2012. година
ОШ „Таковски устанак“,
Таково
WWW.OSTAKOVO.RS
... УВОДНА РЕЧ ...
Полако пролази још једна школска година, успешна и динамична као и претходна. Многи
важни послови, започети прошле године, приведени су крају и већ дају видне резултате.
Школску 2011. обележило је укључивање наше школе у програм „Оснаживање школа за
инклузивно образовање“. Подршка за остваривање овог школског програма обезбеђена је
у оквиру пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС“ који реализују
Влада Републике Србије и Министарство просвете и науке. Од марта 2011. реализовано је
неколико семинара са циљем да се унапреде професионалне компетенције запослених за
рад са ученицима са сметњама у развоjу, инвалидитетом и тешкоћама у учењу. У наредна два
месеца наши наставници су имали прилике да присуствују следећим семинарима: „Инклузивно образовање − Стратегије и поступци прилагођавања наставе за децу са сме- тњама у
развоју и даровиту децу“, „Планирање и израда ИОП-а“, „Праћење, вредновање и ревизија
ИОП-а“, „Мотивација и психолошки принципи учења“, „Обука наставника у решавању
развојних проблема деце – ученика са потешкоћама у учењу и напредовању“, „Инклузивно
образовање и индивидуални образовни план“. Реализација овог програма настављена је и
наредне школске године. У септембру је пет наставника ишло у студијску посету школи у
Крагујевцу, након чега су уследили и огледни часови. Крајем новембра у школи је одржана и
трибина „Подршка наставницима у раду са ученицима са потешкоћама у развоју“. Трибини
су, поред наставника, присуствовали и представници Школског одбора, Савета родитеља,
локалне самоуправе и Ученичког парламента. Водитељ трибине је била Милена Јеротијевић,
психолог. Захваљујући обуци коју су наши наставници прошли омогућено је квалитетније
укључивање ученика у образовни процес.
У следећој фази требало је учинити приступачним школски простор. Током јула и августа у
школи су извршени мањи грађевински радови. Постављена је рампа испред улаза у школу,
урађени су рукохвати у ходнику, постављена су два тоалета за ученике са инвалидитетом.
Набављене су две интерактивне табле. Захваљујући донаторским средствима „Таково
осигурања“, омогућена је набавка још једне, планиране за школу у Бољковцима. У октобру су
одржана два часа обуке наставника за рад на интерактивној табли. Сада на интерактивној
табли ради више од 50% наставника. Њихова искуства су различита и углавном позитивна.
Сви се слажу да је уз помоћ интерактивне табле образовни рад са ученицима занимљивији,
креативнији и очигледнији. Ученици лакше и брже усвајају ново градиво и нова знања.
Треба такође споменути и остале, не мање важне, активности наставника и ученика наше
школе. У оквиру обележавања Дечје недеље одржана је приредба поводом пријема првака,
панои су украшени ликовним и литерарним радовима ученика, а покренута је и акција „Ја као
илустратор“.
Ученици петог и шестог разреда Никола Жижовић, Дејан Обрадовић, Марко Јеличић,
Милица Радовановић, Теодора Ковачевић и Јована Баралић учесвовали су у акцији „Уз мало
воље до више воде“ коју је организовала Општина Горњи Милановац.
Наша школа је партнер са ОШ „Иво Андрић� из Прањана, у пројекту „Одрживи туризам
у функцији руралног развоја�. То је заједнички програм Уједињених нација који финансира
Краљевина Шпаније кроз Фонд за достизање миленијумских циљева развоја, а спроводи се у
сарадњи пет агенција Уједињених нација са националним партнерима из Владе Републике
Србије.
Оно што је свакако обележило ову школску годину јесте укључивање наше школе у
програм „Професионална оријентација на прелазу у средњу школу“. Овим програмом биће
обухваћени ученици седмог и осмог разреда. Нешто више о овоме можете сазнати ако
прочитате интервју са педагогом наше школе Драганом Соковић.
Енергија коју су уложили наши ученици и наставници у протеклој и текућој школској години
дала је резултате видљиве на сваком кораку.
Редакција
Литерарне стране
Претпразничко расположење
Растанак са...
Само неколико дана остало је до једног од најрадоснијих
празника у години. Новој години се сви обрадују.
Ових дана људи користе све слободно време да се
припреме за тај тренутак. Набављају се украси, јелке,
намирнице за свечану гозбу. Неки планирају путовања и
изласке, а неки се одлучују да Нову годину дочекају у свом
дому са најдражима. Ако погледате на улице, видећете
људе који стално негде журе, док снег полако покрива
кровове кућа, улице и тротоаре. Ипак, иза свих тих напетих
лица крије се празнична радост. Када се ноћ спусти и све се
утиша, породице се окупљају и украшавају своје дрвце.
Нешто више празничног узбуђења осећају деца, јер знају да
ће тада добијати поклоне и честитке. Деца знају да ће то
бити један од најсрећенијјих дана у животу јер ће сви бити
на окупу и без уобичајених обавеза. Сви би хтели да им
сваки дан буде као Нова година.
Нова година је веома леп празник јер означава не само
почетак године већ и прилику за постизање нових успеха.
Желим да у овој години свако оствари своју жељу.
Цео живот је пун преокрета. Тако је и код нас који се
ускоро растајемо. Све оне године које смо провели заједно
поцепаће се као парче папира, остаће само сећања.
У свим тим данима крије се много лепих, али исто тако,
нажалост, и ружних успомена. Од оних лепих, могу
издвојити наше дружење и нашу слогу у млађим разредима.
Сећам се, као кроз маглу, како смо били само мала, мирна
деца. Сећам се и дана проведених са нашом учитељицом од
које смо увек имали пуну подршку. Она нас је увек разумела
и увек смо могли да јој искажемо своја осећања и поверимо
своје проблеме. Она ће бити моја најлепша успомена из
школе и знам само колико је мени и мојим друговима тешко
пао растанак са њом.
Већ касније, у старијим разредима, све се то променило,
као да смо се удаљили једни од других, као да нема неког ко
би нас упутио истим путем. Сада нам једино остаје да
будемо јаки и да наставимо даље. Ипак, ту снагу нам дају
наши пријатељи, а неки могу и да нам одмогну. Имам много
пријатеља и сви су они по нечему посебни. Нарочито бих
издвојила нашег новог друга Аца који је скоро дошао у нашу
школу. Њега не познајем дуго, али је оставио леп утисак и на
мене и на моје другове. Свима нам је драг. С друге стране,
неки који су са мном већ девет година, остављају потпуно
супротан утисак само зато што не умеју да покажу своје
добре особине. Углавном, сви су они добри и увек ћу их се
радо сећати.
Растанак није далеко, али ја ипак не осећам да сам тужна.
Не знам зашто је тако. Можда ће се туга с временом
појавити. Видећемо да ли је изрека „Од колевке па до гроба
најлепше је ђачко доба� истинита.
