dr Ljiljana Vojinović-Ješić
I HEMIJSKI ZAKONI I
STRUKTURA SUPSTANCI
ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA
(I stehiometrijski zakon, Prust, 1799)
Maseni odnos elemenata u datom jedinjenju je stalan, bez obzira na način
njegovog nastanka. Tako, na primer, u ugljenik(IV)-oksidu, CO2, maseni odnos
ugljenika, C, i kiseonika, O, je uvek 3:8, odnosno ugljenik(IV)-oksid sadrži 27,27
% C i 72,73 % O. Evo nekoliko primera jednačina hemijskih reakcija u kojima
nastaje CO2:
C + O2 → CO2
CaCO3 → CaO+ CO2
CaCO3 + 2 HCl → CaCl2 + CO2 + H2O
ZAKON UMNOŽENIH (VIŠESTRUKIH) MASENIH ODNOSA
(II stehiometrijski zakon, Dalton, 1802)
Ako dva elementa grade više jedinjenja, onda različite mase jednog
elementa koje jedine se sa istom masom drugog elementa, stoje među sobom u
odnosu malih celih brojeva. Tako, prilikom građenja vode, H2O, vodonik, H, i
kiseonik, O, se jedine u masenom odnosu 1:8, međutim vodonik i kiseonik se
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
mogu jediniti i u odnosu 1:16 kada nastaje vodonik-peroksid, H2O2, tako da je
maseni odnos vodonika i kiseonika u ovim jedinjenjima 1:2.
ZAKON STALNIH ZAPREMINSKIH ODNOSA
(III stehiometrijski zakon, Gej-Lisak, 1805)
Zapremine gasova koji međusobno reaguju, kao i zapremine gasovitih
proizvoda reakcije, stoje u odnosu malih celih brojeva pri istim uslovima
temperature i pritiska.
Primeri:
2H2(g)+O2(g)→2H2O(g)
Dve zapremine vodonika se jedine sa
jednom zapreminom kiseonika
dajući dve zapremine vodene pare (odnos zapremina je 2:1:2) ili, prilikom
građenja amonijaka:
N2(g)+3H2(g)→ 2NH3(g)
jedna zapremina azota se jedini sa tri zapremine vodonika dajući dve zapremine
amonijaka. U ovom slučaju odnos zapremina je 1:3:2.
AVOGADROV ZAKON
(Avogadro, 1811)
Avogadro je pretpostavio da atomi gasova ne postoje kao izolovane
čestice, već da su okupljeni u grupe koje se sastoje od malog broja atoma. Ove
grupe Avogadro je nazvao molekulima. Molekuli gasa se u prostoru kreću kao
celina i stupaju u hemijske reakcije. Na onovu hipoteze o postojanju molekula
gasa Avogadro je postavio zakon stalnih zapreminskih odnosa: jednake zapremine
različitih gasova pri istoj temperaturi i pritisku sadrže isti broj molekula.
Na primer:
3H2(g) + N2(g) →2NH3(g)
2
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
Tri zapremine vodonika reaguju sa jednom zapreminom azota i daju dve
zapremine amonijaka. Pošto iste zapremine sadrže isti broj molekula možemo reći
da tri dvoatomna molekula vodonika reaguje sa jednim dvoatomnim molekulom
azota dajući dva četiriatomna molekula amonijaka. Kao što se vidi, broj molekula
pre i posle reakcije ne mora da bude isti, ali broj atoma ostaje nepromenjen.
STVARNE I RELATIVNE ATOMSKE I MOLEKULSKE MASE.
MOL I MOLARNA ZAPREMINA
Atomi su realne, veoma sitne čestice supstance koji se ne mogu dalje deliti
pri hemijskoj reakciji. Stvarne (apsolutne) mase atoma su veoma male vrednosti.
Na primer, masa atoma vodonika je ma(H)=1,67·10-27 kg, te se u praksi koriste
veličine kao što su relativna atomska masa, Ar, i relativna molekulska masa, Mr.
