pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer
MENSA NTC SISTEM UČENJA – RAZVOJ
KREATIVNOG I FUNKCIONALNOG
tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
RAZMIŠLJANJA I EFIKASNOG UČENJA
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
PRIRUČNIK ZA UČITELJE I
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
NASTAVNIKE
ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg
hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwerty 2009/2010
uiopasdfghjklzxcv
Autor: Ranko Rajović Saradnici: Vesna Vujičić, Dragana Milanović, Željka Nikolašević, Ljubomir Vasičin, Olivera Kamenarac, Biljana
Lungulov, Lucija Andre, Uroš Petrović, Dejan Aleksić, Tanja Petrović
1. MOTORIČKE VEŽBE/AKTIVNOSTI Razlozi neophodnosti svakodnevnog vežbanja tj. sprovođenja motoričkog vežbanja u našem
Programu rada, navedeni su u prethodnim izlaganjima. Sada ćemo se baviti praktičnim, a na
neki način i pokaznim radom motoričkih vežbi koje treba sprovoditi.
Motoričke sposobnosti predstavljaju one sposobnosti deteta koje učestvuju u rešavanju
motoričkih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje. Motoričke sposobnosti čine jednostavni i
složeni pokreti.
Motoričke informacije podrazumevaju stepen usvojenosti pojedinih motoričkih zadataka na
nivou programa izvođenja. Dakle, svoj deci u grupi prvo se mora objasniti tehnika izvođenja
određene vežbe, a potom i demonstrirati. U toku rada neophodne su korekcije odnosno
sprovođenje sistema grupnog rada, i individualnog pristupa. Racionalna tehnika izvođenja vežbe
prouzrokovaće da funkcionalni potencijali svakog deteta dođu do punog izražaja, a time ćemo
postići željeni efekat vežbanja.
Metodika rada, kao skup znanja o metodama po kojima se odvija delatnost, je vrlo značajna za
naš praktični rad.
Principi vežbanja i metodi obuke
Zajedničko za vežbe ravnoteže, vežbe rotacije i vežbe za akomodaciju oka je ono što i za svako
vežbanje u sportu, a to je metodički pristup svakoj od ovih motoričkih sposobnosti.
Da bismo to ispunili moramo se pridržavati sledećih principa:
-principa svakodnevnog treninga
-principa postupnog opterećenja (ovi principi sadrže Vama dobro poznate didaktički, nastavni,
principi /od lakšeg ka težem/od jednostavnog ka složenijem/od poznatog ka nepoznatom/)
-princip ponavljanja (na osnovu višestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne navike i
prethodno pomenuta racionalna tehnika izvođenja pokreta)
-princip svesnosti (dete mora smišljeno i svesno da se odnosi prema svakoj vežbi, da ume kritički
da posmatra i ocenjuje svoje pokrete u procesu vežbanja)
-princip očiglednosti (mora se detetu stvoriti predstava o pravilnom izvođenju svake vežbe)
-princip svestranosti (u vežbanju koristiti motorički zahtevnije vežbe)
2
-princip vaspitne usmerenosti (zaštitna i obrazovna funkcija vaspitača prilikom vežbanja)
Metodi obuke motoričkog vežbanja pomoću kojih će deca na racionalan način usvojiti i zadržati
pokrete su svakako:
-Sintetički ili celoviti metod (materija koje se obrađuje pokazuje se u celini od početka do kraja i
tako se i vežba).
-Analitički ili razdelni metod (složena materija koje se obrađuje, uvežbava se u delovima,
parcijalno. Ne primenjivati ga dugotrajno) (ovim metodom se najbolje vrše korekcije tj. greške u
izvođenju).
-Kompleksni metod ili kombinacija sintetičkog i analitičkog metoda (prilikom primene prvo se
koristi sintetički pa analitički pa ponovo sintetički metod. Ovaj metod je najefikasniji za obuku)
Čas vežbanja
Svaki čas vežbanja treba da bude prethodno isplaniran i napisan kako bi sve principe i metode
vežbanja pravilno upotrebili. Naravno, shodno broju nastavnih časova pre Časa vežbanja
neophodno je načiniti mezociklus i mikrociklus vežbanja.
Čas vežbanja treba da bude osmišljen na sledeći način:
-Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija pažnje, priprema motornog aparata
dece kroz vežbe zagrevanja kao što su hodanje i trčanje u različitim kombinacijama sa pokretima
ruku i povremenim okretanjem oko nekog markera ili oko svoje ose, trčanje sa manjim
ubrzanjima, poskoci, vežbe oblikovanja, vežbe spretnosti i koordinacije) koji traje 10% do 20%
ukupnog vremena trajanja časa. Ovaj deo časa treba raditi bez većih pauza i dodatnih
objašnjenja.
- Glavni deo (u ovom delu rade se vežbe koje čine suštinu ovog časa) koji traje 60% do 70%
ukupnog vremena trajanja časa. Ovaj deo časa treba dobro osmisliti.
Osnovni deo časa ima:
10-20% trajanja na svom početku koji služi ponavljanju središnje teme prethodnog časa.
60%-80% središnji deo osnovnog dela časa namenjen je radu na osnovnoj temi tog časa. Što više
i obavezno nakon uvodnih vežbi tj. obradi nove teme na ovom času treninga, koristiti igre:
ekipne, kružne.....
10%-20% završni deo treba da nam posluži kako najava za temu koje će se vežbanjem
savladavati na sledećem času vežbanja.
3
-Završni deo (u ovom delu časa treninga ponoviti kroz jednu od lakših vežbi osnovnu temu ovog
časa i jednu vežbu lakšeg intenziteta koja je deci dobro poznata) koji traje od 10% do 20%
ukupnog vremena trajanja časa.
1.1 Vežbe za akomodaciju oka:
1.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od tri deteta. Vijače.
Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa ima vijaču. Dva dete vrte vijaču, a treće je
preskače. Deca prvo preskaču vijaču sunožno unapred (licem ka vijači).
Napomene i predlozi:Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.
2.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi. Vijače.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca preskaču vijaču sunožno postavljena sa strane (bočno) u
odnosu na vijaču.
Napomene i predlozi: Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.
3.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je još uvek isti.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca sada preskaču vijaču naizmenično jednom pa drugom
nogom, kao da koračaju.
Napomene i predlozi:Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.
4.
Ako imamo dovoljan broj vijača deca mogu prethodne tri vežbe raditi i pojedinačno.
5.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo celom dužinom širine prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postavimo 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su
udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu vijaču na podu koja
će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu dece) drugu vijaču koja će
predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).
4
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko
postavljenih vijača (5-6) naizmeničnim poskocima (jedna pa druga noga, kao da koračaju) pri
tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima. Zatim dolaze do mesta gde
praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a
ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati
ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje kolone.
Napomene i predlozi:Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.
6.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo celom dužinom širine prostorije u
2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postavimo 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su
udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu vijaču na podu koja
će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu dece) drugu vijaču koja će
predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko
postavljenih vijača (5-6) koje preskaču sunožnim poskocima (sa obe noge istovremeno ne
razdvajajući stopala) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima.
Zatim dolaze do mesta gde praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena
treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred.
Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje
kolone.
Napomene i predlozi:Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.
7.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo u onoliko kolona koliko to
dozvoljava širina sale ili prostorije. Postavimo po jedan sanduk (visinu sanduka prilagoditi
uzrastu ili postaviti plastičnu kutiju ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) i jednu visoku
gredu (mogu to biti i dve stolice sa letvom koja ih po vrhovima spaja ili već neko pomagalo koje
će služiti svrsi) za svaku od kolona sa decom.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trčeći prvo dolaze do visoke grede ispod koje se provlače,
a zatim uspravivši se nastavljaju trčanje ka sanduku na koji se poskokom sa jedne noge, penju i
sa koga skaču dole (postaviti strunjače okolo radi bezbednosti) i doskaču sa obe noge trudeći se
da održe ravnotežu. Po završetku vraćaju se na začelje svoje kolone.
