[KOLARKE I [KOLARCI,
PRED VAMA JE KWIGA PUNA QUBAVI I SNOVA.
KRENITE KROZ ^AROBNI SVET MA[TE I ZNAWA,
DOPUNITE GA SVOJIM ISKRICAMA I U^INITE
JO[ MA[TOVITIJIM I ZANIMQIVIJIM!
JESEN
Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnog klasja,
Na poqu jesen stoji. Sa wene dra`esne glave,
Lisnatih vre`a splet ~arobno spu{ta se dole,
Do same mirisne trave.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,
I slatko sme{i se na w. Pitome i blage }udi,
Priprema ona sad spokojne ve~eri i dane,
I `etvu bogatu nudi.
Kako je mamqivo sve! Na starom ogwi{tu mirno
Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni
I vlagom ispuni zrak, tu pro{lost vaskrsne drevna,
I gatke vremena davni'.
I pozno u tavnu no} razgovor spokojno bruji,
Dok dreme` ne savlada sve. I strasno {aptawe tada
Kroz mirni pro{u{ti dom - al' i to gubi se brzo,
I san lagano pada...
Vojislav Ili}
gorda - ponosna
vre`a - loza, puzavica,
pewa~ica
puhor - pepeo
}ud - narav
mamqivo - privla~no, primamqivo
vaskrsne - o`ivi
pozno - kasno
tavno - tamno
spokojno - mirno
gatke - narodne pripovetke
pune ma{te, bajke
[ta pesnik opisuje? Koje ose}awe ispuwava pesnika? Iz koliko se
pesni~kih slika sastoji ova pesma? S kim pesnik poredi jesen?
Objasni za{to je jesen #pitome i blage }udi". Za{to se sme{i na
grozd? [ta jesen nudi qudima? Kako su raspolo`eni qudi u jesen?
Kako ti zami{qa{ jesen na osnovu ove pesme?
#Jesen" je lirska opisna pesma. Pesnik je re~ima slikovito opisao
jesen i kroz te slike prirode prikazao svoje unutra{we do`ivqaje,
misli i ose}awa.
U ovoj pesmi jeseni su pripisane qudske osobine. Pesni~ki izraz
kojim se osobine qudi daju predmetima, prirodnim pojavama, `ivotiwama i biqkama zove se personifikacija.
4
POZNO JESEWE JUTRO
eqaci jo{ spavaju, a po drumu prolaze samo vetar i stud.
Bolesna trava se nasisala vlage, omlitavila i polegla, i kao
arkti~ka mahovina pomodrila od mraza i slane.
Na ivici jendeka leto{wi ~kaq razapeo svoje osu{ene krte stabqi~ice, sa pobodenim }elavim lopaticama, a na uvelom listu le`i mrtav jedan
od onih finih ba{tenskih paukova, {to padaju na raspu{tene kose malih
devoj~ica i spavaju u krunicama belih jorgovana.
Na dnu jendeka }uti barica,
i strepi od prve ledene kore
{to }e do}i.
U jednom udubqenom tragu
~ove~je stopale ~u~i vrabac.
Zgr~io svoje promrzle no`ice,
i ~ini se da je u zemqu zaboden.
S
5
Uvukao vrat, stegao kqun, i dok temperatura naglo pada, wegovo malo srce kuca
nejednako i retko.
Na nebu dve-tri rasplakane zvezde, u vazduhu dva-tri smrznuta mese~eva zraka.
U dnu poqa stoje redovi crnih debelih stabala, a po ukr{tenim suvarcima se vidi da {uma ne `ivi.
Tamo na strani krupan bik do`ivquje pozno jesewe jutro. Le`i; pod
wim i oko wega se otopila slana i pu{i se zemqa. Uz rogove nakostre{eni
~uperci kovrxave dlake, a pod ispup~enim crnim ~elom svetla vlaga sawivih o~iju. Obara glavu i sluzavim svojim nozdrvama miri{e travu, `utu kao
{afran, gorku kao pelen. Kle~e, zaquqa se, grdan i te`ak, i strahovito
{upqim tonom prastarih `ivotiwskih grdosija riknu pozdrav bogu
suncu.
Zatim jo{ dugo be{e ti{ina i
obla~no, i iz {ume dopira{e samo
miris trulih drveta i mrtvih
insekata.
Isidora Sekuli}
stud - hladno}a, studen
jendek - mali kanal, rov
suvarak - komad suve grane
~kaq - bodqikava biqka
{afran - za~inska i lekovita
biqka
pelen - biqka gorkog ukusa
grdosija - velik, glomazan
[ta je opisano u ovom tekstu? Po kojim pojedinostima to zakqu~uje{?
Kako razume{ izraz #}uti i strepi barica"? Kojim re~ima je pesnikiwa opisala vrapca? Za{to su zvezde rasplakane? Opi{i izgled i
pona{awe bika. Koji izrazi do~aravaju ti{inu i mirovawe bi}a? [ta
remeti ti{inu? Izdvoj najslikovitije izraze. Kojim ~ulima do`ivqava{ utiske iz teksta?
Opisivawe je slikawe re~ima. Opisani predeli, pojave, predmeti,
bi}a... izgledaju kao da su pred nama. Oni su jezi~ki izra`eni
slikovito i `ivopisno. Ta `ivopisnost i slikovitost nas podsti~e na
ma{tawe i zami{qawe onoga o ~emu ~itamo. Re~i podsti~u na{a ~ula
i mi svestrano do`ivqavamo opise.
Opi{i jedno jutro pozne jeseni u gradu ili selu u kome ti `ivi{.
6
JESENSKI DANI
Zvi`dukom vjetar
budi dane
magleni veo
omota grane.
Oblaci nebo
sivilom skrivaju,
ki{e krovove
ku}a umivaju.
Zadwi se listovi
na granama zlate,
na pustom bre`uqku
mrazovac cvate.
Stanislav Femeni}
mrazovac - otrovna biqka (upotrebqava se u medicini)
O ~emu pesnik peva u ovoj pesmi? Koje pojedinosti on zapa`a u jesen?
Koje boje preovla|uju? Kakav je zvuk? Opi{i ose}aje koje izazivaju u
tebi izrazi: zvi`duk vetra, magleni veo, oblaci, sivilo, ki{e, zadwi
listovi, pusti bre`uqak.
Pro~itaj jo{ jednom u svakoj strofi drugi i ~etvrti stih. [ta
prime}uje{?
Glasovno podudarawe re~i na kraju stiha zove se srok, slik ili rima.
U pisanom sastavu #Jesen kroz moj prozor" opi{i sve {to vidi{ i
~uje{ kroz svoj prozor.
7
ZAJEDNI^KE I VLASTITE IMENICE
IMENICE
Imenice su re~i kojima se imenuju
predmeti, bi}a i pojave.
IMENICE IMENUJU
BI]A, STVARI I POJAVE,
Imenice imenuju
Sve iz snova,
Sve iz jave.
IMENICE, IMENICE
ZAJEDNI^KE I VLASTITE,
Brojnije su nego ptice,
Imenice, imenice.
DRVO, VETAR, KI[A, MORE,
PTICE, JUTRA, NO]I, ZORE;
To su ZAJEDNI^KE imenice
I malim se slovom pi{u
Bilo pravo, bilo krivo,
Silnom lavu ili mi{u.
...
IVAN, ANA, TOMO I MILENA
Sve su ovo VLASTITA imena.
Koji ime malim slovom pi{u
Neka hitno, {to hitnije bri{u.
IMENICE IMENUJU
BI]A, STVARI I POJAVE,
Imenice imenuju
Sve iz snova,
Sve iz jave.
Zajedni~ke imenice ozna~avaju
zajedni~ko ime za vi{e bi}a,
predmeta i pojava, sa istim ili
sli~nim osobinama (pas, slon, ma~ka,
klupa, {kola, stolica, ki{a, vetar...).
One se pi{u malim slovom i mogu
biti u jednini i mno`ini.
Jednina: ku}a, golub, je`, livada.
Mno`ina: ku}e, golubovi, je`evi,
livade.
Zajedni~ke imenice mogu biti u
mu{kom, `enskom ili sredwem rodu.
Rod imenica najlak{e odre|ujemo
pomo}u re~i: TAJ, TA, TO.
mu{ki rod
prozor
sat
no`
taj
`enski rod
kwiga
slika
torba
ta
sredwi rod
Jure Karaka{
to
zrno
selo
brdo
Imenice: pile, lopta, bure, motika, zob, {uma, vetar, nebo i list,
razvrstaj po rodovima.
mu{ki rod
imenice
`enski rod
sredwi rod
Vlastite imenice su vlastita imena: qudi, naroda, gradova, sela, planina,
reka... One se pi{u velikim po~etnim slovom.
8
POZNA JESEN
iti je vi{e jesen,
niti po~iwe zima;
to vreme _ nevreme _ koje nije ni
jesen ni zima, a gore je i od
jednog i od drugog, traje danima, nedeqama. Ki{a i blato
i sneg, koji se jo{ u vazduhu
pretvara u ki{u, a ~im padne
na zemqu _ u blato. Bledo i
nemo}no Sunce oboji u zoru
istok slabim rumenilom, iza
oblaka, da se tek pred kraj
sivoga dana javi na zapadu,
kao malo `u}kaste svetlosti, pre nego sivi dan pre|e u crnu no}. A dawu,
jednako kao i no}u, bije vlaga sa zemqe, kao i sa neba, sipi, mili i
prodire u predmete...
Vetar, koji nailazi po dvaput dnevno, pokrene samo tu vlagu s mesta;
ali sa susne`icom i sa zadahom mokrih {uma on donosi sve nove mase
vlage. Tako opet samo vlaga potiskuje i smewuje vlagu, i to hladna i quta
planinska onu ustajalu...
Na obe strane doline prelivaju se vrela i bujaju potoci. Dotle nevidqivo tanki poto~i}i pretvaraju se u slapove, ri~u i jure niza strane. Nigde se
~ovek ne mo`e sakriti od buke i {uma tih voda, ni za{titi od studeni i vlage
koje iz wih biju. I svako `ivo telo brani se jo{ samo svojom sopstvenom
toplotom; i kamen u zidu znoji se hladnim znojem, i drvo postaje klizavo i
krto. Pred tom smrtonosnom najezdom vlage sve se uvla~i u sebe: `ivotiwa
se prislawa uz `ivotiwu, seme }uti u zemqi, a drveta kisnu i zebu...
N
Ivo Andri}
sipiti - sitno i tiho padati
zadah - neprijatan, neugodan miris
slap - vodena masa koja se naglo
ru{i, vodopad
O ~emu pisac naro~ito razmi{qa kad pi{e o poznoj jeseni? Koliko
puta ponavqa re~ vlaga? Nabroj slike kojima pisac opisuje poznu
jesen. Koja ti se najvi{e svi|a? Objasni za{to. Kojim re~ima pisac
poja~ava te slike? Za{to je kazao da vlaga sipi, mili i prodire u
predmete? Kakvo raspolo`ewe te obuzima dok ~ita{ ovaj opis?
9
PRIDEVI
Na potoku
Kroz moje selo proti~e brzi, krivudavi poto~i}. Wegova bistra voda
neprestano `ubori. Na potoku se nalazi drvena vodenica. U woj se nalazi
veliki kameni to~ak. Tu je i vodeni~arev ko`ni prsluk i slamni {e{ir.
U zemqanom loncu vodeni~ar kuva ukusni ka~amak. Na zidu je oka~en
de~ji crte`. Ispred vodenice se nalazi pse}a ku}ica.
Istaknute re~i u tekstu nazivamo pridevima. Pridevi naj~e{}e
stoje uz imenicu i ozna~avaju kakvo je {to, ~ije je {to i od ~ega
je {to. Zavisno od toga {ta ozna~avaju, pridevi mogu biti:
opisni (brzi, krivudavi, bistra...)
prisvojni (vodeni~arev, de~ji, pse}a...)
gradivni (drvena, kameni, ko`ni...)
Pridevi su trorodne re~i _ imaju oblike za mu{ki, `enski i sredwi
rod. Pridevi, kao i imenice, imaju jedninu i mno`inu.
Slede}e re~enice napi{i u mno`ini.
Plavokosa devoj~ica je i{la {irokom ulicom.
Slon je visok i krupan.
Pisawe prideva
Velikim po~etnim slovom se pi{u svi prisvojni pridevi koji su
nastali od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev i -in.
Branko _ Brankov
Uro{ _ Uro{ev
Tijana _ Tijanin
Malim po~etnim slovom se pi{u prisvojni pridevi koji su postali
od vlastitih imenica nastavcima -ski, -~ki i -{ki.
Smederevo _ smederevski, Subotica _ suboti~ki, Ni{ _ ni{ki
Iz teksta #Pozna jesen" prepi{i tri prideva i odredi im rod i broj.
Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica:
Vr{ac
Pirot
Tami{
Ana
Leskovac
Dunav
Goran
Milo{
Prag
10
ZIMSKI CRTE@
Ku}ica. Zgurena. Mala.
Pred wom tri visoka jablana
i cesta, tiha i sama,
{to putuje nekud daleko.
Oko ku}ice taraba,
vjetar i graktawe gavrana;
ogoqela stabla od oraha,
snijegom zatrpan vrt.
Dimwak je pru`io glavicu
na krovu. I metnuo kapicu:
belu on promatra smrt.
Vladimir Kova~i}
zgurena - pogrbqena, povijenih
le|a
taraba - ograda od dasaka ili
plot
Za{to je pesnik svoju pesmu nazvao #Zimski crte`"? [ta je pesnik
nacrtao re~ima? Koje pojedinosti su istaknute u ovom pesni~kom
pejza`u? Koja boja preovla|uje? [ta se samo ~uje? Kakvo
raspolo`ewe stvaraju ti zvuci?
Naslikaj re~ima zimski predeo iz svoje okoline.
11
BREZA
Ja imam dobru, jako dobru prijateqicu
belu brezu. U kasnim satima letwih ve~eri,
kad zemqa di{e u toploj posteqi mraka, kada
zvezde srebrnim treptajima vezu snene pri~e,
breza svojim zelenim prstima ne`no udara u staklo
moga prozora i `eli mi laku no}.
Ali ja znam da breza ne zaspi zajedno sa mnom.
Jo{ dugo ona ostaje budna {ire}i svoje dlanove
kao zvezdanu postequ i mo`da tiho razgovara s budnim
pticama po {umici, s gnezdima i sa svetiqkama {to
{araju no} srebrnim vezovima.
Ponekad, u snu, u~ini mi se da se i meni obra}a.
Budim se i oslu{kujem wezin {apat, ali nikako ne uspevam da ga ~ujem.
Ja znam, moja bela breza no}u o`ivi, napu{ta mesto
pod prozorom i odlazi u tajanstveni svet no}i. Zacelo
ide i pod prozore jo{ neusnule dece i tamo lije svoj
ne`ni {apat pri~aju}i im svoje ~udesne uspavanke.
Ali ujutro, kada se budim iz sna, vidim je gde stoji pod
mojim prozorom, na starom mestu, kao da se nije odatle
nikamo pomakla.
Tada su wene grane pune ptica. Kroz li{}e joj se
provla~i lagan vetri} pa se ptice bude polako, ne`no po~iwu
pevati. A na svakom wenom listu ogleda se sunce i treperi,
treperi ~ista zlatna svetlost.
Vidoe Podgorec
uspavanke - pesme ne`nog i
monotonog ritma kojima se
uspavquju deca
wezin - wen
{apat - tih govor, {aputawe
Kako je pisac prikazao brezu? Za{to princeza ostaje dugo budna?
Kome breza pri~a svoje uspavanke? Zbog ~ega breza poseduje qudske
osobine?
Navedi osobine koje poseduje breza.
12
PAUKOVO DELO
Slu{am pti~je re~i
kora~aju}i kroz {umu
uskom kozjom putawom
sve strmijom i tawom,
kad paukova mre`a
put mi najednom prepre~i.
Sred mre`e raskora~en
pauk gazdinski stao
kao seqak na wivi
koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku
zderati to pletivo,
svu paukovu muku
smrsiti u klup~e sivo,
ali mi be{e `ao.
Udarih {umom levo
kroz duboku ~estu sve`u:
ko zna {ta je pauk snivo
dokle je pleo mre`u;
i on je mo`da srce
u tanane niti preo,
u mre`u ga stvorio svega.
Obazrem se jo{ jednom
iz grawa na wega
i vidim kako i on
za mnom se obazreo.
Desanka Maksimovi}
prepre~iti - zatvoriti, pregraditi
prolaz
zderati - pocepati, uni{titi
~esta - gusta, te{ko prohodna
mlada, niska {uma, gusti{
gazdinski - gospodarski
^ija su zapa`awa, ose}awa i razmi{qawa prikazana u ovom tekstu?
Kako izgleda {uma? Kako zami{qa{ kozju stazu? Za{to je pesnikiwi
bilo `ao da pocepa paukovu mre`u? [ta je pauk u wu utkao? Koji stihovi nam to pokazuju? U ~emu pesnikiwa u`iva? [ta ona otkriva?
Kako stoji pauk? [ta zna~i re~ #gazdinski" u ovoj pesmi? Zbog ~ega je
pauk upore|en sa seqakom na wivi koju je uzorao? Koji posao ti
voli{ da obavqa{? Kako se ose}a{ posle uspe{no obavqenog posla?
13
GRAD
ru}ina i omorina... Nigde cvrkuta, nigde vetri}a! Po gdekoji
seqak pro|e ulicom, prekinuo sapiwa~, raspu~io prsa, zaturio
kapu na zatiqak, pa kora~a te{ko, jedva boga naziva. Goveda se
zaobadala, pa jure ulicom kao besomu~na; kowi stali kraj plota,
u pa{waku, znoj ih oblio, a oni okrenuli glave jedan drugom, pa ma{u i
repom se brane od silne muve; psi polegli pod streje, zatvorili o~i,
isplazili jezike, i leno regnu tek onda kad im muva na wu{ku padne... I
`ivina poskapa. Gu{~i}i polegali po bari; koko{i se sklonile u hladove,
opustile krila, pa zinule od te{ka zora; a }urke zabole kqunove u zemqu,
pa se ne mi~u... I drveta
opustila li{}e, i kukuruz se presukao, i vlat
p{enice stoji uspravno
kao sve}a, ni da wi'ne...
Da te bog sa~uva!... Sve
igra pred o~ima; i onaj
vazduh pobledeo i ote`ao, pa te gu{i kao pepeo; kroza w te sunce
`e`e kao `eravica, a
bledim se nebom vaqa
po neki `buni}: beo,
siv, mrk, golubije boje...
Ki{ica se spusti.
Oblak sklapa{e sa sviju
strana, a ja gledam kako se ki{ne kapi pretapaju u pra{ini, i ose}am kako
me zapahwava miris same zemqe.
Stoka se usproletala po pa{wacima; gu{~i}i lupaju krilima i deru
se; koko{i veselije, sve je veselije...
Najedared dunu silan vetar. Drveta se savijahu do zemqe. On krha{e
grane i gran~ice, pa to sve nosa{e kao slamke.
[inu muwa, o~i zaseni{e. Onda zagrme. Potraje malo, {inu druga,
tre}a... i _ ~u se lupa po krovu. Bacim pogled u avliju i videh kako od
zemqe odska~u komadi leda, veliki kao pesnica.
Grad brisa{e sve: i grawe, i li{}e, i vlat, i travu. Grane padahu sa
drve}a, kao da ih motkom obija{; sa ku}a padahu komadi razbijena crepa...
Zamra~ilo se, pa sipa kao iz poderane vre}e, a vetar se napeo, duva, pa
kosi sve kao o{tra kosa. Ne samo ja nego ni najstariji qudi u selu ovako
V
14
{ta nisu zapamtili. Padao je kao najbujniji pqusak. Za~as pobele zemqa, a
kroz avliju po~e{e te}i jaruge od samoga leda.
Kad ve} razbi prozor kraj koga sam stajao, i kad mi po~e kapati sa
tavana na vrat _ ja se uklonih u sobu.
Ali ni tamo ne be{e boqe. @ena stala kraj prozora, pa gleda i }uti,
a dete pla~e. Ja sedoh na krevet. Hiqadama najtu`nijih misli vrtelo mi se
u pameti. Sagao sam glavu, pa ne smem ni da je dignem. Strah me hvata i pri
pomisli da pogledam na ono golo drve}e i onu pusto{...
Sunce se probi kroz oblake. Ni{ta jadnije nisam video u svome veku.
Po drumu le`a{e poobijano grawe i li{}e, blatom ulepqeno. Dokle oko
moga{e sagledati, sama pusto{. Sa visova se diza{e bela para; drva
{tr~ahu kao da su vatrom opaqena; gde be{e talasava p{enica i kukuruz _
tu sad zga`ena strwika i patrqci, kao da ih je vojska pregazila... ^isto
ose}a{ smrad izga`ene i slomqene trave...
Spusti se no}. Hladan vetri} pirka. Nebo se izvedrilo. Sa wega sjaji
mesec, pun i svetao, i zvezde trepere. Kao i da ne vide jada, kao i da ne
ose}aju tuge!... Wih kao da ne bole one suze tolikih jadnika. Ta oni bi isto
tako svetleli i tako treperili _ i da je sav ovaj svet zaspao ve~nim snom...
(Odlomak iz istoimene pripovetke)
Janko Veselinovi}
sapiwa~ - vezica na ko{uqi
umesto dugmeta
zaobadati - pojuriti potr~ati
skapati - uginuti, stradati
regnuti - zare`ati, pokazati zube
avlija - dvori{te
strwika - wiva sa koje je
poko{eno `ito
krhati - lomiti
[ta je pisac opisao u ovoj pri~i? Podeli pri~u na celine i svakom
delu daj naslov. Kojim re~ima je prikazao vru}inu i omorinu? Kako
se pona{aju `ivotiwe? [ta je sa qudima? Prona|i slikovite izraze
koji prikazuju bes prirode. Kako se ose}aju qudi za vreme oluje i
grada? O ~emu razmi{qaju? Kako izgleda priroda posle grada?
Kompozicija kwi`evnog dela je na~in na koji se razli~iti delovi
kwi`evnog teksta povezuju u celinu. Pri~e su sastavqene iz niza
celina raspore|enih u uvod, razradu i zavr{etak. Uvod je po~etni,
pripremni deo, koji uvodi u sadr`inu. Razrada razvija glavnu misao
kroz niz slika i doga|aja. Zavr{etak predstavqa prirodni kraj
radwe i doga|aja.
Opi{i neku vremensku nepogodu koju si do`iveo/la stvarno ili u
nekom umetni~kom delu. Upotrebi {to vi{e slikovitih re~i kojim
}e{ podsta}i vi{e ~ula.
15
ZBIRNE IMENICE
KLASJE, LI[]E,
DRVQE I KAMEWE,
MOM^AD, TELAD,
JAGWAD I PRAMEWE;
Neka hrpa, ZBIR ne~eg, prosudi.
Ili mlado `ivotiwa, qudi.
Jure Karaka{
Istaknute re~i: klasje, li{}e, drve}e, kamewe, mom~ad, telad, jagwad
i pramewe su zbirne imenice. One predstavqaju zbir istovrsnih
predmeta i bi}a, mno{tvo u kome se ne mogu prebrojati.
Zbirne imenice nemaju mno`inu. One svojim oblikom jednine
ozna~avaju zbir vi{e predmeta i lica.
U tekstu #Grad" prona|i sve zbirne imenice i prepi{i ih.
Napi{i dve re~enice u kojima }e{ upotrebiti zbirne imenice.
Zajedni~ke imenice list, drvo i kamen, preoblikuj u zbirne
imenice i upotrebi ih u re~enici.
16
TRE[WA U CVETU
Sva uzavrela,
i sva bela;
u woj zuzori
hiqadu p~ela.
Zuzore, zuzore
slo`no, `ivo;
~itaju neko
drevno {tivo.
U miomirisu
cvetnoga poqa
hiqadu p~ela
istu re~ mrmqa.
Milovan Danojli}
zuzoriti - zujati, zujkati
miomiris - ugodan, prijatan miris
Kojim ~ulima do`ivqavamo pesni~ke slike iz ove pesme? Izdvoj re~i koje
podsti~u ta na{a ~ula. Za{to pesnik ponavqa re~ #zuzore"? Protuma~i
zna~ewe izraza #drevno {tivo" i odgovori kakvu pesmu ili pri~u ~ujemo
od p~ela. Na|i {to vi{e re~i kojima }e{ bli`e odrediti miomiris.
Obrati pa`wu na podudarawe slogova na kraju stiha. [ta zakqy~uje{?
17
TIHA, TIHA PJESMA
Tiho kos u grmu spava,
A jo{ ti{e raste trava.
Tiho tamni bor {umori,
A jo{ ti{e tre{wa zori.
Tih je zeko ispod grawa,
A jo{ ti{e biqe sawa.
Raznobojne snove sniva
Cvije}e {uma, poqa, wiva.
Svud su snovi razasuti:
Jaglac sawa san svoj `uti,
Modro sawa {umarica,
Qubi~asto _ qubi~ica,
Nebo plavo _ poto~nica,
Bijelu iskru _ tratin~ica,
A duboko sawa no},
Ti jo{ dubqe... Laku no}!
Grigor Vitez
poto~nica - biqka iz porodice
o{trolista, spomenak
tratin~ica - krasuqak, niska
biqka s cvetovima belih latica
jaglac - rana prole}na biqka
`utog cveta sa dugom dr{kom,
sli~na jagor~evini
Za{to je pesnik ovoj pesmi dao ovakav naziv? Kakvi su zvukovi {to ih
on ~uje u prirodi? Za{to pesnik ka`e da priroda raznobojne snove
sniva? Za{to jaglac sawa `uto, a qubi~ica qubi~asto? Koje se jo{
boje pojavquju u snovima? Kome se pesnik obra}a u posledwem stihu?
Ovu pesmu }emo ~itati polako jer izgleda kao uspavanka. Svojim stihovima nas uquqkuje u spokojan san.
18
NARODNE UMOTVORINE
Narodne umotvorine su: pri~e, bajke, pesme, basne, pitalice, zagonetke, brzalice, razbrajalice, re|alice, pore|ewa itd. Nazivaju se narodnim
jer ih je stvorio narod. Imena autora ovih umotvorina nisu poznata. Bili
su to daroviti pojedinci, veoma ma{toviti i re~iti. Usmeno su narodne
umotvorine preno{ene iz generacije u generaciju. Iako su prepri~avane,
prepevavane i donekle mewane, sa~uvale su osnovnu temu ili glavni motiv.
Velike zasluge za sakupqawe i zapisivawe na{ih narodnih umotvorina
ima Vuk Stefanovi} Karaxi}. On ih je sa svojim saradnicima preto~io u
kwige i na taj na~in ve}inu sa~uvao od zaborava.
NAJBOQE [email protected]
ako do|u jedanput dva bogata ~oveka k Svetom Savi, pa mu ka`u:
#Sveti vladiko! Bogati smo i imamo svega dosta. Radili smo, pa
nam je Bog dao. Znamo, da }e i ovo na{e bogatstvo pro}i. Ne}e dugo
trajati, kao i ostala {to nisu bila duga veka. Za vreme na{eg `ivota i bogatstva radi smo da u~inimo po neku dobru zadu`binu, pa smo do{li
k tebi, da nam ti ka`e{, koje su to najboqe zadu`bine". #Ja vam ne}u sada to
kazati", re~e bogata{ima Sveti Sava #no idite po svetu i ~inite dobra dela.
Posle tri godine da se vratite, pa }u vam ja tek onda re}i: ili ste dobro ili
zlo u~inili".
Bogata{i su poslu{ali Svetog Savu. Uzeli su dosta novaca i krenuli se
na put, da ~ine u svetu dobra dela. Da se ne bi gdegod u putu sreli, jedan se
od wih krene pravo na istok, a drugi pravo na sever. Tako su po svetu putovali i ~inili narodu dobra dela. Posle tri godine se vrate svojim ku}ama.
Kad odu Svetom Savi, da mu ka`u {ta su radili i gde su bili za tri
godine, Sveti Sava ka`e prvo starijem trgovcu: #[ta si ti u~inio?" Stariji mu trgovac re~e: #Sveti vladiko! Za ove tri godine putovao sam po svetu, pa sam za svoj ro|eni novac podigao: tri velike crkve, tri {kole, tri
izvora, tri gostionice, tri mosta, tri la|e i tri bolnice. Svakoj crkvi kupio sam po tri zvona; a svakoj {koli platio sam po tri u~iteqa; a svakoj
bolnici po tri lekara".
Sveti Sava mu na to re~e: #Lepe su tvoje zadu`bine: crkve trebaju, da
se u wima qudi Bogu mole; {kole trebaju, da se u wima deca u~e svemu onome, {to je dobro; izvori trebaju, da se sa wih me{tani i putnici napiju
T
20
lepe i ~iste vode; gostionice trebaju, da se u wih sklone putnici i namernici; mostovi trebaju, da se qudi ne dave po dubokim rekama; la|e trebaju, da prenose putnike preko velikih voda; bolnice trebaju, da se u wima
le~e bolesni; zvona trebaju, da ogla{avaju slu`bu bo`ju i da pozivaju qude
u crkvu; u~iteqi trebaju, da upu}uju decu na rad, po{tewe i zvawe; lekari
trebaju, da ~uvaju narodno zdravqe i narodni `ivot".
Za ovim se Sveti Sava okrene mla|em trgovcu, pa ga upita: #A {ta si ti
uradio za ove tri godine?" Mla|i trgovac mu re~e: #Sveti vladiko! Evo da ti
sve po redu ka`em. Kad sam stigao u prvo selo, be{e zapao jedan putnik, s
kolima i volovima, u jedno veliko blato; ja mu pomogoh, te odatle izi|e. U
drugom selu be{e se ~oveku zapalila ku}a, te da ja ne viknuh, ho}a{e izgoreti
i on i ~eqad mu. U tre}em selu uklonih malo dete s puta ispred kola, koja
htedo{e da ga pregaze. U ~etvrtom selu ~uvao sam za sedam dana i sedam no}i
sirotog bolesnika, koji ne ima|a{e nikoga vi{e sem dva nejaka deteta, nude}i
i dvore}i ga. U petom selu izvadih iz bunara jedno dete, koje se htelo onoga
~asa utopiti. U {estom selu rasterah razbojnike ispred ku}e jednog velikog
bogata{a. U sedmom selu nakalemih i posadih pored puta tri lepe i plemenite vo}ke. U osmom selu odbranih slabijeg od ja~eg, koji ga ho}e{e ubiti.
U devetom selu opravio sam jedan napu{ten i zabataqen izvor pored jednog
velikog druma. U desetom selu nahranih jednog ubogog starca i pored toga dadoh mu guw i opanke. U jedanaestom selu pokazah put za obli`wi grad nekim
strancima. U dvanaestom selu na|oh i dadoh punu kesu novaca ~oveku, koji je
be{e izgubio, i to ba{ onome, koji me pro{le ve~eri ne primi na preno}i{te. Najzad, u jednom gradu podelih sirotiwi sav novac koji sam bio sa sobom poneo, tako da sam bez pare do{ao ku}i".
Zaradovao se Sveti Sava ovolikim dobrim delima mla|eg trgovca, pa
ga zagrli, poqubi i re~e mu: [email protected] mi bio, sinko, i veliku sre}u imao!
Zadu`bine se mogu podizati i novcem i dobrim delima. No zadu`bine, koje
se podi`u novcem mawe su od zadu`bina, koje se ~ine dobrim delima.
Zadu`bina, koju neko ~ini sam sobom, svojim li~nim radom, li{avaju}i se
i sam i mu~e}i se, vi{e vredi od zadu`bine koja se novcem podi`e. Tvoje
su zadu`bine boqe od zadu`bina tvoga starijeg druga".
Narodna pri~a
Zbog ~ega su dva bogata{a do{la kod Svetog Save? [ta im je savetovao
Sveti Sava? Na koji na~in se mogu podizati zadu`bine? Koja dobra
dela su uradili ovi bogata{i? Za{to se Sveti Sava posebno radovao
onom {ta je uradio mla|i ~ovek?
21
[email protected]
Najve}a je zadu`bina na~initi namastir
ili crkvu, kao {to su srpski carevi i kraqevi
gradili; potom je zadu`bina na~initi }upriju na
kakvoj vodi ili preko bare, kaldrmu po r|avu
putu, vodu dovesti i na~initi blizu puta (i to se
ka`e graditi i na~initi _ sebi zadu`binu),
usaditi ili nakalemiti vo}ku blizu puta, gladnog nahraniti, `ednog napojiti, golog odjesti
(i ovo se ka`e ~initi i u~initi zadu`binu) itd.
(Iz #Srpskog rje~nika" Vuka Stefanovi}a Karaxi}a)
zadu`bina - imovina (novac,
zgrade, crkve, manastiri...) koja se
poklawa ili zave{tava u humane
ili prosvetne svrhe, fond
Zadu`bina Mehmed-pa{e
Sokolovi}a iz XVI veka, ~uveni
most u Vi{egradu, ~ija je gradwa
prikazana u romanu #Na Drini
}uprija" Ive Andri}a.
namastir - manastir
}uprija - most
kaldrma - put napravqen od kamena
(pokriven, poplo~an kamenom)
Napi{i naziv neke zadu`bine koja se nalazi u tvom mestu ili okolini.
^ija je to zadu`bina?
22
JELEN^E
Raslo jelen~e maleno,
ko u poqu cve}e {areno.
Gora ga rosom pojila,
ko{uta mlekom dojila.
Jelen~e travu gazilo,
u travi izvor spazilo.
Ne da se vi{e dojiti,
ni hladnom rosom pojiti.
S bistroga pije izvora,
,
dra`e mu poqe neg gora.
Ko{uta gorom lele~e:
#Propa{}e moje jelen~e".
Ne slu{a mlado jelen~e,
{to majka gorom lele~e,
ve} ono ska~e po poqu,
ne sluti te{ku nevoqu;
tuda je mom~e lovilo,
jelen~e mlado spazilo;
hitro se strelom bacilo,
jelen~e quto ranilo.
Jelen~e pi{ti u gori,
rana ga quta obori.
Ko{uta tu`no lele~e,
mrtvo je weno jelen~e.