Милојко Николић, VIII, Таково
Душица Ђоровић, VIII, Бољковци
Душица Ђоровић, VIII, Бољковци
Народни обичаји који се чувају у мом
крају
Многи народни обичаји и дан-данас се чувају у мом селу.
Мени су најзанимљивији управо они везани за прослављање
Ускрса.
На Велики петак, два дана пред овај велики хришћански
празник, обичај је да се фарбају јаја различитим бојама.
Домаћице углавном користе црвену боју и луковину, али и
друге боје, плаву, зелену, љубичасту. Јаја се шарају
травчицама, воском, на њих многи лепе и сличице.
Црвено јаје се чува у кући до следећег Ускрса и оно се
назива чуваркућа. На њему је најчешће нацртан крст.
Ускрс се слави три дана. Обичај је да се људи међусобно
поздрављају са „Христос васкрс“ и „Ваистину васкрс“.
Првог дана Ускрса, пре доручка, укућани се куцају јајима,
прво једном, па другом страном, све док не остане једно
читаво јаје или једна читава страна – то јаје се сматра
победничким. Када неко са стране дође у кућу, укућанин
чије је јаје победило куца се са том особом. Такође је обичај
да се гостима, пре него што крену својим кућама, спреми
неколико јаја да понесу. Када сване четврти дан, а остане
неко неразбијено јаје, оно се куцне о неки предмет поред
себе.
Наше баке и деке су сачувале многе обичаје преносећи
их својим потомцима. Тако ћу и ја једног дана учити своју
децу како се прослављају крсна слава, Божић, Ускрс.
Моје прво писмо
Бољковци, 5. IV 2012.
Поштовани господине Просинечки,
Мој отац је био поштовалац и ватрени навијач Црвене
звезде у време када сте Ви били њена ударна снага. Пратио
је све утакмице на Маракани те 1991. године, када сте
освојили Куп шампиона. Слушајући његове приче, веома сам
заволео Ваш клуб. Имам посебан диск на којем се налази
200 Звездиних голова и мноштво навијачких песама. На тај
начин упознао сам Ваше фудбалско умеће.
Драго ми је што сте Ви постали тренер Звезде и што ћете
своје знање и искуство пренети садашњим играчима.
До сада сам два пута присуствовао утакмицама Црвене
звезде и надам се да ћу и убудуће пратити свој вољени клуб.
Велики поздрав од верног навијача Вељка Стевановића
П. С. Желим Вам много успеха у даљем раду!
Вељко Стевановић, V, Бољковци
Наташа Стевановић, VIII, Бољковци
3
Ђачка клупа
Животиња коју највише волим
У школи доста учимо и стичемо нова искуства. Везујемо се
за различите ствари. Стичемо многа пријатељства, али један
друг који нас никад неће издати, бар не би требало, јесте
наша клупа.
Кажу да папир трпи све. У нашем ђачком случају дрво,
односно клупа трпи све. Ђачка клупа је географска карта у
којој се усред океана купају формуле и обрасци из
математике и физике, сунчају системи органа и крећу
устанци, али не устанци измученог народа, већ измучених
клупа.
Цела школска историја записана је на њима, имена свих
ученика и свих љубави, али и српска историја, измешана су
имена Карађорђевића и Обреновића. Поред свих тајни које
крију наше клупе, остаје нам само да се надамо да нас неће
издати. У читавом разреду, постоји и једна које се плаше
остале клупе, а и ђаци. То је наставничка катедра, у којој су
скривене тајне наставника, али и понека ученичка.
Нама, ученицима, остаје само да имамо поверења у наше
клупе и да их мало мање злостављамо урезивањем речи
које оне одмах сместе у своје изгребано и испуцало
школско срце, које нас је тако топло примило првог дана
нашег школовања.
Мој љубимац је пас Бони. Њега је мој отац нашао у некој
цеви на послу и донео га кући.
Бони је веома паметан пас. Када га грдим или када нешто
згреши, повије реп и зна за критику. Једина мана му је што
не воли кокошке. Беспрекорну белину његовог крзна
нарушавају само две тамне шаре око очију и на врху репа.
Одрастао је са мојом породицом. Пошто је био сувише мали
кад је одвојен од мајке, није знао да једе сам, па смо га
хранили цуцлом као мало дете, али је он највише волео да
једе са мог длана. Сада је одрастао пас и има једну и по
годину. Одвео сам га код деде и повремено га обилазим.
Играм се са њим и идемо у шетњу.
Волим га зато што је послушан пас и добро чува кућу.
Вељко Стевановић, V, Бољковци
То сам ја
Девојчица која само на први поглед оставља утисак
мирног детета, а у ствари је девојчица пуна животне
енергије и ентузијазма – то сам ја.
За себе могу рећи да сам добра, вредна и одговорна.
Сваку своју обавезу схватам озбиљно и трудим се, колико
могу, до краја да је испуним, било да је реч о школским или
кућним обавезама. Дружељубива сам и свакоме помогнем
када је то потребно. Сваког саслушам и испоштујем, али то
очекујем и од других. Ситнице ми много значе. Нека лепа
реч, похвала или неки други мали знак пажње подстичу ме
да будем још боља. Критике нико не воли, али ја сам
самокритична. Понекад саму себе искритикујем више него
што би то учинио било ко други. Имам и ја својих мана,
умем понекад да будем тврдоглава, направим неки
несташлук са братом или не послушам маму када треба да
поспремим своју собу, мада је то врло ретко.
Тако сам ја изградила своју личност и трудићу се што више
да је унапређујем својим радом и трудом.
Јелена Живановић, VII, Горњи Бањани
Најбољи човеков пријатељ
Још одмалена волео сам све животиње. Увек сам се са
њима играо, највише са псима.
Мој љубимац је пас мешанац по имену Црни. Његово црно
крзно прошарано је белим и жутим туфнама. На шапама има
велике беле шаре. Очи су му тамне и увек умиљато
посматрају свет око себе. У мојој породици је од дана када
сам га пронашао баченог у близини своје куће. Волим да
проводим време са њим јер је забаван и умиљат. Сви у
продици га обожавају зато што нас све чува. Црни воли да
лови зечеве иако није дресиран за то. Прошлог лета га је
ударио аутомобил, па је био тешко повређен. Мислио сам
да неће преживети и био сам тужан. Срећом, Црни се
опоравио. Без обзира на све што му се догодило, још увек је
весео и раздрагано маше својим репом.
Људи кажу да је пас човеков најбољи пријатељ и ја
мислим да је то тачно јер ми се понекад чини да мој
љубимац разуме сваку реч коју му кажем.