Napomene i predlozi:Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.
8.
5
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored i postavka vežbe su isti kao i u prethodnoj
vežbi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Postepeno povećavamo visinu sanduka, a smanjujemo visinu
grede (u kasnijem vežbanju dva deteta mogu držati vijaču na određenoj visini kako bi se dete
koje vežba provlačilo) do te granice da dete puzeći mora da prođe ispod, pri tom da ne dodirne ni
jednim delom tela gornji graničnik (gredu ili letvu ili vijaču....)
Napomene i predlozi:Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.
9.
Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i postavka vežbe s tim da se umesto sanduka
postavlja niska greda koja se iz poskoka sa jednom preskače. Postepeno povećavati visinu koja
se preskače (mogu se postaviti dva deteta koja drže vijaču na određenoj visini).
10.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove i svaki par treba da ima
jednu loptu. Postaviti ih na udaljenosti od 2-3 metra jedno od drugog.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca se dodaju međusobno i to prvo sa dve ruke (suručno)
direktno dodajući loptu svom paru u visini grudi. Dete koje hvata loptu treba da postavi ruke
blago savijene u laktovima u visini grudi, a šake postavi sa dlanovima okrenutim ka svom paru
praveći tako malu korpici. Dete koje dodaje treba da obuhvati loptu dlanovima i to tako da svi
prsti budu maksimalno rašireni. Loptu podiže do visini grudi i izbacuje je tako što ispruža ruke u
laktovima, a loptu izbacuje iz zgloba šake tako da dlanove okrene sa strane-spolja (šake budu
spojene svojim spoljnim delom nakon izbačaja).
Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici dodavanja prilikom
samog izvođenja vežbe.
11.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao i u prethodnoj vežbi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u parovima dodaju loptu jedno drugom sa dve ruke od
poda. Postupak i tehnika izvođenja su isti s tim da se prilikom izbačaja vrši i iskorak desnom
nogom. Dodavač loptu treba da izbaci na 2/3 udaljenosti od sebe i 1/3 udaljenosti od hvatača.
Napomene i predlozi: Deci treba demonstrirati i pokazati, a nakon toga će ona sama prepoznati i
uvideti na koju razdaljinu treba da bace loptu kako bi ona hvataču nakon odbijanja od podloge
dospela u visinu grudi. Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici dodavanja prilikom
samog izvođenja vežbe.
12.
6
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u krug ili više krugova u zavisnosti
od broja dece. Lopte.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca stoje raspoređena u krug i dodaju se loptom sa obe ruke
prvom detetu sa desne strane i tako redom. Dakle, dodaju se međusobno u desno.
Napomene i predlozi: Prvo vežbamo dodavanje sa obe ruke direktno u grudi, a potom sa obe
ruke od poda.
13.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored isti kao i u prethodnoj vežbi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca sada sede raspoređena u krug, sa raširenim nogama i u
desnom smeru dodaju loptu jedno drugom kotrljajući je po podlozi.
Napomene i predlozi: Menjati smer nakon 2-3 minuta.
14.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti dužinom cele širine prostorije ili
terena u kolone i svako prvo dete u koloni treba da ima loptu.
Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača prvo dete kreće sa vođenjem lopte
pravolinijski do druge strane terena. Kada stigne do druge strane loptu dodaje prvom sledećem u
svojoj koloni, dodajući je kotrljanjem po podu. Prilikom vođenja lopta ne sme da odskače više
od visine kukova, šaka kojom se vodi treba da je na vrhu lopte okrenuta u pravcu kretanja, a
glava tj. pogled treba da je pravo. Loptu voditi vrhovima prstiju.
Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici vođenja lopte prilikom
samog izvođenja vežbe.
15.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je kao u prethodnoj vežbi ali sada po
celoj dužini kojom se deca kreću vodeći loptu treba postaviti 4-5 markera.
Tok i način sprovođenja vežbe: Sada deca treba da vode loptu između markera prilazeći prvom
sa desne strane. Kasnije se može kombinovati vođenje i levom rukom, pa vođenje oko svakog od
markera (pun krug oko markera ali onda ih postaviti manje 2-3.), zatim vođenje lopte i tamo i
nazad, dakle dve dužine.
Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici vođenja lopte prilikom
samog izvođenja vežbe.
16.
7
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti dužinom cele širine prostorije ili
terena u kolone i svako prvo dete u koloni treba da ima loptu.
Tok i način sprovođenja vežbe: Dete treba da se kreće pravolinijski bacajući loptu unapred 1-2
metra. Lopta treba da padne na tlo , dete u tom intervalu da pređe tu razdaljinu od 1-2 metra kako
bi loptu uhvatilo pre nego što ona po drugi put padne na podlogu. Dakle, deca praktično dodaju
loptu sama sebi (auto-pas, unapred od podloge). To dete radi celom dužinom terena nekoliko
puta, a kada dođe do kraja, kotrljajući loptu dodaje je prvom sledećem u svojoj koloni.
Napomene i predlozi: Nakon usvajanja izvođenja ove vežbe, mogu se raditi i dve dužine.
17.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti dužinom cele širine prostorije ili
terena u kolone i svako prvo dete u koloni treba da ima loptu.
Tok i način sprovođenja vežbe: Dete se kreće hodajući unapred pri čemu loptu baca u vazduh
gore i napred. Gore ne više od 2 metra, a napred ne više od 1-1,5 metra. Tako hodajući dete
ponovo hvata loptu (s tim da lopta ne padne na pod) koju je bacilo u vazduh i ponovo je baca u
vazduh. Kada dođe do drugog kraja terena, loptu kotrljajući vraća prvom sledećem u svojoj
koloni.
Napomene i predlozi: Nakon usvajanja izvođenja ove vežbe, mogu se raditi i dve dužine.
18.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Obeležiti nekoliko krugova po prostoriji ako već ne
postoje na terenu tj.u sali za vežbanje.Decu podeliti u nekoliko grupa i svaku grupu postaviti oko
jednog kruga.
Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete stoji u sredini kruga, baca loptu uvis i prozove jedno
dete koje se nalazi oko kruga. Prozvano dete mora brzo dotrčati u krug i uhvatiti loptu pre nego
što ona padne na tlo.. Sada ono baca loptu. Dete koje je prozvano, a ne uhvati loptu, ispada iz
igre.
Napomene i predlozi: Na početku vežbanja dete koje utrčava kao prozvano u krug može da
uhvati loptu nakon što se ona jednom odbije od površine-lakša varijanta, a tek potom pre nego
što padne na tlo.
19.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po parovima. Obruči ili koturovi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u paru stoje na rastojanju jedno od drugog od 1.5 do 2
metra. Jedno dete drži obruče i baca ih svom paru na ruku tj pokušavajući da pogodi njegovu
ispruženu ruku. Dete koje ima ispruženu ruku pokušava da na nju postavi Deca stoje u parovima.
jedno dete baca obruče, a drugo ih hvata pruženom rukom.
8
20.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone ispred mini koševa ili
plastičnih krugova koji vise na ripstolama ili krugova koje smo nacrtali na zidu.....na udaljenosti
ne većoj od 2-3 metra.
Tok i način sprovođenja vežbe: Svako prvo dete u koloni treba da ima loptu kojom pokušava da
pogodi koš tj. da lopta prođe kroz obruč. Nakon što se lopta odbije, dete koje je šutiralo na koš
hvata loptu dodaje prvom sledećem u koloni ide na začelje svoje kolone.
Napomene i predlozi: ovo je dobra takmičarska vežba.
-Prilikom izvođenja svih vežbi kao i pri planiranju časa koristiti metodičke principe objašnjene
na početku.
-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem tj. kombinacijom 2,3 navedene vežbe.
-Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila sačinjena
od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.