Narodna pesma
lele~e - jau~e, zapoma`e
pi{tati - ci~ati
^ija su ose}awa izra`ena u ovoj pesmi? Za{to ko{uta #tu`no
lele~e"? Zbog ~ega jelen~e nije htelo da slu{a svoju majku? [ta mu je
bilo dra`e? Kako se jelen~e ose}a u poqu? O ~emu ne razmi{qa?
[ta se desilo jelen~etu?
Podeli pesmu na strofe. Podvuci glavnu re~ u svakoj strofi.
Prepi{i i ostale re~i koje se rimuju:
maleno i {areno, pojila i __________, gazilo i __________,
_________ i ________, _________i _________
23
STARI VUJADIN
\evojka je svoje o~i klela:
#^arne o~i, da bi ne gledale!
Sve gledaste, danas ne vi|este
|e pro|o{e Turci Lijevqani,
provedo{e iz gore hajduke:
Vujadina sa obadva sina.
Na wima je ~udno odijelo:
na onome starom Vujadinu,
na wem biwi{ od suvoga zlata,
u ~em pa{e na divan izlaze;
na Mili}u Vujadinovi}u,
jo{ je na wem qep{e odijelo;
na Vuli}u, bratu Mili}evu,
na glavi mu ~ekrkli ~elenka,
ba{ ~elenka od dvanaest pera,
svako pero po od litru zlata".
Kad su bili bijelu Lijevnu,
ugleda{e prokleto Lijevno
|e u wemu bijeli se kula;
tad govori stari Vujadine:
#O sinovi, moji sokolovi,
vidite li prokleto Lijevno,
|e u wemu bijeli se kula?
On|e }e nas biti i mu~iti:
prebijati i noge i ruke,
i vaditi na{e o~i ~arne.
O sinovi, moji sokolovi,
ne budite srca udovi~ka,
no budite srca juna~koga,
ne odajte druga nijednoga,
ne odajte vi jatake na{e,
kod kojih smo zime zimovali,
zimovali, blago ostavqali;
ne odajte kr~marice mlade,
kod kojih smo rujno vino pili,
rujno vino pili u potaji".
Kad do|o{e u Lijevno ravno,
metnu{e ih Turci u tavnicu;
tavnova{e tri bijela dana,
dok su Turci vije} vije}ali
kako }e ih biti i mu~iti.
24
Kad pro|o{e tri bijela dana,
izvedo{e starog Vujadina,
prebi{e mu i noge i ruke;
kad stado{e o~i vadit' ~arne,
govore mu Turci Lijevqani:
#Kazuj, kujo, stari Vujadine,
kazuj, kujo, dru`inu ostalu,
i jatake kud ste dohodili,
dohodili, zime zimovali,
zimovali, blago ostavqali;
kazuj, kujo, kr~marice mlade
kod kojih ste rujno vino pili,
pili rujno vino u potaji!"
Al' govori stari Vujadine:
#Ne ludujte Turci Lijevqani!
Kad ne kazah za te hitre noge,
kojeno su kowma utjecale,
i ne kazah za juna~ke ruke,
kojeno su kopqa prelamale
i na gole sabqe udarale,
ja ne kazah za varqive o~i,
koje su me na zlo navodile
gledaju}i s najvi{e planine,
gledaju}i doqe na drumove,
kud prolaze Turci i trgovci".
Narodna epska pesma
~arne - crne
biwi{ - {iroki ogrta~ od
skupocene crvene tkanine
divan - ovde se misli na
slu`beni razgovor
~elenka - perjanica od perja,
srebra ili zlata koja se dobijala
za kakvo juna~ko delo, a nosila
se za kalpakom (sve~anom kapom)
tavnica - zatvor, tamnica
hajduk - odmetnik od turske
vlasti i ~lan dru`ina koje su
{titile narod bore}i se protiv
turskog nasiqa
jataci - qudi koji su pomagali
hajducima
vije} vije}ati - raspravqati u
skupu
u potaji - tajno
O ~emu se govori u ovoj pesmi? [ta Vujadin poru~uje sinovima? Za
{ta vredi i `ivot `rtvovati? Za{to je Lijevno prokleto? Kako su
Turci mu~ili starog Vujadina? [ta su tra`ili od wega? Kako se
pona{ao stari Vujadin? Objasni poruku pesme.
Epske ili juna~ke pesme pripovedaju doga|aje ili pri~aju o junacima.
Najve}i broj na{ih epskih pesama ima stih od deset slogova.
Pesmu podeli na celine, izdvoj ih i daj im naslove. Prepri~aj pesmu.
Opi{i izgled i pona{awe starog Vujadina.
25
PISAWE NAZIVA [email protected] I WIHOVIH STANOVNIKA
U Parku prijateqstva u Novom Beogradu drve}e su posadili Englezi, Poqaci,
Francuzi, Japanci, Kinezi... U ovom parku, ispod svakog drveta, na bronzanoj
plo~ici, zabele`ena su imena dr`avnika iz Egipta, Velike Britanije,
Rumunije, Ma|arske i mnogih drugih dr`ava koji su, u znak prijateqstva sa
nama, zasadili po jedno drvo.
Velikim po~etnim slovom se pi{u nazivi sela, gradova, dr`ava i
wihovih stanovnika. Ako se naziv sastoji od vi{e re~i, svaku re~
pi{emo velikim po~etnim slovom (Dubona, Ni{, Sremska Mitrovica,
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Slovenija, Slovenac, Ma|arica...)
Pisanim slovima, pravilno prepi{i slede}e re~i:
mali mokri lug, srbija, makedonac, novi pazar, smederevska palanka,
kikinda, crna gora, hrvat, rom.
PISAWE NAZIVA KWIGA I LISTOVA
U~enici Osnovne {kole #Takovski ustanak" iz Gorweg Milanovca bili su u
Beogradu, u poseti Izdava~kom preduze}u #Nova {kola". Razdragani {kolarci i
{kolarke posebno su se interesovali za ~asopise #[iki Miki", #[kolarka",
#[kolarac" i #Naj". Na rastanku, za svoju {kolsku biblioteku, dobili su na
poklon nekoliko kwiga, me|u kojima su #Autobiografija" Branislava Nu{i}a,
#Gorski vijenac" Petra Petrovi}a Wego{a, #Magare}e godine" Branka ]opi}a i
#Modro blago" Du{ana Kosti}a.
Nazivi kwiga i ~asopisa pi{u se velikim po~etnim slovom i
obele`avaju se navodnicima. Ako je naziv sastavqen iz vi{e re~i,
velikim po~etnim slovom pi{emo prvu re~ i sve vlastite imenice.
Pisanim slovima, pravilno prepi{i slede}u re~enicu:
ZA VREME [KOLSKOG RASPUSTA PRO^ITALI SMO BAJKU PEPEQUGA
ROMAN [email protected] TOMA SOJERA I PESMU PLAVI ZEC.
26
[email protected] SE MOMAK I DEVOJKA
Nad`weva se momak i devojka:
momak na`we dvadest i tri snopa,
a devojka dvadest i ~etiri.
Kad uve~e o ve~eri bilo,
momak pije dvadest i tri ~a{e,
a devojka dvadest i ~etiri.
Kad ujutru beo dan osvanu,
momak le`i, ni glave ne di`e,
a devojka sitan vezak veze.
Narodna pesma
`weti - odsecati srpom zrelo `ito, stabqike lana ili konopqe, a
onda ih skupqati i povezivati u snopove
U ~emu sve devojka pobe|uje momka? [ta podsti~e devojku da posti`e
takve rezultate? Kako se ti ose}a{ dok radi{ ono {to voli{?
Posleni~ke pesme (pesme o radu) vezane su za rad i pevane su uz
razli~ite poslove. U wima se izra`ava qubav prema radu. Kroz wih
su se mladi razgovarali, otkrivali svoja ose}awa koja su stidqivo
~uvali. Rad je proticao u takmi~ewu, pesmi i vesequ.
27
PEPEQUGA
rele |evojke kod goveda oko jedne duboke jame, a do|e nekakav starac
bijele brade do pojasa, pa im re~e:
#\evojke, ~uvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u wu,
one bi se mati odmah pretvorila u kravu".
Ovo rekav{i, starac otide, a |evojke onda, ~ude}i se wegovijem rije~ima,
priku~e se jami jo{ bli`e i stanu se u wu nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najqep{a izme|u wih, izmakne vreteno iz ruke i padne u jamu.
Kad ona uve~e do|e ku}i, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred ku}om.
Potom ona stane kravu goniti na pa{u s ostalijem govedima.
Poslije nekoga vremena otac se ove |evojke o`eni udovicom koja dovede jednu
svoju k}er. Ma}eha stane odmah mrziti na svoju pastorku, osobito zato {to je ona
bila mnogo qep{a od wezine k}eri: zabrawivala joj je da se umiva, ~e{qa i preobla~i, i svakojako je tra`ila uzroke da je kara i mu~i. Jednom joj dade ujutru
punu torbu ku|eqe, pa joj rekne:
#Ako ovo sve danas ne oprede{ i u koko{ku ne smota{, ne idi mi dove~e
ku}i, ubi}u te".
\evojka sirota idu}i za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne
goveda polije`u u plandi{tu, ona vide}i da se na ku|eqi ne poznaje {to je oprela,
stane plakati. Kad je vide ona krava {to joj je bila mati |e pla~e, zapita je {to
joj je, a ona joj ka`e sve redom {to je i kako je. Onda krava tje{e}i je rekne joj
da se za to ne brine nimalo:
#Ja }u", veli, #ku|equ uzimati u usta i `vakati, pa }e se na moje uho pomoliti `ica, a ti je uhvati i odmah motaj na koko{ku".
Tako i u~ine: krava stane ku|equ u usta uzimati i `vakati, a |evojka na uho
wezino `icu izvla~iti i motati, i odmah budu gotove. Kad |evojka uve~e ma}ehi
da veliku koko{ku, ma}eha joj se vrlo za~udi, pa joj sjutradan da jo{ vi{e ku|eqe,
a kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije, i uve~e donese koko{ku gotovu,
ona pomisli u sebi da to woj poma`u wezine drugarice, pa joj tre}i dan da jo{
vi{e ku|eqe, ali kradom po{aqe za wom i svoju k}er da gleda ko to woj poma`e
presti i motati. Kad se ova poslana |evojka privu~e te vidi kako krava ku|equ
uzima i `va}e a pastorka na wezino uho pre|u mota, ona se vrati ku}i i ka`e sve
materi svojoj. Potom ma}eha navali na svoga mu`a da se krava ona zakoqe; mu` je
iznajprije `enu od toga odvra}ao, ali najposlije, kad se `ena nije {}ela okaniti, pristane i on na to, i ka`e joj da }e je u taj i taj dan zaklati. Kad pastorka za
to dozna, ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za{to pla~e i ona joj
ka`e sve {to je i kako je, re~e joj krava:
#Mu~i ti, ne pla~i, ve} kad mene zakoqu, da ne jede{ od mene mesa, ve} kosti
moje da pokupi{, pa da ih za ku}om pod tijem i tijem kamenom zakopa{ u zemqu,
pa kad ti bude kakva nevoqa, do|i na moj grob i na}i }e{ pomo}".
P
28
Kad kravu zakoqu i meso joj stanu jesti, |evojka nije {}ela okusiti izgovaraju}i se da nije gladna i da ne mo`e, nego pokupi sve wezine kosti pa ih zakopa
|e joj je krava kazala. \evojci je ovoj bilo ime Mara, ali kako je poslije toga
najvi{e radila i slu{ala u ku}i: nosila vodu, gotovila jelo, prala sudove, mela
ku}u i radila sve ostale ku}evne poslove, i kako se tako najvi{e oko vatre nalazila, prozovu je ma}eha i wezina k}i Pepequgom.
Jednom u ne|equ ma}eha, opremiv{i se sa svojom k}eri u crkvu, prospe po
ku}i punu kopawu prosa, pa re~e pastorci:
#Ti, Pepequgo, ako ovo sve proso ne pokupi{ i ru~ak ne zgotovi{ dok mi iz
crkve do|emo, ubi}u te!"
Po{to one otidu u crkvu, |evojka sirota stane plakati govore}i u sebi: #Za
ru~ak mi nije brige, lasno }u ga zgotoviti, ali ko }e toliko proso pokupiti!" Utom
joj padne na um {to joj je krava rekla: ako kad bude
u nevoqi, da ide na wezin grob i da }e na}i
pomo}, pa otr~i odmah onamo; kad tamo, ali {ta
da vidi! Na grobu stoji velika~ki sanduk otvoren
pun svakojakijeh dragocjenijeh haqina, a na zaklopcu wegovu dva bijela goluba, pa joj reku:
#Maro, uzmi iz sanduka haqine koje ho}e{,
pa se obuci i idi u crkvu, a mi }emo proso pokupiti i ostalo sve urediti".
Ona vesela uzme prve haqine s vrha sve od same svile, pak se obu~e i otide
u crkvu. U crkvi sve se, i `ensko i mu{ko, za~udi wezinoj qepoti i wezinijem
haqinama, a najvi{e {to niko nije znao ko je ona i otkuda je, a osobito joj se
za~udi i oko na wu baci carski sin koji se on|e desio. Kad bude ispred
svr{etka letur|ije, ona se iz crkve iskrade pa bje`i ku}i, pa svukav{i svoje
haqine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona br`e k vatri;
kad tamo, a to proso pokupqeno, ru~ak gotov i sve ure|eno. Malo postoji, al' eto
ti joj ma}ehe sa k}erju svojom iz crkve, i vrlo se za~ude kad vide sve ure|eno,
pa i proso pokupqeno.
Kad bude u drugu ne|equ, ma}eha se sa svojom k}erju opet spremi u crkvu i
na pohodu prospe jo{ vi{e prosa po ku}i, pa ka`e pastorci kao i prije:
#Ako to sve proso ne pokupi{ i ru~ak ne zgotovi{ i ostalo sve ne uradi{
dok mi do|emo iz crkve, ubi}u te!"
Po{to wih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu grobu, kad tamo,
a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela goluba, pa joj
reku:
#Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi }emo proso pokupiti i ostalo sve
urediti".
Onda ona uzme iz sanduka haqine sve od ~istoga srebra, pak se obu~e i otide
u crkvu. U crkvi joj se opet za~udi sve jo{ vi{e nego prije, a carev sin o~iju ne
29
smeta{e s we; ali kad bude ispred svr{etka letur|ije, ona se izme|u naroda
nekako ukrade, te bje`i ku}i, pak se br`e-boqe svu~e i haqine ostavi u sanduk,
pa k vatri. Kad joj ma}eha sa svojom k}erju do|e iz crkve, jo{ ve}ma se za~udi kad
vide proso pokupqeno, ru~ak gotov i sve ostalo ure|eno, i nikako se nijesu mogle
do~uditi.
Kad bude u tre}u ne|equ, opet se one spreme u crkvu, pa na pohodu ma}eha
prospe jo{ vi{e prosa po ku}i i ka`e pastorci kao i prije:
#Ako ovo proso ne pokupi{, ru~ak ne zgotovi{ i ostalo sve ne uredi{ dok
mi do|emo iz crkve, ubi}u te!"
Po{to one otidu iz ku}e, pastorka odmah k materinu grobu
i na|e opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba
koji joj reku da se obu~e i da ide u crkvu a da se ne brine ni
za {to u ku}i. Onda ona uzme iz sanduka haqine sve od suha
zlata, pak se obu~e i otide u crkvu. U crkvi joj se svi za~ude
jo{ ve}ma, a carev je sin bio namislio da je ne pu{ta kao prije,
ve} da je ~uva da vidi kuda }e. Kad bude ispred svr{etka
letur|ije, te ona po|e da ide, a carev sin za wom ustopice,
i tako ona izme|u naroda provla~e}i se i bje`e}i nekako
joj spadne papu~a s desne noge, i ona ne imaju}i kad
tra`iti je pobjegne bosonoga a carev sin uzme joj papu~u.
Do{av{i ona ku}i svu~e se i haqine ostavi u sanduk pa
odmah k vatri kao i prije.
Carev sin potom za|e s onom papu~om wezinom da
je tra`i po svemu carstvu ogledaju}i svakoj |evojci
papu~u na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka, kojoj uska,
kojoj {iroka, ne mo`e nijednoj da pristane. I tako
idu}i od ku}e do ku}e do|e i ku}i wezina oca. Ma}eha wezina kad je vi|ela da
}e carev sin do}i i wihovoj ku}i da tra`i onu |evojku, ona wu pred ku}om sakrije pod korito. Kad carev sin do|e s papu~om i zapita imaju li kaku |evojku u ku}i,
ona mu ka`e da imaju i izvede mu svoju k}er. Kad joj papu~u on ogleda na nogu, ali
joj papu~a ne mo`e ni na prste da se navu~e. Onda carev sin zapita imaju li u ku}i
jo{ kaku |evojku, a ona mu ka`e da nemaju vi{e nikakve. Utom pijevac sko~i na
korito pak zapjeva:
#Kukurijeku, evo je pod koritom!"
Ma}eha povi~e:
#I{, orao te odnio!"
Carev sin ~uv{i to, potr~i br`e-boqe ka koritu te ga digne, kad tamo, a to
pod wim ona ista |evojka {to je bila u crkvi i u onijem istijem haqinama u kojijem je tre}i put bila, samo bez papu~e na desnoj nozi. Kad je carev sin ugleda, on
se gotovo obeznani od radosti, pa joj br`e-boqe papu~u nazuje na desnu nogu, i
30
vide}i da joj je ne samo taman na nogu nego da je upravo i onaka kao i ona {to joj
je na lijevoj nozi, odvede je svome dvoru i o`eni se wome.
Narodna bajka
vreteno - drven obao {tapi} (na
krajevima {iqast, a po sredini
debqi) na koji se pri predewu
namotava pre|a
pastorka - }erka iz pre|a{weg
braka bra~nom drugu iz novog
braka, svojoj ma}ehi ili o~uhu
ma}eha - o~eva `ena wegovoj deci
iz prethodnog braka
udovica - ona kojoj je umro mu`,
udova `ena
plandi{te - hladovito mesto gde
planduje, gde se odmara stoka
dawu
[ta je starac savetovao devojkama? Za{to devojke nisu poslu{ale
starca? Koja devojka gubi majku? Koje je pravo ime Pepequge? Kako se
pona{ala ma}eha prema Pepequgi? [ta je Pepequga morala da radi?
Ko je Pepequgi pomagao u obavqawu poslova? Kada je Pepequga izgubila cipelicu? [ta je odlu~io carev sin? Gde je ma}eha sakrila
Pepequgu? Ko je pomogao carevi}u da prona|e Pepequgu? Kako se
zavr{ava ova bajka?
Bajke imaju svi narodi. One su tvorevine razigrane, bujne i nepresu{ne narodne ma{te. Me|u junacima bajki ima mnogo izmi{qenih
bi}a: ~arobwaka, patuqaka, vila, divova, zmajeva... Neka od wih su
dobra i poma`u qudima, a neka su lo{a. U bajkama se ~esto na|u i
neobi~ni predmeti: lete}i }ilim, papu~e za hodawe po vodi, ~izme od
sedam miqa, kapa koja vlasnika ~ini nevidqivim, svirala ~iji zvuk
primorava prisutne da igraju... Vreme i mesto doga|aja nisu odre|eni
jer se u bajkama govori o dobroti i pravdi koje pobe|uju u svim vremenima i na svim prostorima.
Bajku podeli na celine i svakom delu daj naslov. Prepri~aj bajku.
31
JETRVICA ADAMSKO KOLENO
Hrani majka dva nejaka sina
u zle dane u godine gladne,
kad je bila ponajskupqa hrana:
oka bra{na trideset dinara.
Hranila ih i odhranila ih
na preslici i desnici ruci.
Kad su deca `enidbe dorasla,
obadva je o`enila majka,
dovela im dve lepe devojke:
Vidu Vinku, Davidu Koviqku.
Jetrvice malo `ivovale,
malo vreme tri godine dana;
kad nastala godina ~etvrta,
svaka rodi po jednoga sina,
Vinka Mirka, Koviqka Marinka.
Al' ne pro|e ni godina dana,
ni godina, nit' }e polovina,
razbole se nevestica Vinka,
razbole se ho}e umrijeti,
pa doziva svoju jetrvicu:
#Oj Koviqka, mila sestro moja,
ja bolujem i ho}u umreti,
amanet ti sirotice moje,
sirotice i moje i tvoje!
Pazi, seko, siroticu moju:
kad Marinku bela hleba se~e{,
podaj, seko, i mojemu Mirku,
wemu podaj od hleba korice _
nek se znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema.
Oj Koviqka, mila sestro moja,
kad Marinku spravi{ ko{uqicu,
mome Mirku zakrpi traqicu _
nek se znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema.
Oj Koviqka, mila sestro moja,
kad nam sveta nedeqica do|e,
kad iza|e{ na sokak me|' druge,
tvog Marinka na krilo posadi,
32
moga Mirka kod sebe na zemqu _
nek se znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema.
Oj Koviqka, mila sestro moja,
kad nam sveto Vaskrsewe do|e,
kad na deci ruho pokrojite,
va{em krojte kako vama drago,
mome krojte ~isto ruho crno _
nek se znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema.
Oj Koviqka, mila jetrvice,
kad mi, sejo, u crkvu po{e}e{,
tvog Marinka na ruci ponesi,
moga Mirka za ruku povedi _
nek se znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema".
To izusti nevestica Vinka,
to izusti, pa du{icu pusti.
Hvala bogu, hvala jedinome!
Koviqka je srca milostiva,
ona znade {to je sirotiwstvo
(od malo}e sirotica j' bila);
prije Mirku bela hlepca daje,
prije Mirku neg' svome Marinku;
prije Mirku skroji ko{uqicu,
prije Mirku neg' svome Marinku.
Kadno sveta nedeqica do|e,
kad iza|e na sokak me|' druge,
wenog Mirka na krilo posadi,
svog Marinka do sebe na zemqu:
nitko ne zna da je sirotica,
a da Mirko svoje majke nema.
Kadno sveto Vaskrsewe do|e,
kad na deci ruho pokroji{e,
kakvo Mirku, onako Marinku,
~isti skerlet i zelenu svilu, _
svako misli i svako se divi
kako strina neguje ih oba,
kao da su bra}ica ro|ena.
Kad Koviqka u crkvu po{e}e,
obojicu vodi za ru~icu,
a sav narod strinu blagosiqa
(sam li gospod iz nebeskog carstva):
#Oj Koviqka, koleno adamsko,
prosta du{a tvojih roditeqa,
koji su te porodili mudru,
me|' tu|u te bra}u opravili,
pa ti znade{ {ta je sirotiwstvo!"
Bo`e mili, na svemu ti hvala!
Tako radi jetrva Koviqka:
ona hrani oba svoja sina,
hranila ih do sedamn'est leta.
Kad nastalo leto osamn'esto,
pisat po|e carevi vezire,
pisat po|e po zemqici carskoj
i on kupi na carevu vojsku:
,
gde s' u ku}i ~etir mu{ke glave,
od ~etvoro uzima trojicu;
gde s' trojica, uzima dvojicu;
gde dvojica, onde obojicu;
gde je jedan, i onog jednoga.
Redak do|e Koviqkinom dvoru
da joj ide Mirko i Marinko,
da joj idu na carevu vojsku.
Obadva ih opravila majka
da joj idu na carevu vojsku.
Kad je bilo u boju prvome,
kad u vatru deca udarila,
pu~e pu{ka iz te vatre prve,
pu~e prva te ubi Marinka.
Sam ostade sirotica Mirko,
sam ostade na carevoj vojsci.
Vojevao za devet godina.
Kad nastala godina deseta,
prekide se ta careva vojska,
ne zna Mirko na koju }e stranu;
da li strini, da li svetu belu.
Okrete se svojoj miloj strini.
Daleko ga ona ugledala,
pa je preda w stara i{etala:
#^edo Mirko, a gde je Marinko?"
#Oj, boga mi, moja mila majko, _
jer za drugu boqu ne znam majku _
kad smo bili u boju prvome,
pu~e pu{ka iz te vatre prve,
pu~e prva te ubi Marinka!"
Zaplaka se jetrva Koviqka,
pa govori sirotici Mirku:
#^edo Mirko, odi bli`e strini!
Ja ne imam da zagrlim sina,
a ti nema{ da t' zagrli majka, _
odi, Mirko, da t' zagrli strina!"
Narodna pesma
33
amanet - zavet, poruka, neka vrsta
usmenog testamenta koji se
ostavqa drugom na izvr{ewe, na
~uvawe
jetrva - `ena mu`evog brata
blagosiqati - izricati nekome
zahvalnost sa `eqom za sre}u
adamsko koleno - plemenita
osoba
traqica - poderana i iscepana
ode}a, sirotiwska ode}a
skerlet - svilena tkanina crvene
boje koja se upotrebqava u izradi
skupocene ode}e
Kome Vinka ostavqa na ~uvawe svog sina Mirka? Kojim re~ima se
Vinka obra}a svojoj jetrvi? Kako se pona{a Koviqka prema Mirku, a
kako prema svom sinu Marinku? Koje osobine ona pokazuje? Kako se
pesma zavr{ava? [ta je poruka ove pesme?
U ovoj epskoj pesmi ima puno ose}awa. Time se ona razlikuje od
ve}ine epskih pesama u kojima se peva o doga|ajima i junacima.
ATRIBUT - IMENI^KI DODATAK
Bledo i nemo}no Sunce oboji u zoru istok slabim rumenilom, da se tek
pred kraj sivoga dana javi na zapadu, kao malo `u}kaste svetlosti, pre nego
sivi dan pre|e u crnu no}.
Re~i: bledo, nemo}no, slabim, sivoga, malo `u}kaste, sivi, crnu
stoje uz imenice i bli`e odre|uju wihove osobine. Te re~i su
imeni~ki dodaci koje nazivamo atributima. Atributsku slu`bu
naj~e{}e vr{e pridevi i brojevi.
Atribut je, dakle, dodatak imenici, bez obzira na to u kojoj se
funkciji (slu`bi) imenica nalazi u re~enici.
U prva ~etira stiha pesme #Jetrvica adamsko koleno" podvuci sve
atribute. Objasni wihovu slu`bu u re~enicama.
34
ME\ED, SVIWA I LISICA
dru`e se me|ed, sviwa i lisica, pa se dogovore da oru zemqu i
da siju p{enicu, da se hrane. Zapitaju jedno drugoga {ta }e koje
raditi i kako }e sjeme na}i. Sviwa re~e: #Ja }u provaliti ko{
i ukra{}u sjeme; i ja }u svojom surlom uzorati". Me|ed re~e: #Ja
}u posijati". A lisica re~e: #Ja }u svojim repom podrqati".
Uzora{e, posija{e. Do|e `etva. Sta{e se razgovarati kako }e po`eti.
Sviwa re~e: #Ja }u `eti". Me|ed re~e: #Ja }u snopqe vezivati". Lisica re~e:
#Ja }u klasje kupiti".
Po`we{e i snopqe poveza{e. Sad se stado{e dogovarati kako }e
vrije}i. Sviwa re~e: #Ja }u gumno na~initi". Me|ed re~e: #Ja }u snopqe
snijeti, i ja }u i vrije}i". Sviwa re~e: #Ja }u pretresati, i rastavi}u slamu
od p{enice". Lisica re~e: #Ja }u svojim repom trniti pqevu sa p{enice".
Sviwa re~e: #Ja }u ovijati". A me|ed re~e: #Ja }u `ito razdijeliti".
Ovrho{e. Me|ed `ito podijeli, ali ga ne podijeli pravo: jer ga sviwa
zamoli, te joj dade samo slamu, a p{enicu uze sam, lisici ne dade ni{ta.
Rasrdi se lisica pa otide na tu`bu, i kaza im da }e dovesti jednoga
carskog ~ovjeka, koji }e `ito pravo razdijeliti.
U
35
Upla{e se sviwa i me|ed, pa re~e me|ed sviwi: #Zakopaj se ti, sviwo,
u slamu, a ja }u se popeti na ovu kru{ku." Zakopa se sviwa u slamu, a me|ed
se popne na kru{ku.
Lisica otide, te na|e ma~ku, pa je pozva u dru{tvo da idu na gumno, da
hvataju mi{e. Znaju}i ma~ka da na gumnu ima dosta mi{a, po|e rado; pa sad
iznad puta, sad ispod puta, tr~i za pticama.
Opazi je me|ed s kru{ke poizdaleka, pa ka`e sviwi: #Zlo, sviwo! Eto
lisice gdje vodi stra{nog bumba{ira: ogrnuo }urak od kune, pa i krilate
tice hvata oko puta!"
Utom se ma~ka ukrade me|edu iz o~iju, pa kroz travu do|e na gumno i
tra`e}i mi{a stane {u{kati po slami. Sviwa podigne glavu da vidi {ta
je, a ma~ka pomisli od wezine surle da je mi{, pa sko~i, te sviwu {apama
za nos. Sviwa se upla{i, pa rukne i sko~i, te nada u potok; a ma~ka se
prepadne od sviwe, pa nada uz kru{ku. Me|ed pomisli da je ona ve} sviwu
udavila, pa ide sad na wega, pa od straha padne s kru{ke na zemqu, te se
razbije i crkne, a lisici ostane sve `ito i slama.
Narodna pri~a
vrije}i, vr}i - izdvajati zrnevqe
iz zrelog klasja `ita
gumno - mesto gde se vr{e
snijeti - skupiti na jedno mesto
trniti - odstrawivati plevu od
ovr{enog `ita
ovr}i - zavr{iti vr{idbu
bumba{ir - glasnik, izaslanik
tica - ptica
}urak - ogrta~ od krzna, ko`uh
nadati - pojuriti
ortak - saradnik u zajedni~kom
poslu
Ko su junaci ove pri~e? [ta su se oni dogovorili? Ko nije po{tovao
dogovor? Zbog ~ega se lisica naqutila? [ta im je rekla? [ta je medved
predlo`io sviwi? Koga je lisica pozvala u pomo}? Kako su se proveli
medved i sviwa? Koje qudske osobine su pripisane ovim `ivotiwama?
Po ~emu se lisica iz ove pri~e razlikuje od lisice iz basne?
Pri~a o `ivotiwama je sli~na basni samo po tome {to su likovi u woj
`ivotiwe. Poruka je u woj prisutna kao u svakom kwi`evnom delu.
36
ZAGONETKE
Brat i sestra rodi{e se, vazda skupa putova{e, jedan drugog ne vi|e{e.
(ponedeqak i nedeqa)
Vezak veze veziqa zlatnom `icom po gori. (svilobuba)
Vije se kao uzda, _ uzda nije; kanxe ima, _ ma~ka nije. (kupinova loza)
Zijeva, a jezika ne ima. (makaze)
Ja vas nosim, a vi mene. (obu}a)
Zimi putuje, leti planduje. (saonice)
Jedno drvo u planini, a na wemu dvanaest stupova, na svakom stupu po
~etiri gnezda, na svakom gnezdu po sedam pili}a.
(godina, meseci, nedeqe i dani)
Ko svoje makaze ne o{tri? (rak)
Najvi{e zna, najmawe govori. (kwiga)
Sam lon~i} u poqu vri. (mraviwak)
Prede, a ni{ta ne naprede. (ma~ka)
Puna tavanica ogwenih svjetlica. (zvijezde)
PORE\EWA
SUPROTNA PORE\EWA
Bistar kao suza.
Vole se kao oko i so.
Zdrav kao dren.
Paze se kao ma~ka i mi{.
Lako kao pero.
Proveo se kao bos po trwu.
Meqe kao prazna vodenica.
Dr`i rije~ kao re{eto vodu.
Qut kao ris.
Sla`u se kao rogovi u vre}i.
Rumen kao ru`a.
Tvrdo kao pau~ina.
Radi kao krtica.
Dobro mu je kao ovci me|u vucima.
Crn kao gavran.
Raduju mu se kao koko{i liscu.
Umiqava se kao ma~ka.
]uti kao riba.
37
POSLOVICE
Ako koza la`e, rog ne la`e.
Bez zbora nema dogovora.
Bez truda nema ni zadovoqstva.
Boqe je svoje jaje nego tu|a koko{.
Vjeran drug najboqi drug.
Gdje nema rada, tu nevoqa vlada.
Dogovor ku}u gradi.
Znawe je pravo imawe.
Ko drugome jamu kopa, sam u wu
pada.
BRZALICE
Ko zlo ~ini i do~eka}e ga.
Le`i kuja `uta ukraj `uta puta.
Lako je govoriti, ali je te{ko
tvoriti.
Zaklopac i podpodklopa~.
Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.
Pita Petar Pavla: Po{to, Pavle,
par pataka?
Svaka svraka skaka na dva kraka.
^okan~i}em }e{ me, ~okan~i}em }u te!
^etiri ~av~i}a na ~un~i}u ~u~e}i
}iju~u.
[a{ devetero{a{, kako se
razdevetero{a{io!
38
DRUG DRUGU
Ko ima druga, ima sve _
i prijateqa, i pomo} u svakoj prilici,
i adresu za pisma, i gitaru za pesmu,
i jo{ deset prstiju kada je malo svojih deset,
i uvo za tajnu, i uvo za `equ,
i jo{ jedne o~i, i jo{ jednu pamet.
Drugarstvo nije ptica,
_ ptica odleti.
Drugarstvo nije beli zec,
_ zec je pla{qiv.
Drugarstvo nije pahuqica,
_ pahuqica je lepa, ali se istopi.
Drugarstvo nije zlato,
_ zlato se kupuje.
Drugarstvo nije {aputawe,
_ {aputawe se pretvara u jedinicu.
Drugarstvo je kao hrabrost vojni~ka,
kao ~asna re~,
kao stalno se}awe na druga.
Dva druga i lopta su utakmica na male golove.
Dva druga u klupi jesu ku}a u razredu. Kad dva druga
podele u`inu, to li~i na sve~ani ru~ak.
Drug zna da sabira _ ali za dvojicu.
Jedna jabuka i jo{ jedna jabuka su _ po jedna jabuka za dva druga!
Drug zna da deli.
Kad se jedna jabuka podeli na dva druga,
dobijemo po jedan rumeni obraz jabuke za dva druga.
Drug ne `ivi sam, izdvojen.
