka motivacija za radne zadatke jeste rezultat
unutrašnjeg stava. Ovo unutrašnje držanje i stav neke
osobe rastu sa njenim iskustvom. Iskustvo u kompaniji određuje odnos prema kompaniji, a preko
njega i volju za obavljanjem zadataka i spremnost na
rad. Istraživanja ipak pokazuju da postoje razlozi za
zabrinutost – sve manje zaposlenih se od srca angažuje
za interese svoje kompanije.
Loša radna klima, mobing, problemi sa neposrednim rukovodiocima glavni su razlog napuštanja posla u svim starosnim grupama zaposlenih. Pritom,
mobing i problemi sa pretpostavljenima su sve važniji
kod zaposlenih starijih od 40 godina. Ovo je rezultat
9
Naslov je uzet prema istoimenoj knjizi Gintera Ogera,
objavljenoj 1992.
10
frankcaspers – fc umsetzercoach.de/wissensriesen-und- .,
14. 10. 2014.
11
www.fh-ooe.at/berufsbegleitend-studieren; 10. 9. 2014.
višegodišnje ankete 700 zaposlenih u svim delatnostima, hijerarhijama i starosnim grupama koju je obavila
Džeraldin Hofšteter, vlasnica bečke agencije Jobbowl
Personalberatung (Bauer, 2014, 17).
U oblasti finansijskih usluga mobing se često dešava
posle spajanja kompanija i to u vidu zakasnele ili nepotpune predaje važnih informacija, „kanibalizma” među
različitim prodajnim kanalima i svesnog usporavanja
obrade zahteva ili izmene zahteva i obračuna naknada.
„Ono zbog čega se napušta posao je negativno emocionalno opterećenje”, kaže Dž. Hofšteter u komentaru.
Ona pretpostavlja da se radi o klasičnim klopkama:
često se mladi bez iskustva u rukovođenju ili interni
eksperti postavljaju na rukovodeća mesta, a potom bivaju prepušteni sami sebi.” Ona upozorava odgovorne
za praćenje i trening u firmama da „ljude kojima su
ukazali čast unapređenja ostavljaju na cedilu” (Bauer,
2014, 17).
Neka istraživanja pokazuju da sve više zaposlenih
na radnom mestu imaju osećaj da ih ništa ne podstiče
da se za kompaniju previše angažuju. Naša ubeđenja,
uverenja, unutrašnji stavovi i, konačno, držanje koje
proizlazi iz toga, određuju šta čovek misli, kako ocenjuje stvari, kako postupa. Ni veliki apeli u nedeljnim
govorima ni opomene i pouke u razgovorima sa zaposlenima neće radnika inspirisati na veći radni učinak.
Unutrašnji stavovi time se ne menjaju (Bauer, 2013, 35).
Kako se pod takvim uslovima zaposleni mogu pokrenuti da promene stavove? Postoji samo jedan uspešan način: putem novih, povoljnijih iskustava. Ovo je,
međutim, lakše reći nego učiniti, a to je zato što ljudi
treba da vole osobu na koju su upućeni – kolegu, pretpostavljenog i slično, i što prema toj osobi moraju biti
potpuno otvoreni. To je pretpostavka za novo iskustvo
koje donosi pozitivnu promenu u stavovima.
6.4. Kako osećam, tako radim
Međuzavisnost osećanja i činjenja se, po mišljenju
Geralda Hitera, predstavlja na sledeći način: „Iskustva
bukvalno ulaze pod kožu. Emocionalna mreža u mozgu
se spaja sa kognitivnom mrežom u čvrstu strukturu.
Iskustva se ne daju tako lako promeniti ni mnogim
motivacionim govorima ili ohrabrenjima, ni vatrenim
zdravicama na poslovnim proslavama, ni raznim porukama ni opomenama. Ovo uspeva samo novim iskustvima koja preko ranije, već uvrežene misaone mape trasiraju nove staze. Na taj način će bolja iskustva izbrisati
ona lošija. Najbolje uspeva kada se steknu iskustva koja
prate oduševljenje. Ona čoveka, u pravom smislu reči,
ponesu i izvedu ga iz starog načina ponašanja” (Bauer,
2013, 35).
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
7. KVALITET SAVETOVANJA
I KOMUNIKACIJE
Zaključivanje osiguranja, u najvećem broju slučajeva, znači posao u kome je značajno zastupljeno savetovanje i komunikacija (savetodavno i komunikacijski
intenzivan posao). Često tek treba pobuditi potrebe jer
je (potencijalni) klijent vrlo slabo svestan rizika kojima
je izložen ili ih uopšte nije svestan. Ako se u ovoj prvoj
savetodavnoj fazi nudi individualno savetovanje, klijent
će jasno moći da uoči svoje rizike. U sledećoj, drugoj,
fazi dobar savetnik bi morao da napravi selekciju rizika
na one koji se mogu otkloniti bez osiguranja, na one
koji se mogu preneti na osiguravača i konačno, na one
koji se ne mogu osigurati.
Za ugostitelja, na primer, koji ima psa koji u svakoj
ukazanoj prilici nasrće na goste, bolji je savet da takvog
psa skloni umesto da zaključi osiguranje o obaveznoj
odgovornosti za držanje psa, za koje bi premija bila visoka.
Kada se nakon toga, u trećoj fazi, klijentu predstavi
proizvod, i odnos cene i naknade koji sadrži, takav proizvod kao „nevidljiva roba” može opet samo da se opiše.
Klijent ne može na licu mesta ni kvalitativno da isproba
taj proizvod ni da utvrdi da li mu odnos cene i naknade
zaista odgovara. On mora imati poverenja u posrednika
u osiguranju sa kojim pregovara koji će da mu predstavi
i cene drugih ponuđača i uporedi ih sa svojima. U ovoj
situaciji posrednik ima visoki stepen odgovornosti, jer
pogrešan proizvod može po ugovarača osiguranja, u
slučaju štete, da ima fatalne posledice.
7.1. Pogrešno savetovanje – krivica
sa pretećim posledicama
Ako, na primer, vlasnik kompanije za proizvodnju
životnih namirnica izričito želi da se osigura od svih
rizika koji bi ugrozili njegovu egzistenciju, i kao takav
zaključi sa posrednikom kombinovano osiguranje u
koje nije uključeno i pokriće za obaveznu odgovornost,
a potom desetine potrošača posle konzumiranja njegovih proizvoda prijave trovanje hranom, može se desiti
da odštetni zahtevi dovedu kompaniju ovog osiguranika do propasti.
Koliko krivice snosi posrednik i kakve posledice nastaju? Već su se u XIX veku slavni pisci bavili ovim pitanjem (Dostojevski: „Zločin i kazna”). Mnogo se govori
o odgovornosti i tražimo je od drugih. Lično preuzeti
odgovornost znači snositi posledice svojih dela (Boberski, 2014).
Moderan civilizovan čovek evropskog kova preuzima svoju krivicu ili dug, ako ne uvek kao pojedinac,
a ono kao pripadnik svoje kulture koja se eventualno
smatra krivom. Moderan čovek je upravo „strateg prebacivanja krivice”.
Ako su savetnici u osiguranju neuspešni, uzrok
tome se u diskusijama često pripisuje nedovoljnom
obrazovanju, neprivlačnom proizvodu ili opštoj ekonomskoj krizi. Ko druge stalno oslobađa odgovornosti,
označen je kao sposoban za preuzimanje odgovornosti.
Svaki stručnjak i rukovodilac u osiguranju bi morao
da zna: preneti odgovornost na nekoga znači i dati mu
određenu moć. Ako se ljudima u preduzeću, pa tako i
osiguravajućem društvu, daje moć bez mogućnosti da
istu i praktično upotrebe, preuzimanje odgovornosti je
nemoguće.
Filozof, Konrad Lisman, naglašava: „U pojmu odgovornost krije se reč odgovor. Biti odgovoran u izvornom
smislu znači moći odgovoriti na postavljeno pitanje.
Ako se iz bilo kog razloga nikakvo pitanje ne može ili ne
sme postaviti, tu nema ni odgovornosti. Ko u modernoj kompaniji želi da doprinese poboljšanju kvaliteta u
formiranju proizvoda, savetovanja, usluge ili sl., trebalo
bi i sam da preuzme odgovornost bar za deo aktivnosti, umesto da neprestano traži nova odgovorna lica”
(Hämmerle, 2014, 9).
7.2. Uzajamna veza između posrednika,
osiguravača i klijenta
Prodavci osiguranja pojavljuju se u svojstvu zastupnika u osiguranju, i brokera u osiguranju, ali za razliku od zastupnika u osiguranju drugi nije u ugovornom
odnosu sa ugovaračem osiguranja. Ipak, u nekim državama postoje „pravila igre” koja utvrđuju odnos obeju
grupa posrednika prema ugovaraču osiguranja (u Austriji su ta pravila sadržana u Uredbi o obavljanju privrednih delatnosti  Gewerbeordnung).
Osnovna ideja, koju sadrži i Direktiva EU o posrednicima u osiguranju, jeste da ugovarač osiguranja
mora uvek da zna sa kojom vrstom prodavca osiguranja
(agentom ili brokerom) ima posla. Agenti moraju ugovarača osiguranja da obaveste o nazivu osiguravajućeg
društva za koje rade.
Pored navedenog, na osnovu podataka (sad se krećemo na nivou savetovanja u pojedinačnom slučaju) treba
poći od želja i potreba klijenta. Iste treba jasno utvrditi
u protokolu o savetovanju koji treba predati ugovaraču.
Višestruki agent je, kao i broker, obavezan da iz svoje
ponude za ugovarača osiguranja izabere najbolju moguću zaštitu, tzv. „najbolji savet.” U nekim slučajevima
se tek po nastupanju štetnog događaja može utvrditi da
li je odabrana najbolja zaštita (Sippl, 2010, 27).
Često je najhrabriji borac za „najbolji savet” upravo
onaj najslabije plaćeni prodavac osiguranja. Ovo počiva
na jednoj često kritikovanoj praksi da je broker, doduše,
41
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
42
po punomoćju klijenta ovlašćen da za njega „ortački”
reguliše sve potrebne radnje u vezi sa osiguranjem, i (u
mnogim državama) za to ga nagrađuje osiguravajuće
društvo. Ako u svom izboru strogo postupa u skladu sa
principom „najboljeg saveta”, nema udela u bonifikacijama i visokim provizijama koje osiguravajuća društva
nude brokerima, jer su brokeri ti koji osiguravačima
donose najviše novih ugovora, kao i ugovore najveće
vrednosti. Visoke provizije koje osiguravajuća društva
isplaćuju brokerima koji se za njih posebno angažuju
ometaju efekat principa „najboljeg saveta” i time
snižavaju kvalitet savetovanja klijenta.
Druga pojava u međusobnom odnosu osiguravača i
posrednika koja snižava kvalitet savetovanja jeste okolnost da se proizvodi zbrinjavanja sve bržim tempom
prilagođavaju novim demografskim, tehnološkim i
ekonomskim prilikama. Svakako, daljim obrazovanjem
i usavršavanjem posrednika takav trend se ublažava.
Radno okruženje koje se neprestano proširuje, kao i akciono polje osiguravača i posrednika, moraju postepeno da jačaju novim kriterijumima obrazovanja kojima
treba brzo pristupati.
Doba globalizacije i informaciono društvo
karakteriše novi tip klijenta koji očekuje drugačiju vrstu
savetovanja nego ranije. Nepotpun način savetovanja
kod posrednika pre zaključenja posla, kao i nedovoljno
savetovanje u slučaju štete, deluju odbojno na sve veći
broj klijenata.
7.3.1. Lako razumljiva formulacija − težak posao
„Veruje se da se to radi samo onako, uzgred, jer kad
nešto neobavezno zvuči, tako se lako da i napisati”, ukazuje Judit Volfsberger iz Rajters Studija u pogledu jedne
velike zablude. Pri tome je kao i kod svakog rada: što
deluje naporniji, utoliko više vežbe i iskustva se krije u
njemu (Mathis, 2014, 33). Još je prisutan mit o pasioniranom autoru kome sve samo teče iz pera. Premalo
ljudi zna da je pisanje proces sastavljen od više koraka u
kome se razvija tekst.
Osiguranje ima specfičnu terminologiju. Prava i
obaveze se često izražavaju u dugim pravnim formulacijama. Da bi se putem interneta ovakvi „tekstualni
konglomerati” prezentovali kratko i razumljivo, pored
posebnih znanja potreban je pogled spolja. Kao što se
krojač koji može dobro da odmeri „od oka” ne odriče
krojačkog metra, tako bi svaki pisac teksta trebao da
se koristi određenim merilima vrednosti. Savetnici i
eksperti za komunikaciju bi trebalo uvek iznova sebi
da postavljaju pitanje: „Razume li se rečeno ili se negde
gubi nit? Da li najvažnije zaista stoji na početku? Šta
tekst čini dobrim?” Nezaobilazna je empatija, odnosno
sposobnost intelektualnog uživljavanja u problematiku.
Tekst mora da bude napisan za ciljne grupe koje treba
da ih čitaju. Poruka treba da bude preneta na lako razumljiv način. Formulacije nisu nipošto „transparentnije” ako se nerazumljive formulacije zamenjuju isto
tako nerazumljivim anglicizmima. Nisu važni pošiljalac
i njegov senzibilitet, nego primalac i njegovi interesi.
7.3. Komunikacija sa klijentom putem interneta
Nova internet generacija klijenata raste. Ona je
navikla da bira, da samo pomoću prsta i tastature kupuje usluge i proizvode iz tabele poređanih ponuda, da
tako vrši prijavu štete, da paralelno s tim obavlja tekuću
on-line obuku itd.
Ako posrednici u osiguranju uskoro ne izađu iz svog
jednostranog fetišizma pribavljanja novih ugovora sa
orijentacijom samo na ekonomski rast, svuda gde se
odnos usluge i cene može digitalno upoređivati nestaće
potreba za savetnicima, i to već za klijente koji su danas
stari između 30 i 40 godina, jer će tu funkciju preuzeti
internet portali. Međutim, tamo gde se usluge ne mogu
porediti biće traženi visoko specijalizovani stručnjaci
kao nikad do sada (Müller, 2014, 66). Uostalom, u
pogledu komunikacije internet nije automatski i neprijatelj solidnom savetovanju. Naprotiv, on je i šansa
za manje ponuđače da se u konkurentskoj trci za klijentima odmere sa velikima. Na internetu, pre svega,
odlučuju kreativnost i fleksibilnost. Tu spada proaktivna ponuda pomoći pre i posle zaključenja ugovora o
osiguranju, odnosno u štetnom slučaju.
8. KVALITET SIGURNOSTI
Glavni cilj delatnosti osiguranja u pogledu kvaliteta sigurnosti jeste garancija trajnog ispunjenja (isplate) ugovorom utvrđenih naknada. U tu svrhu
moraju osiguravajuća društva koja posluju u EU iskazati „zdrave” strukture koje, prema odredbama
odgovarajućih direktiva EU, u pojedinim državama
članicama daje zakonodavac u okviru Zakona o nadzoru osiguranja i Zakona o ugovoru o osiguranju. Na
ovaj način se sigurnost petostruko obezbeđuje kroz:
dovoljnu opremljenost sopstvenim kapitalom, kontrolu
sadržaja proizvoda i premije, razumnu politiku reosiguranja, maksimalno sigurno i tek u drugom planu uspešno investiranje kapitala i zaštitu podataka.
8.1. Opremljenost sopstvenim kapitalom
i investiranje kapitala
Kada novoosnovano osiguravajuće društvo kao svoj
prvi posao izvrši osiguranje, na primer stambene zgra-
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
de od požara u vrednosti od 150.000 evra uz premiju
od 400 evra godišnje, ugovarač osiguranja mora da ima
garanciju (kvalitet sigurnosti) da će mu kao prvom
klijentu biti isplaćena celokupna suma u slučaju da ga
uskoro zadesi totalna šteta. Iz tog razloga zakonodavac
propisuje da osiguravajuće društvo već na početku svog
poslovanja mora obezbediti određeni minimalni iznos
sopstvenog kapitala, koji se sa kasnijim poslovnim prihodima mora povećavati. U toj oblasti države članice
EU postupaju u skladu sa propisima direktiva EU.
Da bi se u toku nastavka rada ostvarilo dovoljno
sopstvenih sredstava, osiguravači moraju da posluju sa
dobiti. Pri tome nastaju dve vrste dobiti:
– tehnička dobit iz direktnih poslovnih aktivnosti;
ona nastaje kada se, na primer produži prosečno očekivani životni vek klijenata sa riziko osiguranjem, čime se
produžava period plaćanja premija u odnosu na prvobitno kalkulisani period, i
– dobit iz investiranja; ona nastaje tako što velikim
delom primljenih premija osiguravač često upravlja
dugi niz godina kao svojim rezervama. Takav novac
mora biti investiran sigurno i rentabilno. Investira se,
prema zakonskim propisima, u hartije od vrednosti,
štednju, nekretnine i razne investicione projekte.
Ranije se, u godinama većih i brojnijih štetnih slučajeva, dešavalo da jedan ili više osiguravača bude spašen
od stečaja iz dobiti koju ostvare iz investiranja. Danas to,
kako proizlazi iz sledećeg podnaslova, nije više moguće.
8.2. Nulte i negativne kamate
opterećuju delatnost osiguranja
Mnogi građani EU imaju životno osiguranje. Ipak,
zbog opšteg nivoa niskih kamata, prihodi od tih osiguranja su niski. Evropska centralna banka (u daljem
tekstu: ECB) je do polovine 2014. godine imala kamatnu stopu na rekordno niskom nivou (0,5%). „Klasično životno osiguranje za potrošače postaje sve više
posao sa gubitkom. Sistem stoji pred raspadom”, kaže
Gabi Krajndl iz Udruženja za informisanje potrošača
Austrije (Verein für Konsumenteninformation – VKI).
Naime, samo 70% do 80% uplaćenih premija se stvarno
i investira. Ostatak odlazi na administrativne troškove,
troškove prodaje i poreze. „Zbog visokih administrativnih troškova i niskih kamata u narednim godinama
se ne može očekivati profit”, kaže se u ovom udruženju.
Ipak, sredinom 2014. godine situacija se dodatno
pogoršala. Negativne kamate zvučale su apsurdno. Koji
bi to štediša, bilo individualni, bilo institucionalni, dao
svoj novac za bankarske troškove?
Međutim, otkad je ECB juna 2014. odredila zateznu kamatu na uloge koje poslovne banke deponuju
kod ECB u Frankfurtu, negativna kamata u Evropi se
značajnije raširila. Jedna studija analitičara američke
banke Meril Linč iz septembra 2014. govori da je već
1,3 milijarde evra u državnim hartijama od vrednosti
obezvređeno. Investitori koji kupuju, na primer obveznice sa dvogodišnjim rokom ili austrijske ili francuske hartije od vrednosti sa trogodišnjim rokom
dospeća prihvataju negativne prinose.
Ovo sve pogoršava stanje kod institiucionalnih investitora, kao što su osiguravači i penzijski fondovi.
Ovi investitori moraju svojim klijentima još uvek u
mnogim slučajevima isplaćivati garantovane kamate.
Žele li izbeći negativne kamate, moraju preuzeti veće
rizike i kupovati rizičnije hartije od vrednosti.
Jedna studija Goldman Saksa pokazuje da aktuelna
faza niskih kamata postavlja velike zahteve i pred sisteme privatnih penzijskih osiguranja. Prema procenama, najveće evropske kompanije su u svojim penzijskom fondovima suočene sa nedostatkom od 170
milijardi evra, a osim toga koncerni će morati da isplate
milijarde evra samo na ime garantovanih kamata.12
8.3. Kredit kao forma investiranja
Osiguravači u Austriji su 2014. godine dobili novu
šansu. Austrijska Agencija za nadzor finansijskog tržišta
(Finanzmarktaufsicht – FMA; u daljem tekstu: AANFT)
je izvršila izmenu Uredbe o investiranju kapitala, koja
je delatnosti osiguranja olakšala direktno odobravanje
kredita kompanijama. „Ova mera sa jedne strane otvara
osiguravačima dodatnu, rentabilniju formu investiranja, a sa druge strane velikim kompanijama i domaćim
srednjim preduzećima stavlja na raspolaganje dodatna
sredstva za investicije”, naglašavaju rukovodioci ove
agencije, Helmut Etl i Klaus Kumpfmiler. U Nemačkoj,
preduzeća već nekoliko godina imaju mogućnost kreditiranja kod osiguravača. AANFT procenjuje da kreditni
volumen koji austrijskim osiguravačima stoji na raspolaganju iznosi oko 14,2 milijarde evra.
Prema pisanju austrijskog dnevnog lista „Presse”, mnogi osiguravači koriste ovu mogućnost.13 Ipak,
AANFT je postavila stroga pravila. Odobravanje kredita
se u cilju zaštite potrošača obavlja pod određenim uslovima. Na primer, u obveznice osiguravači smeju investirati
samo do 5% svojih rezervi. Uz to, preduzeća kojima je
dodeljen kredit moraju da imaju dobar do odličan bonitet. Nadalje, svako finansiranje podleže proveri jednom
godišnje. Da bi se izbegao konflikt sa AANFT, osiguravači treba da posluju samo sa preduzećima koja iskazuju
nizak profil rizičnosti. Međutim, takve kompanije već
12
o.A.,1,3 Billionen Euro für die Katz; in: Der Standard vom
11./12,10. 2014, str. 23.
13
o. A., Die Banken bekommen Konkurrenz, Die Presse,
izdanje 24. 08. 2013, 15.
43
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
44
sada plaćaju niske kamate. Velike kompanije u Austriji
sa dobrim rejtingom plaćaju na kredit, sa rokom od deset
godina otplate, kamatu od 2,5 do 3% godišnje.
9. KVALITET PRAVNOG OKVIRA
Posle svetske finansijske krize (2008–2010) delatnost osiguranja prolazi kroz proces zakonskih reformi
čiji je cilj modernizacija i prilagođavanje zahteva za solventnošću osiguravajućih društava, i to pomoću „najnovijih” instrumenata finansijske teorije i analize rizika.
kvalitativne pretpostavke za upravljanje rizikom
u osiguravajućem društvu. Ono mora dokazati da
raspolaže poslovnom i strategijom upravljanja rizikom,
odgovarajućom organizacijom, načinom funkcionisanja, internim sistemom usmeravanja i kontrole putem,
na primer, potrebnih kvalifikacija rukovodstva (tzv.
kriterijumi fit-and-proper). Osim toga, osiguravajuće
društvo mora imati internu reviziju i plan za rešavanje
hitnih situacija. Pritom, primenjuje se princip proporcionalnosti prema kome za sve učesnike važe isti
zahtevi i ciljevi. Svakako, primena tog principa mora da
se vrši u skladu sa individualnim poslovnim modelom
konkretnog osiguravača.
9.1. Direktiva o solventnosti II
Direktiva o solventnosti II je projekat EU o kome se
vatreno diskutuje. Ona prati široki front harmonizacije prava nadzora u osiguranju koje treba da uskladi
sa propisima za nadzor kreditnih institucija, sa ciljem
izbegavanja protivrečnosti regulative u poslovanju ova
dva sektora. Za razliku od bankarskog sektora, za ukupnu solventnost u osiguranju u fokusu nisu pojedinačni
rizici, već njihov kompleksan sistem. Pored kvantitativnih (da li kompanija ima dovoljno solventnog kapitala),
razmatraju se i kvalitativni aspekti (da li kompanija ima
primeren sistem upravljanja rizikom). Treći aspekt reforme odnosi se na cilj da se izmenom Direktive pospeši konvergencija nacionalnih sistema osiguranja.14
Direktiva o solventnosti II se naslanja na propise o
solventnosti u sektoru bankarstva i takođe se zasniva na
modelu tri stuba.
9.1.1. Prvi stub
Prvi stub sadrži propise za ocenu aktive i pasive sa
namerom da se približe zahtevima tržišta, a posebno
u vezi sa tehničkim rezervama i stvarno raspoloživim
sopstvenim sredstvima (engl. eligible own funds). Zahtevi za solventnim kapitalom (engl. Solvency Capital Requirement – SCR), odnose se na pravne zahteve
formiranja solventnog kapitala. Deo u vezi sa minimalno potrebnim kapitalom (Minimum Capital Requirement – MCR) opisuje donju granicu kapitala da bi se
ispunio zahtev solventnosti. On predstavlja poslednji
prag u sferi pravnog nadzora za osiguravajuće društvo
pre nego što bi izgubilo dozvolu.
9.1.2. Drugi stub
Drugi stub obuhvata postupak provere od strane
službe za nadzor osiguranja. Uvode se minimalne
Solvency II kompakt: Das Solvency II Säulenmodell, www
.solvency-ii-kompakt.de/ , 16. 10. 2014.
14
9.1.3. Treći stub
U trećem stubu su formulisani zahtevi za održanje
tržišne discipline, pravila za objavljivanje informacija
u javnosti, kao i organu za nadzor osiguranja. U vezi
sa izveštavanjem potrebno je da se postigne veća povezanost sa drugim zakonskim obavezama u pogledu
izveštavanja, kao na primer za objavljivanje finansijskih
podataka, posebno međunarodnih računovodstvenih
standarda.
9.2. Zaštita podataka
Osiguravači poseduju niz važnih podataka o ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim odnosima i prekograničnim transakcijama svojih klijenata. Imaju pristup
bankovnim računima, mogu uzeti garancije, izdati saobraćajne dozvole i još mnogo toga. Zloupotreba podataka bi ovde mogla za pogođenu osobu da ima veoma
teške posledice.
Reforme koje sprovodi EU daju građanima veću
kontrolu nad njihovim podacima i više poverenja u digitalnu ekonomiju. Međutim, one vode i jačanju konkurentske sposobnosti Evrope na svetskim tržištima,
što trenutno ima najviši prioritet. Reforma evropskih
propisa za zaštitu ličnih podataka koju je predložila
Evropska komisija ima odlučujuću ulogu. Ona će dati
ogroman impuls digitalnoj ekonomiji kroz smanjenje
administativnih troškova osiguravajućih društava, i
istovremeno će ojačati prava građana.
Komesar EU za pravosuđe, Martina Rajherts, u jednom opsežnom komentaru u vezi sa tim kaže: „Reforma će rasteretiti i kompanije. One će morati da se suoče
još samo sa svojom nacionalnom službom za zaštitu
podataka i jednim zajedničkim zakonskim aktom za
celu EU, umesto sa 28 pojedinačnih. Ovo će smanjiti
troškove i malim društvima, pogotovo novoosnovanima i omogućiti osvajanje novih tržišta.
4/2014
Razmišljanja o pojmu kvaliteta u osiguranju
Istovremeno, reforma daje građanima više kontrole nad njihovim podacima i doprinosi ponovnom uspostavljanju njihovog poverenja nakon mnogobrojnih
skandala, upada u baze podataka i kršenja propisa o
zaštiti podataka. Poverenje potrošača je najveće dobro
digitalne ekonomije. Samo ako se ovo poverenje povrati, kompanijama će biti moguće da iskoriste potencijal
sektora (Reicherts, 2014, 39).”
Reforma se sprovodi poboljšanim instrumentima.
Taj scenario čine propisi za prenos podataka i princip
da svako osiguravajuće društvo koje posluje u Evropi
mora da se pridržava zakonskih propisa EU, pa i ako
su njegovi serveri postavljeni izvan Evrope. Sada treba
ukloniti strah od nadgledanja i neobezbeđenosti podataka. Svima koji nepropisno postupaju nacionalne
vlasti za zaštitu podataka će se brže suprotstaviti tako
što će sankcionisati kompanije prekršioce. Na taj način
će se građanima pokazati da se njihova prava efikasno
čuvaju. Reforma pruža EU moderan okvir za ponovno
uspostavljanje poverenja građana u sigurnost njihovih
podataka i pruža kompanijama jasnoću i pravnu sigurnost.
Nadamo se da proces u kome države članice zajedno sa Komisijom i Evropskim parlamentom moraju
obezbediti skoru primenu propisa o zaštiti podataka
neće biti dugotrajan. Parlament je već osigurao široku
podršku, a šefovi država i vlada su dali saglasnost na
usvajanje čvrstog okvira za opštu zaštitu podataka do
2015. godine.
Evropska komisija, sa novim predsednikom ŽanKlod Junkerom, objavila je kao svoj prioritet objedinjavanje digitalnog unutrašnjeg tržišta. Reforma propisa o
zaštiti podataka bi trebalo da bude važan korak napred
koji predstavlja temelj za buduće ambiciozne projekte u
sledećih pet godina.
10. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Kvalitet osiguranja je višeslojan pojam koji dodatno
sadrži i različite vrednosti za različite ciljne grupe. Koliko god može da pomogne službeniku koji je iznenada
ostao bez posla tako što iz životnog osiguranja dobija određeni iznos da prevlada nastali jaz, toliko malo
može da znači samcu koji je vezan za krevet i ima potrebu za stalnom negom. Njemu je potrebna garantovana usluga koju pruža negovatelj i pratilac. Industrija
osiguranja se nalazi pred zadatkom da stvori ponudu
kvalitativnog servisa orijentisanog na ciljne grupe kao
dopunu, u osiguranju, klasičnoj naknadi u novcu.
Wolfgang ROHRBACH, PhD
Danube University Krems, Austria
Deliberations about quality in insurance
UDC: 005.6:368 Scientific debate
SUMMARY
Europe has reached a new trend – thinking within
new qualitative measures. Simultaneously, that is a
farewell to the fetishism of uncontrolled economic
growth, thinking about quantities.
Quality, word deriving from latin qualitas, has two
meanings: one neutral, as sum of all features of an
object, system or process and another that expresses
good characteristics of an object, system or process.
Term quality has other meanings in the literature.
Often in everyday speech, quality is synonym for good.
Therefore, one speaks of „good” or „bad” quality during
assessment of the goods and services. It is difficulty for
insurance to set up quality criteria in their entirety. That
is because unique nature of insurance as an „invisible
good”, which has been classified as gambling in the
General Civil Code 1812.
Quality term appears as a multi-level phenomenon
in the insurance theory and practice. There are six basic
areas overlapping: Product quality, Quality of the staff,
Quality of counselling and communication, Security
quality, Quality of the legal framework.
Key words: counselling, services, communication,
employee, product, loss, service, security, investment
LITERATURA (REFERENCES)
Bauer, K. (2014). Neue Ansprüche an den Job, in: Der
Standard vom 5. 10. 2014.
Bauer, K. (2013). Wie das Hirn das Herz in den Job bringt,
Interview mit dem Hirnforscher Gerald Hüther in: Der
Standard vom 23-24. 2. 2013.
45
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
46
Boberski, H. (2014). Wir Schuldverschiebungsstrategen,
in: Wiener Zeitung vom 20–21. 9. 2014.
Dabringer, C. (2013). Ärzte, Alter und Verantwortung,
Die Presse, 31.08.2013.
Esser, M. (2004). Assistance in der
Versicherungswirtschaft. Ein marketingorientierter Ansatz
zur Unternehmenswertsteigerung, in: Passauer Reihe. Risiko,
Versicherung und Finanzierung, Verlag VVW, Karlruhe.
Göricke, J. (2010). Führungsprobleme: Nieten in
Nadelstreifen, in: Süddeutsche Zeitung vom 22. 5. 2010.
Göweil, R. (2014). Neu denken- gar nicht leicht, in:
Wiener Zeitung vom 11–12. 10. 2014.
Hämmerle, W. (2014). Im falschen Leben, erschienen in:
Wiener Zeitung vom 20–21. 9. 2014.
Hürlimann, R., Fopp, L. (1991). Service-Management in
der Assekuranz; in: Versicherungswirtschaft eV Karlsruhe,
Heft 10.
Mathis, D. (2014). Ruhig einmal zum Duden greifen, in:
Die Presse vom 11. 10. 2014.
Müller, M. (2014). PRO&CONTRA/Stirbt der
Beratermarkt durch Internet langfristig aus?, in: AssCompact
Austria/ Fachmagazin für Risiko- und Kapitalmanagement,
10.
Nicholls, V. (2014). Menschen brauchen Routine,
Interview mit dem Psychoanalytiker Kenneth Eisold, in: pay/
Das Kundenmagazin von arvato FINANCIAL SOLUTIONS
Deutsche Ausgabe, 1.
Pelz, W. (2014). Viele Führungskräfte sind Wissensriesen,
aber Umsetzungszwerge MA panorama/ESSAY: abgefragt am
1. 10. 2014.
Reicherts, M. (2014). Datenschutz: Europa braucht neue
Vorschriften, in: Der Standard vom 10. 10. 2014.
Sippl, H. (2010). Zur (rechtlichen) Situation des
Versicherungsagenten – ein Rückblick und Überblick,
erschienen in der Studie der Wirtschaftskammer Niederösterreich
ÜBERALTERUNG- UND NACHFOLGEPROBLEME DER
VERSICHERUNGSAGENTEN, St. Pölten.
4/2014
Pitanja
ARTICLES
47
Univ. Prof. DDr Wolfgang ROHRBACH
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
UDK: 005.6:368 Eingereicht: 28. 10. 2014.
Angenommen: 12. 11. 2014.
Wissenschaftliche Abhandlung
Abstract
1. EINLEITUNG
Europa hat ein neuer Trend erreicht, das
Denken in neuen Qualitätsmaßstäben. Es ist dies
gleichzeitig eine Absage an den unkontrollierten
Wachstumsfetischismus, dem Denken in Quantitäten.
Qualität, abgeleitet vom lateinischen qualitas hat
zwei Bedeutungen: eine neutrale, als Summe aller
Eigenschaften eines Objektes, Systems oder Prozesses.
Und eine bewertende: als Güte aller Eigenschaften
eines Objektes, Systems oder Prozesses. Für den
Begriff Qualität gibt es in der Literatur noch andere
Definitionen. In der Alltagssprache ist Qualität oft
ein Synonym für Güte. Bei Beurteilung von Gütern
und Dienstleistungen ist daher oft von „guter” oder
„schlechter” Qualität die Rede. Für die Versicherung
in ihrer Gesamtheit fundierte Qualitätskriterien zu
erstellen, ist schwierig. Das liegt an der Eigenart der
„unsichtbaren Ware” Versicherung, die ja noch im
Allgemeinen bürgerlichen Gesetzbuch von 1811
den Glückspielen zugeordnet wurde. Der Begriff
der Qualität stellt sich im Versicherungswesen als
mehrschichtiges Phänomen dar. Es lassen sich sechs
einander zT überlagernde Kernbereiche unterscheiden:
Produktqualität, Mitarbeiterqualität, Beratungs- bzw
Kommunikationsqualität, Servicequalität in Schadenund Leistungsfällen, Sicherheitsqualität, Qualität der
gesetzlichen Rahmenbedingungen.
Die geradezu endlos wirkenden Nachwehen der
großen Finanz- und Weltwirtschaftskrise seit 2008
haben Europa einen wirtschafts- und sozialpolitischen
Stillstand beschert. Dazu gab es in der „Wiener Zeitung”
folgenden Kommentar: „Hinter dem Stillstand stand
ein Wohlstand, der satt machte. Hinter dem jetzigen
Aufbruch im Denken steckt die Erkenntnis, dass die
vergangenen Jahre unendlich fad waren, denn die
altbekannten Rezepte funktionieren nicht mehr”
(Göweil, 2014, 2).
Anders formuliert schlug zunächst das
„Pendel” nach einem von unkontrolliertem
Wachstumsfetischismus, Gier und kurzsichtigem
Streben nach Momentangewinnen gekennzeichneten
Szenario zu Beginn des 21. Jhs in eine Phase lähmender
Austerität aus. Austeritätsmassnahmen sind kaum
erfreulich, können aber – wenn sie in verschuldeten
Staaten dosiert und konsequent durchgezogen werden
– den betroffenen Regierungen längerfristig einen
Vertrauensgewinn bringen. Wenn Austeritätspolitik
jedoch ausartet, würgt sie stufenweise die gesamte
Wirtschaft eines Staates ab, weil sie zum „Kaputtsparen”
unter schwersten Qualitätsverlusten mutiert. Der
Wiener Volksmund bedient sich dazu folgenden
Sprichwortes: „Wer seine Umgebung nur mehr mit
billigen Bananen füttert, darf sich nicht wundern, dass
ihm lediglich Affen zur Verfügung stehen.”