-Izvođenje svih vežbi će u početku zahtevati više vremena (objašnjavanje, demonstracija...) ali
već nakon nekoliko ponavljanja (3-5 ponavljanja) deca će sama prepoznavati koju vežbu Vi
želite da postavite i raspoređivaće se za njen početak. Svakoj od ovih vežbi može se dati i ime
koje deca mogu da predlože i tako će i voljni momenat za njeno izvođenje biti veći.
-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona,
linija čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski
karakter.
9
1.2 Vežbe rotacije:
1.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u jednu kolonu.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u koloni trče laganim tempom po krivim linijama terena
koje odredi vaspitač ili po linijama koje vaspitač nacrta ili obeleži markerima.
Napomene i predlozi: Važno je da je položaj glave uspravan i distanca između dece dovoljna da
svi nesmetano trče.
2.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik – cak do postavljenih graničnika-markera.
Vaspitač određuje, obzirom na uzrast, udaljenost markera. Dakle, dođu do markera npr. desnog
(ako je stabilniji dodirnu ga) i nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera i tako do kraja
dužine kojom se kreću.
Napomene i predlozi: Uvek prvo kreću onom nogom u kom pravcu treba da nastave kretanje.
3.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik – cak ali sada oko postavljenih graničnikamarkera. Dakle, dođu do markera npr. desnog optrče ga prilazeći mu sa desne strane, a potom
nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera kome prilaze sa leve strane, optrčavaju oko njega
i tako do kraja dužine kojom se kreću.
Napomene i predlozi: Vežbu raditi 2-3 minuta.
4.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od drugog
za dužinu ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca počinju da se vrte u desnu stranu, sa
otvorenim očima u trajanju od 10-15 sekundi. Na znak vaspitača, deca se zaustavljaju i
pokušavaju da održe ravnotežu.
Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže oči
otvorene.
10
5.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od drugog
za dužinu ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca počinju da se vrte u levu stranu, sa
otvorenim očima i tako se vrte 10-15 sekundi. Na znak vaspitača, deca se zaustavljaju i
pokušavaju da održe ravnotežu.
Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže oči
otvorene.
6.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca zauzmu položaj da su okrenuti jedno naspram drugog ,
uhvate za ruke, stopala spoje i stanu tako da im se vrhovi prstiju stopala skoro dodiruju tj na 5-10
cm jedno do drugog i počinju da se vrte u jednu stranu kao vrteška. Nakon 15-20 sec. se
zaustavljaju i pokušavaju da zadrže ravnotežu.
Napomene i predlozi: Vežbu ponavljati u trajanju od 2 minuta. Deca oči moraju držati otvorene.
7.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu podeliti u grupe i rasporediti ih u kolone.
Postaviti ne više od 2-3 markera pravolinijski.
Tok i način sprovođenja vežbe: Takmiče se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama
kreću na znak vaspitača trčeći. Prilaze prvom markeru sa desne strane i trče ceo krug oko njega i
nastavljaju dalje da trče ka drugom markeru. Isto se radi i kada dođu do drugog markera, a
potom nastavljaju sa pravolinijskim trčanjem do kraja terena . Kada dođe do druge strane terena (
ili prostorije ili određenog prostora za vežbanje) kreće dete iz kolone koje se nalazilo na drugom
mestu i tako redom dok svi ne pređu na drugu stranu terena.
Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.
8.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone. Markeri.
Tok i način sprovođenja vežbe: Postaviti 1 marker na drugom kraju terena ili na dužinu koji
vaspitač sam odredi. Takmičićemo se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama kreću
na znak vaspitača trčeći. Prilaze markeru sa leve strane i trče ceo krug oko njega i nastavljaju
dalje da trče ka delu terena gde se nalazi njihova grupa. Na dodir ruke kreće drugo dete iz kolone
i čini isto što i prvo.
11
Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.
9.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podelimo decu po grupama i odredimo prostor na
terenu za svaku od grupa. Marama ili šal.
Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete će biti »Ćorava baka» te mu vezujemo povez preko
očiju i zavrtimo ga u jednu stranu. Ono se trudi da zadrži ravnotežu, a potom nastavlja da juri
svoje drugare. Prvog koga uhvati «postaje» «Ćorava baka».
Napomene i predlozi: voditi računa da se deca ne vrte prejako kako ne bi pala.
10.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji tako da su
odmaknuti jedno od drugog za dužinu raspona ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete treba da pokuša da se iz mesta okrene za 360 stepeni
tj. da napravi u skoku pun krug oko svoje ose. Neophodno je da dete napravi blagi čučanj i sa
tako povijenim kolenima načini odrazu u visinu i stranu koju hoće. Položaj ruku je povijen u
laktovima. Zamah ruku ide odozdo ka gore. Pri odrazu, a i dok je telo u vazduhu kukove treba
«gurati» u stranu u koju želimo da se okrenemo.
Napomene i predlozi: Treba doskočiti na obe noge istovremeno i pri tome zadržati ravnotežu.
Vežbu ponavljati u trajanju od 2-3 minuta.
11.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu u jednoj koloni postavimo u ugao terena
(prostorije).
Tok i način sprovođenja vežbe: Na sredini terena nalazi se krug (ako ga nema vaspitač ga
nacrta). Deca trče dijagonalno do kruga na centru i optrčavaju ga sa desne na levu stranu. Na
mestu gde su «ušli» u krug na njemu i izlaze i trčeći se vraćaju na začelje kolone.
Napomene i predlozi: Prilikom trčanja deca treba da drže glavo uspravno a perifernim vidom da
prate linije kojima se kreću.
12.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu u jednoj koloni postavimo u ugao terena
(prostorije).
Tok i način sprovođenja vežbe: Na sredini terena nalazi se krug (ako ga nema vaspitač ga
nacrta). Deca trče dijagonalno do kruga na centru i optrčavaju ga sa leve na desnu stranu. Na
mestu gde su «ušli» u krug na njemu i izlaze i trčeći se vraćaju na začelje kolone.
12
Napomene i predlozi: Prilikom trčanja deca treba da drže glavo uspravno a perifernim vidom da
prate linije kojima se kreću.
13.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji tako da su
odmaknuti jedno od drugog za dužinu raspona ruku. Lopte.
Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete treba da ima loptu. Loptu bace oko 1-1.5 metar iznad
svoje glave i u mestu se okrećući naprave pun krug oko svoje ose dok je lopta u vazduhu i kada
se okrenu oko svoje ose ponovo treba da uhvate loptu koja pada. Loptu u vazduh iznad svojih
glava treba da izbace sa obe ruke koje se nalaze u visini kukova ispred tela.
Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okreta.
14.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti duž zida. U slučaju da je zid mali
onda u kolonama koje su okrenute ka zidu. Lopte.
Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete ili prvi u koloni (u zavisnosti koliki je zid) treba da
ima loptu. Sa obe ruke koje se nalaze u visini kukova dete loptu baca u zid i to prema gore, dakle
da lopta dodirne zid na oko 1-1.5 metara iznad visine deteta i dovoljno snažno da se lopta opet
odbije do deteta. Dok je lopta u vazduhu dete se okreće oko svoje ose dovoljno brzo da se okrene
i uhvati odbijenu loptu dok ne padne na tlo.
Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okreta.
15.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe:Decu rasporediti u jednu kolonu. Markeri.
Tok i način sprovođenja vežbe: Dužinom terena postaviti 2-3 markera pravolinijski. Deca trče
do markera ne smanjujući intenzitet trčanja tj ne usporavajući. Kada stignu naspram markera
vrše okret u kretanju oko svoje ose i nastavljaju kretanje ka drugom i trećem markeru gde rade
isto što i na prvom markeru. Kada dete koje je prvo krenulo dođe do druge strane terena, tada
dete koje je sledeće u koloni počinje sa vežbom.
Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okreta.
16.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podelimo decu po grupama i odredimo prostor na
terenu za svaku od grupa. Obruč.
13
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca se uhvate za obruč (grupa 3-4 dece) i kao peru veš, pri
tome idu u krug postepeno ubrzavajući kretanje.
Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okretanja.
-Prilikom izvođenja svih vežbi kao i pri planiranju časa koristiti metodičke principe objašnjene
na početku.
-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem tj kombinacijom 2,3 navedene vežbe.
-Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila sačinjena
od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.
-Izvođenje svih vežbi će u početku zahtevati više vremena (objašnjavanje, demonstracija...) ali
već nakon nekoliko ponavljanja (3-5 ponavljanja) deca će sama prepoznavati koju vežbu Vi
želite da postavite i raspoređivaće se za njen početak. Svakoj od ovih vežbi može se dati i ime
koje deca mogu da predlože i tako će i voljni momenat za njeno izvođenje biti veći.
-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona,
linija čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski
karakter.
14
1.3 Vežbe za ravnotežu:
1.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji
ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati
početak i kraj zamišljene prave linije.
Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po pravim linijama
terena odnosno onim linijama koje pokaže vaspitač (koje moraju biti prave). Deca se mogu
kretati jedno za drugim u razmaku od po 2-3 metra. Kada dođu do drugog kraja terena ili do
tačke koju odredi vaspitač, vežba se završava.
Deca treba da se kreću koracima ne dužim od širine ramena i pri tom treba da zadrže ravnotežu
prilikom kretanja. Ritam hoda treba da bude ujednačen.
Napomene i predlozi:Ovu vežbu deca mogu da rade i raspoređeni jedno do drugog celom
širinom prostorije. Vežbu treba ponavljati 2-3 puta prilikom jednog časa. Važno je da glava bude
uspravna tj. Pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se kreću.
2.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji
ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati
početak, sredinu i kraj zamišljene krive linije.
Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po krivim linijama
terena.
Deca, krivom linijom treba da se kreću koracima ne većim od širine ramena i pri tom zadrže
ravnotežu.
Napomene i predlozi: Sve kao i u prethodnoj vežbi. Vežba je pogodna za početak časa. Važno je
da glava bude uspravna tj. Pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se
kreću.
3.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i način
izvođenja. U ovoj vežbi svako dete treba da ima knjigu ili svesku na glavi (važno je da su tvrde
korice).
Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.
15
Deca pri hodanju moraju da paze da im knjiga ne padne sa glave. Ruke moraju biti odručene ili
pored tela.
Napomene i predlozi: Kretanje se može sprovoditi po pravim i krivim linijama. Deca se mogu
rasporediti u više kolona tako da prva dva deteta u koloni imaju knjige. Kada prvo završi svoju
kretnju po linijama vraća se u kolonu i prvom sledećem daje svoju knjigu. Knjiga se ne sme
pridržavati rukama.
4.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je i dalje isti kao u prethodnim vežbama.
Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.
Napomene i predlozi: Sada treba postepeno povećavati dužinu koraka, a da se pri tom održi
ravnoteža (i knjiga na glavi, ako radimo vežbu sa knjigom). Ovu vežbu raditi i na pravim i na
krivim linijama.
5.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne
postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati
početak i kraj zamišljene prave linije.
Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim
poskocima (obe noge spojene) po pravim linijama terena. Nakon što prvo dete pređe 2-3 metra,
sledeće dete iz kolone započinje sa sunožnim poskocima.
Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže
ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da
rade i raspoređeni jedno do drugo dužinom cele širine prostorije). Važno je da pogled bude pravo
i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.
6.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne
postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati
početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.
Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim
poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.
Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže
ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.
16
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da
rade i raspoređeni jedno do drugo dužinom cele širine prostorije). Važno je da pogled bude pravo
i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.
7.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Rasporediti decu duž širine cele prostorije u kolone.
Tok i način sprovođenja vežbe: Sunožnim poskocima (levo-desno, a sve vreme praktično
unapred) cik-cak, deca treba da stignu do suprotne strane sale.
Deca treba da se kreću sunožnim poskocima cik-cak, a istovremeno unapred, ne dužim od širine
ramena i pri tom da zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve
vreme.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da pogled
bude pravo i položaj glave podignut.
8.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao u prethodnoj vežbi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena, treba
da dođu do polovine terena. Na polovini vrše promenu noge kojom vrše poskoke i tako
nastavljaju kretanje do kraja terena.
Deca treba da se kreću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama treba da
načine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i
istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da je položaj
glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu ne odstupajući od pravolinijskog kretanja.
9.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolonu. Ako na terenu ne postoje
obeležene krive linije , potrebno je da ih vaspitač obeleži.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca započinju kretanje poskocima na jednoj nozi krivim
linijama terena, preko cele dužine terena (mogu promeniti nogu kojom vrše poskoke na sredini
terena).
Deca treba da se kreću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama treba da
načine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i
istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.
17
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da je položaj
glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu pri kretanju.
10.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne
postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati
početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.
Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz grupe kreće i započinje kretanje kratkom sunožnim
poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.
Deca treba da se kreću poskocima ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri
svakom doskoku. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i istovremeno u odručenju kako bi
njima deca održavala ravnotežu.
Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da
rade i raspoređeni jedno do drugo preko cele prostorije, radeći cik-cak poskoke). Važno je da
pogled bude pravo i položaj glave uspravan. Deca perifernim vidom treba da prate linije.
11.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji odmaknuti
međusobno za širinu raspona ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca započinju stajanje na jednoj nozi i isto
tako na znak vaspitača vrše promenu noge na kojoj stoje.
Na znak vaspitač deca treba da podignu jednu nogu (savijajući je u kolenu), npr. prvo desnu, pri
tom stojeći na punom stopalu leve noge. Ruke moraju da budu u odručene (raširene i ispružene).
Položaj glave prav. Tako deca treba da stoje na jednoj nozi pri tom održavajući ravnotežu 3-7
sekundi. Na znak vaspitača deca poskokom sa noge na koju se oslanjaju vrše promenu noge sa
kojom su u kontaktu sa podlogom. Tako nastavljaju da stoje na stopalu druge noge 3-7 sekundi.
Napomene i predlozi: Ovu vežbu ponavljati u trajanju od 3-5 minuta. Važno je da pogled bude
pravo i položaj glave uspravan
12.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca ostaju u rasporedu iz prethodne vežbe.
Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje pretklona u trajanju od 1 minut.
18
Deca zauzimaju raskoračni stav ne širi od širine ramena i vrše pretklon, pokušavajući vrhovima
prstiju šake da dodirnu vrhove prstiju stopala (stopala su spojena).
Napomene i predlozi: Važno je da ne pomeraju stopala i zadrže ravnotežu pri tom ne savijajući
kolena. Deca mogu raditi ovu vežbu u početku i sa razmaknutim stopalima (za širinu jednog do
dva stopala). Deca treba da dodirnu vrhove prstiju stopala u konstantnom savijanju dakle ne
trzajima.
13.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao u prethodnoj vežbi.
Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje zaklona u trajanju od 1 minut.
Deca zauzimaju raskoračni stav širi od širine ramena (za širinu dva stopala) i pokušavaju
savijajući se prema nazad da desnom rukom dodirnu petu desnog stopala. Rade se 2-3
ponavljanja jednom rukom, a zatim se isto radi sa drugom rukom.
Napomene i predlozi: Važno je da zadrže ravnotežu i ne pomeraju stopala. Prilikom izvođenja
vežbi stopala se oslanjaju na površinu samo prstima. Deca treba da dodirnu petu u konstantnom
savijanju dakle ne trzajima.
14.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je i dalje isti.
Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje zaklona u trajanju od 1 minut.
Deca zauzimaju raskoračni stav širi od širine ramena (za širinu dva stopala) i pokušavaju
savijajući se prema nazad da desnom rukom dodirnu petu levog stopala i obratno. Rade se 2-3
ponavljanja jednom rukom, a zatim se isto radi sa drugom rukom.
