KURIKULUM KOSOVA
Ministria e Arsimit,
e Shkencës
dhe e Teknologjisë
Republika
e Kosovës
Ministarstvo
Obrazovanja
Nauke
Republika Kosova - Republic iofTehnologije
Kosovo
Ministry
of Education
&Technology
Qeveria
–VladaScience
– Government
Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë
Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije
Ministry of Education Science &Technology
KURIKULUM KOSOVA
OSNOVNI KURIKULUM
ZA PREDŠKOLSKI RAZRED I OSNOVNO
OBRAZOVANJE NA KOSOVU
Avgust 2012
1
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE
Ovaj dokument se izdaje na osnovu Odluke o odobrenju izdanja 18/2012 datuma 04.10.2012.
Ovo izdanje je izrađeno uz podršku Evropske zajednice. Sadržaj ovog izdanja je pripremio
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije uz podršku konzorcijuma „Cambridge
Education“ i ni na koji način ne može odražavati stavove Evropske zajednice.
KURIKULUM KOSOVA
SADRŽAJ
I.
Uvod
II.
Opis OK
III. Opis oblasti
IV. Nastavni planovi i programi
V.
Izborna nastava
VI. Opšta metodologija - uputstva
VII. Ocenjivanje - opšta uputstva
3
KURIKULUM KOSOVA
REČNIK
OK
Osnovni kurikulum
GIU
Glavni ishodi učenja
OK
Oblast kurikuluma
SK
Stepen kurikuluma
KK
Kurikulum Kosova
OKK
Okvir kurikuluma Kosova
IU
Ishodi učenja
MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
V
Veštine
P
Predmet
IUP
Ishodi učenja po predmetima
NP
Nastavni program
T
Tema
IUT
Ishodi učenja po temama
RG
Radna grupa
4
KURIKULUM KOSOVA
I. UVOD
Bitnost osnovnog kurikuluma, struktura, ciljevi i principi douniverzitetskog
obrazovanja, zajednička pitanja osnovnih kurikuluma
Bitnost Osnovnog kurikuluma
Osnovni kurikulum je dokument koji omogućuje da se u školama na Kosovu sprovodi Okvir
kurikuluma Kosova, koji je MONT usvojio meseca avgusta 2011. godine. U ovom dokumenti
su određeni ishodi učenja i kompetencije za razne oblasti života, koje su izražene u obliku
činjeničnih i proceduralnih znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenici treba da
savladaju tokom raznih vremenskih perioda, i pristupi, metodologije sprovođenja,
nadgledanje i procena. Ovim dokumentom se takođe uređuje dodela vremena za oblasti
kurikuluma i njihova međusobna povezanost, koji zajedno omogućuju napredak u razvoju
kompetencija učenika.
Dokument Osnovnog kurikuluma podržava:
• učenike u njihovom postepenom razvoju, u razvoju kompetencija za obrazovanje
tokom celog života i u njihovoj društvenoj integraciji, pripremivši ih da se suoče sa
životnim izazovima
• nastavnike u planiranju i uspešnom sprovođenju njihovog rada sa decom – nastavne
aktivnosti u učionici i van nje, i u odgovaranju na pitanja: Zašto i U koju svrhu treba
da uče učenici; Šta, Kada, Koliko i Kako će učenici učiti, kako i Šta, Kada i Kako
treba oceniti postignuća učenika – realizacija i efikasnost nastavnih aktivnosti, i
• roditelje u tačnom praćenju postignuća njihove dece u postizanju kompetencija u
određenim vremenskim periodima, na osnovu znanja, ponašanja, osećanja i stavova
koje manifestuju u raznim životnim situacijama, u skladu sa ishodima učenja za
oblasti i stepen kurikuluma.
Struktura douniverzitetskog obrazovanja
Formalni nivoi douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu usklađeni su sa međunarodnim
standardima klasifikacije obrazovanja (MSKO) koje je pripremio UNESCO, s tim da postoje
razlike u sastavu strukture osnovnog kurikuluma za 1. stepen MSKO, koji obuhvata
predškolski razred kao sastavni deo predškolskog obrazovanja. Svi formalni nivoi
douniverzitetskog obrazovanja podeljeni su u formalne pod-nivoe koji se nazivaju – Stepeni
kurikuluma, a koji imaju određene ciljeve i u funkciji su svog naziva. (Vidi nazive svakog
stepena kurikuluma u dole prikazanoj tabeli i u Odeljku 2 ovog dokumenta).
Osnovni kurikulumi su izrađeni za sve formalne nivoe douniverzitetskog obrazovanja:
¾ Osnovni kurikulum za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5. godine)
¾ Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovno obrazovanje
¾ Osnovni kurikulum za srednje niže obrazovanje
¾ Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje (Osnovni kurikulum za gimnazije i
osnovni kurikulum za srednje stručne škole)
5
KURIKULUM KOSOVA
Međunarod
ni sistem
klasifikacije
obrazovanja
- MSKO
Formalni nivoi
douniverzitets
kog
obrazovanja
na Kosovu
MSKO 3
Srednje visoko
obrazovanje
(razredi X-XII)
MSKO 2
Stepeni kurikuluma
Osnovni
kurikulumi
XII razred
6. stepen kurikuluma:
Konsolidacija i
specijalizacija
5. stepen kurikuluma:
Osnovni opšti i stručni
razvoj
4. stepen kurikuluma:
Utvrđivanje i orijentacija
3. stepen kurikuluma:
Dalji razvoj i orijentacija
Osnovni kurikulum
za razrede X-XII
srednjeg visokog
obrazovanja
Osnovno
obrazovanje
razred III-V
2. stepen kurikuluma:
Utvrđivanje i orijentacija
Osnovno
obrazovanje
razred I-II
Predškolski
pripremni
razred
1. stepen kurikuluma:
Osnovno usvajanje
Osnovni kurikulum
za predškolski
razred i razrede IV osnovnog
obrazovanja
X-XI razred
VIII-IX razred
Srednje niže
obrazovanje
(razredi VI-IX)
MSKO 1
Osnovno
obrazovanje
(razredi I-V)
MSKO 0
Predškolsko
vaspitanje i
obrazovanje
VI-VII razred
Pripremni stepen
kurikuluma:
Vaspitanje u ranom
detinjstvu
Uzrast 0-5
godina
Osnovni kurikulum
za razrede VI-IX
srednjeg nižeg
obrazovanja
Osnovni kurikulum
za predškolsko
vaspitanje i
obrazovanje
Svaki osnovni kurikulum je usklađen sa opštim ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i
sprovodi se u skladu sa osnovnim principima iz Okvira kurikuluma Kosova.
Ciljevi douniverzitetskog obrazovanja
Na svakom formalnom nivou douniverzitetskog obrazovanja učenici treba da razviju znanja,
veštine, stavove i vrednosti u skladu sa zahtevima demokratskog društva kroz:
•
kultivisanje ličnog i nacionalnog identiteta i državne i kulturne pripadnosti;
•
promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti;
•
razvoj lične odgovornosti, odgovornosti za druge, odgovornosti za društvo i životnu
•
sredinu;
•
obučavanje za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima
•
razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije;
•
obučavanje za doživotno učenje.
6
KURIKULUM KOSOVA
Principi douniverzitetskog obrazovanja
Sprovodljivost osnovnog kurikuluma obezbeđuje koherentnost i održivost svih formalnih
nivoa douniverzitetskog obrazovanja, oslanjajući se na sledeće principe:
Jednaka Sveobuhvatnost dece i mladih u kvalitetno obrazovanje.
Razvoj kompetencija koje se ogledaju u ishodim a učenja, i koje svaki učenik treba da
razvije progresivno i neprekidno tokom raznih perioda obrazovanja.
Integrisani i koherentni podučavanje i učenje kojima se promoviše potpuno učenje, u
kojem se ogledaju povezanost i međusobna zavisnost prirodnog i okruženja koje je stvorio
čovek sa znanjem i informacijama koje poseduju učenici o njima.
Autonomija i fleksibilnost na nivou škole u sprovođenju osnovnog kurikuluma i izbornog
dela kurikuluma, koji se ogledaju u izradi godišnjih nastavnih programa i u metodologiji
podučavanja i učenja.
Odgovornost i polaganje računa koji se ogledaju u stvaranju kulture za formativno
ocenjivanje – praćenje napretka u sprovođenju zahteva novog kurikuluma, putem sakupljanja
i analize podataka, beleženja izazova i rešenja za bolji učinak u ispunjavanju zahteva
kurikuluma i poboljšanja kvaliteta obrazovanja.
Zajednička pitanja dokumenata osnovnog kurikuluma
Svi dokumenti osnovnog kurikuluma izrađeni su na osnovu jednog sistema od šest ključnih
kompetencija, koje su u skladu sa ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i sa sedam oblasti
kurikuluma. Šest ključnih kompetencija koje su prisutne u svakom dokumentu osnovnog
kurikuluma su:
•
kompetencija za komunikaciju i izražavanje;
•
kompetencija za razmišljanje;
•
kompetencija za učenje;
•
kompetencija za život, rad i zaštitu okoline;
•
lična kompetencija;
•
građanska kompetencija.
A sedam oblasti kurikuluma koje su prisutne u svim osnovnim kurikulumima su:
•
Jezici i komunikacija
•
Umetnosti
•
Matematika
•
Prirodne nauke
•
Društvo i okolina
•
Zdravlje i dobrobit
•
Život i rad
7
KURIKULUM KOSOVA
Ishodi učenja po stepenima i ishodi učenja po oblastima omogućuje razlikovanje
kompetencija i oblasti kurikuluma na svakom formalnom nivou obrazovanja i svakom
stepenu kurikuluma (vidi odeljke II i III ovog dokumenta).
Struktura osnovnog kurikuluma
Osnovni kurikulum u svom delokrugu ima sledeću strukturu:
•
Delokrug, struktura i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg sistema obrazovanja;
•
Delokrug stepena kurikuluma za odgovarajući formalni nivo;
•
Ishodi učenja) za glavne stepene kurikuluma kojima se izražava obavezni nivo
postizanja ključnih kompetencija na kraju svakog stepena kurikuluma;
•
Kako se ishodi učenja za glavne stepene kurikuluma koriste u nastavnom procesu i
procesu ocenjivanja:
- Zahtevi za napredovanje tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući minimalne
zahteve za prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,
- Kriterijumi i oblici ocenjivanja.
•
Oblasti kurikuluma i njihov delokrug po glavnim stepenima kurikuluma;
•
Ishodi učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma;
•
Kako se ovi ishodi učenja upotrebljavaju u nastavnom procesu i procesu ocenjivanja:
- Zahtevi za napredovanje u oblastima kurikuluma, uključujući minimalne zahteve za
prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,
- Kriterijumi i oblici ocenjivanja.
•
Nastavni plan i program;
•
Predmeti u okviru oblasti kurikuluma i njihov delokrug;
•
Uputstva (metodologije) za organizovanje nastave;
•
Ocenjivanje učenika;
•
Aspekti sprovođenja.
8
KURIKULUM KOSOVA
II. OSNOVNI KURIKULUM
ZA PREDŠKOLSKI RAZRED I OSNOVNO OBRAZOVANJE
Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovno obrazovanje
Šta je osnovni kurikulum
Struktura kurikuluma za predškolski razred i osnovno obrazovanje
Karakteristike predškolskog razreda i osnovnog obrazovanja
Kompetencije za učenje
Stepeni kurikuluma
Sprovođenje ishoda učenja po stepenima
Oblasti osnovnog kurikuluma
Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovno obrazovanje
Šta je osnovni kurikulum?
Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovnu školu je osnovni dokument kojim se
regulišu nastava, učenje, metodologija, ocenjivanje, itd., na prvom nivou obrazovanja na
Kosovu. Ovaj dokument, čije odredbe izrađuje MONT, je obavezan za sve obrazovne
ustanove na Kosovu. Osnovni kurikulum je izrađen na osnovu Okvira kurikuluma Kosova.
Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici
uopšte.
1. Struktura osnovnog kurikuluma za predškolski razred i osnovnu školu
U osnovnom kurikulumu se detaljno opisuju:
- karakteristike predškolskog razreda
- karakteristike osnovnog obrazovanja
- kompetencije učenja za ovaj nivo
- stepeni kurikuluma
- ishodi učenja po stepenima kurikuluma
- opis oblasti kurikuluma
- nastavni program
- izborna nastava
- uputstva (metodologije) za organizovanje nastave
- ocenjivanje učenika
- ostali aspekti koji se odnose na sprovođenje
9
KURIKULUM KOSOVA
Osnovni kurikulum pokriva sedam oblasti kurikuluma, koje određuje centralni nadležni organ
za obrazovanje (MONT) i koji su obavezni za sve škole na Kosovu (državne i privatne).
2. Karakteristike predškolskog razreda
Predškolski razred (uzrast 5 – 6 godina) je na osnovu OKK-a postao deo sistema obaveznog
obrazovanja na Kosovu. Ovaj razred predstavlja period brzog i dinamičnog fizičkog,
kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja deteta. Imajući u vidu bitnost ove faze
razvoja, učenje je na ovom nivou usredsređeno na podsticanje dečje radoznalosti o sebi,
porodici, društvu, prirodi, znanjima, kulturi i novim tehnologijama.
Cilj ove faze je da se podstaknu kreativnost i entuzijazam deteta za pristupanje novim
iskustvima i njihova priprema za suočavanje sa situacijama iz stvarnog života. U ovom
razredu počinje izlaganje dece osnovnim iskustvima učenja (upoznavanje sa slovima,
figurama, brojevima, bojama, zvucima, konceptima, itd.). U ovom razredu decu treba
ohrabrivati da razviju veštine komunikacije i izražavanja na maternjem jeziku, sposobnosti
obraćanja pažnje, koncentrisanja i socijalizacije. Sve se ovo može postići kroz igru, kao
osnovnu aktivnost u predškolskom razredu.
3. Karakteristike osnovnog obrazovanja (razredi 1 - 5)
Na ovom nivou, iskustva učenja u školi treba da doprinesu prilagođavanju dece
sistematskom obliku učenja kroz “igru/rad/učenje”, kroz uviđanje razlike između igre i
obaveza.
Nastava je integrisana i omogućuje deci da što bolje razumeju njihov odnos sa prirodnim
okruženjem i okruženjem koje je stvorio čovek.
Tokom osnovnog obrazovanja vaspitno-obrazovni rad je usredsređen na savladavanje
osnovne pismenosti i na postavljanje zdravih temelja za kognitivni, socijalno-emotivni i
motorički razvoj. Posebna pažnja se posvećuje razvoju detetove ličnosti i njegovog
pozitivnog stava prema učenju, kao osnovi za razvoj osnovnih navika za učenje, odnosno
„učenje tokom celog života“.
Nastavni proces u osnovnom obrazovanju se organizuje, pruža, olakšava i koordiniše od
strane nastavnika, kome po potrebi pomaže nastavnik-asistent, a postoji i mogućnost
dobijanja podrške od strane stručnog predmetnog nastavnika.
4. Kompetencije učenja
Kompetencije se ogledaju u ishodima učenja, koji su uopšteni i podrazumevaju ono što
učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznog obrazovanja.
Kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih i prenosivih
znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovima digitalne
epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnih odnosa.
Kompetencije predviđene Okvirom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljeva
douniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne ishode učenja, koje učenici treba da
postignu na progresivan i neprekidan način tokom douniverzitetskog obrazovanja.
10
KURIKULUM KOSOVA
Glavne kompetencije predviđene za sistem douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su:
•
kompetencije za komunikaciju i izražavanje;
•
kompetencije za razmišljanje;
•
kompetencije za učenje;
•
kompetencije za život, rad i zaštitu okoline
•
lične kompetencije;
•
građanske kompetencije
Kompetencije za komunikacije i izražavanje, kompetencije za razmišljanje i kompetencije za
učenje su instrumentalne prirode: one čine osnovu za ostale kompetencije, koje su više
povezane sa okolnostima i određenim sadržajem, kao što su kompetencije neophodne za
lični, javni i profesionalni život.
Kompetencije za komunikaciju i izražavanje (“efektivni komunikator”)
Kako bi se deca i mladi razvili u ličnosti, kako bi učili i aktivno učestvovali u društvu,
potrebno im je shvatanje poruka koje im se šalju i pravilno izražavanje jezikom, simbolima,
znacima, kodovima i umetničkim oblicima. Učenici se za postizanje efikasne komunikacije,
podstiču da na nezavisan, kritičan i kreativan način iskoriste sredstva i mogućnosti
komunikacije i izražavanja.
Kompetencije za razmišljanje („Kreativni mislilac”)
Pored kompetencije za identifikovanje i pristupanje informacijama/izvoru znanja, učenici
moraju razviti i kapacitet za pristupanje znanju na kritičan, kreativan i interaktivan način.
Kompetencija za doživotno učenje („Uspešan učenik“)
Škola se za „uspeh učenika“ stalno angažuje u očuvanju prirodne radoznalosti dece i mladih,
kao i zainteresovanosti za učenje i razvoj kompetencije za učenje.
Kompetencija za život, rad i zaštitu okoline („Produktivni doprinosilac”)
Škole su dužne da pripreme učenike da rade samostalno, i da shvate njihovu ulogu u zaštiti
sredine.
Lične kompetencije (“Zdrav pojedinac”)
Škole pripremaju učenike da se na efikasan i konstruktivan način uključe u porodični,
društveni i poslovni život. U ovom kontekstu, učenici su podržani kako bi se informisali o sebi
i kako bi postigli samopouzdanje, ali istovremeno i bili otvoreni i imali poverenja u druge.
Građanske kompetencije (“Odgovoran građanin”)
Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ova
kompetencija obezbeđuje da učenici budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani,
uzimajući u obzir uži i širi kontekst.
11
KURIKULUM KOSOVA
5. Stepeni kurikuluma
Osnovnim kurikulumom se definiše koncept stepena kurikuluma na osnovu zajedničkih
karakteristika koje se odnose na socijalno-psihički razvoj deteta.
Stepeni kurikuluma imaju zajedničke:
• ključne kompetencije koje treba postići;
• zahteve za napredovanje;
• strukturu za organizovanje nastave i iskustava učenja; i
• kriterijume za ocenjivanje
5.1. Stepeni kurikuluma, za predškolski razred i osnovnu školu
Okvir kurikuluma Kosova je strukturiran u stepene kurikuluma, koji predstavljaju periode sa
zajedničkim karakteristikama koje se odnose na razvoj deteta i zahteve kurikuluma. Oni
predstavljaju referentnu tačku za određivanje ključnih kompetencija koje treba savladati,
zahteve za napredak u učenju, organizovanje nastave i iskustava učenja, pristupe i
kriterijume za ocenjivanje, kao i ustanovu koja je odgovorna za njihovo postizanje. Stepeni
kurikuluma su podeljeni u periode u okviru jednog ili dva formalna nivoa obrazovanja, koji
obuhvataju od jednog do tri razreda.
Osnovni kurikuluma za prvi nivo ima dva stepena,
• Prvi stepen kurikuluma - osnovna usvajanja (obuhvata predškolski razred i 1. i 2.
razred)
• Drugi stepen kurikuluma - Utvrđivanje i razvoj (3., 4. i 5. razred)
MSKO 1
MSKO 0
Osnovno obrazovanje
Razredi III-V
Osnovno obrazovanje
Razredi I-II
Predškolski razred
Uzrast 0-5 godina
2. stepen kurikuluma:
Utvrđivanje i razvoj
1. stepen kurikuluma
Osnovna usvajanja
Pripremni stepen kurikuluma:
Vaspitanje u ranom detinjstvu
Stepen 1 – Osnovno usvajanje (predškolski razred i 1. i 2. razred osnovnog
obrazovanja)
Na ovom stepenu učenici se izlažu sistematskim pristupima učenja. Oni će se upoznati sa
dole navedenim iskustvima učenja:
• usvajanje osnovnih nivoa komunikacije i izražavanja na maternjem jeziku;
• osnovna komunikacija na engleskom jeziku;
• savladavanje osnovnih elemenata čitanja, pisanja i računanja brojevima;
• istraživanje i upoznavanje sa sredinom;
12
KURIKULUM KOSOVA
• učenje i shvatanje ljudskih
svakodnevnom životu;
prava, obaveza i odgovornosti učionici, školi i
• kreativno izražavanje kroz igru, simbole i elementarne oblike umetničkog izražavanja;
• stvaranje iskustva uspešnog učenja kao pojedinac i kao član grupe.
5.2. Ishodi učenja po stepenima
Ishodi učenja se definišu kao: „Izjave koje opisuju šta jedan učenik treba da zna, veruje,
vrednuje i bude u stanju da uradi na kraju stepena ili nivoa“.
Ishodi učenja izražavaju niz domena, uključujući: znanja, razumevanje, veštine, stavove,
kompetencije i vrednosti.
Ishodi učenja po stepenima predstavljaju deo osnovnog kurikuluma. Predviđa se da će njih
savladati svi učenici na kraju jednog stepena kurikuluma. Ishodi učenja ne pokrivaju sve što
su učenici naučili ili je trebalo da nauče tokom jednog određenog stepena. Njima se
izražavaju osnovni zahtevi za postignuća ka savladavanju ključnih kompetencija prilikom
završetka jednog određenog stepena kurikuluma.
Ishodi učenja po stepenima promovišu dalju integraciju oblasti kurikuluma u cilju razvoja
ključnih kompetencija, određenih Okvirom kurikuluma. Njima se izražavaju očekivanja
nastavnika, organa nadležnih za obrazovanje, roditelja i društva u vezi sa konkretnim,
merljivim postignućima učenika na kraju svakog stepena kurikuluma.
Ishodi učenja predstavljaju jasan pregled onoga što učenici obavezno treba da znaju, budu u
stanju da izraze i urade prilikom završetka jednog stepena kurikuluma, i predstavljaju
preduslov za prelaženje sa jednog nivoa obrazovanja na drugi.
Ishodi učenja za prvi (1.) stepen
Br
.
I
1.
2.
3.
Ishodi učenja za 1. stepen
i ključne kompetencije
Nivo
DOSTIGN
UĆA
učenika
Vrste podrške za učenike
1 2 3 4 5 Popravna Načini Podrška Načini
podrška
Kompetencija za komunikaciju i
izražavanje-efektivan komunikator
Čita naglas tekst od najmanje pola strane,
koji ranije nije pročitao, i u kojem se
govori o temi koja je prikladna za
učenikov uzrast.
Piše kratak tekst (pola strane – oko 250
reči) u vezi za jednom određenom temom.
Iznosi najmanje jedno mišljenje u vezi sa
jednom određenom temom, tokom
diskusije u grupi u trajanju od 3 do 5
minuta.
13
za
talentov
ane
učenike
KURIKULUM KOSOVA
4.
5.
6.
7
8.
9.
II
1.
2.
3.
4.
Prepričava tekst koji je čuo (pomoću
auditivnih sredstava, audio-vizuelnih ili od
nastavnika), čiji sadržaj nije duži od jedne
strane odštampanog teksta.
Izražava pouku jednog jednostavnog
književnog teksta koji je pročitao, kroz
jedan od oblika izražavanja kao što su
govor, pisanje, crtanje, igranje uloga,
pesme i ples.
Identifikuje glavne likove jedne priče,
drame, filma, pesme ili igre, koji su
prikladni za detetov uzrast i igra ulogu
jednog od likova zajedno sa svojim
vršnjacima.
Opisuje pred drugima kroz razne oblike
izražavanja prirodnu sredinu i okruženje
koje je stvorio čovek, ili neki društveni
događaj.
Pred vršnjacima/drugim osobama
izražava 3-4 minuta svoje emocionalne
doživljaje tokom gledanja jednog filma,
drame ose dokumentarca (prilagođene
detetovom uzrastu), slušanja jedne priče,
gledanja ili izvođenja plesa, slušanja ili
izvođenja jedne pesme ili melodije, u
jednom obliku izražavanja.
Imenuje predmete, postupke ili pojave na
stranom jeziku i prevodi na maternji jezik
reči koje čuje na stranom jeziku.
Kompetencija za razmišljanje –
Kreativan mislilac
Pronalazi karakteristike (u jednom od
aspekata: matematičkom, aspektu
prirodnih nauka ili aspektu neke druge
oblasti) jednog predmeta, pojave ili
događaja navedenog u zadatku, izdvaja i
poredi u grupi svoje nalaze.
Usmeno objašnjava postupak rešavanja
jednog matematičkog problema
(osnovnim matematičkim postupcima) sa
kojim se suočio ili se suočava u stvarnoj
životnoj situaciji.
Pravi razna geometrijska tela i figure od
kartona, gline i raznih ostalih materijala
koji se mogu reciklirati, koristeći maštu.
Poredi predmete, razne predmete koje
predstavlja nastavnik tako što ih
klasifikuje po oblicima, veličini, boji,
sastavu, starosti ili po nekoj drugoj
osobini kojom se opisuju pozicije koje
zauzima u prirodi ili društvu (u
učenikovom okruženju) i objašnjava
njihovu međusobnu zavisnost.
14
KURIKULUM KOSOVA
5.
6.
7.
8.
III
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
IV
Izdvaja znake opasnosti u saobraćaju ili
ostale znake obaveštenja o opasnost, koji
su mu dati u zadatku i objašnjava
značenje jednog od njih u jednom od
oblika izražavanja, kroz primere koji
pokazuju postupke koje treba primenjivati
u slučaju opasnosti.
U grupi pronalazi i razvrstava zajedničke i
različite osobine njemu poznatih
stvorenja, događaja ili pojava, piše o
njima najmanje pola strane (oko 250 reči)
ili ih predstavlja u nekom od oblika
izražavanja.
Sastavlja tekst, pravi objekte ili animacije
koristeći maštu i na osnovu datih
elemenata ili materijala.
Pred grupom obrazlaže način na koji je
rešen jedan zadatak iz oblasti jezika,
matematike, prirodnih nauka, društva,
zdravstvenog vaspitanja ili ostalih oblasti,
u trajanju od 3 -5 minuta.
Kompetencije za učenje – uspešan
učenik
Bira materijale/sredstva kao što su papir,
plastelin, štapići, bojice, brojalice, itd. za
rešavanje jednog zadatka i obrazlaže
rešenje koje je dobio.
Sledi uputstva u knjizi ili nekom drugom
materijalu za izvršavanje određenog
postupka/aktivnosti/zadatka koji se od
njega/nje zahteva.
Postavlja pitanja i odgovara na pitanja u
vezi sa datom
temom/zadatkom/problemom u jednom
od oblika izražavanja.
Samostalno rešava zadati problem,
zadatak i predstavlja pred ostalima
moguće načine rešavanja zadatka.
Samostalno nadgleda svoj napredak u
rešavanju jednog zadatka ili izvođenju
jedne aktivnosti, koristeći razne tehnike
za pronalaženje grešaka (npr. beleženje
grešaka – poteškoća) i ispravlja ih dok
traga za rešenjem datom zadatka.
Sakuplja i klasifikuje materijale o svom
učinku u svrhu pravljenja ili obogaćivanja
ličnog dosijea.
Identifikuje znanja koja poseduje i koja
mu pomažu za uradi jedan zadatak ili
jednu aktivnost i traži savet i informacije
kada naiđe na poteškoće.
Kompetencija za život, rad i sredinu –
produktivan doprinosilac
15
KURIKULUM KOSOVA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
V
1.
2.
3.
4.
Priprema jednostavan dnevni plan, pisan,
nacrtan ili u obliku znakova ili simbola, za
svoje dve ili tri dnevne aktivnosti,
uzimajući u obzir vreme, materijale i
neophodna sredstva za njihovo
izvršavanje.
Proverava sredstva/materijale i vreme
koji su mu na raspolaganju tokom
izvršavanja jednog zadatka/jedne
aktivnosti (u učionici/školi ili van nje).
Razgovara sa vršnjacima o ponašanju
učenika u učionici ili jedne određene
grupe ljudi prema drugima ili prema
sredini koja ih okružuje, tokom izvođenja
jedne određene aktivnosti.
Pronalazi sličnosti i razlike između neke
aktivnosti koju radi u školi i aktivnosti koju
radi kod kuće, i opisuje ih pojedinačno
kroz jedan od oblika izražavanja, a zatim
o njima diskutuje sa celom grupom.
Identifikuje potrebne resurse (materijale,
sredstva, itd.) i pravilno ih koristi za
izvršavanja jednog zadatka ili jedne
aktivnosti u učionici, školi, kod kuće ili u
naselju/zajednici.
Diskutuje u grupi o čistim prostorima i
bezbednim (zdravim) sredinama i obrnuto
u svom okruženju i navodi najmanje
jedan način za nadgledanje ili poboljšanje
situacije.
Lične kompetencije – zdrav pojedinac
Pred drugima prestavlja osnovna pravila
lične higijene (npr. fizičke higijene, odeće
i obuće, ličnih stvari) i higijene sredine u
kojoj živi.
Učestvuje u fizičkim aktivnostima (kao što
su stroj, grupisanje, hodanje, orijentacija
u prostoru, itd.) i u sportski igrama,
pokušava da postigne predviđene
standarde, igra pravedno i upravlja
svojim emocijama kao u slučaju pobede
tako i u slučaju gubitka (dostojanstveno
prihvata gubitak ili proslavlja pobedu)
Pravi spisak (u jednom od oblika
izražavanja, kao što su pisanje ili crtanje,
itd.) hrane koju konzumira i ređa je po
bitnosti za njegovo zdravlje, i preduzima
preventivne mere u cilju zaštite od bolesti
koje prouzrokuju prekomerno i nečisto
konzumiranje hrane.
Pokazuje način iskorišćavanjaupravljanja slobodnim vremenom u korist
svog zdravlja i dobrobiti, i razmenjuje
iskustva sa drugima.
16
KURIKULUM KOSOVA
5.
6.
7.
VI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7
Sarađuje sa ostalima bez obzira na
njihovo poreklo, sposobnosti i posebne
potrebe, u cilju postizanja nekog
zajedničkog cilja u jednoj aktivnosti u
učionici/školi i van nje.
Pokazuje načine rešavanja jednog
konflikta sa kojim se suočio ili jednog
konflikta u njegovom okruženju, i sa
grupom deli svoja mišljenja i osećanja.