Relativna atomska masa, Ar, je neimenovani broj koji pokazuje koliko
puta je prosečna masa atoma nekog elementa, ma , veća od 1/12 mase atoma
ugljenikovog izotopa 12C∗, (u):
Ar =
ma
ma
=
12
1/12ma ( C ) u
Relativna molekulska masa, Mr, jednaka je zbiru relativnih atomskih
masa svih atoma koji ulaze u sastav molekula i pokazuje koliko puta je prosečna
masa nekog molekula, m m , veća od 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa 12C:
Mr =
∗
1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa
1,66·10-27 kg.
mm
mm
=
12
1/12ma ( C )
u
12
C je unificirana jedinica atomske mase, u, i iznosi
3
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
Osnovna SI jedinica za količinu supstance, n, je mol. Jedan mol je
količina supstance definisane hemijske formule, koja sadrži onoliko formulskih
jedinica koliko ima atoma u 12 g ugljenikovog izotopa 12C∗. Količina supstance je
odnos broja jedinki supstance, N, i Avogadrove konstante, NA (NA=6,02·1023
mol-1):
n=
N
NA
[mol ]
Masa Avogadrovog broja definisanih formulskih jedinica je molarna
masa, M. Molarna masa se izračunava množenjem odgovarajuće relativne
atomske, odnosno relativne molekulske mase mernom jedinicom g/mol:
M = Ar · g/mol, kada računamo molsku masu atoma, odnosno
M = Mr · g/mol kada računamo molsku masu molekula.
Masa supstance, m, jednaka je proizvodu molarne mase i količine supstance:
m= M· n
[g]
Molarna zapremina gasa, Vm, definiše se kao odnos zapremine gasovite
supstance, V, i njene količine:
Vm =
V
n
[dm3 / mol ]
Pri normalnim uslovima (T=273,15 K i p=101325 Pa) molarna zapremina bilo kog
gasa iznosi 22,4 dm3/mol (Vm=22,4 dm3/mol).
∗
U 12 g ugljenikovog izotopa 12C (1 mol) nalazi se 6,02·1023 atoma, (6,02·1023 je Avogadrov broj).
4
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
STRUKTURA ATOMA I NJIHOVE ELEKTRONSKE
KONFIGURACIJE
Svaki atom se sastoji od jezgra (nukleusa) i omotača. U jezgru se nalaze
pozitivno naelektrisani protoni, p+, i čestice bez naelektrisanja neutroni, n. Oko
jezgra kreću se negativno naelektrisani elektroni, e-. Atom elementa
A
Z
X definisan
je atomskim ili rednim brojem, Z, i masenim brojem, A. Atomski broj Z je broj
protona u jezgru datog atoma (a on je jednak broju elektrona u datom atomu jer je
atom elektroneutralan!). Maseni broj, A, zbir je broja protona i broja neutrona u
jezgru datog atoma:
Z = N(p+ ) = N(e-), A = N(p+) + N(n)
Atomi istog elementa koji imaju različite masene brojeve nazivaju se izotopi.
Na primer, izotopi kiseonika su:
16
8
O,
17
8
O,
18
8
O
Stanje svakog elektrona u atomu definisano je kvantnim brojevima. Postoje
četiri kvantna broja:
•
Glavni kvantni broj, n, određuje broj energetskih nivoa u atomu. Za
normalna (nepobuđena) stanja atoma može imati vrednosti od 1 do 7.
•
Sporedni (azimutski) kvantni broj, l, određuje broj podnivoa,
odnosno prostorni oblik orbitala (s, p, d, f), sa vrednostima od 0 do n-1.
•
Magnetni kvantni broj, ml, određuje prostornu orijentaciju i broj
orbitala (podpodnivoa) u pojedinim energetskim podnivoima. Može
imati vrednosti od –l do l, uključujući i nulu.
5
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
•
Spinski kvantni broj, ms, odnosi se na tzv. spin elektrona, tj. na
njegovu rotaciju oko sopstvene ose u dva suprotna smera: desno ili
levo, te može imati samo dve vrednosti: +1/2 i -1/2.