Napomene i predlozi: Važno je da zadrže ravnotežu i ne pomeraju stopala. Prilikom izvođenja
vežbi stopala se oslanjaju na površinu samo prstima. Deca treba da dodirnu petu u konstantnom
savijanju dakle ne trzajima.
15.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u više linija, odmaknuti jedne od
drugih za dužinu ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke.
Deca treba da održe ravnotežu tela sa dve tačke oslonca, na jednoj ruci i na jednom kolenu.
19
Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Naizmenično opružati suprotnu
nogu i suprotnu ruku (npr. opružati desnu ruku i levu nogu i obrnuto). U tom položaju deca treba
da se zadrže 2-3 sekunde.
Napomene i predlozi: Pri vežbanju zadržati položaj gde imaju dve tačke oslonca u tajanju od par
sekundi a nakon usvajanja izvođenja vežbe, povećavati dužinu vremena u kome treba da su
ispruženi ruka i noga. Ruka i noga prilikom ispružanja treba da su u vodoravnom položaju (što
više ispruženi).
16.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u više linija, odmaknuti jedne od
drugih za dužinu ruku.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke.
Deca treba da održe ravnotežu tela sa dve tačke oslonca, na jednoj ruci i na jednom kolenu.
Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Naizmenično opružati istu nogu i
istu ruku (sada opružati desnu ruku i desnu nogu i obrnuto-nogu i istoimenu ruku). U tom
položaju deca treba da se zadrže 2-3 sekunde.
Napomene i predlozi: Pri vežbanju zadržati položaj gde imaju dve tačke oslonca u tajanju od par
sekundi, a nakon usvajanja izvođenja vežbe, povećavati dužinu vremena u kome treba da su
ispruženi ruka i noga. Ruka i noga prilikom ispružanja treba da su u vodoravnom položaju (što
više ispruženi)
17.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po tri deteta. Skejt.
Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete sedne na skejt i skupi se, a par (drugo dvoje dece) ga
gura kroz prostor za igru, upravljajući njegovim kretanjem. U složenijoj varijanti, u prostor za
igru mogu se postaviti čunjevi koje par treba da obiđe. Zadatak para je da što pre dođu na
označeno mesto (cilj). Pri tome dete koje sedi na skejtu mora da održi ravnotežu. Ukoliko u tome
ne uspe, vraća se na start.
Napomene i predlozi:Voditi računa da se brzina kojom deca guraju skejt prilagodi njihovom
godištu i bezbednosti u sali tj. prostoru za igru.
18.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu ili više kolona. Deblji konop.
Tok i način sprovođenja vežbe: Deblji konop postaviti na pod. Deca iz jedne ili više kolona
prelaze preko njega sa jednog njegovog kraja na drugi nasotojeći da održe ravnotežu.
20
Napomene i predlozi:Voditi računa o rastojanju između dece koja prelaze preko konopa.
19.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolonu. Niska klupa i niska greda.
Može poslužiti i klupica, daska....
Tok i način sprovođenja vežbe: Potrebno je da sva deca pređu preko niske klupe i niske grede
koje treba da budu na rastojanju od 2 metra jedna od druge. Kada prvo dete završi kretanje preko
prvo sprave, iz kolone započinje kretanje prvo sledeće dete.
Deca u kretanju preko sprava ruke treba da drže blago odručene jer njima treba da održe
ravnotežu.
Napomene i predlozi: Sa obe strane ovih sprva postaviti strunjače radi sigurnosti. Prilikom
kretanja na spravama, dete treba da drži glavu uspravno, pogled pravo a perifernim vidom da
prati liniju kretanja.
20.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone u zavisnosti koliko greda
imamo na raspolaganju. Niska greda, može da posluži bilo šta slično, klupa..
Tok i način sprovođenja vežbe: Deca treba iz laganog trčanja da preskoče nisku gredu (podužno
postavljenu) i da doskoče na obe noge. Preskok se vrši tako što se dete odrazi jednom nogom
dakle iz trčanja se vrši preskok.
Prilikom preskoka deca trebaju da izvrše zamah rukama odozdo ka gore i tako lakše izvrše
preskok. Deca pri sunožnom doskoku ne smeju da pomeraju noge i u tom položaju treba da se
zadrže 2-3 sekunda. Prilikom doskoka kolena treba blago da poviju, a ruke da budu u odručenju.
Zatim deca treba da se isprave i tako zadrže ravnotežu.
Napomene i predlozi: Sa obe strane niske grede treba postaviti strunjače. Nakon ovakvog
sprovođenja vežbe i njenog usvajanja u izvođenju, treba početi sa sunožnim preskocima
odnosno, dete dotrči do grede zaustavi se i tom prilikom spoji stopa, a potom iz mesta savijajući
kolena i vršeći zamah rukam, dete preskače nisku gredu. Vaspitač treba da stoji pored niske
grede radi sigurnosti.
21.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po troje dece. Vijače,
kanap....
Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece
drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete sunožnim poskocima
preskače vijaču napred i odmah nazad (licem okrenuto ka vijači) pri tom održavajući ravnotežu
21
odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim
dolazi do promene.
Napomene i predlozi: Obratiti pažnju da deca ne povećavaju visinu vijače koju drže.
22.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po troje dece. Vijače,
kanap....
Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece
drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete sunožnim poskocima
preskače vijaču levo-desno (licem postavljeno u odnosu na vijaču) pri tom održavajući ravnotežu
odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim
dolazi do promene.
Napomene i predlozi: Obratiti pažnju da deca ne povećavaju visinu vijače koju drže.
23.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po troje dece. Vijače,
kanap....
Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece
drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete poskocima na jednoj
nozi preskače vijaču levo-desno (bočno postavljeno u odnosu na vijaču) pri tom održavajući
ravnotežu odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a
zatim dolazi do promene.
Napomene i predlozi: Obratiti pažnju da deca ne povećavaju visinu vijače koju drže.
24.
Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po troje dece. Vijače,
kanap....
Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece
drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete poskocima na jednoj
nozi preskače vijaču napred-nazad (bočno postavljeno u odnosu na vijaču), pri tom održavajući
ravnotežu odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a
zatim dolazi do promene.
22
Napomene i predlozi: Obratiti pažnju da deca ne povećavaju visinu vijače koju drže.
-Prilikom izvođenja svih vežbi kao i pri planiranju časa koristiti metodičke principe objašnjene
na početku.
-Kompleksna vežba koja bi mogla da predstavlja sublimaciju prethodno navedenih vežbi je
vežba sa lastišem . Može se raditi u grupama od tri deteta uz postavljanje zadatka koji bi
demonstrirale neke od devojčica tj. da pokažu neku od igara sa lastišem koju one svakodnevno
igraju.
-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem ili kombinacijom dve, tri prethodno opisane
vežbe.
-Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila sačinjena
od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.
Na primer: Deca su u koloni. Započinju hodanjem po liniji, zatim prelazak niske grede hodajući,
pa sunožni preskok klupe, pa stajanje na jednoj i drugoj nozi i na kraju preskoci sunožni sa strane
preko vijače.
-Izvođenje svih vežbi će u početku zahtevati više vremena (objašnjavanje, demonstracija...) ali
već nakon nekoliko ponavljanja (3-5 ponavljanja) deca će sama prepoznavati koju vežbu Vi
želite da postavite i raspoređivaće se za njen početak. Svakoj od ovih vežbi može se dati i ime
koje deca mogu da predlože i tako će i voljni momenat za njeno izvođenje biti veći.
-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona,
linija... čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski
karakter.
23
2. GRAFOMOTORIČKE VEŽBE Kada se govori o motoričkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna
motorika podrazumeva sposobnost izvođenja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom
kontrolom. Aktivnosti koje podstiču razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na
otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili trčanje. S druge strane fina motorika je
sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između
prstiju i oka. Fina motorika se razvoja sa uzrastom - od početnih nespretnih pokušaja deteta da
samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do momenta
kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše.
Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu
motoriku mišića šake i prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje što
predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu.
Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu.
Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevnih aktivnosti kao što
su: hvatanje, držanje i ispuštanje igrački, držanje kašike i samostalno hranjenje, hvatanje sitnih
predmeta čime se razvija pincetni hvat, te svlačenje i oblačenje odeće i obuće. Međutim, mi
dodatno možemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu kroz
odgovarajuću stimulaciju igračkama/ igrom. Najbolje vežbe za razvijanje fleksibilnosti šake i
prstiju su: držanje kocke i premeštanje iz ruke u ruku, povlačenje igračke na uzici, ubacivanje
pločica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvlačenje pertle u perle, navijanje igračaka, stavljanje
zrnca "šibice" u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papirića, otvaranje poklopca
na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, oblačenje malih lutki… Te aktivnosti treba da
budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti,
razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opažanja i koncentracije.
Za svu ostalu decu koja se pripremaju za školu može se se početi sa sistematičnim vežbama
pripreme za pisanje. U tu svrhu mogu poslužiti razne dečije slikovnice, pisalice, žvrljalica koje
nude različite zadatke. Naravno, redosled i težinu vežbi bi trebalo prilagoditi svakom detetu
ponaosob (npr. „ Sveščića početnica- grafomotoričke vežbe za mlađe predškolce ” prof Emil
Kamenov).
Naravno, i u ovom periodu može se nastaviti sa svim igrama koje doprinose razvijanju mišića
šake koje su ključne za razvoj grafomotorike.
24
Neke od korisnih igara su:
1. Zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od
kanapa različite debljine.
2. Mešenje testa , plastelina i gline, pravljenje različitih figurica. Deca mogu od plastelina da
prave određene zastave, marke automobila itd.
3. Zavrtanje šrafova (početi sa velikim drvenim ili plastičnim šrafom i maticom) i zakucavanje
čepova u tablu plastičnim čekićem.
4. Bockalice. Detetu možemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju
zastavu.
5. Savijanje tanje žice i pravljenje nakita, nizanje perli na kanap.
6. Savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa
zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, zatim se
organizuje takmičarska igra u kojoj se deca takmiče čiji avion će dalje odleteti, čiji će duže
leteti itd.
7. Ređanje kocki i slagalice.
8. Namotavanje balona na kalem.
9. Detetu je dato određeno polje i sada je tačkicama iscrtano kako bi boja trebala da se stave,
tada vaspitač može da zada detetu boje određene države i on ta tri polja popunjava.
10. Na olovku ili štapić namotati parče vrpce (konca) na čijem kraju se nalazi zakačena neka
igračka, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje takmičarska igra u kojoj se
deca takmiče ko će pre spasiti ribicu iz „vode“, tako što će brzo namotavati i odmotavati
konac ili vrpcu na čijem je kraj ribica na štapić. U igri treba da su angažovani prsti obe ruke.
Grafomotorička spremnost je jedan od bitnih kriterijuma na osnovu kojeg se utvrđuje
omogućavaju li sposobnosti pojedinog deteta sudelovanje u nastavi i usvajanju školskih veština.
A ovladavanje veštinom pisanja je za dete veoma važan korak u životu. Presudnu ulogu u tome
ima fina motorika, pa zato njen razvoj treba podsticati tokom čitavog detinjstva.
25
3. TEHNIKE MEMORIJE Tehnika kratkih filmova (10 imenica)
Sastavite listu od 10 pojmova (imenica) koju želite da zapamtite. Na listi od deset
imenica/pojmova svaka treća bi trebalo da bude apstraktni pojam. Pamtimo ih tako što ih
podelimo u tri celine/skupa. Prvu celinu čine prve 3 imenice, s tim što treća celina ima 4 pojma.
Sada pamtimo tako što od zadatih imenica u jednom skupu pravimo priču. Dakle, tri celine, tri
nezavisne priče (otuda ime tehnike-tehnika kratkih filmova). Apstraktni pojmovi se obično teže
pamte, da bi olakšali upamćivanje sve što treba da uradite je da apstraktne imenice/pojmove „
pretvorite“ u konkretne (npr. ljubav-srce, ideja-sijalica, nada-sidro...). U cilju boljeg pamćenja
potrebno je da priče budu što duhovitije, maštovitije sa elementima nemogućeg. Dakle, priče
treba da iskaču iz okvira očekivanog i logičnog. Predviđeno vreme za učenje 10 imenica je minut
ipo.
Primeri: Imenice (konj, vrata, ideja, ljudi, supa, spasenje, kola, knjiga, crkva, svetlo) i zajedno sa
učesnicima osmišljava kratke priče. Npr. konj ulazi kroz vrata saluna koja škripe i pokušava da
vidi ko sedi za šankom ali ne vidi jer mu u lice bije svetlo ogromne sijalice (simbol za ideju); u
ogromnom tanjiru punom supe plivaju ljudi a neko im baca pojaseve za spasavanje; fića sa
krilima koja su u stvari stranice knjige leti oko zvonika i uleće u crkvu i farovima osvetljava
oltar)
Tehnika duplih asocijacija; 20 imenica
Do sada smo pamtili imenice/pojmove bez posebnog insistiranja na numeričkom poretku i
uređenosti. Ovom tehnikom bićete u stanju da ponovite pojmove/imenice po redosledu, obrnutim
redosledom ili preko reda. Sastavite listu od 20 pojmova/imenica, ali tako da ispred svake
imenice stoji redni broj. Tehnika 20 imenica-duplih asocijacija, dakle, daje nam mogućnost da
upamćene imenice reprodukujemo na osnovu rednog broja pod kojim su upisane. U ovom
sistemu pamćenja sve što treba da uradite je da za svaki broj od jedan do 20 osmislite
odgovarajuću mentalnu sliku/asocijaciju, tako da vas ta mentalna slika/asocijacija po nečemu
podseća na određen broj. Asocijacije možete praviti po obliku broja (2-labud, 5-trudna žena, 7kosa...), vezujući broj za reč koja se rimuje sa njim ili uz reč koja u sebi sadrže naziv broja, dakle
po fonetskoj sličnosti ( 9- krevet, 6-šestar, 5-petarda, 2-grudva...), naravno, asocijacije mogu biti
drugačijeg karaktera, tako određen broj za vas može imati neku simboliku/ značenje( 13-prase
26
(trinaesto prase), 13-dama (dama u kartama), 12-kalendar (12 meseci u godini) itd.). Asocijacije
koje vi stvorite iz svoje sopstvene mašte, će biti mnogo trajnije i mnogo efikasnije, nego što to
mogu da budu tuđe. Kada jednom razvijete, usvojite, određene asocijacije za svaki broj bilo bi
poželjno da ih uvek koristite.
Kada ste usvojili odgovarajuće mentalne slike/pojmove/asocijacije za svaki broj prelazi se na
učenje zadatih pojmova/imenica koje ste dobili pod određenim brojem. Sve što treba da uradite
je da ovih dvadeset imenica/pojmova povežete sa odgovarajućom memorijskom
slikom/asocijacijom broja pod kojim je upisana. I ovde je potrebno da asocijacije koje stvaramo
budu što maštovitije, duhovitije, sa dosta preuveličavanja uz uključivanje što više čula. Na taj
način stvorene, biće duže u vašoj memoriji. Za svaku od ovih tehnika je potrebna vežba.
Uvežban mozak može samo jednim iščitavanjem upamtiti 20 imenica pod njihovim rednim
brojem, stvarajući asocijacije u sekundama. Naravno, vežbom se može povećavati i broj
upamćenih imenica (30,40, 50...).
Tehnike se mogu koristiti i samostalno za razvijanje pamćenja i pospešivanje procesa stvaranja
asocijacija, ali se mogu iskoristiti i u nastavi za lakše zapamćivanje lekcija. Npr. izvlačenje
osnovnih pojmova iz lekcija u vidu imenica i pravljenje kratkih filmova, ili tehnika zapamćivanja
brojeva u nastavi matematike (kod računskih operacija).