Ирена Деспотовић, VI, Горњи Бањани
Никола Вербић, V, Бољковци
Кад су играчке оживеле
Јасмина Јеличић, VII, Таково
Данијела Весковић, V, Горњи Бањани
Вече је. Велики зидни сат откуцава дванаест сати. Тачно је поноћ, а ја сам будна. Пошто нисам могла да заспим, решила сам да одем до собе у
којој се налазио велики дрвени орман пун књига. Из собе су се чули неки звуци. Шта је то било, нисам знала.
Одлучила сам да уђем јер сам знала да тамо не може бити никог, сви спавају. Одшкринула сам врата и угледала неку сенку на зиду.
Размишљала сам да ли да уђем или да се вратим у кревет. Ипак је моја знатижеља превладала страх који ми је ушао у кости. Храбро сам
закорачила у собу. А тамо, безброј малих вила чита моје омиљене књиге! И у том делу собе не чује се ништа, тишина прекрива све.
Одједном, наиђе огромни крилати, страшни, зелени змај. Истог трена све се виле разбежаше, као зечеви од ловца, и побегоше у орман. Од
њих остаде само сјајни звездани прах. Змај као од шале дуну ватру на књиге и пламен се прошири. Нисам то више могла да гледам, било је то
тако охоло и себично. Осетила сам да треба да заштитим своје књиге. Узела сам сабљу коју су ми дотуриле виле. Говориле су превише тихо, али
сам по изразу њиховог лица схватила да ми поручују да је сада све у мојим рукама. Са сабљом у рукама, тужна због неправде према вилама,
кренула сам ка змају. Није био много већи од мене, али је ипак изазивао велики страх и језу. Имао је огромне зубе, бљувао је ватру и ширио
пламен. И баш тог тренутка добила сам неку невероватну снагу и најјачим замахом руке ударила сам змаја сабљом право у груди. Змај је истог
трена пао, а из њега су, на моје изненађење, покуљали вуна и стиропор, а не крв. Схватила сам да сам у ствари пресекла плишану играчку, а не
стомак правог змаја. Приметила сам да су и виле само играчке које су неким чудом оживеле. Соба са великим дрвеним орманом била је
заправо њихов дом. Ноћу би им чаробна моћ звезда даривала живот. Иако нису биле права жива бића, лепо су ми се захвалиле и позвале да
сваке ноћи долазим код њих. Наравно, на то сам пристала и са њима сам остала пријатељ.
Треба веровати у нешто нестварно, као што сам веровала и ја, и заузврат ћете добити прелепу пустоловину и пријатеље за цео живот.
4
Да сам наставник
Ливада у пролеће
Наставник сам математике већ седам година. До сада
нисам ни једног ученика оставио да се мучи у августу.
Једног зимског дана, када је требало да закључим оцене,
један ученик сачекао ме је на улазу у школу и рекао:
„Наставниче, ја нисам учио. Дајте ми јединицу па да идем
кући код тате да ме истуче!“ Увео сам га у учионицу и
попричао са њим. Рекао сам му да не брине јер ћу му дати
четири дана да навежба теорију. Дао сам му шансу да не
ради контролни, али да научи све задатке. За четири дана тај
ученик је знао одговоре на сва питања. Наравно да сам му
за такво знање закључио петицу.
Док сам ја наставник, тако ми Питагорине теореме, нећу
никоме закључити један.
Кад пролеће дође, на ливади се, као на позорници,
одигравају догађаји због којих би се ретко ко покајао што је
одгледао ту представу.
Сунце одозго мами травке како би пре избиле из земље.
Ипак, травке нису једине биљке на ливади, ту је и разнобојно
цвеће, које није довољно само погледати већ га треба и
помирисати. Ветар галопира и тера цвеће и траве да играју
валцер док им свира птичји оркестар. Придружују им се
лептири, коњаници који јашу неукротиве ветрове. На ливади
је неколико гомилица земље које су направиле кртице.
Појавио се и мали зец који је бирао најсочнију детелину. Уз
једну гранчицу бубамара се стрпљиво пела док је око ње
скакао несташни скакавац.
Кад се завири у сваку рупицу, у сваки кутак, види се и
више од једне представе, виде се дивни животи многих
становника ливаде.
Филип Јончић, V, Таково
Кад су играчке оживеле
Теодора Миловац, V, Таково
Једне зимске вечери, док су из облака као из поцепане
вреће, пахуљице падале уз звиждук ветра, чула сам неке
умилне и нежне гласиће у суседној соби.
Брзо сам ушла и, не слутећи шта ћу открити, отворила
мали креденац. Две лутке су седеле једна крај друге и
разговарале. Протрљала сам очи, али су оне и даље биле ту.
Биле су уплашене и приљубљене једна уз другу. Рекла сам
им да се не плаше и да не желим да их повредим.
Поверовале су ми и убрзо затим почеле да причају своје
доживљаје. Откриле су ми да им је било лепо у продавници
играчака и да су тамо бринули о њима. Често су биле у
излогу и проводиле најлепше дане поред својих пријатеља.
Рекле су да ће ускоро нестати ако се не будем играла са
њима. Обећала сам им да ће њихове прелепе хаљине већ
сутра бити сашивене и да ћу се потрудити да заувек остану
са мном.
Када је Сунце својим нежним зрацима обасјало моју собу,
устала сам из кревета и отишла до друге собе. Отворила
сам креденац и упитала лутке да ли су добро. Биле су
непомичне, у својим новим хаљинама. Схватила сам да то
ипак није био само обичан сан.
Теодора Миловац, V, Таково
Пред једним лепим призором у
природи
У једном забаченом куту шуме, пре много година, као
печурка изникла је мала кућа. Она сада тешко и са чежњом
одолева зубу времена који прети да је уништи.
Зидови су јој нахерени и трошни. Тек се негде назире
покоја ружа пузавица и пење се уз стуб на тераси. Прозори
су јој још увек одшкринути. Над њеним црвенкастим кровом
надвијају се гране зимзеленог дрвећа. Врата су јој
закључана. У дворишту буја мека трава коју често пасу срне.
Поред старог каменог бунара расте јабука буна беличастих
цветова и сећа се како су некада деца јела њене слатке
плодове. У раскошној крошњи храста цвркуће јато врабаца.
На брежуљку изнад куће процветали су жути нарциси.
Кућица ће ми увек остати у сећању јер сам у њој провела
најлепше тренутке са својим пријатељима који су се одавно
преселили у град.
Милица Радовановић, VI, Таково
Како растемо у људе
Милица Радовановић, VI, Таково
Јасмина Јеличић, VII, Таково
Дете и човек. Које су разлике између ова два раздобља у нашем животу? Оба бића имају срце, осећања, љубав и душу, имају мозак, али нису
иста. Када тачно можемо да кажемо да смо одрасле особе, зрела бића и да више нисмо „зелени“, као што старији људи кажу? Да ли постоји
тачан датум када прелазимо ту границу и умно и физички?