Nunmehr hat Europa ein neuer Trend erreicht, der
qualitativen Fortschritt, Innovationen und Avantgarde
an die Stelle von „Warten auf die Konjunkturerholung
bei eisernem Sparen” setzt. Kein blinder Kampf gegen
den Fortschritt, lautet die Devise, wohl aber Kampf
gegen einen blinden Fortschritt (wie wir ihn in der
neoliberalen Ära amerikanischer Prägung vor 2008
erlebten).
In Kultur, Forschung, Industrie, Kommunikation
und dem gesamten – vom europäischen
Familien-Modell immer stärker abweichenden
– Zusammenleben werden Ebenen betreten,
die noch vor einem Dezennium bestenfalls in
Schlüsselwörter: Beratung, Dienstleistung,
Kommunikation, Mitarbeiter, Produkt, Schaden,
Service, Sicherheit, Veranlagung.

Univ. Prof. DDr Wolfgang Rohrbach ist stv. Geschäftsführer
(Vize-Direktor) bei EUROPA NOSTRA AUSTRIA
(DonauUniversität Krems) und Ordentliches Mitglied der
Europäischen Akademie der Wissenschaften und Künste, e-mail:
[email protected]
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
48
Science-Fiction Romanen vorgekommen sind.
Hier qualitativ hochwertige neue Vorsorge- und
Versorgungsmodelle für in Not geratene Menschen zu
entwickeln, ist eine der größten Herausforderungen der
Versicherungswirtschaft seit ihrer Existenz.
2. DER BEGRIFF DER QUALITÄT IM
WISSENSCHAFTLICHEN UND
ALLGEMEINEN SPRACHGEBRAUCH
Die Bezeichnung „Qualität” beinhaltet im
wissenschaftlichen Sinn keine Bewertung; dennoch
wird der Begriff im Alltag fast immer wertend
gebraucht. Qualität, vom Lateinischen „qualitas”
abgeleitet (Beschaffenheit, Merkmal, Eigenschaft,
Zustand) hat zwei Bedeutungen:
– Eine neutrale: als die Summe aller Eigenschaften
eines Objektes, Systems oder Prozesses und
– Eine bewertende: als die Güte aller Eigenschaften
eines Objektes, Systems oder Prozesses.
Für den Begriff Qualität gibt es in der Fachliteratur
noch andere Definitionen, mit nachstehenden
Ansätzen.
– Transzendenter Ansatz: Qualität wird synonym
für Hochwertigkeit verstanden; ist nicht meßbar,
sondern lediglich durch Erfahrung faßbar (subjektiver
Begriff ). Für die betriebliche Praxis ungeeignet.
– Produktbezogener Ansatz: Qualität wird als
meßbare Größe interpretiert. Sie wird zum objektiven
Merkmal, wobei subjektive Kriterien ausgeschaltet
werden. (Beispiel: Je größer das Ei um so höherwertiger,
1a-Qualität)
– Anwenderbezogener Ansatz: Qualität ergibt
sich ausschließlich aus der Sicht des Anwenders, d.
h. des Kunden. Dieses subjektive, kundenbezogene
Qualitätsverständnis lässt sich nur sehr schwer
insbesondere durch Marktforschung erfassen, da es
sich individuell stark unterscheiden kann (vgl. dazu das
lat. Sprichwort: „De gustibus non est disputandum!”/
„Über Geschmäcke(r) kann man nicht streiten!”)
– Prozessbezogener Ansatz: Qualität wird
gleichgesetzt mit der Einhaltung von Spezifikationen;
Fehler sollen erst gar nicht entstehen. (Beispiel:
Pünktlichkeit eines Verkehrsmittels, Mängelfreiheit des
Produktes)
– Wertbezogener Ansatz: Berücksichtigung von
Kosten bzw. Preis einer Leistung; Qualität entspricht
einem günstigen Preis-Leistungs-Verhältnis.1 Die
Konsequenz für die betriebliche Praxis ist, dass
die verschiedenen Funktionsbereiche in einem
Qualität – Wirtschaftslexikon, www.wirtschaftslexikon24.
com/.../qualitaet..abgefragt am 12.10.2014.
1
Unternehmen unterschiedliche Auffassungen
von Qualität entwickeln. Die interdisziplinäre
Versicherungswissenschaft sieht sich hier einem Bündel
von Auffassungen gegenübergestellt. Weit verbreitet ist
es, Qualität als Grad der Übereinstimmung zwischen
Ansprüchen bzw. Erwartungen (Soll) an ein Produkt
und dessen Eigenschaften (Ist) anzusehen.2
In der Alltagssprache ist Qualität oft ein
Synonym für Güte. Bei Beurteilung von Gütern
und Dienstleistungen ist daher oft von „guter” oder
„schlechter” Qualität die Rede. So wird Qualität etwa
als Gegenstück zu Quantität verstanden. „Quantität”
bezeichnet in Wahrheit lediglich die Menge von
qualitativen Eigenschaften und drückt sich daher in
Mengen- oder Messwerten aus.
3. QUALITÄTSKRITERIEN IN GESUNDHEIT
UND VERSICHERUNG
Die Personenversicherungssparten und
das Gesundheitswesen besitzen ausgeprägte
Wechselbeziehungen. So werden zB die Mortalitätsund Morbiditätstafeln der Versicherer laufend durch
neueste Erkenntnisse über Krankheitsverläufe ergänzt,
um genaue Kalkulationen der Prämien und Reserven
zu gewährleisten. Die Krankenversicherung ist ein
relevanter Teil des Gesundheitswesens. Insbesondere
seit sie sich auch verstärkt mit Gesundheitsförderung
und Prävention befasst.
Der volkswirtschaftliche Stellenwert dieses Szenario
wird durch etliche Zukunftsprognosen unterstrichen.
Dem 6. Kondratief-Zyklus zufolge wird im 21.
Jahrhundert das meiste Geld für Gesundheit ausgegeben
(werden). Dh dass die Versicherungswirtschaft ihre
Qualitätskriterien in allen Richtungen überdenken
muss.
Der einzelne Kunde wird zwar in diesem Szenario
stärkere Eigenverantwortlichkeit praktizieren, aber
in wichtigen Teilbereichen gemanagt durch seinen
Versicherer. Qualitäts- und Risikomanagement
gewinnen somit im Gesundheitswesen und
ihrem Teilbereich Krankenversicherung immer
mehr an Bedeutung. Die PatientInnen/PKVKunden sind mündiger geworden und evaluieren
die Gesundheitsleistungen aus ihrer Sicht. Für
alle Versicherungsführungskräfte erfordert
diese Entwicklung eine neue KundInnen- und
Qualitätsorientierung. Sie müssen sich intensiv mit
allen Aspekten der Qualität auseinandersetzen und
mit den verschiedenen Qualitätsmodellen vertraut
Definition „Qualität” in: wirtschaftslexikon.gabler.de/
Definition/ ..., Qualitaet abgefragt am 10.10.2014
2
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
werden, die auf eine Verbesserung der Qualität
in Zukunft ausgerichtet sind. Es geht dabei vor
allem um die Qualitätssicherung durch Vermeiden
von Fehlern, den Umgang mit Beschwerden, die
kontinuierliche Ausrichtung auf die PatientInnen-/
Kundenbedürfnisse, die Entwicklung von Leitlinien
für PatientInnensicherheit durch Risikomanagement.
Daher benötigen alle Berufsgruppen Kenntnisse
über die Theorien und Instrumente des
Qualitätsmanagements, damit sie dann gemeinsam
an einer kontinuierlichen Verbesserung der Qualität
in ihrer Einrichtung arbeiten können. PatientInnen
erleiden behandlungsbedingte Gesundheitsschäden,
erhalten fehlerhafte Abrechnungen die auf
vermeidbare Fehler zurückzuführen sind. Die
Ursachen liegen einerseits in Systemfehlern, also in
Organisationsmängeln in der Gesundheitsversorgung,
unbedachten Versicherungslücken und andererseits
in individuellem Fehlverhalten. Es ist daher
notwendig, dass zur Fehlerprävention und zum
professionellen Umgang mit Fehlern in der Medizin/
Krankenversicherung gezielte Programme zur
Fehleridentifizierung und -vermeidung etabliert
werden.
Für die Versicherung in ihrer Gesamtheit fundierte
Qualitätskriterien zu erstellen, ist schwierig, da
Kunden oft keine zielführenden Bewertungen
vornehmen können. Das liegt an der Eigenart der
„unsichtbaren Ware” Versicherung, die ja noch im
Allgemeinen bürgerlichen Gesetzbuch von 1811 den
Glückspielen zugeordnet wurde. Nachhaltigkeit ist
zwar ein Modewort, wird aber – befreit vom Ökound Weltrettungspopulismus- zum Leitbild aller
Vorsorgeinstitutionen.
Der Begriff der Qualität stellt sich im
Versicherungswesen als mehrschichtiges
Phänomen dar. Es lassen sich sechs einander
zT überlagernde Kernbereiche unterscheiden:
Produktqualität, Mitarbeiterqualität, Beratungs- bzw
Kommunikationsqualität, Servicequalität in Schadenund Leistungsfällen, Sicherheitsqualität, Qualität der
gesetzlichen Rahmenbedingungen.
4. PRODUKTQUALITÄT
Die Produktqualität ist hauptsächlich eine
Frage der sachlichen, räumlichen und zeitlichen
Risikoabgrenzung. Es bereitete bis in die 1970er Jahre
ziemliche Mühe, etwa für einen Gewerbebetrieb sechs
wichtige Versicherungen (Feuer, Leitungswasser,
Einbruch-Diebstahl, Betriebsunterbrechung,
Haftpflicht, Rechtsschutz) abzuschließen. Damals
mussten sechs verschiedene Polizzen mit sechs
verschiedenen Zahlscheinen ausgestellt werden.
Es entstanden in der Folge zunächst:
– Kombinierte Versicherungen. Bei dieser Form
werden auf nur mehr einer (max. zwei) Polizze(n)
alle ausgewählten Versicherungszweige mit Namen,
Versicherungssumme und (Teil)Prämie angeführt.
Der nächste Schritt führte zu:
– Gebündelten Versicherungen mit nurmehr einer
Bezeichnung (ZB Gewerbe-Bündel, LandwirtschaftsBündel etc) und einer Polizze.
Kritisiert wurde an dieser Lösung, dass man starre
Versicherungspakete mit individuell irrelevanten
Deckungen kaufen musste.
Die Branche reagierte mit VersicherungsBausteinsystemen.
– Der Kunde wählt aus einer Fülle von
Versicherungen (Bausteinen) nur die ihm wichtig
erscheinenden aus.
Die Gefahr für den Kunden liegt hier in
Fehleinschätzungen seiner Risiko-Komponenten. So
versicherte für die Zeit des Oktoberfestes ein Gastwirt
sein Bierzelt samt Holzbänken- und Tischen im Wert
von 7000.-€ gegen Feuer, unterließ aber die Feuer- und
Betriebsunterbrechungsversicherung, obwohl durch
drei Wochen hindurch der tägliche Umsatz rd. 2500.-€
betrug; somit in Summe über 15000 .-€.
– Heute tendiert man in manchen Bereichen
zu Gesamtdeckungen. Problematisch ist in diesem
Zusammenhang jedoch eine „Hochrechnung”, die
darauf hinausläuft, die von manchen Zielgruppen
geforderte „Allround-Versicherung” zu kreieren. Das
Projekt würde am „Allround-Preis” scheitern.
4.1. Strenge Spartentrennung in der
Personenversicherung ist Vergangenheit
Zu beachten ist bei der Veränderung der
Produktstrukturen, dass es heute Entwicklungen
gibt, die Ergänzungen und Überschneidungen früher
streng getrennter Versicherungszweige erfordern.
Die Qualitätssteigerung besteht einerseits darin,
dass die Wahrscheinlichkeit eines nicht gedeckten
Schadens sinkt, andererseits, dass den neuen durch den
Fortschritt bedingten Strukturänderungen Rechnung
getragen wird.
In den letzten Jahren führte der Fortschritt etwa in
der Medizin(technik) zu substantiellen Veränderungen
im Aufbau der Personenversicherungsprodukte. Die
klassische Einteilung der Personenversicherungssparten
ist in vielen Fällen nicht mehr zielführend, weil
die Grenzen zwischen krank, chronisch oder
unheilbar krank; weiters unfallinvalid und
49
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
50
pflegebedürftig fließend geworden sind. Die noch
vor wenigen Dezennien von Versicherern ignorierte
Gesundheitsförderung wurde zu einem wichtigen
Parallelservice der Krankenversicherer.
Ein weiteres Schnittstellen-Phänomen ist heute
der wesentlich „liberaler” gehandhabte Umgang
mit der Grenzziehung zwischen versicherbaren
und unversicherbaren Risiken. Trotzdem wird es
für Versicherte immer wichtiger, jene Schnittstellen
zwischen Leistungsein- und -ausschlüssen (zB in der
Krankenversicherung) genau im Auge zu behalten.
Nicht zuletzt gilt es die ethische Frage zu beantworten,
bis zu welcher Grenze es in einer Branche, die Risiken
übernimmt, vertretbar ist, diese wieder an den Klienten
rückzudelegieren. Das Vorsorgenetzwerk kreiert im
Zusammenhang mit dem Fortschritt immer neue
Überschneidungsbereiche bzw Schnittstellen zwischen
Versicherung und anderen in der Gesundheits- und
Altersvorsorge engagierten Dienstleistern. Daraus
entwickeln sich in weiterer Folge neue Kombiprodukte.
Die Herausforderung der nächsten Jahre besteht
für die Versicherer darin, jene Kooperationsmodelle
und -parameter herauszufinden, die auf insgesamt
effektivere Versorgung und bessere Verteilung
der Ressourcen im Gesundheitswesen und in der
Altenversorgung ausgerichtet werden können. 2030
wird zB jeder fünfte Österreicher älter als 70 Jahre
alt sein, prognostiziert die Statistik Austria. Die
Lebenserwartung wird dann bei Männern 82,2 Jahre,
bei Frauen 86,7 Jahre betragen. Und laut Eurostat
leben beide Geschlechter ab der Geburt rund sechs
Jahrzehnte in guter Gesundheit (Dabringer, 2013, 17).
Das Langlebigkeitsrisiko der Menschen Europas
erfordert eine von Nachhaltigkeit geprägte Generation
von breitgestreuten Gesundheitsdienstleistungen, die
sowohl klassischen Versicherungsservice beinhalten als
auch versicherungsfremde Komponenten.
Um hier Sicherheit in neuen Dimensionen
gewährleisten zu können bzw zu einer Kostenwahrheit
zu gelangen, ist eine Neuberechnung des gesamten
Lebenszyklus eines Menschen (von der Geburtsklinik
bis zum Hospiz) notwendig.
4.2. Verliert die Geldleistung an Bedeutung?
Der Großteil der Versicherungsprodukte sieht für
Anspruchsberechtigte Grundleistungen in Geld vor.
Die Krankenversicherung hingegen unterscheidet
zwischen:
– Tagegeldversicherungen, bei denen nicht Ärzte oder
Spitäler, sondern der Versicherte einen gewissen Geldbetrag
für jeden Tag krankheitsbedingter Arbeitsunfähigkeit erhält
und
– Krankheitskostenversicherung. Sie deckt –
tarifgemäß – die anfallenden Kosten für ärztlich
verordnete medizinische Behandlung, Aufenthalt in
Krankenanstalten, Tageskliniken usw.
Früher musste der Versicherte auch im Spital die
(manchmal hohen) Zahlungen zuerst selbst erbringen
und erhielt gegen Vorlage der Rechnungen seine
Aufwendungen zur Gänze oder -bei Selbstbehaltenteilweise vergütet. Diese Vorgangsweise war
mit Schwierigkeiten wie krankheitsbedingten
finanziellen Engpässen, Unmöglichkeit eine
Bankfiliale aufzusuchen usw. verbunden. Die in
Österreich schon seit den 1970er Jahren existierende
Direktverrechnung zwischen Versicherer und Spital
mit Leistungsgarantie befreit(e) den Privatpatient von
einer Reihe finanzieller und psychischer Belastungen
im Fall ernsthafter Erkrankungen. Mit anderen
Worten ist der/die Krankenhauskosten-Versicherte
in allen Leistungsfällen aus der Prozedur finanzieller
Transaktionen ausgeschlossen; wird aber über die an
Ärzte und Spitäler erbrachten Leistungen informiert.
Freilich werden zur Identifizierung des
Privatversicherten und der damit verbundenen
Anspruchsberechtigung für medizinische Leistungen
Kunden- oder Notfallkarten benötigt, die er/sie stets
mit sich führt (zB in Form eines Armbandes).
„Nur Bares ist Wahres” dürfte – etlichen Studien
zufolge – bald zu den historischen Feststellungen
zählen. Angesichts der technologischen Entwicklung,
kann man davon ausgehen, dass Bezahlvorgänge in
Zukunft völlig anders ablaufen als bisher. Doch welche
Methoden und Systeme sich durchsetzen, wird auch
von der Kultur abhängen.
Dass Verbraucher immer seltener bar bezahlen, lässt
sich zahlenmäßig belegen. Die britische Bank Halifax
bewies in einer Untersuchung aus dem Frühjahr 2014,
dass ihre Kunden nur noch 18% ihrer Ausgaben bar
abwickeln.
Die Schweden haben sich fast zur Gänze vom Bargeld
verabschiedet. Mit Scheinen und Münzen wird werden
nur noch 2,7% des schwedischen Wirtschaftsverkehrs
erledigt; im Euroraum sind es 9,8%.3
Natürlich gibt es – wie seit Jahrhunderten bei jeder
Modernisierung – auch hier eingeschworene Gegner
des Fortschritts, die nur eine weitere Kontrolle der
Konsumenten durch die Finanzpolitik sehen. Aber es
gibt zahlreiche einleuchtende Gründe.
In Europa ist die demografische Alterung mit einem
besonders starken Zunehmen hochbetagter Bürger
(+80-Generation) verbunden. Die heute +80-Jährigen
3
O.A. Auslaufmodell/Der Zahlungsverkehr wandelt sich tief
greifend.. Ersch. in: Wandel – pay – Das Kundenmagazin von
arvato financial solutions, Deutsche Ausgabe 1-2014. S 18.
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
West-und Mitteleuropas haben häufig ein besseres
Bildungsniveau als ihre Vorfahren. Ihr Hauptproblem
ist die körperlich eingeschränkte Mobilität.
Dieser Tatsache müssen sich alle Finanzdienstleister,
somit auch die Privatversicherer stärker bewusst
werden. Sich den geruhsamen Lebensabend mit
einer privaten Zusatzpension „zu versüßen” – wie
es sinngemäß in Werbebroschüren versprochen
wird – darf für den gehbehinderten Senior nicht
beim Beheben des Betrages mit beschwerlichen
Wegen zu Geldautomaten oder Geldinstituten
sowie Schlangestehen vor Post- oder Bankschaltern
verbunden sein.
Dass sich beim Einkauf zB in Supermärkten ein
ähnliches Szenario vor den Kassen abspielt ist eine
ebenso suboptimale Servicequalität für Alte und/oder
Behinderte.
Übrigens wird von Technologieexperten
einstweilen auch die Kartenzahlung schon als alt und
beschwerlich bezeichnet. Die Konsumenten müssen
an Kassenschaltern oder Automaten ihre Kreditoder EC-Karte, herauskramen und danach Nummer,
Ablaufdatum und Sicherheitscode eingeben. Das ist auf
einem Smartphone manchmal gar nicht so einfach.
Deshalb wurde in jüngster Vergangenheit eine
Reihe von einfacheren Bezahlmethoden entwickelt.
Manche eignen sich auch für Einkäufe in Geschäften.
Bei Internet-Bezahldiensten wie PayPal brauchen
registrierte Nutzer für Zahlungen nur Benutzername
und Kennwort. Mobile Payment-Plattformen
ermöglichen Zahlungen und Überweisungen über
Mobilfunkgeräte, dh. es wird zB das Handy über
einen Scanner gehalten oder der Kunde gibt seine
Handynummer und ein Kennwort ein.
Die Zahlungsmethoden der nächsten Generation
sind aber auch nicht mehr notgedrungen auf Computer,
Handy, Tablet etc. angewiesen.
Der neue Bedienkomfort wird auf die sog. Wearable
Technology ausgerichtet, das sind elektronische Geräte,
die man am Körper trägt – also Uhren, Armbänder,
Broschen u.ä. Natürlich mögen Menschen eher Dinge,
die sie kennen und an die sie sich -trotz vorhandener
Mängel- gewöhnt haben. Viele ältere oder behinderte
Menschen lehnen deshalb auch für sie vorteilhaftere
Veränderungen vorerst prinzipiell ab, weil ihnen
die Funktionsweise des Neuen nicht oder zu wenig
transparent erklärt wird (Nicholls , 2014, 9).
Die Hälfte der Schweden sind sich deshalb,
nach einer Studie des Svenska Dagbladet aus 2013,
sicher, dass wir in 20 Jahren in einer bargeldlosen
Gesellschaft leben werden. Auch der deutsche Ex-
Finanzfinanzminister Hans Eichel hält das Bezahlen
von Geldscheinen für ein Auslaufmodell.4
5. SERVICEQUALITÄT
Der Service (in Österreich auch das Service) –
mit der Grundbedeutung „Dienst” – umfasst alle
Arten einer Dienstleistung oder auch die Person,
die eine Dienstleistung erbringt, Leistungen
der Kundenbetreuung und Leistungen eines
Kundendienstes.
Andere Strukturen und Inhalte hat „Service” schon
seit Jahrzehnten im Versicherungswesen. „Service ist
dort eine begleitende Leistung zu einem Produkt oder
zu einer Dienstleistung. Traditionellerweise wird in
der Versicherungstheorie Service als Zusatzleistung
definiert. Die Zusatzleistung wird unabhängig von
der Grundleistung erbracht; im Gegensatz zu den
Nebenleistungen, welche mit der Grundleistung
untrennbar verbunden sind” (Hürlimann, Fopp, 1991,
568).
Dies er
traditionelle
Ans atz
legt
versicherungsrechtliche Grenzen fest, wird aber heute
bisweilen der Praxis nicht gerecht.
Der
B egriff
S er vice
kann
auch
versicherungsphilosophisch gedeutet werden; sodass er
einer Denkhaltung entspricht, die sich an Dienen und
Helfen orientiert.
Schließlich umfasst Service auch ein
Instrumentarium an genau definierten
Serviceleistungen (ZB Überprüfung des
kaskoversicherten Kraftfahrzeugs in einer Werkstatt).
Das Angebot solcher Leistungen definiert letztlich den
Servicegrad eines Versicherungsunternehmens.
5.1. Privatkunden – Firmenkunden
Etliche Versicherer haben ihren Service und
sogar ihre Produkte bzw. Produktkombinationen in
die Bereiche „Privatkunden” und „Firmenkunden”
unterteilt. Die sich stark unterscheidenden Sicherheitsund Bedarfsanalysen dieser beiden Sektoren geben,
noch bevor ein Versicherungsvermittler einen
maßgeschneiderten Versicherungsvertrag offeriert,
erste wichtige Hinweise zur Versicherungs- und
Vorsorgesituation des potentiellen Kunden. So
erhalten zB interessierte Arbeitnehmer alle relevanten
Informationen für diese Zielgruppe auf einen Blick;
ergänzt durch Administrative Hilfsmittel zu Eintritt,
http://www.t-online.de/wirtschaft/zinsen/id_71097418/exfinanzminister-eichel-haelt-bargeld-fuer-auslaufmodell..
4
51
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
52
Austritt, Vorsorge und Pensionierung. 5 Junge
Unternehmer benötigen oft Kredite. So offerieren sich
etwa Versicherer unter der Bezeichnung „Kredit und
Kaution” als Service-Partner bei Kredit, Bürgschaften
und Inkasso: Bieten Schutz vor den finanziellen Folgen
von Untreue, Unterschlagung, Forderungsausfällen etc.
In anderen Fällen gibt es über Internet abrufbare
zielgruppenorientierte Produkte-bzw Kombinationen
wie Familien-Haftpflichtversicherung, Gewerbe- und/
oder Landwirts-Bündelversicherungen
zur „Hilfe in Notsituationen” gründete, die Europ
Assistance Aktiengesellschaft in Paris. Heute ist
die Europ Assistance Group eine 100-prozentige
Tochtergesellschaft der Generali Gruppe in der
Assistance-Branche. Ihr Umsatz betrug im Jahr 2013
rund. 1, 37 Mrd €. Sie ist in 208 Ländern und Regionen
mit 8.200 Angestellten und 44 Gesellschaften in 33
Ländern vertreten.
Hilfe wird in folgenden Bereichen geboten:
5.2.1. Fahrzeugassistance (Technische Assistance)
5.1.1. Vertragsservice
In dieser Service-Kategorie kann der Kunde nach
Vertragsabschluss online in die Verwaltung seiner
Vertrags- und Kontaktdaten eingreifen: Vertragsdaten
nachreichen, Angaben zur Prämienabrechnung
nachreichen, Dokumente per E-Mail erhalten,
Bankverbindungen ändern, Kontaktdaten ändern,
Grüne Versicherungskarten anfordern.6
5.1.2. Mobile Services
Die mobilen Dienste und Apps unterstützen die
Kunden auch unterwegs mit Informationen und
Services, Mobile Webseite, HelpPoint App, Unfallhelfer
App, Service per SMS etc.
Die Fahrzeugassistance enthält Leistungen
im Bereich von Pannen, Unfall oder Diebstahl.
Die Leistungen in diesem Bereich werden durch
Pannenhilfs-, Abschlepp- und Bergungsdienste
sowie durch die Bereitstellung von Mietwagen oder
die Organisation von Reparaturleistungen erbracht.
Darüber hinaus stellen die Assisteure die Mobilität
der Kunden nach einem Unfall oder einer Panne
sicher. Dazu gehören zum Beispiel die Organisation
der Weiterreise per Bahn, Hotelübernachtungen,
der Versand von Fahrzeugersatzteilen oder der
Fahrzeugrücktransport. FahrzeugassistanceLeistungen sind Bestandteil von Schutzbriefen oder
Mobilitätsgarantien.
5.2.2. Medizinische Assistance
5.1.3. Schadenservice
Natürlich ist nach wie vor die telefonische
Schadenmeldung möglich. Die Qualitätssteigerung
besteht jedoch darin, dass der Anruf täglich von 0-24
entgegengenommen und weiterbearbeitet wird. Die
Schadenmeldung kann jedoch einfach und bequem
online erfolgen. Man füllt hierfür das entsprechende
Online-Schadenformular aus und sendet es direkt
an den Versicherer.7 In weiterer Folge kann man den
Bearbeitungsstand einsehen, erhält Hilfe bei KfzSchäden Hilfe im Rechtsschutzfall usw.
5.2. Assistance
Im letzten Quartal des vorigen Jahrhunderts
bürgerte sich der Begriff „Assistance” für begleitende
(Hilfs)Leistungen zu einem Versicherungsprodukt
ein. Der Begriff geht auf eine Idee Pierre Desnos
zurück, der 1963 in Frankreich eine Organisation
www.helvetia.at..abgefragt am 2.10.2014.
6
https://www.zurich.at/..abgefragt am 5.10.2014.
7
Schadenmeldung – Services | Allianz, https://www.allianz.
ch/.../schaden_melde. abgefragt am 13. 10. 2014.
5
Leistungen, die im Rahmen der medizinischen
Reiseassistance erbracht werden, beziehen sich auf
die medizinische und psychologische Betreuung
erkrankter oder verletzter Menschen im Ausland
sowie deren Krankenrücktransport, den Versand
von Medikamenten oder die Überführung im
Todesfall. Weiterhin umfasst die medizinische
Assistance Informationsleistungen, wie etwa die
medizinische Beratung vor oder während einer
Reise zu Impfvorschriften oder Ähnlichem.
Leistungen der medizinischen Assistance sind
Bestandteil vieler Schutzbrief-, Unfall- und
Auslandsreisekrankenversicherungen. Einzelne
Assistancen bieten zudem Hilfe bei besonderen
medizinischen Fragestellungen an, wie zum Beispiel
bei Tauchunfällen oder bei Dialysereisen im Ausland.
5.2.3. Reiseassistance (Touristische Assistance)
Der Begriff der Reiseassistance umfasst
personenbezogene Leistungen im Zusammenhang
mit Auslandsreisen. Als Ergänzungsform der
oben genannten Assistance-Leistungen bietet die
Reiseassistance Hilfeleistungen bei organisatorischen
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
bzw. durch Diebstahl verursachten Problemen während
einer Reise. Sperrungen von Kreditkarten werden
veranlasst, abhanden gekommene Zahlungsmittel oder
Reisedokumente ersetzt usw. Bei Flugverspätungen, die
eine Weiterreise verhindern, wird die Unterbringung
in ein Hotel veranlasst sowie die Organisation eines
Ersatzfluges übernommen. Im Businessbereich
werden darunter Serviceleistungen verstanden, die
die Organisation und den Ablauf von Geschäftsreisen
betreffen sowie Hilfeleistungen bei verlorenen Laptops,
Mobiltelefonen etc.
5.2.4. Rechtliche Assistance
Rechtliche Assistance bezeichnet die
anwaltliche Unterstützung von Kunden bzw.
Versicherungsnehmern. Diese erfolgt entweder
durch eine telefonische Rechtsberatung, durch eine
internetbasierte Rechtsberatung oder durch die
Vermittlung an eine versierte Anwaltskanzlei vor Ort.
Insbesondere im Bereich der Rechtsschutzversicherung
haben sich die genannten Zusatzleistungen mittlerweile
nahezu als Standardleistung etabliert.
5.2.5. Hausassistance (Home Assistance)
Hausassistance bezeichnet Serviceleistungen
im Zusammenhang mit privaten Immobilien bzw.
Betriebsgebäuden. Die Leistungen umfassen zum
Beispiel die Organisation von Handwerkern oder
Reparaturdiensten, die rund um die Uhr verfügbar
sind. Ferner können die Bewachung der Immobilie,
Schlüsseldienste oder professionelle Haushüter
organisiert werden sowie die Betreuung von
Haustieren. Hausassistance-Leistungen sind häufig an
Gebäude- oder Hausratversicherungen, aber auch an
Hausschutzbriefe oder Stromtarife gekoppelt (Esser,
2004, 12).
5.2.6. Gesundheitsservices
Die Leistungsbereiche der inländischen
Gesundheitsservices umfassen Leistungen wie
Organisation ambulanter Pflege- und Hilfsdienste, aber
auch telefonische Gesundheitsinformationen sowie
die telefonische Betreuung chronisch Kranker bis hin
zum Rehabilitations-Management von Unfallopfern.
Dies bietet neben den oben dargestellten Leistungen
auch Hilfestellung bei der Wiedereingliederung
in das Berufsleben. Bei schwerer Verletzung oder
Erkrankung leisten Assistance-Unternehmen beim
Reha-Management konkrete Hilfe in allen Bereichen
der Rehabilitation.8
6. MITARBEITERQUALITÄT
Gute Mitarbeiter/Innen sind das wertvollste
Kapital eines Unternehmens. Diese Feststellung gilt
in besonderer Weise für das beratungs-und daher
personalintensive Versicherungswesen.
Erstklassige Versicherungsmitarbeiter sollten
folgende Eigenschaften besitzen:
– gediegene theoretische und praktische
Branchenkenntnisse,
– ein hohes Maß an Motivation und
Überzeugungskraft (da Versicherungs- Strukturen und
Terminologie für Laien schwer verständlich sind),
– belastbar sein,
– serviceorientiert denken und handeln,
– Verantwortung übernehmen,
– gut kommunizieren können (ua zuhören,
argumentieren),
–
ein
au s g e pr ä g t e s
R i s i ko - u n d
Solidaritätsbewusstsein besitzen,
– ein gesundes Mindestmaß an Führungsqualitäten
besitzen (da viele Versicherte im Unglücksfall eine
„führende Hand” benötigen, um richtig zu reagieren.
Die Gründe für ein so hohes Anforderungsprofil
sind einleuchtend. Die Versicherungskunden
sind „mündiger” geworden und evaluieren die
Versicherungsleistungen aus ihrer Sicht. Für alle
Fach-und Führungskräfte im Versicherungswesen
erfordert diese Entwicklung eine neue KundInnenund Qualitätsorientierung. Sie müssen sich intensiv
mit allen Aspekten der Qualität auseinandersetzen
und mit den verschiedenen Qualitätsmodellen vertraut
werden, die auf eine Verbesserung der Qualität in
Zukunft ausgerichtet sind. Es geht dabei vor allem um
die Qualitätssicherung durch Vermeiden von Fehlern,
den Umgang mit Beschwerden, Schadenbearbeitungen,
die kontinuierliche Ausrichtung auf die
Kundenbedürfnisse, die Entwicklung von Leitlinien
für Kundensicherheit durch Risikomanagement. Daher
benötigen alle Berufsgruppen Kenntnisse über die
Theorien und Instrumente des Qualitätsmanagements,
damit sie dann gemeinsam an einer kontinuierlichen
Verbesserung der Qualität in ihrer Abteilung,
Geschäftsstelle, Direktion etc arbeiten können.
Das Idealbild des Versicherungs- Mitarbeiters wird
durch eine Reihe von Fehlsteuerungen konterkariert;
vgl. dazu: UNIQA VitalClub, www.uniqa.hu/...VitalClub/1_
vitalclub.p..., abgefragt am 13. 10. 2014.
8
53
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
54
beginnend mit unzureichender oder unpassender
Ausbildung und endend mit schlechtem Betriebsklima.
6.1. Wissensriesen und Umsetzungszwerge
in einer Person
Oft beginnt die Deformierung eines jungen
Menschen schon während der Studienzeit, wenn die
Eltern oder ein Elternteil meinen, der junge „Einstein“
möge durch keinerlei Arbeit vom Lernen abgehalten
werden. Stufenweise zementiert sich dann in solchen
jungen Menschen die Meinung, praktische Arbeit
sei zum Unterschied von der theoretischen etwas
Minderwertiges, das es wann und wo immer, zu
delegieren gilt. Wenn dann das Studium der jungen
Theoretiker absolviert ist, sollte diese „Elite” -nach
Meinung der Eltern- als Führungskräfte in Betrieben
eingesetzt werden, obwohl sie selbst keinerlei praktische
Arbeitserfahrung besitzt.
Die Wirtschaftsjournalistin Jutta Görike verweist im
Artikel „Führungsprobleme: Nieten in Nadelstreifen”
(der Titel ist dem gleichnamigen 1992 erschienenen
Buch von Günter Oggers nachempfunden) auf eine
Managenent-Studie, die zeigt: „In vielen Chefetagen
herrscht Orientierungslosigkeit. Führungskräfte haben
zwar gute Vorsätze, aber es krankt an der Umsetzung”
(Göricke, 2010).
Schon die Monarchen und deren Ratgeber hatten
im Zeitalter der Aufklärung die diesbezüglich richtige
Einstellung, die sich in dem Spruch präsentiert: „Wer
nicht dienen kann, soll auch nicht herrschen!” Moderne
Umsetzercoaches erklären heute, warum Wissen ohne
Umsetzung praktisch nutzlos ist.9
Die Doppelbelastung meistern diese
Menschen durch gutes Zeitmanagement. Es ist
wichtig, eine Balance zwischen Arbeit, Studium,
Regeneration und sozialem Leben zu finden.
Unterstützung beim Meistern von Studium und Job
finden eine wachsende Zahl von Mitarbeitern auch bei
modernen Arbeitgebern. Die Arbeitgeber profitieren
nämlich vom aktuellen Wissen, das den Studierenden
vermittelt wird, und von der guten Vernetzung mit den
Fachhochschulen und Universitäten.10
6.3. Hohe Leistungsbereitschaft
Berufstätige, die nebenbei studieren, sind doppelt
gefordert. Dennoch wagen etliche den Schritt – und
bereuen ihn fast nie. Die zusätzliche Ausbildung
ermöglicht berufliche Flexibilität und Unabhängigkeit.
Das berufsbegleitende Studium sollte auch als
ein wichtiger Teil der Persönlichkeitsentwicklung
in Richtung Selbststeuerung gesehen werden.
Menschen mit ausgeprägten Fähigkeiten zur
Selbststeuerung leiden weniger unter Stress, haben
bessere persönliche Beziehungen und bewältigen
emotional belastende Situationen wesentlich effektiver.
Kurzum: Sie sind erfolgreicher, da sie über die
Willenskraft und Kompetenz verfügen, Hindernisse
und Rückschläge zu überwinden, um unbeirrt auf Kurs
zu bleiben, bis sie ihr Ziel erreicht haben (Pelz, 2014).