Dve noge i lopta nisu dovoqne za igru.
U {kolskoj klupi ne sedi samo jedan u~enik.
U`ina nije lepa kada se jede kri{om, bez dru{tva.
Da bi neko bio drug, potrebno je da na|e jo{ jednoga druga.
40
DRUG JE SAMO DRUGU DRUG!
De~ak de~aku!
Devoj~ica devoj~ici!
Devoj~ica de~aku!
De~ak devoj~ici!
Tra`imo sebi drugove _
jednog,
deset,
~itav razred drugova.
Neka Milica bude drugarica Jovici,
Jovica Vladi,
Vlada Petru,
Petar Verici,
Verica Buci,
Buca ostalima, ostali svima.
Neka zapeva razred pun drugova:
#[TO VI[E DRUGOVA, TO
LEP[E NEBO!"
Dragan Luki}
Kako se ose}a{ uz druga? [ta sve ima{ kad ima{ druga? [ta je
pravo drugarstvo? [ta nije drugarstvo? Da bi neko bio drug {ta
treba da uradi? Za{to pesnik ka`e da #dva druga u klupi jesu ku}a u
razredu"? U ~emu sve drug drugu mo`e pomo}i?
Napi{i kako se ti dru`i{ sa svojim drugovima iz odeqewa.
41
DRUG VRABAC
io jedan krevet na to~kovima. U njemu je le`ao jastuk. A u tom jastuku je
bilo na{iveno mnogo snova. Oko hiljadu svakojakih snova.
Kad padne mrak, Martina usko~i u taj kreveti}, pokrije se ~ak do brade i
stavi glavu na jastuk.
_ Jastu~i}u, {ta }u najpre sanjati?
Ali jastuk nikad ni{ta ne bi odao, sve dok Martina ne zaspi.
Tako se jednom ba{ spremala da zaspi. Kad u~ini joj se kao da neko kuca na
prozor: kuc kuc, kuc kuc. Spolja se ~ulo:
_ To sam ja, vrabac. Pusti me Martina u sobu da se ogrejem.
Martina je tad sko~ila da otvori prozor.
_ Kako si se tu na{ao, vrap~i}u?
_ Ja nisam vrap~i}, ja sam vrabac. Napolju tako stra{no pada sneg da me je
strah, pa jo{ i duva. I gladan sam. I spava mi se, Martina.
Martina se sva u`urbala i povikala:
_ Do{ao nam je vrabac, gladan je.
B
42
Brzo mu je donela toplo mleko sa nadrobljenom zemi~kom. Kad se vrabac
najeo, devoj~ica je po~ela da ga zapitkuje {ta najradije zoblje, gde stanuje, ima li
roditelje, da li ima baku. A vrabac je odgovorio da bi hteo da spava. Onda mu je
Martina brzo pripremila posteljicu, a on ju je upitao da to nije slu~ajno krletka. On
nikako ne bi hteo u krletku.
_ Ali nije, _ rekla je Martina _ pa to je lutkin kreveti}.
Stavila je vrapca u taj kreveti} i pokrila ga lutkinim jorganom. Ali vrabac se
smesta izvukao ispod jorgana i legao preko njega.
_ Zar ti ne}e biti hladno? _ pitala ga je Martina. Ali gost je ve} dremao.
_ Da li vrapci sanjaju? _ opet ga je upitala. Mali gost se nije ~uo.
_ Vrap~i}u, kad vrapci ustaju?
Ali ni na to nije dobila odgovor. Onda je i ona zaklopila o~i. Na prozor je i dalje kucala neka ki{a.
_ Martina, Martina!
Pri`eljkivala je san o tome kako je vrabac postao njen drug i kako je zauvek
ostao sa njom. Onda je spavala i spavala i spavala. Ako je u jastuku i bio takav
san, sigurno ga je sanjala _ a mo`da su taj san za{ili i u va{ jastuk.
Oto [afranek
zobati - kljunom uzimati
zrnastu hranu ili mrvice
krletka - kavez za ptice
Za{to je vrabac pokucao na Martinin prozor?
[ta je Martina u~inila za vrapca? Koje osobine ona poseduje?
Za{to vrabac nikako ne bi hteo u krletku?
O ~emu je `elela da sanja Martina?
Iz teksta #Drug vrabac" latinicom prepi{i deo koje ti se najvi{e dopada.
43
MRAV DOBRA SRCA
Tri miliona i jedan mrav `ive, rade i spavaju
u mravqem gradu,
ispod velike kru{ke, u hladu.
Oni imaju ku}e na sprat, na tri, na devet
spratova,
oni navijaju budilnike na pet, da bi se na vreme
probudili.
Ta~no u pet zazvoni milion satova,
tada mravi ustaju, galame, prave zbrku,
obla~e se, peru zube u trku,
kada zazvoni {est nema nikoga u gradu;
svi su na radu.
Ujutro mravqe stare{ine po spiskovima
prozivaju:
mrav taj i taj.
Mravi se po imenima odazivaju.
Svak mora da ka`e: Tu sam! I: zdrav;
kada se javi tri miliona i jedan mrav
tada je spisku kraj.
Pre tri dana, tek {to se jutro zaplavilo,
mravi se tri puta u grupe prestrojavali
i tri puta se prebrojavali.
Stare{ine su iz spiskova prozivali:
mrav taj i taj.
Mravi se, po imenima, odazivali.
Kako god okrene{: tri miliona mrava!
I kraj!
[ta je sa jednim mravom? Zar spava!
Sutradan isto, i prekosutra isto,
tri miliona mrava trese glavom:
Tu ima ne{to ~udno!
Tu ne{to nije ~isto!
To zanimqivo postaje,
za{to, i koji mrav nedostaje?
Nema mrava koji je najvi{e pevao i galamio,
on se, zbog ne~eg, osamio.
44
[ta mu je? _ ~ude se tri miliona mrava
u mravqem gradu,
ispod velike kru{ke u hladu.
[ta mu je?
Za{to samuje?
Tri dana nije ni re~ prozborio,
mravi koji sa posla ku}i hitaju
wegovu majku pitaju:
Da li se odobrovoqio? Da li je progovorio?
Tri dana ni{ta nije ru~ao,
sam je po gradu lutao
i zami{qeno }utao,
ili na stepeni{tu ~u~ao.
Svi se pitaju: [ta mu je?
[ta mu je? Za{to samuje?
Sve je u mravqem gradu zbunio.
Mrvicu keksa su mu nudili,
a on se uzjogunio:
nije ni prstom maknuo, niti je taknuo.
A jutros, tek {to se dan zaplavio,
neko je bu~no prozor otvorio
i mravqem gradu javio:
#Progovorio je! Progovorio!"
Za{to je mrav tri dana }utao?
[to nije ru~ao?
[to je zmi{qen gradom lutao?
I na stepeni{tu ~u~ao?
_ Pre nekoliko dana _ veli _ moj je tata
oterao gladnog cvr~ka sa vrata.
I, sada, ne}u ni da se maknem,
dok ne dovedete cvr~ka da sa mnom ru~a
ne}u ni{ta da taknem!
Pa sada
u mravqem gradu,
ispod velike kru{ke, u hladu,
tri miliona mrava tr~ka
i tra`i cvr~ka.
Branislav Crn~evi}
uzjoguniti - tvrdoglavo ostati pri svome stavu, zainatiti se, zapeti
O ~emu se govori u ovoj pesmi? Koliko mrava `ivi u mravqem gradu?
Kako su oni organizovali svoj `ivot? Zbog ~ega mravi ustaju rano?
[ta rade svako jutro mravqe stare{ine? Koji mrav se osamio? Zbog
~ega nije `eleo da se prikqu~i svojim drugarima?
Koliko dana nije dolazio na zborno mesto? Kako su se zbog toga
ose}ali ostali mravi? Koju osobinu je pokazao mrav koji se osamio?
[ta je zahtevao? [ta zna~i biti #dobrog srca"?
Tema kwi`evnog dela je gra|a, materijal ili predmet o kome se govori.
To je osnovna ose}ajna i misaona nit koja povezuje delo.
46
VIOLINA
tari violinista je umro.
Bio je to ~udotvorni muzi~ar. Znao je sve pesme na svetu i znao je da ih
zasvira bolje od bilo koga drugog. Kada je svirao, duga bela kosa vijorila
mu je iznad ~ela kao da sama svira pesmu ju`nog vetra. Violinista je uvek
dolazio neznano otkud, ali uvek u trenutku kada je ljudima bio najpotrebniji.
Donosio im je radost i smeh. Dolazio je sa pesmom, darivao je njome ljude i ponovo
odlazio neznano kuda. Svi su govorili da ima ~udotvornu violinu.
Sada je stari violinista umro. Iza sebe je ostavio najlep{e pesme, zave{tavaju}i ih ljudima. Osim pesama, iza njega je ostala samo njegova violina. Nju nije dao
nikome. Pre nego {to je poslednji put sklopio o~i, pozvao je sebi dva svoja najbolja druga _ slikara i pesnika.
_ Ostavljam je onome ko mo`e najvi{e, _ re~e, dade im violinu i oprosti se sa
njima.
Slikar i pesnik pogleda{e jedan drugog i u istom trenutku pomisli{e: #Ja }u
#
dobiti ~udotvornu violinu, jer ja mogu vi{e nego ti .
Bila su dva sjajna umetnika. I oni su ve} bili u godinama, poznavali su svet a
iznad svega su bili majstori svog zanata.
_ Moji stihovi mogu da zatalasaju more, skinu sa neba i najsjajniju zvezdu, da
op~ine ljude i `ivotinje, _ re~e pesnik.
_ Ispod moje ki~ice pote}i }e reka zamu}ena jesenjim ki{ama, od mojih boja
u prole}e procvetavaju tre{nje _ odgovori slikar.
Dugo su se umetnici prepirali, sve dok ih sunce nije upozorilo da je ve} podne.
Tada su se posti|eni oprostili od svog prijatelja violiniste.
Po|imo u svet, _ predlo`i slikar _ mo`da }emo negde na}i dokaz ko od nas
dvojice mo`e vi{e.
Pesnik je bio saglasan:
_ Ali ako na|emo nekoga ko mo`e jo{ vi{e od nas, njemu }emo dati violinu.
Stari violinista je upravo hteo da njegovu violinu dobije najbolji, pa bilo ko to bio.
Krenu oni u svet da tra`e ko mo`e najvi{e. Ve} od prvog dana na putu na|o{e
se ispod neba ~ija je jedna polovina bila prljava, a druga ~ista i plava. Pogleda{e
okolo i odjednom ugleda{e na duga~kim merdevinama nekog dugajliju sa priborom
za pranje prozora. Na merdevinama je bilo oka~eno d`inovsko bure sa vodom
kojom je dugajlija prao nebeski svod.
_ Lepog li posla! _ reko{e umetnici, ali jo{ nisu bili sigurni da li ovaj dugajlija
svojim lepim poslom mo`e vi{e nego drugi. Pozdravi{e pera~a nebeskoga svoda i
produ`i{e svojim putem.
No} je postepeno padala, ali umesto da bude sve tamnije, nebo je po~elo da
svetli od nekog neobi~nog vatrometa. Vatromet je ~as bli`e ~as dalje {ikljao prema
nebu. Dva umetnika odlu~e da se tu odmore i sa~ekaju jutro. Ujutro ugleda{e
nekog garavog ~oveka kako tr~kara sa velikom od`a~arskom ~etkom. Tek tada
shvati{e da je sino}nji vatromet bila vatra iz vulkana, a ovaj garavko je ~istio
S
47
za~epljena grla vulkana.
_ Sjajne li zabave, ali bez muzike. Mo`da bi trebalo ovom garavku dati violinu,
pa da vatromet dopuni muzikom _ pomisli{e umetnici.
Ipak se nisu mogli odlu~iti, pa po|o{e dalje.
I{li su dugo. Najzad u nekoj {umi na|o{e ~ove~uljka sa tankim pruti}em u
ruci, okru`enog mno{tvom ptica. Bile su to nesre}ne ptice koje u mladosti nisu
stigle da nau~e pevanje od roditelja, pa ih je tome u~io ovaj mali dirigent.
48
_ Ovaj sigurno zaslu`uje da mu damo violinu. S njom bi lak{e obavljao svoj
posao _ reko{e umetnici, ali se na to jo{ nisu mogli odlu~iti. Jer, jo{ mnogo je krajeva i puteva bilo pred njima i ko zna gde je onaj koji mo`e najvi{e.
Idu}i dalje, sreto{e starca koji je na nepreglednim livadama, u maloj ku}i
pokrivenoj slamom, me{ao mirise za sve cve}e sveta. Taj starac je sam odbio violinu, jer on osim spravljanja mirisa ni{ta drugo nije znao. Zatim su dva umetnika
srela farbara trava, frizera morskih talasa, mlinara najfinijeg peska nepreglednih
pla`a... i stotine drugih ljudi, od kojih je svako mogao biti dostojan star~eve violine.
Na svakom koraku nalazili su dokaze da je lepota ljudima i te kako potrebna, da je
`ivot bez nje prazan, ali nisu mogli da donesu odluku o tome ko mo`e najvi{e.
Najzad pored puta ugleda{e de~aka koji je od peska pravio zamak i pevao
de~ju pesmicu. Slikar uze violinu i pru`i je de~aku, govore}i:
_ Tebi pripada violina, dete, jer ti mo`e{ najvi{e. Od tebe mo`e biti slikar poput mene, pesnik kao moj drug ili bilo {to drugo. Ti mo`e{ sve nas prevazi}i i graditi neki sasvim nov, nama nepoznat svet. Ti i stvarno mo`e{ najvi{e.
De~ak je uzeo violinu, prislonio je uz lice i po~eo da svira. On jo{ nikada nije
imao u rukama violinu, pa je njegova svirka podse}ala na {kripu vrata, ali dva
umetnika su u njoj odmah raspoznala ~udotvornu muziku svoga starog prijatelja.
Miroslav Demak
zave{tati - ostaviti nekome ne{to u nasledstvo oporukom, testamentom
Koje li~nosti se pominju u pri~i? Kako je svirao stari muzi~ar? Kada je dolazio
me|u ljude? [ta je donosio i darivao ljudima? Kome je zave{tao svoje pesme?
A kome je ostavio svoju violinu? Oko ~ega su se prepirali muzi~arevi prijatelji?
[ta su potom odlu~ili? Ko je sve mogao biti dostojan star~eve
violine? Za{to je slikar odlu~io da violinu pokloni de~aku? [ta su umetnici
raspoznali u sviranju de~aka?
Opi{i kako je muzika starog violiniste delovala na ljude.
49
GLAGOLI
Ka`i mi, bako, bakice mila,
Krhko je moje znawe,
Da li glagoli stvarno kazuju
Radwu, zbivawe i stawe?
Kazuju, du{o, kazuju, zlato,
I radost i qubav i sre}u.
Samo ti u~i, jedino moje,
Ja ti smetati ne}u.
Jure Karaka{
Radwa: kuva, peva, ~ita...
Stawe: `uti, opada, sedi...
Zbivawe: naobla~iti, grmiti, sne`iti...
Majka je kuvala ru~ak.
U jesen li{}e `uti i opada.
Iznenada se naobla~ilo i zagrmilo.
Podvu~ene re~i u datim
re~enicama nazivaju se
glagolima.
Glagoli su re~i kojim se kazuje
radwa, stawe i zbivawe. Oni u
re~enici vr{e slu`bu predikata.
Glagoli mewaju svoj oblik u
zavisnosti od vremena kada se
radwa vr{i i od lica koje radwu
vr{i.
Zaokru`i sve glagole u jednom odeqku iz teksta #Violina".
Dopuni re~enice odgovaraju}im glagolima.
U~enici ___________________ na izletu.
(radwa)
Mina ____________________ u dvori{tu.
(stawe)
Nebo _____________________________.
(zbivawe)
Razvrstaj po zna~ewu slede}e glagole: duvati, stajati, svirati,
pqu{tati, misliti, dremati, sipiti, sipati, sawati, u~iti, patiti,
crtati, voleti, smrkavati se, le`ati, patiti, sne`iti, qutiti se i se}i.
Radwa:
Stawe:
Zbivawe:
U slede}em tekstu podvuci sve glagole:
Potr~ala je, zapela je za ne{to i pala. Osetila je strahovit bol koji je
potisnuo strah. Le`ala je ispod puta. Mrak je ubrzano padao, a ona nije
mogla da ustane. Suze su lile niz Milenino upla{eno lice. Tako je pala
da je nije mogao videti ni prolaznik, niti svetla automobila koja su
povremeno prolazila. Plakala je. Koleno je krvarilo, ruka je bolela.
50
KO DA TO BUDE
Kad lokomotiva zasvira
i voz stane _
da li bi voleli da iz daqine
ta~no pred vas
neko bane?
U pristani{tu kad brod zatrubi
i lenger spusti _
da li bi voleli sa palube da vam
neko mahne
kroz dim gusti?
Kad krene avion ka zemqi dole
sa neba plava _
da li bi voleli da kroz vratanca
proviri na vas
poznata glava?
I no}u kad vas sirene dolaska
iz sna probude _
koga bi voleli da ugledate?
Ko da to bude?
Ko da to bude?
Stevan Rai~kovi}
banuti - iznenada do}i,
neo~ekivano se pojaviti
lenger - sidro, kotva
Svi mi imamo neku dragu osobu koja `ivi daleko od nas. ^esto
`elimo da nas ba{ ona iznenadi i pojavi se nenajavqeno pred nama.
Koga bi ti voleo (volela) da vidi{? [ta vas povezuje? Kako se
ose}a{ dok i{~ekuje{ susret sa dragom osobom?
Pesnik ka`e da lokomotiva #zasvira". Kojim izrazima se mogu
opisati zvukovi kakvim se ogla{avaju lokomotiva, voz i brod?
51
BOSONOGI I NEBO
elo prole}e i leto i{ao je bos, duboko u jesen i{ao je bos, tek
krajem jeseni obuvao je ogromne cipele koje bi i mnogima odraslima bile velike. Otuda, vaqda, i dobi nadimak Bosonogi. Godinama
poku{avam da se setim wegovog imena, pa ni{ta. Nestalo je wegovo ime pod naslagom dana koji su napadali po meni, bratu i wemu, po svim
stvarima i svim qudima, od onog dana kada sam ga posledwi put video.
Ostao je samo nadimak Bosonogi. Pa neka, to je dovoqno za pri~u.
Bratu i meni ~inilo se da bez Bosonogog svet uop{te ne bi bio zanimqiv, jer je on mogao sve i znao je sve, a bio je i najja~i de~ak ne samo u na{oj
ulici nego i u ulici koja je sekla na{u. Odrasli ga nisu ba{ mnogo voleli.
Govorili su da kvari decu, da dru`e}i se sa wim deca postaju nevaspitana,
da od wega u~e mnoge ~udne i rogobatne re~i. Mo`da ba{ zato {to su
odrasli bili protiv wega, ne be{e deteta koje ga nije obo`avalo. Bilo je
dovoqno da pro|e ulicom i zazvi`di, onako ~udesno kako je to samo on umeo,
pa da strmoglavce izjurimo napoqe.
Jednom ga tri dana nije bilo. Brat i ja smo se prosto razboleli od tuge:
trebalo je da, za nekoliko dana, krenemo sa roditeqima na more, a
Bosonogog nigde. Pla{ili smo se da ga pre polaska ne}emo videti. On se,
ipak, pojavio. Bio je pra{wav i izgreban, {to je samo pove}avalo na{u
radoznalost.
_ Gde si bio? _ upitao ga je brat ushi}eno. _ Mi se spremamo na more,
a tebe nema.
_ Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga.
_ Kako zapalio! _ zaprepastio se brat. _ Kako si ga zapalio?
_ Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio.
_ Kako? _ ~udio sam se ja.
_ Lepo. Polio sam ga benzinom, nasuo sam pedeset kanti benzina. I, eto,
tako, zapalio sam {ibicu. P{{. I gotovo!
_ I daqe?
_ Daqe, ni{ta. Ostala je samo rupa.
_ Kao ku}a? _ pitao sam ja.
_ Kao pet ku}a! _ popravqao me je brat.
_ Kao hiqadu i pet ku}a! _ rekao je Bosonogi prezrivo.
Popodne, iako je do polaska bilo jo{ nekoliko dana, majka je ve}
stavqala poneku stvar u kofer, pripremaju}i se za more. Brat i ja smo se
kri{om smejali: ala }e se iznenaditi kad stignemo tamo, a ono nigde mora,
samo rupa! Razmi{qali smo da li da im ka`emo da je Bosonogi zapalio more
i da ne putujemo, ali je i wega i mene interesovalo kolika je rupa, pa smo
se dogovorili da }utimo.
C
52
Bosonogi je i te kako znao da nas iznenadi. Uve~e je zviznuo prodorno
i brat i ja smo istr~ali napoqe.
_ Deco, da li znate _ pitao nas je _ da drve}e no}u ne ostaje na istom
mestu; drve}e ustaje i {eta, a tek pred zoru se svako drvo vrati na svoje mesto.
_ La`e{ _ rekao je brat {ire}i o~i od neverice.
_ A vi ostanite celu no} budni i gledajte _ rekao je Bosonogi uvre|eno.
Do pola no}i izdr`ali smo zajedno na prozoru. Dud u na{em dvori{tu
nije se ni pomerio. Dogovorili smo se da, po{to nam se prispavalo, pazimo
na smenu. Svaki ~as smo budili jedan drugog. Do~ekali smo zoru neispavani, a
dud se nije pomerio.
_ Slagao si nas, celu no} smo gledali, a drvo se nije pomaklo.
_ Koje ste drvo gledali?
_ Dud. Na{ dud _ rekao je brat.
Bosonogi je pri{ao dudu i narezao ga malo no`em. Gledali smo
zaprepa{}eno. [ta }e s tim? Rekao je, nagla{avaju}i svaku re~:
_ Va{ dud je bolestan. On se ne kre}e. Ima samo jo{ ~etiri drveta u
gradu koja se ne kre}u. Bolest, eto to je to!
Rekao nam je jo{ i da }e se na{ dud jednoga
dana sru{iti. Toliko je bolestan. Brat i ja smo ga
od toga dana jednako zaobilazili, strahuju}i da se
ne sru{i na nas.
Sasvim zaboravqaju}i na dud, Bosonogi nam je
rekao:
_ Poqubio sam nebo.
_ E, to la`e{, nisi ga mogao dohvatiti usnama!
_ sumwi~io sam ga.
_ A ja ga usnama nisam ni dohvatio. Popeo sam
se na jedno brdo i {tapom dohvatio nebo. Zatim sam
poqubio {tap, a to je isto kao da sam poqubio nebo.
To nas je pokolebalo. Bosonogi nam je ponudio
da, ako ne verujemo, krenemo s wim na to brdo. Bili
smo odu{evqeni. Kada? Odmah ujutro. Na rastanku
nam je rekao da ponesemo u`inu.
_ Ja volim pekmez - rekao je.
Uzeli smo celu teglu pekmeza i stavili je u
o~evu torbu. I veknu hleba. I kuhiwski no`. Probudili smo se vrlo rano i ~ekali ga. Kucnuo je na
prozor, oprezno, da ne bi probudio starije. Isko~ili smo kroz prozor, na ulicu, i krenuli. Tek {to
smo iza{li iz grada, zatra`io je hleba i pekmeza.
53
Doru~kovali smo i krenuli daqe. Popeli smo se na jedno brdo. Bosonogi je rekao
da je to nisko brdo i da on nije sa wega poqubio nebo. Pe{a~ili smo daqe i
daqe. Ja sam bio umoran, a Bosonogi je rekao da }e on i brat, ako ja cmizdrim,
nastaviti daqe sami. To me je upla{ilo i ja sam rekao da nikako nisam umoran.
Popeli smo se na nekoliko brda ali nijedno nije bilo ono brdo. Po{to smo, da
ne bismo zalutali, naj~e{}e i{li drumom, uve~e nas je stigao otac. Rekao je da
ne}e da nas bije, ni Bosonogog, i vratio nas je svu trojicu u grad. Mama je plakala:
_ Kazala sam da se ne dru`ite s Bosonogim.
Ujutru se Bosonogi prikrao na{em prozoru, samo na toliko da nam ka`e:
_ Zamislite, deco, odmah iza onog brda, ispred koga su nas stigli, bilo
je ono brdo, ono na kome sam poqubio nebo.
_ Ih, {teta! _ rekao je brat razo~arano.
Popodne smo krenuli na more. Bilo je na svom mestu. Pomislio sam da
nas je Bosonogi slagao i da nije zapalio more. Ali, brat je mislio druga~ije.
_ Pita}emo oca _ rekao je _ meni se ~ini da ima nekoliko mora.
_ Tata, da li ima vi{e mora ili samo jedno?
_ Ima mnogo mora, a ne samo jedno _ rekao je otac.
_ Eto, vidi{! Bosonogi je zapalio jedno more, to nije ovo, on je zapalio
neko drugo more.
Poverewe u Bosonogog je opet bilo vra}eno i mi smo, pri kraju letovawa,
jedva ~ekali da odemo ku}i i da krenemo s wim da poqubimo nebo.
Bosonogi je, me|utim, oti{ao u neki drugi grad, tako da nikada nismo
proverili da li nas je onda lagao.
Branislav Crn~evi}
cmizdriti - plakati bez nevoqe, razma`eno
[ta je neobi~no u ovoj pri~i? Za{to odrasli nisu voleli Bosonogog?
^ime je Bosonogi uspevao da mali{ane ubedi u nemogu}e? Da li je
Bosonogi la`qivac ili ma{tovit de~ak? Zbog ~ega se de~acima ~inilo da
svet ne bi bio zanimqiv bez Bosonogog? [ta im je ponudio Bosonogi?
U tekstu ima puno re~enica kojima se izra`avaju razli~ita stawa i
ose}awa: uzbu|ewe, odu{evqewe, neverica, radoznalost, strah, ushi}ewe.
Objasni kad se upotrebqava ? , a kad ! .
Ma{tovitost je sposobnotst zami{qawa i izmi{qawa likova i
doga|aja.
54
UPRAVNI GOVOR
Ivana je izjavila: #Danas sam bila u pozori{tu".
#Danas sam bila u pozori{tu", izjavila je Ivana.
#Danas sam", izjavila je Ivana, #bila u pozori{tu".
Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i onako kako ih je neko
iskazao. Ovakvo navo|ewe tu|ih re~i u pisanom tekstu
obele`avamo navodnicima.
Umesto navodnika, upravni govor se mo`e obele`avati crtom.
Ivana je izjavila: _ Danas sam bila u pozori{tu.
_ Danas sam bila u pozori{tu _ izjavila je Ivana.
_ Danas sam - izjavila je Ivana _ bila u pozori{tu.
Re~enice u upravnom govoru mogu se pisati na tri na~ina.
Razlikuju se po mestu gde se nalaze pi{~eve re~i.
Prona|i i zaokru`i upravni govor u pri~i #Bosonogi i nebo".
Re~enicu izra`enu upravnim govorom zapi{i u neupravnom:
Ana je rekla: #P~elice lete od cveta do cveta".
Slede}u re~enicu napi{i u upravnom govoru na sva tri na~ina.
Majka je obe}ala svojoj deci da }e ih voditi na izlet.
1.
2.
3.
55
SVITAC P[ENI^AR I VODENI^AR
U krilu jedne poto~are
ve} tri nedeqe `ivotare
jedan mlad svitac p{eni~ar
i jedan stari vodeni~ar.
Potom, kad popac dune u frulu
starac prilegne na }ilim trave
a svitac mu zapali lulu
i svetluca mu oko glave.
Pre toga je svitac lutao
svetlucaju}i po p{enici
a vodeni~ar bra{no gutao
i samovao u vodenici.
Tako `ive u senci ive
na koju sle}u jata bezbrojna
svitac p{eni~ar i vodeni~ar
dva prijateqa nerazdvojna.
Jedne ve~eri, tihe i proste
kad im ve} be{e samo}e dosta
starac pozva svica u goste
svitac zavole starca i osta.
Dobrica Eri}
Zapali svitac `i`ak u du{i
brkatog starca biv{e delije
i od tada mu `rvaw pevu{i
mnogo lep{e i veselije.
U dan starac xakove nosi
prosipa bra{no i kupi zrnca
svitac mu drema u sne`noj kosi
i slu{a pesmu wegovog srca.
U suton stari mlinar ve~era
a svitac mu nad sofrom sjaji
pa su mu tvrdi zalogaji
sla|i od meda i {e}era.
svitac - vrsta insekta koji no}u
svetli
`i`ak - najmawi izvor svetlosti
poto~ara - vodenica na potoku
iva - vrba
`rvaw - vodeni~ni kamen
sofra - trpeza
[ta je tema ove pesme? Kad su se sprijateqili svitac p{eni~ar i
vodeni~ar? Za{to je vodeni~ar pozvao svica u goste? Zbog ~ega je svitac ostao kod starca? [ta je #`i`ak u du{i"? Kako su se dru`ili
wih dvojica? Kakvo je bilo wihovo prijateqstvo? Kad je stari mlinar
bio najsre}niji? O ~emu razmi{qa{ posle ~itawa ove pesme?
Poruka pesme je misao ili ideja koju pisac upu}uje ~itaocima svojim
delom. Nekad je jasna, a nekad skrivena. Naj~e{}e je iskazana u
posledwim stihovima pesme.
56
GLAGOLSKA VREMENA
Sara je ispri~ala {ta je radila, {ta radi i {ta }e
raditi.
Ju~e sam zasadila moje omiqeno cve}e.
Danas radim doma}i zadatak.
Sutra }u voditi psa u {etwu.
PERFEKT
PREZENT
FUTUR
pro{lo vreme
sada{we vreme
budu}e vreme
zasadila sam
radim
}u voditi (vodi}u)
Glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u
vreme kada se o woj govori, naziva se sada{we
vreme ili prezent.
Glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se desila pre nego {to se o woj
govori, naziva se pro{lo vreme ili perfekt.
Glagolski oblik koji kazuje da }e se radwa dogoditi u budu}nosti, tj. posle
vremena kad se o woj govori, naziva se budu}e vreme ili futur.
Dopuni re~enice tako {to }e{ glagole gledati, u~iti i i}i
upotrebiti u prezentu. Napi{i nove re~enice, u kojima }e{ te iste
glagole upotrebiti u perfektu i futuru.
Mi
utakmicu. Vi
(gledati)
matematiku. Oni
(u~iti)
u bioskop.
(i}i)
mno`ina
jednina
Oblik glagola se mewa i prema licu koje vr{i radwu. Slede}u tabelu popuni
glagolima u odgovaraju}em obliku:
1. lice
prezent
perfekt
futur
tr~im
tr~ao sam
tr~a}u (}u tr~ati)
tr~imo
tr~ali smo
tr~a}emo (}emo tr~ati)
2. lice
3. lice
1. lice
2. lice
3. lice
57
POUKA IZ PRIJATEQSTVA
@ivela jednom dva vrapca: ^ik i ^irik.
Jednom je ^ik dobio paket p{enice od bake. Ceo sandu~i} p{enice. No
^ik nije o tome ni slovca rekao svome prijatequ.
_ Ako ja budem svima delio p{enicu, meni ne}e ni{ta ostati _ pomislio je. I tako je sam pojeo svu p{enicu. A kada je bacio prazan sandu~i},
nekoliko se preostalih zrna prosulo po zemqi.
Zrna je na{ao ^irik, sakupio ih u paketi} i odmah s wim odleteo svom
prijatequ ^iku.
_ Zdravo, ^ik! Ja sam danas na{ao deset zrna p{enice. Hajde da ih
podelimo i pojedemo.
_ Ne treba... Za{to?... _ stao je odmahivati krilima ^ik. _ Ti si ih
na{ao.
_ Ali mi smo prijateqi _ rekao je ^irik. _ A prijateqi treba da sve
dele popola. Zar nije tako?
^ika je bilo jako stid. Sam je pojeo sandu~i} p{enice i nije je podelio s prijateqem _ nije mu dao nijedno zrno.
Uzeo je ^ik pet zrna i rekao:
_ Hvala ti, ^irik! I za p{enicu i za pouku.
Mihail Pqackovskij
[ta je u~inio ^ik? Kako je postupio ^irik? [ta je ^irik rekao ^iku?
Koga je bilo stid i zbog ~ega? Zbog ~ega se ^ik zahvalio ^iriku? [ta
je prijateqstvo? [ta je pouka ove basne?
Poruka u basni zove se pouka ili naravou~enije.
58
LUCKASTA PESMA
Mama,
hteo bih da postanem srebro!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
hteo bih da postanem voda!
Sine,
bojim se, hladno bi ti bilo!
Mama,
hteo bih da sam tvoj |erdan od zlata!
Mo`e{,
sklopi mi samo ruke oko vrata!
Federiko Garsija Lorka
|erdan - lan~i} o vratu, ogrlica
Za{to se ova pesma zove # luckasta"? [ta sin `eli da bude? Za{to majka
ne prihvata prve dve njegove `elje? Zbog ~ega se ponavlja re~ # hladno"?
^ega se majka pla{i? [ta je najve}a radost za majku? Ko najbolje
razume, {titi i savetuje dete? Koja ose}anja povezuju majku i dete? Na
koji na~in majka izra`ava svoje neslaganje sa sinom? [ta se ose}a u
maj~inom glasu kad ka`e # sine"? [ta ozna~ava uzvi~nik na kraju svake
strofe?
Napi{i {ta majka `eli da izrazi kada ka`e detetu #zlato moje". Navedi jo{
neki sli~an izraz.
60
GRADIVNE IMENICE
Qudi su kamionima dovozili na gradili{te kamen, pesak, kre~, drvo i gvo`|e.
Imenice kamen, pesak, kre~, drvo i gvo`|e ozna~avaju gra|u ili
materiju od koje je napravqeno ne{to. Takve imenice nazivamo
gradivnim.
Gradivne imenice ozna~avaju i najmawu i najve}u koli~inu neke
materije (pesak, voda, bra{no, so, uqe, mleko, mast...)
Slede}e re~enice dopuni gradivnom imenicom:
Violina je napravqena od ________________.
Baka je umesila hleb od belog _________________.
Velika pla`a je bila sva od sitnog _________________.