Ево на пример ја стварно не знам да ли сам дете или човек. Мама каже да сам за неке ствари дете, а за друге сам већ довољно одрасла. За
прање судова и спремање куће увек сам велика, то увек сме да се ради, али, опет, за камповање, које силно желим, још увек сам дете и то не
смем. И шта сад? Како да знам да ли сам човек или дете? Играм се са барбикама и, наравно, није ме срамота. Шта је ту страшно? Мама каже да
сам јако детињаста и да би требало свој тоалетни сточић да напуним шминком и накитом и притом да оставим без дома многе сироте барбике.
А како то могу? Па опет, задовољна је мноме јер сам одговорна и све своје школске обавезе стављам на прво место. С друге стране, могла бих
сате да проведем играјући се са Мицом, својом најдражом мачком.
Многе ствари ми нису јасне. Зашто неки дечаци гађају грудвама девојчице, ако им се оне свиђају? Зашто дечаци пуштају браду? Да ли и они
желе да порасту? Зашто је мама некад љута на мене, ако ме воли? Зашто? Ништа ми није јасно.
Сматрам да ја јесам дете, али бих волела да сам то за све, и за прање судова и за чишћење куће. Хоћу да будем дете и да припадам дечјем
царству, али да ли је то могуће? По годинама, висини и успесима које постижем, могло би се рећи да сам већ одрасла, али опет нисам и не знам
када ћу то постати. Само не желим да то дође нагло и изненада, не желим да страда ни једна моја барбика или да нестане моја љубав према
животињама. Сви одрасли мрзе животиње. Плашим се да ћу и ја постати таква. Осећам, међутим, како стасавам у одраслу девојку, али то
кратко траје. А и што да се оптерећујем тиме? Кад будем одрасла, бићу, а сада ћу да уживам у детињству.
Могла бих да поручим свима: најлепше је док си дете, а лепо је и кад си одрастао, онда можеш да дохватиш кош и сам опеглаш себи одело.
Али, док си дете, буди дете, има времена да порастеш и будеш велики. Биће времена за све, али најмање за детињство. Или не? У ствари, не
постоји граница преласка, јер ја сам дете заробљено у телу девојке, а мој мозак је дечји, заробљен у гнезду обавеза одраслих, и чека да
одрасте.
5
Да будна сањам
Мој љубимац
Ко каже да будан не можеш да сањаш,
тај нема чежње и снове,
тај није видео животне бродове
које будан или снен стално гледаш,
у мислима гледаш како плове, плове.
У мом домаћинству има много животиња, али бих ја
издвојила своју мацу.
Она има тамне очи, шарено крзно, шиљате уши и оштре
канџе. Зове се Цица. Добар је ловац. Умиљата је и вредна.
Када улови миша, воли да се игра са њим. Понекад зна да
ужива у хладу док су велике врућине.
Када је задовољна, она умиљато преде.
Док тако будна сањам,
нисам присутна у стварном свету.
Само седим и бледо гледам,
и чујем како куца срце у ватромету.
Јелена Поповић, III, Таково
Драге личности мог детињства
Ех, о чему све тад не размишљам:
како косу мора песмом чешљам,
песмом која кроти срце моје,
понекад сањам и очи твоје,
велике, плаве, бескрајне, узвишене,
прелепо море моје.
Међу драгим особама које ме окружују, посебно се
истиче моја бака.
Она има смеђу косу у којој се назире понека седа влас.
Испод локни, које јој уоквирују чело, вире крупне очи,
зелене попут широке ливаде. Танке, светле трепавице
прекривају бакине очи које ме увек нежно гледају. Над
њима бдију широке, густе веђе. Лице јој је меко и нежно.
Када дођем кући, дочекају ме њене вредне, увек запослене
руке. Оне су храпаве и жуљевите, али када ме помилује по
образу, осећам топлину и радост. Ноге су јој спретне, брзе, и
она је увек ту за све нас. Бака много воли биљке и
животиње. Стално брине о њима и поклања им све своје
време.
Бакине седе власи, повијена леђа и храпаве руке показују
да је она сваки тренутак свог живота посветила томе да
одгаји и изведе на прави пут своју децу и унучад и зато је
заслужила поштовање и љубав.
Сањам, сањам како сам капетан
неког моћног, силног брода,
а ти, море, лепотан
и небеског и морског свода.
Ево, истину ћу вам рећи сада.
Испод пиратске капе око те моје гледа,
волим те, водо, волим те, море,
све бих због тебе оставила горе.
Тако да сам на броду, сањам,
задајем брзину, курс и правац.
И тако све дубље у мисли падам,
а лице ми милује благи поветарац.
Данијела Ђорђевић, IV, Бољковци
Марина Поповић, V, Таково
Изнад главе пиратска застава се њише
и кретањем својим срце ми пуни.
Противницима лоше се пише,
бићу без милости, хладне главе,
а ти ми помози, море, тако ти боје плаве!
А онда чујем нечији глас,
и осећам нечије гуркање,
то значи да је за сада готово за нас,
али дуго после осећам твоје миловање,
твоје таласе, шуштање и плиме.
Филип Јончић, V, Таково
Видећеш, бићу ја најпознатији пират на свету.
Исток и запад чуће моје име.
Једна занимљива пустоловина
Јасмина Јеличић, VII, Таково
Марко Сретеновић, VIII, Таково
Из Јагодине смо кренули бициклима у авантуру којој смо
се посебно радовали – у вожњу најспектакуларнијом
железничком пругом. Станица, наравно, није радила.
До места Ковачевац пролазили смо кроз села и веома
лепе, чак питоме пределе, а онда се крајолик променио и
почела је вијугава вожња по обронцима планине. Тек тада
смо схватили да смо се упустили у опасну пустоловину, која
је врхунац достигла код стене Ђавољи нос. Стена се тако
зове јер подсећа на нос, а да има везе са ђаволом, доказ је
то што је током изградње железнице баш на овом месту
погинуло много људи. Шине су биле уске, мостић климав,
амбис дубок, а одрони велики и чести. Не би нам ту помогли
ни радници који су на неким местима покушавали да спрече
даље обрушавање земље. Као на тобогану, час смо били
горе, час доле. Али и то се завршило.
Једва сам чекала да се докопам чврсте подлоге.