27
4. MAPE UČENJA Pravila kreiranja Mape učenja
Glavne komponente svake Mape učenja:
•
Centralni lik koji zapravo predstavlja naslov ili suštinu teme oko koje se mapa
koncentriše. Izuzetno je važno da centralni lik u sebi sadrži neku sliku, crtež. Pored toga može da
stoji i neki tekst (ne više od 2-3 reči). Centralni lik, kao uostalom i cela mapa treba da budu u
boji, jer će prisustvo različitih boja pozitivno uticati na pamćenje i privući desnu hemisferu..
•
Mapa uma se sastoji od mnoštva grana, te grane su organizovane poput grana na
drvetu: postoji nekoliko glavnih grana (na jednoj mapi njihov broj trebao bi da se kreće od 2 do
8) iz kojih se dalje polaze sve tanje grane. Prednost ovakvog načina koncipiranja misli je u tome
što se na veće grane upisuju važniji pojmovi iz kojih dalje slede sve sitniji detalji. Grane najbliže
centralnom liku su deblje, a kako idu dalje postaju sve tanje. Na glavne grane unose se najbitniji
podaci koji se nazivaju pojmovima direktne povezanosti, jer su u direktnoj vezi sa centralnom
temom.
•
Na svakom mestu u mapi uma kada za to postoji mogućnost mogu se dodati slike.
One mogu da zamene reči ili da ih pojačaju. Jedna slika ponekad vredi više od stotinu reči, jer se
mnogo bolje pamti, pogotovo ako je upečatljiva i simbolična.
•
Kao što je već napomenuto boje su izuzetno bitne jer mapi daju kreativnost i
upečatljivost. Boja grane uvek treba da se razlikuje od boje teksta ili slike na njoj. Obično se
svetlije boje koriste za grane, a tamnije za sliku i slova.
•
Ključne reči treba da budu ispisane velikim štampanim slovima iznad linija
(grana), jer je na taj način mapa čitkija i preglednija. Veoma je bitno kako se odabiraju ključne
reči koje se pišu na mapi. Te reči treba da budu jasne, važne i suštinske reči iz jednog teksta,
predavanja i sl. Njihovim iščitavanjem treba da se izazove prisećanje onoga što je vezano za njih.
Najkraće rečeno to su suštinske, bitne, autentične reči.
•
Mapa ne mora da ima konkretne reči u vidu slike. Primer iz lekcije građa ćelije, iz
petog razreda - nove i teške reči mogu da se predstave potpuno drugačije nego što je u lekciji
(duple asocijacije) što je deci veoma interesantno, zanimljivo i gotovo svi se uključuju u ovakav
način rada. Na primer u zatvorskoj ĆELIJI bio je robijaš MEM koji je pravi BRANU da ne gleda
robijaša CITA, koji mu je stalno dobacivao PLAZMU. I svaki put kada MEM dobije PLAZMU
viknuo bi JEEE, i onda je u ustima DRObio plazmu itd... Ako deci neko pokaže ovakav način
učenja, oni će jedva čekati časove na kojima ovako obradjuju lekcije. I naravno ako nacrtaju
lekciju, neće crtati membranu i ćelijske organele, već zatvorsku ćeliju, branu, plazma keks i to će
kasnije stavljati u kontekst lekcije. Ovo je izuzetno teška lekcija za decu u petom razredu, ali
naučila su je gotovo sva deca u četvrtom razredu (gde smo na ovaj način radili) u toku pilot
istraživanja učenja nepoznatih pojmova i novih teških lekcija.
28
PRIMERI RADOVA UČENIKA- MAPE UČENJA
I razred-Svet oko nas, lekcija: Moja škola
I razred, Svet oko nas, Moje naselje
29
II razred -Srpski jezik, lekcija: rod imenica
II razred- Srpski jezik, narodne pesme: Ja sam čudo video
30
III razred-Srpski jezik, Svetu se ne može ugoditi
V razred- Biologija
31
VI razred- Srpski jezik, lekcija: Podela suglasnika po mestu izgovora
32
VII razred-Biologija, Ekološki faktori
33
5. Zagonetne priče ( “zadatkovi” ) i zagonetna pitanja Najnovija istraživanja govore da logičko razmišljanje i brzo rešavanje problema može da
se vežba i da mozak može da ostvari određeno “stanje forme”, poput ostalih organa. Priče (deca
su im dala ime ZADATKOVI) su zamišljene tako da prirede trenutke razmišljanja i slatke
muke, ali i radost posle uspešnog rešavanja.
Napomena: Mnoge od priča deca neće uspeti da reše sama - smišljene su tako da u
rešavanju moraju učestvovati i vaspitači, učitelji, roditelji ili malo stariji prijatelji. Veoma su
zgodne i za postavljanje celom odeljenju; zajednički se uvek lakše dolazi do rešenja. Može se
koristiti pravilo: zagonetač odgovara samo sa DA ili NE. Dodatno pravilo, ako učestvuje više
igrača, jedan odgonetač ima pravo da pita sve dok dobija potvrdne odgovore. Može se ograničiti
i broj postavljenih pitanja. Smisao ovih priča je da se rešenja nipošto ne otkrivaju pre nego što se
deca zaista potrude da ih sama pronađu. Neka od rešenja zahtevaju i malo znanja o prirodi i
njenim zakonitostima, ali je većina tih priča tip logičke mozgalice. Sigurno je jedno: tokom
druženja sa ovim štivom naučiće i zauvek zapamtiti mnoge korisne stvari. Posle nekoliko priča,
neka deca će se već istaći svojim razmišljanjem. Ukoliko jedno dete reši dve priče, sa priličnom
sigurnošću možemo zaključiti da se radi o potencijalno darovitoj osobi.
Jako je stimulativno kada se pogođeno rešenje nečim nagradi: aplauzom svih prisutnih,
nekom lopticom ili slatkišem. Tako se podstiče takmičarski duh, a i deci se šalje jasna poruka da
je kreativno razmišljanje nešto dobro i korisno. Logičke mozgalice mogu biti izražene u raznim
oblicima, ali sve one imaju nešto zajedničko: pravilnim prilazom, pažljivim razmatranjem i
ispravnim razmišljanjem su rešive. One mogu u početku izgledati suviše komplikovane ili čak
nerešive. Potrebno je objasniti deci da su zagonetke smišljene tako da nadmudre pogađača. Prvo
pitanje koje bi trebalo postaviti sebi pri rešavanju glasi: “Dobro, u čemu je ovde caka? Da li je
ona u vezi sa jezikom, dvosmislenim rečima, ili zagonetač računa na brzopleti
odgovor?”Potrebno je pronaći ključni deo, rečenicu ili reč i izdvojiti od ostalih delova zagonetne
priče, a to je obično onaj deo koji je pomalo neobično sročen.
Posle nekoliko časova, deca počinju da usvajaju nove načine za rešavanje zagonetnih
priča, koji se u mnogim slučajevima mogu primeniti i na neke situacije u životu. Zato je bitno da
vaspitač (ili učitelj) uz rešenje svake priče pridoda i pouku. Tako se postiže dvostruki efekat na
dete, bez bojazni da će ono to shvatiti kao nabrajanje ili nametanje pravila od strane odraslih.
34
ZAGONETNE PRIČE
Zagonetna priča - Primer 1.
Čudan skup (logika, vizuelizacija, kreativno razmišljanje, primena iskustva)
Devojčica je šetala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je lepo
vreme koje je najavljivalo proleće. (Dodatak za najmlađi uzrast: Otopio se sneg i sve od
snega...) (Dodatak za mlađe razrede osnovne škole: Znači, upravo su se završili hladni zimski
dani...). Šetajući tako, devojčica je nabasala na jedan neobičan skup.
“Gle, tu su šargarepa, lonac i nekoliko komadića uglja! Otkuda te tri različite stvari zajedno?”,
pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim tufnama. Šargarepa je bila
dugačka i narandžasta, a komadići uglja mali i obli.
“Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda baš ove stvarčice zajedno, nasred ovog brdašca...”,
razmišljala je devojčica.
Vaspitač: “Zna li iko otkuda ove stvari zajedno?” (Deca koja imaju ideju podižu dva prsta)
Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora:
Dečak 1: “Neko je kuvao ručak!”
Vaspitač: “To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio šargarepu, koja je jako zdrava? Pa valjda bi i
svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka...”
Devojčica 1: “Neko je vozio kola i to mu je ispalo!”
Vaspitač: “I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima baš lonac, šargarepa i komadići uglja, i
baš to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdašca, gde nema puta?”
Dečak 2: “Neko je napravio zamku za zeca!”
Vaspitač: “Sjajno razmišljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i štap... Ima li još neko neku
ideju?”
Devojčica 2: “Otopio se Sneško Belić!”
Vaspitač: “Aplauz, rešili STE prvu priču! Evo i nagrade, baš STE bili pametni!”
(Vaspitač hvali čitavu grupu, hrabreći timski rad i aludirajući na zajedničko rešavanje! Jako je
bitno i zaštititi dete koje je pokušalo da reši zagonetku i izgovorilo neki odgovor koji bi mogao
biti predmet podsmeha ostale dece - vaspitač hvali svaki odgovor, rečima da je to odgovor kojeg
bi se mogao setiti samo neki filozof, pesnik itd...)
Zagonetna priča - Primer 2.
Krajnje neobična situacija (logika, racionalizacija)
Dečak i devojčica su se vozili u trkačkom automobilu. Ispred njih je jurio svemirski brod, a iza
njih vatrogasna kola! Ako vam kažem da ovo nije izmišljena priča, te da su i dečak i devojčica
bili budni, da nisu učestvovali u snimanju nekog naučno-fantastičnog serijala, može li neko da
mi objasni kako su se oni našli u tako neobičnoj situaciji?
35
(Rešenje: Dečak i devojčica su otišli u luna park i vozili se na ringišpilu, a tu se okreću i jure i
svemirski brod, i vatrogasna kola, i helikopter, i trkačka kola... Eto, situacija sada i nije toliko
neobična, zar ne?)
ZAGONETNA PITANJA
Primer 1. (uzrast 7-10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje:
Koliko svetskih kreatora je angažovano da obuče Barbiku za 50-ti rođendan?
Podatak: Pitanje je formulisano na osnovu novinske vesti, da je angažovano 50 poznatih
svetskih kreatora za Barbikin 50-ti rođendan, koji su napravili rođendanske haljine.
Loše formulisano pitanje, koje ne razvija sposobnost funkcionalnog razmišljanja Ovakva pitanja
obično dolazi nakon većine lekcija i takva pitanja sem ponavljanja činjenica ne razvijaju druge
sposobnosti.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Zašto je ove godine angažovano 50 poznatih svetskih kreatora da obuče jednu plavušu?
Primer 2. (uzrast 10-14 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje: Koja je najčvršća kost ljudskog organizma?
Podatak: Ukoliko se u udžbeniku iz biologije nalazi ovaj tekst - Najčvršća kost ljudskog
organizma je donja vilica, koja trpi najjači pritisak – onda će verovatno nakon lekcije da bude
pitanje: “Koja je najčvršća kost ljudskog organizma?”. Jasno je da se zagonetna pitanja
postavljaju pre lekcije i obično retko ko zna pitanje na ova pitanja, tako da se do odgovora dolazi
analizom prethodnog znanja, iskustva i razmišljanja.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Po čemu je donja vilica (mandibula) – jedinstvena kost u ljudskom organizmu?
36
Primer 3. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje: Šta radi šumski medved preko zime?
Podatak: Mnogi medvedi tokom zime padaju u zimski san. Iz zimskog sna se budi u proleće.
Predlog dobro formulisanog pitanja :
Zašto je šumski medved u jesen debeo?
Pomoć može da bude ako se kaže da je šumski medved svakog proleća jako mršav (ali ovo
“loše” pitanje je dobro za mlađu decu).
Primer 4. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje: Gde žive beli medved i pingvin?
Podatak: Beli medvedi u prirodi nastanjuju Arktik i isključivi su mesojedi. Ne zato što ne bi
voleli pojesti krušku, već zato što na Severnom polu biljaka nema. Omiljena hrana su im foke,
kojima prave zamke u ledu i čekaju kada izrone po vazduh. A pingvine ne mogu uhvatiti – jer ne
žive na istom mestu.
Predlog dobro formulisanih pitanja:
Zašto beli medved ne jede pingvine?
Ko živi na dva najveća zamrzivača na svetu, a nikada se ne sretne?
Gde ima najviše nezaposlenih dirigenata?
Primer 5. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje:
Šta pčela radi?
Podatak: Sve što je lekovito u nekoj biljci pčela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog
organizma, pretače u med.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Koje prirodno blago čuva preko 1000 letećih čuvara?
37
Primer 6. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje:
Koji je najmanji krater na svetu?
Podatak: Mravi žive u velikoj grupi zvanoj kolonija (mravinjak). Svaki mrav u koloniji ima
određeni posao. Mravi radnici imaju zaduženje da iznose đubre iz gnezda i da ga nose na
posebno mesto. Mravi radnici su ženke. Mrav porobljivač napada gnezda drugih mrava i krade
njihova jaja. Kada se ti novi mravi izlegnu, oni rade kao robovi u koloniji. Mravlje kraljice na
rođenju imaju krila. Kraljica može da živi i do 15 godina i potrebno je da se pari samo jednom.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Koja to kuća na zemlji postoji, u njoj samo jedna kraljica i ničeg se ne boji?
Primer 7. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje:
Kako se zove najbrža ptica na svetu?
Podatak: Noj je velika afrička ptica neletačica iz reda trkačica. Nojevi su prepoznatljivi po
svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 kilometara na čas
— najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 metara i
težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Stidljivi atletičar dugih nogu u pesku krije ono što se još rodilo nije?
Primer 8. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje:
Ko ima 3000 bodlji?
Podatak: Šumski jež na leđima ima 3000 bodlji.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Koji šumski borac nosi 3000 kopalja?
38
Primer 9. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje: Ko je neprijatelj mrava?
Podatak: Mravojedi žive usamljeničkim životom. Uglavnom su dnevne životinje, mada su u
nekim predelima aktivni i noću. Hrane se mravima, termitima i mekim larvama.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Kad je gladan on ne kaže bljak onda kada sretne mravinjak?
Primer 10. (uzrast 6 do 10 godina)
Kako izgleda loše formulisano pitanje: Šta je zajedničko za kornjaču i kokošku?
Podatak:. Ženke u toku parenja izlaze iz vode i traže pogodna mesta u blizini obale gde polažu 8
do 10 izduženih jaja po leglu, koja su dugačka od 15 do 22 milimetra. Za polaganje jaja kornjača
bira najpogodnije mesto, deo koji nije obrastao travom ili gustim rastinjem i tu se priprema za
polaganje.
Predlog dobro formulisanog pitanja:
Šta povezuje kornjaču i kokošku ali ne i zeku i medu. (jaja)
Dečja pitanja:
1. Ko leti u olovci? (deci olovka liči na raketu, pa je odgovor – kosmonaut)
2. Može da nas plaši, a ipak je pojedemo? (bundeva)
3. Zamislite plavu torbu sa crvenim štraftama, uginulom mačkom, biciklom i
merdevinama, bez prozora i vrata, kako ćeš izaći? (odmislićeš se ☺, dete smislilo pitanje)
4. Koja osoba iz naše škole najmanje voli jesen? (spremačica Ana)
5. Ukoliko se nalazimo u Egiptu, blizu piramida, kako ćemo se najlakše kretati i razgledati
okolinu: biciklom, kamilom ili automobilom?
39
Download

Metodicki prirucnik za ucitelje i nastavnike ver 2