Imenice: bra{no, sir}e, perje, pesak, drve}e, biqe, rastiwe, deca,
jagwad, nao~ari, more, {koqke, so, pla`a, drvo, biqka, pero, stolica,
keq, vo}e, uqe, svila, mleko, `buwe i platno, razvrstaj u tabelu.
IMENICE
zajedni~ke
zbirne
gradivne
Napi{i nekoliko re~enica i u svakoj od wih upotrebi po jednu ili
vi{e gradivnih imenica.
Napi{i
tri
61
[email protected] SVOM ^EDU TEPA
A`daja svom ~edu tepa:
#Nakazice moja lepa!
Ostavi}e{ svoju majku,
i oti}' u neku bajku,
je{}e{ qude kao repe,
najmiliji moj akrepe.
[ta }e s tobom biti, ko zna,
lepotice moja grozna?
Bi}e{ li~nost negativna,
rugobice moja divna!
A tvoja }e jadna majka
celog veka da se vajka!"
Qubivoje R{umovi}
vajkati se - `aliti se na svoju
sudbinu
akrep - mr{ava, ru`na osoba
Kojim re~ima a`daja izra`ava qubav prema svome detetu?
Kakva je uistinu mala a`daja? A kakva je svojoj majci?
Mogu li se ose}awa mame a`daje uporediti sa ose}awima qudi?
Zbog ~ega }e mama a`daja da se vajka?
Obele`i slogove na kraju stihova koji se podudaraju.
62
PRVA QUBAV
aqubio sam se u Persu, na{u kom{iku, jer ona mi je bila najbli`a. Persa je bila pegava, nosila je `ute ~arape i uvek su joj
bile iskrivqene {tikle na cipelama. Dok se nisam zaqubio,
nisam ni obra}ao pa`wu na wu, ali od ~asa kad sam se zaqubio,
izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim, ma i
izdaleka, da vidim samo wene krive {tikle, pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret, ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu.
Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o
meni, ne znam za{to, nije imao tako dobro mi{qewe. Bilo joj je devet godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. Qubav sam joj iskazao na jedan
neobi~no romanti~an na~in. Jednom prilikom, kada smo se igrali `murke,
mi se zajedno sakrijemo u jedno bure, u kome je moja mama zimi kiselila
kupus. Tu, u tom buretu, ja sam joj iskazao qubav, i zbog te mile mi uspomene, i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta.
Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo ku}i. Ja joj dam jednu kiflu,
koju sam joj svakog petka kupovao, jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na
krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno krajcara - kiflom
da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao:
_ [ta misli{, Perso, ho}e li mi te dati tvoj otac, ako te zaprosim?
Ona pocrveni, obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta.
_ Ne verujem! _ odgovori mi poluglasno.
_ A za{to? _ zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i.
_ Zato {to si kod wega r|av |ak!
Zakleo sam se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu, samo da popravim
bele{ku. I u~io sam, ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko
wih slomili svoju snagu _ zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|' qubavi i ra~unice, izabrao sam kao lak{u qubav i
idu}eg ~asa umesto dvojke, koju sam dotad imao, dobio sam jedinicu.
Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama, zato se u petak
ujutru uvu~em u {ifower i pootsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset
dugmeta te ih prodam u {koli za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu.
Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i, prate}i je, priznam joj da
sad jo{ gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. Ona
bolno re~e:
_ Onda nikad ne}u biti tvoja!
_ Ti mora{ biti moja, pa ako ne na ovome, a ono na onome svetu! _
uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi.
_ Kako to mo`e da bude? _ upita ona radoznalo.
Z
63
_
_
_
_
_
_
_
Otrova}emo se, ako pristaje{.
A kako }emo se otrovati?
Tako _ nastavih ja odlu~nije _ popi}emo otrov!
Dobro _ odgovori ona re{ena _ pristajem! A kad?
Sutra posle podne.
E, sutra posle podne imamo {kole _ priseti se ona.
To jeste _ pade i meni na pamet. _ Ne mogu ni ja sutra, jer bi mi
zabele`ili odsustvo, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli
isterati iz {kole. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne, onda nemamo
{kole ni ti ni ja.
Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe.
Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i
po|em na ure~eni sastanak sa Persom, gde }emo zajedno oti}i na onaj svet.
Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu, a iz du{e nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima.
_ [ta }emo sad? _ pita Persa.
_ Da jedemo palidrvca.
_ Kako da jedemo?
_ Eto, ovako! _ odgovorim ja, pa otkinem glavi} i bacim ga, a ono drvce
pojedem.
_ A {to to baca{?
_ Pa to je gadno.
I ona se re{i i pru`i odlu~no
ruku. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i
dadoh joj drvce. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. Pojela je tri, pa joj udari{e suze na o~i.
_ Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva, ne mogu vi{e.
_ Onda ti mora da si otrovana.
_ Mo`e biti _ odgovori
ona. _ A ose}am da me ne{to
grebe u gu{i.
_ E, to je. Ti si ve} otrovana!
Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca, pa i ja
izgubih apetit i osetih da me
grebe u grlu.
64
_ Svr{eno! I ja sam otrovan! _ rekoh sve~ano, kao {to u takvom trenutku
treba re}i. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine, pri kome sam ja
razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim, a
ona, ne znam {ta je mislila, al' znam da je ~a~kala zube, jer joj se bilo zaglavilo izme|' zuba jedno drvce. Najzad, ona prekine tu sve~anu ti{inu pitawem:
_ Pa {ta }emo sad?
To me pitawe dovede u u`asnu zabunu, jer, odista, po{to smo trovawe
kao glavni posao svr{ili, ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad, pade mi sretna misao na pamet.
_ Zna{ {ta, po{to smo ve} otrovani, 'ajde prekrsti se!
Ona se prekrsti, a to isto u~inih i ja.
_ A sad _ nastavih ja _ da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. Sramota
je, zna{, da umremo ovde, u ba{ti. Mi smo deca iz boqih ku}a, pa je sramota da umremo u ba{ti!
_ Jeste! _ re~e ona i po|osmo.
Cela se stvar, me|utim, svr{ila ovako:
Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre.
Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa
mnom. Majka wena, bez ikakva obzira na wen polo`aj i wene ose}aje, re~e:
_ E, kad si mogla da jede{ drva u ba{ti, je{}e{ ih i ovde u sobi! _
Zadigla joj je sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati one ose}aje koji
su Persi duboko u srcu bili usa|eni.
Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svr{ila moja prva
qubav.
(Odlomak iz #Autobiografije")
Branislav Nu{i}
kom{ika - kom{inica
legi{tar - lewir
ra~unica - nastavni predmet,
matematika
bele{ka - ocena
{ifower - orman za ode}u
krajcara - austrijski bakreni
novac male vrednosti, para,
nov~i}
krajcarica - vrsta igre u kojoj
se krajcara baca uvis i poga|a na
koju }e stranu pasti
[ta je tema ove pri~e? Ko pripoveda o svom detiwstvu? Zbog ~ega se
de~ak zaqubquje ba{ u Persu? Na koji na~in joj je iskazao qubav?
^ega se pla{io? [ta je sve radio da bi ga Persa zavolela? [ta su se
wih dvoje dogovorili? Kako je zavr{en wihov dogovor? Kako je
Persina majka postupila? [ta je sme{no u ovoj pri~i?
Komika (humor) je sme{na strana kwi`evnog dela.
65
GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKAT
U~enik crta.
Vetar je fijukao.
Ivan }e ~itati.
subjekat
subjekat
subjekat
predikat
predikat
predikat
Predikat je deo re~enice koji kazuje {ta subjekat radi.
Ako u re~enici slu`bu predikata vr{i glagol, to je glagolski predikat.
glagol
pridev
glagol
pridev
imenica
glagol
broj
Ivan je odva`an.
Ana je dobra drugarica.
Milan je bio prvi.
subjekat
subjekat
subjekat
predikat
predikat
predikat
Imenski predikat sastavqen je od vi{e re~i od kojih je jedna
uvek glagol koji ne mo`e da stoji sam, a druga re~ je imenica,
zamenica, pridev ili broj.
Podvuci predikate u slede}im re~enicama:
Moja mama je muzi~ar. Svira u orkestru. Tata je biolog. Prou~ava
biqke i `ivotiwe. Sestra je u~enica. Ja volim prirodu. Radujem
se svakom izletu. Uskoro }u putovati.
PISAWE SKRA]ENICA
U na{em jeziku se pojedine re~i skra}uju. Skra}enica ima mnogo, a
ima i vi{e na~ina skra}ivawa.
Skra}enice bez ta~ke:
_
_
dr doktor
g|a gospo|a
mr
_ magistar
Bgd
_ Beograd
Ta~ka se ne stavqa iza skra}enih naziva mernih jedinica.
_
_
_
_
m metar cm centimetar kg kilogram
l litar
Skra}enice sa ta~kom:
_
_
ul. ulica
i dr. i drugi
_
_
prof. profesor
tj. to jest
_
_
npr. na primer
tzv. takozvani
_
i sl. i sli~no
_
itd. i tako daqe
_
str. strana
Skra}enice za nazive dr`ava, na~iwene od po~etnih slova, pi{u se
velikim slovima bez ta~aka:
_
RS Republika Srbija
_
SAD Sjediwene Ameri~ke Dr`ave
_
NRK Narodna Republika Kina
66
PLAVI ZEC
Tri sam zemqe prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio _
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
~udnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ru~ak kuva.
ovaj zec
ku}u mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
`eti ume,
ovaj zec
{iti, piti
i francuski govoriti
_ sve razume!
Plavi zec,
~udni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam {ije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vam ~uva,
da vam peva,
68
slike {ara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
~udni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa po`urim svojoj ku}i.
Al' kad bismo ispred ku}e,
stade ze~i} da {apu}e:
_ Pusti me, lov~e,
hrabri lov~e,
da o~e{qam kosu,
da umijem lice,
da ise~em nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek vide deca
plavog zeca,
~udnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne o~e{qa,
al' se zec ne umi,
nit ise~e nokte,
nit ispravi stas,
nit dotera glas.
Ve} pobe`e, oj nesre}o,
na kraj sveta, oj nevoqo!
Plavi zec,
~udni zec,
jedini na svetu!
Du{an Radovi}
Na {ta te podse}a po~etak pesme? Gde `ivi plavi zec? Kojim osobinama
se ovaj zec izdvaja od drugih ze~eva? [ta sve plavi zec zna i ume?
Zaokru`i stihove koji o tome govore. ^ime se poslu`io zec da bi
do{ao do slobode?
U pesmi ima puno re~i i celih stihova koji se ponavqaju. Time se
isti~e posebnost zeca koji je prikazan u pesmi, ali i poseban ritam
pesme. Da bismo izrazili pravi ritam pesme, re~i moramo izgovarati
na razli~ite na~ine. Neke re~i }emo posebno naglasiti, izgovarati
sporije, izdvojiti pauzama ispred i iza, dati im poseban zna~aj. Te
re~i su nosioci ose}awa, stawa ili osobina koje `elimo ista}i.
Tri sam zemqe PRELAZIO _ TRI SAM ZEMQE prelazio,
i tri GORE pregazio _ i tri gore PREGAZIO,
i tri MORA preplovio _ i tri mora PREPLOVIO _
Pro~itaj napisane stihove na razli~ite na~ine. Naglasi re~i koje su
napisane velikim slovima i uporedi zna~ewa stihova izgovorenih na
jedan i drugi na~in.
69
TRNOVA [email protected]
davna vremena `iveli su jedan car i jedna carica koji su svakog
dana govorili: #Ah, kad bismo imali dete!" _ a nisu mogli da ga
dobiju. No jedanput, dok se starica kupala, jedna `aba izmile iz
vode na suvo i re~e joj: #Tvoja `eqa bi}e ispuwena: pre no {to
se navr{i godina, rodi}e{ }erku".
[to `aba re~e, to se i dogodi, i carica rodi jednu devoj~icu, koja je
bila tako lepa da car nije znao {ta }e od radosti, pa priredi veliki pir.
Na pir nije pozvao samo svoje ro|ake, prijateqe i poznanike nego i mudre
`ene _ su|aje da bi bile prijazne i naklowene detetu. Wih je u wegovom
carstvu bilo trinaest, ali kako je on imao samo dvanaest zlatnih tawira, to
je jedna od wih morala da ostane kod ku}e. U~ini se velika svetkovina, i pre
nego {to }e se pir zavr{iti, su|aje stado{e detetu poklawati svoje ~arobne
darove: jedna vrlinu, druga lepotu, tre}a bogastvo, i tako redom sve {to se
mo`e po`eleti na zemqi. Taman kad wih jedanaest izreko{e svoje, u|e iznenada ona trinaesta. Ona je bila naumila da se osveti zato {to nije bila
pozvana, pa i ne pozdraviv{i, ~ak i ne pogledav{i nikoga, glasno uzviknu:
#Neka se careva k}i u svojoj petnaestoj godini ubode na vreteno i padne
mrtva". I ne rekav{i ni re~i vi{e, okrete se i napusti dvoranu. Svi se
upla{i{e, no tad istupi dvanaesta, koja je jo{ imala da ka`e svoju `equ. I,
kako nije mogla da opovrgne presudu, ve} samo da je ubla`i, ona re~e: #Ali
to {to }e sna}i carevu }erku neka ne bude smrt nego stogodi{wi dubok san".
Car, koji je silno `eleo da sa~uva svoje milo dete od te nesre}e, naredi i obznani da se spale sva vretena u wegovom carstvu. Me|utim, na devojci
su se ogledali svi darovi mudrih `ena, jer je bila tako lepa, ~edna, qubazna i razborita da ju je morao zavoleti svako ko bi je video. I dogodi se da
car i carica nisu bili kod ku}e ba{ onoga dana kad je ona napunila petnaest godina i tako je ostala sasvim sama u dvorcu. Tumarala je kroz dvorac,
razgledala do mile voqe sobe i odaje, pa najzad do|e do jedne stare kule.
Pope se uz jedne zavojite stepenice i
sti`e do nekih malenih vrata. U
bravi se nalazio zar|ao kqu~,
a kada ga okrete, vrata se
otvori{e, i ona ugleda u
sobi~ku neku staricu
kako sedi s vretenom
prede lan. #Dobar dan,
bakice", re~e careva
k}i, #{to radi{ to?"
#Predem", re~e starica i
klimnu glavom. #A {ta je
to {to tako veselo tr~kara
ukrug?", re~e devojka, pa uze
vreteno i poku{a da i sama prede.
U
70
Ali, tek {to dodirnu
vreteno, kad se ma|ijska
kletva ispuni i ona se
ubode u prst.
Istog trenutka kad
je osetila ubod, ona
le`e u krevet koji se tu
nalazio i pade u dubok
san. A taj san se pro{iri
na ceo dvorac: car i
carica, koji su se ba{
vratili i stupili u
dvoranu, po~e{e da tonu
u san, a s wima i cela
dvorska svita. Onda pospa{e i kowi u {tali, psi u dvori{tu, golubovi
na krovu, muve na zidu, ~ak i vatra koja je plamsala na ogwi{tu, ~ak se i
ona uti{a i zaspa. I vetar se smiri, pa se na drve}u pod dvorcem nije
vi{e pomerio nijedan listi}.
Oko dvorca po~e rasti trnova ograda, koja je svake godine postajala
sve vi{a, dok najzad nije obavila ceo dvorac pa ga prerasla, te se uop{te
nije mogao videti, ~ak ni zastava na wegovom krovu. Me|utim, zemqom je
kru`ila pri~a o lepoj usnuloj Trnovoj Ru`ici, jer tako prozva{e carevu
}erku, pa su s vremena na vreme dolazili carevi}i i poku{avali da kroz
`ivu ogradu prodru u dvorac. Ali to im nije polazilo za rukom, jer ih je
trwe zadr`avalo, kao da je imalo ruke, i mladi}i su ostajali da vise na
wemu, nisu se mogli osloboditi i umirali su na `alostan na~in.
Posle mnogo, mnogo godina opet do|e jedan carevi} u tu zemqu i ~u od
nekoga starca pri~u o trnovoj ogradi iza koje se nalazi dvorac u kojem stotinu godina spava prelepa careva k}i, zvana Trnova Ru`ica, a s wom spavaju i car i carica i svi dvorjani. A i od dede je slu{ao da su ve} mnogi
carevi}i dolazili i poku{avali da pro|u kroz `ivu ogradu, ali da su
ostali da vise na woj i da su svi umirali na `alostan na~in. Tada mladi}
re~e: #Ja se ne bojim, odoh tamo da vidim lepu Trnovu Ru`icu". I ma koliko ga je dobri starac odvra}ao od toga, on ne poslu{a wegov savet.
Me|utim, ba{ se toga dana navr{ilo onih stotinu godina i do{ao je ~as da
se Trnova Ru`ica probudi. Kad se carevi} pribli`io trnovoj ogradi, on ugleda
lepo i krupno cve}e koje se razma~e samo od sebe da bi ga neozle|enog propustilo, a onda se opet sastavi u `ivicu. U dvorskoj avliji on vide kowe i {arene
kerove kako le`e i spavaju, a na krovu su sedeli golubovi glava uvu~enih u krila.
Kad je stupio u ku}u, tamo su spavale muve na zidu, u kuhiwi je kuvar jo{ dr`ao
ruku kao da ho}e da {~epa momka, a kuvarica je sedela pred crnim petlom kojeg
je trebalo o~erupati. On po|e i daqe i vide u dvorani celu dvorsku pratwu gde
le`i i spava, a gore kraj prestola le`ali su car i carica. On onda po|e jo{
daqe, a sve je bilo tako mirno da je ~ovek mogao da ~uje svoje disawe. Najzad
sti`e do kule i otvori vrata od sobi~ka u kome je spavala Trnova Ru`ica.
71
Le`ala je tu i bila tako lepa da
nije mogao da odvoji o~i od we, pa
se sa`e i poqubi je. Kako je on
dota~e usnama, tako Trnova Ru`ica
otvori o~i, probudi se i milo ga
pogleda. Onda wih dvoje si|o{e. A
dole se probudi{e car i carica i
cela dvorska pratwa, pa se stado{e
gledati razroga~iv{i o~i. I kowi
u dvori{tu ustado{e i streso{e
se; kerovi sko~i{e i po~e{e da
ma{u repovima; golubovi na
krovu izvuko{e glavice
ispod krila, obazre{e se i
polete{e u poqe; muve na
zidovima produ`i{e da
mile; vatra u kuhiwi se
podi`e, zaplamsa i nastavi
da kuva jelo, pe~ewe opet
po~e da cvr~i; i kuvar o{amari momka, da je zajaukao na sav glas; i kuvarica
o~erupa petla.
A potom se bogato i sjajno proslavi ven~awe carevi}a i Trnove Ru`ice,
i oni su `iveli sre}no i zadovoqno celoga `ivota.
Bra}a Grim
pir - sve~ani ru~ak, gozba
su|aje - `ene natprirodne mo}i
koje odre|uju sudbinu novoro|en~adi
ma|ija - vraxbina, za~aranost
svetkovina - sve~anost, priredba i
veseqe povodom nekog praznika
Kad je carica saznala da }e roditi }erku? [ta su car i carica
priredili povodom ro|ewa deteta? Zbog ~ega je ka`wena devoj~ica? [ta
je car naredio? Kada i kako je devoj~ica prona{la vreteno? Kako je od
tada izgledao `ivot na dvoru? Po ~emu je Trnova Ru`ica dobila ime?
Zbog ~ega niko nije uspevao da do|e do devojke? Ko je i kada probudio
uspavanu lepoticu? Kako se pri~a zavr{ava? Ko predstavqa dobro, a ko
zlo? [ta pobe|uje? [ta je u ovoj pri~i mogu}e, a {ta nemogu}e?
Koliko celina ima u ovoj pri~i? Obele`i ih i ukratko ispri~aj
sadr`aj.
72
JUNA^KA PESMA
Poznajem jednog kapetana.
Brada mu duga skoro do juga.
Oplovio je pola sveta,
oplovio je sto okeana
i mnogobrojna mora druga,
i mnogobrojna mora tre}a,
i mnogobrojna mora peta.
Taj je kapetan stra{no jak.
Na le|a mo`e da digne xak.
Koje{ta _ xak!
Bar dva-tri xaka
i uvrh toga jo{ sedam |aka
i pet mornara, jakih momaka,
i pet mornara, jakih momaka.
Pa kad sve to lepo na le|a stavi,
on se ovako va`an pravi:
pro{eta,
recimo,
~itavom lukom
i sru{i ku}u levom rukom.
Ispija mleko osam oka
i {est buradi vi{wevog soka,
pa tako pijan sve usput gazi
i okolo se na decu plazi.
***
Znam i tog tre}eg kapetana.
Glas mu je ja~i od uragana.
Brada mu duga daqe od juga
i oko zemqe jo{ dva-tri kruga.
Tek taj je stra{an!
Tek taj je jak!
Slobodno {eta kad je mrak.
Ne pla{i se hladne vode.
Ne pla{i se nijednog mi{a.
U berbernicu bez mame ode
i ne{to pevu{i dok se {i{a.
Mislim da nikad prst ne sisa.
Ume, al' ne}e da se bije.
Taj se ne boji zemqopisa,
ra~una,
crtawa,
istorije...
Pred u~iteqem mirno stoji.
Zna do milion brzo da broji.
Ni~eg se, ka`em,
taj ne boji.
Lako je wemu,
lako je wemu
da bude takav junak u svemu.
Lako je wemu da su~e brk,
lako je wemu da bude jak,
kad je iskusni morski vuk,
a ne obi~an razma`en |ak.
Miroslav Anti}
Kako zami{qa{ iskusnog morskog vuka? Kojim re~ima pesnik slika kapetanovu
snagu? Koliko mleka i sokova mo`e da popije kapetan? Zbog ~ega pesnik
preteruje u opisivawu? [ta time posti`e? [ta je uragan? Kakav je glas ja~i
od uragana? ^ega se sve ne pla{i kapetan? A ~ega se sve pla{i razma`eno
dete? Na koji na~in pisac govori o razma`enku? Kome je lako da bude hrabar
i jak? Ko to tako misli? Objasni ulogu ponavqawa re~i #lako".
73
OLDANINI VRTOVI
astao grad, porastao, u svom se rastu osilio. Rasterao cve}e i drve}e,
ptice i veverice. Pustio gradske kule da se takmi~e koja }e prva do
neba sti}i, zakloniti sunce i zvezde! Briga ih {to u wima qudi kao
u kavezima `ive, {to devoj~ica na vrhu najvi{e kule o~i ne otvara.
Pa i {to bi? Da vidi pusto{ oko sebe? Svoje u po`aru unaka`eno
lice? [ta? Devoj~ica uzdahnu. Da joj je neko da popri~a dok se roditeqi
ne vrate s posla. Da makar vrabac proleti! Zaciju~e mi{ u zidu! Gore, u
planini, kada je ku}a u po`aru planula, mi{evi su se prvo razbe`ali, a
ovde ~ak ni wih nema!
Devoj~ica oseti kako ti{ina kao olovna ki{a pada po woj, kad ~u kako
u blizini ne{to {u{ka, i za~udi se. Do wenog stana glasovi ulice ne dopiru, a susedne zgrade su daleko. Niko ni da pogleda ka wenom prozoru,
niko da mahne rukom!
_ Kao da bi ti to
videla? _ tr`e je ne~iji
prekorni glas. _ Ja ti
svako jutro bacam
svetlosnu mrqu na lice,
pa ni{ta! Ti kao okovana
`ivi{...
_ Zar nije tako? _
progun|a devoj~ica i
okrete glavu ka polici s
kwigama. Da glas odande
ne dolazi? Koje{ta!
U kwigama je mnogo toga, ali one ne govore, ne smeju se, ne prepiru.
Devoj~ica prebaci pokriva~ preko glave, re{ena da ne obra}a pa`wu na nevidqivog posetioca, ali onaj isti glas qutito re~e:
_ Zvala si me da do|em, do{la sam! _ soba, najednom, buknu radosnim
sjajem, a devoj~ica u ~udu ra{iri o~i. Na polici, kao svetlosna loptica ~u~i Bela mi{ica, mrda brkovima, smeje se, a na zvuk wenog smeha sve stvari
u sobi po~iwu da se kre}u... prvo papu~e, pa stolica, ka{ika u tawiru, ~a{e
na stolu. Sve veselo zvecka, trupka, lupka. Gle, i kwige kao da su po{le u
{etwu dok naslowa~a gun|a:
_ [ta vam je? ^ekajte me! Ja sam ovde najstarija.
#Mora biti da sawam?", devoj~ica protrqa o~i, ali sve je bilo kao i
pre nekoliko trenutaka. Zveckala je ka{ika, igrale kwige na polici, smejala se Bela mi{ica.
R
74
_ Razvedri se! _ `micnu Mi{ica crvenim o~ima, pa ~u~nu kao da
ne{to oslu{kuje. _ Ponekad se i `eqe ostvare.
_ Aj, kad bi bilo tako! _ promrmqa devoj~ica snu`deno. _ Oko nas ne
bi bio beton ve} cve}e!
Samo {to to re~e, a zajedno sa Belom mi{icom na|e se u vrtu prepunom cve}a svih boja i oblika iznad koga lete bele ptice. A sve je
druga~ije od onog {to je u ku}i na planini zapamtila: i cve}e, i ptice, i
vlati trave. Pa i Mi{ica! ^as je Mi{ica, ~as svetlosna hitra loptica u
koju je nemogu}e gledati.
_ Ej, ti! [ta si? _ upita je. _ Mi{ica ili vila? Moj san?
_ Sve pomalo! _ zavrte se Mi{ica kao ~igra, a cve}e buknu plamenim
sjajem postaju}i jarko crveno, zlatno, qubi~asto.
_ Ja ovom cve}u ne znam ime! _ re~e devoj~ica posramqeno. _ Ni tebi
ne znam ime. ^ak ne znam ni da li si mi{ica? Ja se mi{eva obi~no bojim.
_ Pa, ja i nisam kao drugi mi{evi! Za{to bi me se bojala? Postoje
mi{evi sivi, beli, ku}ni, poqski, pustiwski, ali nema mi{eva na~iwenih
od svetlosti. U Oldaninim vrtovima ja sam jedina, a ti me zovi kako ho}e{.
Ja }u ti, svejedno, kao sun~ana mrqa padati na lice... _ Mi{ica ubrza
korak tako da ju je devoj~ica jedva stizala tr~e}i kroz cvetne vrtove koji
su se nastavqali jedan na drugi, dok su se na granama drve}a smewivala
godi{wa doba.
#Gde li sam ja to za{la?" tr`e se
devoj~ica ugledav{i kru{ku s krupnim,
plavim plodovima. #I kru{ke su i
nisu kru{ke? Ko je jo{ video plave
kru{ke?" Devoj~ica ubra jedan plod
i istog trenutka vide kako se pod
granama plave kru{ke igraju,
skaku}u, tr~e neka mala stvorewa
nalik na jako smawenu decu,
okru`ena ~udesnim krupnim
cvetovima svih mogu}ih boja, od
qubi~aste do ne`no plave boje.
Ipak, najlep{i od svih bili su
srebrni cvetovi nalik na
prozirna izdu`ena zvona.
_ I jesu zvona! _ re~e
Mi{ica kao da naslu}uje wenu
misao. _ Oslu{ni!
75
Devoj~ica napre`e sluh i zapawi se. Iz cve}a je dopirala tiha zvowava
i glas ne~ije, jedva ~ujne pesme.
_ Gle, pa to cve}e peva! _ jo{ zabavqena pesmom cve}a, devoj~ica jedva
poverova sopstvenim o~ima ugledav{i kako iz krupnog, qubi~astog cveta
izle}e krilata devoj~ica, sva srebrnasta, milih o~iju, pru`a joj ruku i
ka`e:
_ Ne pla{i se! Ja sam Oldana! Mi{ica ti je sigurno rekla moje ime.
^ega se pla{i{? Svaka travka, cvet, zvezda, {koqka ili zvone ili pevaju,
jer sve na svetu glasi na svoj na~in, samo {to qudi to ne ~uju. ^ula si cve}e
kako peva! Nije te Mi{ica slu~ajno dovela iz sveta qudi... _ #O ~emu ona
to pri~a?", za~udi se devoj~ica kad ~u kako se, pucketaju}i, otvaraju {arene
~a{ice cve}a i pevaju. Jo{ vi{e, za~udi je Oldana koja je iz ~asa u ~as
rasla. Gle, ve} joj je do pojasa stigla, a jo{ ne prestaje da raste! Ako sve
ovo nije san?
***
_ [ta je Oldana? Mese~eva princeza? Cvetno dete? Vila? Ne, ipak ne
vila! Vile su qudskog rasta! _ promrmqa devoj~ica, a Oldana se podrugqivo nasmeja.
_ E, ba{ si pogodila! Vile mogu biti malecke kao p~ele i ogromne kao planine. Zato i
jesu vile {to mogu da se
mewaju. Da li bi i ti to
`elela?
Oko Oldaninog lica
zalepr{a slap beli~aste
kose ukra{en cvetovima
kakve devoj~ica ranije
nije videla.
_ Bi li ili ne? Odlu~i! Mogla bi ostati s nama.
Biti jedna od nas... _ re~e
Oldana, a devoj~ica sa`e
glavu.
_ Ima{ li ti majku?
_ tiho upita, a Oldana
prsnu u smeh.
76
_ Jaaaa? _ nije mogla da zaustavi kikotawe, a devoj~ica opazi da se i
Bela mi{ica smeje ci~e}i, ~ak se i cve}e ispotiha smejucka.
_ Hah-ah! _ zacijuka Mi{ica. _ Vidi kolika je, a ne zna da se vile
ra|aju iz cvetova, iz mese~ine, iz zvezdanoga praha! [to bi imale majku?
Devoj~ica se duboko zamisli, pa re~e:
_ Zato i mogu da se mewaju! Kad bih se ja pretvarala ~as u vilu, ~as
u p~elu, majka ne bi mogla da me prepozna i do kraja `ivota bi tugovala!
Ne, ne bih se mewala ni u najlep{u vilu, mada mi je lice u o`iqcima... _
niz djevo~icin obraz skliznu suza, a Oldana je upita zna~i li to da majku
voli vi{e od sebe?
_ U vilinskom svetu svako sebe najvi{e voli! Zato smo tako vesele.
Zaboravi na majku i pridru`i nam se!
_ Ne mogu! _ devoj~ica zadrhta. _ Majka bi umrla od tuge... Vratite me
u moj svet, ma kako stra{an bio...
Oldana nije mogla sopstvenim u{ima da poveruje. Je li mogu}e da neko
zbog tu|e sre}e odbija svoju? Poku{a Oldana jo{ jednom da u svom cvetnom
carstvu zadr`i devoj~icu. Ali, uzalud je nagovarala. Devoj~ica je odre~no
odmahivala glavom dok joj je pred o~ima lebdelo uplakano maj~ino lice,
ali i pusto{ wene kule u oblacima. #Kad bih imala cvet koji peva!", prolete joj kroz glavu.
_ Stra{no je biti sam na vrhu Staklene kule. Da mi je makar jedan
cvet... _ re~e tiho, a Mi{ica je opomenu da po`eli ne{to vrednije. Onaj
ko jednom u hiqadu godina u|e u Oldanine vrtove mo`e u wima ve~no da
ostane ili postane najbogatiji na svetu.
_ Mo`da bih mogla da pomognem majci, koja za koru hleba tu|e hodnike i sobe riba? _ re~e devoj~ica i postide se. _ Ali, ~ime sam ja
zaslu`ila tu|e blago? _ upita.
_ U mojim vrtovima ti si prva postavila to pitawe. I jedina prihvatila patwu da drugi ne bi patili! _ Oldana se nekako ne`no zagleda u
devoj~icine o~i i pre|e prstima preko o`iqka na wenom licu. _ Od danas
_ ovo }e biti lepo lice! _ re~e _ Ali, bude{ li nesre}na _ vrati nam se!
Dovoqno je da u gluvo doba no}i na pustom mestu triput izgovori{ moje
ime i Mi{ica }e do}i po tebe, ma gde bila! _ mala vila pru`i devoj~ici
Srebrni cvet. Istoga trena, kao da je neko mahnuo ~arobnim {tapi}em,
Oldanin lik po~e da bledi, da se bri{e. Dok bi trepnuo nestade cvetnih
vrtova i Mi{ice. Izdaleka samo se ~u Oldanin savet da pa`qivo ~uva
Srebrni cvet.
_ U rukama dobrih on poma`e, ali dokopa li ga se neko sa zmijom u
srcu _ nakoti}e se zlo! _ Oldanin se glas ugasi, a devoj~ica se, najednom,
na|e na vrhu Staklene kule, sama samcijata! #Ipak je sve bio san!"
77
Srcem joj pro|e bol vreliji od `eravice. Tek kad se malo pribra, vide u
ogledalu svoje lice bez ijednog o`iqka, a u ruci Srebrni cvet.
_ Da mi je sa nekim radost da podelim! _ pro{aputa i opazi kako,
jedva nekoliko koraka udaqen, zasvetle Mi{i~in brk. _ Sre}a koja se ne
deli _ nije sre}a!
_ I nije! _ iz Srebrnog cveta dolebde Oldanin glas. _ Hvala {to si
me na to podsetila! Za trenutak Cvet sinu kao da je u wemu neko upalio
malo svetlo, a Mi{i~inog brka i Oldaninog glasa nestade. #Sutra }e biti
sve kao {to je i bilo!", pomisli devoj~ica gorko, i utonu u san.
Ali, kada jutro svanu, ona vide da ni{ta nije isto.
Terasa wene kule u oblacima bila je sva u cve}u, mada ranije na woj
nije bilo travke. Iznad uzglavqa sme{ilo se maj~ino sre}no lice a na
uzglavqu blistao Srebrni cvet, dok je odnekud ispod police sa kwigama
dopiralo sitno tapkawe kojim je Mi{ica najavqivala svoj dolazak. Za
trenutak ili dva, znala je, zasvetle}e tu negde i wen brk.