Stara se da stvori zdravo okruženje u
prostoriji u kojoj izvodi neku aktivnost,
tako što sebi stvara odgovarajuće uslove
za rad (provetravanje, korišćenje
svetlosti, maksimalno iskorišćavanje
prostora, održavanje čistoće, uredno
održavanje stvari koje se nalaze u
prostoriji, itd.)
Građanska kompetencija – odgovoran
građanin
Predstavlja uloge i odgovornosti članova
svoje porodice ili neke druge grupe čiji je
član (grupa za igru, aktivnost), i ističe
svoje zadatke i diskutuje o njima sa
svojim vršnjacima.
Diskutuje u grupi i u saradnji sa
članovima grupe određuje unutrašnja
pravila za grupu, učionicu, kao pravila za
izvođenje aktivnosti si, pravila o
ponašanju, održavanju čistoće, itd.
Obrazlaže potrebu za sprovođenjem
pravila u igri, u učionici/školi, na ulici ili u
porodici i predstavlja posledice
nesprovođenja nekog pravila u
određenom primeru.
Identifikuje društvene vrednosti koje se
neguju u učionici, školi ili porodici (kao na
primer, uzajamno poverenje, tolerancija,
solidarnost, poštovanje i ljubaznost, itd.)
Izdvaja organizovanje nekog događaja u
porodici, učionici ili u naselju i opisuje
kroz razne oblike izražavanja
pojedinačne doprinose članova njegovom
zajedničkom realizovanju.
Izražava svoje mišljenje pošto je
prethodno zatražio dozvolu od grupe,
poštuje mišljenje svakog člana grupe
tako što ih aktivno sluša, odlučuje u
saradnji sa svim članovima o načinima
koji vode ka završetku jedne određene
aktivnosti.
Identifikuje potrebne osobe i usluge, od
kojih treba da traži pomoć u slučaju
opasnosti po njegovo fizičko ili mentalno
zdravlje, koju prouzrokuje priroda ili
17
KURIKULUM KOSOVA
čovek (jedan događaj koji je dala za
primer nastavnica ili primer iz
svakodnevnog života), a zatim o tome
diskutuje sa grupom.
Prilikom primenjivanja ishoda učenja po stepenima kurikuluma, nastavnik treba da podeli
svaki ishod učenja na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno prati postignuće svakog
učenika za određeni ishod učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća za svaki ishod
učenja, nastavnik planira dodatne aktivnosti za učenike koji zaostaju u postizanju određenog
ishoda učenja i planira dodatne aktivnosti za učenike koji su postigli sve nivo postignuća za
određeni ishod učenja. Primer: vidi podelu ishoda učenja u dole prikazanoj tabeli.
Br
I
1.
Ishodi
učenja za
1. stepen
kurikulu
ma i
ključne
kompete
ncije
Kompete
ncija za
komunik
aciju i
izražavan
je–
efektivni
komunik
ator
Čita
naglas
tekst od
najmanje
pola
strane,
koji
ranije
nije
pročitao,
u kojem
se govori
o temi
koja je
prikladna
za
učenikov
uzrast.
Nivo DOSTIGNUĆA učenika
Vrste podrške za učenike
1
2
3
4
5
Popra
vna
podrš
ka
Nači
ni
Podr
ška
za
talen
tova
ne
Nači
ni
Učenik
počinje
da radi
zadata
k, ali
nije
prethod
no
pregled
ao
tekst;
on/ona
ima
potešk
oća u
artikula
ciji
slova u
čitanju
reči u
celini, u
poveziv
anju
reči u
rečenic
u, itd.
Učenik
počinje da
radi
zadatak,
ali nije
prethodno
pregledao
tekst:
on/ona
ima
poteškoća
u
artikulaciji
slova, u
tečnom
čitanju
nekih reči,
ima
poteškoća
u tečnom
čitanju
rečenica u
celini, itd.
Učenik
počinje da
radi
zadatak
tako što
prethodno
pregleda
tekst:
on/ona
dobro
artikuliše
slova,
povezuje
reči u
rečenicu;
ali ne
izgovara
reči
dovoljno
tečno.
Učenik
počinje da
radi
zadatak
tako što
prethodno
pregleda
tekst:
on/ona
veoma
dobro
artikuliše
slova,
povezuje
reči u
odgovaraj
uće
rečenicu;
čita bez
prekida;
ali ima
malo
poteškoća
sa tečnim
govorom
Učenik
počinje da
radi
zadatak
tako što
prethodno
pregleda
tekst:
on/ona
veoma
dobro
artikuliše
slova, u
potpunosti
povezuje
reči u
odgovaraj
uće
rečenicu;
ton, brzina
i naglasak
su tačni,
govori
veoma
tečno
Nastav
nik
odlučuj
eo
tome
kako
će
pružiti
podršk
u
učenik
u i koje
će
dodatn
e
aktivno
sti
organi
zovati
Koje
će
meto
de
prime
niti,
uzevš
iu
obzir
učeni
kov
stil
učenj
a
Nast
avnik
odluč
uje o
tome
kako
će
pružit
i
podrš
ku
učeni
ku, i
koje
će
dodat
ne
aktiv
nosti
organ
izova
ti
Koje
će
meto
de
prim
eniti,
uzev
ši u
obzir
učen
ikov
stil
učen
ja
Isti postupak treba primeniti za podelu svih ostalih ishoda učenja za stepen kurikuluma.
18
KURIKULUM KOSOVA
Stepen 2 – Utvrđivanje i razvoj (razredi 3, 4 i 5 osnovnog obrazovanja)
Na ovom stepenu se učeniku/nici pruža podrška u konsolidaciji osnovnog savladavanja
čitanja, pisanja, komunikacije i tehnika učenja koje predstavljaju osnovu za dalje učenje, i pri
tom se on/ona izlaže:
• tačnom korišćenju maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj komunikaciji;
• osnovnom znanju i komunikaciji na engleskom jeziku – usmenoj i pisanoj;
• tačnom korišćenju aritmetičkih simbola i operacija;
• novim znanjima i konceptima u oblasti prirodnih nauka, društvenih nauka i ITK;
• podsticanju kulturnog izražavanja kroz znake, simbole i oblike umetničkog
izražavanja;
• razvoju strukturisanog razmišljanja orijentisanog na rešavanje problema;
• shvatanje i odgovornost za sebe, za druge i za sredinu;
• obogaćivanje informacija koristeći razne izvore;
• planiranju i realizaciji nastavnih zadataka;
• povezivanju teoretskih znanja sa praktičnim problemima;
• razvoju pozitivnih stavova o sebi i o drugima;
• kritičkom i kreativnom pristupu rešavanju problema.
Ishodi učenja za 2. stepen (2)
Vidi u Odeljku VI realizaciju ovih ishoda.
B
r.
I
1.
2.
3.
4.
Ishodi učenja za 2. stepen i ključne
kompetencije
Nivo
DOSTIGNUĆ
A učenika
1 2 3 4 5
Kompetencija za komunikaciju i
izražavanje-efektivni komunikator
Ispravno čita naglas jedan književni
tekst koji ranije nije pročitao.
Piše tekst u dužini od jedne strane
(500 reči) ili više na jednu određenu
temu.
Aktivno sluša izlaganje jednog drugog
učenika i učestvuje u diskusiji, pri
čemu najmanje dva puta postavlja
pitanje, ili komentariše ili traži
objašnjenje u vezi sa datom temom.
Izražava svoj stav prema jednom
događaju ili učinku i svoj doživljaj
tokom gledanja jednog filma ili
dokumentarca prikladnom za njegov
uzrast, tokom čitanja jedne knjige,
19
Vrste podrške za učenika
Popravna
podrška
Načini
Podrška
za
talentov
ane
Načini
KURIKULUM KOSOVA
5.
6.
7.
8.
II
1.
2.
3.
4.
5.
tokom slušanja muzičke interpretacije,
tokom posete jednoj izložbi, tokom
recitacije ili igranja uloga, u jednom od
oblika izražavanja, kao što su govor,
pisanje, crtanje, mimika, pokreti, itd.
Učestvuje u organizovanju umetničke
predstave prikladne za njegov uzrast,
koristeći razne oblike izražavanja.
Identifikuje glavne likove jedne priče,
drame, jednog filma, jedne pesme ili
nekog događaja iz svakodnevnog
života, pronalazi razlike među njima
tako što sastavlja spisak njihovih
osobina koje im se dopadaju i onih
koje im se ne dopadaju, diskutuje o
njima, odigrava ulogu jednog od likova
u saradnji sa vršnjacima.
Usmeno ili u pisanom obliku izražava
jednu prostu rečenicu na i prevodi na
maternji jezik druge proste rečenice
koje čuje putem audio ili audiovizuelnih aparata ili od nastavnika na
stranom jeziku.
Pred ostalima izlaže jednu temu u
trajanju od 10 minuta, koristeći ITK ili
neku drugu tehnologiju, odgovara na
pitanja koja postavljaju ostali učenici i
postavlja pitanja tokom i nakon
izlaganja, kako bi nastavio da traži
nove informacije.
Kompetencija za razmišljanje –
Kreativan mislilac
Identifikuje zajedničke i različite
osobine predmeta, živih bića, pojava
ili događaja, datih u zadatku,
predstavlja ih pred ostalima u jednom
Identifikuje ista, različita ili glavna
pitanja jedne iste teme ili jednog istog
preuzetih sa dva ili više različita izvora
informacija (udžbenici, novine,
internet, ljudski izvori ili ostali izvori)
Tokom diskusije izlaže argumente o
saglasnosti ili protivljenju jednom
izraženom mišljenju ili ponašanju koje
manifestuje jedna ili više osoba (u
učionici/školi ili na nekom drugom
mestu).
Rešava zadatak iz jezika, aritmetike,
geometrije, prirodnih nauka, društva
ili neke druge oblasti i daje jedan ili
više primera iz svakodnevnog života
za primenjivanje ovog pristupa u
sličnim situacijama.
Sastavlja tekst, pravi predmete,
animacije ili neke druge stvari
20
KURIKULUM KOSOVA
6
7.
8.
III
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
koristeći mašti i pažljivo sledi data
uputstva i koristi date elemente ili
materijale
Opisuje jednu određenu pojavu
(prirodnu, društvenu - istorijsku) u
jednom od oblika izražavanja, i
navodi promene koje se dešavaju ili
su se dogodile u njegovom
okruženju, kao posledica te pojave.
Izlaže i argumentima obrazlaže način
rešavanja jednog određenog
problema/zadatka iz raznih oblasti
(matematika, jezici, prirodne nauke,
društvene nauke, umetnosti,
zdravstveno vaspitanje... itd.) u
trajanju od 6-10 minuta
Razlikuje predmete, tela, objekte,
prirodne ili društvene pojave date u
zadatku na osnovu njihovih
karakteristika (sastava, osobina,
transformacija ili pozicija u vremenu i
prostoru i međusobne interakcije).
Kompetencija za učenje – uspešan
učenik
Postavlja pitanja koja podstiču debatu
o datoj temi/problemu i daje odgovore
na pitanja koja postavljaju drugi kroz
jedan od oblika izražavanja.
Koristi razne izvore informacija
prilikom odgovaranja na jednu
određenu temu.
Identifikuje i poredi poznate
informacije sa nepoznatim
informacijama o jednoj određenoj
temi, određenom pitanju ili događaju
koristeći razne tehnike (npr.
obeležava ih raznim znacima).
Sledi uputstva data u udžbeniku ili u
drugim izvorima za realizaciju jednog
određenog postupka, određene
aktivnosti ili određenog zadatka koji
se mu se zada.
Upoređuje svoj napredak sa svojim
prethodnim iskustvom tokom izrade
jednog određenog zadatka ili
određene aktivnosti.
Koristi lični dosije za identifikaciju
prednosti i nedostataka u jednoj
određenoj oblasti i priprema plan za
neophodne ispravke.
Identifikuje kvalitete koje poseduje i
kvalitete koje treba da razvije kako bi
učio kroz jedan određeni zadatak ili
jednu određenu aktivnost i kako bi
sarađivao sa drugima.
21
KURIKULUM KOSOVA
8.
9.
IV
.
1.
2.
3.
4
5.
6.
7.
Upravlja svojim ponašanjem,
materijalima/sredstvima i vremenom
koji su mu na raspolaganju tokom
izrade/izvršavanja pojedinačnog ili
zajedničkog zadatka/aktivnosti u
učionici/školi ili van nje.
Efikasno upotrebljava/primenjuje
informacije/znanja za rešavanje
jednog određenog problema/zadatka,
korišćenjem ITK ili neke druge
tehnologije, predstavlja svoje iskustvo
pred drugima za 6-10 minuta.
Kompetencija za život, rad i
sredinu - produktivan doprinosilac
Priprema autobiografiju u kojoj
predstavlja sebe sa svojim ličnim
podacima i afinitetima za određene
oblasti, tako što pronalazi zajedničke
karakteristike za poželjne profesije.
Priprema plan rada za jednu nedelju i
navodi najbitnije aktivnosti, i
obrazloženje zašto ih je izabrao.
Priprema mali projekat u kojem
navodi glavne aktivnosti u vezi sa
jendim određenim pitanjem, školom ili
naseljem, i određuje ostale elemente
koji ga čine sprovodljivijim, kao što su
vreme, mesto, materijali, sredstva
potrebna za njihovo izvršavanje, itd.
Diskutuje u grupi o stanju sredine u
kojoj se nalazi na osnovu snimaka (
opažanja, slike, itd.) i u saradnji sa
članovima grupe priprema spisak
mogućih aktivnosti za nadgledanje i
poboljšanje situacije.
Debatuje sa vršnjacima o ponašanju
učenika u učionici – laboratoriji, u
školi i u ostalim sredinama ili o
ponašanju jedne određen grupe u
jednoj određenoj situaciji, tako što
brani svoje ideje konkretnim
primerima.
Identifikuje najčešću hranu, ostale
porodične potrošne materijale ili lične
troškove, i izračunava troškove za
jednu nedelju, dobijene podatke
predstavlja u obliku tabele/grafikona i
u nekom drugom obliku.
Čita etiketu, uputstva za korišćenje
raznih proizvoda (odeće, hrane,
lekova ili tehnike) i objašnjava
poreklo, sastav, način održavanja ili
opasnosti u slučaju nepravilne
upotrebe.
22
KURIKULUM KOSOVA
8.
U obliku tabela, grafikona, crteža ili
nekom drugom obliku predstavlja
aktivnosti staranja o nekom živom
biću, koje njemu omogućuju razvoj,
rast ili očuvanje njegovog zdravlja.
V
Lična kompetencija – zdrav
pojedinac
Pred drugima predstavlja način
sprovođenja osnovnih pravila lične
higijene (fizičke, odeće i obuće, ličnih
stvari) i higijene sredine u kojoj živi i
radi, kroz razne oblike izražavanja.
Učestvuje u fizičkim aktivnostima –
igrama pokreta i sportskim igrama,
pokušava da postigne određene
standarde, igra pravedno, upravlja
svojim emocijama i pred drugima
predstavlja svoje fizičko i duševno
stanje nakon realizovanja neke
fizičke aktivnosti ili sportske igre.
Priprema spisak (kroz jedan od oblika
izražavanja – pisanje, crtanje, itd.)
hrane koju njegova porodica koristi i
razvrstava je na osnovu kalorija, a
zatim je klasifikuje u zdravu i manje
zdravu hranu.
Čita informacije navedene na
pakovanjima hrane i u grupi diskutuje
o tim informacijama (hranjive
vrednosti, rok trajanja, itd.).
Identifikuje 23 prednosti i
nedostataka svoje ličnosti i izlaže
svoje mišljenje o poboljšanju, kroz
razne oblike izražavanja.
Predlaže alternative za konstruktivno
rešavanje jednog ličnog konflikta,
tako što prethodno pažljivo analizira
okolnosti koje su dovele do konflikta,
razmenjuje svoja iskustva, mišljenja i
osećanja za članovima grupe.
Razlikuje i opisuje uloge osoba i
usluge neophodne za traženje
pomoći u određenim situacijama
opasnosti po svoje fizičko i mentalno
zdravlje.
Aktivno sarađuje sa svim vršnjacima
(bez obzira na njihovo poreklo,
sposobnosti ili posebne potrebe) u
postizanju jednog zajedničkog cilja
(projekta/aktivnosti u učionici/školi ili
van nje).
Obezbeđuje zdravo okruženje u
okolnostima u kojima izvršava jednu
određenu aktivnost, tako što sebi i
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
23
KURIKULUM KOSOVA
ostalim učesnicima stvara
odgovarajuće uslove za rad
(provetravanje, korišćenje svetlosti,
maksimalno iskorišćavanje prostora,
održavanje čistoće, uredno
održavanje stvari koje ga okružuju,
itd.).
VI
1.
2.
3
3.
4.
5.
6.
Građanska kompetencija –
odgovoran građanin
U raznim oblicima predstavlja prava i
odgovornosti članova svoje porodice,
i diskutuje o njima sa drugima, nakon
toga ih upoređuje sa pravima i
odgovornostima učenika, nastavnika i
upravnog osoblja u školi ili osoblja
neke druge ustanove.
Izražava, sluša i poštuje mišljenje
svakog člana i zajedno sa njima
odlučuje o načinima na koji će završiti
jednu zajedničku aktivnost.
Predlaže socijalne vrednosti koje je
bitno negovati u učionici, školi ili u
porodici (kao na primer uzajamno
poverenje, tolerancija, solidarnost,
poštovanje, ljubaznost, itd.) i
konkretnim primerom opisuje jednu
situaciju u kojoj dolazi do izražaja
jedna od tih vrednosti.
Manifestuje postupke koji izražavaju
ljubaznost u raznim situacijama i
konkretnim primerom pokazuje
njihovu primenu u učionici/školi, u
porodici ili u zajednici.
Predlaže i razmenjuje sa
drugovima/drugaricama u razredu
svoje mišljenje o postupku biranja
članova grupa za razne aktivnosti,
članova razrednih ili školskog veća,
njihov sastav i njihove uloge.
Učestvuje u određivanju pravila igre,
pravila u učionici, školi (npr. predlaže
pravila, upravlja predlozima koje daju
drugi, itd.) i argumentuje bitnost
poštovanja nekog predloženog
pravila, kroz razne oblike izražavanja,
tako što opisuje posledice
nepoštovanja tog pravila.
Identifikuje dve ili više socijalne
organizacije i opisuje (u pisanom ili
nekom drugom obliku)
načine/mogućnosti na koje razni ljudi
mogu da organizuju nešto
zajedničko.
24
KURIKULUM KOSOVA
7.
8.
Hronološkim redosledom predstavlja
razne aspekte promena u porodici ili
u svom okruženju (kao na primer
stambene zgrade, proslave, odeću,
ishranu – način ishrane, upravljanje
porodičnom ekonomijom, prava,
odgovornosti i donošenje odluka u
porodici, itd..) ili neke od glavnih
ličnosti ili događaja svog naroda, pri
čemu razlikuje prošlost od
budućnosti.
Konkretnim primerom predstavlja
ponašanja koja treba pokazati u
slučaju opasnosti od prirodnih
nepogoda ili onih koje prouzrokuje
čovek, kao što su požar, poplave,
zemljotres, komunikacija sa
nepoznatim osobama, itd.
Informacije o realizaciji ovih ishoda su dostupne u odeljku VI.
25
KURIKULUM KOSOVA
26
KURIKULUM KOSOVA
III. OBLASTI KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI RAZRED I
OSNOVNO OBRAZOVANJE
Jezici i komunikacija
Umetnosti
Matematika
Prirodne nauke
Društvo i sredina
Zdravlje i dobrobit
Život i rad
Oblasti kurikuluma
Oblasti kurikuluma čine osnovu za organizovanje vaspitno-obrazovnog procesa u školi na
odgovarajućim nivoima i stepenima kurikuluma. Kurikulum Kosova je organizovan u sedam
oblasti kurikuluma koje se primenjuju od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do srednje
visoke škole, uključujući kako opšte tako i stručno obrazovanje. Oblasti kurikuluma se
sastoje od jednog ili više predmeta. Oblasti kurikuluma su sledeće:
1. Jezici i komunikacija
2. Umetnosti
3. Matematika
4. Prirodne nauke
5. Društvo i sredina
6. Zdravlje i dobrobit
7. Život i rad
Ishodi učenja po oblastima kurikuluma
Ishodi učenja po oblastima kurikuluma (IU) omogućuju integraciju i holistički pristup
predavanju posebnih predmeta u okviru jedne oblasti kurikuluma. Ishodi učenja po
oblastima:
• obezbeđuju povezanost među predmetima i nastavnim aktivnostima, koje se realizuju
u okviru jedne oblasti kurikuluma u cilju integrisanja odgovarajućih znanja, veština i
stavova koje se uče kroz predmete i uopšte podsticanja integrisanog učenja;
• promovišu pristup zasnovan na kompetencijama, omogućujući razvoj jednog
zajedničkog sistema međusobno povezanih iskustava učenja, i obezbeđuju platformu
za izradu nastavnih planova i programa;
• omogućuju primenu novih načina podučavanja na nivou škole, tako što podstiču
izradu nastavnih programa na nivou škole.
27
KURIKULUM KOSOVA
Za svaku oblast kurikuluma određuju se ishodi učenja, koji omogućuju postizanje ključnih
kompetencija. Oblasti učenja obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula.
Predmeti i moduli su zasnovani na ciljevima i ishodima učenja, koji su određeni za
odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti jedne oblasti kurikuluma mogu se integrisati
na raznim stepenima kurikuluma.
Struktura oblasti kurikuluma
Svaka oblast kurikuluma ima približno ovu strukturu, na osnovu koje je organizovan njen
sadržaj:
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Dodela vremena
Nastavna sredstva i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
28
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - JEZICI I KOMUNIKACIJA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Međukurikularni pristup
Dodela vremena (plan časova – opis)
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
Nastavni materijali i izvori
1. Uvod
Na osnovu Okvira kurikuluma oblast jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete:
maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostali strani jezici.
Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstva
komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu.
Kroz ovu oblast kurikuluma učenici treba da savladaju sve kompetencije određene Okvirom
kurikuluma.
Glavni cilj Osnovnog kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da se učenicima omogući
da razviju osnovne sposobnosti u predmetima koji su obuhvaćeni u ovoj oblasti. Na ovaj
način se učenicima omogućuje da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštine
komunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje.
Stoga oblast Jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz:
slušanje, govor, čitanje i pisanje, koji su međusobno zavisni i razvijaju se u zavisnosti jedna
od druge.
2. Ciljevi oblasti Jezici i komunikacija su sledeći:
-
razvoj osnovnih jezičkih veština;
-
razumevanje kroz slušanje;
-
govor u funkciji pružanja ili dobijanja informacija;
-
čitanje i razumevanje čitanja;
-
razumevanja pisanih tekstova;
-
pisanje književnih i neknjiževnih tekstova;
-
razlikovanje književnih od neknjiževnih tekstova;
-
analiza i tumačenje književnih o neknjiževnih tekstova;
29
KURIKULUM KOSOVA
-
poznavanje jezičkog sistema: fonetika, morfologija, sintaksa, leksika;
-
razvoj sposobnosti za pismeno i usmeno reagovanje u raznim situacijama;
-
razvoj veština izražavanja kroz razna auditivna, audio-vizuelna i informativna
sredstva;
-
razvoj veština komunikacije korišćenjem ITK-a;
-
opšti jezički, književni, kulturni i životni razvoj.
3. Obrazloženje i opis
Oblast Jezici i komunikacija omogućuje učenicima sa uče predmete u okviru odgovarajuće
oblasti. Kurikulumom se određuju kompetencije i način na koji ih treba svladati, u vidu
glavnih ishoda učenja za oblast po glavnim stepenima kurikuluma.
Osnovni kurikulum sadrži cilj, opšte ishode učenja, glavne ishode učenja, metodološka
uputstva za podučavanje i učenje i kriterijume za ocenjivanje za svaku oblast i svaki stepen
kurikuluma. Pored toga, kurikulum sadrži jasan pregled znanja, veština, stavova i vrednosti
koje učenici treba da razviju, savladaju i postignu na svakom stepenu i nivou.
Ovaj kurikulum je posvećen učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici, a školama
omogućuje da ispune pojedinačne potrebe učenika. kurikulum pruža jednake mogućnosti za
sve učenike i garantuje sveobuhvatnost i mogućnosti za uspeh, bez obzira na poteškoće
koje učenici mogu imati. On učenicima omogućuje razvoj dubljeg razumevanja njihovih uloga
i odgovornosti kao građana; pomaže učenicima da se izbore sa raznim moralnim i socijalnim
pitanjima i okolnostima sa kojima se mogu suočiti u svom životu.
Struktura Osnovnog kurikuluma se zasniva na načelima koja su navedena u Okviru
kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U njemu je opisano šta učenici treba da nauče u
predmetima koje sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Oblast Jezici i komunikacija, kroz predmete koje pokriva treba da omogući savladavanje šest
ključnih kompetencija: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan
doprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin, koje su navede u kurikulumu i koje
učenici treba da savladaju kroz glavne ishode učenja. Njih treba savladati kroz glavne
stepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanja
iskustava učenja.
Kompetencije se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine,
stavove i vrednosti. Kroz kompetencije koje su predviđene kurikulumom, za oblast Jezici i
komunikacija učenici treba da:
- komuniciraju i izražavaju se kroz jezike, simbole, znake i kodove;
- govore, slušaju, čitaju i pišu i izražavaju se na maternjem jeziku i na (najmanje)
jednom stranom jeziku;
- da se angažuju i doprinesu poštenom i produktivnom dijalogu;
- daju i uzimaju povratne informacije na konstruktivan i kreativan način;
30
KURIKULUM KOSOVA
- poštuju opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno budu kreativni;
- manifestuju kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu;
- koriste ITK i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja,
učenja, komunikacije i interakcije.
5. Koncepti
Na osnovu koncepata predmeta Jezici i komunikacija, izrađeni su IU za oblast ‘Jezici i
komunikacija, i to su:
• Književni i neknjiževni tekstovi
• Figurativni i nefigurativni jezik;
• Scenski, pozorišni, dramski komadi, itd.
• Kritika, teorija, istorija
• Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis)
6. Ishodi učenja za oblast
Izrada ishoda učenja temelji se na osnovnim konceptima ove oblasti. IU za oblast Jezici i
komunikacija sadrže zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena.
Struktura IU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se redovno razvijaju i produbljuju
po stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi omogućuju
postizanje šest kompetencija predviđenih Okvirom kurikuluma. IU omogućuju razvoj i
postizanje vrednosti za oblast Jezici i komunikacija: demonstrovanje veština komunikacije
(slušanje, čitanje i pisanje), demonstrovanje veština međuljudske, procena rešenja problema,
primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajuće tehnologije, primena
etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanju zajedničkih ciljeva,
diskusija, poređenja karakteristika jedne kulture sa karakteristikama raznih drugih kultura.
ISHODI UČENJA ZA STEPENE 1 i 2
Stepen 1
Stepen 2
Razredi 0, 1, 2 (uzrast 5-8)
Razredi 3, 4, 5 (uzrast 8-11)
VEŠTINE KOMUNIKACIJE
Slušanje i govor
Slušanje i govor
• razmenjuje ideje tokom diskusije,
• Koristi složenije oblike jezika u komunikaciji sa
postavlja pitanja koristeći proste reči i
drugima o sadržaju i svrsi teksta.
rečenice
• Identifikuje glavne tačke jednostavnih
• izgovara nekoliko reči ili rečenica,
razgovora i naglas pročitanih priča, koristeći
postavlja pitanja i odgovara koristeći
proste fraze ili rečenice. Dokazuje svoje
ponovljene proste fraze ili rečenice
sklonosti u scenskim igrama.
31
KURIKULUM KOSOVA
Čitanje
• Koristi strategije za razumevanje pročitanih,
književnih ili neknjiževnih tekstova: poezija,
proza, pismo, biografija, molba, izveštaj,
reklama, itd.) i identifikuje nivoe razumevanja
čitanja i razlikuje figurativni jezik od
nefigurativnog jezika. Uči da postavlja pitanja u
dodatne delove teksta (npr. slike,
vezi
sa određenim tekstovima i da daje
crteže, itd.). Razvija mehanizme za
odgovore, od nivoa govornika do nivoa
prelazak sa prostog (mehaničkog)
kreativnog tumača.
čitanja na čitanje-razumevanje.
•
Identifikuje glavni deo događaja iz naglas
Prepričava ili parafrazira tekstove koje
pročitanih priča, koristeći bitne reči ili vizuelne
je pročitao.
predmete (slike, crteže, itd.) i identifikuje
nekoliko gramatičkih kategorija.
Pisanje
Pisanje
• Koristi određeni oblik književnog ili
• Opisuje tekstove na osnovu modela i
neknjiževnog pisanja (npr. događaj, priča,
piše kako bi drugima izrazio svoje ideje
pismo, čestitka, itd.) i razvija sposobnost da
kroz reči, rečenice, itd.
oceni upotrebu jezika (gramatika i pravopis) u
svom pismenom radu i u pismenim radovima
drugih učenika.
• Koristi proste reči ili fraze za pisanje jednog
kratkog teksta, razvijajući osnovne elemente
eseja.
II. RAZUMEVANJE I ANALIZA TEKSTOVA
• Identifikuje osnovne elemente jednog
• Tumači književna dela počevši sa
pisanog teksta: o čemu se radi u tekstu,
komentarisanjem sadržaja, ideja, likova, priče,
likovi, itd., razlikujući figurativni jezik
stilske figure kao što su hiperbola, metafora i
(metaforički) od nefigurativnog jezika.
izvodi zaključak o književnom ili neknjiževnom
Predstavlja svoje utiske u vezi sa
tekstu (o poeziji, prozi, priči, dramskom delu,
jednim književnim ili neknjiževnim
izveštaju, reklami, biografiji, itd.). Razvija
tekstom.
strategiju razumevanja čitanja. Tumači glavnu
ideju
jednog teksta razlikujući je od detalja.
• Identifikuje osnovne podatke i konIdentifikuje
i koristi gramatičke kategorije.
cepte u kratkim pričama.
