EVROPSKA
KOMISIJA
Brisel, 8.10.2014
COM(2014) 700 konačni
KOMUNIKACIJA KOMISIJE EVROPSKOM PARLAMENTU, SAVETU,
EKONOMSKOM I SOCIJALNOM KOMITETU I KOMITETU REGIONA
Strategija proširenja i ključni izazovi 2014-15
{SWD(2014) 301 konačni}
{SWD(2014) 302 konačni}
{SWD(2014) 303 konačni}
{SWD(2014) 304 konačni}
{SWD(2014) 305 konačni}
{SWD(2014) 306 konačni}
{SWD(2014) 307 konačni}
SRB
SRB
ZAVRŠETAK TEMELJA ZA KREDIBILITET
I.
AGENDA PROŠIRENJA — DOSTIGNUĆA I IZAZOVI
Komisija je tokom prethodnih pet godina ojačala kredibilitet politike proširenja i povećala je
njenu transformativnu moć obezbeđivanjem snažnijeg fokusa na osnovne reforme u ranoj fazi
procesa proširenja. Komisija je poseban akcenat stavila na tri stuba - vladavinu prava,
ekonomsku upravu i reformu javne uprave.
U svojoj Komunikaciji1 o strategiji proširenja za 2012. godinu, Komisija je predstavila novi
pristup vladavini prava. U svojoj komunikaciji za 2013. godinu2 Komisija je utvrdila vremenski
okvir za jačanje ekonomske uprave, nadgrađujući se na iskustvima u Evropskog semestra.
Komisija ove godine definiše nove ideje za podršku reforme javne uprave u zemljama u procesu
proširenja. Ova tri stuba su uzajamno povezana i napredak u ovim oblastima biće ključan za
utvrđivanje kada će zemlje biti u potpunosti spremne da se pridruže Evropskoj uniji.
Politika proširenja EU koristi zajedničkom miru, bezbednosti i prosperitetu u Evropi. Ona jača
političku i ekonomsku snagu EU i ima moćan transformativan efekat na dotične zemlje. Dobro
pripremljen proces pristupanja obezbeđuje da proširenje ne šteti delotvornosti Unije.
Desetogodišnjica pristupanja deset država članica, u maju 2004. godine, podsetnik je ostvarenog
napretka. Širenjem EU rastu i prilike za naše kompanije, finansijske investitore, potrošače,
turiste, studente i vlasnike imovine. Pristupanje je donelo koristi kako zemljama koje pristupaju
EU, tako i članicama. Trgovina i investicije su povećani. Kvalitet života građana se popravio,
budući da se ekološki, potrošački i ostali standardi EU primenjuju mnogo šire.
Za zemlje Zapadnog Balkana, jasna perspektiva članstva u EU, koju su izrazile države članice
EU, ključni je faktor stabilnosti. Ona podržava napredak u ispunjavanju neophodnih uslova,
uključujući i uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja. Dobrosusedski odnosi i inkluzivna
regionalna saradnja su od suštinskog značaja. Ostvaren je napredak u tom pogledu tokom
protekle godine, iako su ostala neka otvorena pitanja. Kontinuirani napori na rešavanju
bilateralnih pitanja između zemalja u procesu proširenja i sa državama članicama, uključujući i
pod okriljem UN, kada je neophodno, kao i prevazilaženje nasleđa prošlosti, ključni su u
pogledu istorije ovog regiona koji je u bliskoj prošlosti bio podeljen usled sukoba.
Proces pristupanja je rigorozan, izgrađen na striktnim, ali pravičnim uslovima, utvrđenim
kriterijumima i načelu zasluge. Ovo je ključno za kredibilitet politike proširenja, za podsticanje
zemalja u procesu proširenja da rade na dalekosežnim reformama i obezbeđivanje podrške
građana EU. Što se tiče njihovog dela, države članice bi trebalo da zajedno sa institucijama EU
vode informisanu debatu o političkom, ekonomskom i socijalnom uticaju politike proširenja.
***
Trenutna agenda proširenja obuhvata zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island. Godina je bila
veoma bitna za niz zemalja Zapadnog Balkana:
1
2
COM(2012) 600 konačni.
COM(2013) 700 konačni.
2
1
Crna Gora je preduzela dodatne korake u pristupnim pregovorima. Otvoreno je dvanaest
poglavlja. Započeto je sprovođenje reformi u okviru vladavine prava. Sada su potrebni opipljivi
rezultati koji će biti ključni za utvrđivanje sveukupnog tempa pristupnih pregovora.
Započinjanje pristupnih pregovora je prekretnica u odnosima EU sa Srbijom. Srbija sada treba
da postigne rezultate u svojim reformskim prioritetima na održiv način, jer će tempo pregovora
zavisiti od napretka u ključnim oblastima, naročito u oblasti vladavine prava i procesu
normalizacije odnosa sa Kosovom*. Potrebno je da se postigne novi momenat u dijalogu između
Beograda i Prištine kako bi se radilo na ključnim zaostalim pitanjima i otvorila nova faza u
normalizaciji odnosa.
Albaniji je u junu dodeljen status kandidata kao priznanje za njene reformske napore i napredak
ostvaren u ispunjavanju neophodnih uslova. Zemlja treba da nastavi rad i ojača zamah postignut
u reformama, kao i da usredsredi svoje napore na rešavanje izazova u evropskim integracijama
na održiv i sveobuhvatan način. Vlada i opozicija bi trebalo da osiguraju političku debatu,
naročito u parlamentu.
Zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom u julu velika je prekretnica
u odnosima EU i Kosova. Kosovo sada treba da sprovede ključne reforme, naročito u oblasti
vladavine prava.
Proces pristupanja Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije je u zastoju. Potrebno je
delovanje kako bi se zemlja vratila u kolosek, naročito u pogledu slobode izražavanja i medija i
nezavisnosti pravosuđa. Hitno je potrebno u pregovorima naći uzajamno prihvatljivo rešenje o
imenu. Vlada i opozicija bi trebalo da preduzmu korake za obnavljanje političkog dijaloga u
parlamentu.
Evropske integracije Bosne i Hercegovine su u zastoju. Nakon izbora će biti suštinski važno da
zemlja govori jednim glasom, da hitno radi na socijalno-ekonomskim reformama, kao i da
ostvari napredak u svojoj evropskoj agendi.
Turska je nastavila da sprovodi određene reforme, kao što je paket zakona za demokratizaciju iz
2013. godine, a preduzeti su i koraci na rešavanju kurdskog pitanja. Međutim, postoje i osnove
za ozbiljnu zabrinutost vezano za nezavisnost pravosuđa i zaštitu elementarnih sloboda. Aktivni
i kredibilni pristupni pregovori pružaju najodrživiji okvir za ispitivanje punog potencijala
odnosa EU i Turske. Otvaranje pregovora o relevantnim poglavljima vladavine prava i
elementarnih prava obezbediće mapu puta za reforme u ključnim oblastima.
Nakon donošenja odluke vlade Islanda, pristupni pregovori su obustavljeni od maja 2013.
godine.
***
Komisijin pristup rešavanju elementarnih pitanja pre ostalih daje prioritet reformama koje se
odnose na vladavinu prava i elementarna prava, ekonomsku upravu i poboljšanje ekonomske
konkurentnosti, kao i jačanje demokratskih institucija. Ovo uključuje javnu upravu, koja je još
uvek slaba u većini zemalja u procesu proširenja, sa ograničenim administrativnim kapacitetima,
visokim stepenom politizacije i nedostatkom transparentnosti. Jačanje funkcionisanja
demokratskih institucija takođe zahteva zdrave izborne procese i odgovarajuće funkcionisanje
parlamenata, uključujući i konstruktivan i održiv dijalog u kompletnom političkom spektru.
Potrebno je da se učini više na negovanju ambijenta koji omogućava uključivanje organizacija
_________________
*Ovaj naziv je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244/99 i Mišljenjem
Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
2
civilnog društva. Snažno civilno društvo povećava političku odgovornost i promoviše dublje
razumevanje reformi koje se odnose na pristupanje.
Poglavlje II ove Komunikacije usredsređeno je na ključne izazove i preispituje napredak u
oblasti reforme javne uprave, ekonomske uprave i konkurentnosti, i u vladavini prava i
elementarnim pravima. Poglavlje III naglašava regionalna i bilateralna pitanja, posebno na
Zapadnom Balkanu. Poglavlje IV sadrži zaključke i preporuke, kako za horizontalna pitanja,
tako i konkretna pitanja koja se tiču zemlje.
Komisija želi da u svim napred navedenim poljima maksimalno iskoristi postojeće mehanizme i
forume radi unapređenja reformi, bilo preko struktura u okviru sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP), pristupnih pregovora ili konkretnih inicijativa za zemlju koje vodi
Komisija, kao što su dijalozi na visokom nivou ili strukturirani dijalog o vladavini prava.
Ovakve inicijative su dodatno proširene u novembru 2013. godine usvajanjem dijaloga na
visokom nivou o ključnim prioritetima sa Albanijom. Komisija u pogledu reforme javne uprave
uvodi strukturiraniji dijalog i formiranje ’specijalnih grupa’ sa zemljama u procesu proširenja.
2014. godine je objavljen novi Instrument pretpristupne pomoći (IPA II). EU će preko IPA II
pružiti 11,7 milijardi evra za podršku zemalja u procesu proširenja, kao i regionalnu i
prekograničnu saradnju. IPA II povećava težište na prioritete za pristupanje EU u oblastima
demokratije i vladavine prava, kao i konkurentnosti i rasta. IPA II takođe uvodi sektorski pristup,
podsticaje za postizanje rezultata, veću budžetsku podršku i definisanje prioritetnih projekata.
Potreban je koordinirani pristup za najveće investicije duž glavnih infrastrukturnih koridora.
Koordinacija sa međunarodnim finansijskim institucijama (MFI) je osnažena. Investicioni okvir
za Zapadni Balkan će nastaviti da podržava investicije koje povećavaju zapošljavanje i rast i
promovišu povezivanje u regionu.
Tri strateške koristi od proširenja
(1) čini Evropu bezbednijim mestom. Preko procesa pristupanja, EU promoviše demokratiju
i elementarne slobode i jača vladavinu prava u svim zemljama, smanjujući uticaj prekograničnog
kriminala. Trenutna politika proširenja jača mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i promoviše
oporavak i pomirenje nakon ratova iz 90-ih godina prošlog veka.
(2) pomaže poboljšanju kvaliteta života ljudi preko integracije i saradnje u oblastima kao što
su energetika, transport, vladavina prava, migracija, bezbednost hrane, zaštita potrošača i
životna sredine i klimatske promene. Proširenje pomaže da se naši vlastiti visoki standardi
primenjuju van naših granica, čime se smanjuje rizik da građani EU budu pogođeni, npr.
uvezenim zagađenjem.
(3) čini nas prosperitetnijim. Veća Evropa je snažnija Evropa. BDP Evropske unije je 2012.
godine činio 23% svetskog BDP-a, i iznosio je 13 triliona evra. Pristupanje je pomoglo i onim
zemljama koje pristupaju EU i postojećim državama članicama. Širenjem EU rastu i prilike za
naše kompanije, investitore, potrošače, turiste, studente i vlasnike imovina. Veliko i jedinstveno
tržište je privlačnije za investitore: Strana direktna ulaganja iz ostatka sveta u EU su se
udvostručila kao procenat BDP-a od pristupanja 2004. godine (sa 15,2% BDP-a 2004. godine na
30,5% BDP-a 2012. godine).
___________________________________________________________________________
3
II. ELEMENTARNA
PITANJA
PRE
SVEGA
– KONSOLIDACIJA
REFORMI
I
JAČANJE
KREDIBILITETA
Ovo poglavlje utvrđuje ključne izazove i preispituje napredak u oblasti reforme javne uprave,
ekonomske uprave i konkurentnosti, i vladavine prava i elementarnih sloboda. Ono utvrđuje
nove ideje za jačanje težišta na reformu javne uprave i dalje popravlja pristup ekonomskoj
upravi. U prošlogodišnjoj Komunikaciji glavni akcenat je stavljen na to kako pretpristupna
sredstva podržavaju reforme u svim oblastima. Ove godine je pažnja posvećena određenim
praksama u napred navedenim oblastima, koje su uspostavljene u zemljama u proširenju i služe
kao inspiracija za reforme u drugim mestima.
a) Reforma javne uprave
Reforma javne uprave (RJU) zajedno sa vladavinom prava i ekonomskom upravom čini stub
procesa proširenja. Sva tri ’stuba’ su usko povezana i sveobuhvatna pitanja, a od suštinskog su
značaja za uspeh u političkim i ekonomskim reformama, te čine osnovu za sprovođenje propisa i
standarda EU. Funkcionalna javna uprava je neophodna za demokratsku upravu. Ona takođe
direktno utiče na sposobnost vlade da pruži javne usluge i neguje konkurentnost i rast.
Reforma javne uprave ima za cilj jačanje transparentnosti, odgovornosti i delotvornosti i veći
fokus na potrebe građana i poslovnih subjekata. Adekvatno upravljanje ljudskim resursima,
bolje planiranje politika, koordinacija i razvoj, zdrave administrativne procedure i poboljšano
upravljane javnim finansijama, uključujući i upravljanje i naplata prihoda, od suštinskog su
značaja za funkcionisanje države i za sprovođenje reformi potrebnih za evropske integracije.
Zemlje bi trebalo da povećaju svoje napore na poboljšanju svojih javnih uprava na svim nivoima
na osnovu nacionalnih strategija. Prepoznavanjem izazova sa kojima se suočavaju zemlje u
procesu proširenja, Komisija jača svoju podršku za uspostavljanje neophodnih administrativnih
struktura i kapaciteta u procesu pristupanja.
Komisija će definisati svoj rad na reformi javne uprave sa zemljama u procesu proširenja oko
sledećih ključnih pitanja:
1.
Ključna pitanja za reformu javne uprave
Strateški okvir za reformu javne uprave – ovo obuhvata političku posvećenost u
procesu reforme, uključujući i političko vodstvo, tehničku koordinaciju i praćenje
sprovođenja.
2.
Razvoj i koordinacija politike — ovo obuhvata odgovarajuće koordiniranje u centralne
vlade, međuministarsku koordinaciju, razvoj politike i finansijske analize.
3.
Upravljanje javnom službom i ljudskim resursima — ovo obuhvata organizaciju i
funkcionisanje javne službe, uključujući i depolitizaciju, zapošljavanje i unapređenje
zasnovano na zaslugama, usavršavanje i profesionalizaciju.
4.
Odgovornost — ovo obuhvata transparentnost uprave, uključujući i pristup
informacijama i mogućnost administrativne i zakonske naknade.
5.
Pružanje usluga — ovo obuhvata poboljšanje usluga građanima i firmama, uključujući i
bolje administrativne procedure i usluge e-uprave.
6.
Upravljanje javnim finansijama (PFM) — ovo obuhvata posvećenost sveobuhvatnom
pristupu za poboljšanje upravljanja javnim finansijama i opštim budžetskim proces
pripremom i sprovođenjem višegodišnjih programa za PMF i angažovanja u dijalogu o
politici za PMF sa Komisijom i MFI. Kredibilan i relevantan program je takođe ključan za
podršku sektorskog budžeta od strane IPA.
4
Komisija želi bolju integraciju reforme javne uprave u proces proširenja. ’Specijalne grupe za
RJU’ su formirane ili je u toku je njihovo formiranje sa zemljama Zapadnog Balkana, po modelu
podkomiteta za SSP. Specijalne grupe su se već sastale u slučaju Albanije, Kosova, Bivše
Jugoslovenske Republike Makedonije i Crne Gore. Prva specijalna grupa za reformu javne
uprave sa Srbijom sastaće se u oktobru. Specijalne grupe će postati glavna platforma za
unapređenje rada na reformi javne uprave, koji će se temeljiti na ključnim pitanjima navedenim
ranije. Rezultati specijalnih grupa za RJU će se dostavljati Savetu/Komitetu za SSP, sa jasnijom
političkom diskusijom o ključnim pitanjima u pogledu reforme javne uprave.
Iako ne postoji konkretno poglavlje pravnih tekovina koje obuhvata javnu upravu kao takvu,
pristupni pregovori bi takođe trebalo da se iskoriste za podsticanje neophodnih reformi. Ključna
pitanja bi trebalo da se rešavaju putem relevantnih poglavlja – naročito javne nabavke,
finansijska kontrola, pravosuđe i elementarna prava, porezi i ekonomska i monetarna politika – i
u kontekstu međuvladinih konferencija gde je ovo važno za sprovođenje pravnih tekovina.
Koordinacija sa međunarodnim finansijskim institucijama, naročito u oblasti upravljanja javnim
finansijama, biće od ključnog značaja. Komisija nastavlja da podržava Regionalnu školu javne
uprave, koja ima važnu regionalnu ulogu u razmeni iskustava o reformi javne uprave, kao i u
vezi sa procesom evropskih integracija.
Povećanje kapaciteta javne uprave na Kosovu:
Kosovo je uspostavilo ’program mladih stručnjaka’ kako bi ojačalo stručne i institucionalne
kapacitete svoje javne uprave. Ovaj program, sa jakim težištem na potrebe evropskih integracija,
dodeljuje stipendije najboljim učenicima za pohađanje specijalnog master programa na Kosovu,
zajedno sa prilikom za studiranje u EU. Oko 80% svršenih studenata je zaposleno od strane
kosovskih vlasti. Ovo koristi ne samo Ministarstvu za evropske integracije, već i sektorskim
ministarstvima i institucijama koje će biti odgovorne za sprovođenje obaveza koje će proizaći iz
budućeg SSP-a.
b) Ekonomska uprava i konkurentnost
Komisija jača svoju podršku poboljšanju ekonomske uprave i konkurentnosti u zemljama u
procesu proširenja. Ovo je ključno za rešavanje zabrinutosti građana u konstantno otežanom
ekonomskom ambijentu, sa velikom stopom nezaposlenosti i slabim investicijama. Ovaj novi
pristup je naročito bitan u pogledu zemalja Zapadnog Balkana jer se nijedna od njih još uvek ne
smatra funkcionalnom tržišnom ekonomijom. On će se nadgraditi na iskustvima država članica
EU u Evropskom semestru. Veći akcenat će biti stavljen na strukturne reforme koje su po prirodi
sektorske. Od zemalja u procesu proširenja će biti zatraženo da dostave nacionalne programe
ekonomskih reformi. EU će u svom delu pružiti više smernica za reformske prioritete i bolje
usmereno finansiranje u okviru IPA. Poboljšanje ekonomske uprave u zemljama u proširenju je
takođe bitno za održavanje podrške proširenju unutar Evropske unije.
Sve zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa velikim strukturnim ekonomskim izazovima, sa
visokim stopama nezaposlenosti i slabim stopama stranih investicija. U svim zemljama u
procesu proširenja ostaju značajni izazovi u smislu ekonomskih reformi, konkurentnosti,
zapošljavanja i fiskalne konsolidacije. Slabosti u pogledu vladavine prava i upravljanja javnim
finansijama povećavaju rizik od korupcije, negativno utičući na investicionu klimu. Nijedna od
zemalja nije proizvela sveobuhvatan i uverljiv nacionalni plan reformi.
5
Makroekonomska situacija u zemljama u procesu proširenja
^ Slika je pomešana u smislu socijalno-ekonomskih dešavanja u zemljama u procesu proširenja.
Sve zemlje u procesu proširenja su uveliko zadržale opštu makroekonomsku stabilnost, ali su se
značajno povećali fiskalni rizici u jednom broju zemalja. Nastavljen je skroman napredak.
Najnovija prognoza Komisije jeste da bi zemlje kandidati trebalo da prosečan ostvare rast od
1,6% u 2014. godini. Nezaposlenost je ostala visoka, naročito među mladima, i sada u proseku
iznosi 21% na Zapadnom Balkanu, ali je mnogo viša u Bosni i Hercegovini, Bivšoj
Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i na Kosovu. Nivo siromaštva ostaje uporno visok.
^ EU je glavni trgovinski partner zemalja Zapadnog Balkana i u EU dolazi otprilike 60% izvoza
iz regiona. EU je takođe najveći strani direktni investitor.
^ U Turskoj je u 2013. godini zabeležen rast od 4%, a prognoza rasta za 2014. godinu je 2,6%.
Turska lira je oslabila i deficit tekućeg računa je povećan za skoro 8% BDP-a u 2013. godini.
Skoriji ekonomski učinak Turske pokazuje i veliki potencijal i kontinuirani disbalans njene
privrede. EU ostaje glavni trgovinski partner Turske sa preko 40% turskog izvoza koji se sliva u
EU. Turska je postala baza za investicije evropskih firmi sa sve većom integracijom u lanac
snabdevanja i proizvodnje EU. Oko 70 % stranih direktnih investicija u Tursku dolazi iz EU..
Ključni ekonomski pokazatelji
Budžets
ki
deficit
(% of
BDP)
BDP po glavi
stanovnika
prema
standardu
kupovne moći
(% of EU)
Rast
BDP
(%)
Inflacija
(%)
Albanija
30
1,4
1,9
15,6
57,2
68,0
40,2
62,0*
-3,4*
Bosna i Hercegovina
29
2,5
-0,2
27,5
n/a
n/a
30,0
n/a
-2,2
Bivša Jugoslovenska
Republika Makedonija
35
2,9
2,8
29,0
50,3
70,4
53,9
36,0
-4,1
Kosovo
n/a
3,4
1,8
30,0
n/a
n/a
17,4
n/a
n/a
Crna Gora
42
-2,5*
1,8
19,5
52.6
65,1
44,1*
58,0
-2,3
Srbija
36
2,5
7,8
22,1
51,2
66,0
44,7
63,2
-5,0
Turska
55
4,0
7,5
8,8
53,4
58,4
25,7
36,2*
-0,3*
Nezaposl
enost
(%)
Izvor: Eurostat. Referentna godina 2013, izuzev (*) 2012.
6
Stopa
Stopa
zapošljavan učešća,
ja, uzrast
uzrast
20-64 (%) 20-64 (%)
Javni
dug (% of
Izvoz
(rove i BDP)
usluge
kao %
BDP)
 Jačanje ekonomske uprave
Strategija proširenja 2013-2014 predložila je novi pristup za pomoć zemljama u procesu
proširenja kako bi se izborile sa osnovnim pitanjima u pogledu ekonomije i ispunile ekonomske
kriterijume. Pristup predviđa promenu u dijalogu i bolje izveštavanje kako bi se dale jasne
smernice o reformama potrebnim za podršku dugoročnog rasta i konkurentnosti.
Ključni ekonomski izazovi na Zapadnom Balkanu
^ Jačanje fiskalne konsolidacije smanjenjem budžetskih deficita i sprovođenjem verodostojnih
sektorskih reformi, uključujući i reformu javne uprave i penzionih sistema.
^ Jačanje upravljanja javnim finansijama, uključujući i upravljanje i naplatu prihoda,
formulisanje i izvršenje budžeta, računovodstvo i izveštavanje, i spoljni nadzor.
^ Rešavanje visokog tereta neizvršivih zajmova.
^ Restrukturiranje i poboljšanje upravljanja državnim preduzećima,
^ Poboljšanje poslovnog ambijenta, uključujući i digitalnu ekonomiju, i podrška razvoju
privatnog sektora, smanjenje parafiskalnih nameta, pojednostavljenje propisa i povećanje
investicija za istraživanje.
^ Poboljšanje energetskih i saobraćajnih mreža i povećanje povezanosti.
^ Uspostavljanje funkcionalnih tržišta rada, uključujući i dovoljnu fleksibilnost, rešavanje
pitanja sive ekonomije, poboljšanje sposobnosti radnika za zapošljavanje i bolje usklađivanje
obrazovanja i kvalifikacija sa potrebama tržišta rada.
Zemlje Zapadnog Balkana se pozivaju da poboljšaju ekonomsku politiku i upravljanje istom
pripremom godišnjih nacionalnih programa ekonomske reforme. Ti programi će se sastojati od
dva dela. Prvi deo će činiti poboljšane verzije postojećih pretpristupnih ekonomskih programa
(PEP) za države kandidate, i ekonomskih i fiskalnih programa (EFP) za potencijalne kandidate,
i biće prošireni kako bi obuhvatili i Kosovo. Prvi deo nacionalnih programa ekonomskih reformi
utvrdiće srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, sa većim težištem na procenu
spoljne održivosti i strukturne prepreke za rast, kao i na konkretne reformske mere za podršku
okvira politike. Drugi deo nacionalnih programa ekonomskih reformi obuhvatiće strukturne
reforme koje su po prirodi sektorske (kao što su saobraćaj, energetika, obrazovanje, istraživanje,
industrija, konkurencija, unutrašnje tržište) i najhitnije za poboljšanje konkurentnosti i rasta u
individualnim zemljama, uključujući i potrebe investiranja u infrastrukturu. Komisija će
zemljama dati jasne i konsolidovane smernice kako bi se osiguralo da ovi programi budu
usmereni ka ključnim pitanjima.
Što se tiče većeg fokusa na strukturne reforme, 2015. godina će se smatrati prvom godinom pilot
faze. Reforme pomenute u ovim dokumentima biće potpomognute sredstvima iz IPA. Kako bi
se ojačao nadzor, proces evaluacije će dovesti do konkretnijih smernica politike za svaku
zemlju. Zajednički Savet ECOFIN-a je već u maju 2014. godine izdao konkretnije smernice za
svaku od zemalja kandidata.
Turska i EU dele zajednički interes u promociji plana ekonomskih reformi, i razmeni iskustava,
usklađujući stavove na G20 i produbljujući ekonomsku integraciju. Štaviše, nedavna evaluacija
Carinske unije EU i Turske daje važne elemente za jačanje ovog trgovinskog sporazuma. U
interesu je obeju strana da podignu svoje trgovinske odnose do nivoa koji odgovara modernim
trgovinskim sporazumima i strateškom značaju odnosa EU i Turske. O ekonomskoj agendi bi
7
Godišnji ciklus pregleda ekonomske politike i smernice za Zapadni Balkan
31. januar — Zemlje podnose Komisiji nacionalne programe ekonomskih reformi (deo 1 u
makroekonomskom i fiskalnom okviru i podršci reformi, deo 2 o strukturnim reformama koje su
sektorske po prirodi i konkurentnost). Imajući u vidu dugoročnu prirodu reformi u delu 2, ovo će
biti predmet jednostavnog godišnjeg ažuriranja u svakom budućem NPER-u.
Februar — Evaluacione misije Komisije u zemljama Zapadnog Balkana.
April — Sastanak zemalja sa Komisijom radi razgovora o usmeravanju ciljane politike
Maj — Zaključci Saveta ECOFIN-a
Jun/Jul — Sastanci na ministarskom nivou sa dotičnim zemljama.
Jesen — Paket proširenja koji objavljuje Komisija vrši proveru napretka od sastanka Saveta
ECOFIN-a, nudeći dodatne, detaljnije i napredne smernice koje bi trebalo da se odraze u
smernicama koje će biti podnete narednog januara.
trebalo da se razgovara na redovnom dijalogu na visokom nivou između EU i Turske. Ovi
intenzivirani politički kontakti mogli bi da se dopune godišnjim poslovnim forumom EU i
Turske.
Potrebna je namenska tehnička pomoć kako bi se pomoglo sprovođenju ovog pristupa.
Sprovođenje konkretnih smernica politike za zemlju moraće da se brzo podrži ciljanim i
konkretnim IPA projektima za poboljšanje ekonomske uprave. Strateška dokumenta zemlje i
više zemalja za IPA u periodu 2014-2020 odražavaju značaj ekonomske uprave i izdvajaju
indikativna sredstva za tu namenu. Pripremaju se konkretni IPA projekti koji će biti započeti već
od 2015. godine.
Povećanje konkurentnosti i uvođenje mera kojima se neguje otvaranje radnih mesta u regionu,
ublažiće pritisak migracije iz zemalja u procesu proširenja u EU. U najskorijim proširenjima su
postignuti prelazni aranžmani kako bi se obuhvatilo slobodno kretanje radnika iz novih država
članica. Moguća potreba i priroda prelaznih mera i/ili zaštitnih mera za slobodno kretanje
radnika biće rešavani u toku procesa pristupnih pregovora o budućem proširenju, uzimajući u
obzir buduće procene uticaja.
 Dijalog o zapošljavanju i socijalnim reformama
Podrška Komisije za održivi ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu izlazi iz okvira
makroekonomske stabilnosti i postizanja statusa funkcionalne tržišne ekonomije. Komisija je od
početka krize insistirala na tome da je potrebno učiniti više na rešavanju teške
socijalno-ekonomske situacije, naročito visoke nezaposlenosti.
Komisija je već započela novi dijalog o programima zapošljavanja i socijalne reforme (ESPR)
sa Turskom i Srbijom. Dijalog sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom i Crnom
Gorom je u pripremi. Socijalno-ekonomska situacija u ostalim zemljama je izazovnija i biće
potrebna dodatna podrška za izgradnju administrativnih kapaciteta za omogućavanje učešća u
novim procesima. Ove zemlje će postepeno biti pozivane u novi dijalog. Preko IPA se, pored
šire podrške zapošljavanju i socijalnim pitanjima, pruža i sveobuhvatna tehnička pomoć.
Komisija će pokrenuti platformu za zapošljavanje i socijalna pitanja kao dodatno sredstvo za
pomoć zemljama u razmeni iskustava i pripremi za dijalog o ESPR.
8
U odvojenoj aktivnosti, koja je imala za cilj smanjenje nedostatka kvalifikacija i poboljšanje
obrazovnih sistema, Komisija će takođe nastaviti da razvija platformu Zapadnog Balkana za
obrazovanje i usavršavanje.
 Jačanje investicija za rast i zapošljavanje; mreže i regionalna saradnja
Prekogranične saobraćajne, energetske i komunikacione mreže nisu dovoljno razvijene na
Zapadnom Balkanu. Ulaganja u infrastrukturu su preko potrebna za jačanje ekonomskog
razvoja regiona. S obzirom na veličinu ekonomija zemalja Zapadnog Balkana bliža integracija
je ključna. Regionalna ekonomska saradnja je ne samo prilika za održivi rast već i za političku
saradnju i dobrosusedske odnose. U toku je rad pod okriljem Saveta za regionalnu saradnju
(SRS) na ciljevima i prioritetima SEE2020. Planirana liberalizacija usluga u Sporazumu o
slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA) dalje će podržati ovaj cilj.
Energetske i saobraćajne mreže
Poboljšanje energetske i saobraćajne veze između EU i zemalja u procesu proširenja je prioritet
za promovisanje održivog ekonomskog rasta, zapošljavanje, trgovinu i kulturnu razmenu.
Komisija je u maju usvojila svoju Evropsku strategiju energetske sigurnosti3 sa ciljem jačanja
energetske sigurnosti EU. Strategija u kratkom toku predlaže da Komisija pokrene testove
energetske sigurnosti usled stresa radi simulacije prekida snabdevanja gasom za sledeću zimu
i provere kako energetski sistem može da se izbori sa rizicima po sigurno snabdevanje. Imajući
u vidu pan-evropsku dimenziju energetske sigurnosti, Komisija je pozvala sve zemlje Zapadnog
Balkana i Tursku da doprinesu aktivnosti testiranju. Albanija, Bosna i Hercegovina, Bivša
Jugoslovenska Republika Makedonija, Kosovo, Srbija i Turska su doprineli ovoj aktivnosti. Od
suštinskog je značaja dalji razvoj trans-evropske energetske infrastrukture i saradnje sa
Energetskom zajednicom. Energetska zajednica, koja teži proširenju pravnih tekovina EU o
energetici na zemlje u procesu proširenja i susedne zemlje, trebalo bi da se dodatno osnaži u
svetlu zabrinutosti EU o sigurnosti snabdevanja. Ovo bi trebalo da se postigne daljim
unapređenjem reformi u energetskom sektoru u zemljama učesnicama, uz istovremenu podršku
modernizacije i održivosti njihovih energetskih sistema i njihove pune integracije energetski
regulatorni okvir EU.
Poseban akcenat u budućem radu Energetske zajednice treba da bude stavljen na poboljšanje
sprovođenja i primene reformi radi stvaranja istinskog unutrašnjeg tržišta na nivou
velikoprodaje i maloprodaje, naročito u pogledu razdvajanju sektora u preduzećima,
transparentnosti cena ili garantovanja pristupa mrežama trećoj stani. Potreba garantovanja
pristupa trećoj strani je jedan od razloga što je Komisija objavila da je potrebno da se ponove
pregovori o međudržavnim sporazumima, potpisanim između Rusije i niza zemalja uključenih u
projektu Južni tok, kao i da se projekat obustavi.
Saradnja sa Turskom u pogledu njene strateškog položaja i potencijala da deluje kao energetsko
čvorište treba da se dalje razvije. Jačanje energetske saradnje između EU i Turske, kao i
relevantna napredak u pristupnim pregovorima, olakšali bi dalji napredak u međusobnom
povezivanju i integraciji energetskih tržišta.
Komisija je usvojila spisak Projekata od zajedničkog interesa (PZI) za razvoj trans-evropske
energetske infrastrukture. Spisak projekata od interesa za Zajednicu (SPIZ) je usvojen na
sastanku Saveta ministara Energetske zajednice. Za sprovođenje ovih mreža, strane će (uz
pomoć EU) morati da prevaziđu poteškoće u finansiranju povezivanja između zemalja.
3
COM(2014) 330 konačni.
9
Predstojeći Sporazum o saobraćajnoj zajednici će promovisati integraciju tržišta kopnenog
saobraćaja uz pružanje pomoći zemljama Zapadnog Balkana da sprovedu standarde EU za
kopneni saobraćaj. Komisija je takođe preispitala trans-evropsku mrežu EU u oblasti saobraćaja
(TEN-T) i energetike (TEN-E) u cilju poboljšanja veza sa zemljama obuhvaćenim politikama
proširenja i dobrosusedskih odnosa.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) ima sve važniju ulogu pomažući u pripremi i
podršci onih investicija koje su najpotrebnije za povećanje zapošljavanja i rasta. U okviru
WBIF-a, Komisija, bilateralni donatori i međunarodne finansijske institucije, podržavaju
investicije vredne 4 milijarde evra godišnje za saobraćaj, energetiku, životnu sredinu, klimatske
promene, podržavajući ekonomiju efikasnih resursa, razvoj društvenog sektora i privatnog
sektora/MSP, gde Komisija sufinansira platformu Zapadnog Balkana za MSP koja ima za cilj da
se malim i srednjim preduzećima (MSP) poboljša pristup finansijama preko garancija i
zajedničkog kapitala. Komisija podstiče zemlje da ustanove nacionalni investicioni odbor ili
slični mehanizam koordinacije koji će upravljati jedinstvenim spiskom odobrenih projekata.
Priprema spiska odobrenih projekata u Srbiji:
Srbija radi na pripremi spiska prioritetnih infrastrukturnih projekata od nacionalnog i strateškog
EU značaja u sektorima energetike, saobraćaja, životne sredine i poslovne infrastrukture. Ovi
prioriteti će činiti politički odobrene projekte koji će se realizovati do i nakon pristupanja. Spisak
se izrađuje sa doslednom i objektivnom metodologijom selekcije, preko projekta finansiranog od
IPA. Projekti se pažljivo procenjuju u smislu preostalih pripremnih/administrativnih koraka i
detaljnih institucionalnih odgovornosti dodeljenih svim dotičnim koracima. Kada budu politički
usvojeni od strane vlade, svi ovi elementi, koji su ranije nedostajali, mogu dovesti do bolje
prioritizacije finansiranja projekata kao i bolje koordinacije između MFI i međunarodnih
organizacija zainteresovanih za finansiranje. Cilj je da samo projekti na spisku odobrenih
projekata budu finansirani od strane IPA i MFI.
 Obezbeđivanje održivosti investicija i delotvorno upravljanje rizikom od elementarnih
nepogoda
Zemlje Zapadnog Balkana su izložene brojnim elementarnih nepogoda. Teške poplave koje su
pogodile Bosnu i Hercegovinu i Srbiju u maju dovele su do stradanja nekoliko desetina ljudi i
imale su veliki socijalno-ekonomski uticaj. Ukupna šteta se procenjuje na oko 2,04 milijarde
evra u Bosni i Hercegovini (što je jednako skoro 15% BDP-a) i 1,52 milijarde u Srbiji. Poplave
su takođe imale veliki uticaj na izglede za rast obeju zemalja, negativno utičući na njihov
dugoročan održivi razvoj. Poplave su podvukle važnost značajnih ulaganja u upravljanje rizikom
od nepogoda i delotvorno integrisanje politike za upravljanje rizikom od nepogoda u opšte
ekonomske politike ovih zemalja.
c) Vladavina prava i elementarna prava
i) Vladavina prava
Vladavina prava je osnovna vrednost na kojoj počiva Evropska unija, i u srcu je procesa
pristupanja. Zemlje koje teže pristupanju Uniji moraju da uspostave i unaprede od rane faze
odgovarajuće funkcionisanje ključnih institucija neophodnih za obezbeđivanje vladavine prava.
Vladavina prava je ključna za održiv poslovni ambijent, pružanje pravne sigurnosti za
ekonomske operatere, podršku potrošača i stimulisanje investicija, zapošljavanja i rasta. Bilo je
pozitivnih pomaka u ovoj oblasti u zemljama u procesu proširenja u protekloj godini. Otvaranje
poglavlja 23 i 24 daje važan okvir za Crnu Goru da primeni svoje sveobuhvatne akcione planove
koji obuhvataju niz pitanja vladavine prava. Srbija je ostvarila dobar napredak u razvoju sličnih
akcionih planova u procesu pre otvaranja svojih pristupnih pregovora o ovim poglavljima.
10
U Albaniji su uloženi značajni napori u borbi protiv organizovanog kriminala.
Jačanje vladavine prava je ključni izazov za većinu zemalja u procesu proširenja, naročito u
smislu poboljšanja funkcionisanja i nezavisnosti sudstva i borbe protiv korupcije i
organizovanog kriminala. Ovo će iziskivati snažnu političku volju i prelazak sa deklaracija na
opipljive rezultate. Zemlje bi trebalo da postignu dobre rezultate u istragama, gonjenju i
konačnim kaznenim presudama u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, sa
adekvatnim kažnjavanjem i oduzimanjem imovine.
U većini slučajeva je potrebno preduzeti dalekosežne reforme pravosuđa u cilju obezbeđivanja
nezavisnog i efikasnog sudskog sistema, sposobnog da osigura pravična suđenja, u kojem se
sudije postavljaju i unapređuju na osnovu zasluga, i u kojem su sudije nepristrasne i odgovorne.
U većini zemalja su na snazi strategije za reformu pravosuđa. Međutim, njihovo sprovođenje je u
ranoj fazi i ostaju brojni izazovi. Potrebno je da se osigura nezavisnost državnih sudskih saveta,
uspostavljanje zdravih procedura za imenovanje sudija i tužilaca, kao i da se očuva sudska
nezavisnost uz istovremeno obezbeđivanje odgovornosti. Često nedostaju kvalitet i efikasnost
pravde, sa prevelikim brojem zaostalih predmeta u većini zemalja i poteškoćama u primeni
sudskih odluka. Potrebna je promena pravosudne kulture ka većem fokusu na pružanje usluga
građanima.
Obučavanje sudskih zvaničnika u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji:
Akademija za sudije i tužioce je osnovana 2006. godine i počela je da funkcioniše 2007. godine.
Akademija pruža obuku pre stupanja u službu budućim sudijama i tužiocima u okviru
dvogodišnje teoretske i praktične obuke punom obimu, kao i kontinuirane obuke na radnom
mestu za sudije, tužioce, sudsko osoblje i javne službenike tokom njihove karijere. Obuku
najčešće pružaju iskusni predavači, kao što su starije sudije. Dosad je 80 kandidata za sudije i
tužioce diplomiralo na programu obuke pre stupanja u službu i prošle godine je Akademija stigla
do brojke od preko 7.300 učesnika sa više od 270 predavanja na radnom mestu. Decentralizovani
sistem takođe opslužuje učesnike van glavnog grada, kao i moduli za e-učenje dostupni na veb
portalu Akademije. Takođe se neguju odnosi sa međunarodnim pravosudnim organizacijama,
uključujući i preko stažiranja u inostranstvu.
Korupcija ostaje ozbiljan problem u većini zemalja u procesu proširenja. Koruptivne prakse u
oblastima kao što su javne nabavke i privatizacija, i dalje predstavljaju gubitak resursa iz
nacionalnih budžeta, negativno utičući na poslovnu i investicionu klimu, koja iziskuje pravnu
sigurnost za napredak. Korupcija takođe direktno utiče na pristup građana određenim javnim
uslugama, kao što su obrazovanje i zdravstvene usluge. Sredstva za delotvorno sprečavanje
korupcije se i dalje ne koriste u dovoljnoj meri. Postoji potreba za aktivnijom, dobro
koordiniranom i delotvornom primenom zakona kako bi se osigurale odgovarajuće istrage,
gonjenja i sankcionisanja slučajeva korupcije, uključujući i korupcije na visokom nivou.
Potrebno je ostvarivanje značajnih rezultata u ovoj oblasti.
Zemlje takođe moraju osigurati snažan okvir za prevenciju korupcije, sa dodatnim neophodnim
naporima u smislu finansiranja političkih partija i izbornih kampanja, upravljanja sukobima
interesa, transparentnosti u korišćenju javnih sredstava, pristupa informacijama i zaplene i
oduzimanja imovine. Reforma javne uprave i upravljanje javnim finansijama biće ključni z
ovom pogledu. Potrebno je poboljšati prikupljanje i dostupnost podataka kako bi se povećala
transparentnost i pomoglo u praćenju sprovođenja politika za borbu protiv korupcije.
Borba protiv organizovanog kriminala ostaje značajno pitanje u zemljama u procesu
proširenja. Ostvaren je napredak, ali je potrebno da se uradi više kako bi se telima za primenu
zakona i tužilačkim službama obezbedila efektivna pravna i istražna sredstva za pravilnu borbu i
sankcionisanje organizovanog kriminala i obezbeđivanje aktivnih istraga. Borba protiv
organizovanog kriminala i korupcije je temelj za suzbijanje infiltriranja kriminala u političke,
pravne i ekonomske sisteme. Organi za primenu zakona, tužilačke službe i pravosuđe trebalo bi
11
da postanu otporniji na korupciju i potrebno je da se uspostavi veća kontrola za otkrivanje
slučajeva kada se pravne firme koriste kao paravan za kriminalne aktivnosti. Potrebno je da se
značajno poprave kapaciteti za sprovođenje složenih finansijskih istraga i suzbijanje pranja
novca, kao i za borbu protiv novih pretnji kao što je sajberkriminal. Potrebno je oduzimanje
prihoda stečenih od kriminalnih radnji, da se uvede dodatni sistem za oduzimanje imovine i da se
razmotri kažnjavanje nezakonitog bogaćenja kako bi se rešio fenomen neobjašnjenog bogatstva.
Prekogranična priroda mnogih kriminalnih aktivnosti i organizovanih kriminalnih grupa zahteva
veću regionalnu i međunarodnu saradnju, sa boljim reagovanjem na zahteve država članica za
uspostavljanje policijske i pravosudne saradnju. Takođe se teži dodatnoj operativnoj saradnji sa
relevantnim evropskim agencijama, naročito Europolom, Eurojustom i Frontexom. Operativni
sporazumi između Europola i Srbije i Albanije su stupili na snagu i u naprednoj su fazi priprema
sa Crnom Gorom. Komisija nastavlja da podržava regionalnu tužilačku mrežu i koordinirane
sisteme zaštite svedoka u regionu.
Razvoj strateške analize situacije organizovanog kriminala u Crnoj Gori:
Svaka zemlja koja želi da uspešno suzbije organizovani kriminal mora da poseduje doslednu,
dalekosežnu stratešku procenu organizovanog kriminala na svojoj teritoriji. Ovo je neophodno
za sve aktere, čak i van okvira zajednice za primenu zakona, kako bi se razumele pretnje sa
kojima se zemlja suočava i upravljalo trendovima. Crna Gora je u proleće 2014. godine objavila
svoju procenu ozbiljnih i organizovanih pretnji koja pruža pregled kriminalnih pretnji u regionu
i zemlji koje utiču na bezbednosnu situaciju u Crnoj Gori. Analiza sada služi za utvrđivanje
zajedničkih prioriteta za organe za primenu zakona, omogućavajući im da pripreme
odgovarajuće odgovore i sprovedu koncept ’policijskog delovanja vođenog obaveštajnim
podacima’.
Komisija nastavlja da pridaje visok prioritet svim aspektima vladavine prava u zemljama u
procesu proširenja. U pristupnim pregovorima se primenjuje novi pristup u poglavljima koja
obuhvataju pravosuđe i elementarna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Ovo zahteva
postizanje čvrstih rezultata u sprovođenju reformi tokom celog procesa pripreme za pristupanje.
EU je u decembru 2013. godine po prvi put utvrdila privremena merila u pristupnim
pregovorima sa Crnom Gorom. Srbiji su date značajne smernice za sveobuhvatne akcione
planove koje priprema kao osnovu za otvaranje pristupnih pregovora o pitanjima koja se odnose
na vladavinu prava. Ove smernice i merila će utvrditi tok budućih pregovora i rada sa drugim
zemljama u procesu proširenja. Pitanja vladavine prava se sada rešavaju u ranoj fazi procesa
pristupanja sa zemljama u procesu proširenja, a napredak u ovim oblastima važan je za
odlučivanje o svakoj fazi u procesu pristupanja EU.
Potpuno novi pristup poglavljima 23/24
Novi pristup koji obuhvata pregovaračka poglavlja 23 ’Pravosuđe i elementarna prava’ i 24
’pravda, sloboda i bezbednost’ pruža strukturiraniji okvir za pregovore, koji uzima u obzir vreme
potrebno da se reforme na odgovarajući način sprovedu:
► P. 23/24 se otvaraju rano u procesu i zatvaraju na kraju kako bi se dalo maksimalno vreme
za solidne rezultate u cilju nepovratnosti reformi.
► EU pruža suštinske smernice kao osnovu za sveobuhvatne akcione planove za reforme, koje
su potrebne kao uvodna merila i služe kao katalizator za reforme.
► Uvođenje ’privremenih merila’ za dalje usmeravanje procesa reformi i održavanje reformi
unutar koloseka.
12
► Završna merila utvrđena samo kada se u celom procesu postigne značajan napredak,
uključujući i u rezultatima sprovođenja na terenu.
► Zaštitne i korektivne mere, na primer za ažuriranje merila i obezbeđivanje opšte ravnoteže
u napretku pregovora u pogledu svih poglavlja, mehanizam za prekid pregovora o ostalim
poglavljima ukoliko se kasni sa napretkom u poglavljima 23/24.
► Veća transparentnost i inkluzivnost procesa, uz očekivane konsultacije sa širim krugom
aktera o reformama, radi obezbeđivanja maksimalne podrške za njihovo sprovođenje.
U širem smislu, Komisija koristi sve dostupne instrumente za jačanje vladavine prava,
uključujući i svoje redovno praćenje, a naročito zajednička tela u okviru Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju, misija za evaluaciju i strukturiranog dijaloga; preko svog
izveštavanja, naročito izveštaja o napretku; preko finansijske pomoći, sa glavnim fokusom na
vladavinu prava u okviru IPA II; preko izgradnje institucija, Taiex-a, tvininga i provera od strane
sagovornika iz EU, kojima se okupljaju sudije, tužioci i ostali eksperti u primeni zakona,
upravljanju granicama i migraciji iz država članica u direktnom kontaktu sa svojim kolegama.
Radna grupa za poglavlje 23 je formirana u okviru Pozitivne agende sa Turskom. Kako bi se
bolje suzbio trans-nacionalni kriminal, Komisija podstiče intenziviranu pravosudnu i policijsku
saradnju u regionu, sa državama članicama EU kao i sa Europolom, Eurojustom i Frontexom, i
sve više sa Evropskom službom za azil. Kako bi razvile adekvatne mere za rešavanje fenomena
stranih boraca, zemlje u procesu proširenja će morati da pojačaju svoje kapacitete za sprečavanje
radikalizacije, uključujući i preko razmene najboljih praksi i veće saradnje sa državama
članicama. Proces vizne liberalizacije, sa svojim konkretnim uslovima u pogledu reformi,
pomogao je zemljama da bolje usmere svoje napore. Zemlje bi trebalo da pojačaju napore na
učvršćivanju ovih reformi. Zemlje izuzete iz vizne obaveze moraju da preduzmu neposredne
akcije na rešavanju zloupotreba bezviznog režima. Potrebni su osnaženi napori u oblasti
migracije i upravljanja granicama. Zaostala pitanja u ovim oblastima će morati da se reše na
odgovarajućim forumima, kao što je okvir SSP, kao i u okviru poglavlja 24 o pravdi, slobodi i
bezbednosti.
ii) Elementarna prava
Komisija pažljivo prati situaciju u vezi sa građanskim, političkim, socijalnim i ekonomskim
pravima, kao i pravima pripadnika manjinskih zajednica u zemljama u procesu proširenja.
Elementarna prava su u velikoj meri obuhvaćena zakonima, ali je potrebno da se učini više kako
bi se u potpunosti poštovala u praksi. Sloboda izražavanja i medija ostaje posebna zabrinutost.
Postoji potreba da se bolje zaštite prava pripadnika manjinskih zajednica i suzbije diskriminacija
i neprijateljstvo prema osetljivim grupama, uključujući i na osnovu seksualne orijentacije.
Dodatni rad je takođe potreban za unapređenje prava žena, uključujući i za suzbijanje
porodičnog nasilja. Poboljšanja su potrebna u pogledu prava deteta. Dodatni napori su potrebni
za podršku osobama sa invaliditetom. Ostaju izazovi u pogledu ostalih elementarnih prava kao
što je pravo na svojinu. Čestu su potrebne delotvornije mere za olakšavanje pristupa pravdi.
Zemlje moraju uspostaviti čvršće institucionalne okvire za zaštitu elementarnih prava.
Formirane su institucije za ljudska prava, uključujući i zaštitnika građana (Ombudsmen), ali je
potrebno da im se dodeli snažnija uloga, koja odgovara ozbiljnosti dotičnih pitanja. Prečesto
preporuke ovakvih institucija prođu nezapaženo, uz neadekvatnu reakciju državnih organa.
Potrebno je takođe negovati kulturu prihvatanja rada nevladinih organizacija (NVO) i zaštitnika
ljudskih prava. Kako bi se zemlje u procesu proširenja bolje integrisale u okvire EU i podržale
13
širenje najboljih praksi, Komisija snažno podstiče zemlje kandidate da nastave sa svojim
pripremama koje imaju za cilj njihovo učešće kao posmatrača u radu Agencije EU za
elementarna prava.
Garancija elementarnih prava u Turskoj od strane Ustavnog suda:
Od 2011. godine, svaki pojedinac koji tvrdi da mu je bilo koje osnovno pravo ili sloboda
zagarantovana ustavom povređena od strane javnih organa može podneti žalbu Ustavnom sudu,
u principu nakon što iscrpi sve obične pravne lekove. Upravo na osnovu ove procedure je
Ustavni sud Turske tokom 2014. godine doneo odluke kojima
• se štiti slobodu izražavanja i na internetu.
• se štiti pravo na slobodu i bezbednost, i pravo na pravično suđenje čime je otvoren put za
ponovljena suđenja u nizu predmeta koji uključuju istaknute ličnosti što je polarizovalo
Tursku.
• se govor mržnje na osnovu seksualne orijentacije smatra za krivično delo.
 Sloboda izražavanja i medija
Zakonski okvir za slobodu izražavanja i medija je u velikoj meri uspostavljen u zemljama u
procesu proširenja, čiji je medijski pejzaž uglavnom pluralistički. Međutim, situacija u vezi sa
slobodom izražavanja i medija se u praksi pogoršala u nekim zemljama tokom prethodne godine.
Potrebno je hitno rešiti mnoge važne izazove. Vladino uplitanje u slobodu medija ostaje ozbiljna
zabrinutost. Potrebno je da se uloži više napora kako bi se obezbedila politička i finansijska
nezavisnost javnih servisa, kako bi se ojačale regulatorne agencije i negovalo funkcionalno
samo-regulisanje medija. Takođe postoji potreba da se suzbije pritisak sive ekonomije na
medije, uključujući i preko transparentnosti vlasništva u medijima, sprečavanja njihove
prekomerne koncentracije i transparentnih pravila za javne nabavke vladinih reklama. U nekim
zemljama se klima straha i cenzure u medijima pojačava kontinuiranim nasiljem i
zastrašivanjem novinara, sa slabim uspehom vlasti u utvrđivanju i odgovarajućem
sankcionisanju počinilaca. Ponekad same vlade doprinose atmosferi koja demonizuje novinare
kao novinare izdajnike koji kritikuju vladinu politiku, što dovodi do samocenzure. Iako se
kleveta više ne smatra za krivično delo, nastavljeno je gonjenje novinara. Postoji potreba da se
razvije i obuči pravosuđe kako bi se sprečila zloupotreba državnih ovlašćenja.
Komisija nastavlja da daje prioritet radu na slobodi izražavanja i medija u procesu pristupanja
EU. Komisija će ispitati mogućnosti da zajedno sa Evropskim parlamentom tokom 2015. godine
održi treću ediciju konferencije „Govori slobodno!“ (eng. Speak Up!), na kojoj će okupiti
ključne aktere iz medija, civilnog društva i nacionalnih vlasti. Komisija će krajem ove godine po
prvi put dodeliti nagradu za istraživačko novinarstvo.
 Zaštita manjina, uključujući i Roma
Uspostavljeni su opšti, zdravi i dobro razrađeni zakonski okviri za zaštitu manjina. Njihova
primena u praksi je često složena, naročito u zemljama koje su nedavno izašle iz sukoba.
Potrebno je da se učini više na obezbeđivanju odgovarajuće primene zakonskih obaveza i bolje
rešavanje poteškoća sa kojima se suočavaju etničke manjine. Pitanja kao što su upotreba
manjinskih jezika, pristup obrazovanju i politička zastupljenost često zahtevaju veću pažnju.
Potrebno je da se podstakne opšta kultura prihvatanja manjina, kao i da se suzbije društveno
neprijateljstvo, putem obrazovanja, širih javnih rasprava i jačanja svesti. Postoji potreba za
aktivnim i pristupom nulte tolerancije u slučajevima govora mržnje na etničkoj osnovi,
diskriminacije, nasilja i zastrašivanja. Važno je ojačati koherentan okvir za suzbijanje određenih
oblika i ispoljavanja rasizma i ksenofobije u oblastima kao što su audiovizuelni mediji, sport,
politika, obrazovanje i internet.
Situacija širom Zapadnog Balkana i u Turskoj u pogledu situacije većine romskih zajednica
ostaje pitanje koje ozbiljno zabrinjava. Romi su često žrtve rasizma, diskriminacije i socijalnog
isključivanja i žive u dubokom siromaštvu, bez dovoljnog pristupa zdravstvenoj zaštiti,
14
obrazovanju i usavršavanju, stanovanju i zapošljavanju. Nedostatak civilne dokumentacije
takođe predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Komisija je održala Samit na visokom nivou o Romima
u aprilu 2014. godine kako bi skrenula pažnju na izazove sa kojima se susreću Romi širom
Evrope, uključujući i u zemljama u procesu proširenja. Ovo je podvuklo konkretnu ulogu
lokalnih vlasti u obezbeđivanju socijalnog uključivanja Roma. Komisija je 2014. godine uvela
nagradu za uključivanje Roma kojom odaje priznanje za neprocenjiv doprinos nevladinih
organizacija u integraciji Roma.
Komisija tesno sarađuje sa svakom zemljom u procesu proširenja na obezbeđivanju adekvatnog
sprovođenja, praćenja i nadgledanja nacionalnih strategija za Rome. Takođe je povećana
finansijska pomoć iz IPA i bolje usmerena za podršku održivog napretka u pet prioritetnih
oblasti: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo, stambena pitanja i civilna dokumentacija.
Komisija namerava da poveća stratešku saradnju sa međunarodnim organizacijama i ostalim
donatorima. Uključivanje Roma mora da postane nacionalni prioritet podržan snažnom
političkom voljom na svim nivoima, gde će svi akteri preuzeti svoju odgovornost.
Podrška obrazovanju u ranim godinama – pomoćnici u nastavi za Rome u Srbiji:
Kako bi se povećao upis romske dece u obrazovni sistem i promovisalo kompletiranje ciklusa
osnovnog obrazovanja, od 2008. godine je uspostavljena mreža od preko 170 pedagoških
pomoćnika. Pomoćnici pružaju podršku đacima iz ranjivih grupa, od kojih su mnogi Romi,
organizuju nastavu i održavaju kontakte sa roditeljima. Ova inicijativa, koja je sada čvrsto
ugrađena u prosvetni sistem u Srbiji, dovela je do značajnog povećanja stopa upisa u nižim
razredima, kao i predškolskim programima.
 Seksualna orijentacija i rodni identitet
Homofobija, diskriminacija i zločin iz mržnje, uključujući i nasilje i zastrašivanje na osnovu
seksualne orijentacije i rodnog identiteta, još uvek su široko rasprostranjeni na Zapadnom
Balkanu i u Turskoj. Postoji hitna potreba da se u Turskoj i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici
Makedoniji zakonodavstvo za borbu protiv diskriminacije proširi kako bi obuhvatilo seksualnu
orijentaciju i rodni identitet u svoj delokrug. Zakonodavstvo o zločinu iz mržnje još uvek treba
da se uvede u ovim dvema zemljama, kao i Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Potrebno je
obučavanje pripadnika službi za sprovođenje zakona, institucija zaštitnika građana, sudija i
medijskih eksperata za povećanje svesti o novom zakonodavstvu, radi obezbeđivanja
odgovarajuće primene i doprinosa povećanju razumevanja.
Potreban je pristup nulte tolerancije govoru mržnje, nasilju i zastrašivanju, kao i snažno liderstvo
vlasti u donošenju promena u često neprijateljskim društvenim ponašanjima prema lezbijkama,
homoseksualcima, biseksualcima, transrodnim osobama i interseksualcima (LGBTI). Zemlje bi
trebalo da preduzmu mere za suzbijanje stereotipa i pogrešnih informacija, uključujući i u
obrazovnom sistemu. Verske ili kulturne vrednosti se ne mogu prizivati da bi se opravdao bilo
koji oblik diskriminacije. Sloboda okupljanja i izražavanja treba da se zaštiti, uključujući i preko
odgovarajućeg organizovanja parada ponosa.
Komisija će krajem jeseni organizovati konferenciju na visokom nivou zajedno sa Evropskim
parlamentom i italijanskim predsedništvom Saveta radi provere stanja i postignutog napretka u
pogledu pitanja LGBTI zajednice i razmene najboljih praksi.
15
Poboljšanje reagovanja policije u slučaju nasilja nad pripadnicima LGBTI zajednice u
Bosni i Hercegovini:
Incidenti koji uključuju pretnje i nasilje nad osobama na osnovu njihove seksualne orijentacije
obično se u nedovoljnoj meri prijavljuju širom regiona. Situacija je takva delimično i zbog
indiferentnosti, čak i neprijateljstva dela policije i šireg društva, i nedostatka poverenja u
reakciju vlasti. Policija u Sarajevu je imenovala specijalno obučenog oficira za vezu za rad na
pitanjima homofobičnih pretnji i napada. Ova inicijativa je rezultat dobre saradnje između
policije i nevladinih organizacija i povećala je svest u policiji o potrebi da se ozbiljnije pristupi
rešavanju ovog fenomena i na odgovarajući način reaguje u svim slučajevima zločina iz mržnje.
 Prava žena
Potrebno je da se učini više na podršci prava žena i obezbeđivanju rodne ravnopravnosti.
Potrebno je da se reše diskriminacija pri zapošljavanju, kao i niske stope učešća žena u radnoj
snazi. Ostaju uporni stereotipi i tradicionalne rodne uloge, u nekim slučajevima do te mere da
ozbiljno ograničavaju sposobnost žene da iskoristi svoja prava, naročito u Turskoj. Ozbiljne
prepreke na Kosovu sprečavaju žene od ostvarivanja svojih prava na nasleđivanje zemlje.
Većina zemalja u regionu je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju
nasilja nad ženama i porodičnog nasilja, koja je stupila na snagu ove godine. Primena je od
ključnog značaja, jer nasilje nad ženama i pružanje podrške žrtvama ostaju izazovi u svim
zemljama. Porodično nasilje, nasilje zbog ’časti’ i tlačenje, kao i pitanje ranog i prisilnog
stupanja u brak, ostaju ozbiljna zabrinutost u slučaju Turske. Konvencija definiše jedan broj dela
koja su okarakterisana kao nasilje nad ženama, a koja bi trebalo da se krivično gone. Ona
obuhvata psihičko, fizičko i seksualno nasilje, uključujući i silovanje, prisilni brak i proganjanje.
Sveobuhvatni program za rodnu ravnopravnost u Crnoj Gori:
Razvoj politike i zakonodavstva u proteklih par godina omogućio je nove osnove za rešavanje
pitanja pristupa žena ljudskim pravima i njihovim prilikama da doprinesu političkom,
ekonomskom i socijalnom razvoju. Kako bi osigurala sprovođenje politika Crna Gora je
pokrenula sveobuhvatni program rodne ravnopravnosti za poboljšanje ličnog integriteta,
ekonomskog unapređenja i političke zastupljenosti žena. To je dovelo do formiranja
višedisciplinskih timova za borbu protiv nasilja na ženama i doprinelo je povećanju učešća žena
u parlamentu.
 Prava deteta
Potrebno je da se učini više na zaštiti prava deteta, naročito za obezbeđivanje zaštite od svih
oblika nasilja, na poboljšanju pristupa pravdi i sistemima maloletničkog pravosuđa i na
promovisanju alternativa u zajednici i porodici za institucionalizaciju dece bez roditeljskog
staranja (deinstitucionalizacija). Većina zemalja regiona sada ima uspostavljene zakonske
okvire i akcione planove, ali se kasni sa sprovođenjem.
III.
REGIONALNA I BILATERALNA PITANJA I PREVAZILAŽENJE NASLEĐA PROŠLOSTI
Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski su elementi procesa stabilizacije i
pridruživanja.
Dobrosusedski odnosi su ojačani kroz intenziviranu saradnju i kontakte na bilateralnom nivou,
kao i u osetljivim oblastima kao što su ratni zločini, povratak izbeglica, uključujući i preko
sprovođenje regionalnih programa za rešavanje stambenih pitanja u okviru Sarajevskog
procesa4,
_______________
4
Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
16
gde je u toku gradnja kuća, i saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i policijskoj
saradnji. Postignuti napredak treba da se ojača. Poplave koje su ozbiljno pogodile Bosnu i
Hercegovinu i Srbiju u maju dovele su ne samo do snažnog odgovora EU, podvlačeći
solidarnost EU i dobrobiti bliže integracije, već i dobre saradnju između ovih dveju zemalja i
zemalja regiona. Snažna solidarnost je pokazana van nacionalnih i etničkih linija, naročito – ali
ne jedino – na nivou najširih društvenih slojeva. Politički lideri bi trebalo da se nadgrade na ovoj
dobroj volji kako bi se fokusirali na dalju saradnju u zajedničkim izazovima na evropskom putu.
Potrebni su dodatni napori za rešavanje bilateralnih sporova, kako između samih država u
procesu proširenja, tako i sa državama članicama. Mnoga nerešena pitanja nastavljaju da
opterećuju bilateralne odnose u regionu, naročito ona proizašla iz raspada bivše Jugoslavije, kao
što su međuetnička i pitanja statusa, položaj manjina, odgovornost za ratne zločine, nestala lica i
demarkacija granica. Suštinski protivrečna mišljenja po pitanju bliske istorije takođe opterećuju
odnose. Potrebno je da se nastave početni koraci za podršku istini i pomirenju u okviru
inicijative REKOM. Pomirenje je od suštinskog značaja za promovisanje stabilnosti i podršku
stvaranja ambijenta u jugoistočnoj Evropi povoljnog za prevazilaženje nasleđa prošlosti, čime bi
se umanjila opasnost da otvorena bilateralna pitanja budu politički instrumentalizovana.
Strane bi trebalo da reše bilateralna pitanja što je ranije moguće u procesu proširenja i ne bi
trebalo da zadržavaju proces proširenja, koji bi trebalo da se zasniva na utvrđenim uslovima.
Komisija poziva strane da ulože svaki napor na rešavanju nerešenih sporova, u skladu sa
uspostavljenim principima i sredstvima, uključujući i, ako je potrebno, upućivanjem pitanja
Međunarodnom sudu pravde ili drugim postojećim ili ad hok telima za rešavanje sporova.
Kontekst pristupnih pregovora može stvoriti politički podstrek za rešavanje sporova. Proces
normalizacije odnosa između Srbije i Kosova trebalo bi da se nastavi, kao i sprovođenje
Briselskog sporazuma5. Evropska unija je integrisala zahtev za normalizaciju odnosa u okvir
pregovora sa Srbijom i SSP sa Kosovom. Što se tiče Bivše Jugoslovenske Republike
Makedonije, održavanje dobrosusedskih odnosa ostaje od suštinskog značaja, uključujući i
pregovor i uzajamno prihvatljivo rešenje pitanja imena, pod okriljem UN, koje treba da se
postigne bez daljih odlaganja. Komisija će nastaviti da pruža političku podršku i posredovanje
dotičnim zemljama za postizanje rešenja bilateralnih pitanja što je pre moguće i nastaviće da
aktivno podržava napore u drugim forumima za nalaženje rešenja.
Nastavljeno je jačanje dobrosusedskih odnosa kroz različite inicijative regionalne saradnje.
Komisija u potpunosti podržava rad Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Saveta za
regionalnu saradnju, uključujući i regionalnu strategiju 2020. Komisija pozdravlja osnivanje
regionalne parlamentarne skupštine SEECP-a u maju, kao i nedavno započetu inicijativu
„Zapadno-balkanska šestorka“, povećanu saradnju u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.
Ova inicijativa je dovela do povećanja važnih kontakata između ministara spoljnih poslova i
finansija iz regiona, tokom kojih su razgovarali o zajedničkim izazovima, naročito u oblasti
ekonomske uprave. Nastavljena je saradnja u drugim regionalnim forumima, kao što je
Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), Energetska zajednica i
Regionalna škola javne uprave. Važno je da su ove inicijative komplementarne, inkluzivne u
regionalnom vlasništvu i regionalno vođene. Komisija pozdravlja Berlinski samit održan u
avgustu, na kojem je pokazana snažna politička podrška evropskoj perspektivi Zapadnog
Balkana. Predviđeni su dodatni godišnji samiti, a domaćin narednog će biti Austrija. ’Berlinski
proces’ može biti instrumentalan za podsticanje reformi i dogovaranje realnih prioriteta za
ključne investicije za povezivanje. On takođe može delovati kao podsticaj koji može pomoći u
rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja. Komisija je sprema da podrži propratne aktivnosti ove
inicijative.
_______________
5
’Prvi sporazum o principima za normalizaciju odnosa’ postignut u aprilu 2013. godine.
17
IV. ZAKLJUČCI I PREPORUKE
Na osnovu napred iznete analize i procene u sažetim informacijama o zemljama datim u aneksu,
Komisija daje sledeće zaključke i preporuke:
I
1.
Komisija je tokom prethodnih pet godina ojačala kredibilitet politike proširenja i
povećala je njenu transformativnu moć, obezbeđivanjem snažnijeg težišta na rešavanje
elementarnih reformi rano u procesu proširenja. Komisija je poseban akcenat stavila na
tri stuba: i) vladavinu prava, ii) ekonomsku upravu, i iii) reformu javne uprave.
2.
Komisija je u 2012. godini uvela novi pristup vladavini prava. Komisija je u 2013. godini
utvrdila okvir za jačanje ekonomske uprave, koristeći iskustva sa Evropskog semestra.
Ove godine, Komisija utvrđuje nove ideje za podršku reforme javne uprave u zemljama
u procesu proširenja. Tri stuba ojačanog procesa proširenja uzajamno su povezana i
postizanje napretka u ovim oblastima biće ključno za utvrđivanje kada će zemlje biti u
potpunosti spremne da se pridruže Evropskoj uniji.
3.
Politika proširenja EU nastavlja da doprinosi uzajamnim koristima od mira, bezbednosti
i prosperiteta u Evropi. Ona jača političku i ekonomsku snagu EU i ima moćan
transformativan efekat na dotične zemlje. Dobro pripremljen proces proširenja
obezbeđuje da proširenje ne bude na uštrb delotvornosti Unije.
4.
Desetogodišnjica istorijskog pristupanja deset država članica, u maju 2004. godine,
podsetnik je ostvarenog napretka. Širenjem EU rastu i prilike za naše kompanije,
finansijske investitore, potrošače, turiste, studente i vlasnike imovine. Pristupanje je
donelo koristi i zemljama koje pristupaju EU i onima koje su članice. Trgovina i
investicije su povećani. Kvalitet života građana se popravio budući da se ekološki,
potrošački i ostali standardi EU primenjuju mnogo šire.
5.
Za zemlje Zapadnog Balkana, jasna perspektiva članstva u EU koju su dodelile države
članice EU, ključni je faktor stabilnosti. Ona podržava napredak ka ispunjenju
neophodnih uslova, uključujući i uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja.
Dobrosusedski odnosi i inkluzivna regionalna saradnja od suštinske su važnosti.
Kontinuirani napori na rešavanju bilateralnih pitanja i prevazilaženju nasleđa prošlosti
ključni su u pogledu istorije ovog regiona koji je u bliskoj prošlosti bio razdvojen
sukobom.
6.
Proširenje je postalo moćan instrument spoljne politike Unije. Dešavanja u okruženju
EU podvlače značaj politike proširenja kao sredstva za dalje produbljivanje saradnje u
ključnim pitanjima spoljne politike. Bilateralni dijalog o spoljnoj politici trebalo bi da se
poveća sa svakom od zemalja u procesu pregovora. Komisija podvlači značaj
progresivnog usklađivanja sa pozicijom spoljne politike EU od strane zemalja u procesu
proširenja. Ona takođe podvlači značaj zajedničke bezbednosno-odbrambene politike,
uključujući i, na primer, učešće u programima Evropske odbrambene agencije.
7.
Proces pristupanja je rigorozan, izgrađen na striktnim ali pravičnim uslovima,
utvrđenim kriterijumima i načelu zasluge. Ovo je ključno za kredibilitet politike
proširenja, za pružanje podsticaja zemljama u procesu proširenja kako bi radile na
dalekosežnim reformama i radi obezbeđivanja podrške građana EU. Što se tiče njihovog
dela, države članice bi trebalo da zajedno sa institucijama EU vode informisanu debatu o
političkom, ekonomskom i socijalnom uticaju politike proširenja.
18
8.
Što se tiče prvog stuba, jačanje vladavine prava je centru ojačanog procesa pristupanja.
Potrebno je da se snažno radi na reformi pravosuđa kako bi se osiguralo da nezavisno i
nepristrasno sudstvo delotvorno isporučuje pravdu. Zemlje bi trebalo da postignu dobre
rezultate u istragama, gonjenju i kaznenim presudama u slučajevima organizovanog
kriminala i korupcije. Kažnjavanje bi trebalo da odvraća od ponavljanja, a imovina
stečena kriminalnim radnjama trebalo bi da se zapleni. Vladavina prava podržava
poslovni i investicioni ambijent, pružajući zakonsku sigurnost i doprinoseći
konkurentnosti, zapošljavanju i rastu.
9.
Komisija nastavlja da primenjuje novi pristup vladavini prava usvojen od strane Saveta u
decembru 2011. godine. Rešavanje pitanja u okviru vladavine prava, što ranije u procesu
proširenja, uvećava vreme koje zemlje imaju da ostvare solidne rezultate u sprovođenju
reformi. Ovo pomaže da se osigura da su reforme duboko ukorenjene i nepovratne. U
skladu sa novim pristupom, Komisija je posvećena obezbeđivanju opšte ravnoteže u
pregovorima. Biće potrebno da se postigne napredak u poglavljima 23: pravosuđe i
elementarna prava, i 24: pravda, sloboda i bezbednost, paralelno sa sveukupnim
napretkom u pregovorima. Komisija podseća na postojanje klauzule ’opšte ravnoteže’ u
okvirima pregovora i mogućnost prekida pregovora o ostalim poglavljima ukoliko dođe
do kašnjenja u napredovanju po pitanju vladavine prava.
10.
Elementarna prava su u velikoj meri obuhvaćena zakonskim okvirima zemalja u procesu
proširenja, ali je potrebno da se učini više kako bi se osiguralo njihovo puno poštovanje
u praksi. Sloboda izražavanja i medija ostaju posebna zabrinutost. Diskriminacija i
neprijateljstvo prema ranjivim grupama, uključujući i na osnovu seksualne orijentacije,
ostaju važna zabrinutost. Potreban je dodatni rad na unapređenju prava žena, uključujući
i suzbijanje porodičnog nasilja, i dece i osoba sa invaliditetom. Postoji potreba da se
bolje integrišu zemlje u procesu proširenja u okvire EU i podrži širenje najboljih praksi.
S tim u vezi, Komisija snažno podstiče zemlje kandidate da nastave sa pripremom za
učešće u radu Agencije EU za elementarna prava kao posmatrači.
11.
Što se tiče drugog stuba, jačanje ekonomske uprave i konkurentnosti u zemljama u
procesu proširenja je ključno za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU.
Potrebno je da se reforme intenziviraju za postizanje održivog rasta, poboljšanje
poslovnog ambijenta i povećanje investicija. Potrebno je nalaženje rešenja za visoku
nezaposlenost, naročito mladih. Podrška ekonomskom razvoju treba takođe da ublaži
pritisak migracije na EU. Potencijalna potreba i priroda prelaznih mera i/ili
bezbednosnih mehanizama za slobodno kretanje radnika rešavaće se u toku pristupnih
pregovora o budućem proširenju, uzimajući u obzir buduće procene uticaja.
12.
Koristeći iskustva Evropskog semestra i ojačanu ekonomsku uprave u EU, Komisija je
objavila poboljšani proces saradnje sa zemljama u procesu proširenja. Za Zapadni
Balkan Komisija predviđa pripremu nacionalnih programa ekonomske reforme
sastavljenih od dva dela. Prvi deo će činiti poboljšana verzija postojećih pretpristupnih
ekonomskih programa za kandidate i ekonomsko-fiskalnih programa za potencijalne
kandidate, proširena kako bi se obuhvatio i Kosovo. Ovo će utvrditi srednjoročne okvire
makroekonomske i fiskalne politike, sa većim fokusom na procenu spoljne održivosti i
strukturne prepreke rastu. Drugi deo će obuhvatiti strukturne reforme koje su sektorske
po prirodi i najbitnije za poboljšanje konkurentnosti i rasta, uključujući i potrebe za
investiranje u infrastrukturu. Kako bi se pojačao nadzor biće nastavljen proces
evaluacije kako bi se došlo do konkretnijih smernica politike za svaku zemlju. U slučaju
Turske biće uspostavljen ekonomski dijalog na visokom nivou.
13.
Što se tiče trećeg stuba, reforma javne uprave (RJU) je prioritet u svim zemljama.
Javna služba je i dalje prekomerno ispolitizovana. Potrebno je da se poboljšaju
transparentnost, odgovornost, profesionalizam i delotvornost javne uprave. Potreban je
19
veći fokus na potrebe građana i firmi. Takođe je potrebno posvećivanje veće pažnje
upravljanju javnim finansijama. Komisija će bolje integrisati reformu javne uprave u
proces proširenja. ’Specijalne grupe za RJU’ su formirane ili su u procesu formiranja u
zemljama u procesu proširenja. Ove grupe će postati ključna platforma za rad na RJU.
Potrebno je da postoji strukturiranija, politička diskusija o ključnim pitanjima u
Savetu/Odboru za pristupanje. Pristupni pregovori bi takođe trebalo da se iskoriste za
podsticanje neophodnih reformi. Ključna pitanja bi trebalo da se rešavaju preko
relevantnih poglavlja – naročito javne nabavke, finansijske kontrole, pravosuđa i
elementarna prava, porezi i ekonomska i monetarna politika – i u kontekstu
međuvladinih konferencija. Specijalne grupe će takođe biti forum za rešavanje
horizontalnih pitanja reforme javne uprave iz relevantnih poglavlja u pregovorima,
praćenje napretka i obezbeđivanje doslednosti. Rezultati će biti uneti u pregovore o
poglavljima.
14.
Kako bi se podržali reformski procesi, od suštinskog značaja je jačanje funkcionisanja i
nezavisnosti ključnih demokratskih institucija zemalja u procesu proširenja. Ovo
obuhvata konstruktivan i održiv dijalog širom političkog spektra, naročito unutar
parlamenta. Takođe je potrebno da se učini više za negovanje ambijenta koji omogućava
učešće organizacija civilnog društva. Snažno civilno društvo povećava političku
odgovornost i promoviše dublje razumevanje reformi koje se odnose na pristupanje.
15.
Dobrosusedski odnosi su suštinski element procesa stabilizacije i pridruživanja.
Potrebni su kontinuirani napori kako bi se prevazišlo nasleđe prošlosti, negovalo
pomirenje i rešili bilateralni sporovi između samih zemalja u procesu proširenja i sa
državama članicama. Strane bi trebalo da reše otvorena bilateralna pitanja što je ranije
moguće i ne bi trebalo da zadržavaju proces pristupanja, koji bi trebalo da se zasniva na
uspostavljenim uslovima.
16.
Regionalna saradnja je dodatno ojačana tokom protekle godine. Komisija u potpunosti
podržava rad Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Saveta za regionalnu
saradnju, uključujući i regionalnu strategiju 2020. Sve veće uključivanje Kosova u
regionalnim inicijativama je pozitivan razvoj. Komisija pozdravlja pokretanje
regionalne saradnje „Zapadno-balkanska šestorka“ u okviru Procesa stabilizacije i
pridruživanja. Ova dešavanja jačaju multilateralnu dimenziju procesa proširenja,
podržavaju inkluzivnu saradnju i razmenu najboljih praksi o ekonomskoj upravi i
promovišu povezanost unutar regiona i sa Evropskom unijom. Komisija takođe
pozdravlja zaključke Berlinskog samita održanog u avgustu, na kojem je pokazana
snažna politička podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Predviđeni su
dodatni godišnji samiti, a domaćin narednog će biti Austrija. ’Berlinski proces’ može
biti instrumentalan za podsticanje reformi i dogovaranje realnih prioriteta za ključne
investicije za međusobno povezivanje. On takođe može da deluje kao podstrek koji
može pomoći da se reše zaostala bilateralna pitanja. Komisija je spremna da podrži
propratne aktivnosti ove inicijative.
17.
2014. godine je objavljen novi Instrument pretpristupne pomoći. EU će preko IPA II
pružiti 11,7 milijardi evra za podršku zemalja u procesu proširenja, kao i regionalnu i
prekograničnu saradnju. IPA II povećava težište na prioritete za pristupanje EU u
oblastima demokratije i vladavine prava, kao i konkurentnosti i rasta, IPA II takođe
uvodi sektorski pristup, podsticaje za postizanje rezultata, veću budžetsku podršku i
prioritizaciju projekata. Potreban je koordinirani pristup za najveće investicije duž
glavnih infrastrukturnih koridora. Koordinacija sa međunarodnim finansijskim
institucijama (MFI) je osnažena. Investicioni okvir za Zapadni Balkan će nastaviti da
podržava investicije koje povećavaju zapošljavanje i rast i promovišu povezivanje u
regionu.
20
II
18.
Crna Gora: Preduzeti su dodatni koraci u pristupnim pregovorima. Analitičko
ispitivanje pravnih tekovina EU (skrining) je završeno u maju 2014. godine. U decembru
su otvoreni pregovori o poglavlju 23 – Pravosuđe i elementarna prava, i poglavlju 24 –
Pravda, sloboda i bezbednost. Na osnovu akcionih planova koje je Crna Gora usvojila,
EU je ustanovila sveobuhvatni set od 84 privremenih merila za poglavlja 23 i 24. Ova
merila daju jasne smernice za buduće reforme. Otvoreni su pregovori u ukupno dvanaest
poglavlja, a privremeno zatvoreni za dva.
19.
Sprovođenje akcionih planova je počelo. Nakon usklađivanja relevantnog
zakonodavstva sa ustavnom reformom iz jula 2013. godine, jedan broj ključnih
službenika u sudstvu i tužilaštvu je izabran i postavljen. Nakon nekoliko pokušaja
skupština je najzad imenovala novog vrhovnog državnog tužioca u oktobru 2014.
godine. Efikasnost sudstva je povećana. Ojačan je zakonodavni okvir za zaštitu
elementarnih prava, uključujući i Zakon o zaštitniku građana.
20.
Primećena su međutim kašnjenja u nizu mera, naročito u zakonodavnim reformama,
konkretno u pogledu borbe protiv korupcije. Usvojene zakonodavne mere još uvek nisu
dale rezultate u praksi. Crna gora treba da brzo obezbedi usvajanje zakona o finansiranju
političkih partija. Potrebno je da se razvije verodostojna evidencija postignutih rezultata
o istragama, gonjenju i konačnim kaznenim presudama u slučajevima korupcije,
uključujući i korupciju na visokom nivou. Potrebno je da se obezbedi sistematsko
korišćenje instrumenata zaplene i oduzimanja imovine. Potrebno je da se ubrza rad na
istrazi slučajeva nasilja nad novinarima. Potrebno je da se postigne konstruktivan
politički dijalog i obnovi poverenje u izborni proces i u državne institucije. Jačanje
administrativnih kapaciteta za pitanja koja se odnose na evropske integracije biće od
suštinskog značaja da se održi zamajac na evropskom putu. Takođe je potrebna
depolitizacija javne službe i povećanje profesionalizma. Ekonomske reforme bi trebalo
da se sprovedu, naročito zbog rešavanja visoke nezaposlenosti, i potrebno je poboljšanje
poslovnog ambijenta. Hitno je potrebno održivo i rešenje kompatibilno sa SSP-om za
aluminijumski kombinat KAP.
21.
Snažna politička posvećenost je od suštinskog značaja za duboke i trajne političke
reforme neophodne za jačanje vladavine prava. Crna Gora je prva zemlja koja je otvorila
poglavlja 23 i 24 u okviru novog pristupa vladavini prava u pristupnim pregovorima.
Komisija podseća na postojanja klauzule ’opšte ravnoteže’ u okviru pregovora.
Napredak u ispunjavanju privremenih merila o vladavini prava i relevantnih nedostataka
utvrđenih iznad, dokazan opipljivim rezultatima, uticaće na sveukupni tempo pristupnih
pregovora, uključujući i agende o budućim IGC.
22.
Srbija: Pristupni pregovori između Srbije i EU su sada u toku. Odluka Evropskog saveta
da otvori pregovore doneta je usled napretka Srbije u reformama i njene kontinuirane
posvećenosti normalizaciji odnosa sa Kosovom. Prva međuvladina konferencija o
pregovorima održana je u januaru 2014. godine. Analitičko ispitivanje pravnih tekovina
EU (skrining) teče prema planu. Teške poplave koje su pogodile zemlju u maju imale su
značajan socijalno-ekonomski uticaj. EU je ponudila neposrednu i značajnu pomoć u
akcijama spašavanja i obnove i organizovala je donatorsku konferenciju u julu.
Međunarodna zajednica je obećala značajna sredstva za obnovu i rekonstrukciju.
23.
Srbija je ostvarila izvestan napredak u reformi javne uprave. Srbija je usvojila
sveobuhvatnu strategiju i ojačala je koordinaciju i planiranje. Što se tiče pravosuđa,
usvojeno je važno zakonodavstvo, kao i pravila za ocenjivanje rada sudija i tužilaca.
Važan broj predsednika sudova je postavljen za stalno. Postoji veliki politički podsticaj
21
za borbu protiv korupcije. Sprovedeno je nekoliko istraga u slučajevima istaknutih
ličnosti i uloženi su napori na poboljšanju koordinacije. Srbija aktivno učestvuje u
regionalnoj saradnji organa za primenu zakona.
24.
Međutim, potrebni su kontinuirani napori za obezbeđivanje da pravosuđe bude efektivno
i nezavisno. Ostaje da se usvoje ključni delovi zakonodavstva, kao što je zakon o
besplatnoj pravnoj pomoći, zakon o uzbunjivačima i zakon o sukobu interesa. Korupcija
je i dalje prisutna u mnogim oblastima. Srbija treba da razvije evidenciju postignutih
rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Potrebno je da se
elementarna prava poštuju u praksi, uključujući i zaštitu najranjivijih grupa. Postoje
određene zabrinutosti o pogoršanju uslova za puno upražnjavanje slobode izražavanja.
Potrebno je rešiti slabosti u javnoj upravi. Potrebno je bolje reagovanje na nalaze
nezavisnih regulatornih tela. Ekonomske reforme su takođe ključne za stvaranje rasta i
smanjenje visoke nezaposlenosti.
25.
Nova vlada, sa svojim jakim mandatom, treba da iskoristi priliku za snažno sprovođenje
reformi. Srbija pred sobom ima mnoge izazove. Srbija treba da aktivno neguje
uključivanje i transparentnost procesa pristupanja. Kako bi podržala reformski proces,
Srbija treba da popravi planiranje, koordinaciju i praćenje sprovođenja novog
zakonodavstva i politike. U skladu sa novim pristupom pitanjima vladavine prava,
utvrđena su uvodna merila u okviru poglavlja 23 i 24. Ona od Srbije zahtevaju
predstavljanje sveobuhvatnih akcionih planova. Kako bi se osigurala opšta ravnoteža u
pregovorima, biće potrebno postizanje napretka u ovim poglavljima paralelno sa
sveukupnim napretkom u pregovorima .
26.
Srbija treba da održi svoju posvećenost regionalnoj saradnji i aktivno i konstruktivno
angažovanje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, u kojem je postignut
značajan napredak. Srbija treba da nastavi sa obezbeđivanjem primene sporazuma
postignutih u dijalogu. Komisija podseća da, kao i u slučaju poglavlja o vladavini prava,
okvir pregovora zahteva postizanje napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom u
okviru poglavlja 35 paralelno sa sveukupnim napretkom u pregovorima. Ovo će
obezbediti solidan okvir za praćenje sprovođenja postignutih dogovora.
27.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija: Proces pristupanja Bivše
Jugoslovenske Republike Makedonije Evropskoj uniji je u zastoju. Nepostupanje Saveta
prema preporukama Komisije znači da pristupni pregovori još uvek nisu otvoreni.
Istovremeno, neizvršavanje u dovoljnoj meri ključnih pitanja od strane vlade nanelo je
štetu održivosti reformi, sa dokazima o nazadovanju u nekim oblastima.
28.
Ostvaren je izvestan dodatni napredak u pogledu reformi javne uprave, kao i u aktivnoj
regionalnoj i međunarodnoj policijskoj saradnji. Zemlja održava visok nivo
usklađenosti sa pravnim tekovinama u odnosu na njen položaj u procesu pristupanja.
Evropska agenda ostaje strateški prioritet zemlje.
29.
Međutim, javile su se ozbiljne zabrinutosti tokom prošle godine o sve većoj politizaciji
državnih institucija i vladinoj kontroli medija, uključujući i u kontekstu izbora, prema
izveštaju OSCE/ODIHR. Poverenje u državne institucije je postepeno počelo da opada.
Postoji sve veće zabrinutost zbog selektivne pravde. Situacija u pogledu slobode medija
nastavlja da se pogoršava. Nedavna politička kriza između vlasti i opozicionih partija
pokazala je da su partijski interesi iznad nacionalnih interesa. Odgovornost je vlade i
opozicije da osiguraju održavanje političke debate, pre svega u parlamentu, i da
doprinesu stvaranju uslova za odgovarajuće funkcionisanje parlamenta. Vlada treba da
osigura da opozicija ima mogućnost da u potpunosti iskoristi svoju funkciju
demokratske kontrole. Istovremeno, opozicija takođe treba da se angažuje
konstruktivno u demokratskim procesima. Tokom protekle godine nije održan nijedan
22
sastanak na visokom nivou u okviru pristupnog dijaloga. Što se tiče međuetničke
situacije, potrebno je da se izgradi veće poverenje između zajednica. Takođe je potrebno
da se završi revizija Ohridskog sporazuma, kao i sprovođenje njegovih preporuka.
30.
Od suštinskog su značaja odlučni koraci na rešavanju pitanja imena sa Grčkom. Neuspeh
strana u ovom sporu da postignu kompromis posle 19 godina pregovora pod okriljem
UN, ima direktan i nepovoljan uticaj na evropske aspiracije zemlje. Potrebne su odlučne
akcije, kao i aktivna podrška lidera EU. Komisija podseća na svoj stav da bi, kada bi
analitičko ispitivanje i diskusije Saveta o okviru pregovora bili u toku, mogao da se
postigne neophodan zamah koji bi podržao nalaženje obostrano prihvatljivog rešenja u
pregovorima o imenu, čak i pre otvaranja pregovaračkih poglavlja.
31.
Sveukupno, imajući u vidu kumulativni napredak koji je postigla zemlja, Komisija
smatra da su politički kriterijumi i dalje dovoljno ispunjeni i zadržava svoje preporuke
za otvaranje pristupnih pregovora, ali žali zbog nazadovanja primećenog prošle godine.
Komisija požuruje vlasti da preduzmu odlučne akcije na rešavanju zabrinutosti zbog sve
veće politizacije i rastućih nedostataka u pogledu nezavisnosti pravosuđa i slobode
izražavanja, kako bi zadržala svoje preporuke u narednim godinama. Komisija ostaje
posvećena pomaganju naporima zemlje, uključujući i preko inkluzivnog pristupnog
dijaloga na visokom nivou, u radu na reformama koje se odnose na EU kako bi se
ostvario pun potencijal odnosa.
32.
Albanija: Odluka Evropskog saveta od juna 2014. godine da se Albaniji dodeli status
kandidata priznanje je za sprovedene reformske korake. To je takođe podsticaj za
ubrzanje tempa reformi. Komisija je u novembru 2013. godine pokrenula dijalog na
visokom nivou sa Albanijom kako bi pomogla zemlji da održi fokus na svoj proces
evropskih integracija i pratila napredak u sprovođenju reformi u ključnim prioritetima
utvrđenim za otvaranje pristupnih pregovora. Albanija je u maju 2014. godine usvojila
mapu puta koja utvrđuje i definiše reforme koje planira u okviru ključnih prioriteta.
33.
Albanija je ostvarila napredak tokom prethodne godine. Preduzeti su dodatni koraci u
reformi pravosuđa. Vlada je pokazala političku volju da odlučno deluje u sprečavanju i
borbi protiv korupcije. Zakonodavni okvir je ojačan i popravljeni su koordinacija i
praćenje politike na centralnom nivou. Borba protiv organizovanog kriminala pokazuje
pozitivan trend u nizu oblasti, uz intenziviranje aktivnosti na primeni zakona, naročito u
pogledu zaplene narkotika i krivičnih dela koja se odnose na narkotike i trgovinu
ljudima. Preduzeti su izvesni koraci na poboljšanju zakonskog priznavanja prava
lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba i interseksualaca.
34.
Ipak, ostaju mnogi nedostaci, naročito u oblasti vladavine prava. Puno je posla pred
Albanijom. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je značajan izazov. Biće
potrebno da Albanija uloži značajne i čvrste napore na rešavanju sprovođenja ključnih
prioriteta utvrđenih prilikom otvaranju pristupnih pregovora. Albanija će morati da
reaguje odlučno kako bi: nastavila reformu javne uprave u cilju povećanja njene
profesionalnosti i depolitizacije; radila na sveobuhvatnoj reformi sudstva radi jačanja
njegove nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti preko inkluzivnog procesa i u tesnoj
konsultaciji sa Venecijanskom komisijom; intenzivirala svoje napore u borbi protiv
korupcije i preduzela odlučne korake u borbi protiv organizovanog kriminala, u cilju
uspostavljanja solidne evidencije rezultata u istragama, gonjenju i kaznenim presudama
u obe oblasti; i kako bi preduzela delotvorne mere na jačanju zaštite ljudskih prava,
uključujući i prava Roma, i politika za borbu protiv diskriminacije, kao i na primeni
svojinskih prava. Što se tiče slobode izražavanja i medija, vlada nije delovala prema
utvrđenim prioritetima. Sve zakonske funkcije u Upravi za audio-vizuelne medije
trebalo bi da se vrate, kao i da se garantuje njena nezavisnost u praksi. Albanija treba da
radi na ekonomskim reformama u cilju povećanja konkurentnosti i poboljšanja visoke
23
nezaposlenosti, kao i rešavanja visokog stepena neformalne ekonomije i poboljšanja
poslovnog ambijenta.
35.
Od ključnog je značaja da proces reformi prati konstruktivan i održiv politički dijalog
između vlade i opozicije. Odgovornost je vlade i opozicije da osiguraju održavanje
političke rasprave, pre svega u parlamentu, i da doprinesu stvaranju uslova za njegovo
odgovarajuće funkcionisanje. Vlada treba da osigura da opozicija ima mogućnost da u
potpunosti koristi svoju funkciju demokratske kontrole. Istovremeno, opozicija takođe
treba da se konstruktivno angažuje u demokratskim procesima. Konstruktivan i rad u
parlamentu zasnovan na kompromisu vitalan je za održivost reformi. Osnivanje
nacionalnog saveta za evropske integracije, koji će ujediniti sve aktere, dodatno će
pomoći povećanju uključivanja u proces reformi. To je takođe ključno za konsenzus u
pogledu relevantnih reformi u albanskom društvu.
36.
Bosna i Hercegovina: Evropske integracije zemlje su u zastoju. Nedostaje kolektivna
politička volja u delu političkih vođa za rešavanje reformi neophodnih za napredovanje
na evropskom putu. Ostvaren je veoma ograničen napredak u političkim i ekonomskim
pitanjima i ostvarivanju evropskih standarda. Teške poplave koje su pogodile zemlju u
maju imale su značajan socijalno-ekonomski uticaj. EU je ponudila neposrednu i
značajnu pomoć za akcije spašavanja i obnove i organizovala je donatorsku konferenciju
u julu. Međunarodna zajednica je obećala značajna sredstva za obnovu i rekonstrukciju.
37.
Veliki narodni početkom 2014. godine podvukli su krhkost socijalno-ekonomske
situacije. Komisija je pokrenula tri inicijative za usredsređivanje na reforme i pitanja
koja se direktno tiču građana. Komisija je proširila strukturirani dijalog o pravdi između
EU i Bosne i Hercegovine na dodatna pitanja vladavine prava, naročito na borbu protiv
korupcije. Ona je formirala radnu grupu između EU i Bosne i Hercegovine za
ubrzavanje sprovođenja projekata finansiranih od EU. Komisija se usredsredila na
jačanje ekonomske uprave. Ovo je obuhvatilo izradu ’Sporazuma o rastu i
zapošljavanju’ zajedno sa ključnim akterima, uključujući i međunarodne finansijske
institucije. Sporazum će biti osnova za neophodne ekonomske reforme u narednim
mesecima. Sporazum će takođe biti osnova za nacionalni program ekonomskih reformi
koji Komisija očekuje da zemlja pripremi do kraja januara 2015. godine.
38.
Nedostatak bilo kakvih koordinacionih mehanizama za pitanja koja se odnose na EU
negativno utiče na saradnju zemlje sa EU. Nastavljene su političke tenzije u Savetu
ministara u vezi sa raspodelom nadležnosti u različitim nivoima vlade. Ovo je pogoršano
složenim institucionalnim aranžmanima u zemlji. Ovo je sprečilo održavanje tri od
poslednjih šest sastanaka pododbora u okviru Privremenog sporazuma. Bosna i
Hercegovina takođe odbija da prilagodi ovaj Sporazum kako bi se uzela u obzir
tradicionalna trgovina sa Hrvatskom pre njenog ulaska u EU. Komisija je preduzela
korake na suspenziji određenih trgovinskih pogodnosti Bosne i Hercegovine ukoliko se
proces prilagođavanja ne završi do kraja 2015. godine. Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP) potpisan 2008. godine i ratifikovan 2011. godine još uvek nije
stupio na snagu jer Bosna i Hercegovina još uvek nije ispunila uslove.
39.
Uključeni politički akteri nisu uspeli da se dogovore o nacionalnim strategijama
neophodnim za Instrument pretpristupne pomoći u sektorima kao što su energetika,
saobraćaj i životna sredina. Ovo je dovelo do značajnog smanjenja sredstava u ovim
oblastima i promene fokusa na pomoć koja direktno koristi građanima. Postizanje
neophodnih dogovora će otvoriti put Bosni i Hercegovini da u potpunosti iskoristi
dostupna sredstva.
40.
Uprkos intenzivnim naporima u posredovanju Komisije na rešavanju blokade, rešenje
Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci još uvek nije sprovedeno.
24
Rešenje se i dalje koristi kao instrument za uske političke i etničke interese, a njegovo
rešavanje se vezuje sa drugim pitanjima.
41.
Da bi Bosna i Hercegovina ostvarila napredak na evropskom putu važno je da svi nivou
vlasti budu brzo formirani nakon izbora i da se hitno preduzmu konkretni koraci na
reformi. Političko rukovodstvo duguje građanima Bosne i Hercegovine pružanje jasnog
smera zemlje. Potrebno je da se poboljšaju efikasnost i funkcionisanje političkih
institucija na svim nivoima vlasti. Ovo naročito važi za saradnju između različitih nivoa
vlasti. Ovo zahteva uspostavljanje funkcionalnog koordinacionog mehanizma za pitanja
koja se odnose na EU. Potrebno je poboljšanje javne uprave u svim oblastima.
42.
Kosovo: Završetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom i
njegovo otvaranje u julu prekretnica je na putu evropskih integracija Kosova. To će biti
prvi sveobuhvatni sporazum između EU i Kosova. SSP predviđa povećanje političkog
dijaloga, prisniju trgovinsku integraciju, uključujući i otvaranje tržišta EU za
industrijske i poljoprivredne proizvode Kosova, i nove oblike saradnje. Komisija sada
očekuje njegovo potpisivanje i zaključivanje. Nakon održavanja izbora u junu, došlo je
do izuzetno polarizovanog političkog ambijenta i Kosovo je došlo u situaciju političkog
ćorsokaka, što je dovelo do odlaganja nekih ključnih reformi.
43.
Kosovo je ostvarilo napredak u dijalogu o viznoj liberalizaciji. Dobra saradnja sa
misijom vladavine prava EU, EULEX-om, je nastavljena. Kosovske vlasti su preuzele
značajne političke obaveze za obnavljanje mandata misije uz istovremeno preuzimanje
više odgovornosti, i usaglasile su se sa osnivanjem specijalnog suda koji će se baviti
predmetima koji proizilaze iz istraga Specijalne istražne grupe. Kako bi se završio ovaj
proces, Kosovo treba da usvoji neophodne promene zakonodavstva, uključujući i ustava.
Kosovo treba da sarađuje sa predviđenim sudom, kao i da radi na suočavanju s
prošlošću.
44.
Kosovo se suočava sa brojnim izazovima. Vladavina prava na Kosovu, uključujući i
sudsku nezavisnost, i ograničeni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i
korupcije ostaju najveće zabrinutosti. Potrebno je da se učini više na rešavanju
nedostataka utvrđenih u dijalogu o vizama, uključujući i ublažavanje bezbednosnih i
rizika od migracije u slučaju liberalizacije viza. Potreba za strukturnim ekonomskim
reformama za rešavanje visoke nezaposlenosti postaje hitna. Potrebno je da se
prioritetno sprovedu važne reforme, kao što su izborne reforme i reforme javne uprave, i
reši pitanje zaštite manjina.
45.
Kosovo treba da radi aktivno na rasporedu evropskih reformi i prioritetima naglašenim u
studiji izvodljivosti iz 2012. godine i najnovijim izveštajima o napretku. Kosovo se u
okviru SSP obavezalo na sprovođenje sveobuhvatne reforme i usklađivanje
zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i u sektorima kao što su
vladavina prava, javna uprava, ekonomija, konkurencija i trgovina. Kosovo treba da se
usredsredi na pripremu glatkog sprovođenja SSP-a, uključujući i neophodne strukture.
Komisija je spremna da pomogne Kosovu prilikom prelaska na ovu važnu novu fazu u
svojim odnosima sa EU i da pojača svoj dijalog sa Nacionalnim savetom za evropske
integracije.
46.
Evropski napredak Kosova je moguć zahvaljujući napretku koji je Kosovo ostvarilo u
reformama i kontinuiranoj posvećenosti normalizaciji odnosa sa Srbijom, gde je
primetan značajan napredak. U tom pogledu, nova vlada Kosovo će morati da održi
posvećenost regionalnoj saradnji i aktivno i konstruktivno angažovanje u procesu
normalizacije odnosa sa Srbijom. Kosovo treba da nastavi sprovođenje sporazuma
postignutih u dijalogu.
47.
Situacija na severu Kosova ostaje napeta. Svi akteri bi trebalo da sarađuju sa
25
EULEX-om, i da se suzdrže od preduzimanja unilateralnih koraka. EULEX treba da
dobije punu podršku za sprovođenje svog mandata na severu Kosova. Potrebno je da se
preduzmu dodatni koraci kako bi se omogućilo da četiri opštine na severu funkcionišu u
okviru zakonskog okvira Kosova.
48.
Turska: Turska je kandidat i strateški partner Evropske unije. Njena dinamična
ekonomija daje vredan doprinos prosperitetu evropskog kontinenta. Veoma ozbiljna
događanja u regionu, naročito u Siriji i Iraku, čine saradnju na pitanjima spoljne politike
još važnijom. Strateška pozicija Turske takođe podvlači značaj dalje saradnje u
oblastima politike za migraciju i energetsku bezbednost. Vrednost ove saradnje je još
jasnija u svetlu značajnih izazova izazvanih nedavnim dešavanjem u našem
zajedničkom susedstvu, uključujući i krizu u Ukrajini.
49.
Aktivni i kredibilni pristupni pregovori pružaju najbolji okvir za ispitivanje punog
potencijala odnosa EU i Turske. Imajući u vidu da njegov delokrug i dubinu nemaju
premca, procesa pristupanja, koji nijedna alternativa ne može da zameni, promoviše
reforme koje se odnose na EU i pruža važnu osnovu za intenziviranje dijaloga o spoljnoj
politici i bezbednosnim pitanjima, kao i za jačanje ekonomske konkurentnosti i
trgovinskih prilika. On takođe pomaže povećanju saradnje u oblasti energetike i pravde i
unutrašnjih poslova, uključujući i viznu/migracionu politiku/readmisiju. Potrebno je da
se obnovi napredak u pristupnim pregovorima, poštujući posvećenost EU i ustanovljene
uslove. EU treba da ostane važno utočište za ekonomske i političke reforme Turske. U
tom pogledu, u interesu je i Turske i EU da uvodna merila za poglavlje 23: Pravosuđe i
elementarna prava, i 24: Pravda, sloboda i bezbednost, budu definisana što je pre
moguće kako bi došlo do otvaranja pregovora u okviru ova dva poglavlja. Turska može
ubrzati tempo pregovora ostvarivanjem napretka u ispunjavanju merila, ispunjavanjem
zahteva okvira pregovora i poštovanjem ugovornih obaveza prema EU. Ovo bi moglo da
pruži značajan napredak u procesu pregovora. U međuvremenu, saradnja između EU i
Turske bi trebalo da se razvije u svim ključnim oblastima, naročito onim utvrđenim u
pozitivnoj agendi.
50.
Turska ima veoma važnu regionalnu ulogu i aktivno je angažovana u širem susedstvu. S
tim u vezi, potreban je dalji razvoj dijaloga i saradnje u pitanjima spoljne politike od
zajedničkog interesa. Turska nastavlja učešće u misijama i operacijama CSDP-a, i
pohvaljuje se njena nedavna ponuda da učestvuje u misijama EUFOR CAR i EUBAM
Libija. Uloga Turske po pitanju Sirije je ključna, naročito u pogledu veoma važne
humanitarne pomoći pružene Sirijcima koji su pobegli preko granice zbog nasilja.
Evropska unija se obavezala da nastavi podršku vladama i zajednicama u Sirijskom
okruženju kako bi mogli a se delotvorno bave sve većim brojem izbeglica i jačanjem
njihove otpornosti. Turska je jasno stavila do znanja da je spremna da igra aktivnu ulogu
u koaliciji protiv ISIL-a. Politički dijalog bi trebalo da se razvije bliža saradnja protiv
ISIL-a i mreža za njeno finansiranje. Aktivan dijalog između EU i Turske u borbi protiv
terorizma je dobro došao i trebalo bi da se dalje osnažim naročito u pogledu ’stranih
boraca’. Ova saradnja će biti dodatno poboljšana usvajanjem dopunskog zakonodavstva
za borbu protiv terorizma od strane Turske. EU nastavlja da podstiče Tursku da razvije
svoju spoljnu politiku kao dopunu i u koordinaciji sa EU, kao i da se progresivno
usaglašava sa politikama i stavovima EU.
51.
Nastavljeno je sprovođenje reformi usvojenih prethodnih godina, naročito mera
objavljenih u septembru 2013. godine u okviru paketa za demokratizaciju. Ustavni sud
je doneo niz važnih odluka koje su pokazale otpor ustavnom sistemu zemlje. Sporazum
o readmisiji između EU i Turske potpisan je u decembru 2013. godine, paralelno sa
pokretanjem dijaloga o viznoj liberalizaciji, i stupio je na snagu 1. oktobra 2014. godine,
stvarajući novi momenat u odnosima EU i Turske. Obnovljeni su napori za mirno
26
rešavanje kurdskog pitanja, naročito usvajanjem zakonodavstva koje ima za cilj
’uvođenje snažnije zakonske osnove u proces rešavanja kurdskog pitanja’. Ovaj proces
je istorijski važan za Tursku i trebalo bi da se odvija u dobroj veri obeju strana.
52.
Reakcija vlade nakon navoda o korupciji u decembru 2013. godine pokrenula je ozbiljnu
zabrinutost vezano za nezavisnost sudstva i odvajanje ovlašćenja. Veliki broj ostavki i
smena policajaca, sudija i tužilaca, uprkos tvrdnjama vlade da nisu povezani sa slučajem
korupcije, uticalo je na efektivno funkcionisanje relevantnih institucija, i pokrenulo
pitanja u vezi sa načinom iskorišćavanje procedura za njihovu formalizaciju. Od ključne
je važnosti da se istrage navoda o korupciji pravilno sprovedu uz punu transparentnost i
da se osiguraju operativne sposobnosti pravosuđa i policije. Pokušaji zabrane društvenih
medija, kasnije odbačeni od strane Ustavnog suda, i pritisci na štampu koji su doveli do
široko rasprostranjene samocenzure, pokazuju restriktivan pristup slobodi izražavanja.
Pristup preduzet u oblasti slobode okupljanja ostaje restriktivan. Potrebno je da se tursko
zakonodavstvo o pravu na okupljanje i o intervenciji organa reda, kao i njegova primena,
usaglase sa evropskim standardima.
53.
U tom kontekstu prioriteti za Tursku su unapređenje dijaloga širom političkog spektra i
sa širim društvom, jačanje napora za reformu vladavine prava i posvećivanje posebne
pažnje poštovanju elementarnih prava u zakonu i praksi. Otvaranje pregovora o
poglavljima 23 i 24 pružiće Turskoj sveobuhvatnu mapu puta za reforme u ovoj
suštinskoj oblasti. Turska se poziva da se sistematičnije angažuje sa Komisijom i ostalim
relevantnim telima kao što su Savet Evrope, uključujući i Venecijansku komisiju. U
suštini je potrebno posvetiti više pažnje na delotvornu primenu postojećeg
zakonodavstva. Ministarstvo za evropske poslove ima ključnu ulogu u obezbeđivanju
koordinacije i kompatibilnosti novog zakonodavstva sa zakonima EU. Komisija očekuje
konkretne da Turska nastavi rad u pogledu nedavno usvojene EU strategije, koja ima za
cilj osnaživanje procesa pristupanja Turske.
54.
Pozitivna agenda, objavljena 2012. godine, nastavlja da podržava i dopunjuje pristupne
pregovore sa Turskom preko povećane saradnje u nizu oblasti od zajedničkog interesa.
Više kontakata na visokom nivou, između Turske, EU i država članica, dalje bi ojačalo
ovu saradnju. Izazovi u oblasti pravde i unutrašnjih poslova, naročito u polju migracije,
trebalo bi da se reše povećanim zajedničkim naporima. EU očekuje punu i efektivnu
primenu obaveza Turske u okviru sporazuma o readmisiji prema svim državama
članicama.
55.
Sa svojom velikom dinamičnom ekonomijom, Turska je takođe važan trgovinski partner
EU i vredna komponenta konkurentnosti EU preko Carinske unije. Sada je vreme za rad
na oslobađanju punog potencijala Carinske unije. EU treba da se angažuje as Turskom
na širenju i modernizaciji uzajamnih trgovinskih odnosa za dobrobit obeju strana.
Potrebno je da se radi na rešavanju niza pitanja koja se odnose na funkcionisanje
Carinske unije, na osnovu evaluacije završene 2014. godine. Dalje jačanje energetske
saradnje EU i Turske i napredak u pristupni pregovorima olakšaće međusobno
povezivanje i integraciju energetskih tržišta. Ekonomska saradnja će u velikoj meti biti
povećana otvaranjem pregovora u Poglavlju 5 (Javne nabavke), Poglavlju 8
(Konkurencija) i Poglavlju 19 (Zapošljavanje i socijalna politika), čim Turska ispuni
neophodne uslove.
56.
Komisija naglašava sva suverena prava država članica EU, koja uključuju, između
ostalog, pravo zaključivanje bilateralnih sporazuma i istraživanje i eksploataciju svojih
prirodnih resursa u skladu sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim pravom,
uključujući i Konvenciju UN o pravu mora. U skladu sa ponovljenim stavom Saveta i
Komisije iz prethodnih godina, sada je hitno potrebno da Turska ispuni svoju obavezu za
puno sprovođenje Dopunskog protokola i da postigne napredak u normalizaciji odnosa
27
sa Republikom Kiprom. Ovo bi moglo da obezbedi novi momenat u procesu pristupanja,
omogućavajući da se postigne konkretan napredak u osam poglavlja obuhvaćenih
zaključcima Saveta iz decembra 2006. godine. Komisija takođe poziva izbegavanje bilo
kakvih pratnji, izvora sukoba ili akcije koje bi mogle da štete dobrosusedskim odnosima
i mirnom rešavanju sporova. Komisija pozdravlja podršku Turske u obnavljanju
pregovora na Kipru. Sada je važno da ovu podršku isprate konstruktivne izjave i
konkretne akcije.
57.
Što se tiče kiparskog pitanja, Komisija pozdravlja obnovu punih pregovora o rešavanju
statusa između lidera grčkog dela Kipra i turskog dela Kipra pod okriljem UN i
imenovanje g. Espena Barta Ejdea kao specijalnog savetnika Generalnog sekretara UN
za Kipar. Komisija očekuje da obe strane uskoro započnu značajne strukturirane
pregovore koji će otvoriti put za postizanje sporazuma o sveobuhvatnom rešenju
kiparskog pitanja za dobrobit svih. Komisija pozdravlja korake koji doprinose pozitivnoj
klimi između zajednica i koriste Kipranima u svakodnevnom životu i pozdravlja
inicijative civilnog društva u ovom pogledu. EU je izrazila spremnost da se usaglasi sa
uslovima rešenja u skladu sa principima na kojima počiva Unija. Potrebno je
izbegavanje izjava koje ne pogoduju stvaranju pozitivne atmosfere u kontekstu tekućih
pregovora za postizanje rešenja.
58.
Island: nakon odluke vlade Islanda, pristupni pregovori su obustavljeni od maja 2013.
godine. Imajući u vidu stav vlade, Komisija je nastavila sa prekidima po fazama IPA
pretpristupne pomoći sa Islandom. Island ostaje važan partner EU preko učešća u
sporazumu o Evropskom ekonomskom području, članstva u Šengenskoj oblasti, kao i
saradnje na pitanjima Arktika.
28
ANEKS
Rezime nalaza izveštaja o napretku za Crnu Goru, Srbiju, Bivšu Jugoslovensku
Republiku Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Tursku
Crna Gora
Crna Gora nastavlja da u značajnoj meri ispunjava političke kriterijume. Vlada je ostala
usredsređena na evropske integracije. Strukture za pristupne pregovore su dodatno ojačane.
Usvajanje akcionog plana 2014-2015 za sprovođenje strategije za reformu javne uprave i
osnivanje nove specijalne grupe za reformu javne uprave u okviru Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP), trebalo bi da podrže napredak u ovoj oblasti. Potrebna je dalja
racionalizacija javne uprave, povećanje transparentnosti kako bi se ograničio delokrug korupcije
i obezbeđivanje jačanja administrativnih kapaciteta u oblasti evropskih integracija. Potrebni su
ozbiljni napori na rešavanju visokog nivoa politizacije javne službe i za obezbeđivanje
zapošljavanja i unapređenja na osnovu zasluga. Povećanje stručnosti i efikasnosti je važno da se
administracija opremi za suočavanje sa izazovima u pristupnim pregovorima i sprovođenju
pravnih tekovina. Što se tiče upravljanja javnim finansijama, potrebno je da se ojača kapacitet za
finansijska predviđanja i saglasnost sa evropskim standardima.
Navodi o nepravilnostima pokvarili su utisak o izborima održanim u jednom broju opština
početkom 2014. godine. Nadležni organi bi trebalo da istraže ove navode i krivično gone
počinioce ako je neophodno. Zbog polarizovane političke klime, proces formiranja novih
administracija u određenim opštinama nakon izbora bio je otežan. Novo izborno zakonodavstvo
je usvojeno u februaru i martu. Njime je ispunjeno nekoliko ranijih preporuka OSCE/ODIHR,
dok je neka pitanja potrebno rešiti u skladu sa evropskim standardima i najboljim praksama.
Usvajanje amandmana na zakon o finansiranju političkih partija obeležile su kontroverze, gde je
vodeća vladajuća stranka glasala protiv. Nakon rešenja ustavnog suda iz juna, veliki broj
amandmana na zakon o finansiranju političkih partija proglašen je neustavnim. Crna Gora mora
da brzo uskladi svoj zakonodavni okvir u ovoj oblasti sa evropskim standardima i naboljim
praksama, kao i da obezbedi dodatne rezultate u ispravnoj primeni zakona, uključujući i primenu
sankcija koje služe za odvraćanje kada je neophodno. Ostaje da se završi sudska provera
navodnih zloupotreba javnih sredstava za svrhe političkih partija i da se osigura politička
odgovornost.
U oblasti reforme pravosuđa u toku je sprovođenje mera u skladu sa vremenskim okvirima
predviđenim u akcionom planu. Nakon usklađivanja relevantnog zakonodavstva sa ustavnim
reformama iz jula 2013. godine, izabran je i jedan broj sudija i tužilaca. Nakon nekoliko
pokušaja, skupština je konačno imenovala novog vrhovnog državnog tužioca u oktobru 2014.
godine. Reforme kojima se uvodi jedinstven sistem zapošljavanja sudija i tužilaca širom zemlje,
objektivan sistem unapređenja zasnovan na zaslugama, kao i poboljšani disciplinski sistem
trebalo bi da se završe. Iako se efikasnost sudova popravila, potrebno je nastaviti sa naporima na
daljem povećanju efikasnosti pravosuđa.
Uticaj anti-korupcijskih mera je dosad bio ograničen. Pre početka funkcionisanja nove agencije
za borbu protiv korupcije potrebno je osnažiti postojeće institucije u oblasti prevencije korupcije
kako bi preduzele aktivniji pristup. Potrebno je da se razvije evidencija rezultata o istragama,
gonjenjima i konačnim kaznenim presudama u slučajevima korupcije, uključujući i korupciju na
visokom nivou. Potrebno je da se osigura sistematsko korišćenje instrumenata zaplene i
oduzimanja imovine. Iako je nastavljeno sa ostvarivanjem rezultata u oblasti borbe protiv
trgovine narkoticima i otvoreni su novi slučajevi u pogledu šverca imigranata, ostaju
29
poteškoće u rešavanju ostalih oblika organizovanog kriminala, uključujući i trgovinu ljudima,
sajberkriminal i borbu protiv pranja novca. Broj konačnih kaznenih presuda, za korupciju i
organizovani kriminal, je ograničen, a predmeti se često vraćaju na ponovno suđenje zbog
povrede procedura. Suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije ključno je za suzbijanje
infiltriranja kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem.
Zakonski i institucionalni okvir za poštovanje ljudskih prava je uspostavljen i ključni elementi
međunarodnih zakona o ljudskim pravima ugrađeni su u pravni sistem. Kapacitet institucija
zaduženih za zaštitu i primenu ljudskih prava zahteva jačanje, uključujući i pravosuđa i policije.
Ranjive grupe, na primer Romi i osobe sa invaliditetom, najčešće su pogođene zbog slabosti u
ovoj oblasti.
Ostaju ozbiljne zabrinutosti u pogledu slobode izražavanja, koja je podrivena slučajevima nasilja
nad novinarima i napada na imovinu medija. Stari i nedavni primeri pretnji i nasilja nad
novinarima ostaju da se temeljno istraže i krivično gone, da se identifikuju ne samo direktni
izvršioci, već i oni koji stoje iza napada. Stariji slučajevi bi posebno trebalo da se hitno reše kako
bi se izbeglo njihovo zastarevanje. Komisija za praćenje aktivnosti nadležnih organa za istragu
starih i nedavnih slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima formirana je u decembru. Vlasti bi
trebalo da sprovedu preporuke komisije u potpunosti. Vlada treba da nastavi javno promovisanje
i podršku slobode medija, izbegavajući bilo kakve izjave koje bi mogle da se protumače kao
zastrašivanje. Regulatorna tela zadužena za održavanje i unapređenje profesionalnih i etičkih
standarda su slaba.
Crnogorske vlasti bi trebalo da preduzmu dodatne korake na jačanju zaštite prava lezbijki,
homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba i interseksualaca (LGBTI). Prva parada
ponosa u Podgorici održana je oktobra 2013. godine, uz adekvatnu podršku vlasti. Međutim,
nastavljeni su napadi na LGBTI osobe i kaznene mere u vezi sa napadima su malobrojne.
Neprijateljstvo prema LGBTI osobama ostaje široko rasprostranjeno u društvu.
Ostvaren je izvestan napredak u vezi sa situacijom Roma, naročito u pogledu pohađanja škole;
ipak, stope napuštanja škole i slab udeo romskih devojčica u ukupnoj populaciji romskih đaka,
uzrok su zabrinutosti. Potrebno je da se reši pitanje diskriminacije Roma i njihove nedovoljne
politička zastupljenosti.
Crna Gora nastavlja da održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu
proširenja i državama članicama u njenom susedstvu i aktivno je uključena u razvoj regionalne
saradnje. Zaključen je sporazum o granici sa Bosnom i Hercegovinom.
Crna Gora i dalje zadržava sporazum o diplomatskom imunitetu sa Sjedinjenim Državama
potpisan 2007. godine, koji predviđa izuzeće od jurisdikcije Međunarodnog krivičnog suda.
Crna Gora treba da uskladi svoju poziciju sa pozicijom Evropske unije u okviru pristupnih
pregovora.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Crna Gora je preduzela dodatne korake na uspostavljanju
funkcionalne tržišne ekonomije. Zemlja bi trebalo da bude u stanju da se suoči sa pritiscima
konkurencije i tržišnim snagama u Uniji na srednji rok, pod uslovom da nastavi da rešava
trenutne slabosti preko odgovarajućih strukturnih reformi.
Ekonomija se oporavila 2013. godine od duple recesije, ali je oporavak slab zbog nedovoljne
domaće tražnje, uske proizvodne baze i visoke zavisnosti od spoljnog okruženja. Trenutni deficit
tekućeg računa je donekle sužen, ali spoljni disbalans ostaje visok. Značajni i uporni deficiti
budžeta naglašavaju potrebu za merama fiskalne konsolidacije kako bi se obezbedilo smanjenje
javnog duga. Uprkos marginalnim poboljšanjima, uslovi tržišta rada ostaju nesigurni usled
veoma visokih stopa nezaposlenosti, naročito mladih i dugoročno nezaposlenih.
30
Crna Gora treba da poveća mobilnost radnika i ojača delotvornost politika aktivnog tržišta rada,
kao i kvalitet obrazovanja, uključujući i stručno obrazovanje i usavršavanje. Za podršku razvoja
privatnog sektora potrebno je da se preduzmu mere na daljem pojednostavljenju regulatornog i
pravnog ambijenta, uključujući i osnaživanje primene ugovora, smanjenje administrativnih
troškova i prepreka, i olakšanje procedura za privatizaciju. Nerešena situacija oko
aluminijumskog kombinata KAP poziva na iznalaženje održivog rešenja, koje će biti
sprovedeno u skladu sa pravilima SSP-a, kako bi se izbegao novi krug nepredviđenih obaveza.
Što se tiče sposobnosti za preuzimanje obaveza iz članstva, Crna Gora je u različitim
stepenima usklađenosti. Kao rezultat procesa analitičke provere, Komisija je ocenila da je Crna
Gora dovoljno napredovala u dvadeset poglavlja da bi pregovori o tim poglavljima mogli da se
otvore bez utvrđivanja uvodnih merila. Deset od ovih poglavlja je već otvoreno, sa utvrđenim
privremenim ili zaključnim merilima i dva su privremeno zatvorena. Pored poglavlja o vladavini
prava, utvrđena su uvodna merila u jedanaest poglavlja6. Ispunjavanje uvodnih merila, kao i
privremenih merila utvrđenih za poglavlja o vladavini prava, i zaključnih merila, utvrđenih za
osam drugih poglavlja 7, trebalo bi da usmerava Crnu goru na putu evropskih integracija.
Sveukupno, Crna Gora je napredovala u usklađivanju sa nekim poglavljima pravnih tekovina,
uključujući i pravo na intelektualnu svojinu, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu,
zdravstvenu i zaštitu potrošača, i spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Crna Gora je
generalno usklađena i sprovela je restriktivne mere uvedene odlukama Saveta, uključujući i
restriktivne mere EU u kontekstu nezakonitog pripajanja Krima od strane Rusije i dešavanja u
istočnoj Ukrajini.
Usklađivanje sa pravnim tekovinama i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaju
značajan izazov za Crnu Goru. Crnogorska administracija će morati da se usredsredi na rad na
preostalim uvodnim merilima. Poseban prioritet treba da se dodeli obezbeđivanju saglasnosti sa
pravilima SSP o državnoj pomoći u slučaju KAP-a. Potrebno je da se administrativni kapaciteti u
oblastima životne sredine i klimatskih promena ojačaju kako na lokalnom, tako i na centralnom
nivou, kako bi se osigurala usklađenost i sprovođenje pravnih tekovina o životnoj sredini i klimi.
Srbija
Srbija nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume. Prevremeni parlamentarni
izbori u martu potvrdili su težnju zemlje za evropskim integracijama. Pristupanje EU ostaje
glavni cilj nove vlade. Vlada može računati na dosad nezabeleženu dvotrećinsku većinu u
parlamentu za sprovođenje najprioritetnijih reformi, potrebnih da zemlja napreduje na
evropskom putu. Srpska vlada je postavila veoma ambiciozne ekonomske ciljeve u tom pogledu.
Ustavne reforme na početku rada novog zakonodavnog tela predstavljaće odlučan napredak u
pristupnim pregovorima. Potrebno je da se posveti pažnja daljem poboljšanju uključivanja i
transparentnosti reformskih procesa. Hitan skupštinski postupak bi trebalo da se ograniči na
slučajeve kada je to stvarno neophodno. Uloga nezavisnih regulatornih tela bi trebalo da se
kontinuirano prepoznaje i uz adekvatnu reakciju na njihove preporuke. Nacionalna konvencija o
evropskoj integraciji je ustanovljena u junu kao platforma za saradnju sa civilnim društvom u
procesu pristupnih pregovora, koja bi trebalo da materijalizuje povećane konsultacije sa
6
7
Slobodno kretanje robe; pravo na osnivanje i sloboda pružanja usluga (Crna Gora je ispunila uvodna
merila za ovo poglavlje i, kao rezultat toga, pozvana je da podnese svoj pregovarački stav); politika
konkurencije; poljoprivreda i ruralni razvoj; bezbednost hrane, fitosanitarna i veterinarska politika;
ribarstvo; energetika; ekonomska i monetarna politika; socijalna politika i zapošljavanje; regionalna
politika i koordinacija strukturnih instrumenata; životna sredina i klimatske promene.
Slobodno kretanje kapitala; javne nabavke; zakon o privrednim društvima; pravo intelektualne svojine;
informaciono društvo i mediji; preduzeća i industrijska politika; spoljna, bezbednosna i odbrambena
politika; finansijska kontrola.
31
civilnim društvom tokom celog procesa, naročito u pogledu ekonomskih i socijalnih izazova za
građane Srbije.
Srbija napreduje u reformi svoje javne uprave. Usvojila je sveobuhvatnu strategiju i ojačala je
koordinaciju i planiranje javne politike, formiranjem novog Sekretarijata za javnu politiku. Još
uvek je međutim potreban zdrav i sveobuhvatni program, potpomognut odgovarajućim
instrumentima analize i upravljanja učinkom.
Preduzeti su prvi koraci na sprovođenju nacionalnih strategija za reformu pravosuđa i borbu
protiv korupcije usvojenih prošle godine. Srbija je pripremila spisak značajnih izazova sa kojima
se njeno pravosuđe suočava. Sprovedene su intenzivne zakonodavne aktivnosti. Propisi za
evaluaciju rada sudija i tužilaca su usvojeni. Značajan broj predsednika sudova je imenovan za
stalno. Počela je sa radom prva generacija javnih beležnika. Ipak je potrebno usvajanje ključnih
delova zakonodavstva, kao što je zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Još uvek nije sprovedena
procena nedavno usvojenih zakona. Potrebno je postizanje napretka kako bi se osiguralo
efektivno i nezavisno sudstvo. Zapošljavanje i imenovanje sudija za prekršaje se još uvek vrši
prema nejasnim kriterijumima. Generalizacija protivničkog sistema i izmena sudskih mreža još
uvek nisu dali primetne rezultate za efikasnost i kvalitet pravosuđa.
Postoji snažna politička volja za borbu protiv korupcije. Sprovedeno je nekoliko istraga
slučajeva na visokom nivou i uloženi su napori da se popravi koordinacija i institucionalno
vodstvo u ovoj oblasti. Međutim, korupcija ostaje ukorenjena u mnogim oblastima i još uvek
predstavlja ozbiljan problem. Odnos kaznenih presuda prema podignutim optužnicama je nizak.
Potrebno je uspostaviti mehanizme zaštite uzbunjivača. Još uvek postoji potreba da se izgrade
delotvorni mehanizmi zaštite i suzbijanja. Uloga Agencije i Saveta za borbu protiv korupcije
trebalo bi da se podrži na najvišem nivou, kao i da se na odgovarajući način uzmu u obzir njihove
preporuke. Potrebno je da se nađu delotvorne alternative prekomernom pribegavanju
inkriminacija u okviru krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u privatnom sektoru.
Srbija je aktivno učestvovala u regionalnoj saradnji organa za primenu zakona, koja je dala
konkretne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i dovela do hapšenja istaknutih
ličnosti u vezi sa organizovanim kriminalnim grupama. Potrebna je strateška procena pretnje
koju nosi organizovani kriminal, u cilju izrade strateškog plana i analize, kao i kasnijih
odgovarajućih reakcija u pogledu primene zakona, uključujući i preko koncepta policijskog
delovanja vođenog obaveštajnim podacima. Potrebno je da se ostvari verodostojna evidencija
rezultata o istragama, gonjenju i kaznenim presudama u slučajevima korupcije i organizovanog
kriminala, uključujući i slučajeve na visokom nivou. Borba protiv organizovanog kriminala i
korupcije je suštinska za sprečavanje infiltriranja kriminala u politički, pravni i ekonomski
sistem.
Ključna prekretnica u narednim mesecima za Srbiju biće usvajanje kredibilnih i sveobuhvatnih
akcionih planova za poglavlja 23 i 24, u skladu sa novim pristupom.
Zakonski okvir za zaštitu manjina je u velikoj meri uspostavljen ali je potrebno da se osigura
njegova dosledna primena širom zemlje, naročito u oblastima obrazovanja, upotrebe jezika i
pristupa medijima i verskim službama na jezicima manjina. Pozitivne mere preduzete da se
poboljša situacija Roma je potrebno pojačati, naročito u pogledu obrazovanja, stanovanja i
zapošljavanja. Potrebni su dalji održivi napori na poboljšanju situacije izbeglih i raseljenih lica.
Parada ponosa, koja je održana u Beogradu 28. septembra bez većih incidenata, sveukupno je
važna prekretnica ka efektivnom upražnjavanju ljudskih prava i konkretno prava lezbijki,
homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba i interseksualaca (LGBTI). Srbija je preduzela
važan korak u primeni medijske strategije iz 2011. godine usvajanjem paketa zakona o medijima
u avgustu, osmišljenih za povećanje transparentnosti u vlasničkoj strukturi i finansiranju medija
i usklađivanje zakonodavstva i praksi sa okvirom Evropske unije. Međutim, postoje zabrinutosti
u vezi sa pogoršanjem uslova za puno upražnjavanje slobode izražavanja. Vlasti imaju ključnu
32
odgovornost za aktivan doprinos neometanom upražnjavanju slobode izražavanja,uključujući i
preko pokazivanja podrške nezavisnim telima, zaštitnicima ljudskih prava i nezavisnim
novinarima. Unapređenje svih elementarnih prava i sprovođenje strategije za borbu protiv
diskriminacije zahtevaće još posvećeniji i aktivniji pristup.
Srbija je nastavila da konstruktivno pristupa regionalnoj saradnji i ostvarila je značajna
poboljšanja u odnosima sa susedima.
Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija je nastavila angažovanje u dijalogu i
sveukupno je posvećena sprovođenju Prvog sporazuma iz aprila 2013. godine o principima za
normalizaciju odnosa i drugih sporazuma postignutih u dijalogu. Ovo je dovelo do niza
nepovratnih promena na terenu, uz održavanje opštinskih i parlamentarnih izbora po prvi put na
celom Kosovu i značajnim napredovanjem u raspuštanju srpskih policijskih i sudskih struktura.
Usvojeno je stalno rešenje za uključivanje Kosova u rad Procesa saradnje u centralnoj Evropi
(SEECP). Iako od održavanja prevremenih izbora na Kosovu nisu održani sastanci na visokom
nivou, nastavljen je rad na tehničkom nivou, što je dovelo do napretka u oblasti naplate carinskih
dažbina, integrisanog upravljana granicama, energetike i telekomunikacija.
Međutim, napredak u sprovođenju dijaloga je generalno usporen. Prevremeni opšti izbori su
održani i u Srbiji i na Kosovu. Važno je da se obnovi dijalog na visokom nivou. Takođe je
suštinski bitno da obe strane nastave da se u potpunosti angažuju u sprovođenju preostalih
dogovora u dobroj veri. Dalji napredak će postepeno voditi do sveobuhvatne normalizacije
odnosa između Srbije i Kosova, u vidu pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih
pregovora Srbije, sa izgledima da i Srbija i Kosovo u potpunosti koriste svoja prava i ispune
svoje obaveze.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Srbija je ostvarila ograničen napredak u uspostavljanju
funkcionalne tržišne ekonomije. Potrebno je da se sprovede niz strukturnih reformi kako bi
mogla na srednji rok da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije.
Privreda je stala u prvoj polovini godine, takođe i zbog velikih poplava. Vlada je ozbiljno
započela svoj ambiciozni program ekonomskih i strukturnih reformi usvajanjem prvog seta
važnih zakona o radu, privatizaciji i stečaju. Uprkos nizu novih mera, fiskalni disbalans ostaje
veoma visok i vladin dug nastavlja da se povećava. Međutim, rast izvoza je doprineo sužavanju
spoljnih disbalansa. Inflacija je dostigla istorijski nizak nivo, u okviru ciljane granica koje je
odredila centralna banka. Nezaposlenost je ostala na veoma visokom nivou.
Potrebni su značajni napori za smanjenje vladine potrošnje i sprovođenje strukturnih reformi,
kako bi se povratila fiskalna stabilnost i na kraju podržao rast. Smanjenje velikog državnog
uticaja na privredu zahteva rešavanje pitanja neefikasnosti u velikom javnom sektoru,
unapređenje privatizacije u skladu sa rasporedom, modernizaciju državne pomoći i poboljšanje
korporativne uprave u javnim preduzećima. Potrebno je da se poboljša naplata poreza, takođe i
suzbijanjem velike neformalne ekonomije. Poslovni sektor se suočava sa problemom prevelike
birokratije, slabog stupanja i istupanja sa tržišta, mnogim preprekama za ulaganja, kao što je slab
zakonski sistem i slaba primena ugovora. Visok udeo neizvršivih zajmova treba da se delotvorno
reši kako bi se popravilo bankarsko pozajmljivanje. Poboljšanje fizičke infrastrukture, naročito
nakon šteta izazvanih poplavama, zahteva stalne napore i stvaranje dodatnog fiskalnog prostora.
Obrazovni sistem treba da bude efikasniji u svetlu smanjenog broja đaka i nepoklapanja
kvalifikacija sa potrebama tržišta rada.
Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze iz članstva, Srbija je nastavila da usklađuje svoje
zakonodavstvo sa zahtevima zakonodavstva EU u mnogim oblastima. Srbija je nastavila da
glatko ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Dobar
napredak može da se prijavi u informacionom društvu i medijima usvajanjem paketa od tri
zakona kojima se sprovodi medijska strategija iz 2011. godine, čime je zakonski okvir Srbije
dodatno usklađen sa pravnim tekovinama. Zakonodavstvo o železničkom, vazdušnom i
33
drumskom saobraćaju je takođe dodatno usklađeno. Objavljivanje rezultata popisa stanovništva
i poljoprivrede je nastavljeno. Nova strategija za reformu javne uprave iz 2011. godine obuhvata
kao prioritet reformu unutrašnje kontrole javnih finansija.
U oblasti spoljne i bezbednosne politike, usklađivanje Srbije sa deklaracijama EU i odlukama
Saveta trebalo bi da se popravi, kako bi Srbija ispunila zahteve iz okvira pregovora za
progresivno usklađivanje svojih politika i odluka u ovoj oblasti sa onima usvojenim od strane
Evropske unije i njenih država članica u periodu do pristupanja. Srbija treba da hitno razradi i
sprovede pouzdane i čvrste mehanizme praćenja i nadzora usklađivanja sa pravnim tekovinama
tokom celog procesa. Takođe su potrebni značajni napori, ne samo za povećanje i punu primenu
sveukupnog zakonskog okvira, već i, još važnije, podršku ovih reformi odgovarajućim
finansijskim i ljudskim resursima. Takođe postoji nedostatak institucionalne koordinacije i
vodstva u nekim ključnim oblastima pravnih tekovina i potreba da se očuva nezavisnost
regulatornih tela. Zakonodavstvo o kontroli državne pomoći mora da se uskladi sa pravnim
tekovinama i delotvorno primeni u svim poduhvatima, uključujući i one u procesu
restrukturiranja i privatizacije. Dodatni napori su potrebni na modernizaciji procedura koje se
odnose na azil u skladu sa evropskim standardima i potrebno je da se hitno poboljšaju objekti za
stalni smeštaj. Srbija treba da pojača napore na usklađivanju u oblasti energetike, uključujući i u
pogledu gasovoda Južni tok. Potrebno je da se sprovede razdvajanje odseka u sektoru gasa i
restrukturiranje javnog preduzeća „Srbijagas“ kao pitanje prioriteta. Takođe je potrebno dodatno
usklađivanje u oblasti poreza, životne sredine, klimatskih promena, genetski modifikovanih
organizama, zajedno sa značajnim jačanjem opšteg sistema zdravstvene i socijalne zaštite.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija
Sveukupno, zemlja nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume. BJRM je
sprovela veliki deo reformi u vezi sa sudskim sistemom i javnom upravom i ostvarivala je
napredak od 2005. godine kada je postala kandidat. Nivo zakonodavne usklađenosti je visok u
poređenju sa tim gde se zemlja nalazi u procesu pristupanja. Međutim, ostaju ozbiljni izazovi,
koji su se u nekim oblastima čak i povećali. Ovo se konkretno odnosi na sve veću kulturu
političkih podela, ozbiljne zabrinutosti o povećanoj politizaciji i vladinoj kontroli državnih
institucija i medija, kao i osetljivih međuetničke situacije.
Predsedničke i prevremene parlamentarne izbore održane u aprilu 2014. godine OSCE/ODIHR
je ocenio kao uspešno sprovedene, ali pogođene nedostatkom odvajanja između državnih i
partijskih aktivnosti i pristrasnim medijskim izveštavanjem. Zabrinutosti o nejasnoći između
države i vladajućih partija kvare poverenje u javne institucije. Nedostatak dijaloga i konstantne
podele između partija dovelo je do obnavljanja političke krize, nastale iz navoda u vezi sa
izborima, zbog čega vodeće opozicione partije ne učestvuju u radu parlamenta. Vodeće političke
partije ne ulažu dovoljne napore da se angažuju u konstruktivnoj politici u interesu kompletnog
biračkog tela i cele zemlje. Vlada i opozicija bi trebalo da preduzmu korake za obnavljanje
političkog dijaloga u parlamentu. Vlada treba da osigura da opozicija dobije priliku da u
potpunosti sprovodi svoju funkciju demokratske kontrole. Istovremeno, opozicija treba da se
konstruktivno angažuje u demokratskim procesima.
Politizacija javne uprave, na centralnom i lokalnom nivou, ozbiljna je zabrinutost. Načela
transparentnosti, odgovornosti i zasluge se još uvek ne primenjuju u potpunosti.
OSCE/ODIHR je još prijavio verodostojne navode o pritisku koji je vršen na radnike javnog
sektora prilikom izbora održanih aprila 2014. godine. Ova pitanja bi trebalo da se razmotre,
uključujući i putem novog zakonodavnog okvira.
Nezavisnost i nadležnost sudova takođe treba da se dodatno poveća i da se veći fokus stavi na
kvalitet pravde pružene građanima. Visok nivo zakonodavnog i tehničkog napretka zemlje u
ovoj oblasti u senci su sve većih zabrinutosti o selektivnoj pravdi. Evidencija rezultata je
razvijena, ali je korupcija prisutna u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan
34
problem. Okvir za borbu protiv korupcije bi trebalo da se delotvornije sprovede.
Ostvarena su dodatna poboljšanja u oblastima policijske saradnje i suzbijanja organizovanog
kriminala i trgovine ljudima. Napori bi trebalo da se nadgrađuju rezultatima u istragama,
gonjenju i kaznenim presudama u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije. Borba
protiv organizovanog kriminala i korupcije je od suštinskog značaja za suzbijanje infiltriranja
kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem.
Sveukupni okvir za zaštitu elementarnih prava je uspostavljen ali je potrebno veće težište staviti
na njegovu delotvornu primenu. Potrebni su kontinuirani napori na rešavanju zabrinutosti o
predrasudama i diskriminaciji Roma i suzbijanju netolerancije protiv lezbijki, homoseksualaca,
biseksualaca, transrodnih osoba i interseksualaca (LGBTI).
Situacija u pogledu slobode medija nastavlja da se pogoršava. Uticaj vlade na medijske kuće se
vrši, između ostalog, preko reklama koje finansira država. Postoji oskudnost potpuno
nezavisnog izveštavanje i nedostatak tačnih i objektivnih informacija dostupnih javnosti preko
vodećih medija, kao i nedostatak obaveštene javne debate.
Što se tiče međuetničkih odnosa, Ohridski okvirni sporazum, koji je postignut krajem 2001.
godine, pruža okvir za garantovanje multietničkog karaktera društva. Međutim, preovladava
odsustvo poverenja između zajednica. Tenzije se lako pokrenu događajima ili incidentima.
Potreban je aktivniji i zajednički pristup za promovisanje multietničkog društva. Revizija
Ohridskog sporazuma treba da se završi a njegove preporuke sprovedu.
Zemlja generalno održava dobre odnose sa ostalim zemljama u procesu proširenja i igra aktivnu
ulogu u regionalnoj saradnji. Konstruktivan pristup u odnosima sa susednim državama
članicama EU ostaje važan. Potrebno je izbegavati radnje i izjave koje negativno utiču na
dobrosusedske odnose.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je i dalje
napredna i, u nekim oblastima, postignut je dodatni napredak u uspostavljanju funkcionalne
tržišne ekonomije. Kako bi se na srednji rok suočila sa pritiskom konkurencije i tržišnim
snagama unutar EU, zemlja mora da reši važne izazove putem utvrđenog sprovođenja
strukturnih reformi.
Ekonomski oporavak se i dalje poboljšava, ali ostaje usko zasnovan na spoljnom sektoru, i ima
ograničen uticaj na nezaposlenost koja ostaje visoka, posebno među mladima. Ostvaren je
napredak u reformi za rešavanje strukturne ukočenosti tržišta rada, ali neodlučan. Finansijska
stabilnost je očuvana i povećan je priliv stranih direktnih ulaganja. Fiskalna disciplina, kao i
transparentnosti i kvalitet vladine potrošnje, pogoršani su.
Izgledi za rast i zapošljavanje u mnogome zavise od poslovnog ambijenta domaćeg privatnog
sektora. Kako bi se to podržalo postoji potreba da se dalje olakšaju procedure dobijanja dozvola,
takođe i u cilju podsticanja povratnih veza između domaćih i stranih firmi; ubrzanja procedura
za istupanje sa tržišta; i, generalno, obezbeđivanje jednakih uslova za sve kompanije koje
poštuju propise o poslovanju. Pristup finansijama će morati da se popravi, uključujući i preko
poboljšanja kanala za pozajmljivanje od banaka. Potrebno je da se reši pitanje boljeg
usklađivanja kvalifikacija radnika sa potrebama tržišta rada dodatnim reformama obrazovnog
sistema, uključujući i sprovođenjem strategije za stručno usavršavanje. Što se tiče javnih
finansija, novo pogoršanje fiskalne discipline u 2013. i 2014. godini poziva da poboljšanje
procedura za planiranje budžeta i izvršenje godišnjeg budžeta bude doslednije sa srednjoročnom
fiskalnom strategijom. Potrebno je da se poboljša kvalitet javne potrošnje, promenom sastava
kapitalnih rashoda ka investicijama za podsticanje rasta.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je ostvarila dodatni napredak u popravljanju svoje
sposobnosti da preuzme odgovornosti iz članstva. Zemlja je i dalje aktivna u Procesu
stabilizacije i pridruživanja i ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i
35
pridruživanju.
Zemlja ima široku saradnju sa EU u svim oblastima pravnih tekovina i u naprednoj je fazi
usklađivanja zakonodavstva, na strateškom i institucionalnom nivou. Nivo usklađenosti zemlje
je dovoljan za prelazak u narednu fazu procesa pristupanja. Sada je potrebno da se težište usmeri
na administrativne kapacitete i delotvorno sprovođenje.
U oblasti unutrašnjeg tržišta već je postignut dobar nivo usaglašenosti zakonodavstva za kretanje
kapitala, poštanske usluge i zakon o trgovinskim gruštvima. U oblasti pravde i unutrašnjih
poslova, zemlja je dobro napredovala u svojim pripremama za viznu politiku, spoljne granice i
Šengen, kao i u policijskoj saradnji. Sa druge strane, potrebni su dodatni napori naročito u
regionalnoj politici, životnoj sredini i klimatskim promenama, socijalnoj politici i obrazovanju.
Unutrašnja kontrola javnih finansija takođe treba da se dodatno osnaži i razvije širom javne
uprave.
Savet još uvek nije odlučio o predlogu Komisije iz 2009. godine o prelasku na drugu fazu
pridruživanja, u okviru člana 5 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Albanija
Albanija je ostvarila dodatni napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma. Dijalog na
visokom nivou o ključnim pitanjima je započet i formirane su zajedničke radne grupe za
definisanje rada na potrebnim reformama. Još uvek se čeka na formiranje nacionalnog saveta za
evropske integracije, koji će raditi na uključivanju i ujedinjenju svih aktera oko procesa reformi.
Konstruktivan i održiv politički dijalog između vlade i opozicije vitalan je za održivost reformi.
Skupština je konsenzusom usvojila Rezoluciju o evropskim integracijama. Skupština je usvojila
niz zakonskih mera bitnih za evropske integracije, uglavnom u oblasti borbe protiv korupcije i
organizovanog kriminala i takođe je glasala o imenovanjima u pravosuđu. Transparentnost
zakonodavne procedure je popravljena. Međutim, napeta politička klima utiče na rad
parlamenta, što dovodi do toga da opozicija često ne učestvuje u radu, a od juna bojkotuje rad
skupštine. Vlada i opozicija bi trebalo da osiguraju održavanje političke debate pre svega u
parlamentu. Vlada treba da osigura da opozicija dobije priliku da obavlja svoju funkciju
demokratske kontrole. Istovremeno, opozicija treba da se konstruktivno angažuje u
demokratskim procesima.
Reforma javne uprave je napredovala, naročito stupanjem na snagu Zakona o javnoj službi,
usvajanjem relevantnog implementacionog zakonodavstva i koracima za poboljšanje procedura
zapošljavanja. Potrebno je da se radi na sprovođenju sa osvrtom na depolitizaciju, odgovornost i
profesionalne standarde javne uprave. Potrebno je da se završi i usvoji zakon o upravnom
postupku u skladu sa evropskim standardima. Biće potrebno preduzimanje koraka za jačanje
nezavisnosti i učinka nezavisnih institucija..
Albanija je načinila dodatne korake za reformu pravosuđa angažovanjem sa Venecijanskom
komisijom, u cilju povećanja nezavisnosti, odgovornosti i profesionalizma sudskog sistema i
početkom pripreme strategije za reformu pravosuđa 2014-2020. Preduzeti su neki koraci na
poboljšanju odgovornosti i transparentnosti pravosuđa, uključujući i preko amandmane zakona
kojima se reguliše imunitet sudija i tužilaca. Disciplinski postupci protiv sudija doveli su do niza
izrečenih sankcija. Upravni sudovi su počeli da funkcionišu, iako još uvek nisu u potpunosti
operativni. Usvojene su promene Zakona o visokom sudskom savetu sa ciljem poboljšanja
njegovog funkcionisanja. Međutim, iznete su zabrinutosti o njihovom brzom usvajanju bez
uključivanja i konsultacija sa svim relevantnim akterima. Ostaju mnogi nedostaci i postoji opšta
svest da je hitno potrebna temeljna reforma pravosuđa. Biće potrebno ulaganje dodatnih
značajnih napora za obezbeđivanje nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti pravosuđa,
uključujući i preko ustavnih amandmana. Albanija će morati snažno da radi u ovom procesu uz
konstruktivnu saradnju svih aktera, uključujući i preko nastavlja saradnje sa Venecijanskom
36
komisijom. Potrebne su odlučne akcije za jačanje disciplinskog sistema za sudije, tužioce i
advokate, kao i za dalje poboljšanje efikasnosti sudova.
Vlada je pokazala političku volju da odlučno deluje u sprečavanju i borbi protiv korupcije.
zakonski okvir je ojačan i poboljšana su koordinacija i praćenje na centralnom nivou. Imenovan
je nacionalni koordinator za borbu protiv korupcije i u svim resornim ministarstvima je
osnovana mreža kontakt osoba za borbu protiv korupcije. Međutim, korupcija je prisutna u
mnogim oblastima, uključujući i pravosuđe i organe za primenu zakona, i ostaje izuzetno
ozbiljan problem. Albanija treba da preduzme mere za jačanje zakonodavnog okvira i da usvoji
strategiju i akcioni plan za borbu protiv korupcije 2014-2020. Potrebno je da se ojača saradnja
između institucija i uklone postojeće prepreke za sprovođenje aktivnih istraga. Albanija će
takođe morati da dalje razvije svoju evidenciju rezultata u istragama, gonjenju i kaznenim
presudama u slučajevima korupcije, naročito na visokom nivou.
Borba protiv organizovanog kriminala pokazuje pozitivan trend u nizu oblasti, intenziviranjem
aktivnosti na primeni zakona, uključujući i zaplenu narkotika i krivična dela koja se tiču
narkotika i trgovine ljudima. Vlasti su konkretno preduzele ozbiljne korake na suzbijanju uzgoja
i trgovine kanabisa, što ostaje velika zabrinutost, najviše preko policijske operacije u selu
Lazarat i na severu zemlje. Međunarodna saradnja je ojačana. Međutim, napori na suzbijanju
organizovanog kriminala bi trebalo da se pojačaju. Saradnja između institucija za primenu
zakona trebalo bi da se dodatno popravi i da se uklone zakonske prepreke koje utiču na
efikasnost istraga. Albaniji će biti potrebni održivi napori u kombinaciji sa aktivnim i
sistematskim finansijskim istragama i doslednom primenom zakonodavstva, za suzbijanje svih
oblika kriminalnih aktivnosti, uključujući i pranje novca i trgovinu ljudima i narkoticima.
Albanija treba da nastavi sa odlučnim delovanjem protiv uzgoja kanabisa. Borba protiv
organizovanog kriminala i korupcije je suštinska za suzbijanje infiltriranja kriminala u politički,
pravni i ekonomski sistem.
Što se tiče elementarnih prava i dalje se generalno poštuju sloboda okupljanja i udruživanja, kao
i sloboda misli, veroispovesti i religije. Saradnja između državnih organa i organizacija civilnog
društva u vezi sa pravima lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba i
interseksualaca (LGBTI) je poboljšana. Zakonski okvir za osobe sa invaliditetom je revidiran;
potrebno je da se osigura njegova primena. Potrebno je uklanjanje zakonskih odredaba koje su
rodno diskriminatorske, ojačaju institucionalni kapaciteti za zaštitu deteta i reši pitanje prisilnog
rada dece. Usvojen je akcioni plan o pravima deteta. Albanija će morati da se usredsredi na
sprovođenje mera za povećanje uključivanja Roma i zaštitu ranjivih grupa. Zaštita svojinskih
prava mora da se dodatno ojača, uključujući i preko preispitivanja strategije za vlasničku
reformu iz 2012. godine i jačanja bezbednosti pravnog vlasništva. Što se tiče slobode izražavanja
i medija, vlada nije delovala prema utvrđenim prioritetima. Potrebno je da se vrate sve zakonske
funkcije Uprave za audio-vizuelne medije i garantovanje njene nezavisnosti u praksi.
Neovlašćeno korišćenje frekvencija od strane nekolicine emitera ostaje problem.
Pozitivno angažovanje Albanije u regionalnoj saradnji i dobrosusedski odnosi ostaju bitni.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Albanija je ostvarila napredak ka postajanju funkcionalne
tržišne ekonomije. Albanija bi na srednji rok trebalo da bude u stanju da se suoči sa pritiskom
konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije, pod uslovom da dodatno ubrza strukturne
reforme.
Albanija je sačuvala makroekonomsku stabilnost, nastavila je sa vraćanjem zaostalih dugova i
preduzela je korake na poboljšanju naplate i upravljanja porezom. Međutim, ekonomski rast je
dodatno usporen i deficit tekućeg računa ostaje visok, odražavajući slabu konkurentnost.
Budžetski deficit je premašio planirani u 2013. godini i visok nivo javnog duga se dodatno
povećao ograničavajući fiskalni prostor za manevrisanje. Inflacija je ostala niska, što je
omogućilo nastavak monetarnih olakšica, ali nije pretvoreno u rast kredita zbog visokog nivoa
37
neizvršivih zajmova u komercijalnim bankama. Nezaposlenost je visoka i neformalna
ekonomija je i dalje široko rasprostranjena.
Albanija treba da uloži napore na fiskalnoj konsolidaciji u cilju smanjenja javnog duga, uz
istovremeno očuvanje prostora za rashode koji pogoduju rastu. Potrebno je da se izvrši reforma
energetskog sektora i dodatno sprovedu reforme penzione i poreske uprave kako bi se smanjio
rizik koji predstavljaju za javne finansije. Bankarsko pozajmljivanje i rast kredita trebalo bi da se
podrže nastavkom isplate zaostalih dugovanja države prema kompanijama i rešavanjem pitanje
neizvršivih zajmova. Potrebno je da se uklone prepreke za razvoj privatnog sektora
poboljšanjem poslovnog ambijenta, koji karakterišu nedostaci u vladavini prava, slabosti u
regulatornom okviru i nesigurnost u pogledu vlasništva nad imovinom. Stvaranje pogodnih
uslova za privatne investicije i konkretno strana direktna ulaganja, ključno je za unošenje
raznolikosti u usku proizvodnu bazu. Potrebno je da se dodatno poboljšaju obrazovanje i
usavršavanje kako bi se rešio problem nepoklapanja kvalifikacija sa potrebama tržišta rada i
povećala mogućnost zapošljavanja.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu u aprilu 2009. godine, i
dalje se glatko sprovodi. Albanija je nastavila sa usklađivanjem svog zakonodavstva sa
zahtevima EU u nizu oblasti, povećavajući svoju sposobnost da preuzme obaveze iz članstva.
Usvojen je novi Nacionalni plan za evropske integracije 2014-2020. Međutim, konkretna
poboljšanja su skromna u većini oblasti. Albanija će morati da uloži značajne napore na
poboljšanju svojih priprema za sprovođenje pravnih tekovina EU. Potrebno je više napora na
obezbeđivanju zaštite prava intelektualne svojine. Rešavanje spora između vlade i
elektro-energetske kompanije CEZ otvorilo je put za dodatne reforme energetskog sektora.
Povećanje napora u ovoj oblasti, uključujući i unošenje raznolikosti u pogledu izvora energije i
funkcionisanja energetskog tržišta, vitalno je za ekonomski razvoj. Albanija će takođe morati da
ojača zaštitu životne sredine i da radi na nedostacima primećenim u oblastima saobraćaja,
bezbednosti hrane, zdravstvene i zaštite potrošača. Administrativni kapaciteti i profesionalni
standardi tela zaduženih za sprovođenje pravnih tekovina potrebno je da se ojačaju i da se očuva
nezavisnost regulatornih organa. Povećanje transparentnosti i odgovornosti, naročito u pogledu
javnih nabavki i upravljanja javnim finansijama, ostaje od suštinskog značaja.
Bosna i Hercegovina
Zemlja je još jednom ostvarila veoma ograničen napredak u ispunjavanju političkih
kriterijuma. Nije ostvaren opipljiv napredak u uspostavljanju funkcionalnih i održivih
institucija. Isto tako, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine je ostvarila veoma ograničen
napredak u usvajanju zakonodavstva koje se odnosi na EU. Nesuglasice po političkim i etničkim
linijama imale su veliki negativan uticaj na rad skupština na nivou države i Federacije.
Saradnja sa civilnim društvom na nivou države, entiteta i kantona ostaje slaba. Kao što je
pokazano na socijalnim protestima početkom 2014. godine, sve vlade bi trebalo kao pitanje
prioriteta da se usredsrede na rešavanje socijalno-ekonomskih potreba građana, naročito veoma
visoku nezaposlenost mladih i pružanje pomoći osobama koje imaju potrebu, takođe nakon
obilnih poplava u maju.
Imajući u vidu političku klimu, ostvaren je veoma ograničen napredak u reformi javne uprave i
poboljšanju njenih kapaciteta da ispuni zahteve evropskih integracija. Iscepkanost
pravno-administrativnog okvira na različitim nivoima vlade ostaje pitanje koje ozbiljno
zabrinjava, jer u velikoj meri utiče na funkcionalnost sistema javnih usluga. Potrebno je da se
pripremi nova strategija reforme javne uprave nakon 2014. godine. Takođe je potrebno da se na
sveobuhvatan način reše neophodne reforme upravljanja javnim finansijama.
Mali napredak je ostvaren u oblasti reforme pravosuđa. Strukturirani dijalog o pravosuđu ostaje
važna platforma za postizanje konsenzusa o reformi pravosuđa i dodatno je proširen drugim
pitanjima vladavine prava. Potrebno je da se sprovede reforma pravosuđa na nivou države kao
38
pitanje prioriteta. Nedostatak ljudskih resursa na svim nivoima za rešavanje zaostalih predmeta
ratnih zločina je delimično rešen, ali je još uvek potrebno osigurati održivost odgovarajućim
planiranjem i relevantnim izdvajanjima od strane nadležnih domaćih organa. Potrebna je
dodatna primena disciplinskih sredstava i adekvatnih propisa za sukob interesa u pravosuđu.
Mali napredak je postignut u unapređenju reformi za smanjenje korupcije, što nastavlja da utiče
na ceo javni sektor i ostaje najakutniji u oblastima pružanja usluga i pristupa zapošljavanju.
Široko su rasprostranjene mreže političkog patronata i utiču na sve nivoe vlade. Istraga i krivično
gonjenje slučajeva visokog profila ostaju nedovoljni i sveukupan nivo efektivnih istraga,
krivičnog gonjenja i kaznenih presuda je nizak. Slaba je politička volja da se izađe iz okvira
retorike i suzbije korupcija, uključujući i istrage i kaznene presude u istaknutim slučajevima.
Sveukupno je ostvaren ograničen napredak u suzbijanju organizovanog kriminala, koji ostaje
ozbiljna zabrinutost uprkos nekim zajedničkim operacijama, uključujući i u okviru tesne
saradnje sa susednim zemljama. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je od
suštinskog značaja za suzbijanje infiltriranja kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem.
Zakonski i institucionalni okvir za poštovanje ljudskih prava postoji i glavni elementi
međunarodnih zakona za ljudska prava ugrađeni su u pravni sistem. Međutim, povećan politički
i finansijski pritisak na novinare i urednike predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Potrebno je uložiti
više napora da škole budu inkluzivne i za rešavanje slučajeva ’dve škole pod jednim krovom’ u
Federaciji. Potrebno je da se osigura efektivna prevencija i istraga slučajeva govora mržnje,
nasilja i diskriminacije lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba i
interseksualaca (LGBTI). Ostvaren je veoma dobar napredak u rešavanju stambenih potreba
Roma, a potrebno je ojačati napore u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja.
Što se tiče izbeglih i interno raseljenih lica, potrebno je da se osigura delotvorno sprovođenje
revidirane strategije, naročito njenih socijalno-ekonomski aspekata. Bosna i Hercegovina je
nastavila da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji i da održava dobrosusedske odnose.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Bosna i Hercegovina je ostvarila mali napredak kako bi
postala funkcionalna tržišna ekonomija. Biće potrebni značajni koraci za rešavanje upornih
slabosti da bi bila u stanju da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije
na duži rok.
Ekonomski rast je nastavljen umereno i trenutni deficit tekućeg računa je sužen usled
neprestanih spoljnih disbalansa. Oporavak ostaje krhak zbog slabe domaće tražnje i uske
proizvodne baze. Očekuje se da teške poplave sa proleća pogoršaju kratkoročnu ekonomsku i
fiskalnu situaciju. Uloženi su napori da se poboljša fiskalna koordinacija u Federaciji, kao i
naplata indirektnih poreza.
Bosna i Hercegovina treba da nastavi rad na merama očuvanja fiskalne discipline. Pored toga,
potrebni su napori na rešavanju značajnog prisustva države u privredi i za smanjenje nivoa i
poboljšanje sastava i planiranje javne potrošnje. Štaviše, takođe bi trebalo da se adekvatno reši
neefikasnost javnih preduzeća. Bolja koordinacija između i unutar entiteta značajno bi olakšala i
popravila kreiranje ekonomske politike. Velika neujednačenost tržišta rada, odražena upornom
nezaposlenošću, naročito mladih, kao i veoma niska stopa učešća, pozivaju na odlučne korake za
uklanjanje destimulišućih prepreka za rad i za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Nedostaci u
pravnom i poslovnom ambijentu, naročito duga primena ugovora i skupe i složene procedure za
stupanje i istupanje sa tržišta, kao i nerazvijena infrastruktura, trebalo bi da se reše kako bi se
podržao razvoj privatnog sektora i privukle investicije, naročito strane direktne investicije. U
tom kontekstu neformalni sektor i dalje ostaje važan izazov. Pored toga, potrebno je rešavanje
visokog procenta neizvršivih zajmova.
Slično kao i prethodne godine, nedostatak istinske političke podrške evropskoj agendi, odsustvo
funkcionalnih koordinacionih mehanizama za pitanja koja se odnose na EU, i unutrašnji sporovi
vezano za nadležnost, doveli su do ograničenog napretka u pogledu približavanja sa zakonima
39
i standardima EU. Ovo se naročito tiče kretanja osoba i radne snage, slobode pružanja usluga i
pravo na osnivanje, slobodnog kretanje robe, zaštite potrošača, zapošljavanja i socijalne politike,
obrazovanja, kulture i istraživanja, oblast industrije i MSP, životne sredine i klimatskih promena
i oblasti saobraćaja. U nizu drugih oblasti napredak usporava nedostatak nacionalnih strategija.
Mali napredak je ostvaren u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterini,
fitosanitarnoj politici i ribarstvu. Odsustvo usklađenosti sa zahtevima EU u ovoj oblasti nastavlja
da sprečava izvoz robe životinjskog porekla u EU, što je situacija za žaljenje koja zahteva
ozbiljne i dobro koordinirane napore za prevazilaženje. U oblasti poreza, Bosna i Hercegovina je
usvojila šemu poreza za male pivare koja nije u skladu sa obavezama iz Privremenog sporazuma
jer diskriminiše uvoz piva. Nije postignut veliki napredak u sektoru energetike zbog složene
administrativne strukture, sporova o nadležnosti između državnog nivoa i entiteta, i nedostatka
političke volje. Ovo je između ostalog dovelo do ozbiljnog i upornog kršenja obaveza zemlje iz
Sporazuma o energetskoj zajednici u oblasti gasa i trebalo bi da se hitno prevaziđe. Može se
prijaviti napredak između ostalog u oblasti unutrašnjeg tržišta usvajanjem zakona o javnim
nabavkama, koji omogućava zemlji da se uskladi sa direktivama EU iz 2004. godine. Saradnja
između statističkih organa na nivou entiteta i države se popravila naročito u kontekstu popisa
stanovništva, domaćinstava i stanova.
Kosovo
Što se tiče političkih kriterijuma, prošlu godinu na političkoj sceni Kosova obeležili su
opštinski i parlamentarni izbori i njihova posledice. Opšti izbori održani u junu bili su
transparentni i dobro organizovani. Izborni dan je protekao bez većih incidenata i birači su
glasali slobodno širom Kosova, uključujući i opštine na severu. Izbori su ojačali napredak
postignut na opštinskim izborima krajem 2013. godine. U oba slučaja, izborni proces je
popravljen. Bilo je manje slučajeva izbornih krađa nego tokom izbora 2010. godine i efikasno su
sprovedeni. Značajan broj predmeta iz 2010. godine još uvek nije rešen pred sudovima. Kosovo
treba da sprovede preporuke izborne posmatračke misije i eksperata. Ovo uključuje usvajanje
sveobuhvatnog izbornog zakona i povećanje tačnosti biračkih spiskova. Izborna reforma treba
da obezbedi da zakonski okvir za izbore odražava najbolje prakse u EU. Nedavno članstvo
Kosova u Venecijanskoj komisiji može pomoći u ovom pogledu.
Neuspeh da se tečno i pravovremeno formira novo zakonodavno telo predstavlja korak unazad.
Nova vlada i skupština će morati da ponovo osveže reformski raspored Kosova. Obe institucije
bi trebalo da se nadgrade na postojećem političkom konsenzusu na Kosovu o evropskim
integracijama. Vlada Kosova je pokazala svoje kapacitete da koordinira svojom agendom
evropskih integracija, naročito u pogledu pregovora o SSP. Iskorišćavajući ekspertizu u
različitim odeljenjima i institucijama, pregovarači sa kosovske strane su uložili značajne napore
za proveru predloženog teksta i analiziranje njegovog mogućeg uticaja. Ovo odražava shvatanje
uticaja prihvaćenih obaveza.
Kako bi se sprovele i ispunile obaveze iz budućeg SSP-a, izvršna vlast i Skupština Kosova treba
da se usredsrede na sprovođenje zakonodavstva i politika. Planovi zakona i politika trebalo bi da
realno odražavaju potrebne resurse. Novo zakonodavno telo ima dobru priliku da popravi nadzor
izvršne vlasti i zakonodavnih procesa. Potrebno je da se ojača uloga Skupštine za nadzor
nezavisnih institucija regulatornih uprava. Nezavisnost ovih tela bi trebalo da se očuva, a
imenovanja u ovim telima treba da nastave bez odlaganja, kao i da se zasnivaju na pravičnom i
depolitizovanom procesu selekcije uz objektivne kriterijume.
Nastavljena je dobra saradnja sa misijom vladavine prava EU, EULEX-om. Kosovske vlasti su
se u značajnoj meri politički posvetile da se produži mandat misije i saglasile su se da se formira
specijalni sud koji će se baviti istraživanjem nalaza Specijalne istražne grupe. Za završetak ovog
procesa Kosovo će morati da usvoji neophodne izmene zakonodavstva, uključujući i ustava.
Sudski organi su se dobro izborili sa strukturnim izazovima, kao što je sveobuhvatna reforma
40
pravosuđa usvojena 2013. godine i proces prenosa određenih funkcija EULEX-a na lokalne
organe. Strukturirani dijalog o vladavini prava nastavlja da podržava ovaj proces. Sudski organi
na Kosovu bi trebalo da aktivno prate optužnice na osnovu prihvatljivih dokaza, i donose
obrazložene, pravovremene presude, bez obzira na javno ili političko mišljenje koje
preovladava.
Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, broj istraga u vezi sa kriminalnim
radnjama koje se odnose na narkotike je povećan i rasturene su neke grupe koje su se bavile
trgovinom ljudima. Međutim, sa niskim brojem stvarnih kaznenih presuda i zaplene narkotika,
Kosovo je u ranoj fazi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Agencije za primenu
zakona su nevoljne da otvore finansijske istrage i broj predmeta zamrzavanja i zaplene imovine
koje je naložilo pravosuđe i izvršila policija i dalje je nizak. Zastrašivanje svedoka je ozbiljna
zabrinutost. Nova vlada i parlament moraju pokazati nultu toleranciju za korupciju i
organizovani kriminal i jasnu političku volju za delotvornu borbu protiv korupcije i
organizovanog kriminala. Politička elita Kosova treba da pokaže svoju spremnost da prihvati
ishode nezavisnih sudskih procesa. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je od
suštinskog značaja za sprečavanje infiltriranja kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem.
Sprovođenje strategije (2010-13) i akcionog plana (2012-2014) za reformu javne uprave bilo je
glavni izazov za Kosovo koje je ostvarilo veoma ograničene rezultate. Uz ozbiljnu političku
posvećenost, Kosovo treba da ustanovi realan strateški okvir za kreiranje politike, planiranje
zakonodavstva i praktično sprovođenje reformi. Završetak zakonodavnog okvira za javnu
službu, obezbeđivanje njene depolitizacije i sprovođenje evaluacije učinka javne službe su
prioritet. Kosovo takođe treba da usvoji zakon o opštem upravnom postupku, koji je ključan za
razvoj ambijenta pogodnog za poslovanje. Iako su uspostavljeni određeni propisi i uredbe za
upravljanje javnim finansijama, Kosovo treba da osigura sveobuhvatniji pristup za reforme u
ovoj oblasti. Kosovo treba da osigura njihovo sprovođenje i poboljša sprovođenje preporuka
izveštaja Generalnog revizora.
Kosovski zakon i dalje široko garantuje ljudska i elementarna prava. Nezavisna komisija za
medije ponovo funkcioniše. Napadači predstavnika žurnala „Kosovo 2.0“ uslovno su kažnjeni.
Pretnje i napadi na aktiviste zajednice lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih osoba
i interseksualaca (LGBTI) i na novinare su nastavljeni, što ostaje ozbiljna zabrinutost. Potrebno
je da se uspostave uslovi za slobodu izražavanja i medija. Potrebno je da se efektivno primene
svojinska prava, uključujući i pravo žena na nasleđivanje imovine. Kosovo treba da modernizuje
svoj institucionalni sistem koji se bavi zaštitom ljudskih prava. Dotične odgovornosti nisu jasne
i to ometa sprovođenje zakonodavstva i nadzor.
Dodeljena je zemlja nekim interno raseljenim porodicama iz romske zajednice koje su bile
smeštene u kampu u Crnoj Gori. Zatvorena je najveća zgrada romskog kampa u Leposaviću.
Savet za sprovođenje i nadgledanje je posredovao u poboljšanju zaštite kulturnog i verskog
nasleđa. Međutim, Kosovo treba da pojača svoje napore za obezbeđivanje sprovođenja
zakonodavstva i okvira politike, uključujući i akcioni plan za integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana. Potrebno je da se temeljno i blagovremeno ispitaju bezbednosni incidenti i
krivična dela uperena protiv pripadnika manjina i njihove imovine. Potrebno je da se sprovedu
zakoni o istorijskom centru Prizrena i Velikoj Hoči. Zakon o Velikoj Hoči predstavlja posebnu
zabrinutost jer nije ostvaren napredak u njegovom sprovođenju, uprkos odluci Opštine iz
februara 2013. godine da se krene napred, i uprkos odredbama Administrativnog uputstva
Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Potrebno je snažno delovanje na
sprečavanju nelegalne gradnje i rušenja lokaliteta kulturne baštine.
Što se tiče regionalne saradnje, Kosovo je ostvarilo dodatni napredak, i zaključilo je bilateralne
sporazume o saradnji sa nekoliko svojih suseda.
Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, Kosovo je ostalo angažovano u dijalogu i
41
sveukupno posvećeno sprovođenju Prvog sporazuma o načelima za normalizaciju odnosa
postignutog u aprilu 2013. godine i ostalih sporazuma postignutih u dijalogu. Ovo je dovelo do
niza nepovratnih promena na terenu, uz održavanje opštinskih i parlamentarnih izbora širom
Kosova po prvi put i značajnim napretkom u raspuštanju srpskih policijskih i sudskih struktura.
Odobreno je stalno rešenje za uključivanje Kosova u Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi
(SEECP). Iako nisu održani sastanci na visokom nivou od sazivanja prevremenih izbora na
Kosovu, nastavljen je rad na tehničkom nivou, koji je doveo do napretka u oblastima naplate
carine, integrisanog upravljanja granicama, energetike i telekomunikacija.
Ipak, napredak u sprovođenju dijaloga je generalno usporen. Prevremeni opšti izbori održani su i
u Srbiji i na Kosovu. Važno je da se obnovi dijalog na visokom nivou. Takođe je bitno da obe
strane nastave da se u potpunosti angažuju u sprovođenju u dobroj veri svih postojećih
sporazuma. Dalji napredak treba da postepeno vodi do sveobuhvatne normalizacije odnosa
između Srbije i Kosova, u vidu pravno obavezujućeg sporazuma do kraja pristupnih pregovora
Srbije, sa izgledom da i Srbija i Kosovo budu u mogućnosti da u potpunosti iskoriste svoja prava
i ispune svoje obaveze.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Kosovo je ostvarilo ograničen napredak na putu da
postane funkcionalna tržišna ekonomija. Potrebni su značajni napori za suzbijanje strukturnih
slabosti kako bi se na duži rok suočilo sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar
Unije.
Ekonomski rast je ostao pozitivan na 3,4%, ali nije doneo nikakva poboljšanja uslova tržišta
rada. Visok spoljni disbalans opstaje uprkos izvesnom sužavanju trgovinskog deficita.
Makroekonomska stabilnost je uveliko očuvana uprkos značajnim predizbornim ad hok
povećanjima tekućih rashoda, naročito za plate i penzije. Ovakva praksa šteti transparentnosti,
predvidivosti i kredibilitetu fiskalne politike, komplikuje fiskalno planiranje i preusmerava
sastav potrošnje ka rashodima koji manje pogoduju rastu.
Jačanje fiskalnog planiranja i delotvorna primena fiskalnog pravila je od vitalnog značaja.
Štaviše, odluke o velikim infrastrukturnim projektima, kao što su projekti u transportnom
sektoru, trebalo bi da se zasnivaju na odgovarajućim procenama troškova i koristi, kako bi se
maksimalno uvećale ekonomske koristi. S obzirom na upornu i veoma visoku nezaposlenost,
potrebno je da se preduzmu napori na olakšanju razvoja privatnog sektora putem poboljšanja
poslovnog ambijenta. S tim u vezi, potrebno je da se brzo reše prepreke koje nastaju zbog slabih
administrativnih kapaciteta, otežanog pristupa finansijama i dugih i složenih privatizacionih
procedura. Kosovo mora da osigura odgovarajuće funkcionisanje pravnog i sudskog sistema,
poveća primenu ugovora i da delotvorno smanji kašnjenja u sudovima. Potrebno je poboljšanje
ekonomske statistike.
Što se tiče približavanja zakonima i standardima EU, institucije Kosova su pokazale
sposobnost da ispune političke prioritete, kao što su pregovori o SSP-u, dijalog o liberalizaciji
viza i dijalog sa Srbijom. Ovo je rezultat snažne političke posvećenosti. Postizanje rezultata u
ostalim prioritetnim oblastima za reforme bilo je nejednako. Osnovni pravni okvir koji
omogućava kretanje kapitala i dalje postoji, ali ostaju prepreke za kupovinu nekretnina od strane
stranih državljana. Što se tiče konkurencije, evidencija rezultata Kosova je ograničena, što je
slučaj zbog veoma slabog nadzora anti-konkurentnih praksi i državne pomoći. Kosovo treba da
osigura da organi za konkurenciju budu delotvorni i nezavisni. Zakon o javnim nabavkama je
izmenjen kako bi se uvele povlastice za lokalne proizvođače. Ove povlastice će morati da se
ukinu u roku od pet godina od stupanja na snagu SSP-a.
Došlo je do snažnog poboljšanja u snabdevanju električnom energijom na Kosovu, što je dovelo
do toga da su restrikcije struje sada retke. Eksplozija u bloku Kosovo A podvukla je slabost
sistema. Kosovo treba da aktivnije priprema stavljanje van pogona ovog bloka. Ostvaren je
dobar napredak u poljoprivredi i bezbednosti hrane, uprkos oskudnim resursima. Transfer
42
inspektora u centralnu agenciju treba da se hitno sprovede. Ovo je veoma važno za primenu
standarda za hranu i veterinu. Nedostatak interesovanja za životnu sredinu postaje ozbiljno
pitanje za javno zdravlje i kvalitet života na Kosovu.
Turska
Što se tiče političkih kriterijuma, godinu su još jednom obeležili snažni kontrasti.
Sa jedne strane, nastavljeno je sprovođenje reformi usvojenih prethodnih godina. Nekoliko mera
u okviru trećeg i četvrtog paketa za reformu pravosuđa, kao i mera objavljenih u paketu za
demokratizaciju predstavljenih u septembru 2013. godine usvojene su i sprovedene. Ove mere,
između ostalog, smanjuju prag za budžetsku podršku političkim partijama, omogućile su
obavljanje političkih aktivnosti na jezicima i dijalektima pored turskog, i obezbedile su nastavu
na jezicima i dijalektima pored turskog. Usvajanje akcionog plana za prevenciju kršenja
Evropske konvencije za ljudska prava (EKLP) važan je korak u usklađivanju pravnog okvira i
prakse Turske sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava (ESLP). Ustavni sud je
nastavio da primenjuje proceduru individualnih zahteva. Sud je doneo niz važnih odluka kojima
je ojačao zaštitu elementarnih prava u zemlji i pokazao otpor ustavnog sistema zemlje.
Turski parlament je u junu usvojio zakon za „postavljanje snažnijeg zakonskog temelja za proces
rešavanja kurdskog pitanja’ u cilju rešavanja kurdskog pitanja. Zakon je usvojen uz široku
podršku političkih partija. On predviđa mere za eliminisanje terorizma, jačanje socijalnog
uključivanja, reintegraciju onih koji napuste Radničku partiju Kurdistana (PKK) i polože oružje,
i pripremu javnog mnenja za povratak bivših boraca. Zakon jača osnove za proces postizanja
rešenja i daje pozitivan doprinos stabilnosti i zaštiti ljudskih prava u Turskoj.
Ministarstvo za evropske integracije je u septembru predstavilo ’Strategiju za Evropsku uniju’ u
cilju jačanja procesa pristupanja Turske. Strategija se zasniva na trima stubovima: političke
reforme; socijalno-ekonomska transformacija u procesu pristupanja; komunikaciona strategija.
Očekuje se da strategiju proprate akcioni planovi sa konkretnim akcijama i vremenskim
rokovima.
Sa druge strane, reakcija vlade na navode o korupciji usmerene protiv istaknutih ličnosti,
uključujući i članove vlade i njihove porodice, podstakla je ozbiljne zabrinutosti vezano za
nezavisnost sudstva i vladavine prava. Ova reakcija se konkretno sastojala od izmena zakona o
visokom savetu sudstva i tužilaštva i kasnijih brojnih preimenovanja, otpuštanja sudija i tužilaca,
kao i preimenovanja, otpuštanja ili čak privođenja, velikog broja policajaca. Ovo je pokrenulo
ozbiljne zabrinutosti u vezi sa operativnim sposobnostima sudstva i policije i izazvalo je veoma
ozbiljne sumnje u njihovu sposobnost da sprovedu istrage navoda o korupciji na transparentan i
nepristrasan način, bez diskriminacije. Ustavni sud je utvrdio da je niz odredaba zakona o
visokom savetu sudija i tužilaca neustavan, nakon čega je parlament izmenio zakonodavstvo i
vratio ranije odredbe.
Ova događanja su takođe dovela do povećanja polarizacije u političkom spektru. Nekoliko
delova zakona koje je predložila vladajuća većina, uključujući i o suštinskim pitanjima turske
demokratije, usvojeno je bez odgovarajuće skupštinske rasprave ili adekvatnih konsultacija sa
akterima i civilnim društvom. Opšti proces donošena odluka, kako na nacionalnom tako i na
lokalnom nivou, treba da obuhvati i struktuirane i sistematske konsultacije sa civilnim društvom.
Od suštinskog je značaja da se reformiše postojeći pravni ambijent i učini pogodnijim za razvoj
organizacija civilnog društva.
Što se tiče slobode izražavanja, nastavljena je široka javna debata o temama koje su ranije
smatrane osetljivim, uključujući i kurdsko i jermensko pitanje. Međutim, niz odredaba pravnog
okvira Turske i njihovo tumačenje od strane pravosuđa ometaju slobodu izražavanja, uključujući
i slobodu medija. Izmene zakona o internetu ograničile su slobodu izražavanja na internetu.
Potpuna zabrana „JuTjuba“ (YouTube) i „Tvitera“ (Twitter) izazvala je ozbiljnu zabrinutost.
Ustavni sud je kasnije odlučio da su ove zabrane neustavne. Državni zvaničnici su nastavili da
43
daju izjave koje imaju efekat zastrašivanja medija. Ovo, zajedno sa vlasničkom strukturom u
medijskom sektoru Turske, dovelo je do široko rasprostranjene samocenzure u štampi, kao i
ostavki i otpuštanja novinara.
Tursko zakonodavstvo o pravu na okupljanje usredsređuje se više na zakonitost nego na miran
karakter demonstracija, i njegova primena od strane organa za primenu zakona treba da se
usaglasi sa evropskim standardima. Potrebno je da se usvoji zakonodavstvo o formiranju
komisije za praćenje organa za primenu zakona kao nezavisnog nadzornog tela za policijske
prekršaje.
Nejasna definicija u krivičnom zakonodavstvu o članstvu u oružanim organizacijama nastavlja
da dovodi do velikog broja slučajeva hapšenja i krivičnog gonjenja. Potrebno je da se uspostavi
zakonski okvir kompatibilan sa EKLP za pitanja veroispovesti i prigovor savesti. Potrebni su
značajni napori za efektivno garantovanje prava žena, dece i lezbijki, homoseksualaca,
biseksualaca, transrodnih osoba i interseksualaca (LGBTI). Porodično nasilje, povremena
ubistva iz ’časti’ i pitanje ranog i prisilnog stupanja u brak ostaju ozbiljna zabrinutost. Turska
treba da osigura puno poštovanje svojinskih prava, uključujući i prava nemuslimanskih verskih
zajednica.
Potrebno je da se ovi nedostaci reše i da vlasti povećaju napore na zaštiti ostalih elementarnih
prava i sloboda, kako bi svi građani mogli da koriste svoja prava bez ometanja.
Potpisivanje sporazuma o readmisiji između EU i Turske 16. decembra 2013. godine, paralelno
sa početkom dijaloga o viznoj liberalizaciji, stvorilo je novi momenat u odnosima EU i Turske.
Sporazum o readmisiji je stupio na snagu 1. oktobra 2014. godine, a prvi izveštaj o napretku
Turske u okviru mape puta za viznu liberalizaciju biće objavljen 20. oktobra 2014. godine.
Važno je da se krene napred u ovim procesima. Puno i efektivno sprovođenje u odnosu na sve
države članice od ključnog je značaja.
Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, Turska je popravila svoj program za suzbijanje
finansiranja terorizma, ojačala je mrežu jedinica za zaštitu svedoka i reorganizovala je
odgovornosti u borbi protiv trgovine ljudima. Međutim, došlo je do otpuštanja velikog broja
policajaca, što je izazvalo zabrinutosti o njihovom uticaju na operativnu sposobnost ključnih
policijskih službi potrebnih za borbu protiv organizovanog kriminala. Borba protiv
organizovanog kriminala i korupcije je ključna za suzbijanje nezakonitog uticaja kriminalnih
grupa na politički, pravni i ekonomski sistem.
Što se tiče spoljne politike, Turska i dalje ima važnu ulogu u širem susedstvu. Turska je nastavila
da igra važnu ulogu u Siriji, snažno i odlučno osuđujući nasilje sirijskog režima nad civilima,
podržavajući stvaranje jedinstvene opozicije i pružanjem vitalne humanitarne pomoći za više od
milion Sirijaca koji su napustili svoju zemlju. Turska je takođe nastavila da pruža praktičnu
podršku E3+3 razgovorima sa Iranom. Postavljeni su solidni temelji za veću energetsku
sigurnost u Evropi usvajanjem konačne odluke o investiranju radi realizacije tri projekta Južnog
gasnog koridora. Nastavljen je redovan politički dijalog između EU i Turske, obuhvatajući
međunarodna pitanja od zajedničkog interesa kao što su Bliski Istok i Centralna Azija, i globalna
pitanja kao što su borba protiv terorizma, strani borci i neširenja. Turska je nastavila svoju
politiku angažovanja na Zapadnom Balkanu, uključujući i preko aktivnog učešća u Procesu
saradnje u jugoistočnoj Evropi i doprinosa vojnim, policijskim i misijama vladavine prava koje
predvodi EU. U svetlu ozbiljnih izazova koje se javljaju u neposrednom susedstvu Turske,
dijalog sa EU bi trebalo da se dalje intenzivira, kao i poboljšanje usklađivanje sa stavovima EU.
Turska je podržala obnovu razgovora za rešavanje spora između lidera obeju zajednica na Kipru,
pod okriljem kancelarije za dobru upravu Generalnog sekretara UN. Turska i Grčka su
promovisali recipročne posete dva glavna pregovarača u Ankari i Atini u kontekstu tekućih
pregovora.
44
Međutim, Turska nastavlja da izdaje saopštenja kojima osporava pravo Republike Kipra na
eksploataciju resursa ugljovodonika u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra u korist svih
Kiprana. Od Turske se očekuje da aktivno podrži pregovore za postizanje pravičnog,
sveobuhvatnog i uspešnog rešenja kiparskog pitanja pod okriljem UN, u skladu sa relevantnim
rezolucijama Saveta bezbednosti UN i u skladu sa principima na kojima počiva Evropska unija.
Veoma je bitna posvećenost Turske u konkretnom smislu u ovakvom sveobuhvatnom rešenju.
Uprkos čestim pozivima Saveta i Komisije, Turska još uvek nije ispunila svoju obavezu za
obezbeđivanje punog i sprovođenja bez diskriminacije Dopunskog protokola Sporazuma o
pridruživanju i nije uklonila prepreke za slobodno kretanje robe, uključujući i ograničenja za
direktne transportne veze sa Kiprom. Nije postignut napredak u normalizaciji bilateralnih
odnosa sa Republikom Kiprom.
Turska treba da se jasno posveti dobrosusedskim odnosima i mirovnom rešenju sporova u skladu
sa Poveljom Ujedinjenih nacija, pribegavajući, ako je potrebno, Međunarodnom sudu pravde. U
tom kontekstu, EU je još jednom izrazila ozbiljnu zabrinutost i pozvala Tursku da izbegava bilo
kakve pretnje ili akcije uperene protiv države članice, ili izvor sukoba ili akcija koje bi mogle da
štete dobrosusedskim odnosima i mirnom rešavanju sporova.
EU je pozdravila činjenicu da se nastavlja sa inicijativama saradnje između Grčke i Turske na
poboljšanju bilateralnih odnosa. Održan je novi, 58. krug istraživačkih pregovora za
razgraničenje epikontinetalnog pojasa. Grčka i Kipar su ponovo podneli formalne pritužbe zbog
ponovljenih i sve češćih povreda njihovih teritorijalnih voda i vazdušnog prostora od strane
Turske, uključujući i letove iznad grčkih ostrva.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Turska se smatra funkcionalnom tržišnom ekonomijom.
Turska bi mogla da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije na
srednji rok, pod uslovom da ubrza sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi.
Nakon usporavanja 2012. godine, prihodi i zapošljavanje su se povećali po umerenoj stopi. Ipak,
nezaposlenost se povećala kao rezultat brzog povećanja radne snage. Trenutni deficit tekućeg
računa, iako donekle sužen u 2014. godini, ostao je na povišenom nivou. Oslanjanje na održive
kapitalne prilive čini Tursku ranjivu na promene u osećanju globalnog rizika, što dovodi do
velike fluktuacije kursa.
Iako su fiskalni deficit i javni dug ostali na umerenim nivoima, kontinuirano prekoračenje
budžeta na strani rashoda poziva na jačanje fiskalnog okvira. Fiskalna politika treba da pomogne
da se poveća ukupna nacionalna štednja, zbog potreba za smanjenje spoljnog duga. Imajući u
vidu da je trend inflacije u porastu, odstupajući dalje od planova centralne banke, monetarna
politika treba da teži restriktivnom kursu i da se usredsredi na stabilnost cena. Bez obzira na
izvestan napredak ostvaren u vezi sa privatizacijom i liberalizacijom tržišta električnom
energijom, važno je da se strukturne reforme ubrzaju na široj osnovi kako bi se popravilo
funkcionisanje tržišta roba, usluga i rada. Ove reforme bi trebalo da obuhvate dodatna
poboljšanja u pravosudnom sistemu i administrativnim kapacitetima, transparentnosti državne
pomoći, i otvorenom, pravičnom i konkurentnom sistemu javnih nabavki.
Što se tiče sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva, Turska je
nastavila da se usklađuje sa pravnim tekovinama. Tokom 2013. godine je otvoreno još jedno
pregovaračko poglavlje (22 – Regionalna politika i saradnja strukturnih instrumenata). Postignut
je dobar napredak u trans-evropskim mrežama. Turska je takođe preuzela važne korake u
ključnim oblastima poglavlja 24, naročito u pogledu politike za migraciju i azil, uprkos
značajnom teretu usled kontinuiranih izbegličkih kriza. Napredak je postignut u energetici,
naročito u pogledu bezbednosti snabdevanja i unutrašnjeg tržišta električne energije, zakona o
trgovinskim društvima, preduzeća i industrijske politike, statistike, nauke i istraživanja,
slobodnog kretanja kapitala u vezi sa borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma, i
sprovođenja pretpristupnog programa ruralnog razvoja.
45
Sveukupno, Turska je napredovala u usklađivanju sa nekoliko poglavlja pravnih tekovina,
uključujući i slobodu kretanja robe, zakon o trgovinskim društvima, pravo intelektualne svojine,
finansijske usluge, energetiku, ekonomsku i monetarnu politiku, statistiku, preduzeća i
industrijsku politiku, trans-evropske mreže, nauku i istraživanje, carinsku uniju i spoljne odnose.
Bitno je da se u svim oblastima posveti veća pažnja na primenu zakonodavstva. Potrebno je da se
nastavi sa sveobuhvatnim naporima u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, bezbednosti hrane,
veterini i fitosanitarnoj politici, životnoj sredini i klimatskim promenama. Potreban je dodatan
značajan napredak u oblasti zakona o radu, kao i zdravlju i bezbednosti na radu. Potrebno je da
se radi na usklađivanju zakonodavstva, naročito u javnim nabavkama, politici konkurencije,
naročito državne pomoći, informacionom društvu i medijima.
46
Download

Strategy paper