Hohe Leistungsbereitschaft ist das Ergebnis einer
inneren Haltung. Und diese innere Haltung eines
Menschen erwächst aus seinen Erfahrungen. Die
Erfahrungen mit der Firma bestimmen also die Haltung
zur Firma, und über diese Haltung den Leistungswillen
und die Einsatzbereitschaft. Untersuchungen zeigen
jedoch Bedenkliches: Immer weniger Mitarbeiterinnen
und Mitarbeiter engagieren sich aus vollem Herzen für
die Belange ihrer Firma.
Schlechtes Arbeitsklima, Mobbing und Probleme
mit den unmittelbaren Vorgesetzten sind der
Hauptantrieb in allen Altersgruppen, den Job
hinzuschmeißen. Wobei: Mit 40+ werden Mobbing
und Vorgesetztenprobleme bedeutsamer. Das
ist das Ergebnis einer jahrelangen fortlaufenden
Befragung von 700 Arbeitnehmern quer durch alle
Branchen, Hierarchien und Altersgruppen durch
Geraldine Hofstetter, Inhaberin der Wiener Jobbowl
Personalberatung (Bauer, 2014, 17).
Im Finanzdienstleistungsbereich findet nicht selten
nach Fusionen oder Integrationen Mobbing statt ;und
zwar in Form von:
– verspäteter oder unvollständiger Weitergabe
wichtiger Informationen
– Kannibalismus unter den verschiedenen
Vertriebskanälen
– bewusst verlangsamter Bearbeitung von Anträgen/
Vertragsänderungen und Leistungsabrechnungen.
„Es ist die negative emotionale Belastung, die
den Job wechseln lässt”, kommentiert Geraldine
Hofstetter. Sie vermutet klassische Anlassfälle: Allzu oft
würden Junge ohne Führungserfahrung oder interne
Fachexperten in Führungsjobs gehoben und dann mit
der Mitarbeiterführung alleine gelassen. Sie mahnt
Begleitung und Coaching von Unternehmen ein, statt
„die Leute mit der Ehre der Beförderung alleine im
Regen stehen zu lassen” (Bauer, 2014, 17).
frankcaspers – fc umsetzercoach.de/wissensriesen-und..abgefragt am 14. 10. 2014.
www.fh-ooe.at/berufsbegleitend-studieren; abgefragt. Am
10. 9. 2014.
6.2. Berufsbegleitende Studien – der neue Weg
9
10
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
Diese
in
der
Tat
bedenklichen
Untersuchungsergebnisse lassen aus der Sicht der
Hirnforschung, also nur einen Schluss zu: Immer
mehr Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter machen am
Arbeitsplatz Erfahrungen, die sie nicht dazu animieren,
sich übermäßig für die Firma einzusetzen. Unsere
Überzeugungen, Glaubenssätze, inneren Einstellungen
und schlussendlich die daraus hervorgehenden
Haltungen bestimmen, was ein Mensch denkt, wie er
Dinge bewertet, wie er handelt. Der springende Punkt
dabei ist: Wir können die dort entstandenen Haltungen
nicht einfach ändern. Weder Appelle in den berühmtberüchtigten Sonntagsreden noch Ermahnungen
und Belehrungen in Mitarbeitergesprächen werden
Mitarbeiter wirklich zu mehr Leistung inspirieren. Die
innere Einstellung, die Haltung verändert sich dadurch
nicht (Bauer, 2013, 35).
Wie sind unter solchen Voraussetzungen
die Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter zu
Haltungsänderungen zu bewegen?
Es gibt nur einen erfolgversprechenden Weg: durch
neue, günstigere Erfahrung. Das ist aber leichter gesagt
als getan, und zwar deshalb, weil Menschen dazu ihre
Bezugsperson, den Kollegen oder Vorgesetzten, mögen
müssen, und ihr oder ihm gegenüber aufgeschlossen
sein müssen. Das ist die Voraussetzung für neue, eine
positive Haltungsänderung bewirkende Erfahrungen.
6.4. Wie ich fühle, so arbeite ich
Der Zusammenhang zwischen Fühlen und Leisten
stellt sich laut Gerald Hüther folgend dar:„Erfahrungen
gehen buchstäblich unter die Haut. Das emotionale
Netzwerk im Hirn verknüpft sich mit dem kognitiven
Netzwerk zu einer festen Struktur. Diese lässt
sich nicht durch noch so viele Anfeuerungen und
Ermunterungen in all den flammenden Ansprachen
bei Betriebsfesten oder durch sonstige Belehrungen
und Ermahnungen verändern. Das gelingt wie gesagt
nur durch neue Erfahrungen, mit denen dann die alten,
eingefahrenen Netze im Gehirn überschrieben werden.
Mit den besseren können also dann die weniger guten
Erfahrungen gelöscht werden. Am besten gelingt das,
wenn der Mensch begeisternde Erfahrungen macht.
Die reißen ihn dann im wahrsten Wort des Sinnes mit
und aus alten Haltungen heraus” (Bauer, 2013, 35).
7. BERATUNGS- UND
KOMMUNIKATIONSQUALITÄT
Versichern ist im Großteil aller Fälle ein beratungsun kommunikationsintensives Geschäft. Oft muss der
Bedarf erst geweckt werden, weil sich der (potentielle)
Kunde der Risiken, denen er ausgesetzt ist zu wenig
oder überhaupt nicht bewusst ist. Ist in dieser ersten
Phase individuelle Beratungsqualität geboten worden,
erkennt der Kunde deutlich seine Risiken. In der
folgenden zweiten Phase sollte ein guter Berater
selektieren, welche Risiken – ohne Versicherung
beseitigt werden können – auf den Versicherer
übertragen werden können – unversicherbar sind.
So wird ein Gastwirt, der einen Hund besitzt, der bei
jeder sich bietenden Gelegenheit Gäste anfällt, besser
beraten sein, wenn er das aggressive Tier entfernt,
statt eine Hundehaftpflichtversicherung mit hohen
Prämienzuschlägen abzuschließen.
Wenn nun in der dritten Phase das passende
Versicherungsprodukt in Preis-und Leistung
präsentiert wird, kann diese „unsichtbare Ware” wieder
nur beschrieben werden. Der Kunde kann selbst
das Produkt weder sofort auf Qualität prüfen, noch
feststellen, ob der Preis gerechtfertigt ist. Er muss dem
Versicherungsvermittler vertrauen, der für ihn auch
Preisvergleiche der verschiedenen Anbieter erstellt.
Der Vermittler trägt in dieser Situation ein hohes Maß
an Verantwortung, denn das falsche Produkt kann im
Schadenfall fatale Folgen für den Versicherungsnehmer
hervorrufen.
7.1. Fehlerhafte Beratung – eine
Schuld mit bedrohlichen Folgen
Wenn
zB
dem
Eigentümer
eines
Nahrungsmittelbetriebes, der ausdrücklich gegen
alle existenzbedrohenden Risiken vorsorgen wollte,
von einem Vermittler eine Bündelversicherung ohne
Deckung des Haftpflichtrisikos verkauft wurde,
und nun Dutzende Konsumenten nach Genuss des
Nahrungsmittels Vergiftungen aufweisen, können die
Schadenersatzforderungen den Betrieb in den Ruin
treiben.
Wieviel Schuld trägt der Vermittler und welche
Konsequenzen gibt es?
Schon im 19. Jh beschäftigten sich berühmte
Schriftsteller mit dieser Frage, in der es um
Verantwortung geht. Dostojevskis Werk „Schuld
und Sühne“ wird heute mit „Verbrechen und Strafe”
„übersetzt”. Wir sprechen viel von Verantwortung,
fordern sie aber „von den anderen”. Selbst
Verantwortung zu übernehmen heißt, die Folgen seiner
Taten zu tragen (Boberski, 2014).
Der moderne zivilisierte Mensch europäischer
Prägung nimmt, wenn auch nicht immer als
Person, so doch als Teilhaber einer Kultur, die sich
angeblich schuldig gemacht hat, Schuld auf sich.
55
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
56
Zugleich dispensiert er sich selbst aber von dieser
Schuld. Der moderne Mensch ist geradezu ein
„Schuldverschiebungsstratege”.
Wenn Versicherungsberater erfolglos sind,
wird in Besprechungen die Ursache dafür gern der
mangelhaften Ausbildung, dem unattraktiven Produkt
oder der allgemeinen Wirtschaftskrise zugordnet. Wer
andere ständig von Verantwortung entlastet, spricht
diesen die Fähigkeit ab, Verantwortung übernehmen zu
können. Jede im Versicherungswesen tätige Fach- und
Führungskraft sollte wissen: Jemandem Verantwortung
zu übertragen, heißt auch , ihn mit Macht auszustatten.
Wenn Menschen in (Versicherungs)Unternehmen
dort mit Macht ausgestattet werden, wo sie keine
Möglichkeit haben, diese auch zu praktizieren bzw
umzusetzen, ist die Übernahme von Verantwortung
nicht möglich.
Der Philosoph Konrad Liessmann betont: „Im
Begriff Verantwortung steckt das Wort Antwort. Sich
verantworten heißt im ursprünglichen Sinn, auf eine
gestellte Frage antworten zu können. Wo aus welchen
Gründen auch immer keine Frage gestellt werden kann
oder darf, gibt es keine Verantwortung. Wer in einem
modernen Unternehmen zur Verbesserung der Qualität
in Produktgestaltung, Beratung, Service etc beitragen
möchte, sollte selbst Verantwortung zumindest für
einen Teil der Tätigkeit übernehmen, statt stets neue
Verantwortungsträger zu suchen” (Hämmerle, 2014, 9).
7.2. Die Wechselbeziehungen zwischen
Vermittlern, Versicherern und Kunden
Der Versicherungsagent ist wie der
Versicherungsmakler, Versicherungsvermittler, hat
aber im Gegensatz zum Versicherungsmakler kein
Vertragsverhältnis zum Versicherungsnehmer. Es
gibt jedoch nationale „Spielregeln” (in Österreich
die Gewerbeordnung), die das Verhältnis beider
Vermittler-Gruppen zum Versicherungsnehmer
festlegen.
Der Grundgedanke, den auch die EU-Versic
herungsvermittlerrichtlinie enthält, ist, dass der
Versicherungsnehmer immer wissen muss, mit
welchem Vermittlertyp (Agent oder Makler) er es zu
tun hat. Agenten müssen auch das Unternehmen für
das sie vermitteln, bekannt geben.
Weiter ist – und hier bewegen wir uns auf der Ebene
der Beratung im Einzelfall – anhand der Angaben,
Wünsche und Bedürfnisse des Kunden vorzugehen, und
diese sind nachweislich in einem Beratungsprotokoll
festzuhalten, welches dem Versicherungsnehmer zu
übergeben ist. Der Mehrfachagent ist – genau wie
der Makler – verpflichtet, aus seinem Angebot den
bestmöglichen Versicherungsschutz, „Best Advice” für
den Versicherungsnehmer auszuwählen. In etlichen
Fällen, lässt sich aber erst im Schadenfall feststellen,
ob wirklich der beste Versicherungsschutz ausgewählt
wurde (Sippl, 2010, 27).
Oft ist der couragierteste „Best Advice” Kämpfer,
der am geringsten honorierte Vermittler. Das
liegt an einer oft kritisierten Gepflogenheit, dass
der Makler zwar durch Vollmacht des Kunden
ermächtigt wird, als dessen „Bundesgenosse“ die
anstehenden Versicherungsangelegenheiten zu regeln,
honoriert wird er dafür (in vielen Staaten) aber vom
Versicherer, bei dem letztlich der Vertrag landet. geht
er nun in der Selektion streng nach „Best advice“
vor, hat er oft keinen Anteil an Bonifikationen und
Höchstprovisionen, welche die Gesellschaften jenen
Maklern bieten, die ihnen die meisten und größten
Neugeschäfte bringen. Höhere Provisionen und
Courtagen, die Versicherungsunternehmen an für sie
besonders engagierte Makler bezahlen, konterkarieren
das Streben nach „Best Advice” und senken damit die
Beratungsqualität für den Kunden.
Ein anderes Phänomen in Wechselbeziehungen
zwischen Versicherern und Vermittlern, das die
Beratungsqualität senkt ist der Umstand, dass die
Vorsorgeprodukte in immer rascherer Abfolge an
die neuen demografischen, technologischen und
ökonomischen Gegebenheiten angepasst werden. Die
Aus-und Weiterbildung der Vermittler hinkt allerdings
oft dieser Entwicklung nach. Die sich stetig erweiternde
Arbeitswelt sowie das Aktionsfeld der Versicherer
und Vermittler müssen stufenweise durch neue rasch
greifende Ausbildungskriterien angereichert werden.
Das Globalisierungszeitalter und die
Informationsgesellschaft sind durch einen neuen Typ
von Kunden charakterisiert, die eine andere Art von
Beratung als bisher erwarten. Die Beratungsemsigkeit
der Vermittler vor Abschluss des Neugeschäfts und die
Viskosität der Nachbetreuung sowie oft mangelhafte
Beratung im Schadenfall lehnen zunehmend mehr
Kunden ab.
7.3. Kundenkommunikation via Internet
Eine neue Internet-Generation von Kunden
wächst heran , die es gewohnt ist, nur mehr mit Finger
und Tastatur Dienstleistungen und Produkte aus
vorhandenen Vergleichstabellen zu wählen, kaufen;
Schadenmeldungen durchzuführen und parallel dazu
laufende online-Ausbildung zu praktizieren.
Wenn die Vermittler-Organisationen nicht
bald aus ihren einseitig wachstumsorientierten
Neugeschäftsfetischismus herausfinden, werden
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
beginnend mit den heute 30-40Jährigen Kunden
, überall dort wo Leistungen und Preise digital
vergleichbar sind, keine Berater mehr notwendig sein,
denn diese Funktionen übernehmen Beratungsportale.
Allerdings werden dort, wo Leistungen nicht
vergleichbar sind, hoch spezialisierte Experten gefragt
wie noch nie sein (Müller, 2014, 66). Im Übrigen ist
hinsichtlich Kommunikationsqualität das Internet
nicht automatisch der Feind gediegener Beratung.
Im Gegenteil, es ist auch eine Chance für kleine
Anbieter, sich im Wettbewerb um den Kunden mit
großen Konkurrenten zu messen. Denn im Internet
entscheiden vor allem Kreativität und Flexibilität. Dazu
gehöt das proaktive Anbieten von Hilfestellungen vor
und nach Vertragsabschluss bzw im Schadenfall.
7.3.1. Leicht verständliche Formulierungen − eine
schwierige Arbeit
„Man glaubt, das macht man so nebenher, denn was
locker-flockig klingt, wird ja wohl auch so zu schreiben
sein”, ortet Judit Wolfsberger vom Writer‘s Studio ein
großes Missverständnis. Dabei ist es wie bei jedem
Handwerk: Je müheloser es wirkt, umso mehr Übung
und Erfahrung stecken dahinter (Mathis, 2014, 33).
Der Mythos vom passionierten Autor, dem alles aus
der Feder fließt, ist in den Köpfen immer noch präsent.
Viel zu wenige wissen, dass Schreiben ein Prozess mit
mehren Schritten ist, in dem sich ein Text entwickelt.
Die Versicherungswirtschaft bedient sich einer
spezifischen Terminologie. Die Rechte und Pflichten
der Vertragspartner werden oft in langatmige
juristische Formulierungen eingebaut. Um solche
Textkonvolute kurz und leichtverständlich als
Erstinformation via Internet zu präsentieren, braucht
es neben Know-how auch einer Außensicht. So wie
ein Schneider mit gutem Augenmaß nicht ganz auf
das Maßband verzichten sollte, sollte jeder Texter von
einem neutralen Wertmaß profitieren. Immer wieder
sollen sich Berater und Experten der Kommunikationsoder Marketingabteilungen die Fragen stellen:
„Versteht man die Aussage, oder verliert man irgendwo
den Faden? Steht das Wichtigste wirklich am Anfang?
Was macht einen guten Text aus?” Unumgänglich
sind Empathie, bzw intellektuelles und psychisches
Einfühlungsvermögen. Der Text muss für die Leute/
Zielgruppen geschrieben werden, die ihn lesen sollen.
Die Botschaft soll leicht verständlich vermittelt werden.
Die Formulierung wird keineswegs „transparenter”,
wenn unverständliche Formulierungen der jeweiligen
Landessprache durch ebenso unverständliche
Anglizismen ersetzt werden. Wichtig sind nicht der
Sender und seine Befindlichkeiten, sondern der
Empfänger und seine Interessen.
8. SICHERHEITSQUALITÄT
Hauptziel der Versicherungswirtschaft hinsichtlich
Sicherheitsqualität ist, die dauernde Erfüllbarkeit
der vertraglich vereinbarten Leistungen zu
garantieren. Dazu müssen die in der EU tätigen
Versicherungsunternehmen „gesunde” Strukturen
aufweisen, Diese werden -nach den Bestimmungen
der einschlägigen EU-Richtlinien- in den
einzelnen Mitgliedsstatten durch den Gesetzgeber
vorwiegend in nationalen Versicherungsaufsichtsund Versicherungsvertragsgesetzen vorgegeben.
Auf diese Weise wird Sicherheit in fünffacher
Weise gewährleistet; nämlich durch: ausreichende
Eigenmittelausstattung, Inhaltskontrolle der Produkte
und Prämien, vernünftige Rückversicherungspolitik,
maximal sichere und erst in zweiter Linie ertragreiche
Kapitalveranlagung Datenschutz.
8.1. Eigenmitelausstattung und Kapitalveranlagung
Wenn eine neu gegründete Versicherungsgesellschaft
als erstes Geschäft zB ein Wohnhaus im Wert von
150.000.- € für eine Jahresprämie von 400.- € gegen
Feuer versichert, muss der Versicherungsnehmer
die Garantie (= Sicherheitsqualität) haben, dass
er auch als erster Kunde im Fall eines baldigen
Totalschadens die volle Summe ausbezahlt erhält. Aus
diesem Grund schreibt der Gesetzgeber vor, dass ein
Versicherungsunternehmen schon zu Beginn seiner
Geschäftstätigkeit eine solide Mindestkapitalaustattung
besitzen muss. Diese ist dann im Zuge des wachsenden
Geschäftsaufkommens auszubauen. Die EUMitgliedstaaten handeln dabei nach den Vorgaben der
EU-Richtlinien.
Um in weiterer Folge der Geschäftstätigkeit
ausreichende Eigenmittel zu erwirtschaften, müssen
Versicherer gewinnbringend arbeiten. Dabei können
zwei Arten von Gewinnen entstehen:
– Technische Gewinne aus der direkten
Geschäftstätigkeit. Diese entstehen ZB, wenn
die durchschnittliche Lebenserwartung der
Ablebensrisikoversicherten steigt, und diese somit
länger als ursprünglich kalkuliert ihre Prämien
bezahlen.
– Die zweite Gruppe sind Veranlagungsgewinne. Sie
entstehen dadurch, dass große Teile der Prämiengelder
oft über Jahrzehnte hinweg von den Versicherern als
Reserven verwaltet werden. Diese Gelder müssen sicher
57
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
58
und ertragreich veranlagt werden. Die Veranlagung
erfolgt – auch wieder nach gesetzlichen Vorgaben
in Wertpapieren, Sparguthaben, Immobilien und
Investitionen.
Früher geschah es, dass in Jahren großer und
zahlreicher Schadenfälle, das ein oder andere
Versicherungsunternehmen durch bloße Gewinne
(Renditen) aus der Kapitalveranlagung vor dem
Niedergang bewahrt wurde. Das ist gegenwärtig  wie
das folgende Kapitel zeigt – kaum möglich.
8.2. Null- und Negativzinsen belasten die
Versicherungsbranche
Viele EU-Bürger haben eine Lebensversicherung.
Doch wegen des allgemein niedrigen Zinsniveaus sind
die Renditen mager. Die Europäische Zentralbank
hielt den Leitzins bis gegen Jahresmitte 2014 auf
einem Rekordtief von 0,5 Prozent. „Klassische
Lebensversicherungen werden für Konsumenten
immer mehr zum Verlustgeschäft. Das System steht
auf der Kippe”, sagt Gabi Kreindl vom Verein für
Konsumenteninformation (VKI). Denn nur 70 bis 80
Prozent der eingezahlten Beträge werden tatsächlich
veranlagt. Der Rest fließt in Verwaltungs- und
Vertriebskosten sowie in Steuern. „Aufgrund hoher
Verwaltungskosten und niedriger Kapitalmarktzinsen
ist bei klassischen Lebensversicherungen auf Jahre
hinaus kein Profit zu erwarten”, heißt es beim VKI.
Doch nach Jahresmitte 2014 wurde die Situation noch
angespannter. Negative Zinsen klingen nach einer
Absurdität. Welcher Sparer, ob privat oder institutionell
würde denn Geld gegen Gebühr auf die Bank tragen?
Doch seitdem die Europäische Zentralbank
im Juni 2014 Strafzinsen auf Einlagen einhebt, die
Geschäftsbanken bei EZB. In Frankfurt deponieren,
sind die Negativzinsen in Europa deutlich stärker
verbreitet... Ein Studie von Zinsanalysten der Bank of
Amerika Merill Lynch aus dem Sept. 2014.beziffert das
Ausmaß der Entwicklung. Demnach sind bereits 1,3
Billionen Euro an Staatspapieren unter die Nulllinie
abgesunken. Investoren, die etwa eine zweijährige
Anleihe kaufen, oder österreichische bzw französische
Wertpapiere. mit bis zu dreijähriger Laufzeit,
akzeptieren dafür eine negative Renditen.
Das alles verschärft den viel beschworenen
Anlagenotstand, gerade für institutionelle Investoren
wie Versicherungen und Pensionskassen. Diese.
Institutionen müsse in vielen Fällen ihren Kunden noch
immer Garantiezinsen bezahlen. Wollen sie negative
Zinsen vermeiden, müssen sie höhere Risiken eingehen
und etwa riskantere Papiere von Unternehmen kaufen.
Eine aktuelle Studie von Goldmann Sachs zeigt,
dass die aktuelle. Niedrigzinsphase gerade auch private
Pensionssysteme vor Herausforderungen stellt. Europas
größte Unternehmen sehen sich in ihren Pensionsfonds
mit einer Lücke von 170 Milliarden Euro konfrontiert,
schätzt man bei Goldmann Sachs und erwartet, dass
die Konzerne Milliarden allein an Garantiezinsen
nachschießen müssen.11
8.3. Kredite als Anlageform
In Österreich gibt es seit Jahresbeginn 2014 für
Versicherungen eine neue Chance. Die österreichische
Finanzmarktaufsicht (FMA) setzte eine Novelle
zur Kapitalanlageverordnung durch. Damit wird
es den Assekuranzen erleichtert, an Unternehmen
direkt Kredite zu vergeben. „Diese Maßnahme
eröffnet einerseits den Versicherern eine zusätzliche
ertragsstärkere Veranlagungsform und stellt
andererseits österreichischen Großunternehmen
und der heimischen mittelständischen Wirtschaft
zusätzliche Mittel für Investitionen zur Verfügung”,
betonen die FMA-Chefs Helmut Ettl und Klaus
Kumpfmüller.
In Deutschland können Unternehmen schon seit
einigen Jahren Kredite bei Versicherungen beantragen.
Legt man die deutschen Zahlen auf Österreich
um, ergibt sich laut einer FMA-Schätzung ein
Finanzierungsvolumen von 4,2 Milliarden Euro.
Laut „Presse”-Rundruf machen die meisten
Assekuranzen davon Gebrauch.12 Es gibt jedoch
strenge Vorgaben der Finanzmarktaufsicht. Um die
Kundengelder zu schützen, hat die Finanzmarktaufsicht
die Kreditvergabe an bestimmte Bedingungen
geknüpft. So dürfen Versicherungen maximal fünf
Prozent ihrer Rückstellungen für derartige Darlehen
aufwenden. Zudem müssen die Firmen, die einen
Kredit bekommen, über eine gute bis sehr gute Bonität
verfügen. Weiters ist jede Finanzierung jährlich einem
Risikoprüfungsprozess zu unterziehen. Um nicht mit
der Finanzmarktaufsicht in Konflikt zu geraten, können
Versicherungen nur Geschäfte mit Unternehmen
machen, die ein niedriges Risikoprofil aufweisen.
Doch solche Firmen zahlen schon jetzt wenig
Zinsen. Bei großen österreichischen Konzernen, die
über ein gutes Rating verfügen, liegt der Zinssatz für
einen Zehn-Jahres-Kredit gegenwärtig bei 2,5 Prozent
bis drei Prozent pro Jahr.
11
o.A.,1,3 Billionen Euro für die Katz ; in: Der Standard vom
11./12,10. 2014, S. 23.
12
o. A. Die Banken bekommen Konkurren; in Die Presse
vom 24.08.2013, S. 15.
4/2014
Gedanken zum Qualitätsbegriff in der Versicherung
9. QUALITÄT DER GESETZLICHEN
RAHMENBEDINGUNGEN
Die Versicherungsbranche durchläuft seit der
Weltfinanzkrise (2008-2010) einen gesetzlichen
Reformprozess, dessen Ziel es ist, mit Hilfe der
„neuesten” Instrumente der Finanztheorie und
Risikoanalyse die Anforderungen der Solvabilität der
Versicherungsunternehmen zu „modernisieren” und
anzupassen.
9.1. Solvency II
Solvency II ist ein heiß diskutiertes EUProjekt, das die EU-weite Harmonisierung des
Aufsichtsrechts in Versicherungen verfolgt und
diese mit den aufsichtsrechtlichen Regelungen
für Kreditinstitute in Einklang bringen soll, um
widersprüchliche Handlungsvorschriften für den
Versicherungs- und Bankensektor zu vermeiden.
Anders als bei der Bankenbranche stehen aber nicht
die Einzelrisiken, sondern ein komplexes System zur
Gesamtsolvabilität im Zentrum. Neben quantitativen
(ist die Höhe des Solvenzkapitals ausreichend) werden
außerdem qualitative Aspekte (hat das Unternehmen
ein angemessenes Risikomanagementsystem)
betrachtet. Als dritter Aspekt der Reform gilt das
Ziel mit der Novelle die Konvergenz der nationalen
Versicherungssysteme voranzutreiben.13 Solvency II ist
angelehnt an die Solvabilitätsregeln des Bankensektors
„Basel II” und verfolgt damit ebenfalls das Drei-SäulenModell.
9.1.1 Die erste Säule
Die erste Säule enthält Regelungen zur marktnahen
Bewertung von Aktiva und Passiva, insbesondere
zu den versicherungstechnischen Rückstellungen
und zu den tatsächlich vorhandenen Eigenmitteln
(eligible own funds). Das Solvency Capital
Requirement (SCR) beschreibt dabei die regulatorische
Solvenzkapitalanforderung. Das Minimum Capital
Requirement (MCR) beschreibt die regulatorische
Untergrenze des zu haltenden Solvenzkapitals. Es stellt
die letzte aufsichtsrechtliche Eingriffsschwelle dar,
bevor dem Unternehmen die Erlaubnis entzogen wird.
9.1.2. Die zweite Säule
Die zweite Säule umfasst ein aufsichtsrechtliches
Überprüfungsverfahren,
das
qualitative
Solvency II kompakt: Das Solvency II Säulenmodell, www
.solvency-ii-kompakt.de/ abgefragt am 16. 10. 2014.
13
Mindestvoraussetzungen an das Risikomanagement
der Versicherer stellt. Versicherer müssen das
Vorhandensein einer Geschäfts- und Risikostrategie,
einer angemessenen Aufbau- und Ablauforganisation
und eines internen Steuerungs- und Kontrollsystems
durch bspw. angemessene Qualifikationen der
Vorstände (sog. fit and proper-Kriterien) nachweisen.
Außerdem sollen eine interne Revision und eine
Notfallplanung vorhanden sein. Angewendet wird
dabei der Grundsatz der Proportionalität der besagt,
dass für alle gleiche Anforderungen und Zielvorgaben
gelten. Allerdings muss sich die Umsetzung an
dem jeweils individuellen Geschäftsmodell des
Unternehmens orientieren.
9.1.3. Die dritte Säule
In der dritten Säule werden zur Förderung der
Marktdisziplin Vorschriften zur Offenlegung sowohl
gegenüber der Öffentlichkeit (public disclosure) als
auch gegenüber der Aufsichtsbehörde (supervisory
reporting) formuliert. Bei den Berichtspflichten
nach Säule 3 sollen engere Anbindungen an
andere gesetzliche Berichtspflichten wie bspw.
an die Rechnungslegung, insbesondere den IFRS
(International Financial Reporting Standards), erreicht
werden.
9.2. Datenschutz
Versicherer besitzen eine Reihe wichtigster
Daten über wirtschaftliche, soziale, gesundheitliche
Verhältnisse und grenzüberschreitende Transaktionen
ihrer. Kunden. Sie haben Zugriff auf Bankkonten,
können Garantien abgeben, Kraftfahrzeuge zum
Straßenverkehr zulassen uvm. Datenmissbrauch kann
hier schwerste Folgen für die Betroffenen haben.
Die von der EU vorangetriebenen Reformen
geben den Bürgern mehr Kontrolle über ihre Daten
und mehr Vertrauen in die digitale Wirtschaft Sie
führen aber auch zur Stärkung der wirtschaftlichen
Wettbewerbsfähigkeit Europas auf den Weltmärkten,
die derzeit höchste politische Priorität hat. Die von
der Europäischen Kommission vorgeschlagene
Reform der europäischen Datenschutzvorschriften
spielt dabei eine ausschlaggebende Rolle. Sie wird
der digitalen Wirtschaft durch die Verringerung
des Verwaltungsaufwands für Unternehmen einen
enormen Impuls verleihen und gleichzeitig die Rechte
der Bürger stärken.
Die EU-Kommissarin für Justiz, Martine Reicherts
lieferte dazu einen ausführlichen Kommentar, in dem
es ua heißt: „Die Reform wird auch Unternehmen
59
4/2014
WOLFGANG ROHRBACH
60
entlasten. Sie werden sich nur noch mit einer nationalen
Datenschutzbehörde und einem einzigen Regelwerk
für die gesamte EU auseinandersetzen müssen, statt
mit 28 einzelnen. Dies wird Kosten und Aufwand für
Unternehmen verringern und kleinen Unternehmen
und insbesondere Start-ups die Möglichkeit bieten,
neue Märkte zu erobern.
Gleichzeitig gibt die Reform den Bürgern mehr
Kontrolle über ihre Daten und trägt dazu bei,
das Vertrauen der Bürger, das durch zahlreiche
Spähskandale und Datenschutzverstöße gebrochen
wurde, wiederherzustellen. Das Verbrauchervertrauen
ist höchstes Gut der digitalen Wirtschaft. Nur wenn
dieses Vertrauen wiederhergestellt wird, werden
Unternehmen in der Lage sein, das Potenzial dieses
Sektors auszuschöpfen” (Reicherts, 2014, 39).
Die Reform wird mit verbesserten Instrumenten
umgesetzt. Das Szenario ist charakterisiert durch
klare Vorschriften zur Datenübertragung und den
Grundsatz, dass jedes Unternehmen, das in Europa
tätig ist, den EU-Vorgaben/ Gesetzen untersteht,
auch wenn seine Server außerhalb Europas platziert
sind, Nun gilt es Ängste vor Überwachung und der
Unsicherheit der Daten auszuräumen. Schneller
gegen Zuwiderhandelnde können nun die nationalen
Datenschutzbehörden vorgehen, indem sie Sanktionen
gegen Unternehmen verhängen, die gegen die
Vorschriften verstoßen. Dadurch wird den Bürgern
gezeigt, dass ihre Rechte effektiv gewahrt werden.
Die Reform verleiht der EU den modernen Rahmen,
um das Vertrauen der Bürger in die Sicherheit ihrer
Daten wiederherzustellen, und spendet Unternehmen
Klarheit und Rechtssicherheit, unerlässliche Faktoren
für deren Geschäftstätigkeit in Europa.
Nun kommt der hoffentlich nicht zu langwierige
Prozess, in welchem die Mitgliedstaaten, gemeinsam
mit Kommission und Europäischem Parlament,
gewährleisten müssen, dass diese modernen
Datenschutzvorschriften bald umgesetzt werden. Das
Parlament hat bereits breite Unterstützung zugesichert,
und die Staats- und Regierungschefs haben die
Annahme eines starken Rahmens für den allgemeinen
Datenschutz bis 2015 zugesagt.
Die neue Europäische Kommission unter JeanClaude Juncker hat die Vollendung des digitalen
Binnenmarktes zu einer ihrer Prioritäten erklärt. Die
Datenschutzreform sollte ein wichtiger Schritt nach
vorn sein, der die Grundlage für künftige ehrgeizige
Projekte in den nächsten fünf Jahren darstellt.
10. SCHLUSSBETRACHTUNG
Versicherungsqualität ist ein vielschichtiger Begriff,
der noch dazu unterschiedliche Wertigkeit für die
diversen Zielgruppen besitzt. So sehr etwa einem
plötzlich arbeitslos gewordenen Kaufmann mit einer
Überbrückungsrente aus seiner Lebensversicherung
geholfen ist, so wenig kann damit ein zum bettlägrigen
Pflegefall gewordener Single anfangen. Dieser benötigt
garantierte Dienstleistungen durch Betreuer und
PflegerInnen. Die Versicherungswirtschaft steht vor
der Aufgabe, zielgruppenorientierte Qualitäts-Services
in Ergänzung zu den klassischen VersicherungsGrundleistungen anzubieten.
Wolfgang ROHRBACH, PhD
Danube University Krems, Austria
Deliberations about quality in insurance
UDC: 005.6:368 Scientific debate
SUMMARY
Europe has reached a new trend – thinking within
new qualitative measures. Simultaneously, that is a
farewell to the fetishism of uncontrolled economic
growth, thinking about quantities.
Quality, word deriving from latin qualitas, has two
meanings: one neutral, as sum of all features of an
object, system or process and another that expresses
good characteristics of an object, system or process.
Term quality has other meanings in the literature.
Often in everyday speech, quality is synonym for good.
Therefore, one speaks of „good” or „bad” quality during
assessment of the goods and services. It is difficulty for
insurance to set up quality criteria in their entirety. That
is because unique nature of insurance as an „invisible
good”, which has been classified as gambling in the
General Civil Code 1812.
Quality term appears as a multi-level phenomenon
in the insurance theory and practice. There are six basic
areas overlapping: Product quality, Quality of the staff,
4/2014
Deliberations about quality in insurance
Quality of counselling and communication, Security
quality, Quality of the legal framework.
Key words: counselling, services, communication,
employee, product, loss, service, security, investment
LITERATUR
Bauer, K. (2014). Neue Ansprüche an den Job, in: Der
Standard vom 5. 10. 2014.
Bauer, K. (2013). Wie das Hirn das Herz in den Job bringt,
Interview mit dem Hirnforscher Gerald Hüther in: Der
Standard vom 23-24. 2. 2013.
Boberski, H. (2014). Wir Schuldverschiebungsstrategen,
in: Wiener Zeitung vom 20–21. 9. 2014.
Dabringer, C. (2013). Ärzte, Alter und Verantwortung,
Die Presse, 31.08.2013.
Esser, M. (2004). Assistance in der
Versicherungswirtschaft. Ein marketingorientierter Ansatz
zur Unternehmenswertsteigerung, in: Passauer Reihe. Risiko,
Versicherung und Finanzierung, Verlag VVW, Karlruhe.
Göricke, J. (2010). Führungsprobleme: Nieten in
Nadelstreifen, in: Süddeutsche Zeitung vom 22. 5. 2010.
Göweil, R. (2014). Neu denken- gar nicht leicht, in:
Wiener Zeitung vom 11–12. 10. 2014.
Hämmerle, W. (2014). Im falschen Leben, erschienen in:
Wiener Zeitung vom 20–21. 9. 2014.
Hürlimann, R., Fopp, L. (1991). Service-Management in
der Assekuranz; in: Versicherungswirtschaft eV Karlsruhe,
Heft 10.
Mathis, D. (2014). Ruhig einmal zum Duden greifen, in:
Die Presse vom 11. 10. 2014.
Müller, M. (2014). PRO&CONTRA/Stirbt der
Beratermarkt durch Internet langfristig aus?, in: AssCompact
Austria/ Fachmagazin für Risiko- und Kapitalmanagement,
10.
Nicholls, V. (2014). Menschen brauchen Routine,
Interview mit dem Psychoanalytiker Kenneth Eisold, in: pay/
Das Kundenmagazin von arvato FINANCIAL SOLUTIONS
Deutsche Ausgabe, 1.