Grozdana Oluji}
osiliti - postati jak, sna`an,
oja~ati
`micnuti - namignuti
kikotawe - glasno smejawe
prsnuti u smeh - naglo se i jako
zasmejati
trepnuti - zatvoriti o~i za jedan
trenutak i opet ih otvoriti
Gde je `ivela devoj~ica? Zbog ~ega je Bela mi{ica posetila
devoj~icu? Odakle je do{la Bela mi{ica? Kako je devoj~ica dospela u
Oldanine vrtove? ^emu se ~udila? [ta se de{avalo u tim vrtovima?
Ko je Oldana? Na koji na~in ona `eli da pomogne devoj~ici? Za{to
devoj~ica `eli da se vrati u svoj svet? [ta je najvi{e iznenadilo
Oldanu? ^ime je Oldana darovala devoj~icu? Zbog kojih osobina je
nagra|ena devoj~ica? Opi{i Srebrni cvet i navedi wegove mo}i.
Umetni~ke bajke su bajke ~iji je stvaralac poznat. To su savremene
pri~e pune ma{te i fantasti~nih bi}a. U wima se bore dobro i zlo.
Dobro uvek pobe|uje.
U #Oldaninim vrtovima", zbirci savremenih umetni~kih bajki, junaci
su de~aci i devoj~ice koji `ive u gradu. Wihove ku}e su soliteri koji
li~e na kule. U wima rastu deca usamqena i tu`na. Wima su potrebni
vile i vilewaci da im ulep{aju detiwstvo i oslobode ih straha.
78
PRILO[KE ODREDBE
Ju~e sam se fantasti~no provela na ro|endanu.
vreme
na~in
mesto
Re~ ju~e ozna~ava vreme kada se vr{i radwa. (Kad?)
Re~ fantasti~no ozna~ava na~in vr{ewa radwe. (Kako?)
Re~i na ro|endanu ozna~avaju mesto gde se vr{i radwa. (Gde?)
Glagolski dodaci koji odre|uju vreme, na~in i mesto vr{ewa
radwe nazivaju se prilo{ke odredbe.
Iz datog teksta izdvoj prilo{ke odredbe i upi{i u tabelu.
Na zemqu se sino} spustilo tiho i prijatno ve~e. Tama je iznenada pokrila ku}e i drve}e. Zvezde su se no}as osule po nebu, a iza
udaqenih brda lagano se pojavio pun Mesec. Wegov nasmejani lik
veselo plovi po nebu i sipa pau~inastu mese~inu na poqa, brda i
{umovite bre`uqke.
Dolinom vijuga sawiva reka. Preseca plodna poqa, probija se
kroz guste vrbake i ne~ujno klizi u dolinu. Na jednom mestu ~ini
veliki luk, pribli`ava se visokom bregu, umiva mu podno`je i
polako se udaquje.
vreme
PRILO[KE ODREDBE ZA:
na~in
mesto
Napi{i re~enicu u kojoj }e{ upotrebiti prilo{ke odredbe za
mesto i vreme.
Napi{i tri re~enice. U svakoj re~enici upotrebi sve tri prilo{ke
odredbe.
79
MJESEC I WEGOVA BAKA
U {umi staroj ogaw gori,
blista u mraku na kraju svijeta;
kad bli`e pri|e{ _ od srebra dvori,
po wima mudra starica {eta;
nad krovom plavi vije se dim;
tu `ivi Mjesec i baka s wim.
Od sino} Mjesec kod ku}e nije,
a baka ~eka... prolaze sati...
Mora}e, bogme, i da ga bije
kada se zorom u dvore vrati.
Niti je slu{a, niti je pita,
~itave no}i po nebu skita.
#Ala }e sutra {iba da radi!
Svrbi me ruka!" _
baka se sladi.
Dremqiva pono} po {umi luwa,
a stroga baka na pragu kuwa,
dr`i u ruci od breze prut.
A nebom dotle, po modroj vodi,
skitnica Mjesec pu~inom brodi,
u moru zvijezda dukat `ut.
U samu zoru maglica pade,
ozeblom {umom zaigra kos,
umoran Mjesec domu se krade,
oprezno ide, pla~qiv i bos.
[uqa se Mjesec, utvara prava,
kad, gle, na pragu _ bakica spava,
spustila glavu, srebri se kosa,
na prutu trepti jutarwa rosa.
S drveta utom, hitra i laka,
pred ku}u sko~i brbqiva svraka,
zakre{ta zlobno repati vrag.
80
#Dr`'te ga! Ua! S neba je pao!
^itave no}i zvijezde je krao!
Pogledaj za wim _ blista se trag!"
Potr~a Mjesec br`e neg o~i,
kroz vrata {mugnu, u krevet sko~i,
a svraka opet galamu stvara:
#Pobje`e skokom! Dr`i ga, stara!"
Jadna se baka iz sna tr`e,
zbuni je dreka i rumen sjaj,
pa svraku pita {to mo`e br`e:
#Otkuda?! [ta je?! Da nije zmaj?!"
#Kradqivac zvijezda u tvojoj ku}i! _
povika svraka _
treba ga tu}i!"
#Poga|am ko je!" _
baka se sjeti,
u dvore korak upravi svoj _
#Kradqivac koji s neba leti
niko je drugi, ve} unuk moj".
Prilazi baka krevetu tajno
i gleda lice zla}ano, sjajno,
u plavoj kosi zvjezdani prah.
#Kuda li noge wegove jezde!
Visine voli, nebo i zvijezde,
kako ga nije u no}i strah?
Moram ga tu}i, tu druge nije!"
i baka uze sandale sive,
brezovim prutom po wima bije.
#Vi ste za skitwu wegovu krive!
Za{to nosite unuka mog
{irinom neba zvjezdanog?!"
Sandale trpe batine mnoge
i slo`no {kripe:
#Krive su noge!"
Noge se bune:
#Kriva je glava,
no}u je budna, a obdan spava!"
Baka se quti.
#Pogledaj vraga!
Zar ova glava, ro|ena, draga?!
Prije }u za brk Bauka vu}i,
negoli snenog unuka tu}i.
Izmlati}u ga, al drugi put". _
To re~e baka i baci prut...
Branko ]opi}
ogaw - vatra
dvori - ku}a, dvorac
sneno - sawivo
luwati - skitati
kuwati - dremati
Gde `ive Mesec i wegova baka? Za{to je wihova ku}a obasjana tako
jakom svetlo{}u? [ta voli Mesec? Za{to u kosi nosi #zvjezdani prah"?
Na koga te Mesec podse}a? Zbog ~ega se baka quti na svog unuka? Na
koji na~in baka izra`ava qubav prema svom unuku? Koga je baka smatrala krivcem za pona{awe svog unuka? Za{to je baka bacila prut?
81
[email protected] PA^E
ao, kako stra{no izgleda{e! @ena vika{e i tr~a{e za njim prete}i `ara~em,
a deca uz smeh i ciku pojuri{e da ga stignu. Sva sre}a, vrata behu
otvorena i pa~e prhnu u `bunje i sneg koji tek {to be{e napadao. Tu se
skupi i dugo ostade u snegu, jedva `ivo.
Ali bilo bi previ{e tu`no kad bi se ispri~alo sve {to je pretrpelo jadno
pa~e za vreme ljute zime. Kad Sunce po~e ponovo da greje, ono le`a{e u
mo~vari, u tr{~aku; {eve pevahu, be{e divno prole}e.
Pa~e razmahnu krilima i gle! _ krila za{ume{e ja~e nego pre i poneso{e ga
sna`nije nego nekad, i pre no {to do|e k sebi, na|e se u velikom vrtu gde cvetahu
jabuke, gde mirisa{e jorgovan, dok su se njegove duge zelene grane nadnosile nad
vodu u jarku. O, kako sve tu be{e lepo, kako se svud ose}a{e dah prole}a!
U istom trenutku pa~e ugleda tri divna bela labuda; isplivali su iz ~estara, i
{ume}i krilima lako klizili po vodi. Pa~e ve} poznava{e ta lepa stvorenja, i kad ih
ugleda, srce mu ispuni neizreciva tuga.
#Polete}u tim kraljevskim pticama! Sigurno }e me ubiti kljunovima {to se ja,
ovako ru`an, usu|ujem da im se pribli`im; ali idem, pa nek me ubiju! Vi{e volim da
me ubiju nego da me {tipaju patke, kljucaju koko{i, da me udara devojka koja hrani
`ivinu i da skapavam na zimi!"
I pa~e slete u vodu i zapliva prema divnim labudovima; ugleda{e ga i {ume}i
krilima zapliva{e mu u susret.
#Ubijte me!" povika jadni stvor, i povi glavu i{~ekuju}i smrt, ali {ta vide u
prozra~noj vodi? Vide svoju sopstvenu sliku, ali kako promenjenu! To vi{e ne be{e
nezgrapno, crnosivo, ru`no, odurno pa~e, ve} pravi labud!
Ni{ta nije labudu zasmetalo {to se rodio u pa~jem gnezdu, samo {to se izlegao iz labudovog jajeta.
Kako se ose}ao sre}an posle svih onih
nevolja i prevratnosti sudbine; tek je sad
bio kadar da oceni svoju sre}u i lepotu
koja ga okru`iva{e! A veliki labudovi
plivahu oko njega i milovahu ga
kljunovima.
Stigo{e u vrt deca koja
po~e{e da bacaju u vodu
hleb i zrna, a najmanje od
njih povika:
#Stigao novi labud!"
Ostala deca se
obradova{e i povika{e:
J
82
#Tako je, stigao novi labud!” pa zatap{a{e rukama i po~e{e da skaku}u od
radosti, a onda potr~a{e svojim roditeljima, dovedo{e i njih, pa im zajedno bacahu
u vodu hleb i kola~e, i svi govorahu:
#Ovaj novi je najlep{i! Tako je mlad i lep!"
A stari labudovi pokloni{e se pred njim.
Tada se mladi labud zastide od radosti; sakri glavu pod krilo, i sam ne
zna|a{e {ta se s njim de{ava; bio je previ{e sre}an, ali ne i ohol, jer dobro srce
nikad nije oholo; mislio je o tome kako su ga gonili i rugali mu se, a sad je slu{ao
kako svi govore da je najlep{i me|u svim ovim lepim pticama.
Jorgovani su povijali svoje grane nad vodom, a Sunce je sjalo tako toplo,
sna`no. Tada za{ume{e krila mladog labuda, on izvi svoj vitki vrat i kliknu iz sveg
srca:
#O ovakvoj sre}i nisam ni sanjao kad sam bio malo ru`no pa~e!"
(Odlomak iz istoimene bajke)
Hans Kristijan Andersen
`ara~ - gvozdena {ipka za
razgrtanje i podsticanje vatre
stvor - `ivo bi}e, osoba, ~ovek
kadar - sposoban
odurno - odvratno, gadno,
neprijatno
ohol - nadmen, gord, visoko misli
o sebi potcenjuju}i druge
[ta je pa~e do`ivelo u jednoj porodici? Gde je provodilo zimu? Koje
je neprijatnosti do`ivljavalo u toku svog odrastanja? Kada je postalo
sre}no i zadovoljno? Kako izra`ava svoju radost? Zbog ~ega su deca
najvi{e volela novog labuda?
Prona|i i podvuci re~enicu kojom je iskazana poruka u bajci. Napi{i
kako razume{ tu poruku.
83
JASENOV LIST
reperio na grani list
jasena, smejao se i pevao:
_ Najzeleniji sam, najlep{i! Niko mi
nije ravan.
Ali i drugo li{}e bilo je zeleno, sva {uma bila je zelena, izuzev
li{}a breze koje je ve} dobijalo zlatastu jesewu boju. List jasena poverova
da s brezom ne{to nije u redu. #Biti `ut dok su u {umi svi zeleni _ sumwivo je i krajwe neodlu~no. Trebalo bi pripaziti na wu, videti {ta smera, {ta
ho}e!" List jasena podozrivo oslu{nu {ta me|u sobom {umi brezino li{}e,
ali ono je {umilo isto {to i ostala zelena bra}a i na isti na~in
treperilo na vetru.
U nedoumici, jasenov list odlu~i da se
obrati za savet najstarijoj grani, ali grana
nije imala vremena za pri~e. Nailazila je
jesen i ona se na wu ubrzano pripremala. List tada odlu~i da priupita
sun~evu zraku. Ali mala lutalica nije
htela ni da zastane.
Br`e od li{}a otkidali su se
dani, list je treperio na vetru, smejao
se i pevao:
_ Najzeleniji sam, najlep{i, niko mi nije ravan!
Nije ni primetio da postaje sve prozirniji, sve lak{i, niti da mu se
iza le|a prikrada o{trozubi jesewi vetar. Tek na zemqi, pome{an s
li{}em breze, on vide da je postao `ut, i osmehnu se: #[ta ima lo{eg u
tome? Zar i ovi oko mene nisu lagani i `uti, svi `uti?" List jasena
podi`e pogled uvis i posti|eno sa`e glavu. Visoko gore, na ve} ogoleloj
grani, jedan jedini list zelenio se i pevao:
_ Najzeleniji sam, najlep{i, niko mi nije ravan!
A jednako, i na ove dole i na one gore, Sunce je bacalo svoje jesewe
zrake, dok se vetar lopovski {etao izme|u grana.
T
Grozdana Oluji}
treperiti - podrhtavati
smerati - nameravati
podzrivo - sumwi~avo, s
nepoverewem
[ta je o sebi mislio jasenov list? Kakav je bio prema drugim listovima?
Zbog ~ega mewa svoje mi{qewe? Na koga te on podse}a?
84
PRI^A O DE^AKU I MESECU
a ~esto ka`em: pri~ala mi mati. Ina~e, ne znam kako bi druk~ije
i mogao da po~nem pri~u. Ja, u stvari, prepri~avam sve ono {to
sam davno, davno, kad sam bio dete, ~uo od svoje majke. I opet
moram da priznam, mati je moja mnogo, mnogo lep{e pri~ala.
Lep{e _ to nije prava re~. Hiqadu puta boqe. I vi{e _ sto hiqada puta.
Se}am se: le`im tako, a ona po~ne:
_ Jednom je Mesec si{ao na Zemqu. Lepo, kao ~ovek, silazi on niz srebrne lestvice. Noge mu u sjajnim ~izmama. Gazi, a ~izme zveckaju i sijaju potpeticama kao dukatima. Silazi on tako, a svet poustajao, gleda i ~udi se:
_ Gle, Mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je tako nao~it momak!
U selu samo jedan ~ovek nije izi{ao da vidi ovo ~udo. Be{e to poznati tvrdica, nadaleko ~uven po svojoj pakosti. Imao je du}an i veliku zemqu.
Svoga slugu, maloga Radojicu, nagonio je da radi najte`e poslove. A kada
do|e vreme ve~eri, terao bi ga da pije mnogo vode, pa dete posle ne bi
okusilo ni{ta od jela. Voda bi mu napunila stomak da u wega ne bi mogao
stati ni zalogaj hleba.
Kri{om bi po no}i Radojica uzimao sve}u i gore, na tavanu, u svojoj
sobici ~itao kwige. Be{e pametno mom~e. Voleo je nauku. Ali ga tvrdica
uhvati i istu~e. A onda, drhte}i od qutine, re~e:
_ Eto ti Meseca, pa nek ti on svetli. Ne dam ja svoju sve}u. I onako
te xaba hranim. Jo{ mi i {tetu pravi{...
Radojica, tu`an i uplakan, uzeo je kwigu i seo pored prozora. Mesec
je sijao, ali wegov sjaj be{e slab. Uzalud je de~ak {irio o~i. Jedva je razlikovao slova. Zabole{e ga o~i i on ostavi kwigu.
_ Eh, moj Mese~e _ po`ali se Radojica gledaju}i u nebo _ {to nisi
Sunce, pa da osvetli{ ovu moju sobicu. Lepo bih mogao ~itati. I sve bih
kwige, koliko ih god ima na svetu, pro~itao. Na{ao bih tako i onu najmudriju kwigu u kojoj pi{e kako se beda na zemqi satire.
Spava gazda tvrdica. Spava mali Radojica. Ne slute da Mesec silazi
niz srebrne stepenice. A on, lako, sa posledwe pre~ke, sko~i na zemqu,
dohvati se puta i, sipaju}i oko sebe jarku svetlost, uputi se ba{ tvrdi~inoj
ku}i.
Zakucao je na vrata. Tvrdica, koji je imao lak san, jer se pla{io za
svoj novac, bojao se da ga neko ne pokrade, odmah se probudi i otvori jedno
oko.
_ Ko si ti i {ta tra`i{? _ pitao je trqaju}i o~i koje mu zablesnu
Mese~eva svetlost.
_ Ja sam Mesec i, evo, do|oh da posvetlim malom Radojici da mo`e
~itati kwige.
J
85
Tvrdica za{krguta zubima od pakosti i mr`we.
_ Ne}e{! _ viknu, i jo{ boqe zatvori vrata.
Nasmeja se Mesec, jer wemu nisu potrebna vrata. Po~e da se smawuje.
Odjednom posta sjajna lopta koja se vinu do krova i u|e kroz otvoren prozor malog Radojice. U sobi se oka~i o jedan klin na zidu. Zaquqa se malo,
kao fewer na vetru. A onda zviznu i probudi de~aka.
_ Evo me, do{ao sam _ re~e Mesec. _ Sad mo`e{ spokojno da ~ita{.
Obradovao se mali Radojica. Hteo je
da posko~i i da ga poqubi, ali se
pla{io da ne opr`i usne.
_ Mo`e{ me slobodno
poqubiti _ re~e razma`eni
Mesec. _ Nisam ja vreo kao
{to je vrelo Sunce. Evo! _
i na~ini pravi pravcati
obraz, koji malo napu}i i
pru`i. Radojica ga, sav sre}an, poqubi.
Od tada je svake no}i
sijala de~akova sobica. Radojica
je ~itao, a Mesec bi mu ponekad pri~ao
o svojim putovawima. I na~itan je bio Mesec. Nema kwige u koju on nije
zavirio. Davao je savete de~aku. A nekad bi ga strogo ispitivao. I de~ak
je napredovao u naukama. Uskoro se po svojoj nauci ra{~uo po {irokom
svetu.
Tvrdica precr~e od pakosti. A mali Radojica, pro~itav{i i onu najmudriju kwigu, krenu po svetu da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kad
su mra~ne no}i, on `uri, probija oblake, hita da stigne i osvetli put svom
prijatequ, koji je odavno narastao i nije vi{e de~ak.
Eto, ispri~ah. Ali, da ste ~uli moju majku kad ona to pri~a! Tako lepo
niko na svetu ne pri~a. Vi biste je pa`qivo slu{ali i nikad pri~u ne
biste zaboravili.
Tako lepo pri~a moja mati.
Branko V. Radi~evi}
86
ra{~uti se - ~uti se nadaleko,
pro~uti se
nao~it - dopadqiv, zgodan
tvrdica - preterano {tedqiv
~ovek, {krtica
zviznuti - jako udariti
pakost - zlurado raspolo`ewe,
potajno raspolo`ewe radosti
zbog tu|eg zla ili neprilika
xaba - besplatno, uzalud, besplatno
satirati - uni{tavati
Koji se likovi pojavquju u ovoj pri~i? Po ~emu se razlikuje Radojica
od tvrdice? [ta predstavqa Radojica, a {ta tvrdica? [ta je stvarno,
a {ta nestvarno u ovoj pri~i? Za{to pisac o`ivqava prirodu? Koje
qudske osobine poseduje Mesec? Zbog ~ega je si{ao na Zemqu? Kako
se pona{ao prema tvrdici? [ta je uradio za Radojicu? Na koji na~in
je Radojica satirao bedu?
Navedi osobine koje poseduje Radojica. [ta nam de~ak poru~uje svojim
postupcima, `eqama i namerama? Kako prolazi zao ~ovek?
Li~nost je skup individualnih osobina koje ~ine pojedinca. Po tim
osobinama jedna li~nost se razlikuje od druge. Svaki ~ovek mo`e
imati dobre i lo{e osobine. Dobre osobine nazivaju se vrline, a
lo{e osobine su mane.
Li~nosti u kwi`evnim delima zovemo likovima. S obzirom na zna~aj
koji imaju u razvoju pri~e likovi mogu biti glavni i sporedni. Glavni
lik je nosilac radwe i ideje dela. Sporedni likovi u~estvuju u
radwi ali ne moraju biti prisutni u celom toku pri~e.
Opi{i tvrdicu.
87
OBJEKAT - GLAGOLSKI DODATAK
Tamara gleda film.
subjekat
[ta gleda Tamara? [ta je obuhva}eno
glagolskom radwom? Na ~emu se ispoqava
glagolska radwa?
predikat
Radwa, koju vr{i subjekat, ispoqava se na objektu. Prema tome, u
datoj re~enici re~ film je objekat.
Mama je napravila mnogo lepih ukusnih kola~a.
subjekat
predikat
objekat
Objekat je glagolska dopuna koja ozna~ava {ta je obuhva}eno
glagolskom radwom. Pri odre|ivawu objekta mogu nam pomo}i
pitawa: Koga? [ta?
U funkciji objekta mo`e biti jedna re~ ili skup re~i.
Zaokru`i objekte u datim re~enicama:
Milan je naslikao ku}u.
Tata je ofarbao ogradu na{eg dvori{ta.
Mama je oprala velike prozore.
Pa`qivo posmatram slike iz albuma.
Slede}e re~enice dopuni objektom ili objekatskim skupom:
do`ivqajima sa letovawa; interesantnu kwigu; hleba i mleka; tramvaj.
Maja ~ita
Ivan vozi
Drugarice pri~aju o
Kupili smo
Napi{i ~etiri re~enice u kojima }e{ upotrebiti objekat.
88
.
.
.
.
CIGANIN HVALI SVOGA KOWA
Gleda{, _ je li, moga kowa,
Gospodaru stari?
Ne zna{ je li kow il' ptica
Lastavica?
Skidaj nao~ari, _
Ne mo`e{ se nagledati,
Ve} hajde pazari!
Ti jo{ pita{ za Putaqa,
Da li vaqa?
Nemaj brige!
Da ne vaqa, ne bi bio
On kod Cige.
Ne mo`e{ ga u carevoj
Na}i {tali, _
Samo Ciga {to ne ume
Da ga hvali.
Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne {tedi,
Jo{ i onda jedan dukat
Vi{e vredi.
Ako ima{, jede seno,
Zob i slamu,
Ako nema{, on ne i{te,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gleda{ zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti, _
Taj ne mo`e ostariti.
_ [to ga du`e tera{, kume,
Sve je mla|i,
89
Pa de sad mu
Para na|i!
A {to pita{: ho}e l' mo}i
Kakav jendek da presko~i,
Jendek, jendek, _ kakav jendek?
Taj se nije jo{ rodio,
Koj' on nije presko~io, _
Presko~i ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzdu`, ne popreko.
Ja ga ja{em bez sedla, _
Sedlasta mu le|a,
_ Za paso{ ga ne pitaj,
Jer _ to wega vre|a.
Idi, kume, idi, idi, _
Jo{ me pita{: kako vidi;
To je da se pripoveda:
Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi no}u ko na danu,
A na danu ko u no}i, _
Takve su mu o~i.
A {to pita{, moj prijane,
Ima l' mane _
Ta zato ga i prodajem,
Putaq - ime kowa kojem su noge
iznad kopita bele
prijan - prijateq
i{te - tra`i
Moj prijane,
Jerbo nema mane, _
Takvi kowi nisu za nas,
Za Cigane.
A brzina kakva mu je?
Malko j' br`i od oluje.
Sad }e{ ~uti,
Kaza}u ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vra}o s puta.
Mada nas je pqusak vijo,
On se nije umorio.
Muwa sevne, a on r`e, _
Pqusak brzo, a on br`e;
Pqusak pizman na mog 'ata,
Pa ga 'vata,
A Putaq ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pqusak leti da polije,
_ Tek {to nije!
Kad stigosmo pod {atora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom kowu sve je suvo,
Pokiso mu samo
_ Rep.
Jovan Jovanovi} Zmaj
jerbo - jer
jendek - mali kanal, rov
pizman - `eqan osvete, zloban
Gde se odvija radwa ove pesme? O ~emu pesnik pi{e? [ta Ciganin
ka`e o svom kowu? Zbog ~ega ga prodaje? Kako se obra}a kupcu? Koje
su mane i vrline ovog kowa? U ~emu prodavac preteruje? Na osnovu
~ega se mo`e odrediti starost kowa? Da li je Ciganin prodao svoga
kowa? Ko govori u ovoj pesmi?
Monolog je govor jedne li~nosti u kome ona pod uticajem konkretne
situacije iznosi svoja razmi{qawa. To je ponekad i razgovor sa
samim sobom.
90
SUBJEKATSKI I PREDIKATSKI SKUP RE^I
Vredna devoj~ica pa`qivo ~ita kwigu.
atribut
subjekat
SUBJEKATSKI SKUP
prilo{ka odredba
za na~in
predikat
objekat
PREDIKATSKI SKUP
Osim subjekta i predikata u re~enici postoje i drugi delovi. Neki od
wih su svojim smislom vezani za subjekat i sa wim ~ine subjekatski
skup re~i, a neki za predikat (prilo{ke odredbe i objekat) i sa
predikatom ~ine predikatski skup re~i.
Re~enice koje u sebi imaju osim subjekta i predikata i druge
re~eni~ne delove jesu proste pro{irene re~enice.
Iz re~enice izdvoj subjekatski i predikatski skup re~i:
U podno`ju planine, nekad davno, rasla je ~eta suncokreta.
Subjekatski skup
Predikatski skup
U slede}im stihovima subjekatski skup podvuci crvenom bojom a
predikatski skup zelenom:
Kad do|e prvi decembarski dan,
medvjed polako zakqu~ava stan
i na vrata ispisuje {apom:
ne primam nikog. Spavam zimski san!
I snijeg tada ima pravo da pada,
da mno{tvo bijelih pahuqica vije
i sve zatrpa. I zeko se jada:
Trebalo bi nabaviti skije!
Grigor Vitez
Prostu nepro{irenu re~enicu pretvori u prostu pro{irenu
dodavawem atributa, objekta i prilo{kih odredaba:
U~enici ~itaju.
91
LI^NE ZAMENICE
Li~ne zamenice upu}uju
na pojedina lica,
a ponekad i zamewuju
wihova imena.
Klinci neki na livadi
Igraju se, ska~u, vi~u,
Pa cvrku}u kao ptice
Re|aju}i brojalice
Samo LI^NE ZAMENICE:
JA, TI, ON, ONA, ONO
Da li ~uje{ ono zvono?
MI, VI, ONI, ONE, ONA
U{i su ti k'o u slona!
Igraju se, a ne znaju
Da te iste zamenice,
Te wihove brojalice
ZAMEWUJU LICE.
Jure Karaka{
Li~ne zamenice su: ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one i ona.
I mu{karac, i `ena, i dete, kad govore o sebi ka`u JA.
I mu{karcu, i `eni, i detetu ka`emo TI.
Kad govorimo o mu{karcu, ka`emo ON; kad govorimo o `eni ka`emo ONA;
kad govorimo o detetu ka`emo ONO.
U slede}oj brojalici
podvuci sve zamenice.
Dopi{i one koje nedostaju.
Ja sam ovde,
Ti si tu,
On ne voli
igru tu.
Mi smo ovde,
Vi ste tu,
Oni ne}e
igru tu.
I zamenice, kao i
imenice, mogu biti u
jednini i mno`ini.
Na svakoj liniji napi{i odgovaraju}u
zamenicu.
JA i TI
ON i TI
To smo
To ste
Kad ka`em MI, tu sam i
Kad ka`em VI, tu si i
Kad ka`em ONI, tu je i
lice
prvo
drugo
tre}e
jednina
ja
ti
on, ona, ono
.
.
.
.
,
,
mno`ina
mi
vi
oni, one, ona
[ALA
Le`ali pod hrastom Ne{o i Mijo. Ne{o je dremao i zaspao.
Nai{ao Vojo.
_ [ta ti to radi{? _ upita Vojo.
_ Ja ne radim ni{ta.
_ A {ta on radi?
_ On meni poma`e.
Obojica se nasmeja{e tako glasno da probudi{e Ne{u.
Pro~itaj {alu i napi{i koja su imena zamewena zamenicama: ja, ti, on.
92
.
MALI PRINC
Mali princ je `iveo na svojoj planeti na kojoj je imao svoju ru`u.
Divio se wenom rastu i wenoj lepoti. Voleo je ru`u i verovao da je
jedinstvena na svetu. Ali, ipak je odlu~io da ode sa svoje planete. Nakon
dugog putovawa, mali princ je stigao na Zemqu. Tu je shvatio da su rad,
prijateqstvo i qubav vrednosti bez kojih se ne mo`e `iveti.
XX
li dogodi se da
mali princ posle
dugog hodawa po
pesku, stenama i
snegu kona~no prona|e neki
put. A svi putevi vode ka
qudima.
_ Dobar dan _ re~e on.
Bio je to vrt pun rascvetanih
ru`a.
_ Dobar dan _ odgovori{e
ru`e.
Mali princ ih pogleda. Sve
su li~ile na wegovu ru`u.
_ Ko ste vi? _ upita ih zaprepa{}en.
_ Mi smo ru`e _ reko{e one.
_ Oh! _ re~e mali princ...
Ose}ao se vrlo nesre}no. Wegova
ru`a mu je pri~ala da je ona jedinstveni primerak svoje vrste na svetu.
A evo, samo u jednom vrtu, pet hiqada
potpuno istih!
#Bilo bi joj stra{no krivo kad bi ovo videla", pomisli on...
#Stra{no bi se zaka{qala i pravila bi se kao da umire da ne bi
ispala sme{na. A ja bih se pretvarao da je negujem, jer bi ina~e, da bi i
mene ponizila, stvarno pristala da umre..."
Zatim pomisli opet:
_ Verovao sam da sam bogat zato {to imam jedinstven cvet, a u stvari
imam samo obi~nu ru`u. Wu i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena,
A
94
i od kojih je jedan mo`da zauvek uga{en; a sve to ne ~ini me ba{ velikim
princem...
I on le`e na travu i gorko zaplaka.
XXI
Tada se pojavi lisica.
_ Dobar dan _ re~e lisica.
_ Dobar dan _ u~tivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide
ni{ta.
_ Evo me ovde _ re~e jedan glas _ pod jabukom...
_ Ko si ti? _ upita mali princ. Vrlo si lepa...
_ Ja sam lisica _ re~e lisica.
_ Do|i da se igramo _ predlo`i joj mali princ. _ Tako sam tu`an...
_ Ne mogu da se igram s tobom _ re~e lisica. _ Nisam pripitomqena.
_ Ah! Izvini _ re~e mali princ.
A onda, razmisliv{i malo, dodade:
_ [ta zna~i to #pripitomiti"?
_ Ti nisi odavde _ re~e lisica _ {ta tra`i{?
_ Tra`im qude _ re~e mali princ. _ [ta zna~i to #pripitomiti"?
_ Qudi imaju pu{ke _ re~e lisica _ i oni love. To je prili~no nezgodno!
Ali oni gaje i koko{i. Po tome su zanimqivi. Tra`i{ li koko{i?
_ Ne _ re~e mali princ. _ Tra`im prijateqe. [ta zna~i to #pripitomiti"?
_ To je ne{to {to se davno zaboravilo _ re~e lisica. _ To zna~i
#stvarati veze".
_ Stvarati veze?
_ Naravno _ re~e lisica. _ Ti si za mene samo mali de~ak nalik stotinama hiqada drugih de~aka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica sli~na stotinama hiqada lisica. Ali, ako
me pripitomi{, bi}emo potrebni jedno drugom. Ti }e{ za mene biti jedini na svetu. Ja }u za tebe biti jedina na svetu...
_ Po~iwem da shvatam _ re~e mali princ. _ Postoji jedna ru`a... mislim da me je pripitomila...
_ To je mogu}e _ re~e lisica. _ Na Zemqi se sva{ta mo`e videti.
_ Ah! To nije na Zemqi _ re~e mali princ.
Lisica je izgledala veoma radoznala.
_ Na nekoj drugoj planeti?
_ Da.
_ Ima li lovaca na toj planeti?
95
_
_
_
_
Nema.
Gle, pa to je zanimqivo! A koko{i?
Nema ni wih.
Ni{ta nije savr{eno _ uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
_ Moj `ivot je jednoli~an. Ja lovim koko{i, qudi love mene. Sve su
koko{i sli~ne, i svi qudi su sli~ni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali,
ako me ti pripitomi{, moj `ivot }e biti kao obasjan suncem. Upozna}u bat
koraka koji }e biti druk~iji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod
zemqu. Tvoj }e me, kao muzika, pozivati da izi|em iz rupe. A zatim
pogledaj! Vidi{ li, tamo dole, poqa puna `ita? Ja ne jedem hleb. Za mene
`ito ne predstavqa ni{ta. @itna poqa me ne podse}aju ni na {ta. A to je
`alosno! Ali ti ima{ kosu boje zlata. Bi}e divno kada me pripitomi{!
@ito, koje je zlatno, podse}a me na tebe. I ja }u voleti {um vetra u `itu...
Lisica u}uta. Dugo je gledala malog princa:
_ Molim te... pripitomi me _ re~e ona.
_ Vrlo rado _ re~e mali princ _ ali nemam mnogo vremena. Treba da
prona|em prijateqe i da upoznam mnoge stvari.
_ ^ovek poznaje samo one stvari koje pripitomi _ re~e lisica. Qudi
nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod
trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe, qudi vi{e nemaju
prijateqe. Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me!
_ [ta treba da radim? _ upita mali princ.
_ Treba da si veoma strpqiv _ odgovori lisica. _ Najpre }e{ sesti malo
daqe od mene, eto tako, na travu. Gleda}u te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{ta
govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, se{}e{ malo bli`e...
Sutradan mali princ ponovo do|e.
_ Bilo bi boqe da si do{ao u isto vreme _ re~e lisica. _ Ako
dolazi{, na primer, u ~etiri sata popodne, ja }u biti sre}na ve} od tri
sata. [to vreme bude vi{e odmicalo, bi}u sve sre}nija. U ~etiri sata bi}u
uzbu|ena i uznemirena; upozna}u cenu sre}e! Ali ako bude{ dolazio kad ti
padne na pamet, nikada ne}u znati za koji ~as da spremim svoje srce...
Potrebni su ~itavi obredi za to.
_ [ta je to obred? _ upita mali princ.