Илијана Слијепчевић, VIII, Таково
6
Фото-галерија
„ОЧИСТИМО СРБИЈУ”, БОЉКОВЦИ
ПРОЛЕЋНИ ТУРНИР У МАЛОМ
ФУДБАЛУ, БОЉКОВЦИ
АКТИВНОСТИ МЛАЂИХ РАЗРЕДА, БОЉКОВЦИ
7
МАЛА ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА
Теодора Миловац, V, Таково
Милица Радовановић, VI, Таково
Анастасија Миловац, V, Таково
Ирена Деспотовић, VI, Горњи Бањани
Анђела Сретеновић, I, Врнчани
Бранислав Весковић, VI, Г. Бањани
Јована Баралић, VI, Таково
Марко Јеличић
Данијела Весковић, V, Горњи Бањани
8
Илијана Слијепчевић, VIII, Таково
Јасмина Топаловић, VII, Горњи Бањани
Јована Стојић, VIII, Горњи Бањани
Ирена Деспотовић, VI, Горњи Бањани
Теодора Миловац, V, Таково
Ј. Стојић и Н. Алимпијевић, VIII, Г. Бањани
Иван Грујић, VIII, Горњи Бањани
Јована Стојић, VIII, Горњи Бањани
Теодора Миловац, V, Таково
Андријана Гачић, VI, Горњи Бањани
Данијела Весковић, V, Горњи Бањани
Д. Солујић, VIII, Таково
Весна Ристовић, VIII, Таково
Непознати аутор
Анђелка Стојановић, III, Горњи Бањани
Никола Деспотовић, VIII, Горњи Бањани
Ивана Васовић, I, Горњи Бранетићи
Сандра Вукашиновић, VIII, Таково
Ирена Деспотовић, VI, Горњи Бањани
9
Фото галерија
8. МАРТ У ГОРЊИМ БАЊАНИМА
УСКРС, ГОРЊИ БАЊАНИ
10
од А
ШКОЛСКЕ НОВОСТИ
Куда после
основне школе?
РАЗГОВОР СА ДРАГАНОМ
СОКОВИЋ, ПЕДАГОГОМ
Избор занимања и одговарајуће
средње школе важна је одлука коју не
треба донети непромишљено. Неопходно је ослушкивати сопствене жеље и
потребе, препознати своја интересовања и открити своје способности. Да
бисмо вам бар донекле помогли, разговарали смо са педагогом Драганом Соковић о програму професионалне оријентације који се реализује у
нашој школи.
Због чега је важно да се млади на
време укључе у процес одлучивања
о школовању, одн. о будућем
занимању?
Од почетка школовања ученици се
кроз редовне наставне садржаје упознају са различитим занимањима. Веома је важно да током школовања
науче да препознају сопствене склоности и способности, па да на основу
тога ускладе жеље и могућности. У
седмом и осмом разреду ученици су
већ зрелији и управо их тад треба
усмерити да се сами информишу о
жељеним школама и занимањима. На
тај начин могу се избећи и многи
фактори (породица, амбиције родитеља, близина школе, друштво) који
могу неповољно утицати на њихову
одлуку.
Сигурна сам да ученике наше школе
занима како изгледа сам ток
процеса избора занимања. Можете
ли нам рећи нешто више о томе?
Постоје три фазе: професионално
информисање, професионално саветовање и професионално праћење.
Најпре се ученици информишу о жељеним школама. Професионално саветовање подразумева разне тестове и
саветодавну делатност, одн. помоћ
неодлучним ученицима при избору
школе. На крају се прати читав ток
школовања и процењује се колико је
избор одговарајуће школе био исправан.
Да ли бисте могли да нам, у кратким
цртама, кажете шта је општи циљ
програма професионалне
оријентације?
Општи циљ је подстицање младих да
путем активног учешћа у овом програму преузму оговорност за своју будућност, упознају себе и своје способности, путеве школовања и каријере,
те да промишљено донесу одлуку о
избору школе.
О којим областима учења и о каквим
наставним садржајима је реч?
Основу програма професионалне
оријентације чини петофазни модел.
Самоспознаја је прва област учења и
представља полазну основу за процес
одлучивања. Општи циљ ове области је
освешћивање личних афинитета и капацитета у оквиру стицања реалне слике о себи. Информишући се о занимањима и могућностима школовања,
ученици се оспособљавају да самостално пронађу потребне податке, да
их правилно изаберу и користе.
Такође, сазнају који све извори информација постоје (службе за запошљавање, часописи и брошуре, берзе
послова, базе података занимања).
Затим се организују реални сусрети, тј.
директни сусрети са светом рада
(распитивања у предузећу, пракса у
предузећима, једнодневне информативне манифестације као што су „Girl’s
Day“ или дан за информисање о школи
„Дан отворених врата“). У реалним
сусретима млади своја теоријски стечена знања о свету рада и занимањима
могу да допуне и унапреде. И на крају,
након што су упознали своја интересовања и открили своје способности,
обавестили се о могућностима школовања и путевима каријере, научили да
упореде свој профил личности са
светом занимања, ученици су оспособљени да самостално донесу одлуку
о својој будућој школи и о свом
будућем занимању. Планирано је 15
часова упознавања са светом занимања, обилазак неколико предузећа,
одлазак у Националну службу за запошљавање, као и посета неким средњим школама.
Које методе учења се примењују у
оквиру овог програма?
Програм се реализује у оквиру
активног и интерактивног учења. Примењују се методе које омогућавају
активно учење: разговори у одељењу,
игре по улогама, рад у групама, дебате, индивидуални рад, рад у паровима,
интервју, раелни сусрети итд.
У оквиру програма професионалне
оријентације планирано је
организовање различитих
11
до Ш
радионица за ученике. У колико
радионица су ученици наше школе
већ учествовали и какве су њихове
реакције?
Годишњим планом рада предвиђено
је реализовање 31 радионице за ученике осмог разреда у Такову. Следеће
школске године одељењске старешине ће одржати по једну радионицу у
свим одељењима седмог и осмог
разреду. До сада су ученици учествовали у 11 радионица. Прва област (Самоспознаја) завршена је и већ је почела друга. Резултати анкете спроведене међу ученицима показују да су
они веома заинтересовани за наставу
овог типа. Више од 60 % ученика задовољно је радионицама, више од 70 %
водитељима. Ученици нас сваки дан
питају када ће имати неку нову радионицу.
Душица Ђоровић и Наташа Стевановић, VIII,
Бољковци
Анкета
КАД ПОРАСТЕМ, БИЋУ ...
У нашој школи спроведена је анкета
на случајном узорку ученика од првог
до осмог разреда. Наша редакција је
понудила четири одговора, а оставили
смо места и за оне најмаштовитије.
а) Ана Ивановић
б) спортиста
в) фудбалер
г) учитељица
д) (Остављена је могућност
дописивања одговора.)
Неко би желео да буде и ...
велики
Новак Ђоковић
кувар
уметник
Цеца, Јеца, Сека (певачица)
професор
музичар
Резултати анкете изражени у процентима:
а)
б)
в)
г)
д)
13,33%
13,33%
36,66%
13,33%
23,35% (дописани одговори)
Анкету је радило укупно 30 ученика.
Очистимо Србију!