Pelz, W. (2014). Viele Führungskräfte sind Wissensriesen,
aber Umsetzungszwerge MA panorama/ESSAY: abgefragt am
1. 10. 2014.
Reicherts, M. (2014). Datenschutz: Europa braucht neue
Vorschriften, in: Der Standard vom 10. 10. 2014.
Sippl, H. (2010). Zur (rechtlichen) Situation
des Versicherungsagenten – ein Rückblick
und Überblick, erschienen in der Studie der
Wirtschaftskammer Niederösterreich ÜBERALTERUNGUND
NACHFOLGEPROBLEME
DER
VERSICHERUNGSAGENTEN, St. Pölten.
61
4/2014
ČLANCI
62
Alkistis CHRISTOFILOU
Praksa unakrsne prodaje proizvoda osiguranja i
Predlog Direktive o posredovanju u osiguranju II
1
UDK: 366.5:339.13
UDK: 658.8:368
Primljen: 20. 10. 2014.
Prihvaćen: 24. 10. 2014.
Stručni rad
Apstrakt
Autor u radu pažnju posvećuje praksi unakrsne prodaje osiguranja zajedno sa bankarskim ili investicionim
uslugama što je regulisano Predlogom za izmenu Direktive EU o posredovanju u osiguranju 2002/92. Posebno se ukazuje na činjenicu da rizici paketa prizvoda
koji se nude potrošačima se, po pravilu, razlikuju od
rizika njegovih pojedinačnih delova. Stoga, na zahtev
potrošača, posrednik u osiguranju ili društvo za osiguranje imaju obavezu da daju adekvatan opis različitih
delova paketa i načina na koji njihov uzajamni odnos
menja povezane rizike u odnosu na potrošača. Autor zaključuje da kombinovana prodaja proizvoda
može biti u korist potrošača, pod uslovom da su prodajni postupci u skladu sa Direktivom o nepoštenoj
trgovačkoj praksi, budući da takvi postupci ne smeju
biti agresivni, nepošteni ili prevarni.
Ključne reči: vezani proizvodi, kombinovani proizvodi, izvorni proizvodi, Predlog za izmenu Direktive
EU o posredovanju u osiguranju 2002/92
1. UVOD
Predlog za izmenu Direktive EU o posredovanju u
osiguranju 2002/92 (u daljem tekstu: DPO2)1 sadrži
stav o kontroverznom pitanju prakse unakrsne prodaje
finansijskih proizvoda, a koji se tiče pružanja usluga
*
Rokas & Partners Law Firm, Atina, e-mail: a.christofilou@
rokas.com.
1
Evropski parlament je 26. februara 2014. godine, u
plenarnom zasedanju, usvojio konačan tekst Predloga za izmenu
DPO2 koji je usaglašen između Evropske komisije, Saveta i
Skupštine. Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/sides/
getDoc.do?type=TA&language=EN&reference=P7-TA-20140155#BKMD-29, 20. 10. 2014.
osiguranja zajedno sa bankarskim ili investicionim
uslugama.
DPO2 definiše „vezane proizvode” kao „nuđenje ili
prodaju proizvoda osiguranja kombinovano sa drugim
različitim proizvodima ili uslugama, pod uslovom da
se proizvod osiguranja potrošaču ne nudi odvojeno”
(DPO2, 2002, čl. 2.1, st. 19).
Za razliku od vezanih proizvoda, „kombinovani
proizvodi” se definišu kao slučaj kada se proizvod osiguranja nudi potrošaču odvojeno od drugih, ali ne uvek
po istim uslovima kao kada se proizvod prodaje u kombinaciji sa pomoćnim uslugama (DPO2, 2002, čl. 2.1,
st. 20).
Dve navedene vrste marketinških postupaka nemaju
isti tretman. DPO2 razlikuje prodaju vezanih od prodaje kombinovanih proizvoda (DPO2, 2002, čl. 21, st. 1).
Kada se osiguranje prodaje zajedno sa nekom drugom
uslugom ili pomoćnim proizvodom, ili kao deo paketa,
onda posrednik u osiguranju ili društvo za osiguranje
imaju obavezu da informišu i ponude potrošaču mogućnost da kupe različite delove paketa. Takođe, postoji obaveza da se posebno prikazuju premija ili cena za
svaku komponentu kombinovanog proizvoda.2
Drugim rečima, radi ispunjavanja zahteva DPO2,
složene usluge treba da se zasebno prikazuju tako da
potrošač može određene delove paketa da kupuje po2
Iz teksta predložene direktive nije jasno da li je obaveza
informisanja obuhvaćena Ključnim informacionim listom o
kombinovanim maloprodajnim investicionim proizvodima i
investicionim proizvodima osiguranja propisanim Predlogom
Uredbe (COM(2012)352 fin) o ključnom informacionom
listu za investicione proizvode. Između Evropskog parlamenta
i Saveta postignut je preliminarni sporazum o Ključnom
informacionom listu o kombinovanim maloprodajnim
investicionim proizvodima i investicionim proizvodima
osiguranja u konačnom dokumentu. Ključni informacioni
list predstavljaće panevropsku ispravu na tri strane sa jasnim,
jednoobraznim i potpunim predugovornim informacijama o
investicionom proizvodu, rizicima i potencijalnim beneficijama,
kao i o troškovima koji prate konkretni proizvod.
4/2014
Praksa unakrsne prodaje proizvoda osiguranja i Predlog Direktive o posredovanju u osiguranju II
jedinačno ili odvojeno jedno od drugog. Zato nisu dozvoljeni vezani proizvodi kod kojih sastavne komponente nije moguće kupiti samostalno.
2. IZVORNI PROIZVOD
I KOMBINOVANI PROIZVODI
Postoji određeni broj proizvoda koji dolaze do potrošača kroz unakrsnu prodaju. Osnovni proizvod koji
se uobičajeno zove „izvorni proizvod”, može da predstavlja tekući račun, hipoteku, investicionu šemu ili osiguranje. Neki od primera odnose se na:
– tekući račun u banci kombinovan sa raznim vrstama osiguranja, kao što su putno osiguranje, osiguranje
mobilnih telefona, pomoć na putu i domarske usluge;
– hipotekarni kredit sa požarnim osiguranjem i osiguranjem života / radne nesposobnosti;
– zdravstveno osiguranje kombinovano sa osiguranjem života vezanim za investicionu jedinicu;
– regionalne i lokalne organe uprave koji kupuju složene investicione proizvode u kombinaciji sa depozitima;
privilegovane ugovorne uslove za lojalnost ili obim.
3. UNAKRSNA PRODAJA:
RIZICI ZA POTORŠAČE
Šta predstavlja rizik za potrošače koji je povezan sa
praksom unakrsne prodaje? DPO2 u čl. 21, st. 2 reguliše
i slučajeve gde se rizici iz takvog ugovora ili paketa
koji se nudi potrošaču, verovatno razlikuju od rizika
njegovih pojedinačnih delova. U tom slučaju i jedino
na zahtev potrošača, posrednik u osiguranju ili društvo
za osiguranje imaju obavezu da daju adekvatan opis
različitih delova paketa i načina na koji njihov uzajamni
odnos menja povezane rizike u odnosu na potrošača.
Radi razumljivosti i mogućnosti da se potrošač ubedi, informacija treba da bude konzistentna i ne suviše
složena. Ona treba da sadrži podatke o pokriću, ceni i
načinu na koji potrošač može da ostvari beneficije po
svakoj vrsti pokrića.3
3
Ovo je posledica nedavnih slučajeva u osiguranju od
rizika neplaćanja u Velikoj Britaniji, gde su banke u svojstvu
zajmodavaca zaključivale osiguranje od rizika neplaćanja
klijenata. Primećen je određeni broj zloupotreba prilikom
reklamiranja ovih polisa osiguranja. Na primer, u velikom broju
slučajeva ugovarači osiguranja ne bi imali pravo da istaknu
odštetni zahtev kada dođe do osiguranog slučaja, jer nisu ispunili
obaveze i uslove po polisi osiguranja, a da ih o tome posrednik
ili društvo za osiguranje nisu obavestili u trenutku kada su
zaključivali polisu osiguranja.
Prilikom odlučivanja za takvo rešenje, DPO2 prihvata činjenicu da je unakrsna prodaja široko prihvaćena i adekvatna strategija za pružaoce maloprodajnih
finansijskih usluga na teritoriji Unije (DPO2, 2002,
preambula br. 41). Međutim, u cilju zaštite potrošača4,
prilikom kupovine proizvoda osiguranja kombinovanih sa drugim finansijskim proizvodima, DPO2
se direktno poziva na zaštitu potrošača prema Direktivi o nepoštenoj poslovnoj praksi: „Kada se osiguranje
prodaje zajedno sa nekom drugom uslugom ili proizvodom kao deo nekog paket-proizvoda ili kao uslov
za konkretni ugovor ili paket, na njega se primenjuje
Direktiva 2005/29/EC o nepoštenoj poslovnoj praksi”
(DPO2, 2002, preambula br. 41).
4. OD UNAKRSNE PRODAJE
DO NJENE ZLOUPOTREBE
Direktiva 2005/29/EC o nepoštenoj poslovnoj praksi primenjuje osnovni test nekorektnosti, koji se sastoji
od objektivnih i subjektivnih sastojaka (Direktiva o
nepoštenoj poslovnoj praksi, 2005, čl. 5.2). Tako, neka
poslovna praksa smatra se nepoštenom ako je, kumulativno, suprotna standardima profesionalne pažnje i ako
bitno remeti ili će verovatno poremetiti u vezi sa proizvodom ekonomično ponašanje prosečnog potrošača sa
kojim se stupa u vezu ili kojem se obraća.
Kriterijum profesionalne pažnje se definiše kao
standard posebne veštine i brige koji se razumno može
očekivati od trgovca prema potrošačima. Profesionalna
pažnja mora biti u skladu sa poštenom praksom tržišta
i / ili opštim principom savesnosti u oblasti poslovanja
trgovca (Direktiva o nepoštenoj poslovnoj praksi, 2005,
čl. 2(h)). Kriterijum je, očigledno, teško meriti u sektoru
finansijskih usluga, posebno kada nepoštenu poslovnu
praksu primenjuju svi pružaoci usluga na konsolidovanom tržištu. DPO2 ustanovljava sopstveni standard za
profesionalnu pažnju propisivanjem obaveze za posrednike u osiguranju da uvek postupaju pošteno, korektno,
poverljivo, časno i profesionalno u skladu sa najboljim
interesom svojih potrošača (DPO2, 2002, čl. 15, st. 1).
Provera nepoštenosti koju primenjuje Direktiva o
nepoštenoj poslovnoj praksi pomaže u razumevanju
utvrđivanja težine kršenja standarda. Zbog toga, prevarni postupci se jasno označavaju kao nepošteni (Direktiva o nepoštenoj poslovnoj praksi, 2005, čl. 6 i 7) i
mogu se sastojati od davanja lažne i netačne informacije ili propusta da se pruži bitna informacija potrošaču,
koja bi ga dovela u zabludu u pogledu beneficija, rizika,
4
Direktiva predstavlja važan korak prema povećanju nivoa
zaštite potrošača i integraciji unutrašnjeg tržišta (DPO2, 2002,
preambula br. 21).
63
4/2014
ALKISTIS CHRISTOFILOU
64
ugovora, rezultata, kalkulacije cene i prednosti proizvoda.
Agresivni postupci su na sličan način nepošteni (Direktiva o nepoštenoj poslovnoj praksi, 2005, čl. 8) jer
bitno umanjuju (ili će verovatno umanjiti – prim. aut.)
slobodu izbora ili ponašanja prosečnog potrošača u vezi
sa datim proizvodom. Oni se mogu pojaviti u različitim
oblicima, kao što je vršenje pritiska, kao i druge sofisticiranije radnje. Inertna prodaja je praksa u kojoj prodavci šalju proizvode ili usluge licima koja to od njih nisu
tražila, a zatim od tih lica zahtevaju plaćanje. Miksanje
predstavlja prekomerno trgovanje brokera na računu
klijenta, sa osnovnom namerom da time stvori osnov za
proviziju. Prodavac miksanjem usmerava potrošača na
izbegavanje određenih pružalaca usluga u korist drugih
(na primer, kada banka obavezno nudi polise svog partnera u bankaosiguranju radi osiguranja hipoteke iz svoje
kreditne aktivnosti) ili ističe kreditni rizik kako bi naveo
potrošača da se odluči za skuplje rešenje.
Postoji veliki broj primera nepoštene prakse koju
su nadzorni organi ili sudovi analizirali i kažnjavali.
Najčešće se pojavljuju nejasni uslovi ugovora o osiguravajućem pokriću i ceni, kao i prodaja usluga koje
potrošaču nisu potrebna (Financial Times, 2012). Najnoviji primer u Velikoj Britaniji odnosi se na osiguranje
hitnih popravki u domaćinstvu, kvarova i poplava, što
je obuhvaćeno polisom osiguranja domaćinstava od
požara i / ili javnih preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem. Predmetnom osiguravaču se može izreći
novčana kazna u iznosu do 3,4 miliona engleskih
funti (The Guardian, 2014). U drugom registrovanom slučaju, trinaest banaka iz Velike Britanije i jedan osiguravač koji je prodavao osiguranje od rizika
neizvršenja obaveza po kreditnim karticama zajedno
sa kreditnim karticama bez adekvatnog informisanja
potrošača, britanska Agencija za finansijski nadzor
obavezala je prodavce da isplate 1,5 milijardu evra
sedam miliona potrošača. Određeni broj banaka iz Velike Britanije obavezan je da isplati nadoknadu štete
potrošačima zbog prevarne prodaje osiguranja od
rizika neplaćanja zajedno sa kreditima, a koja do sada
iznosi 11,7 milijardi evra. Društvo za osiguranje u SAD
čije su akcije listirane na Njujorškoj berzi može da se
suoči sa novčanom kaznom od 4,5 miliona dolara i nadoknadom štete potrošačima, a koja treba da se uplati na
račun nadzornih organa saveznih država Misisipi, Misuri i Viskonsin zbog prisilnog kombinovanja životnog
osiguranja sa kolektivnim zdravstvenim osiguranjem
koje su zaključivali poslodavci.
Opšti zaključak iz gorenavedenih primera je da
je prevarna prodaja propust da se omogući korektan
ishod za potrošače, što se dešava onda kada se pružaoci
usluga nekorektno odnose prema potrošačima, kada
potrošači ne razumeju ključne osobine usluge a prodavci daju neadekvatna i nedovoljna objašnjenja kako
bi potrošači mogli da donesu odluku na osnovu pravih i
potpunih informacija, kada potrošači ne razumeju da li
im se daje samo informacija ili savet (tj. personalizovana preporuka za proizvode koji odgovaraju njegovim
potrebama) (FSA, 2013).
Obeležja finansijskih proizvoda koji podstiču prevarnu prodaju tiču se faktičkih i psiholoških činilaca.
Osnovni parametar je asimetrija u informisanosti
između prodavaca i potrošača. Na primer, banke
koje prodaju proizvode bankaosiguranja koriste se
snažnim efektom poverenja i uhodanom međusobnom
zavisnošću koja se nalazi u osnovi „odnosa bankarstva”,
tj. u odnosu koji su one izgradile sa potrošačem tokom
dugog perioda česte saradnje. Pored toga, potrošači
nisu zainteresovani, skloni ili dovoljno iskusni da sami
istraže tržište kako bi pronašli najbolje ponude za istu
vrstu proizvoda. Konačno, postoje razne kognitivne
pristrasnosti koje na potrošača vrše emocionalni pritisak, uključujući i lične finansijske i porodične prilike,
preopterećenost izborom i informacijama, preveliko
poverenje u prodavca, teškoće u kontroli neizvesnosti i
rizika, i u oceni budućih beneficija i troškova.
Nekorektne prakse navode potrošača da prihvati
ponuđeni posao koji, u drugačijim okolnostima, ne bi
zaključio, pa tako kada odluka nije u interesu potrošača,
to je suprotno cilju prodavca. Prvi cilj posrednika u
osiguranju, kako je to u izmenama DPO2 navedeno,
je najbolji interes potrošača. U tom smislu, Direktiva
o nepoštenoj poslovnoj praksi je direktiva potpunog
ujednačavanja, uz izuzetak finansijskih usluga. Zato
države članice imaju slobodu da usvoje stroža pravila o
nekorektnoj poslovnoj praksi u sektoru pružanja finansijskih usluga.
Prilikom regulisanja tržišne prakse DPO2 se ne bavi
posledicama u vezi sa visinom cena svakog proizvoda
za sebe iz paket-proizvoda, koja može biti viša ako bi
se proizvod prodavao samostalno. Uzimajući u obzir
odnos trošak / cena na nekoncentrisanim tržištima,
gde konkuriše veći broj društava za osiguranje, praksa
paket-proizvoda ne mora obavezno da bude na štetu
potrošača. Izuzev u slučaju miksanja, navođenja i druge
agresivne i prevarne prakse, kombinovanje proizvoda
se može pokazati mnogo više korisnim za potrošače
nego za pružaoce usluga (CEPS, 2009, 404).
Radi praćenja ponašanja na tržištu, predlog DPO2
(DPO2, 2002, čl. 21a, st. 4 i 5) predviđa da Evropska
agencija za nadzor osiguranja i penzijskih fondova
(EIOPA), Evropska agencija za nadzor bankarstva
(EBA) i Evropska agencija za tržišta hartijama od vrednosti (ESMA) usvoje i periodično inoviraju smernice za
ocenu i nadzor postupaka unakrsne prodaje, posebno
4/2014
Praksa unakrsne prodaje proizvoda osiguranja i Predlog Direktive o posredovanju u osiguranju II
naznačujući situacije u kojima ti postupci nisu u skladu
sa čl. 15, st. 1 DPO2.
5. ZAKLJUČAK
Prema Predlogu DPO2, kada je osiguranje deo
kombinovanog proizvoda, posrednik u osiguranju ili
društvo za osiguranje imaju obavezu da svaki proizvod
potrošaču ponude odvojeno i potrošača obaveste o ceni
za svaki proizvod. Na zahtev potrošača, posrednik u
osiguranju ili društvo za osiguranje dužni su da objasne
kako rizik može varirati kada se posmatra samostalno u
odnosu na paket-proizvod i da opišu svaki deo proizvoda. Ako se daje savet, tj. lična preporuka, paket-proizvod osiguranja mora da zadovoljava potrebe i zahteve
potrošača.
Kombinovanje proizvoda može biti u korist
potrošača, pod uslovom da su prodajni postupci u skladu sa Direktivom o nepoštenoj poslovnoj praksi. Takvi
postupci ne smeju da budu agresivni, nepošteni ili prevarni.
Preveo: Prof. dr Slobodan Jovanović
e-mail: [email protected]
Alkistis CHRISTOFILOU
Rokas & Partners Law Firm, Athens
Cross selling practices in insurance
products and the IMD2 Proposal
UDC: 658.8:368
Professional Paper
SUMMARY
Under the IMD2 Proposal, when insurance is part
of a packaged product, the insurance intermediary
or undertaking shall make each product separately
available and provide the customer with a separate
price for each product. Upon the customer’s request, it
shall explain how the risk may vary from the separate
to the packaged product and describe each product
component. If advice, i.e. personal recommendation
is provided, the overall package of insurance products
shall have to meet customer’s needs and demands.
Bundling may prove to the benefit of the consumer,
provided sales practices are in conformity with the
Unfair Commercial Practices Directive. Such practices
shall not be aggressive, unfair, or misleading.
Key words: tying products, bundled products,
gateway product, Proposal for the revision of the EU
Insurance Mediation Directive 2002/92
LITERATURA (REFERENCES)
CEPS. (2009).Tying and Other Potentially Unfair
Commercial Practices in the Retail Financial Service Sector,
Final Report Submitted to the European Commission, DG
Internal Market and Services ETD/2008/IM/H3/78, available
at: http://ec.europa.eu/internal_market/consultations/
docs/2010/tying/report_en.pdf, 15. 10. 2014.
Directive 2005/29/EC of the European parliament and pf
the Council of 11 May 2005 concerning unfair business-toconsumer commercial practices in the internal market and
amending Council Directive 84/450/EEC, Directives 97/7/
EC, 98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament
and of the Council and Regulation (EC) No 2006/2004 of the
European Parliament and of the Council (Unfair Commercial
Practices Directive), Official Journal of the European Union,
L 149/22.
Directive 2002/92/EC of the European Parliament and of
the Council of 9 December 2002 on insurance mediation,
Official Journal, L 009.
FSA. (2013). Final guidance - Risks to Customers from
Incentive Schemes to Sellers of Financial Products. available
at: https://www.fca.org.uk/static/fca/documents/finalisedguidance/fsa-fg13-01.pdf, 15. 10. 2014.
FSA clampdown on packaged accounts, Financial Times,
27 July 2012
Is Home Emergency Insurance the Next PPI Mis-selling
Scandal? The Guardian, 18 January 2014..
65
4/2014
ARTICLES
66
Alkistis CHRISTOFILOU
Cross selling practices in insurance products
and the IMD2 Proposal
1
UDC: 366.5:339.13
UDC: 658.8:368
Received: 20. 10. 2014.
Accepted: 24. 10. 2014.
Professional Paper
Abstract
The paper deals with insurance cross-selling together
with the banking or investment services regulated by
the Draft Directive on insurance mediation 2002/92.
Author particularly points out that the package
products offered to consumers differ from the risks of
their components. On consumer request, therefore,
insurance intermediary or insurance company has
the duty to provide adequate description of different
package parts and the ways how their mutual
relationship changes related risks towards consumer.
Author concludes that combined product sale can be
in the interest of the consumer under condition that
the selling practices are in line with the Directive on
unfair commercial practice. Such practice must not be
aggressive, unfair or misleading.
Key words: tying products, bundled products,
gateway product, Proposal for the revision of the EU
Insurance Mediation Directive 2002/92
1. INTRODUCTION
The Proposal for the revision of the EU Insurance
Mediation Directive 2002/92 (IMD2)1 takes a position
with regard to the controversial issue of cross selling
practices in financial products, which regards the
provision of insurance services together with banking
or investment services.
*
Rokas & Partners Law Firm, Athens, e-mail: a.christofilou@
rokas.com.
1
On 26 February 2014 the European Parliament plenary
voted the final text of the Proposal for the revision of the
IMD2, subject to trialogue negotiation between the European
Commission, Council and Parliament; see http://www.europarl.
europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&language=EN&reference
=P7-TA-2014-0155#BKMD-29 .
The IMD2 defines „tying practices” as meaning
„the offering or the selling of an insurance product in a
package with other distinct ancillary products or services,
where the insurance product is not made available to the
consumer separately”(IMD2, 2002, Art. 2.1 (19)).
By contrast, a „bundling practice” is defined as the
case where the insurance product is also made available
to the consumer separately but not necessarily on the
same terms and conditions as when offered in a bundle
with the ancillary services (IMD2, 2002, Art. 2.1 (20)).
The two kinds of marketing practices are not treated
alike. The Proposal distinguishes the selling of tied from
that of bundled products (IMD2, Article 21a para):
when insurance is offered together with another service
or an ancillary product, either as part of a package,
then the insurance intermediary or the insurance
undertaking, as the case may be, shall inform and
offer the customer the possibility to buy the different
components jointly or separately; it will further provide
a separate evidence of the premium or prices of each
component.2
In other words, to comply with the IMD2
requirements, the compounded services should be
unbundled and the specific parts of the bundle should
be available to the customer individually and separately
from each other. Tying practices, where the various
components are not available to buy on a standalone
basis, are not allowed.
It is not clear from the text of the proposed directive,
whether the information requirement is covered under the
KID, i.e. the Key Information Document on Packaged Retail
Investment and Insurance-based Investment Products provided
under the Proposal for a Regulation (COM(2012)352 fin) on Key
Information Documents for Investment Products. A provisional
agreement on the KID PRIIPS has been achieved between the
Parliament and the Council, on the final act. The KID will be
a pan-European 3-page-document with clear, comparable and
complete pre-contract information on product investment,
risks and potential rewards, as well as the costs associated to the
product in question.
2
4/2014
Cross selling practices in insurance products and the IMD2 Proposal
2. GATEWAY PRODUCT
AND BUNDLED PRODUCTS
There are a number of products which reach the
consumer by way of cross-selling. The basic product,
which is usually called the „gateway product”, may be a
current account, a mortgage, an investment scheme, or
insurance. Common examples include:
– A current bank account bundled with various
kinds of insurances, such as travel insurance, mobile
phone insurance, roadside recovery, concierge services;
– A mortgage loan with fire insurance and life /
incapacitation insurance;
– A health insurance bundled with life insurance
linked to investment;
– Municipalities and regional authorities
buying complex structured investment products in
combination with deposits;
– Loyalty or volume preferential contract conditions.
3. CROSS SELLING: RISKS TO CONSUMERS
What is the risk for the consumers, which is
connected with such practices? The IMD2 is interested
in the cases (IMD2, 2002, Art. 21a para. 2), where the
risks resulting from such an agreement or package
offered to a customer are likely to be different from
the risks associated with the components taken
separately. In this case and only if requested by the
customer, the insurance intermediary or the insurance
undertaking, as the case may be, is called to provide
an adequate description of the different components
of the package and the way in which their interaction
alters the connected risks to the customer. In order
to be comprehensible and prone to be perused by the
customer, the information should be consistent and
not overly complex. It should include details on the
cover, the price, and on how the customer can claim the
benefits under each cover.3
In taking this position, the IMD2 has recognised
that cross-selling practices are a common and
appropriate strategy for retail financial service
providers throughout the Union (IMD2, 2002, Recital
3
This reflects the recent cases of payment protection
insurance (PPI) sales in the UK, where bank borrowers would
purchase PPI insurance to cover the risk of non-payment. A
number of abusive practices were noticed in the marketing
of these covers. For example, in a large number of cases the
policyholders would not even qualify to claim under the
policy when the risk occurred, as they did not fulfill the policy
requirements in the first place, and they had not received advice
on that by the intermediary or the insurance undertaking at the
time they had purchased the cover.
41). However, in intending to protect consumers4, when
purchasing insurance products bundled with other
financial products, it directly refers to the consumer
protection Unfair Commercial Practices Directive:
„When insurance is offered together with another service
or product as part of a package or as a condition for the
same agreement or package, it is subject to Directive
2005/29/EC on Unfair Commercial Practices” (IMD2,
2002, Recital 41a).
4. FROM CROSS-SELLING TO MIS-SELLING
Directive 2005/29/EC on Unfair Commercial
Practices applies a basic unfairness test, which combines
objective and subjective elements (Directive 2005/29/
EC, 2005, Art. 5.2): a practice is unfair if, cumulatively,
it is contrary to the requirements of professional
diligence, and it materially distorts or is likely to distort,
with regard to the product, the economic behaviour of
the average consumer whom it reaches or to whom it is
addressed.
The criterion of professional diligence is defined as
the standard of special skill and care, which a trader
may reasonably be expected to exercise towards
consumers. It must be commensurate with honest
market practice and/or the general principle of good
faith in the trader’s field of activity (Directive 2005/29/
EC, 2005, Art. 2(h)). The criterion is obviously difficult
to benchmark, particularly in the financial services; all
the more so, if the unfair practice is widely followed
by competing service providers in a consolidated
market. The IMD2 sets its own standard of professional
diligence, by requiring insurance intermediaries to
always act honestly, fairly, trustworthily, honourably
and professionally in accordance with the best interests
of their customers (IMD2, 2002, Art. 15(1)).
The unfairness tests applied by the Unfair
Commercial Practices Directive help to understand
the benchmarks. Thus, misleading practices are clearly
unfair (Directive 2005/29/EC, 2005, Art. 6 and 7),
and may consist of providing false and untruthful
information, or omitting material information to the
customer, which will mislead them as to the benefits,
the risks, the composition, the results, the price
calculation, and the advantages of the product.
Aggressive practices are similarly unfair (Directive
2005/29/EC, 2005, Art. 8), as they significantly impair
(or are likely to) the average consumer’s freedom of
choice or conduct with regard to the product. They may
4
The directive is an important step towards increased level
of consumer protection and internal market integration (IMD2,
2002, Recital 21).
67
4/2014
ALKISTIS CHRISTOFILOU
68
take various forms, such as the exercise of pressure as
well as certain more sophisticated practices. Inertia
selling is the practice where sellers send products or
services to people who have not asked for them, and
then demand payment. Churning is the excessive
trading by a broker in a client’s account, largely
intending to generate commissions. By steering, the
seller directs customers to avoid specific providers
in favour of others (for example, when a bank offers
mandatorily the policies of its bancassurance partner to
cover the mortgage risk from its lending activities); or
stresses the credit risk to steer the customer to a higher
cost solution.
There are a number of examples of unfair practices
which regulators or courts scrutinise and penalise.
Unclear contract terms on cover and price, and the sale
of services which the consumer does not need are at the
forefront (Financial Times, 2012). A recent example in
the UK is that of the sales of insurance against home
emergencies, breakdowns and flooding, when that
is already covered by home fire insurance, and/or by
the water supply companies. The insurer in question
is facing a fine which may extend to GBP 3.4 million
(The Guardian, 2014). In another reported example
involving thirteen UK banks and an insurer where
credit card insurance was sold along with credit cards
without the customers being adequately informed, the
sellers were obliged by the FCA to pay €1.5 billion to 7
m customers. A number of UK banks have been obliged
to pay compensation so far amounting to €11,7 bn in
restitution of damages to consumers for mis-selling
PPI insurance along with credit. In the United States,
a NYSE listed insurance company may end up paying
$4.5 m for fines and a consumer restitution refunds
pool in settlement with the insurance commissioners
of the States of Mississippi, Missouri and Wisconsin
for forced bundling of life insurance on group health
policies purchased by employers.
As a common denominator deriving from the
above, mis-selling is the failure to deliver fair outcomes
for consumers, and this occurs when customers are
not treated fairly by providers; when customers don’t
understand the key features of the service and the
seller does not appropriately and sufficiently explain
so that customers can take an informed decision;
when customers do not understand whether they are
given only information, or advice (i.e. personified
recommendation for products suitable to their
individual needs) (FSA, 2013).
The features of financial products promoting misselling touch upon factual and psychological factors. A
basic parameter is the information asymmetry between
sellers and customers. For example, banks selling
bancassurance products avail of the strong element of
trust and path-dependency embedded in „relationship
banking”, i.e. in the relation they have built with the
customer over a long course of frequent cooperation.
Furthermore, customers are not interested or prone
or experienced enough to research the market for best
deals of the sort. Finally, there are various cognitive
biases putting emotional pressure on consumers,
including personal financial and family circumstances,
choice and information overload, overconfidence to the
seller, difficulty in handling uncertainty and risk, and in
evaluating future benefits and costs.
Unfair practices make the consumer take a
transactional decision he would not have taken
otherwise, and once this decision is not to the
consumer’s interest, this would be contrary to the
seller’s target: an insurance intermediary’s first target
as endorsed in the IMD2 is the best interest of the
customer. Notably the Unfair Practices Directive is a full
harmonisation directive, with the exception of financial
services. Hence Member States are free to elect to pass
more stringent rules with regard to unfair practices
with respect to the provision of financial services.
In addressing these marketing practices the IMD2
does not focus on the implications on the level of prices
of each standalone component product, which may be
higher if it is offered on its own. Taking the cost / pricing
factor into account in non-concentrated markets,
where many insurers compete, bundling practices are
not necessarily harmful to consumers. Unless churning,
steering and other aggressive and misleading practices
are applied, bundling may prove to the benefit of the
customer more than that of the provider (CEPS, 2009,
404).
To monitor market behaviour, the IMD2 proposal
(IMD2, 2002, Art. 21a paras. 4 and 5) requires EIOPA,
EBA and ESMA to develop and periodically update
guidelines for the assessment and supervision of crossselling practices, indicating, in particular, situations in
which such practices do not comply with Article 15(1)
of the IMD2.
5. SUMMARY
Under the IMD2 Proposal, when insurance is part
of a packaged product, the insurance intermediary
or undertaking shall make each product separately
available and provide the customer with a separate
price for each product. Upon the customer’s request, it
shall explain how the risk may vary from the separate
to the packaged product and describe each product
component. If advice, i.e. personal recommendation
4/2014
Cross selling practices in insurance products and the IMD2 Proposal
is provided, the overall package of insurance products
shall have to meet customer’s needs and demands.
Bundling may prove to the benefit of the consumer,
provided sales practices are in conformity with the
Unfair Commercial Practices Directive. Such practices
shall not be aggressive, unfair, or misleading.
Key words: tying products, bundled products,
gateway product, Proposal for the revision of the EU
Insurance Mediation Directive 2002/92
REFERENCES
CEPS. (2009).Tying and Other Potentially Unfair
Commercial Practices in the Retail Financial Service Sector,
Final Report Submitted to the European Commission, DG
Internal Market and Services ETD/2008/IM/H3/78, available
at: http://ec.europa.eu/internal_market/consultations/
docs/2010/tying/report_en.pdf, 15. 10. 2014.
Directive 2005/29/EC of the European parliament and
the Council of 11 May 2005 concerning unfair business-toconsumer commercial practices in the internal market and
amending Council Directive 84/450/EEC, Directives 97/7/
EC, 98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament
and of the Council and Regulation (EC) No 2006/2004 of the
European Parliament and of the Council (Unfair Commercial
Practices Directive), Official Journal of the European Union,
L 149/22.
Directive 2002/92/EC of the European Parliament and of
the Council of 9 December 2002 on insurance mediation,
Official Journal, L 009.
FSA. (2013). Final guidance - Risks to Customers from
Incentive Schemes to Sellers of Financial Products. available
at: https://www.fca.org.uk/static/fca/documents/finalisedguidance/fsa-fg13-01.pdf, 15. 10. 2014.
FSA clampdown on packaged accounts, Financial Times,
27 July 2012.
Is Home Emergency Insurance the Next PPI Mis-selling
Scandal? The Guardian, 18 January 2014.
69
4/2014
70
SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT
PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE
PRESUDA EVROPSKOG SUDA PRAVDE
od 3. septembra 2014. godine
u sporu C-318/13,
Gospodin X vs Republika Finska
1. UVODNE NAPOMENE
Odluka Evropskog suda pravde (u daljem tekstu:
ESP) koja je predmet ovog prikaza neposredno se odnosi na tumačenje člana 4 Direktive Saveta br. 79/7/
EEC od 19. decembra 1978. godine o progresivnoj primeni načela ravnopravnog tretmana muškaraca i žena
u vezi sa socijalnim osiguranjem.
Povod za iniciranje postupka pred ESP nastao je
u vezi sa zahtevom lica označenog kao gospodin X i
Ministarstva zdravlja i socijalnih pitanja Republike Finske u vezi sa odobravanjem paušalne naknade koja se
isplaćuje zaposlenom osiguraniku nakon pretrpljene
povrede na radu.
2. PRAVNI OKVIR
Regulativa Evropske unije
Članom 3, stav 1, tačka 1 Direktive br. 79/7 propisano je da se predmetna direktiva primenjuje na šeme
prema kojima se obezbeđuje zaštita od različitih rizika,
uključujući, između ostalog, i rizik povrede na radu.
Članom 4, stav 1 Direktive propisan je ravnopravan
tretman muškaraca i žena. Pomenuti član uređuje da
ravnopravan tretman označava odsustvo diskriminacije po bilo kom osnovu, a zasnovano na razlici u polu ili,
posredno ili neposredno, bračnom, odnosno porodičnom statusu u vezi sa: (a) opsegom primene šeme osiguranja i uslova pod kojima se ostvaruju prava po ovom
osnovu, (b) obavezom na uplatu doprinosa za socijalno
osiguranje i obračunom doprinosa, (c) obračunom pogodnosti, uključujući uvećanja pogodnosti po osnovu
bračnog druga ili izdržavanih članova domaćinstva, te
uslovima koji uređuju dužinu trajanja prava na ovakve
pogodnosti.
Finsko pravo
Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja se prema
finskom pravu tretira kao zadatak koji spada u domen
javnih ovlašćenja na upravljanje koja su u Republici
Finskoj poverena privatnim društvima za osiguranje.
Poslodavci su dužni da, u cilju izvršavanja njihove obaveze za obezbeđivanjem zaštite na radu svojim zaposlenima u vezi sa povredama na radu, zaključe ugovor o
osiguranju sa društvom za osiguranje koje je ovlašćeno
za pružanje usluge osiguranja koje reguliše Zakon o osiguranju od posledica nesrećnog slučaja iz 1982. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama iz 1992. godine.