_ I to je ne{to {to se davno zaboravilo _ re~e lisica. _ To je ono
{to ~ini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan ~as od drugih ~asova.
Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni ~etvrtkom igraju sa
seoskim devojkama. ^etvrtak je, dakle, divan dan! Idem u {etwu ~ak do
vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani li~ili
jedan na drugi, i ja ne bih uop{te imala odmora.
96
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka pribli`i:
_ Ah! _ re~e lisica... _ Plaka}u.
_ Sama si kriva _ re~e mali princ _ ja ti nisam `eleo nikakvo zlo,
ali ti si htela da te pripitomim...
_ Naravno _ re~e lisica.
_ Ali sada }e{ se rasplakati! _ re~e mali princ.
_ Naravno _ re~e lisica.
_ Zna~i, time ni{ta ne dobija{!
_ Dobijam _ re~e lisica _ zbog boje `ita.
Zatim dodade:
_ Idi, pogledaj ponovo ru`e. Shvati}e{ da je tvoja jedinstvena na
svetu. Vrati se onda da mi ka`e{ zbogom, a ja }u ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ru`e.
97
_ Vi uop{te ne li~ite na moju ru`u, vi jo{ ni{ta ne zna~ite _ re~e
im on. _ Niko vas nije pripitomio, a ni vi niste nikoga pripitomile. Vi
ste kao {to je bila moja lisica. Bila je to obi~na lisica sli~na stotinama hiqada drugih. Ali ja sam od we napravio svog prijateqa, i ona je sada
jedinstvena na svetu.
Ru`ama je bilo veoma neprijatno.
_ Lepe ste, ali ste prazne _ re~e im on jo{. _ ^ovek ne mo`e da umre
za vas. Naravno, obi~an prolaznik poverovao bi da moja ru`a li~i na vas.
Ali ona je sama zna~ajnija od svih vas zajedno zato {to sam wu ja zalivao.
Zato {to sam wu ja stavqao pod stakleno zvono. Zato {to sam woj ja
napravio zaklon. Zato {to sam zbog we poubijao gusenice (sem one dve-tri
radi leptirova). Zato {to sam wu ja slu{ao kako se `ali, hvali{e ili
kako ponekad }uti. Zato {to je to moja ru`a.
I on se vrati lisici.
_ Zbogom _ re~e on. _ odgovori lisica. _ Evo moje tajne. Sasvim je
jednostavna: ~ovek samo srcem dobro vidi. Su{tina se o~ima ne da sagledati.
_ Su{tina se o~ima ne da sagledati _ ponovi mali princ da bi zapamtio.
_ Vreme koje si posvetio svojoj ru`i ~ini tu ru`u tako dragocenom.
_ Vreme koje sam posvetio mojoj ru`i... _ ponovi mali princ da bi
zapamtio.
_ Qudi su zaboravili tu istinu _ re~e lisica. _ Ali ti ne treba da
je zaboravi{. Ti si zauvek odgovoran za ono {to si pripitomio. Ti si
odgovoran za tvoju ru`u...
_ Ja sam odgovoran za svoju ru`u _ ponovi mali princ da bi zapamtio.
(Odlomak iz romana #Mali princ")
Antoan de Sent-Egziperi
Zbog ~ega se mali princ iznenadio kad je stigao na Zemqu? Za{to je
bio nesre}an? O ~emu je tada razmi{qao? Kako se mali princ sprijateqio sa lisicom? [ta je trebao da u~ini da bi je pripitomio? Kad je
mali princ shvatio da je wegova ru`a #ipak jedinstvena na svetu"?
Za{to je mali princ ponavqao pojedine re~i koje je izgovorila lisica?
Pro~itaj kwigu #Mali princ".
Roman je najdu`e prozno kwi`evno delo. Teme romana su raznolike.
Wihovi junaci prolaze kroz zanimqive pustolovine, bilo da se radi
o stvarnim ili izmi{qenim doga|ajima.
98
BROJEVI
OSNOVNI
BROJEVI
Zahvaquju}i osnovnim brojevima
zna se koliko ~ega ima,
a ni{ta mawe nisu vredni
ni brojevi koji se zovu - redni!
U vazi ima tri
crvene, ~etiri bele
i dve plave lale.
Branko Stevanovi}
REDNI BROJEVI
Re~i: tri, ~etiri
i dve su brojevi.
Oni nam pokazuju
koliko ~ega ima na broju i nazivaju
se glavni ili osnovni brojevi.
Marko je po{ao u prvi razred u sedmoj
godini. Sada, u tre}em razredu, slavi svoj deseti ro|endan. Sedi u drugoj
klupi sa Ivanom.
Re~i: prvi, sedmoj, tre}em, deseti, drugoj su brojevi. Ovi brojevi
pokazuju na kojem se mestu po redu ne{to nalazi. Oni se zovu redni
brojevi.
U pri~ama, pesmama, poslovicama, zagonetkama... brojevi se pi{u slovima.
Slede}e zagonetke odgonetni i zaokru`i brojeve u wima.
Jedan lije, drugi pije, tre}i raste veselije.
Na drvetu dvanaest grana,
na svakoj grani ~etiri gnezda,
u svakom gnezdu sedam ptica,
svaka zna dvadeset ~etiri pesme.
Napi{i re~ima pet osnovnih i pet rednih brojeva.
Osnovni:
Redni:
U odlomku iz #Malog princa" prona|i sve brojeve. Osnovne brojeve
zaokru`i, a redne podvuci.
Poslovni ~ovek koji je `iveo na ~etvrtoj planeti re~e malom princu:
_ Za pedeset ~etiri godine koliko stanujem na ovoj planeti, uznemirili su me
samo tri puta. Prvi put je to bilo pre dvadeset dve godine, kad je neki gundeq
pao bogzna otkuda. Pravio je stra{nu buku i ja sam ~etiri puta pogre{io u
sabirawu. Drugi put je to bilo pre jedanaest godina, kada sam oboleo od
reume. Nedovoqno se kre}em. Nemam vremena da tumaram. Ja sam ozbiqan
~ovek. Tre}i put... eto sada! Rekao sam dakle pet stotina jedan milion...
99
ZLATNO JAGWE
(iz detiwstva Rastka Nemawi}a)
e~ak se bojao vukova.
Urlikali su, no}u, iz {uma oko grada _ tvr|ave u kojoj je `iveo. Grad
se zvao Ras, a de~ak Rastko. Bio je najmla|i sin gospodara grada,
velikog `upana Stefana Nemawe. Dok ih je slu{ao kako zavijaju, de~aku
je izgledalo da su vrlo blizu, pa }e ~askom sti}i pod kulu u kojoj je, na samom vrhu,
spavao sa svoja dva brata, Vukanom i Stefanom. U kamenoj prostoriji, kru`noj i
prostranoj, prekrivenoj ov~ijim ko`ama, bile su name{tene wihove tri posteqe.
Jedne zimske no}i kad je sneg bio visok, vazduh leden a mese~ina ble{tava
_ a takve su no}i u svakoj pri~i o vukovima, zar ne? _ je postalo stra{no. Rastku
se u~inilo da su se i stra`ari, tu dole, ispod kule, uznemirili. ^uo ih je kako
u`urbano kora~aju, smrznuti sneg je {kripao pod wihovim ~izmama od lisi~ijeg
krzna. [aputali su, kao da se dogovaraju. ^udio se bra}i: kako mogu tako mirno
da spavaju dok vuci besne. Ili se samo prave da spavaju?
Odjednom sav premre: kao da se neko {uwa uz uske, kamene stepenice koje
vijugaju od prizemqa do wihove sobe? Ne, taj {to se {uwa nikako ne mo`e biti
~ovek: tako ne~ujno ispuwava prostor svojim kretawem samo divqa zver. To se
neki vuk, neprime}en, uvukao u kulu i sad se ve} popeo, tu je. Ispred vrata.
De~ak je, sav uko~en, le`ao ispod pokriva~a. Srce mu je udaralo kao
vojni~ki bubaw: bum-bam, bum-bam. A vuk je stajao pred vratima i dahtao, jeste,
de~ak je jasno ~uo.
Zbacio je pokriva~e, uspravio se u svojoj posteqi na podu i zavri{tao.
Probudila su se bra}a, dotr~ali stra`ari, soba se ispunila qudima sa
buktiwama u rukama.
D
***
Sutradan nije mogao da se odbrani od podsmeha. Bra}a su ga _ Vukan je, kao
i uvek, predwa~io u tome _ nazivala kmekavcem, pla~qivkom i pla{qivkom.
Stideli su se zbog wegove no}a{we vriske i uzbune koju je bio podigao. Zar se
tako pona{a sin velikog `upana? Sigurno je i otac nesre}an {to mu je najmla|i
sin takav stra{qivac.
Poku{ao je da im objasni kako mu se stvarno ~inilo da je vuk tu, iza vrata,
ali nisu hteli ni da ga ~uju. Jako su ga prezirali. Vukan mu je ~ak rekao da }e
moliti oca da on, Rastko, vi{e ne spava u istoj prostoriji sa wima.
***
Te ve~eri je Rastko, posle molitve, lako i bezbri`no utonuo u san. Posle
mnogo meseci, prvi put mu nije ni palo na pamet da oslu{kuje ~uju li se vuci,
odande, iz {ume.
100
Odjednom, u snu, ugleda loptu svu od ~udesnog sjaja kako se kotrqa prema
wemu. [to mu je bivala bli`e, to je on postajao radosniji. Gle, pa i to nije
lopta nego ono malo zlatno jagwe, koje se neverovatnom brzinom preme}e preko
glave. Ba{ je sme{no i slatko! Hop, hop, hop, _ i zaustavilo se pred Rastkom.
Pogledalo ga je i progovorilo:
_ Slu{aj me _ reklo je. _ I sutra }e biti divan dan. Nemoj da ostane{ u
kwi`nici. Iza|i da se igra{ s loptom i igraj se sam. U podne, kapije grada }e
se, kao i obi~no, otvoriti da prime glasnike i putnike namernike. Ti neopa`eno
istr~i, u igri, za loptom i, isto tako u igri, pribli`i se {umi. Lopta }e se
otkotrqati u {umu a ti potr~i za wom. Slobodno. Ne boj se. Kad se na|e{ u
{umi, ispred tebe }e izi}i velik i stra{an vuk. Po`ele}e{ da pobegne{, ali
to nikako ne sme{ da u~ini{. Savladaj svoj strah kako zna{ i ume{, primakni
se vuku, pogledaj ga u o~i i mirno mu zapovedi da sedne kao da nije vuk nego
obi~an pas. Ako bude{ miran i odlu~an _ a ja znam da }e{ biti _ vuk }e te
poslu{ati. Ali, ako mu okrene{ le|a i po~ne{ be`ati, sti}i }e te i onda ti
nema spasa.
^im je to izreklo, malo zlatno jagwe primakne svoju glavu de~akovoj, lizne
ga po nosu i nestane.
Kad se probudio, Rastko je odmah osetio da je nekako ja~i u sebi. Setio se
sna i zlatnog jagweta. Pogledao je kroz prozor~i} _ bilo je prelepo prozra~no
jutro. Obe}avalo je divan dan, ba{ kao {to je jagwe i reklo. Jo{ jednom se
zagledao i u sebe: da, bio je spreman da uradi sve {to mu je jagwe nalo`ilo.
Celo pre podne igrao se na poqan~etu, sam.
Pred podne, kad su se kapije otvorile, po~eo je da im se pribli`ava bacaju}i loptu. Skakutala je, skliznula kroz gradsku kapiju i brzo se otkotrqala
izvan gradskih zidina pa, nizbrdo, prema {umi.
De~ak je tr~ao za loptom.
_ Ne udaquj se, kne`evi}u _ viknuo je jedan od stra`ara. _ Ne sme{, opasno je!
_ Odmah se vra}am _ doviknuo je Rastko i nastavio da juri za loptom.
Uletela je u {umu, a Rastko za wom. Kotrqala se sve daqe, ve{to vijugaju}i
izme|u drve}a. Najzad ju je sustigao i uhvatio, sav zadihan. Uspravio se sa loptom u rukama i _ u tami {ume, pred sobom, ugledao ogromnog vuka.
Bio je stra{an i zao. O~i su mu sjaktale, re`ao je i kezio zube, spreman
na skok.
Rastko je stajao, ukopan. Nije mogao ni da jekne, ni da bekne. Ni da se
makne.
Odjednom, kao da ga je neka sila gurnula ka vuku, koraknuo je unapred jednom, pa drugi, pa tre}i put.
A vuk je, re`e}i, uzmicao. Jeste, uzmicao je. Vi{e i nije izgledao tako
stra{an.
Obuzet ~udnom snagom, Rastko ga pogleda pravo u o~i.
101
Vuk prestade da re`i, mada
je jo{ kezio ogromne zube. Zatim
se sasvim primiri.
Glasom koji kao da nije bio
wegov, Rastko mu zapovedi:
_ Sedi. Sedi dole.
Ogromni vuk je gledao u
de~aka a de~ak u vuka. Onda zver
poslu{no obori glavu i sede.
Rastko mu pri|e, podi`e
svojom malom rukom koja je jo{
podrhtavala opasnu vukovu gubicu
i mirno re~e:
_ Po|i sa mnom. Ti si moj.
I ti si dobar.
Na gradskoj kapiji stra`ari su zaprepa{}eno gledali neobi~an prizor: pod
jarkim podnevnim suncem i{ao je mali kne`evi} Rastko sa loptom u rukama a
ogroman sivi vuk ga je poslu{no pratio. Stra`ari dograbe lukove i strele, ali
im Rastko doviknu:
_ Ne, ne, on je moj. Ne}e vam ni{ta.
(Odlomak iz #Kwige za Marka")
Svetlana Velmar-Jankovi}
premreti - zaprepastiti se od
~ega iznenadnog, od straha
{uwati - polako i tiho, oprezno
se kretati, prikradati se
buktiwa - zapaqen komad lu~a
ili drveta u smolu
kmekavac - koji ~esto kme~i,
pla~qiv
prezirati - postupati prema kome
s prezirom, s omalova`avawem, ne
pokloniti kome (~emu) nikakvu
pa`wu
gubica - usta i nozdrve `ivotiwe,
wu{ka
Koga se de~ak bojao? Zbog ~ega su bra}a prezirala Rastka? Kako su ga
nazivala? [ta je Rastko ugledao u snu? [ta mu je savetovalo zlatno
jagwe? [ta je Rastko osetio kad se probudio? Kad je prvi put ugledao
vuka? Opi{i kako je izgledao taj vuk. Kako se pona{ao Rastko pri
susretu sa vukom? Kad je vuk prestao da re`i? [ta je Rastko rekao
vuku? Kako se zavr{io wihov susret?
#Kwiga za Marka" Svetlane Velmar-Jankovi} je zbirka pripovedaka o
detiwstvu slavnih qudi iz na{e pro{losti. U wihovom odrastawu
poma`u im ~udesna bi}a.
102
BELA GRIVA
U romanu #Bela Griva" prikazano je veliko prijateqstvo izme|u de~aka
i `ivotiwe. De~ak Folko i kowi} Bela Griva postaju veoma privr`eni
jedan drugom i pokazuju da su dobrota, nesebi~na qubav i uzajamno
razumevawe u stawu da savladaju i najopasnije prepreke.
olko potera ~amac ka obali i namesti motku na ivicu ~una da bi ga
zadr`ao u travi.
Te ve~eri ga je slu~aj doveo na kraj mo~vare i naterao ga da se zaustavi na mestu gde je gusto `buwe skrivalo ravnicu. Slu~aj je pomogao
Folku da mu se ostvari san.
Dr`e}i u ruci vedro izvaqena dna, de~ak je kle~ao u ~amcu. U tom trenutku
u~ini mu se da u {evaru ~uje lak {um.
Sigurno neka `ivotiwa koja je do{la da se napoji... Mo`da mrka vidra ~iji
je podrugqiv pogled tako ~esto imao prilike da opazi.
Posle toga se nijedan list nije pokrenuo.
U velikoj ti{ini ve~eri ~uo se samo blag {um vode koja je udarala o bokove
~amca.
A onda je Folko odjednom ugledao, tu, sasvim blizu, pomalo nejasnu sliku
koja se odra`avala na povr{ini vode, blago ustalasane i blistave kao ogledalo.
Na ovom ogledalu ocrtavala se bela prilika sa dva ne`na uha i dva velika
tamna oka koja su se otvarala i ponovo zatvarala.
Zadr`avaju}i dah, dok mu je srce sna`no lupalo, Folko se lagano podi`e.
Rukom je pa`qivo razgrnuo trsku.
Istog trenutka slika je nestala sa vodenog ogledala. A zatim se pojavila
ponovo.
Ne veruju}i o~ima, izdu`iv{i svoj suvowavi vrat, Folko je ugledao divno
`drebe. Ogledalo se u vodi.
Kowi} je, bez sumwe, prvi put gledao svoju sliku u vodenom ogledalu
mo~vare. A onda dete divqih kowa prvi put ugleda dete qudi.
@drebe naglo podi`e glavu, a pramen bele grive, koji mu je visio na ~elu,
zalepr{a na vetru. Drugi drhtaj pre|e preko kratke dlake wegovog neokaqanog
pla{ta... pla{ta beloga kao sneg, od grive do repa.
Uznemiren i iznena|en, kowi} je podrhtavao na dugim nogama, vitkim kao
vretena. Ali nije be`ao. Stajao je nepomi~no pred de~akom.
Pogledi im se sreto{e.
Folkov zaneseni osmeh kao da je op~inio mladu pla{qivu `ivotiwu.
@drebe je {irom otvaralo svoje blage i pomalo tu`ne o~i.
F
103
Kowi tako gledaju ~oveka kad ga dobro poznaju, kad su mu prijateqi.
Onda poku{avaju da s wim razgovaraju, {ire}i nozdrve, dok im gubica
blago podrhtava.
Uzbu|eni de~ak bojao se da ne upla{i tog divnog malog kowa. Nije
smeo ni da se pokrene. Najzad se osmelio. Nagnuv{i se, on sasvim lagano
pru`i ruku, stidqivo poku{avaju}i da pomiluje kowi}a.
Istog trenutka sinu plamen u ogromnim o~ima `drebeta. Ono posko~i,
naglo se prope. A zatim se jednim skokom, sagnute glave, baci u trsku.
Folko je bio zadivqen. ^inilo mu se da je sve to bio samo san. Divna
bela prilika je i{~ezla.
De~ak se popne na obalu. U raskva{enoj zemqi ocrtavao se trag
maju{nih kopita.
Folko se prikradao kroz trsku.
Na mrkocrvenoj ravnici, oko dvadesetak stopa daqe, stajala je kobila
vitkih bokova, bela, obavijena dugom srebrnastom grivom. Pasla je kre}u}i
se lagano i zubima kidala ~itave bokore trave. Pored we je pomamno
poskakivalo weno sne`nobelo `drebe.
Folko se pribli`i. Vi{e nije mislio na vreme, na ve~e koje se
spu{talo. Bio je veoma daleko od majura dede Euzibija. Bosonog, ne~ujno
se kretao po pesku. Ali kobila je osetila da joj se neko pribli`ava. Ona
zarza dozivaju}i `drebe, koje se istog ~asa vrati u galopu i pripi uz wene
sapi.
#Kobila }e pobe}i...", pomisli Folko.
Znao je da su divqi kowi veoma nepoverqivi i ne dopu{taju da im se
~ovek pribli`i.
Na svoje veliko iznena|ewe Folko opazi da kobila nije bila
upla{ena. Ona se ~ak nekoliko koraka pribli`i de~aku. Zatim zastade,
posmatraju}i kako joj prilazi.
_ Lepotice moja _ re~e Folko. _ Ti me se ne boji{...
Bio je sada ve} sasvim blizu. Kobila ispru`i dugu belu glavu wu{e}i
de~aka, kao da ho}e da obrsti pramenove wegove nemirne kose.
_ Mir, lepotice... dopusti da te milujem...
Folko je zavukao prste u svilenkastu grivu. Kobila je priklonila
glavu do de~akovog ramena.
Ali Folko je `eleo da pripitomi lepo `drebe. A ono je bilo isto
toliko divqe koliko je wegova majka bila krotka. @drebe se neprestano
ritalo. Poku{avalo je da ga ugrize, jo{ uvek priqubqeno uz maj~ine sapi.
Da bi ga umirila, kobila mu je lizala nozdrve.
_ Pa ipak, kowi}a kao da je privla~io Folkov glas, glas ne`niji i od
milovawa.
104
_ Mir, Bela Grivo!... Mir...
Bela griva!... Ovo lepo ime navrlo je odmah de~aku na usta. Ime na
koje }e `drebe umeti vrlo brzo da se odazove.
_ Ne boj se!... Ja }u se vratiti, Bela Grivo. Vrati}u se uskoro da te
vidim. I nas dvojica bi}emo prijateqi.
Imao je samo toliko vremena da se vrati na majur pre no {to padne no}.
Folko je jurnuo na obalu, usko~io u ~amac, zarinuo veslo. A onda je
sna`nim zamahom poterao ~un natrag.
Nije ni slutio da su ga izdaleka pratila dva ~oveka. Dobro sakriveni
u ~estaru, ~ekali su da se de~ak udaqi.
Bila su to dva ~ergara, kowokradice.
Folkov ~amac pro|e nedaleko od wih.
_ Siguran si da nas nije video? _ re~e sasvim tiho mla|i ~ergar sa
zlatnim alkama u u{ima.
105
_ Svega se pla{i{, ~ak i jednog derana... _ podsmehnuo se drugi, stariji
~ovek preplanula lica i potpuno sede kose.
_ A ako je de~ak sa manade?...
_ Ne _ re~e stariji. _ Ku}a vlasnika manade udaqena je ~itavu miqu.
Nalazimo se usred mo~vare. Dobro poznajem ovaj kraj. Pro{ao sam ovuda pre
godinu dana... Video si i sam, Pedro. Imamo sre}e. Kobila nije pla{qiva.
Dozvolila je malom da joj se pribli`i.
_ Mo`da ga poznaje.
_ Ne _ re~e stariji ~ergar.
_ Zna~i da su je qudi ve} jahali.
_ Sasvim sigurno, Pedro.
_ Bi}e mnogo te`e otresti se `drebeta _ re~e ~ergar sa zlatnim alkama.
_ Za `drebe }u se ja pobrinuti, Pedro _ podsmehnu se stari. _ Imam
iskustva. Ti samo pripremi zamku i daj mi konopac. Zna{ li {ta treba da
radi{?
_ Znam. Ali _ pogledaj! Rekao bih da je kobila uznemirena. Wu{i vazduh. Je li mogu}e da je ona nawu{ila?...
_ Nema opasnosti, Pedro. Vetar duva u suprotnom pravcu prema mo~vari.
No} }e se brzo spustiti. Kobila }e hteti da se pribli`i svom ~oporu.
Nemamo vremena za gubqewe.
_ Idem da savijam `buwe _ re~e mla|i ~ergar.
_ Da, ti ostani {to daqe. Sakrij se i budi spreman da kobili
prepre~i{ put. Ja }u otpuzati do onog {umarka. Vidi{ li ga?... Dakle, jesi
li razumeo? ^eka}e{ me ovde. Ja }u upla{iti kobilu i uhvatiti `drebe pre
nego {to ona opazi da ono vi{e nije pored we. Onda }e{ joj obaviti zamku
oko predwe noge. Kobila }e se spota}i. A onda je na{a. Hajde, Pedro... De~ak
je sad ve} daleko.
(Odlomak iz romana #Bela Griva")
Rene Gijo
majur - poqsko imawe sa zgradama
i zemqom, sala{
~ergar - onaj koji se mnogo seli,
preme{ta iz mesta u mesto, skitnica
~opor - skup `ivotiwa, krdo
zarza - oglasiti se rzawem,
zawiskati
zamka - naprava u obliku om~e ili
petqe name{tene za hvatawe
divqa~i
Kad se Folko prvi put susreo sa mladim `drebetom? Kako je izgledalo
to `drebe? Opi{i Folkov susret sa kobilom. [ta je Folko `eleo?
[ta je rekao `drebetu? Ko je pratio Folkovo kretawe? O ~emu su
razgovarali ~ergari? [ta su isplanirali?
106
ALISA U ZEMQI ^UDA
Kwiga #Alisa u Zemqi ~uda" je puna neobi~nih doga|aja. U woj se
Alisa susre}e sa mnogim ~udesnim i zanimqivim bi}ima.
Me|utim, kad je Zec iz xepa na prsluku
izvadio ~ak i jedan pravi sat, pogledao je u wega pa odjurio daqe.
Alisa je sko~ila. Sinulo joj je kroz
glavu da nikada dotle nije videla zeca sa
xepom na prsluku a jo{ mawe da iz xepa vadi
sat. Gore}i od radoznalosti, potr~ala je
preko poqa za zecom i imala je sre}u da u
posledwem trenutku vidi kako on nestaje u
jednoj velikoj ze~joj rupi u {ipragu.
Odmah za wim uletela je Alisa u rupu, ni u jednom trenutku ne pomi{qaju}i kako }e iz we izi}i.
Ze~ja rupa je u po~etku vodila pravo napred, kao
tunel, a zatim se naglo spu{tala, tako naglo da Alisa uop{te nije imala
vremena da pomisli da treba da se zaustavi, pa je tako po~ela da pada niz
jedan vrlo dubok bunar.
Da li {to je bunar bio vrlo dubok, ili {to je padala vrlo lagano, tek
je Alisa imala dovoqno vremena da, padaju}i sve dubqe i dubqe, razgleda oko sebe i da se u ~udu zapita {ta li }e se daqe dogoditi. Prvo je
poku{ala da baci jedan pogled nani`e da vidi gde li }e dospeti, ali bilo
je suvi{e mra~no da bi mogla da sagleda bilo {ta. Zatim je pogledala u
strane bunara i spazila da su ispuwene ormanima i policama za kwige.
Ovde-onde videla je zemqopisne karte i slike koje su visile na klinovima. Prilikom padawa uzela je sa jedne police }up na kome je pisalo
#MARMELADA OD POMORANXE", ali _ da grdnog li razo~arewa _ }up je
bio prazan! Nije htela da baci }up, jer se pla{ila da nekoga ne ubije, pa
ga je zato stavila u jedan orman pored koga je padala.
#Eto!" _ razmi{qala je Alisa _ #posle ovakvog padawa kotrqawe niz
stepenice bi}e za mene prava sitnica! Ala }e se ~uditi svi kod ku}e kako
sam hrabra! Ne bih pisnula ~ak ni kad bih pala s vrha ku}e!"
Dole, dole, dole... Zar ovom padawu nikad ne}e biti kraja? #Ba{ bih
volela da znam koliko sam kilometara pala do sada!"_ uzviknula je. #Mora
da sam dospela ve} negde blizu sredi{ta zemqe... ^ekaj da se setim: to bi
bilo oko 6000 kilometara, ~ini mi se..."
...
107
Dole, dole, dole... Alisa nije imala nikakvog drugog posla, i zato je uskoro po~ela ponovo sama sa sobom da razgovara: #Ala }e Dini ve~eras biti
dosadno bez mene!" (Dina je bila wena ma~ka.) #Nadam se da }e se setiti da joj
posle podne dadu wen tawiri} mleka. Draga moja Dina, kako bih volela da si
sa mnom ovde dole! Sve se pla{im da u vazduhu nema nijednog mi{a, ali mogla
bi da ulovi{ nekog {i{mi{a; zna{, to je skoro isto {to i mi{. A ba{ bih
volela da znam da li ma~ke jedu {i{mi{e?" Tada se Alisi prili~no pridremalo, pa je sawivo ponavqala ~as: #Da li ma~ke jedu {i{mi{e? Da li ma~ke jedu
{i{mi{e?" _ ~as #Da li {i{mi{i jedu ma~ke?" Jer, zna{, po{to nije umela
da odgovori ni na jedno pitawe, to onda nije ni bilo va`no kako ga je postavqala. Ose}ala je ve} da je san hvata, i taman je po~ela da sawa kako se {eta
sa Dinom dr`e}i je za {apu i kako je vrlo ozbiqno pita: #Slu{aj Dino, reci
mi istinu _ da li si ti kadgod pojela nekog {i{mi{a?" _ kad odjednom bup!...
tup!... Alisa pade na hrpu suvoga li{}a i zavr{i se weno padawe.
Alisa se nije nimalo udarila i odmah je sko~ila na noge. Pogledala
je gore, ali nad wom je bila potpuna tama. Pred wom se opet otegao nekakav duga~ak hodnik kojim je Beli Zec `urno odmicao. Morala je da po`uri
da joj ne umakne. Kao vihor potr~ala je za wim. Beli Zec zaokrenu za ugao
hodnika, tako da je jedva dospela da ~uje kako je rekao: #Tako mi u{iju i
brkova, ala vreme leti!" Bila mu je skoro za petama kad
je zaokretala za ugao, ali ipak sti`e
kasno. Na{la se u duga~kom niskom
hodniku, osvetqenom nizom lampi
koje su visile sa tavanice.
S obe strane hodnika bilo
je mnogo vrata. Alisa po|e
du` jedne strane, od vrata
do vrata, a zatim se vrati
drugom stranom, ali sva
su vrata bila zakqu~ana.
Najzad tu`no krenu
sredinom hodnika,
razmi{qaju}i kako li }e
uop{te izi}i odatle.
Odjednom nai|e na
trono`ni sto~i}, sav od
stakla. Na sto~i}u je bio samo
jedan zlatan kqu~i}, pa Alisa
odmah pomisli da to mora da je kqu~i}
od nekih vrata u hodniku. Ali, prevarila se!
108
Ili su brave bile velike, ili je kqu~i} bio mali, tek wime nije mogla da otkqu~a
nijedna vrata. Ipak, kad je tako po drugi put zare|ala od vrata do vrata, nai|e na
nisku zavesu, koju dotad nije opazila, i iza koje su bila vrata{ca visoka tridesetak santimetara. Ona poku{a da stavi zlatni kqu~i} u tu bravu i mnogo se obradova... bio je potaman!
Alisa otkqu~a i otvori vrata{ca, pa vide da ona vode u mali prolaz,
gotovo ni{ta ve}i od rupe nekog pacova. Kleknu, pa kroz prolaz ugleda
najlep{u ba{tu koju je ikada videla. Tako je `elela da izi|e iz tog
mra~nog hodnika i da proluta me|u onim lejama raznobojnog cve}a i onim
sve`im vodoskocima, ali ni glavu nije mogla da provu~e kroz vrata.
#A ~ak i kad bi mi glava u{la" _ pomisli sirota Alisa _ #ne bi mi
mnogo vredela bez ramena. O, {to bih volela da mogu da se uvu~em kao
durbin! Mislim da bih to i mogla, samo kad bih znala kako da po~nem."
Jer, zna{, dotle je do`ivela tako mnogo neobi~nog, da je po~ela verovati
da gotovo ni{ta nije nemogu}e.
Ipak joj se u~ini da nema smisla da ~eka pred tim vrata{cima, pa se vrati
sto~i}u, nadaju}i se da }e na wemu na}i neki drugi kqu~ ili bar neku kwigu, koja
bi joj objasnila kako ~ovek da se uvu~e kao durbin. Sad je na{la na stolu jednu
bo~icu (#Ta, svakako, nije ovde ranije bila" _ re~e Alisa.) O grli}u bo~ice visila je ceduqa, na kojoj je lepim, krupnim {tampanim slovima pisalo: #PIJ ME!"
Mnogo je to lepo re~eno: #Pij me!", ali mudra mala Alisa nije htela da
to u~ini bez razmi{qawa. #Ne, prvo }u da pogledam" _ re~e _ #i vidim da
li na woj pi{e otrov". Jer Alisa je ~itala nekoliko pou~nih pri~ica o deci
koja su se opekla, ili koja su pojela divqe `ivotiwe ili su ih zadesile
mnoge druge neprijatnosti, samo zato {to nisu htela da se dr`e jednostavnih
pouka svojih prijateqa, kao na primer: usijani `ara~ }e te ope}i ako ga du`e
dr`i{ u ruci; iz prsta obi~no pote~e krv ako se ja~e pose~e{ no`em. Isto
tako Alisa se se}ala da nije dobro mnogo piti iz boce na kojoj pi{e otrov,
jer }e to neminovno da ti pri~ini neugodnosti _ ranije ili kasnije.
Me|utim, na ovoj boci nije pisalo otrov i zato se Alisa usudila da
oku{a wenu sadr`inu. Po{to je osetila da je vrlo prijatnog ukusa (imala
je, neki pome{ani ukus na pitu od tre{awa, {ato, ananas, pe~enu }uretinu,
medewake i topao pr`en hleb namazan maslacem), ona je brzo ispila do dna.
(Odlomak iz kwige #Alisa u Zemqi ~uda")
Luis Kerol
Kako je Alisa dospela u Zemqu ~uda? Opi{i kako je izgledala ze~ja rupa.
[ta je Alisa do`ivela u toj rupi? ^emu se ~udila? O ~emu je razmi{qala?
^ega se pla{ila? Kad je Alisa po~ela da razgovara sama sa sobom? Kad je
bila najtu`nija? [ta je sve prona{la na staklenom sto~i}u?
109
BESKRAJNA PRI^A
#Qudske strasti su zagonetne, a sa decom je kao sa odraslima... Strast
Bastijana Baltazara Buksa bile su kwige."
astijanove misli su se nerado vra}ale stvarnosti. Bilo
mu je drago {to Beskrajna
pri~a nema nikakve veze sa
wom. Nije voleo kwige u kojima bi
se na dosadan i turoban na~in pripovedalo o sasvim obi~nim do`ivqajima iz sasvim obi~nog `ivota
sasvim obi~nih qudi. Toga je u
stvarnosti bilo napretek, za{to
bi jo{ i ~itao o tome? Osim toga,
nije mogao da podnese da ga
pisac ube|uje u ne{to. A u
kwigama te vrste, mawe
ili vi{e otvoreno, uvek se
ne{to tako poku{avalo.
Bastijan je bio osobito sklon kwigama koje su
bile uzbudqive ili vesele,
ili onima uz koje se moglo
sawati. Voleo je kwige u
kojima su izmi{qeni likovi do`ivqavali divne avanture, koje su ga navodile da i sam izmi{qa.