Школска такмичења
Спортске вести
„АКО ЖЕЛИШ ДА ПРОМЕНИШ
СВЕТ, ПОЧНИ ПРВО ОД СЕБЕ.“
НАШИ УСПЕСИ НА
ТАКМИЧЕЊИМА
ПРОЛЕЋНИ ТУРНИР
У МАЛОМ ФУДБАЛУ
Општинско такмичење из математике
Жељно очекивани турнир у малом
фудбалу почео је у десет сати 22. марта
2012. године, на игралишту ОШ „Таковски устанак“ у Бољковцима. Све припреме су на време завршене захваљујући наставници физичког васпитања Зорици Пршић, која је и заслужна за
организовање овог малог такмичења.
У првом кругу снаге су одмеравали
ученици старијих разреда, подељени у
два тима. Тигрови су показали бољу
игру и с правом победили Лавове резултатом 5 : 1. То им је била последња
шанса за даљи пласман и они су је
искористили на најбољи могући начин.
Затим су на терен изашли ученици
млађих разреда, такође подељени у
две екипе, Плави круг и Црвени змај.
Као појачање, прикључили су им се и
неки ученици петог и шестог разреда.
Пошто су оба тима била добро уиграна, утакмица је завршена нерешеним
резултатом. У последњем минуту другог полувремена изванредан шут Милана Вербића одбранио је увек будни
Чедомир Марковић.
Право спортско понашање и
вештина свих играча и голмана награђени су громогласним аплаузом наставника и ученика наше школе.
Милица Радовановић (VI) – 3. место
Јасмина Јеличић (VII) – 3. место
Наставник: Милан Јанковић
Акција „Очистимо Србију“ окупила
је у суботу, 4. јуна 2011. године, у
просторијама Основне школе „Таковски устанак“ у Бољковцима све одељењске старешине, помоћне раднике
и 16 ученика из овог села.
Након што су у девет сати подељени
џакови за смеће и рукавице, сви су се
дали на посао. Ученици млађих разреда били су задужени за чишћење школског дворишта и околине, док су се
старији ученици размилели по селу.
Познато је да се у друштву и шали
сваки посао, ма колико тежак био,
брзо и ефикасно заврши, па су наши
„акцијаши“ зачас стигли до сеоског
млина и ту искористили прилику за
кратак предах. Својом сналажљивошћу посебно се истакао ученик
Марко Недељковић, који је бициклом
превозио џакове до контејнера и тако
свима уштедео и време и труд.
Да смо се сви својски потрудили,
говори и чињеница да је тога дана у
Бољковцима сакупљено 16 џакова.
Ана Сарић, VI, Бољковци
НОВОГОДИШЊЕ РАДОСТИ
Већ је постала традиција да се у ОШ
„Таковски устанак“ у Бољковцима
последњи дан првог полугодишта свечано обележи пригодним програмом.
Новогодишњу приредбу су, као и
претходних година, припремили чланови драмско-рецитаторске секције уз
помоћ својих наставника. Ученици млађих разреда публици су се представили рецитацијама, док су они старији
спремили неколико сцена из драме за
децу „Пепељуга� Стане Полачек.
Родитељи су препознали труд и
залагање свих наших ученика и наградили су учеснике аплаузом и позитивним коментарима. Ипак, треба споменути да су право изненађење приредили ученици петог разреда. Иако им
је ово било тек друго појављивање на
сцени, показали су да озбиљно схватају поверени им задатак и потрудили
се да једва приметна трема сувише не
наруши иначе сјајну глуму.
Марина Ђорђевић, VIII, Бољковци
Општинско такмичење из хемије
Невена Јововић (VII) – 3. место
Јелена Живановић (VII) – 3. место
Наставник: Славка Ђуровић
Општинско такмичење из географије
Јелена Живановић (VII) – 3. место
Наставник: Јелена Дупљанин
Општинско такмичење из српског
језика
Милица Радовановић (VI) – 3. место
Наставник: Милена Лисица
Општинско такмичење из биологије
Ана Сарић, VI, Бољковци
Теодора Миловац (V) − 1. место
Милица Радовановић (VI) − 1. место
Јелена Живановић (VII) − 2. место
Никола Вукашиновић (VII) − 3. место
Јасмина Топаловић (VII) − 3. место
Милојко Николић (VIII) − 3. место
Иван Грујић (VIII) − 3. место
НОВОГОДИШЊЕ ТАКМИЧЕЊЕ
СТОНОТЕНИСЕРА
Наставник: Дарко Мијаиловић
Крос „Трка за срећније детињство�
Весна Ристовић (VIII) − 2. место
Јасмина Јеличић (VII) − 3. место.
У оквиру новогодишњих свечаности
у ОШ „Таковски устанак“ у Бољковцима одржано је такмичење у стоном
тенису.
Наставница физичког васпитања
Зорица Пршић побринула се да тог 30.
децембра 2011. године све протекне у
најбољем реду. Своју вештину имали
су прилике да покажу ученици старијих
разреда наше школе. Прво место
освојио је Вељко Стевановић, друго
Милан Вербић, а треће Милан Недељковић. Сва тројица су награђена дипломама, док је победник добио и
чоколаду.
Надамо се да ће и следећи пут ученици наше школе бити спремни да
„укрсте“ рекете и покажу ко је најбољи.
Вељко Стевановић и Милан Недељковић,
V, Бољковци
Дарко Павловић, VIII, Таково
ШКОЛСКЕ НОВОСТИ
Новине посвећене догађајима који су се догодили у ОШ „Таковски устанак”, Таково, у периоду
између претходне и текуће школске године.
12
ИГРАМО СЕ И УЧИМО
ЗАГОНЕТАЊЕ Загонетне приче Уроша Петровића
ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА Милана Шипке
Чудновата наредба
ЈЕСТИВО И НЕЈЕСТИВО
1
Пробијајући се кроз прашуму, истраживачи се одједном
нађоше пред бедемом густо сплетених лијана и другог
тропског растиња. Зауставише се да одахну. Носачи,
домороци, сумњичаво завртеше главама и упутише упитне
погледе забринутом вођи пута. Настаде тајац.
Атилија је пролазила поред Анулове колибе носећи џак на
леђима.
„Шта то носиш?“, упитао ју је дечак.
Девојчицу је забављала његова радозналост и она реши да
му је још мало распири.
„Па, у врећи је нешто занимљиво... нешто што је јестиво, па
изнутра нејестиво, па изнутра опет јестиво...“
„Надам се да врећа није тешка као твоја загонетка!“
„Ако не погодиш, помоћи ћеш ми?“
„Наравно! Помоћи ћу ти, иако већ знам о чему се ради...“
Шта се налазило у Атилијиној врећи?
− Хоћемо ли се и даље пробијати или ћемо натраг? – зачу се
глас високог Бора, најстаријег члана екипе.
Вођа експедиције намести компас, погледа мапу, осмотри
густу прашуму и одлучно рече:
− Не идемо даље!
Сви устадоше. Носачи упртише терет, замахнуше мачетама и
наставише да се пробијају напред, кроз лијане и шибље.