Troškove ove vrste osiguranja pokrivaju premije osiguranja koje plaćaju zaposleni osiguranici.
Naknada štete po osnovu dugoročnog osiguranja
po osnovu povrede (invalidnina) predstavlja jednu od
pogodnosti koja se ugovara u vezi sa osiguranjem od
povrede na radu, odnosno nesrećnog slučaja i kao takva
čini sastavni deo sistema socijalnog osiguranja. Svrha
ove pogodnosti ogleda se u plaćanju naknade štete zaposlenom za povredu koja je nastala na radu ili predstavlja profesionalno oboljenje, a reflektuje se u trajnom
ograničenju funkcionalnog kapaciteta i radne sposobnosti zaposlenog.
Stav 14, tačka 1, alineja 1 pomenutog zakona propisuje obavezu plaćanja naknade štete za povredu na
radu, odnosno za oboljenje koje je nastalo u vezi sa
uslovima rada.
Stav 18b, tačka 1 Zakona o osiguranju od posledica
nesrećnog slučaja propisuje da se naknada štete plaća
ili kao paušalno obračunat zbiran iznos ili kontinuirano. U skladu sa stavom 18b, tačka 3 paušalno obračunat zbirni iznos se obračunava kao iznos koji odgovara
visini invalidnine, pri čemu se u obzir uzimaju godine
života zaposlenog, a sve ovo u skladu sa kriterijumima
koje propisuje nadležno ministarstvo.
Ministarstvo zdravlja i socijalnih pitanja je 30. decembra 1982. godine donelo Odluku br. 1662/453/82
kojom je utvrdilo kriterijume za kalkulaciju paušalno
obračunatog iznosa koji se isplaćuje odjednom, odnosno kriterijume za kontinuirano plaćanje ovog iznosa.
Aneks pomenute odluke sadrži formulu za obračun.
Prema formuli, primenljiva stopa mortaliteta je utvrđena kao TLE-82 uz dodatak od tri godine i to:
Ux=0.0000797e0.087 (x+3) za muškarce
Ux=0.0000168e0.1000 (y+3) za žene
Šteta prouzrokovana povredama na radu odnosno
profesionalnim oboljenjem je podeljena za potrebe
kvanitifikacije trajne invalidnosti u 20 kategorija prema
njihovoj medicinskoj prirodi i ozbiljnosti. Iznos naknade koja se isplaćuje određuje se prema kategoriji povrede. Naknada za manje ozbiljne povrede i bolesti svrstava se u kategoriju pod rednim brojem 1–10 i za ovakvu
vrstu povrede, odnosno oboljenja uvek se isplaćuje
paušalno obračunat iznos. U slučaju kada se povreda,
odnosno oboljenje svrstava u kategoriju pod rednim
brojem 11–20, osiguranik ima pravo da odabere da li
želi da mu se isplati paušalno obračunat zbirni iznos ili
4/2014
Presuda Evropskog Suda Pravde od 3. septembra 2014. godine u sporu C-318/13
da mu se naknada štete isplaćuje do kraja života na bazi
mesečnih plaćanja.
3. PREDMET SPORA I PRAVNA PITANJA
U ODNOSU NA KOJA JE ZATRAŽENO
TUMAČENJE ESP
Gospodin X, rođen 1953. godine doživeo je povredu
na radu 27. avgusta 1991. godine. Finski Sud osiguranja
je svojom odlukom od 18. oktobra 2005. godine utvrdio
da X u skladu sa težinom povreda koje je pretrpeo ima
pravo na paušalno obračunat zbiran iznos po osnovu
dugoročne nesposobnosti za rad.
Društvo za osiguranje kod koga je X bio osiguran
je, na osnovu prethodno pomenute odluke Suda osiguranja, 16. decembra 2005. godine, izvršilo isplatu paušalno obračunatog zbirnog iznosa u visini od 4.197,98
EUR, kao i sve pripadajuće kamate.
Gospodin X je pokrenuo postupak protiv društva za
osiguranje ističući da je na kalkulaciju paušalno obračunatog zbirnog iznosa trebalo da bude primenjena
formula koja je propisana za žene, a koja bi očigledno
bila povoljnija po gospodina X u pogledu visine naknade štete na koju bi ostvario pravo. Postupak je okončan
odlukom Odbora za odlučivanje po žalbi 31. avgusta
2006. godine.
Gospodin X je 13. oktobra 2008. uputio dopis Ministartsvu zdravlja i socijalnih pitanja ističući da je paušalno obračunat zbirni iznos naknade u odnosu na
koji mu je priznato pravo utvrđen suprotno pravilima
komunitarnog prava koja garantuju ravnopravan tretman muškaraca i žena. Gospodin X je podneo zahtev
za isplatu dodatnog iznosa od 278,89 EUR, uz koji je
zahtevao i zateznu kamatu. Ovaj iznos predstavlja razliku u iznosu koji bi bio priznat gospodinu X da je žena
istih godina i da se povreda na radu vezuje za približno
isti pravno-činjenični status. Ministarstvo zdravlja i socijalnih pitanja je 27. maja 2009. godine odbilo da izvrši
isplatu traženog iznosa.
Gospodin X je 17. juna 2009. godine pokrenuo postupak pred helsinškim Upravnim sudom, zahtevajući
da mu navedeni iznos razlike isplati Republika Finska.
Upravni sud je 2. decembra 2010. odbio zahtev gospodina X kao nedopušten ističući da nije nadležan za
odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Gospodin X je protiv
odluke Upravnog suda uložio žalbu Vrhovnom upravnom sudu koji je 28. decembra 2012. godine doneo
odluku da zastane sa odlučivanjem po žalbi na odluku
helsinškog Upravnog suda.
Vrhovni upravni sud Republike Finske je odlučio se
obrati ESP u smislu tumačenja da li se član 4, stav 1 Direktive Saveta br. 79/7 ima tumačiti na način da se nji-
me daje pravo državama članicama da na osnovu aktuarskih podataka koji se baziraju na razlici u polu odredi
drugačije kriterijume za obračun naknade po osnovu
socijalnog osiguranja u vezi sa povredama pretrpljenim
na radu. S tim u vezi, Vrhovni sud Republike Finske se
obratio Evropskom sudu pravde za tumačenje u vezi sa
sledećim pitanjima:
„1. Može li se član 4, stav 1 Direktive br. 79/7 tumačiti na način da se njime ograničava pravo država članica
da svojim nacionalnim zakonodavstvom propišu drugačije kriterijume za ostvarivanje prava na naknadu po
osnovu socijalnog osiguranja u vezi sa povredama na
radu, a sve ovo imajući u vidu različite aktuarske kriterijume vezano za doživljenje, odnosno prosečan životni
vek primenljive na muškarce i žene, čijom primenom
dolazi do toga da se muškarcu priznaje pravo na niži
iznos naknade u odnosu na ženu istih godina kod koje
je povreda, odnosno nesposobnost za rad nastala pod
sličnim okolnostima, odnosno bazira se na sličnom
pravno-činjeničnom stanju?
2. Ako je odgovor na prvo pitanje potvrdan, da li se
ovo može smatrati ozbiljnom povredom komunitarnog
prava, budući da je ovo jedan od uslova za usklađeno i
obavezujuće postupanje država članica, pre svega ako se
uzmu u obzir sledeće odluke:
– u svojoj praksi ESP nije zauzimao poseban stav u
vezi sa pitanjem aktuarskog razmatranja koje se bazira
na polu kao kriterijumu i pitanjem kako se ovo gledište
ima tretirati u kontekstu socijalnog osiguranja koje potpada pod primenu Direktive Saveta br. 79/7;
– svojom odlukom u slučaju Association belge des
Consommateurs Test-Achats and Others (C-236/09
EU:C:2011:100) ESP je stao na stanovište da je član
5, stav 2 Direktive Saveta br. 2004/113/EC od 13. decembra 2004. godine o primenjivanju principa ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pravom
na dostupnost dobara i pružanje usluga, koja dopušta
da se pol uzima u obzir, bio neprihvatljiv, ali je odredio
prelazni period pre nego što je odredba kojom se čini
ova razlika počela da se primenjuje u celosti; i
– Direktivom br. 2004/113 i 2006/54/EC Evropskog
parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o primeni
principa jednake mogućnosti i ravnopravnog tretmana
muškaraca i žena u vezi sa zapošljavanjem i profesionalnim osposobljavanjem, komunitarni zakonodavci
su dopustili, pod određenim uslovima, da se u obzir
uzmu i aktuarski podaci zasnovani na kriterijumu pola
u vezi sa obračunom pogodnosti koji se uređuju ovim
direktivama, s tim da je na osnovu ovih direktiva zakonodavstvo država članica izvodilo pretpostavku da se
ovi faktori uzimaju u obzir i u vezi sa socijalnim osiguranjem na koje se odnosi konkretan slučaj?”
71
4/2014
Presuda Evropskog Suda Pravde od 3. septembra 2014. godine u sporu C-318/13
72
4. NADLEŽNOST SUDA
Vlada Republike Finske je u postupku isticala okolnost da se nesreća u kojoj je gospodin X zadobio povrede na radu dogodila 1991. godine kada Finska još
uvek nije bila članica EU. Stoga, bez obzira na činjenicu što paušalno obračunati zbirni iznos naknade ima
za cilj da služi naknadi dugoročne štete koju je izazvala
povreda na radu, relevantan je datum kada je nastupila
šteta koji se mora uzimati u obzir kada se razmatra primena komunitarnog prava. Imajući u vidu navedeno,
Vlada Republike Finske je zastupala stanovište da ESP
nije nadležan za davanje tumačenja na koji način da se
u konkretnom slučaju primenjuju odredbe komunitarnog prava.
Vlada Republike Finske je dalje isticala da je pravni
akt koji predstavlja osnov spora donet tek 2008. godine,
dodatno ističući da nije sporno ni to da naknada štete
koja se odnosi na dugoročne posledice nesreće na radu
treba da obešteti gospodina X za pretrpljenu štetu sve
do kraja njegovog života.
Imajući sve navedeno u vidu, Vlada Republike Finske je isticala da je događaj koji je dao povoda za pokretanje postupka pred ESP nastupio pre pristupanja
Republike Finske Evropskoj uniji, te da pomenuti sud
nije nadležan za odlučivanje u predmetnoj stvari.
5. REZONOVANJE U VEZI
SA POSTAVLJENIM PITANJIMA
Prvo pitanje
U cilju davanja odgovora na prvo pitanje mora se
krenuti od zaključka da bez obzira što naknadu štete
zaposlenima isplaćuje privatno društvo za osiguranje,
osiguranje zaposlenih od posedica nesrećnog slučaja
u Republici Finskoj, kao i kriterijumi prema kojima se
odobrava pravo na naknadu, predstavljaju deo šeme
socijalnog osiguranja čiji je smisao da obezbedi zaštitu
zaposlenih od rizika nezgode na radu u poimanju člana
3, stav 1 tačka a. Direktive br. 79/7. Stoga, naknada štete
koja se razmatra u konkretnom postupku potpada pod
domašaj predmetne Direktive.
Član 4, stav 1 Direktive 79/7 zabranjuje bilo kakav
oblik diskriminacije, bez obzira da li se ista zasniva na
razlici između polova ili s tim, posredno ili neposredno
u vezi obračuna pogodnosti koje pripadaju različitim
polovima.
Osnov spora u konkretnom slučaju predstavlja metod obračuna iznosa naknade u vezi sa štetom koju je
zaposleni pretrpeo u vezi sa povredom na radu, a koja
mu se isplaćuje jednokratno kao zbirno obračunat
iznos. Obračun se mora izvesti na osnovu kriterijuma
starosti, kao i njegovog očekivanog doživljenja. Kako bi
se odredilo očekivano doživljenje zaposlenog, u razmatranje se mora uzeti i pol zaposlenog.
U predmetnom postupku je nesporno to da je kojim
slučajem nezgodu na radu pretrpela žena istih godina
kao i gospodin X, njoj bi pod pretpostavkom da je nezgodu pretrpela u sličnom činjeničnom kontekstu, kao i
gospodin X, pripala naknada štete u većem iznosu od
onoga koji je obračunat gospodinu X.
Vlada Republike Finske je iznela argument da se pozicija žene koja bi imala pravo na naknadu štete i pozicija gospodina X ne mogu porediti, budući da okolnosti
koje se vezuju za dva pola nisu uporedive. Metod obračuna naknade koja se isplaćuje jednokratno za naknadu
štete koja je dugotrajno uticala na radnu sposobnost je
ustanovljen kako bi se odredio iznos koji bi bio ekvivalentan ukupnom iznosu te naknade da se ista isplaćuje
kao invalidska penzija. Imajući u vidu okolnost da je
prosečni životni vek muškarca i žene drugačiji, primena
identičnog koeficijenta mortaliteta na oba pola praktično bi značila da isplata jednokratne naknade štete zaposlenoj ženi koja je pretrpela povredu na radu više ne
bi odgovarala ukupnom iznosu naknade koja bi joj se,
imajući u vidu prosečni životni vek žene, isplaćivala da
prima invalidsku penziju do kraja života.
Vlada Republike Finske je dalje objašnjavala da je
razlika koja je učinjena u odnosu na pol učinjena upravo iz razloga da se žene ne stave u nepovoljniji položaj u
odnosu na muškarce. Budući da prema statističkim podacima žene prosečno žive duže od muškaraca, ukupan
iznos naknade koji bi pripao ženi po osnovu povrede
pretrpljene na radu i treba da bude viši za žene nego za
muškarce. Samo na ovaj način obezbeđuje se na principijelan način ravnopravnost polova.
Generalni pravobranilac je u svom mišljenju u vezi
sa ovom tačkom istakao da bi gore navedena argumentacija Vlade Republike Finske mogla da opravda nejednak položaj muškaraca i žena u vezi sa ostvarivanjem
prava na pogodnosti iz osiguranja, kao što je to slučaj
u postupku koji je dao povoda za pokretanje postupka
pred ESP, ali da se ovim ne sme osporiti okolnost da je u
identičnom pravno-činjeničnom stanju učinjena razlika koja je rezultirala različitim iznosom naknade.
ESP je najpre nastojao da utvrdi da li Direktiva br.
79/7 dopušta mogućnost odstupanja od načela ravnopravnosti u kom postupku je utvrdio da član 4, stav 1
Direktive br. 79/7 ne propisuje mogućnost da se prosečna dužina životnog veka uzima u obzir niti u vezi sa članom 4 stav 2 koji uređuje posebna prava žena u vezi sa
zaštitom žena tokom porodiljskog odsustva, niti u vezi
sa članom 7, stav 1 Direktive koji dopušta državama čla-
4/2014
Presuda Evropskog Suda Pravde od 3. septembra 2014. godine u sporu C-318/13
nicama da nacionalnim propisima ne uključe posebne
pogodnosti koje proizilaze iz socijalnog osiguranja.
Ne može se iz formulacije člana 7, stav 1 Direktive
br. 79/7 izvesti zaključak da je njim propisan osnov za
odstupanje od opšteg pravila niti da su države članice
ovlašćene da svojim nacionalnim propisima urede drugačija pravila kojima se narušava načelo ravnopravnosti
polova. To što Direktivom faktor doživljenja nije eksplicitno isključen nikako se ne može tumačiti na način da
se tako dopušta državama članicama da propisuju pravila kojima se narušava ravnopravnost polova uvođenjem posebnih pravila za obračun naknade štete, kao
što je to slučaj sa pravilom koje je dalo povoda pokretanju postupka pred ESP.
Suprotno stanovištu Vlade Republike Finske koja je
isticala da je šema obračunavanja naknade koja pripada osiguranicima u slučaju povrede na radu model koji
upravo obezbeđuje principijelno ravnopravan položaj
muškaraca i žena, ESP je stao na stanovište da uopštavanja u vezi sa prosečnom dužinom životnog veka
muškaraca i žena nisu dopuštena, budući da uopštavanja upravo vode diskriminisanom položaju muškaraca
osiguranika u odnosu žene osiguranike, tim pre, kako
je to istakao ESP, što ne postoji nijedan siguran parametar da će žena osiguranik ostvariti duži životni vek
u odnosu na muškarca osiguranika istih godina i pod
pretpostavkom da su povredu na radu pretrpeli pod
sličnim okolnostima.
Iz navedenog razloga, ESP je stao na stanovište da
se ne može naći opravdanje da se nacionalnim zakonodavstvom propiše šema koja odstupa od načela ravnopravnog tretmana muškaraca i žena utvrđenog Direktivom br. 79/7.
Odgovor na prvo postavljeno pitanje je da se član 4,
stav 1 Direktive br. 79/7 ima tumačiti na način da se
predmetnim članom ne dopušta državama članicama
da svojim nacionalnim propisima propisuju da prosečna dužina životnog veka muškaraca i žena predstavlja
faktor koji primenjuju aktuari prilikom obračunavanja
naknade koja osiguraniku pripada u slučaju pretrpljene
povrede na radu i čijom primenom bi muškom osiguraniku koji pretrpi povredu na radu pripao manji iznos
naknade štete od iznosa koji bi pripao ženskom osiguraniku istih godina i pod pretpostavkom da su štetu
pretrpeli pod identičnim ili sličnim okolnostima.
Drugo pitanje
Drugo pitanje koje je postavljeno ESP praktično se
odnosilo na pitanje može li se povreda člana 4 stav 1
Direktive br. 79/7 smatrati „ozbiljnom povredom” komunitarnog prava za koju se konkretna država članica
može proglasiti odgovornom.
U vezi sa davanjem odgovora na ovo pitanje ESP
se pozvao na svoju raniju praksu u slučaju C-46/93 i
C-48/93 Brasserie du pecheur and Factortame kada je
isticao da je u vezi sa kvalifikacijom težine povrede komunitarnog prava veoma važno utvrditi koliko je jasno
i precizno pravilo koje je narušeno, postojanje diskrecionog prava koje se eventualno daje državama članicama da urede odstupanje, odnosno odstupanje određenog stepena, da li je šteta koja je naneta postupanjem
suprotno komunitarnom pravu pričinjena namerno
ili je nastala slučajno, da li se u odnosu na odstupanje u odnosu na komunitarno pravo može naći ikako
opravdanje, kao i okolnost da li je stav koji je zauzela
institucija EU možda doprinela nastanku konkretnog
propuštanja, odnosno usvajanju ili održavanju na snazi
nacionalnih propisa koji su suprotni pravilima komunitarnog prava.
ESP je dalje istakao da je, po pravilu, obaveza nacionalnih sudova da utvrde da li je postupanjem organa
konkretne države članice suprotno pravilima komunitarnog prava naneta šteta državljanima konkretne
države članice, pozivajući se na uputstva i smernice
koje je ESP utvrdio u postupku u slučaju C-446/04 Test
Claimants in the FII Group Litigation. U tom smislu,
ESP ne može svojom odlukom zameniti odluku nacionalnog suda koja bi trebalo da bude doneta u takvim
slučajevima, ali može nacionalnim sudovima da pruži
odgovarajuća uputstva i instrukcije, kao što je isticano
u ranijem slučaju C-224/01 Köbler.
U konkretnom slučaju, ESP je smatrao da bi se u
cilju davanja odgovora na pitanje da li se povreda člana 4, stav 1, Direktive br. 79/7 mogla kvalifikovati kao
„ozbiljna povreda”, moraju uzeti u razmatranje tri bitna
činioca. Najpre, opseg primene načela ravnopravnog
položaja koji propisuje pomenuti član Direktive i njegovo razumevanje do sada nisu bili predmet tumačenja
ESP. Povreda komunitarnog prava u odnosu na prava
gospodina X nije definitivno nastala sve do 2008. godine i gore pomenute odluke Odbora za odlučivanje po
žalbi. Drugo, sve do ovog postupka pred ESP, niti je finsko zakonodavtsvo niti zakonodavtsvo bilo koje druge
države bilo predmet pokretanja postupka u vezi sa neispunjenjem obaveze iz člana 258 Ugovora o Evropskoj
uniji a u vezi sa odredbom člana 4, stav 1 Direktive br.
79/7. Treće, u vezi sa pravnim aktima koje je EU donela
u cilju obezbeđivanja ravnopravnog položaja muškaraca i žena, ESP je posebno istakao odredbu člana 5, stav
2 Direktive br. 2004/113 koja je dala pravo državama
članicama da odluče do 21. decembra 2007. godine o
dopuštanju proporcionalnih razlika u određivanju individualnih premija osiguranja i pogodnostima koje se
ostvaruju iz osiguranja u slučajevima kada je pol osiguranika odlučujući faktor u proceni rizika, a sve ovo
73
4/2014
Presuda Evropskog Suda Pravde od 3. septembra 2014. godine u sporu C-318/13
74
zasnovano na tačnim i preciznim statističkim i aktuarskim podacima. Dodatno, član 9, stav 1, tačka h. Direktive br. 2006/54 je u delu, kada je propisivao određeni broj odredbi u oblasti socijalnog osiguranja čija je
primena zasnovana na razlici u polu i koje su načelno
protivne principu obezbeđivanja ravnopravnog položaja muškaraca i žena, u pojedinim slučajevima, uključio
aktuarske parametre bazirane na razlici u polu u odstupanja od opšteg načela.
ESP se u vezi sa ovim pozvao na svoju raniju praksu u slučaju Association belge des Consommateurs TestAchats and Others kada se razmatralo o pravu država
članica da održe bez vremenskog ograničenja izuzetak
od pravila o jedinstvenim premijama osiguranja i pogodnistima u vezi sa osiguranjem protivno opštem načelu obezbeđivanja ravnopravnog položaja muškaraca i
žena, što je bio jedan od osnovnih ciljeva koje je nastojala da ostvari Direktiva br. 2004/113, i kada je ESP stao
na stanovište da se predmetna odredba, zbog svoje diskriminatorske prirode mora smatrati neprihvatljivom i
nevažećom.
Na osnovu svega navedenog, ESP je stao na stanovište da nacionalni sud Finske treba da donese odluku o
tome da li se povreda komunitarnog prava u konkretnom slučaju može smatrati „ozbiljnom povredom”. Stoga je u pogledu odgovora na drugo pitanje, ESP dao i
odgovarajuće instrukcije sudu u Finskoj, navodeći da
domaći sud treba da ima na umu da ESP u svojoj ranijoj
praksi još uvek nije odlučivao u pravnoj stvari u kojoj
je predmet odlučivanja bio faktor prosečnog životnog
veka osiguranika zasnovan na razlici u polovima, a u
vezi sa odlukom u pogledu visine naknade štete koja
bi pripala osiguraniku u zavisnosti od načina na koji je
primenjena Direktiva br. 79/7. Osim toga, nacionalni
sud bi trebalo da vodi računa o pravu koje je državama
članicama dato članom 5, stav 2 Direktive br. 2004/113
i članom 9, stav 1 tačka h Direktive br. 2006/54, a koje
drugačije uredi prava osiguranika, imajući u vidu pol,
pri čemu je ESP svojom odlukom u slučaju C-236/09
utvrdio da je odredba člana 5, stav 2 Direktive br.
2004/113 protivna opštem principu kojim se garantuje
ravnopravan položaj muškaraca i žena.
U pogledu troškova, ESP je odlučio da odluku o
troškovima treba da donese postupajući nacionalni sud
Finske.
6. ODLUKA ESP
Član 4, stav 1 Direktive br. 79/7 ima se tumačiti na
način da se predmetnim članom ne dopušta državama
članicama da svojim nacionalnim propisima propisuju da prosečna dužina životnog veka muškaraca i žena
predstavlja faktor koji primenjuju aktuari prilikom
obračunavanja naknade koja osiguraniku pripada u
slučaju pretrpljene povrede na radu i čijom primenom
bi osiguraniku muškog pola koji pretrpi povredu na
radu pripao manji iznos naknade štete od iznosa koji
bi pripao osiguraniku ženskog pola istih godina i pod
pretpostavkom da su štetu pretrpeli pod identičnim ili
sličnim okolnostima.
Nacionalni sud države članice treba da donese odluku o tome da li se povreda komunitarnog prava u konkretnom slučaju može smatrati „ozbiljnom povredom”.
Stoga je u pogledu odgovora na drugo pitanje, ESP dao
i odgovarajuće instrukcije domaćem sudu navodeći da
domaći sud treba da ima na umu da ESP u svojoj ranijoj
praksi još uvek nije odlučivao u pravnoj stvari u kojoj
je predmet odlučivanja bio faktor prosečnog životnog
veka osiguranika zasnovan na razlici u polovima, a u
vezi sa odlukom u pogledu visine naknade štete koja
bi pripala osiguraniku u zavisnosti od načina na koji je
primenjena Direktiva br. 79/7. Takođe, nacionalni sud
bi prilikom donošenja odluke trebalo da vodi računa
o pravu koje je državama članicama dato članom 5,
stav 2 Direktive br. 2004/113 i članom 9, stav 1, tačka
h. Direktive br. 2006/54, a koje drugačije urede prava
osiguranika, imajući u vidu pol, pri čemu je ESP svojom odlukom u slučaju C-236/09 utvrdio da je odredba
člana 5, stav 2 Direktive br. 2004/113 protivna opštem
principu kojim se garantuje ravnopravan položaj muškaraca i žena.
LITERATURA (REFERENCES)
Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004
implementing the principle of equal treatment between men
and women in the access to and supply of goods and services,
Official Journal, L 373.
Council Directive 79/7/EEC of 19 December 1978 on
the progressive implementation of the principle of equal
treatment for men and women in matters of social security,
Official Journal, L 6.
Prevela i priredila za prikaz:
mr Jelena Gazivoda, advokat
e-mail: [email protected]
4/2014
OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS
75
DA LI JE eCall PRETNJA LIČNIM PODACIMA?
Nemačko udruženje potrošača (potrošačka centrala
ADAC) i nemačka industrija osiguranja upozoravaju na
pojavu do koje može doći usled uvođenja sistema eCall
na evropskom prostoru. Ona se odnosi na to da bi automobilska industrija postala monopolista u raspolaganju
ličnim podacima. U Evropi se održavaju savetovanja u
pogledu zakonski propisanog uvođenja standardizacije
i javnih mesta preseka u transferu podataka, na zahtev
zainteresovanih udruženja. To znači da se vozačima
omogući slobodno odlučivanje o tome kome će dati
svoje podatke – da li proizvođaču automobila, osiguravaču, prodavcima ili auto-klubovima. Naime, samo ako
vozači zadrže kontrolu nad svojim podacima, moći će
da se slobodno odluče i za najbolju ponudu i željenog
pružaoca usluga. Ako pak samo proizvođači preuzmu
kontrolu nad podacima, može se desiti da isključe neke
pružaoce usluga a time i neka tržišta. To može biti trajno. Udruženja upozoravaju da takvo ograničenje konkurencije može dugoročno da dovede do poskupljenja
za vozače.
Skraćenica eCall znači „emergency call”, kao elektronski
hitan poziv za automobile, a projekt je evropske komisije
u okviru inicijative Obezbeđenje elektronskim putem (eSafety-Initiative). Planirano je da se eCall sistem ugrađuje
u sva novoproizvedena vozila, sa svrhom da u slučaju teške nezgode automatski alarmira hitne službe za podatke
o poziciji automobila, kao i poslednjem pravcu kretanja.
Na ovaj način bi se vreme hitne intervencije smanjilo na
minimum. Putem ugrađenih senzora, elektronika u vozilu
prepoznaje tešku nezgodu, sistem aktivira eCall i emituje
podatke o položaju i pravcu kretanja. Potom se uspostavlja
razgovor sa licima u vozilu. Pomenuta udruženja podržavaju uvođenje sistema koji doprinosi spašavanju života i
smanjenju posledica nastale nezgode, ali u izvornoj uredbi
Evropske komisije vide nedostatak i štetu za potrošače osiguranja i druge interesne grupe.
Tehnika eCall može da se koristi i u druge svrhe  za
brzu pomoć, vuče, za daljinsku dijagnozu ili lokaciju ukradenog automobila. Ali, kada postoji monopol nad podacima, vozač može da koristi samo pružaoca usluga koji mu
ponudi proizvođač i koji svoje klijente tada može upućivati na sopstvene poslovnice ne uvažavajući mogućnost
povoljne i odgovarajuće ponude za samog vozača.
Evropski parlament se oglasio po pitanju pristupačnih mesta preseka (kako je već opisano), nakon čega
slede pregovori u kojima učestvuju Evropski parlament,
Komisija i italijanski predsednički savet.
Izvor: http://www.gdv.de/2014/10/ecall-warnung-vordatenmonopol-der-autohersteller/, 6.10. 2014.
OSIGURAVAČI MORAJU RAZMISLITI
O SVOM NAČINU RADA
Dopunjeni kodeks ponašanja za osiguravače u
Nemačkoj je već više od godinu dana na snazi i njegova primena u kompanijama je u toku. Udruženje
osiguravača Nemačke je uvelo ovaj kodeks još pre trideset godina, ali je služio više funkciji logistike. Kako se
kaže u Udruženju, da je ranije rađeno tako kako je sad,
dokumentacija bi morala kamionima biti transportovana revizorima; danas je sve mnogo lakše jer se slanje
odvija, mahom, kodiranim vezama putem interneta.
Materijal koji treba slati je veoma obiman (prospekti o
proizvodima, opisi procesa, ogledni ugovori, materijal
za obuku itd).
Pooštrenom kodeksu ponašanja pristupilo je više od
200 kompanija sa ciljem daljeg poboljšanja kvaliteta savetovanja u marketingu i prodaji osiguranja, a to znači
da se kompanije čvršće obavezuju na pošten odnos
prema klijentima, na savetovanje u skladu sa njihovim
potrebama i razumljivo predstavljanje proizvoda. Znatna razlika ovako pooštrenog kodeksa u odnosu na onaj
koji je donet 2010. godine, je veća obaveznost. Predsednik Udruženja osiguravača Nemačke, dr Aleksander
Erdland, kaže da pooštrenje kodeksa predstavlja jedan
naročit korak koji do sada nije učinila ni jedna druga
delatnost, tj. predstavlja proveru od strane nezavisnog
trećeg lica.
Pristupanje kodeksu ima formalan karakter, ali
se jedanaest smernica koje kodeks propisuje u svakoj
kompaniji primenjuju na njoj svojstven i prilagođen
način, što zahteva posebne napore i aktivnosti u organizaciji. Svoje prve dokaze o primeni kodeksa kompanije
moraju prikazati do kraja aprila 2015. godine. Nimalo
lak zadatak: treba ispisati mnogo novih dokumenata,
formulisati nove zahteve prema posrednicima, uvesti
nove sisteme kontrole i sl. Primena kodeksa se ne sastoji samo iz novih pretpostavki koje treba ispuniti u
pogledu partnera, već pooštrena pravila donose i duboke promene u samim kompanijama koje ih primenjuju. Primer je razumljivost. Da bi se garantovalo jasno prezentovanje i posredovanje u prodaji proizvoda,
nije dovoljna samo bolja obuka partnera u prodaji, već
i osiguravači moraju bolje razmišljati u svima fazama,
od formiranja proizvoda do sastavljanja informativnih
listova. Jedinstvenog recepta nema i svaka kompanija
mora da nađe svoj put. U prvom redu, zahtevi su složeniji za kompanije koje prodaju preko svojih agenata,
nego preko brokera.
Što se tiče nadgledanja primene propisa, revizore zanimaju naročito kontrolni sistemi kojima se kompanija
pridržava pravila koje je sama donela. I tu postoji odre-
4/2014
Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News
76
đeni manevarski prostor – osiguravač sam bira sredstva
i načine da ih donese, ali revizoru mora da dokaže da je
to u svojoj kući i primenio. Nakon prvih rezultata pokazanih revizorima kompanije, će morati da se dokažu
i u naredne dve godine, ali i kasnije. Time se potvrđuje činjenica da poštovanje zakonitosti (Compliance) u
kompanijama nije samo stanje, već permanentan proces, a u njima ne sme više biti ljudi koji sa kodeksom
nisu upoznati.
Izvor: http://www.gdv.de/2014/10/versicherer-muessenarbeitsweisen-ueberdenken/, 2.10.2014.
SVAKIH ŠEST MINUTA U AUSTRIJI
SAOBRAĆAJNA NEZGODA ZBOG
DIVLJAČI NA PUTU
U saobraćajnim nezgodama koje u Austriji uzrokuje divljač, preko 350 ljudi godišnje zadobije razne pov-
rede. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Udruženja
osiguravača Austrije, Komiteta za saobraćaj i Centrale
lovačkih udruženja Austrije apelovalo se na veću opreznost na osnovu činjenice da je ova opasnost u jesen
posebno visoka. Osim ljudskih žrtava i povreda (prosečno 3 poginula i 355 povređenih lica) nastaju i znatne
materijalne štete. Na ovaj način 83.466 životinja bude
usmrćeno, pa proizilazi da do nezgode dolazi na svakih šest minuta. Nezgoda sa životinjom koja ima težinu
80 kg pri brzini od 50 km/h predstavlja udarac jačine 2
tone, te se apeluje na sporiju vožnju putevima na kojima se životinje pojavljuju. Ovakvu nezgodu je potrebno
odmah prijaviti policiji, a životinja ne sme biti odneta
ni veterinaru.
Izvor: http://www.vvo.at/alle-6-minuten-ein-verkehrsunfall-mit-einem-wildtier-in-osterreich-2.html, 12.10.2014.
Izbor i prevod: Nela Bukorović
e-mail: [email protected]
4/2014
BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY
77
ODABRANE KNJIGE / SELECTED
BOOKS
Anne Katrin Neumann, Uspešno primeniti
CRM sa zaposlenima – Zadaci, kompetencije i
mere kompanije (CRM mit Mitarbeitern erfolgreich
umsetzen -Aufgaben, Kompetenzen und Maßnahmen
der Unternehmen), Izdavač: Springer Fachmedien
Wiesbaden 2014, ISBN: 978-3-658-05991-0,
392 strane, cena 59,99 €
Da bi se u menadžmentu celovito i uspešno primenio koncept upravljanja odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management – CRM) u projekat
moraju biti uključeni i zaposleni od samog njegovog
početka. Autorka u ovoj knjizi predstavlja strukturisan
pregled centralnih sadržaja, ciljeva i pretpostavki za uspešno izvođenje CRM. Na primeru sektora finansijskih
usluga autorka analizira zadatke koje moraju ispuniti
zaposleni u službama administracije i podrške, kao i
svima koji stupaju u neposredan kontakt sa klijentima
(prodaja, servis i sl). Ona ističe ulogu zaposlenih na
ovim mestima preseka u radu sa klijentima, kao i potrebu razvoja mera za optimalan odnos prema zaposlenima u CRM da bi kompanija iskoristila sav potencijal
CRM.
Johanna Nemson, Fred Wagner (izdavač) Poslovni
model društava za uzajamno osiguranje: okvirni
uslovi, izazovi i šanse (Geschäftsmodell VVaG:
Rahmenbedingungen, Herausforderungen und
Chancen), Izdavač: Versicherungswirtschaft GmbH
Karlsruhe 2014, ISBN: 978-3-89952-845-9,
396 strana, cena: 59,00 €
U ovoj knjizi autorka istražuje da li je i koliko poslovni model društava za uzajamno osiguranje određen pravnim okvirnim uslovima. U tu svrhu prikazuje
istorijski razvoj ideje uzajamnosti, kao i pravne specifičnosti većih društava za uzajamno osiguranje u svetlu
današnjeg prava. Nadalje, bavi se korišćenjem pravnog
manevarskog prostora u društvima koja postoje na
nemačkom tržištu. Autorka upoređuje ulogu idealnog
društva za uzajamno osiguranje sa ulogom koju takvo
društvo ima u aktuelnoj ekonomskoj situaciji i na bazi
toga utvrđuje pravnu formu koja je za (nemačke) osiguravače najpogodnija.
Ova knjiga je delo napisano jezikom ekonomske
prakse osiguranja, jezikom prodaje i marketinga, i time
se razlikuje od dosadašnje srodne literature koja je prvenstveno pisana jezikom prava. Posebna je zbog toga
što na nov način govori o izazovima i šansama poslovnog modela društava za uzajamno osiguranje, kao i
drugim perspektivama istraživanja ovih društava. Zbog
toga knjiga ima praktičnu vrednost za rukovodioce
društava za uzajamno osiguranje, kao i za naučnike koji
se bave ekonomikom prodaje u osiguranju i, naravno,
pravnike.