Maksimalni broj elektrona u energetskom nivou je 2n2, a u odgovarajućim
podnivoima prikazan je u tabeli:
Podnivo
Broj
elektrona
s
p
d
f
2
6
10
14
Redosled popunjavanja orbitala elektronima vrši se postupno dodavanjem
elektrona. Pri tome elektron prvo zaposeda stabilniju orbitalu. Ovde je zastupljen
princip po kome su najstabilniji sistemi oni sa najmanjom energijom. Prilikom
popunjavanja orbitala mora se poštovati Paulijev princip zabrane i Hundovo
pravilo.
Paulijev princip zabrane: u jednom atomu ne mogu da se nađu dva
elektrona koji imaju ista sva četiri kvantna broja, ili jedna orbitala može da sadrži
najviše dva elektrona suprotnog spina.
Hundovo pravilo: orbitale iste energije popunjavaju se tako da se u svaku
od njih smešta po jedan elektron istog spina, nakon čega dolazi do sparivanja po
spinu.
Redosled popunjavanja orbitala elektronima je:
1s → 2s → 2p → 3s → 3p → 4s→ 3d → 4p → 5s → 4d → 5p → 6s ...
Elektronske konfiguracije nekih atoma i njihovih jona:
atoma natrijuma : 11Na: 1s22s22p63s1,
natrijumovog jona: 11Na+: 1s22s22p6,
atoma hlora: 17Cl: 1s22s22p63s23p5,
hloridnog jona: 17Cl-: 1s22s22p63s23p6
6
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
Prema elektronskoj konfiguraciji elementi u periodnom sistemu elemenata
(PSE) su podeljeni na s-, p-, d- i f-elemente. U s-elemente, osim vodonika i
helijuma, se ubrajaju elementi prve i druge grupe PSE (alkalni i zemnoalkalni
metali). p-Elementi počinju popunjavanje p-podnivoa i čine ih elementi od 13. do
18. grupe. Među njima najviše je nemetala, pa potom metala i metaloida. Elementi
koji počinju popunjavanje d-podnivoa zovu se i prelazni metali, a čine ih
elementi od 3. do 12. grupe PSE. U f-elemente, čiji atomi popunjavaju f-podnivoe,
ubrajaju se lantanoidi i aktinoidi. I ovi elementi su metali.
HEMIJSKA VEZA
Jonska veza nastaje između atoma metala i atoma nemetala i to prelaskom
elektrona sa atoma metala na atom nemetala. Atomi metala lako otpuštaju
elektrone (imaju malu energiju jonizacije∗), a atomi nemetala ih lako primaju
(imaju veliki afinitet prema elektronu∗∗). Pri tome nastaju joni sa elektronskom
konfiguracijom odgovarajućeg plemenitog gasa koji se privlače elektrostatičkim
silama. Jonska jedinjenja su na sobnoj temperaturi čvrste kristalne supstance
(NaCl, KF, CaCl2, Na2O, CaO...), sa visokom tačkom topljenja i ključanja, dobro
se rastvaraju u vodi, a njihovi vodeni rastvori i njihovi rastopi provode električnu
struju.
Kovalentna veza se gradi između atoma nemetala stvaranjem zajedničkih
elektronskih parova, pri čemu atomi postižu konfiguraciju najbližeg plemenitog
gasa. U zavisnosti od broja elektronskih parova kovalentna veza može biti
jednostruka, dvostruka ili trostruka (1, 2, ili 3 elektronska para). U molekulu
∗
Energija jonizacije je ona količina energije koju je neophodno utrošiti za udaljavanje elektrona od
atoma u gasovitom stanju, pri čemu se ove čestice prevode u katjone u gasovitom stanju.
∗∗
Afinitet prema elektronu je sposobnost atoma da primi elektron u valentni nivo, a energija koja
se pri tom oslobađa ili utroši naziva se energijom elektronskog afiniteta
7
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
vodonika, na primer, veza je jednostruka, H-H, u molekulu kiseonika dvostruka,
O=O, a u molekulu azota trostruka, N ≡ N .