ЗАПАМТИТЕ: Решење је понекад заиста једноставно, иако загонетка звучи
доста замршено. Помислите на то увек када се налазите пред наизглед
нерешивим проблемом.
У овој причи има једна несхватљива ствар. Вођа експедиције
је одлучио: „Не идемо даље!“ А носачи и остали чланови
истраживачке екипе ипак су кренули напред. Они нису
погрешили. Сасвим су добро разумели наређење. Грешка се,
дакле, крије овде, у тексту наше приче. Једним потезом пера
можете поправити ту грешку. Тада ће речи вође експедиције
и поступци чланова истраживачке екипе бити у потпуном
складу.
ЈЕСТИВО И НЕЈЕСТИВО – Јестиво, па изнутра нејестиво, па изнутра опет
јестиво је, наравно, кајсија. Унутар слатког плода налази се тврда коштица, а
унутар коштице врло укусно семе.
Без велике муке
НЕСАНИЦА
Те ноћи Атилија није могла да заспи. Њен деда Гоф и сви
остали у траперској насеобини одавно су већ уживали у сну
јер је ноћ заправо била савршена, тиха и прохладна. Неко
време се Атилија превртала по кревету, затим се досетила
како да доскочи несаници. Отишла је у оставу, разбила три
велика ораха и појела их, па се вратила у кревет. Тада је
лако заспала...
2
Може се лако, без велике муке,
погодити то:
Које се наше речи састоје
само од четири слова,
а ипак имају
сугласника сто?
ЗАПАМТИТЕ: Понекад се каже да је решење скривено између редова. То
значи да нешто није написано, али се из осталих чињеница може наслутити.
3
НЕСАНИЦА – Орах јесте здрава воћка, али заиста није чудесан. Атилија је
живела са дедом, друидом Гофом. Он је спавао у суседној просторији и те је
ноћи тако много хркао да девојчица није могла да заспи. Она је устала,
разбила прво један, затим и други орах, што је било довољно да се старац
пробуди. Појела је орахе и брзо легла. Заспала је у тишини.
Спреда и позади
Орах је укусна биљка, али није чудесна. Шта се, заправо,
догодило?
Које се наше речи читају једнако и спреда и позади?
Можете ли се сетити барем три такве речи?
Златни кључ – Ана воли Милована
X
1
Вођа експедиције рекао је, у ствари: „Не, идемо даље!“
2
Ово је мала игра речима.
„Сто сугласника“ имају речи стог (сто г), стоп (сто п),
стој (сто ј) и сл.
3
Речи боб, дуд, кук, поп, ратар, потоп и сл. могу се читати
једнако и спреда и позади. И читаве реченице могу се
читати нормално (слева надесно) и наопачке (здесна
налево), а да не промене значење. Таква је нпр.
реченица: Саво, и маче једе јечам и овас.
АТИЛИЈИНА ЗАГОНЕТКА
Атилија, Боко и Анул су многе вечери проводили поред
ватре у друштву видара Гофа. Анул се хвалио како најбоље
познаје биљке и животиње, што је изазвало препирку.
У нашем тексту изостављена је само једна запета, па је та
порука добила сасвим супротан смисао: „Не идемо даље!“
Атилија погледа ка високој планини на хоризонту, и
изненада их упита:
„Који је једини начин да млеко прелети ону планину?“
Међу дечацима завлада мук, док се старац само насмејао.
„Ко се први од вас двојице сети, бољи је познавалац природе...“, рече Гоф тајанствено и запали своју лулу.
АТИЛИЈИНА ЗАГОНЕТКА -- Одговор је био логичан: то се догађа само када
женка слепог миша прелети планину. Птице, инсекти и остали летећи
створови немају млеко, а једини сисар који може активно да лети јесте
слепи миш.
ЗАПАМТИТЕ: Једини сисар који лети јесте слепи миш. Постоје још неки
сисари, попут летеће веверице, који изводе дуге скокове између стабала,
али нису летачи.
То се зове палиндром (или „обосмерка“). Најпопуларнија
палиндромска реченица у нас је Ана воли Милована. Она је
ушла не само у енигматске часописе него и у поезију за децу и
музику (компонована је и радо се пева и слуша).
13
А) Н) К) Е) (Т) А)
Да ли сте знали да...
Викенд најчешће проводим...
Лектира
У нашој школи спроведена је још једна анкета да бисмо
сазнали како ученици најчешће проводе викенд. Наша редакција је понудила четири одговора, али смо поново, поучени искуством, оставили места и за оне најмаштовитије.
[...] Лектира није наша реч. Преузели смо је, вероватно,
из француског, а потиче из латинског језика, где је постала
од глагола legere, што значи – „читати“.
Лектира је, дакле, „читање“ или „оно што се чита“. По
томе је и домаћа лектира – „оно што се чита код куће“.
Заправо, не баш све што се чита код куће, него само оно
што је школским програмом одређено. Остало је, рецимо,
„лична лектира“, „омиљена лектира“ итд.
Од старог глагола legere, који се још може чути по
Далмацији и у Боки, и то у облику легати (уместо читам
тамо се говори: легам), настала је и реч лектор.
Лектор је реч која означава веома важног стручњака. То
је онај строги и ситничави професор који пажљиво чита (да
не кажем лега) разне рукописе, исправљајући граматичке и
правописне грешке и стилски дотерујући рукописе пре
самог објављивања.
Лектори пазе и на правилан говор глумаца у позоришту
или на филму, исправљају говор спикера на радију и
телевизији, а у настави страних језика уче нас правилном
изговору речи и реченица.
Осим лектире и лектора, од латинског legere („читати“)
потиче још једна реч – лекција.
Понуђени одговори били су:
а) напољу са друштвом
б) у учењу
в) за компјутером
г) на Фејсу
д) (Остављена је могућност дописивања одговора.)
Увек има оних који раде нешто другачије:
* испред телевизора
* у телефонирању
* код другарице
* у читању књига
* у школи
* играјући кошарку
* са сестрама
* у башти
* возећи бицикл
* у спавању
„Приче о речима�, Милан Шипка
ПРЕДЛОЗИ ЗА ЧИТАЊЕ
2. „Beskrajna priča�, Mihael Ende
Резултати анкете изражени у процентима:
„Beskrajna priča�, knjiga koja je postigla senzacionalan uspeh
širom sveta, spada među najneobičnija dela napisana u žanru
fantastike. Prvobitno objavljena u Nemačkoj kao knjiga za decu,
brzo je stekla popularnost i kod odraslih i kod dece kao
neodoljiva tvorevina imaginacije.