• Postavlja pitanja i odgovara na pitanja u vezi
Čitanje
• koristi strategije za čitanje jednostavnih
tekstova sa zadovoljstvom, uči nove
reči, razlikuje reč, rečenicu, kao i
elemente korišćenja jezika.
• Čita naglas jednu kratku priču i koristi
sa određenim tekstovima (najbitniji deo teksta,
cilj teksta).
III. RAZVOJ KREATIVNOSTI
• Savladava tehnike koje su specifične
za određene kreacije i primenjuje ih u
određenim aktivnosti
IV. IDENTITET i KULTURA
• Opisuje lična iskustva u vezi sa
njegovim brigama, interesima i
samopouzdanjem, kroz razgovore i
diskusije.
V. MEDIJI
• Prati osnovna pravila i priprema
materijale za organizovanje predstava,
• Izrađuje razne vrste književnih i neknjiževnih
tekstova na određene teme. Usmeno i pismeno
opisuje šta bi mogao da uradi kada bi bio na
mestu jednog stvarnog ili zamišljenog heroja.
• Piše, samovoljno ili kao zadatak, tekstove koji
promovišu vrednosti koje se tiču pojedinca ili
društva, igre, sredine, porodice, škole, itd.)
Dokazuje svoj talenat u scenskim igrama.
• Predstavlja svoj stav kroz jednostavan jezik i
oblik komunikacije u vezi sa društvenim
pitanjima koja se odnose na interese, brige i
poverenje sredine u kojoj živi.
• Prati pravila izlaganja u organizaciji određenih
predstava i bira radove za njih.
32
KURIKULUM KOSOVA
izložbi u razredu i pojavljivanje na
televiziji.
VI . UPOTREBA ITK
• Koristi nekoliko vrsta tehnologije (kompjuter,
• Poznaje nekoliko vrsta tehnologije
projektor) u kreativnim aktivnostima za
(kompjuter, štampač) i koristi ih za
izlaganje radova, i za organizovanje događaja
određene aktivnosti, za pisanje reči,
ili predstava.
rečenica, brojeva, simbola, zvukova,
crteža, itd.
VII. VREDNOSTI i STAVOVI
• Dobro komunicira
• Učestvuje u diskusiji
• Sarađuje
• Traži i pruža pomoć
• Poštuje mišljenja drugih
• Posvećuje pažnju
• Razvija ličnost i humanitarnost
• Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe
• Motiviše se za razvoj veština
• Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema
• Koristi informativnu tehnologiju
• Pokazuje volju i spremnost za pojedinačni rad i rad u grupi
• Poštuje principe drugih osoba
• Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu
• Koristi maštu i kreativnost
• Nezavistan je u donošenju odluka i u postupanju
• Postavlja pitanja i odgovara na odgovoran način
• Kritikuje na osnovu argumenata
• Pokazuje radoznalost za istraživanje
• Stara se o sebi, o drugima i o sredini.
VIII. ZNANJA
• Književni i neknjiževni tekstovi,
• Figurativni i nefigurativni jezik;
• Scenske predstave; pozorište, dramatizacija, itd ...
• Kritika, teorija, istorija
• Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis)
Slušanje
• Slušanje informativnih tekstova
• Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika)
• Slušanje i bogaćenje rečnika
Govor
• Govor u funkciji pružaoca i primaoca informacija
• Aktivni govor u grupi
• Govor u funkciji bogaćenja rečnika
• Verbalna i neverbalna komunikacija
Čitanje
• Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima
• Razumevanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstova
Pisanje
• Dokazane sposobnosti i znanja u pisanju,
• Sposobnosti za razumevanje,
• Navike i veštine
33
KURIKULUM KOSOVA
IX. VEŠTINE
• Komuniciranje
• Slušanje
• Govor
• Pisanje
• Čitanje
• Razumevanje
• Korišćenje informativne tehnologije
• Rešavanje problema
• Sposobnosti za razmišljanje
• Obrada informacija
• Kreativno razmišljanje
7. Međukurikularna pitanja
U predmetnom kurikulumu za jezike i komunikaciju potrebno je obraditi i opšta tematska
pitanja, kroz učenje određenih predmeta i tema kao što su:
• ljudska prava,
• građansko vaspitanje,
• međukulturalno obrazovanje,
• medijsko obrazovanje,
• obrazovanje za mir,
• obrazovanje za održivi razvoj.
8. Dodela vremena
Oblast Jezici i komunikacija na prvom stepenu (predškolski razred i 1. i 2. razred) i na
drugom stepenu (3., 4. i 5. razred) sastoji se od dva predmeta: maternji jezik i prvi strani jezik
(engleski jezik).
Maternji jezik se uči na svim stepenima kurikuluma, od predškolskog razreda do dvanaestog
razreda.
Engleski jezik počinje da se uči na prvom stepenu i uči se do kraja srednje visoke škole. Na
prvom stepenu se ovaj predmet uči prvenstveno kroz igru, crteže i pesme, sa naglaskom na
govor, i nastavlja se čitanjem i pisanjem na narednim stepenima.
Albanski jezik za učenike iz nealbanske zajednice uči se od drugog stepena kurikuluma (treći
razred).
Vreme se planira u skladu sa ishodima učenja predviđenim za stepen i oblast kurikuluma.
Vreme se deli na osnovu procenata navedenih u dole prikazanoj tabeli, i zatim se dodeljuje
vreme za svaki predmet. Treba imati u vidu da škola-nastavnik najveći deo vremena
dodeljuju za maternji jezik.
34
KURIKULUM KOSOVA
Plan A
ShK1
Oblasti kurikuluma
Jezici i komunikacija
*
SK 2
Predškolski
razred
Razredi 1 - 2
%
Br.
časova
%
33%
6
37%
15
Razredi 3 - 5
33%
Prvi nivo
(osnovna škola)
23
%
Br.
časova
28%
28
Plan A1
Stepen I
Oblasti kurikuluma
Jezici i
komunikacija
Predškolski
razred
%
1.razred
Časova
nedeljno
6
33.33%
7
2.razred
Časova
nedeljno
Ukupno
za
razrede
1&2
%
7
14
38.10%
Oblasti kurikuluma
3.razred
Časova
nedeljno
4.razred
Časova
nedeljno
5.razred
Časova
nedeljno
Ukupno za
razrede
3,4,5
%
Jezici i komunikacija
7
8
8
23
33.33
9. Metodološka uputstva
Za realizaciju i postizanje ishoda učenja za glavni stepen ili oblast kurikuluma, od presudnog
je značaja primena metoda, tehnika i oblika podučavanja i učenja. Nastavnik treba da
primenjuje razne metode rada kako bi ispunio zahteve određene oblasti i zbog specifičnosti
te oblasti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode podučavanja koje su
usredsređene na učenika. Nova metodologija podučavanja i učenja pokazala se veoma
uspešnom, jer se učenici motivišu da rade, stvaraju, razmatraju, debatuju, lakše uče,
sarađuju jedni sa drugima, pomažu jedni drugima i probleme rešavaju zajedno istražujući
razne izvore informacija.
Nastavnik treba da pažljivo izabere nastavne metode i tehnike koje podržavaju ostvarenje
ishoda učenja. Nastavnik takođe treba da izabere nastavne metode koje su prikladne za
sposobnosti i znanja učenika, njihove potrebe, mestu u kojem se održava nastavna jedinica,
prostoru i materijalnom stanju škole (učionice). Cilj oblasti Jezici i komunikacija na prvom
nivou obrazovanja jeste da proceni kompetencije oblasti koje su izražene u vidu ishoda
učenja.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje.
• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrha
je sakupljanje informacija o dostignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti.
35
KURIKULUM KOSOVA
• Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o dostignućima
učenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti
i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.
• Zbirno ocenjivanje obuhvata celokupne aktivnosti učenja učenika. Zbirno ocenjivanje
se vrši na kraju određenih vremenskih perioda (polugodište, kraj školske godine, itd.)
• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za
učenjem.
Tokom procene/ocenjivanje koriste se razni oblici kao što su:
Neposredno i stalno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika.
• Indirektno ocenjivanje pomoću testova
• Međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikom
čega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu argumenata
• Samo-ocenjivanje
Posebnu pažnju tokom procene/ocenjivanja treba da posvetimo stalnoj komunikaciji,
izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno.
11. Nastavni materijali i izvori
Kako bi se postigle kompetencije u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsne
nastavne materijale i izvore za podučavanje i učenje. Za postizanje ishoda učenja određenih
za ovu oblast kurikuluma i uspešno postizanje ishoda učenja određenih za stepen
kurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih ishoda
učenja određenih za oblast i stepen kurikuluma. Školski udžbenici čine samo jedan od izvora
informacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivog izvora
informacija, već treba koristiti ostale izvore informacija i informativnu tehnologiju. Informacije
se mogu dobiti iz bilo kojeg izbora, koji može pomoći u savladanju ishoda učenja i
kompetencija.
36
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA – UMETNOSTI
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Međukurikularni pristup
Dodela vremena
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
5. Uvod
Oblast kurikuluma „Umetnosti“ obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne predmete
osnovnog kurikuluma za prvi nivo obrazovanja na Kosovu, pod nazivom Likovno vaspitanje
i Muzičko vaspitanje. Škole se podstiču da kroz izborni kurikulum (dodatnih ili izbornih
predmeta ili aktivnosti), učenicima omoguće da se izlože ostalim oblicima umetničkog
izražavanja, kao što su: drama, ples, dizajn, itd.
kultura kao šira delatnost koja, među ostalim oblicima, obuhvata narodnu umetnost i
umetnička stvaralaštva i manifestuje se kroz elemente narodnog kulturnog nasleđa,
ponašanja, načina življenja, sistema društvenih vrednosti i istorijski kontekst, kao i kroz
interakciju sa kulturama ostalih naroda u regionu i šire.
5. Obrazloženje i opis
Umetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstiču
kreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljaju
sastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekte
interakcije između kulture i društva.
Obrazovanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina koji:
• stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojoj
živi.
• učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnih
grupa, pridajući najveću važnost ljudskom aspektu te interakcije.
• poseduje osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život.
• razume i utiče na kompleksna razvijanja u svojoj životnoj sredini.
Imajući u vidu činjenicu da Umetnosti doprinose svim ovim aspektima, one razvijaju intuiciju,
maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne sposobnosti visokog nivoa (kao što su sposobnost
za rasuđivanje i ocenjivanje), osetljivost prema raznim oblicima umetničkog izražavanja
37
KURIKULUM KOSOVA
komunikacije kao i njihovo korišćenje. Pored toga, umetnosti doprinose razvoju
samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom poslu, saradnje, samodiscipline, entuzijazma i niza ostalih bitnih osobina ličnosti osobe, koja teži da postane
obrazovana i kulturna.
5. Koncepti i opis
Oblast kurikuluma Umetnosti uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta:
a) ohrabrivanje učenika na aktivno učestvovanje u raznim kreativnim aktivnostima,
delatnostima iz muzike, vizuelnih umetnosti, drame i plesa. Ovo aktivno učešće
omogućuje razvoj mašte i raznih veština za umetničko izražavanje u skladu sa ličnim
sklonostima učenika.
b) razvoj sposobnosti za doživljavanje i opažanje lepog u umetnosti i u učenikovom
okruženju (škola, kuća, priroda, grad, itd.)
c) razvoj pozitivnog stava prema materijalnoj i duševnoj, nacionalnoj umetnosti i kulturi i
umetničkom stvaralaštvu.
VREDNOSTI i STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI
• Znatiželja
• Pozitivan stav prema umetnosti i prema lepom
• Samopouzdanje
• Želja za nezavisnim izražavanjem i • Pozitivan stav prema nacionalnom kulturnom
nasleđu
komunikacijom
• Pozitivan stav i poštovanje prema raznim kulturama
• Aktivno učestvovanje
• Saradnja i odgovornost
• Druženje
• Koncentracija i strpljenje
• Saradnja
• Poštovanje prema sebi i prema drugima
Veštine koje se razvijaju kroz umetnosti
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Opažanje/slušanje/sposobnosti percepcije
Razvoj sposobnosti za doživljavanje
Razvoj pažnje i pamćenja
Volja i motivacija
Inicijativa i interesovanje
Mašta i kreativnost
Osećaj za opažanje i razlikovanje ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, struktura, pokreta, itd.)
Muzičke veštine
Veštine pokreta
Veštine figurativnog izražavanja
Komunikacija i izražavanje
Veštine za timski rad
Analitičko,kritičko i kreativno razmišljanje
Osnovni koncepti (znanja) koji se uče kroz umetnosti
• Zvuk
• Melodija
• Linija
• Harmonija
• Boja
• Dinamika
• Oblik
• Uloga/lik
• Prostor
• Pesma
• Ravnoteža
• Instrumental
• Perspektiva
• Kolo
38
KURIKULUM KOSOVA
• Pokret
• Ritam
Principi
• Kontrast
• Ponavljane
• Razlika (varijacija)
• Poređenje
• Naglasak
• Ravnoteža
• Celina
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Dramatizacija (pozorišna predstava)
Pejzaž
Portret
Dizajn, dekoracija
Mrtva priroda
Orkestar
Hor
Izložba
Predstava/izvođenje
Glavne umetničke delatnosti:
• pevanje
• interpretacija na muzičkim instrumentima
• Igra (kreativna)
• Crtanje, bojenje, modeliranje
• Ples
• Pozorišne predstave, skečevi, dijalog, itd.
• Veštine figurativnog izražavanja
• Komunikacija I izražavanje
• Veštine za rad u ekipi
• Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan
sistem veština, navika, znanja i stavova učenika, kao postignuća kroz učenje kojem
doprinose sve oblasti kurikuluma.
Umetnosti sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinose postizanju šest ključnih
kompetencija: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešan učenik, produktivan
doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.
5. Ishodi učenja za oblast kurikuluma
Ishodi učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije:
Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija - učenici se kroz umetnosti ohrabruju da:
• dožive razna umetnička dela
• izvode (učestvuju u izvođenju) umetničkih aktivnosti pojedinačno ili u grupi u skladu
sa svojim sklonostima i interesovanjem
•
stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svoje
sopstvene, originalne ideje
•
slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje
•
tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autora
39
KURIKULUM KOSOVA
Sredstva izražavanja, tehnike i procesi
Učenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstava
umetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti, itd., za komunikaciju i
umetničko izražavanje.
Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkim
oblicima, rodovima i žanrovima.
Komunikacija i umetničko izražavanje
Učenici se ohrabruju i osposobljavaju da:
•
koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje
•
Koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako si umetnički izrazili o
temama koje ih interesuju
•
razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblike
umetničkog izražavanja.
Znanje o i razumevanje odnosa umetnost - društvo
Učenici:
• Znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznim
istorijskim, društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima.
• Poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima
(nacionalnom, međukulturalnom i globalnom nivou)
Ishodi učenja
MSKO 1
Stepen 1, razredi, 0, 1 , 2
(uzrast 5 - 8 godina)
Stepen 2, razredi 3, 4, 5
(uzrast 8 – 11 godina.)
I. Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz umetnosti i koje su konkretno
povezane sa sledećim:
1. Aktivno učestvovanje i vežbanje u raznim umetnostima kroz:
tumačenje, stvaranje i prezentaciju;
2. Istraživanje (znanje u razumevanje) elemenata (sredstva izražavanja), stvaralačkih procesa i
tehnika u umetnostima (muzika, likovna umetnost, dramska umetnost, ples, itd.);
3. Komunikacija i umetničko izražavanje;
4. Razumevanja odnosa umetnost-društvo;
5. Vrednovanje i ocenjivanje estetskih vrednosti u umetnosti;
6. Korišćenje umetnosti za negovanje i izražavanje odgovarajućeg(-ih) identiteta: individualnog,
grupnog, socijalnog, kulturnog (nacionalnog, regionalnog, evropskog i globalnog).
1. UMETNIČKA INTERPRETACIJA (izvođenje), STVARALAŠTVO i PREZENTACIJA
Učenik(-ica) u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjima razvija veštine za umetničku
komunikaciju u muzički, likovnim, glumačkim i plesnim umetničkim aktivnostima. On/ona:
40
KURIKULUM KOSOVA
MSKO 1
Stepen 1, razredi 0, 1, 2
(uzrast 5 - 8 godina)
Izvođenje (Interpretacija)
Učestvuje u raznim umetničkim
aktivnostima u skladu sa svojim ličnim
interesovanjima i sklonostima, npr.:
• peva jednostavne pesme i melodije koje je
čuo(-la);
• ritmuje stihove, ritmove (glasom, rukama ili
ritmičkim muzičkim instrumentima za decu);
• imitira i dramatizuje jednostavne tekstove;
• kreativno se kreće uz melodiju, ritam,
izražavanje, itd.
• kombinuje sredstva izražavanja, reči,
pokrete, mimiku kako bi realizovao
umetničko izražavanje
Stepen 2, razredi 3, 4, 5
(uzrast 8 – 11 godina.)
Ističe sa individualnim sposobnostima za
izvođenje (interpretaciju) u jednoj ili više
umetničkih delatnosti
• peva pesmu ili melodiju na osnovu imitacije ili
muzičke notacije simbolima (cvet, leptir, kvadrat,
itd.)
• ritmuje stihove, ritmove glasom ili muzičkim
instrumentima na osnovu imitacije i muzičke
notacije simbolima
• svira muzički instrument u skladu sa svojim
sklonostima
• kreće se i pleše uz muziku koju čuje, dramski
tekst, ili na osnovu umetničke poruke koju želi da
izrazi.
• U potpunosti realizuje određenu ulogu u jednom
dramskom komadu, itd.
Stvaralaštvo
Stvara jednostavne umetničke motive i
celine koristeći razna sredstva
umetničkog izražavanja, kako bi izrazio
individualni doživljaj, osećanja i ideje Npr.:
• slobodno i kreativno crta, boji, pravi
jednostavne skice, oblike i figure olovkom,
bojicama, od plastelina, papira i ostalih
materijala
• kroz igru učenici zamišljaju i stvaraju
melodije, ritmove, pokrete i ples slobodno,
originalno i kreativno ili na datu temu
Stvara u jednostavnim umetničkim oblicima i
koristeći na kreativan i originalan način
materijale, tehnike i sredstva za izražavanje u
odgovarajućim umetnostima
Npr:
• stvara razne, jednostavne dvodimenzionalne ili
trodimenzionalne oblike koristeći razne figurativne
ili primenjene tehnike
• stvara melodije koristeći glas ili muzičke
instrumente na osnovu ritma ili poetskog teksta
• stvara instrumentalnu ritmičku pratnju za pesme
ili melodije
• smišlja originalne, kreativne pokrete na osnovu
muzike, književnog teksta ili određene situacije
• smišlja originalne elemente u interpretaciji
određene uloge i scenskog nastupa
Prezentacija
Uspešno i uz pomoć nastavnika izlaže u umetničkim aktivnostima u učionici i javnim umetničkim
aktivnostima ( u školi, zajednici, itd.)
2 . PROCESI, TEHNIKE i SREDSTVA IZRAŽAVANJA
Učenik/-ca poznaje i razume elemente izražavanja i osnovne procese i tehnike umetničkog
stvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu.
Identifikuje i razlikuje osnovne odgovarajuće
elemente umetničkog izražavanja (ritam, melodiju,
harmoniju, oblik, dinamiku, tempo, izražajni
karakter, linije, boje, oblik, pokrete, gestove,
emociju, itd.)
3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE i KOMUNIKACIJA
Učenik/ca pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas,
instrumente, boje, oblike, reči, pokrete, itd.) kako bi izrazio/la svoje doživljaje i ideje
Uči kako da doživljava, opaža, perceptuje,
posmatra elemente umetničkog izražavanja,
na primer opaža promene ritma, melodije,
odnos svetlost-senka, itd.
41
KURIKULUM KOSOVA
• kreće se i pleše kako bi izrazio/la kako
doživljava muziku koju sluša
• izražava doživljaj kroz igru koja obuhvata
pevanje, ples, dramatizaciju, pravljenje
oblika, bojenje, itd.
• izražava lik kroz jedan od oblika izražavanja
(pesmu, poeziju, crtanje, igranje uloga
• doživljava jedno umetničko delo i izražava se o
njemu koristeći reči i pisanje (esej), poeziju , itd.
• slušajući muziku crta i boji kako bi izrazio doživljaj
dela
• koristi jedna od oblika umetničkog izražavanja
(pesmu, ples, crtanje, dramatizaciju kako bi se
izrazio u vezi sa određenom temom npr. U vezi sa
sredinom, mirom, itd.)
4. RAZUMEVANJE ODNOSA UMETNOST – DRUŠTVO
Učenik/ca razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i društva na umetnost u raznim
istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima
• doživljavaju i poznaju nekoliko od glavnih umetničkih
• opaža i razlikuje lepo (umetnička i
dela (muzičkih, vizuelnih, dramskih, plesnih) u
kulturna dela, nacionalna i iz stranih
nacionalnom i globalnom kontekstu
kultura) u sredini u kojoj žive – porodica,
škola, zajednica, itd.
• poznaju i razumeju funkciju umetničkih i kulturnih
institucija kao što su, muzeji, pozorišta, galerije,
• npr. (arhitektonski objekti, tradicionalni
koncertne sale, opera, balet, itd.
ćilimi, ornamenti, vazne, slike, razni alati,
odeća, nakit, pesme, narodna kola i igre,
itd.)
5. ESTETSKO VREDNOVANJE i OCENJIVANJE
Učenik/ca vrednuje i ocenjuje na informisan i kritički način sopstvene i umetničke kreacije
drugih u oblasti muzike, vizuelnih umetnosti, dramske umetnosti i plesa u skladu sa svojim
sklonostima i sposobnostima
Opažaju i razlikuju elemente prirode u umetničkim
Emocionalno reaguju na umetnička dela
delima i cene lepo i umetnost uopšte
kroz doživljavanje, opažanje, slušanje i
interpretaciju
6. IDENTITET i KULTURA
Učenik/ca neguje odgovarajući/e identitet/e: (sopstveni, grupni, socijalni, kulturni,
nacionalni, regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti
Kroz razne oblike ličnog umetničkog izražavanja spoznaju i
Kroz umetničke aktivnosti
identifikuju vrednosti kulturnog nasleđa (porodičnog, zajednice,
doživljava i spoznaje
nacionalnog, itd.)
porodične i vrednosti,
mišljenja i iskustva zajednice
kojoj pripadaju
6. Međukurikularni pristup
Umetnosti dejstvuju jedna sa drugom, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezati
razni oblici umetničkog izražavanja, npr. pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnim
izražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnim
izražavanjem, komparativna umetnička izvođenja, itd.
Naročito se na ovom nivou može primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkih
izražavanja za razne teme i korišćenje igre kao oblika učenja.
Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma.
Jezici (maternji i strani) se veoma uspešno mogu povezati sa muzikom. Sa jezicima se može
povezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli,
figure, ilustracije, itd.).
Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: nauke
(prirodne i društvene), matematika, zdravlje i dobrobit, Život i rad, itd.
42
KURIKULUM KOSOVA
Svaka posebna tema i nastavno gradivo koji se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji kada
su propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika,
ples, video zapisi, itd.).
7. Dodela vremena
U skladu sa Okvirom kurikuluma Kosova nastavnim planom za prvi nivo predviđa se ukupno
12 nastavnih časova iz kurikularne oblasti umetnosti.
Na prvom stepenu kurikuluma (predškolski razred, 1. i 2. razred) planirano je ukupno 6
nastavnih časova nedeljno, po 2 časa za svaki razred, i isto tako je planirano 6 nastavnih
časova za umetnosti na drugom stepenu kurikuluma za svaki razred.
Kako se ova oblast kurikuluma sastoji iz dva obavezna predmeta - građansko vaspitanje i
muzičko vaspitanje, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta.
Pored toga, mogu se organizovati i dodatne umetničke aktivnosti iz oblasti drame i plesa
kroz časove koji su predviđeni za izborni kurikulum.
8. Nastavni materijali i izvori
U oblasti umetnosti se koriste određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci,
koji uslovljavaju upotrebu raznolikih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma.
Na primer, u likovnoj umetnosti nastavni materijal čine papir, platno, plastelin, organski
materijali, itd. Pored ovih materijala koriste se i ostala nastavna sredstva kao što su školski
udžbenici, video snimci, internet, itd.
U muzičkoj umetnosti osnovni materijal je sam muzički zvuk koji proizvodi ljudski glas ili
muzički instrument. Nastavni izvori obuhvataju školske udžbenike i izvore zvuka (kompakt
muzički diskovi, dvd, snimci sa interneta, tv, javni koncerti, itd.).
9. Metodološka uputstva
Kroz umetnosti se deca obrazuju uspešno jedino kada se krajnje pravilno primenjuje
specijalna metodologija umetničkog podučavanja i učenja u svakom od predmeta iz oblasti
umetnosti. Metodologija podučavanja u predmetima iz oblasti umetnosti obuhvataju nastavne
tehnike i metode koje su specifične za učenje koncepata, veština i znanja koja treba
savladati. Na ovom nivou se primenjuje kreativna igra, intuitivno podučavanje i konstruktivni
pristup učenja usredsređenog na učenika. Umetnički doživljaj, znatiželja, mašta i sloboda
izražavanja predstavljaju osnovna načela metodologije podučavanja u oblasti umetnosti.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje u kurikularnoj oblasti umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principu
individualizacije, zbog toga što svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblike
umetničkog izražavanja. Stoga pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno i
kreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju, itd.
43
KURIKULUM KOSOVA
Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve,
koristeći ocenjivanje u svrhu motivisanja i ohrabrivanja razvoja stvaralačkih sposobnosti
učenika.
U umetnostima treba oceniti interesovanje i aktivno učestvovanje (samostalno i u grupi) u
raznim umetničkim aktivnostima koje se organizuju u školi i u zajednici. Ocenjivanje u
umetnostima treba da bude u funkciji procene umetničkih kompetencija i uvek treba da teži
poboljšanju učenikovog učinka u odnosu na određen umetničke kompetencije.
44
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA – MATEMATIKA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Međukurikularni pristup
Dodela vremena (raspored časova – opis)
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
U nastavnom programu za oblast matematike ogledaju se obrazovne politike zemlje, koje će
uticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte. Nastavni program za
oblast matematike predstavlja kompetencije koje će se steći učenjem i određuje put ka
postizanju osnovnih postignuća u matematici. Nastavnim programom se, pored toga,
određuje kako će se ocenjivati učinak učenika. Stoga, nastavni program učenicima,
nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled razumevanja i sposobnosti koje
će učenici savladati u školi. Ovaj nastavni program dozvoljava školama da ispune
pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobine u svojoj
zajednici. Pored toga, on predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri u obrazovanju
mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju.
Nastavni program za oblast matematike omogućuje učenicima sa razviju osnovne
sposobnosti u matematici, da realizuju svoje garantovano pravo na učenje i obezbeđuje im
kreativnost.
Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim Okvirom kurikuluma.
Pored toga, sadržaj treba da:
- predstavlja zahteve nastavnog programa za matematiku
- pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu kompetentni u onome što uče i
koje će nastavnicima pomoći da kompetentno sprovedu matematiku u školi.
Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Nastavni program za učenike
nivoa I (razredi 0-5) izrađen je za nastavnike osnovnih škola. Nastavni program za učenike
nivoa II (razredi 6-9) izrađen je za nastavnike nižih srednjih škola. Nastavni program za
učenike nivoa III (razredi 10-12) izrađen je za nastavnike visokih srednjih škola, i to za:
a. smer gimnazije i
b. srednje stručne škole i umetničke škole.
45
KURIKULUM KOSOVA
2. Obrazloženje i opis oblasti matematike
Matematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za razmišljanje na kreativan
način, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje i
ohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalim
oblastima i u rešavanju problematičnih situacija u stvarnom životu.
3. Koncepti i opis
Matematika obuhvata sledeće koncepte:
• broj i algebra
• oblik, prostor, merenja i geometrija
• obrada podataka i verovatnoća
• korišćenje i primena i matematike.
Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma.
Dok se na prvom i drugom stepenu povezuju znanja o brojevima, geometrijskim figurama,
poziciji u prostoru, merenju i veštine za računanje i rešavanje problema, na trećem i četvrtom
stepenu se ova veza integriše sa znanjima iz algebre, geometrije i statistike, dok se na
petom i šestom stepenu obezbeđuje proširivanje i produbljivanje znanja iz trigonometrije,
matematičke analize i verovatnoće.
Opis ovog nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakog
glavnog stepena 1-6 za sva tri nivoa.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Učenje se na osnovu OKK-a zasniva na kompetencijama. Organizovanje nastave je
usredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade.
Kako bi nešto uradili neophodna su nam znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i
odgovarajući stavovi. Na osnovu toga, nastavni program za matematiku je zamišljen kao
sistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, koji se opravdava opštim ishodima
učenja za oblast i stepen, pa stoga postoje tri nivoa kompetencija, a u njihovom savladavanju
se ogledaju najbitniji aspekti podučavanja, koji su orijentisani i poređani na osnovu stvarnih
potreba učenika i za koje je neophodno planirati vreme i nastavu.
Pristup zasnovan na kompetencijama za oblast matematike postiže se kroz preporučene
metode: diskusija, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganje
izbora, prezentacija grupnog rada, nadgledano vežbanje učenika u grupama, diskusija u
grupama, vežbe. Glavni ishodi učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osam
matematičkih kompetencija:
1. Rešavanje matematičkih problema
2. Rasuđivanje i matematički dokazi
3. Matematička komunikacija
4. Matematički odnosi
46
KURIKULUM KOSOVA
5. Matematičko predstavljanje
6. Matematičko modeliranje
7. Matematičko razmišljanje
8. Upotreba tehnologije u matematici
5. Ishodi za oblast
MSKO 1
Stepen 1, Razredi 0, 1, 2
Stepen 2, Razredi 3, 4, 5
(uzrast 5-8 godina)
(uzrast 8-11 godina)
I. Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz nastavna iskustva povezana sa:
1. Rešavanjem problema
2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja
3. Komunikacija u/kroz matematiku
4. Matematička veza
5. Matematička predstavljanja
6. Promovisanje matematičkog modeliranja
7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja
8. Upotreba ITK u/za matematiku
1. Rešavanje problema
Učenik
Opisuje zahteve prostih problema; koristi osnovna
1. Identifikuje zahteve prostih problema;
sredstva i metode za merenje dvodimenzionalnih
koristi osnovna sredstva i metode za
oblika i trodimenzionalnih predmeta; vrši osnovne
postizanje rezultata tokom merenja
matematičke operacije sa brojevima sa do šest
predmeta u učionici i u svakodnevnom
cifara i razume negativne cele brojeve i razlomke.
životu; vrši osnovne matematičke
operacije sa dvocifrenim brojevima.
2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja
Učenik
Izvodi pravila, obrazlaže proste matematičke
Pokazuje razumevanje koncepta brojanja
koncepte i modele, otvarajući put novim
kroz brojeve, boje, oblike, veličinu, crteže i
konceptima.
predmete.
3. Komunikacija u/kroz matematiku
Učenik
Koristi prirodni jezik i proste matematičke
Koristi prirodni jezik i matematičke simbole kao bi
simbole za sakupljanje i tumačenje
organizovao činjenice, koncepte, ideje i osnovne
informacija, za opis prostih činjenica i
matematičke operacije, kako bi diskutovao sa
matematičkih operacija.
svojim vršnjacima o rezultatima i izazovima u
svom radu.
4. Matematička veza
Učenik
Pronalazi
jednostavne
veze
između Povezuje postojeća znanja sa novostečenim
brojanja i osnovnih koncepata geometrije i znanjima kako bi razumeo nove koncepte koji se
merenja.
odnose na brojeve sa do šest cifara, na
dvodimenzionalne oblike i trodimenzionalne
predmete.
5. Matematička predstavljanja
Učenik
Predstavlja brojeve, oblike i proste
Identifikuje osnovna pravila za računanje brojevima;
matematičke koncepte i povezuje ih sa
razume upotrebu promenljivih za rešavanje
konkretnim situacijama.
problema/zadataka iz matematike i u svakodnevnom
životu.
47
KURIKULUM KOSOVA
6. Promovisanje matematičkog modeliranja
Učenik
Opisuje i stvara modele koristeći osnovne
Identifikuje osobine raznih oblika i
matematičke operacije u svakodnevnim
predmeta i klasifikuje ih na osnovu njihovih
situacijama (npr. u porodičnoj ekonomiji, osnovnoj
osobina; stvara jednostavne modele
statistici u svakodnevnom životu, itd.) koje su
koristeći dvocifrene brojeve, oblike i
povezane sa brojevima sa do šest cifara,
predmete koji se nalaze u učionici i koje
dvodimenzionalnim oblicima i trodimenzionalnim
susreće u svakodnevnom životu.
predmetima.
7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja
Učenik
Pokazuje nezavisno razmišljanje i radu naviku;
Razvija osnovne strukture relevantne za
ojačava prethodno razvijene mentalne strukture,
matematiku, počevši od sakupljanja
relevantne za matematiku tako to postavlja pitanja,
informacija u školi i u sredini van škole.
prima ih i odgovara na njih.
8. Upotreba ITK u/za matematiku
Učenik
Koristi jednostavna sredstva za računanje i Proverava rezultat matematičkih zadataka koristeći
merenje kako bi rešio razne matematičke
računar, kako bi promovisao tačnost.
probleme.
II. Stavovi i vrednosti strukturisani obrazovanjem kroz matematiku
• Znatiželja
• Motivacija za proučavanje matematike
• Mašta u kreativnosti za rešavanje problema
• Insistiranje, istrajnost i snaga za usredsređivanje na problem
• Nezavisnost u razmišljanju i postupcima
• Inicijativa i interesovanje za razne pristupe
• Pouzdanje u sopstvene snage
• Pouzdanje u korišćenju tehnologije
• Volja
• Ljudsko formiranje i razvoj ličnosti
• Spremnost na saradnju
• Spremnost na pravedna takmičenja
• Hrabrost za traženje podrške/pomoći
• Otvorenost ka pružanju pomoći drugima
• Tolerancija
III. Matematičke sposobnosti i veštine
• Identifikacija
• Opis
• Primena
• Računanje
• Merenje
• Ocenjivanje
• Skiciranje
• Pravljenje modela
• Pristupanje problemima iz raznih perspektiva
IV. Znanja i koncepti koji se promovišu u oblasti matematike (aritmetika, algebra, merenje,
geometrija, statistika, verovatnoća)
• Prirodni i celi brojevi
• Oblik
• Prostor
• Merenja
• Podaci
48
KURIKULUM KOSOVA
6. Međukurikularni pristup
Nastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine rada sa brojevima, predmetima
i figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema/zadataka koristeći matematičke
metode.
U podučavanju matematike uzeće se u obzir dole navedena međukurikularna pitanja:
• Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka,
planiranje ličnog budžeta.
• Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i veštine komunikacije, elektronsko učenje
(ITK), proizvodnja virtualnih matematičkih modela.
• Sakupljanje podataka predstavljenih u grafikonu.
7. Dodela vremena za realizaciju ishoda učenja IU
Nastavnim planom je određen najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Za
oblast matematike neophodno je dodeliti više vremena. Na prvom nivou, razredi 1-5,
potrebno je 5 časova nedeljno. Ocenjivanje ishoda učenja se vrši u skladu sa OKK. Vidi
tabelu:
Stepen
Nastavna oblast
Predmet
Br. časova
0
1- (0-1-2)
2 - (3-5)
Matematika
Matematika
Matematika
Matematika
Matematika
Matematika
4
10
15
Procenat (%)
časova
22,22%
50 %
22 %
8. Nastavni materijali i sredstva
• Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore kojima učenici mogu
pristupiti putem vida, dodira, itd. Koristi lake i jednosmislene rečenice i reči za
vizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, aktivnosti crtanja, modeliranja, pruža
dodatnu pomoć, prilagođava primere, organizuje alternativne aktivnosti, itd.
• Nastavnik obezbeđuje pristup tako što koristi odgovarajuće tekstove i materijale koji
su prikladni za uzrast i sposobnosti učenika na određenom nivou učenja, pruža
brošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određeno
gradivo ili određene veštine. Nastavnik je usredsređen na prenos informacija (koristi i
obrazovne video materijale, prezentacije učenika, itd.).
• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik daje vizuelne informacije
koje pomažu usmeno objašnjenje.
9. Metodološka uputstva
Nastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnike
i oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci,
rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli,
49
KURIKULUM KOSOVA
grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet, itd.). Ove metode treba da
doprinesu razvijanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.
Izbor metoda spada u nadležnosti predmetnog nastavnika. Izbor metoda treba prilagoditi
potrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivou
znanja učenika, itd.
Metode i tehnike rada sa decom trba da budu iskombinovane i raznovrsne, jer kao takve
podstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče.
Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje
nastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti,
koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnim
izazovima.
Daćemo jedan primer kako bi ilustrovali kako se može realizovati jedan nastavni čas.
- Kompetencija za razmišljanje – Kreativan mislilac
- Ishod učenja br. 4 za drugi iI0 stepen: rešava jedan zadatak iz oblasti jezika,
aritmetike, geometrije, prirodnih nauka, društvenih nauka ili iz neke druge
oblasti i daje jedan ili više primera iz svakodnevnog života kada takav pristup može
da se primeni u sličnim situacijama.
- Kompetencija za matematiku: Matematičko modeliranje
- Ishod učenja za drugi (II) stepen: Opisuje i pravi modele koristeći osnovne
matematičke postupke u svakodnevnim situacijama (npr. U porodičnoj ekonomiji,
osnovnoj statistici za život, itd.) koji su povezani sa do brojevima sa do šest cifara,
dvodimenzionalnim oblicima i trodimenzionalnim predmetima.
V razred, drugi stepen,
Nastavna jedinica: Merenje dvodimenzionalnih (2D) oblika i trodimenzionalnih (3D) predmeta
(pravljenje kutije za 100 olovaka)?
Vrsta nastavnog časa: vežba
Nastavna sredstva: udžbenik, sveske, tabla, Materijali : 1 nova, nezarezana olovka,
makaze, 4 velika papira za pravljenje kutije, 1 lenjir, lepljiva traka.
Od učenika se zahteva da nacrtaju skicu kutije koja je odozgo otvorena i u koju će stati 100
novih olovaka.
Nastavnik može zahtevati da se ovaj zadatak uradi u grupama ili pojedinačno. Ili, jednom u
grupama, a zatim pojedinačno, ili obrnuto.
Nastavnik od učenika zahteva da pismeno odgovore kako znaju da će u kutiju koju su oni
napravili stati 100 olovaka.
Nastavnik priprema učenike za ovo tako što im postavlja pitanja kao što su:
• Šta mislite koje su dimenzije kutije? Zašto?
• Da li postoje različite skice (oblici) kutije u koju će stati 100 olovaka?
• Kako su veličina i oblik kutije povezani sa modelom koji ste iskoristili da napravite kutiju?
• Šta vam govore dužina, širina i visina jedne kutije o njenoj zapremini?
50
KURIKULUM KOSOVA
• Zašto mislite da su neke skice kutije teže za pravljenje od ostalih skica kutije?
Zatim se učenicima kaže da naprave jednu skicu nakon što su napravili plan za kutiju, i da
zatim naprave kutiju. Nastavnik im takođe određuje vreme za pravljenje kutije.
Nakon toga, predstavnici svake grupe predstavljaju kutiju i razloge zašto su je napravili
takvom i zašto u nju može da stane 100 olovaka. Tom prilikom pitanja mogu postavljati i
učenici iz ostalih grupa.
Ovakvu aktivnost ili zadatak može uraditi pojedinačno svaki učenik, ili se može učenicima
zadati kao domaći zadatak.
Na nastavniku je da odluči za svaki čas i svaku situaciju šta može da uradi kako bi bio što
bliži sa učenicima i što praktičniji, i kako da što više izbegava dosadašnji teoretski žargon.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje obuhvata sve delatnosti koje mogu poslužiti da se oceni koliko su učenici postigli
ishode učenja na nivou razreda i stepena, kao i koliko su savladali kompetencije iz oblasti
matematike.
Tokom ocenjivanja nastavnik treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanje
ishoda učenja i kompetencija predviđenih za ovaj nivo, i treba da na ocenjvianje gleda kao
na sastavni deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih za
samostalan rad.
Ocenjivanje treba da se zasniva na znatnoj količini podataka koji treba da obuhvate sledeće
elemente:
- ocenjivanje usmenih odgovora
- ocenjivanje pružanja pomoći u grupi
- ocenjivanje aktivnosti tokom debata u razredu
- ocenjivanje domaćih zadataka
- testovi za određene grupe tema
- testovi na kraju određenih kategorija gradiva
- testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine
Pored toga, nastavnik ima nezavisnost u izboru:
• vrsta ocenjivanja (formativno, zbirno, dijagnostičko, motivišuće, itd.);
• metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje,
projekti, itd;)
• instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samo-ocenjivanje, koordinacioni
dnevnici (znam, želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - ,
interesantno I), semafori, partner za razgovor (učenik sa učenikom), itd.).
Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija s ciljem da se
poboljša učenje, da se motivišu učenici za učenje, da se utvrde uzroci zaostajanja ili
napredovanja, da se poboljša podučavanje i individualni razvoj učenika. (Više informacija
možete pronaći u Odeljku V, u kojem se govori o ocenjivanju.)
Kurikulum zasnovan na kompetencijama sastoji se iz izjava o tome za šta će učenik biti
sposoban po uspešnom završetku jedne nastavne kategorije ili podkategorije.
Ove izjave se nazivaju i “ishodima učenja“.
51
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - PRIRODNE NAUKE
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti
Osnovni koncepti prirodnih nauka
Ciljevi učenja nauka
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast prirodnih nauka
Međukurikularna pitanja
Dodela vremena
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Osnovni kurikulum za prirodne nauke je obavezan za sva tri nivoa douniverzitetskog
obrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata realizaciju kompetencija (znanja, razumevanje,
navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici savladati na kraju svakog nivoa
douniverzitetskog obrazovanja.
Prirodne nauke učenicima omogućuju da spoznaju, razumeju i istraže prirodu, živi svet i
neživi svet i čoveka.
Naučna znanja i postignuća se primenjuju: u proizvodnji hrane i ostalih materijalnih dobara, u
medicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, istraživanju i upotrebi
prirodnih bogatstva, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i u
istraživanju svemira.
2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih nauka
Prirodne nauke služe u sledeće svrhe:
-
objašnjenje materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija;
-
primena metoda istraživanja ljudskih pojava i procesa;
-
opis zemlje kao nebeskog tela, koje poseduje uslove prikladne za život živih bića i
čoveka;
-
opis živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima;
-
opis izvora energije;
-
opis prirodnih procesa u vremenu i prostoru;
-
određivanje povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja;
52
KURIKULUM KOSOVA
3. Osnovni koncepti prirodnih nauka
Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da budu zasnovani na 6 glavnih kategorija
(orijentacija):
1. Naučno istraživanje
2. Primena nauke i tehnologije
3. Materija – njene osobine i stanja
4. Fizički procesi
5. Životni procesi
6. Zemlja i svemir
U oblasti prirodnih nauka osnovni koncepti, kompetencije i metodologije za stepene 1,2,3 i 4
pružaju se kao integrisane, dok se na stepenima 5 i 6 realizuju u vidu posebnih predmeta:
hemija, fizika, biologija i astronomija.
U stručnim školama se ovi koncepti realizuju kao integrisani i zasnovani na tematskim
pristupima određenih profesija.
4. Ciljevi učenja prirodnih nauka
•
razvijaju znanja, navike, veštine, stavove i vrednosti za prirodu, životnu sredinu i svet
koji nas okružuje;
•
pokazuju sposobnosti da objasne osnovne koncepte nauke za objašnjavanje prirode;
•
razvijaju veštine, vrednosti i stavove za učenje nauka tokom celog života;
•
istražuju prirodnu sredinu i sredinu koju je izgradio čovek, kroz igru dokaze i
jednostavne modele, postavljanje pitanja, diskusije, ekskurzije, crteže itd.
•
pravilno koriste jezik i terminologiju prirodnih nauka;
•
primenjuju mere bezbednosti i preduzimaju neophodne mere u slučaju opasnosti;
•
vrednuju ulogu i uticaj naučnih postignuća na čovekov svakodnevni život;
•
opisuju Zemlju kao nebesko telo i izvor materijalnih dobara;
•
stvaraju pravilne stavove o socijalnim, moralnim, etičkim, ekonomskim i pitanjima koja
se tiču sredine;
•
razvijaju obrazovanog građanina koji doprinosi unapređenju nauke i tehnologije u cilju
olakšanja i poboljšanja čovekovog života i njegove orijentacije u karijeri;
53
KURIKULUM KOSOVA
5. Ishodi učenja u oblasti prirodnih nauka
Stepen 1 Stepen 2
MSKO 1
Stepen 1, Razredi 0, 1, 2 (uzrast 5-8 godina)
Stepen 2, Razredi 3, 4, 5 (uzrast 8-11
godina)
I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA:
1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o
izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi
• Živa materija i neživa materija i njihove osobine
• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru
2. Razvoj veština za naučno istraživanja u vezi sa izgradnjom materije, procesa i pojava u
prirodi
3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma
4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu
5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku
1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o
izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi
• Živa i neživa materija i njihove osobine
• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru
Opisuje i poredi materijale na osnovu porekla,
sastava, osobina, veličine, oblika, stanja i
upotrebe u svakodnevnom životu.
Opisuje osobine prirodne sredine u kojoj živi,
reljef, klimu, vode i razlikuje prirodne promene
u vremenu i prostoru (dan – noć, godišnja
doba, vreme, itd.).
Opaža i opisuje osnovne karakteristike i životne
potrebe čoveka i ostalih živih bića,
raznovrsnost, interakciju, njihov rast i razvoj u
prirodnoj sredini.
Identifikuje i istražuje prirodne i veštačke
materijale koji se koriste u svakodnevnom
životu, na osnovu njihovih osobina i stanja.
Pokazuje orijentaciju u prostoru, vodi,
vazduhu i sunčevu energiju kao izvor života
na Zemlji, protok vode, skicu, plan, kartu,
globus, kartu Kosova, i opisuje poziciju
nebeskih tela u sunčevom sistemu.
Opisuje i istražuje osnovne osobine
izgradnje i funkcija ljudskog organizma i
ostalih živih bića, životni ciklus, proces
reprodukcije biljaka i životinja, jednostavni
lanac ishrane i ulogu mikroorganizama u
sredini.
Odgovarajućim instrumentima meri i
objašnjava promenu temperature tokom
dana, noći, godišnjih doba i agregatno stanje
supstancija.
Opisuje interakciju tela, supstancija i živih
bića.
Identifikuje razne izvore energije (uključujući
bitnost sunčeve toplote za život na Zemlji) i
njihovo efikasno iskorišćavanje za čovekov
život.
Razlikuje poziciju objekata, tela u stanju
mirovanja i u stanju kretanju, tako što i ih
povlači ili gura.
2. Razvoj veština naučnog istraživanja za izgradnju materije, procesa i pojava u prirodi
Postavlja pitanja i predviđa kako treba
Sakuplja činjenice o istraživanju prostih
istražiti činjenice i prirodne pojave, sakuplja i
naučnih pojava unutar i van učionice kroz
analizira podatke, opisuje i objašnjava
pojedinačna ili grupna opažanja, pravljenje
uzročno-posledične odnose prirodnih
modela, crteže i merenje nestandardnim
procesa i pojava.
jedinicama.
3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti
Integracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, hemija, fizika,
geografija, astronomija):
- materija (živa i neživa), energija, interakcija među telima, prirodna sredina, prirodni procesi i
54
KURIKULUM KOSOVA
pojave, transformacije supstancije, zdrava hrana.
- Integracija sa metodom naučnog istraživanja: - opažanje, klasifikacija, merenje, pravljenje
modela i primena.
Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima
- Komunikacija i izražavanje
Naučna komunikacija (usmena i pismena) vrši kroz opažanje, diskusiju, pravljenje modela,
crtanje, merenje, pripreme pismenih izveštaja, tumačenja dijagrama, grafikona i tabela kako bi
se objasnile razne prirodne pojave.
- Matematika
Pomaže u razvoju logičkih sposobnosti tokom istraživanja, koristeći modele, poređenje
brojeva (veličine, dužine, visine, oblika, itd.), korišćenje osnovnih matematičkih operacija i
izražavanje veličina kroz količinske vrednosti i grafikone i dijagrame.
- Društvo i sredina
Opisuje prirodno-društvenu sredinu koja ga okružuje i izražava spremnost da radi u grupi i
izgradi dobre odnose sa društvom (drugovima, drugaricama, porodicom i zajednicom) i
spremnost za očuvanje sredine.
- Zdravlje i dobrobit
Kroz zdravstveno vaspitanje usvaja pozitivne navike, stavove i ponašanja za očuvanje
sopstvenog zdravlja za bolju dobrobit, tako što razlikuje koristi i opasnosti od svoje sredine.
- Život i rad
- Upotrebljava jednostavnu opremu i alate (metar, lenjir, termometar, vagu, sredstva za
razmenu) i elektronsku opremu (ITK) kojima se piše, crta, igraju igre, itd.
4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu
Identifikuje proizvode nauke (predmete,
Opaža, imenuje i upotrebljava razne vrste
opremu, alate, postupke, itd.) u njegovoj/njenoj prostih alata, opreme i mašina koje su
sredini i objašnjava njihovu ulogu u
proizvedene kroz nauku, u cilju izvođenja
svakodnevnom životu.
samostalnih i grupnih aktivnosti unutar i van
učionice.
5. Razvoj veština za komunikaciju u nauci i kroz nauku
Postavlja pitanja, opisuje šta se događa dok
Diskutuje i poredi istražene teme i
posmatra procese i pojave, formuliše proste
predviđanja; sakuplja, zapisuje i predstavlja
ideje i razmenjuje ih sa ostalim učenicima.
podatke u jednostavnom obliku, kao što je
opis.
II. Stavovi i vrednosti strukturisani kroz obrazovanje iz oblasti prirodnih nauka
Očekuje se da učenik manifestuje:
ƒ Znatiželju za istraživanje živog i neživog sveta u prirodi.
ƒ Stav prema pitanjima i pokušaji da se pronađe odgovor.
ƒ Interesovanje za spoznaju karakteristika i životnih potreba živih bića.
ƒ Poštovanje prema svim oblicima života.
ƒ Pažnja prema ličnom životu i zdravlju ostalih.
ƒ Pažnja tokom korišćenja i pridržavanje pravila bezbednosti tokom rada.
III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE U PRIRODNIM NAUKAMA
• Identifikacija
• Opis
• Primena
• Brojanje
• Merenje
• Ocenjivanje
• Skiciranje
• Pravljenje modela
55
KURIKULUM KOSOVA
IV. KONCEPTI i PREDMETI OBLASTI PRIRODNIH NAUKA
ƒ Poplave
ƒ Priroda
ƒ Padavine
ƒ Prirodna sredina
ƒ Izvor
ƒ Materija
ƒ Zemljotres
ƒ Životni procesi
ƒ Vulkan
ƒ Energija
ƒ Reka
ƒ Kretanje
ƒ Jezero
ƒ Snaga
ƒ More
ƒ Magnetizam
ƒ Okean
ƒ Predmet
ƒ Pustinja
ƒ Transformacije
ƒ Glečer
ƒ Elektricitet
ƒ Vetar
ƒ Svetlost
ƒ Dolina
ƒ Tehnologija
ƒ Reljef
ƒ Glas
ƒ Orijentacija
ƒ Biljke
ƒ Kompas
ƒ Životinje
ƒ Vreme
ƒ Čovek
ƒ Erozija
ƒ Hrana
ƒ Akumulacija
ƒ Istraživanje
ƒ Suša
ƒ Izgradnja
6. Međukurikularna pitanja
Integracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da spoznaju
i razumeju svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima.
Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u nastavni program prirodnih nauka za ovaj
uzrast učenika jesu:
• zaštita sredine,
• samosvest o opasnostima i donošenje odluka,
• rodna ravnopravnost,
• ljudska prava,
• zdravstveno vaspitanje,
• vere, itd.
7. Dodela vremena
Broj časova za osnovni kurikulum određen je za svaku nastavnu oblast, dok se izborni
kurikulum određuje na nivou škole.
Oblast prirodnih nauka u osnovnom kurikulumu za stepen 1 i stepen 2 obuhvata sledeće
predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju, koji su integrisani, a broj časova
za svaku godinu je 1 čas nedeljno.
Kriterijum za izborni kurikulum oblasti prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža,
horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija i kontinuitet
njihovog ostvarivanja od 1. do 5. razreda.
56
KURIKULUM KOSOVA
Stepen kurikuluma
Nastavna oblast
Predmet
Br. časova
Stepen 1 (Predškolski
razred, razredi 1 i 2)
Stepen 2 (Razredi 3, 4 i 5)
Prirodne nauke
Čovek i priroda
1
Procenat (%)
časova
6
Prirodne nauke
Čovek i priroda
1
6
8. Materijali i okruženje za podučavanje i učenje
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz oblasti prirodnih nauka neophodno je stvoriti uslove,
nastavna sredstva i prikladno nastavno okruženje.
•
Tekstualni materijali: školski udžbenik, radne sveske, nastavnikova knjiga, stručni
priručnik, rečnik, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije, itd.
•
Vizualna sredstva: tabla za pisanje, slike, fotografije, makete, dijagrami, grafikoni, itd.
•
Auditivna sredstva: radio, kasetofon, telefon, magnetofon, itd.
•
Audio-vizualna sredstva: televizor, film, video, video-projektor, video kasete,
kompjuter, internet, teletekst, CD, e-mail.
•
Nastavno okruženje (razred, učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma, itd.)
9. Metodološka uputstva
Uspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika i
učenika. Ovo se postiže koristeći savremene, interaktivne i sveobuhvatne pristupe, metode,
tehnike i raznovrsne oblike rade. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su:
nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad,
itd. Pored toga, koriste se materijalna, tehnička sredstva kao što su: modeli, grafikoni,
hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuter, i ostale obrazovne
tehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog i
kreativnog razmišljanja.
Za izbor metoda nadležan je predmetni nastavnik. Metode se biraju u skladu sa uzrastom i
fizičkim sposobnostima učenika (na ovom stepenu kurikuluma one obuhvataju mnogo
ilustracija i igara, kao i nadgledanje od strane nastavnika), vremenom koje nastavnik ima na
raspolaganju, potrebe i zahteve učenika, prirodom sadržaja nastavne teme, didaktičkom
osnovom, nivoom obrazovanja učenika, itd.
Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje
nastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i vrednosti koje su im potrebne kako bi
se suočili sa životnim izazovima.
Kako bi se ispunili zahtevi za kvalitetno učenje predlaže se jedan broj metoda, oblika i
tehnika rada sa decom:
• direktno podučavanje (predavanje, objašnjavanje, praktične vežbe i primeri);
• indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema);
• podučavanje kroz postavljanje pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima);
57
KURIKULUM KOSOVA
• diskusija i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celim
razredom);
• podučavanje koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema;
• učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu;
• podučavanje kroz opažanje, demonstraciju i eksperimentisanje;
• podučavanje
kompjutera;
i
učenje
pomoću
multimedijalnih
sredstava,
naročito
pomoću
• podučavanje koje podstiče nezavisno istraživanje;
• učenje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;
Primena nastavnih metoda i tehnika u svim slučajevima treba da bude propraćena
korišćenjem odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez kojih se ne mogu postići očekivani
rezultati.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog sakupljanja
informacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu njih.
Ocenjivanje treba da omogući:
sakupljanje informacija neophodnih za napredovanje učenika i za motivisanje učenika
za učenje;
-
identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja;
-
izvođenje zaključaka o postignućima učenika tokom procesa učenja;
-
samo-ocenjivanje učenika ocenjivanje od strane nastavnika;
-
poboljšanje podučavanja i učenja.
Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje.
• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrha
je sakupljanje informacija o postignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti.
• Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o postignućima
učenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti
i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.
• Zbirno ocenjivanje (ocenjivanje učenja) – obuhvata celokupne aktivnosti učenja
učenika. Zbirno ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda
(polugodište, kraj školske godine, itd.)
• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za
učenjem.
Ocenjivanje učenika u predmetima osnovnog kurikuluma i u izbornim predmetima vrši se
davanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenom se ocenjuju
usmeno i pismeno odgovaranje, domaći zadaci, sposobnosti pokazane tokom rada u grupi,
tokom vežbi, projekata, itd.
Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznolikim stilovima učenja.
58
KURIKULUM KOSOVA
Nastavnik ima nezavisnost u izboru metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanje
treba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici.
Jedan bitan instrument za ocenjivanje, samo-ocenjivanje i sakupljanje informacija o napretku
ili zaostajanju učenika je učenikov dosije.
59
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - DRUŠTVO I SREDINA
Uvod
Obrazloženje i opis
Koncepti i opis
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Dodela vremena
Međukurikularna pitanja
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Znanja iz oblasti Društva i sredine čine deo jednog šireg mozaika koji se sastoji iz sedam
oblasti kurikuluma kroz koje učenici postižu ciljeve određene OKK-om.
Ovo je jedna od sedam oblasti kurikuluma predviđenih OKK-om, kroz koju se među
učenicima razvijaju znanja, veštine i neguju individualni i društveni demokratski stavovi i
vrednosti, tako što se unapređuju sklonosti ka građaninu koji je odgovoran prema društvu i
prema sredini. Ova oblast pomaže učeniku da razvije svoje razumevanje sveta, ljudi,
vrednosti, sredinskih procesa u vremenu i prostoru, u raznim mestima i pod raznim
okolnostima. Znanja iz ove oblasti takođe omogućuju učeniku da neguje svoj lični, društveni,
kulturni, državni i nacionalni identitet, da nauči kako da živi sa drugima i da uči o održivom
razvoju.
Društvo i sredina se uči na svih šest stepena kurikuluma. Od prvog stepena do kraja četvrtog
stepena ona se realizuje kroz predmetnu nastavu sa integrisanim sadržajem. Od petog
stepena, koji počinje od desetog razreda, u opštem obrazovnom smeru, ova oblast se deli na
nastavne predmete: građansko vaspitanje, istorija, geografija, sociologija, psihologija,
filozofija, logika, dok se u stručnim školama ona uči kao integrisana oblast.
2. Obrazloženje
Usvajanje znanja iz oblasti Društva i sredine na prvom i drugom stepenu kurikuluma
(predškolski razred i razredi od 1 do 5) bitno je zbog toga što kroz ovu oblast učenici uče da
bolje poznaju sebe, zajednicu, društvo i životnu sredinu. Znanja iz ove oblasti utiču na razvoj
elementarnih veština za delatnosti u svakodnevnom društvenom životu, kako bi se učenici
osvestili o bitnosti odgovornog donošenja odluka. Tokom realizovanja tematskog sadržaja
ove oblasti uvek je potrebno imati u vidu socijalni, istorijski i geografski kontekst.
3. Koncepti i opis
Opšti koncepti ove oblasti na prvom i drugom stepenu obrađuju se u skladu sa
sposobnostima i veštinama učenika ovog uzrasta.
60
KURIKULUM KOSOVA
Grupe i društveni odnosi
Grupe i društveni odnosi u oblasti Društvo i sredina, za prvi stepen, obuhvataju upoznavanje
učenika sa društvenim ulogama i odnosima kao pojedinaca, u porodici, u zajednici i u
društvu uopšte u odnosu na prostor u kojem žive i deluju. Sadržaj ovog koncepta obuhvata
osposobljavanje za ulogu učenika kao aktivnog člana ovih struktura. To obuhvata i promene
društvenih struktura, što podrazumeva promenu uloga i funkcija društvenih grupa iz
perspektive ostvarivanja rodne ravnopravnosti i pružanja jednakih mogućnosti za sve bez
obzira na regionalnu, versku i etničku pripadnost.