ODABRANI ČLANCI / SELECTED
ARTICLES
Karsten Röbisch,
Investicije u infrastukturu kao impuls konjunkturi
(Investitionen in Infrastruktur als Konjunkturimpuls)
U prilogu je dato stanovište Udruženja osiguravača
Nemačke (GDV) u pogledu vođenja investicione politike države, a izrazio ga je predsednik ovog udruženja,
dr Aleksander Erdland. Da bi ekonomski rast dobio
nove impulse smatra se da treba primeniti provereno
dobar recept, a to su investicije u javnu infrastrukturu. Podršku u ovakvom stavu Udruženju osiguravača
Nemačke pruža i Udruženje industrijskih i trgovačkih
komora Nemačke, čije predsedništvo smatra da javna infrastruktura mora da bude izgrađena, jer su u
Nemačkoj investicije na tom polju do sada bile skromne, a praznine su veće nego u privatnom sektoru. Jedna od komisija imenovana od strane Ministarstva
saobraćaja došla je do rezultata da potrebe za investiranjem u saobraćajnu infrastrukturu iznose oko 7,2
miljarde evra godišnje. Predlog Vlade Nemačke je da
ne napušta solidan put očuvanja stabilnosti budžeta,
kao i da bude primer zemljama Evrozone i da ne
utiče na destabilizaciju tržišta. Razmatraju se najbolje
mogućnosti i modeli uključivanja privatnog sektora u
reforme na planu finansiranja tako krupnih i značajnih
investicija. U razvijenim evropskim zemljama je već
dugo poznata važnost uloge osiguranja u ovakvim, za
državu, vitalnim poduhvatima, što se u GDV ponovo
ističe. Naglašava se nužnost dijaloga nosilaca politike
i privrede, a stavovi GDV potkrepljeni su rezultatima
najnovijih istraživanja prema kojima će ekonomski rast
2015. godine u Nemačkoj biti skromniji nego što je procenjeno pre pola godine.
Izvor: http://www.gdv.de/2014/10/investitionen-in-infrastruktur-als-konjunkturimpuls/, 9.10. 2014.
4/2014
Odabrani članci / Selected articles
78
Udruženje osiguravača Nemačke, Nacrt izmena
Zakona o nadzoru osiguranja Nemačke sa
primedbama za izmenu (Regierungsentwurf zu
VAG-Novelle mit Änderungsbedarf)
Vlada Nemačke je izradila predlog izmena Zakona
o nadzoru osiguranja, čime faza primene Direktive o
solventnost II, odnosno uspostavljanja novog sistema
nadzora osiguranja u Evropi, ulazi u svoju poslednju
fazu. Udruženje osiguravača Nemačke je iznelo svoje
mišljenje o tom dokumentu uz određene primedbe,
prvenstveno u pogledu prilagođavanja nacionalnih
zakona propisima EU po pitanju korektnog ponašanja
u konkurenciji. Izmene ovog zakona treba naročito da
obuhvate sledeće aspekte:
– primenu mera za obezbeđenje dugoročnih garancija,
– objektivan tretman osiguranja od nezgode sa garantovanim povraćajem premije,
– produženje prelaznog perioda za pokriće rezervi
za povraćaj premija,
– pravnu sigurnost u prenosu podataka prilikom isključenja zbog mera kažnjavanja od strane nadzora,
– nesprovođenje testiranja o solventnosti jer je to prvenstveni zadatak službe finansijskog nadzora (BaFin) i
ne sme biti preneta na nezavisno treće lice,
– očuvanje ustavnosti, tj. očuvanje principa međusobnih odnosa pojedinih organa, uloga parlamenta u
donošenju važne nacionalne regulative, kao i izbegavanje preterano strogog nacionalnog zakonodavstva.
Izvor: http://www.gdv.de/2014/10/regierungsentwurf-zuvag-novelle-mit-aenderungsbedarf/, 10.10.2014.
Izbor i prevod: Nela Bukorović
e-mail:[email protected]
4/2014
DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS
79
DIREKTIVA 2009/138/EZ
EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA
od 25.11.2009. godine
o započinjanju i obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja
(Solventnost II) (prerađeno) (tekst od značaja za EEP)
VI deo
POGLAVLJE IV
Zajedničke odredbe
Član 285.
Efekti na određene ugovore i prava
Odustajanjem od članova 269. i 274, efekti uvođenja
mera reorganizacije ili postupka likvidacije biće regulisani na sledećei način:
(a) u vezi sa ugovorima o radu i radnim odnosima,
isključivo zakonom države članice koji se primenjuje na
ugovor o radu ili radni odnos;
(b) u vezi sa ugovorima po osnovu kojih postoji pravo na korišćenje ili pribavljanje nepokretne imovine,
isključivo zakonom države članice u kojoj se nalazi nepokretna imovina; i
(c) u vezi sa pravima društava za osiguranje po
osnovu nepokretne imovine, broda ili vazduhoplova,
shodno registraciji u javnom registru, isključivo zakonom države članice u čijoj se nadležnosti nalazi registar.
Član 286.
Prava trećih lica in rem
1. Uvođenje mera reorganizacije ili otvaranje postupka likvidacije neće uticati na prava in rem poverilaca ili trećih lica u vezi sa materijalnom ili nematerijalnom, pokretnom ili nepokretnom imovinom – kako na
tačno određenoj, tako i na skupini neodređene imovine
u celini koja se s vremena na vreme menja – a koja pripada društvu za osiguranje i koja se nalazi na teritoriji
države članice u trenutku uvođenja ovih mera ili otvaranja postupaka.
2. Prava iz stava 1 uključuju najmanje:
(a) pravo raspolaganja imovinom ili davanje da se
njome raspolaže, te da se iz ostvarenog prihoda ili dobiti od te imovine namiri, posebno po osnovu založnog
prava ili hipoteke;
(b) ekskluzivno pravo na namirenja potraživanja,
posebno pravo garantovano zalogom u vezi sa potraživanjem ili prenosom potraživanja putem garancije;
(c) pravo na zahtevanje predaje određenog predmeta od svakog koji taj predmet poseduje ili koristi suprotno volji strane koja ovo pravo ostvaruje;
(d) pravo na korišćenje imovine.
3. Pravo koje je upisano u javni registar i koje proizvodi dejstva prema trećim licima, u smislu sticanja
prava in rem shodno stavu 1, smatraće se pravom in
rem.
4. Stav 1 ne sprečava tužbe zbog ništavosti, poništenja ili delimične ništavosti iz člana 274 (2)(1).
Član 287.
Zadržavanje prava svojine
1. Uvođenje mera reorganizacije ili otvaranje postupka likvidacije protiv društva za osiguranje koje kupuje neku imovinu neće uticati na prava prodavca koja
su zasnovana na zadržavanju prava svojine u slučajevima kada se, u vreme uvođenja ovih mera ili otvaranja
postupaka, imovina nalazi na teritoriji države članice
koja nije teritorija u kojoj su uvedene ove mere ili otvoreni postupci.
2. Uvođenje, po predaji imovine, mera reorganizacije ili otvaranje postupka likvidacije protiv nekog
društva za osiguranje koje prodaje imovinu, neće činiti osnov za poništenje ili prekid prodaje i neće sprečiti
kupca da stekne pravo vlasništva u slučaju kada se u
trenutku uvođenja ovih mera ili otvaranja postupaka
prodata imovina nalazi na teritoriji države članice koja
nije teritorija na kojoj su uvedene ove mere ili otvoreni
postupci.
3. Stavovi 1 i 2 ne sprečavaju isticanje ništavosti, poništenja ili delimične ništavosti iz člana 274 (2)(1).
Član 288.
Poravnanje
1. Uvođenje mera reorganizacije ili otvaranje postupka likvidacije neće uticati na pravo poverilaca da
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
80
zahtevaju poravnanje svojih potraživanja sa potraživanjima društva za osiguranje, u slučajevima kada je ovo
poravnanje dozvoljeno zakonom koji se primenjuje na
potraživanje društva za osiguranje.
2. Stav 1 ne sprečava isticanje ništavosti, poništenja
ili delimične ništavosti iz člana 274 (2)(1).
Član 289.
Regulisana tržišta
1. Ne dovodeći u pitanje primenu člana 286, efekti
mere reorganizacije ili otvaranja postupka likvidacije
na prava i obaveze strana na regulisanom tržištu biće
regulisani isključivo zakonom koji važi na tom tržištu.
2. Stav 1 ne sprečava isticanje ništavosti, poništenja
ili delimične ništavosti iz člana 274 (2)(1), što može biti
preduzeto kako bi se izdvojila plaćanja i transakcije u
skladu sa merodavnim pravom koje uređuje to tržište.
Član 290.
Štetan pravni posao
Član 274(2)(1) se ne primenjuje u slučajevima kada
neko lice, koje je ostvarilo korist iz nekog pravnog posla
koji je štetan za sve poverioce, pruži dokaz da je za taj
posao meodavno pravo države članice koja nije matična država članica i dokaz da se ta pravna radnja u konkretnom slučaju prema pravu te druge države članice ne
može osporiti.
Član 291.
Zaštita kupaca koji su treća lica
Sledeći zakon će se primenjivati u slučajevima kada,
pravnim poslom zaključenim po uvođenju mere reorganizacije ili otvaranju postupka likvidacije, neko društvo za osiguranje proda, uz isplatu naknade, bilo šta od
sledećeg:
(a) u vezi sa nepokretnom imovinom, zakon države
članice gde se nepokretna imovina nalazi;
(b) u vezi sa brodovima i vazduhoplovima koji podležu upisu u javni registar, zakon države članice u čijoj
nadležnosti je vođenje registra;
(c) u vezi sa prenosivim ili drugim hartijama od
vrednosti, čije postojanje ili prenos pretpostavlja upis
u registar ili račun propisan zakonom ili koje su smeštene u centralnom depozitnom sistemu regulisanom
zakonom države članice, zakon države članice u čijoj
nadležnosti se registar, račun ili sistem vodi.
Član 292.
Parnice u toku
Za efekte mera reorganizacije ili postupka likvidacije
na parnice u toku u vezi sa nekom imovinom ili pravom koji su oduzeti društvu za osiguranje, merodavno
je samo pravo države članice u kojoj se parnica vodi.
Član 293.
Prinudni upravnici i likvidacioni upravnici
1. Imenovanje prinudnih upravnika ili likvidacionih
upravnika dokazuje se overenim primerkom originalnog rešenja o imenovanju ili drugom potvrdom koju
izdaju nadležni organi matične države članice.
Država činica, u kojoj prinudni upravnik ili likvidacioni upravnik želi da radi, može da zahteva prevod
na službeni jezik ili jedan od službenih jezika te države
članice. Neće se zahtevati zvanična overa tog prevoda ili
neka druga slična formalnost.
2. Prinudni upravnici i likvidacioni upravnici će
imati pravo da u okviru teritorije svih država članica
ostvaruju sva ovlašćenja koja im pripadaju na teritoriji
matične države članice.
Lica koja pomažu ili zastupaju prinudne upravnike i
likvidacione upravnike mogu biti imenovana u skladu
sa zakonom matične države članice, tokom mera reorganizacije ili postupka likvidacije, naročito u državama
članicama domaćinu i, posebno, kako bi pomogla da se
prevaziđu svi problemi sa kojima se poverioci suočavaju u toj državi.
3. U ostvarivanju svojih ovlašćenja u skladu sa zakonom matične države članice, prinudni upravnici ili
likvidacioni upravnici će poštovati zakon države članice u kojoj žele da preduzmu radnje, naročito u vezi sa
postupcima za unovčenje imovine i obaveštenjem zaposlenih.
Ta ovlašćenja ne uključuju primenu sredstava prisile
ili prava odlučivanja u sudskim ili drugim sporovima.
Član 294.
Upis u javni registar
1. Prinudni upravnik, likvidacioni upravnik ili neki
drugi organ ili lice koje je propisno ovlašćeno u matičnoj državi članici može da zahteva da mera reorganizacije ili odluka za otvaranje postupka likvidacije bude
upisana u bilo koji odgovarajući javni registar koji se
vodi u drugoj državi članici.
Međutim, u slučaju kada država članica predviđa
obaveznu registraciju, organ ili lice iz prvog podstava
će preduzeti sve neophodne mere da obezbedi ovu registraciju.
2. Troškovi registracije smatraće se troškovima i izdacima nastalim u postupku.
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
Član 295.
Čuvanje profesionalne tajne
Sva lica za koja je propisano da prime ili daju informacije u vezi sa postupcima iz članova 270, 273. i
296, podležu odredbama o čuvanju profesionalne tajne
iz članova od 64. do 69, uz izuzetak nekih pravosudnih organa na koje se primenjuju postojeće nacionalne
odredbe.
Član 296.
Tretman ogranaka društava za osiguranje
iz trećih zemalja
U slučajevima kada društvo za osiguranje treće zemlje ima ogranke osnovane u više država članica, svaki ogranak će se tretirati nezavisno u pogledu primene
ovog Naslova.
Nadležni organi i nadzorni organi tih država članica
nastojaće da usklade svoje aktivnosti.
Svi prinudni upravnici ili likvidacioni upravnici, takođe će nastojati da usklade svoje aktivnosti.
NASLOV V
OSTALE ODREDBE
Član 297.
Pravo obraćanja sudovima
Države članice će obezbediti da odluke, koje su donete u vezi sa društvom za osiguranje, odnosno društvom za reosiguranje, shodno zakonima i drugim propisima kojima se sprovodi ova Direktiva, podležu pravu
obraćanja sudovima.
Član 298.
Saradnja između država članica i Komisije
1. Države članice će međusobno sarađivati u cilju
omogućavanja nadzora osiguranja i reosiguranja u
okviru Zajednice i primene ove Direktive.
2. Komisija i nadzorni organi država članica će
blisko međusobno sarađivati u svrhu omogućavanja
nadzora osiguranja i reosiguranja u okviru Zajednice
i ispitivanja svih problema koji mogu da nastanu zbog
primene ove Direktive.
3. Države članice će obavestiti Komisiju o svim velikim problemima koji nastanu zbog primene ove Direktive.
Komisija i nadzorni organi odnosnih država članica
će ispitati ove probleme što je pre moguće kako bi pronašli odgovarajuće rešenje.
Član 299.
Evro
U slučajevima kada se u ovoj Direktivi pominje evro,
vrednost kursa nacionalne valute koji se koristi od 31.
decembra svake godine, biće vrednost koja se primenjuje poslednjeg dana prethodnog oktobra na koji su
vrednosti kursa za evro dostupne u svim valutama Zajednice.
Član 300.
Revizija iznosa izraženih u evrima
Iznosi izraženi u evrima u ovoj Direktivi biće revidirani svakih pet godina, uvećanjem osnovnog iznosa u
evrima za procenat promene Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena svih država članica, koji objavljuje
Eurostat od 31. oktobra 2012. godine do datuma revizije, i zaokruži na sadržalac od 100.000 Evra.
Ako je procenat promene od prethodne revizije manji od 5%, iznosi se neće revidirati.
Komisija će objavljivati revidirane iznose u Službenom listu Evropske unije.
Revidirane iznose države članice uvode u roku od 12
meseci od njihove objave u Službenom listu Evropske
unije.
Član 301.
Procedura Odbora
1. Komisiji će pomagati Evropski odbor za osiguranje i penzije iz radnog odnosa.
2. Kad god je reč o upućivanju na ovaj stav, primenjuju se članovi 5 i 7 Odluke 1999/468/EC, uzimajući u
obzir i odredbu iz člana 8. pomenute Odluke.
3. Kad godi je reč o upućivanju na ovaj stav, primenjuju se članovi 5a(1) do (4) i član 7 Odluke 1999/468/
EC, uzimajući u obzir i odredbu iz člana 8. pomenute
Odluke.
Član 302.
Obaveštenja dostavljena pre stupanja na snagu
zakona i drugih propisa neophodnih za primenu
članova od 57. do 63.
Postupak procene koji se primenjuje na predložena
sticanja učešća za koja su dostavljena obaveštenja iz člana 57. nadležnim organima pre stupanja na snagu zakona i drugih propisa neophodnih za primenu članova od
57. do 63, obavljaće se u skladu sa nacionalnim zakonom država članica koji je na snazi u vreme dostavljanja
obaveštenja.
Član 303.
Izmene Direktive 2003/41/EC
Direktiva 2003/41/EC biće izmenjena prema sledećem:
81
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
82
1. Član 17(2) se zamenjuje sledećim:
„2. U svrhu obračuna minimalnog iznosa dodatnih
sredstava, primenjuju se pravila iz članova 17a do 17d. ”
2. Ubacuju se sledeći članovi:
Član 17a
Raspoloživa margina solventnosti
1. Svaka država članica će propisati da svaka institucija iz člana 17(1) koja se nalazi na njenoj teritoriji
ima u svakom trenutku adekvatnu raspoloživu marginu
solventnosti u vezi sa svojim celokupnim poslovanjem,
koja je najmanje jednaka uslovima iz ove Direktive.
2. Raspoloživa margina solventnosti će se sastojati
od imovine institucije, koja je oslobođena svih predvidivih obaveza, umanjenih za bilo koju nematerijalne
pozicije, uključujući:
(a) uplaćen akcijski kapital ili, u slučaju institucije
koja ima oblik društva za uzajamno osiguranje, efektivni početni kapital plus sve račune članova društva za
uzajamno osiguranje koje ispunjava sledeće kriterijume:
(i) osnivački akt i statut moraju da predviđaju da se
plaćanja vrše članovima društva za uzajamno osiguranje sa tih računa isključivo u obimu u kome ovo ne čini
da raspoloživa margina solventnosti padne ispod propisanog nivoa ili, po prestanku društva, kada su izmireni svi ostali dugovi društva;
(ii) osnivački akt i statut moraju da predviđaju, da u
vezi sa svim plaćanjima iz tačke (i) koja su izvršena iz
razloga koji nisu pojedinačni prekid članstva u društvu
za uzajamno osiguranje, nadležni organi moraju biti
obavešteni najmanje mesec dana unapred i mogu da
zabrane plaćanje u tom periodu; i
(iii) relevantne odredbe osnivačkog akta i statuta
mogu se izmeniti isključivo pošto su nadležni organi
objavili da nemaju prigovor na izmenu, ne dovodeći u
pitanje kriterijume iz tačaka (i) i (ii);
(b) rezerve (obavezne i slobodne) koje ne odgovaraju obavezama iz osiguranja;
(c) dobit ili gubitak prenet po odbitku dividendi koje
će se isplatiti; i
(d) u obimu u kome su odobrene nacionalnim zakonom, rezerve iz dobiti koje se nalaze u bilansu stanja gde se mogu upotrebiti da pokriju sve gubitke koji
mogu da nastanu i gde nisu učinjene dostupnim za raspodelu na članove i korisnike.
Raspoloživa margina solventnosti biće umanjena za
iznos sopstvenih akcija koje su u direktnom vlasništvu
institucije.
3. Države članice mogu da predvide da raspoloživa
margina solventnosti takođe može da sadrži:
(a) kapital po osnovu prioritetnih kumulativnih
akcija i kapital po osnovu subordiniranog zajma do
50% vrednosti od raspoložive margine solventnosti i
propisane margine solventnosti, imajući u vidu nižu
vrednost, od koje će se najviše 25% sastojati od subordiniranih zajmova sa fiksnim rokom dospeća, ili kapitala
po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija sa fiksnim
rokom, pod uslovom da postoje obavezujući ugovori po
kojima, u slučaju stečaja ili likvidacije institucije, kapital
po osnovu subordiniranog zajma ili kapital po osnovu
prioritetnih kumulativnih akcija bude rangiran posle
potraživanja svih ostalih poverilaca i ne isplati se dok
se ne izmire sva ostala neizmirena dugovanja u tom trenutku;
(b) hartije od vrednosti bez navedenog datuma dospeća i ostale instrumente, uključujući prioritetne kumulativne akcije koje nisu akcije iz tačke (a), do najviše
50% raspoložive margine solventnosti, ili propisane
margine solventnosti, imajući u vidu koji je iznos manji, za ukupan iznos ovih hartija od vrednosti, i kapital
po osnovu subordiniranog zajma iz tačke (a) pod uslovom da ispunjavaju sledeće uslove:
(i) ne smeju biti otplaćeni na inicijativu donosioca ili
bez prethodne saglasnosti nadzornog organa;
(ii) ugovor o emisiji mora da omogući instituciji da
odloži plaćanje kamate na zajam;
(iii) potraživanja zajmodavca u odnosu na instituciju moraju da se rangiraju u potpunosti posle potraživanja svih nepodređenih poverilaca;
(iv) dokumenta koja regulišu emisiju hartija od
vrednosti moraju da predviđaju sposobnost apsorbovanja gubitka duga i neplaćene kamate, istovremeno
omogućavajući instituciji da nastavi sa svojim poslovanjem; i
(v) isključivo u potpunosti isplaćeni iznosi moraju
se uzeti u obzir.
U smislu tačke (a), kapital po osnovu subordiniranog zajma će, takođe, ispunjavati sledeće uslove:
(i) isključivo u potpunosti plaćena sredstva će se
uzeti u obzir;
(ii) za zajmove sa fiksnim rokom dospeća, originalno
dospeće će biti najmanje pet godina. Najkasnije godinu
dana pre datuma otplate, institucija će podneti nadležnim organima na odobrenje plan u kome se prikazuje
kako će se održavati raspoloživa margina solventnosti
ili kako će se dovesti do zahtevanog nivoa po dospeću,
osim ako se obim u kome se zajam može rangirati kao
komponenta raspoložive margine solventnosti postepeno ne umanji tokom poslednjih pet godina pre datuma
otplate. Nadležni organi mogu da odobre prevremenu
otplatu ovih zajmova, pod uslovom da institucija emi-
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
tent podnese molbu i da njena margina solventnosti
neće pasti ispod propisanog nivoa;
(iii) zajmovi čije dospeće nije fiksno moći će da se
otplate isključivo shodno davanju obaveštenja od najmanje pet godina unapred, osim ako se zajmovi više ne
smatraju komponentom margine solventnosti ili ako
je za prevremenu otplatu izričito potrebna prethodna
saglasnost nadležnih organa. U ovom drugom slučaju,
institucija obaveštava nadležne organe najmanje šest
meseci pre datuma predložene otplate, navodeći raspoloživu marginu solventnosti i propisanu marginu solventnosti, kako pre tako i posle ove otplate. Nadležni
organi odobravaju otplatu isključivo u slučajevima kada
raspoloživa margina solventnosti institucije neće pasti
ispod propisanog nivoa;
(iv) ugovor o zajmu neće sadržati bilo kakvu klauzulu kojom se predviđa da se u navedenim okolnostima,
koje nisu okolnosti likvidacije institucije, dug može otplatiti pre ugovorenih datuma otplate; i
(v) ugovor o zajmu se može izmeniti isključivo pošto
nadležni organi objave da nemaju prigovor na izmenu.
4. Pošto institucija, uz prateće dokaze, podnese molbu nadležnim organima matične države članice, i uz
saglasnost tog nadležnog organa, raspoloživa margina
solventnosti, takođe, može da sadrži:
(a) kada se ne praktikuje cilmerovanje ili kada je,
ukoliko se praktikuje, manje od doplatka za troškove
pribave uključene u premiju, razliku između necilmerovane ili delimično cilmerovane matematičke rezerve
i matematičke rezerve cilmerovane po stopi koja je jednaka doplatku za troškove pribave uključene u premiju;
(b) sve skrivene neto rezerve koje nastanu iz vrednovanja imovine, u obimu u kome ove skrivene neto
rezerve nisu izuzetne prirode;
(c) polovinu neuplaćenog akcijskog kapitala ili početnog fonda, kada uplaćeni deo iznosi 25% tog akcijskog kapitala ili fonda, do 50% raspoložive ili propisane
margine solventnosti, koji god da je iznos manji.
Cifra iz tačke (a) neće biti veća od 3.5% zbira razlika
između zbira relevantnog kapitala životnog osiguranja
i rezervisanja za penzije iz radnog odnosa i matematičkih rezervi za sve polise za koje je moguće cilmerovanje.
Razlika će biti umanjena za iznos svih neamortizovanih
troškova pribave unešenih kao imovina.
5. Komisija može da usvoji mere implementacije u
vezi sa stavovima od 2. do 4. kako bi uračunala događaje koji opravdavaju tehničku korekciju elemenata potrebnih za raspoloživu marginu solventnosti.
Te mere, sačinjene radi izmene elemenata ove Direktive koji nisu ključni njihovom dopunom, usvajaju
se u skladu sa regulatornom procedurom i uz preispitivanje opisano u članu 21b.
Član 17b
Propisana margina solventnosti
1. Shodno članu 17c, propisana margina solventnosti utvrđuje se shodno stavovima od 2. do 6. u skladu sa
preuzetim obavezama.
2. Propisana margina solventnosti biće jednaka zbiru sledećih rezultata:
(a) prvi rezultat:
4% matematičkih rezervi koje se odnose na direktno
osiguranje i preuzete obaveze reosiguranja bez odbitka ustupljenih obaveza reosiguranja, što se množi koeficijentom koji neće biti manji od 85%, za prethodnu
finansijsku godinu, matematičkih rezervi umanjenih za
ustupljene obaveze iz reosiguranja do bruto ukupnih
matematičkih rezrevi;
(b) drugi rezultat:
za polise kod kojih rizični kapital nije negativna cifra, 0.3% ovog kapitala koji preuzme institucija množi
se koeficijentom koji nije niži od 50% ukupnog rizičnog
kapitala, koji je zadržan kao obaveza institucije posle
ustupljenih obaveza reosiguranja i retrocesija do ukupnog iznosa rizičnog kapitala bez odbitka reosiguranja,
za prethodnu finansijsku godinu.
Za privremena osiguranja života za slučaj smrti za
period od maksimalno tri godine, taj procenat iznosi
0.1%. Za ovakvo osiguranje za period od najviše od tri
godine, ali ne više od pet godina, taj procenat je 0.15%.
3. Za dopunska osiguranja iz člana 2(3)(a)(iii) Direktive 2009/138/EC Evropskog parlamenta i Saveta
od 25. novembra 2009. o započinjanju i bavljenju poslovima osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) (*)
propisana margina solvenosti biće jednaka propisanoj
margini solventnosti za institucije iz člana 17d.
4. Za poslove otkupa kapitala iz člana 2(3)(b)(ii) Direktive 2009/138/EC, propisana margina solventnosti
iznosiće 4% od matematičkih rezervi obračunatih u
skladu sa stavom 2(a).
5. Za poslove iz člana 2(3)(b)(i) Direktive 2009/138/
EC, propisana margina solventnosti iznosiće 1% njihove imovine.
6. Za osiguranja života obuhvaćena članom 2(3)(b)
(i) i (ii) Direktive 2009/138/EC povezanim sa investicionim fondovima i za poslove iz člana 2(3)(b)(iii), (iv)
i (v) Direktive 2009/138/EC, propisana margina solventnosti biće jednaka zbiru sledećeg:
(a) ako institucija snosi investicioni rizik, 4% tehničkih rezervi, obračunatih u skladu sa stavom 2(a);
(b) ako institucija ne snosi investicioni rizik ali je
izdvajanje za pokrivanje troškova sprovođenja osiguranja utvrđeno za period koji je duži od pet godina, 1%
tehničkih rezervi, obračunatih u skladu sa stavom 2(a);
83
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
84
(c) ako institucija ne snosi investicioni rizik, a izdvajanje za pokrivanje troškova osiguranja nije utvrđeno
za period koji je duži od pet godina, iznos jednak 25%
neto administrativnih troškova iz prethodne finansijske
godine u vezi sa tim osiguranjem;
(d) ako institucija snosi rizik za slučaj smrti, 0,3%
rizičnog kapitala obračunatog u skladu sa stavom 2(b).
Član 17c
Garantna rezreva
1. Države članice mogu da predvide da jedna trećina
propisane margine solventnosti, shodno članu 17b, čini
garantnu rezervu. Ova rezerva će se sastojati od pozicija navedenih u članu 17a(2) i (3) i, shodno saglasnosti nadležnog organa matične države članice, u članu
17a(4)(b).
2. Garantna rezerva neće biti manja od 3 miliona
evra. Svaka država članica može da predvidi 25% umanjenja minimalne garantne rezerve u slučaju društava
za uzajamno osiguranje ili društava koja posluju po
načelu uzajamnosti.
Član 17d
Propisana margina solventnosti u smislu člana
17b(3)
1. Propisana margina solventnosti utvrđuje se na
osnovu ili godišnjeg iznosa premija, odnosno doprinosa, ili prosečnog iznosi odštetnih zahteva u protekle tri
finansijske godine.
2. Iznos propisane margine solventnosti biće jednak
većem iznosu od dva rezultata iz stavova 3 i 4.
3. Premijska osnova se, u zavisnosti koji je iznos
veći, obračunava na osnovu bruto fakturisanih premija ili doprinosa izračunatih kako je navedeno u tekstu
niže, i bruto zarađenih premija ili doprinosa.
Premije ili doprinosi (uključujući troškove uz premije ili doprinose) koji dospevaju u vezi sa direktnim
osiguranjem u prethodnoj finansijskoj godini, sabiraju
se.
Na ovu sumu se dodaje iznos premija primljenih za
celokupno reosiguranje u prethodnoj finansijskoj godini.
Od te sume se zatim oduzima ukupan iznos premija
ili doprinosa otkazanih u prethodnoj finansijskoj godini, kao i ukupan iznos poreza i dažbina u vezi sa premijama ili doprinosima koji ulaze u ukupni iznos.
Ovako dobijen iznos se deli na dva dela, prvi do 50
miliona evra, a drugi obuhvata preostali iznos; 18%
prvog dela i 16% drugog se sabiraju.
Ovako dobijen zbir množi se koeficijentom koji postoji imajući u vidu iznos iz prethodne tri finansijske
godine između iznosa odštetnih zahteva koje institucija
treba da podmiri po odbitku iznosa naplativih na osno-
vu reosiguranja ili bruto iznosa odštetnih zahteva. Taj
koeficijent neće biti manji od 50%.
4. Osnova za obračun odštetnih zahteva će se obračunavati prema sledećem:
Iznos obračunatih šteta plaćenih u vezi sa direktnim
osiguranjem (bez odbitaka šteta koje snose reosiguravači i retrocesionari) u periodima navedenim u stavu 1
biće sabrani.
Na taj iznos dodaje se iznos odštetnih zahteva plaćenih u vezi sa reosiguranjima i retrocesijama, koji su
primljeni tokom istih perioda i iznos rezervi za neplaćene štete koje su utvrđene na kraju prethodne finansijske godine, kako za direktno osiguranje, tako i za prihvatanje u reosiguranje.
Od te sume oduzima se iznos regresa naplaćenih tokom perioda navedenih u stavu 1.
Od tog iznosi se, zatim, oduzima iznos rezerve za
neplaćene štete utvrđene na početku druge finansijske
godine koja prethodi poslednjoj finansijskoj godini za
koju postoje finansijski izveštaji, kako za direktno osiguranje, tako i za prihvatanje u reosiguranje.
Jedna trećina tako dobijenog iznosa deli se na dva
dela, prvi do 35 miliona evra i drugi sadrži preostali
iznos; 26% prvog dela i 23% drugog će se sabrati.
Ovako dobijen zbir množi se koeficijentom koji postoji imajući u vidu iznos iz prethodne tri finansijske
godine, između iznosa šteta koje i dalje snosi institucija
po odbitku iznosa naplativih po osnovu reosiguranja i
bruto iznosa odštetnih zahteva. Ovaj koeficijent neće
biti manji od 50%.
5. Kada je propisana margina solventnosti, obračunata u skladu sa stavovima 2. do 4., manja od propisane margine solventosti prethodne godine, propisana
margina solventnosti biće najmanje jednaka propisanoj
margini solventnosti prethodne godine, pomnožena
sa koeficijentom iznosa tehničkih rezervi za neplaćene
štete na kraju prethodne finansijske godine i iznosa tehničkih rezervi za neplaćene štete na početku prethodne
finansijske godine. U ovim obračunima, tehničke rezerve će se obračunavati u neto iznosu reosiguranja, ali
koeficijent ne može biti veći od 1.
1. Ubacuju se sledeći članovi:
„Član 21a
Revizija iznosa garantne rezerve
1. Iznos u evrima shodno članu 17c(2) biće revidiran
godišnje s početkom na dan 31. oktobra 2012. godine,
kako bi se uzele u obzir promene Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena svih država članica koji objavljuje Eurostat.
Taj iznos će se odmah prilagoditi, uvećanjem osnovnog iznosa u evrima, za procentualnu promenu tog indeksa tokom perioda između 31. decembra 2009. godi-
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
ne i datuma revizije, i zaokružiti na sadržalac 100.000
evra.
Ako je procenat promene od poslednjeg prilagođavanja manji od 5%, prilagođavanje se ne obavlja.
2. Komisija jednom godišnje obaveštava Evropski
parlament i Savet o reviziji i prilagođenom iznosu iz
stava 1.
Član 21b
Procedura Odbora
1. Komisiji će pomagati Evropski odbor za osiguranje i penzije iz radnog odnosa osnovan Odlukom Komisije 2004/9/EC(*).14
2. Kada se pominje ovaj stav, primenjuju se član
5a(1) do (4) i član 7 Odluke 1999/468/EC, uzimajući u
obzir odredbe iz člana 8. pomenute Odluke.
Član 304.
Podmodul rizika ulaganja u akcije
zasnovan na trajanju
1. Države članice mogu da izdaju dozvolu za rad
društvima za osiguranje života koja pružaju:
(a) penzijsko osiguranje iz radnih odnosa u skladu
sa članom 4. Direktive 2003/41/EC, ili
(b) rente koje se isplaćuju na osnovu doživljenja ili
očekivanog doživljenja penzionisanja, kada se premije
koje se plaćaju za ove rente, odbijaju od poreza, na koje
ugovarač osiguranja ima pravo u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom države članice koja je izdala dozvolu
za rad tom društvu:
u slučajevima kada su
(i) celokupna imovina i obaveze koji se odnose na
poslovanje namenski, njima se upravlja ili su organizovani posebno u odnosu na ostale poslove društva za
osiguranje, bez mogućnosti prenosa;
(ii) poslovi društva u vezi sa tačkama (a) i (b), a u
vezi s kojima se primenjuje pristup iz ovog stava, obavljaju se isključivo u državi članici u kojoj je društvo dobilo dozvolu za rad; i
(iii) prosečno trajanje obaveza koje se odnose na poslovanje društva prelazi prosek od 12 godina;
(iv) da primeni podmodul rizika ulaganja u akcije
u vezi sa potrebnim kapitalom za obezbeđenje solventnosti, koji je kalibriran pomoću postupka određivanja
verovatnoće gubitka za portfelj, tokom perioda, i konzistentan je sa tipičnim periodom držanja investicija sa
pravom vlasništva za odnosno društvo, a sa izvesnim
nivoom pouzdanosti da će se ugovaračima osiguranja i korisnicima osiguranja pružiti nivo zaštite koji je
ekvivalentan nivou iz člana 101, kada se pristup iz ovog
člana koristi isključivo u vezi sa tom imovinom i obavezama iz tačke (i). Prilikom obračuna potrebnog kapitala
*
OJ L 3, 7.1.2004, str. 34.”
za obezbeđenje solventnosti, ova imovina i obaveze se
u potpunosti uzimaju u obzir u svrhu procene efekata diverzifikacije, ne dovodeći u pitanje potrebu zaštite
interesa ugovarača osiguranja i korisnika osiguranja u
drugim državama članicama.
Shodno odobrenju nadzornih organa, pristup iz prvog podstava će se koristiti isključivo kada su pozicije
solventnosti i likvidnosti, kao i strategija, procesi i postupci izveštavanja odnosnog društva u vezi sa upravljanjem imovinom i obavezama takvi da obezbede, na
stalnoj osnovi, da je društvo u stanju da drži investicije
sa pravom vlasništva u periodu koji je konzistentan sa
tipičnim periodom držanja investicija sa pravom vlasništva odnosnog društva. Društvo će biti u stanju da
nadzornom organu prikaže da je ovaj uslov verifikovan sa nivoom pouzdanosti koji je neophodan da pruži
ugovaračima osiguranja i korisnicima osiguranja nivo
zaštite koji je jednak nivou iz člana 101.
Društva za osiguranje i reosiguranje neće se vraćati na primenu pristupa iz člana 105, osim u propisno
opravdanim okolnostima i shodno odobrenju nadzornih organa.