Moć ljudske imaginacije zapravo je jedna od najznačajnijih
tema ovog romana. Glavni junak Bastijan postepeno postaje
svestan te moći. Na stranicama jedne stare knjige, Bastijan,
debeljuškasti dečačić od svojih deset ili jedanaest godina,
otkriva tajanstveni svet čarolije – Zemlju Fantaziju, ali taj svet
lagano propada. Samo bi ljudsko biće moglo ponovo da
uspostavi red, i taj veliki zadatak biva dodeljen upravo Bastijanu.
„Beskrajna priča� može se čitati jednostavno kao uzbudljiva
fantastična priča čiji svet sačinjavaju noćni vilenjaci i lutajući
plamenovi, Močvare Tuge i Srebrne planine, Crni kentaur i Kula
od slonovače. Ali pored toga, taj svet nudi nenadmašno
upečatljivu viziju moći ljudske imaginacije – moći koju svaki
čitalac treba da podeli sa Bastijanom dok putuje njegovom
začaranom zemljom.
Ovenčana ogromnim međunarodnim uspehom, „Beskrajna
priča� je knjiga koja prelazi granice, kako one između različitih
kultura, tako i žanrovske granice između knjiga za decu i knjiga
za odrasle.
Od objavljivanja, 1979. godine, do danas prevedena je na više
od trideset jezika, a samo u Japanu je prodata u više miliona
primeraka. Snimljene su tri filmske verzije i jedna televizijska
serija. Postoje kompjuterske igrice nastale prema motivima
„Beskrajnе pričе� , pa čak i klubovi ljubitelja Zemlje Fantazije.
„Beskrajna priča� pripada lepoj tradiciji romana kakvi su
„Brežuljak Voteršip� ili „Gospodar prstenova�, koji i deci i
odraslima mogu pružiti neizmerno zadovoljstvo.
а) 38,70 %
б) 9,67 %
в) 22,58 %
г) 19,35 %
д) 9,7% (дописани одговори)
1. „Рани јади”, Данило Киш
Приче о одрастању и детињству, приче за децу и осетљиве.
Књига за лектиру и за уживање.
„... Приче су сачињене од призора из мојег детињства, слика
које нису могле да нађу место у роману „Башта, пепео�. Свака
прича је готово песма у прози. „Рани јади� су кратке приче,
свет виђен очима детета.“
Данило Киш (1984)
Трагајући за стилом и формом, Данило Киш је, пре него што
је започео рад на роману „Башта, пепео� и упоредо с њим,
написао низ скица и фрагмената, за које је касније утврдио да
представљају самосталну целину и објавио их као „Ране јаде�.
Тако је и тај текст делом настао упоредо са овим романом,
а делом је произишао из њега.
„Ране јаде� чини низ од 19 прозних целина различите
дужине, окупљених око заједничке осе – дечака Андреаса
Сама и његове породице: оца, мајке и сестре. Приповетке
говоре о одрастању дечака отворених чула и богате маште.
14
3. „Књиге које су прогутале мог оца�,
Афонсо Круз
Отац Елијаса Бонфина напустио је овај свет. То се догодило
једног послеподнева док је затрпан канцеларијским
материјалом седео за својим радним столом, дубоко
усредсређен на књигу „Острво доктора Мороа“. Да ли је
разлог његовог одласка читање? Да ли га је оно одвело на
улице којима шетају Раскољников и господин Хајд, јунаци
чувених књижевних дела? Да ли је захваљујући читању и сам
постао прича? Тражећи оца, Елијас Бонфин дошао је до
одговора на ова питања...
Анастасија Миловац, V, Таково
″Наставнички бисери
а
с
е
т
а
н
ј
а
о
р
н
а
с
р
е
ћ
а
н
ј
а
с
а
н
е
а
с
е
т
а
н
ј
а
о
р
н
а
Решење
ј
а
с
а
н
е
Децо, и ми наставници смо некад били људи.
Чим ја мало седнем, мишеви коло воде.
Ћути и причај!
Је л’ слушате ви шта ја пишем?
и
н
е
б
и
н
Ученик: „Наставниче, шта сте Ви у хороскопу?�
Наставник: „Диктатор!�
Наставник: „Куда си кренуо?�
Ученик: „Да пијем мало воде.�
Наставник: „Попиј мало да остане и другима!�
Ученички бисери
о
к
в
у
т
с
с
р
е
ћ
а
н
Стефан Солујић, V, Таково
БИСЕРИ СА ЧАСА″
1. Пронађи два синонима за
придев раздраган, у смеровима → и ↓ :
о
к
в
у
т
с
Марија Јовановић, V, Таково
Погубљен је и био је осуђен на смрт.
Спонтано су се срели под притиском Турака.
Нажалост, вођена су само два светска рата.
и
н
е
б
и
н
2. Упиши у укрштеницу задате облике
придева, и у затамњеним пољима добићеш
један месни придев:
Марина Жижовић, VIII, Таково
1. Један непроменљиви описни придев који означава
тамноплаву боју.
2. Компаратив придева зао.
3. Компаратив придева горак.
4. Компаратив придева танак.
5. Генитив једнине одређеног вида мушког рода придева тих.
1
2
3
4
5
1
е
г
о
а
т
г
о
р
њ
и
е
р
ч
и
х
о
г
т
и
и
Штампа:
Тираж:
Насловна страна:
Лист излази годишње
т
2
г
т
5
Издавач:
Главни и одговорни уредник:
Уредник:
Технички и ликовни уредник:
Редакција листа:
3
4
Решење
ОШ „Таковски устанак“, Таково
Бранка Жижовић, директор школе
Слађана Трнавац, професор српског језика
Душан Јелесијевић, професор ликовне културе
Душица Ђоровић, Наташа Стевановић, Вељко Стевановић, Милан Недељковић, Ана Сарић, Марина Ђорђевић, чланови литерарно-новинарске
и ликовне секције, наставници и стручни сарадници
„НАЈ“, Горњи Милановац
100 примерака
Данило Марковић и Марко Деспотовић, VIII, Таково
15
Занимљиве интернет стране које препоручујемо
Библиотека „Браћа Настасијевић�, Горњи Милановац
www.bibliotekagm.com
Антологија српске књижевности - интернет библиотека
www.ask.rs
Културни центар Горњи Милановац
www.kcgm.org.rs
Филмовизија - интернет биоскоп
www.filmovizija.com
Музеј рудничко-таковског краја
www.muzejgm.org
Музичка база података
www.soundcloud.com
Музеј Другог српског устанка
http://sr.wikipedia.org/wiki/Музеј_Другог_српског_устанка
База података филмова
www.imdb.com
Туристичка организација Општине Горњи Милановац
www.togm.org.rs
Речник
http://translate.google.com/
Аутопревоз Горњи Милановац
www.autoprevoz.rs
Временска прогноза за Горњи Милановац
http://vreme.pravac.com/gornji-milanovac/
www.ostakovo.rs
Download

Овде - Основна школа ТАКОВСКИ УСТАНАК, Таково, Горњи