Kovalentna veza može biti nepolarna i polarna. Veza između dva ista
atoma (H2, O2, N2) je nepolarna i u takvoj vezi zajednički elektronski parovi su
simetrično raspoređeni u prostoru između atomskih jezgara. Polarna kovalentna
veza nastaje između atoma različite elektronegativnosti. Atom elementa veće
elektronegativnosti jače privlači vezivne elektrone zbog čega se na tom atomu
javlja delimično negativno naelektrisanje (δ-), a na manje elektronegativnom
atomu delimično pozitivno naelektrisanje (δ+). Tako, na primer, u molekulu
fluorovodonika elektronski par je pomeren ka fluoru, pa se na atomu fluora javlja
delimično negativno, a na atomu vodonika delimično pozitivno naelektrisanje:
δ+
δ−
H− F .
Jedinjenja sa kovalentnom vezom su na sobnoj temperaturi gasovi ili
tečnosti, ređe čvrste supstance, sa niskim tačkama ključanja i topljenja. Nepolarna
kovalentna jedinjenja se dobro rastvaraju u nepolarnim rastvaračima, a ne
rastvaraju se u vodi i drugim polarnim rastvaračima. Polarna kovalentna jedinjenja
se dobro rastvaraju u vodi i polarnim rastvaračima, a nerastvaraju se u nepolarnim.
Vodonična veza predstavlja poseban slučaj dipol-dipol interakcija. Naime,
ova veza nastaje između molekula u kojima je atom vodonika kovalentno vezan za
neki jako elektronegativan atom (F, O, N). Primeri ovakve veze su HF i H2O.
δ+
δ−
δ+
δ−
Vodonična veza se prikazuje isprekidanom crtom: ⋅ ⋅ ⋅ H − F ⋅ ⋅ ⋅ H − F ⋅ ⋅ ⋅
8
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
HEMIJSKE FORMULE
Hemijske formule su simbolički prikazi hemijskih struktura (molekuli,
joni...). Svaka hemijska formula ima:
a) kvalitativno i
b) kvantitativno značenje.
Tako, na primer, NH3 znači da je u pitanju amonijak u čiji sastav ulaze azot i
vodonik. Ovo je kvalitativno značenje formule NH3.
Iz kvantitativnog značenja 1 molekula NH3 možemo odrediti:
1. maseni odnos: m(NH3) : m(N) : m(H) = Mr(NH3) : Ar(N) : 3Ar(H)
2. odnos broja čestica: N(NH3) : N(N) : N(H) = 1 : 1 : 3
3. količinski odnos: n(NH3) : n(N) : n(H) = 1 : 1 : 3.
Hemijske formule mogu biti:
•
Empirijske - kao najjednostavnije moguće formule, prikazuju najmanji
odnos broja atoma u molekulu (empirijska formula vodonik-peroksida
je HO),
•
Molekulske - daju stvarni odnos broja atoma u molekulu (molekulska
formula vodonik-peroksida je H2O2),
•
Strukturne - prikazuju način povezivanja atoma u molekulu: H-O-O-H.
9
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
ZADACI:
1.
Pri nastanku jednog određenog hemijskog jedinjenja elementi se jedine:
a) u proizvoljnim masenim odnosima
b) u stalnim masenim odnosima
c) u zavisnosti od vrste jedinjenja; nekada u stalnim, nekada u proizvoljnim
masenim odnosima
d) u zavisnosti od načina dobijanja tog jedinjenja
2.
Koji se od sledećih parova supstanci može upotrebiti za ilustraciju zakona
umnoženih masenih odnosa:
a) O2 i O3
3.
b) NO2 i CO2
Koji od sledećih parova supstanci ilustruje zakon umnoženih masenih
odnosa:
a) SO2 i H2SO4
b) CO i CO2
c) NaCl i KCl
4.
U ½ mola mola CaSO4 ugrađeno je:
a) 32 g kiseonika
b) 1 mol atoma kalcijuma
c) 6⋅1029 atoma sumpora.
(Ar(Ca) = 40; Ar(S) = 32; Ar(O) = 16)
10
c) H2O i H2O2
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
5.
Koliko ima molekula u jednoj kapi vode mase 90 mg ? (NA = 6·1023)
a) 3⋅1021
6.
b) 3⋅1020
c) 1,5⋅1020
d) 2⋅1021
U 0,5 mola molekula kiseonika ima:
a) 6,02⋅10-23 molekula
b) 3,01⋅1023 molekula
c) 3,01⋅10-23 molekula
7.