2. Komisija će Evropskom odboru za osiguranje i
penzije iz radnog odnosa i Evropskom parlamentu predati, do 31. oktobra 2015. godine, izveštaj o primeni
pristupa iz stava 1 i prakse nadzornih organa usvojene shodno stavu 1, i uz njega priložiti, prema potrebi,
određene predloge. U izveštaju se akcenat posebno
stavlja na prekogranične efekte upotrebe ovog pristupa
u cilju sprečavanja regulatorne arbitraže od strane društava za osiguranje i društava za reosiguranje.
NASLOV VI
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
POGLAVLJE I
Prelazne odredbe
O d e lj a k 1
O s i g u r a nj e
Član 305.
Odstupanja i ukidanja restriktivnih mera
1. Države članice mogu društva za neživotno osiguranje, koja na dan 31. januara 1975. godine nisu bila
usklađena sa uslovima iz članova 16. i 17. Direktive
73/239/EEC, čiji je godišnji prihod od premije ili doprinosa na dan 31. jula 1978. bio šest puta manji od iznosa
minimalne garantne rezerve propisane članom 17(2)
Direktive 73/239/EEC, da izuzmu od obaveze formiranja ove minimalne garantne rezerve pre kraja finansijske
godine, po kome je prihod od premija ili doprinosa šest
85
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
86
puta veći od ove minimalne garantne rezerve. Nakon
razmatranja rezultata ispitivanja predviđenog članom
298(2), Savet će jednoglasno odlučiti, na predlog Komisije, kada će država članica ovo izuzeće ukinuti.
2. Društva za neživotno osiguranje osnovana u Velikoj Britaniji Kraljevskom poveljom ili zakonom koji se
odnosi na pojedince ili društva ili posebnim zakonom
koji se odnosi na sve građane mogu da nastave da se bave
svojim poslovanjem u pravnoj formi u kojoj su osnovana
na dan 31. jula 1973. godine na neodređen period.
Društva za životno osiguranje osnovana u Velikoj
Britaniji Kraljevskom poveljom ili zakonom koji se odnosi na pojedince ili društva ili posebnim zakonom koji
se odnosi na sve građane mogu da se bave svojim poslovanjem u pravnoj formi u kojoj su osnovana na dan
15. marta 1979. godine na neodređen period.
Velika Britanija će sačiniti spisak društava iz prvog
i drugog podstava i dostaviti ga drugim državama
članicama i Komisiji.
3. Društva registrovana u Velikoj Britaniji prema Zakonu o društvima za uzajamo osiguranje mogu da nastave da se bave poslovima životnog osiguranja i štednje
koje su, u skladu sa svojim delatnostima, obavljala na
dan 15. marta 1979. godine.
4. Na zahtev društava za neživotno osiguranje koja
ispunjavaju uslove iz Naslova I, Poglavlje VI, Odeljci 2,
4 i 5, države članice će prestati da primenjuju restriktivne mere, kao što su mere u vezi sa hipotekama, depozitima i hartijama od vrednosti.
Član 306.
Prava stečena od strane postojećih ogranaka
i društava za osiguranje
1. Ogranak koji je započeo poslovanje u skladu sa
odredbama na snazi u državi članici u kojoj se taj ogranak nalazi, a pre 1. jula 1994. godine, smatraće se da je
bio podložan proceduri iz članova 145. i 146.
2. Članovi 147. i 148. neće uticati na prava stečena od
strane društava za osiguranje koja obavljaju poslove po
osnovu slobode pružanja usluga pre 1. jula 1994. godine.
O d e lj a k 2
R e o s i g u r a nj e
Član 307.
Prelazni period za članove 57(3) i 60(6)
Direktive 2005/68/EC
Država članica može da odloži primenu odredbi člana 57(3) Direktive 2005/68/EC izmenom člana 15(3)
Direktive 73/239/EEC i odredbe člana 60(6) Direktive
2005/68/EC do 10. decembra 2008. godine.
Član 308.
Prava stečena od strane društava za reosiguranje
1. Društva za reosiguranje koja podležu ovoj Direktivi, a koja su pre 10. decembra 2005. godine imala dozvolu za rad ili pravo da obavljaju poslove reosiguranja
u skladu sa odredbama država članica u kojima imaju
sedišta, smatraće se da imaju dozvolu za rad u skladu
sa članom 14.
Međutim, ova društva će biti u obavezi da budu
usklađena sa odredbama ove Direktive u vezi sa bavljenjem poslovima reosiguranja i sa uslovima iz tačaka (b)
i (d) do (g) člana 18 (1), članova 19, 20 i 24 i Naslova I,
Poglavlje VI, Odeljci 2, 3 i 4.
2. Države članice mogu da dozvole društvima za reosiguranje iz stava 1, koja na dan 10. decembra 2005.
godine nisu bila usklađena sa članom 18(1)(b), članovima 19. i 20. i Naslovom I, Poglavlje VI, Odeljci 2, 3 i 4.,
rok za usklađivanje sa ovim uslovima do 10. decembra
2008. godine.
POGLAVLJE II
Završne odredbe
Član 309.
Prenošenje
1. Države članice će doneti zakone i druge propise
kako bi se uskladile sa članovima 4, 10, 13, 14, 18, 23,
26–32, 34–49, 51–55, 67, 68, 71, 72, 74–85, 87–91, 93–
96, 98, 100–110, 112, 113, 115–126, 128, 129, 131–134,
136–142, 144, 146, 148, 162–167, 172, 173, 178, 185,
190, 192, 210–233, 235–240, 243–258, 260–263, 265,
266, 303 i 304 i Aneksima III i IV do 31. oktobra 2012.
godine.
U slučajevima kada su usvojene od strane država
članica, te mere će se pozivati na ovu Direktivu ili će biti
praćene ovim pozivanjem prilikom njihovog zvaničnog
objavljivanja. One će, takođe, uključivati izjavu da će se
upućivanja u postojećim zakonima i drugim propisima
na direktive koje se stavljaju van snage ovom Direktivom, tumačiti upućivanja na ovu Direktivu. Države članice će utvrditi način na koji će se ovo pozivanje obaviti
i kako će ova izjava biti formulisana.
2. Države članice će dostaviti Komisiji tekst glavnih
odredbi nacionalnog zakona koji usvoje u oblasti koju
obuhvata ova Direktiva.
Član 310.
Stavljanje van snage
Direktive 64/225/EEC, 73/239/EEC, 73/240/EEC,
76/580/EEC, 78/473/EEC, 84/641/EEC, 87/344/EEC,
88/357/EEC, 92/49/EEC, 98/78/EC, 2001/17/EC,
2002/83/EC i 2005/68/EC, prema izmenama zakona
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
navedenim u Delu A Aneksa VI, stavljaju se van snage
sa važenjem od 1. novembra 2012. godine, ne dovodeći u pitanje obaveze država članica u vezi sa rokovima
za ugradnju u nacionalni zakon i primenu direktiva iz
Dela B Aneksa VI.
Upućivanja na direktive stavljene van snage tumačiće se kao upućivanja na ovu Direktivu i glasiće u skladu
sa korelacionom tabelom u Aneksu VII.
Član 311.
Stupanje na snagu
Ova Direktiva će stupiti na snagu 20. dana po njenom objavljivanju u Službenom listu Evropske unije.
Članovi 1–3, 5–9, 11, 12, 15–17, 19–22, 24, 25, 33,
56–66, 69, 70, 73, 143, 145, 147, 149–161, 168-171,
174–177, 179–184, 186–189, 191, 193–209, 267–300,
302, 305–308 i Aneksi I i II, V, VI i VII primenjuju se od
1. novembra 2012. godine.
Član 312.
Adresati
Ova Direktiva se šalje državama članicama.
Sačinjeno u Strazburu, 25. novembra 2009. godine
Za Evropski parlament
Perdsednik
J. BUZEK
Za Savet
Predsednik
Ása TORSTENSSON
ANEKS I
VRSTE NEŽIVOTNOG OSIGURANJA
A. Klasifikacija rizika prema vrstama osiguranja
1. Nezgoda (uključujući povredu na radu i profesionalne bolesti):
– fiksne novčane naknade,
– naknade u vidu odštete,
– kombinacija prethodna dva,
– povreda putnika,
2. Bolest:
– fiksne novčane naknade,
– naknade u vidu odštete,
– kombinacije prethodna dva,
3. Drumska vozila (osim železničkih šinskih vozila)
Sva oštećenja ili gubitak na:
– drumskim motornim vozilima,
– drumskim vozilima osim motornih vozila,
4. Železnička šinska vozila
Sva oštećenja ili gubitak železničkih šinskih vozila.
5. Vazduhoplov
Sva oštećenja ili gubitak vazduhoplova.
6. Brodovi (morski, rečni i jezerski i plovni objekti za
plovidbu kanalima)
Sva oštećenja ili gubitak:
– rečnih i kanalskih plovnih objekata,
– jezerskih plovnih objekata,
– morskih plovnih objekata,
7. Roba u prevozu (uključujući robu, prtljag i svu
ostalu robu)
Sva oštećenja ili gubitak robe u prevozu ili prtljaga,
bez obzira na vid transporta.
8. Požar i prorodne sile
Sva oštećenja ili gubitak imovine (osim imovine
uključene u klase 3, 4, 5, 6 i 7) usled:
– požara,
– eskplozije,
– oluje,
– prirodnih sila osim oluje,
– nuklearne energije
– sleganja tla,
9. Ostala oštećenja imovine
Sva oštećenja ili gubici imovine (osim imovine
uključene u vrste osiguranja 3, 4, 5, 6 i 7) usled grada
ili mraza, i svaki štetni događaj kao što je krađa, osim
onog uključenog u klasu 8:
10. Autoodgovornost
Sva odgovornost koja nastane iz upotrebe motornih
vozila kojima se upravlja na kopnu (uključujući odgovornost prevoznika).
11. Osiguranje korisnika vazduhoplova od odgovornosti
Sva odgovornost koja nastane iz upotrebe vazduhoplova (uključujući odgovornost prevoznika).
12. Odgovornost za brodove (morske, jezerske i rečne i plovne objekte po kanalima)
Sva odgovornost koja nastane iz upotrebe brodova,
plovnih objekata ili čamaca na moru, jezerima, rekama
ili kanalima (uključujući odgovornost prevoznika).
13. Opšta odgovornost
Sva odgovornost osim one iz klasa 10, 11 i 12.
14. Kredit:
– nesolventnost (opšta),
– izvozni kredit,
– kredit u ratama,
– hipoteke,
– poljoprivredni kredit,
15. Jemstvo:
– jemstvo (direktno),
– jemstvo (indirektno),
16. Razni finansijski gubici:
– rizici od nezaposlenosti,
– nedovoljni prihodi (opšti),
87
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
88
– nevreme,
– gubitak naknada,
– stalni opšti troškovi,
– nepredviđeni troškovi poslovanja,
– gubitak tržišne vrednosti,
– gubitak zakupnine ili prihoda,
– ostali indirektni gubici iz poslovanja
– ostali vanposlovni finansijski gubici,
– ostale vrste finansijskih gubitaka,
17. Troškovi pravne zaštite
Troškovi pravne zaštite i sudski troškovi.
18. Pomoć
Pomoć licima koja se susretnu sa neprilikama na putovanju, dok su van mesta stanovanja ili stalnog prebivališta.
B. Opis dozvola izdatih za više vrsta osiguranja
Odobrenja koja istovremeno pokrivaju sledeće klase
osiguranja nazivaju se:
(a) Klase 1 i 2 : „Osiguranje od nezgode i zdravstveno osiguranje”;
(b) Klase 1 (četvrta alineja), 3, 7 i 10: „Osiguranje
motornih vozila”;
(c) Klase 1 (četvrta alineja), 4,6,7 i 12: „Pomorsko i
transportno osiguranje”;
(d) Klase 1 (četvrta alineja), 5, 7 i 11: „Osiguranje
vazduhoplova”;
(e) Klase 8 i 9: „Osiguranje od požara i druga osiguranja imovine”;
(f) Klase 10, 11, 12, i 13: „Osiguranje od odgovornosti”;
(g) Klase 14 i 15: „Osiguranje kredita i jemstva”;
(h) Sve klase, prema izboru država članica, koje će o
svom izboru obavestiti druge države članice i Komisiju.
ANEKS II
VRSTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA
I. Životno osiguranje iz tačaka (a)(i), (ii) i (iii) člana
2(3) isključujući osiugranje iz II i III:
II. Osiguranje venčanja, osiguranje kontrole rađanja;
III. Osiguranje iz tačaka (a)(i) i (ii) člana 2(3), koje je
povezano sa investicionim fondovima;
IV. Trajno zdravstveno osiguranje, iz tačke (a)(iv)
člana 2(3);
V. Tontine, iz tačke (b)(i) člana 2(3);
VI. Poslovi otkupa kapitala, iz tačke (b) (ii) člana
2(3);
VII. Upravljanje kolektivnim penzijskim fondovima, iz tačke (b)(iii) i (iv) člana 2(3);
VIII. Poslovi iz tačke (b)(v) člana 2(3);
IX. Poslovi iz člana 2(3)(c).
ANEKS III
PRAVNE FORME DRUŠTAVA
A. Forme društva za neživotno osiguranje
(1) u slučaju Kraljevine Belgije: „société anonyme/
naamloze vennootschap”, „société en commandite par
actions/commanditaire vennootschap op aandelen”,
„association d’assurance mutuelle/onderlinge verzekeringsvereniging”, „société coopérative/coöperatieve
vennootschap”, „société mutualiste/maatschappij van
onderlinge bijstand”;
(2) u slučaju Republike Bugarske: „акционерно
дружество”;
(3) u slučaju Češke Republike: „akciová společnost”,
„družstvo”;
(4) u slučaju Kraljevine Danske: „aktieselskaber”,
„gensidige selskaber”;
(5) u slučaju Savezne Republike Nemačke: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”,
„Öffentlich-rechtliches Wettbewerbsversicherungsunternehmen”;
(6) u slučaju Republike Estonije: „aktsiaselts”;
(7) u slučaju Irske: incorporated companies limited
by shares or by guarantee or unilmited;
(8) u slučaju Grčke Republike: „ανώνυμη εταιρία”,
„αλληλασφαλιστικός συνεταιρισμός”;
(9) u slučaju Kraljevine Španije: „sociedad anónima”, „sociedad mutua”, „sociedad cooperativa”;
(10) u slučaju Republike Francuske: „société
anonyme”, „société d’assurance mutuelle”, „institution
de prévoyance régie par le code de la sécurité sociale”, „institution de prévoyance régie par le code rural”,
„mutuelles régies par le code de la mutualité”;
(11) u slučaju Republike Italije: „società per azioni”,
„società cooperativa”, „mutua di assicurazione”;
(12) u slučaju Republike Kipar: „εταιρεία
περιορισμένης ευθύνης με μετοχές”, „εταιρεία περιορισμένης
ευθύνης χωρίς μετοχικό κεφάλαιο”;
(13) u slučaju Republike Letonije: „apdrošināšanas
akciju sabiedrība”, „savstarpējās apdrošināšanas
kooperatīvā biedrība”;
(14) u slučaju Republike Litvanije: „akcinė
bendrovė”, „uždaroji akcinė bendrovė”;
(15) u slučaju Velikog vojvodstva Luksemburg: „société anonyme”, „société en commandite par actions”,
„association d’assurances mutuelles”, „société coopérative”;
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
(16) u slučaju Republike Mađarske: „biztosító
részvénytársaság”, „biztosító szövetkezet”, „biztosító
egyesület”, „külföldi székhelyű biztosító magyarországi
fióktelepe’”;
(17) u slučaju Republike Malte: „kompanija sa ograničenom odgovornošću/kumpannija b’responsabbilta’
limitata”;
(18) u slučaju Kraljevine Holandije: „naamloze
vennootschap”, „onderlinge waarborgmaatschappij”;
(19) u slučaju Republike Austrije: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”;
(20) u slučaju Republike Poljske: „spółka akcyjna”,
towarzystwo ubezpieczeń wzajemnych”;
(21) u slučaju Republike Portugal: „sociedade anónima“, „mútua de seguros”;
(22) u slučaju Rumunije: „societăţi pe acţiuni”, „societăţi mutuale”;
(23) u slučaju Republike Slovenije: „delniška družba”, „družba za vzajemno zavarovanje”;
(24) u slučaju Slovačke Republike: „akciová spoločnost”;
(25) u slučaju Republike Finske: „keskinäinen vakuutusyhtiö/ömsesidigt försäkringsbolag”, „vakuutusosakeyhtiö/försäkringsaktiebolag”, „vakuutusyhdistys/
försäkringsförening”;
(26) u slučaju Kraljevine Švedske: „försäkringsaktiebolag”, „ömsesidiga försäkringsbolag“, „understödsföreningar’”;
(27) u slučaju Velike Britanije: companies limited by
shares or by guarantee or unlimited, societies registered under the Industrial and Provident Societies Acts,
societies registered or incorporated under the Firendly
Societies Acts, the association of udnerwriters known
as Lloyd’s;
(28) u svakom slučaju i kao alternativa formama
društva za neživotno osiguranje navedenim u tačkama od (1) do (27), forma Evropske kompanije (SE)
definisana u Regulativi Saveta (Evropske komisije) br.
2157/2001 (1).
B. Forme društva za životno osiguranje:
(1) u slučaju Kraljevine Belgije: „société anonyme/
naamloze vennootschap”, „société en commandite par
actions/commanditaire vennootschap op aandelen”,
„association d’assurance mutuelle/onderlinge verzekeringsvereniging”, „société coopérative/coöperatieve
vennootschap”;
(2) u slučaju Republike Bugarske: „акционерно
дружество”, „взаимозастрахователна кооперация”
(3) u slučaju Češke Republike: „akciová společnost”,
„družstvo”;
1
OJ L 294, 10.11.2001, str. 1.
(4) u slučaju Kraljevine Danske: „aktieselskaber”,
„gensidige selskaber”, „pensionskasser omfattet af lov
om forsikringsvirksomhed (tværgående pensionskasser) ”;
(5) u slučaju Savezne Republike Nemačke: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”,
„Öffentlich-rechtliches Wettbewerbsversicherungsunternehmen”;
(6) u slučaju Republike Estonije: „aktsiaselts”;
(7) u slučaju Irske: „incorporated companies limited by shares or by guarantee or unlimited„ societies
registered under the Industrial and Provident Societies
Acts”, „societies registered under the Friendly Societies
Acts”;
(8) u slučaju Grčke Republike: „ανώνυμη εταιρία”;
(9) u slučaju Kraljevine Španije: „sociedad anónima”, „sociedad mutua”, „sociedad cooperativa”;
(10) u slučaju Republike Francuske: „société
anonyme”, „société d’assurance mutuelle”, „institution
de prévoyance régie par le code de la sécurité sociale”, „institution de prévoyance régie par le code rural”,
„mutuelles régies par le code de la mutualité”;
(11) u slučaju Republike Italije: „società per azioni”,
„società cooperativa”, „mutua di assicurazione”;
(12) u slučaju Republike Kipar: „εταιρεία περιορισμένης ευθύνης με μετοχές”, „εταιρεία περιορισμένης ευθύνης
με εγγύηση’”;
(13) u slučaju Republike Letonije: „apdrošināšanas
akciju sabiedrība“, „savstarpējās apdrošināšanas
kooperatīvā biedrība”;
(14) u slučaju Republike Litvanije: „akcinė
bendrovė”, „uždaroji akcinė bendrovė”;
(15) u slučaju Velikog vojvodstva Luksemburg: „société anonyme”, „société en commandite par actions”,
„association d’assurances mutuelles”, „société coopérative”;
(16) u slučaju Republike Mađarske: „biztosító
részvénytársaság”, „biztosító szövetkezet”, „biztosító
egyesület”, „külföldi székhelyű biztosító magyarországi
fióktelepe’”;
(17) u slučaju Republike Malte: „kompanija sa ograničenom odgovornošću/kumpannija b’responsabbilta’
limitata”;
(18) u slučaju Kraljevine Holandije: „naamloze
vennootschap”, „onderlinge waarborgmaatschappij”;
(19) u slučaju Republike Austrije: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”;
(20) u slučaju Republike Poljske: „spółka akcyjna”,
towarzystwo ubezpieczeń wzajemnych”;
(21) u slučaju Republike Portugal: „sociedade anónima”, „mútua de seguros”;
(22) u slučaju Rumunije: „societăţi pe acţiuni”, „societăţi mutuale”;
89
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
90
(23) u slučaju Republike Slovenije: „delniška družba”, „družba za vzajemno zavarovanje”;
(24) u slučaju Slovačke Republike: „akciová spoločnost”;
(25) u slučaju Republike Finske: „keskinäinen vakuutusyhtiö/ömsesidigt försäkringsbolag”, „vakuutusosakeyhtiö/försäkringsaktiebolag”, „vakuutusyhdistys/
försäkringsförening”;
(26) u slučaju Kraljevine Švedske: „försäkringsaktiebolag”, „ömsesidiga försäkringsbolag”, „understödsföreningar’”;
(27) u slučaju Velike Britanije: companies limited by
shares or by guarantee or unlimited, societies registered under the Industrial and Provident Societies Acts,
societies registered or incorporated under the Friendly
Societies Acts, the association of underwriters known
as Lloyd’s;
(28) u svakom slučaju i kao alternativa formama
društva za životno osiguranje navedenim u tačkama od
(1) do (27), forma Evropske kompanije (SE) definisana
u Regulativi Saveta (Evropske komisije) br. 2157/2001.
C. Forme društva za reosiguranje:
(1) u slučaju Kraljevine Belgije: „société anonyme/
naamloze vennootschap“ ”, „société en commandite par
actions/commanditaire vennootschap op aandelen”,
„association d’assurance mutuelle/onderlinge verzekeringsvereniging”, „société coopérative/coöperatieve
vennootschap”;
(2) u slučaju Republike Bugarske: „акционерно
дружество”;
(3) u slučaju Češke Republike: „akciová společnost”;
(4) u slučaju Kraljevine Danske: „aktieselskaber”,
„gensidige selskaber”;
(5) u slučaju Savezne Republike Nemačke: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”,
„Öffentlich-rechtliches Wettbewerbsversicherungsunternehmen”;
(6) u slučaju Republike Estonije: „aktsiaselts”;
(7) u slučaju Irske: incorporated companies limited
by shares or by guarantee or unlimited;
(8) u slučaju Grčke Republike: „ανώνυμη εταιρία”, „αλληλασφαλιστικός συνεταιρισμός”;
(9) u slučaju Kraljevine Španije: „sociedad anónima”;
(10) u slučaju Republike Francuske: „société
anonyme”, „société d’assurance mutuelle”, „institution
de prévoyance régie par le code de la sécurité sociale”, „institution de prévoyance régie par le code rural”,
„mutuelles régies par le code de la mutualité”;
(11) u slučaju Republike Italije: „società per azioni”;
(12) u slučaju Republike Kipar: „εταιρεία
περιορισμένης ευθύνης με μετοχές”, „εταιρεία περιορισμένης
ευθύνης με εγγύηση’”;
(13) u slučaju Republike Letonije: „akciju sabiedrība”,
„sabiedrība ar ierobežotu atbildību”;
(14) u slučaju Republike Litvanije: „akcinė
bendrovė”, „uždaroji akcinė bendrovė”;
(15) u slučaju Velikog vojvodstva Luksemburg: „société anonyme”, „société en commandite par actions”,
„association d’assurances mutuelles”, „société coopérative”;
(16) u slučaju Republike Mađarske: „biztosító
részvénytársaság”, „biztosító szövetkezet”, „harmadik
országbeli biztosító magyarországi fióktelepe”;
(17) u slučaju Republike Malte: „kompanija sa ograničenom odgovornošću/kumpannija tà responsabbiltà
limitata”;
(18) u slučaju Kraljevine Holandije: „naamloze
vennootschap”, „onderlinge waarborgmaatschappij”;
(19) u slučaju Republike Austrije: „Aktiengesellschaft”, „Versicherungsverein auf Gegenseitigkeit”;
(20) u slučaju Republike Poljske: „spółka akcyjna”,
towarzystwo ubezpieczeń wzajemnych”;
(21) u slučaju Republike Portugal: „sociedade anónima”, „mútua de seguros”;
(22) u slučaju Rumunije: „societăţi pe acţiuni”;
(23) u slučaju Republike Slovenije: „delniška družba”;
(24) u slučaju Slovačke Republike: „akciová spoločnost”;
(25) u slučaju Republike Finske: „keskinäinen vakuutusyhtiö/ömsesidigt försäkringsbolag”, „vakuutusosakeyhtiö/försäkringsaktiebolag”, „vakuutusyhdistys/
försäkringsförening”;
(26) u slučaju Kraljevine Švedske: „försäkringsaktiebolag”, „ömsesidigt försäkringsbolag”;
(27) u slučaju Velike Britanije: companies limited by
shares or by guarantee or unlimited, societies registered
under the Industrial and Provident Societies Acts, societies registered under the Firendly Societies Acts, the
association of underwriters known as Lloyd’s;
(28) u svakom slučaju i kao alternativa formama
društva za reosiguranje navedenim u tačkama od (1) do
(27), forma Evropske kompanije (SE) definisana u Regulativi Saveta (Evropske komisije) br. 2157/2001.
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
ANEKS IV
STANDARDNA FORMULA ZA OBRAČUN
POTREBNOG KAPITALA ZA OBEZBEĐENJE
SOLVENTNOSTI (SCR)
Obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti
Osnovni potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti predstavljen u članu 104(1) jednak je sledećem:
∑ Corr x SCR x SCR
Osnovni SCR =
i, j
i
Faktor Corr i, j označava stavku navedenu u redu i i
u koloni j sledeće korelacijske tabele:
j
∑ Corr x SCR x SCR
i, j
i
gde SCRi označava podmodul i, a SCRj označava podmodul j, dok „i,j” označavaju da su u iznos uključene
sve moguće kombinacije i i j. U obračunavanju, SCRi i
SCRj se zamenjuju sledećim:
– SCR mortality označava podmodul rizika smrtnosti,
– SCR longevity označava podmodul rizika doživljenja,
– SCRdisability označava podmodul rizika od invaliditeta – morbiditeta,
– SCR life expense označava podmodul životnog rizika
od troškova,
SCR revision označava podmodul rizika od ispravki,
– SCR lapse označava podmodul rizika od isteka,
– SCR life catastrophe označava podmodul životnog rizika
od prirodnih katastrofa.
Neživotno
1
0,25
0,25
0,25
0,25
0,25
1
0,25
0,25
0,5
0.25
0,25
0,25
0,25
0,25
0,5
1
0,25
0
0,25
1
0
0
0
1
∑ Corr x SCR x SCR
i, j
i
j
i, j
Zdravstveno
4. Obračun modula tržišnog rizika
Modul rizika neživotnog osiguranja predstavljen u
članu 105(2) jednak je sledećem:
i, j
=
Životno
2. Obračun modula rizika neživotnog osiguranja
=
život
Neizvršenje
obaveza
Tržišno
neživot
Modul rizika životnog osiguranja predstavljen u članu 105(3) jednak je sledećem:
SCR
gde SCRi označava modul rizika i, a SCRj označava modul rizika j, dok „i,j” označavaju da su u iznos uključene
sve moguće kombinacije i i j. U obračunavanju, SCRi i
SCRj se zamenjuju sledećim:
– SCR non-life označava modul rizika neživotnog osiguranja,
– SCR life označava modul rizika životnog osiguranja,
– SCR health označava modul rizika zdravstvenog osiguranja,
– SCR market označava modul tržišnog rizika,
– SCR default označava modul rizika neispunjenja obaveza druge strane,
SCR
3. Obračun modula rizika životnog osiguranja
j
i, j
i
Tržišno
Neizvršenje
obaveza
Životno
Zdravstveno
Neživotno
gde SCRi označava podmodul i, a SCRj označava podmodul j, dok „i,j” označavaju da su u iznos uključene
sve moguće kombinacije i i j. U obračunavanju, SCRi i
SCRj zamenjuju se sledećim:
– SCR nl premium and reserve označava podmodul rizika neživotne premije i nedovoljnosti rezervacije šteta,
– SCR nl catastrophe označava podmodul rizika neživotnog osiguranja od prirodnih katastrofa.
j
Struktura modula tržišnog rizika
Modul tržišnog rizika, predstavljen u članu 105(5)
jednak je sledećem:
SCRtržište = ∑ Corr i , j x SCRi x SCR j
i, j
gde SCRi označava podmodul i, a SCRj označava podmodul j, dok „i,j” označavaju da su u iznos uključene
91
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
92
sve moguće kombinacije i i j. U obračunavanju, SCRi i
SCRj se zamenjuju sledećim:
– SCR interest rate označava podmodul rizika od kamatnih stopa,
– SCR equity označava podmodul rizika ulaganja u akcije,
– SCR property označava podmodul rizika koji nosi
imovina,
– SCR spread označava podmodul rizika prinosa,
– SCR concentration označava podmodul koncentracija
tržišnog rizika,
– SCR currency označava podmodul rizika od kursnih
promena.
Prva direktiva Saveta 73/239/EEC
(OJ L 228, 16.8.1973, str. 3)
1994. Akt o pristupanju, Član 29, Aneks I (XI) (B) (II)
(1)
(OJ C 241, 29.8.1994, str. 197).
(zamenjen Odlukom Saveta 95/1/EC)
(OJ L 1, 1.1.1995, str. 1)
2003. Akt o pristupanju, Član 20, Aneks II (3) (1)
(OJ L 236, 23.9.2003, str. 335).
1985. Akt o pristupanju, Član 26, Aneks I (II) (c) (1) (a)
(OJ L 302, 15.11.1985, str. 156).
Direktiva Saveta 76/580/EEC
(OJ L 189, 13.7.1976, str. 13).
samo član 1.
samo članovi od 1.
ANEKS V
Direktiva Saveta 84/641/EEC
do 14.
(OJ L 339, 27.12.1984, str. 21).
GRUPE VRSTA NEŽIVOTNOG
OSIGURANJA U SMISLU ČLANA 159
Direktiva Saveta 87/343/EEC
(OJ L 185, 4.7.1987, str. 72).
samo član 1. i Aneks
1. Osiguranje od nezgode i osiguranje za slučaj bolesti (vrsta 1 i 2 iz Aneksa I),
2. Osiguranje motornih vozila (vrste 3, 7 i 10 iz
Aneksa I, brojevi za klasu 10, izuzev obaveze prevoznika, koja je data posebno),
3. Osiguranje od požara i druga osiguranja imovine
(vrste 8 i 9 iz Aneksa I),
4. Osiguranje vazduhoplova, pomorsko i transportno osiguranje (vrste 4, 5, 6, 7, 11 i 12 iz Aneksa I),
5. Ostala osiguranja od odgovornosti (vrsta 13 iz
Aneksa I),
6. Osiguranje kredita i jemstva (vrste 14 i 15 iz
Aneksa I),
7. Ostale vrste osiguranja (vrste 16, 17 i 18 iz Aneksa
I).
Direktiva Saveta 87/344/EEC
samo član 9.
(OJ L 185, 4.7.1987, str. 77)
Druga direktiva Saveta 88/357/EEC
samo članovi 9, 10. i 11.
(OJ L 172, 4.7.1988, str. 1).
Direktiva Saveta 90/618/EEC
4.
(OJ L 330, 29.11.1990, str. 44).
samo članovi 2, 3. i
Direktiva Saveta 92/49/EEC
samo članovi 4, 5, 6,
7, 9, 10, 11, 13, 14, 17, 18, 24, 32, 33 i 53
(OJ L 228, 11.8.1992, str. 1).
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 95/26/EC
samo članovi 1, 2 (2), treća alineja, i član 3(1)
(OJ L 168, 18.7.1995, str. 7).
Direktiva 2000/26/EC Evropskog parlamenta i Saveta
samo član 8.
(OJ L 181, 20.7.2000, str. 65).
ANEKS VI
DEO A
Ukinute direktive sa spiskom njihovih sukcesivnih
izmena
(iz člana 310.)
Direktiva Saveta 64/225/EEC
(OJ L 56, 4.4.1964, str. 878).
1973 Akt o pristupanju, Član 29, Aneks I, tačka III (G)
(1)
(OJ L 73, 27.3.1972, str. 89)
Direktiva 2002/13/EC Evropskog parlamenta i Saveta
samo član 1.
(OJ L 77, 20.3.2002, str. 17).
Direktiva 2002/87/EC Evropskog parlamenta i Saveta
samo član 22.
(OJ L 35, 11.2.2003, str.1).
Direktiva 2005/1/EC Evropskog parlamenta i Saveta
samo član 4.
(OJ L 79, 24.3.2005, str. 9).
Direktiva 2005/68/EC Evropskog parlamenta i Saveta
samo član 57.
4/2014
Direktiva 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta
93
DEO B
Spisak rokova za unos u nacionalni zakon
(iz člana 310.)
Direktiva
Rok za prenos
Rok za početak primene
64/225/EEC
26. avgust 1965.
73/239/EEC
27. januar 1975.
73/240/EEC
27. januar 1975.
76/580/EEC
31. decembar 1976.
78/473/EEC
2. decembar 1979.
2. jun 1980.
84/641/EEC
30. jun 1987.
1. januar 1988.
87/343/EEC
1. januar 1990.
1. jul 1990.
87/344/EEC
1. januar 1990.
1. jul 1990.
88/357/EEC
30. decembar 1989.
30. jun 1990.
90/618/EEC
20. maj 1992.
20. novembar 1992.
92/49/EEC
31. decembar 1993.
1. jul 1994.
95/26/EC
18. jul 1996.
18. jul 1996.
98/78/EC
5. jun 2000.
2000/26/EC
20. jul 2002.
2000/64/EC
17. novembar 2002.
2001/17/EC
20. april 2003.
2002/13/EC
20. septembar 2003.
2002/83/EC
17. novembar 2002, 20. septembar 2003, 19. jun 2004
(u zavisnosti od određenog propisa)
2002/87/EC
11. avgust 2004.
2004/66/EC
1. maj 2004.
2005/1/EC
13. maj 2005.
2005/14/EC
11. jun 2007.
2005/68/EC
10. decembar 2007.
2006/101/EC
1. januar 2007.
2008/19/EC
ne primenjuje se
2008/37/EC
ne primenjuje se
27. januar 1976.
20. junuar 2003.
4/2014
DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS
94
DIREKTIVA 2012/23/EU EVROPSKOG
PARLAMENTA I SAVETA
od 12. 9. 2012.
o izmeni Direktive 2009/138/EZ (Solventnost II)
u pogledu roka za njeno prenošenje i roka za njenu
primenu kao i datuma stavljanja van snage određenih direktiva
(tekst od značaja za EEP)
EVROPSKI PARLAMENT
I SAVET EUROPSKE UNIJE,
postojećih direktiva o osiguranju i reosiguranju1 (dalje
uzimajući u obzir Ugovor o osnivanju Evropske unije, a posebno njegov član 53. stav 1. i član 62,
uzimajući u obzir predlog Evropske komisije,
nakon prosleđivanja nacrta zakonodavnog akta nacionalnim parlamentima,
u skladu s redovnim zakonodavnim postupkom 1,
budući da:
Direktiva Saveta 64/225/EEZ od 25. februara 1964. o
ukidanju ograničenja slobode osnivanja i slobode pružanja
usluga u području reosiguranja i retrocesije (Sl. list L 56, . 4.
1964, str. 878/64.), Prva direktiva Saveta 73/239/EEZ od 24. jula
1973. o usklađivanju zakona i drugih propisa koji se odnose na
započinjanje i obavljanje delatnosti direktnog osiguranja osim
životnog osiguranja (Sl. list L 228, 16. 8. 1973, str. 3), Direktiva
Saveta 73/240/EEZ od 24. jula 1973. o ukidanju ograničenja
slobode započinjanja delatnosti direktnog osiguranja osim
životnog osiguranja (Sl. list L 228, 16. 8. 1973, str. 20), Direktiva
Saveta 76/580/EEZ od 29. juna 1976. o izmeni Direktive 73/239/
EEZ (Sl. list L 189, 13. 7. 1976, str. 13), Direktiva Saveta 78/473/
EEZ od 30. maja 1978. o usklađivanju zakona i drugih propisa
koji se odnose na saosiguranje na teritoriji Zajednice (Sl. list
L 151, 7. 6. 1978, str. 25), Direktiva Saveta 84/641/EEZ od 10.
decembra 1984. godine o izmeni, posebno u pogledu turističke
pomoći, Prve direktive (73/239/EEZ) (Sl. list L 339, 27. 12. 1984,
str. 21), Direktiva Saveta 87/344/EEZ od 22. juna 1987. godine
o usklađivanju zakona i drugih propisa u području osiguranja
troškova pravne zaštite (Sl. list L 185, 4. 7. 1987, str. 77),
Druga direktiva Saveta 88/357/EEZ od 22. juna 1988. godine o
usklađivanju zakona i drugih propisa koji se odnose na direktno
osiguranje osim životnog osiguranja, koja propisuje odredbe
kako bi se olakšalo ostvarivanje slobode pružanja usluga (Sl.
list L 172, 4. 7. 1988, str. 1), Direktiva Saveta 92/49/EEZ od 18.
juna 1992. godine o usklađivanju zakona i drugih propisa koji
se odnose na direktno osiguranje osim životnog osiguranja
(Treća direktiva o neživotnom osiguranju) (Sl. list L 228, 11. 8.
1992, str. 1), Direktiva 98/78/EZ Evropskog parlamenta i Saveta
od 27. oktobra 1998. godine o dodatnom nadzoru društava za
osiguranje u grupi osiguravača (Sl. list L 330, 5. 12. 1998, str.
1), Direktiva 2001/17/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od
19. marta 2001. godine o reorganizaciji i likvidaciji društava za
osiguranje (Sl. list L 110, 20. 4. 2001, str. 28), Direktiva 2002/83/
EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 5. novembra 2002.
godine o životnom osiguranju (Sl. list L 345, 19. 12. 2002, str.
1) i Direktiva 2005/68/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 16.
novembra 2005. godine o reosiguranju (Sl. list L 323, 9. 12. 2005,
str. 1).
(1) Direktivom 2009/138/EZ Evropskog parlamenta
i Saveta od 25. novembra 2009. o započinjanju i obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost
II) 2 predviđeno je uspostavljanje modernog i na merenju rizika utemeljenog sistema uređenja i nadzora
društava za osiguranje i društava za reosiguranje u Uniji. Taj je sistem od ključne važnosti za siguran i stabilan sektor osiguranja koji je u stanju ponuditi održive
proizvode osiguranja i podstaći relni sektor privrede
podsticanjem dugoročnih ulaganja i dodatne stabilnosti.
(2) Direktivom 2009/138/EZ određen je 31. oktobra
2012. kao rok za prenošenje, a 1. novembra 2012. kao
datum početka primene. Tom je Direktivom određen
1. novembra 2012. kao datum stavljanja van snage
1
Mišljenje Evropskog parlamenta od 3. jula 2012. (još nije
objavljeno u Službenom listu) i Odluka Saveta od 5. septembra
2012.
2
Sl. list L 335, 17. 12. 2009, str. 1.
u tekstu zajednički: „Solventnost I”).
1
4/2014
Direktiva 2012/23 EU Evropskog Parlamenta i Saveta
(3) Komisija je 19. januara 2011. usvojila predlog
(dalje u tekstu: „predlog Omnibus II”) da se, između
ostalog, izmeni Direktiva 2009/138/EZ kako bi se uzela u obzir nova nadzorna struktura za osiguranje, odnosno osnivanje Evropskog nadzornog tela (Evropsko
nadzorno telo za osiguranje i strukovno penzijsko osiguranje). Predlog Omnibus II, takođe, sadrži odredbe
o odlaganju roka za prenošenje i datuma primene Direktive 2009/138/EZ, kao i datuma stavljanja van snage
Solventnosti I.
(4) Imajući u vidu složenost predloga Omnibus II,
postoji rizik da on neće stupiti na snagu pre roka za
prenošenje i datuma primene Direktive 2009/138/EZ.
Ako bi ti datumi ostali neizmenjeni, to bi značilo primenu Direktive 2009/138/EZ pre stupanja na snagu prelaznih odredbi i značajnih prilagođavanja predviđenih
predlogom Omnibus II.
(5) Kako bi se izbeglo preterano opterećenje država
članica zakonodavnim obavezama prema Direktivi
2009/138/EZ, te kasnije i u okviru nove strukture koja
je predviđena predlogom Omnibus II, prikladno je
odložiti rok za prenošenje Direktive 2009/138/EZ.
(6) Kako bi se nadzornim telima i društvima za osiguranje i reosiguranje omogućilo da se pripreme za
primenu nove nadzorne strukture, takođe je prikladno propisati kasniji datum početka primene Direktive
2009/138/EZ.
(7) Radi zakonske sigurnosti potrebno je odložiti i
datum stavljanja van snage Solventnosti I.
(8) Imajući u vidu kratko razdoblje do datuma
određenih Direktivom 2009/138/EZ, ova bi Direktiva
trebalo da stupi na snagu bez odlaganja,
DONELI SU OVU DIREKTIVU:
Član 1.
Direktiva 2009/138/EZ ovim se menja kako sledi:
1. Član 309. stav 1. menja se kako sledi:
(a) u prvom podstavu, datum „31. oktobra 2012.” zamenjuje se datumom „30. juna 2013.”;
(b) nakon prvog podstava umeće se sledeći podstav:
„Zakoni i drugi propisi iz prvog podstava primenjuju se od 1. januara 2014.”;
2. u prvom stavu člana 310, datum „1. novembra
2012.” zamenjuje se datumom „1. januara 2014.”;
3. u drugom stavu člana 311, datum „1. novembra
2012.” zamenjuje se datumom „1. januara 2014.”
Član 2.
Ova Direktiva stupa na snagu sledećeg dana od dana
objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Član 3.
Ova Direktiva je upućena državama članicama.
Sastavljeno u Strasburu 12. septembra 2012.
Za Evropski parlament
Predsednik
M. SCHULZ
Za Savet
Predsednik
A. D. MAVROYIANNIS
95
4/2014
96
Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja
Poštovanje etike objavljivanja i sprečavanje zloupotrebe objavljivanja su odgovornost i obaveza svakog autora, recenzenta, urednika i izdavača.
Časopis Evropska revija za pravo osiguranja
objavljuje Izjavu o etici objavljivanja i zloupotrebi
objavljivanja naučnih i stručnih radova. Pomenuta
Izjava sastavljena je u skladu sa standardima Komiteta
o etici objavljivanja (Committee on Publications Ethics: COPE). Redakcija časopisa i Udruženje za pravo
osiguranja Srbije, kao izdavač Evropske revije za pravo
osiguranja, obavezuju se da poštuju etiku objavljivanja i sprečavaju zloupotrebe u objavljivanju naučnih i
stručnih radova. Istovremeno, poštovanje etike objavljivanja obaveza je svakog autora. Niko ne može biti
izuzet od ove obaveze.
A) U oblasti objavljivanja i autorstva, svaki članak
objavljen u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja
mora da sadrži spisak literature, naveden u posebnom
odeljku na kraju članka, i instituciju koja je finansijski
pomogla sprovedeno istraživanje u članku, ukoliko
postoji takva institucija. Osim toga, mora postojati
saglasnost za objavljivanje članka od strane institucije
koja je finansijski pomogla istraživanje objavljeno u
članku. Članak ne sme biti plagijat, niti sme sadržati
krivotvorene podatke. Časopis ne prihvata ranije objavljene članke. Zabranjeno je ponovo objavljivanje istih
istraživanja. Časopis Evropska revija za pravo osiguranja, prijavljen je kod Centra za evaluaciju u obrazovanju
i nauci (CEON). Preko sistema ASEESTANT dostavljeni radovi biće proveravani preko servisa CrossCheck,
odnosno iThenticate i dobijaće DOI (Digital Object
Identifier) brojeve.
B) Odgovornost autora:
Svi autori navedeni u članku moraju dati značajan
intelektualni doprinos istraživanju, odnosno pisanju
rada. Da bi neko imao status autora nije dovoljno da
je samo učestvovao u prikupljanju podataka, pružao
pomoć u tehničkoj obradi podataka, odnosno teksta ili je samo prevodio tekst. Biti autor znači: aktivno
učestvovati u osmišljavanju sadržaja članka, njegove
strukture, metodologije izrade članka; pisati članak,
vršiti izmene i prepravke u tekstu; odobriti konačnu
verziju teksta.
Autori su u obavezi da potpišu izjavu da su sva
istraživanja u članku originalna, da je rad u potpunosti
samostalno napisan uz naznaku punog naziva izvora
drugih autora koji su korišćeni u radu i da navedeni rad
u celosti ili neki njegov deo nije ranije objavljivan. Autori treba da potvrde da rukopis podnet na recenziranje
nije u postupku recenziranja niti je prihvaćen za objavljivanje u drugom časopisu. Autori treba da potvrde da
su svi podaci navedeni u članku istiniti i autentični, i
da, u slučaju potrebe, na zahtev recenzenata i Redakcije
časopisa, isprave greške, odnosno opozovu članak.
Autori moraju da uklone sve informacije iz članka
na osnovu kojih bi recenzenti mogli da ih identifikuju.
Zato je neophodno da u članku i citatima govore o sebi
u trećem licu.
C) Odgovornost recenzenata:
Kroz objektivno i blagovremeno recenziranje podnetih rukopisa, recenzenti treba da doprinesu i pomognu poboljšanju kvaliteta članka. Na sajtu časopisa
nalazi se poseban deo namenjen recenzentima u kome
je detaljnije opisano koje su obaveze recenzenata. U
časopisu Evropska revija za pravo osiguranja primenjuje se dvostruko anonimno recenziranje. Recenzenti ne smeju biti u sukobu interesa sa sprovedenim
istraživanjem, autorima članka, odnosno sa finansijerima istraživanja. Od recenzenata se očekuje da upozore urednika na bilo koji objavljeni članak, odnosno
dostavljeni članak koji je suštinski sličan članku koji je
u postupku recenziranja. U toku recenziranja članka,
recenzenti treba autoru da ukažu na relevantan objavljen rad koji u rukopisu nije citiran, a koji je od značaja
za temu koja se u članku obrađuje. Recenzirani članci
treba da budu tretirani kao poverljivi. Rukopisi ne smeju biti zadržani, niti kopirani.
D) Odgovornost urednika:
U obavljanju svojih dužnosti urednik mora da deluje objektivno, pošteno i ne sme da diskriminiše autore
po bilo kom osnovu. Urednik ima pravo da dostavljeni
članak odbije, odnosno prihvati. U odabiru radova,
urednik se mora rukovoditi kvalitetom, originalnošću,
naučnim značajem radova (unapređenjem naučnih
znanja), primenljivošću rezultata istraživanja u
rešavanju problema iz prakse, atraktivnošću teme za
čitaoce, jasnoćom teksta.
Urednik ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima članaka koje odbacuje, odnosno prihvata. Članak se
prihvata kada je osnovano sigurno: da nije plagijat; da
nije prethodno objavljen u potpunosti, odnosno njegov
veći deo; kada ne sadrži krivotvorene podatke. Kada se
utvrde krupne materijalne greške, urednik objavljuje
4/2014
Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja
ispravku ili opoziv članka. Urednik je odgovoran za
očuvanje anonimnosti recenzenata. U slučaju prigovora istaknutih od strane autora čiji je rad odbijen, odnosno od strane trećih lica, a koji se odnose na povredu
etike objavljivanja članaka ili prigovora zbog konflikta
interesa, urednik i Redakcija časopisa Evropska revija
za pravo osiguranja, sprovešće postupak za utvrđivanje
osnovanosti prigovora i razmatranje prigovora. Ukoliko urednik, odnosno recenzenti istaknu prigovore,
autorima treba pružiti mogućnost da odgovore na sve
prigovore urednika, odnosno recenzenata.
Urednik ima pravo da objavi rad u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja, s tim što ne sme da otkrije svoj identitet recenzentima.
E) Odgovornost izdavača:
Udruženje za pravo osiguranja Srbije, kao izdavač
Evropske revije za pravo osiguranja, obavezuje se da
čuva reputaciju (ugled) časopisa nastojeći da objavljuje
kvalitetne radove, originalne naučne i stručne radove.
Kada je to potrebno, članci koji nisu napisani u skladu
sa etikom objavljivanja, biće povučeni. Ispravke će biti
učinjene u što kraćem roku.
Izdavač se obavezuje na dobru komunikaciju sa
uredništvom, autorima i recenzentima.
F) Posebna pitanja etike objavljivanja:
Etika objavljivanja i sprečavanje zloupotreba objavljivanja u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja
podrazumeva:
• Vršenje konstantnog praćenja poštovanja svih prethodno navedenih standarda u cilju poštovanja dobre
prakse i etike objavljivanja;
• Nastojanje Redakcije i izdavača časopisa da se
zadovolje interesi čitaoca i autora;
• Konstantno poboljšanje kvaliteta objavljenih
članaka;
• Slobodu izražavanja, odnosno pisanja;
• Ukoliko je to neophodno, primenu postupka
opoziva članaka, objavljivanje ispravki, objašnjenja i
izvinjenja;
• Vođenje uredne evidencije prispelih radova, recenzija i potpisanih autorskih izjava o originalnosti rada od
strane Redakcije časopisa;
• Nastojanje časopisa da očuva integritet akademske
evidencije;
• U slučaju sumnje u tačnost podataka, istraživanja
i rezultata, traženje objašnjenja i potrebnih ispravki od
autora;
• Sprečavanje objavljivanja plagijata i krivotvorenih
podataka.
97
4/2014
98
Publication Ethics and Malpractice Statement
Respecting publication ethics and the prevention
of publication malpractice is the responsibility of each
individual author, reviewer, editor and publisher.
The journal European Insurance Law Review
publishes Publication Ethics and Malpractice
Statement of scientific papers. This Statement is
written according to Committee on Publications Ethics
standards (COPE). The journal’s Editorial Board and
Insurance Law Association of Serbia, as publisher of
the European Insurance Law Review, are obliged to
respect publication ethics and to prevent publication
malpractice. In the same time, respecting of publication
ethics is obligation of each author. No one can be
exempted from this obligation.
A) In the area of publishing and authorship,
each published article in the European Insurance Law
Review should contain the list of references, listed
in separate section at the end of the article, and the
institution which has financially supported the research
carried out, if exists. Also, there must be consent for
the publication of an article by the institution which
has financially supported the research in the article.
The article must not be a plagiarism, and must not
contain fraudulent data, either. The journal does not
accept previous published articles. It is also forbidden
to publish the same research. The European Insurance
Law Review has registered to the CEES (Center for
Evaluation in Education and Science). Through the
system ASEESTANT articles will be checked through
service CrossCheck, that is iThenticate. Articles will get
DOI numbers (Digital Object Identifier).
B) Author’s responsibilities:
All authors must significantly intellectually
contribute to the research. Having assisted in the
collection of data or participated in a technical
processing of data or text, or just translating the text
are not in and of themselves sufficient criteria for
listing as an author. Being listed as an author requires
the fulfillment of the following requirements: actively
participate in the conception and drafting of the
article, its structure and its methodology; participate in
writing article; making changes and corrections; having
approved the final version to be published.
Authors are obliged to sign a statement that all the
research in the submitted manuscript is original, that
article is written completely independently, indicating
the full name of the source of other authors that were
used in the article, and neither the entire work, nor any
of its parts have been previously published. The authors
confirm that the article has not been submitted to peeer
review, nor is in the process of peer reviewing, nor has
been accepted for publishing in another journal. The
author(s) confirms that the research in their work is
original, and that all the data given in the article are real
and authentic. If it necessary, the article can be recalled,
and errors corrected.
The author should remove from the text all the
details that could identify him or her as the author.
In the text and quotations, the author should refer to
himself or herself in the third person.
The European Insurance Law Review expects from
the authors to declare any commercial association that
may represent a conflict of interest as regards the article
submitted.
C) Peer review / responsibility for the reviewers:
Through an objective and timely review of the
submitted articles, reviewers should contribute to the
decision-making process and help improve the quality
of the published article. At the website of the European
Insurance Law Review is a special section for reviewers
which is described in more detail what the obligations
of reviewers. All manuscripts submitted to the European
Insurance Law Review applies double-blind peer review.
Reviewers must not have any conflict of interest with
respect to the research, the authors and/or the research
funders. Reviewers are expected to warn the editor of
any published or submitted article essentially similar
to the manuscript being reviewed. Reviewers should
point out the relevant published article which is not
cited in the manuscript, and which is important for
topic of the article. Reviewed articles should be treated
confidentially. Manuscripts must not be retained, or
copied, either.
D) Editorial responsibilities:
The editor is expected to act in a objective and fair
way in the performing of his or her expected duties, not
discriminating authors on any grounds. The editor has
complete responsibility and authority to reject or accept
an article. In selecting the papers, the editor must be
guided by the quality, attractiveness topics to readers
and the clarity of the text.
The editor should have no conflict of interest with
respect to articles that rejects or accepts. An article
4/2014
Publication Ethics and Malpractice Statement
is accepted when it is reasonably certain: that it’s
not plagiarism; if it were not previously published in
full, or part of it; when it does not contain fraudulent
data. Once errors have been found, the editor promotes
publication of correction or retraction. The editor is
responsible for preserving the anonymity of reviewers.
In the event of complaints by authors whose work
is rejected, or by third parties, which are related to
the violation of publication ethics or complaints for
conflict of interest, editor and Editorial Board of the
European Insurance Law Review, should conduct the
procedures to determine the merits and consideration
of the complaints. In the event of complaints by the
editor and the reviewers, the authors should be given an
opportunity to respond to any complaint.
The editor has the right to publish a paper in the
European Insurance Law Review, but he or she must not
reveal his identity to reviewers.
E) Publisher’s responsibilities:
Insurance Law Association of Serbia, as the
publisher of the European Insurance Law Review,
obliged to protect reputation of the journal by only
publishing articles of the highest quality and scientific
relevance in a timely and responsible manner. When it
necessary, publisher will retract articles that not contain
ethical standards or that are misleading. Publisher is
obliged on good communication with Editorial Board,
authors and reviewers.
F) Publishing ethics issues:
Publication ethics and the prevention of publication
malpractice in the European Insurance Law Review
means:
• Constant monitoring of compliance with all of
the above standards in order to respect the publication
ethics.
• Trying Editorial Board and the publisher to meet
the interests of readers and authors.
• Constantly improving the quality of published
articles.
• Freedom of expression and writing.
• If necessary, apply the standard procedure of
articles retraction, publish corrections, clarifications
and apologies.
• Accurate records of submitted papers, reviewers’
reports and signed statement on the originality of the
work by the Editorial Board of the journal.
• Maintain the integrity of the academic record.
• If there doubt in the accuracy of the data or research
results, it must be immediately sought explanation and
necessary corrections from the authors.
• Prevent plagiarisms and fraudulent data from
being published.
99
4/2014
100
Uputstvo za autore članaka u
Evropskoj reviji za pravo osiguranja
Uslovi koje rad treba da ispunjava
Rad se recenzira i prihvata za objavljivanje pod sledećim uslovima:
• Da je originalan;
• Da se prvi put dostavlja na recenziju za objavljivanje u Evropskoj reviji za pravo osiguranja;
• Da njegovo objavljivanje ne razmatra neki drugi
izdavač;
• Da nije u celini ili nekim delom već objavljen;
• Da nije već prihvaćen za objavljivanje kod nekog
drugog izdavača;
• Da neće biti objavljen u nekom drugom časopisu
sve dok ne bude doneta odluka o njegovom objavljivanju u Evropskoj reviji za pravo osiguranja.
Svi radovi podležu dvostrukoj anonimnoj recenziji.
Autori svoje radove treba da šalju Redakciji časopisa, odnosno glavnom i odgovornom uredniku, Jasmini
Labudović Stanković, na e-mail: [email protected] i/
ili prof. Pjerpaolu Maranu (Pierpaolo Marano), zameniku glavnog urednika, na e-mail: Pierpaolo.Marano@
unicatt.it. Radovi se mogu dostaviti na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Uz rad treba dostaviti potpisanu i skeniranu autorsku izjavu koja se nalazi na sajtu
Na početku, a posle naslova rada, treba da se nalazi apstrakt koji ne sadrži više od 20 redova. Treba da
bude kucan običnim slovima (bez bolda i kurziva), bez
podvlačenja i citata. Naslov „Apstrakt” treba da bude
centriran.
Apstrakt treba da ima između 100 i 250 reči i da se
nalazi posle zaglavlja (autorovog imena, naslova), a pre
ključnih reči iza kojih sledi tekst rada. Apstrakt mora
da bude jasan i da ukratko informiše čitaoca o sadržini
rada. Naročito treba voditi računa o tome da apstrakt
sadrži: cilj istraživanja, korišćene metode, rezultate
istraživanja i zaključak.
Zaključak se daje na kraju rada. Zaključak bi trebalo
da bude u strukturisanoj formi i da iznosi do 1/10 dužine rada (duži od apstrakta).
www.erevija.org.
Ime autora
Svoje ime i prezime, sa titulom „mr”, „dr” itd. ispred
imena, autor navodi pre apstrakta sa gornje leve strane,
dok u fusnoti označenoj „*” u Superscriptu navodi naziv institucije u kojoj je zaposlen, kao i e-mail adresu.
Primer: Doc. dr Slavko Đorđević*
U fusnoti:
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Kragujevac, e-mail: [email protected]
Format
Članak ne sme da bude duži od 12 strana, sve margine – 2,54 cm, format strane – A4, prored – „1”. Autori treba da koriste Times New Roman, vode računa o
abecednom redosledu citiranja, strane reči i fraze pišu
kurzivom (italic).
Naslov rada
Naslov treba da odražava temu rada. U interesu je
časopisa i autora da se koriste reči koje su adekvatne
za indeksaciju i pretraživanje. Naslov ne treba da bude
duži od 10 reči. Treba da bude centriran, ispisan velikim slovima (Font 14, bold). Podnaslovi treba da budu
centrirani, ispisani velikim slovima (Font 12), označeni
arapskim brojevima. Sledeći podnaslovi pišu se malim
slovima po abecednom redosledu: a), b), c), d).
Primer:
OSIGURANJE ODGOVORNOSTI BROKERA
1. UVOD
2. DEFINICIJA OSIGURANJA PROFESIONALNE
ODGOVORNOSTI 2.1. Građanska odgovornost brokera osiguranja 2.1.1 Analiza a) Uporedno pravo
Apstrakt, Zaključak i Summary
Rad, na kraju, treba da sadrži rezime na engleskom
jeziku – Summary, dužine do 2/3 strane.
Ključne reči
Ključne reči se daju posle apstrakta, a pre glavnog
teksta. Ključnih reči ne treba da bude više od 6. Red treba da počne kurzivom, a zatim da se nastavi redovno
kucanim rečima.
Tabele
Za tabele važe ista tehnička uputstva kao i za tekst,
sačinjavaju se u MS Wordu ili Excelu, označavaju rednim arapskim brojevima sa gornje strane tabele. Svaka tabela mora da ima naslov na gornjoj strani tabele
i treba da bude postavljena što bliže tekstu na koji se
odnosi.
Fusnote
Fusnote treba navoditi ispod teksta na svakoj strani na koju se odnose. Molimo autore da nastoje da sva
dodatna pojašnjenja i detalje najvećim delom umetnu
u kontekst izlaganja u samom tekstu, a što manji deo
ostave za fusnote.
4/2014
Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja
Literatura
Literaturu koja je korišćena u pisanju rada navesti
kao posebnu sekciju na kraju rada, iza rezimea na engleskom jeziku (APA Style). Literaturu poređati po abecednom redu prema prezimenu autora. Ako je isti autor
citiran više puta, literaturu navesti po godini izdanja,
počevši od najnovije. Na kraju svake reference navesti
DOI broj, ukoliko postoji.
Primer: Croly, C., Jefferies, I. (2012). Pitanja u vezi
sa istovetnošću isplate u reosiguranju prema engleskom pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema
Nemačke i SAD, Revija za pravo osiguranja, 11(1),
6–16.
Jensen, C. M., Meckling, H. W. (1976). Theory of the
Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Structure, Journal of Financial Economics, 3(4),
305–360.
Giovannini Group. (2001). Cross-Border Clearing and Settlement Arrangements in the EU, Brussels, dostupno na: http://ec.europa.eu/internal_market/financial-markets/docs/first_giovannini_en.pdf,
21.10.2008.
Mehr, R., Osler, R. (1961). Modern Life Insurance – a
textbook of income insurance, New York: The Macmillan
Company.
Rorbah, V. (2013). Značaj interkulturalne kompentencije u osiguranju, u: Marano, P., Jovanović, S., Labu-
dović Stanković, J. (urednici): Pravo osiguranja Srbije u
tranziciji ka evropskom (EU) pravu osiguranja (99–111).
Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije.
Žarković, N. (2011). Životna osiguranja, Novi Sad:
Skonto.
Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS. br.
125/2004.
Pravila citiranja
Citiranje knjiga, članaka, radova u zbornicima, treba
vršiti u tekstu rada i to u skladu sa sledećim pravilima:
a) U zagradi navesti (prezime autora, godinu
objavljenog rada, stranu).
Primer: (Žarković, 2011, 157)
b) Ukoliko knjiga, odnosno članak ima više autora,
prezimena autora odvojiti zarezom, zatim navesti godinu i stranu.
Primer: (Mehr, Osler, 1961, 243)
c) Ukoliko se u radu navodi više radova istog autora
u istoj godini, pored godine dodati slovo (a, b, c).
Primer: (Slavnić, Jovanović, 2008a, 26)
(Slavnić, Jovanović, 2008b, 20)
d) Prilikom citiranja propisa navesti pun naziv, godinu usvajanja zakona i član.
Primer: (Zakon o osiguranju, 2004, čl. 15)
101
4/2014
102
Style Sheet
Conditions of submission
Manuscripts are reviewed with the understanding
that they:
• are original;
• are not under consideration by any other publisher;
• have not been previously published in whole or in
part;
• have not been previously accepted for publication;
• have not been previously reviewed by European
Insurance Law Review;
• will not be submitted elsewhere until a decision
is reached regarding their publication in European
Insurance Law Review.
All works are subject to a double-blind review.
Author should send article to the Editorial Board
by electronic mail at: Jasmina Labudovic Stankovic,
Editor, e-mail: [email protected] and/or Prof.
Pierpaolo Marano, Associate Editor, e-mail: Pierpaolo.
[email protected] Articles may be written in Serbian,
English or German. All the articles should be submitted
with accompanying signed and scanned statement
on originality of the work, that can be found at www.
erevija.org.
The author alone is responsible for the claims
made in the article. Texts which fail to meet the
standards of academic publication in terms of content,
methodological coherence, bibliographical support
or presentation and structure will not be sent out for
external review. In such cases, the Editorial Board will
contact the author(s) to supply a reasoned explanation
for the decision taken.
Format
Article must not be longer than 12 pages, 2.54 cm
(1) all margins, A4 page format, spacing “one”. Authors
should use Times New Roman, take care of alphabet
order when citing, write foreign words and phrases in
italic.
Article Title
Title should reflect the article topic. It is in the
interest of the magazine and author to use words
adequate for indexing and searching. Title should not
have more than 10 words and abbreviations. Work
title should take up central position, written in capital
letters (Font 14, bold). Subtitles should be in the central
position, in capital letters (Font 12) and numbered with
arabic numbers. Further subtitles are in small italic
alphabet letters: a), b), c) d).
Example:
BROKER LIABILITY INSURANCE
1. INTRODUCTION 2. PROFESSIONAL
LIABILITY INSURANCE DEFINED 2.1. Civil liability
of an insurance broker 2.1.1 Study a) Comparative
law
Abstract, Conclusion and Summary
At the beginning, after work title, article must
contain an abstract up to 20 lines. It should be typed in
ordinary font, (no bold, no italic), without underlining
and citation marks. Word “Abstract” should be in the
page middle.
Abstract should have between 100 and 250 words
and be situated between heading (title, author name
etc.) and key words, followed by article text. Abstracts
must be clear and briefly inform the reader about the
content of the work. Above all, abstracts should include:
purpose of the research, the methods used, research
results, and the conclusion.
Summary is given at the end of the article up to
2/3 of a page. It is desirable that the conclusion is in
structured form. Conclusion length may be up to 1/10
of the article’s length (longer than abstract).
Key words
Key words are given after an abstract, before the
main text. Number of key words may not be more than
six. Line should start in italic, followed by ordinarily
typed words.
Author name
Author indicates his/her title “LLM”, “PhD”, “LLD”
etc., name and surname after work title, but before an
abstract on the left-hand side, while citing company’s or
institution’s title of employment and place and e-mail in
the footnote designated by “*” in Superscript.
Example: Assistant Professor Slavko Djordjevic,
PhD*
In the footnote:
University in Kragujevac, Faculty of Law,
Kragujevac, e-mail: [email protected]
4/2014
Style Sheet
Tables
Tables are written same as text, produced in MS
Word or Excel, and desiganted by orderly arabic
numbers on the top of the table. Each table must have
title on the top of the table. Tables should take up place
as closer as possible to the reference text.
Footnotes
Footnotes should be given at the bottom of the page
they relate to. Please ensure that additional explanations
and details are in the text rather than in a footnote.
References
References used in the work should be stated as
a separate section at the end of the work, after the
summary in English. The references should be listed in
accordance with the APA Style. They should be given
alphabetically, by author’s last name. If one author is
cited several times, the references should be stated by
year of publication, starting with the most recent. The
DOI number (if there is one), should be given after each
reference.
Example: Croly, C., Jefferies, I. (2012). Questions
relating to follow the statements in reinsurance under
English Law with comparative reference to the laws of
Germany and the USA, Insurance Law Review, 11(1),
17–26.
Jensen, C. M., Meckling, H. W. (1976). Theory
of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs
and Ownership Structure, Journal of Financial
Economics, 3(4), 305–360.
Giovannini Group. (2001). Cross-Border Clearing
and Settlement Arrangements in the EU, Brussels.
Retrieved October, 10, 2008, from: http://ec.europa.
eu/internal_market/financial-markets/docs/first_
giovannini_en.pdf.
Mehr, R., Osler, R. (1961). Modern Life Insurance – a
textbook of income insurance, New York: The Macmillan
Company.
Rohrbach, W. (2013). Die Bedeutung der
Interkulturellen kompetenz im Versicherungswesen,
in: Marano, P., Jovanović, S., Labudović Stanković, J.
(Eds.): Serbian insurance law in transition to European
(EU) insurance law (112–126). Belgrad: Insurance Law
Association of Serbia.
Žarković, N. (2011). Životna osiguranja, Novi Sad:
Skonto.
Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS. No.
125/2004.
Citation rules
Citing books, articles and conference papers should
be made in the text in accordance with the rules:
a) In parentheses should be given (the author’s
surname, year of publication, and page).
Example: (Žarković, 2011, 157)
b) If there are several authors, surnames should be
separated by coma, ten shoud be given year and page.
Example: (Mehr, Osler, 1961, 243)
c) If there are several works by the same author
published the same year, provide further specification
using letters (a, b, c)
Example: (Slavnić, Jovanović, 2008a, 26)
(Slavnić, Jovanović, 2008b, 20)
(b) In citing regulations it is necessary to cite the
whole title, year of publication, abbreviation art. and
the number of the article.
Example: (Insurance Law, 2004, art. 15)
103
4/2014
104
Lista recenzenata
Belanić dr Loris, Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet,
Republika Hrvatska
Cousy dr Herman, Univerzitet u Luvenu, Pravni
fakultet, Belgija (profesor emeritus)
Dezsy dr Josef, Zapadnomađarski univerzitet u
Šopronu, Ekonomski fakultet, Mađarska
De Luka dr Nikola, Drugi Univerzitet Napulj, Italija
Dukić Mijatović dr Marijana, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe,
Republika Srbija
Đorđević dr Slavko, Univerzitet u Kragujevcu,
Pravni fakultet, Republika Srbija
Hauser, dr Peter, Univerzitet „Johanes Kepler Linc”,
Ekonomski fakultet Beč i Zapadnomađarski univerzitet
u Šopronu, Austrija
Heiss dr Helmut, Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska
Ivančević dr Katarina, Univerzitet „Union” Beograd, Pravni fakultet, Republika Srbija
Jovanović dr Slobodan, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Republika Srbija
Kullmann dr Jerome, Univerzitet Pariz-Dofin, Privatno pravo, Francuska
Labudović Stanković dr Jasmina, Univerzitet u
Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija
Marano dr Pierpaolo, Katolički univerzitet „Svetog
Srca”, Fakultet za nauku bankarstva, finansija i osiguranja, Italija
Merkin dr Robert, Univerzitet u Sautemptonu,
Pravni fakultet, Velika Britanija
Noussia dr Kyriaki, Advokatska komora Atine,
Grčka
Orlić dr Miodrag, Univerzitet u Beogradu, Pravni
fakultet, Republika Srbija, (u penziji)
Pürner dr Stefan, Nemačka fondacija za
međunarodnu pravnu saradnju (IRZ), Nemačka
Radišić dr Jakov, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni
fakultet, Republika Srbija, (u penziji)
Rokas dr Ioannis, Atinski univerzitet za ekonomiju
i privredu, Departman za privredu i pravosuđe, Grčka
Rorbah dr Volfgang, Univerzitet u Beču, Ekonomski fakultet, Austrija, (u penziji)
Slavnić dr Jovan, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Republika Srbija, (u penziji)
Stamenković dr Lola, Jubmes banka, Republika Srbija
Šogorov dr Stevan, Univerzitet u Novom Sadu,
Pravni fakultet, Republika Srbija
Šulejić dr Predrag, Univerzitet u Beogradu, Pravni
fakultet, Republika Srbija, (u penziji)
Vladetić dr Srđan, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni
fakultet, Republika Srbija
Žarković dr Nebojša, Univerzitet „Megatrend” Beograd, Fakultet za poslovne studije Vršac, Republika Srbija
Živojinović dr Dragica, Univerzitet u Kragujevcu,
Pravni fakultet, Republika Srbija
4/2014
Referees
Belanic Loris, PhD, University Rijeka, Faculty of
Law, Croatia, e-mail: [email protected]
Cousy Herman, LLD, KU Leuven – Universiteit,
Faculteit Rechtsgeleerdheid, Belgium, e-mail: herman.
[email protected] Dezsy Josef, PhD, West-Ungarishen Universität
Sopron, Wirtschaftswissen Fakultät, Hungary
De Luca Nicola, PhD, Second University Naples,
Italy
Dukic Mijatovic Marijana, PhD, University
Business Academy, Faculty of Law, Serbia
Djordjevic Slavko, PhD, University of Kragujevac,
Faculty of Law, Serbia
Hauser Peter, PhD, Universität Johannes Kepler
Linc, Wirtschaftsuniversität Wien and WestUngarishen Universität Sopron, Austria
Heiss Helmut, LLD, Universität Z ürich,
Rechtswissenschaftliche Fakultät, Switzerland, e-mail:
[email protected]
Ivancevic Katarina, LLD, University „Union”
Belgrad, Faculty of Law, Serbia
Jovanovic Slobodan, PhD, University Business
Academy, Faculty of Law, Serbia
Kullmann Jerome, LLD, Université ParisDauphine, Droit privé, France
Labudovic Stankovic Jasmina, PhD, University of
Kragujevac, Faculty of Law, Serbia
Marano Pierpaolo, PhD, Università Cattolica del
Sacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie,
finanziarie e assicurative, Italy
Merkin Robert, LLD, University of Southampton,
Southampton Law School, UK
Noussia Kyriaki, LLD, Athens Bar Association,
Greece
Orlic Miodrag, LLD, University of Belgrade,
Faculty of Law, Serbia, (ret.)
Pürner Stefan, LLD, Deutsche stiftung fur
Internationale Rechtliche Zusammenarbeit,
Deutschland
Radisic Jakov, PhD, University of Kragujevac,
Faculty of Law, Serbia, (ret.)
Rokas Ioannis, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο
Αθηνών, Τμήμα Οργάνωσης και Διοίκησης
Επιχειρήσεων (Athens University of Economics and
Business, Business Administration Department),
Greece
Rohrbach Wolfgang, PhD, State University of
Vienna, Faculty of Economics, Austria, (ret.)
Slavnic Jovan, LLD, University of Novi Sad, Faculty
of Economics, Serbia,(ret.)
Stamenkovic Lola, PhD, Jubmes bank, Serbia
Sogorov Stevan, LLD, University of Novi Sad,
Faculty of Law, Serbia
Sulejic Predrag, University of Belgrade, Faculty of
Law, Serbia, (ret.)
Vladetic Srdjan, PhD, University of Kragujevac,
Faculty of Law, Serbia
Zarkovic Nebojsa, PhD, University „Megatrend”
Belgrad, Serbia
Zivojinovic Dragica, LLD, University of
Kragujevac, Faculty of Law, Serbia
105
Download

revija 4-2014.pdf