Društveni procesi
Koncept društvenih procesa podrazumeva razvijanja i promene koje se dešavaju u
društvenom životu u sredini u kojoj pojedinac živi: u porodici, školi, zajednici i zemlji, prirodna
kretanja i migracije stanovništva, što podrazumeva i način življenja nekada i sada. Ovo
takođe podrazumeva aktivno učestvovanje u porodičnim, školskim i širim procesima i
organizacijama, u sredini u kojoj živi. Ovaj koncept obuhvata i znanja, stavove i mišljenja o
tradiciji, praznicima i vrednosti kulturnog i istorijskog nasleđa. Društveni procesi koji povezuju
promene u njihovom svakodnevnom životu i u raznim vremenskim razdobljima.
Norme, prava i odgovornosti
U okviru ove celine učenici shvataju i pridržavaju se društvenih normi i pravila u životnoj
sredini. Oni uče da njihova prava i slobode zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici,
školi, zemlji, sredini u kojoj žive, a i šire. Ovo podrazumeva osvešćivanje o tome koliko su
bitne vrednosti demokratskog društva, a to su: ljudske slobode, jednakost, tolerancija,
saradnja i komunikacija sa drugima o prošlosti i o sadašnjosti.
Donošenje odluka
Na ovom nivou je bitno negovati samopouzdanje i opravdanost donošenja odluka u
određenim prilikama, oslanjajući se na jake argumente i na istorijska iskustva. Učenici
shvataju da pravilno i argumentovano donošenje odluka predstavlja korisnu vrednost sa njih
same, sa druge i za sredinu. Učenici daju i prihvataju održive ideje i informacije, koje će im
poslužiti za svesno i odgovorno donošenje odluka.
Sredina
Podrazumeva osnovna znanja o odnosu između čoveka i njegove životne sredine, njihov
međusobni uticaj, činioce koji utiču na očuvanje i zaštitu sredine (ekosistema i biodiverziteta),
osvešćenje o očuvanju sredine u cilju održivog razvoja. Podrazumeva znanja o
karakteristikama Zemlje kao planete, elemente karte, prirodne elemente prirodne sredine
(geografskog omotača Zemlje) glavne prirodne opasnosti i one koje prouzrokuje čovek. Ovaj
koncept obuhvata i znanja o objektima prirodnog nasleđa i očuvanje istih.
5. Pristup zasnovan na kompetencijama
Znanja iz oblasti Društva i sredine omogućuju učenicima postepeno usvajanje i negovanje
ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. One se ogledaju u znanjima, veštinama,
61
KURIKULUM KOSOVA
navikama ali i stavovima i ponašanjima koja oni treba da pokazuju. Organizacija učenja treba
da omogući učenicima osposobljavanje za: komunikaciju kroz simbole, znake, izraz
tolerancije, povezivanje odluka sa posledicama, učenje kako učiti, rad u grupama, zaštitu i
razvoj sredine, nezavisne i odgovorne postupke, saosećanje, međuljudske odnose,
poštovanje razlika i aktivno i odgovorno učestvovanje. Sve ovo je sadržano u ishodima
učenja za ovu oblast i ovaj nivo.
5. Ishodi učenja za oblast
Društvo i sredina
MSKO 1
Stepen 1, Razredi 0, 1, 2 (uzrast 5-8 godina)
Stepen 2, Razredi 3, 4, 5 (uzrast 8-11
godina)
I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I VEŠTINE POMOĆU KOJIH UČENIK:
1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja ili uključivanja u njima
2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese, kao i njihovu
međusobnu povezanost i uticaj
3. Na kritički način analizira i razmatra i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život
u raznolikosti
4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke
5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju
6. Efikasno iskorišćava ITK i ostale savremene tehnologije
1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja i uključivanja u njima
Sakuplja, poredi i hronološkim redom ređa
Priča o sebi, užoj i široj porodici (razlikuje uzrast i
proste istorijske dokaze (fotografije,
poreklo), organizovanju životnog i radnog
odeću, ostale stvari) koje se odnose na
prostora, prirodnim kretanjima stanovništva,
lične, porodične i događaje u vezi sa
migracijama, staništima i ekonomskim
zajednicom u kojoj živi.
delatnostima.
Identifikuje i poštuje jednostavna društvena
organizovanja (porodična, u razredu) i način na
koji ljudi moda žive i rade zajedno.
Razume i poštuje osnovna prava dece i
odraslih, kao najbolji način zaštite
pojedinaca i zajednice od nepravdi.
2. Istražuje suštinu istorijskih, društvenih, prirodnih i sredinskih objekata, pojava i
procesa
Identifikuje društvene, kulturne i istorijske
Opisuje društvene, kulturne i istorijske događaje,
događaje, uzroke tih događaja i
kao i prirodne i sredinske pojave, na primerima iz
objašnjava karakteristike Zemlje kao
svakodnevnog života i primerima iz prošlosti, i
planete, elemente karte, fizičke elemente
identifikuje glavne prirodne opasnosti i one koje
prirodne sredine i bitnost prirodnih i
prouzrokuje čovek, objekte prirodnog i kulturnog
sredinskih objekata, pojava i procesa na
nasleđa, prirodne objekte za orijentaciju u
lokalnom nivou, nivou zemlje i
prostoru i uzročnike narušavanja prirodne i
regionalnom i međunarodnom nivou.
ljudske sredine na lokalno nivou i nivou zemlje i
regiona.
3. Na kritički način analizira i primenjuje norme i pravila za zajednički život u raznolikosti
Identifikuje i poštuje tradiciju i praznike, kao
Poznaje i razlikuje diverzitet zajednice u
62
KURIKULUM KOSOVA
ogledalo kulturne, etničke i porodične raznolikosti
smislu starosti, pola, rase, profesije,
interesovanja, etničke pripadnosti i
kulturnog nasleđa.
4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke
Identifikuje i objašnjava činioce koje treba
Donosi jednostavne odluke kao pojedinac ili kao
uzeti u obzir kada treba doneti odluke u
član manje grupe (porodice, razreda) o pitanjima
raznim situacijama iz svakodnevnog
koje se odnose na situacije iz svakodnevnog
života.
života (npr. učestvovati ili ne učestvovati u
određenim grupnim aktivnostima, itd.)
5. Doprinosi očuvanju sredine za održiv razvoj
Identifikuje jednostavne vrste zagađenja sredine
Objašnjava uzročno-posledične veze
koje prouzrokuje čovek i osvešćuje se o svojoj
narušavanja i zagađivanja sredine i
ulozi u očuvanju sredine.
preduzima konkretne jednostavne mere u
cilju očuvanja društvene i prirodne sredine
u kojoj živi
6. Efikasno iskorišćavanje ITK i ostalih savremenih tehnologija u digitalnom dobu
Koristi ITK i medije kako bi se informisao o
Koristi ITK i multimedijalna sredstva u
društvu i sredini
potrazi za informacijama o kulturnim,
istorijskim i prirodnim događajima i
pojavama.
II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTI
DRUŠTVA I SREDINE
ƒ Poštovanje prema drugima
ƒ Samopoštovanje
ƒ Jednakost
ƒ Tolerancija
ƒ Pravedan sud
ƒ Očuvanje sredine
ƒ Angažovanje u održavanje sredine
III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE KOJE SE STIČU U OBLASTI DRUŠTVA I SREDINE
ƒ Korišćenje informacija
ƒ Jednostavna istraživanja
ƒ Iskorišćavanje jednostavnih izvora
ƒ Korišćenje novonaučenih reči
ƒ Pravljenje modela
ƒ Diskusija
ƒ Merenje
ƒ Skiciranje
ƒ Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i karti.
IV. GLAVNI KONCEPTI OBLASTI DRUŠTVA I SREDINE
Društvo
Sredina
Pojedinac
Građanin
Civilizacija
Sredina
Pol/Rod
Sloboda
Jednakost
Porodica
Komunikacija
Solidarnost
Saosećanje
Pravila
Tolerancija
Hronologija
Društvene grupe Društveni odnosi
Norme Prava
Odgovornosti
Mesto i prostor
Orijentacija
Globus
Karta
Vreme
Prirodna sredina Zemlja
Litosfera
Atmosfera
Hidrosfera
Ljudska sredina
Stanovništvo Stanište
Ekonomija
Region
Država
Kontinent
More
Rat
Okean
Migracije
Donošenje odluka
Reljef
Erozija
Zemljotres
Pustinja
Epoha
Klima
izvor
Reka
Jezero
Nacija
Flora
Fauna
Vulkan
63
KURIKULUM KOSOVA
6. Dodela vremena (fond časova)
U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za ova dva stepena kurikuluma)
određeno je minimalno vreme neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje je
izraženo u procentima ili broju časova. Za oblast Društva i sredine određeno je vreme koje
se smatra dovoljnim za postizanje ciljeva i ishoda učenja predviđenih za ovaj nivo. Na prvom
stepenu kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast se kreće od 6% do 10% od
celokupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Za predškolski razred je predviđeno 6%, a
za prvi i drugi razred je predviđeno 10 %.
7. Međukurikularna pitanja
Među bitnim ciljevima oblasti Društva i sredine je i učenje međukurikularnih pitanja, koja će
doprineti postizanju ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih
pitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, a koja se mogu obrađivati u kontinuitetu i na
ostalim nivoima jesu:
• Obrazovanje o miru (šta ono podrazumeva detaljnije),
• Korišćenje medija (korišćenje medija u cilju shvatanja sveta koji nas okružuje),
• Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, službe u zajednice; bezbednost, zaštita
prirodne i ljudske sredine i razvoj ekoloških stavova),
• Jezik i veštine komunikacije kroz ceo kurikulum (dobar kvalitet komunikacije u
svim predmetima),
• Lični razvoj i veštine za život (obrazovanje o konzumaciji i štednji; poštovanje
prema sebi i prema drugima, tolerancija, uzdržavanje, sposobnost sporazumevanja;
samoinicijativa i priprema za budućnost).
8. Nastavni materijali i sredstva
Za kompetentno obrazovanje u nastavnoj oblasti Društva i sredine koriste se razni nastavni
izvori koji učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje će
upotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.
Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici i
ostali izvori služe nastavniku u realizaciji nastavnog procesa.
Za održivo poznavanje oblasti Društva i sredine koristi se širok spektar nastavnih izvora,
uključujući školske udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globusi,
enciklopedije, obrazovni softver, projekti, razne posete, kao naprimer posete društvenim,
kulturnim i prirodnim objektima.
Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi prikladnih
nastavnih izvora, kao na primer: rezultati projekata koje rade učenici mogu poslužiti kao
dragoceni nastavni izvori za razne razrede.
Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ili
razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnici
sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.
64
KURIKULUM KOSOVA
9. Metodološka uputstva
Kako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenje
raznih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnog
razmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama.
Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove,
okolnosti i mogućnosti kojima raspolaže. Oslanjajući se na uputstva u OKK-u nastavnik treba
da uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom u
centru, sveobuhvatnost, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenje
zasnovano na projektima (UZP) kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevaju
OKK-om.
U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuju se korišćenje:
ƒ intervjua i usmenih izlaganja za sakupljanje podataka o događajima, mestima,
ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija.
ƒ igre u uopšte i naročito igranja uloga, čime se stvaraju navika efikasnog
komuniciranja, veštine kreativnog razmišljanja, sposobnosti za saradnju, socijalizaciju,
itd.
ƒ opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih
poseta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje i
opažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i sredinskim pojavama.
ƒ racionalno korišćenje ITK-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika ili
roditelja, pomaže u kompletiranju informacija i njegovu pripremu kako bi bio uspešan.
ƒ Interakcije u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju,
organizovane, upravljanje i za razlikovanje i procenu raznih situacija iz prošlosti i iz
sadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.
ƒ Saradnje sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom, koje predstavljaju
dodatne oblike rada koji se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta,
sakupljanje podataka i ostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada
grupe pred drugima, pomažu učeniku u postizanju kompetencija.
10. Uputstva za ocenjivanje
Sprovođenje kurikuluma, između ostalog zahteva razvoj kulture stalnog ocenjivanja u svrhu
praćenja napretka i sakupljanja informacija za identifikaciju i dokumentovanje izazova u
pronalaženju najboljih rešenja za realizaciju opštih ciljeva kurikuluma, specifičnih ciljeva
oblasti kurikuluma, i ocenjivanja savladavanja kompetencija po stepenima.
Ocenjivanje je blisko povezano i sa metodologijom podučavanja i zahteva kompatibilnost i
konzistentnost u celom procesu. Ocenjujemo ono što ciljamo, ono što odredimo kao metu.
Ocenjivanje u oblasti Društva i sredine za prvi nivo, pored korišćenja raznih oblika testova,
kao što su usmeno testiranje, neverbalno testiranje, objektivni i subjektivni testovi, testovi
koje priprema nastavnik, ocenjivanje učenika na tabli, ocenjivanje rada na projektima, itd.,
može se uraditi i opažanjem savladavanja znanja, ponašanja i stavova, kao i stepena razvoja
veština i sposobnosti za sprovođenje ishoda učenja predviđenih OK-om za ovaj nivo.
65
KURIKULUM KOSOVA
Za sve vrste ocenjivanja učenika referentna tačka su specifični ishodi učenja za oblast na
nivou razreda, kao i ishodi učenja za kompetencije na nivou stepena. U zavisnosti o njihovih
specifičnosti, nastavnik istražuje i pronalazi najprikladnije oblike za ocenjivanje postignuća
učenika. U tom smislu, dosadašnja iskustva svakog nastavnika i uobičajena iskustva
obrazovnog sistema Kosova čine početnu osnovu za ocenjivanje koja će se obogaćivati u
skladu sa promenama koje nalaže OKK.
Pristup novog kurikuluma zasnovan na kompetencijama ima za cilj ocenjivanje onoga što je
učenik u stanju da uradi, dakle ocenjivanje praktične primene znanja koja se stiču tokom
pohađanja škole. Stoga je neophodno primenjivati ocenjivanje kroz stalno praćenje
postignuća učenika i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja dalje grada sa
učenicima. Opažanje rada u grupama i pojedinačnih, samostalnih inicijativa može se oceniti i
pomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Bilten učešća ili pomoću tehnike koja je
poznata pod nazivom Kontrolna lista, itd.
Tokom ocenjivanja učenika na ovom nivou treba imati u vidu učenikov odnos sa nastavnikom
i njegovu zavisnost od njega, bitnost etike ocenjivanja i težnju da ono podržava i motiviše
učenika, kako bi on naučio da prihvata realno ocenjivanje i da teži što višim dostignućima.
Za učenike ovog uzrasta bitno je da neguju naviku samo-ocenjivanja, koja se može
realizovati uz pomoć dosijea učenika, u kojima oni čuvaju svoje radove kao što su intervjui sa
članovima porodice, individualni radovi ili grupni radovi za očuvanje sredine i ostali radovi koji
su povezani sa ishodima učenja predviđenim za ovaj nivo.
Prvi stepen kurikuluma ima za cilj osnovno usvajanje, stoga nastavnik treba da ocenjuje
nivo razumevanja i sposobnost učenika za sprovođenje prava, odgovornosti u učionici,
porodici i sredini u kojoj živi, sposobnost učenika za istraživanje sredine, završavanje
zadataka u određenom vremenu, kao i pojedinačno suočavanje ili u suočavanje okviru grupe
sa oblicima učenja. Tom prilikom nastavnik doprinosi ocenjivanju ključnih kompetencija koje
se odnose na oblast društva i sredine, a to su odgovoran građanin, uspešan učenik i
efektivan komunikator. Ovaj model se može iskoristiti i u ostalim pitanjima koja proizilaze iz
ishoda učenja i odnose se na ostale kompetencije predviđene OKK-om.
66
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - ZDRAVLJE I DOBROBIT
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti
Osnovni koncepti oblasti
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast
Međukurikularna pitanja
Dodela vremena (plan časova)
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Cilj nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ je da učenici razviju znanja, razumevanje i veštine
za njihovu mentalnu, emocionalnu, socijalnu i fizičku dobrobit.
Ova oblast učenike priprema da uzmu u obzir i unaprede svoje zdravlje kao osnovnu vrednost
za kvalitetan pojedinačni i kolektivni rast i razvoj. Zdravstveno vaspitanje sa svim svojim
komponentama (fizičkom, mentalnom, emocionalnom, socijalnom, duševnom i seksualnom)
obezbediće da učenici razviju održive veštine i navike za ličnu dobrobit, dobrobit sredine i
dobrobit zajednice uopšte. Učenici će se kroz ovu nastavnu oblast osvestiti o bitnosti zdravlja.
Oni će se osposobiti da se na nezavisan način staraju o svom zdravlju i zdravlju drugih, da
preuzimaju odgovornost i donose odluke za zdrav život i sredinu.
2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti
Cilj oblasti -Zdravlje i dobrobit- je da deci pruži znanja i veštine i pripremi ih za zdrav psihofizički život, i kako bi sami preuzeli odgovornost i donosili odluke o svom i o zdravlju i
dobrobiti drugih. Učenicima takođe pruža mogućnost da razviju i primene navike, kvaliteta,
vrednosti i ponašanja, koje će im pomoći da se uspešno suoče sa životnim uspesima. Iz
informacija koje pruža ova oblast deca će znati kako da se zaštite od seksualno prenosivih
bolesti. Učenje o zdravlju i dobrobiti omogućuje deci da:
• Razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju;
• Se osposobe da promene sebe i okolinu koja ih okružuje;
• Da razumeju i otkriju svoje i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih:
• Da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje
• Da donose informisane odluke kako bi poboljšali njihovo mentalnu, emocionalnu,
socijalnu i fizičku dobrobit;
• Da vode zdrav život;
67
KURIKULUM KOSOVA
• Da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorima
opasnosti i kako da izbegnu opasnosti;
• Da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštoj
higijeni i pravilima zdrave ishrane;
• Da se pojedinci informišu kako bi na vreme iskoristili zdravstvene usluge.
3. Osnovni koncepti oblasti:
•
•
•
•
•
•
Skladni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih aktivnosti
Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit
Zdrava ishrana
Seksualno zdravlje i reprodukcija
Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost
Obrazovanje o sredini
Rast i razvoj kroz fizičku aktivnost
Fizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičke
kompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i interpersonalnih
veština. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti koji su im potrebni za
učestvovanje u jedan široki spektar fizičkih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje pomažu
razvoju njihove fizičke dobrobiti i pripremi za aktivan i zdrav život.
Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit
Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit učenicima pruža mogućnost da
upoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, da
razviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im doneti samopouzdanje u njihova
dostignuća, pomoći im da kontrolišu svoja osećanja i pripremiti ih da se izbore sa različitim
situacijama.
Zdrava ishrana
Zdrava ishrana doprinosi stvaranju ispravnih navika u ishrani dece kroz promociju vrednosti
koje njima pomažu u donošenju zdravih izbora. To učenicima pomaže da upoznaju i shvate
sigurne i higijenske prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.
Reproduktivno i seksualno zdravlje
Cilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca shvate promene koje se dešavaju
njihovom telu, da sakupe informacije o njihovom razvoju i rastu, procesima ljudske
reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.
Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost
Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući i
neprepisane lekove. Oni razvijaju razumevanje o njihovom negativnom uticaju na donošenje
odluka.
68
KURIKULUM KOSOVA
Obrazovanje o sredini
Obrazovanje o sredini pomaže učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i druge
mogu da odbrane od raznih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja
obaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Prema OKK učenje o zdravlju i dobrobiti zasniva se na kompetencijama. Organizacija
nastave je uglavnom usredsređen na to šta učenici treba da znaju da rade i šta treba da
budu u stanju da rade. U ovoj oblasti su određeni ishodi učenja koje učenici moraju postići na
progresivan i kontinuiran način.
5. Ishodi iz oblasti “Zdravlje i dobrobit”
Hrana i
Bezbednost Hrana i
potrošačka i higijena zdrava
kultura
ishrana
Fizička
dobrobit
Društvena Mentalna
dobrobit dobrobit
NASTAVNI ISHODI ZA STEPENE 1 i 2
Stepen 1
Stepen 2
Razred 0.1.2 (uzrast 5-8)
Razred 3,4,5 (uzrast 8-11)
Izgradnja i održavanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti u
kući, školi i zajednici
1. Pokazuje znanja, upravlja svojim emocijama i
1. Govori o njegovim/njenim
prilagođava ih određenim situacijama (npr.
svakodnevnim osećanjima (npr>
grupnim radovima, igrama u školi i van nje
kada razgovara sa nastavnikom,
itd.)
kolegom, iz igre, grupnog rada
itd.)
2. Poznaje i razume svoja prava i
2. Razume da je svaki pojedinac jedinstven i
primenjuje ih u svakodnevnom
drugačiji, i doprinosi da škola i okruženje u
životu unutar i van škole
kome živi budu ravnopravno i naklonjen
prema svima
3. Identifikuje različite opasnosti kod
kuće, u školi i mestu u kojem živi
3. Pokazuje prikladno ponašanje u hitnim
slučajevima i primenjuje osnovne principe
pružanja prve pomoći, i gde može da potraži
pomoć
Primena zdrave ishrane i konzumiranja
1. Razume rutinsku pravilnu ishranu 1. Pravi pojedinačne planove za zdravu ishranu
u skladu sa godišnjim dobima, dnevnim
i objašnjava uticaj ishrane na rast i
periodima i primenjuje osnovna pravila zdrave
razvoj
ishrane
2. Pokazuje veštine i navike za
održavanje lične higijene u kući
(higijenu tela, zuba, itd.) i u školi
2. Demonstrira posvećenost prema čuvanju i
primeni lične higijene i okoline, kod kuće u
školi i zajednici
3. Kao potrošač otkriva i istražuje
poreklo hrane birajući i probajući
različitu hranu
3. Prepoznaje zdravu i lošu hranu u situacijama
svakodnevnog života (npr. u prodavnici,
samoposluzi, pijaci, itd.)
Primena fizičkog obrazovanja, fizičkih aktivnosti i sporta
69
Seksualno Odnosi
zdravlje
Razumevanje
detinjstva,
mladosti i biti
roditelj
Fizička
Fizička
aktivnost i aktivnost
zdravlje
Fizičko
vaspitanje
KURIKULUM KOSOVA
1. Učestvuje u fizičkim aktivnostima
i razume pozitivni uticaj aktivnog
odmaranja i zdravog sna
1. Drži prav telesni stav i primenjuje različite
telesne vežbe koje motivišu za dostizanje
najboljih rezultata telesnog razvoja
2. Primenjuje osnovne vežbe iz
oblasti atletike, gimnastike,
plivanja i drugih sportova
2. Koristi dnevne vremenske mogućnosti radi
primene fizičke i sportske aktivnosti koristeći
unutrašnji i spoljašnji prostor
3. Razume uticaj fizičkih aktivnosti
na njegovo/njeno zdravlje
3. Opisuje uticaj fizičkih aktivnosti na promenu
njegovog/njenog tela
Razumevanje detinjstva, mladosti, biti roditelj; izgradnja otvorenih odnosa,
upravljanje seksualnim zdravljem
1. Imenuje i opisuje kako
1. Opisuje potomstvo i razvoj čoveka od
funkcionišu delovi
rođenja do starosti
njegovog/njenog tela
2. Sarađuje sa svojim vršnjacima ali
i sa drugima u kući, kod škole i u
zajednici u kojoj živi, bazirajući se
na vrednosti i poštujući različitosti
2. Identifikuje i učestvuje u određivanju pravila
ponašanja u školi i drugim poznatim mestima i
argumentuje bitnost poštovanja tih pravila
Razume biološke razlike oba pola
Prevencija i izbegavanje zloupotrebe supstancija
1. Prepoznaje stvari koje ne smeju
1. Zna bezbedan način upotrebe lekova i zna da
da se diraju i konzumiraju, razume
neki lekovi pozitivno utiču na njegovu/njenu
šta su štetni lekovi i supstancije
dobrobit
Planiranje za izbor i promene
1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i
1. Učestvuje u svakodnevnim
događajima kroz koje uči i prepoznaje
aktivnostima i igrama tražeći i
njegove/njene sposobnosti
donoseći odluke koje razvijaju
njegovo/njeno obrazovanje i
interes
1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznaje
njegove/njene sposobnosti
II. STAVOVI, VREDNOSTI I POUZDANJE
• Poštuje sebe i druge
• Odgovoran
• Tolerantan
• Poštuje različitosti
• Naklonjen
• Pozitivan stav
• Saradnja
• Poštuje kod ponašanja
70
KURIKULUM KOSOVA
• Poštuje kod oblačenja
• Poštuje propise
• Privržen
• Siguran
III. ZNANJE
• Poznaje sebe i druge
• Razume sebe i druge
• Govori o sebi, porodici i okolini
• Identifikuje različite rizike
• Razume uticaj pozitivnih i negativnih postupanja
• Objašnjava uticaj sportskih aktivnosti
• Imenuje delove tela
• Objašnjava emocije
• Razmenjuje iskustva
IV. SPOSOBNOSTI
• Diskutuje
• Redovno učestvuje
• Ostvaruje svoja prava
• Objašnjava
• Upravlja svojim emocijama
• Demonstrira ponašanje, postupke i navike
• Primenjuje principe
• Opisuje vrste hrane, fizičke aktivnosti
• Pravilno držanje
• Radi vežbe
• Sarađuje
• Izrađuje pravilnike
• Istražuje
6. Međukurikularni pristup
Oblast Zdravlje i dobrobit se povezuje sa svim oblastima, i ispunjava ih i popunjava se njima
zbog njene kompleksne prirode i važnosti. Realizacija međukurikularnih pitanja će pomoći
razvoj i dopunjavanje gradiva oblasti za postizanje svih kompetencija OKK-a. Neka od
međukurikularnih pitanja koja će pomoći učenicima na ovom nivou su:
• Obrazovanje o demokratskom građanstvu i ljudskim pravima,
• Obrazovanje o miru i toleranciji,
• Lični razvoj i sposobnost za život,
• Obrazovanje o stabilnom razvoju,
• ITK,
• Rodna jednakost i
• Interkulturalno obrazovanje i priprema za život i rad.
7. Dodela vremena (plan časova)
Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ obuhvata aktivnosti koje utiču na razvoj fizičkih,
psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog
vaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog i seksualnog vaspitanje na drugom (2.)
71
KURIKULUM KOSOVA
nivou, i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na trećem (3.) nivou. U OKK-u je
takođe određen broj i procenat nastavnih časova.
Kriterijum za osnovni kurikulum Zdravlja i dobrobiti je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i
vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od
1. do 12. razreda.
8. Nastavni materijali i izvori
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ , važno je da se
upotrebe različita nastavna sredstva kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u
postizanju navika i veština za život. Sa obzirom na to da su školski udžbenici važna i vredna
sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo u školskim
udžbenicima, nego im omogućiti i pristup drugim izvorima i sredstvima koja mogu da im
posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.
Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki
spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radne
knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razne
analize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.
Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr.:
rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za druge
razrede.
9. Metodološka uputstva
Za realizaciju sadržaja koji je definisan u kurikularnoj oblasti „zdravlje i dobrobit“ mogu da se
koriste razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbog
specifičnosti koje ona sadrži. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode
predavanja sa učenikom u centru pažnje, rad na projektima.
10. Uputstva za ocenjivanje
Oblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikost
oblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata i
primene pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnom
životu nastave da na aktivan i kontinuiran način primenjuju u praksi ono što su naučili.
Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenih
specifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanje
zato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne mogu
oceniti pomoću testova. Da bi se oni proceniti i ocenili koriste se dugi instrumenti. Direktno
nadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u
raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja. Postoje neki načini i instrumenti
koji pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, koji se koriste za ocenjivanje. Neki od
njih su:
72
KURIKULUM KOSOVA
Bilten učešća - tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ili
tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna
ta pomoć, itd.
Kontrolna lista - sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kod
učenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kako
on izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima koji se
nadgledaju daje se i jedan stepen ocene.
Dosije učenika - predstavlja tačan i celokupan portret, koji se koristi kao kolekcija radova,
kako bi pokazao modele radova učenika, koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost
na nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje za
učenje (OzU).
Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove, itd.
Dosije je važan zbog toga što:
• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku)
• Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada
• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i procene
(samo-ocenjivanje).
Povratna informacija - cilj je da se provere i procene učenikova dostignuća, i poslužiće
kao dijalog između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima.
Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa kojim se učenik suočava tokom
učenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka koji vode do tih poteškoća, i mogućnosti
za unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravo
vreme - onda kada je učeniku neophodna.
73
KURIKULUM KOSOVA
OBLAST KURIKULUMA - ŽIVOT I RAD
Uvod
Obrazloženje i opis oblasti Život i rad
Osnovni koncepti oblasti
Pristup zasnovan na kompetencijama
Ishodi učenja za oblast kurikuluma Život i rad
Dodela vremena (plan časova)
Međukurikularna pitanja
Nastavni materijali i izvori
Metodološka uputstva
Uputstva za ocenjivanje
1. Uvod
Dok se priprema za život i rad ističe kroz celi kurikulum kao jedno važno pitanje, cilju oblasti
kurikuluma „Život i rad“ je da doprinese više kao „noseća“ oblast za razvoj kompetencija za
život i rad. Na prvom i drugom stepenu kurikuluma ova oblast je, pored sposobnosti vezanih
za ručni rad i domaćinstvo, usredsređena na veštine za život.
2. Obrazloženje i opis oblasti Život i rad
Kroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu
i na poslu, kao članove porodica, građane, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika.
Učenici će razviti svest i samopouzdanje, i biće svesni postojanja drugih i potrebe da se u
životu baziraju na međuljudskim odnosima što se tiče tolerancije i uzajamnog poštovanja.
Oni će razviti duh za inicijativu i odgovornost; izrađivaće i poštovaće poslovne planove,
vremenske rokove i upoznaće se sa kvalitetima postupaka i rezultata.
Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost da:
• Da razumeju i primenjuju prakse rada kod kuće, u školi i zajednici
• Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad
• Razumeju upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu i radu
• Upotrebu ITK-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života
• Vežbaju razvoj preduzetništva i poslovanja (simulacija)
• Promovišu bezbedne uslove za život i rad
• Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru (tačke gledišta)!