U količini od 0,5 mola Br2 broj molekula broma je:
a) 30⋅1023
b) 3⋅1023
c) 0,3⋅1023
8.
Mesto elementa u periodnom sistemu elemenata određeno je:
a) relativnom atomskom masom
b) relativnom molekulskom masom
c) atomskim brojem
d) brojem neutrona u jezgru atoma
9.
U jednom molu atoma elementa atomskog broja 11 i masenog broja 23 broj
protona je:
a) 11
b) 23
c) 11⋅6⋅1023
d) 6⋅1023
11
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
10.
Nuklid elementa
27
13 X
ima:
a) isti broj protona i neutrona
b) veći broj protona od neutrona
c) veći broj neutrona od protona
11.
Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je: 1s2 2s2 2p3.
a) atom elementa ima 3 nesparena elektrona
b) atom elementa ima 3 valentna elektrona
c) element pripada trećoj periodi
d) element pripada 13. (IIIA) grupi
12.
Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je : 1s22s22p63s23p4
a) atom elementa ima 4 valentna elektrona
b) atom elementa ima 2 nesparena elektrona
c) element pripada 14. (IVA) grupi PSE
d) element pripada 3. periodi PSE
Zaokružiti slova ispred tačnih tvrdnji.
13.
Elektronska konfiguracija atoma kiseonika je:
a) 1s22s22p3
b) 1s22s22p5
c) 1s22s22p4
12
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
14.
Elektronska konfiguracija atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p3
a) atom elementa ima 2 nesparena elektrona
b) atom elementa ima 3 valentna elektrona
c) element pripada 15. (VA) grupi PSE
d) element pripada 3. periodi PSE
Zaokružiti slova ispred tačnih tvrdnji.
15.
Elektronska struktura atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p5, a njegovog
jona 1s22s22p63s23p6. To znači da je:
a) jon pozitivnog naboja
b) jon negativnog naboja
c) prečnik jona veći od prečnika atoma
d) prečnik jona manji od prečnika atoma
e) broj protona u jonu i atomu je isti
Zaokružiti slova ispred tačnih tvrdnji.
16.
Izotopi su:
a) atomi istog elementa različitog masenog broja
b) atomi istog elementa koji sadrže jednak broj neutrona
c) atomi različitih elemenata koji sadrže jednak broj neutrona
17.
Treći energetski nivo sastoji se od:
a) dve s-orbitale
b) tri p-orbitale
c) pet d-orbitala
d) jedne s- i tri p-orbitale
e) jedne s-, tri p- i pet d-orbitala.
13
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
18.
Elektronska struktura atoma nekog elementa je: 1s22s22p63s23p5.
Koje od navedenih tvrdnji nisu tačne za dati element:
a) ima atomski broj 17
b) ima 7 valentnih elektrona
c) ima malu elektronegativnost
d) pripada s-elementima
e) nalazi se u sedmoj grupi i trećoj periodi
19.
20.
1/6⋅10-23 grama je masa:
a) jednog mola atoma vodonika
b) jednog mola molekula vodonika
c) 6⋅1023 atoma vodonika
d) jednog atoma vodonika
e) jednog molekula vodonika
f) ni jedna tvrdnja nije tačna
Peroksidni (O22-) jon ima:
a) 20 elektrona
b) 16 elektrona
c) 18 elektrona
(Z(O)=8)
21.
Koliko najviše elektrona može da sadrži :
a) drugi energetski nivo__________
b) treći energetski nivo __________
14
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
22.
Hemijski element čiji atomi imaju elektronsku konfiguraciju:
1s22s22p63s23p64s23d2 nalazi se u:
a) 3. periodi i 4. (IVB) grupi Periodnog sistema elemenata
b) 4. periodi i 12. (IIB) grupi Periodnog sistema elemenata
c) 4. periodi i 4. (IVB) grupi Periodnog sistema elemenata
d) 4. periodi i 14. (IVA) grupi Periodnog sistema elemenata
e) 3. periodi i 12. (IIB) grupi Periodnog sistema elemenata
23.
24.