A to je umeo! Mo`da je to bilo jedino {to je stvarno umeo: da zamisli ne{to tako jasno da to gotovo vidi i ~uje.
Dole, u razredu, trebalo je uskoro da po~ne ~as poznavawa prirode na
kojem se uglavnom govori o tu~ku i pra{nicima. Bastijan se radovao {to
sedi ovde gore u svom skrovi{tu i mo`e da ~ita. Smatrao je da je ova kwiga
upravo za wega, ba{ prava kwiga!
B
***
Graograman se ponovo uspravio do svoje pune visine i pogleda dole na
Bastijana.
110
_ Verujem gospodaru da imamo o mnogo ~emu da razgovaramo. Mo`da
mogu da ti otkrijem tajne, koje ne poznaje{. A mo`da mo`e{ ti meni da
objasni{ zagonetku mog postajawa, koja je za mene tajna.
Bastijan klimnu glavom.
_ Ako je mogu}e zamolio bih te prvo da ne{to popijem. Vrlo sam
`edan.
_ Tvoj sluga slu{a i pokorava se _ odgovorio je Graograman, _ da li
bi gospodaru blagoizvoleo da sedne{ na moja le|a? Odne}u te u tvoj dvorac, gde }e{ na}i sve {to ti je potrebno.
Bastijan se vinu na le|a lava. Obema rukama se ~vrsto uhvatio za
wegovu grivu u kojoj su pojedini pramenovi goreli kao tanak visok plamen.
Graograman okrenu glavu ka wemu.
_ ^vrsto se dr`i, gospodaru, jer ja sam brz trka~. I, moli}u te jo{
ne{to gospodaru, sve dok si u mom kraqevstvu ili ~ak sa mnom _ obe}aj mi
da nipo{to, ni za trenutak ne}e{ skinuti medaqon, koji te {titi!
_ Obe}avam ti _ re~e Bastijan.
Tada lav krenu, isprva jo{ polako i dostojanstveno, a zatim
sve br`e i br`e. Bastijan je za~u|eno posmatrao kako
su krzno lava i wegova griva mewali boju na
svakom novom pe{~anom bre`uqku, uvek u
skladu sa bojom dine. Graograman je
silovitim skokovima prelazio sa jednog
vrha na drugi, jurio tako brzo da su
wegove velike {ape jedva dodirivale tlo.
111
A krzno mu je sve br`e i br`e mewalo boju, sve dok Bastijanu nije po~elo da
treperi pred o~ima jer je video sve boje odjednom, kao u dugi. Morao je da
zatvori o~i. Pakleno vreli vetar fijukao mu je oko u{iju i trzao mu ogrta~,
koji je lepr{ao za wim. Osetio je pokrete mi{i}a u telu lava i mirisao
zamr{enu grivu, koja je {irila opor, uzbudqiv miris. De~ak je ispustio
prodoran, pobedni~ki krik nalik kriku ptice grabqivice, a Graograman mu
odgovori rikom od koje pustiwa zadrhta. U ovom trenutku wih dvojica bili su
jedno, ma koliko da je ina~e bila razlika me|u wima. Bastijan je bio kao opijen i do|e sebi tek onda kada za~u Graogramanove re~i:
_ Stigli smo, gospodaru. Da li bi blagoizvoleo da si|e{?
Jednim skokom Bastijan se spusti sa le|a lava na pe{~ano tlo.
Pred sobom ugleda kr{evito brdo od crnog stewa _ ili su to bile
ru{evine nekog starog rudnika? Nije znao {ta je, jer je kamewe le`alo ili
razbacano unaokolo, napola prekriveno {arenim peskom, ili oblikovalo
sada ve} razru{ene svodove, zidove, stubove i terase, izbrazdane dubokim
pukotinama i tako glatke, kao da je jednom davno pe{~ana oluja ugla~ala
sve wihove uglove i neravnine.
_ To, gospodaru _ ~uo je glas lava kako ka`e _ to je moj dvorac i moj
grob. U|i unutra i dobrodo{ao kao prvi i jedini Graogramanov gost.
(Odlomak iz kwige #Beskrajna pri~a")
Mihail Ende
U romanu #Beskrajna pri~a" glavni lik je de~ak Bastijan koji pomo}u
ma{te stvara jedan svoj, novi, svet.
Potrudi se da prona|e{ kwigu i do kraja otkrij Bastijanovu ma{tovitost. A onda, pu{taju}i svojoj ma{ti na voqu, stvori svoj zami{qeni
svet. [ta bi u wemu bilo najva`nije?
Zamisli i napi{i {ta bi moglo biti u tvojoj pri~i bez kraja.
112
STEFANOVO DRVO
(iz detiwstva Stefana Lazarevi}a)
O
vo je pri~a o tome kako je jedan Stefan upoznao svoje drvo. Jedan
neobi~an Stefan jedno neobi~no drvo...
***
Kad su pre{li preko mosta, majka povede Stefana prema obli`woj
{umi. ^im su do{li do {ume re~e mu:
_ U|i u {umu, ali se ne udaquj odvi{e. Ja }u te ~ekati na ovom mestu,
sa Tr~kom. Tu, u {umi, ima jedno drvo kojem mo`e{ poveriti sve {to te
ti{ti. Potra`i ga. Ume}e{ da ga prepozna{. Reci mu i ono {to nikome ne
bi rekao, ~ak ni meni. Ne boj se. Drvo }e ti pomo}i da skine{ prsten sa
srca. Tr~ko, ostani sa mnom.
Pas koji se bio spremio da po|e za de~akom, poslu{no stane.
Stefan po~e zalaziti u {umu. Kora~ao je oprezno: znao je da se mora
dr`ati samo jednog pravca da ne bi zalutao. ^im se na{ao u mraku {ume
stalno se osvrtao da proveri vidi li se ivica isko{ene livade na kojoj je
bio ostavio majku i Tr~ka. Da, livada se jo{ videla, ali majka vi{e nije.
Ni Tr~ko. Ali Stefan je znao da ga oni ~ekaju.
Korak po korak, zalazio je sve dubqe. Drveta su ga okru`ivala i wemu
se, u prvi mah, u~ini da su sva ista: kako onda da prepozna ono drvo kojem
se mo`e poveriti? Srce mu je sve ja~e udaralo a i onaj prsten kao da ga je
sve ja~e stezao. Odlu~i da zastane i pogleda oko sebe. [uma je bila gusta
i puna tmine ali ti{ina je bila prijateqska. Sun~evi zraci su ipak gde-gde
padali do samog tla, kao krupni zlatnici. Tle je bilo meko i mirisno. Iz
Stefana je polako ~ilela bojazan, po~eo je s pa`wom da zagleda svako drvo.
Ubrzo je shvatio da se drveta, naizgled tako sli~na, me|u sobom i te kako
razlikuju. Svako je, u stvari, bilo druk~ije. Svako je imalo ne{to posebno
i u na~inu na koji je pu{talo korewe, i u na~inu na koji je bilo izraslo i
oblikovalo grawe i li{}e, svoju krunu. Bilo je tu vrlo starog drve}a, ali
i mladog, Stefanu se u~ini da jedno od wih, ba{ ono koje izgleda najve}e
i najstarije, pru`a grane prema wemu kao da ga priziva. Da, stvarno: grane
se pru`aju ka Stefanu i {umore li{}em, nekako naro~ito. A vetra nema.
Stefan se sasvim pribli`i drvetu; stablo mu je bilo toliko {iroko
da ne samo Stefan, nego ni otac, knez Lazar, ne bi mogao da ga obuhvati
rukama. Mo`da bi mogli da ga obuhvate, ali svi zajedno, dr`e}i se za ruke,
otac sa svojim vitezovima Jug-Bogdanom, Milo{em Obili}em i Ivanom
Kosan~i}em. Mo`da.
113
Stefan stade uz
stablo, pewu}i se preko
debelog drvetovog korewa, koje se probilo
iznad zemqe, kao preko stepenica. Kora stabla je bila
debela i jako izbrazdana. Ne znaju}i zbog ~ega, Stefan
nasloni obraz na tu izbrazdanu koru i odjednom oseti kako
iz we izbija neka velika, topla dobrota. Prosto ga je
zapqusnula. De~ak odahnu: na{ao ga je, to je wegovo drvo.
_ Mogu li tebi sve da ka`em? _ {apnu.
_ Dabogme da mo`e{, Stefane _ za~u
se. _ Ve} dugo te ~ekam.
Stefan pogleda oko sebe i ne vide
nikoga.
_ Dole sam _ re~e glasi}.
U podno`ju drveta, kod samog ogromnog korewa,
Stefan ugleda maju{nog ~ove~uqka s bradom. Mi
danas znamo da je to mogao biti patuqak sli~an,
recimo, dobrom U~i iz bajke o
Sne`ani i sedam patuqaka i da
dobri patuqci obavezno nose brade.
114
Ali to Stefan, u ono vreme, nije mogao da zna. Ipak se nimalo nije upla{io.
_ Ja sam ~uvar ovog drveta. @ivim u wemu. Molim te, nasloni lice i
ruke na koru, zatvori o~i i poku{aj da ispri~a{ {ta te to mu~i.
Dok je gledao i slu{ao ~ove~uqka, Stefan oseti veliko poverewe. Bio
je siguran u to da mu se, dok je to malo {umsko bi}e uz wega, ni{ta r|avo
ne mo`e dogoditi. Prisloni {ake i lice uz koru starog drveta i zatvori
o~i. Prvo je, tako naslowen, dugo }utao a onda je po~eo da govori.
Ispri~ao je sve: kako je on jedan slab de~ak koji ume da u~i slova i
brojeve, da se slu`i wima, ume da pamti stare re~i i ~itave pesme, ume da
ra~una _ ali ne ume ni{ta od onih ve{tina u kojima je potrebna snaga tela.
A otac ga je odveo da u~i ma~evawe, o~ekuje od wega da postane dobar
ma~evalac, samo je ma~ toliko te`ak da on ni{ta s wim ne mo`e. Ni da ga
podigne, a nekmoli da se ma~uje. I jo{ se boji da nikad ne}e umeti da baca
kopqa, ni da ga|a strelom i lukom, ni da upravqa kowem. Osta}e, zauvek,
najslabiji i najnespretniji de~ak na svetu i zato }e, takav, razo~arati svog
oca. Mati mu ka`e da je pametan i sposoban, ali {ta to vredi kad on zna
da nije ni za {ta a od tog saznawa mu se napravio jedan prsten oko srca
koji ga ste`e, do prskawa.
Kad je zavr{io, primeti da su mu i {ake i kora drveta mokri od suza.
Nije ni opazio da pla~e ali oseti kao da je prsten popustio malo svoj stisak. U svakom slu~aju, mnogo je lak{e disao.
_ Molim te, budi dobar i ispri~aj mi sve to jo{ jednom. Hteo bih sve
da zapamtim a vi{e nisam mlad, te{ko pamtim _ re~e ~ove~uqak.
Stefan ponovi svoju pri~u pa, po{to mu ~ove~uqak objasni da jo{ nije
zapamtio svaku pojedinost, ponovi je jo{ jednom. Tada mu ~ove~uqak, koji
je sada ~u~ao na grbini drvetovog korena, re~e:
_ Ume{ li da oslu{kuje{ sebe?
_ Mislim da umem _ odgovori Stefan, malo za~u|en. Nikad ga niko
nije pitao tako ne{to. Ali su {umski duhovi, vidite, bili skloni da
postavqaju neobi~na pitawa.
_ Odli~no. Onda oslu{ni sebe pa mi reci da li ti srce jo{ lupa
onako jako kao kad si u{ao u {umu i dolazio dovde? I {ta je sa tim
prstenom?
Stefan oslu{nu sebe.
_ Ne _ re~e. _ Srce i ne ~ujem, a prstena kao da vi{e nema.
_ Nemoj odmah u to da poveruje{. Sad ga nema, zato {to nema tvoje
strepwe, ali se i strepwa i prsten lako mogu vratiti. Samo da zna{: ako
se i vrati, taj }e te prsten sve mawe stezati. Za{to? Zato {to }e{ ti
postati najboqi u ma~evawu, i u svim drugim ve{tinama, ako me poslu{a{. Ovako }e{ uraditi. Prvo }e{ zamoliti svog u~iteqa da ti dozvoli
115
da ponese{ sobom, iz ve`baonice, svoj ma~. Zatim }e{ ga svakog jutra, podneva i ve~era dizati. Prvo }e{, kad podi`e{ ma~, brojati do deset: di`i
ga polako, dr`i ga i broj. Tako tri dana po tri puta dnevno. Onda }e{ brojati do dvadeset _ {est dana, isto po tri puta dnevno, pa do trideset,
sedam dana, i sve tako dok ne stigne{ do stotine. I u~iteq }e odobriti to
tvoje ve`bawe. Primeti}e{, posle izvesnog vremena, kako ma~ postaje sve
lak{i u tvojoj ruci a ruka sve sna`nija i spretnija. Kad postane toliko lak
da mo`e{ da ga dr`i{ koliko ho}e{ i da radi{ s wim {ta ho}e{ _ onda
po~ni da u~i{ ma~evawe. Bi}e{ ti dobar ma~evalac, vide}e{, i ~udi}e{
se svojoj nekada{woj nespretnosti. Ako me poslu{a{ i bude{ strpqiv i
istrajan u ve`bama, otac }e se ponositi tobom. Ali molim te da mi ne{to
obe}a{.
_ [ta to? _ pitao je Stefan.
_ Kad postane{ najboqi u ma~evawu i u drugim ve{tinama, obe}aj mi
da se nikada ne}e{ podsmevati neve{tijima od sebe. I da nikada ne}e{
napadati slabe i siroma{ne.
_ Obe}avam _ izlete Stefanu.
_ Dobro, pamti {ta si obe}ao. A ~im oseti{ da ti se prsten opet vratio _ to }e se doga|ati, sigurno _ do|i ovde, kod nas. Tvoje drvo i ja,
wegov duh, uvek }emo te ~ekati. A sad po`uri _ dugo si se zadr`ao.
^ove~uqak sko~i i nestade pod ogromnim grbavim korenima drveta.
Stefan punim plu}ima udahnu {umski vazduh i potr~a.
(Odlomak iz #Kwige za Marka")
Svetlana Velmar-Jankovi}
ti{tati - zadavati bol, muku,
te{ko}u, mu~iti
strepwa - uznemirenost,
predose}awe opasnosti
grbina - izbo~ina
duh - natprirodno bi}e (dobro
ili zlo) koje ima mo} da deluje u
`ivotu prirode i ~oveka
Zbog ~ega je majka povela Stefana u {umu? Kako se Stefan ose}ao
kad je za{ao duboko u {umu? Po ~emu je otkrio drvo kojem mo`e da
se poveri? [ta je ~ove~uqak rekao Stefanu? Kako je postupio
Stefan? Koja neobi~na pitawa je ~ove~uqak postavio de~aku? Za{to
je va`no da ~ovek oslu{kuje sam sebe? ^ega se najvi{e pla{io de~ak?
Ko ga je oslobodio straha? [ta je {umski duh savetovao de~aku? [ta
mu je Stefan obe}ao?
116
PODELA ULOGA
Lica: REDITEQ, MIRKO, PAVLE, BRANKO, MILE i DEVOJ^ICA.
(Na pozornici je sto za kojim sedi rediteq, koji pred sobom dr`i neke hartije. Sa desne
strane su stolice na kojima sede de~aci i devoj~ice.)
REDITEQ: Sada, drugovi, kada
ste saslu{ali sadr`aj komada,
koji }emo izvoditi na {kolskoj
priredbi, hajde da pre|emo na
podelu uloga a onda }emo
po~eti sa probom.
Sla`ete li se?
SVI: Sla`emo! Sla`emo!
REDITEQ: Dobro, da po~nemo.
Da vidimo ko }e u na{em
komadu igrati Magarca?
(Nastane tajac. Svi de~aci }ute pokuweni i oborene glave. Nakon kratke pauze.)
Dakle, drugovi, pitam vas: ko }e igrati Magarca? Hajde, neka se javi ko }e, pa
da pre|emo na druge uloge. Nemamo vremena da gubimo. (De~aci i daqe sede
onako i }ute. Devoj~ica se sme{ka). Drugovi, nemojmo tako. Ho}emo li da igramo
ovaj komad ili ne}emo? Ne}emo vaqda da ga odbacimo zato {to ne mo`emo
da podelimo uloge. Hajde, Mirko ho}e{ li ti?
MIRKO: A, ne, ne ja }u igrati Vu~jaka. Umem svojski da lajem i da re`im.
Boqi ~uvarku}a ne treba. Eto: vau, vau, vauuuu.
REDITEQ: Dobro. Onda ti, Pavle.
PAVLE: Izvini, ja }u biti Lav. Ja mogu da riknem da me ~uju odavde do
zoolo{kog vrta. A onda se tamo sve zveri pokuwe i skupe, a samo mi lav
odgovara: Uuuu...
REDITEQ: Dobro, onda }e{ ti biti Lav. Ali ko }e biti Magarac? Branko,
ho}e{ li ti?
BRANKO: A ne, ja }u biti Lovac. Ja sam najboqi strelac u razredu. (Pokazuje
de~ju pu{ku, koju je do tada dr`ao izme|u nogu.) Evo, ja se od svoje pu{ke ne odvajam ni dawu ni no}u.
REDITEQ: Ma dobro, drugovi. Neko ipak treba da igra Magarca, ako ne
`elimo da otka`emo na{u ta~ku. Mile, ho}e{ li ti?
MILE: Ja }u igrati Pajaca. (Naglim pokretom zapra{i puderom lice i onda izlazi
pred rediteqev sto.) Prevrta}u se sve ovako. (Prevrne se nekoliko puta preko glave
i ustane.) Ako treba, mogu i pedeset puta.
118
REDITEQ: Eto sad! Ne mo`e{ ni ti. Dobro, pa ko }e onda da igra Magarca?
(Qutito.) ^ujete li me vi?
DEVOJ^ICA (Ustane, pri|e reditequ i ne{to mu {apne, pa se vrati na svoje mesto.)
REDITEQ (Sme{ka se.): Ah, da, zaboravio sam da vam ka`em ne{to vrlo
va`no. Rekao sam vam da u komadu Magarac treba da jede seno koje le`i
pred wim. Da, tako }e izgledati gledaocima a on }e u stvari jesti {trudlu
s makom. (Me|u de~acima nastane kome{awe.) [trudla }e se nalaziti u jaslama
usred sena, ali tako da to gledaoci ne}e videti. To je trebalo odmah da
vam ka`em. Dakle, drugovi, ko se javqa da igra Magarca?
MIRKO: Ja }u. Ja umem da wa~em boqe nego pravi magarac: ia, ia, iaaa!
PAVLE: Ja }u. Ja }u. Ja umem da se ritam kao niko. (Pokazuje.)
BRANKO: Ne, ne, ja }u. Umem da se ukopam u mestu da me niko ne mo`e
pomeriti. Ne}e me na}i ni deset wih. (Zauzima pozu.) Probajte pa vidite.
MILE: Ja }u, ja }u. (Pri|e reditequ.) Umem da se vaqam i da di`em sve ~etiri
uvis kao pravi magarac. (Legne na le|a i di`e ruke i noge uvis i wa~e.) Ia, ia,
iaaaa!
SVI DE^ACI (Uglas): Ja }u, ja }u, ja }u...
REDITEQ: Ej, stanite malo! Otkud sada odjednom svi ho}ete da igrate
Magarca. Toliki mi magarci nisu potrebni. Ja za ovaj komad tra`im samo
jednoga i potra`i}u ga negde drugde. (Iza|e, a de~aci ostanu pokuweni.)
Zavesa
Gvido Tartaqa
Ko se pojavquje u ovoj predstavi? Ko je delio uloge?
Kad je nastao problem? Koju ulogu niko nije hteo da prihvati? [ta je
devoj~ica {apnula reditequ? Kad su svi de~aci po`eleli da igraju
Magarca? [ta je ovde sme{no? Kako je tada postupio rediteq? Za{to
su de~aci bili pokuweni?
Pozori{na predstava se izvodi na pozornici, i to u pozori{tu ili
na drugom mestu, na osnovu odabranog dramskog teksta. Rediteq je
osoba koja glumcima dodequje uloge i odlu~uje o na~inu na koji }e
predstava biti izvedena. Uputstvo reditequ i glumcima napisano je u
zagradama i naziva se remarka ili didaskalija.
Podelite uloge i izvedite predstavu u svojoj u~ionici. Rediteq mo`e
da bude va{ u~iteq. Potrudite se da svoje uloge nau~ite napamet i da
tekst izgovarate te~no, {to prirodnije.
119
PRI^A O PRINCU JEDINCU
BAJKA ZA IZVO\EWE
SCENA PRVA
U CARSKOJ PALATI PRINC JEDINAC PATI
Lica: PAS ZAKERALO i MA^OR PRIPOVEDALO
(Osvetqena carska palata. Velika otvorena dvokrilna vrata, presto i pred wim par
{irokih stepenika. Ma~or Pripovedalo i pas Zakeralo, spremni da pogledom prate
zbivawa na sceni.)
120
PAS ZAKERALO: Hajde, dru{kane, pusti glas! Za pri~u je pravi ~as!
MA^OR PRIPOVEDALO: (Sve~ano po~iwe.) Bio jednom jedan car... Dobar, ali
vrlo star.
PAS ZAKERALO: (Bezobrazno.) Pa {ta onda? Jaka stvar!
MA^OR PRIPOVEDALO: (Prekorno.) Zakeralo, opet zar?!
(Svetlost se poja~ava. Kroz vrata ulaze, ruku pod ruku, car i carica; bez re~i se naklone
publici i zauzmu svoja mesta na prestolu. Zakeralo ih gleda, op~iwen prizorom.)
PAS ZAKERALO: (Smeteno, kao da se izviwava.) Poneo me pri~e `ar... Gle, stvarno:
i carica i car!
MA^OR PRIPOVEDALO: Da, da... Uz cara be{e carica. Istina, pomalo bleda
lica, ali otmena i vrlo lepa.
PAS ZAKERALO: (Zgranuto.) Zar ne vidi{ da je bez repa?!
MA^OR PRIPOVEDALO: Za{to te to ~udi? U pitawu su qudi!
PAS ZAKERALO: (Odse~no.) Pas o lepoti - prema repu sudi!
MA^OR PRIPOVEDALO: (Zna~ajno.) Ako mi `eli{ pomo}i, ozbiqno se potrudi!
(Nastavqa.) Svetlom je caru svetla carica rodila divnog princa jedinca.
(Kroz vrata ulazi princ. O pasu mu je ma~. Blago se nakloni i bez re~i stane pored cara,
malo pognute glave. Poti{ten je.)
PAS ZAKERALO: (Iznena|eno.) Stani! Za pri~u su potrebna tri princa! Car iz
bajke mora imati tri sina. To je poznato jo{ od davnina! Za princa nema ve}e
sre}e od toga da se s bra}om nadme}e!
MA^OR PRIPOVEDALO: E, ba{ u tome i jeste stvar! Zabrinuo se stari car, a
ni{ta mawe i carica, zbog svog mezimca, sina jedinca!
PAS ZAKERALO: (@ustro.) Ih, da je imao bar jednog brata, pa da se late
prin~evskog zanata, da jedan drugog od ne~eg izbavi, pa da se vidi ko je onaj pravi
i tome otac carstvo da ostavi! (Mirnije.) Ili, ako `ele - bratski da ga dele.
MA^OR PRIPOVEDALO: Sva{ta se princu vrzmalo po glavi. Premi{qao kako sam
da se proslavi, da uz snala`qivost pravi~nost poka`e, i sve drugo {to mu, ve},
du`nost nala`e.
PAS ZAKERALO: Mo`da }e ovde ponajboqe biti carskoj porodici pri~u poveriti?
MA^OR PRIPOVEDALO: Priznajem, ta mi ideja prija! Da se odmorimo malo i ti
i ja!
(Odlomak iz istoimenog dramskog dela)
Branko Stevanovi}
Razgovor likova zove se dijalog. Dramski tekst je pisan u dijalozima.
121
PISAWE BROJEVA
Pravilno: jedanaest, trinaest, osamnaest, trideset, {ezdeset
Nepravilno: jedanajest, trinajest, osamnajest, triest, {esdeset
Pravilno: pedeset pet, sedamdeset osam, sto osamdeset devet,
dvadeset devet hiqada tri stotine pedeset i sedam;
U vi{e~lanim brojevima sve se re~i pi{u odvojeno.
Izme|u pretposledwe i posledwe re~i mo`e da se pi{e veznik i.
Ivana je ro|ena 15. aprila 1997. godine.
Moj drug je ro|en 16. 4. 1995. godine.
Moj brat proslavqa 18. ro|endan.
Ta~ka se pi{e uvek iza arapskih rednih brojeva.
Ivana je ro|ena 15. IV 1997. godine.
Most je sagra|en 28. XII 2001. godine.
Ta~ka se ne pi{e iza rimskih brojeva.
Ana je napisala datum svog ro|ewa na tri na~ina:
24. maj 1996. godine
24. 5. 1996. godine
24. V 1996. godine
Na tri na~ina napi{i datum svog ro|ewa.
Zaokru`i datume koji
su pravilno napisani.
1. 6 1995.
23. VII. 1995
18. 3. 1995.
6. avgust. 1995.
9. X 1995.
14 oktobar 1995.
122
Re{i zadatke i rezultate napi{i slovima.
140 . 4 =
226 . 3 =
12 . 5 =
3+9=
74 . 6 =
303 . 3 =
217 - 9 =
PEPEQUGA
BAJKA ZA PRIKAZIVAWE U TRI DELA
TRE]I DEO
CELA EVROPA BEZ LEVE CIPELE
Lica: PEPEQUGA, PEPINA, ROZA, MA]EHA, A\UTANT i HOR (tri devojke,
tri mladi}a)
(Opet kod ku}e. Sve isto, samo jo{ svuda stari pra{wavi portreti.)
PEPINA (igra i peva): Tras
tras _ tras _ tras _ tras!...
_ tras _ tras _ tras!...
PEPEQUGA (dolazi s Pepinom i zagleda se u stare pra{wave portrete): A {ta
je ovo?...
PEPINA (zastane u igri): Tupava Pepequgo!... To su slike na{ih slavnih i
~uvenih predaka... (obra}a se publici.) Re}i }u pred carom i princom:
#Nismo mi makar ko!"
(daqe igra i peva.)
Tras _ tras _ tras _ tras!...
tras _ tras _ tras _ tras!...
_
(zastane u igri.) #Va{e srce priawa uz moje, divna Pepino" rekao je princ
_ kao {to staklo priawa uz staklo kada se upotrebi vaserglas!" (igra i peva
daqe.)
Tras _ tras _ tras _ tras!...
tras _ tras _ tras _ tras!...
_ rekao je princ... #Fini ste u
(zastane u igri.) #Toliko ste fantasti~ni!"
bestraga"...
PEPEQUGA: A da li je princ i tebi ne{to rekao, Roza?...
ROZA: Ne... meni je rekao samo general: #Vi ste curice tap!" A princ je
govorio jednoj kraqici...
PEPEQUGA: O, to zna~i da je na dvorskom balu bila i neka kraqica?
PEPINA: Bila je jedna, ali sasvim obi~na... najobi~nija kraqica!...
ROZA: Svi su {aputali da je to bila kraqica lepote...
PEPINA: Lepote, ali sasvim obi~na... najobi~nije lepote!... Rekla mi je:
#Kraqica sam lepote, ali osredwe, jer ti me zasewuje{, Pepina!... Mora
biti da si i ti kraqica, i to neke lepote u bestraga!"
123
PEPEQUGA: A da li je i tebi, Rozo, rekla ne{to kraqica lepote?
ROZA: Ne... meni je rekao samo general: #Vi ste curice tap"... A kraqica lepote
je po strani u uglu {aputala ne{to samo lepome princu...
PEPEQUGA: O, ako su princ i kraqica tiho cvrkutali po strani u uglu, onda zna~i
da su se oni zaqubili jedno u drugo?...
PEPINA: Zaqubili su se ali ovla{... sasvim ovla{ su se zaqubili!...
ROZA: Svi su {aputali da }e se zaqubqena kraqica lepote i lepi princ ven~ati...
PEPINA: Da, ali princ je na to sa{aptavawe odlu~no odgovorio: #Nije ta~no! Ne
znam jo{, dvoumim se!... Obe su lepe... Pepina i kraqica lepote podjednako!...
Jedino da {aqemo wihove slike u ilustrovane novine, pa koja dobije vi{e glasova ~italaca, ta neka bude i mis, i moja nevesta!" I onda je pokupio fotografije...
PEPEQUGA: A jesi li ti, Rozo, dala svoju fotografiju za novine?
ROZA: Ne... Ja sam samo generalu dala belu radu iz kose da je on zadene za uvo
kao {to trgovci zadenu mastiqavi plajvaz... a kraqica lepote je pred pono} nestala sa bala i lepom princu ostavila samo svoju levu svilenu cipelu... ostala je neznanka...
PEPEQUGA: I zar niko ne zna ko je ona bila?
PEPINA: To sam bila ja!...
HOR (sa svih strana, van scene, naizmeni~no): To sam bila ja!... To sam bila ja!... To
sam bila ja!... To sam bila ja!...
MA]EHA (smu{eno ule}e): ^ujete li, naivne moje k}eri, {ta vi~u te prepredene
nametqive devojke!...
HOR: To sam bila ja!... To sam bila ja!... To sam bila ja!...
MA]EHA: Cela varo{ bruji... zagraktale su od ranog jutra!...
HOR: To sam bila ja!... To sam bila ja!... To sam bila ja!...
MA]EHA (besno): E, ba{ nije nijedna od vas, nego su to bile moje k}eri!... I to pre
Pepina nego Roza... jer Roza nema haqine od indijske svile iz uvoza!... (polazi, u
odlasku govori k}erima) Hajde i vas dve, pewite se na plot, pa vi~ite da ste vi te!...
(odlazi)
PEPEQUGA: Zna~i da niko, jo{ niko, ba{ niko ne zna ko je bila ta tajanstvena
kraqica lepote?
ROZA: Niko, Pepequgo.
PEPEQUGA: A zna li bar lepi princ?
ROZA: ^ak ni on!... On zna samo da mu je kraqica lepote
ostavila u dvoru levu svilenu cipelicu po kojoj }e je
tra`iti... tra`iti dok je ne na|e...
PEPEQUGA: O, to zna~i da je kraqica lepote ta~no u
pono} odskakutala sa dvora na jednoj nozi, kao da igra
{kolice?!...
PEPINA: Ne, tupava Pepequgo!... Ne!... Ti ni{ta ne
124
razume{ zato {to si glupa!... Nisam odskakutala, nego sam i drugu cipelu
skinula, pa me je tata od dvora do ku}e doneo na krka~e, da me tucanik ne
bi `uqio!...
PEPEQUGA: O, to zna~i, Pepina, da si ti bila ona kraqica lepote?!...
PEPINA: Da, to sam bila ja...
HOR: To sam bila ja!... To sam bila ja!... To sam bila ja!... To sam bila ja!...
PEPINA (povu~e Rozu): Hajdemo, Rozo, na ogradu, mama je rekla... (odlaze, u
odlasku) da i nas dve vi~emo da smo to bile mi a ne one!
HOR: To sam bila ja!... To sam bila ja!... To sam bila ja!...
(Pepequga stavqa {ake na u{i i odlazi na drugu stranu.)
A\UTANT (ule}e s ma}ehom): Stra{no, verujte... nezapam}eno! Vozovi su
krcati, autobusi tako|e!... Trg je zakr~en zlatnim ko~ijama...
MA]EHA: Zar je tako velika konkurencija?...
A\UTANT: Devojke iz cele Evrope nagr}u ovamo samo s desnom cipelom!...
Skaku}u na jednoj nozi po ulicama, po parkovima, na televizijskim ekranima!...
MA]EHA: Preplavile zna~i?
(Odlomak iz istoimenog dramskog dela)
Aleksandar Popovi}
Podstaknut narodnom bajkom #Pepequga", Aleksandar Popovi}, dramski
pisac, napisao je dramu u tri ~ina. Konkretizovao je mesto, vreme i
likove i na taj na~in osavremenio bajku.
Drama je vrsta kwi`evnog dela koje je pisano za izvo|ewe na pozornici.
Podeqena je na ~inove (tematske celine), a ~inovi se dele na scene
ili prizore (svaka promena likova na pozornici).
Uporedi ovaj dramski tekst sa narodnom bajkom #Pepequga". Ka`i po
~emu se razlikuju. [ta je tebi lep{e i zbog ~ega? Obrazlo`i svoj
odgovor.
125
^IK DA POGODITE ZBOG ^EGA SU SE
POSVA\ALA DVA ZLATNA BRATA
Lica: PESNIK, DE^AK, DEVOJ^ICA, PEVA^, SUNCE, MESEC, PLANINKA,
OKLAGIJA, ^I^A, BABA
(Na sredini pozornice je mali mlekar, drvena ku}ica {irom otvorenih vrata, kroz
koja se vide {erpe i lonci. Nad mlekarom je drvo. Oko mlekara i drveta poskakuju De~ak, Devoj~ica i Peva~ i tap{u dlanovima. Pesnik sko~i me|u wih sa drveta.)
PESNIK: Jednom Sunce, oko podne, {epure}i se na vrhu rodne kru{ke,
vide kako de~ica provla~e tanke ra`ane slamke izme|u onih
`utih letvica, i... dok `edan bumbar {ara zlatnu ti{inu oko
bunara, _ srku}u mleko iz mlekara...
DE^AK: Ih, to su trice!
DEVOJ^ICA: To je bar lako.
PEVA^: Ja sam pio sto puta tako!
(Sve troje izvla~e iz rukava duge slamke, provla~e ih kroz letvice na mlekaru, zabadaju u {erpe i #piju" mleko. Iz grawa polako proviruje Sunce i zadivqeno ih gleda.)
PESNIK: I ~im je to Sunce videlo,
to se wemu stra{no svidelo.
(Sunce ~ini brze kretwe rukama, kao da pu{ta strele.)
PESNIK: I ono po~e decu da peca
svojim `arkim mu{icama
po obrazima i ru~icama...
(De~ak, Devoj~ica i Peva~ ma{u rukama kao da se brane i be`e oko mlekara.)
...sve dok nisu pobegla deca.
I onda, sre}no {to je doznalo
tajnu, pru`i `edne i drske
(Sunce ~ini sve {to pesnik govori.)
zrake u mlekar, kroz li{}e meko
i zamo~i ih radoznalo
u jednu plavu {erpu sa mlekom.
Pa se namesti jo{ udobnije
i po~e slatko mleko da pije.
DEVOJ^ICA: Ooohooo! Vidi ti wega samo!
DE^AK: A posle... svi mi ispa{tamo.
PEVA^ (poskakuje oko mlekara i Sunca i peva):
O-ho-ho, vidi ti wega samo.
A posle, posle... mi ispa{tamo!
126
PESNIK: Podne je davno s kru{ke opalo.
Grlica predve~erja u `itu gr~e.
A Suna{cu se mleko dopalo,
pa samo trep}e i sr~e li sr~e...
PEVA^: Pa ja ~ujem... da ne{to sr~e...
DE^AK I DEVOJ^ICA: I ja! I ja!
PESNIK: I rani Mesec podi`e glavu
iz bulke, ko iz zlatne kolevke;
ugleda Sunce i {erpu plavu,
pa i on pru`i srebrne cevke.
(Mesec protr~i pored Sunca i po~ne da pije mleko.)
SVI: Pa i on po~e mleko da sr~e.
PESNIK: I dan ko plod s kru{ke opade.
Grlica ve~eri u `itu gr~e.
I Mesecu se mleko dopade,
pa i on po~e slatko da sr~e.
DE^AK: Vidi, vidi, te bezobrazne...
DEVOJ^ICA: Osta}e sve {erpe prazne!
PEVA^ (poskakuje okolo i peva, De~ak i Devoj~ica ga prate):
I tako su oni srkali
dok su okolo hr~ci hrkali
i zrikavci travke strugali
i wima se kri{om rugali...
PESNIK: Jedna baka banu s vretenom...
BABA (iza|e i zastane; s nevericom gleda Sunce i Mesec):
^i~a! ^i~a, daj brzo pu{ku.
Da vidi{ ~udo nevi|eno:
dva nevaqalca obrala kru{ku,
pa se prikrala mlekaru, deko,
i popi{e nam, vragovi, mleko!
^I^A (bane s pu{kom i zastane):
[ta si rekla, vrag ti tvoj }a}a,
pa to su zlatna nebeska bra}a!
(Oboje se povla~e i daqe govore.)
BABA: Sve ti xaba...
^I^A: ]uti, baba!
BABA: Otkud oba u isto doba!? (odlaze)
PESNIK: Ve} prvi svitac pali p{eni~no
poqe, gde plave grlice gr~u,
a zlatna bra}a naizmeni~no
samo trep}u i sr~u li sr~u...
127
PEVA^ (poskakuje okolo, De~ak i Devoj~ica tako|e):
Ja ~ujem... sr~e...
a mislim... gr~e...
Oni piju... a svi nas biju...
SUNCE: Jedno je zvonce }utkalo popce
i jedno ku~e negde lajalo.
I da ta {erpa be{e ~arobna,
i to bi ve~e svu no} trajalo.
Ali to be{e obi~na plava
{erpa za belo mleko od krava,
i tako, pre nego {to presta
ta lepa igra _ mleka nesta.
PEVA^ (poskakuje i peva, deca za wim):
Mleka nestade, igra prestade,
mlekca nestade, igra prestade!
PESNIK: Sunce si|e jo{ malo ni`e
i po~e plavu {erpu da li`e.
A wegov brat iste`e vrat
i zavu~e glavu u {erpu plavu.
(Sunce i Mesec ~ine ono {to govori pesnik.)
Spore~ka{e se poko{ka{e
kao oko carske stolice
i obori{e sa stolice
i {erpicu i jo{ dve fla{e.
(Tresak posu|a.)
I tad Planinka banu na vrata...
PLANINKA (pojavi se i zastane prenara`ena)
PEVA^ (radosno poskakuje i peva a De~ak i Devoj~ica izviruju):
I tad Planinka banu na vrata
i vide kako dva zlatna brata
(Sunce i Mesec je ugledaju i brzo dohvate neku gran~icu, opkora~e je i prave se
neve{ti.)
na zawihanoj gran~ici ja{u...
PLANINKA: [ta }ete tu, bogu vam va{u!
(Pauza. De~ak i Devoj~ica se kiko}u.)
MESEC (muca): Ja... ovaj... ja... ja... ho}u re}i... nisam ni pio... ni oborio...
SUNCE: Jesi, jesi... smem da se... ovaj... ti si i mene nagovorio!
MESEC: I joj, {to la`e!
SUNCE: [ta, {ta to ka`e{?
MESEC: La`e{, majke mi!
SUNCE: Ko? Ja! Ti la`e{!
128
PLANINKA: Svakog dana vi, nevaqalci,
obigravate oko tarabe.
La`ete oba, ko neki vrapci,
a ja ispqeskah decu za xabe!
DE^AK: Eto ti, vidi{! Na pravdi boga!
DEVOJ^ICA: Mi ispa{tamo, a oni piju!
OBOJE (obra}aju se pesniku): I... {ta je bilo posle toga?
PESNIK: Pitajte jednu oklagiju!
(Sunce i Mesec pokuweno stoje ispred Planinke, a Peva~, De~ak i Devoj~ica
poskakuju oko wih i pevaju):
PEVA^ i DECA: O, Oklagijo.
O Pelagijo,
ti se krije{
u tamnom kutku,
reci nam, reci,
dobro ispeci,
{ta je sve bilo
u tom trenutku?
OKLAGIJA (pojavquje se, hramqe, i posr}e):
Tu sam ja, tu sam, nezvani gosti,
al' nisam vi{e na du`nosti.
Ja sam vam, moji cvetovi zlatni,
ja sam od tada _ invalid ratni!
129
PESNIK: E, zbog tog rata, dva zlatna brata
beru li{}e i zvezde krune
te jedan drugom izvore trune.
I od tog danca ta dva blizanca
{to se celom svetu javqaju _
jedan drugog ne pozdravqaju.
A kad ih `e|, kao kopriva,
o`ari iznad p{eni~nih wiva,
opet oni, o opet oni
ko naduveni zlatni baloni
sa ki}ankama ~udesnih {ara _
pocupkuju i popquckuju
po drve}o oko mlekara
i obojici, ko zlatne `ice _
rastu li rastu _ zazubice!
SVI (svi se hvataju u kolo i poskakuju}i oko mlekara pevaju):
Zuje p~elice, cvrku}u ptice,
cvetaju svici oko `ivice...
a na{e nepce `ari i pecka
jedna `e| stara, oko mlekara,
pa nam svima, ko zlatne `ice,
rastu i rastu _ zazubice...
Pa nam svima, ko zlatne `ice,
rastu i rastu _ zazubice...
Zavesa
Dobrica Eri}
mlekar - drvena ku}ica za ~uvawe mleka, kajmaka i sira
[ta je pisac opisao u ovom dramskom tekstu? ^ije osobine imaju
Sunce i Mesec? Koga oni predstavqaju? Oko ~ega se sva|aju? Kakvu
ulogu ima pesnik? Na ~ijoj si ti strani? Koga bi i za{to za{titio?
Kako se izra`avaju likovi? Prona|i izraze kojima se opona{aju
zvukovi iz prirode? [ta je time pesnik do~arao?
130
PASTIR IZ TR[I]A
(iz detiwstva Vuka Karaxi}a)
Vuk je ve} dobro znao da ~ita i pi{e.
Po svoj prilici, boqe i od ve}ine kalu|era,
mo`da i od onoga koga je poslu`ivao. Nije
bilo potrebno da ostaje daqe me|u kalu|erima, te ga je otac uskoro odveo iz manastira. Kad je wegovom sinu ve} su|eno da ~uva
ovce i koze, neka onda ~uva po Tr{i}u wegove sopstvene. Za{to da porodica tra`i tu|ine za pastira, a da weno ~eqade ~uva xabe
arhimandritovo blago.
I tako je Vuk postao pastir. Od ranog
jutra nestajao je zajedno sa kozama i ovcama
me|u bukvama, hrastovima, lipama, brestovima i leskama. Vrbe su bile dole, uz samu
@eraviju, a gore, po retkim strmim proplancima, pasle su ovce; negde do wih, nevidqive u gustim {umarcima, koze su
grizle koru sa mladika. Oko ku}e i drvenih ambara, oko torova i tek
iskr~enih wiva bile su {ume, pune skrivenih strmih uvala, u kojima su dawivali jazavci, lisice, vuci. Wima su u trku promicale srne. Kroz {umu
je vodio put za o~evu vodenicu. Guste, besputne {ume zatvarale su pastiru
vidik prema Gu~evu. Jedino u poznu jesen, kad li{}e opadne, neki pastir
mogao je da vidi celu rodnu planinu, onaj wen daleki greben, koji je za
wega predstavqao kraj sveta, mesto gde se sastaju nebo i zemqa. Gu~evo je
tada bilo tamno, golo, namr{teno kao i jesewi oblaci...
Iz dedinih pri~a, kao i iz kazivawa drugih hercegova~kih doseqenika, Vuku je ostala u se}awu i slika Petwice, siroma{nog sela u kr{u ispod
Durmitora, postojbine Karaxi}a, wegovih predaka i ro|aka, koji su kao junaci iz pasa u pas ginuli u bojevima protiv Turaka. Tr{i}, Gu~evo, @eravija - sve mu se to ~inilo tako maleno prema Durmitoru, bez kraja i konca,
i prema hu~noj nekoj reci Komarnici, za koju su guslari govorili kako ~ak
i planinu na dvoje preseca.
Pa ipak, @eraviju ni za {ta na svetu nije davao. Na wenom toku ispod
ku}e, kao dete, o Bogojavqewu, #ujutro prije sunca" probijao je led da bi
se umio studenom vodom. U prole}e, ~im ozelene leske, gulio je sa wih
mladu koru i wom zahrawivao jagawce. Posle, kad najedri bukva, pravio je
lake kotarice od wene kore i punio ih sokom sa oqu{tena debla; brao je
jaglike, slu{ao kukavicu i tragao za pti~jim gnezdima. Uo~i Ivawdana raz132
dragani pastiri na bre`uqcima iznad reke palili su lipove kore. U leto
je de~ak najradije lovio pastrmke po @eraviji. Na @eraviji je neprestano
~egrtala tajanstvena o~eva vodenica.
(Odlomak iz kwige #Vuk Stefanovi} Karaxi}")
Miodrag Popovi}
arhimandrit - stare{ina
manastira
jaglike - rane prole}ne biqke
`utog cveta
tor - ogra|en prostor za stoku
@eravija - re~ica koja proti~e
kroz Tr{i}
Gde je Vuk u~io da ~ita i pi{e? Za{to ga je otac odveo iz manastira?
Kako je Vuk provodio vreme pored @eravije? Vuk je rekao da #nema
qep{eg sela od Tr{i}a, niti qep{e zemqe od Srbije". Na osnovu
pro~itanog teksta, opi{i lepote Vukovog rodnog kraja.
Napi{i kratak sastav na temu #Moj zavi~aj".
133
MARK TVEN I NIKOLA TESLA
Tesla je imao ~etrnaest godina i tek zavr{io ni`u realnu gimnaziju u Gospi}u. Tada se
te{ko razboleo. Bolest
je bila vrlo ozbiqna i
roditeqe bacila u pravo
o~ajawe, jer su i lekari
gubili nadu da }e ozdraviti. Zato su dozvolili
da mu se ispuwava svaka
`eqa. Jedna od prvih
bila je da zatra`i kwige za ~itawe. Doneli su mu nekoliko kwiga iz gradske biblioteke. To su bile
pripovetke velikog ameri~kog pisca Marka Tvena, prevedene na nema~ki jezik.
Kako je po~eo da ih ~ita, toliko su ga zanele i odu{evile da je #potpuno
zaboravio na svoje beznade`no stawe". Mo`da je ba{ i to delovalo spasonosno, jer je ubrzo bolest krenula naboqe.
Docnije, u Americi, Tesla se upoznao sa Markom Tvenom. Susret je bio
vrlo dirqiv. Tesla mu je ispri~ao o svojoj bolesti iz detiwstva i spasonosnom dejstvu onoga {to je pro~itao u wegovim kwigama. ^uvenom piscu
smeha zasvetlile su suze u o~ima. Otada, ove dve velike du{e postale su
vrlo bliske jedna drugoj. Tven je sve do smrti odr`avao prijateqske veze
sa Teslom. Pose}ivao je wegovu laboratoriju i izbliza pratio nastajawe
nekoliko velikih pronalazaka.
(Odlomak iz kwige #Nikola Tesla")
Vojislav Popovi}
Kada se Tesla te{ko razboleo? Za{to su mu roditeqi ispuwavali
svaku `equ? [ta je de~ak po`eleo? Kako su kwige delovale na wega?
Za{to su #~uvenom piscu smeha" zasuzile o~i kada mu je Tesla
ispri~ao o doga|aju iz svog detiwstva? U kakvim odnosima su ostali
Tesla i Tven? Koje kwige ti voli{ da ~ita{?
Prona|i u {kolskoj biblioteci kwigu o `ivotu Nikole Tesle i
pro~itaj je.
134
KROZ VASIONU I VEKOVE
XIX
... Vrativ{i se sino} sa svoje {etwe
ose}ao sam se kao pijan; preda mnom su bez
prestanka treperili Sun~evi zraci, plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da
vam pi{em. Sada, ujutro, sedim u dobro zagrejanoj dvorani moga stana, pored ogromnog prozora koji je razumni arhitekta na~inio od
jednog jedinog okna i uokvirio ga tako da predeo koji se kroza w vidi izgleda kao kakva
slika. Vreme je da se vratim na glavni predmet na{e prepiske, ukoliko mi to dopu{ta ova
divna slika koja bez prestanka privla~i moj pogled. Ona mi, uostalom, daje
temu za ovo pismo.
Sva lepota prirode koju sada u`ivam dar je Sun~ev. Sve boje koje
trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sun~eve svetlosti. I ove jele, i
one stene, sneg, pa i samo nebo, sve su to tamna tela! Ona imaju sposobnost
da od Sun~eve svetlosti koja na wih pada proberu i zadr`e u sebi jedan
izvestan deo, a ostatak da vrate. Taj ostatak zovemo wihovom bojom.
Ovaj sneg na planinama zna vrlo dobro da ga Sun~evi zraci slabe svojim poqupcem, pa ih zato vra}a u celini. Zbog toga nam on izgleda beo i
zasewuje o~i. No i wega je Sunce stvorilo i uzdiglo iz Zemqinih voda na
vrhunce bregova. Sunce je odnegovalo i ove {ume, napajalo ih ki{om,
zagrevalo svojim zracima i hranilo ih sokovima zemqe. Hrane}i biqe, ono
je hranilo i sve `ivotiwe, od najmawe pa do najve}e, ~oveka. Sve {to `ivi
zahvaquje svoj `ivot Suncu.
I sve {to se kre}e pokre}e Sunce. Vetri} koji }arlija, potok {to
`ubori, svaki pokret u prirodi, nisu ni{ta drugo no izra`aj Sun~eve
snage. I onaj voz koji se pewe strmom trasom semerin{ke `eleznice
pokre}e Sunce. Ono je davno, pre nekoliko stotina miliona godina,
deponovalo jedan deo svoje snage u biqe, da bismo tu snagu, pretvorenu u
kameni ugaq, mogli upotrebiti za na{e ma{ine. Sunce stvara i vodene
snage, beli ugaq, jer ono bez prestanka uzdi`e na Zemqine visove vodu
koja oti~e opet u dubinu.
Sve ovo {to sada napisah je konzekvencija zakona o odr`awu energije.
Po tom fundamentalnom zakonu fizike ne mo`e se nijedan pokret, nijedna
radwa niti ikakva druga vrsta energije, mehani~ke, toplotne, elektri~ne, ni
135
iz ~ega stvoriti; energija mo`e mewati samo svoj oblik, ali ne i svoju
koli~inu; ona se mo`e samo pretakati iz jednoga suda u drugi.
Ako taj zakon primenimo na na{u Zemqu kao celinu, onda dolazimo
do zakqu~ka da su _ ako izdvojimo one pokrete koje podzemni bogovi izazovu svojim trusovima ili Mesec svojom privla~nom snagom _ sve ostale
vrste energije koje o`ivqavaju Zemqinu povr{inu istekle iz jednog
jedinog suda: iz Sunca. Bez Sunca ne bi bilo ni daha ni zamaha na Zemqi.
To su znali i stari narodi. U mojoj putni~koj biblioteci imam i jedno
lepo delo o istoriji i kulturi staroga Egipta. U wemu ~itam da je Amenofis
IV celu svoju carevinu posvetio bogu Suncu. On joj je obele`io granice
kamenim stubovima na kojima je bio isklesan lik Sunca, isti onakav kakav je
stavqen i na ovo moderno zdawe. Taj faraon spevao je Suncu ovu himnu:
#Tvoj sjaj je lep na nebeskom obzorju, ti `ivo Sunce koje si prvo `ivelo.
Kada se ti uzdigne{ na isto~nom horizontu, onda obaspe{ celu Zemqu tvojom lepotom... Tvoji zraci obuhvataju ceo svet i sve {to si ti stvorilo...
Tama be`i kada ti svoje zrake raza{iqe{; svet se veseli, qudi se bude i
ustaju jer si ih ti podiglo. Oni peru svoje telo, obla~e svoje ode}e i di`u
u molitvi ruke kada se ti ra|a{. Stada se odmaraju na pa{i, drve}e i biqe
zeleni, ptice izle}u iz svojih gnezda, a wihova krila slave tebe... Ti si,
Sunce, stvorilo godi{wa doba, zimsku hladno}u i letwu vru}inu. Ti si stvorilo daleko nebo, da na wemu svetli{ i vidi{ {to si stvorilo".
(Odlomak iz kwige #Kroz vasionu i vekove")
Milutin Milankovi}
}arlijati - pirkati, lahoriti
(o vetru)
deponovati - dati na ~uvawe,
pohraniti
konzekvencija - zakqu~ak koji
proizlazi iz jedne ili vi{e
pretpostavki
fundamentalan - temeqni,
osnovni
himna - sve~ana pohvalna pesma
spevana u slavu ne~ega {to je
uzvi{eno, zvani~na pesma u ~ast
dr`ave
[ta je tema ovog teksta? ^ime nas sve Sunce daruje? [ta sve pokre}e
Sunce? Kakvu sve snagu stvara? U {ta se pretvara energija? Iz ~ega
isti~e energija koja o`ivqava Zemqu? ^ega ne bi bilo bez Sunca?
Kome je posvetio celu svoju carevinu egipatski car Amenofis IV?
Koja ose}awa je izrazio u himni Suncu?
#Kroz vasionu i vekove" je zanimqiva i zabavna kwiga kojom nas
nau~nik Milutin Milankovi} provodi kroz daleku pro{lost i na
zanimqiv na~in tuma~i prirodne zakonitosti i nau~na otkri}a vezana
za wih.
136
U IDVORU POSLE JEDANAEST GODINA
... Moja starija sestra i wen mu` do{li su
kolima do Pan~eva da me povezu za Idvor. Kad
smo nai{li na idvorski atar, ja ih umolih da
zaokrenu i poteraju kroz pa{wake i vinograde u
kojima sam proveo najsla|e dane svoga detiwstva.
Tu spazih idvorske de~ake da ~uvaju xelepe
volova, kao {to sam ~inio i ja; da se igraju, kao
{to sam se igrao i ja. ^inilo mi se kao da snevam.
Pa vinogradi, nad wima letwe nebo, u daqini Tami{, u kome sam se u~io plivati i gwurati,
sve je to isto kao i pre.
Odjednom se ukaza poznati toraw na idvorskoj
crkvi, a zatim zabruja{e, na ve~erwe, slatki zvuci
crkvenih zvona, bude}i u meni bezbrojne uspomene. Ose}ah da me potresaju
duboki ose}aji.
Kako smo polako terali kroz mali Idvor, primetih da je sve isto kao
{to je bilo i pre jedanaest godina. Novih ku}a nije bilo, a stare su
izgledale stare kao i uvek. Na isti na~in kao i pre, svet je i{ao svojim
poslom, za poslom koji se obavqa u poqu u ovo godi{we doba.
Stigosmo na seoski izlaz. Primetih da je na dvori{tu moje majke
{iroko otvorena kapija. A to je zna~ilo da se o~ekuje mio gost.
Ispod drveta pred wenom ku}om, sama na klupi, sedela je ona i ~ekala,
zure}i o~ima u pravcu odakle me je i{~ekivala. Kada spazi kola moje sestre, primetih kako brzo di`e svoj beli rubac ka o~ima. Sestra mi {anu na
uho: #Majka pla~e".
Sko~ih iz kola i potr~ah da je zagrlim.
Aj, kako ~udnu mo} imaju suze! Kako zasvetli du{a na{a, kada mlazevi suza pro~iste uzburkanu atmosferu na{ih ose}aja! Materinska qubav i
qubav prema majci najsla|e su poslanice koje Bog {aqe `ivima na zemqi.
Sve je ostalo isto u Idvoru, samo se mnogo izmenila moja majka.
Izgledala je mnogo starija, mnogo lep{e. Neki svetiteqski sjaj odbleskivao
je sa wenih o~iju. A meni se ~inilo da je to ono vedro nebo nad duhovnim
svetom u kome je ona `ivela. Ni Rafaelo ni Ticijan, pomislih u sebi, nikad
nisu naslikali tako lepog svetiteqa. Zurio sam u wu, divio joj se; nikad se
nisam ose}ao tako malim, tako nejakim.
#Po|i sa mnom", povede me ona, #da budemo sami; da ~ujem taj tvoj glas,
da vidim to tvoje slatko lice, i da nas niko ne uznemirava".
I{li smo polako. Ona mi pokaziva{e mnoge stvari koje me podse}ahu na
detiwstvo. Tako, na primer, pokaza mi put i re~e: #Evo, ovuda si i{ao u {kolu"...
(Odlomak iz autobiografije #Sa pa{waka do nau~ewaka")
Mihailo Pupin
137
rubac - marama
Rafaelo i Ticijan - ~uveni
poslanica - pisana poruka, pismo slikari
atmosfera - situacija, okolnost,
xelep - stado, krdo stoke
raspolo`ewe
Posle koliko godina je Mihailo Pupin stigao u svoje selo?
Zbog ~ega je hteo da ide kroz pa{wake i vinograde? [ta ga je
podse}alo na detiwstvo? Za{to mu se u~inilo da sniva? Kako je
izgledala wegova majka? Objasni Mihailova ose}awa prema majci.
Kojim re~ima majka izra`ava svoju qubav i ne`nost prema sinu? Kako
ti do`ivqava{ wihov susret?
^itawe je najboqe u~ewe. (A. S. Pu{kin)
Kwiga je velika stvar, ako se ~ovek ume wome koristiti. (Aleksandar Blok)
Dru`ewe s lo{im kwigama ~esto je opasnije nego dru`ewe sa lo{im qudima.
(Vilhelm Hauf)
Kwiga nije hrana, ali je poslastica. (Tin Ujevi})
Kwiga koja ne zaslu`uje da bude pro~itana dvaput, nije dostojna da bude
~itana ni jedanput. (Vilhelm Bu{)
^ovek ne postaje dobar i pametan ako ~ita mnogo, nego ako mnogo i ~esto ~ita
dobre stvari. (Martin Luter)
Treba mnogo, a ne bilo {ta ~itati. (Plinije Mla|i)
Mnogi qudi ~itaju, ali ih ima malo koji znaju ~itati. (Luis Eleonor d' Varen)
^itati, a ne razumeti, to je kao da lovi{, a ni{ta ne ulovi{.
(italijanska narodna izreka)
Kwiga je vrednija od svih spomenika ukra{enih oslikanim stubovima, jer ona
sama gradi spomenike u srcu onoga koji ~ita.
(egipatski natpis iz vremena Novog Carstva)
Pouzdan znak dobre kwige je taj da nam se ona, {to smo stariji, sve vi{e
svi|a. (Georg Lihtenberg)
U svakoj je stvari boqe malo, ali dobro, nego mnogo i lo{e. Isto je tako i u
kwigama. (L. N. Tolstoj)
#Reci mi {ta ~ita{, pa }u ti re}i ko si", to je istina, ali ja }u te boqe
upoznati ako mi ka`e{ {ta ponovo ~ita{. (Fransoa Moris)
138
^ITANKA
Kada ~ovek ostari i u slobodnim ~asovima ~ita ili prelistava kwige, on
nijednu kwigu ne pregleda sa takvom pa`wom, niti oseti u sebi toliko topline _
zagledaju}i svaku stranu, ~itaju}i napise u woj i posmatraju}i slike _ kao ~itanku,
kwigu iz koje je sticao prva znawa.
^itanka podseti ~oveka na davno minulo doba, na detiwstvo.
^itanka je odabrana zbirka raznovrsnih napisa koji su uglavnom nameweni
|acima osnovnih i sredwih {kola. Postoje i ~itanke za narod, u kojima se nalaze
~lanci koji slu`e kao pouka odraslima.
^itanka poma`e |aku da nau~i lepo ~itati, da u wemu razvija lepa i moralna ose}awa, poma`e mu da boqe nau~i materwi jezik, da stekne vi{e op{teg
znawa. Sam naziv za ovu kwigu _ ~itanka _ novijeg je porekla i poti~e iz sredine
devetnaestog veka.
Da bi ~itanka bila {to zanimqivija, ona se i ilustruje.
KAKO TREBA ^ITATI
Svi znamo da ima |aka koji prilikom ~itawa naglas izgovaraju re~i
veoma tiho: ili se stide, ili se pla{e, pa ih nastavnik opomiwe. Zbog toga
osnovac od samog po~etka u~ewa treba da zna izvesna pravila _ kako treba
~itati da bi ga svi lepo ~uli i razumeli. Evo tih pravila:
_ ^itaj glasno da te ~uje svaki |ak, pa i onaj u posledwoj klupi.
_ ^itaj razgovetno, to jest izgovaraj svaku re~ ~isto i jasno _ da niko
ne pita {ta si izgovorio.
_ Ne mucaj i ne ponavqaj re~i koje si jednom izgovorio, jer to zbuwuje
|ake i oni ne znaju {ta govori{.
_ ^itaj smireno i prirodno, kao kad razgovara{ sa nekim ko ti je
dobro poznat.
Da bi se ovo postiglo, potrebno je da dobro nau~ite sve znake interpunkcije: ta~ku, zapetu (zarez), znak pitawa, znak uzvika itd. Zatim, treba
da znate {ta se nekom re~enicom `eli iskazati: zapovest, raspolo`ewe,
tuga, ~u|ewe, ili ne{to drugo.
Sve nam ovo kazuje da pri ~itawu moramo biti smireni, da se ne
uzbu|ujemo, da razumemo {ta ~itamo i da naglasimo sve ono {to je va`no.
Dakle, potrebno je ~itati: glasno, jasno i smireno. Nema ni{ta, ako ~ovek
radi, {to se ne mo`e nau~iti, pa je tako i sa ~itawem. Za sve je potrebna
ve`ba.
139
O PISCIMA
VELMAR-JANKOVI], SVETLANA (1933) ro|ena je u
PODGOREC, VIDOE (1934) je makedonski pisac. Pi{e
Beogradu. Objavila je vi{e kwiga za odrasle i decu.
#Kwiga za Marka" je zbirka pripovedaka za decu, o
detiwstvu srpskih vladara.
VESELINOVI], JANKO (1862_1905) ro|en je u
pesme, pri~e, romane, putopise i pozori{ne komade za
decu i mlade. Poznate kwige su mu: #Gorski kladenac",
#Srebrna {koqka", #Nespokojno detiwstvo", #Belo
Cigan~e".
POPOVI], ALEKSANDAR (1929_1996) ro|en je u
Crnobarskom Sala{u. Pisao je pripovetke, romane
i pozori{ne komade. Najpoznatija kwiga mu je
#Hajduk Stanko".
GRIM, VILHELM I JAKOB, bra}a, nema~ki kwi`evnici. Zajedno su napisali bajke za decu koje su
prevedene na skoro sve jezike sveta.
DEMAK, MIROSLAV (1948) ro|en je u Staroj Pazovi.
Pi{e pri~e, pesme i drame na slova~kom jeziku.
ENDE, MIHAEL (1929_1995) nema~ki kwi`evnik, pi-
sao je kwige za decu prepune fantastike. Najpoznatija
od wih je #Beskrajna pri~a".
ERI], DOBRICA (1936) ro|en je u Dowoj Crnu}i.
Objavio je vi{e kwiga pesama. Najpoznatije su: #Va{ar
u Topoli", #Torta od sedam spratova", #Slavuj i
sunce", #Ogrlica od grlica" i dr.
ILI], VOJISLAV (1860_1894) ro|en je u Beogradu.
Wegova zbirka pesama #Pesme" izvr{ila je veliki
uticaj na razvoj moderne srpske poezije po~etkom
dvadesetog veka.
JOVANOVI], JOVAN ZMAJ (1833_1904) ro|en je u
Novom Sadu. Pisao je pesme za decu i odrasle i smatra se za~etnikom na{e kwi`evnosti za decu.
KARAKA[, JURE (1942) ro|en je u Podlapcu kraj
Udbine. Pi{e pesme i romane za decu. Poznate kwige
za decu su mu: #Sjeme na vjetru", #Pobuwenici",
#Gramatika u stihu".
KARAXI] STEFANOVI], VUK (1787_1864) ro|en je
u Tr{i}u kod Loznice. Reformator je srpskog jezika i pravopisa i sakupqa~ narodnih umotvorina.
LORKA, FEDERIKO GARSIJA (1899_1936) {panski
je pesnik i dramski pisac.
LUKI], DRAGAN (1928_2006) ro|en je u Beogradu.
Pisao je pesme, pri~e i romane o deci iz gradske
sredine. Napisao je veliki broj kwiga za decu, me|u
kojima su najpoznatije #Ovde stanuju pesme" i #Iz
jednog xepa".
MAKSIMOVI], DESANKA (1898_1993) ro|ena je u
Rabrovici kod Vaqeva. Objavila je vi{e kwiga za
odrasle i decu. Poznate kwige za decu su joj: #Zlatni leptir", #\a~ko srce", #Pradevoj~ica", #Ako je
verovati mojoj baki".
NU[I], BRANISLAV (1864_1938) najpoznatiji je
140
Beogradu. Napisao je veliki broj dramskih dela
za odrasle i decu. Poznata dela za decu su mu:
#Tvrdoglave pri~e" #Tu`ni grad", #Devoj~ica u
plavoj haqini", #Sudbina jednog ^arlija".
RADI^EVI], BRANKO V. (1925_2001) ro|en je u ^a~ku. Objavio je vi{e kwiga pesama, pripovedaka i romana za odrasle i decu. Od kwiga za decu poznate su
mu: #U~eni ma~ak", #Duh livada", #^udotvorno oko",
#Pesme o majci".
RADOVI], DU[AN (1922_1984) ro|en je u Ni{u.
Autor je mnogobrojnih pesama, pri~a, radio-igara i
televizijskih emisija za decu. Wegove poznatije
kwige za decu su: #Po{tovana deco", #Sme{ne re~i",
#Pri~am ti pri~u".
RAI^KOVI], STEVAN (1928) ro|en je u Neresnici.
Pisao je uglavnom za odrasle, ali ima i veliki broj
pesama i pri~a za decu. Poznatije su: #Dru`ina pod
suncem", #Vetrewa~a", #Veliko dvori{te", #Male
bajke" i #Gurije".
R[UMOVI], QUBIVOJE (1939) ro|en je u Qubi{u,
na Zlatiboru. Napisao je mnogo zbirki pesama za
decu. Najpoznatije su: #Ma {ta mi re~e", #Hajde da
rastemo" i #Jo{ nam samo ale fale".
SEKULI], ISIDORA (1877_1958) ro|ena je u Mo-
{orinu, u Ba~koj. Poznata je kao esejista, putopisac
i prevodilac. Napisala je kwige: #Kronika palana~kog grobqa", #Pisma iz Norve{ke", #Wego{u _
kwiga duboke odanosti" i dr.
STEVANOVI], BRANKO (1966) ro|en je u Ba~koj Topoli. Pi{e pesme i pri~e za decu i odrasle. Urednik
je ~asopisa za decu. Poznate kwige za decu su mu
#Zoolo{ka pesmarica" i #Pri~a o princu jedincu".
TARTAQA, GVIDO (1899_1984) ro|en je u Zagrebu.
Pisao je pesme, pri~e i dramske tekstove za decu i
odrasle. Me|u wegove najpoznatije kwige spadaju:
#Vrabac u zabavi{tu", #Dedin {e{ir i vetar", #De~ji
prijateqi", #Kola~i}i", #Od oblaka do masla~ka".
]OPI], BRANKO (1915_1984) ro|en je u Ha{anima,
selu pod planinom Grme~. Napisao je vi{e kwiga
pripovedaka, pesama i romana za decu i odrasle. Od
wegovih romana za decu najpopularniji su #Magare}e
godine" i #Orlovi rano lete".
na{ pisac komedija. Svoje detiwstvo i {kolske dane
opisao je u #Autobiografiji". Za decu je napisao roman #Hajduci" i dramske jedno~inke #Na{a deca".
FEMENI], STANISLAV (1924) ro|en je u Carevoj
OLUJI], GROZDANA (1934) pisac je bajki. Najpoznatije wene bajke su: #Varalica i smrt", #Sedefna ru`a", #Nebeska reka", #Vilewakova tajna", #Kamen koji
je leteo".
CRN^EVI], BRANISLAV (1935) ro|en je u Rumi.
Pi{e humoristi~ka dela za decu i odrasle. Najpoznatije wegove kwige za decu su #Bosonogi i nebo"
i #Kapetan i lula".
]upriji u Bosni. Poznate kwige za decu su mu: #Pu`
na qetovawu", #Krijesnice" i #Tr~i, tr~i Tr~imir".
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom
razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00250/2008-06/31 od 6. 6. 2008. godine
Download

1 SVET MAŠTE I ZNANJA 4 – čitanka