• Lakoću komunikacije u životu i radu
• Spremnost za zaštitu u očuvanje prirode i sredine.
74
KURIKULUM KOSOVA
3. Osnovni koncepti oblasti:
• Lični razvoj (veštine za život)
• Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima – Ručni rad
• Porodična ekonomija (kućna)
• Savetovanje i orijentacija u karijeri (obrazovanje i orijentacija u karijeri)
(Upoznavanje sa osnovnim konceptima, rad i profesija)
• Tehnologija, uključujući ITK
(Upotreba kompjutera za početničku komunikaciju)
• Rad i preduzetničko obrazovanje
(Učešće u praktičnim aktivnostima porodične ekonomije-budžet-štednja)
Lični razvoj (veštine za život)
Razvoj psiho-motoričkih i senzornih sklonosti učenika kroz igru igračkama i sve do pristupa
kompjuteru.
Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima (Ručni rad)
Ručni rad kombinuje ručni rad sa mentalnim i time omogućuje razvoj kreativne sposobnosti,
radoznalosti, preuzimanja odgovornosti i sposobnosti za rešavanje problema učenika. Cilj
ručnog rada je da upozna učenika sa estetskim vrednostima i pokaže da izbor materijala,
prerada i montaža utiču na funkcionisanje i trajnost proizvoda. Ima za cilj da očuva tradiciju
ručnog rada u različitim kulturama.
Kroz igre u kombinaciji sa vizuelnim-praktičnim učenjem, učenici spontano usvajaju
početničke koncepte vezane sa tehnološkim razvojima i time razvijaju tehničke veštine
određenog nivoa.
Koristeći jednostavnu tehničku opremu, učenici stiču znanje o njenoj funkciji, održavanju i
čuvanju tokom upotrebe.
Porodična (kućna) ekonomija
Učenicima se pomaže da se kao pojedinci pripreme za život i rad, kao doprinosioci društvu,
saradnici u porodičnoj ekonomiji i životnoj okolini.
Porodična ekonomija pomaže učenicima da izvrše istraživanja realnih problema sa
naglaskom na nastavne kontekste. To doprinosi razvoju osnovnih veština kao što su
donošenje odluka i rad sa drugima. Učenici se razvijaju kao pojedinci, kao učesnici u
porodičnoj ekonomiji, društvu, uključujući i očuvanje životne sredine.
Savetovanje i orijentacija u karijeri (obrazovanje i orijentacija u karijeri)
Učenici uče o osnovnim konceptima vezanim za svet i rad (radno mesto, posao, profesije
članova porodice i društva)
Tehnologija uključujući ITK/ Upotreba kompjutera za početničku komunikaciju
Učenici razvijaju veštine korišćenja kompjutera (PC-a) za početničku komunikaciju i osnovne
kreacije.
75
KURIKULUM KOSOVA
Rad i preduzetničko obrazovanje
Učešće učenika u raznim aktivnostima kao što su igranje uloga vezane za elemente
planiranja porodičnog ekonomskog budžeta sa tačke gledišta potrošača.
4. Pristup zasnovan na kompetencijama
Ciljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad kroz
postepeno sticanje i negovanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Oblast Život i
rad, treba da se realizuje na taj način da učenicima omogući sticanje u primenu glavnih
kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredi na to šta
učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama,
navikama ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.
5. Ishodi kurikularne oblasti
Ishodi učenja za stepene 1-2
Nastavni ishodi su određeni na osnovu glavnih koncepata oblasti, GIU za kurikularnu oblast
Život i rad sadrže u sebi zahteve koje učenici treba da dostignu nakon završetka svakog
stepena.
Organizacija GIU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se razvijaju i produbljuju
postepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi
omogućavaju savladavanje svih šest kompetencija predviđenih OKK-om sa posebnim
naglaskom na kompetenciju produktivnog doprinosioca.
NASTAVNI ISHODI ZA STEPENE 1-2
Stepen 1
Stepen 2
Razred 0.1.2 (uzrast 5-8)
Razred đ,4,5 (uzrast 8-11)
1. Razumevanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici
1. Opisuje razlike i sličnosti aktivnosti
1. Opisuje razlike između aktivnosti koje se vrše
koje se primenjuju u školi i kod kuće
pojedinačno i u grupi
2. Preduzima praktične aktivnosti na osnovu
2. Sprovodi jednostavne praktične
sopstvene inicijative i nezavisnih pristupa kako
aktivnosti u porodici, kod kuće i u
bi došao do finalizacije raznih proizvoda
učionici, bazirajući sa na jasno
ručnog rada, počev od jednog datog modela,
određene zadatke date od nastavnika i
slike ili crteža.
roditelja
2. Uspostavljanje ličnih kvaliteta za Život i rad
3. Razlikuje sličnosti i razlike između
vršnjaka u razredu i školi što se tiče
talenata, interesovanja i sklonosti za
razne aktivnosti unutar i van škole
3. Pokazuje spremnost i samoinicijativu za
učestvovanje u i organizovanje raznih grupnih
aktivnosti sa školskim drugovima ili članovima
zajednice, poštujući pravila interakcije i rada u
grupi.
3. Razumevanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu
Identifikuje alate, opremu i jednostavne
Koristi kućne alate i opremu u svakodnevnim
mašine u porodičnoj ekonomiji
situacijama
76
KURIKULUM KOSOVA
Koristi adekvatne alate, opremu i materijale za
Koristi bezbedne i adekvatne alate,
izradu jednostavnih proizvoda bazirajući se na
opremu i materijale za izradu
uputstva koja mu daje nastavnika
jednostavnih proizvoda bazirajući se na
sopstvenu inicijativu ili na preporuku
preporučenu od strane nadležnog ili
nastavnika
4. Upotreba ITK-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života
Koristi kompjuter za početničko
Koristi kompjuter kako bi prikazao svoje ideje i
komuniciranje
početničku kreativnost
5. Vežbanje razvijanja preduzetništva i poslovanja
Direktno istražuje i učestvuje u ekonomskim
Kroz praktične postupke u porodičnoj
porodičnim aktivnostima i primenjuje osnovnu
ekonomiji doživljava faktore koje treba
organizativnu i budžetnu odgovornost.
uzeti u obzir
6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad
Razume pravila o zaštiti i bezbednosti,
Opisuje propise za zaštitu i bezbednost od
prepoznaje opasnosti u svakodnevnom
opasnosti u svakodnevnom životu kod kuće, u
životu
školi i zajednici
7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru
1. Demonstrira kroz sopstvenu inicijativu
1. Identifikuje aktivnosti i nosioce
potrebu za podelu aktivnosti koje se vrše kod
aktivnosti koje se vrše kod kuće i u
kuće, u školi i zajednici
školi.
8. Komunikacija za/o životu i radu
1. Svestan je postojanja individualnih razlika u
1. Prati uputstva tokom merenja,
razredu, školi i životu da bi razumeo želje i
zapisivanja, opreznog sečenja i
aspiracije drugih, rukovodeći situacijama i
oblikovanja raznih materijala
konfliktima na konstruktivan i prijateljski način
9. Zaštita i čuvanje prirode i sredine
1. Identifikuje i klasifikuje osnovne
1. Prerađuje reciklažne materijale iz porodične
reciklažne materijale iz porodične
ekonomije i preduzima mere zaštite za
ekonomije, praveći razliku, poređenje i
očuvanje sredine.
raspodelu za dalju upotrebu
II. STAVOVI, VREDNOSTI I UVERENJA
• Poštuje sebe i druge
• Samopoštovanje
• Odgovornost
• Tolerancija
• Poštovanje različitosti
• Naklonjen
• Pozitivan stav
• Saradnik
• Poštuje kodeks ponašanja
• Poštuje propise
• Spremnost
• Siguran
• Radoznao
• Nezavisnost mišljenja i postupanja
• Inicijativa i interesovanje pri raznim pristupima
• Pouzdanost u sopstvene snage
• Pouzdanost u upotrebi tehnologije
• Volja
• Ljudsko formiranje u razvitak ličnosti
• Spremnost za saradnju
• Hrabrost za traženje pomoći/podrške
77
KURIKULUM KOSOVA
III. ZNANJA
• Poznaje sebe i druge
• Razume sebe i druge
• Govori o sebi, svojoj porodici i okruženju
• Identifikuje razne opasnosti
• Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka
• Razmenjuje iskustva
• Opis
• Identifikacija
• Izvršenje
• Merenje
• Procena
• Skiciranje
• Sečenje
• Stvaranje modela
• Pristup problemima iz različitih perspektiva
• Dizajniranje (kreativnost)
IV. SPOSOBNOSTI
• Diskutuje
• Redovno učestvuje
• Objašnjava
• Demonstrira ponašanje, navike
• Radi vežbe
• Sarađuje
• Odlučnost
• Privržen
6. Međukurikularni pristup
Unutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnih
pitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od
međukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremeno
mogu obraditi i na drugim nivoima jesu:
• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koja nas okružuje),
• Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici),
• Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova,
• Jezik i mogućnost komuniciranja i
• Lični razvoj i sposobnost za život.
7. Dodela vremena (plan časova)
Kurukularna oblast Život i rad, u osnovnom kurikulumu sadrži aktivnosti koje promovišu
razvoj veština, sposobnosti, vrednosti, uključujući predmete: Lični razvoj (veština za život),
razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima, Ručni rad, Porodična ekonomija (kućna), na 1.
stepenu
• Ručni rad (+1 nastavni modul ITK )
78
KURIKULUM KOSOVA
• Porodična ekonomija (+1 nastavni modul-orijentacija u karijeri)
U OKK-u su takođe određeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu u
kurikularnoj oblasti Život i rad je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda
učenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od 1. do 5. razreda.
8. Nastavni materijali i izvori
Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ , važno je da se
koriste razni nastavna izvori, kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u sticanju
potrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. Sa obzirom na to da su školski
udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup
informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba pružiti pristup i drugim izvorima i
sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.
Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektar
nastavnih sredstava , uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovne
knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razne
analize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad.
Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenju
nastavnih materijala npr. rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena
nastavna sredstva za druge razrede.
Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, specijalne literature ili razne
priručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti da nastavnici sarađuju sa učenicima u
proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.
9. Metodološka uputstva
Za realizaciju sadržaja koji je predviđen za kurikularnu oblasti Život i rad mogu se koristiti
razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži ali i zbog njenih
specifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode sa
učenikom u centru pažnje, kao na primer:
Grupno učenje - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako bi
uspostavili jedan zajednički problem, istražili neku zajedničku temu ili kako bi došli do
recipročnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veoma
uspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja),
itd.
Brainstorming- (generisanje ideja) je promocija i redosled ideja bez diskusije o njima. On se
koristi u mnoge svrhe i u raznim fazama tokom nastave. Brainstorming može da se koristi
kako bi pomogao učenicima da kreativno razmišljaju, da razviju maštu i osećanja u vezi
nekog pitanja ili teme.
Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan da se organizuje sa situacijama prijatnog
razgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učeniku
prostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije. Zdravstveno vaspitanje se
može odvijati u raznim oblicima, koristeći interaktivne metode koje se kombinuju sa oblicima
rada kao što su: rad u manjim grupama, poseta raznim zdravstvenim ustanovama, nedelja
79
KURIKULUM KOSOVA
zdravlja, pozorišni komadi, izložba crteža i dečijih radova sa tematikom iz zdravstvenog
vaspitanja, itd.
10. Uputstva za ocenjivanje
Ocenjivanje čini sastavni deo svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni i
veoma važni deo nastave u savremenim školama.
Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeriti
sve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou,
upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristika
učenika.
Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načina
redovnog ocenjivanja pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada’ i na konceptima
i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebali da aktivno i
neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu.
Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnosti bilo bi od značaja da se osim
numeričkim ocenjivanjem, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što se
grupni rad, projekti, psiho-motoričke i senzorne sposobnosti, mogućnost govora, itd., ne
mogu izmeriti testovima. Da bi se izmerili i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktno
nadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznim
nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.
Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koje pomažu u direktnom posmatranju aktivnosti
učenika koje se koriste za ocenjivanje. Neke od njih su:
Bilten učešće- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ili
tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna
ta pomoć, itd.
Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati među
učenicima. Glavni cilj spiska je da se beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujući
kako on izvršava svoje zadatke ili druge objektive. Pored spiska sa elementima koji se
opažaju, daje se i jedan stepen ocene.
Dosije učenika - predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kako
bi pokazao modele radova učenika koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na
nivou radova.
Dosije može da sadrži na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd.
Dosije je važan zbog toga što:
• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku
• Pruža učeniku potpunu preglednost njegovog rada
• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja i
ocenjivanja.
80
KURIKULUM KOSOVA
IV. PLANOVI I PROGRAMI
Definicija
Opšti fond časova u douniverzitetskom obrazovanju na Kosovu
Nastavni plan za predškolski razred i razrede osnovne škole
Kriterijumi za izradu nastavnog plana
Sprovođenje nastavnog plana
Autonomija škole
1. Definicija
Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi,
na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma,
nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava u procentima ili u broju
časova, za postizanje ishoda učenja za oblast ili stepen kurikuluma određene u osnovnom
kurikulumu.
Na osnovu nastavnog plana određuju se i broj nastavnog osoblja i njihova radna mesta u
školi. Nastavni plan služi i za organizovanje finansiranja sistema na nivou škole ili opštine.
Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Do
sada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnom
nivou (MONT), dok se sada teži da se postepeno pređe na izrađivanje nastavnih planova na
nivou škola (uz podršku od MONT-a). Time se školi omogućuje i dozvoljava šira autonomija
u organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće angažovanje i odgovornost.
2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje
Tokom izrade nastavnog plana za formalni (stepen kurikuluma ili razred) škola treba da
uzme u obzir kontinuitet opšteg nastavnog plana za douniverzitetsko obrazovanje za svaku
oblast kurikuluma.
Škola je slobodna da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast planira
nastavu onako kako smatra da je najbolje, imajući u vidu ishode učenja za oblasti i stepene
kurikuluma i sposobnosti učenika.
Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje
MSKO 0
MSKO 1
MSKO 2
SK2
Razredi
3&5
SK3
Razredi
6&7
MSKO 3
SK1
Oblasti
kurikuluma
Predškol
ski
razred
Klasa
1&2
81
SK4
Razredi
8&9
SK&6
Opšte
obrazovanje
SK5&6
Stručno
obrazovanje
Razredi 10
& 12
Razredi 10
&12
KURIKULUM KOSOVA
Jezici i
komunikacija
33.33%
38.10%
33.33%
25.00%
26.67%
20.00 %
15.63%
Umetnosti
11.11%
9.25%
8.33%
7.14%
6.67%
6.67%
3.13%
Matematika
22.22%
23.81%
20.83%
17.86%
13.33%
13.33%
9.38%
Prirodne
nauke
5.56%
4.76%
8.33%
14.29%
16.67%
16.67%
6.25%
Društvo i
sredina
5.56%
4.76%
8.33%
14.29%
13.33%
16.67%
6.25%
Zdravlje
i
dobrobit
11.11%
9.52%
8.33%
7.14%
6.67%
6.67%
6.25%
Život i rad
5.56%
4.76%
4.17%
7.14%
6.67%
6.67%
46.88%
Izborni deo
5.56%
4.76%
8.33%
7.14%
10%
13.33%
6.25%
Ostale
Aktivnosti
3. Nastavni plan za predškolski razred i razrede osnovne škole
Pre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele časove po oblastima oni mogu da
nezavisno odluče o podeli celokupnog nedeljnog fonda časova, u okviru procenta časova
predviđenih za taj stepen, npr. ukoliko je na prvom stepenu (SK1) za dva razreda (prvi i drugi
razred) ukupno 41 čas nedeljno, onda nastavnik može samostalno odlučiti koliko će časova
nedeljno dodeliti za prvi razred, 20 ili 21 i koliko za drugi razred. Ukoliko škola, odnosno
nastavnici smatraju da je u prvom (1.) razredu potreban ukupno 21 čas nedeljno, za sve
nastavne oblasti, onda za drugi razred oni treba da se pridržavaju fonda od ukupno 20
časova, kako ne bi prevazišli fond od ukupno 41 časa za oba razreda i za 1. stepen. Ili, može
se desiti suprotno, odnosno da se za prvi razred dodeli nedeljni fond od 20 časova i za drugi
razred nedeljni fond od 21 časa, uvek imajući u vidu uzrast učenika.
Razred
Predškolski
1. razred
2. razred
3. razred
4. razred
5. razred
Broj časova nedeljno
18
20
21
23
24
25
Tabela: Broj časova nedeljno po razredu
Nastavne planove za predškolski razred i razrede osnovne škole izrađuju škole (nastavnici),
počevši od jedne opšte vizije koje su predstavljene u dole prikazanim tabelama/planovima A
ili A1.
Nastavni plan A je zasnovan na principu autonomije i fleksibilnosti na nivou škole,
predviđenom u OKK-u (str.25). Školama se ova mogućnost pruža kako bi mogle da
82
KURIKULUM KOSOVA
nezavisno organizuju nastavne planove tako što će fleksibilno iskoristiti vreme u školi, kako
bi omogućile raznovrsne oblike interaktivne nastave u cilju postizanja ključnih kompetencija
predviđenih kurikulumom. Nastavnim planom A određuje se minimalni fond časova za svaku
oblast kurikuluma i svaki nivo (stepeni 1 i 2- predškolski razred i razredi od 1 do 5 osnovne
škole) i ukupan broj časova nedeljno za sve oblasti.
Prema ovom planu škola na osnovu ukupnog procenta ili broja časova predviđenog za oblast
odlučuje o podeli vremena (procenta ili časova) po razredima za svaku oblast i svaki
predmet. To se radi uvek s ciljem da se na kraju stepena realizuje vreme (procenat ili broj
časova) za svaku oblast predviđen ovim planom, npr. oblast Jezika i komunikacije na prvom
stepenu, škola (nastavnik/ci) može da realizuje u raznim oblicima. Škola treba da uzme u
obzir predviđeni procenat vremena 37% ili 15 časova za oba razreda (prvi i drugi razred) iste
generacije tokom jedne nastavne nedelje. Nastavnik ima slobodu da odluči koliko će časova
iz ove oblasti realizovati u prvom razredu i koliko u drugom razredu jedne generacije
učenika. Na primer, on može odlučiti da za prvi razred dodeli 8 časova nedeljno, prilikom
čega u drugom razredu mora realizovati 7 časova nedeljno, kako bi na kraju stepena bilo
realizovano 15 predviđenih časova. Međutim, ukoliko odluči da za prvi razred dodeli 8
časova nedeljno za ovu oblast, onda mora imati u vidu da za ostale oblasti dodeli manje
časova, kako ne bi prekoračio nedeljni fond časova predviđen za prvi razred (vidi Tabelu:
broj časova nedeljno po razredima i Tabelu: Nastavni plan A, A1 ).
Nastavni plan A
SK1
Oblasti
kurikuluma
SK2
Predškolski
razred
Razredi 1 – 2
Razredi 3 - 5
Prvi nivo
(Osnovna škola)
%
%
%
Br.
časova
23
%
28%
Br.
časova
28
Jezici i
komunikacija*
Umetnosti
33%
Br.
časova
6
Br.
časova
11%
2
20%
4
9%
6
10%
10
Matematika
Prirodne
nauke
22%
6%
4
1
50%
10%
10
2
22%
7%
15
5
25%
7%
25
7
Društvo i
sredina
Zdravlje i
dobrobit
Život i rad
6%
1
10%
2
7%
5
7%
7
11%
2
20%
4
9%
6
10%
10
6%
1
10%
2
4%
3
5%
5
Izborni deo
Ukupno:
6%
100%
1
18
10%
205%
2
41
9%
100%
6
69
8%
100%
8
100
37%
15 33%
Tabela: Nastavni plan A
* Ova oblast se na prvom stepenu sastoji od maternjeg jezika i engleskog jezika. Škola odlučuje kada
(u kojem razredu) će početi učenje engleskog. Ovaj jezik se može učiti ne više od ukupno tri časa za
tri razreda/po stepenu.
83
KURIKULUM KOSOVA
Nastavni plan A omogućuje još jednu vrstu fleksibilnosti u realizaciji fonda časova u okviru
oblasti kurikuluma. Nastavnici i škola imaju slobodu da odlučuju o realizaciji (raspodeli) broja
časova po oblastima, u okviru jedne školske godine. Određeni godišnji fond o kojem odlučuju
sami nastavnici (škola) može se raspodeliti u zavisnosti od ciljeva njihovog planiranja, u
okviru školskih polugodišta. Tako, na primer, ukoliko se za prvi razred dodeli 8 časova za
oblast ’Jezici i komunikacija’, ti časovi se mogu raspodeliti na osnovu nastavnih ciljeva na 10
časova u prvom polugodištu i 6 časova u drugom polugodištu ili obrnuto. U tim slučajevima
se broj (procenat) časova mora uskladiti sa brojem (procentom) časova dodeljenim za ostale
oblasti, kako se ne bi prekoračio ukupni broj časova nedeljno, koji se određuje za taj
razred/školsku godinu.
Škole i nastavnici se ohrabruju da realizuju ovaj nastavni plan zato što se planira da u
budućnosti ovaj oblik bude jedini oblik nastavnih planova.
Pored nastavnog plana A, možete iskoristiti i nastavni plan A1. Ovaj plan će se koristiti samo
tokom prelaznog perioda dok se škole i nastavnici Kosova pripreme da se pridržavaju sam
Nastavnog plana A.
Nastavni plan A1 je uopšte veoma sličan tradicionalnim nastavnim planovima
douniverzitetskog obrazovanja, i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Ovim planom je određen
procenat za nastavne oblasti (oblasti kurikuluma), koji je raspodeljen na fiksne nastavne
časove.
Nastavni plan A1
Prvi stepen (SK1)
Oblast kurikuluma
Predškolski
razred
1. razred
Klasa 2
Časova
nedeljno
Ukupno
za
razrede
1&2
%
%
Jezici i komunikacija
6
33.33%
7
8
15
36.59%
Umetnosti
2
11.11%
2
2
4
9.76%
Matematika
4
22.22%
5
5
10
24.39%
Prirodne nauke
1
5.56%
1
1
2
4.88%
Društvo i sredina
1
5.56%
1
1
2
4.88%
Zdravlje i dobrobit
2
11.11%
2
2
4
9.76%
Život i rad
1
5.56%
1
1
2
4.88%
Izborni deo
1
5.56%
1
1
2
4.88%
Ukupno
18
100 %
20
21
41
100%
Drugi stepen (SK2)
Oblasti kurikuluma
Razred 3
Časova
nedeljno
Razred 4
Časova
nedeljno
Razred 5
Časova
nedeljno
Jezici i komunikacija
7
8
Umetnosti
2
2
Matematika
5
5
84
Ukupno
razredi
%
9
24
33.33%
2
6
8.33%
5
15
20.83%
KURIKULUM KOSOVA
Prirodne nauke
2
2
2
6
8.33%
Društvo i sredina
2
2
2
6
8.33%
Zdravlje i dobrobit
2
2
2
6
8.33%
Život i rad
1
1
1
3
4.17%
Izborni deo
2
2
2
6
8.33%
Ukupno
23
24
25
72
100%
4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana
Kako bi nastavni plan bio što funkcionalniji u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om,
nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:
• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepena
kurikuluma
• Broj časova nedeljno za jedan razred
• Ishode učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednog
stepena kurikuluma
• Ishode učenja za stepen kurikuluma
• Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika
• Pripremljenost i iskustva učenika, i
• Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer postizanje ishoda
učenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola).
5. Sprovođenje nastavnog plana
Prilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici treba
uzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:
- Blok nastava, na primer za jedno polugodište za predmete za koje se ne zahteva
rigorozan redosled (npr. za predmete koji se mogu predavati sa prekidima, dakle za
koje nije neophodan kontinuitet);
- Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određene
aktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem se
nalazi škola;
- Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one za
koje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);
- Fond časova za blok nastavu za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.
6. Autonomija škole
Škole će u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranama moći da donose odluke o
fleksibilnom i inovativnom iskorišćavanju vremena koje im je na raspolaganju za
85
KURIKULUM KOSOVA
podučavanje i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, koji su
usklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima.
Deo kurikuluma koji se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi u
školi) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:
- Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnih
kompetencija (izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportske
aktivnosti);
- Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima;
- Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje organizuje MONT;
- Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što su
učenje jezika, ITK-a; stručna orijentacija);
- Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima,
sredstvima i potrebama;
- Utvrđivanje stručne orijentacije i priprema za život i rad.
86
KURIKULUM KOSOVA
V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO
Koncept
Cilj
Sadržaj i sprovođenje
Struktura
Postupak izrade i izbora izbornog kurikuluma
1. Koncept
Izborni kurikulum čini deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od osnovnog kurikuluma izrađuje
škola i koji se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sa
interesovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika i
mogućnostima škole.
2. Cilj
Izborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:
-
Produbljivanje i proširivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog
kurikuluma;
-
Utvrđivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma;
-
Ispunjenje specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom,
zajednicom i mestom.
3. Sadržaj i sprovođenje
Izborni kurikulum sadrži nastavne predmete koji se realizuju kroz:
-
specijalne predmete
-
module
-
projekte
-
tematske jedinice (predmeta osnovnog kurikuluma i međukurikularnih tema)
4. Struktura izbornog kurikuluma
Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i osnovni kurikulum. Ona obuhvata:
-
Ishode učenja za izborni predmet;
-
Metodološka uputstva za realizaciju predmeta;
-
Fond časova za izborni predmet;
87
KURIKULUM KOSOVA
-
Nastavne materijale i izvore i pomoćna sredstva;
-
Ocenjivanje učenika se realizuje kao unutrašnje ocenjivanje i ne utiče na opšti
rezultat polaganja predmeta. (*Ovo je regulisano podzakonskim aktima).
5. Postupak izrade izbornog kurikuluma
Postupak izrade izbornog kurikuluma (izbornog predmeta) zasniva se na priručniku za
nastavnike koji je izradio MONT.
6. Postupak izbora izbornog predmeta
Tokom izbora izbornog predmeta neophodno je pridržavati se koraka koji su navedeni u
Administrativnoj uredbi o izbornom kurikulumu koju je izdao MONT.
7. Sprovođenje
Nakon što učenici izaberu izborni predmet i isti usvoje odgovarajući nadležni organi, on
dobija isti status kao i predmeti osnovnog kurikuluma, odnosno postaje obavezan predmet za
sve učenike koji su ga izabrali.
Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta.
Izborni kurikulum se nadgleda, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i zavodi se prema istim
kriterijumima i principima koji važe za osnovni kurikulum.
Ostala uputstva za izborni predmet određuju se Uputstvom za nastavnike koji sprovode
izborni kurikulum.
88
KURIKULUM KOSOVA
VI. OPŠTA METODOLOGIJA - UPUTSTVA
Uvod
Definicija
Povezanost ishoda učenja za kurikularne oblasti i ishoda učenja za stepene
Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost
Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama
Diferencirano podučavanje i učenje
Međukulikularni pristup
Vankurikularni pristup
1. Uvod
Opšte principe za implementaciju OKK-a u celini i posebno OK-a, treba uskladiti sa
metodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama.
Cilj svih obrazovnih dokumenata i politika izrađenih u poslednje vreme na Kosovu, jeste
promovisanje društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnost u obrazovanju,
poštovanje vrednosti drugih i razvoj pojedinca prema njegovim sposobnostima i potrebama
za aktivnim građaninom.
2. Definicija
Ne postoji neka posebna metodologija podučavanja i učenja za implementaciju OK-a ili
implementaciju kurikuluma (nastavnog plana) jedne nastavne oblasti. Svaka oblast
kurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoju specifičnost za realizaciju namenjenih ciljeva.
Stoga ovu opštu metodologiju možemo definisati kao sistem strategija, metoda, načina i
principa i tehničke opreme koji služi za izgradnju koncepta učenja ili radi organizovanja
nastave i učenja u školi.
U cilju pružanja podrške i pomoći predškolskim
učiteljima/vaspitačima i nastavnicima osnovnog obrazovanja, u sledećem odeljku biće data
opšta metodološka uputstva vezana za dole navedene aspekte 1
• povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za kurikularne/nastavne
oblasti,
• podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost,
• podučavanje i učenje na osnovu integrisanog pristupa,
• podučavanje i učenje na osnovu kompetencija,
• diferencirano podučavanje i učenje,
• međukurikularna pitanja, i
• van-kurikularna pitanja.
1
Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovo poglavlja biće sadržana u uputstvima za nastavne oblasti, kao i
u priručniku za nastavnike i direktore škola.
89
KURIKULUM KOSOVA
3. Povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za
kurikularne/nastavne oblasti
Kako bi se postigle ključne kompetencije OKK-a,
MONT poziva nastavnike da u
podučavanju i učenju povežu ishode učenja za stepene sa ishodima nastavnih/kurikularnih
oblasti.
Da bi nastavnici u praksi uspostavili ovu povezanost moraju razviti niz didaktičkih metoda,
tehnika i sredstava za realizaciju svakog ishoda učenja ili kompetencije. Takav niz bi trebalo
da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa pred nastavnikom, učenikom i
roditeljima. Ceo ovaj materijal bi trebalo da bude sadržan u dosijeu nastavnika.
Bez obzira na odabranu metodu, tehniku, didaktička sredstva, da bi uspostavio povezanost
ishoda učenja po stepenima sa ishodima učenja iz kurikularne/nastavne oblasti, nastavnik
mora pratiti sledeće korake:
• bira ishod učenja po stepenima koji planira da postigne sa učenicima 2, ishod učenja
po stepenima razlaže u specifičan ishod za razred;
• utvrđuje/bira ishod/e učenja iz kurikularne/nastavne oblasti koji pomažu u postizanju
ishoda učenja po stepenima;3
• ishode učenja iz kurikularne oblasti razlaže u specifičan ishod za razred;
• bira nastavne sadržaje, didaktičku opremu, metodologiju nastave i učenja, pomoću
čega dolazi do specifičnih ishoda iz kurikularne oblasti za razred i specifičnih ishoda
učenja za razred;
• planira nastavu, učenje i vremenski period kada će postići specifične ishode učenja za
razred unutar školske godine;
• nakon realizacije nastavnih časova, zadataka, poglavlja, analizira se i procenjuje
učinak kako bi se proverilo postizanje ishoda učenja za oblast/stepene kurikuluma.
4. Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost
Sprovođenje pristupa podučavanja i učenja sa učenikom u centru, zahteva da se proces
planiranja i organizacije podučavanja i učenja oslanja na individualna iskustva učenika,
njihove potencijale, potrebe i njihova interesovanja.
Podučavanje i učenje sa učenikom u centru se zasniva na sveobuhvatnom principu, koji
podrazumeva različite načine podučavanja, načine i brzinu kojom učenici uče, uključujući pol,
uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo i posebne potrebe učenika, bilo da je reč o
aspektima dopunskog ili dodatnog učenja.
Nastavnici su u mogućnosti da na nezavisan način, oslanjajući se na njihovo iskustvo i lična
prethodna iskustva učenika, njihove potrebe i interesovanja, izaberu strategije, metode i
tehnike podučavanja i učenja, didaktička sredstva, itd., ali u principu, glavni cilj njihovog
izbora treba da budu podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost. To znači
da nastavnik mora da poštuje principe podučavanja i učenja sa učenikom u centru gde je:
2
3
(zapamti: ishode učenja za stepene izrađuje država i oni se realizuju kroz sve oblasti kurikuluma);
(zapamti: ishode učenja za oblasti kurikuluma izrađuje država);
90
KURIKULUM KOSOVA
• učenik u centru podučavanja i učenja;
• nastavnik tokom rada/angažovanja učenika, posmatra, pomaže i olakšava učenje
učenika;
• učenik je angažovan i redovno učestvuje u aktivnostima koje promovišu učenje i
interesovanje učenika;
• učeniku su nastavne teme relevantne i interesantne;
• podsticanje učenika da budu odgovorni, nezavisni i da razmišljaju o doživotnom
učenju;
• nastavnik posmatra promene kod svakog učenika pojedinačno, kroz nadgledanje i
saradnju;
• nastavne aktivnosti su u skladu sa razvojnim nivoom učenika;
• planiranje podučavanja i ocenjivanja uzima u obzir individualni razvoj i učenikov stil
učenja;
• pruža se raznovrsnost mogućnosti podučavanja i metoda ocenjivanja radi
podržavanja raznih stilova učenja učenika;
• opažanje i ocenjivanje učenika se vrši radi planiranja daljeg podučavanja.
Važno je da svaki nastavnik bude u stanju da upotrebi široki spektar nastavnih metoda,
uravnotežavajući metodologiju usredsređenu na nastavnika i metodologiju usredsređenu na
učenika, prilagođavajući se učenicima i ishodima učenja određenim za svaki nastavni čas.
5. Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu
Zasebni nastavni predmeti pomažu učenicima da steknu fragmentirana znanja, veštine,
stavove. Sa ciljem integrisanja ovih aspekata, realizacija Osnovnog Kurikuluma za
predškolski razred i osnovno obrazovanje se odvija kroz nastavne predmete integrisane u
kurikularnim oblastima i kroz podučavanje i učenje zasnovanim na integrisanom pristupu.
Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu povezuju posebna gradiva
nastavnih predmeta s ciljem da se postignu ishodi učenja za oblasti kurikuluma i ishoda
učenja ključnih kompetencija – za stepene i nivoe.
Za ispunjavanje zahteva OKK-a i Osnovnog Kurikuluma za MSKO 1, MONT poziva
nastavnike predškolskog i osnovnog obrazovanja da primene podučavanje i učenje
zasnovano na integrisanom pristupu, tako što će:
- povezati nastavne/kurikularne oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinose
razvoju glavnih kompetencija;
- povezati ishode učenja za kurikularnih oblasti sa ishodima učenja po stepenima i
nivoima, sa ciljem da se primena znanja, veština, stavova i vrednosti poveže sa
konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;
- integrisati zajedničke karakteristike predmeta relevantne oblasti u podučavanju i
učenju (npr. maternji jezik sa engleskim jezikom) ili zajedničke karakteristike iz
kurikularnih oblasti (npr. oblast društva i sredine i oblast prirodnih nauka);
91
KURIKULUM KOSOVA
- izvoditi aktivnosti sa učenicima radi razvoja kompetencija za pronalaženje i obradu
informacija na efikasan i odgovoran način i upotrebu elektronskog učenja, aktuelnih i
budućih tehnologija u digitalnoj epohi;
- izvoditi aktivnosti sa učenicima koje promovišu perspektivu doživotnog učenja i koje
pomažu učenicima da razviju svoje kompetencije kako bi se suočili sa izazovima i
mogućnostima u okviru razvoja u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.
6. Podučavanje i učenje zasnovano na kompetencijama
OKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetencijama s ciljem da se znanja učenika,
njihove sposobnosti i stavova razvijaju u pravcu postizanja ključnih kompetencija i u cilju
ispunjavanja raznih potreba učenika, radi ispunjavanja zahteva kurikuluma, odnosno glavnih
ishoda učenja po stepenima i nivoima.
Podučavanje i učenje usredsređeno i usmereno na kompetencije zahteva od nastavnika da
izvrše izbor i organizaciju nastavnih iskustava koje integrišu relevantna znanja sa učenikovim
vrednostima, stavovima i veštinama. Ishodi učenja čine osnovu podučavanja i učenja koji se
zasnivaju na kompetencijama, i njima se opisuje šta je učenik u stanju da zna, uradi, razume,
proceni i zauzme stav po uspešnom završetku jednog stepena kurikuluma.
MONT poziva nastavnike da, oslanjajući se na ishode učenja iz kurikularnih oblasti i
stepena/nivoa, planiraju podučavanje i učenje u cilju postizanja kompetencija predviđenih
kurikulumom za odgovarajući nivo obrazovanja, praveći podelu plana na godišnje, mesečne i
dnevne planove svakog nastavnika. MASHT takođe poziva nastavnike da primene
interaktivno podučavanje i učenje, gde nastavnik manje objašnjava a više pomaže učenicima
da shvate kako da uče i kako da razviju njihove kompetencije učenja.
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama zahtevaju da nastavnici odrede
strategije, metode, tehnike i razne oblike rada sa učenicima i da organizuju nastavna
iskustva učenika, koja integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima.
Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama povezani su i sa procesom
procene/ocenjivanja, sa glavnim fokusom na formativno i progresivno ocenjivanje. Da bi
procenio kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik odabere posebnu tehniku i
instrumente za ocenjivanje, koji učenicima pružaju mogućnost da iskažu svoja znanja,
veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način nastavnici dobijaju
informaciju o kvalitetu podučavanja i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija.
Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da podučavanje i učenje, zasnovani
na kompetencijama, budu uspešni i pomognu učenikovom razvoju kompetencija, bez obzira
na oblast kurikuluma. Vredi napomenuti tri najvažnija pristupa koji podržavaju principe OKKa, pa stoga i i pristup zasnovan na kompetencijama:
• Stvaranje prikladnog okruženja, u razredu i školi, u kome se učenici osećaju
dobrodošlim i povezanim jedni sa drugima, sa nastavnikom i školom;
• Razvoj časova kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; kao i
• Sprovođenje strategija podučavanja i učenje, rešavanja problema i razvoja kritičkog
razmišljanja.
92
KURIKULUM KOSOVA
7. Diferencirano podučavanje i učenje
Diferencirano podučavanje i učenje predstavljaju pristup prema kojem se podučavanje u cilju
razvoja kapaciteta svih učenika, zasniva na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci i
proceni.
Omogućava uzimanje u obzir postojećih razlika između učenika u razredu u skladu sa
gradivom koje će učiti, didaktičkom-metodološkim tokom učenja, kao i ocenjivanjem i
materijalima koje žele i mogu da iskoriste tokom učenja.
Diferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena koje je na raspolaganju za
učenje i brzine učenja i podučavanja individualnim karakteristikama svakog učenika.
Pored toga, vrši se i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka i
obaveza individualnim karakteristikama učenika.
Da bi organizovao i razvio uspešnu diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik treba da
se oslanja na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su glavni
aspekti na kojima nastavnik treba da zasniva diferencirano podučavanje i učenje.
Kako bi uspešno organizovao i razvio diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik prvog
nivoa obrazovanja treba da:
- primenjuje oblike organizovanja nastave koji promovišu i pomažu razvoju unutrašnjeg
motivisanja učenika i mehanizma samokontrole učenja;
- efikasno koristi aktivnosti sa učenicima koje promovišu organizovano učenje.
- organizuje nastavni proces pomoću raznih pristupa koji omogućavaju i olakšavaju
istragu i identifikaciju učenikovih postojećih iskustava, znanja, njihovih tački gledišta,
koji omogućavaju aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i koji
pomažu učenicima da reorganizuju svoja činjenična i proceduralna znanja za
postizanje njihovih kompetencija za učenje;
- koriste razne tehnike i načine zajedničkog učenja u nastavnom procesu;
- primenjuju različite oblike organizacije podučavanja i učenja (aktivnosti u razredu, rad
u grupi, rad u parovima, pojedinačno učenje), koji su usredsređeni na aktivnosti koje
razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika;
- organizuje nastavu i učenje kroz diferenciranje u zadacima, njihovo rešavanje,
provera, ocenjivanje i stepen pomoći koju pruža nastavnik treba da se prilagode
svakom učeniku;
- primenjuje tehnike organizovanja nastave koje su u skladu sa jednim određenim
zadatkom/cima, pomoću kojeg učenici razvijaju posebne sposobnosti istaknutih
učenika;
- koristi razne oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban nastavni
tretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama u
učenju i one sa problematičnim ponašanjem;
- organizuje nastavu pomoću koje doprinosi saradnji i upotrebi organizativnih oblika
(npr. sveobuhvatnost), kojima se promovišu podjednake mogućnosti učenja, u sferi
saradnje, među učenicima tokom aktivnosti unutar razreda, škole i van nje;
93
KURIKULUM KOSOVA
- koristi razne nastavne tehnologije koje pružaju veće mogućnosti za unapređeno
organizovanje nastave i učenja i koje nastavni proces čine prikladnijim/prijatnijim za
učenike.
8. Međukurikularna pitanja
Osnovni kurikulum za predškolski razred i razrede osnovne škole obuhvata prostor za učenje
izvan granica predmeta na taj način da deca/učenici mogu da izgrade veze između oblasti
kurikuluma i raznih drugih oblasti.
Interdisciplinarne studije, koje se zasnivaju na grupisanju iskustava i ishoda učenja iz
različitih oblasti kurikuluma i Međukurikularna pitanja treba da pruže relevantna i izazovna
iskustva koja donose zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja raznih potreba i zahteva dece i
mladih.
Uspostavljanje veza između kurikularnih oblasti stvara mogućnost napretka u razvoju
učenikovih veština i sposobnosti, u poznavanju i razumevanju novih koncepata, u pregledu i
jačanju koncepata ili veština, iz različitih perspektiva. Ovaj pristup takođe čini da kurikulum
bude koherentan i značajan sa učenikove tačke gledišta.
Realizacija Integracije međukurikularnih pitanja u osnovni kurikulum, za predškolski razred i
osnovnu školu može se izvršiti kroz:
- pronalaženje korelacije između predmeta/tema ili nastavnih jedinica, u cilju
realizacije/postizanja jedne od kompetencija OK-a, npr. ako je nastavna tema vezana
za zaštitu sredine, onda nju povezujemo sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i sa
matematikom, građanskim vaspitanjem, itd. Stoga postoje brojne mogućnosti za
pronalaženje sličnih veza kroz koje postižemo neke od obrazovnih ciljeva iz različitih
kurikularnih oblasti.
- oblik pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva u kojima se nadovezuju i nadopunjuju
jedna drugu razne teme ili oblasti, kao npr. projekti u oblasti građansko vaspitanje sa
uputstvima za karijeru, itd., koje omogućuju/pomažu savladavanje posebnih
kompetencija.
9. Van-kurikularna pitanja
Van-kurikularna pitanja su strukturisane nastavne aktivnosti koje se izvode van konteksta
formalnih nastavnih oblasti i predmeta, a koje pomažu u postizanju kompetencija predviđenih
za stepene kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti,
nastavnici/škola moraju pripremiti orijentisan plan i program sa svrhom, a ne slučajne
aktivnosti.
U predškolskim i razredima osnovne škole nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma
biće podržani raznim aktivnostima van kurikuluma organizovanim za učenike, kao na primer:
• Posete muzejima, parkovima, istorijskim mestima i prirodi, institucijama, galerijama,
pozorištima, itd;
• Proslave bitnih datuma, događaja, tradicija, uspeha, itd;
• Učestvovanje u donošenju odluka u školi i drugim oblicima školske demokratije;
• Učestvovanje u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima;
94
KURIKULUM KOSOVA
• Razgovor sa gostima (što znači razgovor sa opštinskim liderima, roditeljima,
predstavnicima lokalnih biznisa, političarima, ljudima iz medija);
• Rad na projektima fokusiranim na specifičnim temama
višedimenzionalnim karakterom koja odgovaraju uzrastu učenika;
i
pitanjima
sa
• Izložbe (lepe umetnosti i fotografija);
• Usluge za zajednicu (pružanje pomoći onima u potrebi, zaštita sredine, jačanje
odnosa među generacijama);
• Igre, horovi, školski časopisi.
• Dobrovoljni rad.
Preporučuje se da se svim učenicima omogući učešće u van-kurikularnim pitanjima, u skladu
sa njihovim talentima i interesovanjima, da budu deo jedne grupe u raznim aktivnostima:
sportskim ekipama, muzičkim grupama, plesnim grupama, horu, pozorišnim trupama, grupi
za pružanje podrške zajednici.
95
KURIKULUM KOSOVA
96
KURIKULUM KOSOVA
VII. OCENJIVANJE – OPŠTA UPUTSTVA
Uvod
Svrha ocenjivanja
Osnovna načela ocenjivanja
Unutrašnje ocenjivanje
Spoljašnja procena
1. Uvod
Osnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo tog
procesa. Kako učenje predstavlja složen proces, tako se i ocenjivanje učenja može smatrati
složenim procesom.
Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou savladavanja znanja, a nastavnicima
obezbeđuje informacije koje im pomažu kako bi promovisali kvalitetnije podučavanje, i na
kraju, ocenjivanje pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostalim
interesnim stranama.
Realizacija ocenjivanja se zasniva na svrsi, načelima i vrstama ocenjivanja.
Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz nju
se može proceniti stanje u kojem se trenutno nalazi obrazovanje i stanje kojem težimo.
Ocenjivanje se uopšte kao proces sprovodi kako bi podržao nastavnike, nastavu i učenje,
tako što učenicima pruža ne samo pismene kriterijume, već i modele vrsta ocenjivanja, kako
bi na konkretniji način razumeli postignuća kojima teže.
2. Svrha ocenjivanja
Osnovne svrhe ocenjivanja su sledeće:
Ó Pružanje podrške učenju i utvrđivanje učenja;
Ó Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika;
Ó Uspešno postizanje kompetencija određenih kurikulumom;
Ó Određivanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo;
Ó Poređenje, kvalifikovanje i orijentaciju učenika za dalje obrazovanje.
3. Osnovna načela ocenjivanja
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanje
na nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje4. Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sa
normama/pravilima iz ova dva dokumenta.
4
Vidi Administrativne uredbe “Nacionalni standardi za ocenjivanje na nivou škole” i “Etički kodeks za
ocenjivanje”
97
KURIKULUM KOSOVA
Ó Ocenjivanje uvek treba da se poziva na ključne kompetencije i ishode učenja za
oblasti kurikuluma, predmetne oblasti, razred, stepen i nivo obrazovanja.
Ó Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu prilagođeni svrsi ocenjivanja.
Ó Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na koji se izveštava o rezultatima, uvek
treba da oslikavaju svrhu ocenjivanja.
Ó Način planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan.
Ó Ocenjivanje uvek treba da se zasniva na najvišim etičkim standardima, odgovornosti i
polaganju računa.
4. Unutrašnje ocenjivanje
Unutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje na nivou škole uglavnom ima za svrhu pružanje
podrške i utvrđivanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika.
Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja:
o Formativno ocenjivanje;
o Sumativno (zbirno) ocenjivanje.
Formativno ocenjivanje
Formativno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, kojim se usmerava i podržava
učenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanja
izveštava o napretku učenika.
Formativno ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na:
Ó Evidentiranje ishoda učenja/cilja učenja i kriterijuma uspeha;
Ó Podršku za samo-ocenjivanje i međusobno ocenjivanje učenika na osnovu kriterijuma
za uspeh;
Ó Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh;
Ó Evidentiranje i izveštavanje o napretku u postignućima učenika na osnovu kriterijuma
za uspeh.
Formativno ocenjivanje se vrši davanjem brojčanih ocena (1-5) koje predstavljaju stepen
postignuća učenika u usvajanju znanja, veština i stavova u svladavanju kompetencija.
Učenicima treba davati brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školske
godine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već i
na osnovu podataka o njihovim postignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja,
ankete, nastavne zadatke, eseje, fokus grupe, dosijee, rada na projektima, itd. Oni će za
objavljivanje rezultata koristiti stepene ocenjivanja koji su predstavljeni u vidu ocena.
Učenici mogu da pokažu nivo postignuća u njihovom učinku, koja su definisana kroz
dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje su usvoji kao u smislu količine,
učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu savladavanja kompetencija.
¾ Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u izvršavanju zadatog
zadatka. Učenik nije postigao minimalni nivo savladavanja kompetencija, i nije
postigao dozvoljeni donji prag polaganja predmeta/predmetne oblasti.
98
KURIKULUM KOSOVA
¾ Ocena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenik
poseduje malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i pri tom
imitira druge. On je postigao minimalni prihvatljivi nivo u savladavanju kompetencija i
ispunjavanju dozvoljenog kriterijuma polaganja predmeta/predmetne oblasti.
¾ Ocena 3 (dobar) definiše dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik
poseduje delimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i poseduje
uobičajenu kreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju kompetencija.
¾ Ocena 4 (vrlo dobar) definiše vrlo dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik
obično poseduje kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i maštovit je. On je
postigao veoma visok „poželjni“ nivo u savladavanju kompetencija.
¾ Ocena 5 (odličan) definiše odličan i originalan učinak u izvršavanju datog zadatka.
Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili
da uradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju
kompetencija, i istovremeno koristi dodatne materijale i izvore.
Tokom ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, na
osnovu svih nivoa znanja koji se zasnivaju na ishodima učenja za nastavnu oblast/predmet
u savladavanju kompetencija.
Sumativno (zbirno) ocenjivanje
Sumativno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivo
učenikovog učinka tokom jedne školske godine.
Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti u
vidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetičku sredinu ocena koje su date prilikom
formativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda.
Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:
Ocena A (prosek od 4.5 do 5.00)
Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49)
Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49)
Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)
Primer sumativnog ocenjivanja: Iz formativnog ocenjivanja sprovedenog na nivou razreda
tokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmeta
učenik je dobio 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) u skladu sa stepenima ocenjivanja (3,
4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetička sredina brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenu
na kraju školske godine:
3 + 4 + 5 + 3 + 2 + 5 + 3 + 5 30
=
= 3.75 = (Ocena B)
8
8
Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će činiti osnovu za izveštavanje učenicima i
roditeljima. U školskom izveštaju sačinjenom za roditelji nastavnik, uz ocene, treba da napiše
i kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta se
može uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovane
učenike.
99
KURIKULUM KOSOVA
Ovaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog pojedinačnog učenika.
Učenici koji nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum ishoda učenja
za nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred.
U slučaju da učenik ne postigne obavezan minimum ishoda učenja u ne više od tri nastavne
oblasti/predmeta, njemu treba omogućiti dopunsku nastavu. Dopunsku nastavu organizuje
škola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavna
časa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizuje
nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta.
Sumativno ocenjivanje učenika koji su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnik
odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi.
Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimum
ishoda učenja, on ima pravo na još jedno sumativno ocenjivanje pre završetka školske
godine5.
Završno ocenjivanje
Završno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (na kraju 2.
razreda) i na kraju drugog stepena (na kraju 5. razreda). Ova ocene se ne izvodi kao
aritmetička sredina ocena zavedenih u dnevnik tokom perioda koji pokriva odgovarajući
stepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska ishoda učenja po
stepenima kurikuluma određenih Osnovnim kurikulumom i svaki postizanje svakog ishoda se
ocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetička sredina tih ocena predstavlja završnu ocenu
(A, B, C, D).
Primer završnog ocenjivanja: Na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima 1–
12 ishoda učenja i za svaki ishod učenja učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetička
sredina svih tih ocena predstavlja završnu ocenu
(
3 + 4 + 5 + 3 + 4 + 5 + 2 + 5 + 4 + 5 + 4 + 3 47
=
= 3.92 = Ocena B ).
12
12
Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog pojedinačnog učenika.
Učenici koji ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunske
programe u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i završnog
ocenjivanja, učenici koji ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u naredni
razred6.
Završna ocena predstavlja ocenjivanje koje se vrši u školi u saradnji sa opštinskim nadležnim
organima, sa kojima se planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanja
ključnih kompetencija od strane svih učenika.
Kako bi ocenio ishode učenja za stepen kurikuluma nastavnik treba da razloži svaki ishod na
pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuća svakog učenika u
savladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivo postignuća za svaki ishod
učenja, nastavnik treba da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je zaostao u postizanju
određenog ishoda učenja i da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je postigao sve nivoe
postignuća za određeni ishod učenja.
5
6
Uređuje se Administrativnom uredbom
Uređuje se Administrativnom uredbom
100
KURIKULUM KOSOVA
U đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samo
završne ocene za oblasti kurikuluma.
5. Spoljašnja procena
Spoljašnju procenu postignuća učenika organizuje centralni stručni organ obrazovanja u cilju
provere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države.
Osnovne svrhe spoljašnje procene su sledeće:
ƒ Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje
ƒ Overavanje savladavanja kompetencija u skladu sa ciljevima kurikuluma.
ƒ Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju napretka u dostignućima
učenika, škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesne strane
(izrađivači politika i donosioci odluka koji imaju uticaja na unapređenje obrazovanja).
Overavanje savladavanja kompetencija se vrši kroz nacionalnu procenu koja se priprema
pod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalna
procena se sprovodi na kraju drugog nivoa douniverzitetskog obrazovanja (na kraju 9.
razreda) ili na kraju stepena/razreda u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Ove
procene su standardizovane i usredsređene su uglavnom na procenu nivoa postignuća u
savladavanju ključnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da budu u funkciji
procene detaljnog i sveobuhvatnog i uravnoteženog niza kompetencija iz kurikuluma i
glavnih ishoda učenja. Pravila i postupci za ove procene uređeni su odgovarajućim zakonima
i administrativnim uredbama 7 . Nadgledanja napretka kroz proces spoljašnje procene vrši
MONT, kroz centralni stručni organ.
Okvir kurikuluma, pored spoljašnje procene, školama i opštinskim vlastima omogućuje
organizovanje spoljašnjih procena na nivou opštine na kraju stepena kurikuluma, odnosno na
kraju 2. razreda.
Ova vrsta procene se organizuje s ciljem da se:
¾ proceni rad škola u pružanju podrške učenicima u savladavanju ključnih
kompetencija;
¾ poveća odgovornost nastavnika, škola i opština;
¾ obezbedi savladavanje ključnih kompetencija od strane svih učenika;
Ova vrsta procene će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbediti
povratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga.
Rezultati se zapisuju u dosije učenika8.
7
8
Uređuje se Administrativnom uredbom
Uređuje se Admimistrativnom uredbom
101
KURIKULUM KOSOVA
Primer:
- Kompetencija izražavanja i komunikacije – Efektivni komunikator
- Ishod učenja broj 1 za treći stepen (III): Čita naglas novi tekst od najmanje pola
strane u kojem se radi o jednoj temi koja odgovara njegovom uzrastu
Nivo POSTIGNUĆA učenika
Vrste podrške koje se
1
2
3
4
Učenik
počinje
da radi
zadatak,
a pri tom
nije
prethodn
o
pregleda
o tekst;
on/ona
ima
poteškoć
a sa
artikulisa
njem
slova, i
čitanjem
celih reči,
sa
poveziva
njem reči
u
rečenicu,
itd...
Učenik
počinje
da radi
zadatak,
a pri tom
nije
prethod
no
pregleda
o tekst;
on/ona
ima
poteško
ća sa
artikulis
anjem
slova,
sa
pravilni
m
čitanjem
nekih
reči, i sa
tečnim
čitanjem
celih
rečenica
, itd.
Učenik
pre
nego što
počne
da radi
zadatak
pregleda
va tekst:
on/ona
dobro
artikuliš
e slova,
reči se
povezuj
uu
rečenicu
;
međutim
ih ne
izgovara
dovoljno
tečno
Učenik
pre
nego što
počne
da radi
zadatak
pregleda
va tekst:
on/ona
veoma
dobro
artikuliš
e slova,
povezuj
e reči u
odgovar
ajuću
rečenicu
; čita
bez
prekida;
međutim
ima
nekoliko
problem
a sa
tečnim
govorom
pruža učeniku
5
Popra
vna
podršk
a
Učenik
pre nego
što
počne da
radi
zadatak
pregleda
va tekst:
on/ona
veoma
dobro
artikuliše
slova, u
potpunos
ti
povezuje
reči u
odgovara
juće
rečenice;
ton,
brzina,
naglasak
su
ispravni;
govori
veoma
tečno
102
Nastav
nik
odlučuj
e kako
da
podrži
učenik
a, u
kojoj
aktivno
sti i
koje
dodatn
e
aktivno
sti
treba
da
organiz
uje,..
Načini
Koje će
metode
primeniti
uzevši u
obzir
učeniko
v stil
učenja
Podrš
ka za
talento
vane
učenik
e
Nastav
nik
odlučuj
e kako
da
podrži
učenik
a, u
kojoj
aktivno
sti i
koje
dodatn
e
aktivno
sti
treba
da
organiz
uje
Načini
Koje će
metode
primeniti
uzevši u
obzir
učenikov
stil učenja
KURIKULUM KOSOVA
ANEKS: Rečnik pojmova za nastavnike9
OBJAŠNJENJE
Odgovornost
Koncept etičkog upravljanja (uključujući etičko
upravljanje škole)
Zasniva se na priznavanju i preuzimanju
odgovornosti za odluke, akcije i njihove
posledice koja se nadovezuju na očekivanja za
davanje odgovornosti pred stranama od
interesa.
Izmišljen jezik koji se zasniva na nekoliko
pravila propisanih i razvijenih u jednu
određenu svrhu, kao na primer za
međunarodnu komunikaciju ili kompjutersko
programiranje.
Proces sakupljanja informacija i
prosuđivanja u vezi dostignuća ili učinka
učenika.
Cilj je pružati podršku učenicima kako bi isti
postigli glavne kompetencije i pokazali svoja
postignuća u savladavanju predviđenih
nastavnih rezultata. Zasniva se na tome da
osvesti učenike i učini ih učesnicima u
određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma
kvaliteta i ličnih pokazivača uspeha. Učenici
uče šta treba uraditi da postignu te određene
nastavne rezultate i kako stići do te tačke.
Prikupljanje važećih, poverljivih i
uporedivih dokaza kako bi se procenio
napredak učenika u učenju (što znači njihovo
dostignuće u različitim oblastima
kurikuluma/nastavnih predmeta i savladavanja
ključnih kompetencija).
Strategije i aktivnosti koje obično sprovodi
nastavnik (u sklopu unutrašnjeg ocenjivanja)
ili neka specijalizovana agencija (u sklopu
spoljašnje procene), kao bi se procenili
dostignuća i učinak učenika.
Unutrašnje pozicioniranje ka ljudima,
dokazima, fenomenima, akcijama,
verovanjima i situacijama; unutrašnja
spremnost za delovanje.
Godine obrazovanja koje se smatraju
neophodnim za postizanje minimalne
standarde u savladavanju ključnih
kompetencija.
Fleksibilni način za određivanje nastavnih
časova određujući kompaktnije vremenske
periode za predmete/jedinice (npr. nastava u
jednom predmetu tokom šestonedeljnog
semestra umesto nedeljnih časova koji su
Veštački jezik
Procena/ocenjivanje
Ocenjivanje za učenje
Ocenjivanje učenja
Metodologija
ocenjivanja
Stav
Osnovno obrazovanje
Blok nastava
9
POJMOVI (na
engleskom,
albanskom i srpskom)
KONCEPT
Pojmovi koji nisu relevantni za nastavnike mogu se izostaviti.
103
Npr. Esperanto, Pascal,
itd.
Formativno ocenjivanje
Zaključno ocenjivanje
Sklonosti
Obično pokriva
obavezno obrazovanje
KURIKULUM KOSOVA
Osnovni predmet
Prijateljsko okruženje
za decu
Ocenjivanje u
razredu/ocenjivanje
od strane nastavnika
Kod
raspodeljeni tokom cele školske godine).
Ovo se uglavnom može uraditi u slučaju nekog
predmeta za koji se ne zahteva strog redosled.
Predmet koji je po svojoj oblasti i strukturi bliži i
može da doprinese postizanju određenih
nastavnih ciljeva i omogućava razvoj određenih
sposobnosti kod učenika (npr. obrazovanje za
rad ili tehnologiju; lični razvoj, sposobnosti za
život, društvene nauke).
Nastavni ambijenti koji su prijateljski,
zasnovani na pravima, sveobuhvatnosti,
okruženje koje je zdravo i bezbedno za svu
decu. Okruženje koje takođe obuhvata i jake
veze između porodica/zajednice i škole.
Ocenjivanje koje nastavnici vrše redovno u
učionici, kao deo njihove nastave i njihovih
nastavnih strategija. Ono pruža trenutne i
stalne informacije o dostignućima učenika i
njihovim poteškoćama u učenju.
Kod predstavlja pravilo za konvertovanje
jednog dela informacije (na primer jednog
slova, jedne reči, jedne fraze ili jednog gesta) u
jedan drugi oblik ili vid (jedan znak u neki drugi
znak), ne isključivo u istu vrstu.
U komunikaciji i obradi informacija kodiranje
predstavlja proces kojim se informacije iz
jednog izvora konvertuju u simbole koji se
prosleđuju u komunikaciji. Dekodiranje je
suprotan proces, odnosno konvertovanje ovih
simbola oblika kodova u informaciju koja je
razumna primaocu.
Komunikacija
Komunikacija predstavlja prenošenje
smisaonih informacija. Za komunikaciju su
potrebni pošiljalac, poruka i primalac, mada
primalac ne mora da bude prisutan ili upoznat
sa ciljem pošiljaoca, kako bi sa njim
komunicirao u vreme komunikacije; stoga se
komunikacija može izvršiti i na velikim
daljinama të kako u vremenu tako i prostoru.
Zajednica praktičnog
interesa
Prema antropolozima Jean Lave i Etienne
Wenger zajednica profesionalnog interesa
predstavlja grupu ljudi koji imaju zajedničke
interese, zanate i/ili profesije. Ovakva grupa se
može razviti prirodnim putem kao posledica
zajedničkih interesa članova u određenoj
oblasti ili domenu, ili se može razviti u svrhu
sticanja znanja koja se odnose na njihovu
oblast.
104
Vidi koncept
UNICEF-a za škole i
prijateljske nastavne
sisteme za decu koje su
zasnovane na
pravima.
To se odnosi na:
- jezički kod (kada se
informacije izražavaju
koristeći razna jezička
sredstva – zvuk, reči,
slova, rečenice, itd.
- Umetnički kod (boja,
oblik slike
dizajn/arhitektura; glas –
tom u muzici; pokret,
gestovi u plesu; jezik –
pokreti – mimika u
drami, itd.
Za komunikaciju je
neophodno da strane u
komunikaciji dele jedno
zajedničko polje
komunikacije, odnosno
jedan kontekst. Proces
komunikacije je potpun
onda kada primalac
shvati poruku pošiljaoca.
Zajednica po struci
Ona se razvija kroz
proces razmene
informacija i iskustava
sa grupom čiji članovi
uče jedni od drugih, i
imaju mogućnost da se
lično i stručno razviju
(Lave & Wenger 1991).
Zajednice praktičnog
interesa mogu postojati
kao virtualne, u vidu
grupa za diskusiju i
ostalih grupa, ili u
KURIKULUM KOSOVA
Kompetencija
Opširne sposobnosti za primenu znanja,
veština, stavova, rutine, vrednosti i emocija na
nezavisan, praktičan i značajan način.
Obavezno
obrazovanje
Trajanje školovanja koje se zakonom smatra
obaveznim i (obično) i besplatno je za učenike
i njihove porodice. Sastav “obaveznog
obrazovanja” na Kosovu uključuje osnovno
obrazovanje, srednje niže i srednje visoko
obrazovanje (MSKO 1, 2 i 3).
Vreme koje se obično određuje za
sistematsku interakciju između nastavnika i
učenika u okviru jednog predmeta, nastavne
jedinice i/ili nastave.
Filozofija i prakse koje su inspirisane
različitim konstruktivističkim teorijama o učenja
i razvoja, i koje ističu da se učenje razvija
kroz kulturu, lično i društveno iskustvo, i kroz
interakcije i kontekste. Prema
konstruktivističkim teorijama da bi učenje bilo
efikasno, ono za učenike treba da ima
značenje (kako bi imalo smisla).
Zajednički zahtevi za sve učenike u smislu
ključnih kompetencija, zajednički predmeti i
opšta orijentacija.
Bitno gradivo iz kurikuluma koje ne pripada
isključivo jednom predmetu ili oblasti
kurikuluma, već se najbolje uči kroz nekoliko
predmeta. Tipični primeri su obrazovanje za
mir, ljudska prava i građansko vaspitanje,
potanja rodne jednakosti, veštine
komunikacije i međukulturalno obrazovanje.
Celina nastavnih oblasti, predmeta i pitanja
među kurikulumima koji se nalaze u jednom
Kontakt period
Konstruktivistički
pristupi
Osnovni kurikulum
Međukurikularna
pitanja
Kurikulum
105
stvarnom životu, na
primer u kuhinji na
poslu, na terenu, na
podu fabrike ili negde
drugo u okruženju.
Kompetencija/ Veštine
(ponekad se
kompetencije
poistovećuju sa
“sposobnostima”,
naročito u izrazima kao
što su si “sposobnosti
za život”. Međutim,
prema jednoj
prikladnijoj definiciji
kompetencija
sposobnosti se
smatraju sastavnim
delom kompetencija
zajedno sa znanjima,
vrednostima i
stavovima (pored toga
kompetencije
podrazumevaju rutine,
modele razmišljanja i
ponašanja).
Povezane teme
Kurikulum
KURIKULUM KOSOVA
Okvir kurikuluma
Integracija kurikuluma
Politike kurikuluma
Struktura kurikuluma
Sistem kurikuluma
Dijagnostička procena
obrazovnom sistemu. Ovaj koncept obično
podrazumeva „zvanični“ ili „predviđeni“
(pisani) kurikulum, ali može podrazumevati i
„nepredviđeni“ ili „skriveni“ kurikulum. Pored
toga, razlikuju se „predviđeni“ (zvanični)
kurikulum, “primenjivi ”, “interaktivni”
kurikulum (kao rezultat interakcija u učionici) i
„efektivni kurikulum” (odnosno ono što učenici
u stvari uče).
Određeni broj politika, uredbi, orijentacija i
uputstava koji su od suštinske važnosti za izradu
i sprovođenje kurikuluma, koji usmerava izradu
nastavnih programa i ostalih kurikularnih
dokumenata. Imajući u vidu status kurikuluma
kao osnove jednog obrazovnog sistema, okviri
kurikuluma su obično poznati kao „ustavi“ za
douniverzitetsko obrazovanje. Okviri kurikuluma se
mogu izraditi za ceo obrazovni sistem, za posebne
faze (kao na primer osnovno obrazovanje) i/ili za
određene posebne oblasti i pitanja kurikuluma
(kao na primer Okvir za integraciju opštih
tematskih pitanja u kurikulum).
Proces kombinacije/artikulacije nastavnog i
predmetnog sadržaja sa ciljem promovisanja
holističkog i sveobuhvatnog učenja. Ovo vodi
do umanjenja jednog broja diskretnih predmeta
i obično se izvršava u osnovnom i srednjem
nižem obrazovanju.
Formalne odluke donesene od strane vlade ili
obrazovne vlasti koje imaju direktan ili važan
uticaj na razvoj kurikuluma. Ove odluke su
obično dokumentovane u zvaničnim
dokumentima vlade.
Način na koji je organizovan kurikulum u bilo
kojem sistemu, uključujući predmete i oblasti
kurikuluma, kada se iste trebaju naučiti i
„model“ sa kojim se trebaju učiti. Kurikulum se
može sadržati, na primer, od glavnih i izbornih
predmeta koji se uče sa nekoliko izmena
između različitih razreda, kada treba da se uče i
„model“ prema kojem oni treba da se uče.
Kurikulum se može sastojati od, na primer,
glavnih i izbornih predmeta koji se uče sa
nekoliko izmena između različitih razreda.
Celina odredbi i dokumenata kurikuluma putem
kojih se nastavnicima i drugim stranama izdaju
uputstva u vezi toga zašto, šta i koliko dobro
učenici treba da uče. Sistem kurikuluma se
obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira
kurikuluma, predmetnih nastavnih programa,
standarda ocenjivanja, školskih udžbenika i
ostalih nastavnih materijala.
Procena koja se obično vrši na početku
obrazovnog procesa i koja je usredsređena na
identifikaciji sposobnosti i slabosti učenika koje
trebaju biti uzete u obzir kako bi se podržali
106
KURIKULUM KOSOVA
Diferencirana nastava
Efektivni kurikulum
Elektronsko učenje
Izborni kurikulum
Obrazovanje o
preduzetništvu
Proširena nastava i
vreme za učenje
Izražavanje
Spoljašnja procena
učenici u rešavanju raznih
problema učenja.
Diferencijalna nastava podrazumeva
izradu višestrukih programa kako bi
učenici sa različitim sposobnostima,
interesovanjima ili različitim nastavnim
potrebama mogli da na podjednak način dožive
podjednake puteve kako bi apsorbovali,
upotrebili, razvili i predstavili koncepte kao deo
svakodnevnog nastavnog procesa. Učenicima
omogućuje da preduzmu veću odgovornost i
vlasništvo nad njihovim znanjem i pruža
mogućnost za međusobno učenje među
učenicima i učenje kroz saradnju.
Ono što učenici stvarno nauče u smislu
znanja, stavova i veština.
Učenje koje se zasniva na upotrebi novih
tehnologija informativnih i tehnologija
komunikacije s ciljem da se unapredi pristup
informacija, kao i njihovo efektivno i
odgovorno korišćenje u kontekstu
(uobičajenom) aktivnosti na daljini i u mreži.
Nastavna oblast/predmeti koje učenici mogu
izabrati u zavisnosti od svojih interesovanja,
talenata i potreba.
U užem smislu: priprema dece i mladih da
preuzmu ulogu u preduzetništvu i ekonomiji, da
osnuju svoj biznis/preduzeće. U širem smislu:
opremanje dece i mladih preduzetničkim
veštinama kao što su inicijativa, donošenje
odluka, rizikovanje, rukovodstvo, organizativne
i sposobnosti upravljanja.
Dodela više vremena za podučavanje i
učenje, kako bi se usvojila određena znanja,
veštine i stavovi s ciljem da se podstakne
duboko i održivo učenje.
Izražavanje može podrazumevati simboličko
izražavanje: izražavanje (jezik), jedno mišljenje
koje se prenosi putem jezika; izražavanje (u
matematici), razrađena kombinacija simbola
koji su dobro formirani u skladu sa primenljivim
pravilima; izražavanje (programiranje)), jedno
uputstvo za izvršavanje nečega što će zauzvrat
dati jednu vrednost; izražavanje (kroz
umetnost) (muziku) kojim se obeležava
muzička dinamika.
Procena koju vrše agencije van škole ili koja
se zasniva na postupcima i instrumentima
koje pruža jedna agencija van škole (tj.
Spoljašnji ispiti; testovi koje organizuje neka
agencija specijalizovana za vršenje procene).
Treba da se zasniva na (nacionalnim)
107
Sprovedeni kurikulum
Telesni izrazi:
Emocionalni izrazi,
verbalna i neverbalna
ponašanja kojima se
izražava emocija; izrazi
lica, pokret lica koji
prenosi emocije; izraz
gena, proces putem
kojeg se informacije sa
jednog gena koriste u
biohemiji; umetnički
izraz (ples, drama,
pantomima, itd.)
KURIKULUM KOSOVA
Vankurikularne
aktivnosti
Formalni kurikulum
Formalno obrazovanje
Formativno
ocenjivanje
Opšte obrazovanje
(škole)
Skriveni kurikulum
Holističko i svestrano
učenje
Holistički razvoj
Okruženje za
holističko učenje
Sveobuhvatno
obrazovanje
standardima za ocenjivanje kako bi se što je
više moguće smanjila subjektivnost pri
proceni.
Strukturisane nastavne aktivnosti koje se
odvijaju van konteksta zvaničnih nastavnih
predmeta i oblasti. U nekim sistemima one
mogu obuhvatati radno iskustvo i
organizovane sportove.
Nastavne mogućnosti i iskustva koja se
učenicima pružaju u kontekstu formalnog
obrazovanja. Formalni kurikulum služi kao
osnova za svedočanstva i izdavanje diploma
priznatih od strane društva.
Obrazovni sistem strukturisan prema hijerarhiji
i u hronološke razrede, koji počinje
predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i
traje do univerzitetskog obrazovanja,
uključujući pored opštih akademskih nauka
jedan širok niz specijalizovanih programa i
ustanova stručnog i tehničkog obrazovanja sa
redovnom nastavom. Rezultati i kvalifikacije
koje se stiču kroz formalno obrazovanje
prihvaćeni su od strane društva kroz
svedočanstva i izdavanje diplome.
Ocenjivanje koje u principu vrši nastavnik u
učionici s ciljem da podrži učenike u njihovom
napredovanju u učenju tokom određenog
vremenskog perioda. U formativnom
ocenjivanju na učenje se gleda kao na proces,
a ne samo kao na rezultate (vidi i Ocenjivanje
za učenje, koje je povezano sa formativnim
ocenjivanjem).
Opšta postignuća i razvoj učenika u usvajanju
širokog spektra znanja, veština i stavova koji
se odnose na predmete/akademsku nastavu i
sa životom i radom.
Verovanja, stavovi i sposobnosti koje učenici
poseduju ili koje oni razvijaju kroz svoja lična
iskustva. Skriveni kurikulum može i ne mora
biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim
kurikulumom.
Učenje koje integriše akademske aspekte sa
razvojem učenika, pokušavajući da obradi
pojave kao celine, naglašavajući povezanost
prirodnih, društvenih i ličnih dimenzija i
procesa.
Usklađeni napredak/razvoj svih dimenzija, tj.
Intelektualnih, emocionalnih i motoričkih
aspekata.
Organizovanje učenja koje učenika poziva da
istovremeno upotrebe svoje intelektualne,
emocionalne i motoričke sposobnosti
Sveobuhvatno obrazovanje ima za cilj da
adresuje nastavne potrebe sve dece sa
posebnom pažnjom prema onima koji su
108
Predviđeni/zvanični/oba
vezni kurikulum
Vidi i
“Integrisano učenje”
Pristup razvoja ličnosti
„kao celine“
KURIKULUM KOSOVA
Neformalno
obrazovanje
Informativne i
tehnologije
komunikacije (ITK)
Integrisani
podučavanje i učenje
Interaktivna učionica
Interaktivno
podučavanje i učenje
Ključne kompetencije
Glavni stepen
kurikuluma
podložni marginalizaciji i isključivanju. Ono
podrazumeva da su svi učenici – sa ili bez
smetnji u razvoju – u stanju da uče zajedno
kroz pristup zajedničkim predškolskim i
školskim ustanovama i ostalim sredinama
učenja u zajednici, i odgovarajućoj mreži
pomoćnih usluga.
Usvajanje i razvoj znanja, veština i stavova
izvan formalnih ili neformalnih obrazovnih
ustanova kroz svakodnevna iskustva i u
nedostatku predviđenog sistematskog
nastavnog procesa.
Novi instrumenti i procesi za pristup
informacijama i obradu istih, i za komunikaciju
putem elektronskih uređaja kao što su
kompjuteri,TV, internet ili ostali digitalni
uređaji.
Učenje koje odražava i jasno pokazuje veze i
međuveze u individualnom i
društvenom životu (ljudske aktivnosti), prirodi i
znanju.
Okruženje učenja na nivou učionice koje se
zasniva na stalnu razmenu između učenika i
nastavnika u kontekstu aktivnosti zasnovanih
na istraživanju, rešavanju problema i
praktičnog rada.
Filozofija i praksa uključivanja učenika u
određivanju i razvoju njihovog iskustva učenja
u skladu sa njihovim potrebama,
interesovanjima, prethodnim znanjima i
kontekstom.
Kompetencije za koje se prema sistemu
obrazovanja i obuke smatra da su bitne za
učenje svakog učenika i da znatno doprinose
životu svakog pojedinca društva. Ključne
kompetencije koje su najbliže „osnovom
obrazovanju“ mogu se nazvati i „osnovnim
kompetencijama”.
Određene faze putem kojih se realizuje
kurikulum kroz različite nivoe i razrede
obrazovanja. Period koji pokriva zajedničke
karakteristike u aspektu razvoja dece, zahteva
kurikuluma i pristupa podučavanju i učenju u
svrhu razvoja učenika i njihovog
napredovanja u učenju. U Okviru kurikuluma
Kosova glavni stepeni predstavljaju
određene faze na nivoima obrazovanja
kako bi se obezbedili:
• veća transparentnost i tačnost u
artikulisanju obrazovnih ciljeva i
zadataka;
• mogućnosti za konkretna uputstva za
organizovanje rada škole sa naglaskom
na specifične metode, ishode učenja i
sredstva za ocenjivanje;
109
Holističko i svestrano
učenje
Generičke, poprečne ili
sveobuhvatne
kompetencije
KURIKULUM KOSOVA
Znanje
Ekonomija i društvo
znanja
Oblast kurikuluma
Jezik
Perspektiva
usredsređenosti na
učenika, ili sa
učenikom u centru
Učenje
Nastavno gradivo
• mogućnosti za pružanje novih izazova u
razvoju učenika i specifičnih ciljeva za
svaki glavni stepen kurikuluma
Činjenični koncepti i informacije (podaci) i
odnosi među njima (npr. strukture i modeli) u
vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom,
čovekom i društvom,kulturom i ekonomijom, i
našim shvatanjem sveta, ljudi i društva.
Deklarativna znanja ukazuju na znanja u vezi
sa „šta“, dok proceduralna znanja ukazuju na
znanja u vezi sa „kako“.
Društvo i ekonomija u kojima znanje
postaje glavni izvor razvoja i napretka
(naročito putem interneta, elektronskog učenja
i procesa koji se omogućuju upotrebom
elektronskih uređaja).
Široka nastavna kategorija koja obuhvata
predmete koji imaju zajedničke ciljeve i
zadatke u sticanju znanja, veština, vrednosti
i stavova.
Sastavljanje predmeta u jednu određenu
nastavnu oblast ima za svrhu njihov
specifični doprinos razvoju učenika, u
skladu sa opštim i posebnim ciljevima
nastavnog procesa u školama. Ono takođe
ima za svrhu omogućavanje višedisciplinskih
i međudisciplinskih pristupa i ostvarenje
međukurikularnih ciljeva.
Jezik može da podrazumeva ili specifične
karakteristike čoveka u savladavanju i
korišćenju kompleksnih sistemima
komunikacije, ili specifično izražavanje jednog
takvog kompleksnog sistema komunikacije.
Naučno proučavanje jezika i svakog njegovog
aspekta se naziva lingvistikom.
Oblast kurikuluma
Oko 3000-6000 jezika
koje danas ljudi govore
čine najznačajniji primer,
ali se prirodni jezici
mogu zasnivati više na
vizuelnom nego na
auditivnom podsticaju,
kao na primer jezik
znakova ili pisani jezik.
Kodovi i ostale vrste
veštačkih sistema, koji
se koriste u
kompjuterskom
programiranju se takođe
mogu nazivati jezicima.
Filozofija i praksa organizovanja nastave,
učenja i ocenjivanja is perspektive učenikovih
potreba, interesovanja i sposobnosti.
Postupak dobijanja, apsorpcije i razvoja novih
znanja, veština, vrednosti i stavova, koji su
integrisani i postojeće strukture, dok
istovremeno predstavljaju osnovu za nova
sticanja.
Teme, verovanja, ponašanja, koncepti i
činjenice, koji su često grupisani u okviru
jednog predmeta ili jedne oblasti kurikuluma u
110
Sadržaj
KURIKULUM KOSOVA
Iskustvo učenja
Mogućnosti za učenje
Ishodi učenja
Izvor učenja
Učenje tokom celog
života
Sposobnosti za život
Srednje niže
obrazovanje
Značajno učenje
Višeslojni koncept
identiteta
Višestruke
inteligencije
vidu znanja, veština, vrednosti i stavova koji
treba da čine osnovu za podučavanje i
učenje.
Situacije i procesi kroz koje učenici
stiču/razvijaju znanja, veštine, vrednosti i
stavove.
Situacije i procesi koji imaju potencijala za
podsticanje učenja među učenicama.
Izjave kojima se opisuje šta učenici treba da
znaju, u šta da veruju, cene i budu u stanju
da urade. Ishodi učenja su izraženi u Okviru
kurikuluma u vidu niza domena, uključujući
znanje, razumevanje, veštine i kompetencije,
vrednosti i stavove.
Preporuke i podrška učenju učenika,
uključujući školske udžbenike, obrazovni
softver, pribor za eksperimente, atlase,
rečnike, vežbanke, itd.
Učenicima se uče kompetencije neophodne
za uspešno učenje tokom celog života.
Sposobnosti koje učenicima pružaju
kapacitete za izvršavanje zadataka ili
postupaka koji u povezani sa njihovim
životom.
Prvi ciklus srednjeg obrazovanja
(četvorogodišnjeg) na Kosovu (MSKO 2).
Za razliku od učenja napamet,ovo učenje vodi
ka razvoju konceptualnih mreža (tj.
Konceptualnih karti) koje se mogu primeniti u
raznim situacijama i koje omogućuju
kreativnost i rešavanje problema. U smislu
konstruktivističkih pogleda, ono se takođe
odnosi na učenje koje za učenike ima smisla
(tj. povezano je njihovim ličnim iskustvima i
usmeren je na praksu i konkretan rad).
Shvatanje identiteta kao kompleksnog
rezultata unapred određenih faktora
kao i razvojnih faktora zbog izlaganja i
učestvovanja kako pojedinaca tako i grupa
različitih kultura u kontekstu trenutnih pojava
globalizacije.
Uticajna savremena teorija koja se odnosi na
inteligenciju i ličnost (H.Gardner), prema kojoj
se ističe da se u mozgu mogu otkriti posebne
inteligencije, umesto jedne opšte inteligencije,
koje su obično definisane kao sposobnosti za
rešavanje problema na efikasan način. Ova
teorija je bitno uticala na razvoj i sprovođenje
kurikuluma, naročito kroz koncept pristupa sa
detetom, odnosno učenikom u centru i model
razvoja „cele ličnosti“ kroz proces učenja i
razvoja. DO danas je identifikovano osam
višestrukih inteligencija: jezička, matematička,
logička,prostorna; kinestetička-telesna;
muzička; međulična; intrapersonalna;
111
Ishodi
Ishodi učenja
Kompetencije učenika
Rezultati učenika
Postignuća učenika
KURIKULUM KOSOVA
Prirodni jezik
Neformalno
obrazovanje
Izborni kurikulum
Međusobno
ocenjivanje učenika
Međusobna edukacija
učenika
Međusobno
podučavanje učenika
Predskazujuća
procena
Osnovno obrazovanje
Popravne aktivnosti
Autonomija škole
prirodna. Među ovih osam inteligencija kao
dodatak se pominje i
egzistencijalna/duševna/moralna inteligencija.
U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili uobičajeni
jezik) je svaki jezik koji se razvije kao rezultat
urođene sposobnosti za jezik koje poseduje
ljudski um. Prirodni jezik se koristi za
komunikaciju i može da se govori, beleži
znakovima ili piše. Prirodni jezik se razlikuje od
izgrađenih i formalnih jezika kao što su
kompjuterski programski jezici ili „jezici“ koji se
koriste u proučavanju formalne logike, naročite
matematičke logike.
Bilo koja organizovana i održiva aktivnost koja
ne odgovara u potpunosti definiciji formalnog
obrazovanja.Stoga se neformalno obrazovanje
može sprovoditi i van obrazovnih institucija i
služi osobama svih godina. Ono može
obuhvatati nastavne programe koji obrađuju
pismenost za odrasle, osnovno obrazovanje za
decu koja su napustila školu, sposobnosti za život,
sposobnosti za rad i opštu kulturu. Programi
neformalnog obrazovanja se ne pridržavaju u
potpunosti „postepenog sistema“ i mogu biti
različiti u smislu trajanja, a na kraju se ponekad
izdaju svedočanstva o postignutom uspehu u
učenju a ponekad ne.
Izborni deo kurikuluma koji sadrži predmete i
aktivnosti kurikuluma koji se utvrđuju na nivou
škole.
Kada učenici ocenjuju jedni druge (može biti
formativno i zaključno).
Procesi učenja koji se zasniva na razmeni
informacija, znanja i iskustava među učenicima, u
kojima oni postupaju kao izvorne osobe koje
olakšavaju učenje ili kao mentori.
Praksa prema kojoj učenici preuzimaju ulogu
nastavnika u školskom okruženju kako bi
razmenili znanja i veštine sa ostalim učenicima.
Procena čiji je cilj da predvidi potencijalne uspehe
i neuspehe u razvoju učenika, pri čemu je svrha
da se predlože efikasni programi za njihovo
unapređenje i neophodne dodatne delatnosti u
slučajevima (očekivanih) nedostataka u učenju.
Na Kosovu to je prvi period ili ciklus obrazovanja
u trajanju od pet godina, uključujući i jedan
predškolski razred (MSKO 1).
Nastavne mogućnosti i iskustva koji se pružaju
kako bi se obezbedila pomoć učenicima da
efikasno prevaziđu poteškoće u učenju.
Autonomija koja se daje školama u
upravljanju finansijskim resursima (sa javnim i
privatnim finansiranjem), upravljanju ljudskim
resursima (direktori škola, prosvetno i ostalo
osoblje) i u donošenju odluka unutar škola i u
112
KURIKULUM KOSOVA
Kurikulum koji se
izrađuje u školi
(ustanovi)
Srednje obrazovanje
Selektivna procena
Samo-ocenjivanje
Učenje zasnovano na
uslugama
Znak
Simbol
Veštine
Spiralni kurikulum
sistemu procene škola (odgovornost) u vezi
sa ovom autonomijom.
Deo kurikuluma o kojem se odlučuje na nivou
škole (ili ustanove).
Druga faza ili ciklus školovanja, podeljena u
dve faze
- niže i visoko (MSKO 2 i 3).
Procena čiji je glavni cilj grupisanje i/ili biranje
učenika u skladu sa određenim kriterijumima
uspeha (npr. biranje talentovanih učenika za
časove nauke ili umetnosti; biranje učenika koji
će biti primljeni u različitim školama srednjeg
višeg obrazovanja.
Učenikovo samo-ocenjivanje svojih
postignuća i poteškoća u učenju. Kao kod
međusobnog ocenjivanja učenika, ovo
ocenjivanje se zasniva na intelektualnim
veštinama visokog nivoa koje učenici koriste
kako bi ocenili svoje sopstveno učenje u
smislu rezultata/ishoda i procesa.
Učenje koje se dešava kao rezultat
angažovanja učenika u pružanju neke
organizovane usluge, obično u mesnoj
zajednici ili sire.
Znak je nešto što podrazumeva vezu između
sebe samog i svog objekta. Jedan prirodni
znak predstavlja vezu uzroka njegovog objekta
– na primer grmljavina je znak oluje.
Konvencionalni znakovi podrazumevaju
označavaju sporazum, kao što tačka označava
kraj rečenice.
Simboli je stvarnost koja predstavlja jednu
ideju, jedno fizičko lice ili proces, ali se razlikuje
od njega. Svrha simbola je da izrazi značenje u
određenom sintetičkom obliku – drugačije od
stvarnosti koja je izražena. Na primer, jedan
crveni osmougao predstavljati značenje
„STOP-a“. Zatim, slika šatora na karti može
označavati mesto kampovanja. Cifre su simboli
za brojeve. Lične imenice su simboli koji
označavaju pojedince.
Sposobnost za primenu znanja u izvršavanju
određenog zadatka u skladu sa dosledni
standardom (operaciona/proceduralna
dimenzija znanja).
Model izrade kurikuluma koji obuhvata
periodično ponavljanje znanja, veština i
stavova povezanih sa oblastima
kurikuluma/predmetima u kontekstu novih
113
Učenje zasnovano na
uslugama za
zajednicu
Po tome se razlikuje od
simbola, koji označava
nešto drugo, kao što na
primer jedna zastava
može biti simbol jedne
nacije. Način na koji
znak nešto
podrazumeva naziva se
semioza, kojom se bave
semiotika i filozofija
jezika. Znak ima oblik
(a) i značenje (b).
Npr. matematički
simboli, kompjuterske
ikone, nacionalni simboli
(zastava, himna, itd.)
verski simboli (krst,
polumesece, itd.),
imena, itd.
Spiralni razvoj
kurikuluma/učenja
KURIKULUM KOSOVA
Standard
Predmet
Završna procena
Održivo učenje
Progresija održivog
učenja
Nastavni program
Podučavanje
Fond časova
Vrednosti
Stručno obrazovanje i
obuka
opširnijih i složenijih iskustava učenja. Služi
konsolidaciji prethodnog učenja i dubljoj
obradi raznih nastavnih gradiva.
1. Odluka, zahtev ili pravilo koje treba da se
sprovede (na primer „standardi
kvaliteta/kurikuluma”). Standardi kurikuluma
(kvaliteta) mogu se odnositi na nastavno
gradivo (standardi za nastavno gradivo),
procese (standardi za procese), ishode
(standardi za ishode) i sredinama (standardi
za sredinu).
2. Nivo postignuća ili uspeha koji učenici treba
da postignu kako bi im se mogao dodeliti
određeni rezultat.
Posebna nastavna disciplina (kao što su
matematika ili istorija).
Procena kojom se sumira napredak i
postignuće ishoda učenja od strane učenika u
određenom vremenu.
Učenje koje je povezano sa i doprinosi
održivom razvoju društva, ekonomije i
sredine.
Učenje koje se zasniva na efikasnoj
integraciji prethodnog učenja u novi sistem
znanja, veština i stavova.
Dokument u kojem su opisani nastavni ciljevi,
ishodi učenja i nastavno gradivo za jedan
određeni predmet. Moderni nastavni programi
sadrže i uputstva za njihovo sprovođenje,
uključujući odgovarajuće metodologije
podučavanja i ocenjivanja.
Aktivnost koja se realizuje u cilju podsticanja
učenja među učenicima koristeći širok obim
metoda prilagođenih raznim stilovima učenja
učenika.
Vreme dodeljeno za podučavanje i učenje za
jedan određeni predmet ili nastavnu oblast
tokom jedne školske godine ili nedelje.
Okvirom kurikuluma se obezbeđuje dodela
vremena za rad na projektima i interaktivno
podučavanje i učenje.
Ono što ljudi cene kao principe-smernice i
osnovne reference za njihove odluke i
ponašanje.
Obrazovanje i obuka koji učenicima
omogućuju da steknu veštine za rad i stručne
kvalifikacije za određene profesije, pored
sticanja ključnih kompetencija određenih
Okvirom kurikuluma.
114
Nastavni program za
određeni predmet
Download

kurikulum kosova osnovni kurikulum za predškolski razred i