Atom hemijskog elementa koji se nalazi u trećoj periodi i 14. (IVA) grupi
PSE ima elektronsku konfiguraciju:
a) 1s22s22p63s2
b) 1s22s22p63s23p64s2
c) 1s22s22p63s23p2
d) 1s22s22p63s23d4
U atomu hemijskog elementa čiji je atomski broj 20, elektronima su
popunjeni:
a) 1s, 2s, 3s, 3p i popunjava se 3d podnivo
b) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p i popunjava se 4p podnivo
c) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 4s podnivoe
d) 1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 3d, 4s podnivoe
e) 1s, 2s, 2p 3s, 3p i popunjava se 3d podnivo
25.
Najjače izražene osobine metala ima hemijski element čiji atomi imaju
elektronsku konfiguraciju:
a) 1s2 2s2
b) 1s22s22p3
c) 1s1
d) 1s22s22p4
e) 1s22s22p5
15
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
26.
27.
Jonski karakter veze raste u nizu:
a) H2, HCl, KCl, KF
b) HCl, KCl, KF, H2
c) KCl, KF, H2, HCl
d) KF, H2, HCl, KCl
Jonski karakter veze raste u nizu:
a) Na2O, MgO, Al2O3, P4O10, SO3
b) MgO, Al2O3, Na2O, P4O10, SO3
c) SO3, P4O10, Al2O3, MgO, Na2O
d) SO3, P4O10, MgO, Al2O3, Na2O
28.
Niz u kojem se nalaze samo jedinjenja sa kovalentnom vezom je:
a) HCl, H2O, NaCl, CaO
b) CH4, H2O, CO2, NO
c) HCl, H2S, CaCl2, Na2O
d) KCl, H2S, CO, H2O2
29.
Kovalentna veza se stvara ako se elektronegativnost atoma elemenata koji se
vezuju:
a) u velikoj meri razlikuje
b) u maloj meri razlikuje
c) ne razlikuje
d) elektronegativnost nema uticaja na stvaranje kovalentne veze
Zaokružiti slova ispred tačnih tvrdnji.
16
I Hemijski zakoni i struktura supstanci
30.
σ-veza nastaje:
a) preklapanjem odgovarajućih atomskih orbitala duž ose koja spaja jezgra
atoma učesnika veze
b) potpunim prelaskom elektrona sa jednog na drugi atom
c) bočnim preklapanjem p-orbitala
31.
π-veza nastaje :
a) preklapanjem odgovarajućih atomskih orbitala duž internuklearne ose
b) potpunim prelaskom elektrona sa jednog na drugi atom
c) bočnim preklapanjem p-orbitala
32.
Zaokružiti slovo ispred formule koja sadrži samo kovalentnu vezu:
a) Na3PO4
b) NaH2PO4
c) H3PO4
33.
Zaokružiti slovo ispred simbola para hemijskih elemenata koji grade
kovalentno jedinjenje:
a) Na i Cl
34.
b) H i N
c) K i F
b) dvostruka
c) trostruka
U molekulu N2 veza je:
a) jednostruka
17
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
35.
Molekuli vode i amonijaka su:
a) planarni
b) molekul H2O je linearan
c) molekul H2O nije linearan, a molekul NH3 je piramidalan
d) nepolarni
e) polarni
36.
Sledeći niz molekula rasporediti prema porastu polarnosti veze
H2O, CCl4, CH4, NH3, NF3, ako su poznate elektronegativnosti:
H = 2,1; C = 2,5; Cl = 3,0; N = 3,0; O = 3,5; F = 4,0.
________________________________________________
37.
Prikazane molekule poređati u niz prema porastu kovalentnog karaktera
veze: HF, HCl, KCl, LiCl, Cl2 , ako je elektronegativnost :
H= 2,1; F= 4,0; Cl= 3,0; K=: 0,8; Li= 1,0.
________________________________________________
38.
Koji je red veze u molekulima:
a) azota
_____________
b) fosfora
_____________
c) kiseonika _____________
d) hlora
39.
_____________
Niz koji ilustruje povećanje polarnosti veze je :
a) H-S, H-O, H-Cl;
b) H-Cl, H-O, H-S;
c) H-Br, H-Cl, H-F.
18
Download

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI