SVEDOČANSTVA ZA PROPOVEDNIKE I BIBLIJSKE RADNIKE
Ellen G. White
Naslov originala:
Testimonies to Ministers and Gospel Workers
Prevod: M.D.A.
Urednik: Zdravko Barjaktarević
Korektura: Natalija Barjaktarević
Digitalizacija: Dragoslav Kresac
Napomene:
- Mali broj sa leve strane teksta označava početak te stranice u engleskom originalu.
Istorijski uvodnik nije numerisan
- Dodatak koji se u štampanom izdanju nalazi na kraju knjige je razdeljen ispod
označenih poglavlja na koje se odnose primedbe. Ti dodaci su označeni sledećim
znakom: *)
- Poslednji podnaslov „Vaspitanje u obradi zemlje―se nalazi samo u srpskom
izdanju. U engleskom originalu ga nema.
1
Sadrţa j
Sadrţa j................................................................................................................... 2
Predgovor............................................................................................................ 10
Istorijski uvodnik................................................................................................ 12
Pregled značajnih istorijskih činjenica................................................................... 13
Razvoj ustanova.................................................................................................... 14
Period značajnog napretka 1880 godine............................................................... 15
Ambijent konferencije u Mineapolisu 1888.godine................................................ 15
Generalna konferencija od 1888.godine................................................................ 16
Različiti stavovi prema vesti o opravdanju verom................................................. 16
Konsolidacija i prisutni problemi............................................................................ 17
Dalekoseţ ni problemi izdavačke kuće................................................................... 18
Predsednik Generalne Konferencije objavljuje svedočanstva............................... 19
Generalna Konferencija od 1901 godine............................................................... 20
Ustanove u Betl Kriku trpe Boţ je sudove.............................................................. 21
„Izuzev ako zaboravimo―
........................................................................................ 21
Poglavlje 1
Crkva Hristova .....................................................................................................22
Predmet Njegove vrhovne paţ nje.......................................................................... 22
Jasne, odreĎene razlike......................................................................................... 23
Boţ anske probe..................................................................................................... 23
Crkva, Boţ je vlasništvo.......................................................................................... 24
Poistovećen sa svojom zajednicom....................................................................... 25
Izbegavati laţ ne učitelje.........................................................................................25
Organizacija i razviće............................................................................................ 26
Jedinstvo vere i nauke.......................................................................................... 27
UvoĎenje skupštinskog reda................................................................................. 27
Rezultati ujedinjenih napora.................................................................................. 28
Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo.............................................................. 30
Šta je Bog učinio?.................................................................................................. 30
Zajednica ostatka nije Vavilon............................................................................... 31
Uputstvo učenicima.............................................................................................. 32
Izdaja poverenja................................................................................................... 32
Laţ na vest............................................................................................................. 33
Sotonine optuţ be.................................................................................................. 33
Svet pozvan na obračun....................................................................................... 34
Reč ohrabrenja..................................................................................................... 34
Reči opadanja nisu od Boga................................................................................. 35
Delo prevare.......................................................................................................... 35
Ţiva crkva.............................................................................................................. 36
Prilike date Judi..................................................................................................... 37
Crkva nije savršena............................................................................................... 38
Sotoni je dopušteno da kuša................................................................................. 38
Zajednica – videlo svetu....................................................................................... 39
Jedna Bogom odreĎena sluţ ba............................................................................ 40
Čuvati se laţ nih učitelja........................................................................................ 41
Drugi primer.......................................................................................................... 42
Pismo bratu Stantonu........................................................................................... 42
2
Poglavlje 2
Verne i ozbiljne opomene....................................................................................44
Opasnost odbacivanja istine.................................................................................. 44
Otvoreno delovanje Svetoga Duha........................................................................ 45
Svedoci krsta......................................................................................................... 46
Hapšenje apostola................................................................................................. 47
Propovedanje suprotno ustaljenim naukama......................................................... 47
Sadašnje opasnosti............................................................................................... 48
Odgovor apostola...................................................................................................48
Predrasude onih na vlasti...................................................................................... 48
Primer Boţ je milosti............................................................................................... 49
Protivljenje istini..................................................................................................... 49
Svetog Duha ne treba ometati............................................................................... 50
Jedna verna vest....................................................................................................50
Posledice odvajanja od Boga................................................................................ 51
Opomena na pokajanje.......................................................................................... 52
Pravi pokretač oduševljenja................................................................................... 52
Istina treba da se ustoliči u srcu............................................................................ 52
Svetske razonode – časovi zabave....................................................................... 53
Rezultat takvih skupova......................................................................................... 53
Biciklizam............................................................................................................... 53
Sramoćenje religije................................................................................................ 54
Varljivo delovanje sotone....................................................................................... 54
Hrišćani po imenu kao sotonini mamci.................................................................. 54
Ţalosno uverenje zadobija teren............................................................................ 55
Nepošteno postupanje u poslovima....................................................................... 55
Jasni stav hrišćanina..............................................................................................55
Odbacivanje videla.................................................................................................56
Potrebno je očišćenje srca..................................................................................... 56
Saopštavanje videla............................................................................................... 57
Vest opravdanja kroz veru..................................................................................... 57
Boţ ja vest za sadašnje vreme............................................................................... 59
Opomena protiv preziranja Boţ je vesti.................................................................. 60
„Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne―–
Idolopoklonstvo sinova Izrailjevih........................................ 60
Naročiti uticaj sotonskog delovanja....................................................................... 62
Opasnost od samozadovoljstva............................................................................. 62
Poglavlje 3
Sveto Pismo......................................................................................................... 63
Kako da istraţ ujemo Sveto Pismo?....................................................................... 63
Obazrivost pri iznošenju novih pogleda................................................................. 64
Istina će opstati...................................................................................................... 64
Proučavati Bibliju sa poštovanjem......................................................................... 64
U jednostavnosti i veri............................................................................................ 65
Proučavanje Danila i Otkrivenja............................................................................. 66
Rezultat vrednog proučavanja............................................................................... 67
Nepobedive sile čekaju.......................................................................................... 68
Kopati dublje.......................................................................................................... 69
Poglavlje 4
Boţj e uzvišeno merilo......................................................................................... 70
Pravo vaspitanje u našim crkvama – Duše osposobiti za sluţ bu.......................... 70
Obeleţ ja pravog istraţ ivača................................................................................... 70
3
Ne treba da radimo sami........................................................................................71
Hristos otkrivenje Boga.......................................................................................... 72
Dragocene reči opomene i obećanja..................................................................... 73
Temeljiti ispit vernosti.............................................................................................74
Ostvarivati istinu.....................................................................................................74
Svetkovanje subote znak vernosti......................................................................... 75
Strahovita prevara..................................................................................................75
Znak poslušnosti.................................................................................................... 76
Ljudska filozofija nasuprot Boţ anskog otkrivenja.................................................. 77
Ne bilo koji dan u sedmici...................................................................................... 77
Na kojoj smo strani................................................................................................ 78
Koga ćete izabrati?................................................................................................ 78
Poglavlje 5
Svečani apel propovednicima............................................................................ 80
Poziv na uzvišenije stanovište............................................................................... 80
Šaljivi propovednik................................................................................................. 80
Tajne pogreške treba savladati.............................................................................. 81
Istraţ ivanje pisma u molitvi i veri........................................................................... 83
Bit uljudan –učtiv.................................................................................................... 84
Religija Biblije.........................................................................................................84
Nisko stanovište..................................................................................................... 85
Ne davati slavu čoveku.......................................................................................... 85
Negovati veru i ljubav.............................................................................................86
Poglavlje 6
Ljudske potrebe i Boţa nsko izobilje………………………………………………. 87
Uzroci neuspešnosti i lek....................................................................................... 87
Obavezni Bogu...................................................................................................... 88
Potreba Boţ anske sile i mudrosti.......................................................................... 89
Čekanje i straţ enje................................................................................................ 89
Naš odnos prema svetu......................................................................................... 90
Korišćenje Bogom danih talenata.......................................................................... 90
Natrag prvoj ljubavi!............................................................................................... 91
„Pokaj se i prva dela čini―
....................................................................................... 91
Izopačena moć sebičnosti..................................................................................... 92
Neophodnost u sluţ bi............................................................................................ 92
Izbor ljudi za propovednike.................................................................................... 93
Posvećen ţ ivot....................................................................................................... 93
Sila Svetog Duha čeka naše traţ enje i primanje................................................... 94
Svi ostali blagoslovi............................................................................................... 94
Poglavlje 7
Štednja ili ekonomičnost.....................................................................................95
Biti praktičan u svim stvarima................................................................................ 95
Proučavanje uzora................................................................................................. 96
Izbegavati rasipništvo............................................................................................ 96
Negovati jednostavnost......................................................................................... 97
Venčani prsten...................................................................................................... 97
Napredak u delu.................................................................................................... 98
Lenjost................................................................................................................... 99
Duh Isusov............................................................................................................. 99
Ljubav i jedinstvo................................................................................................... 100
Gospod uskoro dolazi............................................................................................ 100
4
Poglavlje 8
Boţj i Saradnici..................................................................................................... 101
Ljubav i poverenje meĎu braćom........................................................................... 101
UnapreĎenje istine................................................................................................. 102
Hristos čini jaram lakim.......................................................................................... 103
Uzorni karakter nebeskog oca............................................................................... 103
Kritikovanje tuĎih mana..........................................................................................103
Radnici treba da se usavrţ uju............................................................................... 103
Potreba za radnicima............................................................................................. 104
Kultura srca............................................................................................................ 104
Primanje poklona................................................................................................... 105
Teret za duše......................................................................................................... 106
Duh mudrosti..........................................................................................................107
Svečana vremena.................................................................................................. 107
Preterani stavovi.................................................................................................... 107
Pomoć treba primati i pruţ ati................................................................................. 108
Aktivnost u našim crkvama.................................................................................... 109
Štednja u domu...................................................................................................... 109
Ozbiljan rad............................................................................................................ 109
Samoodricajuća ţ rtva............................................................................................ 110
Domaći misionski rad............................................................................................ 110
Direktna zavisnost od Boga................................................................................... 111
Poglavlje 9
Radnici pod Boţj im voĎstvom............................................................................112
Bog, predvodnik radnika........................................................................................ 112
Tačno rasuĎivanje..................................................................................................112
Bog rukovodi svojim delom.................................................................................... 113
Boţ ja organizacija.................................................................................................. 114
Savetodavni odbori................................................................................................ 115
Kako osigurati potrebna sredstva.......................................................................... 115
Uputite duše Hristu................................................................................................ 116
Nepotrebno stvaranje opozicije............................................................................. 116
Poniznost............................................................................................................... 117
Izbegavati provokacije (Izazivanja)........................................................................ 118
Postupanje sa dragocenim dušama...................................................................... 118
Hristov karakter..................................................................................................... 119
Smirenost i promišljenost...................................................................................... 120
Izbegavati sporna pitanja...................................................................................... 121
Lebdeti nad crkvama............................................................................................. 121
Više svetlosti onima koji je koriste......................................................................... 122
Rad za svakog vernog učenika............................................................................. 122
Kukolj i pšenica...................................................................................................... 123
Ko je taj verni i mudri sluga?.................................................................................. 124
5
Poglavlje 10
Prave metode, načela i pobude.......................................................................... 125
Ispravno vaspitanje................................................................................................ 125
Uravnoteţ eno obrazovanje.................................................................................... 126
Manje ličnog ja....................................................................................................... 128
Rad za sve............................................................................................................. 128
Postupanje opozicije.............................................................................................. 129
Pravi način susretanja protivnika........................................................................... 129
Izbegavajte lično vreĎanje..................................................................................... 130
Vaţ nost saveta i opomene.................................................................................... 130
Duh jedinstva i ravnopravnosti meĎu radnicima................................................... 130
Savetovati se meĎu sobom................................................................................... 131
Ispravne metode rada........................................................................................... 131
Ispravna načela..................................................................................................... 132
Naša duţ nost za proširenje dela........................................................................... 132
Muka od dugih propovedi...................................................................................... 133
Poznanje Boga...................................................................................................... 134
Potrebne kvalifikacije za Boţ je delo...................................................................... 134
Poloţ aj i odgovornost............................................................................................ 135
Nepravda i nepoštenje........................................................................................... 135
Svi treba da predstavljaju Hrista............................................................................ 136
Zavisnost od Boga................................................................................................. 136
Potreba duhovnog rasuĎivanja.............................................................................. 137
Uticaj jedinstva sa svetom..................................................................................... 138
Opadač braće........................................................................................................ 138
Zašto su Hrista mrzeli............................................................................................ 138
Rezultat pravog obraćenja..................................................................................... 139
Kako postupati prema zabludelom........................................................................ 139
Ne ljubite svet........................................................................................................ 139
Dve klase.............................................................................................................. 140
Mešanje vernih sa nevernima................................................................................ 140
Postupajte pravedno sa zabludelima..................................................................... 141
Naše reči............................................................................................................... 143
Naša je sila u jedinstvu sa Hristom....................................................................... 143
Poglavlje 11
Braći na odgovornim mestima........................................................................... 144
Povezanost sa Boţ jim delom................................................................................. 144
Osobine jednog hrišćanina.................................................................................... 145
Kakvi treba da budemo?........................................................................................ 145
Čest razlog neuspeha............................................................................................ 146
Specijalne opasnosti odgovornih........................................................................... 146
Svakodnevno hrišćansko iskustvo......................................................................... 147
Ljudi kao pristavi.................................................................................................... 147
Svrha nesreće i bede............................................................................................. 148
Poloţ aj ne posvećuje............................................................................................. 148
Bog izvor snage..................................................................................................... 149
6
Greh sluţ enja samome sebi.................................................................................. 150
Šteta od neposvećenog udruţ ivanja..................................................................... 150
Neophodno je Boţ ansko jedinstvo..........................................................................150
Prvenstvo rada na spasavanju duša...................................................................... 151
Pogrešivost ljudskog rasuĎivanja.......................................................................... 151
Ne biti savest za vernike........................................................................................ 152
Potreba Boţ anskog voĎstva.................................................................................. 152
Kad je lični nadzor neumestan............................................................................... 153
Delo po Boţ jem savetu.......................................................................................... 153
Korišćenje ličnog prosuĎivanja.............................................................................. 154
Treba veţ bati lično prosuĎivanje........................................................................... 154
Posledice stalnog sleĎenja drugih......................................................................... 155
Poglavlje 12
Sredstva i metode................................................................................................ 156
Verni desetak......................................................................................................... 156
Nema izvinjenja za nemarnost u davanju desetka................................................ 156
Svi neka vrše svoju duţ nost.................................................................................. 157
Praktično uputstvo u radu...................................................................................... 158
Nepovezano iznošenje istine................................................................................. 158
Nevolje od dugih propovedi................................................................................... 159
Propovedaj reč...................................................................................................... 159
Samoodricanje...................................................................................................... 159
Delo jednog evanĎeliste........................................................................................ 160
Naročita opasnost od krajnosti.............................................................................. 160
Vaţ nost savetovanja sa braćom........................................................................... 161
Kolporterski rad..................................................................................................... 161
Kolportaţ a ne poniţ ava propovednika.................................................................. 162
Najdragocenija sluţ ba........................................................................................... 162
Poglavlje 13
Sluţb enici konferencije....................................................................................... 162
Saveti i uputstva.....................................................................................................162
Opreznost pri izboru...............................................................................................164
Nepristrasni i nesebični.......................................................................................... 164
Traţ iti savet od Boga............................................................................................. 165
Uspešan poslovan čovek....................................................................................... 165
Predsednici konferencija........................................................................................ 166
Ujedinite se sa braćom.......................................................................................... 167
Opomena protiv mešanja u politiku....................................................................... 168
Ostavimo politiku................................................................................................... 169
Zašto se ljubav hladi?........................................................................................... 169
Siguran put........................................................................................................... 170
TuĎi oganj............................................................................................................. 171
Kakve su propovedi potrebne................................................................................ 171
Činovnici konferencije........................................................................................... 172
Karakter savetnika................................................................................................ 173
7
Studiranje Boţ jih metoda...................................................................................... 174
Odvojite se od svetskog uticaja............................................................................. 175
Poglavlje 14
Apeli za istinu i vernost....................................................................................... 176
Vi ste svi braća.......................................................................................................176
Delo za ovo vreme................................................................................................. 176
Sadašnje stanje zahteva promenu........................................................................ 177
Kako postupati sa zabludelima............................................................................. 178
Pomoć propadajućim dušama.............................................................................. 179
Neka zapadnem Gospodu u ruke......................................................................... 180
Kobna prevara....................................................................................................... 180
Sveti i tuĎi oganj.....................................................................................................181
Nemoj imati drugih Bogova uza me....................................................................... 181
Ohola vlast............................................................................................................. 182
Putem romanizma (katolicizma).............................................................................183
Pod čijom zastavom............................................................................................... 184
Isus i Nikodim.........................................................................................................185
Ova nauka je i za nas danas................................................................................. 186
Sud Amalicima...................................................................................................... 187
Gospod ima parbu sa svojim narodom................................................................. 188
Učite narod ovome................................................................................................ 189
Ovo da se misli meĎu vama.................................................................................. 190
Studiranje krsta...................................................................................................... 190
Posvećenje istinom................................................................................................ 191
Svaka sposobnost je od Boga............................................................................... 191
Gospodnja molba.................................................................................................. 191
Prisutna pomoć..................................................................................................... 192
Sadašnje opomene............................................................................................... 193
Drţ ati se čvrsto Boţ jih načela............................................................................... 193
Ne čovek nego Gospod......................................................................................... 194
Dragocenost Hristova Njegovim sledbenicima..................................................... 194
Hristos, lični spasitelj............................................................................................. 195
Stalna Hristova prisutnost..................................................................................... 196
Hristovo posredovanje.......................................................................................... 196
Poglavlje 15
Boţj im neimarima................................................................................................ 197
Ukor zbog sebičnosti............................................................................................. 197
Sebičnost zamagljuje rasuĎivanje......................................................................... 197
Teţ nja za sluţ bom................................................................................................ 198
ProbuĎujući uticaj Svetoga Duha.......................................................................... 199
Mlade ljude treba veţ bati za sluţ bu...................................................................... 199
Poziv za reformu................................................................................................... 199
Rezultati samozadovoljstva................................................................................... 200
Bog poziva na akciju.............................................................................................. 200
Revnost za Hrista.................................................................................................. 201
8
Propovednički seminari.......................................................................................... 201
Delo Svetoga Duha............................................................................................... 202
Nema neutralnog terena....................................................................................... 202
Boţ ji vesnici........................................................................................................... 203
Odgovornosti Boţ jih straţ ara................................................................................ 203
Sukob se pojačava................................................................................................ 204
Mrţ nja zbog ukora................................................................................................ 204
Kobni izbor............................................................................................................ 205
Videlo istine........................................................................................................... 205
Ljudi spremni za akciju.......................................................................................... 206
Ţestoko delovanje sotone..................................................................................... 206
Podići barijere protiv neprijatelja........................................................................... 206
Skupljajte zrake svetlosti....................................................................................... 207
Naša vest.............................................................................................................. 208
Potrebno je pravo hrišćanstvo.............................................................................. 208
Traţ ite Gospoda................................................................................................... 209
Daj mi srce svoje.................................................................................................. 209
Boţ je merilo.......................................................................................................... 210
Izgovori bez vrednosti........................................................................................... 210
Naša ličnost........................................................................................................... 211
Sejati pokraj svake vode........................................................................................ 212
Propovedanje Hrista.............................................................................................. 212
Poglavlje 16
Uzdignite stanovište.......................................................................................... 213
Čiste ruke i čista srca............................................................................................ 213
Potrebna je odlučna akcija................................................................................... 213
Laţ ni pastiri........................................................................................................... 214
Potrebna uzbuna................................................................................................... 215
Istina u srcu posvećuje......................................................................................... 215
Drţ ati se čvrsto voĎe............................................................................................. 216
Nezvani gost......................................................................................................... 217
Zašto osuĎeni....................................................................................................... 218
Pokazati Boţ ju silu................................................................................................ 218
Bog hoće celo srce............................................................................................... 219
Merilo karaktera.................................................................................................... 219
Upravite srce prema Sionu................................................................................... 220
Potrebna je temeljna reformacija.......................................................................... 221
Budite čisti............................................................................................................. 221
Šta će biti vaše utočište u taj dan?....................................................................... 221
Izbavi ţ ivot svoj..................................................................................................... 222
Budite obraćeni ljudi.............................................................................................. 223
Boţ je merilo.......................................................................................................... 223
Podignite zastavu!................................................................................................. 224
Strahovita iluzija (obmana).................................................................................... 224
Morate izabrati....................................................................................................... 225
Svetost - sada....................................................................................................... 225
9
Izabrani – za čega?............................................................................................... 226
Budite Boţ ji ljudi.................................................................................................... 226
Sve je Gospodnje.................................................................................................. 227
Poglavlje 17
Poziv i opomena................................................................................................. 227
Potreba sveta........................................................................................................ 227
Osiguran uspeh..................................................................................................... 228
Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţ jem delu................................................. 229
Ukoravanje zajednice............................................................................................ 229
Potreba duhovnog razlikovanja............................................................................. 230
Nikakav savez sa nevernicima.............................................................................. 230
Pouzdanje u ljude.................................................................................................. 231
Poniznost duše...................................................................................................... 232
Omalovaţ avanje prave religije.............................................................................. 232
Nosite Boţ ju vest.................................................................................................. 233
Sotonine zamke.................................................................................................... 234
Neka nebo vodi.................................................................................................... 236
Poglavlje 18
Ţivotna načela u odnosima................................................................................. 237
Jehova je naš Car.................................................................................................. 237
Stalna opasnost..................................................................................................... 237
Jedna uzvišena privilegija...................................................................................... 238
Izlomiti svaki jaram.................................................................................................239
Pavlovo iskustvo.................................................................................................... 239
Naučeni od Duha................................................................................................... 239
Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo.............................................................. 240
Potreba verskog vaspitanja................................................................................... 241
Potreba usklaĎene akcije....................................................................................... 242
Jedinstvo napora....................................................................................................243
Savetnici, a ne gospodari...................................................................................... 243
Odgovorni Bogu.................................................................................................... 244
Savet ljudima na zvaničnom poloţ aju................................................................... 246
Neposvećena nezavisnost.................................................................................... 247
Jedan apel za jedinstvom...................................................................................... 249
Moliti se za pozni daţ d.......................................................................................... 250
Pozdravne reči...................................................................................................... 253
Pobedonosni ţ ivot................................................................................................. 254
Vaspitanje u obradi zemlje.................................................................................... 256
Predgovor
Izvesni saveti i ukori iz pera E.G. Vajt mogu se bolje shvatiti ako čitalac
poseduje znanje o okolnostima koje su vladale u vreme kada su vesti pisane. Izvesni
detalji istorije Adventističke crkve koji su bili poznati čitaocima u vreme kad su ova
10
svedočanstva objavljivana u obliku brošura i prvog izdanja ove knjige, za današnjeg
su čitaoca uglavnom nepoznati.
Zbog toga je, odmah iza ovog predgovora, dodat jedan istorijski uvod da
prikaţ e one glavne tačke u razvitku crkve koje predstavljaju pozadinu onoga što je
dovelo do kritičnih devedesetih godina prošlog veka. Prigodni istorijski dogaĎaji bili
su saţ eto izneti. Date su takoĎe dopunske primedbe koje se odnose na mesta,
situacije ili dogaĎaje. Ove će primedbe pomoći čitaocu da proveri ispravnost namere
autora u vestima koje se ovde iznose.
Pregled materijala koji obuhvata ova knjiga pokazaće da je sadrţa j pojedinog
odseka uglavnom izvaĎen iz jednog primerka neke od brošura. Uz materijal
odgovarajuće brošure priključeno je i nekoliko odgovarajućih članaka uzetih iz
―R
eview and Herald‖-a ili drugih izvora zajedničkog karaktera. Tu su i dva članka iz
Specijalnih Svedočanstava, serija B.
Specijalna Svedočanstva, serija B. sastoji se od 19 brošura koje je izdala E.G.
Vajt ili organizacije crkve izmeĎu 1903 i 1913 godine. Izlagani materijal je bio različit i
većim delom čisto lokalnog značaja. To se moţe zaključiti već iz samih naslova.
1. Pisma lekarima i propovednicima (1903)
2. Pisma lekarima i propovednicima (krajem 1904 ili 1905)
3. Pisma sluţ benicima sanatorijuma u Juţ noj Kaliforniji (1905)
4. Duh jedinstva (1905)
5. Ozbiljan apel za izgradnju sanatorijuma Kolorado (1905)
6. Mladima koji kreću u Betl Krik radi obrazovanja (1905)
7. Vesti opomene i uputstva Adventistima Sedmog Dana u vezi sa opasnostima koje
prate lekarsko-misionarski rad (1906)
8. Podupiranje naših ustanova i vaspitnih centara i jedna molba za lekareevanĎeliste (1907)
9. Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo (1907)
10. Jehova je naš Car (1908)
11. Madison školi (1908)
12. Priučnoj školi u Oakwood-u
12. Škola u Huntsvilu (oko 1908)
13. Sanatorijum u Novoj Engleskoj (1908)
14. Sanatorijum u Rajskoj Dolini (1909)
15. Radnicima sanatorijuma (1911)
16. Izbor iz Svedočanstava za studente i sluţ benike u našim sanatorijumima (1911)
17. Nerazumna upotreba novca i duh špekulacije (1911)
18. Sanatorijum u Nashville (1912)
19. Duh ţ rtve (1913)
Ovoj se listi ponekad dodaju dva članka koja ne nose obeleţ je ―S
erije B.‖
20. Apel za jedinstvo (1912)
21. Rekreacija (oko 1913)
Sa temama potpuno različitim od onih koje su obraĎivane u brošurama
dţe pnog formata Specijalnih Svedočanstava iz devedesetih godina i većim formatom
stranica, ova su od samog početka bila označena kao Specijalna Svedočanstva,
serija B. Njihov prethodnik, iz 1890 godine, sa vestima za propovednike i radnike,
postao je poznat kao ―Se
rija A‖, iako u vreme objavljivanja nije bilo tako predviĎeno.
Ono što je bilo od sveopšteg, trajnog značaja za crkvu a najpre je bilo objavljeno u
člancima ―Se
rije B‖, kasnije je uklopljeno u svesku 8. i 9. ―Sv
edočanstva za Crkvu‖, i
11
u knjigama: ―Sa
veti o zdravlju‖, ―Sa
veti za sluţ bu pristava‖, ―Z
dravstvena sluţ ba‖, i
―
Odabrana Svedočanstva‖. Dva članka iz kolekcije ―
Serija B‖ pojavljuju se u ovoj
knjizi. To su: ―
Jehova je naš car‖, i ―
Lična odgovornost i Hrišćansko Jedinstvo‖.
Radeći dugi niz godina, sestra Vajt je često ponavljala izvestan niz saveta.
Ponovo štampati sve što se pojavljivalo u ranijim brošurama i spisima opteretilo bi
čitaoca ponavljanjem predmeta kao i detalja lokalnog ili ličnog značaja, koji danas
nisu više vaţ ni. U odnosu na materijal odabran za ovu knjigu, citiramo predgovor
prvom izdanju:
―
Odbor se iskreno i sa molitvom trudio da u jednoj skromnoj knjizi prikaţ e
najbolje i najizrazitije predmete štampane u obliku traktata, te veruje da su
izostavljeni delovi više nego obuhvaćeni onim što je sakupljeno iz drugih traktata
ograničenog tiraţ a!.
Oni koji su odgovorni za Treće izdanje Svedočanstva za Propovednike, kaţ u
zajedno sa izdavačima iz 1923, da je ova prikladna knjiga izdata sa iskrenom
molitvom da bude, za sve do kojih doĎe, izvor uputstava u dubine Boţ je; da oţ ivi
nadu i snagu naroda Boţ jeg; da doprinese obnovi ţ ivota gde to bude potrebno i u
svima nama razvije hrišćanske vrline koje će svetu otkriti Hrista; i neka nas pribliţ e
meĎusobno i dovedu sve bliţ e srcu našeg blaţ enog Gospoda.
Vašington, D.C. 10. Maja 1962.
ODBOR ZAOSTAVŠTINE E.G.VAJT
Istorijski uvodnik
Kao što je u predgovoru trećem izdanju spomenuto, Svedočanstva za
propovednike sastoje se od materijala sakupljenih sa nekoliko izvora, prvenstveno
članaka E.G. Vajt koji su se pojavljivali u Review and Heraldu i brošurama koje su
sadrţ avale svedočanstva za crkvu u Betl Kriku i za vodeću braću u delu. Veći deo
sadrţ aja ove knjige pisan je u godinama 1890-1898, uz nešto materijala ranijeg i
kasnijeg datuma, pridodatog da bi se proširilo područje izvesnih uputstava. Prvi deo,
―H
ristova Crkva‖, pruţ a uverenje o neţ noj Boţ joj brizi za Njegovu crkvu i sadrţi
izrazita obećanja o njenom trijumfu. Zatim slede opomene i saveti za propovednike i
administratore.
Devedesete godine prošlog veka su zanimljiva dekada, ali na neki način i
uzbudljiv period u ţi votu i iskustvu Adventista Sedmog Dana. U tih deset godina
crkva je rasla i njeno članstvo se udvostručilo. Njeni radnici su brzo ulazili u nova
područja. Osnivaju se ustanove u zemlji i van nje. Početna sredstva za organizaciju
predviĎena na zasedanju Generalne Konferencije 1863 brzo su prevaziĎena. Ranije
osnovane ustanove se proširuju i počinje period njihove popularnosti i u očima
Adventista i u očima celoga sveta. Ovaj nagli napredak obilovao je mnogim
opasnostima, počevši od liberalizma sa jedne, do konsolidacije i centralizma sa
druge strane. Zatim, u iskustvu ovog perioda ima elemenata koji se odraţ avaju u
posledicama posle zasedanja Generalne Konferencije u Mineapolisu, Minesota,
1888, na kojoj su se raspravljala neka doktrinalna pitanja na široko i sa mnogo
ţ estine. Izvestan broj ljudi povezivao se sa ovom ili onom grupom, pri čemu odluka
nije zavisila samo od uticaja iznetih doktrinalnih dokaza, već je formirana i na osnovu
ličnog stava u odnosu na savete Duha Proroštva. U nekim slučajevima ovi stavovi
nisu bili ispravni. Tokom većeg dela ovog perioda E.G. Vajt se nalazila u Australiji
gde je radila na učvršćivanju dela u ovoj, novootvorenoj zemlji i rukovodila poslovima
oko otvaranja koledţa i sanatorijuma na ovom kontinentu.
12
Ova knjiga nosi naslov “Svedočanstva za propovednike i evanĎeoske
radnike.” Ona u suštini nije posvećena podučavanju kako treba raditi posao
propovednika, koliko je posvećena samoj ličnosti evanĎeoskog radnika. Ona sadrţi
vesti koje su date da opomenu, upozore, ukore i savetuju propovednike crkve,
posebno naglašavajući opasnosti koje prete ljudima koji se nalaze na odgovornim
mestima u delu. Neki od ovih ukora su vrlo oštri, ali se daje garancija da Bog u svom
kaţ njavanju ―
ranjava samo zato da bi mogao da isceli, a ne da pogubi‖.
Ove ukore i savete upućene propovednicima i naročito administratorima nije
prvobitno publikovala E.G. Vajt, već Predsednik Generalne Konferencije a kasnije
Odbor Generalne Konferencije. Većim delom su to bile vesti upućene Predsedniku
O.A. Olsen-u i njegovim pomoćnicima u administrativnom delu, naročito onima u Betl
Kriku. On i njegov odbor su ih dali u štampu da bi njihove kolege propovednici i
administratori takoĎe imali koristi od ovih ukora koji su ukazivali na greške, kao i od
saveta i ohrabrenja koji su bili vezani uz te ukore.
Pregled značajnih istorijskih činjenica
Kada pregledamo izvesne situacije u istoriji naše crkve koje formiraju
pozadinu ovih vesti iz 1890. godine prošlog veka, mi nalazimo ključ koji nam
omogućava da bolje razumemo i shvatimo ove vesti. Okrenimo zato unazad stranice
istorije i pogledajmo neka vaţ nija zbivanja.
Od samog početka, Adventiste Sedmog Dana karakteriše njihova ţ arka ţ elja
da shvate šta je Boţ ja volja i da hode Njegovim putem. U svom adventnom iskustvu
sredinom 1840 godine oni su bili očevici kako se organizacije Protestantskih crkava,
sa svojim stubovima vere čvrsto ukopanim, odvraćaju od istina koje uči reč Boţ ja.
Mnogi od ovih Adventista su bili isključeni iz ovih crkava zbog svoje adventne nade,
jedne nade koja potiče iz Biblije. To je učinilo da su se plašili formalizma i svake
crkvene organizacije. Ali, kako se otvarao put za objavljivanje treće anĎeoske vesti,
tako se razvijala i potreba za organizacijom, pa je u januaru 1850. sestri Vajt bilo
pokazano da Adventisti Sedmog Dana treba da dovedu svoje delo u red jer ―
na nebu
je sve u savršenom redu‖. Rukopis br. II, 1850.
Ozbiljni napori da se izvrši organizacija crkve obuhvataju period dekade 1850
godine. Dosegli su vrhunac 1860, izborom imena ―
Adventisti Sedmog Dana,‖ a 1861
su stvoreni planovi o organizaciji lokalnih crkava i drţ avnih Konferencija. Zatim se
1863 drţ avne Konferencije povezuju u Generalnu Konferenciju. Briţ ljivo se nastojalo
da se izbegne prvi korak u formianju CREDA ili Verskih Načela, jer je bilo očigledno
da crkva ne moţ e istovremeno imati čvrsto ukopane stubove vere i biti slobodna da
sledi novo videlo kako je ono bilo otkrivano proučavanjem Reči Boţ je i otkrivenjima
Duha Proroštva. Jedan izvanredan citat koji otkriva delovanje Boţ jeg proviĎenja pri
uspostavljanju crkvene organizacije naći ćemo na stranicama ove knjige (Poglavlje
―O
rganizacija i razviće‖).
U vreme organizacije Generalne Konferencije 1863, bio je izabran odbor od tri
čoveka. Glavni interes crkve predstavljalo je nekoliko Unija i jedna izdavačka kuća
smeštena u Betl Kriku. Na polju evangelizacije adventistički propovednici imali su
sve više uspeha. Njihov rad se uglavnom sastojao od propovedanja izrazitih istina
evanĎeoske vesti uključujući Subotu, stanje mrtvih, Drugi Isusov dolazak i Svetinju.
Mnogo je ljudi bilo privučeno u diskusije i debate oko pitanja Zakona Boţ jeg i drugih
bitnih biblijskih istina. Neprimetno, mnogi od onih koji su se angaţ ovali u tim
diskusijama postali su samopouzdani i u srcu razvili duh nezavisnosti, osećanja
13
nepogrešivosti ličnog mišljenja i spremnosti za raspravljanje. Kasnije je ovo urodilo
nezdravim rodovima.
Razvoj ustanova
Organizaciju Generalne Konferencije pratio je u stopu razvoj ustanova. U
jednoj utvari datoj sestri E.G. Vajt u decembru 1865, traţ eno je otvaranje jedne
medicinske ustanove a kao odgovor na tu viziju vodeća braća otvaraju jednu malu
zdravstvenu instituciju u Betl Kriku, septembra 1866. Nešto manje od jedne decenije
kasnije preko vesti koja je potekla iz pera E.G. Vajt, traţ eno je otvaranje jedne škole.
1874 podignut je Betl Krik koledţ . Na taj su način ove tri glavne ustanove, koje su
izbile na prvo mesto u Betl Kriku privlačile sve veći broj Adventista u ovaj centar dela
koji se naglo razvijao. Pozivani su ljudi koji su imali poslovnog iskustva da preuzmu
brigu oko poslovnih interesa dela, to jest, njegovih ustanova. Kako su se poslovi
razvijali, širili i napredovali tako su neki od ovih ljudi počeli da se više oslanjaju na
svoju poslovnu pronicljivost nego na Boţ je vodstvo i Njegove savete. Za njih je
posao bio samo posao.
Pre nego je prošla jedna decenija, crkva je bila suočena sa borbom izmeĎu
interesa jednog vaspitnog programa koji se temeljio na principima Duha Proroštva i
vaspitnog programa u duhu ovoga sveta. Taj program su zastupali ljudi, proţ eti
svetskim smerovima i metodama.
Pioniri crkve Adventista Sedmog Dana bili su najčešće ljudi koji su sami sebe
načinili onim što jesu. To su bili ljudi posvećenja, sposobnosti i iskustva. Treba čitati
njihove spise pa se uveriti da je ovo tačno. Ali, pošto su bili svesni svog ograničenog
obrazovanja, bili su skloni da osećaju kompleks niţ e vrednosti, tako da su bili i
suviše ponizni. Kada je početkom 1880 godine u njihovu sredinu došao jedan
pedagog sa akademskom diplomom u ruci nije čudo što se odmah probio do
rukovodećeg poloţ aja u vaspitnom delu. Popevši se tako brzo na visokopoverljivo
mesto u vreme kada je još tako malo poznavao doktrinu i istoriju Adventista Sedmog
Dana, našao se nespremnim za odgovornosti koje su mu stavljene na pleća.
Problem je postao jako bolan, voĎe i članovi u Betl Kriku opredeljivali su se za
ovu ili onu stranu. Jedni su bili oduševljeni voĎstvom jednog priznatog pedagoga,
dok su drugi nastojali da se svrstaju sa onim savetima iznetim preko Duha
Proroštva. Rezultat je bio koban i po koledţ i po one koji su u tu stvar bili upleteni.
Betl Krik koledţ je godinu dana bio zatvoren. A ono što se reklo i stavovi koji su se
zauzimali, ostavili su duboke tragove u iskustvu ne malog broja voĎa i crkvenih
članova.
U ovom periodu objavljeni su članci koji su kasnije uključeni u Svedočanstva
za crkvu, strana 9-98, koji su najpre bili publikovani kao brošura pod naslovom
―
Svedočanstvo za crkvu u Betl Kriku‖. Ova brošura ne uključuje samo ono što je
kasnije nanovo objavljeno u petoj svesci, već isto tako više ličnih beleţ aka koje se
odnose na pojedine ličnosti i situacije u Betl Kriku. Potrebno je samo pročitati
naslove pa da se oseti atmosfera onog vremena. Drugo poglavlje, ―N
aš koledţ ,‖ nosi
podnaslov ―
Biblija kao udţ benik‖ ―
Cilj koledţ a‖ i ―
Učitelj u koledţ u.‖ Sledeća poglavlja
nose naslove: ―
Roditeljsko vaspitanje,‖ ―
Vaţ no Svedočanstvo,‖ ―
Omalovaţ ena
Svedočanstva,‖ ―
Radnici u našem koledţ u,‖ ―
Zavist i iznalaţ enje grešaka osuĎeni.‖
Bili su to teški dani. Kada je Jelena Vajt sledeće, 1883. otišla na zasedanje
Generalne Konferencije u Betl Kriku, Bog ju je podigao da odrţ i seriju jutarnjih
propovedi okupljenim propovednicima, iznoseći čitav niz praktičnih saveta. Značajno
je da je jedan izmeĎu ostalih bio posvećen predmetu ―
Hristos naša Pravda.‖ (Vidi
14
Odabrane vesti 1, 350—354 strana). Ove istorijske okolnosti čine deo pozadine E.G.
Vajtinih saveta koji se nalaze u ovoj knjizi.
Period značajnog napretka 1880 godine
Premda je crkva 1874. poslala u Evropu J.N. Andrewsa i istovremeno bila
angaţ ovana oko podizanja koledţ a u Betl Kriku ipak sve do 1880. godine nije bilo
značajnijeg misionskog napretka ni većeg razvoja ustanova. 1880 otvaraju se dve
nove škole, jedna u Healdsburgu, Kalifornija, druga u Juţ nom Lankasteru,
Masačusets. 1885. osniva se izdavačko delo u Bazelu, Švajcarska sa
novosagraĎenom centralnom izdavačkom kućom. Te iste godine poslani su radnici u
Australiju pa se ubrzo zatim osniva Izdavačka Kompanija Eho u Melburnu. Lično
prisustvo Jelene Vajt u Evropi godine 1885-1887 pridonelo je jačanju i napretku dela
u zemljama koje je posetila.
Ako neko razmatra pojedine tačke u istoriji razvitka ranije Adventne crkve, kod
njega sve više raste svest o stvarnosti sukoba izmeĎu sila pravde i sila zla. Crkva
koja je izišla na površinu istorije bila je prorečena Zajednica ostatka kojoj je Bog dao
vest za ovo vreme. Veliki neprijatelj je činio sve što je u njegovoj moći da uništi Delo.
Ambijent konferencije u Mineapolisu 1888.godine
Jedna od najuspešnijih sotoninih metoda u njegovoj borbi protiv crkve, bila je,
da inače dobre ljude navede da zauzmu takve stavove koji će neopozivo naneti
smetnje delu koje su sami lično toliko voleli. Ovo se dokazalo u duhu koji se razvio u
srcu ljudi koji su učestvovali u diskusijama i debatama. To se ogledalo u ţ ivotu ljudi
poslovno vezanih sa delom. To se uočavalo u iskustvu misionara koji su odlazili u
nova područja a kojima se, sa njihovim ograničenim shvatanjima dela, činilo suviše
teško da nastave putem kojim ih je Bog vodio. To se moglo ustanoviti u sklonosti
nekih da za male, beznačajne stvari u dalekom misionskom polju očekuju rešenje od
voĎa u Betl Kriku. To se takoĎe videlo i u načinu na koji su vodeći ljudi u Betl Kriku,
ionako preopterećeni odgovornostima oko rada ustanova, pokušali da daju detaljna
uputstva za rad u dalekim zemljama o kojima su vrlo malo znali.
Kada je crkva Adventista Sedmog Dana stigla na kraj 1887. broj njenog
članstva se popeo na 25841, sa 26 lokalnih konferencija i jednom misijom u
Severnoj Americi i 4 lokalne Konferencije i 6 misija u prekomorskim zemljama.
Odbor Generalne Konferencije sastojao se od sedam ljudi, pošto je 1882 bio
proširen sa tri na pet, a onda sa pet na sedam članova. Za voĎenje brige oko pravnih
poslova dela formirano je Udruţ enje Generalne Konferencije sa jednom komisijom
od pet upravitelja. Razne grane dela razvile su se u neku vrstu autonomnih
organizacija kao ―
Internacionalno udruţ enje Subotne škole‖, ―
Udruţ enje za zdravlje i
umerenost‖, ―
Udruţ enje kolportera i misionara.‖ Kao što je spomenuto, tokom dve
godine, od sredine 1885-1887 sestra Vajt se nalazila u Evropi. Sada se vratila u
Sjedinjene Drţ ave i nastanila se u Healdsburgu, Kalifornija. U Sjedinjenim Drţ avama
su radile dve izdavačke kuće: Review and Herald u Betl Kriku i Pacifik Pres,
Oakland, Kalifornija. Svaka od ovih kuća je prilično dobro poslovala, tako da su obe
radile punim kapacitetom i na taj način obezbeĎivale novčana sredstva za crkvenu
štampu. U svakoj od ovih kuća štampao se po jedan od vodećih časopisa: Review
and Herald u Betl Kriku i Signs of the Times u Oaklandu.
U vremenu od godinu-dve dana u ovim su se časopisima pojavljivali članci koji
su izraţ avali različita gledišta u odnosu na predmet ―
Zakon u poslanici Galatima.‖
15
Urednici ovih časopisa borili su se za svoje protivurečne stavove. Jelena Vajt, tada
još u Svajcarskoj, pisala je urednicima Sings of the Times savetujući ih da ne
objavljuju članke sa suprotnim gledištima. Ova poruka se moţ e naći u knjizi ―
Saveti
piscima i izdavačima,‖ strana 75—82.
Generalna konferencija od 1888.godine
Zasedanje Generalne Konferencije 1888. bilo je sazvano u Mineapolisu,
Minesota, od 17 Oktobra do 4. Novembra. Samom zasedanju je prethodio biblijski
seminar od nedelju dana na kome se diskutovalo da li treba Hune ili Alemane uvrstiti
u onih deset carstava o kojima je reč u Danilu 2. i 7. i Otkrivenju 13. Uriah Smith,
urednik Review and Herald zauzimao je odreĎeni stav, dok je A.T. Jones u Sings of
the Times, imao drugi stav. E.J. Waggoner, iz Pacifik Pressa vodio je časove
proučavanja o pomirenju i Boţ jem Zakonu, a starešina Jones je iznosio predmet:
Opravdanje kroz veru. Ove diskusije su se nastavile i na samom zasedanju
Generalne Konferencije i povremeno je dolazilo do ogorčenih prepirki. Neki od
propovednika su došli na konferenciju ne da istraţ uju istinu već da debatuju i
raspravljaju pojedina pitanja. Jelena Vajt je takoĎe bila prisutna i pozvala je sve
prisutne da proučavanju pristupe otvorenih srca i uma. Ona je zahtevala da se teme
o kojima se diskutuje proučavaju paţ ljivo i sa molitvom.
Sporna pitanja su se na neki način povezivala sa odreĎenim ljudima. Kod
mnogih je vest o opravdanju verom silno delovala i pokrenula srca i duše, što je
dovelo do pobedonosnog iskustva u ličnom hrišćanskom ţ ivotu. Ali, bilo je i drugih
koji su se povezali sa nekim bojaţ ljivim i konzervativnim voĎama iz Betl Krika kojima
se činilo da u izloţ enom učenju leţ i opasnost. Kad je Konferencija završena ovi su
se ljudi vratili svojim domovima, ne primivši blagoslove koje je Bog i za njih
pripremio.
Ne postoji nikakav izveštaj o raspravama koje su voĎene na toj Konferenciji
sem onoga što je govorila Jelena Vajt, budući da u to vreme nije bio običaj da se
govori objavljuju. Bio je samo izdat jedan bilten Generalne Konferencije ali to je
samo običan letak koji je doneo vesti o dogaĎajima na zasedanju Konferencije i
samu poslovnu proceduru. Ništa nije bilo pisano o samim diskusijama koje su
voĎene oko pojedinih Biblijskih pitanja.
Na ovom je zasedanju za Predsednika Generalne Konferencije bio izabran
O.A. Olsen koji se u to vreme nalazio u Evropi. Novembra 27, 1888. William C.
White, član odbora Generalne Konferencije piše bratu Olsenu da ―
pošto je završeno
zasedanje, delegati su poneli različite utiske. Mnogi su smatrali da je ovo
najneuspeliji sastanak kome su ikad prisustvovali; za druge je pak ovo bila
najkorisnija Konferencija koja je ikad odrţ ana.‖
Različiti stavovi prema vesti o opravdanju verom
Jelena Vajt je tokom sledeće godine mnogo putovala nastojeći da crkve i
Konferencije dovede do dubljeg, potpunijeg shvatanja vaţn osti vesti o opravdanju
verom. Ona je o ovoj biblijskoj istini govorila kao o istini koja je „nova za um mnogih―
a ustvari je „stara istina samo u novom ruhu.―- E. G. Vajt: Review and Herald Juli
23. 1889, preštampano u Odabrane Vesti, Sv. 1, str. 355.
Na sledećem zasedanju Generalne Konferencije odrţ ane u Betl Kriku od 18
Oktobra do 5. Novembra 1889, sestra Vajt je izjavila da „Duh koji je vladao na
16
Konferenciji u Mineapolisu nije ovde. Sve se harmonično odvija. Prisutno je mnogo
delegata. Naše jutarnje bogosluţ enje u pet časova dobro je posećeno. Sluţb eni
sastanci takoĎe. Sva izneta svedočanstva koja sam slušala imaju karakter vesti koje
uzdiţ u. Ona svedoče da je minula godina bila najbolja godina u ţ ivotu onih koji su ih
iznosili; videlo koje svetli iz Boţ je reči jasno je i odreĎeno: - opravdanje verom,
Hristos pravda naša. Iskustva su bila veoma zanimljiva.―
„Prisustvovala sam na svim, sem dva molitvena sastanka. U osam sati brat
Jones je govorio o predmetu opravdanja verom i pokazalo se da vlada veliki interes
za ovu istinu. Vidi se napredak u veri i poznanju Gospoda našega Isusa Hrista.―E.G. Vajt: Rukopis 10, 1889. objavljen u Odabrane Vesti, Sv. 1, str. 361.
Naţ alost, neki od voĎa našeg dela povezani sa Generalnom Konferencijom i
našim ustanovama u Betl Kriku svrstali su se na negativnu stranu i stvorili u samom
središtu dela jedno čvrsto jezgro otpora. Tokom nekoliko sledećih godina mnogi od
njih su uvideli svoju grešku i otvoreno je priznali. Ali je bilo i takvih koji su se
tvrdoglavo opirali. Neki od njih, poslovno povezanih sa interesima crkve i naših
ustanova, vršili su uticaj koji se snaţ no osećao tokom cele 1890. godine. Na takve
se odnosi ono što je sestra Vajt pisala 1895, a nalazi se u Odabrane Vesti Sv. 1, str.
363; „Neki su odbacili opravdanje verom jer je ta istina suprotna njihovom duhu i
njihovom celokupnom ţ ivotnom iskustvu.―
U ovoj svesci, počevši od 76. stranice pa nadalje, često će se spominjati
Mineapolis i njegove posledice, kao i iskustvo nekih koji su u to bili upleteni.
Na zasedanju Generalne Konferencije 1888. odbor je bio bitno izmenjen. Iz
Evrope je bio pozvan O.A. Olsen da preuzme duţ nost predsednika Generalne
Konferencije, zamenjujući Georga I. Butlera. Starešina Butler je bio bolestan, ali i
pored toga što nije bio prisutan u Mineapolisu pridruţ io se onima na negativnoj
strani. Otišao je u penziju i oko deset godina ili nešto više brinuo za svoju ţ enu koja
je bila invalid. Onda se vratio i opet zauzeo odgovorne poloţ aje u Delu.
Brat Olsen, čovek koji se u potpunosti slagao sa naglašavanjem značaja istine
o opravdavanju verom i koji je uvek bio odan savetima Duha Proroštva, imao je
teškoća u nalaţ enju rešenja za probleme u Betl Kriku. Naročito su bili teški probIemi
koji su se javljali kao posledica naglog razvitka ustanova i proširenja dela u samom
Betl Kriku a na štetu dela u celini.
Konsolidacija i prisutni problemi
Na zasedanju Generalne Konferencije 1889. poklonjena je paţ nja problemima
koji su iskrsavali u vezi sa radom dve velike izdavačke kuće, jedne u Betl Kriku i
druge na obali Pacifika. Imenovan je odbor od dvadeset i jednog člana koji je trebalo
da prouči mogućnost fuzionisanja interesa izdavačke delatnosti. Traţ eno je takoĎe
da se razmisli o sličnoj organizaciji „koja bi kontrolisala rad svih naših vaspitnih
ustanova i vodila kontrolu nad već postojećim imetkom, da se na taj način svi ovi
interesi dovedu pod jednu zajedničku upravu; takoĎe se traţ ilo slično rešenje za
kontrolu naših zdravstvenih ustanova.―Bilten Generalne Konferencije, 6. Novembar
1889. strana 149. Ovaj odbor je podneo svoj izveštaj na zasedanje 1891. Dat je
predlog da Udruţ enje Generalne Konferencije, kao telo koje je oformljeno zato da
zastupa pravne interese dela, preuzme odgovornost za svu izdavačku delatnost i
rukovodi izdavačkim kućama iz jednog zajedničkog centra. Uzeto je u obzir da ovim
pravno odelenje preuzima veće obaveze, pa bi ga stoga trebalo proširiti na dvadeset
i jednog člana. Konferencija je ovaj predlog usvojila.
17
Kasniji izveštaji pokazuju da su preduzeti Koraci ka konsolidaciji crkvene
aktivnosti širom sveta koja je bila pod rukovodstvom raznih odbora s tim da se sve
stavi pod kontrolu udruţ enja Generalne Konferencije sa njenim odborom od
dvadeset i jednog člana.
Vodeći sluţ benici Odbora Generalne Konferencije su istovremeno bili i vodeći
sluţ benici ovog udruţ enja. Kao članovi oba odbora obično su bili rasuti širom sveta
pa je bila uobičajena praksa da poslovi uglavnom padnu u ruke nekolicine u Betl
Kriku od kojih su neki bili veoma usko povezani sa poslovnim interesima tamošnjih
ustanova.
Nije ostvareno sve što se razmatralo pri planiranju kojim se traţ ila
konsolidacija, ali je učinjeno dovoljno da se krene putem konsolidacije. Organizacija
Generalne Konferencije se tako opteretila finansijskim obavezama izdavačkih kuća,
vaspitnih ustanova i sanatoriuma širom sveta. Pošto se odbor retko kada sastajao u
punom sastavu, bilo je neminovno da šaka ljudi u Betl Kriku - često ne više od četiri,
pet ili šest ljudi - rutinski donosi odluke koje su štetno delovale na interese dela širom
sveta. U svojim izjavama E.G. Vajt je protestvovala protiv koraka ka konsolidaciji kao
i drugih poteza koji nisu nosili pečat Boţ jeg odobravanja. Vidi Life Sketches, str. 319330 poglavlje: „Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţ jem delu.―
Čini se da je situacija u Betl Kriku, uključujući tu i Generalnu Konferenciju i
obe ustanove, dobro prikazana u članku „Nemoj imati drugih bogova osim mene,―
pisanom Novembra 1895, a objavljenom u ovoj knjizi. Čitaoc će dobro učiniti ako ga
paţ ljivo pročita.
Saopštenja sestre E.G. Vajt bratu Olsenu, predsedniku Generalne
Konferencije i Udruţ enja sadrţ avala su mnoge prekore onima koji su preuzimali na
sebe odgovornost donošenja odluka koje su usko povezane sa interesima dela
širom sveta. Mnoga od tih uputstava poslanih bratu Olsenu mogu se naći u
Svedočanstvima za Propovednike. Kao što je već pomenuto, on je dao da se te vesti
štampaju da bi mogle da se pošalju i drugima.
Dalekoseţn i problemi izdavačke kuće
Naţ alost, korak sebične proračunljivosti učinjen ovih prvih godina u našoj
izdavačkoj delatnosti koji je usmerio naše izdavačke kuće da se upuste u trgovačko
poslovanje, povukao je ove ustanove u trku za zaradama. Ovakva situacija dostigla
je svoj vrhunac kada je, oko 70% štampe predstavljalo komercijalan posao a samo
30% crkvenu štampu. Oni koji su bili odgovorni za novčane interese izdavačkih kuća
zamišljali su da je delo koje je povereno u njihove ruke samo delo štampara i to ih je
navelo da primaju za objavljivanje rukopise takvog karaktera koji nikad ne bi smeli da
budu štampani u crkvenim štamparijama. (Vidi Svedočanstva sveska 7. stranice
161-168, poglavlje „Komercijalno delo―i Odabrane Vesti Sv. 2, strana 350 i 351,
„Opasnosti od hipnoze.―
)
Ljudi koji su bili na odgovornim poloţ ajima u izdavačkom delu odvratili su se
od osnovnih principa koji su vladali u našim ustanovama u odnosu na nagraĎivanje
njihovog osoblja. Smatralo se da je delo dostiglo svoj napredak zahvaljujući
naročitom znanju i talentu onih koji su rukovodili poslovima; toga radi ove ljude treba
nagraditi naročito većom platom prema poloţ aju koji zauzimaju u upravi. Kao rezultat
takvog gledišta, neki ljudi na ključnim poloţ ajima primali su dvostruko veću platu od
kvalifikovanog štamparskog radnika.
Isti ovaj duh naveo je upravu izdavačke kuće u Betl Kriku da učini sve što je u
njenoj moći da zadobije kontrolu nad literarnim produktima kojima je poslovala, što je
18
dovelo do obustave isplate pravičnog prihoda autorima knjiga koje je ova kuća
objavljivala. Na taj način povećao se prihod izdavačke kuće. Ovaj korak obrazloţ en
je činjenicom da su oni na upravnim mestima u boljem poloţ aju da sagledaju
potrebe dela i da znaju kako da se upotrebi dobit nego što su to u stanju pojedini
autori. Smatralo se, da autori mogu doći u poloţ aj da ne ispune verno svoju duţ nost
pristava na autorske prihode. Jelena Vajt je, u nekoliko saopštenja, pišući onima u
upravi, ukazivala da su ovakvi planovi motivisani sebičnošću. Uputstvo iz ove oblasti
nalazi se u Svedočanstvu sveska 7, stranice 176-180.
Predsednik Generalne Konferencije objavljuje svedočanstva
Uticaj sebičnih, gramzivih metoda i primena „carske vlasti―kako je to nazivala
E.G. Vajt, bio je zarazan. Brat Olsen, predsednik Generalne Konferencije, u nadi da
bi mogao da zaustavi razorno delo ovakvih uticaja, omogućio je propovednicima da
doĎu do mnogih vesti i saveta koje su u ovom kritičnom periodu stizale njemu i
drugim voĎama u Betl Kriku. Ove vesti, objavljivane u obliku brošura, bile su
razaslate kao specijalno uputstvo propovednicima i radnicima. One su često
počinjale ozbiljnim izjavama koje je potpisivao predsednik Generalne Konferencije ili
Odbor. U uvodu brata Olsena drugom broju ovih brošura, pisanom oko 1892 on
izjavljuje:
„Osećam svojom duţ nošću da vam opet pošaljem jedan izbor najnovijih
pisama od sestre E.G. Vajt, koja do sada nisu bila štampana, a isto tako da skrenem
vašu paţ nju na vrlo vaţ ne izvadke iz pisama koja su već bila objavljena. To činim
stoga da u vašem umu osveţ im istine koje se u njima nalaze. One su vredne
najbriţ ljivijeg razmatranja...―
„Već tri godine Duh Boţ ji poziva propovednike i vernike da odbace svoj plašt
samoopravdanja i da traţ e pravdu koja je od Boga verom u Isusa Hrista. Ali, kako
smo bili spori i kako smo oklevali... Svedočanstvo i usrdne molbe Duha Boţ jeg nisu
u našem srcu naišle na odziv koji je Bog očekivao. U nekim slučajevima smo čak
uzeli slobodu da kritikujemo svedočanstvo i opomene koje je Bog slao za naše
dobro. Ovo je ozbiljna stvar. Kakve su posledice? Hladnoća srca, golotinja duše, što
je zaista zabrinjavajuće.―
„Zar nije vreme da se digne glas opomene? Zar nije vreme za svakog
pojedinca da ovo primeni na sebe i da se pita, „Nisam li ja taj?―
„U sledećem svedočanstvu nam se ponovo ukazuje na opasnosti koje nam
prete i to na takav način da je nemoguće da ih pogrešno shvatimo. Pitanje je
hoćemo li poslušati Boţ ji savet i potraţ iti Ga svim srcem svojim ili ćemo se poneti
ravnodušno i nemarno, kao toliko puta u prošlosti? Bog nas usrdno moli, ne smemo
oklevati da se odazovemo.―
Za šestu od ovih brošura brat Olsen je, 22 Novembra 1896, napisao sledeće
uvodne reči: „Tokom nekoliko proteklih meseci primio sam izvestan broj pisama od
sestre Vajt koja sadrţ e najvaţ nija uputstva, kako za mene tako i za sve naše
radnike; znajući da bi svi koji su radom povezani sa delom objavljivanja sadašnje
istine imali od njih lične koristi kao i pomoć u svom radu, ja sam ih sakupio i štampao
u ovom malom traktatu da se njime koriste. Nije potrebno da pozivam na briţ ljivo i
predano proučavanje ovog traktata, jer znam da će on, kao vredan, na takav prijem i
naići.―
Nije bio lak zadatak za E.G. Vajt da piše tako uzbudljive prekore i osude, niti
je bilo lako onima koji su ih primali da ih prihvate i primene u ličnom ţ ivotu a zatim da
se late posla ispravljanja nepravilnosti na koje su ove vesti pozivale. Predsednik
19
Generalne Konferencije i Odbor Generalne Konferencije su tokom 1890 godine
objavljivali ove vesti u obliku brošura, da bi svi propovednici mogli biti opomenuti.
Zatim je ovaj materijal 1923 bio ponovo štampan u sadrţ aju Svedočanstva za
propovednike, da bi pred Adventističkim propovednicima i administratorima stalno
ukazivao na opasnosti koje bi mogle ozbiljno da ugroze delo Boţ je.
Rečima ukora sestra Vajt nije obuhvatila svakog propovednika i
administratora. „Kako se moje srce ispunjava radošću,―pisala je ona, „zbog onih koji
hode smerno s Bogom svojim, koji Ga ljube i koji Ga se boje. Takvi poseduju silu
koja je daleko vrednija od sveg znanja i rečitosti.―Tu i tamo kroz članke u ovoj knjizi
ona govori o „nekima―koji su krenuli pogrešnim putem, o „nekima―koji su ravnodušni
za vesti koje Bog šalje.
Saveti koji upozoravaju protiv primene „carske vlasti―i autoriteta, saveti da
čovek ne sme da očekuje da ga ljudi vode u svakom detalju njegovog posla, stoje u
savršenoj ravnoteţ i sa savetima koji se odnose na samovoljni duh i akcije.
Posebno je naglašavano da predsednike konferencija treba podrţ avati i imati
u njih poverenja.
Ovo je pozadina 1890 godine kao i vesti koje se nalaze u knjizi Svedočanstva
za Propovednike. To je slika stanja koje se, iz meseca u mesec, iz godine u godinu
pogoršavalo, kako se crkva Adventista Sedmog Dana, napredujući u proširivanju
svog evangelizacionog, misionskog i institucionalnog programa pribliţ avala prelasku
iz devetnaestog u dvadeseti vek.
Generalna Konferencija od 1901 godine
Jelena Vajt, koja se upravo vratila u Sjedinjene Drţ ave posle devetogodišnjeg
boravka u Australiji bila je pozvana da prisustvuje Generalnoj Konferenciji od 1901.
godine, koja se odrţ avala u Betl Kriku. Predsednik Generalne Konferencije G.A.
Irwin odrţ ao je pozdravni govor. Tada se na čelo skupa probila sestra Vajt ţ eleći da
govori. Ozbiljno se obratila prisutnima ističući kako je delo Boţ je bilo ograničavano
zbog toga što su nekolicina ljudi u Betl Kriku nosili odgovornosti dela koje su bile
daleko veće od njihovih mogućnosti. Tvrdila je da su delo a i ovi ljudi pretrpeli štetu
što su podsticali druge da od njih čekaju pomoć u svakoj fazi dela. Ukazivala je na
činjenicu da je bilo nekih koji su vremenom izgubili duh posvećenja, toliko bitan za
njihov posao. Na tom je sastanku uzviknula: „Ono što nam je sada preko potrebno to
je reorganizacija. Traţ imo da se počne iz osnove i da se gradi na drukčijim
principima.―Bilten Generalne Konferencije od 3. Aprila 1901.
Ono što se zbivalo tokom sledeće tri sedmice predstavlja jednu uzbudljivu
priču. Vest je prihvaćena. Braća su se briţ ljivo prihvatila posla. Oformljene su
Unijske konferencije, koje su povezivale lokalne konferencije u manje jedinice čije su
odgovornosti preuzeli ljudi u polju. Nekoliko udruţ enja koja su predstavljala grane
opšte crkvene aktivnosti kao što je Subotna škola i misionstvo, preduzelo je korake
da postanu odelenja Generalne Konferencije. Odbor Generalne Konferencije od
trinaest ljudi proširen je na dvadeset pet. Godine 1903, Odbor je ponovo proširen da
bi uključio one ličnosti koje su bile povezane sa novoosnovanim odelenjima
Generalne Konferencije. Kroz nekoliko godina, pet stotina ljudi obavljalo je duţ nosti
koje je, pre Generalne Konferencije od 1901, obavljala samo šaka ljudi.
Ovom reorganizacijom pruţ ena je prilika onima koji su bili u polju da donose
odluke koje su se odnosile na delo koje im je bilo povereno. Poloţ eni temelji su bili
tako čvrsti da je tada, kada je stalni napredak doveo do povoljnih okolnosti, crkva
bez ikakvih većih problema mogla da preuzme organizaciju Divizija Generalne
20
Konferencije. Ovim planom je veliko područje svetskog polja bilo meĎusobno
povezano a konferencije Unija su postale jedinice u organizaciji Divizija.
Ustanove u Betl Kriku trpe Boţj e sudove
Na nesreću, nije se vodilo računa o svim savetima koje je sestra Vajt
izgovorila na zasedanju Generalne Konferencije 1901 godine. Do promena koje je
trebalo da se izvrše u obe ustanove u Betl Kriku nije došlo. I pre nego što je isteklo
dvanaest meseci, 18 Februara 1902 godine izgoreo je Sanatorium. Pre nego što je
istekla 1902. i izdavačka kuća je pretvorena u pepeo. Ovaj veliki gubitak crkvenog
imetka smatran je Boţ jim sudom koji je usledio zato što se ljudi nisu obazirali niti
poslušali savet koji im je dat. Opomene su bile objavljene ali su prošle a da se na
njih nije osvrtalo. Sada je Bog progovorio na takav način, da niko ne moţ e pogrešno
da razume.
Sedište crkve zajedno sa svojim pratećim problemima, preselilo se, po
Boţ jem proviĎenju u Vašington, D.C.. Izdavačka kuća je nanovo otvorena u
prestonici nacije, a voĎe su donele odluku da radno vreme zaposlenih i oprema budu
stoprocentno posvećeni objavljivanju crkvene štampe. U Betl Kriku je sagraĎen
Sanatorium, ali naţ alost, crkva je brzo izopačila njegove uzvišene interese. Betl Krik
je prestao da bude centar dela, pošto se sedište crkve premestilo u Takoma Park,
Vašington.
„Izuzev ako zaboravimo―
Završni deo ove knjige uglavnom je izvaĎen iz vesti pisanih 1907. i 1914.
Jelena Vajt je imala priliku da pregleda „Suštinske principe meĎusobnih odnosa―
naročito u članku koji je čitala na sastanku Juţ ne Kalifornije, Avgusta 1907, a koji
ima naslov „Jehova je naš Car―
; i članku „Lična odgovornost i Hrišćansko jedinstvo―
koji je čitala 1907. na zasedanju Konferencije Kalifornije odrţ anom januara meseca.
Ovi članci su rekapitulacija tačaka koje obuhvataju glavne teme knjige. Ovi saveti,
ponovo izraţ eni, podsećaju sve da bi zanemarivanje ovih principa ugrozilo crkvu.
Istorija moţ e da se ponovi, a ljudska bića mogu da budu kriva za zaboravnost.
Činjeni su ozbiljni napori da se izbegne ponavljanje grešaka učinjenih u Betl Kriku.
Jelena Vajt je pisala: „Mi nemamo razloga da se plašimo za budućnost, izuzev ako
zaboravimo put kojim nas je Gospod vodio i Njegovu nauku kojom nas je učio.―strana 31. Administratori i propovednici treba da imaju uvek pred sobom ove vesti
opomene i upozorenja da im pomognu da izbegnu greške koje su učinjene u
prošlosti. I usko vezano sa ovim, više specifičnim opomenama, postoje
sveobuhvatne opomene koje se odnose na visoki moral i duhovni plan
propovedničkog dela.
Vesti u ovoj knjizi, koje su tako intimno pogaĎale srca i dušu onih koji su
stajali kao pastiri stada i onih koji su nosili odgovornosti administrativnog dela, mogu
se danas primenjivati samo onda ako bi opet postojale opisane okolnosti. Neka niko
ne greši primenjivanjem ovih ukora na sve propovednike ni sada ni nadalje. Ne treba
intimno poznavanje nekih problema i kriza koje su se javljale kroz godine da poljulja
naše poverenje u slavni trijumf Boţ jeg dela.
Jelena Vajt kojoj je Bog otkrivao tajne ljudskog srca, i slabosti i nedostatke
ljudske prirode, nije izgubila poverenje u radnike koje je Bog izabrao. Činjenica da
Bog šalje vesti prekora onima koji su pogrešili njoj nije bila pokazatelj da su
odbačeni, već naprotiv dokaz Boţ je ljubavi, „jer koje Gospod ljubi one i kara.―Niti su
21
je smetnje koje su nailazile na delo dok je besnela bitka izmeĎu sila zla i sila pravde
bacale u očajanje jer je bila uverena „da smo mi kao biblijski hrišćani uvek na
pobedonosnom tlu―(Odabrana Svedočanstva Sv. 2, strana 397.) i da „Bog Izrailjev
još uvek vodi svoj narod i da će stalno biti sa njim, sve do svršetka.―(Life Sketch.es,
strana 437, 438.)
Ovaj uvod napisan je da obavesti čitaoca o istorijskoj pozadini sadrţ aja ove
knjige. Postoji izvestan broj pozivanja na specifična iskustva, pokrete i ustanove što
moţ e da nam izgleda donekle nejasno, jer ţ ivimo toliko dekada od dogaĎaja. Da bi
pruţ ile informacije koje će doprineti boljem razumevanju ovakvih citiranja na kraju
knjige postoje dopunske napomene.
Nije duţ nost čuvara spisa E.G. Vajt da objašnjavaju ili tumače savete koji su
davani. Njihova je prednost a ponekad i duţ nost da prikaţ u istorijsku pozadinu
izvesnih situacija i da u njihovom kontekstu iznesu druga uputstva koja bi mogla da
pomognu čitaocu da bolje razume i na taj način pravilno protumači spise. Da se to
postigne, i da crkva pod voĎstvom bogobojaznih voĎa moţ e pobedonosno da ide
napred ka završetku Boţ jeg dela, to je naša iskrena ţ elja.
ODBOR ZA ČUVANJE SPISA E.G. VAJT
Vašington D.C. 10. Maj 1962
15
Poglavlje 1
Crkva Hristova
Predmet Njegove vrhovne paţn je
16
Draga braćo iz Generalne Konferencije: Svedočim svojoj braći i sestrama da
je Hristova crkva, ma kako bila slaba i nesavršena, jedini predmet na zemlji kome On
poklanja svoju najveću paţn ju. I dok svoj poziv da doĎe k Njemu i primi spasenje
upućuje celome svetu, i ovlašćuje svoje anĎele da pruţ e boţ ansku pomoć svakoj
duši koja Mu prilazi u pokajanju i poniznosti, dotle nastava lično preko Duha svetoga
usred svoje crkve. ―A
ko ćeš na bezakonje gledati Gospode, Gospode, ko će ostati?
Ali je u Tebe praštanje da bi Te se bojali. Čekam Gospoda; čeka duša moja; uzdam
se u reč Njegovu. Duša moja čeka Gospoda većma nego straţ e jutarnje koje straţ e
jutrom. Neka čeka Izrailj Gospoda, jer je u Gospoda milost i velik je u Njega otkup. I
On će otkupiti Izrailja od svih bezakonja njegovih.‖ Psalam 130:3-8.
Propovednici, i sva braćo i sestre, neka kao odgovor na veliku Boţ ju ljubav i
dobrotu prema nama kao narodu Njegovom u celini, a isto tako i prema svakom
pojedincu, budu reči iz dubine našeg srca: ―N
eka se Izrailj uzda u Gospoda od sad i
doveka.‖ (Psalam 131:3). ―K
oji stojite u domu Gospodnjem, u dvorima Boga našega:
hvalite Gospoda jer je dobar Gospod; pojte imenu Njegovu jer je slatko. Jer Jakova
izabra sebi Gospod, Izrailja za dostojanje svoje! Jer poznah da je velik Gospod i
Gospod naš svrh svih bogova.‖ (Psalam 135:2-5). Shvatite braćo moja i sestre da
Gospod ima jedan narod, jedan izabrani narod, Crkvu svoju koja je Njegovo
vlasništvo i Njegova tvrĎava Istine, koju On podrţ ava u ovom grešnom, nemirnom
svetu. Njegova je namera da se u njoj ne zna ni za kakav drugi autoritet, niti za bilo
koji drugi zakon sem Njegovog.
I sotona ima jednu veliku zajednicu, svoju crkvu. Hristos je naziva zbornicom
sotoninom jer su njeni članovi deca greha. Članovi te sotonine zbornice nastoje da
zbrišu i odbace Boţ ji zakon i uklone svaku razliku izmeĎu dobra i zla. Sotona silno
22
deluje kroz sinove neposlušnosti da bi neverstvo i otpad prikazao kao istinu i
vernost. Snaga njegovog nadahnuća pokreće danas ţ iva oruĎa da dovrše veliku
pobunu protiv Boga koju je on otpočeo na nebu.
(Bilten Generalne Konferencije 1893, str. 408, 409. Čitano pred Gen. Konf. na
zasedanju 26. februara 1899.)
Jasne, odreĎene razlike
17
18
Sada je vreme da crkva obuče svoje divne haljine - ―H
ristos pravda naša.‖
IzmeĎu Crkve Hristove i zbornice sotonine postoje jasne, odreĎene razlike. Te
razlike će crkva pokazati svetu ako visoko podigne zapovesti Boţj e i veru Isusovu.
Lepotu svetosti treba da pokaţe u svoj njenoj prvobitnoj slavi, nasuprot izopačenosti
i tami onih koji su se odmetnuli od zakona Boţ jeg. Time mi dokazujemo da
priznajemo Boga i Njegov zakon kao temelj Njegove vladavine i na nebu i na zemlji.
Njegov autoritet treba zastupati jasno i odreĎeno pred ovim svetom i ne priznati
nikakve zakone koji se suprote zakonima Jehove. Ali ako uprkos Boţ jim planovima
dopustimo svetu da utiče na naše odluke i postupke onda osujećujemo Boţj e
namere. Ako se u ovom pitanju crkva pokaţ e kolebljiva, ma kako njen izgovor
izgledao ubedljiv, u nebeskim će knjigama biti zapisano da je izdala najsvetije
poverenje, da je izdala carstvo Boţj e. Crkva treba da zastupa svoje principe čvrsto i
odlučno pred celim Svemirom kao i pred carstvima ovoga sveta; njena
nepokolebljiva vernost sa kojom čuva čast i svetost Boţ jeg zakona privući će paţ nju
i divljenje mnogih koji će, radi dobrih dela koja su videli, slaviti Oca koji je na
nebesima. I Nepokolebljiv i veran prima priznanje neba a ne zemljaskih
vlastodrţ aca. Svi će ljudi znati ko su Hristovi učenici, izabrani i verni, i kad budu
proslavljeni i prime venac i slavu poznaće da su to oni koji su proslavili Hrista i koje
je On proslavio davši im nasledstvo slave...
Gospod je svojoj crkvi dao sposobnosti i blagoslove da moţ e da prikaţe svetu
sliku Njegovog savršenstva, i da i ona u Njemu bude savršena, da stalno bude
predstavnik jednog drugog, boljeg sveta u kome vladaju zakoni koji su uzvišeniji od
zemaljskih. Njegova crkva treba da bude hram izgraĎen po boţ anskom uzoru.
AnĎeoski arhitekta doneo je sa neba zlatnu meračku palicu da bi svaki kamen ove
graĎevine mogao da bude istesan i usklaĎen prema nebeskim merilima i izglačan do
takvog sjaja da kao simbol neba zrači na sve strane jasne, sjajne zrake Sunca
Pravde. Crkva treba da se hrani manom sa neba i da bude pod isključivom zaštitom
Njegove milosti. Obučena u sve oruţ je videla i Pravde ona ulazi u svoju poslednju
bitku. Troska, bezvredni materijal, nestaće iz nje, dok će uticaj istine svedočiti svetu
o njenom posvećenom, oplemenjenom karakteru...
Boţan ske probe
Gospod Isus vrši isprobavanje ljudskih srca. Svojom izobilnom dobrotom i
milosrĎem On stvara u ljudskoj duši čudesnu promenu, tako da sotona uprkos svom
hvalisavom likovanju, sa svim svojim zlim silama, sjedinjenim protiv Boga i Njegovog
zakona, stoji zadivljen, gledajući na te duše kao tvrĎave koje se ne mogu osvojiti
nikakvim njegovim lukavstvima i prevarama. Iste su za njega neobjašnjiva tajna.
Boţj i anĎeli, heruvimi i serafimi, nebeske sile koje su opunomoćene da rade sa
ljudskim oruĎima, posmatraju sa ushićenjem i radošću kako pali ljudi, donedavno
23
19
―d
eca gneva‖, razvijajući Hristov karakter u sebi po boţ anskoj praslici postaju sinovi i
kćeri Boţ je, vršeći vaţ an udeo u poslovima i radostima neba.
Hristos je svojoj crkvi dao ogromne mogućnosti da bi od svog izbavljenog i
otkupljenog naroda mogao da primi prinos slave. Crkva, budući obdarena pravdom
Hristovom, jeste Njegova riznica u kojoj treba da doĎe do punog izraţa ja Njegova
milost, ljubav i dobrota. Izjava u Njegovoj prvosvešteničkoj molitvi da je Očeva ljubav
prema nama isto takva kao prema Njemu, Jedinorodnom sinu, i da ćemo biti tamo
gde je i On, zauvek jedno sa Hristom i Ocem, jeste izvor čuĎenja ali i velike radosti
za vojske nebeskih anĎela. Izobilan, pun i bogat dar Svetog Duha treba da bude
ognjeni zid koji okruţu je Njegovu crkvu, a koji sile pakla ne mogu da obore. U
neokaljanoj čistoti i besprekornom savršenstvu svoga naroda Hristos vidi nagradu za
svo svoje stradanje, poniţe nje i ljubav kao i nadopunu svoje slave - Hristos, veliko
središte iz koga zrači sva slava. ―Bl
ago onima koji su pozvani na večeru svadbe
Jagnjetove,‖
Crkva, Boţj e vlasništvo
20
Crkva je Boţ je vlasništvo i Bog ima stalno na umu da je ona u svetu, izloţe na
sotonskim iskušenjima. Hristos nije nikad zaboravio dane svog poniţ enja. Odlazeći
sa pozornice svojih poniţe nja Isus nije izgubio ništa od svoje čovečnosti. On nas još
uvek toplo i neţ no ljubi i još uvek Ga diraju ljudske patnje. On uvek ima na umu i
seća se da je bio Čovek Bola upoznat sa teškom ţ alošću i jadom. On ne zaboravlja
svoj predstavnički narod koji nastoji da uzdigne Njegov pogaţ eni zakon. On zna da
svet koji je mrzeo Njega, mrzi i njih. Iako je Isus otišao na nebo, još uvek ţ ivi veza
koja beskrajnom ljubavlju povezuje Njegovo srce sa onima koji Ga veruju. I
najprezreniji i najslabiji povezani su lancem saučešća za Njegovo srce. On nikada ne
zaboravlja da je naš predstavnik, da nosi našu prirodu.
Isus promatra svoju pravu crkvu na zemlji čija je najveća teţ nja da saraĎuje
sa Njim u velikom delu spasavanja duša. On sluša njene molitve prinete u poniznosti
srca i sili, i Svemogući ne moţ e da odbije vapaj za spasenjem nijednog uda
Hristovog tela koji je okušan i veran. ―I
majući dakle velikoga poglavara
svešteničkoga koji je prošao nebesa, Isusa sina Boţ jega, da se drţ imo priznanja. Jer
nemamo poglavara svešteničkoga koji ne moţ e postradati s našim slabostima, nego
koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno
prestolu blagodati, da primimo milost i naĎemo blagodat za vreme kad nam zatreba
pomoć‖ (Jevr. 4.14-16). Isus uvek ţ ivi da bi se molio za nas. Koji su to blagoslovi
koje jedno pravo verno Boţ je dete ne bi moglo da primi kroz našeg Izbavitelja?
Crkva koja će uskoro morati da uĎe u svoju najţe šću borbu, biće najmiliji Boţj i
predmet na zemlji. Sotona će pokrenuti sve sile zla, da krivicu za sve nesreće baci
na izabrane koje nije mogao da prevari svojim sotonskim laţi ma i obmanama. Ali,
hoće li Hristos, naš zastupnik i poglavar, koji je uzvišen ―d
a bude knez i Spasitelj, da
da Izrailju pokajanje i oproštenje greha,‖ zatvoriti svoje srce, i povući svoju ruku ili
izneveriti svoja obećanja? Ne; nikada, nikada.
(Reviev and Herald, Octobar 17, 1893)
Poistovećen sa svojom zajednicom
Bog ima jednu Zajednicu, jedan izabrani narod; kada bi svi mogli da vide kao
što sam to ja videla kako se Hristos potpuno izjednačuje sa svojim narodom ne bi se
24
21
22
čula takva vest kao što je ona koja crkvu ţ igoše kao Vavilon. Bog ima jedan narod
koji saraĎuje sa Njim, i koji ide samo napred, imajući u vidu Njegovu slavu. Čujmo
molitvu našeg zastupnika na nebu: ―O
če, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom
gde sam i Ja; da vide slavu Moju.‖(Jovan 17:24). O, kako boţa nski Poglavar čezne
da Njegova crkva bude sa Njim! Ona je imala udela u Njegovom stradanju i
poniţe nju, pa je Njegova najveća radost da sa Njim bude sudeonik u Njegovoj slavi.
Hristos sa pravom traţi da Njegova crkva bude sa Njim. ―H
oću da oni koje si mi dao
budu sa mnom gde sam i ja‖(Jovan 17:24). Da bude sa Njim u skladu sa zavetom
obećanja i saglasnosti izmeĎu Njega i Oca. Sa punim poštovanjem On pred
prestolom milosti ukazuje na svoje završeno delo izbavljenja Svog naroda. Duga
obećanja okruţu je našeg Zamenika i Jemca dok iznosi svoju molbu ljubavi: ―O
če, .
hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam i ja, da vide slavu moju.‖ Mi
ćemo gledati Cara u Njegovoj krasoti i Zajednica će se Njegova proslaviti.
I mi moţ emo danas da se molimo kao što se molio David: ―Vre
me je Gospode
da radiš; jer oboriše zakon Tvoj‖ (Psalm 119:126). Ljudi su u svojoj neposlušnosti
prema Boţj em zakonu dostigli meru drskosti kojoj nema ravne. Navikli na
neposlušnost, brzo se pribliţa vaju granici Boţ jeg strpljenja i ljubavi; i Bog će zacelo
stupiti na scenu. On će sigurno odbraniti svoju čast i obuzdati sveopšte
bezboţn ištvo. Da li će narod koji drţi zapovesti Boţ je biti ponesen ovim sveopštim
bezakonjem? Da li će, zbog sveopšteg prezira prema Boţ jem zakonu, doći u
iskušenje da potceni taj zakon, koji je temelj Njegove vladavine i na nebu i na zemlji?
Ne! Njegovoj Zajednici će Njegov zakon postati sve dragoceniji, svetiji i sve dostojniji
poštovanja što ga ljudi budu više prezirali i zanemarivali. Kao David i oni mogu reći:
―O
boriše zakon Tvoj. Toga radi ljubim zapovesti Tvoje većma nego zlato i drago
kamenje. Toga radi zapovesti Tvoje drţ im da su verne, a na svaki laţ ni put mrzim‖
(Psalam 119:126-128)
Zajednica je u borbi, ali još ne trijumfuje. Medutim Bog je ljubi, i preko proroka
opisuje kako je On taj koji se suprotstavlja sotoni koji Boţ ju decu ogrće u najcrnje i
najprljavije haljine, traţ eći pravo da ih uništi a anĎeli ih Boţ ji štite od napada
neprijatelja. Prorok kaţ e: ―Po
sle mi pokaza Isusa poglavara svešteničkoga, koji
stajaše pred anĎelom Gospodnjim, i sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga
pre. A Gospod reče sotoni: Bog nad vojskama da te ukori, sotono, Bog nad
vojskama da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A
Isus beše obučen u haljine prljave. i stajaše pred anĎelom. I On progovori i reče
onima koji stajahu pred Njim: skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Gle, uzeh s
tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu čistu kapu na
glavu i obukoše mu haljine; a anĎeo Gospodnji stajaše. I anĎeo Gospodnji zasvedoči
Isusu govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: ako uzideš mojim putevima i ako
uzdrţ iš što sam naredio da se drţ i, tada ćeš ti suditi domu mojemu i čuvaćeš
tremove moje, i daću ti da hodiš meĎu ovima što stoje.‖ (Zaharija 3:1-7)
Izbegavati laţne učitelje
23
Kad se pojave ljudi koji izjavljuju da imaju vest od Boga, ali umesto da se bore
protiv poglavara i vlasti i upravitelja tame ovoga sveta, oni se svrstavaju na stranu
neprijatelja, i okreću oruţj e protiv borbene Zajednice, čuvajte ih se. Takve nije Bog
poslao. Bog im nije dao nalog za takav posao. Oni bi porušili sve ono što Bog ţe li
uspostaviti Laodikijskom porukom. On ranjava samo zato da bi iscelio, a ne da bi
pogubio. Bog nikome ne daje vest koja bi crkvu obeshrabrila. On opominje, kara i
kaţ njava, ali samo zato da bi na kraju mogao da popravi i pohvali. Kako sam bila
25
srećna primivši izveštaj Generalne Konferencije da su mnoga srca omekšala i
ponizila se, da su se mnogi iskreno pokajali i raščistili sve ono što je, nagomilano
ispred vratiju njihovog srca smetalo Isusu da uĎe. Kako sam bila radosna saznavši
da su mnogi primili Hrista kao svog stalnog gosta. Kako to da se, u isto vreme kad
crkva prima izlivanije Duha Boţ jeg, šire brošure koje crkvu Adventista Sedmog Dana
nazivaju Vavilon*) Kako ti ljudi mogu da budu toliko zavedeni da zamisle da ―Ja
sna
vika‖ sadrţ i u sebi poziv Boţj em narodu da izaĎe iz zajedništva sa crkvom koja
upravo doţi vljava vreme osveţ enja? Oh, neka bi se ove prevarene duše vratile na
pravu stazu da bi primile blagoslov i silu sa visine!
Svaki učitelj treba da bude učenik da bi njegove oči mogle da budu pomazane
da vidi dokaze istine Boţj e. Zraci Sunca Pravde treba da rasvetle njegovo vlastito
srce da bi mogao da donese videlo drugima.
(Review and Herald, 18 februar 1890.)
*)Brošure koje nazivaju Crkvu ASD kao Vavilon: Citat se odnosi na jednu brošuru pod naslovom:
―
Jasna Vika Treće anĎeoske vesti‖, objavljenu od strane jednog pripadnika Adventista Sedmog Dana,
g. Stantona, 1893. godine. Ovaj čovek u svojoj studiji Biblije i Svedočanstva upravlja svoju paţn ju
prvenstveno na vest opomene i karanja, zaboravljajući pritom da je Bog rekao: ―
Ja koje god ljubim,
one i karam i poučavam‖. (Otkrivenje 3:19). On zaključuje da Svedočanstva koja opominju sadrţe
vest odbacivanja crkve, i da oni koji su u crkvi kad zatrubi ―
Jasna Vika‖ moraju da izaĎu iz crkve
Adventista Sedmog Dana. Crkva je, tvrdi on, postala Vavilon, i oni koji hoće da završe delo Boţj e na
Zemlji i dočekaju Gospoda u miru, moraju da se odvoje od Zajednice.
Jedan njegov revnosni učenik, gosp. W.F. Caldwell bio je hitno poslan u Australiju da poseti
ses. Vajt, koja će se, kako je on pretpostavljao, pridruţ iti njihovom pokretu ―
reformacije‖. Prispevši u
Australiju, on je saznao da dok je prelazio Pacifik u pravcu Australije, dotle je u suprotnom pravcu
putovalo jedno Svedočanstvo sa Novog Zelanda za Ameriku, označavajući vest brošure ―
Jasna Vika‖
kao ―
jednu obmanu koja ima za cilj da stvori pometnju meĎu Adventnim skupštinama‖, tvrdeći jasno i
razgovetno da ―
ako ti učiš da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, onda si u zabludi‖. Puno
pismo bratu Stentonu je objavljeno u ovoj knjizi. Sestra Vajt je dočekala ovo zavodljivo učenje serijom
članaka u ―
Reviev and Heraldu‖ pod naslovom ―
Zajednica ostatka nije Vavilon‖ takoĎeo bjavljenim u
ovoj knjizi. Inače, ovaj sporedni pokret nije bio dugog veka.
24
Organizacija i razviće
Prošlo je oko četrdeset godina otkada je u crkvi sprovedena organizacija. Ja
sam bila jedna izmeĎu onih koji su imali iskustva u njenom uspostavljanju od samog
početka. Znam za teškoće koje je trebalo prebroditi, zla koja je trebalo ispraviti;
pratila sam njen uticaj na razvoj dela. Još od samog početka dela Bog nam je dao
naročito videlo po tom pitanju, i to videlo udruţ eno sa poukama kojima nas je učilo
iskustvo, zasluţu je naročitu paţ nju.
Naše je delo u početku bilo agresivno. Bilo nas je veoma malo, i većinom iz
redova siromašnih. Naša gledišta su bila skoro nepoznata svetu. Nismo imali
molitvenih domova, svega nekoliko publikacija i vrlo ograničena sredstva za
nastavljanje dela. Stado je bilo rasuto pored puteva i staza, u gradovima, selima i
šumama. Zapovesti Boţ je i vera Isusova beše naša jedina vest.
Jedinstvo vere i nauke
Moj suprug sa starešinama Josifom Betsom, Stefanom Pirsom, Hiramom
Edsonom i ostalim pionirima koji su bili plemeniti ljudi, oštroumni i verni, bio je jedan
26
25
26
od onih koji su posle razočarenja od 1844 marljivo istraţi vali istinu kao sakriveno
blago.
Sakupljali bismo se zajedno, sa teretom u duši, moleći se za jedinstvo vere i
nauke; znali smo da Hristos nije podeljen. Jedna po jedna tačka bila je predmet
našeg istraţ ivanja. Sa osećajem strahopoštovanja otvarali smo Pismo. Često smo
postili da bismo bili sposobniji da shvatimo Istinu. Ako neka tačka nije bila jasna,
raspravljali smo o njoj posle iskrene molitve i svako je mogao potpuno slobodno da
iznese svoje mišljenje; zatim bismo se opet savili u molitvi dok su se ţ arke molitve
dizale nebu da bi nam Bog pomogao da budemo potpuno sloţ ni, da budemo jedno
kao što je Hristos sa Ocem jedno. Prolivene su mnoge suze.
Mnoge smo časove ovako proveli. Ponekad smo proveli čitave noći istraţ ujući
Pisma da bismo mogli da razumemo istinu za naše vreme. U nekim prilikama bi Duh
Sveti sišao na mene pa bi teška mesta bila razjašnjena na način na koji je to Bog
odredio i opet bi zavladala savršena harmonija. Svi smo bili jednog srca i jednog
duha.
Najiskrenije smo nastojali da ne izvrćemo Pismo zato da bi ga prilagodili
mišljenju bilo kog čoveka. Ne zadrţa vajući se na pitanjima koja nisu bila tako vaţ na
a o kojima su postojala različita gledišta, nastojali smo da naše nesuglasice
dovedemo na što je moguće manju meru. Ali teţ nja svakog od nas bila je da
doprinese takvom stanju meĎu nama koje bi bilo odgovor na Hristovu molitvu da
Njegovi učenici budu jedno kao što je On jedno sa svojim Ocem.
Ponekad bi se jedan ili dvojica braće tvrdoglavo suprotstavili iznetom gledištu
i postupili po osećanjima nepreporoĎenog srca; ali kada bi se pojavilo ovakvo
raspoloţ enje mi bismo prekinuli sa istraţi vanjem i privremeno odloţ ili naš sastanak
da bi svako imao priliku da ide u molitvi pred Boga, i da nasamo, bez razgovora sa
drugima, prouči sporno pitanje traţe ći svetlost sa neba. Rastajali smo se kao
prijatelji da bi se, što je moguće pre, opet sastali i nastavili istraţ ivanje. Povremeno
bi se na nas spuštala sila Boţ ja na jedan izrazit način i tada bi jasno videlo
postepeno otkrivalo pojedine tačke Istine te bismo se mi istovremeno radovali i
plakali. Ljubili smo Isusa; ljubili smo jedan drugoga.
Naš broj je postepeno rastao. Bog je posejano seme zalivao i davao da
uzraste. Prvo smo se sakupljali na bogosluţe nje da bi propovedali Istinu onima koji
bi došli da je čuju, u privatnim kućama, velikim kuhinjama, stajama, šumicama, i
školama. Ali, nije potrajalo dugo i mi smo bili u stanju da podiţ emo skromne
molitvene domove.
UvoĎenje skupštinskog reda
Kako je rastao broj članova bilo je očigledno da će bez nekog oblika
organizacije doći do velike zbrke pa delo neće moći da se nastavi sa uspehom.
Organizacija je bila preko potrebna da bi se osigurala sredstva za propovednike, za
rad u novim poljima. da bi se zaštitile crkve i propovednici od nesavesnih članova, da
bi se očuvala crkvena imovina, da bi istina mogla da se objavljuje putem štampe i još
zbog mnogih drugih razloga.
Ali u našem se narodu osećao jak otpor prema organizaciji. Adventisti prvog
dana*) bili su protiv organizacije a i većina Adventista Sedmog dana podrţ avala je
iste ideje. Traţ ili smo Gospoda iskrenim molitvama, ţ eleći da razumemo Njegovu
volju i Duh sveti nam je otkrio da u crkvi mora da postoji red i disciplina - da je to
suštinska potreba. Red i poredak se vidi u svim Boţ jim delima u Svemiru. Red je
zakon neba i on treba da bude zakon Boţj eg naroda na zemlji.
27
27
Oko uvoĎenja organizacije vodila se teška borba. Pored toga što je Gospod
po ovom pitanju slao svedočanstvo za svedočanstvom, opozicija je bila vrlo jaka, i
stalno se trebalo sa njom sukobljavati. Ali mi smo znali da nas vodi Gospod Bog
Izrailjev svojim ProviĎenjem. Dali smo se na posao oko uvoĎenja organizacije koju je
pratio značajan napredak pokreta.
Pošto je razvoj dela zahtevao da se angaţu jemo u poduhvatima, mi smo bili
spremni da se u njih upustimo. Gospod je upravio naše misli na značaj vaspitnog
dela. UviĎali smo potrebu za školama gde bi naša deca mogla da steknu znanje
nepomešano sa zabludama laţn e filozofije i da bi njihovo obrazovanje moglo da
bude u skladu sa principima Boţj e reči. Ukazano nam je i na hitnu potrebu za
jednom zdravstvenom ustanovom koja bi trebala da pomogne i pouči naš narod i da
u isto vreme bude sredstvo blagoslova i prosvećivanja za druge. I ovaj poduhvat je
bio ostvaren. Sve je ovo bilo misionarsko delo prvog reda.
*)Adventisti prvog dana: Oni koji su se ujedinili u objavljivanju prve i druge anĎeoske vesti u vreme
velikog adventnog buĎenja od 1840-te godine, ali koji su odbacili treću anĎelsku vest i subotnu istinu
no još uvek ispovedaju adventnu nadu u Hristov dolazak, često se nazivaju od ses. Vajt i drugih ranih
Adventista koji svetkuju subotu kao ―
Adventisti prvog dana‖, ili ―
takozvani Adventisti po imenu‖. Posle
razočarenja u jesen 1844, kada Hristos nije došao, kao što se očekivalo, Adventisti se razdeliše u
više raznih grupa, od kojih su preţ iveli jedino ―
Adventna Hrišćanska Crkva‖, jedna mala zajednica, i
Adventisti Sedmog Dana. Relativno mali broj Adventista je posle razočarenja nastavio svoju nadu u
ispunjenje proročanstva u 1844. Ali oni koji su stupali napred u treću anĎeosku vest, svetkujući sedmi
dan Subotu, odrţa li su se sve do danas.
Rezultati ujedinjenih napora
28
Naše delo nije bilo izdrţ avano velikim darovima niti ostavštinama jer je meĎu
nama bilo malo bogatih. U čemu je tajna našeg napretka? Mi smo napredovali pod
zapovedništvom Načelnika našeg spasenja. Bog je blagosiljao naše ujedinjene
napore. Umnoţ avale su se ustanove. Istina se širila i cvetala. Gorušičino zrno
naraslo je i postalo veliko drvo. Sistem organizacije dokazao se kao veliki uspeh.
Pristupilo se sistematskoj dareţ ljivosti u skladu sa Biblijskim planom*). Telo crkve
bilo je ―sa
stavljeno i sklopljeno svakim zglavkom‖. I što smo više napredovali, naš
sistem organizacije pokazivao se sve uspešnijim.
Neka niko ne gaji misao da moţe mo raskinuti sa organizacijom. Uloţ eno je
mnogo truda, upućeno mnogo molitava za mudrost pre nego smo se osvedočili da je
stvaranje ovog poretka u crkvi, Boţ ji odgovor na sve to. Organizacija je sprovedena
pod Njegovim uputstvom kroz mnoge borbe i ţ rtve. Neka se niko od naše braće ne
prevari da pokuša da je obara, jer bi navukao takve posledice o kakvima i ne sanja.
U ime Gospodnje Vam tvrdim da će organizacija opstati, da će se utvrditi i jačati. Na
Boţj u zapovest ―n
apred‖ mi smo napredovali i tada kada je izgledalo da su teškoće
koje je trebalo prebroditi, nepremostive. Poznato nam je koliko nas je stajalo
sprovoĎenje Boţ jih planova u prošlosti koji su učinili da smo danas ono što jesmo.
Neka zato svako bude krajnje obazriv da ne uznemiri duhove u odnosu na ono što je
Bog odredio za naš napredak i uspeh u proširivanju Njegovog dela.
AnĎeli sloţn o rade. Svaki njihov pokret karakteriše savršeni red. Ukoliko
tačnije podraţ avamo sklad i red anĎeoske vojske utoliko će biti uspešniji napori ovih
nebeskih oruĎa za naše dobro. Ako ne uviĎamo potrebu sloţ nog rada, nego smo
neuredni, nedisciplinovani i neorganizovani u toku našeg rada, anĎeli, koji su
savršeno organizovani i koji se kreću u savršenom redu, neće moći da deluju
uspešno za naše dobro. Oni će nas sa bolom napustiti jer nisu ovlašćeni da
28
29
blagoslove nered, pometnju i rasulo. Svi koji ţe le saradnju nebeskih vesnika moraju
da rade u skladu sa njima. Oni koji imaju pomazanje odozgo svim svojim snagama
će podupirati red, disciplinu i jedinstvo, i tada će anĎeli Boţj i moći da saraĎuju sa
njima. Ali nikada, nikada neće ovi nebeski vesnici odobriti neurednost, rasulo i nered.
Sva ova zla su rezultat sotoninih napora da oslabi naše snage. uništi našu
odvaţ nost i spreči uspešan rad.
Sotona vrlo dobro zna da samo red i jedinstvo u radu vode ka uspehu. On vrlo
dobro zna da sve što je u vezi sa nebom karakteriše savršeni red, i da je svaki potez
nebeske vojske obeleţ en savršenom disciplinom i pokornošću. Zato dobro
proračunatim načinom nastoji da one koji kaţ u da su Hrišćani što više moţe udalji od
nebeskog ustrojstva; u ovome on vara i Boţ ju decu, uveravajući ih da su red i
disciplina neprijatelji duhovnosti, da je jedina njihova sigurnost pustiti da svako ide
svojim vlastitim putem, i da izričito ostane po strani, van kruga onih koji su se
ujedinili u nastojanju da uspostave disciplinu i slogu u delovanju. On svaki napor za
uspostavljanjem reda prikazuje opasnošću, ograničavanjem prave slobode, čega se
stoga treba pribojavati kao papstva. Ove prevarene duše smatraju za vrlinu hvaliti se
svojom slobodom, nezavisnim mišljenjem i delovanjem. Oni ne prihvataju ničiji savet.
Nepristupačni su. Pokazano mi je da se sotona naročito trudi da uveri ljude da je
Boţj a volja za njih da idu za svojim vlastitim uverenjem i odaberu svoj vlastiti put
nezavisno od svoje braće.
*)Sistematsko dobročinstvo: Godine 1859 vodeća braća meĎu subotu svetkujućim Adventistima
uvideli su potrebu sistematskog plana za podupiranje dela Boţj eg, i na jednoj Konferenciji na kojoj se
ova stvar proučila, donete su sledeće preporuke:
1. Da svaki brat od osamnaest do šezdeset godina starosti ostavlja kod sebe u šparkasi svakog prvog
dana u sedmici od pet do dvadeset i pet centi za dobrotvorne svrhe, za pomaganje dela.
2. Da svaka sestra od osamnaest do šezdeset godina takoĎe ostavlja kod sebe u kasici od dve do
deset centi za istu svrhu.
3. Da svaki brat i sestra ostavljaju kod sebe u kasici svakog prvog dana u sedmici od 1—5 centi za
svakih 100 Dolara od imovine koju poseduju. - Review and Herald od 3 februara 1859, str. 84.
Prihvaćeno od strane Generalne Konferencije 4 juna 1859 godine.
Kao dalje objašnjenje tačke 3. brat Jakov Vajt u listu ―
Milostivi Samarjanin‖ od januara 1861.
godine izjavljuje: ―
Mi predlaţe mo da svi prijatelji daju desetak, tj. deseti deo svoga dohotka,
procenjujući njihov doprinos sa 10 procenata od svega što poseduju.‖
U “Review and Herald” od 9. aprila 1861.godine brat Jakov Vajt objašnjava kako braća i
sestre u Mičigenu primenjuju ovo pravilo: ―
Oni procene svu svoju imovinu u novčanoj vrednosti, dajući
od toga 10 procenata kao svoj doprinos delu. Ovih 10 procenata oni smatraju kao uvećanje njihovog
redovnog dohotka od imovine. To iznosi 1-2 procenta nedeljno na svaki 100 dolara, koje naša braća
daju za delo Boţj e.‖
Ovo sistematsko dobročinstvo uključuje dobrovoljne ţr tve i desetak, koji se obračunava od
svega onoga što se smatra poštenim dohotkom od celokupne imovine. Način obračunavanja ovog
desetka preciziran je 1876. godine i smatran je kao stvarni deseti deo imovine ili prihoda koji bi svaki
pojedinac dobio od bilo kakvog zanimanja, što je dovelo do shvatanja da je njihov broj daleko veći od
onog koji obuhvata vlasnike poljoprivrede. U jednoj brošuri pod naslovom ―
Sistematsko dobročinstvo,
ili biblijski plan o izdrţa vanju propovednika‖, štampanoj 1878. godine, u izdanju Izdavačkog Udruţe nja
Adventista Sedmog Dana, stvar je jasno precizirana u vidu jednog pitanja i jednog odgovora koje
glasi:
―
Koliko treba da dajem za potpomaganje EvanĎelja?‖
―
Nakon svestranog razmatranja predmeta, odgovaramo: deseti deo svih naših prihoda.‖
Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo
Bog izvodi jedan narod iz sveta na uzvišeni stepen večne istine, na put Boţj ih
zapovesti i vere Isusove. On će ga priugotoviti i navići na red. U njemu neće biti
29
30
31
nesloge, neće jedan verovati jedno dok drugi ima sasvim suprotno mišljenje, niti će
iko ići svojim putem nezavisno od tela Zajednice. Putem raznolikih darova i voĎstva
koje je Bog uspostavio u svojoj crkvi svi će doći do jedinstva vere. Ako se neko drţi
svog mišljenja o biblijskoj istini ne obazirući se na mišljenje svoje braće i
opravdavajući svoj stav pravom na svoje lično gledište, pa ga još nameće i drugima,
kako takav moţ e da ispuni Isusovu molitvu za jedinstvo? I ako posle ustane drugi pa
treći i svaki traţ i svoje pravo da veruje i govori kako mu se sviĎa bez obzira na
verovanje crkve, gde je onda onaj sklad koji postoji izmeĎu Hrista i Njegovog Oca,
za koje se Hristos molio da postoji i izmeĎu Njegove braće?
Mada imamo svoje lične duţ nosti i odgovornosti pred Bogom, ipak ne smemo
da se povodimo za našim ličnim, nezavisnim rasuĎivanjem, ne osvrćući se na
mišljenje i osećanje naše braće, jer bi ovakav stav doveo do nereda u crkvi. Duţ nost
je propovednika da poštuju sud svoje braće; njihov pak meĎusobni odnos kao i
doktrina koju propovedaju treba da izdrţi probu zakona i svedočanstva; i tek tada
kada su srca spremna da prime nauku, neće biti nesloge medu nama. Neki su skloni
neredu i odstupaju od velikih znamenja vere, ali Bog deluje na svoje propovednike
da budu jedno u duhu i u nauci.
Neophodno je da naše jedinstvo danas bude takvo da izdrţ i svako
iskušenje... Mnoge lekcije treba da naučimo, a mnoge, mnoge već naučene da
ponovo učimo na drugi način. Samo su Bog i nebo nepogrešivi. Oni koji misle da
nikad neće trebati da se odriču svog mišljenja, da nikad neće biti prilike da menjaju
neko svoje gledište, razočaraće se. Sve dok se tvrdoglavo drţ imo svojih ličnih ideja i
mišljenja sve dotle neće moći da doĎe do jedinstva za koje se Isus molio.
Ako neki brat na temelju Svetog Pisma dobije novo videlo, on treba iskreno da
iznese svoj stav, a svaki propovednik onda treba nepristrasnim duhom da ispituje da
li se iznete tačke mogu potvrditi nadahnutom Boţj om reči. ―Je
r sluga Gospodnji ne
treba da se svaĎa, nego treba da je krotak prema svima, kadar da pouči, zlo strpljivo
da podnosi i s krotošću da učava one koji se protive, eda bi im kako Bog dao da se
preokrenu i poznaju istinu.‖ (2 Tim. 2:24-25).
Šta je Bog učinio?
32
Ispitujući našu prošlost, prelazeći svaki korak napretka do našeg sadašnjeg
stanja mogu da kaţ em: Slava Gospodu! Kad posmatram šta je Bog učinio, moje srce
ispunjava divljenje i poverenje u Hrista kao voĎu. Nema čega da se plašimo za svoju
budućnost sem ako zaboravimo put kojim nas je Gospod vodio.
Ako svoje poverenje poklonimo Gospodu mi ćemo biti silan narod, jer u našim
je rukama moćna istina Reči Boţj e. Treba da smo zahvalni na svemu! Ako hodimo u
svetlosti koja dopire do nas iz ţi ve, nepogrešive Boţ je reči, onda smo svesni svoje
velike odgovornosti koja je srazmerna videlu koje nam je dato od Boga. Mi treba da
izvršimo veliko delo, jer nas je Bog učinio čuvarima svete istine koju treba prikazati
svetu u svoj njenoj lepoti i slavi. Mi smo duţn i pred Bogom da iskoristimo svaku
priliku koju nam On poklanja da svetošću karaktera ulepšamo istinu i da onima koji
su u tami zablude i greha uputimo vest opomene, utehe, nade i ljubavi.
Hvala Bogu za ono što je već učinio, obezbedivši našoj omladini prednost
verskog i intelektualnog obrazovanja. Mnogi mladi koji su završili naše škole,
učestvuju u raznim granama dela, ne samo u Americi već i u stranim poljima.
Štampa je obezbeĎivala literaturu koja je poznanje istine širila blizu i daleko. Neka
svi darovi koji su kao potočići prerasli u nabujalu reku dareţ ljivosti budu takoĎe
smatrani razlogom naše zahvalnosti Bogu.
30
Mi danas imamo čitavu armiju omladine koja moţ e mnogo da učini ako se
pravilno usmeri i podstakne. Mi ţe limo da naša deca veruju istini. Mi ţ elimo da i ona
uzmu učešća u dobro organizovanim planovima da se pomoć pruţ i i drugoj omladini.
Neka se svi tako pripreme da mogu ispravno da prikaţ u istinu, dajući ubedljiv razlog
za nadu koju nose u srcu proslavljajući Boga u svakoj grani dela za koju su
osposobljeni da je rade...
Naša je duţn ost kao učenika Isusa Hrista da Širimo videlo koje poznajemo
meĎu ljude koji ga ne poznaju. Neka se narod Boţ ji ―b
ogati u dobrim delima, neka
budu podašni, zajedničari; sabirajući sebi temelj dobar za unapredak, da prime ţ ivot
večni.‖ (1 Tim. 6:18-19).
Zajednica ostatka nije Vavilon
33
34
Veoma sam se oţ alostila čitajući brošuru koju je izdao brat S. sa svojim
saradnicima. Oni su, bez mog odobrenja, uzeli izvesne odlomke iz Svedočanstava i
uklopili ih u brošuru koju su izdali u nameri da prikaţu kako moji spisi podupiru i
podrţ avaju stav koji oni zastupaju. Čineći ovo uradili su nešto što nije ni pošteno ni
pravedno. Uzevši nedozvoljenu slobodu izneli su pred ljude teoriju čija je
karakteristika prevara i rušenje. U prošlosti je bilo mnogo takvih koji su pokušavali da
prikaţ u kako Svedočanstva podupiru stavove koji su bili pogrešni i neodrţi vi.
Gospod mi je pokazao da stanovište brata S. i njegovih simpatizera nije
ispravno, već je to jedno od ―e
vo, ovde‖ i ―e
no, onde‖, što će biti karakteristika našeg
vremena. Kao primer na koji je način brat S. sastavljao ovu brošuru navešću sledeći
slučaj: Napisala sam jedno privatno pismo jednom od naših propovednika a ovaj je,
u dobroj nameri, misleći da bi ono moglo da pomogne bratu S., kopiju pisma poslao
njemu; ali brat S. umesto da je to primio kao pokušaj da mu se pomogne, štampa
delove ovog pisma u već spomenutoj brošuri kao jedno, još neobjavljeno
Svedočanstvo, da bi podrţ ao svoj stav. Je li to časno? U Svedočanstvu nije bilo
ničeg što bi podrţ alo stanovište brata S.; on ga je samo zloupotrebio kao što to
mnogi čine sa Svetim pismom na svoju pogibao a i pogibao drugih. Bog će suditi
takvima koji se sluţ e nedozvoljenom slobodom i nečasnim sredstvima samo da bi
onome što smatraju istinom, dali značaj i silu uticaja. Upotrebivši privatno pismo
poslano drugome, brat S. je zloupotrebio dobronamerne napore onoga koji je ţ eleo
da mu pomogne. Grupe koje su objavile brošuru ―Ja
sna Vika‖ i pad svih crkava,
dokazuju da sveti Boţ ji Duh ne radi sa njima. ―P
o rodovima njihovim poznaćete ih‖
(Matej 7:16)
Oni koji prime brošure koje zastupaju ovo laţ no gledište, steći će utisak da ja
podrţ avam iste i da saraĎujem sa onima koji objavljuju vest koju oni nazivaju ―n
ovo
videlo‖. Znam da je njihova vest pomešana sa istinom, ali je istina pogrešno
primenjena i sputana njenim povezivanjem sa laţ i. Ţelela bih da kaţe m bratu koji je
kopiju moga pisma poslao ovim ljudima da i ne pomišljam da ga kritikujem. I niko ne
treba ni najmanje da te za to krivi. Ako bih te osudila i korila, a tvoje su pobude i
namere bile dobre, navukla bih na sebe gnev Boţ ji. Ako je brat kome si ţ eleo da
pomogneš uzeo slobodu i izdao tvoje poverenje, ne krivi sebe, i nemoj da tuţ iš zbog
posledica njegovog neverstva.
(Review and Herald od 22 avugsta do 12 septembra 1893.)
31
Uputstvo učenicima
35
36
U ―Sv
edočanstvima‖ postoje stvari koje nisu pisane za svet u celini, već za
vernu Boţ ju decu i zato nije prikladno da se uputstva, prekori, opomene ili saveti
namenjeni crkvi publikuju pred svetom. Izbavitelj sveta, Poslanik Boţj i, najveći Učitelj
koga je svet ikad poznavao, iznosio je neka uputstva ne svetu, nego samo svojim
učenicima. On je imao vesti predviĎene za mnoštvo koje se tiskalo oko Njega, ali je
imao i naročito videlo i uputstva za svoje sledbenike, koje nije mogao da iznese pred
velikim mnoštvom jer ga ne bi shvatili niti cenili. Kada je On poslao svoje učenike da
propovedaju i kad su se oni vratili sa svog prvog misionarskog puta sa različitim
iskustvima koja su se odnosila na njihov uspeh u propovedanju EvanĎelja o carstvu
Boţj em, On im je rekao: ―D
oĎite vi sami nasamo i počinite malo‖ (Marko 6:31) i tu,
na osami, Isus je izneo svojim sledbenicima takva uputstva, savete, upozorenja i
ukore koje je smatrao potrebnim. za njihov rad; ali uputstva koja im je tada dao nije
trebalo objavljivati naširoko svoj onoj šarolikoj gomili, jer su se te reči ticale samo
Njegovih učenika.
U nekoliko slučajeva kada je Gospod učinio čuda isceljenja zapovedio je
isceljenima da nikom ne govore šta im je učinio. Trebalo je da poslušaju ovaj izričiti
zahtev i da shvate da Hristos to nije tek onako olako rekao, već da za svoj zahtev
ima razlog i da tu ţe lju nikako ne treba da zanemare. Trebalo je da im bude dovoljno
to što znaju da On ţe li da stvar zadrţe za sebe i da veruju da za ovakav zahtev ima
dobre razloge. Gospod je znao da isceljujući bolesne, vraćajući vid slepima, čisteći
gubave, izlaţ e svoj vlastiti ţ ivot opasnosti; jer ako sveštenici i poglavari naroda ne
prihvate ova dela kao dokaz njegovog Boţa nskog poslanstva oni će ih pogrešno
protumačiti, proglasiti laţn im i optuţ iti Ga. Istina, On je mnoga čuda i javno činio ali u
nekim slučajevima je zamolio one koje je svojim delom milosti usrećio da nikome o
tome ne govore. Kad su se pojavile predrasude, zloba i zavist i zakrčile Njegov put
On bi napuštao gradove i pošao da potraţi one koji će slušati i ceniti istinu koju im
donosi.
Gospod Isus je smatrao neophodnim da svojim učenicima razjasni mnoge
stvari koje nije hteo da otkriva mnoštvu. On im je jasno otkrio razlog mrţn je
knjiţ evnika, fariseja i sveštenika i govorio im je o svom stradanju, izdajstvu i smrti; ali
mnoštvu nije o ovim stvarima tako otvoreno govorio. On je trebalo da upozori svoje
učenike na ono što će doći i zato im je izneo ţa lostan razvoj dogaĎaja koji će se zbiti
i koji ih očekuju. Dao je svojim sledbenicima dragocena uputstva koja su razumeli
tek posle Njegove smrti, vaskrsenja i vaznesenja. Kad se na njih izlio Duh Sveti
opomenuli su se svega što im je rekao.
Izdaja poverenja
Uzeti ono što je Isus predvideo da se čuva kao tajna i objaviti to drugima, i
time naneti sramotu i štetu delu značilo bi izdajstvo svetog poverenja. Gospod je
svom narodu slao podesne vesti opomene, ukora, saveta i uputstava, ali nije
ispravno uzeti ove vesti iz celine kojoj pripadaju pa ih staviti tamo gde bi mogle da
deluju kao potvrda nekih zabluda. Brat S. u brošuri koju je objavio zajedno sa svojim
saradnicima optuţ uje Boţj u crkvu kao Vavilon i naglašava potrebu da se iz nje
izaĎe. Ovakav posao nije ni pravedan ni častan. Pabirčeći materijal za ovu brošuru
oni su upotrebili moje ime i spise da bi podrţa li ono što ja ne odobravam i
proglašavam zabludom. Ljudi do kojih ţ e doći ova brošura baciće na mene
odgovornost za ovo laţ no stanovište koje je krajnje suprotno učenju mojih spisa i
32
videlu koje mi je Gospod dao. Ne usteţe m se da kaţe m da se ljuto varaju oni koji
ovako rade.
Laţn a vest
37
Godinama sam svedočila da se jako varaju i da ne rade u skladu sa Hristovim
planovima oni koji ustaju i izjavljuju da imaju veliko videlo a nastoje da poruše ono
što je Gospod preko ljudskih oruĎa sagradio. Oni koji tvrde da je crkva Adventista
Sedmog Dana Vavilon, ili neki deo Vavilona, bolje bi učinili da ćute. Neka zastanu i
razmisle koja je to vest koju treba objavljivati u ovo vreme. Umesto da rade sa
boţ anskim oruĎima i pripremaju ljude za dan Gospodnji, oni su stali na stranu onoga
koji je opadač braće, koji ih optuţu je pred Bogom dan i noć. Sotonska oruĎa potajno
deluju i podstrekavaju ljude da se ujedine u jedan savez zla, da bi zbunili, uznemirili i
izazvali veliku nevolju Boţ jem narodu. Ceo svet će, pokrenut mrţn jom, ustati protiv
Adventista Sedmog Dana, jer oni neće pristati da se pokore papstvu svetkujući
nedelju, ustanovu ove antihrišćanske sile. Namera je sotonina da se Boţ ji narod
zbriše sa lica zemlje, da njegovu vrhovnu vlast nad ovim svetom niko ne bi
osporavao.
Sotonine optuţbe
38
39
Proroku je bio pokazan prizor sotoninog optuţ ivanja. On kaţe : ―Ipokaza mi
Isusa, poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anĎelom i sotonu koji stajaše s
desne strane da ga pre―(Z
aharija 3:1). Isus je naš Prvosveštenik na nebesima. A šta
On radi? On vrši posredovanje i pomirenje za svoj narod koji veruje u Njega. Kroz
Njegovu pripisanu pravdu Bog ih prima kao one koji su otkrili pred svetom da
priznaju savez prema Bogu drţ anjem svih Njegovih zapovesti. Sotona pun pakosne
mrţ nje pokazuje prema njima isti onaj duh koji je pokazivao prema Isusu kad je bio
na ovoj zemlji. Kada se Isus nalazio pred Pilatom, Rimski sudija je pokušavao da Ga
oslobodi, i priţe ljkivao je da narod izabere Njega da se pusti i da Ga tako poštedi
teških muka koje su Mu predstojale. Izveo je pred bučnu masu Sina Boţ jeg i
zločinca Varavu i zapitao, ―Ko
ga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog
Hrista? A oni rekoše: Barabu. Pilat im reče: Šta ću činiti sa Isusom prozvanim
Hristom? A oni rekoše: Da se razapne.‖ (Matej 27:21-22).
Masa ispunjena sotonskom mrţn jom, na poziv da odluči izmeĎu Sina Boţ jeg
ili Varave bira jednog lupeţa a ne Isusa. Neupućeno mnoštvo zavedeno laţn im
zaključcima onih na visokim poloţa jima, bira razbojnika i ubicu umesto Isusa. Ne
zaboravimo da smo još uvek u svetu koji je odbacio i razapeo Sina Boţ jeg i na kome
još uvek počiva krivica što je više voleo jednog razbojnika nego bezgrešno Jagnje
Boţj e. Ako se lično ne pokajemo pred Bogom za gaţ enje Njegovog zakona i ne
primimo verom Gospoda našeg Isusa Hrista koga je svet odbacio i mi ćemo podleći
osudi koju zasluţ uje delo opredeljenja za Varavu umesto za Hrista. Čitav današnji
svet stoji pod optuţ bom odbijanja i ubistva Sina Boţ jeg. Stoji napisano da bi svi
Jevreji i neznabošci, carevi i vladari, propovednici i sveštenici i narod - sve klase i
sekte koje pokazuju isti duh zavisti, mrţ nje, predrasuda i neverstva koji su pokazali
oni koji su ubili Sina Boţj eg postupili isto tako kao Jevreji Isusovih dana samo ako bi
im se za to pruţ ila prilika. Bili bi sudeonici istog onog duha koji je traţ io smrt Boţj eg
Sina.
U prizoru koji pokazuje Hristovo delo pomirenja i sotonine teške optuţ be
protiv nas, Isus, sin Josedekov stoji kao prvosveštenik koji posreduje za narod koji
33
drţi Boţ je zapovesti. Sotona taj narod optuţ uje pred Bogom kao velike grešnike i u
isto vreme iznosi pred Boga listu greha na koje ih je naveo svojim kušanjima tokom
njihovog ţ ivota, i zahteva da radi tih prestupa budu predani u njegove ruke da ih
uništi. On traţi da im se uskrati zaštita anĎela od uticaja zlih sila. Pun je gneva što
ne moţe da stopi Boţj i narod sa ovim svetom i da ga na taj način potpuno potčini
sebi. Carevi i vladari koji su na sebe stavili znak antihrista a predstavljeni su
aţd ajom, zaratiće sa svetima - onima koji drţ e zapovesti Boţ je i imaju veru Isusovu.
Time što mrze Boţ ji narod oni ponovo biraju Varavu umesto Hrista.
Svet pozvan na obračun
40
Bog se bori sa ovim svetom. Kad zasedne sud i knjige se otvore On ima da
izvrši jedan strašan obračun pred kojim bi svet danas drhtao da ga sotona nije
opčinio i zaslepio svojim prevarama i obmanama. Bog će pozvati ovaj svet na
obračun za smrt svog jedinorodnog Sina koga u svakom pogledu danas nanovo
razapinje, i otvoreno ruţ i, proganjajući Njegov narod. Svet odbacuje Hrista u ličnosti
Njegovih svetih, odbija vesti proroka, apostola i Njegovih poslanika. Odbacivali su
one koji su bili Njegovi saradnici i zato će trebati da daju odgovor.
Sotona stoji na čelu svih opadača braće ali kad on iznosi grehe naroda
Boţj eg šta Gospod odgovara? On kaţ e: ―G
ospod da ukori (ne Isusa koji je
predstavnik Boţj eg okušanog i izabranog naroda već) tebe, sotono, da te ukori
Gospod, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus sin
Josedekov beše obučen u haljine prljave i stajaše pred anĎelom.‖ Sotona je
prikazivao izabrani i verni Boţj i narod kao narod pun greha i nečistote. Mogao je
pojedinačno da opiše grehe za koje ih krivi. Zar nije on taj koji je pokrenuo sve sile
zla da ih veštinom svoje prevare uvuče u te iste grehe za koje ih optuţ uje? Ali, oni su
se pokajali i prihvatili Hristovu pravdu. Zato sada stoje pred Bogom obučeni u haljine
Hristove pravde i ―O
n odgovori i reče onima koji su stajali pred Njime: Skinite s njega
te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove
haljine‖. Oprošten je svaki greh za koji su bili okrivljeni i oni sada stoje pred Bogom
kao odabrani i verni, kao nevini kao savršeni, kao da nikad nisu sagrešili.
Reč ohrabrenja
41
―Irekoh: Neka mu metnu čistu mitru (kapu) na glavu. I metnuše mu (anĎeli
Boţj i) čistu mitru na glavu i obukoše mu haljine; i anĎeo Boţ ji stajaše uzanj (Isus
Izbavitelj). I anĎeo Gospodnji zasvedoči Isusu, govoreći: Ovako veli Gospod nad
vojskama: ako uzideš mojim putevima i ako uzdrţ iš što sam naredio da se drţ i, tada
ćeš ti suditi domu mojemu i čuvaćeš tremove moje i daću ti da hodiš meĎu ovima što
stoje‖ (Zaharija 3:4). Zelela bih da svi koji kaţ u da veruju u sadašnju istinu ozbiljno
razmišljaju o divnim stvarima koje su iznete u ovom poglavlju. Ma koliko Boţ ji narod
bio slab i podloţ an manama, oni koji se u ovom pokvarenom i grešnom naraštaju
odvrate od neposlušnosti prema Bogu i stupe u odbranu svetog Boţ jeg zakona da bi
popravili razvaline koje je, pod uplivom sotone načinio ―čo
vek bezakonja‖, ti će se
smatrati Boţ jom decom i kroz Hristovu pravdu naći se savršeni pred Bogom. Istina
neće zauvek leţ ati u prahu da je ljudi gaze. Ona će se proslaviti i uzvisiti; dići će se i
zasjati u svoj svojoj lepoti i stajaće neoboriva za sva vremena.
34
Reči opadanja nisu od Boga
42
Bog ima na ovoj zemlji jedan narod za koji se interesuje celo nebo, koji je
veoma drag Njegovom srcu.*)Neka svako ko čita ove reči obrati na njih punu paţ nju,
jer bih ţ elela da ih u ime Hristovo utisnem u svako srce. Kad se pojavi neko, bilo
meĎu nama ili izvan nas, koji tvrdi da je Boţ ji narod Vavilon i da je ―Ja
sna vika‖ poziv
da se napusti crkva, budite uvereni da takav ne nosi vest istine. Ne primajte ga niti
se pozdravljajte sa njim jer Bog ne govori preko njega, niti mu je dao neku vest, već
trči nepozvan. Vest koja se nalazi u brošuri pod nazivom ―Ja
sna Vika‖ je prevara.
Takve će vesti i dalje stizati i tvrdiće da su poslane od Boga, ali će to tvrĎenje biti laţ,
jer u njima nema svetlosti već mraka. Biće to vesti optuţ bi protiv Boţ jeg naroda
slične optuţb ama sotone koji optuţu je Boţ ju decu upravo u vreme kad Bog govori
svome narodu: ―U
stani, svetli se, jer doĎe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te.
Jer gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode a tebe će obasjati Gospod i slava
Njegova pokazaće se nad tobom.‖ (Isaija 60:1-2)
*)Jedini predmet na zemlji drag srcu Božjem: Ova sigurnosna vest iz pera E.G. Vajt bila je od nje
često ponavljana, osobito u poslednje vreme.
―
Trebamo se sećati da je Zajednica, ma kako bila slabašna i manisava, jedini predmet na
zemlji kojem Hristos ukazuje svoju vrhunsku paţ nju. On stalno bdije nad njom, i snaţ i je svojim svetim
Duhom.‖ Rukopis 155, od 22. novembra 1902.
―
Uzdajte se u Boţ je brigovodstvo. Njegova Zajednica će biti poučavana. Slaba i puna mana
kakva jeste, ona je predmet njegove vrhunske paţ nje.‖
Pismo br. 279 od 1. avgusta 1904, štampano u Odabrane Vesti 2,396.
―
Ništa na ovom svetu nije tako drago Bogu kao Njegova Zajednica (ili Crkva). Sa odanom
briţ nošću On bdije nad onima koji Ga traţ e. Ništa nije uvredljivije Bogu nego kada se sluge sotone
trude da otimaju Njegovom narodu njegova prava. No Gospod se neće odreći svoga naroda‖. Pismo
br. 136, od 26. novembra 1910. Štampano u Odabrane Vesti, 2, 397.
Delo prevare
43
Pronaći će se da oni koji nose laţ ne vesti nemaju ono uzvišeno osećanje časti
i poštenja. Oni varaju ljude i mešaju svoju zabludu sa Svedočanstvima; sluţ e se
mojim imenom da bi dali značaj svom radu.
Oni vade delove iz Svedočanstava i tako ih vešto sastavljaju u jednu celinu da
dobiju sasvim drugo značenje od prvobitnog, da bi potkrepili svoju zabludu i da bi je
ljudi prihvatili. Oni izvrću i zloupotrebljavaju ono što je Bog dao svojoj crkvi u nameri
da upozori, posavetuje, ukori, uteši i ohrabri one koji će predstavljati ostatak naroda
Boţ jeg. Oni koji prime ―
Svedočanstva‖ kao vest od Boga, primiće kroz njih pomoć i
blagoslov; ali oni koji ih uzimaju delimično, jednostavno zato da podrţ e svoje vlastite
teorije i ideje, da sami sebe odbrane u širenju svoje zablude, neće od onoga što uče
imati ni koristi ni blagoslova. Ko tvrdi da je Crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon
čini isto što čini sotona koji je opadač braće, koji ih opada dan i noć pred Bogom.
Ovakvom zloupotrebom ―
Svedočanstva‖ dovode se duše u zabunu, jer ne mogu da
shvate odnos ―
Svedočanstava‖ prema jednom takvom stavu kakav zauzimaju oni
koji su u zabludi; jer Gospod je predvideo da osnov Svedočanstava uvek bude
nauka istine.
Oni koji zastupaju zabludu reći će: ―
Gospod kaţ e‖, ―
kad Gospod nije rekao‖.
Oni svedoče laţ a ne istinu. Da su ti koji su objavljivali vest da je crkva Vavilon,
upotrebili svoj novac koji su utrošili na štampanje i širenje ove zablude na podizanje
a ne na rušenje samim tim bi dokazali da su narod koji Bog vodi.
35
44
45
U svetu treba da se obavi veliko delo; veliki posao čeka u stranim zemljama.
Mora da se podiţ u škole u kojima će se deca, omladina i odrasli pripremati što je
moguće brţ e za rad u misionskom polju. Za strana polja nisu potrebni samo
propovednici već mudri, pronicljivi radnici za sve grane dela. Makedonski poziv
dopire iz svih krajeva sveta: ―D
oĎite, pomozite nam!‖ Uz svu odgovornost koja
počiva na nama da idemo i propovedamo EvanĎelje svakom stvorenju postoji velika
potreba za sredstvima i ljudima, a sotona radi na sve moguće načine da spreči priliv
novca i tako onemogući ljude da rade upravo onaj posao koji bi trebalo da rade.
Novac koji bi trebalo da se upotrebi za podizanje molitvenih domova, za otvaranje
škola čiji je cilj pripremanje radnika za misionska polja i obučavanje mladih da mogu
da se daju na posao strpljivo, razumno i istrajno, da bi bili oruĎa preko kojih će se
ljudi pripremati za onaj veliki dan Gospodnji, taj novac skrenuo je iz toka korisnosti i
blagoslova i teče strujom zla i prokletstva.
Pred nama je veliki dan Gospodnji, koji se ţ urno pribliţ ava, a još je mnogo
nezavršenog posla koji se mora brzo obaviti. U to isto vreme kad ima toliko toga što
još treba da se uradi ima i takvih koji kaţ u da veruju u sadašnju istinu a ne znaju
kako da upotrebe sredstva koja im je Bog dao i koji zbog nedostatka krotosti i
poniznosti srca ne vide kako je veliko delo koje treba da se izvrši. Svi oni koji uče od
Isusa, saraĎivaće sa Bogom. Oni koji ustaju da objavljuju zabludu, trošeći sredstva i
vreme na uzaludan posao povećavaju teret vernih Boţ jih slugu u novim poljima jer
ih, umesto da svoje vreme posvete propovedanju istine, obavezuju na suzbijanje
dela unih koji objavljuju zabludu a tvrde da imaju vest sa neba.
Kada bi oni koji rade takvo delo osetili potrebu da odgovore na Hristovu
molitvu koju je On uputio Ocu neposredno pred svoje raspeće, - da Njegovi učenici
budu jedno kao što je On sa Ocem jedno, - ne bi rasipali sredstva koja su im
poverena a koja su toliko potrebna za širenje istine. Ne bi trošili vreme na širenje
zablude, i na taj način oduzimali dragoceno vreme Boţ jih slugu za suzbijanje i
gušenje njihovog uticaja. Ovakav posao ne nadahnjuje nebo već sotona.
Bog takvima kaţ e. „Ko se meĎu vama boji Gospoda i sluša glas Njegov? Ko
hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na
Boga svojega. Gle, svi koji loţ ite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja
svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete leţ ati. „
(Isaija 50:11). Vest koju su doneli oni koji su objavljivali da je crkva Vavilon stvorila je
utisak kao da Bog nema crkvu na zemlji.
Ţiva crkva
Zar Bog nema ţ ivu crkvu? On je ima, ali to je crkva koja se bori, a ne crkva
koja triumfuje! Ţao nam je što u njoj ima nesavršenih članova kao što ima kukolja.
Isus je rekao: „Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme na polju
svojemu. A kad ljudi pospaše doĎe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici pa
otide... Tada doĎoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru, nisi li ti dobro seme
posejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on im reče: Neprijatelj čovek to učini.
A sluge mu rekoše: Hoćeš li dakle, da idemo da ga počupamo? A on im reče: Ne, da
ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njim i pšenicu. Ostavite neka rastu zajedno
do ţ etve; a u vreme ţ etve reći ću ţ eteocima: saberite najpre kukolj, i sveţ ite ga u
snoplje da ga saţ eţ em; a pšenicu sveţ ite u ţ itnicu moju.―(Matej 13:24-30) U priči o
ţ itu i kukolju nalazimo razlog zašto nije trebalo počupati kukolj; zato što bi sa
kukoljem bila počupana i pšenica. Ljudsko rasuĎivanje i mišljenje moglo bi da učini
velike greške. Ali da se ne bi učinila ni jedna greška i da ne bi bio iščupan ni jedan
36
46
struk pšenice, Učitelj kaţ e: „Ostavite da rastu zajedno do ţ etve,―Tada će anĎeli
sabrati kukolj koji je odreĎen za oganj. Iako u našim crkvama ima i takvih koji greše i
koji su kao kukolj meĎu pšenicom, Bog je ipak prema njima milostiv i strpljiv. On kara
i opominje zabludelog, ali ne odbacuje one koji su spori u prihvatanju pouka kojima
ih On uči; On ne čupa kukolj koji raste u pšenici. Kukolj i pšenica treba da rastu
zajedno do ţ etve,*) a kad pšenica odraste i sazri, potpuno će se razlikovati od
kukolja.
Hristova crkva na zemlji biće nesavršena ali je Gospod zbog nesavršenstva
neće uništiti. Bilo je i biće takvih koji bi ispunjeni revnošću koja nije po razumu, hteli
da čiste crkvu i čupaju kukolj iz pšenice. Ali Hristos je dao naročito uputstvo kako da
se postupa sa onima koji greše i sa onima koji su u crkvi, a nisu obraćeni. Članovi
crkve u svojoj preteranoj revnosti ne smeju da postupe nepromišljeno i preuranjeno
kad je u pitanju isključenje onih koje oni smatraju slabima. Kukolj će se pojaviti meĎu
pšenicom, ali bilo bi mnogo više štete čupati ga nego ostaviti, ako bi se postupilo na
drukčiji način nego što je to Bog odredio. I dok Bog dovodi u crkvu one koji su
stvarno obraćeni, dotle sotona dovodi one koji to nisu. Dok Hristos seje dobro seme,
sotona seje kukolj. Na članove crkve neprestano deluju dva različita uticaja. Jedan
utiče na čišćenje crkve a drugi izopačuje Boţ ji narod.
*) Kukolj i pšenica: Hristos je ovu priču izgovorio pre skoro dve hiljade godina, a sestra E.G. Vajt je
ovo pisala 1895. godine, skoro pre jednog stoleća. Ni Isus, ni sestra Vajt nisu rekli da će kukolj i
pšenica ostati trajno zajedno, već da će doći vreme čupanja ili rešetanja.
Uvek je bilo u Boţ joj Zajednici (crkvi) pojedinih neobraćenih duša, kao kukolja u pšenici, ali
čitamo na više mesta u Bibliji i Svedočanstvu da će isti biti izrešetani. Za poslednju Zajednicu stoji ovo
obećanje: ―
I tvoj će narod biti sav pravedan, naslediće zemlju zauvek; mladica koju sam posadio, delo
ruku Mojih, biće na Moju slavu.‖ (Isaija 60:21).
Iako kukolj nije slobodno čupati, to ipak ne znači da grešnici mogu javno ostati u zajednici
vernih. Mi se moramo odvojiti ―
od svakog brata koji neuredno ţ ivi.‖ (2 Solunjanima 3:6). Čak i pioniri
Adventnog pokreta 1844. godine, odvojili su se od svojih crkava, jer su prestupale Zapovesti Boţ je.
Sestra Vajt ovde napominje ono što je kazao Isus, da kukolj i pšenica ostaju zajedno do
žetve, - a ţ etva je posledak sveta. Prema proročanstvu Biblije, vreme posletka nastupilo je na izmaku
Danilovih 2300 dana, a to je početkom 1844 godine posle Hrista: Danilo 8:14; 12:6-9. Tada je
nastupilo vreme posletka, propovedanja Trostruke anĎeoske vesti iz Otkrivenja 14:6-12, ili
neodreĎeno vreme prema Otkrivenju 10:5.6. Tada je otpočelo delo zapečaćenja 144000 izbranika,
kao rezultat ţ etve poslednjih dana, a u isto vreme i Istraţn i sud kod Danila 7:9-14.
Prema ovom Svedočanstvu, vidimo da je Istražni sud pravo vreme odvajanja kukolja od
pšenice. O tome sestra Vajt piše sledeće: ―
Tada videh trećeg anĎela. Moj anĎeo pratilac reče mi:
Strašno je njegovo delo; uţ asna je njegova misija! On je anĎeo koji od kukolja odvaja pšenicu, i veţ e
je, ili zapečaćava za nebeske ţ itnice.‖ (Iskustva i Utvare 78. strana, staro izdanje)
Prilike date Judi
47
Isus je znao da je Juda slabog karaktera ali i pored toga, primio ga je kao
jednog od svojih učenika i pruţ io mu iste prednosti i mogućnosti kao i onim drugima
koje je sam izabrao. Otuda Juda nije imao izgovora za ono što je kasnije učinio.
Juda je mogao da postane tvorac reči isto kao Petar, Jakov, Jovan i ostali učenici.
Isus je iznosio dragocena uputstva tako da su oni koji su bili sa njim, mogli da se
obrate i nije bilo nikakve potrebe da podlegnu slabostima koje su pratile njihov
karakter.
37
Crkva nije savršena
48
Neki ljudi kao da misle da će po ulasku u crkvu da se ispune njihova
očekivanja i da će u njoj naći samo one koji su čisti i savršeni. Oni su revni u svojoj
veri, pa kad vide greške u članovima crkve, kaţ u: „Ostavili smo svet da ne bismo
imali nikakve zajednice sa zlima, ali zla ima i ovde―
, i onda pitaju kao one sluge u
priči: „Otkuda dakle kukolj?―Ali nema razloga da se razočaramo jer u rečima
Gospodnjim nema opravdanja za naš zaključak i očekivanja da je crkva savršena.
Sva naša revnost da crkvu koja se bori sa grehom načinimo tako čistom kao što je
crkva koja je već završila borbu i pobedila, biće bezuspešna. Gospod nam
zabranjuje da primenjujemo isključenja i da osuĎujemo one koji su neispravni.
Ograničeni čovek naklonjen je da pogrešno proceni nečiji karakter, zato Bog
nije prepustio delo prosuĎivanja i izricanja suda o nečijem karakteru onima koji za to
nisu sposobni. Mi nismo tu da kaţ emo ko je pšenica a ko kukolj. Vreme ţ etve će u
potpunosti otkriti karakter ove dve klase prikazane slikom kukolja i pšenice. Rad na
odvajanju poveren je Boţ jim anĎelima a ne ljudima.
„Videla sam trećeg anĎela. Moj anĎeo pratioc reče mi: „Strašno je
njegovo delo; grozna je njegova misija. On je anĎeo, koji od kukolja odvaja
pšenicu i veţ e je, ili zapečaćava za nebeske ţ itnice“. Iskustva i Utvare 78. str.
Laţ na nauka jedan je od sotonskih uticaja koji deluju u crkvi i koji zavode one
koji su nepreporoĎenog srca. Ljudi ne slušaju reči Isusa Hrista ne teţ e jedinstvu
vere, duha i nauke. Oni ne rade na duhovnom jedinstvu za koje se Hristos molio a
koje bi dalo snagu svedočenju Hristovih učenika i uverio svet da je Bog poslao svog
Sina, „da nijedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.―Kad bi meĎu
Boţ jom decom postojalo takvo jedinstvo za kakvo se Isus molio, ono bi bilo ţ ivo
svedočanstvo koje bi zračilo svetlost u moralnoj tami ovoga sveta.
Sotoni je dopušteno da kuša
49
Umesto jedinstva koje treba da postoji meĎu vernima, postoji nesloga; jer
sotoni je dozvoljeno da ulazi u crkvu i da svojim naročitim prevarama i obmanama
navodi one koji ne uče od Hrista lekciju poniznosti i krotosti da zauzmu drukčiji stav
od crkve, i da, ako je moguće, poruše njeno jedinstvo. Javljaju se ljudi koji izvrću
stvari u nameri da odvuku učenike za sobom. Oni tvrde da im je Bog dao veliko
videlo a kakvo je njihovo delovanje u svetlosti tog videla? Da li je njihov rad sličan
radu onih učenika koji su jednom išli za Emaus? Kad su ti ljudi primili videlo, vratili su
se i našli one koje je Bog vodio i još uvek ih vodi, i ispričali im kako su videli Isusa i
kako su sa njim razgovarali.
Jesu li ljudi koji tvrde da imaju videlo koje se odnosi na Zajednicu postupili kao
ova dvojica? Jesu li otišli onima koje je Bog izabrao za svoje svedoke i pruţ ili im
dokaz da će ih ovo videlo još bolje osposobiti da pripreme jedan narod za veliki dan
Gospodnji? Dali su potraţ ili savet od onih koji su svedočili i još uvek svedoče istinu i
objavljuju svetu poslednju vest opomene? Da li su se savetovali sa onima koji imaju
duboko iskustvo u Boţ jim stvarima? Zašto se ovi ljudi, tako puni revnosti za delo
Boţ je, nisu pojavili na Generalnoj Konferenciji koja se odrţ avala u Betl Kriku, kao što
su to učinili poboţ ni ljudi u Jerusalimu u vreme izlivanja Svetog Duha? Jesu li ovi
ljudi primili pomazanje neba kad je Gospod izlivao svog Duha na narod u vreme
njegovog najvećeg posla za Boga? Dok se meĎu Boţ jim narodom manifestovao
snaţ an uticaj Boţ jeg Duha, dok su se duše obraćale, i kamena srca pucala, bilo je i
takvih koji su, slušajući sotonine sugestije i nadahnuvši se njegovom revnošću, ustali
38
i počeli da tvrde da je taj isti narod koji upravo prima Duha Svetog i koji je trebalo da
primi pozni daţ d i slavu od koje će se zasjati sva zemlja, dakle da je taj isti narod
Vavilon. Da li je ovim vesnicima Gospod dao takvu vest? Svakako ne, jer takva vest
nije vest istine.
Zajednica – videlo svetu
50
51
Iako postoje zla u Zajednici (crkvi) i biće ih sve do kraja sveta, Zajednica će u
ovim poslednjim danima biti videlo svetu koji je iskvaren i demoralisan grehom.
Crkva, slaba i sa manama, kojoj su potrebni ukori, opomene i saveti, jeste jedini
predmet na zemlji kome Hristos poklanja najveću paţ nju. Ovaj svet je radionica u
kojoj, saradnjom boţ anskih i ljudskih oruĎa, Hristos svojom milošću i boţ anskom
dobrotom ispituje ljudska srca. AnĎeli se dive posmatrajući preobraţ aj karaktera koji
se ostvaruje u onima koji su se predali Bogu i svoju radost izraţ avaju u pesmama
hvale Bogu i Jagnjetu. Oni posmatraju kako se roĎena deca gneva obraćaju i postaju
Hristovi saradnici u zadobijanju duša za Boga. Oni gledaju kako oni koji su bili tama
postaju videlo koje svetli usred moralne tame ovog grešnog i izopačenog naraštaja.
Oni vide kako kroz iskustva hrišćanskog ţ ivota postaju spremni da stradaju sa
svojim Gospodom da bi na kraju bili sudeonici u Njegovoj slavi gore na nebesima.
Bog ima jednu Zajednicu na zemlji koja uzdiţ e pogaţ eni zakon, i ukazuje
svetu na Jagnje Boţ je koje uzima grehe sveta. Crkva je riznica ogromnog bogatstva
Hristove milosti. Kroz nju će se konačno objaviti svetu punina Boţ anske ljubavi koja
treba da obasja ceo svet svojom slavom. Hristova molitva da Njegovi učenici budu
jedno kao što je On jedno sa Ocem konačno će naći svoje ispunjenje. Zajednica će
primiti bogatu meru Duha Svetoga i kroz Njegovu stalnu pomoć Boţ jem narodu oni
će postati svedoci sile Boţ je koja spasava.
Danas postoji jedna Zajednica u svetu koja u sadašnjem vremenu stoji na
prolome, podiţ e ograde i pripravlja mesto za naselje; zato svaki čovek koji skreće
paţ nju sveta i drugih crkava na ovu crkvu proglašavajući je Vavilonom, radi u
jedinstvu sa ohim koji je opadač svoje braće. Zar je moguće da izmedu nas ustanu
ljudi koji govore iskrivljene stvari i koji se slaţ u sa onim istim mišljenjem koje je
sotona rasprostranio u svetu u odnosu na one koji drţ e zapovesti Boţ je i veru
Isusovu? Zar za vas nema dovoljno posla koji bi zadovoljio vašu revnost u
objavljivanju istine onima koji se nalaze u mraku zabluda? Kao pristavi dobara i
sposobnosti, pogrešno ste upotrebili dobra vašeg gospodara na širenje laţ i. Čitav
svet je ispunjen mrţ njom prema onima koji objavljuju zahteve na koje obavezuje
Boţ ji zakon, zato crkva koja je verna Jehovi ne sme da se upušta ni u kakve
beznačajne prepirke. „Jer naš rat nije s krvlju ni telom, nego s poglavarstvima, i
vlastima i upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba.―
(Efescima 6:12). Oni koji imaju pojma šta znači ova borba neće okrenuti svoje oruţ je
protiv crkve koja se bori, nego će se svim svojim silama boriti zajedno sa njom protiv
udruţ enih sila zla.
Oni koji su počeli da objavljuju vest na svoju ličnu odgovornost, koji, dok
izjavljuju da ih Bog uči i vodi, ruše ono što je Bog gradio, ne tvore Boţ ju volju. Neka
se zna da su takvi na strani velikog varalice. Ne verujte im. Oni su se povezali sa
neprijateljima Boga i istine. Oni će ismevati propovednički poredak kao neki sistem
svešteničke veštine. Odstupite od takvih, nemojte imati nikakvu zajednicu sa
njihovom vešću, ma koliko vam oni citirali Svedočanstva i pokušavali da se iza njih
ušanče. Ne primajte ih jer im Bog nije dao da rade takav posao. Rezultat takvog rada
39
52
biće neverovanje u „Svedočanstva―
. Oni će činiti sve što budu mogli da delo koje
sam godinama radila izgubi svaki uticaj.
Skoro čitav moj ţ ivot je bio posvećen ovom delu ali je moj teret često bio sve
teţ i i teţ i jer su ustajali ljudi da objavljuju neku vest koju im Bog nije dao. Ova klasa
zlih slugu vadila je izvesne delove iz „Svedočanstava―pa ih onda stavljala u sklop
svojih zabluda, da bi time doprinela uticaju svojih laţ nih vesti. Kad se utvrdi da je
njihova vest zabluda, onda i „Svedočanstva―
, budući da su pridruţ ena uz zabludu,
dele sa njom istu osudu. Ljudi ovog sveta, koji ne znaju da su citirana svedočanstva
samo delovi privatnih pisama upotrebljeni bez moje saglasnosti, dolaze do zaključka
da moje delo nije od Boga niti od istine već sušta laţ . Oni koji na ovaj način navlače
sramotu na Boţ je delo odgovaraće pred Bogom za ono što čine.
Jedna Bogom odreĎena sluţba
53
54
Bog ima jednu Zajednicu, i ona ima od Boga odreĎenu sluţ bu. „I On je dao
jedne apostole, a jedne proroke, a jedne evanĎeliste, a jedne pastire i učitelje, da se
sveti priprave za delo sluţ be, na sazidanje tela Hristovog; dokle dostignemo svi u
jedinstvo vere i poznanje Sina Boţ jega, u čoveka savršena, u meru rasta visine
Hristove; da ne budemo više mala deca koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke u laţ i
čovečijoj, putem prevare; nego vladajući se po istini u ljubavi, da u svemu uzrastemo
u onome koji je glava, Hristos.―(Efescima 4:11-15) Gospod ima svoja odreĎena
oruĎa i Zajednicu koja je prošla kroz progonstvo, borbu i tamu. Isus ljubi Zajednicu i
sebe je dao za nju. On će je uzdići, očistiti i oplemeniti tako, da će moći čvrsto da
stoji usred razornih uticaja ovoga sveta. Bog je izabrao ljude i odredio da briţ no paze
i verno bdiju da zli sotonski planovi ne obore Zajednicu, već da stoji i objavljuje slavu
Boţ ju meĎu ljudima. Uvek će biti ogorčene borbe izmeĎu crkve i sveta. Razum će
doći u sukob sa razumom, načelo sa načelom, istina sa zabludom; ali u krizi koja je
već počela, a koja će uskoro dostići svoj vrhunac, ljudi iskustva treba da svoj Bogom
odredeni posao verno izvrše i da čuvaju duše kao oni koji će za njih dati odgovor.
Oni koji nose ovu vest zablude, optuţ ujući Zajednicu da je Vavilon,
zanemaruju posao koji im je Bog odredio, suprote se organizaciji crkve, protive se
jasnoj Boţ joj zapovesti objavljenoj preko proroka Malahije koja se odnosi na
donošenje desetaka u Boţ ju riznicu, uobraţ avaju da su pozvani da izvrše jedno
naročito delo: da opominju one koje je Bog izabrao da objavljuju Njegovu vest istine.
Ovi radnici ne donose nikakvu korist delu ni carstvu Boţ jem, već vrše delo slično
onom koje radi neprijatelj svake pravde. Neka se ovi ljudi koji ustaju protiv puteva i
sredstava koja je Bog predvideo za unapreĎenje njegovog dela u ove teške dane,
oslobode svih nebiblijskih gledišta o prirodi, zvanju i vlasti Bogom izabranih oruĎa.
Neka svi shvate reči koje sada pišem. Oni koji saraĎuju sa Bogom samo su
Njegova oruĎa i sami po sebi ne poseduju neku suštinsku krepost ili svetost. Oni
imaju uspeha samo tada kada saraĎuju sa nebeskim bićima. Oni su samo zemaljski
sudovi u koje je Bog smestio blago svoje istine. Pavle moţ e da sadi, Apolo da zaliva,
ali samo Bog je taj koji daje da uzraste.
Bog govori preko svojih izabranih oruĎa. Neka zato ni pojedinac ni mnoštvo
ne vreĎa Duha Boţ jeg, odbijanjem da čuje vest Boţ je reči sa usana Njegovih
vesnika. Odbijajući da čuju vest Boţ ju, ljudi sami sebe zatvaraju u odaje mraka. Oni
sami sebe isključuju iz neizmernog blaţ enstva, i time što ne poštuju Boţ ja oruĎa
umanjuju slavu Hristovu koja Mu pripada.
40
Čuvati se laţni h učitelja
55
56
Bog nije autor bune nego mira. Sotona je meĎutim neprijatelj koji je uvek na
oprezu, uvek budan, uvek deluje na ljudski um i pokušava da naĎe tle na kome bi
mogao ča poseje kukolj. NaĎe li bilo koga pogodnog za svoju sluţ bu, navešće ga na
laţ ne teorije i ideje i ispuniti revnošću u širenju laţ i. Istina ne samo da obraća, već
vrši delo čišćenja onih koji je prime. Isus nas opominje da se čuvamo laţ nih učitelja.
Od samog početka našeg dela, pojavljivali su se, s vremena na vreme, ljudi koji su
zastupali ideje koje su bile nove i koje su privlačile paţ nju. Ali ako bi oni koji kaţ u da
veruju istini pošli onima koji imaju iskustva, ako bi se poniznog duha obratili Boţ joj
reči i braći koja su bila marljivi istraţ ivači Biblije pa u videlu istine ispitali svoje teorije
i u molitvi pitali Boga: Da li je to put Gospodnji, ili pogrešna staza na koju me sotona
vodi?, primili bi svetlost i izbavili se zamke ptičareve.
Neka se braća i sestre čuvaju svakoga ko bi odreĎivao vreme ispunjenja
Gospodnje reči u odnosu na njegov dolazak ili neko drugo obećanje kome je On dao
poseban značaj. ―
Nije vaše da znate vremena i leta koja Otac zadrţ a u svojoj vlasti―
.
Laţ ni učitelji mogu da deluju kao veliki revnitelji za Boţ je delo; mogu da ulaţ u
mnogo sredstava da bi svoje teorije izneli pred svet i crkvu, ali pošto mešaju zabludu
sa istinom, njihova vest je prevara, koja će povesti duše laţ nim stazama. Njima se
treba suprotstaviti, ne zato što bi to bili hrĎavi ljudi, već zato što su učitelji laţ i i što
nastoje da na laţ stave pečat istine.
Kako je ţ alosno što Ijudi ulaţ u tolike napore da bi otkrili neku teoriju kad
postoji jedno čitavo bogatstvo skupocenih dragulja istine koji mogu da obogate ljude
najsvetijom verom. Umesto da poučavaju ljude istini, oni dopuštaju svojoj mašti da
se zadrţ ava na onom što je novo i nepoznato i dolaze u sukob sa onima kojima se
Bog sluţ i da ljude dovede na uzvišeno tle istine. Oni odbacuju sve što je rečeno o
jedinstvu misli i uverenja i gaze Hristovu molitvu kao da jedinstvo za koje se On
molio nije bitno i kao da nema potrebe da Njegovi sledbenici budu jedno kao što je
On jedno sa Ocem. Naglo se udaljuju, i, kao Juj, pozivaju svoju braću da slede
primer njihovog revnovanja za Gospoda.
Da ih je njihova revnost uputila na rad u istom pravcu u kome rade njihova
braća, podnoseći vrućinu i breme dana, i da su bili tako istrajni da prebrode teškoće i
prepreke kao što su to izdrţ ala njihova braća, mogli bi da budu primer drugima, i Bog
bi ih kao takve smatrao. MeĎutim, za osudu su oni koji su se prihvatili objavljivanja
divnog videla pa se onda odvajaju od onih oruĎa koja Bog vodi. Tim putem su pošli
Korej, Datan i Aviron, koji sluţ e kao opomena svima drugima. Mi ne treba da činimo
kao što su oni činili - da osuĎujemo one na koje je Bog stavio teret svoga dela.
Oni koji objavljuju da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, posluţ ili su
se „Svedočanstvima―da bi potkrepili svoje stanovište; ali zašto nisu izneli ono što je
godinama bio teret moje vesti - jedinstvo crkve? Zašto nisu citirali reči anĎela:
„Sloţ no, sloţ no, sloţ no!―
? Zašto nisu ponovili opomenu i istakli načelo da je „u
jedinstvu snaga a u podeli slabost?―Vest koju ovi ljudi nose je takva da razjedinjuje
crkvu i pred neprijateljima istine baca ljagu na nju. Takva vest jasno otkriva lukavo
nastojanje varalice koji ţ eli da spreči da crkva doĎe do savršenog jedinstva. Ovi
učitelji hode u laţ noj svetlosti varnica koje su sami raspalili; deluju prema svom
vlastitom mišljenju i opterećuju istinu laţ nim pojmovima i teorijama. Oni odbijaju
savet svoje braće i hitaju svojim putem sve dok ne postanu baš ono što sotona ţ eli ličnosti neuravnoteţ enog uma.
Opominjem braću i sestre da se čuvaju sotoninog delovanja ma u kom obliku.
Veliki neprijatelj Boga i čoveka se diči kako je uspeo da obmane duše i da njihova
41
57
sredstva i sposobnosti usmeri u grešne tokove. Njihova sredstva su mogla da budu
upotrebljena za širenje istine, ali umesto toga, ona su utrošena za širenje neistina
koje nemaju nikakve veze.
Drugi primer
58
Godine 1845 jedan čovek po imenu Kartis*) vršio je slično delo u
Masačusetsu. On je iznosio neku laţ nu nauku u koju je utkao rečenice i odlomke iz
Svedočanstava pa je onda svoje teorije objavljivao preko časopisa pod nazivom
„Day Star―
. Godinama su ova izdanja donosila svoje pogubne plodove i nanosila
sramotu na Svedočanstva koja kao celina nikako nisu podupirala Kartisov rad. Moj
suprug mu je pisao i pitao ga šta je nameravao time što je iznosio Svedočanstva
isprepletena sa njegovim vlastitim rečima, podrţ avajući ono sa čim se mi ne
slaţ emo, zamolivši ga da popravi utisak koji je stvoren njegovim radom. On je
odlučno odbio da tako postupi, tvrdeći da su njegove teorije istina a moje vizije samo
potkrepljuju i podupiru njegova gledišta jer njegove teorije ustvari objašnjavaju ono
što sam ja zaboravila da napišem.
Od samog početka Dela ustajali su ljudi jedan za drugim vršeći sličan posao.
Zbog toga sam imala mnogo nevolja i plaćala troškove suprotstavljajući se takvim
zabludama. Štampajući svoje teorije, zavodili su mnoge duše, ali neka Gospod
sačuva stado paše svoje.
Opominjem one koji izjavljuju da hode u istini da budu u jedinstvu sa svojom
braćom. Neka ne pruţ aju ovom svetu priliku da kaţ e da smo ekstremisti, da smo
nesloţ ni, da jedan uči ovako, a drugi onako. Izbegavajte sukobe. Pazite i straţ ite da
se naĎete kao oni koji opravljaju pukotine a ne kao oni koji se penju na zid da ih
načine. Neka se svako čuva da ne ustaje protiv jedinog naroda koji ispunjava opis
dat o narodu ostatka koji drţ i zapovesti Boţ je i ima veru Isusovu, i koji uzdiţ e Boţ je
merilo pravde u ove poslednje dane.
Bog ima na ovoj zemlji jedan osobiti narod, jednu crkvu koja ne ustupa ni pred
kojom drugom, koja je spremna da objavljuje istinu i nadmoćnije od bilo koje druge
zastupa Boţj i zakon. Bog ima svoja odabrana oruĎa - ljude koje On vodi, ljude
oprobane kroz muku i nevolju koji saraĎuju sa nebeskim oruĎima u širenju Boţ jeg
carstva na zemlji. Neka se svi sa ovim nebeskim oruĎima ujedine da bi se na kraju
našli meĎu onima koji imaju trpljenje svetih, koji drţ e zapovesti Boţ je i veru Isusovu.
*)Eli Curtis: Na dari 21 aprila 1847. godine Ellen G. White pisala je jedno pismo Eli Curtis,
odgovarajući na jedan broj pitanja koja je uputio u pogledu nekih njegovih teoloških pogleda. Predmet
njegovog pisma bio je objavljen od strane Jakova Vajta maja 1847. u traktatu ―
Reč malom stadu‖, str.
11.12. TakoĎe se spominje br. Curtis u knizi ―
Izabrane Vesti‖, sveska 1, str. 60,61.
Pismo bratu Stantonu*)
Napier, Novi Zeland, 23 Mart 1893 Dragi brate Stanton:
Upućujem ti nekoliko redaka. Ne slaţ em se sa stavom koji si zauzeo, jer mi je
Gospod pokazao da će upravo takav stav zauzimati oni koji su u zabludi, Pavle nam
u vezi toga daje upozorenje: „A duh razgovetno govori da će u poslednja vremena
neki odstupiti od vere slušajući laţ ne duhove i nauke Ďavolske.―(1 Timotiju 4:1-3)
Brate moj, čujem da si zauzeo stav da je crkva Adventista Sedmog Dana
postala Vavilon i da svi oni koji ţ ele da se spasu treba da izaĎu iz nje. Ti nisi jedini
42
59
60
61
čovek kojeg je sotona u toj stvari prevario. Poslednjih četrdesetak godina ustajali su
jedan za drugim ljudi koji su izjavljivali da ih Gospod šalje sa tom vešću. Ali, dozvoli
mi da ti kaţ em, kao što sam to i njima rekla, da je vest koju objavljuješ sotonska
prevara predviĎena da unese pometnju u crkvu.
Brate moj, ti si skrenuo sa puta. Vest drugog anĎela trebala je da bude
upućena Vavilonu (crkvama) da bi objavila njegov pad i pozvala ljude da izaĎu iz
njega. Ista ova vest treba da se objavi po drugi put. „I posle ovoga videh drugoga
anĎela gde silazi s neba koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave
njegove. I povika jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan
Ďavolima i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer
otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom činiše
blud i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. I čuh glas drugi s
neba koji govori: iziĎite iz nje narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da
vam ne naude zla njezina. Jer gresi njeni dopreše do neba i Bog se opomenu
nepravde njezine.―(Otkrivenje 18:1-5)
Brate moj, ako ti učiš da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, onda
grešiš. Bog ti nije dao jednu takvu vest. Sotona će se posluţ iti svakim umom kome
moţ e da se pribliţ i, nadahnuće ga laţ nim teorijama ili usmeriti u pogrešnom pravcu,
da bi izazvao neko laţ no uzbuĎenje i na taj način odvratio duše od istine date za ovo
vreme. Pretpostavljam da će tvoja vest prevariti neke, ali to su oni koji su veoma
radoznali i uvek ţ eljni nečeg novog.
Zaista mi je ţ ao što je sotona uspeo da te svojim sugestijama zavede jer sam
ubeĎena da teorija koju zastupaš nije istina. Šireći te ideje nanosiš veliku štetu i sebi
i drugima. Ne pokušavaj da pogrešno tumačiš, izopačuješ i izvrćeš Svedočanstva da
bi tako podrţ avao bilo koju vest zablude. Mnogi su već išli tim putem i učinili veliko
zlo. I dok su oni, jedan za drugim ustajali da objavljuju tu svoju vest, puni revnosti i
ţ ara, Gospod mi je pokazao da ta vest nije istina.
Razumela sam takoĎe da učiš da nije potrebno da dajemo desetak. Brate
moj, „izuj obuću s nogu svojih jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.―Gospod je
taj koji govori o davanju desetka. On je rekao: „Donesite sve desetke u spreme da
bude hrane u mojoj kući i okušajte me u tom veli Gospod nad vojskama hoću li vam
otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.―(Malahija 3:10). I
dok izriče blagoslov nad onima koji verno donose svoje desetke i prinose, dotle
izgovara prokletstvo nad onima koji Ga zakidaju. Nedavno mi je Gospod poslao
direktno videlo po ovom pitanju pokazujući mi da mnogi Adventisti Sedmog Dana
potkradaju Boga u desetku i prinosu. Jasno mi je otkriveno da je Malahija prikazao
slučaj onakav kakav ustvari jeste. Kako se onda bilo ko usuĎuje da makar i pomisli u
sebi da je ideja o zadrţ avanju ili suvišnosti davanja desetka vest od Boga? Na koju
si ti to stazu zastranio brate moj? O, vrati natrag svoje stope na stazu istine!
Kraj je blizu ali ako ti, ili ma koji drugi čovek dozvoli da ga neprijatelj zavede
da se upusti u odreĎivanje vremena Hristovog dolaska, čini isto ono zlo delo koje je
u prošlosti odvelo u propast one koji su to činili.
Ako si gotov da nosiš Hristov jaram i uprtiš Njegovo breme, shvatićeš da ima
mnogo toga što treba da se uradi upravo u delu koje obavljaju Boţj e sluge - u
propovedanju Hrista i to raspetoga. A ako neko počne da propoveda vest koja
objavljuje čas, dan ili godinu Hristovog dolaska, uzima na sebe ljudski jaram i nosi
vest koju nikad nikom nije dao Gospod.
Bog na ovoj zemlji ima jednu crkvu koja predstavlja Njegov izabrani narod koji
drţ i Njegove zapovesti. On je vodi, ne kao neke ogranke, ne jednog ovde drugog
onde, već kao jedan narod. Istina je sila koja posvećuje; ali, crkva koja se bori nije
43
62
crkva koja je već pobedila. U ţ itu ima i kukolja. „Hoćeš li da idemo da počupamo
kukolj?―- pitale su sluge, svoga Gospodara. „Ne, da ne bi ćupajući kukolj, zajedno
sa njim počupali i pšenicu―- bio je odgovor. Mreţ a EvanĎelja ne hvata samo dobru
ribu već i lošu, ali samo Gospod poznaje one koji su Njegovi.
Naša je lična duţ nost da hodimo smerno s Bogom svojim. Ne treba da teţ imo
ni za kakvom tuĎom i novom vešću. Ne treba da mislimo da izabrani narod Boţ ji koji
se trudi da hodi u videlu, sačinjava Vavilon. Pale takozvane crkve jesu Vavilon.
Vavilon je podrţ avao otrovne nauke, vino zablude. To vino zablude sastoji se od
laţ nih nauka kao što su: prirodna besmrtnost duše, večne muke grešnika, poricanje
prapostanja Hristovog pre roĎenja u Vitlejemu, i zastupanje i uzdignuće prvog dana
sedmice iznad Boţ jeg svetog i posvećenog dana. Te i slične zablude se prezentiraju
svetu od strane raznih crkava i time ispunjavaju ono što Pismo govori: „Jer otrovnim
vinom bluda svojega napoji sve narode.―(Otkrivenje 18:2).
To otrovno vino je sačinjeno od laţ nih nauka, i kada carevi ili predsednici piju
ovo vino „bluda njezina―
, ono ih podstiče da se gneve protiv onih koji neće da se
saglase sa laţ nim sotonskim jeresima koje uzdiţ u laţ nu subotu i navode ljude da
nogama gaze Boţ ji spomendan.
Pali anĎeli na zemlji obrazovaće savez sa zlim ljudima. U ovom veku antihrist
će se pojaviti kao pravi Hristos, i tada će zakon Boţ ji biti u potpunosti odstranjen
izmeĎu naroda ovoga sveta. Pobuna protiv svetog zakona Boţ jeg potpuno će
sazreti. Ali pravi voĎa svih ovih pobuna jeste sotona, preobučen u anĎela svetlosti.
Ljudi će biti prevareni te će ga uzdići na mesto Boga i oboţ avaće ga. Tada će se
Svemogući umešati, i nad otpalim crkvama koje su se sjedinile u oboţ avanju sotone
izgovoriće sledeću rečenicu: „Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt, tuga i
oskudica, i spaliće se ognjem; jer je jak Gospod koji joj sudi.―(Otkrivenje18:8).
*) Pismo bratu Stantonu: Drugo pismo koje se bavi ovim predmetom, upućeno g. Caldwelu, jednom
vatrenom pristalici g. Stantona koji je otputovao u Australiju da odnese novu vest o ―
Jasnoj Vici‖
trećeg anĎela direktno sestri Vajt, traţ eći njenu podršku u ovom pokretu. Isto pismo je objavljeno u
knjizi Izabrane Vesti, knjiga 2, str. 63-71.
63
Poglavlje 2
Verne i ozbiljne opomene
Opasnost odbacivanja istine
Cooranbong - Australija, 30 Maj 1896.
Dragi brate,
Vratila sam se sa našeg molitvenog sastanka. Na mene se spustio duh
posredništva i ja sam se predala najiskrenijoj molitvi za duše u Betl Kriku. Ja znam
njihovu opasnost. Duh Sveti me je na osobit način pokrenuo da podignem svoje
molitve za njih.
Bog nije tvorac ničega što je grešno. Niko ne treba da se plaši da će ostati
sam ako ispunjava duţ nosti koje se od njega traţ e. Ako nas uklanjanje od greha čini
posebnima, onda je ta naša izdvojenost od drugih jednostavno razlika izmeĎu čistote
i prljavštine, izmeĎu pravde i nepravde. Hoćemo li zato što većina više voli stazu
greha i mi izabrati isto? Boţ ja reč nam jasno kaţ e: ―
Ne idi za mnoţ inom na zlo.‖ Naš
stav treba da je jasan i odlučan: ―
A ja i dom moj sluţ ićemo Gospodu.‖ (Isus Navin
24:15)
44
64
65
―
U početku beše reč i reč beše u Boga i Bog beše reč. Ona beše u početku u
Boga. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše
ţ ivot i ţ ivot beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze.‖ ―
I reč
postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu kao
slavu jedinorodnoga od Oca, puna milosti i istine.‖ - (Jovan 1:1-5.14). O kad bi za
svakog čije je ime zapisano u crkvenim knjigama mogle da se izgovore ove reči.
Članovi crkve treba da znaju iz ličnog iskustva šta Duh sveti moŢe da učini za njih.
On će biti blagoslov za onog ko ga primi i učiniće ga blagoslovom za druge. Ţalosno
je što se svaka duša ne moli za ţ ivotno disanje Duha. Jer smo gotovi umreti bez
duhovnog daha.
Potrebno je da se molimo za dodelu Duha kao za lek duši koja boluje od
greha. Crkva treba da doţ ivi obraćenje. Zašto se onda kao predstavnici crkve ne
bacimo na kolena pred prestolom milosti i poniznim srcem i smernim duhom ozbiljno
ne vapimo da se sila sa visine izlije na nas? Molimo se da On, pošto se izlije u srca
naša i pošto nam se premilostivo daruje, probudi i oţ ivi hladna srca i daruje nam
bistar um da shvatimo da dolazi od Boga i da ga sa radošću primimo. Neki prema
Duhu svetom postupaju kao prema nemilom gostu. Odbijaju da prime dar neba,
odbijaju da ga priznaju, odvraćaju se od njega osuĎujući ga kao fanatizam.
Kad Duh sveti obraĎuje ljudsko oruĎe on nas ne pita na koji će način delovati.
Napritiv, on često deluje na veoma neobične načine. Isus nije došao onako kako su
to Jevreji očekivali. Nije došao na način koji bi ih kao naciju proslavio. Njegov je
preteča došao da mu pripremi put pozivajući ljude na pokajanje od greha, na
obraćenje i krštenje. Hristova je vest takoĎe bila: ―
pribliţ i se carstvo Boţ je; pokajte
se i verujte EvanĎelje.‖ (Matej 4:17). Jevreji su odbili da ga prime jer nije došao u
skladu sa njihovim očekivanjima. Ljudske pretpostavke, negovane vekovima,
smatrane su nepogrešivima.
Opasnost kojoj je crkva danas izloţ ena jeste pokušaj da grešni ljudi pronalaze
i odreĎuju tačan način na koji Duh sveti treba da doĎe. Iako ne ţ ele da priznaju, ali
neki upravo tako postupaju. A pošto Duh sveti treba da doĎe, ne da proslavi ljude ili
da podupre njihove teorije, već da pokara svet za greh, za pravdu i za sud, mnogi se
od njega odvraćaju. Oni nisu spremni da haljine svoje vlastite pravde koja je ustvari
nepravda, zamene za pravdu Hristovu koja je čista, nepokolebiva istina. Duh Sveti
nikome ne laska niti radi u skladu sa planovima ma kog čoveka. Ograničen, grešan
čovek ne moţ e da diktira Duhu svetom. Kad On dolazi da pokara preko bilo kog
ljudskog oruĎa koje Bog odabere, čovekova je duţ nost da posluša njegov glas.
Otvoreno delovanje Svetoga Duha
66
Pre nego što je napustio svoje učenike, Hristos im je dao obećanje: ―
Nego
ćete primiti silu kad siĎe Duh sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj
Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.‖ (Dela 1:8). ―
Idite dakle i naučite sve narode
krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga Duha. Učeći ih da sve drţ e što sam vam
zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:19-20). Još
dok su ove reči bile na Njegovim usnama, On se uzneo i oblak anĎela prihvatio ga je
i preneo u sveti grad Boţ ji. Učenici su se vratili u Jerusalim znajući sada sigurno da
je Isus zaista sin Boţ ji. Sada je njihova vera bila čvrsta i jaka. Čekali su i pripremali
se u molitvi i poniznosti srca sve dok nisu doţ iveli krštenje Duhom svetim. ―
I kad se
navrši pedeset dana bejahu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade
huka s neba kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kuću gde seĎahu; i pokazaše im
se razdeljeni jezici kao ognjeni i stadoše govoriti drugim jezicima kao što im Duh
45
davaše te govorahu.‖ (Dela 2:1-4). Bilo je na tom skupu i rugača koji nisu prepoznali
delo Duha svetoga, već su govorili: ―
Nakitili su se vina.‖ (Dela 2:13).
―
A Petar stade sa jedanaestoricom i podiţ e glas svoj i reče: ljudi Judejci i vi
svi koji ţ ivite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje i čujte reči moje. Jer ovi nisu
pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana; nego je ovo ono što kaza prorok
Joilo.‖ (Dela 2:14-16). Čitajte istoriju. Videćete da je Gospod radio na svoj način. Ali
kad bi se ovako nešto zbilo meĎu nama na koje posledak veka doĎe, zar se ne bi
našli rugači kao i tada na dan Pedesetnice? Oni koji ne dolaze pod uticaj svetoga
Duha ne znaju to. Ovoj klasi ljudi učenici su izgledali kao pijani ljudi.
Svedoci krsta
67
68
Nakon izlivanja svetoga Duha učenici su, obučeni u oruţ je Boţ je, krenuli da
kao svedoci objavljuju divnu vest o jaslama i krstu. Bili su to jednostavni, ponizni
ljudi, ali ljudi koji su imali istinu. Posle smrti njihovog Gospoda bili su tako
bespomoćni, razočarani, jedna obeshrabrena grupa - kao stado bez pastira. A sada
polaze kao svedoci istine, ne sa oruţ jem, već sa rečju i Duhom Boţ jim da vode bitku
i da nadvladaju svako protivljenje.
Njihov Spasitelj bio je odbačen, osuĎen i prikovan na sramni krst. Jevrejski
sveštenici i knezovi izjavljivali su rugajići se: ―
Drugima pomoţ e a sebi ne moţ e
pomoći. Ako je car Izrailjev neka siĎe s krsta pa ćemo ga verovati.‖ (Matej 27:42). Ali
krst, taj mučilački instrument smrti i sramote doneo je nadu i spasenje svetu. Verni
su se pribrali. Njihove bespomoćnosti i razočarenja je nestalo. Sada su
preobraćenog karaktera bili sjedinjeni vezama Hristove ljubavi. Iako siromašni,
neuki, od strane sveta smatrani običnim, prezrenim ribarima, delovanjem Duha
svetoga postali su heroji vere. Sa njihovih su usana odzvanjale reči boţ anske sile
koja je potresla svet.
Treća, četvrta i peta glava Dela Apostolskih predstavlja izveštaj o njihovom
radu. Oni koji su odbacili i razapeli Hrista očekivali su da ih vide obeshrabrene,
potištene, spremne da se odreknu svog Gospoda. Sa zaprepašćenjem su slušali
neustrašivo svedočanstvo iznošeno u sili Duha svetoga. Reči i dela učenika
predstavljahu reči i dela njihovog Učitelja. I svi koji su ih slušali govorili su: ―
Oni su
učili od Isusa. Govore kao što je On govorio.‖ ―
Apostoli sa velikom silom svedočahu
za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima.‖ (Dela
4:33).
Poglavar sveštenički i knezovi smatrali su se merodavnima da odluče šta
apostoli treba da rade i šta da uče. Jer ovi su u sili Duha svetoga išli svuda,
propovedali o Hristu i činili čuda. Postojala je opasnost da ideje i doktrine koje su
zastupali rabini doţ ive poraz. Apostoli su svuda gde bi došli izazivali silno
oduševljenje. Ljudi bi na ulice pred njih iznosili svoje bolesnike i one opsednute zlim
duhovima. Oko njih bi se okupila gomila ljudi dok bi oni, srećni zbog isceljenja glasno
klicali Bogu, uzdiţ ući ime Isusa Hrista, onog istog Hrista koga su Jevreji osudili,
ismevali, pljuvali, trnjem ovenčali, šibali i razapeli. Taj je Isus sada bio veličan više
od oholih sveštenika i knezova i to na njihove oči. Apostoli su čak izjavljivali da je
ustao iz mrtvih. Jevrejske voĎe su zaključile da se ovo delo mora silom sprečiti, jer ih
proglašava krivcima za krv Isusa koga sada slave. Bili su svedoci da se broj
obraćenika svakim danom sve više povećava. ―
A sve više pristajahu oni koji
verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i ţ ena.‖
46
Hapšenje apostola
69
―
Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji bijahu s njim od jeresi sadukejske i
napuniše se zavisti.‖ (Dela 5:17). Sadukeji nisu verovali u vaskrsenje mrtvih.
TvrĎenje apostola da su videli Hrista posle Njegovog vaskrsenja i da se vazneo na
nebo, potkopavalo je iz temelja nauku sadukeja. To se nije smelo dozvoliti.
Sveštenici i knezovi, ispunjeni gnevom, pruţ iše svoje ruke na apostole. Stavili su ih u
zatvor. Ali se učenici nisu uplašili ni poklekli. Sećali su se Hristovih reči iz poslednjih
pouka koje im je uputio. ―
Ko ima zapovesti moje i drţ i ih on je onaj što ima ljubav k
meni a ko ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k
njemu i javiću mu se sam.‖ (Jovan 14:21). ―
A kad doĎe utešitelj koga ću vam poslati
od Oca, Duh istine koji od Oca izlazi, on će svedočiti za mene.‖ (Jovan 15:26). ―
Ovo
vam kazah da se ne sablaznite. Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će
svaki koji vas ubije misliti da Bogu sluţ bu čini. I ovo će činiti jer ne poznaše Oca ni
mene. Nego vam ovo kazah kad doĎe vreme da se opomenete ovoga da vam ja
kazah; a isprva ne kazah vam ovo jer bijah s vama.‖ (Jovan 16:1-4).
Propovedanje suprotno ustaljenim naukama
70
―
A anĎeo Gospodnji otvori vrata tamnička i izvedavši ih reče: Idite i stanite u
crkvi te govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ (Dela 5:19-20). U ovom slučaju
vidimo da ljude u vlasti pa čak ni onda kad se nazivaju učiteljima biblijskih istina ne
treba uvek poslušati. Postoji danas mnogo takvih koji se gneve i ţ aloste ako se
digne neki glas koji iznosi neku ideju koja je suprotna njihovim vlastitim idejama u
odnosu na neku tačku verovanja. Pa zar nisu i oni tako dugo zastupali i branili svoje
ideje kao istinu? Tako su razmišljali sveštenici i rabini apostolskih dana. Pitali su se:
Šta misle ovi neobrazovani ljudi meĎu kojima je većina običnih ribara, kad iznose
ideje suprotne nauci kojom učeni rabini i sveštenici uče narod? Oni nemaju pravo da
se mešaju u osnovne principe naše vere!
MeĎutim, svedoci smo da Bog nebeski ponekad poziva ljude da uče nešto što
izgleda suprotno već ustaljenim i usvojenim doktrinama. Pošto su oni koji su nekad
bili čuvari istine izneverili sveto poverenje, Gospod izabira druge koji će
prigrliti svetlost Sunca Pravde i zastupati istine koje nisu u skladu sa
mišljenjem verskih voĎa. Tada ove voĎe u svojoj zaslepljenosti daju pun zamah
onom što nazivaju i smatraju opravdanim gnevom protiv onih koji odbacuju njihove
omiljene priče. Postupaju kao ljudi koji su izgubili razum. Nikako ne dozvoljavaju
mogućnost da moţ da nisu pravilno shvatili reč. Neće da otvore oči da bi shvatili da
su pogrešno tumačili i primenjivali Pismo, da su zidali pogrešne teorije nazivajući ih
osnovima vere.
Ali, Duh sveti s vremena na vreme otkriva istinu preko oruĎa koja sam bira;
niko, bio sveštenik ili knez, nema pravo da kaţ e: ―
Ne moţ eš svoje mišljenje iznositi
na javnost jer ja u njega ne verujem.‖ To čudno ―
JA‖ moţ e da pokuša da obori
učenje Duha svetoga. Ponekad ljudi mogu i da uspeju da suzbiju i priguše učenje
Duha svetoga, ali to nikad zabludu neće učiniti istinom niti istinu zabludom.
Vešti ljudski um pronalazi i podrţ ava različita teoretska gledišta, ali kada
dozvoli Duhu svetom da ga obasja svojom svetlošću tada se više ne osvrće na
ljudska mišljenja, ljudska tumačenja Boţ je reči. Bog je taj koji utiče na svoje sluge da
govore bez obzira šta ljudi smatraju za istinu.
47
Sadašnje opasnosti
71
72
Čak su i Adventisti Sedmoga Dana u opasnosti da zatvore svoje oči pred
istinom onakvom kakva je ona u Isusu Hristu jer se ona suproti nečem što oni
smatraju istinom a koje sveti Duh uči da nije istina. Budimo svi veoma ponizni i
najozbiljnije se trudimo da isključimo sebe i svoje ja a da uzdignemo Isusa. Osnovu
većine verskih sukoba i nevolja pretstavlja nastojanje da se po svaku cenu uzdigne
lično ja. Kako to i u čemu? U stvarima koje uopšte nemaju neki bitni značaj nego im
značaj pridaju sami ljudi. (Vidi Matej 12:31-37; Marko 14:56; Luka 5:21; Matej 9:3).
Ali, nastavimo da pratimo istoriju ljudi koje su sveštenici i upravitelji naroda
smatrali opasnima, jer su u narod unosili neko novo, neobično učenje o skoro
svakom teološkom predmetu. Apostoli su poslušali zapovest Duha svetoga: ―
Idite i
stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ ―
A kad oni čuše uĎoše
ujutru u crkvu i učahu. A kad doĎe poglavar sveštenički i koji bijahu sa njim, sazvaše
sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih i poslaše u tamnicu da ih dovedu. A kad
sluge otidoše ne naĎoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im: tamnicu naĎosmo
zaključanu sa svakom tvrĎom i čuvare gde stoje pred vratima: ali kad otvorismo,
unutra ni jednoga ne naĎosmo. A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda
crkveni i ostali glavari sveštenički ne mogahu se načuditi šta bi to sad bilo. A neko
doĎe i javi im govoreći: eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu stoje u crkvi i uče narod.
Tada otide vojvoda sa momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne
pobiju kamenjem.‖ (Dela 5:19-26). Da su se sveštenici i poglavari usudili da postupe
po vlastitim osećanjima izveštaj bi bio sasvim drukčiji, jer je anĎeo Boţ ji ovom
prilikom bio na straţ i, spreman da proslavi ime Boţ je, ukoliko bi pokušali bilo kakvo
nasilje nad slugama Njegovim.
Odgovor apostola
―
A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor i zapita ih poglavar sveštenički
govoreći: Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste
Jerusalim svojom naukom i hoćete da bacite na nas krv ovoga čoveka.‖ (Matej
23:34-35). ―
A Petar i apostoli odgovarajući rekoše: većma se treba Bogu pokoravati
nego li ljudima. Bog otaca naših podiţ e Isusa koga vi ubiste obesivši na drvo. Ovoga
Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa da da Izrailju pokajanje i
oprošenje greha. I mi smo njegovi svedoci ovih reči i Duh sveti kojega Bog dade
onima koji se Njemu pokoravaju. A kad oni čuše vrlo se rasrdiše i mišljahu da ih
pobiju.‖ (Dela 5:27-33) A onda Duh sveti pokreće Gamaliela, jednog fariseja
―
zakonika poštovanog od sveg naroda‖ koji je savetovao: ―
ProĎite se ovih ljudi i
ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savjet ili delo, pokvariće se. Ako li je od Boga
ne moţ ete ga pokvariti, da se kako ne naĎete kao bogoborci. Onda ga poslušaše...‖
(Dela 5:38-39)
Predrasude onih na vlasti
73
Sotonske osobine su toliko zagospodarile njihovim razumom da su i pored
divnih čuda isceljenja i osloboĎenja iz tamnice usled svojih predrasuda osećali toliku
mrţ nju da nisu mogli da se uzdrţ e, nego ―
dozvavši apostole izbiše ih i zapretiše im
da ne govore u ime Isusovo i otpustiše ih. A oni onda otidoše od sabora radujući se
što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. I svaki dan u crkvi i po
kućama ne prestajahu učiti i propovedati EvanĎelje o Isusu Hristu.‖ (Dela 5:40-42).
48
Primer Boţj e milosti
74
Postupak sveštenika i glavara narodnih pokazuje kako su se uporno
suprotstavljali Duhu Boţ jem. Oni koji se razmeću velikom mudrošću i poboţ nošću
mogu da učine najstrašniju i (po sebe) fatalnu grešku ako dozvole da njihovim umom
gospodari neka druga sila a ne Boţ ja, te se uporno protive Duhu svetom.
Gospod Isus Hristos u ličnosti svetog Duha je bio prisutan na ovom skupu, ali
ga oni nisu prepoznali. Trenutno su osetili neko osvedočenje Duha da je Isus sin
Boţ ji, ali su to osećanje brzo ugušili i postali još tvrĎi, a njihovo slepilo još veće nego
pre. Čak i pored toga što su razapeli Spasitelja, Bog im je u svojoj milosti, preko dela
koja su apostoli činili, pruţ ao nove dokaze o sebi. Javnim optuţ bama apostola da su
ubili kneza ţ ivota Bog im je slao novi poziv na pokajanje i nudio svoju milost.
Ono što im je uskratilo spasenje nije bio samo greh što su ubili sina Boţ jeg,
već i njihovo uporno odbijanje videla i delovanja Duha svetoga. U njima je delovao
duh koji radi u sinovima protivljenja, navodeći ih da zlostavljaju one preko kojih im je
Bog svedočio o sebi. Zlo odmetanja od Boga, svakim ponovljenim činom opiranja
Boţ jim slugama i vesti koju im je Bog dao da objave, postajalo je sve veće.
Protivljenje istini
75
Svaki čin protivljenja istini doprinosi da joj je sve teţ e pokoriti se. Budući da su
bili voĎe naroda, sveštenici i glavari smatrali su svojom duţ nošću da brane stav koji
su već od pre zauzimali. Morali su da dokaţ u da su bili u pravu. Pošto su se jednom
opredelili protiv Hrista svaki čin protivljenja postajao je novi potstrek da se na toj
stazi istraje. DogaĎaji njihovog prošlog ţ ivota protivljenja postali su kao neko
dragoceno blago koje je trebalo ljubomorno čuvati. Sva mrţ nja i zloba koja ih je
nadahnjivala za ono što su činili u prošlosti, usmerila se sada na apostole.
Duh Boţ ji je otkrivao svoju prisutnost u onima koji su, ne mareći za pretnje ili
odobravanje ljudi, objavljivali istinu koja im je bila poverena. Pod uverljivim
delovanjem sile Duha svetoga Jevreji su uviĎali svoju krivicu odbijanja dokaza koje
im Bog upućuje, ali nisu hteli da to priznaju, niti odstupe od svog pogrešnog stava.
Upornost je postajala sve veća i veća, dok ih nije dovela do potpune duhovne
propasti. Ne samo što su bili krivi i zasluţ ni Boţ jeg gneva, već su naoruţ ani
sotonskim osobinama odlučno nastavili da se suprote Bogu. Odbijanjem da se
pokore, svakog su dana nanovo zauzimali svoj buntovni stav. Pismo ne uči da će
Boţ ji gnev doći jedino zbog greha koje su ljudi počinili, već i zbog odluke da istraju
na stazi zla, te, iako imaju videlo istine, ponavljaju grehe prošlosti. Kad bi se pokorili
Bogu bilo bi im oprošteno; ali oni pokornost uporno odbijaju. Svojom tvrdoglavošću
prkose Bogu. Takvi su se predali sotoni i on nad njima gospodari po svojoj volji.
Kakav je bio slučaj sa buntovnim stanovnicima prepotopnog sveta? Pošto su
odbili Nojevu vest, utonuli su u greh razuzdanije nego ikad pre i meru svoje
iskvarenosti udvostručili. Oni koji odbijaju da prime Hrista i promene svoj ţ ivot ne
nalaze u grehu ništa što bi trebalo menjati. Njihov je um u zavisnosti od njihovog
buntovnog duha te nisu, niti će ikad biti, dovedeni u pokornost Bogu. Sud koji je Bog
izlio na pretpotopni svet, proglasio je taj svet nepopravljivim, neizlečivim. Uništenje
Sodoma svedoči da su stanovnici najdivnijeg kraja našeg sveta bili nepopravljivi
grešnici. Oganj i sumpor sa neba spalili su sve sem Lota, njegove ţ ene i dve kćeri.
Ţena koja se osvrnula ne poštujući Boţ ju zapovest, pretvorila se u stub soli.
49
76
Kako je samo Bog imao toliko strpljenja sa Izrailjskim narodom koji je stalno
gunĎao, gazio subotu i sve druge propise zakona! Često puta ih je oglašavao gorim
od neznaboţ aca. Svaki je sledeći naraštaj zlom nadvisio onaj prethodni. Gospod je
dozvoljavao da budu voĎeni u ropstvo, ali pošto bi ih oslobodio, opet bi zaboravljali
Njegove uredbe. Sve što im je poverio da čuvaju kao svetinju, oni su izopačili, ili
zamenili ljudskim izmišljotinama. ―
Ne dade li vam Mojsije zakon, a niko od vas ne ţ ivi
po zakonu?‖ A eto, ti i takvi ljudi su se stavili da budu sudije i kritičari onima koje je
Duh Boţ ji pokrenuo da ljudima objavljuju Reč Boţ ju. (Vidi: Jovan 7:9-23, 27, 28;
Luka 11, 37-52)
Svetog Duha ne treba ometati
77
Čitaj ove stihove narodu. Čitaj paţ ljivo, svečano, i Duh sveti će biti uz tebe da
utiče na ljude dok ti budeš čitao. Ali pazi da ne pogrešiš pa da čitaš a da u svom
vlastitom srcu ne osetiš pravi smisao i silu tih reči. Ako je Bog ikada govorio preko
mene onda ovi stihovi veoma mnogo znače za one koji ih budu slušali.
Grešan čovek treba da se čuva pokušaja da vlada nad svojim bliţ njima,
zauzimajući tako mesto koje pripada Duhu svetom. Neka niko ne smatra da ima
pravo da drugima nameće ono što on drži istinom a da odbija sve što bi bilo suprotno
njegovom mišIjenju. To nije naš posao. Mnoge će se stvari, koje su bile
neprihvatljive za one koji su drţ ali da je njihovo tumačenje Pisma uvek ispravno,
jasno dokazati kao prava istina. U odnosu na neka mišljenja koja su prihvaćena kao
nepogrešiva, treba izvršiti najenergičniju reformu. Ljudi koji su ih zastupali na mnogo
su načina dali dokaz o svojoj slabosti. Oni postupaju prema principima koje Boţ ja
reč osuĎuje. Ono što čini da sam duboko uverena da njihov posao nije Boţ ji posao
jeste činjenica da zamišljaju da imaju vlast nad svojim bliţ njima. Gospod im nije dao
ništa veće pravo da gospodare nad drugima nego što je dao drugima pravo da
gospodare nad njima. Oni koji pokušavaju da vladaju bliţ njima, preuzimaju u svoje
grešne ruke delo na koje ima pravo samo Bog. To što su ljudi ispoljili duh koji je
izazvao nered u Mineapolisu pretstavlja uvredu za Boga. Celo nebo negoduje zbog
duha koji godinama vlada u našoj izdavačkoj kući u Betl Kriku. Bog neće da trpi
nepravdu koja se čini. On će zbog toga pohoditi ljude. Već se čuo glas koji je
ukazivao na zabludu pozivajući u ime Gospodnje na odlučnu reformu. Ali ko je taj
koji se drţ ao datog uputstva? Ko je ponizio svoje srce da bi iz njega izbacio svaki
trag svog zlog, tiranskog duha? Osećam ogroman teret da ovo iznesem pred ljude u
onakvom svetlu kako stvari zaista stoje. Sigurna sam da će oni koji budu ovo čitali
biti osvedočeni da je ovo istina.
Jedna verna vest
Hobart. Tasmanija 1. Maj 1895.
Mnogi su prevazišli svoju adventnu veru
―
I što će se bezakonje umijoţ iti, ohladneće ljubav mnogih.‖ (Matej 24:12).
Postoji mnogo takvih koji su prevazišli svoju adventnu veru. Oni ţ ive za svet i govore
u svom srcu jer bi ţ eleli da tako bude: ―
Neće moj gospodar još zadugo doći‖,(Matej
24:48) i umesto da rade i straţ e, oni biju svoje drugove. To čine iz istog razloga zbog
kojeg je Kain ubio Avelja. Avelj je odlučio da sluţ i Bogu u skladu sa uputstvima koje
mu je Bog dao Kain je baš ubog tih uputstava bio nezadovoljan. Smatrao je da su
50
78
njegovi lični planovi bolji i da će se Gospod sloţ iti sa njegovim zaključcima. Svojim
prinosima nije priznavao zavisnost od Hrista. Smatrao je da je Bog nepravedno i
grubo postupio prema njegovom ocu Adamu kada ga je isterao iz Edena. Sama
pomisao da preko ţ rtava treba da mu stalno pred očima lebdi greh i da prinoseći krv
zaklanog jagnjeta treba da izrazi ili prizna svoju zavisnost od sile koja je izvan njega,
bila je mučenje za ponositi Kainov duh. Pošto je bio stariji, smatrao je da Avelj treba
da sledi njegov primer. A kada je Bog svetim ognjem koji je spalio ţ rtvu pokazao da
mu je Aveljev prinos ugodan, Kainov gnev prešao je sve granice. Gospod je sišao da
mu objasni stvar ali on nije ţ eleo da se pomiri sa Bogom, a svog brata Avelja je
mrzeo zato što je Bog prema njemu pokazao naklonost. Toliko se razgnevio, da je
ubio roĎenog brata.
Gospod se suproti svima koji su svojim neverstvom i sumnjom govorili da On
kasni, da još neće doći, koji biju svoje saradnike na poslu, i jedu i piju sa pijanicama
(radeći i postupajući po istim načelima kao pijanice). Oni su pijani, ali ne od vina;
spotiču se, ali ne zbog silovitog pića. Sotona gospodari njihovim umom, ali oni
uopšte ne znaju o čega se to spotiču.
Posledice odvajanja od Boga
79
80
Čim se čovek odvoji od Boga tako da na njegovo srce više ne deluje sila Duha
svetoga koja je u stanju da ga ukroti, odmah se pojavljuju sotonine osobine i on
počinje da ugnjetava svoje bliţ nje. Iz njega struji jedan uticaj koji je suprotan istini i
pravdi. Ova sklonost se vidi u našim ustanovama i to ne samo u odnosu jednog
sluţ benika prema drugom, već i u izraţ enoj ţ elji naših ustanova da vladaju jedna
nad drugom.*) Ljudi kojima su poverene velike odgovornosti, ali koji nemaju onu ţ ivu
vezu sa Bogom, postupali su i postupaju Suprotno Njegovom svetom Duhu. Oni
podleţ u istom onom duhu kojem su popustili Korej, Datan i Aviron, kao i Jevreji u
Hristovo vreme. Bog je ovim ljudima stalno slao opomene i upozorenja, ali oni su ih
odbacivali i nastavljali istim smerom. (Vidi Matej 12:22-29, 31-37).
Čitajte reči u Mateju 23:23: ―
Teško vama knjiţ evnici i fariseji, licemeri, što
dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpreteţ nije u
zakonu: milost i pravdu i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne izostavljati.‖ Ova pretnja
je data kao opomena svima koji su spolja ―
pravedni i sveti‖, ―
a iznutra su licemeri i
grešnici‖. Oni govore: nama je rečeno da tako činimo. TakoĎe kaţ u: ―
da smo bili u
vreme svojih otaca ne bismo s njima pristali u krv proroka‖. Ali Isus je rekao: ―
Tim
samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.‖ Kakvu pouku
nalazimo ovde! Kakvu strašnu i presudnu opomenu! Isus kaţ e: ―
Evo ja ću k vama
poslati proroke i premudre i knjiţ evnike i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po
zbornicama svojim i goniti od grada do grada.‖ (Matej 23:30-34). Ovo se proroštvo
bukvalno ispunilo na Jevrejima u njihovom postupanju prema Hristu i vesnicima koje
je On slao. Zar će ljudi u ove poslednje dane slediti primer onih koje je Hristos
osudio?
Ovo strašno proročanstvo se još nije u potpunosti ispunilo, ali ako Bog poštedi
njihov ţ ivot i ako nastave da gaje isti duh koji je obeleţ avao njihovu akciju pre i posle
Mineapolisa njihovo će se delo u potpunosti izjednačiti sa delom onih koje je Hristos
osudio kad je bio na zemlji.
Pred nama su opasnosti poslednjih dana. Sotona gospodari svakim umom
koji nije pod potpunom kontrolom Duha Božjega. Neki su gajili mrţ nju prema onima
koje je Bog zaduţ io da svetu nose jednu naročitu vest. Ovaj su sotonski posao
počeli u Mineapolisu. Kasnije, kada su shvatili i kad su se osvedočili delovanjem
51
Duha svetoga da je ta vest od Boga, još više su je omrzli, jer je svedočila protiv njih.
Nisu hteli da ponize svoja srca i da se pokaju, da daju slavu Bogu i brane ono što je
pravo. I oni su, kao nekada Jevreji, nastavili dalje u duhu ispunjenom zavišću,
zlobom, i sumnjom. Svoja su srca otvorili širom neprijatelju Boga i čoveka. Pa ipak
su ti ljudi zadrţ ali poverljive poloţ aje i oblikovali delo prema svom obličju koliko god
im je to bilo moguće...
*)Jedna ustanova teži da kontroliše drugu: Čitaoc se upućuje na Istorijski Uvodnik da upozna
posledice institucionalnih odnosa koji su postojali početkom i sredinom 1890. godine i korake koji su
preduzeti u to vreme radi konsolidacije (sreĎivanja) raznih Adventnih ustanova u jednu radnu
organizaciju.
Opomena na pokajanje
81
Oni koji su sada prvi, a bili su neverni delu Boţ jem, uskoro će biti poslednji,
ukoliko se ne pokaju. Ako se što pre ne bace na Stenu i na njoj se razbiju, duh koji
su tako dugo gajili, gajiće i nadalje. Više neće biti u stanju da prepoznaju onaj tihi
glas milosti. Za njih će vera Biblije, kako u javnom tako i u privatnom ţ ivotu, biti
samo stvar prošlosti. Oni su javno govorili deklamovali protiv oduševljenja i
fanatizma. Vera koja priziva Boga da olakša ljudkse patnje, vera koju je On
preporučio ljudima da je oprobaju, nazivana je fanatizmom. Ali ako na ovoj zemlji
postoji nešto što treba da nadahne ljude svetom revnošću i ţ arom, to je onda istina
onakva kakva je u Isusu Hristu. To je istina o velikom, slavnom delu izbavljenja. To
je Hristos, naša mudrost, pravda, posvećenje i izbavljenje.
Gospod je u svom proviĎenju često pokazao da ništa sem Reči Boţ je, te
otkrivene istine, ne postoji što bi moglo da odvrati čoveka od greha ili zadrţ i od
prestupa. Da Reč koja otkriva krivicu ima i snagu koja deluje na ljudsko srce, koja ga
čisti i čuva. Gospod je rekao da Njegovu reč treba proučavati i slušati; treba je
sprovesti u svakodnevni ţ ivot; ona je nepromenjiva kao što je Bog nepromenjiv - isti
juče, danas i uvek.
Pravi pokretač oduševljenja
Ako na ovom svetu postoji nešto što treba i moţ e da nadahne oduševljenje,
onda je to krst sa Golgote. ―
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da se deca Boţ ja
nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas jer Njega ne pozna. (1.Jovanova 3:1).
―
Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svoga jedinoroga dao da nijedan koji ga veruje
ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Hrista treba primiti, verovati Ga i
slaviti. Tema naših razgovora treba da bude taj dragoceni dar neba - Isus Hristos.
Istina treba da se ustoliči u srcu
U Betl Kriku postoji grupa onih u čije je srce posejano seme istine. Ona je za
njih sila Boţ ja na spasenje, ali sve dok ta istina ne zaposedne njihova srca i dok u
njima umesto tame ne zavlada videlo, sve dotle su, i pored toga što nose velike
odgovornosti, samo sluge tame, samo slepe voĎe slepima. ―
Oblaci bezvodni, koje
vetrovi prenose; jesenska nerodna drveta, koja su dva put umrla i iz korena
iščupana.‖ (Juda 12). Gospod traţ i da svako ko se zove Njegovim imenom na presto
svog srca ustoliči Istinu. To zahteva vreme u kome ţ ivimo. To traţ i večnost. To
zahteva čista i sveta religija.
52
82
83
Svetske razonode *) - Časovi zabave
Dokle se tako mnogo strahovalo od uzbuĎenja i oduševljenja na šluţ bi Boţ joj,
dotle se otkrivalo oduševljenje u jednom drugom pravcu, koje je mnogima prijalo.
Ovde mislim na razne zabave, koje su se odrţ avale meĎu našim vernicima. Ovakvi
sastanci oduzimali su mnogo vremena i paţ nje naroda koji tvrdi da sluţ i Hristu. No
da li su ti skupovi sluţ ili na slavu Njegovog imena? Da li je Hristos bio pozvan da im
bude na čelu? Skupovi radi društvenih veza, mogu da budu veoma korisni i
konstruktivni, ako oni koji se sastaju imaju ljubav Boţ ju koja je rasvetlila njihovo srce,
ako se sastaju da izmene misli koje se odnose na reč Boţ ju, ili zato da bi razgledali i
proučili metode za unapreĎenje Njegovog dela, i za rad na dobro bliţ njih. Ako nije
ništa rečeno niti učinjeno što bi oţ alostilo Duha svetog, već je isti prizvan kao mio,
dobrodošli gost, tada se Bog slavi a oni koji su se sastali doţ iveće osveţ enje i
ohrabrenje. ―
Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugome, i pogleda Gospod,
i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o
imenu Njegovu. Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama u onaj dan.‖ (Malahija
3:16-18). Ali u Betl Kriku su se odrţ avali društveni sastanci sasvim drugog karaktera,
skupovi zabave i veselja, koji su bili sramota za naše ustanove i crkvu. Oni su
podsticali taštinu odevanja, taštinu spoljašnjeg izgleda, samouzvišenje, raskalašnost
i neozbiljnost. Na njima se slavio sotona kao počasni gost, i on je bio taj koji je
gospodario onima koji su bili pokrovitelji ovih skupova. Bila mi je pokazana slika
jedne takve grupe gde su bili okupljeni oni koji kaţ u da veruju istinu. Jedan od
prisutnih sedeo je uz muzički instrument i pevao takve pesme zbog kojih su anĎeli
čuvari plakali. Bilo je tu veselja, prostačkog smeha, mnogo oduševljenja, i neka vrsta
nadahnuća; ali ta radost je bila onakva kakvu je samo sotona u stanju da izazove. To
je oduševljenje i ludovanje koga bi se postideo svaki koji ljubi Boga. Ono je učesnike
priugotovilo za nesvete misli i dela. Imam dovoljno razloga da verujem da su se neki
koji su bili angaţ ovani u ovom prizoru, od srca stideli i kajali zbog ovako sramotne
priredbe.
*)Specijalno Svedočanstvo crkvi u Betl-Kriku 1896. str. 25-32
Rezultat takvih skupova
Bili su mi pokazani mnogi ovakvi skupovi. Videla sam veselje, razmetanje
odećom, lično ukrašavanje. Svako je ţ eleo da bude smatran vanrednim, i dopuštao
je sebi raskalašnost, glupe šale, bezvredno, prostačko laskanje i obesni smeh. Oči
su se caklile, obrazi se ţ arili, savest je spavala. Jedući, pijući i zabavljajući se, trudili
su se da zaborave Boga. Prizor zadovoljstva je njihov raj. A nebo sve to prati, gleda i
sluša!
Biciklizam *)
84
Okrenimo se jednom drugom prizoru. Na gradskoj ulici sakupila se grupa radi
biciklističke trke. U toj grupi nalaze se i oni koji kaţ u da poznaju Boga i Isusa Hrista,
koga je On poslao. Ali ko će od onih koji posmatraju trku pomisliti da su oni koji se
na taj način prikazuju svetu, zaista sledbenici Hristovi? Ko bi i pomislio da neko u toj
grupi oseća svoju potrebu za Hristom? Ko bi pomislio da shvataju vrednost svog
vremena i svoje fizičke snage kao Boţ jeg dara koji treba da sačuvaju za sluţ bu
53
Njemu? Ko misli na opasnost udesa, i na to da rezultat ovako divlje trke moţ e da
bude i smrt? Ko se molio za zaštitu anĎela i Hristovo prisustvo? Da li se ovom
priredbom slavi Bog? Sotona vodi bitku ţ ivota za ove duše i veoma je zadovoljan
onim što vidi i čuje.
*)U ono vreme bicikli su bili najnoviji izum za sportsko uţ ivanje
Biciklističko utrkivanje: Godine 1895. Jeleni Vajt je bilo dato jedno viĎenje o zbivanjima u Betl-Kriku.
MeĎu drugim prizorima koji su prošli ispred nje, bio je i jedan izazvan utrkivanjem biciklima u borbi za
prvenstvo (šampionat). Vidi Svedočanstva za Zajednicu 8, 51-52. U vreme ovog prizora i viĎenja
bicikli je bio poznat kao jedno ekonomsko sredstvo za prevoz, ali se više koristilo za sportsku zabavu
bogatih. Bicikle su kupovali i naši mladi ljudi u Betl-Kriku, ali ne radi neophodnog prevoza do radnog
mesta ili škole, već više radi pokazivanja svoje superiornosti (prednosti) u teţ nji za prvenstvom. Mladi
ljudi su se zaduţ ivali da bi kupili ono što je tada bilo vrlo skupo, samo da bi ga posedovali. Nekoliko
godina kasnije bicikli su bili jedno korisno i jevtino prevozno sredstvo.
Sramoćenje religije
Nekada iskren hrišćanin koji se upušta u ovakve sportove, krenuo je
nizbrdice. On je napustio tlo gde preovladava ţ ivotodavna atmosfera neba i utonuo u
atmosferu mraka i magle. Moţ da je neki iskreni vernik bio nagovoren da pristupi
ovakvom sportu. Ali ako stalno odrţ ava vezu sa Hristom, on u srcu ne moţ e da se
sloţ i sa učestvovanjem u takvim uzbudljivim scenama. Ne slaţ e se sa rečima koje
sluša jer nisu u skladu sa jezikom Hanana. Govornici ne pruţ aju dokaz da njihove
reči predstavljaju melodiju njihovog srca koje uzvisuje Boga. Naprotiv, one su
nepogrešivi dokaz da je Bog zaboravljen. Hristos nije u njihovim mislima. Ovakvi
sastanci, veselja i skupovi radi uzbudljivog sporta, koje organizuju oni koji tvrde da
su hrišćani, predstavljaju sramoćenje vere i imena Boţ jeg.
Varljivo delovanje sotone
85
Sadrţ aj razgovora otkriva šta se nalazi u srcu. Beznačajan, prost razgovor,
reči laskanja, glupe šale, izgovorene da bi izazvale smeh jesu sotonski proizvod, i svi
oni koji se upuštaju u takav razgovor trguju njegovom robom. Utisci koje stvaraju
ovakvi razgovori kod onih što ih slušaju slični su utisku koji je izazvala igra
Irodijadine kćeri na Iroda. A sve se to beleţ i u nebeskim knjigama; i u onaj poslednji
dan sve će se to pojaviti u pravom svetlu pred očima krivaca. Tada će svi u njima
prepoznati zavodničko delovanje sotone, kojim ih je navodio na široki put i široka
vrata koja vode u propast.
Hrišćani po imenu kao sotonini mamci
Sotona je umnoţ io svoje zamke u Betl Kriku; a hrišćane koji su površni u
svom hrišćanskom iskustvu i karakteru kušač upotrebljava kao svoje mamce. Ta je
grupa uvek spremna za veselja ili sport, a njihov uticaj povlači i druge. Mlade ljude i
ţ ene koji se trude da budu pravi biblijski hrišćani ubeĎuju i navode da se uključe u
njihovo društvo. Ovi pak ne istraţ uju sa molitvom boţ ansko merilo da bi saznali šta
je Hristos rekao u vezi roda koji treba da donosi drvo hrišćanskog ţ ivota. Oni ne
raspoznaju da su ove razonode ustvari sotonine gozbe pripremljene da ometu duše
da ne prime poziv na večeru svadbe Jagnjetove; da ih spreče da ne prime bele
haljine karaktera koje su ustvari pravda Hristova. Oni ţ ele da ih smatraju drukčijim
54
86
od ostalih. Na taj način dolaze pod uticaj onih koji nisu nikad doţ iveli ni osetili
boţ anski dodir na svom srcu ili umu.
Na ovim uzbudljivim skupovima, poneseni sjajem i uzbuĎenjem ljudskog
uticaja, mladi koji su bili briţ no poučavani da poštuju i tvore Boţ ji zakon, postaju
naklonjeni onima čije je vaspitanje bilo pogrešno, i čije je versko iskustvo bilo samo
obmana. Oni se prodaju u doţ ivotno ropstvo. Dokle god ţ ive moraće da trpe radi
veze sa lakim, površnim karakterom, sa onim koji ţ ivi radi spoljašnjeg sjaja a koji
nema onaj daleko vredniji unutrašnji ukras krotkog i smernog duha što je pred
Bogom mnogoceno. Kad onima koji su ţ iveli samo zato da bi uţ ivali doĎe bolest i
smrt, tek tada uviĎaju da u njihovim ţ išcima nema rezerve ulja i da su potpuno
nespremni da zaklope istoriju svog ţ ivota. Tako je bivalo i tako će biti.
Pitamo one koji su imali veliko videlo u Betl Kriku: Da li je istina Gospodnja
izgubila svoj uticaj na dušu? Da li je zlato ţ eţ eno potamnilo? Šta je bio razlog ovog
fanatizma i oduševljenja? Uţ asna odgovornost počiva na sebičnim roditeljima koji
ljube svet jer greh leţ i na njihovom pragu. Koliko bi korisnije bilo da su školske
zgrade koje se sada nalaze u Betl Kriku bile daleko od grada, odvojene od tako
velike kolonije onih koji se zovu svetkovatelji subote!
Ţalosno uverenje zadobija teren
87
U svetu se sve više širi uverenje da Adventisti Sedmog Dana daju trubi
nejasan zvuk, da idu stazom svetovnosti. Porodice u Betl Kriku odlaze od Boga
planiranjem bračnih veza sa onima koji ne ljube Boga, sa onima koji su ţ iveli
lakomislenim ţ ivotom, koji nikad nisu praktikovali samoodricanje niti na osnovu
iskustva znaju šta to znači biti saradnik sa Bogom. DogaĎaju se čudne stvari.
Pogrešne promene u hrišćanstvu prihvataju se i uče kao istina što duše vodi u
prevaru i obmanu. Ljudi hode u svetlosti varnica koje su sami raspalili. Oni koji ljube
Boga i koji Ga se boje neće se spustiti na nivo sveta birajući društvo ništavila i trica.
Neće ih očarati ljudi ili ţ ene koji nisu obraćeni. Oni treba da stanu na stranu Isusovu
da bi i Isus mogao stati uz njih.
Nepošteno postupanje u poslovima
Neki od onih koji znaju istinu ali je ne tvore spotiču se u poslovnim stvarima o
zakon Boţ ji. Sa njima ne treba da imamo nikakvu blisku vezu, jer će preneti na nas
svoj duh pa ćemo sa njima deliti i njihovu sudbinu. Kada je patrijarh Jakov govorio o
nekim delima svojih sinova o kojima je sa uţ asom razmišljao, uzviknuo je: ―
U tajne
njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja.‖
(1.Mojsijeva 49:6). On je smatrao da bi njegova čast došla u pitanje ako bi se
pridruţ io grešnicima u njihovim delima. On drţ i podignuti signal da bi nas opomenuo
da se klonimo takvog društva, jer ćemo inače postati sudeonici u njihovim zlim
delima. Duh sveti preko apostola Pavla upućuje slično upozorenje, ―
I ne pristajte na
bezrodna dela tame, nego još karajte.‖ (Efescima 5:11).
Jasni stav hrišćanina
Večni Bog je povukao jasnu, razlikujuću liniju izmeĎu svetih i grešnika, izmeĎu
obraćenih i neobraćenih. Ove dve klase ne mogu da se tako stope jedna s drugom
da to bude i ostane neprimetno kao što to ne mogu ni boje duge. One se razlikuju
55
88
89
meĎu sobom kao dan i noć. Oni koji čeznu za Hristovom pravdom baviće se
stvarima slavnog spasenja. Biblija je riznica koja snabdeva njihovu dušu zdravom
hranom. Oni razmišljaju o Hristovom utelovljenju, o velikoj ţ rtvi koja ih spasava od
večne propasti, koja im je donela oproštaj, mir, i večnu pravdu. Ove velike, uzvišene
teme uzdiţ u dušu. Svetost i istina, milosti i pravda ispunjavaju misli. Umire lično ja i u
Njegovim slugama ţ ivi On. Razmišljajući o njegovoj reči njihova srca gore kao srca
ona dva učenika koji su išli za Emaus a usput pored njih Hristos, objašnjavajući im
pisma koja su govorila za Njega.
Kako malo njih shvata da Isus, nevidljivo ide pored njih! Kako bi se mnogi
postideli kada bi im progovorio i kad bi shvatili da je čuo sve njihove lude, nepristojne
razgovore. A kolika bi se srca zapalila svetom radošću kada bi samo znali da je
pored njih bio Spasitelj, da ih je okruţi vala sveta atmosfera Njegove prisutnosti i da
su bili hranjeni hlebom ţ ivota! Kako bi Spasitelju bilo drago da čuje kako Njegovi
sledbenici razgovaraju o dragocenim poukama koje im je dao, i kako bi mu bilo milo
da se osvedoči da čeznu za svetim stvarima! Kada u srcu prebiva istina onda nema
mesta za kritiku Boţ jih slugu, niti za izvrtanje vesti koju On šalje. Usta će govoriti o
onome šta je u srcu. To ništa neće moći zaustaviti. Tema njihovog razgovora biće
ono što je Bog priugotovio onima koji Ga ljube. Hristova ljubav u srcu biće izvor ţ ive
vode koja teče i uliva se u ţ ivot večni, noseći. sobom ţ ivot i radost svugde kuda
protiče.
Odbacivanje videla *)
Bog kaţ e svome sluzi: ―
Viči iz grla, ne usteţ i se, podigni glas svoj kao truba, i
objavi narodu Mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove.‖ (Isaija
58:1). Ali kad jasno, odreĎeno svedočanstvo dolazi sa usana koje je pokrenuo Duh
sveti, ima mnogo takvih koji ga omalovaţ avaju, ako ne rečima onda delima, ―
govore
vidiocima: nemojte viĎati, i prorocima: nemojte nam prorokovati što je pravo, govorite
nam mile stvari, prorokujte nam prevaru; svrnite s puta, odstupite od staze, neka
nestane ispred nas sveca Izrailjeva. Zato ovako veli svetac Izrailjev: kad odbacujete
ovu reč i uzdate se u prevaru i u opačinu i na nju se oslanjate, zato će vam to
bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne, koja izdigne zid visoko te se
naglo, ujedanput obori. I razbiće ga kao što se razbija sud lončarski, ne ţ ali se te se
ne naĎe ni crepa kad se razbije da uzmeš oganj sa ognjišta ili da zahvatiš vode iz
jame. Jer ovako govori Gospod, Gospod svetac Izrailjev: ako se povratite i budete
mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete.‖ (Isaija 30:10-15)
*) Specijalno Svedočanstvo Crkvi u Betl-Kriku (1896) str. 32-42
Potrebno je očišćenje srca
90
Ja pitam one na odgovornim mestima u Betl Kriku: Šta ste učinili? Okrenuli
ste Gospodu leĎa a ne lice. Potrebno je očiščenje srca, pobuda i reči u odnosu na
većinu značajnih predmeta kao što su: Gospod Bog, večnost, istina. Sta je vest koju
treba objaviti u ovo vreme? To je vest trećeg naĎela. Ali ono videlo koje treba da
ispuni celu zemlju svojom slavom bilo je prezreno od onih koji tvrde da veruju u
sadašnju istinu. Pazite kako postupate prema ovoj vesti! Izujte obuću s nogu svojih,
jer stojite na svetom tlu! Pogledajte kako popuštate sotoninim osobinama a ne
obzirete se na manifestacije Duha svetoga. Znam da ima nekih koji su otišli suviše
daleko da bi mogli da se vrate i pokaju.
56
Saopštavanje videla
91
Ja vam iznosim istinu. Oni koji ljube Boga, koji veruju u Hrista i koji ţ arko ţ ude
za svakim zrakom videla, videće svetlost i radovaće se istini. Oni će to videlo
prenositi drugima. Napredovaće u svetosti. Oni koji prime Duha svetoga osetiće onu
hladnu, obeshrabrujuću atmosferu koja okruţ uje duše onih koji ove slavne i svečane
istine omalovaţ avaju i govore protiv njih. Shvatiće da takvi pripadaju saboru
bezboţ nih, grupi onih koji stoje na putu grešnićkom i sede u društvu rugača.
Reč Boţ ja govori istinu a ne laţ . U njoj nema ničeg usiljenog, ničeg
preteranog, ničega ekstremnog (krajnjeg). Naša je duţ nost da je prihvatimo kao reč
ţ ivoga Boga. Pokoravajući se toj reči crkva treba da, ispuni duţ nosti koje se nisu
ispunile. Ne treba izbegavati svoje duţ nosti; naprotiv u teškoćama i kušanju trebalo
je da se još više oslonimo na Gospoda. Postoje teškoće sa kojima se treba suočiti,
ali zato Boţ ji narod treba kao jedan da priskoči u pomoć. Postoje duţ nosti koje treba
prepustiti crkvi i našem Bogu.
Duh Boţ ji se povlači od mnogih izmeĎu Njegovog naroda. Mnogi su zašli u
tamu, na grešne staze i neki od njih se nikada više neće vratiti. Nastaviće da se
spotiču sve do svoje potpune propasti. Kušali su Boga, odbacili su videlo. Da im se
pruţ i bilo koji dokaz, oni su ga već primili i odbacili. Radije su izabrali tamu nego
videlo i tako oskvrnili svoju dušu. Nijedan čovek niti crkva ne mogu biti povezani sa
onom klasom koja ljubi zadovoljstva ovog sveta i u isto vreme ceniti videlo koje je
Gospod poslao onima koji imaju poniznu veru u Njegovu reč. Svet je opoganjen,
iskvaren kao u dane Noja. Jedini lek je vera u istinu, prihvatanje Boţ jeg videla.
Naţ alost, mnogi koji su čuli istinu iznošenu u sili Duha svetoga ne samo da su odbili
da je prime, već su i omrzli videlo. Oni pripadaju društvu izgubljenih. Stavili su se
izmeĎu videla poslanog sa neba i ljudi. Gazili su reč Boţ ju i prkosili Njegovom
svetom Duhu.
Pozivam Boţ ji narod da otvori oči. Kad odobravate ili sprovodite odluke ljudi
koji, kao što znate, nisu u skladu sa istinom i pravdom, vi doprinosite da vaša lična
vera slabi i gubite ţ elju za molitvom i zajednicom sa Bogom. Kao da se čuje glas
upućen Isusu Navinu: ―
Ustani, što si pao na lice svoje? Zgrešio je Izrailj i prestupio
zavet moj koji sam im zapovedio... Prokletstvo je usred tebe Izrailju; nećeš moći
stajati pred neprijateljima svojim dokle god ne uklonite prokletstvo izmeĎu sebe.‖
(Isus Navin 7:10-13). Hristos je izjavio: ―Kosa mnom ne sabira, rasipa.‖ (Matej
12:30)
Vest opravdanja kroz veru
92
Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao jednu najdragoceniju vest svome
narodu preko starešina Waggonera i Jonesa. Ova vest je trebala na najuzvišeniji
način pred svetom uzdići Spasitelja, jedinu ţ rtvu za grehe celoga sveta. Ona
predstavlja opravdanje kroz veru u Jemca; ona poziva ljude da prihvate Hristovu
pravdu koja se pokazuje u poslušnosti svim Boţ jim zapovestima. Mnogi su izgubili iz
vida Isusa. Njihove oči treba upraviti na Njegovu boţ ansku ličnost, na Njegove
zasluge i Njegovu postojanu ljubav prema ljudskom rodu. Njemu je u ruke predana
svaka vlast, da bi mogao dati bogate dare ljudima, darujući im neprocenjivi dar svoje
vlastite pravde. To je vest koju je Gospod zapovedio da se nosi svetu. To je vest
trećeg anĎela koju treba objaviti jasnim glasom i koju će pratiti izlivanje Boţ jeg Duha
u velikoj meri.
57
93
94
Razapetog Spasitelja treba prikazati kao Jagnje ţ rtvovano za spas ljudi, kao
onoga koji sedi na prestolu da bi darovao neprocenjive blagoslove zaveta, kao i sve
prednosti koje je On osigurao svojom smrću za one koji ga uzveruju. Jovan nije
mogao rečima da izrazi tu ljubav; ona je suviše duboka, suviše široka; on poziva
ljudsku porodicu da tu ljubav gleda, da je slavi. Hristos se u nebeskim dvorovima
moli za svoju crkvu, za sve one za koje je svojom vlastitom krvlju platio cenu
izbavljenja. Vest EvanĎelja o njegovoj milosti treba da se iznosi crkvi jasno i
odreĎeno da svet više ne bi govorio da Adventisti Sedmog Dana govore samo
zakon, zakon, a ne uče niti veruju Hrista.
Delotvornost Hristove krvi treba da se prikaţ e ljudima sa sveţ inom i silom, da
bi njihova vera mogla da se osloni na njene zasluge. Kao što je prvosveštenik
sveţ om krvlju prskao presto milosti dok se pred Boga dizao mirisni dim tamjana,
tako dok mi priznajemo naše grehe i vapimo za delovanjem Hristove krvi pomirenja,
naše se molitve diţ u nebu kao miomiris pomešan sa zaslugama prečistog Hristovog
karaktera. Bez obzira na našu nedostojnost treba uvek da imamo na umu da postoji
Jedan koji moţ e uzeti greh i spasiti grešnika. On će ukloniti svaki greh koji je u
poniznosti srca priznat Bogu. Ova vera predstavlja ţ ivot crkve. Kao što je Mojsije u
pustinji podigao zmiju i svaki koga je ljuta zmija ujela trebalo da pogleda u nju da bi
ostao ţ iv, tako i Sin čovečiji treba da bude uzdignut da ―
nijedan koji Ga veruje ne
pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16).
Ukoliko gledanje na razapetog Hrista ne postavi sebi kao cilj svog ţ ivota i
verom ne primi zasluge na koje samo po milosti polaţ e pravo, grešnik neće moći da
se spase isto tako kao što Petar nije mogao da hoda po vodi ukoliko nije svoje oči
neprekidno drţ ao upravljene na Isusa. Glavni sotonin cilj danas jeste da odvrati naš
pogled od Isusa, da ljude usmeri da gledaju na čoveka, da se oslanjaju na čoveka i
da ih privikne da od čoveka očekuju pomoć. Godinama je crkva gledala na čoveka i
od čoveka mnogo očekivala, a nije gledala na Isusa u kome je skoncentrisana naša
nada večnog ţ ivota. Zato je Gospod svojim slugama dao jedno svedočanstvo da
iznesu istinu onakvu kakva je ona u Isusu Hristu, jasnim, razgovernim glasom, a to je
ustvari vest trećeg anĎela. Boţ ji narod treba da obznani Jovanove reči da bi svako
mogao da prepozna videlo i da u njemu hodi: ―
Koji odozgo dolazi nad svima je; koji
je sa zemlje od zemlje je; koji dolazi s neba nad svima je. I što vide i ču ono svedoči;
i svedočanstvo njegovo niko ne prima. Koji primi njegovo svedočanstvo, potvrdi da je
Bog istinit. Jer koga Bog posla onaj reči Boţ je govori: jer Bog duha ne daje na meru.
Jer Otac ljubi Sina i sve dade u ruke Njegove. Ko veruje Sina ima ţ ivot večni; a ko
ne veruje Sina neće videti ţ ivota nego gnev Boţ ji ostaje na njemu.‖ (Jovan 3:31-36).
To je svedočanstvo koje mora da se raznese širom ovoga sveta. Ono
predstavlja zakon i evanĎelje spojeno u jednu savršenu celinu. (Vidi Rimljanima 5 i
1.Jovanova 3:9 i sve do svršetka poglavlja.) Ove dragocene reči uticaće na svako
srce koje je otvoreno da ih primi. ―
Reč je tvoja videlo; daje mudrost neveštome‖ onima koji su-ponizna srca.‖ (Psalam 119:130). ―
A koji Ga primiše dade im vlast da
budu sinovi Boţ ji, koji veruju ime Njegovo.‖ (Jovan 1:12). Oni ne poseduju jednu
nazovi veru, jednu teoriju istine, jednu legalnu veru, nego veruju u jedan cilj
opredeljujući se za bogate darove Boţ je. Oni vapiju za darom da bi ga mogli dati
drugima. Oni mogu reći: ―
Od Njegove punine mi svi primismo blagodat za
blagodaću.‖ (Jovan 1:16).
―
A koji nema ljubavi ne pozna Boga jer je Bog ljubav. Potom se pokaza ljubav
Boţ ja k nama što Bog sina svojega jedinorodnoga posla na svet da ţ ivimo kroza nj.
U ovom je ljubav ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu nego da On pokaza ljubav k
nama i posla sina svojega da očisti grehe naše. Ljubazni kad je ovako Bog pokazao
58
ljubav k nama i mi smo duţ ni ljubiti jedan drugoga. Boga niko ne vide nikad; ako
imamo ljubav meĎu sobom Bog u nama stoji i ljubav je Njegova savršena u nama.
Po tom doznajemo da u Njemu stojimo i On u nama što nam je dao od Duha
svojega.‖ (1.Jovanova 4:8-13).
95
96
Boţj a vest za sadašnje vreme
Ovo je upravo onaj rad koji je Gospod odredio, da vest koju je on dao svojim
slugama bude izvršena u srcu i duhu svakog ljudskog oruĎa.U tome je postojani
ţ ivot crkve da ljubi Boga iznad svega a bliţ nje svoje kao sebe. Bilo je tako malo
ljubavi prema Bogu i bliţ njima pa je Gospod dao svojim vesnicima upravo ono što je
ljudima nedostajalo. Oni koji su ovu vest prihvatili doţ iveli su veliki blagoslov jer su
videli kako pod delovanjem zraka Sunca Pravde u njihovom srcu niče ţ ivot i nada.
Oni su gledali na Hrista. ―
Ne plašite se,‖ bilo je Njegovo večito obećanje; ―Jasam
prvi i poslednji. I ţ ivi: i bejah mrtav i evo sam ţ iv va vek.‖ (Otkrivenje 1:18)
―
Ja ţ ivim i vi ćete ţ iveti.« Krv bezgrešnog Jagnjeta verni su verom prihvatili
kao sredstvo svog očišćenja. Gledajući u to jagnje i mi moţ emo da kaţ emo: ―
To je
Hristos koji umre pa još i vaskrse i sede s desne strane Bogu i moli se za nas.‖
(Rimljanima 8:34). Sunce Pravde svetli u našim srcima, dajući nam poznanje slave
Isusa Hrista. O sluţ bi Duha svetoga On kaţ e, ―
On će me proslaviti: jer će od mene
uzeti i javiće vama.‖ (Jovan 16:14). Psalmista se moli, ―Po
kropi me isopom i očistiću
se; umij me i biću belji od snega. Daj mi da slušam radost i veselje, da se prenu kosti
koje si potro. Odvrati lice svoje od greha mojih i sva bezakonja moja očisti. Učini mi
Boţ e čisto srce i Duh prav ponovi u meni. Nćmoj me odvrgnuti od lica svojega i
svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene. Vrati mi radost spasenja svojega i duh
vladalački neka me potkrepi. Naučiću bezakonike putovima Tvojim i grešnici Tebi će
se obratiti.‖ (Psalam 51:7-13)
Gospod bi ţ eleo da se ove velike istine proučavaju u našim crkvama i ako bi
svaki vernik dozvolio Boţ joj reči da uĎe u njegovo srce, ona bi donela svetlost i
razum poniznima. ―
Ko se meĎu vama boji Gospoda i ko sluša glas sluge Njegova?
Ko hodi po mraku i nema videla neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na
Boga svojega. Gle, svi koji loţ ite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja
svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete leţ ati.‖
(vidi Isaija 29:13-16, 18-21). ―
Ovako govori Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću
svojom ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se hvali bogatstvom
svojim. Nego ko se hvali neka se hvali tim što poznaje i razume mene da sam Ja
Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo govori Gospod.‖
(Jeremija 9:23-24).
Nikad pre Gospod nije tako potpuno otkrio svoju milost svom izabranom
narodu kao što to čini u ove poslednje dane kad se Njegov zakon napušta i gazi.
―
Gospodu beše mio radi pravde njegove, učiniće zakon velikim i slavnim.‖ Ali šta
Gospod kaţ e o Njegovom narodu? ―
A narod je oplenjen i potlačen; svi koliki su
povezani u pećinama i skriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi
izbavio; postaše grabeţ a nema nikoga da bi rekao: vrati.‖ (Isaija 42:21-22.) Ovo su
proroštva koja će se tek ispuniti.
59
Opomena protiv preziranja Boţj e vesti
97
98
Ţelela bih da opomenem one koji su godinama odbijali videlo i gajili duh
neprijateljstva. Dokle ćete mrzeti i prezirati vesnike Boţ je pravde? Bog im je poverio
svoju vest. Oni nose vest Gospodnju.
U njoj je spasenje za vas, ali samo kroz zasluge Isusa Hrista. Blagodat Duha
svetoga bila vam je stalno nuĎena. Videlo i sila sa visine izobilno se spuštala meĎu
vas. To je dokaz da je svako mogao da prepozna koga Gospod priznaje svojim
slugama. Ali bilo je takvih koji su prezirali one koje Gospod šalje kao i vest koju su
oni nosili. Nazivali su ih fanaticima, zanesenjacima i ekstremistima. Proričem vam:
ukoliko brzo ne ponizite svoja srca pred Bogom i ne priznate svoje grehe kojih je
mnogo, shvatićete ali kad bude suviše kasno, da ste se borili protiv Boga. Kad uticaj
Duha svetoga više ne bude mogao da dovede ni do promene ni do pokajanja i
oproštenja, shvatićete da su ljudi protiv kojih ste govorili bili znak ovom svetu i
svedoci za Boga. Tada biste dali čitav svet kad bi mogli da promenite prošlost i da
budete baš takvi revni ljudi, pokrenuti Duhom svetim, koji podiţ u svoj glas
objavljujući svečanu opomenu svetu; i, da kao oni, u načelu budete čvrsti kao stena.
Vaše je izvrtanje činjenica poznato Gospodu. Produţ ite još malo putem kojim ste išli
odbijajući videlo sa neba i bićete izgubljeni. ―
A ko bude nečist pa se ne očisti da se
istrebi ona duša iz naroda svojega‖. (4 Mojsijeva 19:20).
Vest koju treba da objavim onima koji su tako dugo bili laţ ni putokazi koji su
pokazivali pogrešan pravac, nije ni malo prijatna. Ako odbacujete vesnike koje je
Hristos poslao, vi odbacujete Hrista. Zanemarivanjem ovog divnog spasenja koje se
godinama iznosilo pred vas, odbijanjem ovog divnog dara opravdanja kroz krv Isusa
Hrista i posvećujuće sile Duha svetoga, odbacili ste svaku mogućnost spasenja, jer
druge ţ rtve za greh nema; ostaje samo čekanje onog strašnog suda i ognja gneva.
Preklinjem vas, ponizite se i prestanite da tvrdoglavo odbijate videlo i svedočanstva.
Recite Gospodu: Moja bezakonja odvojiše me od Boga mojega. O Gospode, oprosti
moje prestupe! Izbriši moje grehe iz tvoje knjige za spomen. Uzvisujte Njegovo sveto
ime jer u njemu je oproštaj i tako ćete postići i obraćenje i preobraţ enje.
―
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene,
osvećuje na telesnu čistotu, a kamo li neće krv Hristova koji Duhom svetim sebe
prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da sluţ imo Bogu
ţ ivome i istinitome.‖ (Jevrjima 9:13-14)
―
Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne‖
Idolopoklonstvo sinova izrailjevih
99
―
Ali vam neću zatajiti braćo, da ocevi naši svi pod oblakom biše i svi kroz
more proĎoše. I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru; i svi jedno jelo duhovno
jedoše; i svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iĎaše za
njima: a stena beše Hristos. Ali mnogi od njih ne bijahu po Boţ joj volji jer behu
pobijeni u pustinji.‖ (1.Korinćanima 10:1-5). Iskustvo Izrailja o kome je govorio
apostol u prethodnim stihovima, a o kome govore sto peti i sto šesti Psalam sadrţ e u
sebi jednu opominjajuću lekciju koju Boţ ji narod u ovo poslednje vreme treba
naročito briţ ljivo da proučava. Savetujem da se ova poglavlja čitaju najmanje svake
sedmice.
―
A ovo biše ugledi nama, da mi ne ţ elimo zala kao što oni ţ elješe. Niti bivajte
idolopoklinici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: sedoše ljudi da jedu i piju i
ustaše da igraju.‖ (1.Korinćanima 10:6-7). Na gori Sinaju Bog je na uši svemu Izrailju
60
100
101
izgovorio strašnim glasom propise svoga svetog zakona, tako da je narod savladan
osećanjem svoje grešnosti i straha da ne bude uništen od slave Boţ je prisutnosti
zavapio k Mojsiju govoreći: ―
Govori nam ti i slušaćemo; a neka nam ne govori Bog
da ne pomremo.‖ (2.Mojsijeva 20:19). Gospod je pozvao Mojsija na goru da bi mu
predao zakon koji je trebalo da odnese narodu; ali kako je brzo iščezao onaj svečani
utisak koji je manifestacija Boţ je prisutnosti izazvala u narodu! Čak su i voĎe vojske
Izrailjeve izgubile razum. Sećanje na njihov zavet sa Bogom, na uţ as koji su osetili
kad su padnuvši na lice strahovali i drhtali u iščekivanju šta će se dogoditi, sve je
nestalo kao dim. Iako je slava Boţ ja još uvek lebdela na vrhu gore kao oganj koji
proţ dire, ipak, čim je nestalo Mojsijevog prisustva meĎu njima stare navike mišljenja
i osećanja počele su da deluju svom svojom snagom. Narod se umorio čekajući
povratak Mojsija i počeo da gunĎa traţ eći neku vidljivu predstavu Boga.
Aron, koji je ostao da vodi brigu u okolu, popustio je njihovoj vici. Umesto da
je pokazao veru u Boga i poverenje da će ga svojom silom podrţ ati, pao je u
iskušenje da poveruje da će ga narod, ako odbije njegov zahtev, ubiti; i postupio je
onako kako je narod ţ eleo. Sakupio je od naroda zlatni nakit, napravio kalup i izlio
zlatno tele. A onda su voĎe naroda objavile: ―
Ovo su bogovi tvoji Izrailju koji te
izvedoše iz zemlje Misirske.‖ Kada je Aron video da je lik koji je načinio po volji
narodu, osećao se ponosan na svoje delo. Podigao je ispred idola oltar i ―
povika
Aron i reče: sutra je praznik Gospodnji. I sutradan ustavši rano prinesoše ţ rtve
paljenice i ţ rtve zahvalne; i poseda narod te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.‖
(2.Mojsijeva 32:1-6) Pili su i jeli a onda su se prepustil i veselju i igri koja se
pretvorila u besramnu orgiju, koja je bila karakteristika neznaboţ ačkih bogosluţ enja
posvećenih idolima.
Bog je sve to posmatrao i upozorio Mojsija na ono što se dogaĎa u okolu
govoreći: ―
I sada pusti me da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe
ću učiniti narod veliki. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svojemu i reče: zašto se,
Gospode raspaljuje gnev tvoj na narod tvoj koji si izveo iz zemlje Misirske silom
velikom i rukom krepkom? Zašto da govore Misirci i reku: na zlo ih izvede da ih
pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svojega i poţ ali
narod svoj olda zla. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja sluga svojih, kojima si se
sobom zakleo i obrekao im: umnoţ iću seme vaše kao zvezda na nebu i zemlju ovu
za koju govorih svu ću dati semenu vašem da je njihova do veka. I raţ ali se
Gospodu učiniti zlo narodu svojemu koje reče.‖ (2.Mojsijeva 32:10-14).
Kad je Mojsije silazio sa gore sa dve ploče svedočanstava u ruci, čuo je
klicanje naroda i kada je dolazio bliţ e ugledao je idola i raspojasano mnoštvo.
Obuzet uţ asom i zgraţ anjem što je Bog bio obešćašćen i što je narod pogazio zavet
koji je načinio sa Njim, bacio je kamene ploče i one su se razbile u podnoţ ju gore.
Iako je njegova ljubav prema narodu bila tolika da je bio gotov da svoj ţ ivot poloţ i za
njih, ipak ga je njegova revnost za slavu Boţ ju uzbudila i izazvala gnev koji se izrazio
u jednom činu koji je imao tako strašno značenje. Bog ga nije ukorio. Razbijanje
kamenih ploča bilo je slika činjenice da je Izrailj raskinuo zavet koji tek što je načinio
sa Bogom. Bio je to pravedni gnev protiv greha, koji potiče iz revnosti za slavu Boţ ju;
ne gnev izazvan samoljubljem ili ranjenom ambicijom o kome se u Pismu kaţ e,
―
Gnjevite se, ali ne grešite.‖Takav je bio Mojsijev gnev.
―
Pa uze tele koje bijahu načinili i spali ga ognjem i satr ga u prah i prosu ga po
vodi i zapoji sinove Izrailjeve. I reče Mojsije Aronu: šta ti je učinio ovaj narod te ga
uvali u toliki greh? A Aron mu reče: nemoj se gneviti gospodaru; ti znaš ovaj narod
da je brz na zlo, jer rekoše mi: načini nam bogove koji će ići pred nama jer tome
61
Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi‖ A Mojsije videći narod go,
(jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim) (2.Mojsijeva 32:20-25).
Naročiti uticaj sotonskog delovanja
102
103
Za nas je u Pismu data opomena: ―
Ovo se pak sve dogaĎaše ugledi njima a
napisa se za nauku nama na koje posledak sveta doĎe.‖ (1.Korinćanima 10:11)
Obrati paţ nju na njihovo preterivanje i fanatizam u sluţ bi sotone, tog velikog i
iskusnog majstora. Čim je doveo narod pod svoju kontrolu, odmah su se reĎali
prizori sotonskog karaktera. Ljudi su se odali jelu i piću, ne sećajući se Boga, ne
razmišljajući o potrebi da se odupru sotoni koji ih je navodio na najsramnija dela.
Brzo se ispoljio isti onaj duh koji je vladao na bogohulnoj gozbi cara Valtazara. Bilo
je tu veselja i igre, raskalašnosti i pesme, zanesenosti koja je opijala čula; a zatim je
sledilo prepuštanje pohotljivom uzbuĎenju sve to pomešano i povezano u ovom
sramnom prizoru. Bog je bio obešćašćen; njegov narod osramoćen u očima
neznaboţ aca. Boţj i sudovi su bili spremni da se izliju na ovo pijano mnoštvo, ali Bog
im je u svojoj milosti pruţ io priliku da se odreknu svojih greha.
―
Tada stade Mojsije na vrata od okola i reče ―
K meni ko je Gospodnji. I
skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi.‖ Svi koji su osetili kajanje imali su priliku da
stanu na stranu Mojsijevu. ―
I reče im: ovako kaţ e Gospod Bog Izrailjev:. pripašite
svaki svoj mač uz bedro svoje pa proĎite tamo i amo po okolu od vrata do vrata i
pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bliţ njega svojega. I učiniše sinovi
Levijevi po zapovesti Mojsijevoj i pogibe u onaj dan oko tri tisuće ljudi.‖ (2.Mojsijeva
32:26-28). Nikakva naklonost, licemerstvo ili veza nije mogla da zaštiti krivca. Gnev
se Boţ ji izlio na narod.
Oni koji su pokazali tako malo obzira prema prisutnosti i veličanstvu Boţ jem,
koji su tako brzo posle prizora Njegove slave bili gotovi da od Njega odstupe, bili bi
stalna zamka za Izrailj. Zato su pobijeni kao primer Boţ jeg reagovanja na greh i
opomena Boţ jem narodu da strepi i da se čuva da ne sramoti Boga.
Opasnost od samozadovoljstva
104
Ne mogu dalje da se zadrţ avam na razmatranju ove istorije ali molim sve u
gradu, u selu, u svakoj kući, svakog pojedinca, da proučava i ispituje ovaj slučaj,
imajući stalno na umu reči: ―
A onaj koji misli da stoji neka se čuva da ne padne‖. U
ovim rečima nalazimo jedinu mogućnost da se sačuvamo i uĎemo u broj izabranih.
Samo će oni koji se čuvaju da ne padnu na kraju biti spaseni. Zar onda ne bi trebalo
da očevi i majke obrate punu paţ nju na ovu svečanu opomenu? Zar ne bi trebalo da
sa svečanom ozbiljnošću ukazuju mladima na opasnosti koje im stalno prete i
vrebaju da ih odvedu daleko od Boga. Mnogi dopuštaju mladima da učestvuju u
zabavama i veselju jer smatraju da je razonoda bitan elemenat zdravlja i sreće;
meĎutim, kakve li sve opasnosti vrebaju na toj stazi! Što se više ugaĎa ţ elji za
uţ ivanjem to ona postaje sve jača i nezasitija, a ţ ivotno iskustvo se uglavnom sastoji
od uţ ivanja u razonodama. Bog nam zapoveda da pazimo. ―
A onaj koji misli da stoji
neka se čuva da ne padne.‖ (1.Korinćanima 10:12)
Moramo da postignemo stanje u kome će nestati svaka nesuglasica. Ako
verujemo da imamo videlo ja ću, iznoseći ga drugima, izvršiti svoju duţ nost.
Pretpostavimo da se savetujem sa drugima odnosno vesti koju mi je Gospod dao da
prenesem ljudima; moglo bi se dogoditi da naiĎem na zatvorena vrata
nerazumevanja, pa da videlo ne dopre do onih kojima ga je Gospod uputio. Kad je
62
Isus ujahao u Jerusalim ―
poče svo mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa
za sva čudesa što su videli. Govoreći: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje. Mir
na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju, zapreti
učenicima svojim. I odgovarajući reče im: ako oni ućute kamenje će povikati.‖(Luka
19:37-40). Review and Herald, 18 Februar 1890.
Braćo moja, Gospod vam je u svojoj milosti i ljubavi dao veliko videlo a Hristos
kaţ e: ―
Badava ste dobili, badava i dajite.‖ (Matej 10:8). Radujmo se ne samo zbog
toga što nam je Hristos dao svoju reč, već i zbog toga što nam je dao duh razuma i
otkrivenja u poznanju Boţ jem i što Njegovom silom moţ emo da budemo više nego
pobednici. Hristos govori: ―
DoĎite meni, u meni je savet i razum; u meni je milost i
sila.‖ (Priče 8:18) Verom mora da se oslanjamo na Hrista sećajući se reči čoveka koji
je nadahnut Duhom Boţ jim napisao: ―
Milost Tvoja čini me velika.‖ (Psalam 18:35).
Traţ ite od Gospoda više ulja Njegove milosti. Razmatrajte paţ ljivo svaku reč
izgovorenu ili napisanu.
Review and Herald, 22 Decembar 1904
―
Traţ ite od Gospoda više ulja milosti‖ (str. 81)
105
Poglavlje 3
Sveto Pismo
Kako da istraţuj emo sveto pismo?
106
Kako treba da istraţ ujemo Pismo da bismo shvatili njegovu nauku? Ispitivanju
Boţ je reči treba da pristupimo poniznim srcem, i krotkim, smernim duhom. Ne
smemo da mislimo kao Jevreji da su naše ideje i gledišta nepogrešivi; niti da kao
papisti smatramo da su izvesne osobe jedini čuvari istine i znanja, i da prema tome
niko drugi nema prava da sam za sebe istraţ uje Pismo, već da je svako obavezan
da prihvati objašnjenja koja su dali crkveni oci. Bibliju ne treba da proučavamo sa
ciljem da podupremo svoje unapred stvorene zaključke, već samo i jedino zato da
saznamo šta je Bog rekao.
Neki su se plašili da priznaju da su ma u jednoj jedinoj tački bili u zabludi,
kako drugi ne bi posumnjali u celokupnu teoriju istine. Zato su smatrali da se
istraţ ivanje pisma ne sme dozvoliti jer bi to dovelo do nesloge i razdora. Ali ako bi
rezultat istraţ ivanja bio takav, onda što pre to bolje. Ako postoje takvi čija vera u
Boţ ju reč ne moţ e da izdrţ i ispit istraţ ivanja Pisma, onda je bolje da se takvi što pre
otkriju. Tako će biti otvoren put da im se ukaţ e na njihovu zabludu. Nije ispravno
smatrati jednu ideju zastupanu u jednom trenutku ili neki stav već ustaljen kao nešto
što se ni pod kakvim uslovima ne treba odbaciti. Postoji samo Jedan koji je
nepogrešiv - Onaj koji je PUT, ISTINA I ŢIVOT.
Oni koji dozvole da predrasude ograde njihov um od prihvatanja istine ne
mogu da prime nebesku svetslost. Pa ipak, mnogi kad se iznosi neko biblijsko
tumačenje ne pitaju da li je to Istina - da li je to zaista u skladu sa Boţ jom rečju, već
ko je taj koji tumačenje razlaţ e. I ako vest ne dolazi preko onoga ko im je mio, oni je
ne prihvataju. Toliko su uvereni u svoje mišljenje da neće da pretraţ e Pismo sa
ţ eljom da se osvedoče šta je istina već je radi svojih predrasuda jednostavno
odbijaju.
63
Gospod često radi gde mi najmanje očekujemo; iznenaĎuje nas otkrivanjem
svoje sile kroz oruĎa po svom izboru, a mimoilazi ljude u koje mi gledamo kao u
takve preko kojih bi videlo trebalo da doĎe. Bog ţ eli da istinu primimo radi nje same zato što je istina.
Biblija ne sme da se tumači tako da podrţ ava mišljenja ljudi, ma kako da su ih
drugi smatrali pravilnim. Gledišta komentatora ne treba da usvajamo kao glas Boţ ji;
oni su samo smrtna bića kao i mi sami. Bog nam je dao moć rasuĎivanja kao i njima.
Bibliji treba da prepustimo da tumači sama sebe.
―G
ospel Workers‖ 1835. str. 125-131
Obazrivost pri iznošenju novih pogleda
107
Neka se svako dobro čuva da ne iznosi nova mišljenja pre nego je posvetio
dovoljno vremena ispitivanju i dok nije potpuno spreman da ta mišljenja podrţ i
Biblijom. Ne iznosi ništa što bi izazvalo raspre, ako nemaš jasan dokaz da je to
naročita vest koju Bog upućuje svom narodu u ovo vreme.
Ali isto tako se čuvaj da ne odbaciš ono što je istina. Velika opasnost za naš
narod leţ i u tome što se suviše oslanja na ljude, što je ―
telo‖ načinio svojom mišicom.
Oni koji nisu navikli da sami za sebe istraţ uju Pismo i proveravaju dokaze, poklanjali
su svoje poverenje voĎama i prihvatali njihove zaključke; radi istog takvog stava će
mnogi odbaciti upravo onu vest koju Bog šalje, ali je voĎe ne prihvataju.
Niko ne sme da tvrdi da ima celu svetlost koju je Bog dao svom narodu.
Gospod to ne odobrava. On je rekao: ―
Dadoh pred tobom vrata otvorena i niko ih ne
moţ e zatvoriti.‖ (Otkrivenje3:8). Čak ako i sve naše voĎe odbiju svetlost i istinu, vrata
će još uvek ostati otvorena. Gospod će podići ljude koji će Njegovom narodu
objavljivati vest za sadašnje vreme.
Istina će opstati
Istina je večna, a sukob sa zabludom samo će potvrditi njenu silu. Nikad ne
treba da odbijemo da istraţ ujemo Pismo sa onima, za koje sa pravom verujemo da
ţ ele da saznaju šta je istina. Pretpostavimo da neki brat o jednoj tački istine ima
drukčije mišljenje nego ti, pa doĎe i predloţ i da zajedniški ispitate Pismo i proverite
šta ono kaţ e o spornoj tački; da li treba tada da ustaneš, ispunjen predrasudom i
osudiš njegove ideje i odbiješ da ga prijateljski saslušaš? Jedini ispravan postupak u
takvom slučaju jeste da sednete kao hrišćani i ispitate izneto mišljenje u svetlosti
Boţ je reči koja će otkriti istinu i raskrinkati zabludu. Ismevanje njegovih ideja čak i da
su pogrešne, ne bi poljuljalo njegov stav, niti bi učvrstilo tvoj, makar da je tvoje
mišljenje ispravno. Ako stubovi naše vere ne mogu da izdrţ e proveru Pisma, vreme
je da to saznamo. MeĎu nama ne sme da se gaji duh farisejstva.
Proučavati Bibliju sa poštovanjem
108
Mi treba da pristupamo sa poštovanjem proučavanju Biblije, osećajući da se
nalazimo u Boţ joj prisutnosti. Sve nevaţn o i beznačajno treba ostaviti na stranu. I
dok su neki delovi Pisma lako razumljivi, pravi smisao drugih nije tako lako shvatiti.
Mora se proučavati strpljivo, u iskrenoj molitvi i dubokom razmišljanju. Svaki student
kad otvara Pismo potrebno je da zatraţ i rasvetljenje svetog Duha a obećanje da će
mu se dati je verno i sigurno.
64
109
Duh kojim prilazite ispitivanju Pisma odlučuje ko će vam biti pomoćnik u tom
proučavanju. AnĎeli videla biće.uz one koji u poniznosti srca traţ e boţ ansku pomoć.
Ali ako se Biblija otvara sa nepoštovanjem, sa osećanjem nadmenosti, ako je srce
ispunjeno predrasudom, onda je pored vas sotona koji će jasne izjave Boţ je reči
izneti pred vas u izopačenom svetlu.
Postoje neki koji sebi dopuštaju nepristojnost, sarkazam, i čak ismevanje onih
čije se mišljenje razlikuje od njihovog. Drugi opet iznose čitavu silu prigovora bilo
kojoj novoj vesti; a kad se na ove primedbe, na osnovu Boţ je reči, daju jasni
odgovori, oni ne priznaju izneti dokaz, niti dopuštaju da ih se ubedi. Oni i ne pitaju
zato da bi došli do istine, već jednostavno zato da zbune druge.
Neki to smatraju intelektualnim oštroumljem i naročitom sposobnošću kad
mogu da zbune ljude u odnosu na ono što je istina. Oni pribegavaju izvrtanju
činjenica, igrom rečima; nepošteno koriste prednost postavljanja pitanja. Kada se na
njihovo pitanje pošteno i jasno odgovori oni, postavljanjem novog pitanja menjaju
temu i izbegavaju da priznaju istinu. Treba da se čuvamo popuštanja duhu koji je
vladao meĎu Jevrejima. Oni nisu hteli da prihvate Isusovo učenje zato što se
Njegovo objašnjavanje Pisma nije slagalo sa njihovim mišljenjem; postali su uhode
koje su Ga sledile ―
vrebajući Ga i pazeći na Njega ne bi li što ulovili iz usta Njegovih
da ga okrive.‖ Nemojmo da navučemo na sebe strašnu optuţ bu i pretnju koju im je
Spasitelj uputio: ―
Teško vama zakonici, što uzeste ključ od znanja: sami ne uĎoste a
koji htedoše da uĎu zabraniste im.‖ (Luka 11:52)
U jednostavnosti i veri
110
Da bi se postavila pitanja koja su teška za odgovor nije potrebno mnogo
učenosti i sposobnosti. I jedno dete moţ e da postavi pitanje koje moţ e da zbuni i
najmudrije ljude. Ne upuštajmo se u ovakva raspravljanja. Isto neverstvo koje je
preovlaĎivalo u Hristovo vreme, postoji i danas. I danas ţ elja za slavom i naklonošću
ljudi odvodi mnoge od one prave, jednostavne poboţ nosti. Ne postoji opasnije
oholosti nego što je duhovna oholost.
Mladi treba da istraţ uju Pismo za sebe. Ne treba da misle da je dovoljno da
oni sa većim iskustvom tragaju za istinom; da oni, kao mlaĎi, mogu sa punim
poverenjem u autoritet starijih da je jednostavno prihvate. Jevreji su kao narod
propali zato što su ih njihove voĎe, sveštenici i starešine navele da se odvrate od
učenja Biblije. Da su obratili paţ nju na Isusove pouke i da su sami za sebe istraţ ivali
Pismo, ne bi bili izgubljeni.
Mladi u našim redovima budno motre da vide sa kakvim duhom propovednici
pristupaju proučavanju Pisma; da li sa duhom ţ eljnim i spremnim da uče, da li
duhom poniznosti, gotovim da prihvate ono što je istina, da li sa otvorenim srcem za
svetlost koju Bog šalje preko vesnika koje je On izabrao.
Istinu moramo da proučavamo sami za sebe. Nema čoveka na koga bi trebalo
da se oslonimo, da on misli za nas. Ni jednog čoveka, bez obzira ko to bio, ili na
kakvom se poloţ aju nalazio, ne bi trebalo da smatramo svojim merilom. Mi treba da
se meĎusobno savetujemo, i da smo naklonjeni jedan drugom; ali, u isto vreme treba
da koristimo sposobnost koju nam je Bog dao da bismo shvatili šta je istina. Svaki od
nas pojedinačno mora da razvija karakter koji će opstati u onaj strašni dan
Gospodnji. Ali ne smemo se ni ukopati u svoje ideje i smatrati da niko ne treba da se
petlja i dira u naše mišljenje.
Kad vašu paţ nju privuče neka tačka nauke koju ne razumete, poĎite na
kolena pred Boga da bi mogli shvatiti šta je istina i da se ne naĎete kao borci protiv
65
111
112
Boga, kao što je to bio slučaj sa Jevrejima. Dok opominjemo ljude da se čuvaju od
prihvatanja bilo čega što nije istina, istovremeno treba da ih upozoravamo da
odbijanjem videla ne dovode svoje duše u opasnost, već da ozbiljnim proučavanjem
Boţ je reči nastoje da se oslobode mraka.
Kada je Natanailo došao Isusu, Spasitelj je uskliknuo: ―
Evo pravog Izrailjca u
kome nema lukavstva!‖ Natanilo je upitao: ―
Kako me poznaješ?‖ Isus je odgovorio:
―
Pre nego te pozva Filip videh te kad bejaše pod smokvom.‖ (Jovan 1:47-48). Isus će
videti i nas, na mestu naše tajne molitve, ako traţ imo od Njega svetlost da bismo
mogli poznati šta je istina.
Ako neki brat uči zabludu odgovorni treba to da znaju; ali ako uči istinu, oni
treba da stanu na njegovu stranu. Svi treba da znamo šta se meĎu nama uči; jer,
ako je istina onda svi treba da je znamo. Svaki učitelj subotne škole treba da je
poznaje; svaki učenik subotne škole treba da je razume. Svi smo pred Bogom
odgovorni da razumemo ono što nam On šalje. On nam je dao uputstva kako da
proverimo svaku nauku – ―
Zakon i svedočanstvo traţ ite! Ako ko ne govori tako,
njemu nema zore.‖ (Isaija 8:20). Ali ako ta nauka izdrţ i ovu probu ne budimo toliko
zaslepljeni predrasudama da ne bismo mogli da je priznamo jednostavno zato što se
ne slaţ e sa našim mišljenjem.
Ljudskom umu je nemoguće da shvati svo bogatstvo i veličinu jednog jedinog
Boţ jeg obećanja. Jedan zapazi sjaj jednog detalja, drugi lepotu i veličinu pod drugim
uglom, i tako se duša puni nebeskom svetlošću. Kada bi odjednom videli svu slavu,
naš bi duh iznemogao. Ipak, mogli bismo da podnesemo daleko veće otkrivenje
bogatih Boţ jih obećanja nego što ga imamo danas. Ţalosna sam kad pomislim kako
gubimo iz vida onu puninu blagoslova koji su predviĎeni za nas. Zadovoljavamo se
trenutnim bljeskom duhovne svetlosti a mogli bi iz dana u dan da hodamo u svetlosti
Boţ anske prisutnosti.
Draga braćo, molite se kao što se nikad pre niste molili da zraci Sunca Pravde
obasjaju Reč da biste bili u stanju da razumete njeno pravo značenje. Isus se molio
za svoje učenike da budu posvećeni istinom - rečju Boţ jom. Kako onda ozbiljno
treba mi da se molimo da Onaj koji ―
ispituje sve dubine Boţ je‖ i čija je sluţ ba da
Boţ ji narod potseća na sve što je Bog rekao i da ga upućuje na svaku istinu, bude sa
nama u istraţ ivanju Njegove svete Reči.
Bog ţ eli da se oslanjamo na Njega a ne na čoveka. On ţ eli da imamo novo
srce; i On će nam ga dati otkrivenjem svoje slave sa nebeskog prestola. ―
Review
and Herald‖, 18. Februar 1890.
Proučavanje Danila i Otkrivenja
Duh Boţ ji obasjava svaku stranicu svetog Pisma, ali postoje ljudi na koje
Boţ ja reč veoma slabo utiče, jer je ne razumeju potpuno. Kada doĎe do rešetanja
uvoĎenjem laţ nih teorija, ovi površni čitaoci, usidreni tu i tamo, biće slični letećem
pesku. Brzo se naĎu u stanju koje odgovara osećanju njihove ogorčenosti... Danilo i
Otkrivenje treba da se proučavaju isto tako kao i ostala proročanstva Starog i Novog
zaveta. Pustite da to bude svetlost, da, prava svetlost u stanovima vašim. Za ovo je
potrebno da se molimo. Duh sveti koji obasjava svete stranice, otvoriće naš razum
da bismo upoznali šta je istina...
Postoji potreba za dubljim proučavanjem reči Boţ je; naročito bi knjige Danila i
Otkrivenja trebale da privuku našu paţ nju više nego ikad u istoriji. Mi moţ da malo
znamo da kaţ emo u nekim tačkama odnosno Rimske sile i papstva; ali treba da
obratimo paţ nju na ono što su pisali proroci i apostoli pod nadahnućem svetoga
66
113
114
Duha Boţ jeg. Duh sveti je tako prilagodio sadrţ aj, kako bi u načinu davanja
proroštva i prikazivanju dogaĎaja pokazao da ljudsko oruĎe treba da se izgubi iz
vida, da bude sakriveno u Hristu, a da se uzdigne Bog nebeski i Njegov zakon.
Čitajte knjigu Danilovu. Ponavljajte tačku po tačku istoriju svetskih carstava koja je
tamo prikazana. Gledajte drţ avnike, koncile, moćne armije i poznajte kako Bog
poniţ ava oholost, i kako ljudsku slavu obraća u prašinu.
Svetlost koju je Danilo primio od Boga data je naročito za ovo poslednje
vreme. Vizije koje je gledao na obalama reke Ulaja i Hidekela, velikih reka zemlje
Senarske, sada su upravo u procesu ispunjavanja i svi prorečeni dogaĎaji uskoro će
se ispuniti.
Razmišljajte o okolnostima pod kojima je ţ iveo Jevrejski narod u vreme kad
su ova proroštva bila data proroku Danilu. Posvetimo više vremena proučavanju
Biblije. Mi ne razumemo reč Boţ ju onako kako bi trebalo. Knjiga Otkrivenja počinje
jednom ozbiljnom opomenom koja nas upozorava na uslov pod kojim ćemo moći da
razumemo njen sadrţ aj: ―
Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva‖,
izjavljuje Bog, ―
i drţ e što je napisano u njemu; jer je vreme blizu.‖ (Otkrivenje1:3)
Kad kao narod shvatimo šta ova knjiga za nas znači, meĎu nama će doći do velikog
probuĎenja. Ako ne prihvatimo ovu opomenu da istraţ ujemo i proučavamo, mi
nećemo potpuno shvatiti nauke koje se u njoj nalaze.
U prošlosti su knjige Danila i Otkrivenje bile proglašavane zapečaćenim. Taj
prividni veo tajanstvenosti koji je mnoge odvraćao od samog pokušaja da ga
podignu, uklonio je Bog svojom vlastitom rukom. Samo ime ―
Otkrivenje‖ suprotno je
izjavi da je to zapečaćena knjiga. ―
Otkrivenje‖ znači da je nešto veoma vaţ no
objavljeno. Istine ove knjige upućene su onima koji ţ ive u ove poslednje dane. Mi
stojimo ispred uklonjene zavese, na svetom mestu svetih stvari. I ne treba samo da
stojimo. Treba da uĎemo, ne lakomisleno i nemarno, nestrpljivo i naglo, već sa
poštovanjem i u svetom strahu. Pribliţ avamo se vremenu kad proročanstva knjige
Otkrivenja treba da se ispune...
Mi imamo zapovesti Boţ je i Svedočanstvo Isusa Hrista koje je Duh proroštva.
U reči Boţ joj treba da pronaĎemo neprocenjivo blago. Oni koji ga traţ e treba da
čuvaju bistrinu uma. Nikad ne bi trebalo da popuste iskvarenom apetitu jedenja i
pijenja.
Popustite li, mozak će biti smeten; neće biti u stanju da podnese napor
dubokog kopanja da bi pronašli značenje onih stvari koje se odnose na završne
prizore ljudske istorije.
Kad knjige Danila i Otkrivenja budu bolje shvaćene, verni će doţ iveti jedno
sasvim novo versko iskustvo. Daće im se prilika da kroz otvorena vrata zavire u
nebo i da srcem i umom shvate kakav karakter treba da razviju svi oni koji ţ ele da se
na njima ispuni blaţ enstvo obećano kao nagrada onih koji su čistoga srca.
Gospod će blagosloviti sve one koji ponizno i iskreno traţ e da razumeju ono
što se nalazi u knjizi Otkrivenja. Ova knjiga sadrţ i toliko toga što je ispunjeno
besmrtnošću i slavom, da svaki onaj koji je čita i ozbiljno istraţ uje, prima blagoslov
obećan onima ―
koji slušaju reči proroštva i drţ e što je u njemu napisano.‖
Rezultat vernog proučavanja
Proučavanjem Otkrivenja jedna stvar će svakako moći da se shvati, a to je
činjenica da je veza izmeĎu Boga i Njegovog naroda bliska i čvrsta.
Postoji jedna čudesna veza izmeĎu neba i ove zemlje. Stvari otkrivene Danilu
bile su kasnije upotpunjene otkrivenjem datim Jovanu na ostrvu Patmosu. Ove dve
67
115
knjige treba paţl jivo proučavati. Dvaput je Danilo pitao: Koliko ili kada će biti kraj
tome?
―
I ja čuh ali ne razumeh; i rekoh: Gospodaru moj, kakav će biti kraj tome? A
on reče: idi Danilo, jer su zatvorene i zapečaćene ove reči do poslednjega vremena.
Mnogi će se očistiti, ubeliti i okušati; a bezboţ nici će raditi bezboţ no, niti će koji
bezboţ nik razumeti; ali će razumni razumeti. A od vremena kad se ukine ţ rtva
svagdašnja i postavi gnusoba pustošna biće tisuća i dvesta devedeset dana. Blago
onome koji pretrpi i dočeka tisuću i tristotine i trideset pet dana. A ti idi kraju; i
počivaćeš i ostaćeš na delu svom do svršetka svojih dana.‖ (Danilo 12:13)
Bio je to lav iz plemena Judina koji je otpečatio knjigu i otkrio Jovanu šta će
biti u ove poslednje dane.
Danilo je ostao na svom delu da svedoči za ono što je bilo zapečaćeno do
vremena posletka kada je prvi anĎeo trebalo da objavi vest ovom svetu. Ovo pitanje
je od beskrajnog značaja u ove poslednje dane; ali, dok će se ―
mnogi očistiti, ubediti
i okušati‖, ―
bezboţ nici će raditi bezboţ no, niti će koji bezboţ nik razumeti.‖ Kako je to
istina! Greh je prestup Boţ jeg zakona; oni koji neće da prime svetlost koja se odnosi
na Boţ ji zakon neće razumeti vest prvog, drugog i trećeg anĎela. U vreme kad je
Jovan primio otkrivenje od Boga, knjiga Danila je još bila zapečaćena i čekala je da
nas uvede u poslednje prizore svetske istorije.
Da li su naša braća svesna da ţ ivimo usred opasnosti poslednjih dana?
Čitajte Otkrivenje povezano sa Danilom! Učite ove stvari!
116
Nepobedive sile čekaju
117
Oni koji jedu telo i piju krv Sina Boţ jega izneće iz knjiga Danila i Otkrivenja
istinu nadahutu Duhom svetim. Pokrenuće u delo sile kojima se ne moţ e
suprotstaviti. Otvoriće se usta dece da objave tajne koje su bile sakrivene od očiju
odraslih.
Nalazimo se na pragu velikih i slavnih dogaĎaja. Mnoga proroštva treba da se
brzo ispunjavaju jedna za drugim. Sve snage treba da se stave u pokret. Prošlost će
se ponoviti; stari će sukobi oţ iveti, a opasnost će zapretiti Boţ jem narodu sa-svih
strana. Napetost će obuzeti ljudsku porodicu ona proţ ima sve na ovoi zemlji...
Istraţ uj Otkrivenje uporedo sa Danilom jer će se istorija ponoviti. Sa svim
svojim religioznim prednostima mi bismo danas trebali da znamo daleko više od
onog što znamo.
AnĎeli ţ ele da zavire u istine koje su otkrivene narodu koji skrušenim srcem
ispituje reč Boţ ju i koji se moli za veće, šire, dublje i više poznanje koje samo On
moţ e dati.
Kako se pribliţ avamo svršetku istorije ovoga sveta to proroštva koja se
odnose na poslednje dane sve više zahtevaju našu paţ nju i proučavanje. Poslednja
knjiga Novoga Zaveta puna je istina koje treba da razumemo. Sotona je tako
zaslepio um mnogih da su zadovoljni bilo kakvim izgovorom i opravdanjem što ne
proučavaju Otkrivenje.
A Bog je preko svog sluge Jovana objavio šta će biti u poslednje dane; On
kaţ e: ―
Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva ovoga i tvore što je u
njemu napisano.‖
Knjige Danila i Otkrivenja bi trebalo povezati i zajedno izdati. Uz njih bi se
moglo priključiti nekoliko objašnjenja izvesnih delova ali mislim da to i nije
neophodno.
68
118
Ovu sam sugestiju iznela i bratu Haskell-u i kao rezultat, pojavila se knjiga
koju je on izdao.*) Bila je to moja ideja da imamo dve knjige povezane ujedno,
Otkrivenje koje bi sledilo knjigu proroka Danila bacajući veće svetlo na predmete o
kojima se u toj knjizi radi. Cilj da se ove knjige pojave zajedno jeste da se dokaţ e da
obe govore o istim predmetima.
Treba da se objavi vest koja će pokrenuti celu crkvu. Sve snage treba da se
udruţ e da bi se objavilo videlo ne samo vernom narodu već i čitavom svetu.
Pokazano mi je da proroštva Danila i Otkrivenja treba da se štampaju u malim
formatima sa neophodnim objašnjenjima i da se rasture širom sveta. Našem
vlastitom narodu treba izneti ovo videlo u većoj i jasnijoj svetlosti.
Vizija koju je Bog pokazao Jovanu a koja se odnosi na zapovesti Boţ je i veru
Isusovu treba da se objavi svim narodima, plemenima i jezicima. Crkve,
predstavljene Vavilonom, prikazane su kao otpale od istine i preobraţ ene u silu koja
će progoniti one koji imaju zapovesti Boţ je i svedočanstvo Isusa Hrista. Ta je sila
prikazana Jovanu kao zver koja ima rogove kao jagnje ali govori kao aţ daja...
Kako se pribliţ avamo kraju vremena, to će se sve više i više isticati i
ispoljavati neznaboţ ačka sila; neznaboţ ačka boţ anstva pokazivaće znake svoje
sile, i prikazivati se u gradovima ovog sveta; ova proročka slika je već počela da se
ispunjava. Gospod je različitim slikama prikazao Jovanu zao karakter i zavodljiv
uticaj onih koji su se posebno istakli svojim proganjanjem Boţ jeg naroda.
Neophodno je da svi briţ no i mudro ispituju tajnu bezakonja tako detaljno prikazanu
u završnici istorije ove zemlje... U vremenu u kome mi ţ ivimo Gospod je pozvao svoj
narod i dao mu vest koju treba da objavi ovom svetu. On ga je pozvao da iznese i
objavi zloću čoveka bezakonja koji je nedeljni zakon učinio izrazom svoje moći, koji
pomišlja da promeni vremena i zakone, i da ugnjetava narod koji se čvrsto drţ i
jedinog pravog dana od odmora, Subote stvaranja koja je sveta Gospodu.
Opasnosti poslednjih dana su pred nama i mi smo duţ ni da svojim radom
upozorimo ljude na opasnost u kojoj se nalaze. Neka svečani prizori koje je
proroštvo otkrilo ne ostanu netaknuti. Kad bi naš narod bio upola budniji, kad bi bio
svestan blizine dogaĎaja o kojima govori Otkrivenje, u našim bi crkvama došlo do
reforme i mnogo bi više bilo onih koji bi prihvatili vest. Nema vremena za gubljenje;
Bog nas poziva da bdimo nad dušama kao oni koji će morati za njih da poloţ e račun.
UnapreĎuj dobra načela i saţ mi ih u jasnu, izrazitu istinu. Ona će biti kao mač oštar
sa obe strane. Ali ne budi brz da zauzmeš svadljiv stav. Doći će vreme kad ćemo
morati da ćutimo i da čekamo spasenje Gospodnje. Neka govori Danilo, neka govori
Otkrivenje i neka oni kaţ u šta je istina. Ali bilo koji predmet da se iznosi neka se kao
središte sve naše nade uzdigne Hristos ―
koren i klica Davidova i sjajna zvezda
Danica.‖
*) Knjiga izdata od starešine br. Haskella: Citat se odnosi na knjigu pod naslovom ―
Istorija proroka
Danila‖ objavljenu 1901. godine od strane brata Haskella. To je bila sveska od 340 stranica, koja je
sadrţ avala kratak komentar Danilovog proročanstva. Ovaj članak sestre Vajt pisan je 1902. godine.
Tri godine kasnije brat Haskell je objavio drugu svesku pod naslovom ―
Kazivanje vidioca sa Patmosa‖,
komentarišući knjigu Otkrivenja.
119
Kopati dublje
U našem traţ enju istine ne kopamo dovoljno duboko. Svako ko veruje u
sadašnju istinu doći će u situaciju kad će se od njega traţ iti da da odgovor za svoju
nadu. Boţ ji će narod biti pozvan pred careve, knezove, vladare i velikane ovog sveta
i zato treba i mora da bude siguran da je ono što zna i veruje zaista istina. Oni treba
69
da budu obraćeni ljudi i ţ ene. Bog svojim svetim Duhom moţ e u jednom trenutku da
vas nauči više nego što biste mogli da naučite od velikih ljudi u ovom svetu. Čitav
Svemir prati borbu koja se vodi na ovoj zemlji. Bog je, uz beskrajnu cenu, osigurao
svakom čoveku priliku da sazna ono što ga moţ e umudriti na spasenje. Sa kakvom
ozbiljnošću anĎeli prate da vide ko će iskoristiti ovu priliku! Kad se jedna vest iznosi
Boţ jem narodu niko ne bi trebalo da stane nasuprot; svako treba da se okrene Bibliji,
da tu vest uporedi sa zakonom i svedočanstvima pa ako ne izdrţ i ovu probu onda
nije istina. Bog ţ eli da proširi našu sposobnost shvatanja. On ţ eli da izlije svoju
milost na nas. Svakog dana moţ emo da se naslaĎujemo izobiljem Njegovih dobara
jer On je u stanju da za nas otvori riznice neba.
Review and Herald, 18 Februar 1890.
120
Poglavlje 4
Boţj e uzvišeno merilo
Pravo vaspitanje u našim crkvama
Duše osposobiti za sluţbu
―B
lago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima
koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traţ e ga; koji ne čine bezakonja, hode
putevima Njegovim! Ti si dao zapovesti svoje da se čuvaju dobro. Kad bi putovi moji
bili upravljeni da čuvam naredbe Tvoje! Onda se ne bih postideo pazeći na zapovesti
Tvoje.‖ (Psalam 119:1-6)
Uzmimo ove stihove kao lekciju. Proučavajmo paţ ljivo svaku reč. Ispravna
načela i čista osećanja, negovana i primenjena u ţ ivot formiraju karakter po
boţ anskom obličju. Savest koja izbegava sukob sa Bogom i čovekom, srce koje
oseća neţ no saučešće prema bliţ njima, osobito prema onima koje je moguće
zadobiti za Hrista, biće obeleţ ja koja su se ogledala i u Hristovom karakteru. Takvi
će biti proţ eti Duhom svetim. Oni će imati silu ubeĎenja i rezerve jednostavne
rečitosti.
Kao hrišćani mi treba revno da radimo da dovedemo duše Isusu Hristu. U naš
hrišćanski ţ ivot ne sme da se unese ni jedno poglavlje nekog bezvrednog iskustva.
Za svako pravo i vredno iskustvo treba uloţ iti napor jer je tu sotona sa svojim
iskušenjima. Bog zna kako duša čezne za boţ anskim poznanjem, za spasenjem
kroz Hrista; zato obećava: ―
Blago gladnima i ţe dnima pravde jer će se nasititi.‖
(Matej 5:6).
Specijalna svedočanstva crkvi u Betl Kriku, str. 13-25
121
Obeleţj a pravog istraţi vača
Bog je zapovedio svim ljudima da tvore Njegov zakon. On ne gleda kao što
čovek gleda. Njegovo merilo je sveto, čisto, ono uzdiţ e čoveka. Bog zna potrebu
duše, svestan je njene gladi. On prati sklonosti uma odakle potiču sve naše akcije.
On vidi da li iznad svega drugoga dominira vera i poštovanje prema Bogu. Pravi
istraţ ivaoc koji se trudi da bude sličan Hristu u reči, ţ ivotu i karakteru, razmišljaće o
svom Izbavitelju i gledajući Ga preobraţ avaće se u Njegovo obličje, jer ţ udi i jer se
moli za ono što je u Hristu Isusu. Njega zlo ne moţ e da savlada ni strahom od
sramote ni strahom od gubitka jer je on siguran da sve što ima dolazi od Boga i da
će Bog blagosloviti njegove napore da bude pravi predstavnik Isusa Hrista. On nije
pohlepan za visokim mestom, niti nastoji da zadobije hvalu ljudi. To nije njegov cilj.
70
122
123
Mudro razvijajući ono što sada ima i zna on nastoji da sve više i više napreduje
osposobljavajući se tako za što bolju sluţ bu svom Bogu. On čezne za Bogom.
Istorija njegovog Izbavitelja, neizmerna ţ rtva koju je podneo, dobijaju svoj pun
smisao i značaj u njegovim očima. Hristos, veličanstvo neba, postao je siromah da bi
se mi Njegovim siromaštvom obogatili; ne običnim bogatstvom darova već
bogatstvom znanja.
To je blago koje Hristos ţ eli da poseduju Njegovi sledbenici. Ako onaj koji
traţ i istinu čita reč i otvori svoj um da bi je primio, u njegovom će se srcu razviti
čeţ nja za istinom. Ljubav, saţ aljenje, milost, dobrota, hrišćanska učtivost, svi ti
elementi nebeskih stanova koje je Hristos otišao da pripremi za one koji Ga ljube,
ispuniće njegovu dušu. Njegova je namera čvrsta. On je odlučan da istraje na strani
pravde. Istina je našla put u njegovo srce i tamo ju je zasadio Duh sveti koji je Istina.
Kad istina proţ me srce, čovek postaje pristav Hristove blagodati i ta činjenica se ne
moţ e sakriti. Srce pravog hrišćanina proţ eto je ljubavlju, ispunjeno je neutoljivom
glaĎu za spasenje duša. Takav čovek nema mira sve dok ne učini sve što je u
njegovoj moći da naĎe i spase ono što je izgubljeno. On ulaţ e vreme i snagu; ne
izbegava napor i trud. I drugima se mora doneti istina koja je njegovoj vlastitoj duši
dala takvu sreću, radost i mir u Duhu svetome.
Kad duša koja je stvarno obraćena oseti ljubav Boţ ju, ona oseti i svoju
obavezu da uzme na sebe jaram Hristov i da radi u skladu sa Njim. Hristov Duh
počiva na takvom. On otkriva Spasiteljevu ljubav, milosrĎe, saţ aljenje, jer je jedno sa
Hristom. On ţ eli da drugima donese Isusa. Njegovo se srce ispunjava neţ nošću kad
vidi opasnost koja preti duši bez Hrista. On bdi nad dušama kao onaj koji će jednom
dati odgovor za njih. Pozivima i molbama povezanim sa sigurnim Boţ jim obećanjima
on nastoji da zadobije duše za Hrista; a sve je to zapisano u nebeskim knjigama. On
je Hristov saradnik.
Zar Bog nije prava ličnost na koju se treba ugledati? Ţivotno delo jednog
hrišćanina treba da je ugledanje na Hrista, i nastojanje da što savršenije odraţ ava
Njegov lik. Boţ ji sinovi i kćeri treba da iz dana u dan sve više liče na Hrista, taj svoj
uzvišeni primer. Svakodnevno treba da gledaju Njegovu slavu, i da razmišljaju o
Njegovom neuporedivom savršenstvu. Blagi, verni, puni saţ aljenja oni treba da
iščupaju duše iz ognja koji je već zahvatio haljine ukaljane grehom.
Ne treba da radimo sami
Boţ ji narod treba da obavi jedan posao. Šta je to što najrečitije govori u
ljudskom ţ ivotu? To je srce ispunjeno čistim osećanjima, to je poštovanje svih Boţ jih
zapovesti. Ali takav ozbiljan posao još nije izvršen. Izvesne su duţ nosti ispunjene, ali
to nije dovoljno. IzaĎi iz ovog ustaljenog toka. Ako ne moţ eš da zadobiješ članove
crkve nemoj da se obeshrabriš. Prenesi posao na druga područja pa ako kvasac
istine ne uspe da prodre kroz plašt samoopravdanja onih za koje se trudiš izaĎi na
puteve i raskršća i tamo radi svoj misionski posao.
Bog te neće pustiti da sam radiš. Još od objave vesti trećeg anĎela, vesnici
nebeski čekaju na saradnju sa ljudskim oruĎima koji revno i odlučno rade Boţ ji
posao. Moramo dublje da kopamo u rudniku istine nego što smo to do sad činili. ―
Jer
Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnog dao da ni jedan koji Ga veruje
ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16) O, kakvu je ljubav Bog pokazao
prema palom čoveku! Zašto onda oni koji poznaju istinu prelaze na drugu stranu da
bi mimoišli one koji pate u nevolji?
71
Čitavo bogosluţ enje drevnog Izrailja bilo je, u slikama i simbolima, jedno
obećanje Hrista; i to nije bilo samo obećanje već jedan stvarni propis koji je Bog
predvideo da pomogne milionima da podignu svoja srca i misli Onome koji je trebao
da se objavi našem svetu.
Hristos otkrivenje Boga
124
125
U Hristu je svet gledao nevidljivog Boga. ―
Ja sam u Ocu.‖ rekao je On, ―
i Otac
je u meni.‖ ―
Ko vide mene vide oca.‖ ―
Kad biste znali mene onda biste znali i Oca
mojega: i odsele poznajete ga i videste ga.‖ (Jovan 14:7). U svakom našem činu
iskrene poboţ nosti mi upravljamo oči svoje vere na našeg Zastupnika koji stoji
izmeĎu čoveka i večnog prestola i čekamo da podupre naš napor i da nam Duhom
svetim pomogne da što savršenije poznamo Boga.
Jagnje Boţ je nam se prikazuje ―
na sred prestola‖ Boţ jeg. Ono je velika ţ rtva
koja povezuje i ujedinjuje Boga i čoveka. Na taj način preko Isusa Hrista kao da Ijudi
sede na nebeskom prestolu. Taj presto je odreĎeno mesto sastanka Boga i čoveka.
―
Ja posvećujem sebe za njih da i oni budu posvećeni istinom. Ne molim pak
samo za njih nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi; da svi jedno budu kao
ti oče što si u meni i ja u tebi da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti
poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima da budu jedno kao mi što smo jedno. Ja
u njima i ti u meni: da sasvim budu ujedno i da pozna svet da si me ti poslao i da si
imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.‖ (Jovan 17:19-23) Hristos je
ljudsku prirodu doveo u ličnu vezu sa svojim boţ anstvom. Na taj način je postao
središte na koje se čvrsto oslanja vera čitavog Svemira.
Bog traţ i da svi koji veruju u Isusa Hrista slušaju Njegov zakon. Sotona zna
da ako uspe da navede ljude da poveruju da je Bog ukinuo svoje moralno merilo
karaktera čovek neće imati ogledalo u koje bi mogao da pogleda i da vidi kakav je.
―
Jer ako ko sluša reč a ne tvori on je kao čovek koji gleda lice tela svojega u
ogledalu; jer se ogleda pa otide i odmah zaboravi kakav beše. Ali koji providi u
savršeni zakon slobode i ostane u njemu i ne bude zaboravni slušač nego tvorac
dela onaj će biti blaţ en u delu svom. Ako koji od vas misli da veruje a ne zauzdava
jezika svojega nego vara srce svoje njegova je vera uzalud. Jer vera čista i bez
mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i
drţ ati sebe neopoganjena od sveta.‖ (Jakov 1:23-27).
To je reč ţ ivoga Boga. Zakon Boţ ji je veliko moralno ogledalo. Čovek treba da
uporedi svoje reči, postupke i mišljenja sa rečju Boţ jom. Ako zaključimo da u ove
poslednje dane nema nikakvog posla koji bi bio predviĎen baš za nas, jako ćemo se
razočarati. Postoji jedno veliko pitanje koje treba proučiti, proceniti i na njega dati
odgovor a to je pitanje: ―Š
ta ja mogu da učinim da spasem duše koje su izgubljene?‖
Bog poziva na posao koji treba da izvrše Adventisti Sedmog dana a koji nema
potrebe da potanko opisujem. Sve dok taj posao ne bude izvršen najpre u njihovom
vlastitom srcu uzalud bi bilo svako uputstvo koje bi se odnosilo na način rada za
druge.
Čitaj drugu glavu poslanice Jakovljeve. Primeni istinu u svoj svakodnevni ţ ivot
i znaćeš koji ti je posao odredio Bog da ga radiš. Čitaj takoĎe četvrtu glavu, naročito
stihove 5-12; i petu glavu posebno stihove 13-20. Ova poglavlja su mrtvo slovo za
mnoge koji se nazivaju Adventistima. Upućen mi je nalog da vam ukaţ em na ove
delove Pisma kao i na sedmu glavu evanĎelja po Mateju. Potrebno je da proučite
svaku reč jer od nje zavisi vaš ţ ivot.
72
126
Crkvi u Betl Kriku je potrebno da bude tvorac reči. To bi povelo mnoge iz Betl
Krika u druga mesta, gradove i sela gde ljudi ne znaju za videlo niti su imali prilike da
ga upoznaju kao što ste to vi imali. Mnoge duše se sada nalaze u neizvesnosti. Nisu
sa Hristom. Ne sabiraju sa Hristom. Njihov je uticaj podeljen. Oni rasipaju.
Posebno treba pokloniti paţ nju ovim rečima: ―
Svaki dakle koji sluša ove moje
reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu; i
udari daţ d, i doĎoše vode, i dunuše vetrovi i napadoše na kuću onu i ne pade jer
beše utvrĎena na kamenu. A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih on će biti
kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku; i udari daţ d, i doĎoše vode, i dunuše
vetrovi, i udariše na kuću onu, i pade, i raspade se strašno.‖ (Matej 7:24-27). Mnoge
kuće za koje se sada pretpostavlja da su sigurne pašće i raspašće se strašno.
Gospod izjavljuje da ne prima polovičnu sluţ bu.
Dragocene reči opomene i obećanja
127
128
Ako poslušate reči opomena koje se nalaze u poglavljima na koja mi je
nareĎeno da vas uputim, vaš će se stav promeniti i vi ćete postati deca Boţ ja.
Verom u Isusa Hrista moţ ete da spasite svoje duše. U pedeset osmom poglavlju
knjige proroka Isaije naći ćete jedan savet; poslušate li ga, na vama će se ispuniti
dato obećanje: ―
Tada će sinuti videlo tvoje kao zora i zdravlje će tvoje brzo procvasti,
pred tobom će ići 'pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straţ a. Tada ćeš
prizivati i Gospod će te čuti; vikaćeš i reći će: evo me. Ako izbaciš izmeĎu sebe
jaram i prestaneš pruţ ati prst i govoriti zlo i ako otvoriš dušu svoju gladnome i nasitiš
dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. Jer
će te Gospod voditi vazda i sitiće dušu tvoju na suši i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao
vrt zaliveni kao izvor kojemu voda ne presiše.‖ (Isaija 58:8-11).
Prihvati se svog odreĎenog posla. Gospod će sa svoje strane ispuniti dato
obećanje. Ove nadahnute reči ti nikada ne bi bile upućene da Gospod nije bio
siguran i da nije imao poverenja da moţ eš da ispuniš sve što se od tebe traţ i.
Poslušaj poziv: ―
Uzmi moj jaram na sebe i nauči se od mene; jer sam ja krotak i
smeran u srcu i naćićeš pokoj duši svojoj, jer jaram je Moj blag i breme je moje lako.‖
(Matej 11:28-30)
Ti moţ eš da postigneš visoki cilj na koji te Duh sveti poziva. Prava vera znači
oţ ivotvoriti reč u svom svakodnevnom ţ ivotu. Tvoja vera izraţ ena rečima nema
nikakve vrednosti ako Boţ ju reč ne tvoriš u svom svakodnevnom ţ ivotu. ―
Ako ko
hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj i poĎe za mnom.‖ To je
uslov da se bude Hristov učenik. ―
Gle, sluga moj koga sam izabrao, ljubazni moj koji
je po volji duše moje: metnuću duh svoj na njega i sud, neznabošcima javiće. Neće
se svaĎati ni vikati, niti će čuti ko po rasputnicama glasa njegova. Trske stučene
neće prelomiti ni sveštila zapaljena neće ugasiti dok pravda ne odrţ i pobedu. I u ime
njegovo uzdaće se narodi.‖ (Luka 9:23)
Hvala Bogu za delo koje se obavlja van crkve. Crkva nije bila ispravno
vaspitana za rad van svog kruga. Mnoge duše van nje mogle su da budu
prosvetljene istinom i to bi unelo mnogo više svetla u crkvu samo da je svaki član
koji tvrdi da ima naročito videlo istine radio srcem, dušom i rečju na zadobijanju
duša. Sve u svemu, članovi crkve su suviše malo učinili za one kojima je potrebno
videlo, za one koji su van crkve Advenstista Sedmog Dana. Gospod je objavio: ―
I
trske stučene neće prelomiti ni sveštila koje se puši neće ugasiti, dok ne postavi sud
i dok pravda ne odrţ i pobedu. I u ime njegovo uzdaće se neznabošci.‖(Isaija 42:3-4)
―
Oni koji saraĎuju sa Hristom uveriće se da se sva ova obećanja ispunjavaju u
73
njihovom ličnom iskustvu. Bog je za svakoga odredio njegovu duţ nost. Na sudu
niko neće moći da se opravda što tu duţ nost nije izvršio.
Temeljiti ispit vernosti
129
130
Proveru vernosti ne treba nigde paţ ljivije primeniti nego tada kad se neko
odlučuje na krštenje. Treba se uveriti da li oni koji kaţ u da su se obratili jednostavno
prisvajaju ime Adventista ili su se zaista opredelili za Gospoda i odlučili da izaĎu iz
sveta, da se odvoje i da se ne dotiču nečistoće. Tek tada kada pruţ e dokaz da su
potpuno shvatili svoje stanje treba ih primiti. Ali sve dok pokazuju da se još drţ e
običaja, navika i mišljenja sveta treba veoma paţ ljivo postupati sa njima. Ukoliko ne
osećaju potrebu da promene način svog ţ ivota ne treba ih smatrati članovima crkve.
Gospod ţ eli da oni koji sačinjavaju Njegovu crkvu budu verni pristavi Hristove
milosti.
Boţ jem narodu preti greh poslednjih dana. Svojom sebičnošću, ljubavlju
prema uţ ivanju i modi, odriču se Hrista a njihova pripadnost crkvi govori da Ga
slede. Zahvaljujem Bogu što Isus Hristos poznaje svaku pobudu srca jednog vernika.
Mnogi kaţ u da su deca Boţ ja a ne slede Hrista. Njihova lakoumnost, njihovi
prostački razgovori, njihova ţ elja za čašću, njihovi niski ciljevi vode na pogrešan put
one koji bi inače sledili sasvim drugi pravac da nije primera ovih zavodljivih ličnosti
koje ne ljube Hrista niti čine Njegovu volju već idu svojim vlastitim putevima.
Isus poznaje svako ponizno, krotko i smerno srce. Oni prolaze kroz probe i
čine greške ali osećaju tugu u srcu što su oţ alostili Spasitelja koji ih ljubi i koji je
umro za njih. U poniznosti srca dolaze kod Njegovih nogu; biju Njegovu bitku. U
poniznosti i skrušenosti srca nastoje da čine dobro drugima. Iskrenim i ozbiljnim
trudom nastoje da unaprede delo istine.
Gospod Isus ljubi one za koje je dao svoj ţ ivot; i veoma je ţ alosno kad se
uticaju sveta dozvoli da stane izmeĎu njih i Njega, kad su idoli draţ i nego Hristos,
kad se Njegovi pozivi ljudskoj duši primaju ravnodušno i kad na njih nema nikakvog
odziva. On zna da takve čeka veliki gubitak jer pretstavljaju kamen spoticanja
grešnicima. Oni ne sabiraju sa Hristom već rasipaju. Ipak, ako sila Duha Boţ jeg
dirne njihova srca, pa Mu se obrate, On će uslišiti njihove molitve. Hristos zna
sposobnosti koje je dao svakom čoveku da bi mogao da Mu sluţ i radi svog
sadašnjeg i večnog dobra. On ţ eli da Ga čovek ne razočara. Njegova je ţ elja da ga
vidi u svom carstvu. Oni koji svakog dana uzimaju krst svoj i idu za Hristom doţ iveće
najveću slavu i čast.
Ostvariti istinu
Gospod Isus traţ i da svaka duša istinu učini stvarnošću. Pokaţ i da veruješ,
da nisi pola sa Hristom, a pola sa ovim svetom. Za takve Hristos kaţ e: ―
O da si
studen ili vruć! Budući mlak. i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.‖
(Otkrivenje 3:15-16). Onaj koji ceni Hristovu ljubav biće Njegov revni pomoćnik koji
se trudi da druge, kao svoje snopove, donese pred noge svog Učitelja. Svi koji su
povezani sa Hristom uvek obavljaju temeljito svoj posao. Oni donose rod Njemu na
slavu. Naprotiv, nemarnost, lakomislenost i ravnodušnost u poslu odvaja dušu od
Hrista i daje sotoni mogućnost da preko takvog bića vrši svoju volju. Mi imamo veliku
i slavnu istinu ali zbog naše nemarnosti i ravnodušnosti ona je izgubila svoju silu i
upliv na naš ţ ivot. Sotona je to iskoristio svojim primamljivim iskušenjima i poveo
74
131
Hristove sledbenike daleko od njihovog voĎe svrstavši ih tako u grupu onih pet ludih
devojaka.
Gospod dolazi i nama je potrebno ulje za naše ţ iške. Pitam: ko je na
Gospodnjoj strani? Hristos je pre nego što je otišao obećao da će opet doći i uzeti
nas sebi ―
da budete gde sam i ja.‖ U ovom svetu smo samo gosti i došljaci. Treba da
čekamo, straţ imo, molimo se i radimo. Krv sina Boţ jeg otkupila je čitav naš um,
naše srce, našu dušu i svu našu snagu. Ne smemo da smatramo da zato što smo
samo putnici na ovoj zemlji treba i da nosimo haljine iste boje i kroja kao ovaj svet,
već da nas krasi urednost i skromnost kako nas to uči nadahnuta Boţ ja reč. Ako je
naše srce jedno sa Hristom naša će najveća ţ elja biti da budemo obučeni u Hristovu
pravdu. Na nama neće biti ničeg što bi privlačilo paţn ju ili stvaralo nemir.
Hrišćanstvo - koliko je onih koji ne znaju šta je to! To nije nešto što se moţ e
obući spolja. To je ţ ivot protkan Hristovim ţ ivotom. To znači da nosimo na sebi
haljinu Hristove pravde. U odnosu na svet, hrišćani će reći: ―
Nećemo se mešati u
politiku.‖ Oni će biti odlučni u svojoj izjavi: ―
Mi smo putnici i došljaci; naše je
graĎanstvo gore.‖ Njih nećemo zapaziti u društvu onih koji se skupljaju na veselja.
Oni kaţ u; ―
Ne zaslepljuju nas više detinjaste stvari. Mi smo gosti i došljaci koji čekaju
grad koji ima temelje, kome je ziĎar i tvorac Bog.‖
Svetkovanje subote znak vernosti
132
Sunnyside, Cooranbong 12 Januar 1898
Pozivam sve koji su se sjedinili u delu koje je u principu pogrešno, da učine
jednu odlučnu reformaciju i da zanavek hode smerno sa Bogom svojim. Uskoro će
biti suĎeno ovom svetu. Pravedni Bog mora da osveti smrt svoga Sina. Savremeni
čovek bira Varnavu i govori: razapnimo Hrista. I to će učiniti u ličnosti Njegovih
svetih. Postupiće isto onako kako su postupili Jevrejski sveštenici i voĎe naroda
prema Isusu. On, Sin Boţ ji, potpuno nevin bio je ubijen zato što je ljudima govorio
istinu koja im nije bila mila. A On je bio Sin Boţ ji!
Oni koji danas preziru zakon Boţ ji pokazujući nepoštovanje prema Njegovim
zapovestima staju na stranu velikog otpadnika. Oni objavljuju grehom iskvarenom
svetu da je Boţ ji zakon neobavezan i ukinut. Oni koji ovu laţ proglašavaju istinom,
zavode ljude i prikivaju Boţ ji zakon na krst izmeĎu dva razbojnika. Kakve li strahote!
Pred svim bezgrešnim svetovima i čitavim Svemirom ovaj će svet imati da poloţ i
račun Sudiji cele zemlje, upravo Onom koga je osudio i razapeo. Kakav će to biti dan
obračuna! To je veliki dan Boţ jeg gneva. Hristos tada neće stajati vezan pred
Pilatom. Pilat i Irod, i svo mnoštvo koje mu se rugalo, ismevalo, odbacilo Ga i
raspelo shvatiće tada šta znači doţ iveti i osetiti gnev Jagnjeta. Pred njima će se
pojaviti sva njihova dela u njihovom pravom karakteru.
Specijalno Svedočanstvo crkvi u Betl-Kriku 1898, str 20-24
Strahovita prevara
Kako se strašno varaju oni koji misle da svet biva bolji! Hristos kaţ e: ―
Kao što
je bilo u dane Noja tako će biti u dane Sina Čovečijega - jeĎahu, pijahu, ţ enjahu se i
udavahu do onoga dana kad Noje uĎe u kovčeg i doĎe potop i pogubi sve.‖ (Matej
24:38-39). Do istog takvog stepena će doći svet u odbacivanjuBoţ jeg zakona.
―
I treći anĎeo za njim ide govoreći glasom velikim: ko se god pokloni zveri i
ikoni njezinoj i primi ţ ig na čelo ili na ruku svoju i on će piti od vina gneva Boţ jega
75
133
134
koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova, i biće mučen ognjem i
sumporom pred anĎelima svetim i pred jagnjetom. I dim mučenja njihova izlaziće
vavek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i koji
primaju ţ ig imena njezina.‖ (Otkrivenje 14:9-11)
Jovan je bio pozvan da posmatra jedan drukčiji narod koji se razlikuje od onih
koji se klanjaju zveri ili ikoni njezinoj drţ eći prvi dan sedmice. Poštovanje toga dana
pretstavlja ţ ig zveri. Jovan objavljuje: ―
Ovde je trpljenje svetih koji drţ e zapovesti
Boţ je i veru Isusovu.‖ (Otkrivenje 14:12).
―
I razgnevi se zmija na ţ enu i otide da se pobije s ostatkom semena njezina
koji drţ e zapovesti Boţ je i imaju svedočanstvo Isusa Hrista.‖ (Otkrivenje12:17).
Jasno nam je pokazano da će obe ove grupe postojati u trenutku kad se bude
pojavio naš Gospod i Spasitelj Isus Hristos. U kojoj grupi ţ elimo da se naĎemo?
―
Evo ću doći brzo‖, kaţ e Isus ―
i plata moja sa mnom da dam svakome po delima
njegovim. Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, prvi i poslednji. Blago onima koji
tvore zapovesti Njegove da im bude vlast na drvo ţ ivota i da uĎu na vrta u grad.‖
(Otkrivenje 22:12-14). To je cilj kome idu oni koji drţ e zapovesti Boţ je. Zar ne ţ elimo
svi da budemo u grupi onih koji imaju pravo na drvo ţ ivota i koji će ući na vrata u
grad?
Adam i Eva su zajedno sa svojim potomstvom izgubili pravo na drvo ţ ivota
zbog svoje neposlušnosti. ―
I reče Gospod Bog: eto, čovek posta kao jedan od nas
znajući šta je dobro što li zlo; ali sada da ne pruţ i ruke svoje i uzbere i s drveta
ţ ivota, i okusi te do vijeka ţ ivi! I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi
zemlju od koje bi uzet.‖ (1.Mojsijeva 3:22-23). Adam i Eva su prekršili zakon Boţ ji.
Toga radi su morali da budu izgnani iz Edema i odvojeni od drveta ţ ivota kako
jedenjem sa njega ne bi postali besmrtni grešnici. ―
I izagnav čoveka postavi pred
vratima Edemskim heruvima s plamenim mačem koji se vijaše tamo i amo da čuva
put ka drvetu ţ ivota.‖ (1.Mojsijeva 3:24) Besmrtnost čoveka zavisila je od drveta
ţ ivota. Bog je preuzeo mere da onemogući čoveku da jede sa tog drveta ―
te do veka
ţ ivi‖ - to jest da postane besmrtni grešnik.
Smrt je došla na ovaj svet radi prestupa. Ali Hristos je dao svoj ţ ivot da bi
pruţ io čoveku još jednu priliku. On nije umro na krstu zato da ukine Boţ ji zakon već
da čoveku omogući još jednu probu. On nije umro da bi greh načinio večnom
osobinom čoveka već da osigura pravo da uništi onoga koji ima silu smrti to jest
Ďavola On je pretrpeo kaznu za prekršaj zakona čitavog sveta. To je On učinio, ne
da bi ljudi i dalje mogli da gaze zakon, već da bi mogli da se obrate od svog
prestupa, da budu verni i da čuvaju Boţ ji zakon i Njegove zapovesti kao zenicu oka
svojega.
Znak poslušnosti
135
Znak poslušnosti je svetkovanje subote o kojoj govori četvrta zapovest. Ako
ljudi poštuju četvrtu zapovest poštovaće i sve ostale. Glas koji je govorio Mojsiju kad
je Subota data kao znak, nije bio ljudski glas! I reče Gospod Mojsiju govoreći: a ti
kaţ i sinovima Izrailjevim i reci: ,ali subote moje čuvajte, jer je znak izmeĎu mene i
vas od koljena do koljena, da znate da sam je Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte
dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio da se pogubi; jer ko bi god radio
kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega.‖ (2.Mojsijeva 31:12-14).
Gospod ne daje neko tako vaţ no pravilo kao što je ovo a da u isto vreme ne
da i odreĎeno objašnjenje. ―Š
est dana neka se radi a sedmi je dan Subota, odmor
svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan Subotni da se pogubi. Zato će čuvati
76
sinovi Izrailjevi Subotu praznujući Subotu od kolena do kolena zavetom večnim.‖
(2.Mojsijeva 31:15-16)
Ljudska filozofija nasuprot Boţan skog otkrivenja
136
Ljudska filozofija izjavljuje da je stvaranje sveta trajalo neki neodreĎeni period
vremena. Da li Bog tako kaţ e? Ne; On kaţ e: ―
To je znak izmeĎu mene i sinova
Izrailjevih do veka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i sve što
je u njemu a u sedmi dan počinu i odmori se.‖ (2. Mojsijeva 31:17). Čitajte paţ ljivo
petu glavu pete knjige Mojsijeve. I opet Gospod ponavlja: ―
Sećaj se dana od odmora
da ga svetkuješ... jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju i more i sve što je
u njemu a sedmog dana počinu; zato je blagoslovio Gospod sedmi dan i posvetio
ga.‖ (2.Mojsijeva 20:8-9,11).
Ipak i pored nepogrešive, ţ ive reči koju imaju pred sobom, ima onih koji
izjavljuju da propovedaju reč a iznose pretpostavke ljudskog uma i načela i pravila
grešnih ljudi. Radi svojih običaja ostavljaju zakon Boţ ji. Filozofija o tome da je svet
stvaran u jednom neodreĎenom vremenskom periodu jeste jedna od mnogih
sotoninih obmana. Bog govori ljudima jezikom koji oni mogu da razumeju. On ne
ostavlja stvari tako nejasne da bi ograničeni ljudi trebalo da ih usklaĎuju sa svojim
teorijama. Kad Gospod izjavljuje da je za šest dana stvorio svet a sedmog se dana
odmarao, On tada misli na dan od dvadeset četiri časa, koji je On sam obeleţ io
izlaskom i zalaskom sunca.
Bog ne bi objavio smrtne rečenice za nepoštovanje Subote da nije prethodno
čoveku objasnio sve što je sa njom u vezi. Pošto je završio stvaranje našeg sveta i
čoveka na njemu, pogledao je Bog sve stvoreno i izjavio da je sve veoma dobro. I
tada kad su postavljeni temelji zemlje postavljen je takoĎe i temelj Subote. ―
Kad
pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boţj i klikovahu‖. (Jov 38:7). Bog je
zaključio da je Subota od sudbonosnog značaja za čoveka još tada u raju. Davajući
Subotu Bog je imao na umu čovekovo fizičko i duhovno dobro.
Ne bilo koji dan u sedmici
137
Bog je stvarao ovaj svet u granicama šest bukvalnih dana a sedmog je dana
počinuo od svih dela svojih. Tako je čoveku dao šest dana u kojima treba da radi. Ali
dan svog odmora je posvetio i dao ga čoveku da ga čuva na taj način što u njemu
neće obavljati nikakav svetovni posao. Sem toga, Bog je izdvajanjem Subote svetu
dao jedan spomenik. On nije izdvojio jedan odnosno bilo koji od sedam dana, već
tačno odreĎeni, sedmi dan. Svetkovanjem Subote dokazujemo da Boga priznajemo
ţ ivim Bogom, Stvoriteljem neba i zemlje.
U Suboti nema ničeg što bi je ograničavalo na neku naročitu klasu ljudi. Ona
je data čitavom čovečanstvu. Ona treba da se koristi ne za lenčarenje već za
razmišljanje o Boţ jim delima. Ona treba da posluţ i ljudima da ―
poznaju da sam ja
Bog koji ih posvećujem.‖ (Jezekilj 20:12).
Tog dana koji je posvetio i blagoslovio, - Bog stupa u usku zajednicu sa
svojim narodom. ―
Nebesa kazuju slavu Boţ ju i dela ruku Njegovih glasi svod
nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja.‖ (Psalam 19:1-2). Subota je Boţ ji
spomenik koji ukazuje ljudima na Stvoritelja koji je načinio svet i sve što je u njemu.
U večnim breţ uljcima, visokom drveću, svakom otvorenom pupoljku i cvetu moţ emo
da vidimo delo velikog Umetnika. Sve nam govori o Bogu i Njegovoj slavi.
77
138
Svako verno Boţ je dete trudiće se da sazna istinu. Jovan izjavljuje da je istina
tako jednostavna da je i dete moţ e razumeti. ―
Ako Me ljubite drţ aćete zapovesti
Moje. I ja ću umoliti Oca i daće vam drugog Utešitelja. da bude s vama zauvek;
Duha istine; koga svet ne moţ e primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje.‖ (Jovan 14:16).
Ţelimo li da budemo u broju onih koji ne mogu da prepoznaju istinu, koji su
zavodljivom silom neprijatelja toliko zaslepljeni da ne poznaju Onoga koji je odraz
obličja Očevog?
Hristovi sledbenici pripadaju jednoj sasvim drukčijoj klasi. ―.
..a vi ga poznajete
jer u vama stoji i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i
svet mene neće više videti; a vi ćete me videti; jer ja ţ ivim i vi ćete ţ iveti‖ (Jovan
14:17-19). ―
Koji ima zapovesti Moje i drţ i ih, on je onaj koji ima ljubav k Meni; i koji
Mene ljubi, njega će ljubiti Otac Moj i ja ću imati ljubav k njemu i javiću mu se sam.‖
(Jovan 14:21). ―
Ko ima ljubav k Meni, drţ aće reč Moju; i Otac Moj imaće ljubav k
njemu; i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se staniti. Koji nema ljubavi k Meni ne
drţ i Mojih reči; a reč što čujete nije Moja nego Oca koji me posla.‖ (Jovan 14:23-24).
Reč jednog čoveka ne sme da se prihvati i poveruje dok se prvo dobro ne ispita.
Prvo pitanje koje treba da postavimo jeste: Da li taj govori u skladu sa Boţ jom rečju?
Da li odbija ono ―
tako govori Gospod‖, zato što zna da to uključuje i nošenje krsta?
Na kojoj smo strani?
139
Da li smo na strani onih koji neće da budu verni Bogu? Oni uopšte ne ţ ele da
upoznaju Boga. Oni poriču boţ anstvo Sina Boţ jeg, oličenje sve ljudske dobrote. Oni
stoje na strani onih koji iako na Hristu ne nalaze nikakve mane, radije biraju
razbojnika i zločinca. Ovo svedoči o moralnom ukusu sveta. Da li ćemo biti na strani
sveta ili na strani Hrista, koji je izjavio: ―
Ja odrţ ah zapovesti Oca svojega.‖ (Jovan
15:10).
Reč Jehove će ostati zauvek. ―
U početku beše reč, i reč beše u Boga i Bog
beše reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje nije ništa
postalo što je postalo. U njoj beše ţ ivot; i ţ ivot beše videlo ljudima. I videlo se svetli
u tami, i tama ga ne obuze... Na svetu beše, i svet kroz Njega posta i svet Ga ne
pozna. K svojima doĎe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da
budu sinovi Boţ ji, koji veruju u ime Njegovo; koji se ne rodiše od krvi, ni od volje
telesne, ni od volje muţ evlje, nego od Boga. I reč postade telo i useli se u nas puno
blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca.‖ (Jovan
1:1-4,10-14).
Oni koji verom prime Hrista kao svog ličnog Spasitelja, ne mogu da idu ukorak
sa svetom. Postoje samo dve različite klase: Jedni su verni Bogu, drţ eći sve
Njegove zapovesti; dok drugi rade i govore kao ovaj svet, odbacujući reč Boţ ju, koja
je istina, i prihvatajući reči otpadnika koji odbacuje Hrista.
Koga ćete izabrati?
Na čijoj smo strani? Svet je istisnuo Hrista iz svoje sredine; nebesa su Ga
primila. Čovek, ograničeni čovek, odbacio je Kneza ţ ivota, ali Bog, naš Vrhovni
Vladar, primio Ga je u nebo. Bog Ga je uzvisio. Čovek Ga je krunisao trnovim
vencem; Bog Ga je ovenčao krunom carskog dostojanstva. Svi moramo ozbiljno da
se zamislimo: hoćemo li da ovaj čovek Isus Hristos vlada nad nama, ili hoćemo
Varnavu? Hristova smrt donosi odbacivačima Njegove milosti gnev i sud Boţ ji,
78
140
141
nepomešan sa milošću. To je gnev Jagnjetov. Ali smrt Isusa Hrista je nada i večni
ţ ivot za sve one koji Ga prime i koji Ga uzveruju.
Bog će zacelo pozvati ovaj svet na sud da osveti smrt svog jedinorodnog Sina
koji je stajao na sudu pred Pilatom i Irodom. Taj isti Isus stoji danas u nebeskim
dvorovima i zastupa one koji su Ga odbacili. Hoćemo li izabrati ţ ig ovoga sveta ili
ćemo odlučiti da budemo Boţ ji izabrani i osobiti narod? Hoćemo li prihvatiti ―
Ovako
govori Gospod‖ umesto ―
Tako kaţ e čovek‖? Papska sila, čovek bezakonja, odlučio je
da rimokatolička crkva promeni zakon Boţ ji. Umesto sedmog dana prekrštava i
prikazuje svetu čedo papstva, prvi dan sedmice, kao dan odmora, koji mora da se
svetkuje. Protestantski svet je usvojio ovo dete papstva, negovao ga i dao mu čast
koju je Bog predvideo i odredio za sedmi dan.
―
Gle, učio sam vas uredbama i zakonima, kao što mi zapovedi Gospod Bog
moj da biste tako tvorili u zemlji u koju idete da je nasledite. Drţ ite dakle i izvršujte ih
jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima koji će, kad čuju sve ove uredbe
reći: samo je ovaj veliki narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod koji ima
uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?
Samo pazi na se i dobro čuvaj dušu svoju da ne zaboraviš onih stvari koje su videle
oči tvoje dokle si god ţ iv; nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova
svojih... I objavi vam zavet svoj koji vam zapovedi da drţ ite, deset reči koje napisa
na dve ploče kamene.‖ (5.Mojsijeva 4:5-13).
―Č
uj Izrailju, Gospod je naš jedini Bog. Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz
svega srca svojega, i iz sve snage svoje. I neka ove reči koje ti ja zapovedim danas
budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u
kući svojoj, i kad ideš putem, kad leţ eš i kad ustaješ. I veţ i ih sebi na ruku za znak, i
neka ti budu kao počeonik meĎu očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i
na vratima svojim.‖ (5.Mojsijeva 6:4-9)
―
Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svojemu, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj
da Mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji. Ne zato što bi vas bilo više
nego drugih naroda prihvati vas Gospod i izabra vas; jer vas bijaše manje nego
ikojega drugog naroda; nego što vas Gospod miluje i što drţ i zakletvu kojom se
zakleo ocima vašim, zato vas je Gospod izveo rukom krepkom... ―
Zato drţ ite
zapovesti i uredbe i zakone koje ti danas ja zapovedam da ih tvoriš.‖ (5.Mojsijeva
7:6-13). Molim vas, čitajte paţ ljivo celo sedmo poglavlje pete knjige Mojsijeve i
razmišljajte o reči Gospodnjoj.
Zar ćete se odvratiti od jasnog ―
Ovako veli Gospod‖ nakon čitanja istorije o
Adamovom grehu i padu? On je pao zato što je odbacio reč Gospodnju a poslušao
reč sotone. Isplati li se grešiti? Svojim prestupom Adam je izgubio Edem.
Prestupanjem Boţ jeg zakona čovek će izgubiti nebo i blaţ enstvo večnosti. To nije
izmišljena priča već istina. Ponovo pitam: Na čijoj ste strani? ―
Ako je Gospod Bog
idite za Njim; ako je Val onda idite za njim.‖ (1.Carevima 18:21).
79
142
Poglavlje 5
Svečani apel propovednicima
Poziv na uzvišenije stanovište
Petoskey, Michigan, 20 Avgust 1890
Draga braćo!
Ja ne mogu da vam izrazim svoj teret i bol duše koji osećam otkad mi je
predočeno pravo stanje dela. Postoje ljudi koji rade u svojstvu učitelja istine, a koji bi
trebalo da uče prve lekcije u Hristovoj školi. Preobraţ avajuća sila Boţ ja mora sići u
srca propovednika ili će trebati da potraţ e drugi posao. Kad bi Hristovi predstavnici
shvatali ozbiljnost iznošenja istine ljudima, bili bi mudri, trezveni ljudi, pravi saradnici
Boţ ji. Kad bi pravilno razumeli zapovest koju je Bog dao svojim učenicima, oni bi sa
poštovanjem otvarali reč Boţ ju i slušali uputstva od Gospoda, traţ eći mudrost s
neba da shvate da stoje izmeĎu ţ ivih i mrtvih, i da će pred Bogom morati da poloţ e
račun za delo ruku svojih.
―
Specijalna Svedočanstva Propovednicima i sluţb enicima‖ (serija A. br. 1 1890. str. 1—15)
Šaljivi propovednik
143
144
Šta moţ e da uradi propovednik bez Hrista? Zaista ništa! Zato, ako je to jedan
neozbiljan, lakomislen šaljivdţ ija, on nije spreman da izvrši duţ nost koju mu je
Gospod poverio.‖Bez mene‖, kaţ e Hristos ―
ne moţ ete činiti ništa.‖ Neumesne reči sa
njegovih usana, tričave anegdote ispričane da bi izazvale smeh, sve to Boţ ja reč
osuĎuje i sasvim je neumesno na oltaru Boţ je reči.
Otvoreno vam kaţ em, braćo, ukoliko propovednici nisu obraćeni, naše će
crkve biti bolesne i gotove da umru. Samo Boţ ja sila moţ e da promeni ljudsko srce i
da ga ispuni Ijubavlju Hristovom. Samo Boţ ja sila moţ e da ispravi i ukroti ţ elje i
posveti osećanja. Svi koji propovedaju reč moraju da ponize svoja srca, da potčine
svoju volju Boţ joj volji i da njihov ţ ivot bude sakriven sa Hristom u Bogu.
Šta je predmet sluţ be propovedanja? Da li da meša šalu sa religijom?
Pozorište je mesto za takvo prikazivanje. Da je Hristos u srcu, da je posvećujuća sila
istine doprla u svetilište duše, onda ne bismo imali ni šaljivčine ni mrzovoljne, preke,
čangrizive ljude, koji izgubljene duše treba da poučavaju dragocenim naukama o
Hristu.
Našim je propovednicima potrebna promena karaktera. Treba da shvate da su
najbedniji od svih ljudi ako svoj posao ne rade sa Bogom i ako su prepušteni svojim
nesavršenim nastojanjima. Hristos će biti sa svakim propovednikom koji, iako moţ da
nije postigao savršenstvo karaktera, ali se najiskrenije trudi da postane sličan Hristu.
Takav će se propovednik moliti. On će plakati izmeĎu trema i oltara, vapeći iz dubine
duše za Boţ jim prisustvom; bez kojeg neće moći da stane pred narod dok ga
posmatra celo nebo, a anĎeo zapisuje svaku njegovu reč, njegovo ponašanje,
njegov karakter.
O, kad bi se ljudi bojali Gospoda! O, kad bi Ga ljubili! O, kad bi vesnici Boţ ji
osećali teret za izgubljene duše! Tada ne bi upotrebljavali mnogo suvišnih, napraznih
reči; tada bi sila Boţ ja proţ imala njihovu dušu, a njihova bi srca gorela ognjem Boţ je
ljubavi. Od slabića postali bi jaki jer bi bili tvorci reči. Čuli bi Isusov glas: ―
Evo ja sam
80
145
s vama u sve dane.‖ Isus bi bio njihov učitelj; a reč koju bi iznosili bila bi silna i jaka,
oštrija od svakog mača koji ima oštrice sa obe strane, i sudila bi mislima i namerama
srca. U srazmeri sa merom poštovanja Boţ jeg prisustva i oslanjanja na Njegovu silu
takav se govornik smatra saradnikom Boţ jim.
Onome koji teţ i da spasava duše potrebna je sila koja uzdiţ e i oplemenjuje, i
stalno rastenje u poznaju Boga i Njegove reči. Ako propovednik izlaţ e zaključke do
kojih je došao istraţ ivanjem pouzdane Boţ je reči, ako veruje u to što govori i računa
na saradnju Hrista, čiji je sluga, ako uzdiţ e Hrista kao Izbavitelja sveta, a ne samog
sebe, njegove će reči dopreti do srca slušaoca i njegovo će delo nositi pečat Boţ jeg
odobravanja. Duh sveti mora da bude ţ ivo oruĎe koje će ubediti čoveka da je
grešan. Boţ ansko oruĎe iznosi govorniku zasluge ţ rtve prinete na krstu; i kad istina
dolazi u dodir sa prisutnim dušama Hristos ih pridobija za sebe i menja njihovu
prirodu. On je spreman da nam pomogne u našim slabostima, da nas uči, da nas
vodi, da nas nadahne mislima sa nebeskog izvora.
Kako malo mogu ljudi sami da učine u delu spasavanja duša, a ipak kako
mnogo mogu kroz Hrista, ako su ispunjeni Njegovim Duhom! Čovek kao učitelj ne
moţ e da zna šta je u srcu njegovih slušaoca ali Isus odmerava meru milosti koja je
potrebna svakoj duši. On poznaje sposobnosti čoveka, njegovu slabost, njegovu
snagu. Gospod deluje na ljudsko srce ali ipak jedan propovednik moţ e da bude za
one koji ga slušaju miris smrti koji će ih odvratiti od Hrista; ili, ako je posvećen,
predan, ponizan i ako se oslanja na Hrista moţ e da bude miris ţ ivota dušama koje
su već pod uticajem sile svetoga Duha i u čijem je srcu Gospod pripremio put za vest
koju je poverio svom ljudskom oruĎu da je iznese. Na taj način srce nevernika biva
dirnuto i on se odaziva pozivu istine. ―
Jer smo mi Bogu pomagači‖. (1.Korinćanima
3:9). Uverenje usaĎeno u srce i svetlost poznanja koje dolazi kroz reč deluju u
savršenom skladu. Istina izneta pred um ima moć da probudi uspavane snage duše
Duh Boţ ji koji deluje u srcu ustvari saraĎuje sa delom koje Bog vrši preko svojih
izabranih liudskih oruĎa. Ako propovednici shvate neophodnost potpune promene u
sebi samima, ako uvide da moraju da dostignu viši stepen duhovnog iskustva. onda
će njihov uticaj uzdizati i oplemenjivati crkve.
Tajne pogreške treba savladati
146
MeĎu propovednicima postoje grešnici. Oni se ne bore da uĎu na uska
vrata.,Bog ne radi sa njima jer ne moţ e da podnese prisustvo greha. Greh je ono na
što Bog mrzi. Čak je i anĎele, koje je ljubio, ali koji nisu ostali odani svom Stvoritelju,
zbacio sa neba zajedno sa njihovim pobunjenim voĎom. Svetost je temelj Boţ jeg
prestola; greh je suprotan svetosti; greh je razapeo Sina Boţ jeg. Kad bi ljudi mogli
da sagledaju kako je greh odvratan, ne bi mu popuštali, niti bi se na njega navikavali.
Promenili bi se u ţ ivotu i karakteru. Savladali bi tajne slabosti. Ako hoćete biti sveti
na nebu, morate prvo da budete sveti na zemlji.
Velika je potreba da naša braća pobede tajne grehe. Boţ je negodovanje, kao
oblak visi nad njima. Crkve su slabe. Sebičnost, tvrdičluk, lakomstvo, zavist,
sumnjičenja, dvoličnost, kraĎa, pljačka, telesnost, preljuba*) - sve to stoji zapisano
pored imena onih koji izjavljuju da veruju u svečanu, svetu istinu za sadašnje vreme.
Kako ove proklete stvari ukloniti iz okola kada ih oni koji tvrde da su hrišćani, stalno
ponavljaju? Oni se u izvesnoj meri paze na svojim putevima pred ljudima, ali
pretstavljaju sramotu za Boga. Njegove oči gledaju, a jedan svedok beleţ i sve
njihove grehe, i tajne i javne; i ukoliko se ne pokaju i ne priznaju svoje grehe pred
Bogom, ako ne padnu na Stenu i na njoj se ne razbiju, njihovi će gresi ostati zapisani
81
147
148
u knjigama kao optuţ ba protiv njih. O, kakvi će strašni ţ ivotopisi biti prikazani svetu u
onaj dan suda - istorije greha koji nisu nikad bili priznati, nikad izbrisani! O, kad bi te
jadne duše mogle da uvide kako gomilaju same protiv sebe gnev za onaj strašan
dan gneva Gospodnjeg! Dan, kada će se otkriti pomisli srca, kao i sva dela. Kaţ em
vam, braćo moja i sestre, potrebno je da ponizite svoja srca pred Bogom. ―
Prestanite
zlo činiti,‖ ali nemojte tu stati: ―
Učite se dobro činiti.‖ (Isaija 1:16-17). Boga moţ ete
proslaviti samo ako donosite rod na slavu Njegovu.
Propovednici, za ime Hrista, počnite raditi za sebe. Svojim neposvećenim
ţ ivotom vi stavljate kamen spoticanja pred svoju duhovnu decu i pred nevernike!
Neki izmeĎu vas, pokrenuti pobudom, postupaju na osnovu zanosa i predrasuda,
prinoseći Bogu nesavršene, nečiste prinose. Radi Hrista, očistite oko Gospodnji,
počevši milošću Hristovom raditi na očišćenju vlastite duše od moralne prljavštine.
Jedan neozbiljan propovednik na katedri, ili onaj koji se uspinje iznad svojih
mogućnosti da bi zadobio pohvalu, predstavlja prizor koji nanovo razapinje Hrista i
javno Ga sramoti. Mora doći do potpunog pokajanja, vere u Spasitelja Isusa Hrista i
budnog straţ enja, neprekidne molitve, marljivog istraţ ivanja Pisma. Bog nas smatra
odgovornima za sve što bismo mogli da budemo kada bi razvijali svoje talente.
Sudiće nam se prema tome šta smo trebali da budemo a nismo bili; šta smo mogli
da učinimo ali nismo postigli, jer svoje sile nismo upotrebili na slavu Bogu. Svo
znanje koje smo mogli da steknemo, ali ga nismo stekli, biće večni gubitak, čak i ako
ne izgubimo svoje duše. Sva moć našeg uticaja pripada Bogu. Sve što steknemo i
naučimo treba da posluţ i Njemu na slavu. Sav imetak koji nam Gospod poverava
treba da posvetimo i donesemo na oltar Boţ ji; treba da Mu ga ponovo vratimo. Mi
sami odlučujemo o svojoj sudbini. Neka nam Bog pomogne da budemo mudri za
večnost.
Braćo moja, mi ţ ivimo u najsvečanijem periodu ovozemaljske istorije. Nema
vremena za greh. Uvek je bilo opasno nastaviti sa prestupom; ali u naročitom smislu
je to zaista danas. Mi se nalazimo na samoj granici večnog sveta, i u svečanijem
odnosu prema vremenu večnosti nego ikad pre. Zato neka svaka osoba ispituje
svoje vlastito srce i vapi za jasnim zracima Sunca Pravde, da bi iz srca odagnali svu
duhovnu tamu i očistili svaku prljavštinu. ―
Ako priznajemo grehe svoje, veran je i
pravedan da nam oprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde.‖ (1.Jovanova
1:9). Kroz veru koja se ne obazire na osećanja, Isus, Tvorac našeg spasenja,
Svršitelj naše vere, svojom će dragocenom milošću ojačati moralne snage, i grešnik
se moţ e smatrati ―
mrtav za greh ali ţ iv Bogu kroz Isusa Hrista‖. (Rimljanima 6:11).
Ponizna vera i Hristova ljubav u srcu sjedinjuje vernika sa Bogom. I dok se on, kao
veran vojnik Hristov bori u teškoj borbi vere, na njegovoj je strani čitav bezgrešni
Svemir. Okruţ en je anĎelima, tim sluţ benim duhovima, koji su tu da mu pomognu u
borbi i da ga podsete da je ―
Gospod pomoćnik moj‖, ―
Gospod je moja sila i štit‖ ―
neću
se bojati‖. (Psalam 118:6-7). ―
Milošću smo Njegovom spaseni kroz veru; i to nije od
nas: dar je Boţ ji.‖ (Efescima 2:8).
Beskrajna Boţ ja mudrost i sila rade u našu korist. Vojske nebeskih anĎela biju
bitku za nas. Oni svagda sa velikim interesovanjem prate duše otkupljene krvlju
Spasitelja. Hristova ţ rtva im otkriva kolika je vrednost jedne duše. Sigurno je samo
biti na Hristovoj strani, ali ne polovično, nego potpuno. Jer upravo polovičnost,
ravnodušnost i nemarnost u poslu jeste ono što vas odvaja od Hrista, izvora vaše
snage. Neka ovo bude vaša molitva: ―
Gospode, uzmi sve, neka izgubim imetak,
svetsku čast i sve što imam, samo Ti ostani uz mene.‖ Najsigurnije je poveriti svoju
dušu Bogu, gospodaru neba i zemlje.
82
*) Razbludnost, razvratnost i preIjubočinstvo: Niti propovednik nije slobodan od rafiniranih iskušenja.
Ustvari propovednik često puta postaje osobita meta sotonskog napada. Razbludnost, razvrat i
preljubočinstvo su predstavljeni kao česti gresi meĎu onima koji nose Gospodnje vesti. Ali na str.
(153) sestra Vajt ukazuje da je bilo nekih koji nisu verni. Ovi citati se uveliko zloupotrebljavaju kada se
računa da se ukori odnose uglavnom na propovednike. Trebamo se setiti da je postojao jedan Juda
meĎu dvanaestoricom. Opomene se upućuju svima da straţ e nad samima sobom da ne bi stekli
slična iskustva i zapali u slično stanje. Strana 364. - Propovednički instituti: Instituti koji se ovde
spominju odrţ avani su često puta krajem 1880-1890, koji su neki put trajali čitav period vremena.
Citati na str. 364 ukazuju da su takvi instituti (ili seminari) bili sasvim neophodni nakon Generalne
Konferencije od 1888, da bi naši radnici bili tačno upućeni i naučeni u onim istinama koje su tada
trebali iznositi narodu.
Istraţi vanje pisma i molitva u veri
149
150
Hoće li se moja propovednička braća postarati da paze kako rade, da vode
računa o opomeni apostola Pavla upućenoj Titu: ―
Tako i mladiće svetuj da budu
pošteni. A u svemu sam sebe podaj za ugled dobrih dela, u nauci celost, poštenje,
reč zdravu, nezazornu, da se posrami onaj koji se protivi, ne imajući ništa zlo govoriti
za nas‖ (Titu 2:6-8)
Pokazano mi je da propovednici po svim našim oblastima zanemaruju
proučavanje Pisma i istraţ ivanje istine. Da su pravilno razvijali svoj um i hranili ga
dragocenim Hristovim naukama, mogli bi u bilo koje doba i u bilo kojoj potrebi da
iznesu iz bogate riznice znanja stvari stare i nove, da nahrane crkvu i da svakom
daju hranu na vreme. Ako Hristos prebiva u duši, On će biti kao ţ ivi izvor ―
vode koja
teče u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:14)
Govorim vam ono što mi je pokazano i što je istina, da pravilno usmerenim
naporima i istrajnošću moţ e mnogo, vrlo mnogo duša da doĎe do poznanja istine.
Oh, kraj je blizu! Ko je spreman za Hrista koji ustaje sa svoga prestola milosti da bi
obukao haljine osvete? Čija su imena zapisana u Jagnjetovoj knjizi ţ ivota? Samo
imena onih koji idu za Jagnjetom kud god Ono poĎe. Vaše pogrešne ideje, vaše
negativne crte karaktera, sve to mora biti odbačeno, a vi se morate obući u haljine
Hristove pravde. Vera i Ijubav - kako su crkve oskudne u tome! Nebeski Vlasnik te
savetuje: ―
Kupi u mene zlata ţ eţ enoga u ognju da se obogatiš; i bele haljine da se
obučeš; ... i masti očnom pomaţ i oči svoje da vidiš.‖ (Otkrivenje3:18). Bog ne
dopušta da oni koji propovedaju po našim oblastima budu kao lude devojke koje
imaju ţ iške ali im nedostaje ulje milosti koje čini da ţ išci gore i svetle. Oh, potrebno
je nama više molećih propovednika - ljudi koji osećaju svečani teret za duše - ljudi
vere koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. Oh, kako
je nesavršena vera po našim crkvama! Zašto ne verujemo da će Gospod zaista
učiniti upravo onako kako kaţ e?
Mi smo Boţ je sluge a On je svakom od nas dao i materijalne i duhovne
darove. Kao deca Boţ ja treba da stalno napredujemo u svojoj pripremi za nebeske
stanove o kojima je Hristos govorio svojim učenicima da ide da ih pripremi. Onaj koji
se verom uhvati za Hristovu pravdu moţ e da postane savršen čovek u Hristu Isusu.
Seţ ući se ka uzvišenom idealu, trudeći se da sledimo Hristov primer, preobrazićemo
se u Njegovo obličje i postajati sve plemenitiji.
Spasitelj se molio: ―
Posveti ih istinom svojom; Reč je Tvoja istina.‖ (Jovan
17:17). Oni koji su naučeni istinom biće tvorci reči; oni će biti marljivi čitaoci Biblije,
koji istraţ uju Pismo sa ţ eljom da shvate Boţ ju volju, spremni da je mudro sprovode
u ţ ivot.
83
Biti uljudan - učtiv
151
Propovednici po našim oblastima treba da hode smerno pred Bogom.
Apostolova ozbiljna zapovest: ―
budite ponizni‖, je velika potreba u njihovoj sluţ bi, u
njihovom staranju za duše za koje će dati odgovor, u njihovom nastojanju da spasu
zabludele. Vi moţ ete da budete verni načelima, moţ ete da budete pravični, časni,
duhovni; ali uza sve to morate da negujete iskrenu neţ nost srca, dobrotu i poniznost.
Ako je neko u zabludi, budite još ljubazniji prema njemu; ako niste ponizni moţ ete ga
odgurnuti od Hrista. Neka svaka izgovorena reč, čak i ton vašeg glasa, izraţ ava
vašu brigu i vašu naklonost prema dušama koje su u opasnosti. Ako ste grubi, ako
ste optuţ ujući ili nestrpljivi sa njima, tada radite posao neprijatelja. Vi za njih otvarate
vrata iskušenja i sotona će vas pred njima prikazati kao one koji ne poznaju Hrista.
Misliće da su u pravu i da su bolji od vas. A kako onda da zadobijete zabludelog?
Oni su u stanju da prepoznaju iskrenu poboţ nost koja se odraţ ava u rečima i u
karakteru. Ako treba da učite ljude pokajanju, veri i poniznosti, mora da posedujete
Hristovu ljubav u svom vlastitom srcu. Istina koju verujete u stanju je da posveti dušu
i da uobliči i formira čitavog čoveka, ne samo njegove reči i stav, već i da ukroti
oholost i očisti hram duše od svake nečistote.
Religija Biblije
152
Biblijska religija je vrlo retka čak i meĎu propovednicima. Dan i noć tuţ im zbog
surovosti, grubosti i neljubaznosti u rečima i postupcima onih koji se prikazuju decom
nebeskog Cara i članovima carske porodice. Kakva tvrdoća srca, kakav nedostatak
naklonosti, kakva se sve grubost pokazuje prema onima koji nisu naročiti ljubimci a
to se sve upisuje u nebeske knjige kao veliki greh. Mnogi govore o istini, mnogi je i
propovedaju, mada Isusova ljubav koja omekšava srca, nije postala ţ ivi, aktivni
elemenat njihovog karaktera.
Ovo je doba gotovo univerzalnog otpada, tako da mnogi koji tvrde da drţ e
naprednu istinu, obmanjuju i zavode crkve, jer svojim ţ ivotom ne dokazuju da su
njihova dela i karakter u skladu sa istinom. Dobrota, milost, saučešće, neţ nost i
naklonost Boţ ja treba da se otkriva u rečima, u ponašanju i karakteru sviju onih koji
se prikazuju decom Boţ ijom, osobito kod onih koji tvrde da su vesnici koje je poslao
Gospod Isus sa rečju ţ ivota za spas izgubljenih. Biblija im nalaţ e da odbace sve što
je grubo, surovo, preoštro u njihovom karakteru i da se kaleme na Hrista, ţ ivog
Čokota. Oni treba da donose rod istoga kvaliteta kakav je čokot. Samo tada moţ e
loza da bude pravi predstavnik dragocenog Čokota.
Hristos je došao na naš svet da otkrije Oca usred guste tame zabluda u
praznoverja koje je tada vladalo. Njegovi učenici treba da Ga pretstave u svom
svakodnevnom ţ ivotu i tada će pravo videlo sa neba svojim toplim i ţ ivotvornim
zracima obasjati ovaj svet. Samo tako će otkriti svetu karakter koji se potpuno
razlikuje od karaktera onih koji nisu reč Boţ ju učinili svojim voĎom i merilom.
Poznanje Boţ je mora da se sačuva usred mraka koji pokriva svet i guste tame koja
obavija sve narode. Vekovima su oni, koji su izjavljivali da veruju u Njega i Njegovu
reč, pogrešno prikazivali čist i svet Hristov karakter. Gajili su tvrdoću srca. Ljubav,
dobrota i prava poniznost brzo je iščezla iz srca propovednika i crkava. Šta o tome
misli Boţ ji Svemir? Oni koji se predstavljaju Hristovim poslanicima umesto da
prikazuju Hrista, tvrdoćom srca otkrivaju sotonsku osobinu sa kojom ne mogu ići u
nebo, jer bi predstavljali opasnost za njegov mir i sklad. A upravo to će se desiti
84
153
onima koji poznaju istinu ali zatvaraju vrata svoga srca pred njenom posvećujućom
silom.
―
Bila je Boţ ja volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.‖
(1.Korinćanima 1:21). Hristove sluge ne samo da treba da budu oruĎa preko kojih bi
propovedanje Hrista dovodilo ljude do pokajanja, već i da stalno straţ e i bdiju, kako
bi svojim propovedanjem i ţ ivotom pred očima ljudi stalno drţ ali sliku Gospoda i
Spasitelja Isusa Hrista. Oni treba da posvete sebe da bi i njihovi slušaoci takoĎe
mogli da budu posvećeni. Na taj način će rasti u poboţ nosti, iz slave u slavu, sve
dok ih ambasador Boţ ji ne dovede do čoveka savršena u Hristu Isusu. Tek tada će
propovednička sluţ ba otkriti svoj pravi, sveti karakter.
Nisko stanovište
154
Ali propovedničko stanovište je uveliko bilo sniţ eno, tako da je Sluga prave
Svetinje bio krivo predstavljen svetu. Bog je spreman da primi ljude kao svoje
saradnike, da ih učini videlom svetu, oruĎem kroz koje ţ eli da nebeskom svetlošću
rasvetli umove. MeĎutim, ako Ijudi koji nose vest nemaju u sebi Hrista, - ako nisu
verni, - a neki to i nisu, onda neka im se Bog smiluje i neka ih probudi iz njihove
prevare, pre nego bude prekasno. Gospod ţ eli da ljudi budu blagi, milostivi, da se
ljube meĎusobno kao braća. Hristos čeka da Mu otvore vrata da moţ e da uĎe i
njihova srca ispuni toplotom svoje ljubavi, svoje dobrote, svog neţ nog saučešća; da
bi Njegovi radnici u svakom svom dodiru sa ljudima mogli svetu da otkriju Spasitelja.
Propovednici suviše često vrše ulogu kritičara, ispoljavajući svoju brzinu i
jetkost u prepirkama. Subota za subotom prolazi a milost Hristova retko dotakne um i
srca njihovih slušaoca. Na taj način sluţ ba propovedanja počinje da se zanemaruje.
Celo nebo je angaţ ovano u sluţ bi spasavanja grešnika; i kad najbedniji član ljudske
porodice u pokajanju doĎe pred nebeskog Oca kao što je to učinio izgubljeni sin, sva
se nebeska vojska raduje. Na nebu vlada toplina, ljubaznost i ljubav. Neka
propovednici u molitvi izaĎu pred Boga, i u dečjoj jednostavnosti neka traţ e ono što
im nedostaje. Molite se za toplinu Hristove ljubavi, pa je onda unesite u svoje
propovedi; i nedajte nikom priliku da ode sa propovedi i kaţ e da nauka koju verujete
i propovedate nije u stanju da vas osposobi da pokaţ ete saučešće prema onima koji
pate - da je vaša religija lišena ljubavi Delo Duha svetoga spaliće trosku sebičnosti i
otkriti ljubav okušanu ognjem, ljubav koja obogaćuje. Onaj koji poseduje ovo
bogatstvo u uskoj je zajednici sa Onim koji je dao svoj ţ ivot za naše izbavljenje.
Ne davati slavu čoveku
Pavle, pišući Korinćanima kaţ e: ―
Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima,
da premnoštvo sile bude od Boga a ne od nas.‖ (1.Korinćanima 4:7). To je isto ono
što je Isus govorio svojim učenicima: ―
Bez mene ne moţ ete činiti ništa.‖ (Jovan
15:3). Pavle ţ eli da utisne u um propovednika i vernika razlog zbog koga je
Evandelje povereno slabim, grešnim ljudima - da ne bi čoveku pripala hvala koja
pripada samo Bogu, već da Bog bude taj kome će se dati sva slava i hvala.
Ambasador ne treba da sam sebi čestita i prisvoji čast uspeha niti da deli slavu sa
Bogom kao da je sam svojom silom svršio posao. Dobro pripremljeno predavanje ili
ubedljivo izneta doktrina retko kad utiču tako da slušaoc oseti svoju potrebu i
opasnost u kojoj se nalazi. Jednostavni, kratki citati izneti iz srca koje je ljubav
Hristova omekšala, biće kao zrno gorušice čijom se slikom posluţ io Hristos kad je
85
155
lično propovedao boţ ansku istinu. On unosi u dušu ţ ivotnu energiju svog Duha,
čineći da seme proklija i donese rod.
Hoće li razumeti moja braća da nikakvu slavu ne treba davati ljudima? Hoće li
priznati da je Hristos taj koji deluje na ljudsko srce, a ne oni? Hoće li moja braća
propovednici vapiti pred Bogom u tajnoj molitvi, traţ eći Njegovo prisustvo i Njegovu
silu? Nemojte se usuditi da odrţ ite nijednu propoved dok ne osetite kroz vlastito
iskustvo, šta za vas znači Hristos. Samo srcem posvećenim kroz veru u Hristovu
pravdu moţ ete da propovedate Hrista, samo tako moţ ete da uzdignete vaskrslog
Spasitelja pred svojim slušaocima; samo srcem koje je omekšala Hristova ljubav
moći ćete da kaţ ete: ―
Gle Jagnje Boţ je koje uze greha sveta.‖ (Jovan 1:29).
Negovati veru i ljubav
156
157
Ţalosna je činjenica da se zanemaruje čitanje Biblije i istraţ ivanje istine
poniznim srcem i lično za sebe. Ne primajte nikakvo ljudsko tumačenje Pisma, pa
makar na kom poloţ aju bio, već poĎite Bibliji i istraţ ujte istinu sami za sebe. Pošto
su čuli Hrista, Samarjani su rekli: ―
Sad ne verujemo više za tvoju besedu jer sami
čusmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu.‖ (Jovan 4:42). Postoji rudnik istine.
UĎi u okno duboko i imaćeš znanje vrednije od svega. Mnogi su se ulenjili i postali
strašno nemarni u odnosu na proučavanje Pisma, pa su isto tako lišeni Duha Boţ jeg
i poznanja Njegove reči. U Otkrivenju koje je dato Jovanu, čitamo o nekima koji
imaju ime da su ţ ivi a u stvari su mrtvi. Braćo moja, ukoliko Duh sveti nije onaj vitalni
princip koji vas pokreće, ukoliko ne slušate njegov šapat oslanjajući se na njegov
uticaj, da radite u sili Boţ joj, moja vest za vas od Boga glasi: ―
Vi ste u zabludi koja
moţ e da bude fatalna po vaše duše. Morate se obratiti. Da biste mogli davati
svetlost, prvo je morate primiti. Izloţ ite se delovanju sjajnih zraka Sunca Pravde.‖
Tada ćete moći reći zajedno sa Isaijom: ―
Ustani, svetli se: jer doĎe svetlost tvoja i
slava Gospodnja obasja te.‖ (Isaija 60:1) Morate negovati veru i ljubav. ―
Gle, nije
okračala ruka Gospodnja da ne moţ e spasti: niti je oteţ alo uho Njegovo da ne moţ e
čuti.‖ (Isaija 59:1). Traţ ite Gospoda. Ne mirujte sve dok niste sigurni da je Hristos
vaš Spasitelj.
Ţelim vam, braćo moja, da imate uvek na umu da religija Biblije nikad ne
uništava ljudsko saosećanje. Hrišćansku ljubaznost treba propovedati i na delu
pokazati, treba je uneti u naš odnos prema braći pa i prema onima koji su napolju. U
našim je porodicama potrebno daleko više ljubavi i paţ nje nego što se to vidi danas.
Kada bi se naši propovednici svakodnevno napajali Hristovim duhom, zaista bi bili
ljubazni i ne bi blagost i saţ aljenje smatrali slabošću, jer su to načela EvanĎelja
Hristovog. Hristova nauka omekšava i kroti čoveka. Hristova nauka primljena u srce
izvršiće obnovu čoveka. Oni koji ljube Isusa, ljubiće i duše za koje je On umro. Istina
usaĎena u srce otkriće Isusovu ljubav i njenu preobraţ avajuću silu. Bilo šta što je
grubo, gnevno, kritičko i zapovedničko nije od Hrista već dolazi od sotone. U okolu
Izrailjevom ţ ivi hladnoća, bezdušnost, nedostatak neţ nosti i saosećanja. Ako se
dozvoli da ova zla rastu kao što je to bio slučaj u toku nekoliko prošlih godina naše
će crkve dospeti u bedno stanje. Svaki učitelj istine treba da u svom karakteru razvija
osobine slične Hristovim. Onaj koji neguje hrišćanske vrline neće pokazati
namrgoĎeno lice, neće ruţ iti, niti pokazati znake prezira. On je svestan da mora da
bude sudeonik boţ anske prirode, i da mora stalno da se napaja sa neiscrpnog vrela
boţ anske milosti inače će u njegovoj duši presahnuti izvor ljudske dobrote. Mi
moramo, Hrista radi, da ljubimo ljude. Telesnom ljudskom srcu je lako da ljubi
nekolicinu izabranika i da im bude naklonjen, ali Hristos zapoveda da ljubimo jedan
86
158
159
drugoga kao što je On nas ljubio: ―
A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a
potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera i
nelicemerna. A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine. (Jakov 3:17-18).
Vi imate ozbiljan, svečan posao, da pripremite put Gospodu. Zato vam je
potrebno nebesko pomazanje i vi ga moţ ete dobiti. »‖Zaista, zaista vam kaţ em da
što god zaištete u Oca u ime moje, daće vam se. Dosle ne iskaste ništa u ime moje;
ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.‖ (Jovan 16:23-24). Ko moţ e da
zbija šale, da se upušta u lakomislene i prazne razgovore, dok verom gleda Jagnje
koje je bilo zaklano od postanja sveta kako se kao zastupnik moli pred Ocem za
svoju crkvu na zemlji?
Pogledajmo verom dugu oko prestola i oblak priznatih greha iza nje. Duga
obećanja je sigurnost svakom skrušenom i poniznom srcu da je njegov ţ ivot
sakriven u Hristu a da je Hristos jedno sa Bogom. Gnev Boţ ji se neće sručiti ni na
jednu dušu koja u Njemu potraţ i utočište. Sam Bog je izjavio: ―
.. i kad vidim krv proći
ću vas.‖ (2.Mojsijeva 9:16) ―
Duga će biti u oblacima pa ću je pogledati i opomenuću
se večnoga zaveta izmeĎu Mene i Zemlje.‖ (1.Mojsijeva 9:16).
Hristos je taj koji ljubi svet neizmernom ljubavlju. On je dao svoj dragoceni
ţ ivot. On beše jedinorodni u Oca. Ustao je iz mrtvih i seo je s desne strane Boga,
posredujući za nas pred Ocem. Taj isti Isus proslavljen u telu, čija ljubav nikad ne
prestaje, jeste naš Spasitelj. On nas je obavezao da ljubimo jedan drugoga onako
kako je On ljubio nas. Hoćemo li dakle negovati tu ljubav? Hoćemo li da budemo
slični Isusu?
Mnogi Jevreji su dolazili i slušali Hrista dok je otkrivao tajne spasenja, ali nisu
došli zato da nešto nauče; došli su da kritikuju, da Ga uhvate u nekoj nedoslednosti,
da bi imali nešto sa čim bi izašli pred narod i odvratili ga od Hrista. Oni su bili
zadovoljni svojim znanjem, ali deca Boţ ja mora da poznaju glas svog pastira. Nije li
sada pravo vreme za post i molitvu pred Bogom? Preti nam opasnost
razmimoilaţ enja, opasnost zauzimanja protivurečnih stavova; i zar onda ne treba da
traţ imo Boga sa dubokom ozbiljnošću i poniznošću duše, da bismo znali šta je
istina? – Review and Herald, 18 februar 1890.
Pazi, da ne bi svojim primerom doveo druge u opasnost. Strašno je izgubiti
vlastitu dušu, ali nastaviti putem koji će prouzrokovati propast drugih još je strašnije.
Misao da naš uticaj moţ e biti miris smrti za druge je strašna, ali ipak moguća. Kako
onda ozbiljno treba da pazimo na svoje misli, reči, navike i vladanje. Bog poziva na
lično posvećenje. Samo ako otkrivamo Hristov karakter moţ emo saraĎivati sa Njim u
delu spasavanja duša. - Review and Herald, 22 decembar 1904.
Poglavlje 6
Ljudske potrebe i Boţan sko izobilje
Uzroci neuspešnosti i lek
Melbourne, Australija, 3 Juli 1892
Obraćam se onima koji propovedaju reč: ―
Reči tvoje kad se jave prosvetljuju i
urazumljuju proste.‖ (Psalam 119:130). Sva prava i preimućstva koja se mogu
mnoţ iti za vašu korist da bi stekli obrazovanje i da bi mogli da se ukorenite i
utemeljite u istini, neće biti ni od kakve koristi za vas lično ako srce i um ostanu
zatvoreni da istina ne moţ e da prodre, i ako se svesno potčinite zlim navikama i
ţ ivotu greha koji zatvara vrata pred Hristom. Neka Hristovo videlo ispita svaki tamni
kutak duše; ozbiljnom i čvrstom odlukom krenite pravim putem. Ako nastavite
87
160
pogrešnim smerom, kao što mnogi izmeĎu vas to čine, ako istina svojom
preobraţ avajućom silom ne deluje u vama, ako je celim srcem ne poslušate zato što
ljubite njena sveta načela, budite sigurni, istina će za vas izgubiti onu snagu koja
oţ ivljava, dok će greh stalno jačati.
Tu leţ i razlog što mnogi nisu uspešna oruĎa u ruci velikog Učitelja. Oni se
stalno trude da ugode sebi i da sebe uzdignu, ili u svom srcu gaje telesne ţ elje.
Istina, oni odobravaju Boţ ji zakon, moţ da ga čak teoretski propovedaju drugima, ali
ne sprovode u ţ ivot njegova načela. Oni ustvari ne slušaju zapovest Boţ ju koja traţ i
da budu čisti, da ljube Boga iznad svega a bliţ nje kao same sebe. Mogu li takvi, čiji
je hrišćanski ţ ivot ustvari licemerje, imati silu, imati pouzdanje i postati uspešni
radnici za Boga?
Spasitelj se molio za svoje učenike: ―
Posveti ih istinom svojom; reč je tvoja
istina.‖ (Jovan 17:17) Ali šta tada ako onaj koji je primio poznanje istine ne učini ništa
da bi promenio svoje navike i ţ ivot uskladio sa primljenim videlom? Duh se bori
protiv tela a telo se bori protiv duha; jedno od ovoga mora da pretrpi poraz. Ako
istina posvećuje dušu onda greh postaje mrzak i odvratan, a Hristos postaje dragi
gost. MeĎutim, Hristos ne moţ e da prebiva u podeljenom srcu; greh i Isus nemaju
ništa zajedničkog. Onaj ko iskrenim srcem prihvati istinu, ko jede telo i pije krv Sina
Boţ jega, taj ima ţ ivot večni. ―
Reči koje vam ja govorim,‖ rekao je Isus ―
Duh su i ţ ivot
su.‖ (Jovan 6:63). Kada onaj koji je primio istinu saraĎuje sa Duhom svetim on oseća
teret vesti koju treba da objavi ljudima. On nikada neće biti taj koji samo drţ i pridike.
U slavno delo traţ enja i spasavanja onih koji su izgubljeni, on će uneti srce i dušu,
uneće celog sebe. Sprovodeći u ţ ivot veru Isusovu, postići će veliki uspeh u
zadobijanju duša.
Obavezni Bogu
161
Svaki vernik je pod obavezom Bogu da duhovno misli, da hodi u videlu, i da
njegov ţ ivot bude videlo svetu. Kada svi oni koji su angaţ ovani u svetom delu sluţ be
budu napredovali u milosti i poznanju Gospoda našega i Spasitelja, omrznuće greh i
svaku sebičnost. Moralno obnavljanje će biti trajno delo; stalnim gledanjem u Hrista
preobraziće se u Njegovo obličje, dok se celi ne naĎu na njemu, nemajući svoje
pravde, već pravde koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu. Velika prednost
propovedničkog zvanja ni u pola se ne ceni kako bi trebalo. Ono pruţ a obilje
mogućnosti, ali ne postiţ e ni polovinu onoga što bi trebalo, jer oni koji se u zvanju
nalaze ne ţ ive po istini koja im se jasno iznosi. Mnogi koji objašnjavaju Pismo
drugima nisu svesno i potpuno potčinili svoj um, srce i ţ ivot kontroli svetog Duha.
Oni vole greh i prionuli su za njega. Pokazano mi je da nečist ţ ivot, oholost,
sebičnost i samouzvišenje zatvaraju vrata srca onih koji uče druge istini i izazivaju
Boţ je negodovanje. Zar obnavljajuća sila nema upliva na njih? Zar su pali kao plen
moralne bolesti kojoj nema leka? O, neka bi svako ko radi u propovedanju reči i
nauke Boţ je poslušao reči apostola Pavla: ―
Molim vas pak braćo, milosti Boţ je radi,
da date tela svoja u ţ rtvu ţ ivu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno
bogomoljstvo.‖ (Rimljanima 12:1)
Kako se moje srce raduje za one koji hode u poniznosti srca, koji ljube Boga i
koji Ga se boje! Oni poseduju jednu silu daleko vredniju od znanja i rečitosti.
―
Početak je mudrosti strah Gospodnji;‖ a Njegova ljubav i strah su kao zlatna nit koja
spaja ljudsko oruĎe sa boţ anskim. Na ovaj su način pojednostavljeni svi tokovi
ţ ivota. Kad se deca Boţ ja bore sa iskušenjem, kad vode bitku sa ţ eljama telesnog
srca, vera ih povezuje sa Onim koji moţ e da pruţ i pomoć i tada postaju pobednici.
88
162
Neka bi Bog delovao na srca onih koji su primili veliko videlo da bi mogli da
odstupe od svake nepravde. Pogledajte na krst Golgote. Tamo je Isus koji je dao
svoj ţ ivot ne zato da bi ljudi mogli nastaviti da greše, ne da bi imali pravo da krše
zakon Boţ ji, već da bi kroz tu beskrajnu ţ rtvu mogli da budu spaseni i osloboĎeni od
svakog greha. Isus je rekao: ―
Ja posvećujem sebe za njih da i oni budu posvećeni, ―
(Jovan 17:19) savršenstvom Njegovog primera. Ţele li oni koji drugima propovedaju
istinu da sami budu posvećeni tom istinom? Ţele li da postignu najviši stepen
hrišćanskog karaktera? Da li je njihov ukus oplemenjen, njihov apetit savladan? Da li
gaje samo plemenita osećanja, iskreno, duboko saučešće i čiste namere da bi zaista
mogli biti saradnici Boţ ji? Mi moramo posedovati silu Duha svetoga da nas podrţ i u
borbi; ―
Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s
upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba.‖ (Efescima 6:12).
Potreba Boţ anske sile i mudrosti
Melbourne, Australija, 3 Juli 1892
163
Postavljaju nam se pitanja zašto je tako malo sile u našim crkvama, zašto je
tako malo uspeha u radu naših učitelja? Odgovor glasi: zato što se meĎu onima koji
se nazivaju Hristovim sledbenicima neguje greh u raznim oblicima, a dugo
ponavljanje prestupa čini da savest otupi. Ljudi ne hode sa Bogom već se odvajaju
od zajednice sa Hristom, a kao rezultat toga u crkvi se vidi sebičnost, lakomstvo, i
neuredan ţ ivot. Čak se i meĎu onima koji propovedaju svetu Boţ ju reč mogu naći
ovakva zla; ukoliko meĎu ovakvim neposvećenima i nesvetima ne doĎe do potpune
promene, biće bolje da takvi napuste propovedničko zvanje i izaberu neki drugi
posao, gde njihovo nepreporoĎeno srce i ţ ivot neće nanositi štetu Boţ jem delu.
Čekanje i straţen je
164
Apostol savetuje braću govoreći: ―
A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u
sili jačine Njegove. Obucite se u sve oruţ je Boţ je da biste mogli opstati... u zli dan, i
svršivši sve, odrţ ati se.‖ (Efescima 6:10-13) O, kakvog li dana pred nama! Kakvo
rešetanje će biti meĎu onima koji tvrde da su deca Boţ ja! MeĎu pravednima naći će
se nepravda. Oni koji su imali veliko videlo ali nisu u njemu hodili, naći će se u tami
koja će odgovarati meri videla koje su odbacili. Potrebno je da obratimo paţ nju na
nauku koju nalazimo u rečima apostola Pavla: ―
Nego morim telo svoje i trudim, da
kako sam drugima propovedajući, izbačen ne budem‖ (1.Korinćanima 9:27).
Neprijatelj revno radi da pronaĎe nekoga koga bi mogao da pridruţ i redovima
otpada, ali Gospod će brzo doći, i ne zadugo pa će svaki slučaj biti odlučen za
večnost. Takvi koji ţ ive po videlu koje im je milostivo darovano, biće ubrojani meĎu
one koji su na Hristovoj strani.
Mi čekamo i budno pratimo velike i strašne prizore kojim će se završiti istorija
ove zemlje. Ali ne treba da samo straţ imo-potrebno je uz to da vredno radimo
misleći na ovaj svečani dogaĎaj. Ţiva Boţ ja crkva će čekati, straţ iti i raditi. Niko ne
sme da zauzme neutralan stav. Svi treba da predstavljaju Hrista u aktivnim, ozbiljnim
naporima da bi spasli duše koje ginu. Zar će crkva danas sedeti skrštenih ruku?
Hoćemo li spavati kao što je to prikazano u priči o ludim devojkama? Odmah treba
preduzeti sve mere, jer slučajni rad dovodi do duhovnog opadanja, pa će nas taj dan
zateći kao lupeţ , nespremne. Naš um treba da se veţ ba da gleda i vidi duboko, da
89
bismo upoznali razloge naše vere. Istina treba da očisti hram duše, jer će samo čisto
srce moći da se odupre sotoninoj volji.
Naš odnos prema svetu
165
Mi ne smemo da kopiramo način ţ ivota ovog sveta, ali ne treba ni da se
odvajamo od ljudi ovoga sveta, jer naše videlo treba da svetli usred moralne tame
koja pokriva zemlju. U crkvi postoji ţ alostan nedostatak hrišćanske ljubavi jednog
prema dugom. Ova ljubav se polako gasi, a bez nje ne moţ emo da odrţ imo
hrišćansko zajedništvo niti ljubav za one za koje je Hristos umro.
Naša braća treba da obrate paţ nju na ovaj savet: ―
A ludih i praznih
zapitkivanja kloni se, znajući da raĎaju svaĎe. A sluga Gospodnji ne treba da se
svaĎa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu moţ e podnositi, i s
krotošću poučavati one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za
poznanje istine, i da se iskopaju iz zamke Ďavola koji ih je ulovio ţ ive za svoju volju.‖
(2.Timotiju2:23-26). Neminovno je da ćemo se suočiti sa izopačenim i nepoštenim
elementima u svetu i u crkvi. Biće takvih koji će doći izjavljujući da imaju veliko
videlo, ali oni koji imaju iskustva u Boţ jem delu prepoznaće da ono što ovi iznose
nije videlo već velika tama. Prema ljudima ovakve vrste treba postupati u skladu sa
objašnjenjima datim u Boţ joj reči. Oni koji su u zabludi mogu da se uzbude braneći
svoja gledišta, ali oni koji hode u videlu treba da smognu snage da ostanu mirni,
neţ ni prema zabludelom, ―
poučljivi‖, da bi pruţ ili dokaz da su od Boga traţ ili i primili
mudrost. Za njih to neće biti prilika da se uzbuĎuju, već prilika da mudro ―
i s krotošću
poučavaju one koji im se protive.‖
Došlo je vreme kad oni koji su ukorenjeni i utemeljeni u istini mogu da pokaţ u
svoju čvrstinu i odlučnost, kad mogu da pruţ e dokaz da ih ne moţ e pokolebati ni
filozofija, ni parole, ni priče neupućenih i kolebljivih. Ljudi će iznositi vesti koje
nemaju nikakvog temelja, tako ubedljivo kao da su istina; meĎutim, od prepirke i
dokazivanja u vezi njihovih laţ nih tvrĎenja nema nikakve koristi. Neodrţ ivost zablude
kad se suoči sa istinom očigledna je i jasna svakom razumnom čoveku. Što se o
laţ nim tvrĎenjima protivnika i onih koji ustaju izmeĎu naših redova da bi zaveli duše
više govori, to se zabludi čini veća usluga. Što se o sotoninim zabludama više
razglaba to je njegovo sotonsko veličanstvo zadovoljnije, jer na taj će način
neposvećena srca biti dobro pripremljena za prihvatanje njegovih trica. Zato treba da
smo oprezni i spremni da se na ispravan način uhvatimo u koštac sa ovakvim
problemima u crkvi. Ljudi su skloni da beznačajnim stvarima pridaju veliki značaj, a
velike da zanemaruju.
Korišćenje Bogom danih talenata
166
Zar ne moţ emo učiniti više za crkve da bi se probudile i delovale u skladu sa
videlom koje je već dato? Bog je svakome odredio njegov posao. I najmanjem, kao i
najvećem, darovana je sila uticaja kojom moţ e da privlači ljude Hristu. Zato svako
treba da radi na mestu koje mu je odreĎeno, posvećujući primljene talente u sluţ bu
Njemu. Od svakog se očekuje da učini sve što moţ e. Kad videlo prodre u srce, Bog
očekuje da naš rad odgovara videlu koje smo primili i da bude u skladu sa merom
punine Hristove. Što više koristimo svoje znanje i sposobnosti, to će one biti veće a
posao koji radimo biće uspešniji i bolji.
Naši talenti ne pripadaju nama; oni su Gospodnje vlasništvo, sa kojim treba
trgovati. Mi smo odgovorni za upotrebu ili zloupotrebu Gospodnjih dobara. Gospod
90
167
poziva ljude da mudro investiraju (ulaţ u) poverene im talente, da bi Gospodar kad
doĎe mogao da primi svoje sa dobitkom. Hristos nas je svojom vlastitom krvlju
otkupio da Mu budemo sluge. Hoćemo li Mu sluţ iti? Hoćemo li nastojati da se
pokaţ emo takvima da nas On prizna kao svoje? Hoćemo li delom dokazati da smo
pristavi Njegove blagodati? Svaki napor učinjen za Učitelja, koji je potekao iz čistog,
iskrenog srca, biće ugodan miomiris na Njegovom oltaru.
Mi stalno ţ ivimo pred očima nevidljivih bića. Pored nas je stalno jedan svedok
koji prati kako postupamo i kako koristimo blaga koja nam je Gospod poverio. Kad
dobar pristav vraća svoje talente sa dobitkom, on ništa ne potraţ uje. Svestan je da
su to talenti koje mu je Bog poverio i zato on svu slavu daje svom velikom Učitelju.
On zna da bez uloga ne bi bilo nikakvog dobitka, nikakvog interesa bez glavnice. On
će reći: ―
Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s
njima.‖ (Matej 25:20). Neka se vernici sada zapitaju: da li kapitalu koji su primili od
Gospoda daju šansu da donese dobit? Bez Hristove milosti svaka bi duša bila
osuĎena na večnu propast. Zato i nemamo prava da bilo šta potraţ ujemo. Ali, iako
nemamo zakonito pravo na neko potraţ ivanje, ipak, kao verne pristave, Bog nas
nagraĎuje kao da zasluga za uspeh pripada lično nama. On kaţ e: ―
Dobro slugo,
dobri i verni. U malom si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti. UĎi u radost
gospodara svojega.‖ (Matej 25:21).
Kako će mnogi ţ aliti zbog propuštenih prilika kad zauvek bude kasno! Danas
imamo talente i prilike, ali ne znamo kako će to dugo biti naše. Zato radimo dok je
dan; jer dolazi noć kad niko neće moći raditi. ―
Blago sluzi koga gospodar njegov
zateče da čini tako.‖ (Matej 24:45)
Natrag prvoj ljubavi
Melbourne, Australija, 15 Juli 1892
Razlog što mnogi nemaju uspeha leţ i u tome što se suviše uzdaju sami u
sebe, i ne osećaju izričitu potrebu oslanjanja na Hrista u svojim pokušajima da naĎu i
spasu ono što je izgubljeno. Sve dok ne budu imali duh Hristov i ne budu shvatili
istinu onakvu kakva je ona u Isusu, sve dotle neće mnogo postići. Ja hodim pred
Bogom u strahu i drhtanju. Ja ne znam kako da iskaţ em ili perom opišem predmet o
ţ rtvi pomirenja. Ja ne znam kako da predstavim te predmete u ţ ivoj sili u kojoj su mi
predočeni. Ja drhtim od straha da ne umanjim veliki plan spasenja beznačajnim
rečima. Priklanjam svoju dušu pred Bogom i kaţ em: Ko je dostojan za ove stvari?
Kako mogu govoriti, kako mogu pisati mojoj braći, tako da bi mogli prihvatiti zrake
svetlosti koji zrače sa neba? Šta da kaţ em?
―
Pokaj se i prva dela čini‖
168
Atmosfera crkve je tako hladna, njen duh u jednom takvom stanju, da ljudi i
ţ ene ne mogu da podnesu niti izdrţ e primer jednostavne i nebeske poboţ nosti.
Toplota njihove prve ljubavi se zamrzla i ukoliko se ne odmrzne krštenjem svetoga
Duha i ako se ne pokaje i prva dela čini, njen će ţ iţ ak biti uklonjen sa mesta
svojega. Prva dela crkve sastoje se u nastojanju vernih da naĎu svoje prijatelje,
roĎake i znance i da im srcem ispunjenim ljubavlju govore o tome šta za njih znači
Isus a šta oni za Isusa. O, neka bi Gospod probudio one koji su na odgovornim
mestima, kako se ne bi prihvatali posla oslanjajući se na svoju oštroumnost. Jer, u
takvom slučaju, delo ruku njihovih ne bi nosilo pečat ni karakter Boţ ji.
91
Izopačena moć sebičnosti
169
Sve što neposvećeni radnici urade nosi pečat sebičnosti. Oni bi trebali da se
stalno mole, ali ne čine tako. U molitvi bi trebali i da straţ e. Trebalo bi da imaju
osećanje svetosti dela koje rade, ali ga nemaju. Prema svetim se stvarima odnose
kao prema običnim. Duhovne stvari treba duhovno razgledati, pa ako ne piju vode
ţ ivota i ako Hristos ne bude u njima izvor koji teče u ţ ivot večni, oni neće nikoga
potkrepiti, nikome posluţ iti na blagoslov. Ukoliko se ne pokaju, njihov će ţ iţ ak biti
uklonjen sa mesta svojega. U delu spasavanja duša neophodno je potrebno dugo
strpljenje, istrajna dobrota i svemoćna vera. Svoje ja ne sme se isticati. U postupanju
sa ljudima potrebna je Hristova mudrost.
Svaki radnik koji ţ eli da bude uspešan u radu sa dušama, mora da pristupi
poslu osloboĎen samog sebe. U tom poslu ne sme da postoji nikakvo kuĎenje ni
razdraţ ljivost, niti ukazivanje prstom niti naprazni razgovori; poslu se mora prići
srcem koje greje Hristova ljubav prema dušama za koje je On umro. Uobraţ eni ne
mogu da sakriju svoje slabosti. Oni će biti stavljeni na probu sa tim preteranim
poverenjem u sebe, i tada će se otkriti činjenica da Isus ne ţ ivi u njima. Nije malo
takvih gordih koji će morati kroz gorko iskustvo poraza i neuspeha da nauče svoju
lekciju. Ali malo njih ima tu vrlinu da srcem prihvate jedno takvo iskustvo i da se
njime koriste na svoje dobro. Naprotiv, mnogi će u toj probi podleći. Oni će kriviti
okolnosti za svoj neuspeh; smatraće da drugi ne cene dovoljno njihov talenat. Kad bi
se ponizili pod silnu ruku Boţ ju, On bi ih poučio i uzvisio.
Neophodnosti u sluţbi
170
Oni koji ne uče svakog dana u Hristovoj školi, koji ne provode više vremena u
ozbiljnoj molitvi, nisu pogodni da upravljaju Boţ jim delom ma u kojoj njegovoj grani,
jer ako to čine, ljudska izopačenost će ih sigurno savladati i usmeriti njihove duše na
ništavilo. Oni koji postaju Hristovi saradnici i koji treba duhovne stvari duhovno da
razgledaju i rade, biće svesni svoje potrebe za silom i mudrošću neba u upravljanju
Njegovim delom. Postoje neki koji niti gore niti svetle a ipak su zadovoljni. Oni se
nalaze u bednom stanju hladnoće i ravnodušnosti. Veliki broj onih koji znaju istinu,
zanemaruju duţ nosti za koje će ih Gospod pozvati na odgovornost.
Bog nam je dao Isusa i u Njemu nam je otkrio Sebe, Naš Izbavitelj kaţ e: ―
Ko
me ljubi, drţ aće reč moju: i Otac moj će imati ljubav prema njemu i k njemu ćemo
doći i u njega ćemo se nastaniti.‖ (Jovan 14:23). ―
Vi dakle što čuste ispočetka u
vama neka stoji; ako u vama ostane što čuste ispočetka, i vi ćete ostati u Sinu i u
Ocu.‖ (1.Jovanova 2:24). Ako poznajemo Boga i Isusa Hrista koga je On poslao,
doţ ivećemo u srcu neopisivu radost. Kako nam je potrebno boţ ansko prisustvo!
Svaki radnik bi trebalo da vapi u molitvi pred Bogom za krštenje svetim Duhom.
Boţ ja deca bi trebala da se sastaju po grupama da prizivaju Boţ ju pomoć, da traţ e
nebesku mudrost kako bi Boţ ji narod znao da planira, razvija i ostvaruje svoju
duţ nost.
Posebno bi trebalo da se mole da Gospod izabere svoja oruĎa i da svoje
misionare krsti svetim Duhom. Deset dana su se učenici molili pre nego su primili
blagoslov izlivanja svetoga Duha. Svo to vreme je bilo potrebno da bi shvatili šta
znači prava, uspešna molitva koja ih dovodi sve bliţ e i bliţ e Bogu, priznavanju
greha, poniznosti srca, gledanju verom u Hrista i preobraţ avanju u Njegovo obličje.
Kad je kao odgovor na tu molitvu sišao blagoslov sa neba, ispunio je mesto gde su
92
bili sabrani, nadahnuo ih silom i oni su krenuli da sa uspehom izvrše delo koje im je
poverio njihov Učitelj.
Izbor ljudi za propovednike
171
172
Ipak, suviše se olako prilazi biranju ljudi koji treba da vrše sveto delo koje je
predano u naše ruke. Kao posledica ove nemarnosti, u misionskim poljima rade
neobraćeni ljudi, puni telesnih poţ uda, nezahvalni, nesveti. Iako su neki od njih bili
više puta ukoravani, ipak svoj stav nisu promenili, a njihov telesni ţ ivot predstavlja
sramotu za delo Boţ je. Kakav će biti plod ovakvog rada? Zašto svi naši propovednici
ne misle na to da će za svaku reč, dobru ili zlu, morati da daju odgovor na dan suda?
Svaki podsticaj svetoga Duha koji ljude vodi dobru i Bogu, zapisuje se u nebeske
knjige, a radnik preko koga je Gospod objavio svoje videlo biće pohvaljen u onaj dan
slave. Kad bi radnici Gospodnji shvatali kakva večna odgovornost, počiva na njima
da li bi se prihvatali dela bez dubokog osećanja njegove svetosti? Zar da ne
zahtevamo dokaze dubljeg delovanja Duha Boţ jeg na ljudima koji se javljaju za
propovedničku sluţ bu?
Apostol kaţ e: ―
Nego se obucite u Gospoda našega Isusa Hrista i telu ne
ugaĎajte po ţ eljama.‖ (Rimljanima 13:14). Neka svako obrati paţ nju na ove reči i
neka bude siguran da Gospod Isus neće da zna ni za kakav kompromis. Primanje i
zadrţ avanje u sluţ bi onih koji uporno nastavljaju da hode putevima telesnog čoveka,
u velikoj je meri snizilo nivo propovedničke sluţ be. Mnogo je ljudi na odgovornim
poloţ ajima koji ne obraćaju paţ nju na ovaj savet apostola Pavla, već čine sve da
zadovolje svoje telesne ţ elje. Ako se jedan propovednik ne obuče u Isusa Hrista i u
Njemu ne naĎe mudrost, posvećenje i izbavljenje, kako moţ e da iznosi nauku
Gospodnju? Sva njegova sila za rad i sav njegov uspeh leţ i u Hristu. Oni koji
preuzimaju na sebe svečano zvanje pastira treba da pruţ e dokaz da su se, bez
ikakve rezerve, posvetili delu Boţ jem. Hrista treba da prime kao ličnog Spasitelja.
Zašto oni koji su već dugo angaţ ovani u propovedničkoj sluţ bi ne rastu u milosti i
poznanju Gospoda našega Isusa Hrista? Pokazano mi je da je zato tako što
zadovoljavaju svoje telesne sklonosti i čine samo ono što se slaţ e sa njihovim
ukusom i mišljenjem. Oni čine sve da bi zadovoljili svoju oholost, telesne ţ elje i da
ostvare svoje sebične ambicije i planove. Puni su samouzvišenja. MeĎutim, iako su
im te njihove zle sklonosti tako drage kao desna ruka ili oko, trebalo bi da ih odbace
od sebe, jer u protivnom će Bog odbaciti njih. Na ljude se polaţ u ruke da bi im se
dalo ovlašćenje za svetu sluţ bu pre nego se temeljito ispita da li poseduju osobine
potrebne za sveto delo. Koliko bi bolje bilo kada bi se takav temeljiti posao obavio
pre nego se prime, a ne vršiti mučna ispitivanja tada kada su se već ustalili na
nekom poloţa ju i na delo Boţ je stavili svoj pečat.
Posvećen ţi vot
Sledeći citat ukazuje šta će pravo posvećenje učiniti i šta ustvari treba da
zahtevamo od naših radnika:
―
Harlan Page se posvetio Bogu čvrsto odlučivši da ţ ivi i radi tako da
spasavanjem izgubljenih proslavi Boga. ―
Od samog početka kad sam saznao za
istinu‖, priča on na svojoj samrtnoj postelji, ―
osetio sam da moram da radim za duše.
Iz godine u godinu sam se molio da me Bog učini sredstvom kroz koga će se neko
spasiti.‖ Njegove su molitve bile uslišene. Nikada nije brat Harlan propustio priliku da
visoko podigne ţ iţ ak nebeskog videla pred Ijudima. Pismima, razgovorima,
93
173
174
traktatima, molitvama, pozivima i opomenama kao i svetim primerom svog ţ ivota
pokušavao je da vrati zalutale i popravi slabe. U fabrikama, školama i bilo gde da se
našao, ovaj skroman mašinski radnik trudio se da postigne svoj sveti cilj i samo
Svemogući moţ e da objasni kako jedan tako skroman, jednostavan čovek moţ e da
učini i postigne tako mnogo. Njegov je ţ ivot rečiti komentar Pavlove reči: ―
Nego što
je ludo pred svetom, ono izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jest.‖ (1.Korinćanima
1:27). ―
Naša vera u večne stvari je slaba,‖ plakao je ovaj čovek ―
i naša svest o
duţ nosti često zamagljena, pa zanemarujemo spasenje naših bliţ njih. Bdijmo nad
svojom duţ nošću i radimo bilo rečju ili perom, posvetimo i reč i pero u sluţ bu
Najvišega, ne u svojoj sili, već snagom vere i čvrstog poverenja.‖
Mi imamo veliko videlo. Imamo svečanu, ozbiljnu vest koju treba da
odnesemo svetu, a Bog ţ eli da njegovi učenici steknu jedno duboko iskustvo i da
prime silu svetoga Duha. ―
Jer ne gledam na šta čovek gleda; čovek gleda što je na
očima, a Gospod gleda na srce.‖ (1.Samuilova 16:7). Ovu lekciju David nije nikada
zaboravio pa je svome sinu Solomunu na samrti rekao: ―
A ti, Solomune sine, znaj
Boga oca svojega, i sluţ i mu celim srcem i dušom dragovoljno, jer sva srca ispituje
Gospod, i svaku pomisao zna; ako ga ustraţ iš, naći ćeš ga; ako li ga ostaviš,
odbaciće te za svagda.‖ (1.Dnevnika 28:9).
Mi ţ ivimo u jednom vaţ nom periodu ljudske istorije. Pored videla istine koje
nas je obasjalo, ne moţ emo da se opravdamo ni za trenutak popuštanju niskim
merilima. Kao Hristovi saradnici, imamo prednost da budemo zajedničari Njegovih
muka. Zato treba da gledamo u Njegov ţ ivot, da proučavamo Njegov karakter, i da
sledimo Njegov primer. Ono što je Hristos bio u svom savršenstvu kao čovek, to
mora da budemo i mi; jer ovde moramo da izgradimo karakter za večnost.
Sila Svetog Duha čeka naše traţ enje i primanje
Melbourne, Australija, 28 Decembar 1891
Upravo pred rastanak sa svojim učenicima i odlazak na nebo, Isus je dao
obećanje svetoga Duha. Ovo se obećanje isto toliko odnosi na nas koliko i na njih.
Ipak, kako se pred crkvom retko govori o tom obećanju i o njegovom ispunjenju.
Usled tog ćutanja o ovoj najvaţ nijoj temi, o kojem obećanju na osnovu ličnog
iskustva znamo manje nego što znamo o obećanju dara svetoga Duha od koga
zavisi uspeh u svakom našem poslu? Obećanje svetoga Duha se onako usput
spomene, slučajno dodirne u našim propovedima, i to je sve. Na proroštvima se
zadrţ ava, doktrina se objašnjava, a ono što je bitno da bi crkva mogla da raste
duhovno i uspešno deluje, da bi propovedanje u sebi nosilo silu koja osvedočava i
obraća duše Bogu, uglavnom se gubi iz vida. Ovaj se predmet ostavlja po strani, s
tim da se kasnije o njemu razmišlja i proučava. Pred crkvu se iznose ostali blagoslovi
i prednosti sve dok se u njoj ne probudi ţ elja za primanjem i ispunjenjem tih
Boţa nskih obećanja. MeĎutim, ima se utisak kao da se misli da dar svetoga Duha
nije vaţ an za danas, već tamo negde u budućnosti će biti neophodno da ga crkva
primi.
Svi ostali blagoslovi
175
Ovaj obećani blagoslov, ukoliko se verom traţ i, donosi sobom sve ostale
blagoslove. A Bog je voljan da ga izobilno da svojoj crkvi. Ali svojim lukavim
zamkama, neprijatelj kao da je onesposobio Boţ ji narod da ta obećanja i primi. Kao
94
176
177
da smatra da na ţ ednu dušu treba da se izlije samo neka slaba, blaga kiša. Boţ ji
narod kao da je navikao da se oslanja na sopstvenu snagu, i da misli da je pomoć
koju treba da dobije sa neba, mala. Rezultat takvog stava je da ima malo svetlosti
koju moţ e da ponudi dušama koje umiru u tami i zabludi. Crkva je dugo bila
zadovoljna sa malom merom Boţ jeg blagoslova. Nije osećala potrebu da se vine do
onih uzvišenih prednosti koje su joj osigurane po skupoj ceni. Njena duhovna snaga
je bila slaba, njeno iskustvo zakrţ ljalo i osakaćeno, pa se tako diskvalifikovala za
posao koji je Bog ţ eleo da joj da. Ona nije u stanju da iznese velike i slavne istine
Reči Boţ je koje bi, posredstvom svetoga Duha, uverile i obratile duše. Sila Boţ ja
čeka da je crkva traţ i i primi. Oni koji seju sveto seme istine, poţ njeće ţ etvu radosti.
―
Ide i plače koji nosi seme da seje; poći će s pesmom, noseći snopove svoje.‖
(Psalam 126:6)
Svet je, na osnovu stava crkve, stvorio zaključak da je Boţ ji narod stvarno
neki narod koji ne zna za radost; da sluţ ba Hristu nije privlačna; da se blagoslov
Boţ ji stiče visokom cenom onoga koji ga prima. Zadrţ avajući se na našim
nevoljama, govoreći mnogo o teškoćama, mi pogrešno predstavljamo Boga i Isusa
Hrista, koga je On poslao. Tama mrzovoljnosti koja okruţ uje dušu jednog vernika,
čini stazu prema nebu neprivlačnom, pa se mnogi, razočarani odvraćaju od Hrista i
sluţ be Njemu. A da li su oni koji tako predstavljaju Hrista zaista vernici? Ne, jer
veran se čovek oslanja na boţ ansko obećanje, a Duh je sveti ne samo Utešitelj,
nego takoĎe i Ukrotitelj.
Hrišćanin mora da izgradi dobar temelj ako ţ eli da izgradi čvrst, skladan
karakter, i da bude uravnoteţ en u svom verskom iskustvu. Samo na ovaj način moţ e
da se osposobi da odgovori zahtevima istine i pravde onako kako su oni izneti u
Bibliji. Sveti Duh će ga podupirati i davati mu silu. Onaj koji je pravi hrišćanin spaja u
svom karakteru osećaj neţ nosti sa čvrstinom namere, sa nepokolbivom vernošću
Bogu; on nikad, ni u kom slučaju, neće postati izdajnik svetog poverenja. Onaj ko je
ispunjen svetim Duhom poseduje veliku silu uma i srca, spojenu sa snagom volje i
namere, a to je nešto nepobedivo.
Moja braćo, Spasitelj traţ i od vas da pazite kako svedočite za Njega.
Neophodno je da sve dublje i dublje ispitujete reč Boţ ju. Vi ćete morati da se
sretnete sa ljudima svih klasa različitog mišljenja, zato dok iznosite istine iz svete
Reči treba da pokaţ ete ozbiljnost, poštovanje i dostojanstvo. Iskorenite iz svojih
propovedi pričanje priča, i propovedajte reč. Tako ćete moći da donesete više
snopova pred svog Učitelja. Ne zaboravite da meĎu vašim slušaocima ima i takvih
koji su stalno izloţ eni iskušenjima. Neki od njih se prosto očajnički, skoro
beznadeţ no, bore sa sumnjom. Molite se Bogu da Vam pomogne da progovorite reči
koje će ih ojačati za borbu. - Revieiv and Herald, 22 Decembar 1904.
Poglavlje 7
Štednja ili ekonomičnost
Biti praktičan u svim stvarima
Melbourne, Australija, 3 Avgust 1892
Draga moja braćo i sestre! Već nekoliko noći, i u snu i na javi, moj se duh
muči i napreţ e radi dela koje treba da se izvrši u ovoj zemlji. U ovom ogromnom
misionskom polju ima mnogo toga što treba da se uradi radi unapreĎenja dela
95
178
Boţ jeg, a nedostaju sredstva i radnici, te ne vidim mogućnost kako da se to ostvari.
Moramo da ponizimo svoja srca pred Bogom i da uputimo iskrene, tople molitve da
bi Gospod, koji je bogat i nepresušni izvor, otvorio put pred nama. ―
Moje je srebro i
zlato, govori Gospod‖, ―
i stoka po planinama na tisuće‖. (Psalam 50:10).
Ţivot Hrista, Gospodara zemlje i neba, je naš primer. Došao je sa neba gde je
sve samo sjaj i krasota; ostavio je svoju carsku krunu, svoje carske haljine i svoje
boţ anstvo zaodenuo plaštem ljudske prirode. Zašto? Da bi sretao ljude tamo gde
jesu. On se nije svrstao sa bogatima koji gospodare zemljom. Hristova je misija bila
da dopre do najsiromašnijih na zemlji. Od svojih malih nogu radio je kao sin jednog
drvodelje. Nije li On znao šta znači, samoodricanje? Pripadala Mu je slava i
bogatstvo neba, ali nas radi postao je siromah, da se Njegovim siromaštvom mi
obogatimo. Sama osnova Njegove misije bila je samoodricanje i ţ rtva. Svet je
pripadao Njemu, On ga je stvorio; pa ipak, u svetu koji je bio delo Njegovih ruku, Sin
čovečji nije imao gde glave zakloniti. On je rekao: ―
Lisice imaju jame, i ptice nebeske
gnezda, a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.―(Matej 8:20).
Proučavanje uzora
179
Sada pri osnivanju i proširenju dela u ovoj zemlji, biće potrebna sredstva da
bismo u što kraćem roku izvršili što veći posao. A jedini način da se to ostvari jeste,
da pri svakom potezu imamo na umu slavu Boţ ju, da se ne bi za nas moglo reći:
Počeli su, a nisu u stanju da dovrše. U pokušajima da se delo proširi potrebno je da
od samog poćetka odbacimo oholost i svetske ambicije iz svog srca. Imajući pred
sobom za uzor Hrista, tog najvećeg Učitelja koga je svet ikad znao, nema potrebe da
činimo greške. ―
Ko za mnom ide neće hoditi u tami nego će imati videlo ţ ivota.‖
(Jovan 8:12). ―
Ako neko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe, neka uzme
krst svoj i ide za mnom.‖ (Luka 9:23). Neophodno je da paţ ljivo ispitujemo naš Uzor,
i da se pri svakom koraku pitamo: ―
Da li je to put Gospodnji?‖ Sasvim je sigurno da
ćemo načiniti veliku grešku ako pred očima našeg naroda stalno ne ističemo vaţ nost
samoodricanja i poţ rtvovanja.
Delo u ovom misionskom polju je još u povoju. Vernici su načinili tek prve
korake u svom hrišćanskom ţ ivotu; razlog što osećamo veliki teret za ovaj narod
jeste u tome, što odsad mogu učiti velike stvari. Još se ne pokazuje šta oni mogu
postati kroz praktično verovanje u istinu i posvećenje celog bića istinom. Reči i
primer našeg Izbavitelja u Njegovom ţ ivotu poniznosti i samoodricanja biće svetlost i
snaga Njegovog naroda, ako budu potpuno sledili Isusa, uzdajući se uvek u Njega.
Neka govor našeg srca bude: ―
Ti mi budi Uzor!‖ Onaj koji ―
hoće Njegovu volju tvoriti
razumeće Njegovu nauku.‖ Ništa nije tako poţ eljno kao ţ iveti Hristovim ţ ivotom,
odreći se sebe, kao što se On odrekao Sebe i zajedno sa Njim raditi u traţ enju i
spasavanju onih koji su izgubljeni.
Izbegavati rasipništvo
U pogledu nameštaja voditi računa da se ne kupi ni jedan predmet samo radi
lepog izgleda. Nabavite ono što će biti korisno i praktično. Vaspitavajte Boţ ji narod
da praktikuje samoodricanje. Prikaţ ite im da svaki dolar moţ e da predstavlja jednu
dušu, jer upotrebom tog dolara u misionskom radu neko moţ e da doĎe do poznanja
istine. Moţ da imamo veoma istančan ukus, i uţ ivamo u lepoti i umetnosti; ali, zar
Hristos nije imao najprefinjeniji, najčistiji i najsvetiji ukus? Njegov dom je bio nebo, ali
On ga se odrekao; od staje pa do Golgote Njegov ţ ivot je obeleţ en poniznošću. U
96
samom početku dela mi ne smemo oponašati ono što je Gospod osudio u Americi,
kao nepotrebno, preterano rasipanje novca, da bi se zadovoljio ponos i ljubav prema
isticanju. Ovakve stvari treba najsavesnije izbegavati.
Negovati jednostavnost
180
U ishrani, odevanju i opremi naših škola ţ elimo da se sačuva jednostavnost
prave poboţ nosti. Mnogi će se odricati sebe i mnogo ţ rtvovati da bi doprineli uspehu
misionarskog, dela, pa ako bi videli da se ova sredstva troše na najskuplje rublje,
nameštaj ili hranu, to bi poraţ avajuće delovalo na ovu braću i sestre. Ničeg nema što
bi štetnije uticalo na razvoj dela u ovoj zemlji ni danas ni u buduće. Prva lekcija koju
treba da nauče naši studenti jeste samoodricanje. Neka u tome učestvuju i njihove
oči i njihova čula; neka sva pravila škole budu u skladu sa primenom ovih uputstava
da bi delo moglo da ide napred samostalnom, postojanom ţ rtvom.
U svakom potezu sledimo verno primer našeg Spasitelja. Duboko osećam ovu
potrebu. Da bismo osigurali uspeh, mora da vodimo računa o načelima po kojima
treba da radimo. Radu moramo pristupiti srcem koje je proţ eto svetim Duhom. Tek
tako ćemo shvatiti da ovo delo mora da nastavi putem jednostavnosti i skromnosti.
Naši propovednici i njihove supruge moraju biti primer takve jednostavnosti u
oblačenju. Treba da se oblače uredno, udobno i da nose kvalitetan materijal, ali da
izbegavaju sve što bi ličilo na raskoš ili ukrašavanje ma kako to bilo nešto jeftino, jer
u protivnom to bi samo govorilo protiv nas. Mlade treba da poučavamo
jednostavnosti u oblačenju, skromnosti povezanoj sa urednošću. Odbacimo svako
ukrašavanje, čak i onda kad je njegova cena sasvim beznačajna.
Venčani prsten
181
Neki imaju problema odnosno nošenja venčanog prstena, smatrajući da bi
supruge naših propovednika ipak trebale da se prilagode ovom običaju. Ali to je
nepotrebno. Neka propovedničke supruge nose zlatan lanac koji će povezivati
njihovu dušu sa Isusom Hristom, jedan čist i sveti karakter, pravu ljubav, poniznost i
poboţ nost, kao plod drveta hrišćanskog ţ ivota, pa će svuda vršiti silan uticaj na
dobro. Činjenica da nepoštovanje običaja daje povod za primedbe, nije dovoljan
razlog da taj običaj treba usvojiti. Amerikanci mogu lako da objasne svoj stav
jednostavnim citiranjem da taj običaj nije obavezan u njihovoj zemlji. Nama nije
potrebno da nosimo taj znak, jer mi nismo neverni našem bračnom zavetu, niti bi
nošenje prstena bio neki dokaz da smo mu verni. Duboko sam zabrinuta zbog
snaţ nog procesa prilagoĎavanja običajima i modi, koji se odvija medu nama. Ni
jedna para ne bi trebala da se utroši za neki zlatan prsten koji treba da bude
svedočanstvo da smo u braku. U zemljama gde je taj običaj obavezan, ne treba da
osuĎujemo one koji ga nose; neka ga nose po svojoj savesti. Ali, neka naši misionari
ne misle da će nošenje venčanog prstena za jednu jotu ili titlu povećati njihov uticaj.
Ako su hrišćani to će se pokazati u njihovom karakteru koji je sličan Hristu, to će se
videti u njihovim rečima, delima, u njihovom ţ ivotu u domu, u odnosu prema
drugima. To će dokazati svojim strpljenjem, dugim podnošenjem i dobrotom. Oni će
otkriti duh svog Učitelja, posedovaće lepotu Njegovog karaktera, Njegovu ljubaznost,
Njegovo osećajno srce.
97
Napredak u delu
April 23, 1891. god.
182
183
Bog zahteva odlučan napredak u različitim granama dela. Svaki posao koji se
radi u vezi dela Boţ jeg treba da je obeleţ en najvećom tačnošću i marljivošću. Još
nisu preduzeti oni odlučni, odreĎeni koraci, koji bi doveli do prave, bitne reforme.
Neki izmeĎu onih povezanih sa delom već se pribliţ avaju kraju svoga ţ ivota, a još
uvek nisu tako upoznali Biblijske lekcije da bi razumeli neophodnost da ih sprovedu
u svakodnevni ţ ivot. Oni su propuštali prilike i zanemarivali dragocene blagoslove,
jer nisu ţ eleli da bilo šta promene.
Moj Vodič je rekao: ―
Povisite standard celokupnog školskog obrazovanja. Ne
smete postavljati nikakvo niţ e merilo. Disciplina mora trajno da se neguje. Učite
mlade pravilom i primerom.‖ Dosad nije bilo mnogo strogosti, već se naprotiv suviše
tolerisala popustljivost. Ipak, radnik ne sme da klone. Neka radi u Hristovom duhu i
neka Hristovom mudrošću ispravlja postojeća zla. I neka unapred računa s tim da će
grešnici uvek stati na stranu grešnika; meĎutim, verni pastir stada nikad ne odstupa
od uzvišenih Boţ jih merila, niti dopušta da klone, već veruje da još uvek ima nade.
Radite dalje sa strpljenjem, ali greh oštro korite i nikad se sa njim ne mirite.
Pribegavanje laţ ima koje bi trebalo da posluţ e kao pokrivač kojim bi se zabašurio
greh, treba energično odbaciti, da sirote i obmanute duše ne zaspu na svoju večnu
propast.
AnĎeo milosti će uskoro da napusti ovaj svet na koji treba da se izlije sedam
poslednjih zala. Na sve strane vlada greh, sram, ţ alost i tama. Ipak Bog još uvek
pruţ a ljudima dragocenu priliku da tamu zamene videlom, zabludu istinom, greh
pravdom. Ali Boţ ja milost i strpljenje neće večno čekati. Neka se niko ne vara da će
se pred Boţ jim gnevom moći sakriti iza nekog izgovora ili laţ i, jer će sam Bog skinuti
sa duše laţ no utočište. Munje Boţ jeg gneva će uskoro zaparati nebom i kad On
počne da kaţ njava prestupnike, više neće biti nikakvog vremena odlganja, dok
svako ne ispije svoju čašu. Oluja Boţ jeg gneva se pribliţ ava, i njoj će odoleti samo
oni koji su posvećeni istinom Boţ jom. Oni će biti sakriveni sa Hristom u Bogu sve
dok se pustošenje ne završi. Bog će izaći da kazni stanovnike zemaljske za njihovo
bezakonje. ―
I zemlja će otkriti krvi svoje, niti će više pokrivati pobijenih svojih. (Isaija
26:21). Neka govor naše duše bude:
Zaštiti me od oluje
Dok ne svršim ovde put;
Pristanište daj mi svoje,
Na vernu me primi grud.
Jer zaklona drugog nemam,
Ti si nada moja sva;
Nedaj nikad da postradam,
Da nemoćan klonem ja.
(H.W.Herns)
98
Lenjost
30 April 1894
184
―
Ne budite u poslu lenji; budite ognjeni u duhu, sluţ ite Gospodu.‖ (Rimljanima
12:11). Postoji samo jedan lek za nemarnost a on se sastoji u odbacivanju lenjosti
kao greha koji vodi u propast i prihvatanje posla svim svojim fizičkim sposobnostima
koje je Bog za tu svrhu dao. Jedini put iscelenja beskorisnog, besplodnog ţ ivota
jeste odlučan, istrajan napor. Iscelenje od sebičnosti leţ i u samoodricanju, i u
nastojanju da budete blagoslov za svoje bliţ nje koliko god to moţ ete. ―
Ko pazi na
vetar neće sejati i ko gleda na oblake neće ţ eti.‖ (Propovednik 11:4).
Kao Boţ ji predstavnici mi moramo da izvršimo posao koji nam je On dao.
Svakom čoveku je dat njegov posao i zato ne smemo da se prepustimo nagaĎanjima
hoće li ili neće naši napori da se pokaţ u uspešni. Sve za čega smo mi kao pojedinci
odgovorni jeste da neumorno, savesno obavljamo svoju duţ nost; ne uradimo li ono
što je stavljeno pred nas, nema izgovora koji bi nas pred Bogom mogao opravdati.
MeĎutim, ako učinimo najbolje što moţ emo, tada mirno prepustimo Bogu ishod. Od
nas se traţ i da više koristimo svoje duhovne i duševne snage. Vaša je duţ nost, a to
je bila i duţ nost svakog dana koji vam je Bog milostivo poklanjao, da snaţ no
zamahnete veslima duţ nosti, jer ste odgovorna oruĎa Boţ ja.
Zapovest vam glasi: ―
Idi danas i radi u mom vinogradu.‖ Mi smo svi Boţ ji
radnici i nijedan od nas ne sme da bude lenj. Zapitala bih vas: Šta radite za svoga
Gospodara da biste mogli jednom da čujete Njegove reči pohvale: ―
Dobro, slugo
dobri i verni! u malom si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti.‖ (Matej 25:21).
Bog nikada ne greši. On neće nikada nazvati ljude dobrim i vernim koji nisu bili dobri
i verni.
Duh Isusov
3 Avgust 1894
185
Hristos poistovećuje svoj interes sa interesom čovečanstva. Delo koje nosi
pečat Boţ anskog odobravanja je ono koje pokazuje Hristov duh, koje otkriva
Njegovu Ijubav, Njegovo staranje i Njegovo neţ no postupanje sa ljudima. Do kakvog
bi otkrivenja došli kada bi se zavesa povukla i kad biste mogli da sagledate rezultat
vašeg rada sa zabludelima prema kojima je bilo neophodno pokazati najveću
uviĎavnost kako ne bi skrenuli stranputice. ―
Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena
ispravite, i staze poravnite nogama svojima da ne svrne što je hromo nego još da se
isceli.‖ (Jevrejima 12:13-14).
Uvek će biti takvih koji prolaze kroz iskušenja i nevolje, zato je preko potrebno
da se svakog dana obraćamo Bogu da bismo mogli da budemo sudovi koji će sluţ iti
na slavu i čast Njegovom imenu. Prava vrednost jedne ljudske duše moţ e se
pravilno proceniti samo u svetlosti Golgotskog krsta. ―
Jer Bogu tako omilje svet da je
i sina svoga jedinorodnoga dao da ni jedan koji ga veruje ne pogine nego da ima
ţ ivot večni.(Jovan 3:16). Oni koji su neobraćeni i neposvećeni pokazaće u svom
ţ ivotu kakvog su i čijeg su duha. Svojim sklonostima i predrasudama pokazaće da
njihova osećanja nisu pod kontrolom jedne posvećene i Bogu pokorene volje. Vera
Isusa Hrista menja čitavog čoveka. Istina Gospodnja ima silu da preobrazi karakter.
Nama je potrebna vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Vera koja ne donosi
ovakav rod nema nikakvu vrednost. Rod grane će pokazati kakav je karakter stabla.
99
186
Ko je zasaĎen u Hristu biće plemenit. Umesto naglosti, umesto grubosti i ţ estine
koja zabludelog odvodi daleko od vere i nade, pravi hrišćanin će neukog poučavati,
grešnog popravljati, ţ alosne tešiti, opirati se svakom ugnjetavanju i nepravdi i u svim
svojim poslovima postupati prema planu koji je predvideo Hristos. Umesto da
raspiruje svaĎu, on će nastojati da unosi mir i sklad.
MeĎu onima koji su zauzimali poverljive poloţ aje u Boţ jem delu vladao je duh
kritike, nepravde i grubosti. Ukoliko se oni koji neguju takav duh ne obrate, biće
razrešeni odgovornosti učestvovanja u odborima pa i u vršenju svoga poslovanja.
Ako se ne obrate, njihov se glas ne sme čuti na saboru, jer bi od toga bilo više štete
nego koristi. Zlo preovlaĎuje, čovek postaje prepreka za delovanje reči, a
sumnjičenje, nepoverenje, zavist, kleveta i nepravda sve se više šire čak i usred dela
Boţj ega. Laţ no oduševljenje prikazuje se revnošću za delo Boţ je. MeĎutim, prljava,
poderana haljina lične pravde mora da se odbaci, a mesto toga ljudi moraju prihvatiti
pravdu Hristovu. Najstrašnije od svega je proganjanje koje se zbiva meĎu članovima
crkve. Istina je da su neki počinili greške i pali u zabludu, ali je isto tako istina da te
greške i zablude nisu ni pribliţ no toliko teške u Boţ jim očima koliko nepomirljiv i
nemilosrdan duh onih koji su kritizeri i ispravljači. Mnogo onih koji uzimaju slobodu
da donose sud o drugima i sami čine greške za koje istina niko ne zna, ali koje
predstavljaju smrtonosni otrov koji izjeda njihov duhovni ţ ivot.
Ljubav i jedinstvo
187
Neka bi Gospod otvorio oči svoga naroda kako bi mogao da shvati da treba
da ljubi Boga iznad svega a svoje bliţ nje kao same sebe, ako ţ eli da uĎe u Njegovo
carstvo. Ima mnogo takvih koji svojim postupcima pokazuju da njihovim ţ ivotom ne
upravlja Hristov već jedan drugi duh. Osobine koje se otkrivaju u njihovom
svakodnevnom ţ ivotu isto su toliko suprotne Hristovim osobinama kao i crte
sotoninog karaktera. Krajnje je vreme da vernici stanu rame uz rame, i da se
zajednički bore za večni ţ ivot, umesto da se izdvajaju i da rečju i delom izjavljuju: ―
Ja
sam svetiji od tebe‖. Oni koji ţ ele da sve svoje snage usmere na spasavanje duša
mora da postanu jedno, mora da budu povezani uţ ima ljubavi i razumevanja. U
svojim meĎusobnim odnosima bi trebalo da pokaţ u isti duh koji je pokazao naš
milostivi Poglavar Sveštenički čije je srce dirala naša nemoć. Nadahnimo klonule i
obeshrabrene novim ţ ivotom. Mi moţ emo da izvojujemo pobede koje su nam
izgledale nemoguće zbog naših ličnih grešaka i pogrešnih shvatanja, zbog vlastitih
mana karaktera i naše slabe vere. Vere! Mi jedva znamo šta je to.
Gospod uskoro dolazi
Pribliţ ava se kraj svemu, Gospod brzo dolazi. Njegovi se sudovi već uveliko
izlivaju na zemlji. Mi treba ne samo da govorimo o Hristovom dolasku, već svaki naš
čin treba da svedoči o činjenici da će se On vrlo brzo pojaviti na oblacima sa silom i
slavom velikom. A imamo li svadbeno ruho? Kakva je naša lična poboţ nost?
SaraĎujemo li celim srcem sa nebeskim oruĎima unoseći bez ikakve rezerve načela
svetog Boţ jeg zakona u naš svakodnevni ţ ivot? Jedno je govoriti o zakonu a sasvim
drugo ispunjavati taj zakon. Pred Bogom će biti opravdan samo onaj ko je tvorac
zakona jer samo takav koji tvori zakon predstavlja verno karakter Boţ ji i ne laţ e na
istinu.
Gospod dolazi. Oh, vreme je kratko, ali ko je po Bibliji onaj pravi saradnik
Boţ ji? Zar naše srce ne ispunjava strah i uţ as ako smo još uvek telesni, neobraćeni i
100
188
189
nesveti i ako nastojimo da licemernu poboţ nost prikazujemo kao pravu? Probudite
se braćo, probudite se pre nego što bude suviše kasno!
Postoje mnogi koji verno saraĎuju sa Bogom, a koje mi ne poznajemo. Ruke
propovednika nikad nisu bile stavljene na njihove glave da bi ih posvetile za rad; ali
uprkos toga oni nose Hristov jaram i šire spasavajući uticaj radeći na bezbroj načina
u spasavanju i zadobijanju duša za Hrista. Uspeh našeg rada zavisi od naše ljubavi
prema Bogu i našim bliţ njima. Ako postoji skladna saradnja izmeĎu članova crkve,
ako brat prema bratu izraţ ava ljubav i poverenje, onda će se srazmerno tome
pokazati snaga i sila u našem nastojanju oko spasavanja izgubljenih. Kako nam je
silno potrebna moralna obnova! Bez vere koja kroz ljubav radi ne moţ ete učiniti
ništa! Neka bi vam Gospod dao srce spremno da primi ovo svedočanstvo!
Čitajte i proučavajte četvrtu glavu proroka Zaharije. Dve masline crpe iz sebe
zlatno ulje kroz zlatne levke u zlatnu čašu iz koje se napajaju ţ išci svetinje. Zlatno
ulje predstavlja Duha svetoga. Tim uljem treba da su stalno snabdeveni propovednici
Gospodnji da bi mogli da ga dele vernicima crkve. ―
Ne silom ni krepošću nego
duhom mojim, govori Gospod nad vojskama.‖ (Zaharija 4:6). Boţ je sluge mogu da
izvojuju pobedu samo unutrašnjom čistotom, dobrotom srca i svetošću. Vaţ nije od
svega jeste dobar primer propovednika. Ako se propovednici odnose prema
načelima nemarno i ravnodušno onda će oni koji greše njihov primer uračunati kao
opravdanje za svoj način ţ ivota. Čitava sotonska zbornica budno prati pogreške u
ţ ivotu Boţ jih predstavnika i izobilno koristi svaku njihovu pogrešku.
―
Review and Herald‖, 22 Decembar 1904.
Poglavlje 8
Boţ ji saradnici
Ljubav i poverenje meĎu braćom
190
30. Oktobar 1894.
Kad ljudi pokazuju poverenje u svoje bliţ nje veoma su bliski Hristovom duhu.
Gospod je sam otkrio koliko ceni čoveka. ―
Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega
jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot
večni‖.(Jovan 3:16). Ipak ima takvih koji stalno nastoje da uobličavaju karakter drugih
prema svojim vlastitim idejama i merilima. Bog ih nije ovlastio za takav posao.
Telesno ja uvek visoko ceni sebe. Čim ljudi počnu da gube prvu ljubav oni
prestaju da drţ e Boţ je zapovesti i odmah počinju da kritikuju jedni druge. I takav duh
će nastojati da se bori za prevlast sve do kraja. Sotona se trudi da ga podstiče kako
bi braća u svom neznanju proţ dirali jedan drugoga. To je način na koji se Bog
obeščašćava, umesto da se slavi, a Duh se sveti oţ alošćava. Sotona likuje jer zna
da će se, ako uspe da digne brata protiv brata kako u crkvi tako i meĎu samim
propovednicima, neki toliko razočarati i obeshrabriti, da će napustiti svoje duţ nosti. A
to nije delo Duha svetoga. Naprotiv tu deluje jedna sila odozdo u odajama uma i u
hramu duše, da bi tamo gde treba da vladaju osobine Isusa Hrista, razvio osobine
neprijatelja.
Onaj koji je platio beskrajnu cenu da bi izbavio ljude, nepogrešivom tačnošću
čita sve što se zbiva u ljudskom umu i zato tačno zna kako da postupa sa svakim
čovekom. U tom svom postupanju sa ljudima On se drţ i istih principa koji vladaju u
svetu prirode. Blagotvorno delovanje prirode nikad nije rezultat naglih, iznenadnih
promena. Ljudima nije dozvoljeno da se mešaju u njen posao. Bog je taj koji upravlja
svim zbivanjima u prirodi preko utvrĎenih, nepromenjivih zakona. Tako je to i u
101
191
duhovnim stvarima. Sotona stalno pokušava da grubim, nasilnim pritiscima izazove
efekat; Isus naprotiv nalazi svoj put do ljudskog srca stazama neţ nih prijateljskih
veza. On nastoji, da što je moguće manje nekim postupcima i propisima uznemiri ili
omete uobičajeni tok ljudskih misli. Svojim je poverenjem počastio čoveka i time ga
učinio dostojnim poštovanja. Stare je istine prikazao u novom svetlu. Kad je imao
samo dvanaest godina, svojim je pitanjima u hramu zadivio učene poznavaoce
zakona.
Isus je uzeo na sebe ljudsku prirodu da bi se mogao susresti sa
čovečanstvom. On dovodi ljude pod preobraţ avajuću silu istine, nalazeći ih tamo
gde oni jesu. Tako je stekao pristup ljudskom srcu i zadobio njihovu naklonost i
poverenje uverivši ih da je Njegovo poistovećenje sa ljudskom prirodom i njenim
potrebama zaista potpuno. Sa Njegovih je usana dolazila istina, divna u svojoj
jednostavnosti, ali zaodevena plaštem sile i dostojanstva. Kakav je silan učitelj bio
naš Gospod Isus Hristos! Kako je neţ no postupao sa svakim koji je iskreno traţ io
istinu, da bi zadobio njegovu naklonost i našao mesto u njegovom srcu.
Moram vam reći, braćo, da ste daleko od onoga što bi Gospod ţ eleo da
budete. U vašem stavu i duhu kojim se odnosite jedan prema drugome suviše se
često otkrivaju osobine neprijatelja Boţ jeg i vašeg. Vi ranjavate jedan drugoga, jer
niste sudeonici boţ anske prirode. Na taj način ometate usavršavanje ličnog
karaktera, nanosite sami sebi teškoće i činite da vam je posao mučan i tegoban. A
sve se to dogaĎa samo zato što smatrate svoje vlastito mišljenje i nedostatke svog
karaktera dragocenim vrlinama kojih se treba čvrsto drţ ati i ljubomorno ih čuvati.
Isus upućuje pogled učenih i neukih na ljiljane u polju okupane jutarnjom
rosom, i kaţ e: ―Po
gledajte ljiljane u polju kako rastu: ne trude se niti predu; ali ja vam
kaţ em da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih‖ (Matej 6:2829). A onda naglašava pouku: ―Akad travu po polju koja danas jest a sutra se u peć
baca Bog tako odeva, a kamo li vas, maloverni.‖ (Matej 6:30).
UnapreĎenje istine
192
Time što nastoje da delo Boţ je uzmu iz Boţ jih u svoje sopstvene, smrtne
ruke, ljudi čine da je posao širenja istine desetostruko teţ i nego što on stvarno jeste.
Oni misled a su pozvani da stalno pronalaze nešto novo čime bi zaposlili svoje
saradnike i obavezali ih da čine ono što oni smatraju da treba da se čini. Vreme
utrošeno na taj način samo komplikuje posao jer je veliki Radenik istisnut iz planova
oko brige za svoje nasledstvo. Ljudi se trpaju u posao popravljanja karaktera drugih
a jedino što im uspeva jeste to, da nedostatke učine još većim. Bilo bi bolje da
prepuste Bogu taj posao, jer oni sami nisu sposobni da menjaju ljudski karakter.
Njima je neophodno da budu ispunjeni silom Hristovog duha. Ako se uhvate
verom za tu silu, na dobrom su putu da se pomire sa Bogom, te će onda biti u stanju
da sklope mir is a svojim bliţn jima. Ukoliko ljudsko oruĎe poseduje manje Hristove
poniznosti i krotosti, utoliko mu se sopstvene metode čine savršenijima, a metode
drugih nesavršenima. Jedina naša sigurnost je straţe nje u molitvi, zajedničko
savetovanje, i uverenje da će Bog čuvati in as kao i našu braću, jer On ne gleda ko
je ko. Ako smo verni istraţi vači i tvorci Njegove reči, On će da radi za nas.
Ali ako radnici u Boţ jem delu pokazuju nepoštovanje Hristove zapovesti da se
meĎusobno ljubimo kao što je On nas ljubio, kako mogu očekivati da će vernici
poštovati njihove zapovesti kao i odreĎena pravila i objašnjenja o tome šta i kako
treba da se radi? Mudrost koja propisuje pravila za čoveka mora da bude
nadprirodna, nebeska, inače će se pokazati kao lek koji ne moţ e da isceli već
102
naprotiv da pogubi. Bolje da traţ imo Boga celim srcem i da odbacimo
samouzvišenje, jer ―
vi ste svi braća‖.
Hristos čini jaram lakim
Umesto da se opterećujete pripremanjem pravila i propisa, bolje će biti da se
molite i da svoju volju i puteve potčinite Hristu. Njemu nije po volji kad ono što je On
učinio lakim vi pretvarate u teško. On kaţ e: ―
Uzmite jaram Moj na sebe, i naučite se
od Mene: jer sam Ja krotak u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram Moj
blag i breme je Moje lako.‖ (Matej 11:29-30). Gospod ljubi svoje nasledstvo. Kad bi
ljudi shvatili da nemaju nikakvo specijalno ovlašćenje da propisuju pravila za svoje
saradnike, već bi umesto toga sprovodili Hristova pravila u svom svakodnevnom
ţ ivotu, i verno kopirali Njegove pouke, tada bi bili primeri a ne sudije.
Uzorni karakter nebeskog Oca
193
Hristova najomiljenija tema je bio uzorni karakter i izobilna ljubav Boţ ja.
Promašaj današnje crkve leţ i u tome što ljudi ne usvajaju boţ anske metode. Oni
zamišljaju da mogu da usavrše pravila data u EvanĎelju pa uzimaju slobodu da ih
tumače u ţ elji da reformišu crkvu i radnike u delu Boţ jem. Neka Bog bude naš jedini
učitelj, naš jedini Gospodar pun dobrote, milosti i ljubavi.
Bog svojim radnicima daje znanje; za nas je sačuvano divno obećanje: ―
Ako li
kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga, koji daje svakome bez razlike
i ne kori nikoga i daće mu se; ali neka ište sa verom ne sumnjajući ništa; jer koji
sumnja on je kao morski valovi koje vetrovi podiţ u i razmeću. Jer takav čovek neka
ne misli da će primiti što od Boga.‖ (Jakov 1:5-7). Zar nije najbolje sticati mudrost
ličnim obraćanjem Bogu a ne čoveku? Šta kaţ e Veliki Učitelj? ―
Ja javih ime tvoje
ljudima koje si mi dao od sveta...‖ (Jovan 17:6).
Kritikovanje tuĎih mana
MeĎu nama postoji jedno zlo koje treba da se iskoreni. Braća uzimaju slobodu
da gledaju i govore o zamišljenim pogreškama drugih, a sama ta njihova sloboda
ubedljivo svedoči o nedostatku u njima samima. Takvim svojim postupkom ţ ele da
pokaţ u kako su mudri i bistri u svom rasuĎivanju. Zbog tog njihovog nedostatka Bog
ne moţ e da im da onaj posebni blagoslov, jer bi se tada još više uzvisili i tako naneli
još veću štetu dragocenom delu istine. Pošto je svet bio lišen poznanja Boţ jeg
došao je Hristos na ovaj svet da donese taj neprocenjivi dar i blagoslov - poznanje
karaktera našeg nebeskog Oca. Bio je to Njegov poklon našem svetu. Taj je dar On
poverio svojim učenicima da ga dalje prenose svetu.
Radnici treba da se usavršavaju
194
Naučivši jednostavna pravila oni (propovednici) treba da usmere svoj um
sticanju znanja koje je povezano sa njihovim poslom da bi postali radnici koji se
nemaju čega stideti. Oni uporedo sa radom na propovedanju istine mogu da
savlaĎuju jednu po jednu granu nauke samo ako mudro koriste svoje vreme. Zlatni
trenuci koji bi svakog dana mogli i trebali da se koriste za posao koji bi ih vodio sve
103
bliţ e visokom cilju rasipaju se i gube u beskorisnim razgovorima, lenjosti ili bavljenju
beznačajnim stvarima.
Ljudi koji danas stoje pred narodom kao Hristovi predstavnici, poseduju
mnogo više sposobnosti nego odgoja. Naţ alost oni te sposobnosti ne razvijaju, pa ni
vreme ni prilike ne koriste kako bi se najbolje moglo. Svaki propovednik u polju da je
samo upregao sposobnosti koje mu je Bog dao do sad je već mogao da stekne
veštinu ne samo u čitanju, pisanju i gramatici, već i u obogaćenju jezika. Potrebno je
da sami sebi postave viši cilj. MeĎutim do sad je bilo malo ambicija koje bi pokrenule
njihove sposobnosti da pokušaju da dostignu viši stepen kako opšteg tako i verskog
znanja.
Naši će propovednici biti pozvani na odgovornost pred Bogom što su dozvolili
da zarĎaju talenti koji su im darovani a koje su korišćenjem trebali da umnoţ e. Da su
se trudili da postanu intelektualni divovi, do sad su mogli da obave desetostruko veći
posao. Njihovom celokupnom iskustvu i visokom zvanju koje nose umanjena je
cena, jer su se zadovoljavali da ostanu tamo gde su. Njihovi napori da steknu veće
znanje ne bi ni najmanje ometali njihov duhovni rast da su se rukovodili pravim
pobudama i ispravnim ciljevima.
Potreba za radnicima
195
Širom sveta se oseća potreba za radnicima. Istina Gospodnja treba da se
odnese u strane zemlje i da obasja one koji ţ ive u tami. Zato je neophodno da se
izvrši posao koji će osposobiti ljude da budu Boţ ji saradnici.
Bog zahteva da se u tom pravcu pokaţ e daleko veća revnost nego što je to
bio slučaj do sada. Kao crkva, na neki način smo daleko zaostali u odnosu na
misionarsko delo. Ne postiţ emo ni dvadeseti deo onoga što bismo mogli, jer meĎu
nama u velikoj meri vlada sebičnost. Neki zavide drugima plašeći se da ovi ne
steknu veću čast i ugled od njih.
U svakoj su grani dela potrebni obrazovani ljudi jer novajlije i nevešti ne mogu
da valjano obave posao otkrivanja sakrivenog blaga koje bi obogatilo dušu. Bog je
predvideo škole kao sredstva za obrazovanje radnika kojih se neće nikad postideti.
Ovaj cilj treba svagda da imamo na umu. Visinu koju moţ e da dostigne čovek putem
pravog obrazovanja još uvek nismo postigli. MeĎu nama ima ljudi nadprosečnih
sposobnosti. Da su te mogućnosti pravilno iskorišćene mi bismo imali dvadeset
propovednika tamo gde je sada samo jedan. TakoĎe bi trebalo obrazovati i lekare i
osposobiti ih za borbu protiv bolesti.
Gradovi i sela tonu u greh, ipak u svakom Sodomu postoji i poneki Lot. Otrov
greha deluje u samom srcu društva. Bog poziva reformatore da ustanu u odbranu
zakona koje je On uspostavio da upravljaju čovekovim fizičkim ţ ivotom i da
odrţ avaju visoki stepen obrazovanja uma i srca.
Kultura srca
196
Postoji opasnost farisejske tačnosti koja opterećuje srca i um svetovnim
formama i običajima koji ponekad postignu tako veliku vaţ nost, da od atoma postane
čitav svet a od sveta sićušni atom. Hristova će milost svojim oplemenjujućim
uticajem za nas učiniti mnogo više nego celokupno obrazovanje ovoga sveta
odnosno pravila lepog ponašanja kome se pridaje tako veliki značaj. Za mnoge ono
što se vidi predstavlja celokupnu religiju dok im srce ne zna šta je to iskrena i prava
dobrota koja jedino vredi u Boţ jim očima. Kad se takvima govori o njihovim
104
197
greškama oni pokazuju tako malo hrišćanskog poštovanja i učtivosti da izgube iz
vida svetost zvanja propovednika koga Gospod šalje sa vešću opomene. Čak
dozvoljavaju sebi da kritikuju njegov stav, imitiraju njegove pokrete i omalovaţ avaju
njegov sklop rečenica. Sebe smatraju uzorom mudrosti, a ne obraćaju paţ nju na
vest koja je poslana iz nebeskih dvorova. Sve takve Bog opominje da uvide i priznaju
svoju ludost, da bi mogli da upoznaju i naĎu mudrost koja je u Hristu.
Pokazano mi je da je naš koledţ odreĎen od Boga da odigra veliku i slavnu
ulogu u delu spasavanja duša. Talenti nekog čoveka mogu doneti pravu korist samo
ako se stave pod punu kontrolu Duha svetoga. Pravila i načela vere su prvi korak u
sticanju znanja i temelj svakog pravog vaspitanja. Znanje i nauka mora da postanu
ţ ivotni princip delovanjem Duha svetoga da bi posluţ ili pravim, plemenitim ciljevima.
Samo hrišćanin moţ e da pravilno primeni znanje. Da bi se nauka pravilno ocenila
mora da se ispita sa religioznog stanovišta. Samo tako će se odati slava Bogu,
izvoru svake mudrosti i znanja. Srce oplemenjeno Boţ jom milošću najbolje će
shvatiti pravu vrednost obrazovanja. Boţ je osobine o kojima govore dela koja je On
stvorio mogu da se prepoznaju samo i jedino ako se poznaje Stvoritelj. Učitelji
moraju da poznaju teoriju istine ali isto tako moraju na osnovu vlastitog iskustva, da
poznaju proces posvećenja da bi mogli da povedu mlade izvoru istine, onom
Jagnjetu Boţ jem koje uze na se grehe sveta. Znanje samo onda predstavlja silu kad
je sjedinjeno sa pravom poboţ nošću. Srce osloboĎeno svoga ja biće plemenito.
Hristos, verom nastanjen u srcu, učiniće nas mudrim u Boţ jim očima.
Primanje poklona*)
30 Januar 1895
198
Postavlja se pitanje ispravnosti primanja poklona od strane nevernih ili
neznaboţ aca. Pitanje nije neobično; ali pitam ja vas: Kome pripada naš svet? Ko je
vlasnik svega na njemu? Zar nije Bog? On u ovom svetu ima ogromno bogatstvo
predano u ljudske ruke, kojim mogu da se nahrane gladni, odenu goli, zbrinu
beskućnici. Bog će da pokrene ljude ovog sveta, pa čak i idolopoklonike, da od svog
izobilja daju za podupiranje dela Boţ jeg ako im mudro priĎemo i tako damo priliku da
učine ono što je njihovo isključivo pravo. Naše je pak preimućstvo da to što budu dali
primimo.
Trebalo bi da se upoznamo sa ljudima na visokim poloţ ajima pa da,
primenivši mudrost zmije i bezazlenost golubova, tim poznanstvom i vezama
koristimo delu. Bog moţ e da pokrene njihova srca da učine mnogo dobra njegovom
narodu. Ako pogodne ličnosti iznesu ovim ljudima koji imaju sredstva i moć uticaja
potrebe dela u pravom svetlu, ti ljudi mogu mnogo da učine za napredak dela u
svetu. Mi smo se lišili prava i prednosti od kojih smo mogli imati velike koristi jer smo
zaključili da ostanemo potpuno nezavisni od sveta. MeĎutim, nije potrebno da
ţ rtvujemo ni jedno načelo istine, a da ipak iskoristimo svaku priliku koja bi pomogla
napretku dela.
Gospod ima svoju decu koja su u svetu, ali nisu od sveta. Ona treba da
nastoje da istinu iznesu pred ljude na visokim poloţ ajima i da im na taj način pruţ e
priliku da je upoznaju i provere. Ima mnogo neprosvetljenih i neobaveštenih, zato
svaki od nas mora da izvrši jedan ozbiljan i svečan posao. Naša je duţ nost da
radimo za one koji su na visokim mestima i da dopremo do njih, da bi im uputili
milostivi poziv na svadbenu svečanost Jagnjeta. Mnogo se više moţ e učiniti za te
ljude nego što je do sada učinjeno. Poslednja poruka koju je Hristos uputio svojim
105
učenicima pre nego se od njih rastao i otišao na nebo, bila je poruka da nose
evanĎelje celom svetu, uz obećanje da će njihov rad pratiti sila Duha svetoga. ―
I
primićete silu kad Duh sveti siĎe na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj
Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.‖ (Dela 1:8)
―
Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj.‖ ―
Moje je srebro i moje je zlato govori
Gospod nad vojskama.‖ ―
Jer sve ptice po gorama i krasota poljska preda mnom je.
Da ogladnim ne bih tebi rekao jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.‖ (Psalam
50:10-12)
*)Primanje poklona od neznaboţ aca i nevernih: U poslednjem tromesečju 1893. godine starešina A.T. Robinson,
rukovodeći crkvom u Juţ noj Africi, ţ eleo je da obezbedi zemljište za izgradnju tamošnje misije meĎu
uroĎenicima, pripremio je jedan intervju (razgovor) sa Cecil Rhodesom, premijerom Keip Kolonije (Cape Colony) i
šefom Britanske Juţ no-Afričke Kompanije koja je operisala u Mashonalandu. Taj Rhodes je bio prijateljski
upoznat sa našim planom o izgradnji misije meĎu uroĎenicima te zemlje, i predao je starešini Robinsonu jedno
zapečaćeno pismo adresirano na Dr Jemisona, sekretara Kompanije da mu se preda u Bulavajo. Braća su došla
u Bulavajo očekujući da kupe zemljište i nisu ništa znali dok im Jemison ne kaza da mu je Rhodes napisao da im
preda zemljište koje ţ ele. Bilo je odabrano jedno područje od dvanaest hiljada akri, koje je postalo sedište Solusi
Misije, prve koja je uspostavljena meĎu nehrišćanskim stanovništvom. Saznanje o ovom poklonu stvorilo je
priličnu zabrinutost medu izvesnom vodećom braćom u Betl-Kriku, koji su se plašili da će prihvatanje toga
poklona značiti prekršaj načela odvojenja crkve od drţ ave. Kad je ta stvar biia diskutovana na zasedanju
Generalne Konferencije 1895. godine, bio je zauzet sledeći stav:
―
Da mi kao Zajednica ne trebamo niti da traţ imo, niti da primamo ni od kakve civilne vlade, šefa,
vladara, ili kraljevski ovlašćene Kompanije, vrhovne, lokalne ili ma koje druge vlasti nikakve darove ili zaveštanja,
koncesije (ustupanje), dotacije, ni zemlje, novca, kredita, specijalnih privilegija (prava), ili drugih stvari od
vrednosti, do kojih mi nismo došli na uobičajen zakoniti način kao ljudi, bez obzira na naše versko priznanje,
veroispovest ili religiozni rad.‖
Ovo je bilo propraćeno sledećom odlukom:
―
Da u skladu sa ovom rezolucijom (zaključkom) Udruţ enje Generalne Konferencije prihvati instrukcije da se
isplati jedna odgovarajuća svota za svako drţ avno zemljište koje se moţ e obezbediti bilo u Africi ili bilo gde
drugde.‖ - Bilten Genealne Konferencije od 21. febr. 1895. god. str. 283.
Odbor za spoljnu Misiju ratifikovao je ovo rešenje izjavivši da: ―
Zemljište ponuĎeno od vlade bude
plaćeno, a nikako primljeno kao dar.‖ Pre primene ove odluke, već 30. januara iste godine 1895. sestra Vajt je
pisala jedno saopštenje iz Australije, u kome je upozorila sledeće: ―Š
to se tiče primanja poklona od neznaboţ aca
ili nevernika, ono što oni hoće da daju mi imamo pravo da primimo.‖ Sledećeg dana je napisala poznati članak
koji se nalazi na strani 107-108 ove knjige, ukazujući da neki ―
vodeći ljudi zauzimaju ekstremni (krajnji:) stav.‖ U
svetlosti ova dva saopštenja od sestre Elen Vajt, spomenuti zaključak Generalne Konferencije nikada nije bio
sproveden u delo.
Teret za duše
199
Veliko je delo koje treba da se uradi na ovoj zemlji, zato je Gospod Isus
pozvao ljude da mu budu saradnici, da bi u istom poslu mogli da saraĎuju zemaljska
i nebeska oruĎa. Hristos se u velikoj duševnoj borbi borio za izbavljenje sveta, zato i
oni koji rade sa Bogom i pred svetom predstavljaju Hrista, treba da pokaţ u pravo
saţ aljenje prema izgubljenima i da se sa celim srcem bore za njihovo spasenje.
Ukoliko se crkva ne probudi i ne lati svog zadatka, Bog će gubitak duša staviti na
njen račun. Zato mi je veoma stalo da Boţ je delo napreduje.
Od onih koji predstavljaju Boţ ji izabrani narod traţ i se da otvaraju crkve gde
god se ukaţ e prilika za uspešan rad dovoĎenja duša do poznanja istine. Boţ ji narod
nikad ne treba da se sabira na jedno mesto u neke velike zajednice kao što je to bio
slučaj u Betl Kriku. Oni koji znaju šta to znači osećati teret za spasenje duša, kao što
je to osećao Hristos, nikad neće tako postupiti.
106
Duh mudrosti
200
Svako koga je Bog izabrao treba da razvija svoje umne sposobnosti. Isus je
došao na ovaj svet da otkrije karakter svoga Oca, a svoje je učenike poslao u svet
da otkriju Njegov karakter. On nam je dao svoju reč kao putokaz ţ ivota, ali nas nije
ostavio da sami tu reč nosimo, već je obećao da će toj reči dati silu. Ima li onda
razloga i opravdanja da bilo ko sumnja, ili se tuţ i, kako nije u svom srcu osetio
delovanje te sile? Osećate li glad ili ţ eĎ za poučavanjem u pravdi? Ako osećate i za
vas vaţ i pouzdano obećanje koje ćete naći u Boţ joj reči: ―
A znamo da sin Boţ ji doĎe
i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga i da budemo u istinome Sinu njegovu
Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i ţ ivot večni.‖ (1. Jov. 5:20);
Gospod ţ eli da nama upravlja duh nebeske mudrosti. Da li nas se duboko
dotiče činjenica da treba da se molimo ponizno i iskreno kako to iziskuje naše stanje
i da traţ imo od Boga duh mudrosti i znanja? Da li se molimo: ―
Pokaţ i mi tajne koje
ne znam, Ti me nauči.‖? To neka bude naša iskrena i ponizna molitva, koja dolazi iz
dubine našeg srca traţ eći savet i boţ ansku mudrost! On kaţ e, ―
Moj je savet i moja je
mudrost.‖ (Priče 8:14)
Svečana vremena
31 Januar 1895
201
Pred nama su svečana i ozbiljna vremena. Nevolje i pometnja će se mnoţ iti
sve do svršetka vremena. Moţ da će doći do nekog privremenog popuštanja, ali ne
za dugo. Treba da napišem neka pisma koja mora da krenu sledećom poštom za
Betl Krik. Naša braća koja su tamo ne vide stvari u pravom svetlu. Odluka da plaćaju
porez na crkveni i bolnički imetak, pokazuje revnost i savesnost, koja ni u kom
slučaju nije ni mudra ni ispravna. **) Njihovo shvatanje verske slobode protkano je
idejama koje nemaju svoj izvor u svetom Duhu, pa je zato delo verske slobode
obolelo i njegovu bolest moţ e da isceli samo Hristova milost i dobrota.
Srca onih koji zastupaju ovo delo treba da budu ispunjena Hristovim duhom.
Samo veliki Lekar ima balsam (melem) iz Galada koji moţ e da privije na ranu. Neka
ovi ljudi sa poniznim srcem koje je dotakla sila svetoga Duha čitaju knjigu Nemije, pa
će promeniti svoje pogrešno mišljenje i usvojiti ispravna načela što će sve zajedno
dovesti do izmene sadašnjeg stanja.
**)Pokret za plaćanje poreza na sanatorium i crkvu: Na zasedanju Generalne Konferencije 1893. godine bio je
donesen sledeći zaključak: ―
S obzirom na odvojenost koja verujemo da treba da postoji izmeĎu crkve i drţ ave, to
je nelogično da crkva prima od drţ ave novčane dotacije, poklone, potpore, izuzeća na osnovu religije; zato
zaključuiemo da mi odbacujemo doktrinu da crkva ili druga sveštenička vlasništva treba da budu izuzeta od
oporezivanja i nadalje mi zaključujemo da ćemo koristiti svoj uticaj da doprinesemo ukidanju takvog
zakonodavstva koje predviĎa darove i izuzeća.‖ - Bilten Gener. Konfer. 5. mart 1893, str. 475. Prethodno
saopštenje E.G. Vajt od 31. januara 1895. dajući savet u ovoj stvari bilo je prihvaćeno od voĎa crkve kao
uputstvo koje treba da nas rukovodi u odnosu na plaćanje poreza i oslobaĎanje oporezivanja crkvenog
vlasništva.
Preterani stavovi
Nemija se molio za pomoć i Bog je njegovu molitvu uslišio. Pokrenuo je srca
neznaboţ ačkih careva da mu priteknu u pomoć. Kad su njegovi neprijatelji ustali i
radili protiv njega, Gospod je preko careva ostvarivao svoje namere i odgovarao na
brojne molitve koje su se dizale Njegovom prestolu, traţ eći toliko neophodnu pomoć.
107
202
Često sam veoma ţ alosna kad vidim kako naša vodeća braća zauzimaju
krajnje stavove i opterećuju sebe stvarima na koje se uopšte ne bi trebalo osvrtati,
niti zbog njih brinuti, već ih jednostavno poveriti Bogu u ruke, da ih On vodi i reši. Mi
smo još uvek u svetu u kome je Bog odredio jedno mesto za svakoga od nas. On
svojom rukom otvara put pred nama i omogućuje da Njegovo delo napreduje u
svakom pogledu. Istina treba da stoji visoko uzdignuta, a zatim istina treba da se
istakne u svim najudaljenijim krajevima.
Bog nije zaduţ io one koji su ostali daleko od misionskih polja da procenjuju
rad koji se tamo obavlja. Oni koji se ne nalaze na licu mesta gde se vodi bitka,
nemaju pojma o potrebama i prilikama koje tamo vladaju, pa kad već ne mogu da
kaţ u ništa što bi pomoglo onima koji se tamo bore, neka bar ćutanjem pokaţ u
mudrost, a delom neka pomognu posao koji im stoji na dohvat ruke. Protestvujem
protiv nerazumne revnosti koju pokazuju oni koji javno iznose svoja mišljenja o radu
u dalekim poljima.
Gospod vodi ljude koji tamo rade, a oni koji su tako daleko od bojnog polja
neka hode ponizno sa Bogom svojim, kako ne bi skrenuli stranputice i zalutali.
Gospod nije ljudima poverio duţ nost procenjivanja ničijeg rada, niti ih je Duh sveti za
to olvastio. Mnoge na takav posao pokreće njihovo lično rasuĎivanje pa svim silama
nastoje da sreĎuju stvari za koje ih Bog nije zaduţ io. A naša je duţ nost, sve dok
smo na svetu, da obavljamo jedan naročiti posao za ovaj svet; vest opomene treba
da dopre do svih zemalja, jezika i naroda.
Gospod nikad ne usmerava svoje sluge na postupke koji bi izazvali vreme
nevolje, pre nego što za to doĎe čas. On im ne dopušta da svojim ličnim idejama i
stavovima podiţ u zid razdvajanja izmeĎu sebe i sveta. A upravo toga ima isuviše
unutar naših redova. Vest opomene još nije doprla do velikog broja ljudi koji ţ ive u
gradovima u našoj neposrednoj blizini a prebrojavanje Izrailja nije naš posao niti ga
je Bog odobrio.
Pomoć treba primati i pruţat i
203
Sve dok smo na ovom svetu i sve dok se Duh Boţ ji trudi oko ljudi u njemu,
sve dotle i mi treba da pomoć primamo ali isto tako i da je pruţ amo. Duţ ni smo da
ovom svetu otkrijemo videlo istine onako kako je ona otkrivena u Pismu, a od sveta
da primimo ono, što će pokrenut Duhom Boţ jim biti spreman da učini za dobrobit
Boţ jeg dela. Bog još uvek pokreće srca vladara i careva u korist svoga naroda, iz
čega proizlazi zaključak da oni koji su duboko zainteresovani pitanjem verske
slobode ne treba da uskrate svoju pomoć svetu, ali ni da odbijaju ono što će ljudi
pokrenuti Duhom svetim ponuditi za unapreĎenje dela Boţ jega.
Primere koji ovo verno potvrĎuju nalazimo u Reči Boţ joj. Kir, car Persijski,
objavio je po čitavom svom carstvu proglas koji glasi: ―
Ovako veli Kir car Persijski:
sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da mu
sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeĎu vas od svega naroda Njegova?
Bog nebeski neka bude s njim, pa neka ide u Jerusalim u Judeji i neka zida dom
Gospoda Boga svojega, Boga koji je u Jerusalimu.‖ (Jezdra 1:2-3). Druga je
zapovest koja se odnosila na zidanje hrama u Jerusalimu zapisana u šestom
poglavlju Jezdrine knjige.
Gospod Bog Izrailjev stavlja svoja dobra u ruke nevernika, ali ona treba da se
iskoriste za dovršenje dela koje treba da se učini za ovaj pali svet. OruĎa kroz koja
ovi darovi (pokloni, zaveštanja) dolaze mogu nam otvoriti puteve kroz koje istina
moţ e prodirati. Oni moţ da nemaju simpatije za naš rad, niti veruju u Hrista, da bi
108
ţ iveli po Njegovoj reči, ali njihovi darovi ne treba da budu odbijeni kada se daju u tu
svrhu.
Mnogo puta mi je pokazano da bismo raznim putevima i načinima mogli da
doĎemo do daleko veće pomoći kada bismo bili vešti da mudro priĎemo ljudima, da
ih upoznamo sa našim delom i njegovim potrebama pa da im tako damo priliku da
učine ono na šta bi ih Duh sveti pokrenuo a što bi sluţ ilo unapreĎenju Boţ jeg dela.
204
Aktivnost u našim crkvama
2 Februar 1895
Trebalo bi razbiti monotoniju koja preovladava u crkvi tokom naših
bogosluţ enja. Treba uneti više ţ ivota, treba se moliti za onu pokretačku silu da bi
naše članstvo moglo da krene novim smernicama i novim metodama. Kad se ovo
mrtvilo, ova beţ ivotna monotonija razbije, onda će sila Duha pokrenuti srca pa će
mnogi, koji su se do sad zadovoljavali da budu samo pasivni posmatrači, postati
vredni, ozbiljni radnici. Samo vredna, aktivna crkva na zemlji moţ e biti povezana sa
crkvom na nebu. Bog je onaj koji neprestano radi; anĎeli su takoĎe stalno na delu,
zato i ljudi treba da su vredni u poslu obraćenja duša Hristu. Treba raditi dok traje
dan, objavljivati Boţ ju milost dok još traje vreme milosti i na taj način spasavati ljude
dok još nije kasno. Na sve strane ljudi umiru u svojim gresima, dok Bog govori
svakoj vernoj duši: Pohitaj im u pomoć sa vešću koju sam ti dao.
Štednja u domu
205
Gospod je učinio ljude svojim oruĎima koji, sa srcem ispunjenim Hristovom
ljubavlju treba da saraĎuju sa Njim u obraćanju ljudi od zablude ka istini. Bog
blagosilja ovu zemlju sunčanim zracima i kišom. On je taj koji čini da zemlja donosi
bogat rod na korist čoveku, a čoveka je načinio svojim zastupnikom koji treba
milostivo da deli darove neba da bi mnogi mogli da doĎu do poznanja istine. Da li
moja braća u Americi razmišljaju o tome kako je ova dragocena istina koja spasava
doprla do njih i našla ih tada kad su bili u tami neznanja? Ljudi i ţ ene su verno
donosili svoje desetke i prinose Bogu i kako su sredstva pristizala u Boţ ju riznicu
tako su u polje slati novi radnici da šire i unapreĎuju delo istine.
Isti ovaj proces mora i danas da se nastavi da bi se doprlo do duša koje su još
uvek u tami. MeĎutim, pokazano mi je da ima mnogo onih koji u potpunosti
uskraćuju svoj desetak, a i onih koji ga samo delimično daju, pa ipak veliko
misionarsko delo iz godine u godinu sve više napreduje. Potrebno je da se
navikavamo na štednju u našim porodičnim izdacima. Ne sme se dopustiti nikakav
nepotreban trošak. Beda i oskudica, siromaštvo i nesreće svake vrste privlače našu
paţ nju pa smo zato pozvani da pomognemo onima koji su potrebni i nevoljni.
Moramo se postarati da zbrinemo one koji su gladni i goli, a onima koji su duhovno
siromašni da pomognemo da iskuse i doţ ive radost spasenja.
Ozbiljan rad
Kad se svim srcem damo na posao koliko nam god to dopuštaju naše
sposobnosti tada nam se sam Bog otkriva i šalje blagoslov za blagoslovom. Crkva
koja oseća teret za duše biće crkva koja se moli, koja veruje i koja prima. Crkva čiji
se članovi nalaze na kolenima pred Bogom moleći se za Njegovu milost, traţ eći Ga
109
206
svakog dana, jeste crkva koja se hrani hlebom ţ ivota i koja se napaja sa izvora ţ ive
vode. Na njoj će se ispuniti reči obećanja: ―Š
to god zaištete od Oca u ime Moje,
primićete.‖ (Jovan 16:23).
Posao obavljen istrajno i revno kako nam je to Hristos svojim primerom
pokazao, doneće mnogostruke koristi. Iskustvo će biti obogaćeno ljubavlju, a
pojedinci će bolje shvatiti šta sve moţ e Bog da učini kroz njih ako vemo odgovore
svojoj duţ nosti. Crkva će tada ustati i svetliti osetivši da ju je obasjala slava
Gospodnja koja će rasterati tamu.
Uspeh misionskog dela biće srazmeran usrdnim, posvećenim naporima.
Svako odstupanje od pravog misionskog rada, svako zanemarivanje misionskog
duha odraziće se na crkvu i dovešće do opadanja duhovnosti. Naprotiv, svaki
ozbiljan napor u misionskom radu doprineće duhovnom ozdravljenju crkve i ne samo
što će povećati broj članstva nego će povećati sve više njenu svetu revnost i radost
u Gospodu.
Narod koji drţ i Boţ je zapovesti uskoro će doći u veoma teţ ak poloţ aj; ali svi
oni koji hode u videlu i videlo šire oko sebe, iskusiće da se sam Gospod zauzima za
njih. Baš tada kad sve izgleda mračno Gospod pokazuje svojim vernim slugama
svoju silu. Kada naša nacija za koju je Gospod tako divno i čudno radio, i nad kojom
je širio plašt svoje svemoći, napusti principe protestantizma i silom svojih zakona
pruţ i pomoć i podršku Rimskoj sili (papstvu) koja ograničava versku slobodu, tada
će Gospod ustati u odbranu svog vernog naroda. Tiranija Rima će opet proraditi, ali
će Hristos biti naše utočište.
Samoodricajuća ţr tva
207
Mnogi su suviše dugo dremali. Dok su jedni zaokupljeni radom pokazali
neumornu energiju, drugi su stajali po strani kao pasivni posmatrači, gotovi da se
kritički izjašnjavaju o metodama i rezultatima rada onih koji se trude. Zanimljivo je da
su bili spremni za ovakav posao a da sami nikad nisu upregli svoj um u iznalaţ enju
nekog plana koji bi korisno posluţ io na spasenje dragocenim dušama. Oni su uvek
tu samo zato da pronalaze greške onih koji rade. A kad bi se takvi ponekad i prenuli
iz sna i pokazali neki znak da su budni i svesni brzo bi se razočarali ako im drugi ne
bi odmah našli neko ugodno mesto u delu. Za njih je pravi šok saznanje da se delo
ne moţ e završiti bez istrajnog, samoodricajućeg napora i ţ rtve. A očekuju i nadaju
se da doţ ive isti onaj uspeh koji su doţ iveli apostoli na dan pedesetnice. Uslov da i
njihov rad prati uspeh koji je pratio rad apostola jeste, da ponize svoja srca pred
Bogom kao što su to učinili apostoli. ―
Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u
večnosti kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušena
srca i smerna duha, oţ ivljujući duh smernih i oţ ivljujući srce skrušenih.‖ (Isaija 57:15)
―
Ali na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drhće
od moje reči.‖ (Isaija 66:2)
Domaći misionski rad
Domaći misionski duh je veoma malo poznat meĎu nama a njegovo je
prisustvo toliko neophodno u svakoj grani dela. Izvestan deo crkve je počeo da
pokazuje znake misionske aktivnosti, ali ako svi ne ustanemo i ne pokaţ emo veću
revnost, onda će nas oni koji ne poznaju sadašnju istinu prestići i blokirati nam put.
Koliko još treba da se čeka da bi se probudili oni koji su godinama lutali bez posla u
Betl Kriku? Kada će jednom postati svedoci Boţ ji? Koliko će još dugo čekati pre
110
208
nego se upregnu u jaram Hristov? Koliko se vremena dnevno odvaja za sluţ bu
Bogu? Koliko njih ima odreĎeno vreme za razmišljanje i usrdnu molitvu? Koliko njih
upraţ njava naviku štednje da bi mogli da donesu svoje darove i prinose Bogu na
oltar? Koliko je njih praktičnom sluţ bom dragovoljnosti oplemenilo svoje srce i svoj
ţ ivot? Koliko je takvih koji su ličnim radom nadahnuli druge ţ eljom da i oni rade za
svoga Učitelja? Za uspešan rad u domu i okolini potreban je duh vere i istrajriosti koji
neće izneveriti niti se obeshrabriti. Na nebu ne postoji ni jedna neaktivna ličnost niti
će u stanove slave ući bilo ko koji nije pokazao Hristovu ljubav i koji nije uloţ io
nikakav napor u delu spasavanja bliţ njih.
Ko moţ e reći koliko se veliko delo moglo učiniti u našim crkvama da oni koji
su zastupali istinu nisu napustili svoje male skupštine i svi se nagomilali u Betl-Kriku!
Da su naša braća i sestre bili marljivi, verni, bogobojazni sluţ itelji Hristovi i da su
uloţ ili više napora da svoj uticaj prošire koliko je to god više bilo moguće, koliko je
duša moglo da se spase! Jedna zapaljena sveća na jednom mestu mogla je da bude
sredstvo kroz koje bi se zapalile mnoge druge sveće, pa bi se tako uzdigao glas
slave i hvale koji bi se nadaleko čuo i mnogi bi uzviknuli: ―Š
ta čini Gospod! On čini
mnogo više i izobilnije nego što smo se nadali i nego što smo traţ ili!‖
Direktna zavisnost od Boga
19 Februar 1895
209
Boţ ja namera nije da bilo koji čovek ili ma koja klasa ljudi bude savest svoje
braće, niti da pruţ a svoje grešne ruke u znak pokroviteljstva da bi gospodarila nad
izabranim radnicima Gospodnjim, dovodeći tako u opasnost svoju ličnu sigurnost i
sigurnost nasledstva Gospodnjeg i ometajući na taj način delo Boţ je. Gospod se nije
ograničio na jednog čoveka niti je izdvojio neku grupu ljudi sa planom da preko nje
završi svoje delo, već kaţ e svima: ―
Vi ste saradnici Boţ ji.‖ To znači da svaki vernik
treba i moţ e da učestvuje u Njegovom svetom delu, da svetu otkrije Hrista, da crkvi
predoči uzvišene zakone budućeg besmrtnog sveta i da poslušnošću naredbama
neba kojima nema ravne, otkrije svu dubinu poznanja, nezavisno od ljudskih
izumevanja.
Gospodu treba verovati i sluţ iti Mu kao velikom ―JASAM‖ i isključivo se na
Njega oslanjati. Neka niko ne propisuje zakone koji bi zauzeli mesto koje pripada
zakonu Boţ jem Ne učite ljude da gledaju niti da se oslanjaju na čoveka. Ljudska
mudrost nije dovoljna da odluči o njihovom pravu da se angaţ uju u Boţ jem delu.
Kad Bog nekome poveri posao neka se ljudi ne usude da pobijaju punomoć koju mu
je On dao. Bog ne sme da bude ometan u svojim planovima ljudskim uplitanjem u
njih, mada se to često dogaĎa.
Ako crkva na zemlji treba da bude slika nebeskoga hrama neka se onda
izgraĎuje prema tom nebeskom uzoru a ne prema planu koji je zamislio čovek.
Ljudska mišljenja često sprečavaju Boţ je planove. Zlatna meračka palica nije
poverena u ruke smrtnog čoveka niti neke klase ljudi, ma kakvog oni poloţ aja ili
zvanja bili, već u ruke nebeskog Arhitekte. Ako se ljudi ne budu mešali u boţ anske
planove, već dopuste da Bog deluje na njihov um i karakter.izgraĎujući ih u skladu
sa Njegovim planovima, tada će biti izvršeno jedno delo koje će opstati i u najteţ im
nevoljama.
111
210
Poglavlje 9
Radnici pod Boţj im voĎstvom
Bog, Predvodnik radnika
Vremena bivaju sve teţ a, pa će sve teţe biti doći do novca, ali Bog će
osigurati priliv sredstava sa izvora koji su izvan našeg naroda. Ne mogu da razumem
kako neko moţ e da prigovara primanju darova od onih koji nisu naše vere. Njihovi
stavovi su preterani i krajnje neovlašteni. Zemlja je Gospodnja pa ako Bog pokrene
ljude da zemlju koja je bila u rukama neprijatelja preda u naše ruke i omogući
objavljivanje vesti u dalekim krajevima sveta, zar da onda čovek svojim upornim
stavom i ograničenim shvatanjem blokira put? Takva savest je više nego nezdrava.
Duh sveti čoveka nikad ne usmerava u takvom pravcu.
Neka svako budno pazi da se ne postavlja izmeĎu Boga, Vrhovnog starešine i
Njegovog naroda. Treba da se trudimo da razumemo delovanje Njegovog proviĎenja
i da se poklonimo Njegovom autoritetu. Neka se svaki Boţ ji vesnik trudi da izvrši svoj
odreĎeni rad i neka se ne upliće u ono što je van domašaja njegovog shvatanja i
razuma. Neka Gospodnji vesnici slobodno priĎu prestolu milosti da bi primili silu i
mudrost da upoznaju Boga i da shvate Njegov način rada. Pravo poznanje Boga će
u njemu razviti staloţ en duh i zdravo rasuĎivanje, te neće postupati naglo ni
nepromišljeno u ovom kritičnom i svečanom vremenu ljudske istorije.
Tačno rasuĎivanje
211
Boţ ja volja nije da Njegove sluge postupaju brzopleto niti da se drţ e svojih
kratkovidih gledišta. On od njih očekuje da budu strpljivi i pokaţ u tačno rasuĎivanje.
Svaki korak treba da čine promišljeno i razborito, posle mnogo molitava. Tada će
naša braća uţ ivati više nepomućenog spokojstva a Boţ jem će narodu biti od veće
koristi. Nebeska slava će biti njihova nagrada.
Jedina naša sigurnost leţ i u neprekidnom traganju za mudrušću koja dolazi
od Boga, u briţ ljivom ispitivanju svakog problema sa svakim strahom i drhtanjem.
Ako se ne bi tako postupalo onda bi se u delo Boţ je unosile ljudske greške i slabosti
a ne videlo i mudrost koja dolazi sa neba. Gospod je obećao da će pokloniti svoju
mudrost svakome ko je celim srcem potraţ i. Ukoliko strpljivije i sa više molitava
čekamo na Gospoda, umesto da idemo za svojim mišljenjem i planovima,. utoliko
više dajemo prilike Bogu da upravlja našim odlukama i da nam otvara vrata nade i
uspeha.
Veliki Vojvoda vojske nebeske predvodiće nas u svakoj bici za napredak
Njegovog dela. On će biti voĎa svog naroda u svim opasnim borbama kroz koje
treba da proĎe ukoliko Njegovi pomoćnici i podpastiri dobro obave svoj posao i ako
budu slušali glas: ―T
o je put, idite njim.‖ (Isaija 30:21) ―
Ko ide za mnom neće hoditi u
tami.‖ (Jovan 8:12) Kako silna uteha treba da bude za nas ovo Njegovo obećanje! I
mi moţ emo da hodimo u videlu kao što je On u videlu.
Neka ljudi kojima su poverene velike odgovornosti provere do tančina da li
slede svog Velikog VoĎu Isusa Hrista ili se povode za nagonima svoje telesne
prirode? Sigurni smo samo onda kad se potpuno posvetimo Bogu i kad gledamo na
Isusa, ţ eleći iskreno da sprovodimo ne naše, nego Njegove planove. Ljudi mogu da
slede različita videla ali postoji samo jedno Videlo za kojim moţ emo da idemo sa
112
212
svakom sigurnošću i bez straha. Trudite se da idete za Isusom kud god On poĎe. Ne
trčite ispred Njega, već čekajte na Njegovu zapovest: ―H
ajdete za mnom.‖ Neka se
naše voĎe ne uzdaju u svoj razum niti u svoje ambiciozno maštanje. Neka ne
zamišljaju da su iskre njihovog vlastitog ognja pravo videlo jer će vrlo brzo ustanoviti
da su umesto nebeske Zvezde vodilje sledili nekog nepouzdanog voĎu.
Bog rukovodi svojim delom
213
Ţalosna sam kad vidim kako ljudi nastoje da odrede tačan smer koga bi
trebalo da se drţ e misionari u dalekim zemljama. Duţ ni smo da pitanja Boţ jeg dela
više poveravamo u ruke Onoga koga, po našim rečima sledimo, da bi Mu dali priliku
da radi kroz svoja izabrana oruĎa onako kako On vidi da je najbolje. Ne smemo da
zaključujemo da sve treba da bude podloţ no nadleţ nosti nekolicine grešnih ljudi koji
sami treba stalno da traţ e mudrost od Boga kako ne bi učinili neku ozbiljnu grešku.
Bog nije predvideo da centar za rešavanje svakog pitanja bude Betl Krik.*) On ţ eli
da se ljudi drţ e po strani i da ne uobraţ avaju da Njegovo delo u potpunosti zavisi od
njih i da svako pitanje mora da se iznese pred njih da ga oni rešavaju. Teško mi je
da izrazim sve što bih ţ elela, ali u ime Gospodnje podiţ em znak za uzbunu.
Odgovorne ličnosti treba da strepe i da se boje za sebe. Nikako ne sme da se
osećaju slobodni da trče ispred Onoga koji je rekao: ―
sledite me‖. Bog nije
zadovoljan sa činjenicom da ljudi koji su daleko u misionskim poljima moraju da
čekaju ne usuĎujući se da sami učine bilo koji korak. Potrebno je da imamo
poverenje u silu Onoga koji upravlja svojim delom. On je kadar da svojim
predstavnicima u ma kom kraju svog ogromnog duhovnog vinograda da mudrost i
razum neophodan za njihov posao. On nam kaţ e: ―
Vi mene ne izabraste, nego ja
vas izabrah, da idete i rod mnogi rodite.‖ (Jovan 15:16). Rekla bih zato svojoj braći u
Betl-Kriku: Gospodu nije potrebno da šalje svoja uputstva vesnicima u svim
krajevima sveta preko Betl-Krika. On nije ovlastio ljude koji na sebe preuzimaju
odgovornost da Njegovim radnicima kaţ u: ―O
vo čini‖, a ―
Ono ne čini‖. Gospod je
obeščašćen što su ljudi u tolikoj meri upućeni da gledaju u Betl-Krik.
Svaka zemlja i svaki narod ima svoja izrazita obeleţ ja pa je neophodno da oni
koji tamo rade budu veoma mudri i vešti kako bi znali da se prilagode tim posebnim
uslovima i stavovima i tako stvore mogućnost da pomognu ljudima istinom koju im
donose. Treba da su sposobni da shvate i zadovolje ljudske potrebe. Iskrsnuće
takve okolnosti koje će zahtevati trenutnu akciju pa će oni koji su na licu mesta,
rukovoĎeni svetim Duhom, morati bez oklevanja da učine sve što se moţ e. Ako bi u
takvo vreme krize trebalo da čekaju da iz Betl-Krika doĎe uputstvo šta i kako da
urade, mnogo, mnogo toga bi bilo izgubljeno. Ljudi koji rade posao u Boţ jem delu
treba da budu verni pristavi Boţ je blagodati i njih treba bodriti da se oslanjaju na
Boga i da se u svemu Njemu poveravaju.
*)Vidi istorijski uvodnik o tome.
113
Boţj a organizacija
214
215
Neka Boţ ji radnici proučavaju šestu glavu knjige proroka Isaije i prvu i drugu
glavu knjige proroka Jezekilja.
Točak u točku, pojava ţ ivih bića, povezanih sa točkovima, sve je to proroku
izgledalo zamršeno i neobjašnjivo. MeĎutim, meĎu točkovima se videla ruka
beskrajne Mudrosti a savršeni sklad je rezultat njenog delovanja. Svaki točak je
delovao u savršenoj harmoniji sa svakim drugim.
Pokazano mi je da ljudska oruĎa suviše teţ e za vlašću, pa pokušavaju da
sami upravljaju delom. U tim svojim nastojanjima suviše mnogo i suviše često
isključuju Gospoda, tog Svemoćnog i Savršenog Radnika, iz svojih planova i
metoda, ne prepuštajući Mu sve što se odnosi na napredak dela. Neka niko ne
uobraţ ava da je kadar da ostvari ono što jedino moţ e moćni ―
JA SAM‖. Bog je u
svom proviĎenju pripremio put i odabrao način na koji će se preko ljudkskih oruĎa
izvršiti posao. Zato neka prizna da je Bog njegov Učitelj.
Pri zauzimanju Jerihona Gospod nad vojskama bio je vojvoda vojske
Izrailjeve. On je taj koji je načinio plan po kome su nebeska i zemaljska oruĎa
zejadnički učestvovala u bitci, ali ni jedna ljudska ruka nije dotakla zidove Jerihona.
Bog je pripravio takav plan da ni jedan čovek nije mogao da sebi pripiše zaslugu za
izvojevanu pobedu. Bog je jedini dostojan slave. Tako isto treba da bude i u radu u
kome smo danas angaţ ovani. Slava ne sme da se pripisuje čoveku niti čovek sme
da je traţ i. Samo Bog je taj koga treba uzvisiti. Molim vas čitajte paţ ljivo treće
poglavlje knjige proroka Jezekilja. Potrebno je da se navikavamo na potpuno
oslanjanje na Boga a da pri tom ne zaboravimo da je Gospodu potrebno svako
oruĎe koje drţ i istinu u pravdi. Kao Hristovi radnici treba stalno da imamo na umu
krst Golgote i da svetu objavljujemo: ―
Gle Jagnje Boţ je koje uze na se grehe sveta.‖
(Jovan 1:29). Mi smo pozvani da objavimo vest trećeg anĎela koja treba da se objavi
svetu u sili i slavi.
Kad ljudi prestanu da se oslanjaju na ljude, kad Bog postane izvor njihove sile
i njihova uzdanica, tada će pokazati više poverenja jedni prema drugima. Naše
poverenje u Boga je suviše slabo, pa je zato i naše poverenje jednih u druge veoma
jadno i skučeno.
Hristos je dunuo u svoje učenike i rekao: ―
Primite Duha svetoga.‖ (Jovan
20:22). Duh sveti zastupa Hrista u svim krajevima Njegovog ogromnog duhovnog
vinograda. Njegovom će silom biti nadahnuti oni koji su skrušenog duha.
Neka bude više zavisnosti od sile Duha svetoga a daleko manje od ljudskih
oruĎa. Zao mi je što moram da kaţ em da neki uopšte ne pokazuju znake da su u
Hristovoj školi naučili lekciju poniznosti i krotosti. Oni ne ţ ive u Hristu niti odrţ avaju
onu pravu, ţ ivu vezu sa Njim. Njima ne upravlja ona mudrost koja je dar Duha
svetoga. Pitam vas onda, kako moţ emo takve ljude smatrati nepogrešivim u
njihovom rasuĎivanju? Oni mogu da budu na odgovornim poloţ ajima a da ipak ne
ţ ive u zajednici sa Hristom. Oni nemaju um Hristov, niti uče svakog dana od Njega.
Pa ipak, često se poklanja poverenje njihovom mišljenju i njihov se savet smatra
mudrošću Boţ jom.
Kada ljudska oruĎa prihvate Boţ ju volju kao jedino merilo svog rada i ţ ivota i
svoj karakter usklade prema karakteru Isusa Hrista, tada Hristos moţ e da se posluţ i
njihovim sposobnostima i njihovim darom govora. Oni odbacuju svaku oholost, svaki
izraz nadmoćnosti, svaki pokušaj potčinjavanja drugih svojim despotskim zahtevima i
umesto toga pokazuju Hristovu krotost i poniznost. Oni pravilno shvataju dragocene
reči Hristove molitve, ―
Ja u njima i ti u meni; da budu sasvim ujedno i da pozna svet
114
216
da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k Meni što si ljubav imao.‖ (Jovan
17:23).
Bog očekuje da svi manje gledamo i manje se oslanjamo na grešne i smrtne
ljude. Mi smo imali savetnike koji su se pokazali kao oni koji ne znaju šta je to
Hristova blagodat i koji ne shvataju istinu onako kakva je ona u Hristu Isusu. Oni koji
saraĎuju sa Hristom ne mogu da visoko misle o sebi. Oni nisu hvalisavi, uobraţ eni,
oholi. Naprotiv, oni su trpeljivi, neţ ni, ljubazni, puni milosti i dobrote. Ljudske ambicije
su im strane. Pred njima ide Hristova pravda, slava Gospodnja je njihova nagrada.
Savetodavni odbori
217
Prilikom savetovanja o napretku Boţ jeg dela niko ne bi trebalo da prisvaja
pravo nametanja svoga mišljenja, niti da govori u ime svih, ukoliko svima nije jasno i
ukoliko se nisu sloţ ili da je upravo njegov savet ili predlog ispravan. Sve planove i
metode treba dobro razmotriti, da bi svako mogao da shvati njihovu pravu vrednost i
da donese pravu odluku šta je najbolje da se usvoji i primeni u misionskom radu koji
treba da se obavi u polju koje se otvara pred nama. Bilo bi dobro razmatrati, ne
samo posao koji nas tamo očekuje, već i teškoće i probleme sa kojima ćemo se
sresti i na koje moramo da računamo. Neka odbori objasne vernicima svoje planove
koliko je god to moguće, da bi javno mnjenje crkve moglo da podupre njihove
napore. MeĎu vernicima crkve ima mnogo razboritih i darovitih ljudi. Pravo je da se
njihovo oštroumlje iskoristi kao sredstvo kojim će se pokrenuti drugi kad se bude
raspravljalo o vaţ nim pitanjima i planovima. Moţ da će tako mnogi doći do uverenja
da je potrebno da se dublje zainteresuju za delo Boţ je.
Neki su ubeĎeni da su u svom poznanju vesti daleko zaostali, ali nema
potrebe za zabrinutost, jer Bog je gotov da pomogne onima koji iskreno traţ e
Njegovu mudrost. Niko nije traţ io Njegovu milost uzalud. Traţ imo je svesrdno, jer
duše ginu za rečju ţ ivota znajući da carstvo Boţ je treba da se širi. Ljudi i ţ ene
oplemenjenog duha priključiće se broju onih za koje je rečeno: ―
Vi mene ne izabraste
nego ja vas izabrah da idete i rod mnogi rodite.‖ (Jovan 15:16)
Kako osigurati potrebna sredstva
Od samog početka našeg misionarskog delovanja bili smo veoma zabrinuti
pitanjem, kako osigurati odgovarajuća sredstva za podupiranje poduhvata u poljima
koja je Bog pred nama otvarao. Pošto bi misionsko delo trebalo da se daleko brţ e i
više širi, to bi oni koji veruju u istinu trebalo da izbegavaju da troše svoja sredstva za
kupovanje svega što nije neophodno. Nikad ne bi trebalo da mislimo na svoju
udobnost već na stvarne potrebe. Svoje ţ elje treba da ograničimo da bi u blagajni
bilo dovoljno sredstava kojima bi se podigla zastava istine u novim teritorijama.
Traţ ite Gospoda; verujte u Onoga koji ima izvore neiscrpnog bogatstva. Ako
radite mudro, ako u svoj posao unosite sve svoje sposobnosti, dobra ruka našeg
Gospoda će biti sa vama. Krenimo na rad ne čekajući da sredstva uĎu u blagajnu
pre nego se latimo posla. Ne daj Boţ e da, pošto nas proviĎenje pozove u neko polje
zrelo za ţ etvu, usporimo korake zbog vapaja: ―
Naša blagajna je prazna. Nemamo
sredstava ni za izdrţ avanje radnika koji su već u polju. Nemoguće je da proširimo
naše delovanje.‖
Zahvaljujem Bogu što su naše Subotne škole dosta doprinele unapreĎenju
mnogih značajnih poduhvata. Deca i omladina su donosili svoje skromne dţ eparce
koji su se kao potočići slivali u reku dobročinstva. Decu treba navikavati na
115
218
nesebična dela ljubavi koja predstavljaju radost za celo nebo. Od rane mladosti ih
treba vaspitavati kako da sluţ e Isusu. Od malih nogu ih treba naučiti samoodricanju.
Polja blizu i daleko pripadaju Bogu, jer je svet Njegov. Uzurpatori su prigrabili
deo Boţ jeg imetka na zemlji, ali će On naći put i način da istina dopre do
najudaljenijih krajeva zemlje. Samo ako ljudi budu sledili voĎstvo Duha svetoga
pronaći će put i sredstva kojim će vest moći da ide napred i da izvojuje slavnu
pobedu.
Uputite duše Hristu
Boţ je sluge koji ţ ive u skladu sa Njegovim zapovestima i u poniznosti srca
iznose istinu, širiće svuda oko sebe blagotvorni uticaj koji će doneti spasenje
mnogim dišama. Ali u tom radu mi ne smemo dopustiti da se ljudi bespomoćno
oslanjaju na nas. Mi smo grešni i smrtni. Zato oči njihove vere moramo upućivati
Hristu govoreći: ―
Gle Jagnje Boţ je koje uze grehe sveta.‖ (Jovan 1:29). Isus je tu,
spreman da se zauzme za svoje saradnike, ali je potrebno da oni svakog trenutka
osećaju svoju zavisnost od Njega. Tada će zauzimanjem Načelnika naše vere i
zastupnika pred Ocem mnogi biti spaseni i dobiti ţ ivot večni. Gospod je predvideo
silu Duha svetoga kao pomoć u radu svojih slugu pa svako koji iskreno potraţ i tu
pomoć, taj će je i primiti. Jedino što je potrebno to je da slobodno pristupimo prestolu
blagodati i zatraţ imo pomoć kad nam bude potrebna. Treba da verujemo da Gospod
čuje i uslišava naše molitve. Naš Prvosveštenik, koji je prošao nebesa, kaţ e:
―
Umoliću Oca i daće vam drugog utešitelja, koji će biti sa vama uvek.‖ (Jovan 14:16).
Duh sveti prebiva u onima koji su posvećeni, predani radnici, koji se trude gde god
se naĎu da unaprede delo Boţ je.
219
Nepotrebno stvaranje opozicije
Molim vas u ime Hristovo da nikakva nepromišljena, gruba reč ne izaĎe iz
vaših usta, da se ne sluţ ite neumesnim rečnikom, i da se ne izusti ništa što bi ličilo
na podsmeh i rug, jer je to način kojim se sluţ i stari, telesni čovek. Isus Hristos sa
tim nema nikakve veze. Oni koji pišu neka paze kako i šta pišu kako se ne bi stvorio
utisak da se ismevaju stavovima i mišljenju bilo vernih bilo nevernih. Jedina naša
sigurnost je negovanje poniznog Hristovog duha. Staza koju utiremo svojim nogama
treba da bude prava i glatka, kako se ne bi spotaklo ili skrenulo s puta ništa što je
bolesno i hromo. Hristova poniznost i krotost treba da obuzme dušu.
Sotona je upregao sve svoje sile iznoseći majstorski smišljene zablude i
proturajući ono što nije u skladu sa Boţ jom voljom. Neka niko koji veruje istinu ne
pruţ i priliku našim neprijateljima za opravdani otpor, neka ne stvara tlo pogodno za
pogrešno prikazivanje činjenica koje bi neprijatelji koristili kao prepreku
napredovanju istine. Naprotiv, Hristove ljubavi radi, neka se svaki radnik Gospodnji
trudi da pobije sotonske izjave - i neka se ne upušta ni u šta za što ga Bog nije
ovlastio. Nebo će nam pomoći da delujemo u skladu sa Boţ jom voljom te će naši
napori biti krunisani uspehom. Dajmo priliku Bogu da radi i ostavimo ljude da rade
sve ono što On ţ eli i očekuje od njih a što treba da posluţ i napretku Njegovog dela.
Pitanje verske slobode je veoma vaţ no i zato u odnosu na njega treba
postupati mudro i veoma oprezno. Ukoliko ne postupamo tako postoji opasnost da
navučemo na sebe nevolju pre nego za nju budemo spremni. Teţ ište naše vesti
treba da bude: ―
zapovesti Boţ je i vera Isusova.‖ (Otkrivenje 12:17). Upozoravajmo
116
220
našu braću i sestre da ne čine nikakav potez kojim bi ograničili delo i tako
onemogućili u nekim krajevima objavljivanje vesti.
Potrebno nam je daleko više sile Beskonačnoga a mnogo manje oslanjanja na
ljudska sredstva i pomoć. Pred nama je duţ nost da pripremimo jedan narod koji će
opstati na veliki dan Gospodnji. Skrećimo zato paţ nju ljudi na krst Golgote i
objasnimo im razlog zbog kojeg je Hristos prineo tako veliku ţ rtvu. Ukaţ imo ljudima
na mogućnost da se vrate Bogu i da drţ e Njegove zapovesti. Da bi grešnik mogao
da gleda u Hrista kao ţ rtvu kojom su plaćeni njegovi gresi ispred njegovih očiju treba
da se ukloni svaki čovek. Govorimo zato grešniku da je Hristos ţ rtva koja ―
očišća
naše grehe i ne samo naše nego i svega sveta‖. Ohrabrimo ga da sam potraţ i
mudrost u Boga putem molitve jer će na taj način savršenije upoznati put Gospodnji
nego kad ga tom putu uči čovek. Saznaće da je prestup zakona prouzrokovao smrt
sina Boţ jeg te će omrznuti greh koji je ranio i ubio Isusa. I dok bude gledao u Hrista
kao milostivog, ljubaznog zastupnika pred Ocem nebeskim, njegovo će se srce
ispunjavati poniznošću i krotošću.
Poniznost
221
222
Kad onaj ko je Hristov saradnik usaĎuje istinu u srce grešnika sa osećanjm
prave ljubavi i poniznosti tada kroz ljudsko oruĎe progovara glas ljubavi. Nebeska
bića saraĎuju sa takvim posvećenim oruĎima a Duh sveti tiho i neprimeto deluje na
dušu vernika. Sila vere dolazi od Boga u srce i grešnik prihvata dokaze Boţ je reči.
Blagotvornim delovanjem Duha svetoga čovek se menja i postaje jedno sa Hristom u
duhu i namerama. Njegova ljubav prema Bogu raste, on sve više ţ edni za pravdom,
i sve više čezne da bude sličan svome učitelju. Gledanjem u Hrista menja se iz slave
u slavu postajući sve sličniji Njemu. Pošto je ljubav prema Hristu proţ ela celo
njegovo biće, ona se prenosi sa Hrista i na sve izgubljene. Nekada prljav, grešan
karakter sada odraţ ava Hristov lik; Hristos postaje njegova blaţ ena nada. ―
Koji Ga
primiše dade im vlast da budu sinovi Boţ ji koji veruju u ime Njegovo.‖ (Jovan 1:12).
Molim vas čitajte drugu i treću glavu poslanice Filibljanima i prvu glavu
Kološanima. Tu se kriju pouke koje treba svi da proučavamo. Pavle piše: ―
Ništa ne
činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većim od
sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli meĎu vama
što je u Hristu Isusu koji, ako je i bio u obličju Boţ jemu nije se otimao da se isporedi
s Bogom nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao drugi ljudi i na
oči naĎe se kao čovek. Ponizio je sam sebe postavši poslušan do same smrti a smrti
krstove. Zato i Bog njega povisi i darova mu ime koje je veće od svakoga imena...
... Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama
da hoćete i učinite kao što mu je ugodno. Sve činite bez vike i premišljanja, da
budete pravi i celi, deca Boţ ja bez mane usred roda nevaljaloga i pokvarenoga u
kojemu svetlite kao videla na svetu, pridrţ avajući reč ţ ivota za moju hvalu za dan
Hristov.. da mi ne bude uzalud trčanje i trud.‖ (Filibljanima 2:3-16). ―
Kojoj ja postadoh
sluga po naredbi Boţ joj koja mi je dana meĎu vama da ispunim reč Boţ ju. Tajnu
koja je bila sakrivena od postanja sveta i naraštaja i sad se javi svetima Njegovim,
kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove meĎu neznabošcima koje
je Hristos u vama, nad slave; Kojega mi propovedamo svetujući svakoga čoveka i
učeći svakoj premudrosti, da pokaţ emo svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu.‖
(Kološanima 1:25-28).
117
Izbegavati provokacije (izazivanja)
223
224
Naši radnici treba da upotrebe svu mudrost kako se ne bi reklo ništa što bi
izazvalo vojsku sotone i uzbudilo ujedinjene snage zla. Ako se Hristos nije odvaţ io
da izgovori neku porugu na račun kneza tame, zar je onda podesno da mi svojim
optuţ bama pokrenemo oruĎa zla na ovoj zemlji koja su se udruţ ila sa demonima?
Hristos je bio jedinorodni sin večnoga Boga, zapovednik nebeske vojske, pa se ipak
uzdrţ ao od optuţ bi sotone. Govoreći o Njemu, Isaija kaţ e: ―
Jer nam se rodi dete, sin
nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni,
otac večni, knez mirni.‖
Neka oni koji rečju ili perom objavljuju vest trećeg anĎela dobro razmotre
činjenicu da Knez Mira nije izneo ni jednu podrugljivu optuţ bu protiv neprijatelja, pa
neka nauče ono što su već davno u svom ţ ivotu trebali da nauče. Njihova je duţ nost
da nose Hristov jaram i da u svom ţ ivotu pokaţ u Njegovu poniznost. Najveći Učitelj
kaţ e, ―
Naučite se od mene (ja nisam hvalisav, ja prikrivam svoju slavu) jer sam ja
krotak i smeran u srcu. Naučivši se od mene, naći ćete pokoj dušama svojim.‖ (Matej
11:29) Neka naši misionari rade takav posao koji dovodi ljude do pokajanja za koje
se nikad neće kajati. Da bismo bili miris ţ ivota moramo mnogo više da naučimo o
Hristovoj krotosti.
Neka niko ne pruţ i priliku neprijatelju da radi svoj razarajući posao. Neka mu
ne pomaţ e u njegovom nastojanju da primeni svoju tiraniju jer nismo sposobni da joj
se suprotstavimo. Neka traţ i silu Duha svetoga koja omekšava, obuzdava i
oplemenjuje, da ona uobiliči naš karakter i pokori svaku misao Isusu Hristu. Samo će
nas Duh sveti osposobiti za pobedu i dovesti nas, kao Mariju, da sednemo do nogu
Hristovih da se tu učimo krotosti i poniznosti srca.
Da nas neprijatelj ne bi uhvatio u svoju zamku i ugrozio naše spasenje,
potrebna nam je svakodnevna posvećujuća sila Duha svetoga. Pošto smo stalno
izloţ eni iskušenju da uzdiţ emo svoje ja treba da smo stalno na straţ i i da se čuvamo
toga zla kako ne bi otkrili duh oholosti, kritike i osuĎivanja. Nastojmo da izbegnemo i
samu pojavu svega što bi ličilo sotoninim osobinama a što bi razočaralo i
obeshrabrilo one sa kojima dolazimo u dodir. Radimo kao što je Hristos radio - da bi
zadobijali, da bi gradili a ne rušili. Nekima se čini sasvim prirodno biti oštar, ponašati
se diktatorski, gospodariti nasledstvom Gospodnjim. Zbog takvog njihovog stava
izgubljene su mnoge dragocene duše za delo Boţ je. A te nezgodne osobine ljudi
pokazuju zato što nisu povezani sa Bogom.
Postupanje sa dragocenim dušama
Oni koji zauzimaju odgovorne poloţ aje i dolaze u dodir sa dušama za koje je
Hristos umro treba tako da cene ljude kako ih Bog ceni. Na ţ alost, mnogi grubo
postupaju sa vlasništvom Gospodnjim koje je otkupljeno krvlju Hristovom. Njihovi su
postupci u skladu sa telesnim sklonostima a ne sa Duhom Hristovim. Hristos je
rekao svojim učenicima, ―
Vi ste svi braća.‖ (Matej 23:8). Svagda treba da imamo na
umu kakav treba da je naš odnos prema drugima i činjenicu da pred prestolom
Boţ jim treba da se sretnemo sa onima sa kajima ovde na zemlji dolazimo u dodir.
Bog će kao sudija svakome suditi po pravdi.
Jovan kaţ e: ―
I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom i knjige se
otvoriše; i druga se knjiga otvori koja je knjiga ţ ivota; i sud primiše mrtvaci kao što je
napisano u knjigama, po deUma svojim‖ (Otkrivenje 20:12). Neka svaki koji priznaje
ime Hristovo razmišlja o činjenici da će morati da se suoči sa svakim svojim
118
225
nepravednim postupkom, da će na sudu Hristovom morati dati odgovor za svaku
grubo izgovorenu reč. Neće biti nimalo prijatno to ispitivanje izgovorenih reči koje su
povredile i ranile dušu, to razmatranje odluka donetih protiv onih za koje je Hristos
umro. Tada će svako delo izaći na sud, koji će otkriti prave pobude zbog kojih je to
bilo učinjeno. Otkriven će biti rod svakog sebičnog, samovoljnog nametanja zahteva
pa će ljudi moći da vide posledice svojih postupaka onako kako ih Bog vidi. Shvatiće
da su svojim postupanjem prema ljudima na način koji nije Hristov, odgurnuli mnoge
dragocene duše sa prave staze. Vreme u kome ţ ivimo je ozbiljno vreme suda, pa je
zato pravi trenutak da se svako pokaje pred Bogom, da prizna svoje grehe i da se
ţ ivom verom osloni na zasluge razapetog i vaskrslog Spasitelja.
Braćo moja i sestre, da li imate svagda na umu da u svojim postupcima prema
Boţ jem nasledstvu nikad ne bi smeli da dajete maha svojim telesnim sklonostima?
Boţ ji narod je Hristovo vlasništvo, kupljeni po veoma visokoj ceni. Zar će se onda
bilo ko od nas pokazati kao onaj koji pomaţ e neprijatelju Boga i čoveka u njegovom
delu obeshrabrenja i uništenja duša? Kakva nas kazna čeka za ovakvu vrstu posla?
Svi bismo trebali da iskorenimo iz svog govora ono što je grubo i oštro. Ako smo
jedno sa Hristom nikad se nećemo usuditi da se upuštamo u osuĎivanje svojih
bliţ njih. Kao predstavnici Hrista i saradnici Boţ ji treba da pomognemo onima koji
prolaze kroz iskušenja. Ne smemo da podstrekavamo ljude da seju seme sumnje, jer
će ţ etva biti zlokobna. Potrebno je da stalno učimo od Hrista, da se sluţ imo
Njegovim metodama i otkrivamo Njegov duh. Neophodno je da usvojimo savet: ―
i to
da se misli meĎu vama što je u Hristu Isusu.‖ Veţ bajmo sami sebe da verujemo
Boţ joj reči koja se tako divno i slavno ispunjava. Ako je temelj naše vere zaista pravi
onda se nećemo odavati sumnjičenju braće i sestara.
Hristov karakter
226
Imamo preimućstvo da vidimo Isusa kakav jeste, da Ga poznamo kao Onog
koji je pun ljubavi, saţ aljenja, strpljenja, dobrote i boţ anske plemenitosti. On je
dobar, milostiv i spreman da nam oprosti sve naše grehe. Za Njega stoji napisano:
―
Zato beše duţ an u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar
sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u
onome moţ e pomoći onima koji se iskušavaju.‖ (Jevrejima 2:17-18). Potrebno je da
gajimo ljubav i zahvalnost, da više gledamo u Isusa i da se preobraţ avamo u
Njegovo obličje. Rezultat takvih napora biće više poverenja, nade, strpljenja i
hrabrosti. Samo tako ćemo moći da pijemo od vode ţ ivota o kojoj je Hristos govorio
ţ eni Samarjanki. On je rekao: ―
Da ti znaš dar Boţ ji i ko je taj koji ti govori: daj mi da
pijem, ti bi iskala u njega i on bi ti dao vodu ţ ivu... Koji pije od vode koju ću mu ja dati
neće oţ edneti do veka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja
teče u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:10,14). Ova voda predstavlja Hristov ţ ivot i svako ko
stupa u zajednicu sa Bogom mora stalno da pije od nje. Tek tako će blagost, krotost,
zahvalnost i poverenje postati trajni princip ţ ivota. Karakter Onoga koji nas je prvi
ljubio biće predmet našeg dubokog posmatranja, a razmišljanjem o Boţ joj
neuporedivoj ljubavi čovek postepeno usvaja Njegovu prirodu. Hristos je pred
ljudima i pred anĎelima verno predstavio Boţ ji karakter. On je time dokazao da
čovek moţ e, ako se potpuno osloni na Boga, da odrţ i Njegove zapovesti i da mu
one budu mile kao zenica oka.
Oni koji traţ e put ţ ivota ne moraju biti ni bogati ni slavni, ni mudri ni
počastvovani; ipak Bog će proširiti njihovu moć shvatanja da bi razumeli šta mogu i
šta treba da učine za svoje spasenje. Sa prestola Boţ jeg svetli na ovu zemlju
119
227
nebesko videlo, i Hristos kaţ e, ―
I kad ja budem podignut od zemlje sve ću privući k
sebi.‖ (Jovan 12:32). Njegov milostiv poziv upućen je svim ljudima i oni koji se
odazovu naći će ţ ivot i spasenje. Petar piše: ―
Blagodat i mir da vam se umnoţ i
poznavanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda našega. Budući da su nam sve
boţ anstvene sile njegove koje trebaju k ţ ivotu i poboţ nosti, darovane poznanjem
onoga koji nas pozva slavom i dobrodetelju, kroz koje se nama darovaše časna i
prevelika obećanja, da njih radi imate del u Boţ joj prirodi, ako utečete od telesnih
ţ elja ovoga sveta.‖ (2.Petrova 1:2-4)
Smirenost i promišljenost
14 Januar 1894
228
229
Gospod je spreman da radi sa većom silom meĎu nama, ali postoji opasnost
da dozvolimo svojim nagonima da nas povedu tamo gde Gospod ne ţ eli da idemo.
Ne smemo da učinimo ni jedan korak koji bi posle morali da povlačimo nazad.
Moramo delovati oprezno, ozbiljno, ne upotrebljavajući nepromišljene izraze niti
dopuštajući svojim osećanjima da se suviše uzbude. Treba da mislimo i delujemo
smireno, bez uzrujavanja, jer ima takvih koji se lako uzbuĎuju i hvataju za svaki
nesmotren izraz koji koriste da stvore napetost i nemir i tako ometaju delo koje sam
Bog vodi. Postoje Ijudi koji su uvek gotovi da se prebacuju sa teme na temu. koji
priţ eljkuju i vrebaju da uhvate nešto neobično, čudno i novo; a Bog bi ţ eleo da svi
rade smireno, promišljeno, birajući reči koje su u skladu sa pravom istinom za ovo
vreme. Istinu treba izneti ljudima potpuno osloboĎenu svega što bi ih uznemirilo ili
razgnevilo i koja bi u sebi nosila odgovarajuću snagu i ozbiljnost koja bi ih pokrenula
na razmišljanje. Moramo biti oprezni da ne preĎemo granice, moramo paziti da ne
izazivamo one koji lako padaju u vatru.
Preklinjem vas da iz vašeg učenja iskorenite svaki nepromišljeni izraz, sve za
čega bi se neuravnoteţ eni duhovi ili oni koji nemaju iskustva uhvatili i moţ da učinili
neki nerazuman, nezreo potez. Neophodno je da se veţ bate da budete oprezni pri
davanju izjava kako ne bi nekog usmerili u pogrešnom pravcu i stvorili haos, što bi
posle zahtevalo mnogo muke i vremena da se stvari dovedu u red. Bog nije
predvideo da Njegovi radnici troše svoju snagu i vreme na takvu vrstu posla. Samo
jedan pogrešan ispad meĎu nama dovoljan je da zatvori mnoga vrata principima
istine.
O, kako bi svaki radnik Gospodnji trebalo da bude paţ ljiv, da nikad ne istrčava
ispred Učitelja, već da ide za Njim putem kojim On vodi. Kako bi se neprijatelji naše
vere radovali kad bi mogli da se dočepaju takve izjave koju je dao neki od vernih,
koju bi trebalo opovrgavati! Zato treba da radimo oprezno i mudro, jer u takvom
načinu rada leţ i naša sila. Samo tako će Bog moći da radi sa nama, u nama i kroz
nas... O, kako bi se sotona radovao kad bi uspeo da se nekako uvuče medu nas i
dezorganizuje rad u vreme kada je savršena organizacija tako bitna i kad će biti sila
koja treba da odbije laţ ne pobune i opovrgne tvrdnje koje nemaju svoj oslonac u
Boţ joj reči. Moramo biti stalno na oprezu kako ne bi došlo ni do kakvog poremećaja
ustaljenih pravila i reda! Samo tako buntovni elementi neće imati prilike da sputavaju
delo. Ţivimo u vreme kada su red, organizacija i jedinstvena akcija preka potreba.
Istina kao čvrsta spona treba da nas meĎusobno tako poveţ e da meĎu radnicima
Gospodnjim ne doĎe ni do kakvih trzavica. Ako i doĎe do pojave nekog nereda
potrebno nam je oštro rasuĎivanje da bismo razlikovali pravo od laţ nog. I neka se ne
daju nikakve vesti sve dok se ne ispita svaka jota i svaka titla.
120
Izbegavati sporna pitanja
Osećam veliki teret na duši jer znam šta nas očekuje. Oni koji ne odrţ avaju
svakodnevnu ţ ivu vezu sa Bogom dolaziće pod uticaj svih mogućih zabluda. U svom
radu ne bismo smeli da iznesemo nijedno sporno pitanje pre nego što u celosti
ispitamo njegove osnovne ideje da bi se ustanovilo sa kog izvora potiču. Sotonini
anĎeli su veoma mudri da čine zlo i da izmisle nešto što će neki prihvatiti kao veće
videlo i proglašavati ga novim i čudesnim. Biće to u izvesnoj meri istina ali
isprepletana ljudskim izmišljotinama čija će doktrina ustvari biti ljudsko učenje i
ljudske zapovesti. Ako je ikad bilo vreme kad je trebalo da se straţ i i ozbiljno moli,
onda je to vreme danas. Moţ da će se pojaviti stvari koje će izgledati veoma dobre,
ali i njih treba paţ ljivo ispitati uz mnogo molitve jer baš one mogu da budu naročito
sredstvo kojim se neprijatelj sluţ i da duše navede na stazu koja ide vrlo blizu pored
staze što vodi do svetosti i do neba. Ipak će oči vere uočiti njeno skretanje pa makar
ono bilo i jedva primetno... Moţ da će u početku izgledati apsolutno ispravna ali brzo
će se ustanoviti da uveliko skreće od staze na kojoj je sigurnost, od staze koja vodi u
nebo. Braćo moja, upozoravam vas da pazite i utirete svojim nogama pravu stazu da
slabo i hromo ne bi skrenulo sa pravog puta.
230
Lebdeti nad crkvama
Cooranbong, Australija, 1 Septembar 1895
231
Dragi brate i sestro!
Brat N.N. mi je izneo planove za sastanke koji treba da se odrţ e u toku
nekoliko sedmica u raznim mestima gde imamo crkve. Besumnje da će oni koji su
odskora u veri od toga imati koristi; ipak sam sigurna da niste na pravom putu. MeĎu
pozvanima koji će se okupiti na tim sastancima ima takvih koji će biti učvršćeni i
osnaţ ani u svojoj veri; meĎutim, tim sastancima nisu obuhvaćeni oni kojima tek
treba uputiti vest opomene, jer još uvek ne poznaju istinu. Vreme prolazi, pred nama
su opasnosti poslednjeg vremena, a kako ima mnogo onih koji će nam reći u
poslednji dan: ―
Zašto nas niste upozorili? Zašto nam niste rekli ono što je trebalo da
znamo?‖
Isus kaţ e: ―
Nisam došao da zovem pravedne nego grešne na pokajanje.‖
(Luka 5:32) a naši propovednici ustanu i krenu sa ozbiljnom vešću opomene. Ako su
ljudi već imali mogućnost da steknu poznanje istine, čemu onda stvarati planove koji
će ih zadrţ avati oko onih koji su u toru, umesto da idu onima koji su još uvek u tami
zablude? Vreme je kratko. Neka se vest opomene jasno i glasno čuje. Gospod dolazi
da izvrši sud nad onima koji odbijaju reč EvanĎelja.
Enoh je u svoje vreme objavljivao vest opomene o Hristovom dolasku i sudu
nad nepravednima. Mi danas gledamo ispunjenje njegovog proročanstva o velikom
bezakonju na zemlji. Oni koji imaju videlo istine njima je Bog zapovedio da budu na
straţ i, uvek spremni za bitku. Kad se postavi pitanje: ―
Straţ aru, šta bi noćas?‖ kao
odgovor treba da se čuje ozbiljna i istinita vest: ―
Doći će jutro ali i noć. Ako ćete
traţ iti, traţ ite, vratite se, doĎite.‖ (Isaija 21:11-12).
Utisak istine je suviše ograničen. Neka ljudi koji znaju istinu krenu da je
saopšte drugima koji su u tami. Mnogi se zadovoljavaju time što poznaju istinu a još
uvek nisu stali na svoje straţ arsko mesto da bi drugima preneli ono što su primili.
Bog je dao ljudima priliku da osete silu istine, ali malo njih ispunjava svoj odreĎeni
zadatak u spasavanju onog što je izgubljeno. Potrebno je da se svi obučemo u
121
oruţ je Boţ je da bi bili spremni da druge dovedemo u pokornost zakonu Boţ jem.
Primećujem da se mnogo daje onima koji već imaju dosta; ali ovi divni sastanci radi
onih koji ţ ele više ohrabrenja i snage lišavaju svet onoga što treba da se uradi za
njega. Naši propovednici bi sada trebali da rade oko spasavanja onih koji su napolju.
Bilo bi daleko bolje da se sedmice koje će biti provedene na skupovima provedu na
putevima i raskršćima objavljujući vest: ―
Hodite jer je sve već gotovo.‖ (Luka 14:17).
Više svetlosti onima koji je koriste
232
Onima koji se pokoravaju svetlosti koju imaju doći će rasvetljenje sa visine; jer
nebeski vesnici već očekuju da saraĎuju sa ljudima u delu objavljivanja opomene
grešnom, zabludelom svetu. Ako se Boţ ji narod celim srcem prihvati ovog posla, u
gradovima i selima će doći do izrazite promene. Zato nije dobro stalno zadrţ avanje
oko crkava jer se na taj način one navikavaju da sve više i više zavise od ljudske
pomoći. Oni se oslanjaju na iskustvo svoje braće i zanemaruju da gledaju u Boga
kao izvora svoje sile i snage. Vreme je da gradovi i sela širom sveta čuju svečani
poziv: ―
Eno ide na oblacima i ugledaće Ga svako oko.‖ Budite gotovi da vas On naĎe
spremne i u miru.
Usrdno molim vas koje je Bog obdario poznanjem istine: PoĎite na rad, jer
rada ima posvuda. Polja su ţ uta, spremna za ţ etvu. Upravo sada su veoma potrebni
i sejači i ţ eteoci. Vreme koje posvećujete onima koji su već čuli i shvatili vest
opomene, neće doneti ni deseti deo sile koju bi isti primili kad bi se sami latili posla i
posvetili ţ ivot spasavanju grešnika. AnĎeli su spremni da priskoče u pomoć
posvećenim radnicima. Priča o izgubljenoj ovci bi trebalo da bude pouka svakome ko
se izbavi iz zamke sotonine. Ne bi trebalo da stalno lebdimo nad onih devedeset
devet u toru, već da spasavamo one izgubljene, traţ eći ih u pustinji gradova i sela. U
tom će poslu svako osetiti koliko je slab, pa će pribeći pravom zaklonu i utočištu. Bog
će ga svojom blizinom osnaţ iti i ohrabriti, dati mu veru i uliti nadu. Iskreni, ozbiljni
radnici biće Hristovi saradnici.
Opomene koje je Hristos uputio Jerusalimu ne odnose se samo na
Jerusalimljane. Sudovi Boţ ji nad Jerusalimom bili su samo predslika dogaĎaja koji
će se zbiti u onaj dan kad Isus doĎe i donese platu svima po delima; kad se pred
Njim saberu svi narodi sveta: ―
Eno ide s oblacima i ugledaće Ga svako oko i koji Ga
probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista.‖ (Otkrivenje 1:7)
Rad za svakog vernog učenika
233
Svaki pravi Hristov sledbenik treba da obavi jedan posao. Bog je dao svakom
čoveku njegov posao. Malo je onih koji zapaţ aju čitav niz proročanstava koja se
brzim tempom, jedno za drugim, ispunjavaju. Budite spremni i dokaţ ite svoju
poslušnost Bogu drţ anjem Njegovih zapovesti! Nema vremena da vesnici Gospodnji
zastaju i prekidaju svoj posao da podignu zastavu dajući opomenu: ―
Evo ţ enik
dolazi; izaĎite mu u susret.‖ (Matej 25:6). Mnogi koji čuju vest, daleko veći broj njih,
neće se osvrtati na ovu ozbiljnu opomenu. Mnogi će pokazatj nevernost Boţ jim
zapovestima koje su proba karaktera. Boţ je sluge će biti nazivane zanesenjacima.
Propovednici će opominjati ljude da ih ne slušaju. I prema Noju su se isto tako
odnosili, ali ga je Duh sveti podsticao i hrabrio da vest primljenu od Boga objavljuje
bez obzira da li će je ljudi prihvatati ili odbacivati.
Radite dok se moţ e. Hristov će dolazak iznenaditi laţ ne učitelje koji govore,
―
Mir je ..nemamo se čega bojati. Sve stoji tako od početka stvorenja.‖ (2.Petrova 3:4)
122
234
Nadahuta reč kaţ e: ―
Iznenada će napasti na njih pogibao.‖ Dan Gospodnji će doći
kao zamka na sve koji ţ ive na zemlji. On dolazi kao lupeţ koji se pritajio. ―
Kad bi
znao domaćin u koje će vreme doći lupeţ čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.‖
(Matej 24:43). Jedina je naša sigurnost neprekidno straţ enje. Svakog trenutka treba
da smo spremni kako nas taj dan ne bi zatekao iznenada kao lupeţ noću.
Neka svaki koji ljubi Boga shvati da je danas, dok još traje dan, vreme da se
radi, ne meĎu stadom koje je sada u toru, već neka ide napolje, van tora, da traţ i
izgubljene koji ginu bez nade. Njima je potrebna naročita pomoć da bi se vratili
stadu. Sad je pravi čas da bezbriţ ni ustanu od sna, da se probude iz dremeţ a. Sada
je pravi čas da molimo ljude, ne samo da slušaju šta kaţ e Boţ ja reč već da bez
oklevanja poţ ure da nabave ulje za svoje ţ iške. To ulje je Hristova pravda. Ono
predstavlja karakter koji se ne moţ e prenositi. Niko ga ne moţ e osigurati za
drugoga. Svako ga mora steći sam za sebe potpuno čistog od svake mrlje greha.
Gospod dolazi u sili i velikoj slavi. On će izvršiti potpuno odvajanje pravednih i
grešnih. To će biti Njegov posao. Tada neće niko moći preneti ulje iz svoga ţ iška u
ţ iške koji ga nemaju. Tada će se ispuniti Hristove reči, ―
Dve će mleti zajedno, jedna
će se uzeti a druga će se ostaviti. Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se
ostaviti.‖ (Luka 17:35-36). Danas pravedni i grešni ţ ive i rade zajedno. Ali Gospod
čita karakter. On tačno razlikuje ko su Njegova poslušna deca, ko poštuje i ljubi
Njegove zapovesti.
Kukolj i pšenica
235
Običan posmatrač moţ da i ne zapaţ a neku odreĎenu razliku ali postoji Jedan
koji je rekao da ljudske ruke ne čupaju kukolj, kako ne bi sa njim počupale i pšenicu.
Neka oboje raste zajedno do ţ etve, rekao je On. A tada će Gospodar poslati ţ eteoce
da sakupe kukolj, poveţ u ga u snoplje i spale, a pšenicru saberu u nebeske ţ itnice.
Vreme suda je najsvečanije doba kad Gospod sabira svoje izmeĎu kukolja. Oni koji
su bili članovi iste porodice, razdvajaju se. Na pravednike se stavlja znak. ―
Ti će mi
biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao
što je milostiv otac svome sinu koji mu sluţ i.‖ (Malahija 3:17). Oni koji su bili poslušni
Boţ jim zapovestima pridruţ iće se grupi svetih, ući će na vrata u grad i imaće pravo
na drvo ţ ivota. Jedan će se uzeti. Njegovo će ime stajati zapisano u knjizi ţ ivota dok
će oni sa kojima je hodao stazom ţ ivota nositi na sebi znak večnog odvajanja od
Boga.
Kukolj i pšenica su sada pomešani meĎu sobom ali tada će ih jedna ruka,
jedina koja to moţ e, razdvojiti i svakome odrediti njegovo pravo mesto. Oni koji su
imali videlo istine, koji su čuli vest opomene i poziv na svadbenu večeru:
zemljoradmci, trgovci, pravnici, laţ ni pastiri koji nisu trubom objavljivali vreme noći
svi koji su odbijali pokornost zakonu carstva Boţ jega neće imati pravo da uĎu u
njega. Oni koji su pokušavali da naĎu izgovor što izbegavaju da prihvate breme
Hristovo i da se odvoje od ovoga sveta, biće zajedno sa svetom uhvaćeni u zamku.
Oni se svesno mešaju s kukoljem. Isti se nalaze i jedan drugog vuku u prestup. To je
strašno usporeĎenje. Ljudi staju na stranu prvog buntovnika koji je naveo Adama i
Evu da budu neposlušni Bogu. Kukolj se sam veoma brzo mnoţ i, jer mu seme leti na
sve strane a ţ ile su mu vezane za Ďavola koji je koren svakog greha.
Nad onima koji drţ e zapovesti Boţ je izrečen je blagoslov: ―
Blago onima koji
tvore zapovesti Boţ je da im bude vlast na drvo ţ ivota i da uĎu na vrata u grad.‖
(Otkrivenje 22:14). Oni su ―
izabrani narod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod
dobitka‖, (1.Petrova 2:9) pozvan da objavi Onoga koji nas dozva iz tame čudnom
123
236
videlu svome. Poslušni se nazivaju pravednima, njih privlači sveti magnet - Isus
Hristos; sveto privlači svete. Onaj ko je do sad bio nepravedan ostaće takav i dalje.
Više nema mogućnosti izgraĎivanja ili menjanja karaktera. Ulje milosti se ne moţ e
pozajmiti od drugoga, niti su lude devojke imale vremena da ga kupe. Pravedni su
oni koji drţ e zapovesti Boţ je i oni će zauvek biti odvojeni od onih koji su neposlušni i
koji gaze zakon Boţ ji. čisto zlato i troska nikad više neće biti zajedno.
Ko je taj verni i mudri sluga?
237
238
―
Ko je dakle taj verni i mudri sluga, kojega je postavio gospodar njegov nad
svojim domašnjima?‖ (Matej 24:45) Moţ emo li da damo odgovor? Jesam li ja pristav,
veran svetom poverenju koje mi je ukazano? Svakom je čoveku data neka lična
odgovornost. Straţ ari imaju specijalnost da razlikuju opasnosti i da trubom upozore.
Vojnici krsta Hristovog treba da imaju uši koje dobro čuju. Njihova odgovorna
duţ nost je da trubi daju jasan zvuk da bi svako mogao da se opaše i pripremi na
vreme za borbu.
Šta mi lično radimo za svoga Učitelja? Ko je taj koji objavljuje istinu onima koji
se nalaze u tami zablude? Ko objavljuje reč ţ ivota? Neprijatelji Hristovi su mnogi koji
tvrde da su pravedni a ne znaju šta je to pravda Hristova. Pretvaraju se i prikazuju
kao anĎeli videla, ali su sluge zla. Ova činjenica bi trebala da bude dovoljna da
svakog pokrene na rad. Ko su ti verni pristavi milosti Hristove? Ko vrši mudru
raspodelu rada, pozivajući na aktivnu sluţ bu svakog ko ima razumno poznanje
istine, dajući svakome svoj posao?
Istureni poloţ aji treba da budu dobro čuvani. Treba da postoji posada koja će
čuvati tvrĎavu za vreme dok ostale snage budu angaţ ovane u aktivnoj borbi. Svaki
čovek ima svoj zadatak: Naš posao nije da dajemo eho reči onih koji su u zabludi,
već da dobro upamtimo učenje istine. Naša je duţ nost da budemo od koristi
bliţ njima. Ne smemo da idemo tragom protivnika istine već da objavljujemo vest
trećeg anĎela koji leti posred neba objavljujući vest opomene, ukazujući na zapovesti
Boţ je i veru Isusovu.
Oni koji su sada neradnici nosiće na sebi natpis: ―
Izmeren si na merila i našao
si se lak.‖ (Danilo 5:27) Oni poznaju volju svog Učitelja ali je ne tvore. Imali su videlo
istine i sve mogućnosti i prednosti da se usavrše ali su se drţ ali svojih sebičnih
interesa te će biti ostavljeni sa onima koji nisu ni pokušali da se spasu. ―
Ako li taj
sluga reče u srcu svome: neće moj gospodar još zadugo doći; i počne biti svoje
drugare a jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada
i u čas kad ne misli. I raseći će ga napola i daću mu platu kao licemerima; i onde će
biti plač i škrgut zuba.‖ (Matej 24:48-51).
Neka se o ovim rečima ozbiljno razmišlja. Neka niko ne kaţ e: ―
To se ne
odnosi na mene; ja sam hrišćanin.‖ Ko ovo govori: ja ili Onaj koji čita šta je u srcu?
Nevernom sluzi je bila poverena ozbiljna i svečana odgovornost; pred svetom je
predstavljao Hristovog slugu, ali, kakva ţ alost i za njega i za sve povezane sa njim;
on je jedan zli sluga! Ugrozio je dobra svoga gospodara, učio je ljude da gaze sveti
zakon Boţ ji. On Hrista naziva ―
moj gospodar‖ ali istovremeno kaţ e, ―
moj gospodar
neće još zadugo doći.‖ On ne kaţ e da Hristos neće doći; on se ne ruga ideji o
njegovom .dolasku, ali rečju i ţ ivotom svedoči ljudima i razuverava ih u blizinu tog
dolaska. Svojim uticajem ih navodi na opasno odlaganje pripreme. Oni prestaju da
straţ e pa i sami ponavljaju reči nevernog sluge. Neprijatelj ih hvata u svoju zamku i
oni brzo postaju slični svetu i mrtvi za pravdu. Umesto da duhovno rastu oni opadaju;
124
niti ţ ele da taj dan doĎe što skorije, niti nastoje da ga ubrzaju. Njihov um obuzimaju
telesne ţ elje i iskvarene, zle pomisli.
Zli sluga bije svoje drugare koji nastoje da tvore volju svoga gospodara. On
jede i pije sa izjelicama i pijanicama koji kaţ u da su hrišćani, a ustvari ţ ive telesnim
ţ ivotom; sa onima koji se protive Hristu i delu koje je došao da izvrši na zemlji. A
delo Hristovo je bilo: u ljudskom telu ispuniti Boţ ji zakon i tako postati primer svim
ljudima.
Hristos je bio okruţ en svojim učenicima i velikim mnoštvom kada je izgovorio
sledeće reči opomene: ―
Pazite da srca vaša ne oteţ aju ţ deranjem i pijanstvom i
brigama ovoga sveta i da vam ovaj dan ne doĎe iznenada.‖ (Luka 21:34). ―
A koji
misli da stoji, neka se čuva da ne padne. (1 Korinćanima 10:12).
239
Poglavlje 10
Prave metode, načela i pobude
Ispravno vaspitanje
Cooranbong, Australija, 27 Avgust 1895
240
Dragi brate i sestro N.N.!
Studenti naše škole u ovom mestu se trude da slede videlo koje je Gospod
dao a koje nas uči da je pravo obrazovanje ono koje povezuje razvoj uma i mišića.
Dosadašnji rezultati su prevazišli naša očekivanja. Na kraju prvog tromesečja koje
se smatra eksperimentalnim, studentima je data prilika da imaju odmor i da se posle
toga angaţ uju u bilo koji posao koji izaberu. MeĎutim, svi su molili da se nastava ne
prekida već da se dalje nastavi s tim da se u njen svakodnevni program uključi fizički
rad, kombinovan sa časovima redovne nastave. Nikako nisu hteli da se odreknu
povoljne prilike da istovremeno uče kako se radi i uz to studiraju. Kad je to njihova
ţ elja, sad kad rade pod najnepovoljnijim uslovima, kakav će tek uticaj jedan ovakav
program imati kad školske zgrade budu gotove te studenti budu imali daleko
povoljnije uslove za rad.
Zgrada u kojoj sada borave, jedina koja odgovara toj svrsi, bila je jedan stari
hotel koji smo uzeli pod zakup i koji se koristi do krajnjih mogućnosti. Četiri šatora
podignuta na obliţ njoj livadi takoĎe koriste studenti. Svako jutro u šest sati svi
članovi škole se pozivaju na jutarnje bogosluţ enje i proučavanje Biblije. Ovi jutarnji
sastanci su se pokazali kao veliki blagoslov za sve...
Osam jutara ja sam govorila studentima. Gospod Isus je zaista bio prisutan na
ovim našim sa sastancima. Skup bi se sastojao od dvadeset šest do trideset osoba.
Na prvim sastancima se na mene spustio duh posredničke molitve i svi su osetili da
nas je nebo čulo. Govorila sam oko trideset minuta a sam Gospod mi je dao prave
reči za sve prisutne. Bili su to veoma korisni časovi; iskustva koja su zatim iznosili
studenti bila su dokaz da je Duh sveti svakom dao prilike da zaviri u tajne Boţ je...
Kako su se ovi sastanci nastavljali tako je delovanje Duha bilo sve jače. MeĎu
nama se osećalo Boţ je prisustvo. Osećanja i sklonosti svih prisutnih nadahnjivala su
se silom i ljubavlju. Srca su postajala sve osetljivija za delovanje Duha svetoga. U
srcu i umu zbivale su se vidljive promene. Boţ ji duh je delovao na ljudska oruĎa.
Slavila sam Gospoda za okrepljujući uticaj Njegovog duha na moje srce. Svi smo
osetili kako Gospod čini u nama da hoćemo, da moţ emo i da činimo ono što je
Njemu ugodno.
125
241
Gospod nema nameru da umesto nas donosi odluku niti da umesto nas
obavlja naš posao. To je naša duţ nost. Čim se ozbiljno damo na posao daje nam se
boţ anska milost koja radi u nama da hoćemo i učinimo, ali nikad kao zamena za naš
lični trud. Naša srca treba da budu pokrenuta na saradnju. Duh sveti je taj koji
pokreće ljudsko oruĎe na ostvarivanje našeg vlastitog spasenja. To je praktična
lekcija kojom Duh sveti nastoji da nas pouči. ―
Jer je Bog što čini u vama da hoćete i
učinite kao što je Njemu ugodno.‖ (Filibljanima 2:13)
Nikada nisam dublje osetila dragocenu vrednost istine i njenu silu na ljudski
um nego kada sam u ranim jutarnjim časovima govorila ovim studentima. Od jutra do
jutra osećala sam se zaduţ ena sa po jednom vešću od Boga. Data mi je naročita
prednost da govorim dvaputa subotom. Na svakom je sastanku bilo prisutno po
nekoliko nevernih koji su bili veoma pokrenuti dok se iznosila istina. Da imamo
pogodno mesto za bogosluţ enje mogli bismo da pozovemo naše susede. Ali naša
uska, dugačka trpezarija prepuna ljudi nabijenih kao u paketu nije baš pogodno
mesto. Meni je dok govorim dodeljeno mesto u jednom uglu u kome sam sasvim
sabijena uza zid. Ipak, Gospod Isus je prisutan na svakom našem skupu. Mi smo u
to čvrsto ubeĎeni. Ima nekih koji sad već ozbiljno razmišljaju o istini.
Svi znamo da najteţ a i najţ ešća borba duše pripada času odluke da se
uverenje srca sprovede u delo. Predanje srca Bogu znači poveriti ţ ivot Onome koji
ga je otkupio uz beskrajnu cenu i nastojati iz dana u dan sve više i sve bolje poznati
Gospoda čiji su izlasci kao zora. ―
Poslušnost je bolja od ţ rtve.‖ (1.Samuilova 15:22).
Čitav ţ ivot jednog pravog hrišćanina sastoji se od ―
hteti‖ i ―
učiniti‖.
Uravnoteţen o obrazovanje
242
Studenti rade verno i odlučno. Tako stiču snagu uma i pokretljivost i čvrstinu
mišića. To je ono pravo obrazovanje koje će u našim školama pripremiti mlade da ne
budu slabići i nesposobni, da ne budu samo polovično obrazovani, već da dobiju
celovito vaspitanje koje obuhvata telo, duh i dušu. Graditelji karaktera ne smeju da
zaborave da postavljaju takav temelj koji će vaspitanju dati najveću vrednost. To
naravno zahteva ţ rtvu, ali ona se mora prineti. Fizičko obrazovanje će, ako se
ispravno vodi, pripremiti čoveka za duševne napore. Ali jedno bez drugoga čini
čoveka nepotpunim. Fizičko naprezanje udruţ eno sa umnim naporom odrţ ava um i
karakter u zdravom stanju te se postiţ u daleko bolji rezultati. Podvrgnuti ovakvom
vaspitanju, studenti naših škola će krenuti u ţ ivot pripremljeni na najbolji način.
Fizički i umni rad mora da idu zajedno, ako ţ elimo da za naše studente učinimo ono
što je najbolje. Ovog smo se plana ovde do sad drţ ali na potpuno zadovoljstvo, bez
obzira na teškoće pod kojim su studenti morali da rade.
Došla sam ovde i počela raditi tako ozbiljno da je to sve nadahnulo novom
revnošću, te su radili sa voljom, radujući se što uopšte imaju prednost da rade.
Jedan drugog smo podbunjivali na revnost i na rad. Sluţ benici škole su se plašili da
ću ja prva zasaditi drvo, sad smo i oni i ja zadovoljni što imamo prvi originalni
voćnjak u ovom kraju. Neke od naših voćaka će već sledeće godine doneti prvi rod,
a breskve će, nadamo se, kroz dve godine dobro raĎati. Gospodin N. od koga smo
kupili sadnice ţ ivi oko dvadeset milja odavde. Ima divan, veliki voćnjak. On nam je
rekao da imamo izvanredno mesto i zemlju za voće.
Dakle, škola je izvanredno počela. Đaci uče kako se sade voćke i drugo
drveće, jagode i tako dalje; kako mora da se sačuva svaki izdanak i svaka ţ ilica
korena potpuno nepovreĎena i nesputana da bi joj se dala prilika da se nesmetano
razvija i raste. Zar od svega nije dragocenija lekcija naučiti kako da se postupa sa
126
243
ljudskim telom a isto tako i sa duhom, ne sputavajući ni jedno ni drugo, već dajući
celoj čovekovoj ličnosti prilike da obavlja sve poslove za koje je sposobna? Um treba
probuditi i njegovu snagu napregnuti. Potrebni su nam ljudi i ţ ene koji, ispunjeni
silom Duha svetoga i pod njegovim voĎstvom mogu da dovrše započeto delo. Ali njih
za taj posao treba osposobiti i ne pustiti ih da zbog nerada ili neznanja zakrţ ljaju.
Potrebni su nam upravo takvi ljudi, ţ ene i deca, koji će koristiti svoje znanje i veštinu
pri obradi zemlje i pri tom neće smatrati da rade poniţ avajući posao sluge, već baš
onaj isti plemeniti posao kojim su se bavili Adam i Eva u Edemu i zahvaljujući kome
su imali priliku da uţ ivaju posmatrajući čuda koja u prirodi stvara ruka Boga,
vrhovnog Gospodara neba i zemlje. Pri takvom poslu čovek seje seme, a Bog daje
kišu i sunce te seme proklija i pojavi se prva neţ na, mala biljka. U ovom procesu leţ i
pouka koju nam upućuje Bog a koja se odnosi na vaskrsenje tela i obnovu srca. Iz
zbivanja u prirodi treba da stičemo znanje o nebeskim stvarima.
VASPITANJE U OBRADI ZEMLJE (Dopuna članka)
245
Mi ne treba da budemo obeshrabreni zemaljskim stvarima, jer su očevidno loše, niti da
budemo obesnaţ eni. Treba da radimo zemlju paţ ljivo, nadeţ no i blagodarno, verujući da će zemljište
bogato nagraditi vernog radnika punom ţi tnicom, bogatijom od srebra i zlata. Tvrdičluk i oskudica je
opterećuju laţ nim svedočenjem. Sa podesnim i razumnim negovanjem zemlja će donositi svoje
bogatstvo za dobro čoveka.
Duhovne lekcije koje treba da se nauče nisu sredstvo prisile. Seme istine posejano u srcu neće se u
celosti izgubiti, nego će ipak nići, najpre travka, zatim klas, a onda pšenica u klasu. Bog je rekao ,u
početku: ―
Neka zemlja pusti iz sebe travu, bilje što nosi seme, i drvo rodno koje donosi rod.‖ Bog je
stvorio seme kao i zemlju svojom boţ anskom rečju. Mi treba da veţ bamo naše umne snage u
obraĎivanju zemljišta i da verujemo Boţ joj reči koja moţ e stvoriti zemaljski plod za dobro čoveka.
ObraĎivanje našeg zemljišta zahtevalo je veţ bu svih umnih snaga koje posedujemo. Zemlja
oko nas svedoči o ljudskoj nemarnosti. Mi se nadamo da će se probuditi aktivnost uspavanih savesti.
Mi se nadamo da ćemo videti razumne farmere, koji će biti nagraĎeni za svoj ozbiljni rad. Ruke i srce
moraju saraĎivati, stvarajući nove i savesne planove za uspošno obraĎivanje zemlje. Mi smo ovde
videli ogromno drveće oboreno i povaĎeno iz korena, gde sada plugovi duboko zaoravaju svoje
brazde za sadnju mladih voćaka i setvu semena. Studenti se uče da znaju šta znači oranje i kako se
rukuje motikom, ašovom i grabljicama u svrhu korisnog rada. Pogreške se često učine, ali zabluda
tapka pored istine. Znanje se uči uz pogreške, a početak daje nadu na konačan uspeh. Oklevanje
zadrţ ava stvari, brzopletost takoĎe smeta, ali sve to sluţ i kao lekcija ljudima.
U školi koja je otpočela ovde u Koranbongu (Cooranbong) mi ţ elimo da vidimo stvarni uspeh
u poljoprivrednoj grani, kombinovanoj sa studiranjem nauke. Mi ţ elimo da ovo mesto postane jedan
centar iz koga će svetliti svetlost na sve strane, kao dragoceno poznanje koje će rezultirati obradom
neplodne zemlje da postane kao bašta rascvetalih ruţ a. Za decu i omladinu, rad kombinovan sa
naukom pretstavljaće sveobuhvatno vaspitanje. Obrazovanje duha doprineće intenzivnoj obradi
zemljišta.
Nastaće jedna nova klasa ljudi, proizvoĎača hleba, hranitelja, koja će posedovati obrazovanu,
izveţ banu sposobnost da obraĎuje i unapredi zemljoradnju. Njihov duh neće biti preopterećen i
prenapregnut studiranjem nauke. Takvi ljudi će prevazići glupa osećanja da fizički rad poniţ ava
čoveka. Nastupiće uticaj koji se neće sastojati u glasnogovorništvu, oratoriju, nego u stvarnom
idealizmu. Videćemo farmere koji nisu prosti, grubi i neotesani, bezbriţ nog izgleda i odevanja,
neurednih domova, već koji će uneti isproban ukus u svom domaćinstvu. Sobe će im biti sunčane i
privlačne. Nećemo videti čaĎave tavanice po kućama, punim prašine. Nauka, nadarenost i
inteligencija otkrivaće se u njihovom domu. Kultiviranje zemlje pokazaće se u tretiranju zemlje kao
Boţ je riznice. Što jedan čovek postigne veći stepen inteligencije, utoliko će zračiti većom svetlošću.
Gospod će nam poveriti zemlju kao svoju dragocenu riznicu.
127
Manje ličnog ja
Granville, Australija, 13 Sept. 1895
246
MeĎu našim propovednicima neophodno je potrebna promena. U srcu i
karakteru treba više da bude Hristos nego lično ja. Mi treba da budemo predstavnici
našeg Gospoda. Oni kojima je dato veliko videlo i koji su imali dragocene prilike da
se osposobe za rad, odgovorni su Bogu koji je svakom odredio njegov posao. Nikad
ne bi smeli da iznevere sveto poverenje, već da budu prava svetlost svetu. ―
U ovom
je Ijubav, ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama i
posla Sina svojega da očisti grehe naše.‖ (1.Jovanova 4:10). Evo reči koje izraţ avaju
Njegov stav prema iskvarenom, idolopokloničkom narodu: ―
Kako da te dam
Jefreme? da te predam, Izrailju? Kako da učinim od tebe kao od Adame? da te
obratim da budeš kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba
moja od ţ alosti.‖ (Osija 11:8). Zar da se odrekne naroda za koga je toliko učinio, za
koga je dao čak i svoga jedinorodnog Sina, izraz svog obličja? Bog je dozvolio da se
Njegov Sin preda za naše grehe. Uzeo je na sebe ulogu sudije i sam se suprotstavio
Nosiocu greha lišavajući se očinskog osećanja!
Ovim se Njegova ljubav prema buntovnom ljudskom rodu pokazala u svom
najdivnijem obliku. Kakav prizor za anĎele! Kakva nada za čoveka! ―
Još kad bijasmo
grešnici Isus umre za nas!‖ Pravednik za nepravedne! Na svom je telu izneo grehe
naše na krst Golgote. ―
Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad
bejasmo grešnici umre za nas.‖ (Romljanima 5:8)
Da li kao od Boga izabrani svedoci cenimo Hristovo otkupljeno vlasništvo? Da
li smo gotovi na svaku ţ rtvu? Da li smo spremni da ponesemo Hristov jaram i da
saraĎujemo sa Njim? Svi koji se drţ e Boga slušajući Njegove zapovesti ljubiće
izgubljene grešnike kao što ih je Hristos ljubio. Oni slede primer Hristovog vrednog,
poţ rtvovanog rada tragajući po putevima i raskršćima kako bi našli ugledne i
prezrene, bogate i siromašne i objavili im vest da su predmet naročite Hristove
ljubavi i staranja.
Rad za sve
247
Duhovno slepilo ljudi i neznanje u odnosu na Boga i Spasitelja toliko je veliko
da svako ko ljubi Isusa moţ e da naĎe za sebe rad na svakom mestu i u svako doba.
I svako ko gaji tu pravu ljubav prema Hristu neće moći ostati nezainteresovan i
nemaran. Velika je razlika u karakteru i ţ ivoru lzmeĎu onih koji su poslušni svim
Boţ jim zapovestima i onih koji to nisu.
Roditelji nisu obuzdavali sebičnost svoje dece. Cilj kome se jedino teţ ilo bilo
je samougaĎanje. Misleći samo na sebe i sluţ eći samo sebi mnogi su već dopali u
ropstvo sotone. Oni su robovi svojih nagona i strasti kojima upravlja sotona. Pozivom
u svoju sluţ bu Bog im nudi slobodu. Poslušnost Bogu je osloboĎenje od robovanja
grehu, sloboda od tiranije telesnih strasti i nagona.
Ali mi se suočavamo sa ljudima koji upotrebljavaju sve svoje snage i veštinu
za klevetanje onih koji su odani Bogu. Njihova duhovnost i razum koji im je Bog dao
posvećeni su nastojanju da poslušnost Boţ jim zapovestima prikaţ u kao zamornu i
neprijatnu duţ nost. MeĎutim, oni koji zastupaju zahteve Boţ jeg zakona svedoče:
―
Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj i u njih nema spoticanja.‖ (Psalam 119:165)
―
Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu.‖ (Psalam 19:7). Gospod iznosi istinu na
128
248
suprot zablude i ukazuje na posledice prihvatanja istine, na iskustvo koje uvek prati
dragovoljnu poslušnost. A rod te poslušnosti je mir i zadovoljstvo.
Duţ nost Boţ jih slugu je da objavljuju Isusa. U svojoj bespomoćnosti treba da
se oslone na Hristove zasluge. Oni koji se odvraćaju od staze poslušnosti i prestup
zakona Boţ jeg prikazuju vrlinom, pod uticajem su varalice nad varalicama. Oni hode
zaslepljeni njegovom silom. Zato je potrebno da im se prikaţ e i objasni kako istina
osposobljava čoveka da stekne karakter sličan Hristovom. Neprijatelji istine nastoje
da izazovu one koji objavljuju obavezu drţ anja zakona Boţ jeg. Ako sa svoje strane
pokaţ emo duh gneva i osvete, dajemo priliku silama sotone da triumfuju. Biće to
dokaz da je sotona uspeo da pronaĎe slabu tačku naše odbrane i naše opreme za
borbu. Sredstvima i načinom svog delovanja sotonina oruĎa pokušavaju da izazovu
zastupnike istine da kaţ u ili učine nešto što ne bi bilo za pohvalu.
Postupanje opozicije
Boţ ja deca treba da gaje duh plemenitosti i oštrinu rasuĎivanja, duh istine i
pravičnosti treba da kontroliše naše ponašanje, naše reči, kako izgovorene tako i
napisane. ―
A telesni čovek ne razume šta je od Duha Boţ jega jer mu se čini ludost i
ne moţ e da razume, jer treba duhovno da se razgleda.‖ (1.Korinćanima 2:14). Kad
propovednik stoji pred skupštinom pa ugleda podrugljiv osmeh na licima svojih
protivnika neka se pravi kao da to ne vidi. Ako neko već pokaţ e da je toliko neučtiv
da se smeje i ruga neka propovednik ni rečju ni svojim stavom ne pokaţ e isti duh.
Pokaţ ite da se ne sluţ ite takvim oruţ jem. DogaĎa se da pero nabaca na papir reči
koje su veoma oštre a ponavljanjem izjava onih koji zastupaju zabludu naša braća
ponekad samo čine uslugu neprijatelju pruţ ajući zabludi mogućnost da kruţ i dalje.
To je pogrešno. Neka vaše pero sluţ i napretku istine.
Duh sveti ne radi sa ljudima koji uţ ivaju da budu oštri i da kritikuju. Takav su
duh gajili diskutanti na čestim sastancima pa su stekli naviku upuštanja u prepirke.
To je način na koji se obešćašćuje ime Boţ je. Uzdrţ ite se od zadavanja oštrih
udaraca; ne učite u sotoninoj školi njegove metode borbe. Duh sveti nikad ne
nadahnjuje čoveka rečima kritike. Pred nama je vreme nevolje u koje će se svaka
iskrena duša koja ranije nije imala prilike da upozna videlo, opredeliti za Hrista. A oni
koji veruju istinu treba svakodnevno da se nanovo obraćaju. Samo tada će biti sud
za čast.
249
Pravi način susretanja protivnika
Ne ponavljajte reči svojih protivnika, niti se upuštajte u raspravu sa njima. Jer
se nećete sukobiti samo sa ljudima već sa sotonom i njegovim anĎelima. Hristos nije
protiv sotone izneo nijednu podrugljivu optuţ bu u vezi Mojsijevog tela. Ako se
Izbavitelj sveta, koji dobro poznaje sotonino nepoštenje i veštinu varanja, nije
odvaţ io da se posluţ i u borbi sa njim ismevanjem ili optuţ bama, već je u svojoj
poniznosti i krotosti samo rekao. ―
Gospod da te ukori‖, (Juda 9) zar onda nije
najbolje i najmudrije da Njegove sluge slede Njegov primer? Zar da smrtna ljudska
bića zauzimaju stav koga se Hristos klonio, a koji bi sotoni pruţ io priliku da izvrne,
pogrešno prikaţ e i falsifikuje istinu?
129
Izbegavajte lično vreĎanje
250
Da bismo se u ovo doba ljudske istorije oduprli natprirodnoj sili sotonskih
oruĎa, potrebno je da otpočnemo jedan sasvim nov način vojevanja. Mora da
odbacimo svako lično vreĎanje ma kako bili u iskušenju da se posluţ imo
nadmoćnošću u rečima ili delima. U našem trpljenju treba da spasavamo svoje duše.
Pokaţ ite da ste sasvim na Gospodnjoj strani! Neka sila Boţ je reči bude sredstvo
koje će ukazivati na prestup i greh, i neka ona pokaţ e svoju moć delovanja na
ljudskom srcu. Nadmen, uzvišen duh ne sme da ometa delo Boţ je. Svakog trenutka
imamo dovoljno razloga da zahvaljujemo Bogu što imamo prednost da budemo u
vezi sa Bogom.
Svakoga dana treba da hodimo smerno sa Bogom svojim, a sam Gospod
objavljuje koja je to velika prednost koju uţ iva onaj koji se ponizi i potraţ i utočište u
Hristu. ―
Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u večnosti, kojemu je ime sveti: na
visini i u svetinji stanujem i sa onim ko je skrušena srca i smerna duha.oţ ivljujući duh
smernih i oţ ivljujući srce skrušenih.‖ (Isaija 57:15). ―
Ali na koga ću pogledati? na
nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drhće od moje reči.‖ (Isaija 66:2).
―
Gospod je blizu onih koji su skrušena srca; i pomaţ e onima koji su smerna duha.‖
(Psalam 34:18). ―
Ovaj stradalac zavika i Gospod ga ču i oprosti ga svih nevolja
njegovih.‖ (Psalam 34:6). ―
AnĎeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se Njega boje
i izbavljaju ih.‖ (Psalam 34:7).
Neka oni koji mrze zakon Gospodnji besne i izriču svoje anateme protiv onih
koji imaju toliko moralne snage da prihvate istinu i da po njoj ţ ive. Gospod je naša
sila. Naše je da izgraĎujemo sebe, a Gospod neka čini kroz nas i u nama ono što je
Njegova volja. Trudimo se da razvijemo krotak i ponizan duh i Gospod će nas u tome
ojačati.
Vaţno st saveta i opomene
251
Samopoštovanje i laskanje sigurno će izazvati u srcu otpor prema svakome
ko pokuša da se upusti u ispitivanje i proveru načina nečijeg rada. Sve što liči na
savet ili upozorenje oholo će srce odbiti sa prezrenjem kao namerni pokušaj nekoga
da rani ili povredi. Ovakav duh dovešće do mnogih nesuglasica i zla. Niko se neće
usuditi da vam kaţ e da ste pogrešili, jer bi u tom slučaju pravi, odani prijatelj
odjednom u vašim očima postao neprijatelj. Pogrešno tumačenje saveta ili opomena
datih u strahu Boţ jem, uništava onu neţ nu vezu prijateljstva koja treba da postoji
meĎu braćom. Nepotrebno se naglašava pojedina reč, mašta naduvava stvar i Ijudi
se meĎusobno udaljuju.
Ipak, i pored toga ne smemo da trpimo zlo na svome bratu. Uobraţ enje treba
pobediti. Sklonost prema pohvalama treba smatrati opasnom zamkom. Oslanjanje
na svoju mudrost i sposobnost uvek predstavlja ozbiljnu opasnost da se učini
greška. Neka sposobnost dokaţ e svoju pravu vrednost, pa će biti priznata i cenjena.
Duh jedinstva i ravnopravnosti meĎu radnicima
Duh Gospodnji me goni da savetujem moju braću da se ujedine jedan sa
drugim u radu. Ljubite se kao braća, budite milostivi, saţ aljivi, učtivi, postojani kao
zlato otporno na vlagu; savladajte osećaj superiornosti nad svojom braćom
propovednicima jer takav osećaj dovodi čoveka do zaključka da on ne moţ e da radi
povezano sa drugima jer nema nikog njemu ravnog. Neka niko ne smatra da sve
130
mora sam da uradi. Koliko god da je iskusan i sposoban još uvek su uz njegove,
potrebni i tuĎi talenti. Pogrešno je smatrati da će način rada jednog čoveka
zadovoljiti potrebe svakog srca. Potrebni su ljudi različitih talenata, ljudi čija su srca
ispunjena revnošću za zadobijanje duša. U sejanju semena istine i sabiranju zrelog
ţ ita potrebne su i bitne različite metode rada. Čest je slučaj da ljudi sa najskromnijim
sposobnostima zadobiju srca koja su ostala nepristupačna i tvrda na pokušaje nekih
daleko sposobnijih propovednika. U radu za duše neophodna je ozbiljna molitva.
Kad se u molitvi duša pribliţ ava Bogu, Bog se pribliţ ava njoj. U svetoj sluţ bi za Boga
i bliţ nje neophodno je veće predanje srca i ţ ivota Bogu.
252
Savetovati se meĎu sobom
Pred nama je najveći rad. Opasnost koja preti da umanji našu delotvornost i
da nas uništi ako je ne uvidimo i ne pobedimo jeste sebičnost - što znači visoko
ceniti svoje mišljenje, svoje planove, svoje sposobnosti i svoj rad i delovati nezavisno
od svoje braće. Reči koje mi je anĎeo često ponavljao bile su: ―Sa
vetujte se meĎu
sobom.‖
Sotona je u stanju da preko jednog čoveka usmeri stvari na sasvim pogrešan
pravac; on moţ e u tome da uspe i preko dvojice koji istu stvar gledaju u istom svetlu;
Ali kad se njih nekoliko udruţ i da zajednički ispitaju stvar, teţ e će da uspe u svom
lukavstvu. Svaki će plan biti podvrgnut svestranom ispitivanju, svaki pokušaj da se
učini novi korak biće briţ no proučen tako da neće biti mogućnosti da se započne ni
jedan poduhvat koji bi delo koje radimo doveo do zbrke, neprilika i poraza. U
jedinstvu je snaga, u neslozi slabost i poraz.
Bog vodi iz ovog sveta jedan narod i osposobljava ga za preobraţ enje. Da li
mi, koji učestvujemo u tom delu, stojimo kao verni straţ ari Gospodnji? Udruţ ujemo li
svoje snage? Jesmo li spremni da svima budemo sluge? Da li smo nalik našem
velikom Uzoru?
Isparvne metode rada
253
Istina ne moţ e biti pukim slučajem uneta meĎu pripadnike obojene rase, niti bi
vernici koji je već poznaju smeli da se ponesu zato što je znaju. Kad u zemljama
Juga nastupi period kakav je bio kad su tri mlada heroja odbila da se poklone liku
cara Navuhodonosora, tada će se svakom pruţ iti prilika da donese odluku za ili
protiv Boţ jih zapovesti. Nema potrebe da sada potpuno zatvorimo vrata pred sobom.
To bi nam oteţ alo rad u mnogim poljima koja su do sad još ostala netaknuta. Naš
stav je: Ne isticati ona obeleţ ja našeg učenja koja izazivaju negodovanje, koja
osuĎuju ţ ivot i običaje ljudi, sve dok Gospod ne pruţ i šansu ljudima da saznaju i
shvate da verujemo u Hrista, kao Sina Boţ jeg, da verujemo u Njegovo postojanje
pre Vitlejema. Neka se na nama ispuni proročanstvo Izbavitelja sveta: ―
Ja Isus
poslah anĎela svojega da vam ovo posvedoči u crkvama.‖ (Otkrivenje 22:16)
Potrebno je da se striktno pazi na svaku napisanu reč koju pero stavlja na hartiju.
Neka nam Gospod pomogne da se u Hristovoj školi učimo Njegovoj krotosti i
poniznosti.
Ako je Veličanstvo neba pazilo na svaku svoju reč, kako ne bi izazivao duh
sotone i palih anĎela, koliko više mi treba da smo paţ ljivi u svemu!
131
Ispravna načela
254
Moram da kaţ em svojoj braći, onima koji su blizu i daleko, da ne mogu da
ćutim, jer ne postupaju u skladu sa ispravnim načelima. Oni koji zauzimaju
odgovorne poloţ aje nikako ne bi smeli da smatraju da ih visoki poloţ aj čini ljudima
nepogrešivog rasuĎivanja. Sva ljudska dela su pod vlašću Gospodnjom. Ljudi treba
da su svesni da je mudrost u Svevišnjega. Samo oni koji se uzdaju u Boga i
oslanjaju se na Njegovu mudrost mesto na svoju, samo oni hode sigurnim stazama.
Takvi se nikad neće osećati ovlašćenima da zatvore usta volu koji vrše ţ ito. Kako je
nedolično i sablaţ njivo da ljudi pokušavaju da gospodare oruĎima koja saraĎuju sa
Bogom i kojima je Isus rekao: ―
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću
vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i
smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je
moje lako.‖ (Matej 11:28-30). ―
Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Boţ ja njiva, Boţ ja
graĎevina.‖ (1.Korinćanima 3:9).
Naša duţn ost za proširenje dela
255
Neka se sve snage pokrenu na posao za krčenje novog tla, stvaranja novog,
ţ ivog interesa gde god se za to ukaţ e prilika. Navikavajte ljude kako da se mole
iskreno, toplo, kratko i za ono što je zaista bitno. Učite ih kako da govore o Izbavitelju
sveta, kako da sve više i više uzdiţ u čoveka sa Golgote. PresaĎujte drveće iz vašeg
pretrpanog vrta. Gospod se ne slavi sa tim što su na jednom mestu skoncentrisane
tolike mogućnosti. Potrebni su mudri i vešti odgajivači, koji će znati da drveća treba
rasaditi u razna mesta i dati im prilike da rastu gde god to bude moguće. Ići u sve, pa
i daleke krajeve, izričita je duţ nost i zapovest. Skupite radnike koji poseduju pravu
misionarsku revnost i pošaljite ih da šire svetlost poznanja Boţ jega na sve strane.
Neka vaţ na načela zdravstvene reforme prenose onima koji su potpuno neupućeni u
ono što bi trebalo da čine. Neka tim načelima uče one koji nemaju prilike da to nauče
u velikim sanatoriumima kao što je Betl-Krik. Istinita je činjenica da je preko uticaja
koji širi naš sanatorium istina doprla do hiljada ljudi i ţ ena, ali još ima mnogo toga što
treba da se uradi, a što je bilo zanemareno. Oduševljeni smo onim što se čini u
Čikagu i još na nekim mestima. Ali je već odavno trebalo rasporediti snage i razdeliti
brojne odgovornosti koje su koncentrisane u Betl-Kriku.
Ljudi su bili podsticani da se skoncentrišu u Betl-Kriku da tu daju svoj desetak
i da svojim uticajem doprinesu izgradnji savremenog Jerusalima, što nije bilo u
skladu sa Boţ jim planom. Zbog toga su mnoga mesta bila lišena sredstava i
objekata koji su im bili veoma neophodni. Širite se, mnoţ ite se, ali ne na jednom
mestu. IzaĎite i osnivajte nove centre iz kojih će zračiti uticaj istine u mestima gde se
još ništa ili skoro ništa nije uradilo. Razbijte tu svoju zbijenu masu u koju ste se sabili
i nagomilali, širite spasonosne zrake videla i raspite svetlost u sve zamračene
krajeve sveta. Delo zahteva da se učini nešto što je slično opisu orla koji rastura
svoje gnezdo. ―
Moav je bio u miru od detinjstva svojega i počivao na droţ dini svojoj,
niti se pretakao niti je u ropstvo išao: zato mu osta kus njegov i miris se njegov nije
promenio«. (Jeremija 48:11). Ovo je istinito stanje mnogih hrišćana koji dolaze u Betl
Krik. Oni su na mahove veoma revni slično meteoru koji u trenutku bljesne na svodu,
pa se odmah zatim ugasi.
Neka radnici Gospodnji, kojima delo Boţ je leţ i na srcu, učine nešto za Juţ no
polje! Neka se pristavi Gospodnji ne zadovoljavaju poslom koji su samo dotakli
vrhom svojih prstiju! Oni koji su na vrhu dela neka ozbiljno misle i planiraju šta i kako
132
256
da se uradi. Istina, vi ste o ovoj stvari već govorili, ali šta ste kao pristavi Boţ jih
dobara i učinili?
Zar nam Gospod nije dao jedno delo koje treba da se uradi? Zar nas nije
obavezao da idemo kod onih koji se protive da ih odvraćamo od zabluda ka istini?
Zašto ljudi i ţ ene koji se često okupljaju na velikim skupovima u Betl Kriku ne
sprovode u ţ ivot ono o čemu tamo slušaju? Da su videlo koje su primili nosili
drugima, bili bi svedoci velikih promena. Bog bi im darovao. novu snagu i poklanjao
novu milost; za svaki zrak svetlosti poklonjen drugima Bog bi im darivao novi zrak
milosti sa svoga prestola. Naţ alost, oni nisu cenili kako treba sve ono što je učinjeno
za njih. Da jesu, krenuli bi i sami u tamu ovog sveta da šire videlo kojim ih je Gospod
obasjao. Objavljivali bi vest o opravdanju verom u zasluge i smrt Isusa Hrista a
njihovo bi videlo postojalo sve jasnije i izrazitije jer bi ih u tom radu podupirao sam
Bog. Mnogo je onih koji su otišli u grob a da nisu ni znali da ţ ive u zabludi jer oni koji
veruju istinu nisu preneli drugima dragoceno poznanje koje su sami primili. Da se
videlo koje je tako izobilno obasjavalo Betl Krik širilo kao što je trebalo, bili bismo
svedoci kako se mnogi odlučuju za Boga i za Njegovu svetu sluţ bu.
Muka od dugih propovedi
257
Dragi brate ---------Oni koji hoće da budu glasnogovornici za Boga, treba da znaju da su njihove
usne dotaknute ţ ivom ţ eravicom sa Boţ jeg oltara, da istinu iznose u sili Duha
svetoga. Duge, otegnute propovedi su muka za govornika i za one koji ga slušaju, i
tako dugo sede na jednom mestu. Polovina iznetog materijala bila bi od daleko veće
koristi nego onolika gomila reči i činjenica koju propovednik saspe u jednom mahu.
Ono što se reklo za jedan sat daleko više vredi ako se tada završi, nego ako se
propoved produţ i još za pola sata. Tih daljih pola sata pretrpaće i upropastiće sve
što je do tad bilo rečeno.
Često mi je bilo ukazivano na činjenicu da naši propovednici greše jer dugim
propovedima brišu onaj prvi, snaţ ni utisak koji su izazvali kod svojih slušaoca. Toliko
se toga iznese da slušaoci nisu u stanju da sve shvate i usvoje.
Ovu sam stvar već iznosila pred našu braću propovednike i molila ih da ne
razvlače i ne duţ e svoje propovedi. U tom je pravcu postignut izvesni napredak koji
je pokazao dobre rezultate. Ali još uvek neki prekoračuju vreme od jednog sata.
Dok sam bila u Americi dato mi je u jednoj noćnoj utvari videlo koje se odnosi i
na tebe. Pokazano mi je kako si veoma dugo govorio i još uvek si smatrao da nisi
rekao sve što si ţ eleo, pa si traţ io još malo vremena. Onaj kome pripada čast i
dostojanstvo stupio je pred tebe dok si stajao na katedri i rekao: Dao si narodu
suviše mnogo materijala koji treba da razume i usvoji. Bilo bi od mnogo veće koristi
da si izneo samo polovinu od svega toga. Ta polovina nadahnuta silom Duha
svetoga izvršila bi potreban uticaj na slušaoce. Duh sveti deluje na čoveka ali ako
ima nešto vaţ no i bitno što slušaoci treba da ponesu sa propovedi onda bujica reči
potisne i zaseni onaj pravi snaţ ni utisak jer se sipa u sud više nego što u njega moţ e
da stane. Na ovaj način mnogo od uloţ enog truda propada. Izdvojiti polovinu pa je
izneti dok je um još sveţ i sposoban da prima, znači nastojati da ništa ne propadne,
da se sakupe svi komadići.
Istina je dragocena, ţ ivotvorna sila. Ona prosvetljuje i urazumljuje proste.
Istinu treba izgovarati jasno, polako, uverljivo, tako da moţ e da deluje na slušaoca.
Bilo koji predmet da se iznosi bitno je da ga slušoci shvate, da taj hleb ţ ivota, tu
manu sa neba, sa radošću i razumevanjem prime. Neka se pazi da se sakupi svaki
133
258
komadić kako ništa ne bi propalo. U iznošenju istine, u propovedanju reči veoma je
vaţ no da za slušaoca koji je sposoban da shvati, ništa ne bude izgubljeno. Tokom
propovedi Duh sveti prikazuje Hrista i nastoji da zadobije pristup u ljudsko srce i um,
i zapečati reč u savesti; meĎutim, ogromno mnoštvo materijala šteti delovanju svetog
Duha jer poništava ranije stečeni utisak. Govori kratko pa ćeš privući paţ nju i stvoriti
ţ elju kod ljudi da te opet čuju.
Naročito je vaţ no da se nadugačko i naširoko ne iznose nove i u izvesnom
smislu uzbuĎujuće teme. Neka na kraju svake propovedi bude upućen jedan apel na
srce i um slušaoca koji će svako moći da razume i koji će pokrenuti ljude, ţ ene i
decu da ţ ive za Boga i pravdu. Pokušaj da pokreneš sve, od najmanjeg do najvećeg
na istraţ ivanje Biblije jer poznanje Boga i Njegove slave treba da ispuni svu zemlju,
kao more što je vode puno.
Poznanje Boga
259
―
Od Simona Petra, sluge i apostola Isusa Hrista, onima što su primili s nama
jednu časnu veru u pravdi Boga našega i Spasa Isusa Hrista; blagodat i mir da vam
se umnoţ i poznavanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda našega.‖«(2.Petrova 1:1-2)
Ove su dragocene reči upućene onima koji su sa nama primili jednu dragocenu veru
kroz pravdu Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista. Da bismo shvatili veličinu ovog
obećanja moramo na osnovu ličnog iskustva da poznajemo Onoga ko stoji iza tog
obećanja. ―
Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom ni jaki
snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali da se
hvali time što razume i poznaje Mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i
pravdu na zemlji jer mi je to milo, govori Gospod.‖ (Jeremija 9:23-24)
Potrebne kvalifikaije za Boţj e delo
Gospod u svojoj reči nabraja darove i osobine koje su preko potrebne u vezi
rada u Boţ jem delu. On nas ne uči da ignorišemo učenje niti preziremo obrazovanje,
jer intelektualna kultura kontrolisana ljubavlju i strahom Boţ jim prestavlja veliki
blagoslov. Ipak, ona nije istaknuta kao najvaţ nija kvalifikacija za sluţ bu u Boţ jem
delu. Mudri i visoko obrazovani u Hristovo vreme nisu obraćali paţ nju na Isusa jer su
bili toliko oholi i uobraţ eni, toliko nadmeni zbog svoje intelektualne superiornosti da
nisu bili u stanju da saosećaju sa onima koji stradaju, pa tako nisu mogli ni da
postanu saradnici Isusa Hrista, jednostavnog čoveka iz Nazareta. U svojoj
zaslepljenosti omalovaţ avali su i samu pomisao da ih Hristos uči. Gospod Isus bi
doveo i njih u vezu sa svojim delom kao i svakog drugog koji tu sluţ bu smatra
svetom; jer samo onaj ko tako gleda na nju moći će da saraĎuje sa Bogom. Samo
takvi će biti očišćeni sudovi kroz koje moţ e da protiče Njegova milost do izgubljenih
duša. Osobine pravog hrišćanskog karaktera razviće se samo kod onih koji se ne
uzdaju sami u sebe. Najviše školsko obrazovanje ne moţ e da razvije u čoveku
Hristov karakter. Plodovi prave mudrosti dolaze samo od Hrista.
Svaki radnik u Boţ jem delu bi trebalo da ispita na osnovu Boţ je reči svoju
podobnost za to delo. Da li ljudi koji rukuju svetim stvarima imaju jasno shvatanje i
ispravno rasuĎivanje o stvarima koje su od večnog značaja? Da li su spremni da se
pokore delovanju Svetog Duha? Ili će moţ da dopustiti da njima upravljaju uroĎene ili
stečene sklonosti? Neka svako ispita sebe da li je u veri.
134
260
Poloţaj i odgovornost
Oni koji zauzimaju poverljive poloţ aje u Boţ jem delu treba uvek da imaju na
umu da visoki poloţ aj povlači i veliku odgovornost. Pravilno ispunjavanje svečanog
zadatka koji je pred nama u velikoj meri zavisi od našeg duhovnog stanja. Zato je
neophodno da svi imamo jasnu predstavu svoje odgovornosti i duboki osećaj svoje
obaveze, jer od duha koji gajimo i kojim pristupamo svom zadatku zavisi naše
sadašnje i večno dobro. Ako je rad protkan sebičnošću onda je to prinošenje tuĎeg
ognja umesto svetog. Radnici koji tako rade izazivaju Boţ ji gnev. Braćo, k sebi ruke
od dela Boţ jeg ako niste u stanju da razlikujete sveti oganj od običnog.
Oni koji stoje kao reprezentativni ljudi nisu svi hrišćanska gospoda. Kod
mnogih preovlaĎuje duh koji teţ i vladanju drugima. Pošto sebe smatraju autoritetima
slobodno izraţ avaju svoja mišljenja i donose zaključke o stvarima u kojima nemaju
nikakvog iskustva. Neki, povezani sa izdavačkom delatnošću u N. prolaze kroz
kancelarije, razgovaraju sa raznim sluţ benicima, dajući im direktive, uvereni da su
na to pozvani. a pojma nemaju o čemu govore.
Nepravda i nepoštenje
261
Bilo je nepravedno pa čak i nepošteno iznositi neke stvari na sastancima
odbora pred one koji nisu imali prilike da steknu iskustva koja bi ih osposobila da
budu merodavne sudije. Rukopisi su stavljani u ruke nekih ljudi da ih ovi kritički
procene a njihove su oči duhovnog rasuĎivanja bile toliko zaslepljene da nisu mogle
da proniknu u duhovni značaj predmeta koje su spisi obraĎivali. Šta više, nisu imali
realnog pojma o procesu stvaranja knjiga. Niti su učili niti su imali prilike da praksom
savladaju pitanja iz oblasti literarne produkcije. I takvi su ljudi donosili sud o knjigama
i rukopisima koji su nerazborito predani u njihove ruke. Trebalo je da sami odbiju
svaku mogućnost rada u toj oblasti. Jedino časno i ispravno sa njihove strane bi bilo
da kaţ u: ―
Ja nemam iskustvo za ovu granu dela i sigurno je da bih svojim mišljenjem
i sudom učinio nepravdu i prema sebi i prema drugima. Izvinite braćo, ali umesto da
ja učim druge potrebno je da neko uči mene.‖ Ali to im nije ni napamet palo.
Slobodno su se izraţ avali o stvarima o kojima nisu ništa znali. A njihovi su se
zaključci prihvatali kao sud i mišljenje mudrih ljudi. MeĎutim, to su bila mišljenja
običnih, neupućenih novajlija.
Došlo je vreme kad crkva mora, u ime Boţ je i u Njegovoj sili da deluje na
slavu Boga i na dobro ljudi. Nedostatak čvrste vere i razlikovanja svetog od nesvetog
treba da se smatra dovoljnim razlogom da se takvom čoveku pa ma ko to bio, uskrati
mogućnost rada u delu Boţ jem. Isto tako brzo padanje u vatru, grub, diktatorski duh,
otkriva da onaj ko ga poseduje ni u kom slučaju ne bi trebalo da doĎe na mesto gde
će biti pozvan da odlučuje o teškim pitanjima koja pogaĎaju Boţ ju decu i Njegovo
delo. Razdraţ ljiv čovek ne bi trebalo da ima nikakav udeo u poslovanju sa ljudima.
Njemu se ne moţ e i ne sme poveriti duţ nost da odlučuje o stvarima koje su
povezane sa onima za koje je Hristos platio visoku cenu. Ako se takav prihvati da
rukovodi ljudima, više je nego sigurno da će raniti i povrediti. Jer nema onaj profinjen
dodir, onu tananu osetljivost koju poklanja Boţ ja milost. Potrebno je da Duh sveti
pokori njegovo srce, da ga slomi i omekša, jer ono staro, kameno srce nije postalo
mesno.
135
262
263
Svi treba da predstavljaju Hrista
Oni koji na ovako pogrešan način pretstavljaju Hrista postaju hrĎav primer za
delo, jer ohrabruju i druge da čine kao i oni. Radi njihovog ličnog dobra i dobra onih
koji su izloţ eni njihovom uticaju, trebalo bi da daju ostavku na svoj poloţ aj, inače će
nebeski izveštaji pokazati da na svojim haljinama imaju tragove krvi mnogih
izgubljenih duša. Oni su krivi što su se neki toliko ozlojedili i razočarali da su napustili
veru: drugi su se opet zadovoljili njihovim sotonskim osobinama pa je nemoguće
proceniti zlo koje su izazvali. Samo bi one koji su dokazali da je istina posvetila
njihov ţ ivot i njihova srca, trebalo zadrţ ati na poverljivim poloţ ajima u Boţ jem delu.
Neka svi, bez obzira na njihovo zvanje, uzmu u obzir činjenicu da je njihova duţ nost
da predstavIjaju Hrista.
Neka svako odlučno nastoji da ima um Hristov. Naročito bi oni koji su se
prihvatili duţ nosti direktora ili savetnika trebalo da budu svesni da se od njih očekuje
da budu u svakom pogledu hrišćani, dostojni poštovanja. U svojim postupcima
prema drugima treba da smo uvek iskreni, ali nikada grubi. Ljudi sa kojima treba da
radimo su Gospodnje vlasništvo, zato nikad ne treba da dozvolimo da preko naših
usana preĎe neka prenagljena reč ili drska izjava i zapovest.
Braćo, postupajte sa Ijdima kao sa sebi ravnima, a ne kao sa prezrenim
slugama, kojima bi zapovedali prema ličnom nahoĎenju. Onaj ko je sklon grubom,
zapovedničkom duhu, bilo bi bolje da kao Mojsije postane čuvar ovaca, kako bi
naučio šta znači biti pravi pastir. Mojsije je u Egiptu stekao spremu i iskustvo za
uspešnog drţ avnika i vojskovoĎu, ali to nije bila ona neophodna priprema da se
postane prava veličina. Trebalo je da stekne iskustvo u mnogo poniznijoj sluţ bi, kako
bi postao dušebriţ nik, koji je neţ an za sve što je ţ ivo. Čuvajući stada Madijanskog
sveštenika Jotora, rodila se i razvila u njemu ljubav prema ovcama i jaganjcima pa je
ovim Boţ jim stvorenjima posvetio svu svoju najneţ niju brigu. Iako ta stvorenja rečju
nikad ne bi mogla da se poţ ale na neki njegov loš postupak, ipak su svojim
ponašanjem mogla ponešto da pokaţ u. Bog se brine za sva bića koja je stvorio.
Radeći za Boga na ovaj ponizni način, Mojsije se pripremio i naučio da bude neţ ni
pastir Izrailjev.
Zavisnost od Boga
Gospod takoĎe ţ eli da nas pouči iz Danilovog iskustva. Ima mnogo onih koji
bi mogli da postanu silni i moćni kada bi se kao ovaj verni Izrailjac oslanjali na Boga i
od Njega traţ ili milost za pobedu nad grehom i snagu i sposobnost za obavljanje
svojih duţ nosti. Danilo je pokazao najsavršeniju ljubaznost, kako prema višim tako i
prema onima koji su bili niţ i od njega. Stajao je kao svedok za Boga i borio se da
istraje na pravom putu, kako se nikad ne bi postideo svojih reči koje nebo sluša, niti
svojih dela koje nebo vidi. Kada se od njega traţ ilo da učestvuje u izobilju carskog
stola, nije se razgnevio niti energično izjavio da će jesti i piti onako kako to njemu
odgovara. Ne izgovorivši nijednu izazovnu reč izneo je problem pred Boga. Zajedno
sa svojim drugovima potraţ io je mudrost sa neba i kad su ustali sa molitve odluka je
bila donesena. Hrabro i hrišćanski učtivo, Danilo je izneo stvar sluţ beniku čijem su
staranju bili povereni. Molio je da im se obezbedi sasvim jednostavna hrana. Ovi
mladići su shvatili da su na kocki njihovi verski principi, ali su se uzdali u Boga koga
su ljubili i kome su sluţ ili. Njihova je molba uvaţ ena, jer su našli milost kod Boga i
kod ljudi.
136
264
Ljudi ma na kom poloţ aju bili, potrebno je da sudeluju u Hristovoj školi,
spremni da poslušaju izričiti nalog Velikog Učitelja: ―
Uzmite jaram Moj na sebe i
naučite se od Mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama
svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:29-30). Nema izgovora
kojim bi mogli da opravdamo bilo koju lošu crtu karaktera. ―
Ne silom ni krepošću
nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.‖ (Zaharija 4:6). Ako u vašem radu sa
ljudima bilo šta vidite ili čujete što smatrate da bi trebalo ispraviti, pre svega traţ ite
od Gospoda mudrost i pomoć kako u svom nastojanju da budete verne sluge, ne bi
bili bezobzirni ili grubi. Molite se Gospodu da vam da Hristovu dobrotu i neţ nost da
biste bili ispravni u vršenju svoje duţ nosti i dostojni poverenja koje vam je ukazano,
verni Bogu i pravi pristavi koji pobeĎuju svoje nasleĎene i stečene mane i sklonosti
ka zlu.
Niko sem pravog, iskrenog hrišćanina ne moţ e biti jedan savršeni gospodin;
ali ako Hristos prebiva u srcu, Njegovo će se prisustvo pokazati u ponašanju, rečima
i delima. Dobrota i ljubav gajena u srcu pokazaće se u samoodricanju i pravoj,
iskrenoj učtivosti. Takvi će radnici biti videlo svetu.
Potreba duhovnog rasuĎivanja
Na parobrodu ―
Alameda‖, na velikom Okeanu,
17. Novembar 1891
265
Izbavljenje je deo boţ anske prirode. Ono je Boţ ja osobina da nanovo
izgraĎuje a ne da uništava. Boţ ji Sin je predan na smrt prema planu koji je stvoren
pre postanja sveta. Pojava greha je neobjašnjiva. Niko ne moţ e da shvati Boga sve
dok sam sebe ne sagleda u svetlosti koja zrači sa krsta Golgote i dok sa ogorčenjem
u duši ne oseti gnušanje sam prema sebi kao grešniku. Kada njegova duša u svoj
svojoj bedi zavapi za Spasiteljem tada mu se Bog otkriva kao milostiv, ţ alostiv, pun
ljubavi i dobrote, milosrĎa i praštanja. Ako smo prave Hristove sluge, onda smo svaki
pojedinačno kao članovi crkve, Boţ ji saradnici. Ako neprijatelj nekog povredi ili rani,
te ovaj načini grešku, kao sluge koje su odane svom gospodaru, kao pravi saradnici
Boţ ji, duţ ni smo da se prihvatimo posla koji je pred nama i da nastojimo da
bolesnog iscelimo, a ne da ga odgurnemo i uništimo. Pošto smo grešnici, naša
jedina nada je Hristos. A svaki grešnik ima pravo da potraţ i Spasitelja. Prema tome
ako postoji neko u bilo kojoj našoj ustanovi, koji je pogrešio i koji luta, neka se ljudi
ne bave odmah prepričavanjem, optuţ ivanjem i osuĎivanjem, kao da su sami bez
ikakve mane.
Duţ nost jednog hrišćanina je da popravlja, obnavlja i isceljuje. Proces
isceljivanja je spasio mnoge i pokrio mnoštvo greha. Bog je ljubav. Suština Njegovog
bića je ljubav. Od onoga što je već izgledalo beznadeţ no i izgubljeno, On stvara
novo, vredno i dragoceno i na taj način ne dopušta sotoni da trijumfuje prikazujući u
najcrnjim bojama naše slabosti pred neprijateljima. Svetu se ne sme dopustiti ulaz u
crkvu niti se sa njim sme sklapati bilo kakva veza, jer u tom slučaju bi crkva skrenula
sa prave staze i postala onakva kako to opisuje knjiga Otkrivenja: ―
I povika jakim
glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan Ďavolima i tamnica svakome
duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom bluda
svojega opoji sve narode.‖ (Otkrivenje 18:2)
137
Uticaj jedinstva sa svetom
266
Zbog veze sa svetom naše će ustanove postati bezsadrţ ajne, nepouzdane,
jer ovi svetski elementi koji su dovedeni i stavljeni na odgovorna mesta smatraće se
kao učitelji koji zbog svog sluţ benog poloţ aja vaspitača ili upravitelja zasluţ uju
svako poštovanje a preko njih će ustvari delovati duh zla i sila tame; teško će biti
uočiti razliku izmeĎu onih koji sluţ e Bogu i onih koji Mu ne sluţ e. Isus je ispričao
priču o njivi za koju se pretpostavljalo da je zasejana čistom pšenicom, ali kad su
sluge zaduţ ene da vode brigu o njivi išle da provere kako njiva napreduje,
razočarano su zapitali: ―
Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi?
Otkuda dakle kukolj?‖ Gospodar je odgovorio, ―
Neprijatelj čovek to učini.‖ (Matej
13:27-28).
Opadač braće
267
Evo šta mi je bilo pokazano u vezi sa Adventnim Sanatorijem u Kaliforniji.*)
Bila je to vest upozorenja. Govorila sam braći iskreno i znam da je sila Svetog Duha
delovala kroz mene dok sam govorila i ukazivala na opasnost druţ enja sa svetom i
ljubavi prema njemu. Telesni čovek uvek vreba zgodu da kritikuje i optuţ uje one koji
sluţ e Bogu. To se pokazuje u neprestanom gunĎanju onih koji se nazivaju
hrišćanima ali koje milost Hristova nije preporodila. Takvi su nepomirljivi neprijatelji
onih koji čvrsto veruju. Oni preziru Subotu o kojoj govori četvrta zapovest. Ako
uspeju da verne, koji se trude da drţ e zapovesti, prikaţ u kao nesavršene i pune
mana, sotona je uspeo da strelom koju je bacio pogodi cilj, i šta onda? On je
dokazao svoju opadačku sposobnost; meĎutim, njegovi bolni udarci neće naneti
mnogo štete, ako se verni čvrsto drţ e Hristovih reči, ako su njeni tvorci a ne samo
uzaludni slušaoci. Oni kod kojih dolaze ovi tuţ itelji protiv drugih, obavezni su pred
Hristom da ljube, poštuju i budu odani onima koji su jedno sa Hristom u crkvenom
bratstvu. Udruţ iti se sa elementima koji traţ e greške u drugima, biti zajedno sa
njima, opadačima braće, učestvovati u njihovom klevetničkom delu i sramoćenju
drugih, znači podupirati delo neprijatelja i prepustiti samog sebe u njegove ruke,
doprinoseći tako uspehu njegovog delovanja.
*)Seosko zdravstveno odmaralište: Ova ustanova, tj. izgradnja drugog sanatorijuma meĎu
Adventistima Sedmog Dana bila je smeštena blizu Svete Helene u Kaliforniji. Kasnije bila je poznata
kao Sanatorium Sveta Helena, kako se i danas naziva, plus Bolnica.
Zašto su Hrista mrzeli
Iznosila sam pred slušaoce činjenicu da je Isus, Gospodar ţ ivota i večne
slave, bio razapet da bi se ugodilo pakosti Jevreja koji su Ga mrzeli zato što se
načela koja je propovedao nisu poklapala sa njihovim idejama i ciljevima. On je
osuĎivao lukavstvo, podmuklost i svako delo usmereno ka zadobijanju prevlasti,
svaki nečasni postupak. Razapinjanjem Hrista Pilat i Irod su postali prijatelji. Ugodili
su Jevrejima zadovoljivši njihovu mrţ nju protiv Onoga koga je Pilat proglasio
nevinim. Ukazala sam im na Judu koji je za novac izdao svog Gospodara; Petra koji
Ga se odrekao u trenucima Njegovog poniţ enja u Pilatovoj sudnici. Pre nekoliko
časova je, veoma pouzdan u sebe, ubeĎivao svog Učitelja da je gotov da poĎe sa
Njim i u zatvor i u smrt i premda je Isus izjavio da će Ga se, pre nego petao zapeva,
tri puta odreći, on je bio toliko samouveren, da Hristove reči nije primio kao nešto
138
ozbiljno. Kako su okolnosti brzo isprobale njegovu odanost Učitelju! Odrekao se
Isusa baš tada kada je trebalo da zajedno sa Njim straţ i u molitvi. Kad su ga u
sudnici optuţ ili da je i on jedan od Isusovih učenika on je to poricao. Kad je optuţ ba
po treći put ponovljena, svoje je odricanje popratio zakletvom.
Rezultat pravog obraćenja
268
269
Hristos je rekao,‖Primićete silu kad Duh sveti side na vas i bićete mi svedoci.‖
(Dela 1:8). Pogled bola i tuge koji je Hristos uputio Petru nije bio pogled
beznadeţ nosti: taj pogled je slomio srce apostola Petra koji se odrekao svog
Gospoda.
Ali, Petar se obratio, pa je posle raspeća i Hristovog vaskrsenja pred
učiteljima i poglavarima Izriljskog naroda hrabro svedočio za Isusa i te iste voĎe
optuţ io sledećim rečima: ―
A vi sveca i pravednika odrekoste se i isprosiste čoveka
krvnika da vam pokloni a načelnika ţ ivota ubiste. (Dela 3:14-15). Tu se Petar
pokazuje kao potpuno drugi čovek, ne kao onaj hvalisavi, samopouzdani Petar
kakav je bio pre obraćenja. Podsetila sam ih na reči koje su Hristovi neprijatelji uputili
vesnicima Hristovim: ―
Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? i da ne
bacate na nas krv ovog čoveka.‖ (Dela 5:28). Da li je ova pretnja postigla svoj cilj?
Da li je Hristove svedoke učinila kukavicama? Ne, oni su i dalje objavljivali vest od
Boga. Onda su dospeli u zatvor, ali je Bog poslao svog anĎela da ih oslobodi. AnĎeo
je noću otvorio tamnička vrata, izveo ih napolje i rekao, ―
Idite, stanite u crkvi te
govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ (Dela 5:19-20). Ova zapovest bila je u
direktnoj suprotnosti sa zapovešću onih koji su bili na vlasti. Koga poslušati? ―
A
Petar i apostoli odgovarajući rekoše: većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.
Bog otaca naših podiţ e Isusa koga vi ubiste obesivši Ga na drvo. Ovoga Bog
desnicom svojom uzvisi za poglavara i Spasa da dade Izrailju pokajanje i oproštenje
greha. I mi smo njegovi svedoci ovih reči i Duh sveti koga Bog dade onima koji se
Njemu pokoravaju. A kad oni čuše vrlo se rasrdiše i mišljahu da ih pobiju. (Dela
4:19). Tada je u odbranu apostola ustao Gamaleilo, doktor prava onog doba, i svojim
rečima odbranio apostole. Eto, to je jedan mali deo onoga što je Gospod uputio da
prenesem kao vest Njegovom narodu.
Kako postupati prema zabludelom
Vest koju sam primila bila je upravo takvog karaktera kakva je bila potrebna
Boţ jem narodu i koja će mu koristiti ukoliko je posluša. Jedan njen deo raspravlja o
načinu na koji treba da se postupi prema onima koji su sa nama u crkvi ako su
pogrešili. Ne sme se dozvoliti da reči Gospodnjih neprijatelja protiv Njegove dece
utiču na njihov um i pokrenu ih na akciju. Ako se pojave prigovori i tuţ be treba u
Hristovoj školi ispitati šta da se preduzme protiv onih na koje se te tuţ be odnose.
Raspravimo stvar prvo nasamo. Ako ne posluša uzmimo još dvoje ili troje kao
svedoke; ako i njih ne posluša neka se slučaj iznese pred crkvu.
Ne ljubite svet
U ovom radu svet nema nikakvog udela sa vernima. Ljudi ovog sveta ne
mogu da shvate pobude i načela koja upravljaju Boţ jim narodom u njihovom
meĎusobnom odnosu i postupanju jednih prema drugima. Mi mora da budemo verni,
odani borci u vojsci Isusa Hrista. Svi Njegovi sledbenici treba da drţ e korak sa
139
270
svojim voĎom. Nikada ne bi trebalo da veruju neprijateljima Isusa Hrista, niti da im
poveravaju tajne koje se odnose na planove razvitka Boţ jeg dela. Bila bi to izdaja
svetog poverenja koja bi neprijateljima pruţ ila priliku da ometu ostvarenje tih
planova.
Neka se Boţ ji narod dogovara i planira unutar svoga kruga. Hristovi
neprijatelji ne bi trebalo da budu upoznati sa njihovim tajnama i planovima dok
istovremeno mnogi od Boţ jeg naroda ne znaju ni ono što bi trebalo da znaju. Tajne
Gospodnje su u onih koji Ga se boje.
Svet je glavni neprijatelj religije. Sotonine sile neprekidno deluju kroz svet i
one koji kaţ u da su hrišćani ali su tako usko povezani sa svetom, toliko su sa njim
jedno u duhu, ciljevima principima delovanja, da ne mogu da prepoznaju ko sluţ i
Bogu a ko ovom svetu. Neprijatelj stalno radi da nekako progura svet na čelo i da ga
prikaţ e nadmoćnijim od onih koji veruju u Isusa i koji se trude da budu tvorci
Njegove reči. Reči pohvale i laskanja od telesnih i onih u svetu prihvataju se kao
slatki zalogaj ali je zato rasuĎivanje onih koji vole da se hrane ovakvom hranom u
skladu sa slabošću koju pokazuju svojim izborom. Njihov duhovni ţ ivot sastoji se
upravo od takvog materijala kakvim se hrane. Njihovo hrišćansko iskustvo se
uglavnom oslanja na laskanje i pohvale. Njihov ţ ivot nije protkan ljubavlju i strahom
Boţ jim.
Kako je ţ alosno videti ljude koji su okusili sile Duha svetoga pa su se onda
tako prepustili u naručje ovoga sveta da ih on uljuljkuje i nadahnjuje i da u njegovoj
naklonosti vide svoju snagu i uspeh. Koliko su se udaljili od Hrista, kako su puni
samopouzdanja, kako su hvalisavi, kako tašti a kako kratkovidi u odnosu na sve što
je duhovno! Kako imaju ograničenu sposobnost rasuĎivanja i prepoznavanja ko je
dete Boţ je i naslednik Njegovog carstva a ko dete neposlušnosti i zla!
Dve klase
271
Na svetu postoje samo dve klase: oni koji su poslušni Hristu, koji Ga traţ e
spremni da tvore Njegovu volju i da sa Njim zajedno rade u svetom delu spasavanja
vlastitih duša i duša onih sa kojima dolaze u dodir i druga klasa - deca
neposlušnosti. Dakle, samo dve klase na ovom svetu! Čujmo reči Onoga koji dobro
poznaje obe klase, ―
Vi ste od Boga dečice, i nadvladaste ih jer je veći koji je u vama
negoli koji je na svetu. Oni su od sveta zato govore od sveta i svet ih sluša.‖
(1.Jovanova 4:4-5). Duše su zavedene. Strah Boţ ji i Njegova ljubav nemaju sile u
njihovom ţ ivotu. Njihov je gospodar svet; oni trče za njegovim varljivim, laskavim
obmanama. Čujmo šta kaţ e Onaj koji je dao svoj ţ ivot za taj svet, ―
da nijedan koji ga
veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). On je govorio kao nikad
niko pre Njega. Celo petnaesto poglavlje EvanĎelja po Jovanu predstavlja jednu od
najvaţ nijih lekcija. Čitajte ga, poslušajte ga. Čujte glas Boţ ji: ―
Ne moţ ete sliţ iti Bogu
i mamoni.‖ (Matej 6:24)
Mešanje vernih sa nevernima
Neka Boţ ji narod po našim ustanovama ne sklapa primirje sa neprijateljem
Boga i čoveka. Obaveza koju crkva ima prema ovom svetu ne znači da ona treba da
se spusti na njegov nivo i prihvati njegove ideje, mišljenja i savete već da posluša
reči apostola Pavla zapisane u poslanici Korinćanima. ―
Ne vucite u tuĎemu jarmu
nevernika; jer šta ima pravda sa bezakonjem ili kakvu zajednicu ima videlo sa
tamom? Kako li se slaţ e Hristos sa Velijarom? ili kakav deo ima verni sa
140
272
273
nevernikom‖. (2.Korinćanima 6:14-15). Ovaj se savet u naročitom smislu odnosi na
brak sa nevernima ali njegovo je područje mnogo šire. U njemu se misli na sva
sredstva koja je Bog predvideo i posvetio i preko kojih kao crkva delujemo u širenju
Njegovog EvanĎelja, a to su zdravstvene ustanove, škole i izdavačke kuće.
Ovaj predmet se iznosi pred nas u jasnoj, odreĎenoj svetlosti. Postavlja se
pitanje: ―
Kako se poklapa crkva Boţ ja s idolima? jer ste vi crkva Boga ţ ivoga kao što
reče Bog: useliću se u njih i ţ iveću sa njima i biću im Bog i oni će biti moj narod. Zato
izaĎite izmeĎu njih i odvojte se govori Gospod, i ne dotičite se do nečistote i ja ću
vas primiti.‖ (2.Korinćanima 6:16-18). Odvojte se! Šta to znači? Od čega da se
odvojimo? Od njihovog uticaja, od zla koje deluje preko sinova protivljenja. Ni u kom
slučaju se ne trujte duhom i uticajima ovog sveta! Čuvajte se veza i prijateljstva sa
nevernicima! Bojte se poveravanja poslova koji su povezani sa delom Boţ jim u ruke
onih koji nemaju nikakve veze sa Bogom, niti osećaju ikakvu naklonost prema onima
koji ljube istinu! ―
Ja ću vas primiti i biću vam otac a vi ćete biti moji sinovi i kćeri
govori Gospod Bog svemogući.‖ (2.Korinćanima 6:18)
Ja podiţ em svoj glas opomene protiv mešanja svetskih elemenata u našim
ustanovama sa onima koji veruju i koji ljube Boga! Trenutak je da damo znak za
uzbunu! Ljudi iz sveta stavljeni na odgovorna mesta po našim ustanovama deluju
kao vaspitači. Ostali se navikavaju da od njih traţ e uputstva, a baš u tome leţ i
zamka za neoprezne; vremenom njihove ideje o pravdi i istini postaju nejasne i
konfuzne. Oni slušaju ljude koji nemaju poštovanja prema istini, kako se podsmevaju
i sa potcenjivanjem govore o onome što se treba smatrati svetinjom.
Kad treba da se isplanira dnevni program rada za petak, vodeći računa o
Suboti, onda sotona preko ovih sinova protivljenja tako deluje da se isplanira posao
koji ne moţ e da se završi do trenutka kad počinje dan Gospodnji. A tada daju nalog
da oni koji su pod njihovim rukovodstvom mora da nastave i završe planirani posao,
pa se onda zajedno sa sotonom raduju i trijumfuju.
A kad Ijudi na najvišim odgovornim poloţ ajima ne prave nikakvu razliku
izmeĎu onih koji sluţ e Bogu i koji Mu ne sluţ e, oni dokazuju da njihove oči nisu
upravljene ka Bogu; toga radi je čitavo njihovo biće ispunjeno tamom. Ako se toliko
poveţ u sa duhom svetskih ljudi da reči tuţ akanja sa usana nevernih prihvataju kao
stvarnost i istinu, onda ni sami nisu svesni kakvog su duha. Potstičući i sami duh
netrpeljivosti i ogovaranja naroda Boţ jeg, potvrĎuju da rade na strani neprijatelja koji
ţ eli da potceni i ponizi one koji ljube Boga. Svojim stavom podupiru ruke onih koji
čine zlo. Ako osećaju slobodu da opadačima Boţ je dece dozvole da umesto njih
prave planove koji će biti usmereni protiv Njegovih izabranih, Hristos neće
učestvovati u tom planiranju.
Postupajte pravilno sa zabludelima
274
Ako neko od Boţ je dece pogreši a odgovorni ljudi razabiru pravilno duhovne
stvari shvatiće da njihov poloţ aj ne dopušta nikakvo izdajstvo svetog poverenja te
neće dozvoliti da delo Boţ je padne u ruke neprijatelja. Oni stvar neće zatajiti od onih
koji zasluţ uju poverenje, ali svoje planove neće otkriti onima koji nemaju
razumevanja prema izabranom Boţ jem narodu. Ako je neko od sluţ benika u našim
zdravstvenim ustanovama optuţ en za nešto bilo od vernih ili nevernih, neka se
sledeće uputstvo koje je dao naš Učitelj Isus Hristos primeni i uzme kao moto po
svim našim ustanovama: ―
Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite
tako će vam se suditi: i kakvom merom merite takvom će vam se meriti.‖ (Matej 7:12)
141
275
276
PoĎite kod onih za koje se pretpostavlja da su pogrešili, razgovarajte sa njima
ne sluţ eći se lukavstvom - ne postupajući licemerno. Pri svakodnevnim susretima sa
njima ne pokazujte se kao prijatelji ako u isto vreme kujete protiv njih zaveru u
savršenom jedinstvu sa onima koji su sotonina oruĎa i koji nastoje da ih obore,
iskorene i uklone. Ne preduzimajte ništa ako prethodno niste sa svojom braćom i
sestrama u veri progovorili ni reč u cilju da ih izbavite i iscelite ukoliko su zaista
pogrešili; a ako nisu, da bi odbranili pravednog a ukorili onog koji to zasluţ uje laţ ljivca i izmišljača zla iza koga stoji sotona. Gospod Isus je ukorio fariseje nazvavši
ih okrečenim grobovima koji na prvi pogled ne izgledaju tako ali su ustvari puni zla i
zlobe. Gospod mrzi podmuklost, prevaru i lukavstvo. To je sotonino delo; Bog radi
otvoreno i iskreno. Ko je Gospodnji neće ustati protiv jednog deteta Boţ jeg na
osnovu svedočanstva nekog neprijatelja Gospodnjeg, niti će postupati na način na
koji postupa sotona u svom radu, prikrivajući se ali potajno potstičući i huškajući
protiv brata svojega.
Kako samo nebo moţ e da gleda ovakav podmukli, kukavički stav prema
onima koji ljube Boga i drţ e Njegove zapovesti? Članovi crkve mogu često da učine
neku grešku, ali prema njima treba postupati ljubazno, neţ no kao što Hristos
postupa sa nama. Gospod neka ukori sve one koji rade lukavo, koji se prikazuju
Hristovim prijateljima a potajno potkopavaju i rade protiv onih koji ljube Boga. ―
Braćo,
ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti
čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan.‖ (Galatima 6:1)
To je, braćo, naše delo, hoćemo li ga ispuniti? Do sada je po ovom pitanju
tako malo uraĎeno da reči vernog svedoka pogaĎaju crkvu tamo gde treba: ―
Ali
imam na tebe što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si pao i
pokaj se i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta
njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:4-5)
―
Posle mi pokaza poglavara svešteničkoga Isusa koji stajaše pred anĎelom
Gospodnjim i sotonu koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče
sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li
on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus beše obučen u haljine prljave i stajaše pred
anĎelom.‖ (Zaharija 3:1-3)
U tom prizoru pojavljuje se sotona. On je svojim zabludama i obmanama
prevario ove duše. Ali one sad pokajane stoje pred Bogom i pored njihovog imena
piše: oprošteno. Sotona ih optuţ uje i tvrdi da polaţ e pravo na njih zbog prestupa na
koje ih je on naveo. Ali Hristos gleda na ove duše koje veruju u Njega i Njegovu
pravdu sa najneţ nijom ljubavlju i dubokim saţ aljenjem. ―
A On reče onima koji
stajahu pred Njim: skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: vidi, uzeh s tebe
bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu čistu kapu na glavu.
I metnuše mu čistu kapu na glavu i obukoše mu haljine; a anĎeo Gospodnji stajaše.‖
(Zaharija 3:4-5). Zar će Boţ ji ljudi koji su postavljeni na odgovorna mesta izgovarati
sotonske reči optuţ be protiv Boţ je dece? Postupajmo kao pravi Hrišćani, tako verni i
odani Bogu i Njegovom delu, kao što magnetna igla stoji prema polu. Budimo vešti
da prepoznamo sotonsko lukavstvo i njegovo podmuklo, rušilačko delovanje kroz
sinove nepokornosti.
142
Naše reči
―Ţ
estoke behu vaše reči na me, veli Gospod; a vi velite: šta govorismo na
tebe? Rekoste: uzalud je sluţ iti Gospodu i kakva će biti korist da drţ imo što je
naredio da se drţ i i da hodimo ţ alosni pred Gospodom nad vojskama? Zato hvalimo
ponosite da su srećni; napreduju koji čine bezakonje i koji iskušavaju Boga izbavljaju
se.‖ (Malahija 3:13-15). To su reči neposvećenih ljudi koje je sotona zaslepio i
odvojio od Boga. Oni ne mogu da prepoznaju boţ anske puteve i Njegova dela. A
sada nam se prikazuje suprotna klasa.‖Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan
drugome.‖ Razgovor ove druge klase nisu reči zla o braći niti ţ albe i gunĎanje na
Boga, već reči izgovarane iz iskrenog srca, reči u kojima nema licemerstva,
podmuklosti ni laţ i. ―
I pogleda Gospod i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim
za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovu. Ti će mi biti blago, veli
Gospod nad vojskama u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je otac
milostiv svome sinu koji mu sluţ i. Tada ćete se obratiti i videti razliku izmeĎu
pravednika i bezboţ nika, izmeĎu onoga koji sluţ i Bogu i onoga koji Mu ne sluţ i.‖
(Malahija 3:16-17)
Naša je sila u jednistvu sa Hristom
277
278
Neka Gospod blagoslovi svoj narod duhovnim očnim vidom, da vidi i shvati
kako Boţ ja deca i ovaj svet nikada ne mogu da saraĎuju. Svako ko postane prijatelj
sveta, neprijatelj Boţ ji postaje. Iako svaki pojedinac u narodu Boţ jem treba da
saraĎuje sa Hristom u obraćanju sinova tame ukazujući im na Jagnje Boţ je koje uze
na se grehe sveta, ipak naklonost prema ljudima ovog sveta ne sme da ga u tolikoj
meri obuzme da doĎe pod njihov uticaj, da prihvata njihove savete koji bi ga doveli
dotle da učini nepravdu Boţ jem izabranom narodu i tako oslabi njihovu veru. Bog
nikad ne radi na takav način. U savršenom, potpunom jedinstvu leţ i snaga. Ne u
broju, već u savršenom poverenju i jedinstvu sa Hristom moţ e jedan da goni tisuću i
dvojica da nateraju u bekstvo deset tisuća. Ne stvarajmo nesvete veze sa prijateljima
ovog sveta. Bog je za svaku takvu vezu izrekao prokletstvo. Neka Boţ ji narod
zauzme čvrst stav na strani istine i pravde. Zar već nismo bili svedoci strašnih
posledica povezivanja vernih s nevernima? Rezultat takvih veza je poklanjanje
takvog poverenja nevernima koje pripada samo onima koji ljube i poštuju Boga.
Sile tame su već stavile svoj pečat i natpis na delo koje je trebalo da ostane
čisto i neiskvareno sotoninim lukavstvom. Podignimo glas opomene protiv privlačne
snage svetskih zamki i ponuda. Uklanjajte se od zla! Ne dodirujte ono što je nečisto!
Neka ciljevi i ţ elje ovoga sveta ne budu pokretačka sila koja bi upravljala Boţ jim
narodom! Teško onom čija mudrost ne dolazi od gore! Ljudi laţ ne poboţ nosti, iz
ţ elje za superiornošću i slavom, izdaju najsvetije interese u ruke nevernika.
Ne dozvolite da se novac stiče praktikovanjem ili odobravanjem ma kakvih
nečistih poslova. Neka se Hristova milost useli u srca, pa i ako u našim ustanovama
bude malo radnika preko kojih Bog moţ e da radi oni će ipak odneti prevagu nad
zlom. Nikakva sklonost varanju u poslovnim stvarima ne sme da se pojavi i odobri,
jer je to jedna od nečistih stvari. U Boţ jem delu ne sme da postoje uprljane ruke.
Gospod će pohvaliti i priznati za svoje samo čisto srce i čiste ruke. ―
Jer ovako govori
visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u večnosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji
stanujem i s onim ko je skrušena srca i smerna duha, oţ ivljujući duh smernih i
oţ ivljujući srca skrušenih.‖ (Isaija 57:15)
143
―
Svetlost Boţ je slave mora da se spusti na nas. Potrebno nam je pomazanje
sa visine. Makar kako čovek bio mudar, kako god obrazovan, on nije sposoban da
uči druge, ako se čvrsto ne drţ i Boga Izrailjevog. Onaj ko je u vezi sa nebom činiće
Hristova dela. Kroz veru u Boga primaće silu koja će ga osposobiti da utiče na ljude.
On će tragati za izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Ali ako boţ anska sila ne
povezuje ljudske napore, ja ne dajem ni prebijene pare za sve što najveći čovek
moţ e da učini! U našem radu nedostaje sila Duha svetoga.‖ - Review and Herald, 18
februar 1890.
279
Poglavlje 11
Braći na odgovornim mestima
Povezanost sa Boţj im delom
Cooranbong, Australija 6 Juli 1896
Dragi brate!
280
Pokazano mi je da Gospod iskušava sve one koji se nazivaju Hristovim
imenom, a posebno one koji su pristavi u ma kojoj grani Njegovog dela. Povezanost
sa Boţ jim delom u ovo vreme nosi sa sobom veliku odgovornost. Što je veći poloţ aj,
to je veća i odgovornost. Kako treba biti ponizan i iskren onaj koji zauzima takvo
mesto! Kako mora da se čuva samopouzdanja! Kako paţ ljiv da odaje svu slavu i
zahvalnost Bogu!
Pored svih onih koji zauzimaju poverljiva mesta stoji jedan straţ ar spreman da
ukori i ukaţ e na greh, ili da odgovori na molitvu i vapaj za pomoć. On budno prati da
vidi da li će ljudi kojima je ukazano poverenje da nose odgovrnosti, traţ iti mudrost od
Boga i koristiti svaku priliku za usavršavanje svog karaktera po boţ anskom uzoru.
Ako skrenu sa puta časti i poštenja, Bog se odvraća od njih. Ako se celim srcem ne
trude da upoznaju Boţ ju volju u odnosu na sebe i svoje duţ nosti, Bog ne moţ e da ih
blagoslovi, unapredi i podrţ i.
Oni koje je Bog postavio na odgovorna mesta ne treba nikada da teţ e da
uzdiţ u sebe ili skreću paţ nju drugih na svoj rad. Oni moraju dati svu slavu Bogu. Oni
ne smeju teţ iti za vlašću da bi gospodarili nad Boţ jim nasledstvom, jer koji tako čine
stoje pod vlašću sotone.
MeĎutim, sistem ―sl
ušaj ili propadaj‖*) je suviše čest u našim ustanovama.
Njega neguju i zastupaju neki koji su na odgovornim poloţ ajima, pa Gospod ne
moţ e zbog toga da izvrši preko njih delo koje bi ţ eleo. Svojim stavom i načinom rada
isti dokazuju kakvi bi oni bili ako bi im se na nebu poverila neka duţ nost ili
odgovornost.
Oni koji duše gledaju u svetlosti krsta sa Golgote neće pogrešiti u svom
rasuĎivanju o vrednosti tih duša. Razlog zbog čega je Bog dozvolio da neke ljudske
porodice budu tako bogate a druge opet tako siromašne ostaće za ljude tajna sve
dok ne uspostave onaj pravi, bliski odnos sa Bogom i ne sloţ e se sa Njegovim
planovima, umesto da postupaju po svojim vlastitim, sebičnim idejama koje ih
dovode do zaklučaka da zato što je čovek bogat treba da bude više poštovan od
njegovog siromašnog suseda. Bog daje Njegovo sunce da obasjava pravedne i
nepravedne a to sunce pretstavlja Hrista, Sunce Pravde, koje svetli kao videlo sveta
dajući svoje darove i blagoslove, vidljive i nevidljive, kako bogatom tako i
siromašnom. Ovo nebesko načelo treba da nas rukovodi u našem ponašanju prema
144
bliţ njima. Gospod je učitelj najuzvišenijih i najsvetijih moralnih načela i nema čoveka
koji moţ e da skrene sa tog merila a da ne bude za to kriv pred Bogom. Najveća
uvreda za Boţ ju dobrotu je sumnja da je Bog voljan da i drugima tako rado udeli
duhovne i telesne blagoslove kao što ih je darovao nama.
*) Vidi istorijsku uvodnik.
Osobine jednog hrišćanina
281
Jedna čista vera, ispravan i sveti ţ ivot to je ono što sačinjava jednog
hrišćanina. Naprotiv, sotonin put i način rada još od njegovog otpada na nebu je
neprestano varanje i nasilje; a postoje i takvi hrišćani koji usvajaju njegove metode i
praksu. Dok izjavljuju i tvrde da sluţ e ciljevima Boţ jeg dela, istovremeno lišavaju
svoju braću njihovih prava kako bi izvukli korist za sebe.
Svako je Ijudsko biće otkupljeno uz visoku cenu, pa kao Boţ je vlasništvo ima
izvesna prava kojih niko ne bi smeo da ga liši. Gospod ne prima sluţ bu onih koji
praktikuju dvostruka merila. I najmanji dobitak stečen na ovakav način sramoti Boga
i Njegovu istinu. Oni koji poseduju pravu biblijsku veru činiće pravdu, ljubiće milost i
hodiće smerno s Bogom svojim. To su smernice kojih treba da se drţ imo u svom
odnosu prema bliţ njima, a koje je zacrtao sam Bog.
Ponovo naglašavam da se neguje ţ iva vera u Boga. Postoje neki koji misle da
sluţ e Bogu ali se brzo opasuju neverstvom. Njima se kriva staza čini pravom; stalno
prestupaju zakon Boţ ji; ţ ivot im je protkan izopačenim načelima i gde god krenu
svugde seju seme zla. Umesto da druge vode Hristu, svojim hrĎavim uticajem
izazivaju sumnju i neverstvo. Oni doprinose kovanju okova sumnje i neverstva,
iznalaţ enju grešaka i opadanja; duše se spotiču o njih i odlaze u propast. Njihova krv
će se traţ iti od onih koji kaţ u da sluţ e Bogu a ustvari rade posao Njegovog
neprijatelja.
Kakvi treba da budemo?
282
Znajući sve ovo, kakve ličnosti treba da budemo? Da li da uzdiţ emo ljudsku
mudrost ukazujući na ograničenog, grešnog i nestalnog čoveka kao oslonac u vreme
nevolje? Ili ćemo dokazati svoju veru pouzdanjem u Boţ ju silu, otkrivajući zamke
laţ nih teorija, religija i filozofija koje je sotona postavio kako bi njima lovio neoprezne
duše? Ako tvorimo reč Boţ ju bićemo videlo svetu jer ćemo tako pokazati svima koji
dolaze u sferu našeg uticaja da poštujemo i ljubimo Boga, i da radimo pod Njegovim
rukovodstvom. Gospod očekuje da Ga Njegove sluge objave ovom svetu svojim
poniznim, paţ ljivim postupcima. svojom ljubavlju, dugim podnošenjem, strpljenjem i
dobrotom.
Bog zahteva od onih kojima je dao sveto poverenje da rastu i dorastu do
visine svojih odgovornosti. U ovom ţ ivotu je svako stavljen na probu, stoga oni
kojima su poverene odgovorne duţ nosti mora da donesu odluku da li će da uzdiţ u
sebe ili svog Stvoritelja; da li će da koriste svoju vlast da bi ugnjetavali svoje bliţ nje
ili da posluţ e na čast i slavu Bogu.
Veće duţ nosti povlače sobom veće odgovornosti. Onaj ko ţ eli da bude veran
pristav mora da pokloni svoju potpunu, dragovoljnu sluţ bu najvećem Učitelju koga je
svet ikada upoznao. Boţ ja sila mora da straţ ari i čuva njegove ideje i načela kako bi
ostala čvrsta i nepokolebiva. Svakoga dana mora nanovo da veţ ba kako da postane
i ostane dostojan poverenja koje mu je ukazano. Njegov karakter ne sme da bude
145
283
zatrovan uticajem njegovih roĎaka, prijatelja ili suseda. Povremeno mora da se
isključuje iz svakodnevnih aktivnosti da bi bio nasamo sa Bogom, da bi mogao da
čuje Njegov glas, ―
Utolite i poznajte da sam ja Bog!‖ (Psalam 116:10).
Čovek koji ljubi Boga i koji se drţ i Njegovih zapovesti donosiće rodove Duha,
kao što ţ iva loza donosi bogate, jedre grozdove. Hristos je njegov zaklon i utočište.
On je u svom zemaljskom telu odrţ ao i ispunio zahteve Boţ jeg zakona, pa to moţ e i
čovek samo ako se verom uhvati za silu Svemogućega. Kad uvidi i prizna da ništa
ne moţ e da učini bez Hrista tada će mu Bog pokloniti svoju mudrost i silu. Ali zato
čovek mora da gaji Hristovu ljubav u svom srcu i da u ţ ivot sprovodi Njegove nauke.
Zar on ne treba da ljubi Hrista kao što je Hristos ljubio Oca? Zar ne bi trebalo više
nego ikada da pokaţ e svima s kojima dolazi u dodir da u njemu prebiva Hristos?
Zbog sve većih odgovornosti mora da stiče sve veće poznanje Boga i da otkriva sve
čvršću veru koja kroz ljubav radi i čisti dušu.
Čest razlog neuspeha
284
Naţ alost kad ljudi doĎu na visoki poloţ aj često im se čini da nemaju vremena
za molitvu; oni misle da su toliko opterećeni da ne mogu da odvoje vremena za
razvijanje svih svojih sposobnosti kako bi iste bile osetljive na dodir Duha svetoga.
Ali kada bi seli kod nogu krotkog i poniznog Isusa obavljali bi svoje svete duţ nosti ne
u svojoj već u Boţ joj sili. Prineli bi Bogu na ţ rtvu jedan plemenit ţ ivot koji se odrekao
sebe i uzeo Njegov krst. Na prestolu njihovog srca nalazio bi se Isus koji bi im
darovao fizičku, duševnu i duhovnu snagu da Ga verno objave drugima.
Bog ţ eli da radi kroz one kojima je darovao sposobnosti za velika dela. On
čezne da ih vidi kako zauzimaju odgovorna mesta i kako Ga objavljuju ovom svetu.
Bog ţ eli da Njegov Sin bude poznat i priznat kao najveći Učitelj koga je svet ikada
poznavao, i da kroz ţ ivot i rad svojih slugu zasja kao videlo ovom svetu. ―
A onima
koji Ga primiše dade vlast da budu sinovi Boţ ji, koji veruju u ime Njegovo.‖ )Jovan
1:12). Da bi se ovo ostvarilo Bog zahteva da svaka fizička i intelektualna sposobnost
bude prineta kao sveta, ugodna ţ rtva na Njegovom oltaru.
DogaĎa se meĎutim, da neki čim se popnu na sveto mesto smatraju sami
sebe velikim ljudima. Takva pomisao, ukoliko se čovek njom bavi, stavlja tačku na
svaku ţ elju za boţ anskim prosvetljenjem, koje je jedino moguće sredstvo koje
čoveka čini velikim. Usvajanjem pogrešnog merila ljudi se lišavaju jedine šanse da
postignu pravu veličinu, jer Sunce Pravde ih nikad neće obasjati. Videlo ţ ivota se
meĎutim nikad neće ugasiti ma kako ljudi čvrsto zatvorili oči kako ga ne bi videli.
Sunce pravde ne svetli slabije zato što je jedno siroto, nerazumno ljudsko oruĎe
okruţ eno tamom koju je samo stvorilo.
Specijalne opasnosti odgovornih
Ljudi koji zatvaraju oči pred boţ anskim videlom jesu neznalice, ţ alosne
neznalice ne samo u poznavanju Pisma nego i u poznavanju sile Boţ je. Delovanje
Duha svetoga im ne godi pa njegove osobine pripisuju fanatizmu. Ustaju protiv
videla i čine sve što je u njihovoj moći da bi ga ugasili, proglašavajući tamu videlom a
videlo tamom. Tvrde da Hristovo učenje izaziva nepotrebno uzbuĎenje i fanatizam
koji kvari one koji ga prihvate kao pravo merilo ţ ivota.
Oni koji propagiraju i podrţ avaju ovakvo verovanje ne znaju o čemu govore.
Oni gaje ljubav prema tami; i sve dok se takvi ljudi bez Hrista u srcu zadrţ avaju na
odgovornim poloţ ajima dotle je Boţ je delo u opasnosti. I oni lično su u opasnosti da
146
285
se tako čvrsto poveţ u sa voĎom svake bune i otpada da više nikad ne budu u stanju
da razaberu svetlost; i što ih se duţ e ostavi na poloţ aju na kom se nalaze to su i
njihovi izgledi da prime Hrista i poznanje o pravom Bogu sve beznadeţ niji. Kako
prikazuju neizvesnim i nesigurnim sve što je duhovno i napredno u istini! Pod
uticajem svoga voĎe postaju sve odlučniji i revniji u radu protiv Hrista. Ipak, kroz sve
dobre i loše izveštaje, kroz svu tamu i protivljenje sotoninih oruĎa, prodiru zraci
Sunca Pravde otkrivajući zlo, suzbijajući greh i oţ ivljujući duh krotkih i poniznih.
―
Gospode, kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga ţ ivota.‖ (Jovan 6:28).
Svakodnevno hrišćansko iskustvo
286
Dokaz prave veličine i vrednosti ljudi koji su na odgovornim poloţ ajima jeste
činjenica da imaju svakodnevno iskustvo u Boţ jim stvarima. Hristove reči su za njih
najdivnija muzika. ―
A kad doĎe Utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji
od Oca izlazi, on če svedočiti za mene. A i vi čete svedočiti jer ste od početka sa
mnom.‖ (Jovan 15:26-27). Kad ljudi prime Duha svetoga - taj najveći dar koji nebo
moţ e dati - i u njemu sve moguće duhovne darove, onda će biti u stanju da to što su
primili predaju drugima, sa kojima dolaze u dodir.
Ima mnogo takvih kojima su poverene vaţ ne odgovornosti, ali preko kojih Bog
ne moţ e da se otkrije. On od njih ne moţ e da načini kanale kroz koje bi tekla
Njegova milost i dobrota, zato što pokazuju nemilostiv duh prema onima za koje
misle da su u zabludi, pa da zato zasluţ uju prekor i osudu. Takvim stavom i
neposvećenim sklonostima zamračuju sliku Boţ je ljubavi, dobrote i milosti. Pošto
neprijatelju svakog dobra dopuštaju da vlada njihovim srcem, njihov ţ ivot otkriva
njegove osobine. Tvrde da ih vodi Boţ ja reč, ali delima govore: Ne ţ elimo Tvoj put
već svoj.
Oni koji se ovako vladaju, svojim delima, rečima i duhom pruţ aju nebeskim
knjigama jedan takav izveštaj sa kakvim im neće biti drago da se suoče, jer Bog ih
ne ocenjuje onako kako oni sebe cene. Vreme svoje probe su zloupotrebili strašno
zanemarujući visoke prednosti koje su im pruţ ene. Iako u Boţ joj reči nisu našli ništa
čime bi objasnili ili opravdali svoja gledišta i postupke, ipak su uporno nastavljali
dalje svojim putem. Onog dana kad svako primi sud po svojim delima, protiv njih će
biti izrečena osuda: ―
Izmeren si na merila i našao si se lak.‖ (Danilo 5:27).
Ljudi kao pristavi
287
Bog moţ e da poveri ljudima novac i imovinu, ali oni ne bi smeli da se zbog
toga ponesu. Sve što imaju dato im je na čuvanje; Bog im je to poverio kako bi im
pomogao da uspešno razviju karakter sličan Njegovom. Oni su ustvari stavljeni na
probu. Preko prolaznog, zemaljskog blaga treba da dokaţ u da li su vredni nebeskog,
večnog blaga. Ako dobra svog gospodara koriste kao sredstvo uzdizanja iznad
svojih bliţ njih, dokazuju da su nedostojni mesta u carstvu Boţ jem. U onaj veliki dan
Gospodnji čuće reči: ―
Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam
u istinome verovati? I ako u tuĎem ne biste verni ko će vam dati vaše?‖ (Luka 16:1112)
Ako pak oni koje je Gospod učinio svojim pristavima gledaju na svoje blago
kao na dar Boţ ji i nastoje da pokaţ u saţ aljenje, naklonost i ljubav prema svojim
bliţ njima, oni su slični u karakteru sa Bogom koji je dao svog jedinorodnog Sina da
umre za naše spasenje. Ako cene vrednost duša prema ceni koja je plaćena za
njihovo izbavljenje, onda neće ispoljavati svoje prirodne nagone već će naprotiv
147
pokazati osobine Boţ je te će biti kanali kroz koje će moći da teku plemenita
boţ anska osećanja, puna ljubavi prema izgubljenom čovečanstvu.
Svrha nesreće i bede
288
Gospod dozvoljava da ljude snaĎe nevolja i da ih pritisne siromaštvo da bi na
taj način oprobao one koji su u povoljnijim okolnostima; ako su oni kojima je poverio
svoja dobra zaista verni, on će ih proglasiti dostojnima da hode sa Njim u belim
haljinama i da budu carevi i sveštenici Bogu. ―
Onaj koji je veran u malom i u
mnogom je veran; ako je neveran u malom i u mnogom je neveran.‖ (Luka 16:10)
―
Odbacite dakle svaku pakost i svaku prevaru i licemerje i zavist i sva
opadanja, i budite ţ eljni razumnoga i pravoga mleka kao novoroĎena deca da o
njemu uzrastete za spasenje; jer okusiste da je blag Gospod. Kad doĎete k Njemu
kao kamenu ţ ivu koji je istina, od ljudi odbačen ali od Boga izabran i pribran i vi kao
ţ ivo kamenje zidajte se u kuću duhovnu i sveštenstvo sveto, da se prinose prinosi
duhovni koji su Bogu po volji kroz Isusa Hrista. Jer u pismu stoji napisano: evo
mećem u Sionu kamen krajeugaoni, izbrani i skupoceni; i koji njega veruje neće se
postideti. Vama dakle koji verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji
odbaciše zidari posta glava od ugla i kamen spoticanja i stena sablazni na koji se
spotiču koji se protive reči na što su i odreĎeni. A vi ste izbrani rod, carsko
sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas
dozva iz tame čudnom videlu svome.‖ (1.Petrova 1:1-9).
Poloţaj ne posvećuje
289
Da li je to ugodna ţ rtva Bogu kad ljudi koji su dovedeni na odgovorne poloţ aje
uzvisuju sebe a sramote Boga? To se često dogaĎa, a Gospod na to gleda sa
nezadovoljstvom. Umesto da rastu u Isusu Hristu, načelniku svoje vere manifestujući
pred svetom Njegove boţ anske osobine, oni padaju sve niţ e i niţ e. Suviše značaja
pridaju svome ja a sebičnost je nedeljivo vezana za njihov rad. Nema tu predanja
Bogu; duhovni ţ ivot u Isusu Hristu nije se razvio.
Bog ne moţ e da daruje svoju mudrost ljudima koji smatraju svoju sluţ bu
dovoljno jakim argumentom da se odvraćaju od biblijskih načela ka svom ličnom,
ograničenom razumu, kao da im poloţ aj u delu Gospodnjem daje slobodu govora,
vlast da proturaju svoje zaključke i pronalaze planove i metode koji nisu u skladu sa
Boţ jom voljom. Takvi obavezno treba da nauče da visok poloţ aj ili sluţ ba nema silu
da posveti srce. Gospod dozvoljava da doĎu na takav poloţ aj kako bi ispitao da li će
ispoljiti Boţ ji karakter ili karakter slabog, grešnog čoveka koji nikad nije bio potpuno
predan Boţ joj volji. Samom čoveku je prepušteno da pokaţ e da li će raditi u svojoj
sili, što znači da će sa njim i kroz njega raditi sotona, ili će raditi u sili svetoga Duha.
―
Vama dakle koji verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji odbaciše
zidari on posta glava od ugla i kamen spoticanja i stena sablazni. (1.Petrova 2:7-8).
Da li smo svi prihvatili Hrista kao svoju pravdu? Da li On predstavlja onaj dragoceni,
proslavljeni ugaoni kamen našeg ţ ivota? Da li cenimo lekcije o Njegovoj poniznosti i
da li ih primenjujemo u svom svakodnevnom ţ ivotu? Da li se Njegove lekcije o
milosti, pravičnosti i ljubavi Boţ joj vide u našim ţ ivotnim postupcima?
148
Bog izvor snage
290
Oh, kakve slabosti pokazuju ljudi kad se odvoje od izvora mudrosti i sile!
Veličaju se ljudi, ljudska nesavršena osećanja i karakter smatraju se nečim vrednim,
dok se Hristos i Njegova pravda isključuju iz ţ ivota. Zar ljudi nisu sebičnost utkali u
sve čega se dotiču? Zar je uporno i tvrdoglavo ne otkrivaju u svom radu? Zar se
prema Boţ joj vesti ne odnose sa omalovaţ avanjem? Zar nisu sa sredstvima koja
nisu njihova rukovali kao da imaju prava da čine kako im je drago? A kad su se ta
ista sredstva koristila za otvaranje novih polja rada zar nisu postupali kao da dolaze
iz njihovog dţ epa, kao da su deo njihovog ličnog kapitala, pa su takvim
opredelenjem stekli veliko priznanje? Zar nije novac, prinet kao ţ rtva Bogu, korišćen
za nagomilavanje velikih graĎevina u Betl-Kriku, da bi se pridonelo značaju dela pred
svetom - kako je to obično objašnjavano, a u stvari se zato tako radilo da bi se dala
prilika ljudima da pokaţ u svoju genijalnost i smisao u rukovoĎenju ovim velikim
poslovnim kućama?
―
A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da
objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k čudnom videlu svome; koji
nekad ne bijaste narod a sad ste narod Boţ ji; koji ne bijaste pomilovani a sad ste
pomilovani. Ljubazni, molim vas kao došljake i goste da se čuvate od telesnih ţ elja
koje vojuju na dušu. A vladajte se dobro meĎu neznabošcima da bi za ono zašto vas
opadaju kao zločince videvši vaša dobra dela hvalili Boga u dan pohoĎenja.‖
(1.Petrova 2:9-12)
Greh sluţen ja samome sebi
291
Kako Ijudi cene Boţ je delo kad uzimaju slobodu da budu neposlušni.
nezahvalni, gotovi da osuĎuju, da budu grubi i da radije sluţ e sami sebi nego
Gospodu? Oni kojima su poverene svete duţ nosti, duhom i karakterom koji
ispoljavaju u toj sluţ bi odlučuju o svojoj večnoj sudbini. Kad bi svečana istina za ovo
naše vreme stvarno bila načelo ţ ivota onih koji rade u delu Boţ jem, kad bi se revno
trudili da postignu savršenstvo karaktera, tada bi mogli duše onih sa kojima dolaze u
dodir da okruţ e svetom atmosferom koja oţ ivljava srca poniznih i skrušenih.
Pravilo je Boţ je da svako ko veruje istinu onako kakva je ona u Isusu treba da
je objavi. Ideje i osvedočenje do koga je srce došlo ne moţ e a da se ne ispolji. Isto
tako i svako ko gaji neverstvo, duh kritike i opadanja, ko se oseća sposoban da
prosuĎuje dela Duha svetoga, širiće oko sebe duh kojim je ispunjen. Priroda
neverstva, bezboţ nosti i odbijanja milosti Boţ je je da teţ i da se istakne i čuje. Um
koji pokreću ovakvi principi uvek nastoji da se progura i stekne pristalice. Zato će svi
koji podrţ avaju nekog otpadnika brzo biti proţ eti njegovim duhom i ţ eljom da podele
sa drugima svoja mišljenja i osećanja koja su ih pokrenula u akciju; jer, nije ni malo
lako sakriti i potisnuti načela koja nas rukovode.
Neki za koje se misli da su srcem i dušom predani Bogu rade na suprot
Njemu i Njegovom delu. Drugi u njih polaţ u puno poverenje jer ne znaju da ih
obmana pokriva svojim plaštem. Njihovim umom gospodari neka neodoljiva,
nezadrţ iva energija, neka silna ţ elja da iznesu na videlo svoja osećanja. I tako se
seme zla seje na sve strane. Delimično izraţ enim osećanjem i mišljenjem bacaju
sumnju na istinu. Ima takvih koji se ne slaţ u sa svedočanstvima zato što se ljudi koji
su na visokim poloţ ajima ne izraţ avaju u skladu sa njima. Jer se svedočanstva ne
poklapaju sa njihovim mišljenjem, ali ukoravaju svaki trag sebičnosti.
149
Šteta od neposvećenog udruţi vanja*)
Sve što je bilo planirano u vezi sa konsolidacijom (udruţ ivanjem) pokazuje da
je to bio pokušaj da se prigrabi skiptar vlasti i drţ i kontrola nad drugima. Ali Bog nije
bio sa onima koji su zastupali taj plan pa i glas koji sada imaju nije glas Boţ ji. Oni su
se dokazali kao potpuno nedostojni mesta mudrih upravitelja. Svoju su vlast koristili
da ljude liše njihovih prava a da iz toga sami izvlače neku korist. Bilo je ponečeg što
je ličilo na velikodušnost, ali Bog poznaje pobude zbog čega je šta učinjeno i zato
njihov dar ne prima sve dok se ne pokaju i ne postanu pravi tvorci Njegove reči.
*) Konsolidacija - sreĎivanje: Na sednici Generalne Konferencije od 1889. bio je donet zaključak o
konsolidaciji izdavačkog dela Zajednice. Plan nije bio samo da se izdavačko delo organizuje u jedan
centar u Betl-Kriku, nego takoĎe i da se konsoliduje obrazovni i medicinski rad Adventista Sedmog
Dana. Vidi Istorijski Uvodnik, gde je reč o tome.
Neophodno je Boţan sko jedinstvo
292
293
U Boţ jem delu postoji velika potreba za jedinstvom. Dugo su vremena bili na
delu uticaji koji stvaraju neslogu jer ljudi koji su u svojim rukama imali vlast nisu za to
marili. Govorili su u sebi: Kad bude završen posao oko udruţ ivanja pokazaćemo im
ko je gazda! Tada ćemo dovesti stvari u red! MeĎutim, nikad nisu imali prilike da taj
plan ostvare.
Svaki od nas kao član crkve Boţ je treba da ostvari naročito delo koje nam je
povereno. Pavle piše: ―
Pazi na sebe i na nauku i stoj u tome; jer ovo čineći spašćeš i
samoga sebe i one koji te slušaju.‖ (1.Timotiju 4:16). Pred nama je veoma vaţ an
posao. ―
Meni najmanjem od svih svetih‖ piše Pavle, ―
dade se ova blagodat da
objavim meĎu neznabošcima neiskazano bogatstvo Hristovo, i da otkrijem svima šta
je sluţ ba tajne ove od postanja sveta sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz
Isusa Hrista da se kroz crkvu sad objavi poglavarstvima i vlastima na nebu
mnogorazlična premudrost Boţ ja, po naredbi vekova koju učini u Hristu Isusu
Gospodu našemu.‖ (Efescima 3:8-11).
―
I tebe sine čovečiji, tebe postavih straţ arem domu Izrailjevom; slušaj dakle
reč iz mojih usta i opominji ih od mene. Kad rečem bezboţ niku: bezboţ niče,
poginućeš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezboţ nika da se proĎe puta svojega;
taj će bezboţ nik poginuti za svoje bezakonje; ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke.
Ako li ti opomeneš bezboţ nika da se vrati sa svoga puta, a on se ne vrati, on će
poginuti za svoje bezakonje a ti ćeš sačuvati dušu svoju.‖ (Jezekilj 33:7-9). ―
Kad
rečem pravedniku da će doista ţ iveti a on se pouzda u pravdu svoju pa učini
nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neće spomenuti nego će poginuti s
nepravde svoje koju učini. A kad rečem bezboţ niku: doista ćeš poginuti a on se
obrati od greha svojega i stane činiti sud i pravdu, i vrati bezboţ nik zalog, i što je
oteo i stane hoditi po uredbama ţ ivotnim ne čineći bezakonja, doista će biti ţ iv, neće
umreti. Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neće spomenuti; činio je sud i
pravdu, doista će ţ iv biti. A sinovi naroda tvojega govore: nije prav put Gospodnji; a
njihov put nije prav. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i učini nepravdu
poginuće s toga. A kad se bezboţ nik odvrati od svoje bezboţ nosti i učini sud i
pravdu, on će biti ţ iv s toga. A vi govorite: nije prav put Gospodnji. Sudiću vam dome
Izrailjev, svakome po putovima njegovim.‖ (Jezekilj 33:13-20).
150
Prvenstvo rada na spasavanju duša
294
Spasavanje ljudskih duša je delo od najvećeg interesa, vaţ nije od svakog
drugog na ovom svetu. Ko god je došao pod uticaj istine i verom postao sudeonik
Hristove ljubavi i prirode, samim tim činom je zaduţ en pred Bogom da spasava
druge. On u ovom svetu ima jedan vaţ an zadatak. On treba da bude Hristov
saradnik koji objavljuje istinu kakva je ona u Isusu. Kad ljudi bilo u kojoj grani dela
pokušavaju da um i talente Boţ jih pomagača podvedu pod svoju kontrolu, oni time
prisvajaju pravo vladanja nad svojim bliţ njima, koje ne mogu da ostvare i odrţ e a da
ne učine nepravdu i greh. Gospod nikog nije postavio kao sudiju bilo da se sluţ i
usmenom ili pisanom rečju.
Postoje ljudi koji svojim karakterom i načinom ţ ivota svedoče činjenicu da su
laţ ni proroci i varalice. Takve ne treba slušati ni trpeti. Oni kroz koje se Bog sluţ i i
preko kojih radi jesu pod Njegovom vlašću. Bog, kao gospodar sviju, nije odredio
nikoga od ljudi sa telesnim, ograničenim umom, da kritikuje i osuĎuje, da izriče svoj
sud i omalovaţ ava nečiji rad samo zato što se neka ideja ne poklapa sa onim što on
smatra istinom.
Pogrešivost ljudskog rasuĎivanja
295
Ljudi veoma lako i brzo mogu da postanu isti onakvi kakvi su bili fariseji spremni da osude najvećeg Učitelja koga je svet ikada znao. Hristos je pruţ io
neoborive dokaze da je došao sa neba, a ipak su poglavari naroda Izrailjskog
preuzeli na sebe delo za koje ih je nadahnuo sotona da optuţ e Onoga koji je načinio
Subotu, ko je samim tim Gospodar Subote, da je prekršioc Subote. Kakvog li
bezumlja! Kakve li ljudske ograničenosti! Mnogi i danas čine isto. Na svojim
savetovanjima se usuĎuju da izriču sud nad delom Boţ jim, jer su navikli da čine ono
što im Gospod nikad nije naloţ io. Bilo bi mnogo bolje da ponize svoja srca pred
Bogom i povuku svoje ruke sa kovčega Gospodnjeg, kako se gnev Boţ ji ne bi izlio
na njih. Svedočim vam danas, da su se takvi upustili u delo kritikovanja i izricanja
nezdravog suĎenja za koje znam i tvrdim da nije ispravno. Oni su samo grešni ljudi i
budući da su sami sebe doveli u zabludu, pretpostavljaju da su drugi u zabludi.
Takvi koji su uzeli slobodu da osuĎuju druge, trebalo bi da malo otvorenije
pogledaju istini u oči pa da kaţ u: ―
Pretpostavimo da se izjave drugih ne slaţ u sa
našim mišljenjem; zar ćemo ih zato proglasiti jereticima? Zar da mi, slabi grešni ljudi
preuzmemo na sebe odgovornost i rečemo: Ovo ne sme da se pojavi u štampi?‖
Ako dalje nastave da se drţ e svojih kratkovidih gledišta brzo će iskusiti da
Bog ne podrţ ava njihovo delo. Zar smatraju da je sve što su oni uradili bilo
nepogrešivo i da u njihovom radu ne postoji nikakva senka zablude ili greške? Zar
ne bi drugi koji su pruţ ili tolike dokaze da ih Bog vodi i uči mogli da pronaĎu neki
njihov izraz sa kojim se ne slaţ u niti ga prihvataju, pa da se za njega uhvate i
zahtevaju da se isti izostavi? Zar naša dosadašnja iskustva u ovoj oblasti nisu
dovoljna? Zar ćemo uvek učiti jedne iste lekcije? Hoćemo li već jednom shvatiti da
ljudska savest nije stavljena nama na raspolaganje? Ako ste naimenovali odbore da
rade posao koji se već godinama nastavlja u Betl-Kriku, raspustite ih. Setite se da
večni Bog nije postavio ljude ni na jedan takav poloţ aj koji su zauzeli oni u
Mineapolisu i koji od tada pa sve do danas zauzimaju.
151
Ne biti savest za vernike
296
297
Duboko sam zabrinuta zbog pokušaja ljudi da budu savest svojih drugova.
Uklonite se s puta i dopustite da Bog obraĎuje svoja oruĎa! Neki vrše posao za koji
će biti pozvani na odgovornost. Bog će ih pitati: Ko je tu duţ nost predao u tvoje
ruke?
Ja se nisam usuĎivala da svoje spise predam ljudima koji smatraju da je
njihova duţ nost da igraju ulogu detektiva nad svojom braćom. Braćo moja na
poverljivim poloţ ajima, zar ne moţ ete da uvidite svoje vlastite nedostatke i da se
obučete u sve oruţ je Boţ je? Zašto niste tako budni i kritički raspoloţ eni prema sebi,
prema svom temperamentu i svojim rečima, kao što ste prema drugima? Zašto da se
zbog vas ruţ i Bog i pogrešno tumači Njegova istina? Vaša moć rasuĎivanja bila bi
daleko veća kad biste tako postupili. Istina, ta ţ iva reč, bila bi kao oganj razgoreo u
vašim kostima, koji bi jasno svetleo predstavljajući ovom svetu nepogrešivu sliku
Hrista. ―
Neka svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela i slave Oca
vašega koji je na nebesima.‖ (Matej 5:16)
Zar nijedan od onih koji su na sebe preuzeli ulogu detektiva ne moţ e da uvidi
kuda vodi stav koji su zauzeli u nastojanju da postanu vladajuća sila? Šta je sa
njihovim duhovnim vidom? Zašto vide trn u oku brata svojega a u svom vlastitom oku
ne osećaju čitavo brvno? O, ako je ikad nekom hramu na zemlji bilo potrebno
očišćenje, onda je ono neophodno ustanovama u Betl-Kriku! I to hitno! Zašto ne
traţ ite Boga u najvećoj poniznosti da biste vest Laodikiji mogli da objavite jasno i sa
silom? Gde su Gospodnji straţ ari koji će videti opasnost i dati znak za uzbunu? Sa
ljudskih usana, pod nadahnućem Duha svetoga, treba da odjekne vest opomene:
―
Viči iz grla, ne usteţ i se, ... objavi narodu mojemu bezakonja njegova i domu
Jakovljevu grehe njihove. Premda me svaki dan traţ e ... kao narod koji tvori pravdu i
ne ostavlja suda Boga svojega.‖ (Isaija 58:1-2)
Mi smo vojnici Hristovi! On je Vojvoda našeg spasenja i mi smo pod
Njegovom zastavom i komandom. Zato smo duţ ni da nosimo Njegovo oruţ je; da se
borimo samo pod Njegovom zastavom. Da nadvladamo - ne samo braću saborce već naše zajedničke neprijatelje, da bismo mogli da izgradimo Njegovo Carstvo. Mi
smo Hristovi saradnici. Zadrţ imo na sebi sve oruţ je Boţ je i radimo imajući na umu
da naš rad prati celo nebo. Neka svako radi onaj posao koji mu je dodeljen od Boga.
Potreba Boţan skog voĎstva
Christiania, Norveška, 1 Oktobar 1885
Dragi brate!
Ne mogu da izrazim koliko mi je ţ ao što su neka braća i sestre prema tvom
uputstvu traţ ila da se ograniči rad pod šatorima u N... Nisi mogao da im daš gori
savet od toga niti je trebalo da im poveriš u ruke posao koji nisu sposobni da mudro
obave. Pazi da ne suzbijaš napredak dela ni u jednom mestu. Ionako je jedva nešto
malo uraĎeno i svakako da nije ispravno nastojati da se ograniče pokušaji u
misionarskoj delatnosti.
Pošto sam briţ no i sa molitvom razmotrila celu stvar, zapisala sam to kao
obično u moje putne beleške. Ţelela sam da ostavim stvar u takvom obliku kako se
radnici u N... ne bi obeshrabrili u svom nastojanju da učine nešto, iako sam ţ elela da
ih upozorim kako u svojim planovima ne bi učinili neki nepromišljeni korak. Radnici
su dobro radili i zato je potrebno ohrabriti ih i posavetovati da nastave sa svojim
radom. U N... ima ljudi koji bi trebali da im pomognu, prilaganjem svojih darova koji
152
298
su tako neophodni delu. Dobro je i treba da daju pre nego uzrastu u milosti i
poznanju istine.
Ti i tvoji saradnici ste trebali da gledate na ovaj problem sa druge tačke
gledišta. Trebalo je da temeljito ispitate stvar i da se ozbiljno zapitate da li je zaista
5000 dolara *) suviše veliki dug kome se trebalo izloţ iti u jednom tako vaţ nom poslu
u koji su se ovi radnici angaţ ovali. Tvoj uticaj je trebalo da deluje dalekoseţ no i na
takav način da ljudi uvide vaţ nost dela i shvate da je njihova sveta duţ nost priskočiti
u pomoć. Trebalo je tako postupiti kao što sam ti pisala u svojim pismima sa puta. Ali
ako moja braća uzimaju slobodu da zaustavljaju delo zato što ne mogu da sagledaju
odakle će doći novac koji bi ga podrţ ao, onda će delo biti ograničavano ne samo u
N... već i u svim drugim mestima Unije. Kad naši radnici krenu napred bilo u kom
mestu, ne podiţ i branu i ne kaţ i: Dovde ćete ići i darje ne! Ţalosna sam što ste
zatvorili školu u N... Znam da braća koja su bila poslana da vode brigu oko ovog
poduhvata nisu preduzela mere kako bi sakupljanjem dobrovoljnih darova od onih
koji su mogli da daju poduprli ovaj pokušaj. U oblasti ima bogatih ljudi koji su gunĎali
zbog duga kome se delo izloţ ilo a baš ti ljudi su trebali da podrţ e radnike koji su
pokušavali da učine sve što mogu. Pošto su na račun tih radnika upućivani prekori
onda su oni koji daju sretstva imali apsolutno pravo da sumnjaju u svaki poduhvat za
koji se traţ e sredstva.
*) Cifra od 5000 dolara bila je u ono vreme ogromna, kad je dnevnica bila par dolara.
Kad je lični nadzor neumestan
299
Bog ne ţ eli da zauzmeš takav stav da se radnici u N... ili bilo gde ne osećaju
slobodni da učine sledeći korak i krenu napred ukoliko nisu prethodno čuli tvoje
mišljenje i sa tobom se posavetovali. Ne mogu da odobrim ideju da ti lično moraš da
nadzireš sve detalje dela. Ako bih odobrila nijedan se radnik ne bi usudio da bilo u
čemu primeni svoj vlastiti sud. Radnici bi morali da se oslanjaju na mozak i
rasuĎivanje jednog čoveka a posledica toga bila bi nesposobnost na koju su radnici
bili prinuĎeni usled neaktivnosti. Ionako već ima suviše takve klase nesposobnih ljudi
koji svi skupa mnogo ne vrede. Pišem zato što sam suviše zabrinuta. Mi ne
ostvarujemo ni polovinu onoga što bismo mogli i trebali.
Istina je da školu u N... treba podrţ ati, ali to ne sme da nas spreči da
podrţ avamo i druge. Potrebno je da imamo osnovne škole u mnogim mestima kako
bi mladi mogli da se pripreme za visoke škole. Moţ da se tebi čini pametno da se
škola u N... zatvori, ali ja u takvom rešenju ne vidim ništa pametno. Zatvaranje te
škole bi bacilo loše svetlo na sve što je Boţ ji narod do sad učinio i obeshrabrilo ih za
svaki dalji pokušaj. Ne mogu da sagledam da si bilo šta postigao tim potezom, niti
mogu da verujem da je to u saglasnosti sa Boţ jom voljom. Od toga neće biti ničeg
drugog sem štete ne samo po one koji su gunĎali zbog duga, već i za vredne
radnike. Ljudi koji imaju imanja i koji su mogli da pomognu disaće slobodnije. Ovi
bogataši će se ohrabriti ne da čine više nego do sad za delo Boţ je već manje.
Osećaće se slobodniji da gunĎaju protiv svega što traţ i izdatak novca.
Delo po Boţj em savetu
300
O, neka bi te GospoĎ poučio! Nikad, ni u jednom slučaju ne bi trebalo da
dozvoliš da te rekla-kazala pokrene u akciju a ipak ponekad baš tako činiš. Ne
preduzmi nikad ništa što bi suzilo i ograničilo delo ako nisi potpuno siguran da te na
153
to pokreće Duh sveti. Verni se trude da podupiru rad u stranim misijama ali postoje
misije u zemlji kojima je njihova pomoć isto toliko potrebna kao onima daleko.
Trebalo bi da se potrudimo da našem narodu otvoreno prikaţ emo potrebu dela za
sredstvima koja im je Bog poverio za unapreĎenje Njegovog dela kako u zemlji tako i
van nje. Ukoliko oni koji mogu da pomognu u N... ne postanu svesni svoje duţ nosti
neće prepoznati delo Duha Boţ jeg kad se bude čula Jasna Vika trećeg anĎela. Kad
doĎe svetlost od čije će se slave zasvetliti sva zemlja oni će, umesto da pomognu
delu Boţ jem biti ravnodušni i zadovoljni sprovoĎenjem svojih ograničenih ideja.
Dopusti mi da ti kaţ em da će Gospod u ovom završnom delu raditi na način sasvim
drukčiji od uobičajenog, na način koji će biti sasvim suprotan svim ljudskim
planovima. MeĎu nama je uvek bilo onih koji su ţ eleli da gospodare i upravljaju
Boţ jim delom, koji i tada kad delo krene napred pod vo'dstvom anĎela koji se
pridruţ uje trećem anĎelu u vesti koja treba da se poslednji put objavi svetu, nastojati
da diktiraju koji bi korak trebalo učiniti. Ali tada će se Bog posluţ iti načinom i
sredstvima na osnovu kojih će se videti da On preuzima uzde u svoje ruke. Radnici
će biti iznenaĎeni jednostavnim sredstvima koja će Bog upotrebiti da bi završio svoje
delo pravde. Oni koji ţ ele da ih nebo prizna za dobre sluge treba da se pribliţ e
Bogu, treba da osete boţ anski dodir. Treba dublje da shvate i da stalno piju sa
izvora ţ ive vode da bi mogli pravilno da prosude o svemu što se odnosi na delo
Boţ je. Radnici mogu i da pogreše ali ti treba da im pruţ iš šansu da svoju grešku
isprave; treba da im daš priliku da se navikavaju na opreznost prepuštajući delo u
njihove ruke.
301
Korišćenje ličnog prosuĎivanja
Orebro, Švedska, 28. Oktobar 1885
Draga braćo!
Moja je molitva da Bog bude sa vama u velikoj sili za vreme dolazeće
Generalne Konferencije. Moţ da će neki za koje biste ţ eleli da doĎu, biti odsutni; ali
Isus je vaš pomoćnik. Iskreno se molim i nadam da oni koji nose odgovornost za
delo u Mičigenu, Novoj Engleskoj, Ohaju, Indijani i drugde pokaţ u šire razumevanje
dela nego do sad. Nadam se da će Mičigen u tome učiniti prvi korak. Smatram da je
za ţ aljenje činjenica što je sposobnost shvatanja i oštroumlja tako skučena i
ograničena. Trebalo bi veţ bati i vaspitavati ljude za različite grane dela. Misionari su
nam potrebni na sve strane. Potrebni su ljudi i ţ ene koji će se bez rezerve posvetiti
delu Boţ jem privodeći Bogu mnoge izgubljene sinove i kćeri.
Treba veţba ti lično prosuĎivanje
302
Pokazano mi je da postoji praksa koju bi oni na odgovornim mestima trebali
briţ no izbegavati, jer šteti delu Boţ jem. Ljudi na poloţ aju ne bi smeli da gospodare
nad nasledstvom Gospodnjim i da komanduju svima oko sebe. Suviše ima takvih koji
su zacrtali propisanu liniju ţ eleći da se svi pridrţ avaju iste u svome radu. Radnici
pokušavaju da se slepom poslušnošću povinuju propisanim zahtevima, pa pri tom ne
koriste lično rasuĎivanje o poslu koji rade. Čak i kad oni koji zauzimaju mesto
upravitelja nisu prisutni, oni se drţ e njihovih izričitih uputstava kao da su tu.
Zakljinjem vas imenom Hristovim, prestanite sa takvim radom. Pruţ ite ljudima priliku
da razvijaju svoje lično rasuĎivanje. Oni koji dopuštaju da ih drugi vode i koji su uvek
gotovi da drugi za njih misle, nisu ličnosti podobne da im se povere neke
154
303
odgovornosti. Naši vodeći ljudi su nemarni u ovoj stvari. Bog nije izdvojio neke
posebne ljude pa im dao svu mudrost sveta.
Trebalo bi da ljudi na odgovornim poloţ ajima priznaju drugima sposobnost
shvatanja, rasuĎivanja i dalekovidosti i da na njih gledaju kao na ljude sposobne da
vrše posao koji im je poveren. Naša su vodeća braća braća učinila veliku grešku
odredivši izričita uputstva kojih radnici treba da se pridrţ avaju. Ta greška mnogo
šteti delu jer je ugušila duh preduzimljivosti radnika koji su bili prinuĎeni da se
oslanjaju na druge, prepuštajući im da za njih misle i planiraju, pa sami na sebe nisu
preuzimali odgovornost. Šta bi se desilo kad bi ljudi koji su na sebe preuzeli mnoge
odgovornosti, napustili naše redove ili umrli! Kakvo bi stanje zavladalo po našim
ustanovama!
Vodeća braća treba da stave odgovornost na druge i da im dopuste da sami
planiraju, istraţ uju i ostvaruju svoje planove kako bi mogli da steknu iskustvo. Ako je
potrebno dajte im savet, ali im ne uzimajte posao iz ruku zato što smatrate da će
pogrešiti. Neka se Bog smiluje delu koje vodi jedan čovek, čiji planovi mora da se
sprovedu bez prigovora. Dokle god vlada ovakvo stanje Gospod neće moći da se
proslavi. Svi naši radnici mora da imaju priliku da razvijaju sposobnosti ličnog
rasuĎivanja i razboritosti. Bog je ljudima dao talente, pa sa pravom očekuje da ih oni
iskoriste. Dao im je razum, i zato očekuje da budu mislioci, i da radije sami
razmišljaju nego da se oslanjaju na druge da oni za njih misle.
Mislim da sam ovu stvar već mnogo puta iznosila pred vas, ali u vašem radu
ne vidim nikakve promene. Ţelimo da svaki odgovorni čovek prenese i deo
odgovornosti na druge. Pokrenite druge na posao koji će ih primorati da sami
planiraju i tako koriste sile uma. Ne vaspitavajte ih da se oslanjaju na vaš sud. Mladi
treba da se veţ baju da sami misle. Braćo moja, nemojte ni za trenutak da pomislite
da je vaš put i način savršen i da oni koji su sa vama poslovno vezani treba da budu
vaša senka, da budu eho vaših reči i ideja i da izvršavaju vaše planove.
Posledice stalnog sleĎenja drugih
304
Ima onih koji bi danas mogli da budu ljudi širokih pogleda i iskustva, mudri
ljudi na koje bi se moglo osloniti, a koji to nisu zato što su uvek bili upućivani da
slede i izvršavaju planove drugog čoveka. Dopustili su da im drugi kaţ u tačno i
odreĎeno šta treba da čine pa su postali intelektualni patuljci. Njihov je um ograničen
pa ne mogu da shvate potrebe dela. Oni su obične mašine koje tuĎa misao treba da
stavi u pokret. Ne zavaravajte se da su oni koji izvršavaju vaše ideje jedini u koje se
moţ e imati poverenja. Ponekad ste mislili da su zbog toga što doslovno ispunjavaju
vašu volju jedini na koje se moţ ete osloniti. Ako bi ma ko izneo svoje mišljenje koje
bi bilo drukčije od vašeg, prekidali biste sa njim svaku vezu, kao sa jednim u koga se
ne moţ e imati poverenja. Povucite svoje ruke sa Boţ jeg dela i ne steţ ite ga tako
čvrsto u svojoj šaci. Vi niste jedini kroz koje Bog moţ e da se posluţ i. Dopustite Bogu
da upotrebi talente koje je poverio ljudima da bi delo raslo i napredovalo. Dajte
Gospodu priliku da upotrebi um drugih. Zbog vaših skučenih planova i ideja mnogo
je šta izgubljeno. Ne stojte na putu napretka dela Boţ jega! Dozvolite da Gospod radi
kroz koga ţ eli. Vaspitavajte i potstičite mlade ljude da misle i rade, istraţ uju i
planiraju, kako bismo imali mnoštvo mudrih i iskusnih savetnika.
Kako me srce boli kad vidim kako predsednici konferencija uzimaju na sebe
odgovornost izbora onih za koje misle da će moći da ih formiraju za svoje saradnike
koji će raditi po njihovoj ţ elji. Uzimaju one koji im se neće suprotstavljati, nego će
raditi kao obične mašine. Nijedan predsednik nema pravo da tako radi. Prepustite
155
305
drugima da planiraju; pa iako u nečem pogreše ne uzmite to kao dokaz da nisu
sposobni da misle. I našim najodgovornijim ljudima je bila potrebna duga veţ ba da bi
naučili kako da razviju svoj dar rasuĎivanja. U mnogo čemu se pokazalo da je
trebalo da rade bolje. Ali, činjenica da ljudi čine greške nije opravdan razlog da ih
smatramo nesposobnim da budu upravitelji i voĎe. Oni koji misle da su njihovi putevi
savršeni, čak i sada čine mnoge ozbiljne greške, što nije dokaz da su drugi pametniji
od njih. Ljudi uglavnom prikazuju svoj uspeh, ali ne ukazuju na svoje greške. Budite
zato ljubazni i uviĎavni prema svakom čoveku koji savesno kreće na rad za svog
Učitelja. Neki od naših najodgovornijih ljudi stvaraju nerazumne planove i nastoje da
ih ostvare, jer smatraju da su savršeni. Oni bi u svoje planove trebali da umešaju
elemente uma i karaktera svojih saradnika. Trebalo bi da se posavetuju i udruţ e sa
ljudima koji stvari mogu da sagledaju iz drugog ugla. Na taj način bi im ovi mnogo
pomogli u donošenju boljih i uspešnijih planova... Kako je glupo poveriti neki veliki
poduhvat u ruke jednog čoveka da ga on oblikuje i prekraja prema svojoj zamisli i
bolesnoj mašti! Ljudi koji su se pokazali ograničeni, uskogrudi, koji su samo sedeli za
stolovima i diktirali, diskvalifikovani su za sluţ bu kojom bi stavljali svoj pečat na
Boţ je delo. Oni koji ţ ele da vladaju delom misle da niko ne moţ e tako savršeno da
ga vodi kao oni, a ustvari na delo stavljaju pečat svojih mana.
Poglavlje 12
Sredstva i metode
Verni desetak
Cooranbong, Australija, 10. sep. 1890.
Mnogi predsednici Unija ne poklanjaju paţn ju onom što je njihova ozbiljna
duţ nost da provere da li starešine i Ďakoni crkve obavljaju svoj posao. Da li prate da
se u haznu Boţ ju unosi pravi, verni desetak. Malahija je nedvosmisleno objavio da
napredak u svemu zavisi od vernog vraćanja Bogu onoga što je Njegovo. Ovo
načelo treba često iznositi i ponavljati onima koji su nemarni u svojoj duţ nosti prema
Bogu i koji mnogo ne haju niti nastoje da donose svoj desetak, prinose i darove.
―
Hoće li čovek zakidati Boga?‖ ―
U čemu te zakidamo?‖, pitaju neverni pristavi.
Odgovor je odreĎen i jasan: ―
U desetku i prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav
narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući i okušajte me,
veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave i izliti blagoslov na vas da vam
bude dosta.‖ (Malahija 3:8-10). Molim vas čitajte celu glavu i recite moţe li se reći
jasnije i rečitije od ovoga? Vest je toliko odreĎena da niko ko ţ eli da sazna šta je
njegova duţn ost po ovom pitanju ne mora da pogreši. Ma kakve izgovore ljudi
navodili pokušavajući da opravdaju zanemarivanje ove duţ nosti, opravdanja nema.
Jedini stvarni razlog je njihova sebičnost i nedostatak ljubavi i straha Boţ jega u srcu.
306
Nema izvinjenja za nemarost u davanju desetka
U sva vremena je Gospod zahtevao veran odnos prema Njegovoj uredbi
kojom se omogućuje odrţa vanje i širenje Njegovog dela u svetu. On svoj plan nije
nikada menjao. On polaţ e pravo na sve jer je sve Njegovo, ali ipak od čoveka traţi
samo jedan deo onoga što mu je povereno. ―
Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi,
sinovi Jakovljevi ne izgiboste. Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih
156
i ne drţ aste ih. Vratite se k meni i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
Ali velite: u čem bismo se vratili?‖ (Malahija 3:6-7)
Oni koji se tuţ e kako ne mogu da razumeju ovu jasnu i odreĎenu izjavu, nisu
pošteni pred Bogom. A da su poslušni, kakav bi blagoslov primili kad bi nebo otvorilo
svoje ustave i izlilo na njih izobilje dobra! Njihov izgovor da ne poznaju volju Boţ ju,
neće ih opravdati u onaj veliki dan suda Boţj ega.
Svi neka vrše svoju duţn ost
307
308
Neka zanemareni deseci sada budu doneti. Neka vas nova godina zatekne
kao ljude časne u svom odnosu prema Bogu! Oni koji su u toku godine uskratili i
zadrţ ali svoje desetke neka ih pošalju pre nego se završi 1896. kako bi izravnali
stvar sa Bogom i neka se nikad, nikad više ne upuste u rizik da doĎu pod Boţj e
prokletstvo. Predsednici naših konferencija, obavljajte svoju duţn ost; ne govoreći
svoje reči nego ono jasno ―T
ako govori Gospod‖. Starešine crkava, ispunjavajte
verno svoju duţ nost. Radite od kuće do kuće kako stado Boţ je ne bi bilo nemarno u
odnosu na ovaj veliki predmet koji uključuje blagoslov ili prokletstvo.
Neka svi koji se boje Boga doĎu u pomoć i pokaţu se kao verni pristavi. Istina
mora da dopre u sve krajeve sveta. Pokazano mi je da mnogi u našim crkvama
potkradaju Gospoda u desetcima i prinosima. Bog će nad njima izvršiti što je rekao.
Poslušnima će dati bogate blagoslove; prestupnicima prokletstvo. Svaki čovek koji
nosi vest istine našim crkvama duţa n je da upozorava, kori i poučava. Svaka
zanemarena duţn ost koja je ustvari potkradanje Boga, povlači sobom prokletstvo
nad prestupnikom.
Bog neće smatrati ispravnima one koji ne izvršuju u potpunosti rad koji Bog od
njih traţ i a to je nadgledanje da li su crkve duhovno jake i zdrave i nastojanje da
učine sve kako ne bi dopustili mogućnost nemarnosti koja bi navukla prokletstvo na
Boţj i narod. Na sve koji zakidaju Boga u desetku izrečeno je prokletstvo. ―
Eda li će
čovek zakidati Boga? a vi mene zakidate; i govorite: u čemu te zakidamo? u desetku
i u prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u
spreme da bude hrane u mojoj kući.‖ (Malahija 3:8-10)
To nije zahtev nekog čoveka; to je Boţ ja uredba predviĎena da bi delo Boţj e
moglo da se odrţa va i da se širi. Bog nas poziva na pokajanje: ―
Vratite se k meni‖,
poziva Gospod, ―ija ću se vratiti k vama‖. (Malahija 3:7). Ljudi koji su spremni da
svoju duţn ost izvrše imaju je jasno prikazanu u ovom poglavlju. Niko ne moţ e
izgovorom da se oslobodi obaveze davanja desetka i prinosa Gospodu.
Bog na nas svakodnevno izliva obilje svojih blagoslova. On je ―
tako ljubio
svet, da je i Sina svojega jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego
da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Svaki blagoslov dolazi kroz Hrista. Zar nećemo
onda ustati i izvršiti svoju duţ nost prema Bogu od koga zavisimo i od koga primamo
ţ ivot, zdravlje, plodove naših polja i livada, naših stada i vinograda. Ako dajemo u
Gospodnju riznicu daje nam se garancija da ćemo to sve opet od Njega primiti; ali
ako uskratimo svoja sredstva, On će uskratiti svoje blagoslove i na neverne pristave
poslati prokletstvo.
Gospod je rekao, ―
Okušajte me u tome... hoću li vam otvoriti ustave nebeske i
izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.‖ (Malahija 3:10). Kakav divan prikaz
obećanih blagoslova! Ko moţ e pored ovakvog obećanja da se upusti u rizik
potkradanja Boga u desecima i prinosu? ―
I zapretiću vas radi proţd rljivcu, te vam
neće kvariti roda zemaljskoga i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli
157
Gospod nad vojskama. I zvaće vas blaţe nim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli
Gospod nad vojskama.‖ (Malahija 3:11-12).
Još jedna godina će uskoro preći u večnost, sa svojim teretom izveštaja.
Razgledajmo proteklu godinu i ako svoju duţ nost prema Bogu nismo verno ispunili,
otpočnimo novu sa vernim izveštajima o sluţb i našem Bogu!
309
Praktično uputstvo u radu
Cooranbong, Australija, 14. Juni 1896.
Dragi brate i sestro N....
Prošlog petka naveče razgovarala sam sa vama o stvarima koje se odnose na
vaše metode rada. Pored nas je stajao nebeski Straţ ar i ţe lela bih kad bih mogla da
vam prenesem svaku reč koju je izgovorio, ali nisam to u stanju. Ti si tada rekao:
―Ţ
elim da znam ono što se odnosi na moj rad. Nisam u izvesnom smislu zadovoljan
rezultatom svog posla.‖ Tada sam čula glas Onoga koji je bio pored nas: ―
Imaj
poverenje u Boga; uči od Isusa Hrista. Kad rukuješ svetim istinama Boţ je reči uzdiţ i
Hrista. Tvoja velika potreba je da upoznaš metode Njegovog učenja. Kad učiš ljude
iznesi samo nekoliko vaţ nih tačaka i skoncentriši se na njih. Ti u svoje propovedi
unosiš beznačajne misli. One nisu uvek ―
miris ţ ivota za ţ ivot‖, i nemaju neke stvarne
veze sa tvojim izabranim predmetom. Skrećući sa glavnog pravca i unoseći ono što
odvraća um od predmeta, ti umanjuješ utisak svega onoga što si predhodno rekao.‖
Nepovezano iznošenje istine
310
Bog nikako ne ţ eli da misliš da te Duh sveti pokreće kad se udaljavaš od
svoje teme, i kad u nju unosiš materijal koji je predviĎen kao ukor, a koji nikako ne bi
trebalo da se navodi u izlaganju svečane i svete istine. Čineći tako gubiš pravac i
slabiš utisak onoga što je korisno za učenje, za karanje, za popravljanje i za
poučavanje u pravdi. Mnoge dragocene misli tako ostaju bez efekta, jer si ih mešao
sa onim što ti je palo napamet, a što se nije odnosilo na predmet o kome se
proučavalo. Ono što je daleko od predmeta o kome se govori, ne bi trebalo da naĎe
mesta u tvojim propovedima.
U ovom svetu postoje srca koja glasno vape za ţi vim Bogom. Naţ alost, često
se ovakva bespomoćna ljudska bića hrane neukusnom hranom; izgladnelim dušama
po crkvama iznose se propovedi koje ne mogu da utole ţ eĎ i glad duše. U tim
propovedima nema onog boţa nskog dodira koji pokreće um i zagreva srce; slušaoci
ne mogu da kaţ u: ―
Ne goraše li srce naše u nama kad nam govoraše Pismo?‖
(Luka 24:32). Mnogo se pleve pruţ a narodu, koja ne moţ e da prodrma i pokrene
prestupnika, niti da osvedoči duše o grehu. Onima koji dolaze da slušaju potrebno je
jasno i jednostavno iznošenje istine. Oni koji su osetili miomiris reči Boţ je dugo su se
nalazili u atmosferi bez Boga pa zato čeznu za boţ anskom prisutnošću.
Opaši bedra uma svojega da bi mogao izneti istinu Boţj u na prihvatljiv način.
Propovedaj je u svoj njenoj jednostavnosti ali neka tvoja izlaganja budu kratka. Drţ i
se strogo nekoliko vaţ nih tačaka. Budi svakog trenutka svestan da preko tebe mora
da deluje Duh sveti; jer on je taj koji moţ e da izvrši posao koji ti nisi u stanju da
ostvariš. Ukoliko su tvoje misli opterećene nekim problemom u vezi neke nezgodne
ličnosti, oslobodi se ličnim radom i molitvom tog tereta pre nego staneš pred narod.
Moli se iskreno da Bog ukloni taj teret iz tvojih misli. Pridrţa vaj se strogo tih nekoliko
158
tačaka. Pruţ i narodu čisto zrno, potpuno prorešetano i očišćeno od sve pleve. Ne
dozvoli da tvoje propovedi obuhvate toliko toga da se zapaze slabosti umesto
čvrstih, neoborivih argumenata. Prikaţ i istinu onakvu kakva je u Isusu da bi oni koji
je slušaju mogli da ponesu najbolje utiske.
311
Nevolje od dugih propovedi
Govori kratko. Tvoje su propovedi uglavnom dvostruko duţ e nego što bi
trebalo da budu. Postoji opasnost da se sa onim što je dobro postupa na takav način
da izgubi svoj dobar ukus. Kad je propoved suviše dugačka, završni deo umanjuje
silu i uticaj onoga što mu je prethodilo. Ne lutaj, već se drţ i onog što je vaţn o. Pruţ i
ljudima pravu manu sa neba pa će Duh sveti svedočiti tvome duhu i osvedočiti te da
to ne govdriš ti već On kroz tebe. Učitelj Boţ je reči mora prvo da razgovara sa
Bogom pa tek onda da stane pred narod u sili Duha svetoga, koja deluje na njegov
razum. Ako verno saraĎuje sa Hristom On će ispuniti svoje obećanje: ―
Gle Ja sam s
vama u sve dane.‖ (Matej 28:20)
Pazi da nikad ne izgubiš osećaj prisustva boţa nskog straţ ara. Imaj na umu
da ne govoriš samo jednom grešnom mnoštvu, već i jednom koga bi uvek trebali da
prepoznate. Govori tako kao da pred sobom vidiš ceo nebeski Svemir, a ne samo
gladno i iznemoglo stado Boţ jih ovaca i jaganjaca, koje moraš nahraniti.
Propovedaj reč
312
Oni koji tvrde da propovedaju reč, treba da zaista propovedaju reč, sećajući
se uvek činjenice da su Boţ ji saradnici. Bog je njihova sila i ako im On pruţ a priliku,
tada će zajedno sa njima i da radi. Ako su ponizni, ako se ne oslanjaju na svoju
zamišljenu mudrost i sposobnost onda će ih On podsetiti na činjenice i dokaze i On
će govoriti kroz njih. On će takoĎe uticati na slušaoce, pripremajući njihova srca za
primanje semena koje se bude sejalo.
Brate moj, sila Boţ ja mora svakog dana da vrši svoj uticaj na tebe, jer će
inače umesto Duha svetoga pored tebe stajati neprijatelj Boţ ji. Pod njegovim
uplivom u tvom će se radu pojaviti nedostaci i slabosti. Najvaţ nije tačke istine, koje
se tiču spasenja duša, biće u tvojim rukama obezvreĎene i osakaćene.
Ukoliko ne promeniš način svog rada pruţ ićeš pogrešno vaspitanje onima koji
rade sa tobom u istom delu. Neka tvoje srce ispuni čeţn ja za Bogom, ţ ivim Bogom.
Neka ništa ne skreće tvoje misli od Boţ jeg dela ka bezvrednim stvarima. Svim
svojim Bogom danim snagama radi ozbiljno i sa molitvom, pozivaj, uči crkvu na
saradnju. Ne oslanjaj se na sebe, već počivaj u uverenju da je Bog vrhovna ličnost,
koja vodi ovo delo. Ti si samo Njegov sluga; tvoj je posao da ponavljaš Njegove reči,
―
Jer smo mi Bogu pomagači.‖ (1.Korinćanima 3:9)
Samoodricanje
Nikad ne pripisuj zaslugu sebi. Ne radi polovično, pokušavajući u isto vreme
da sluţ iš Bogu i svome ja. Izgubi iz vida sebe. Neka tvoje reči povedu umorne i
natovarene Isusu, da kod Njegovih nogu poloţe svoje breme. Radi tako kao da Ga
vidiš sebi s desne strane, spremnog da ti u svakoj potrebi pruţi svoju svemoguću
silu i pomoć.
Gospod je tvoj savetnik, tvoj voĎa, načelnik vere i spasenja. On ide pred licem
tvojim pobeĎujući i da pobedi. Posveti mu celog sebe, duh, dušu i telo, zaboravljajući
159
313
svoje ja, odbacivši svako samougaĎanje. Odreci se sebe; uzmi svoj krst i radi revno
za Gospoda. Ne troši bez potrebe svoju snagu drţ anjem dugih propovedi. To
iscrpljuje vitalnost tako da ne preostaje dovoljno snage za posvećenje onom
najvaţn ijem delu posla - radu od kuće do kuće.
Delo jednog evanĎeliste
Proučavanje Pisma i molitva po porodicama to je delo jednog evanĎeliste a to
delo mora da bude povezano sa tvojim propovedanjem. Ako ga izostaviš, tvoje
propovedanje će u velikoj meri biti promašaj. Nikad nemoj da se pouzdaš sam u
sebe! Ličnim naporom, i tvojim i tvoje supruge treba da se pribliţi š ljudima. Učite ih
da ljubav Boţj a mora da uĎe u onu najtajniju svetinju porodičnog ţi vota. Ako ţ eliš,
imaš na raspolaganju silu Duha svetoga, koja će ti pomoći u tvom radu.
Mi nosimo poslednju vest milosti jednom propadajućem svetu. Bog nas poziva
da u svoj posao unesemo sveţ inu i novu silu. A to moţe mo da postignemo jedino
silom Duha svetoga. NasleĎene sklonosti i loše navike mora da se ukrote i razapnu.
Ponizi se pod ruku Svemogućega; jer tvoji putevi nisu Boţ ji putevi i tvoje misli nisu
Njegove misli. Zato i ti i tvoja supruga treba mnogo toga da naučite u Hristovoj školi.
Prošle noći su ti bile upućene reči saveta: ―
Savetuj se sa svojom braćom.
Tvoji planovi zahtevaju briţ ljivo razmatranje.‖... Upućene su ti opomene koje se
odnose na zavisnost od ljudi i oslanjanja na njihovu mudrost. Kušač nastoji da
zavede ljude, nagovarajući ih da prestanu da od Isusa traţe snagu i očekuju pomoć,
već da čoveka načine svojim utočištem. I vrlo često u tome uspeva. Svoju zamku
postavlja tako kako bi ulovio ljude i pridobio ih za sebe, pokušavajući da ih savlada i
usmeri da se oslone na grešnog, smrtnog čoveka.
314
Naročita opasnost od krajnosti
Kad se uputi neki savet ili prekor, neprijatelj se koristi datim savetom pa ga
prikazuje u jednom tako izvrnutom svetlu da oni, koji su inače skloni da rade po
svom vlastitom nahoĎenju smatraju da imaju slobodu da planiraju i preduzimaju
neke naročite mere bez savetovanja sa svojom braćom. Tako se suočavamo sa
drugom zabludom. Obe ove zablude bore se za priznanje. Ljudi preteruju u jednom
pravcu, pa ako ih se ispravi, onda preteruju u suprotnom pravcu.
Uvek ćeš biti u opasnosti da pogrešiš, ako preuzimaš bilo koji korak u svojoj
vlastitoj zamišljenoj mudrosti. Potreban ti je savet. Ti nemaš sposobnost za svaku
vrstu posla. Zbog toga ne bi trebalo da počinješ rad na nekom vaţn om mestu,
ukoliko postoji opasnost da postaviš temelj dela koje nećeš moći da završiš. Bog
mora da pošalje naročitu, odreĎenu svetlost; duţ nost mora da bude jasna i
nepogrešivo shvaćena, pre nego jedan ili dvojica otpočnu posao u nekoj novoj i
vaţ noj grani dela. Obavezno se savetuj sa svojom braćom, jer postoji opasnost da
se u pronalaţe nju novih metoda i planova suviše brzo zaletiš, i pogrešiš.
Pred tobom su izgovorene reči koje se odnose na tvoju braću a koje nikad
nisu smele da budu izgovorene. Pogrešno shvatanje drugih prenelo se tako i na tebe
i tvoje su misli krenule pravcem sumničenja koje nije opravdano ni tačno. Straţ i nad
svojim mislima. Strogo kontroliši sklonosti svog uma i srca. Izgovorene reči rečene
su zato da bi te navele da svojim planovima i metodama pokloniš više poverenja
nego što treba. Sa tvojih će usana dolaziti reči koje Bog ne dopušta niti odobrava.
Pazi, kad doĎe vreme da se dokaţe š prijateljem i da izvršiš prijateljsku duţ nost
davanjem pravog saveta, da se ne pokaţ eš za to nespreman.
160
315
316
Vaţ nost savetovanja sa braćom
Ne smeš delovati nezavisno od svakog saveta. Tvoja je duţ nost da se
savetuješ sa tvojom braćom. Moţ da će to povrediti tvoj ponos, ali poniznost koja je
rod Duha svetoga poslušaće savet i odbaciti svako samopouzdanje. Ako se dati
savet suproti tvojim ličnim ţ eljama, ne smeš da misliš da je tvoja mudrost dovoljna
da drugima deli savete a još manje da sebi dozvoliš da dobar savet prezreš.
Ma gde da radiš, treba da ujediniš svoje napore sa naporom drugih uspešnih i
iskusnih radnika. Ti nisi jedna kompletna celina; sam ne moţe š uspešno da završiš
seriju sastanaka, ali moţ eš verno da izvršiš svoj deo u zajedničkim naporima. Moţd a
će ti to izgledati poniţ avajuće, ali ne bi trebalo da tako gledaš, jer Bog je dao različite
darove i On ţ eli da se svi ti darovi stope u jednu savršeno usklaĎenu celinu.
Treba da shvatiš opasnost sagledavanja stvari samo sa tvog vlastitog
stanovišta, viĎenih svojim vlastitim očima ili rasuĎivanjem. Bilo bi dobro za tebe da
svoje planove otvoreno izneseš pred svoju braću, da proveriš kako će isti izgledati u
njihovim očima, jer okolnosti mogu tako ţ ivo da utiču na naš um, da nam je
nemoguće da donesemo jedan svestran i ispravan zaključak. Dopusti da tvoji planovi
budu dovoljno provereni; u iskrenoj molitvi iznesi svoj slučaj Onome koji sve zna.
Savetuj se sa Njim. Neka šaputanje tvoga uma ili uma drugih ne zatvori vrata tvoga
srca pred savetom Gospodnjih slugu.
9. Avgust 1896. Pišem ti zato što je stvar veoma vaţ na, jer sobom povlači
ozbiljne posledice koje će štetno delovati na budući rad u drugim mestima. Bratu n...
nisu potrebne tvoje reči laskanja; on ionako suviše ceni svoje sposobnosti koje javno
ističe, kako bi umanjio vrednost drugih. Čak nije ni svestan koliko pokušava da bude
prvi, niti je dovoljno pripremljen da na sebe preuzme odgovornosti jednog
evanĎeliste. Da bi bio sluga EvanĎelja potreban mu je ponizan i smeran duh. On
treba da nastavi sa proučavanjem Biblije pa kad se njegova braća osvedoče da
ispunjava uslove koji se traţ e od onog koji ţ eli da bude propovednik EvanĎelja, oni
će mu to dati do znanja. A tebi je potrebno upozorenje.
Kolporterski rad
317
Ne mogu da vidim zašto kolporterski rad ne bi bio tako dobar i uspešan ako bi
se vršio u radu za Gospoda. Kolporteri imaju prilike da se upoznaju sa ljudima, mogu
sa njima da se mole i da saznaju koje su njihove stvarne potrebe. Na osnovu
svetlosti koju mi je Gospod dao, na kolporterima leţ i velika odgovornost. Pre svega
trebalo bi da krenu na posao spremni da objašnjavaju Pismo, i ništa ne bi trebalo biti
rećeno ili učinjeno što bi vezalo njihove ruke. Ako se potpuno oslone na Gopoda biće
okruţ eni anĎelima Boţ jim na svim putevima iz mesta u mesto, i oni će im dati reči
koje budu potrebne da donesu svetlost, nadu i ohrabrenje mnogim dušama. Da nije
bilo rada kolportera mnogi nikad ne bi čuli za istinu.
Kolporteri bi trebali da uvek sobom nose knjige, brošure i traktate koje će deliti
onima koji ne mogu da kupe. Na taj način će istina ući u mnoge domove.
Od svih darova datih ljudima nema plemenitijeg ni većeg blagoslova od dara
govora; ako je posvećen Duhom svetim. Jezikom uveravamo i ubeĎujemo druge;
njim prinosimo Bogu svoje molitve i hvalu; njim prenosimo bogatstvo misli o Hristovoj
ljubavi. Takvim radom kolporter moţe da seje seme istine na sve strane, kako bi
videlo Boţ je reči obasjalo mnoga srca.
161
Kolportaţa ne poniţava propovednika
Iskreno se nadam da niko neće steći utisak da kolporterski rad predstavlja
poniţe nje za jednog propovednika EvanĎelja. Čujmo svedočanstvo najvećeg
evanĎeliste, apostola Pavla: ―
Vi znate od prvoga dana kad doĎoh u Aziju, kako s
vama jednako bih. Sluţ eći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i
napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi raĎahu o glavi; kako ništa korisno
ne izostavih da vam ne kaţe m i da vas naučim pred narodom i po kućama svedočeći
i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našega Isusa Hrista.‖ (Dela
20:18-21). Rečiti Pavle kome se sam Bog otkrio na čudesan način, išao je od kuće
do kuće, u svoj poniznosti duha, sa mnogim suzama i napastima.
Najdragocenija sluţba
318
319
Pokazano mi je da kolporterskim radom propovednika moţe da se ostvari
najdragocenija i najvrednija sluţ ba za Gospoda. Radeći taj posao propovednici
mogu da stiču najrazličitija iskustva, kakva je stekao i apostol Pavle. Prepisala sam
izvadak iz jednog apela upućenog našoj braći, koji se odnosio na rad sa našim
časopisima i knjigama: ―
Kolportaţa je jedno vaţ no polje rada; mudar, ljubazan,
bogobojazan kolporter, zauzima poloţa j ravan poloţ aju jednog porpovednika. Prema
tome sme li kolporter da se oseća slobodnijim od jednog rukopoloţ enog
propovednika da deluje na osnovu sebičnih pobuda? Zar da bude neveran
principima misionarskog rada, pa da prodaje samo bezvredne i najjeftinije knjige,
koje je najlakše prodati, ne nastojeći da pred ljude iznese knjige koje će pruţi ti više
videla, samo zato što će takvim načinom rada zaraditi više za sebe? Kolportaţa je
misionarski rad kome treba prići i koji treba obavljati misionarskim duhom. Sebični
principi, ljubav za čašću i poloţ ajem ne bi smeli nikad ni da se spomenu meĎu
nama! Nikad ne bi trebalo da nam padne na um misao kako bi smo postali najveći.‖
Cilj propovedanja nije radi zabave. Neki propovednici primenjuju stil
propovedanja čiji uticaj nije najbolji. Već im je postala navika da svoje propovedi
protkaju kojekakvim anegdotama. Uticaj odnosno utisak koji takve propovedi stvaraju
kod slušalaca nije miris ţi vota na ţ ivot. Propovednici ne bi smeli da u svoje
propovedi uvrste zabavne pričice. Narodu Boţ jem je potrebna prava hrana, čisto
zrno, potpuno očišćeno od svake pleve. ―
Propovedaj Reč‖, to je Pavlov nalog
mladom Timotiju, a isto tako i nama. Propovednik koji u svojim propovedima meša
vest Biblije sa pričanjem priča upotrebljava tuĎi oganj. Bog je uvreĎen, a stvar istine
obeščašćena kada se Njegovi predstavnici spuste tako nisko da se sluţe jeftinim i
beznačajnim rečima. (Review and Herald, 22. Decembar 1904.)
Poglavlje 13
Sluţb enici konferencije
Saveti i uputstva
Cooranbong, Australija, 13. Mart 1896.
U noćnom dobu čula sam Jednog koji je govorio sa autoritetom. Bile su to reči
saveta koje su se odnosile na odgovornosti koje treba da se nose u svetom delu
Boţ jem. Učitelj je rekao: ―
Ništa ne sme biti uraĎeno slučajno.‖ A mnogo toga je bilo
162
320
321
upravo tako uraĎeno. Ljudima su data ovlašćenja, ali narod Boţ ji ne bi trebalo da
zavisi od bednog, smrtnog i grešnog čoveka. Svo svoje poverenje bi trebalo da
pokloni onoj mudrosti koja svoju silu nalazi u Bogu. Mnogo puta sam izrazila svoje
negodovanje zbog tolikih odgovornosti usredsreĎenih u Betl-Kriku, ali saveti nisu bili
usvojeni. Gospodnja uputstva i ukori su bili prenebregavani a ljudi su svojom
domišljatošću i lukavstvom pronalazili puteve i načine da ih zaobiĎu, ili da im daju
svoja vlastita tumačenja. Mesto Boţ jih, prihvaćani su ljudski sudovi.
U Betl-Kriku kao i na drugim mestima su doziĎivane zgrada na zgradu, kako
bi se stvorio impozantan utisak. Postupak se pravdao ţ eljom da se na taj način
doprinese značaju Boţ jeg dela. MeĎutim, ono što je bilo neophodno potrebno to je
bila preobraţ avajuća sila Hristove niilosti, otkrivena u radu i ţ ivotu Njegovih slugu.
To je jedini faktor koji moţ e da doprinese značaju dela. Bez Boţ je milosti se ništa ne
moţ e postići.
Gospod dozvoljava da se pojave teškoće da bi čovek ponizno, istrajno i
iskreno potraţ io Njegovu mudrost i silu, koja samo na taj način moţ e da se primi i
pokaţ e. Ništa čoveka tako brzo ne odvaja od Boga i dovodi do poraza kao kad
čovek svoje srce upravi taštini, kad oholo i nadmeno govori, i kad pokušava da
zapoveda svojim bliţ njima koji su Boţ je vlasništvo. ―
Niste svoji, kupljeni ste skupo‖
dragocenom krvlju Sina Boţ jega. Gospod je jedini dostojan slave i hvale. Neka
svako ljudsko biće zadrţ i mesto koje mu je odreĎeno, i neka ne pokušava da se gura
na mesto koje pripada Bogu. Jednom rečju, bilo je suviše mnogo uzdanja u ljude.
U Betl-Kriku imate dokaz da ljudi čija je reč trebala da se sluša, ne hode sa
Bogom. Mnogo se radilo, aktivnosti je bilo na pretek, ali je malo onih koji rade sa
Bogom. A baš su ti, koji ţ ive i rade ne osvrćući se na Njega, bili najaktivniji u
planiranju i uvoĎenju novih metoda. Da su posedovali onu mudrost koja dolazi
odozgo sa izvora svake mudrosti, delovali bi paţ ljivije i ozbiljnije bi pratili odnos
uzroka na posledice. Prosudili bi da mišljenje nekolicine u Betl-Kriku ne moţ e i ne
treba da bude sila koja rukovodi svim pitanjima i svim poslovima koji su u vezi sa
delom Boţ jim.
Na čelu zemaljske Konferencije treba da stoje Ijudi koji ljube Boga i koji Ga se
boje - ljudi sposobni, koji će u Hristovoj školi učiti kako da saraduju sa Njim, kako da
nose Njegov jaram i podiţ u Njegovo breme. Oni treba da budu Hristovi saradnici u
svetom delu spasavanja duša. Svi članovi takoĎe treba da rade zainteresovano,
revno, ne teţ eći, kao što to mnogi čine, da postanu veći, da osiguraju veću platu,
nego da pridobiju što više duša za Hrista. To znači biti delić firme u zajedništvu sa
Hristom. Neka se svako trudi da učini sve što moţ e!
Pred mene je iznet predmet koji sam pokušala da prenesem braći. Suviše
mnogo odgovornosti je dodeljeno nekolicini ljudi u Betl-Kriku, a dotičnim ljudima je
neophodna preobraţ vajuća sila svetoga Duha, jer će inače nasledstvo Gospodnje
povesti krivim stazama. Razne Konferencije budno prate svaki potez u centru dela.
Neki su već dotle stigli da sa strepnjom gledaju u vodeće ljude u Betl-Kriku, plašeći
se da učine bilo koji korak bez njihovog odobrenja. Ovakav stav sve više dolazi do
izraţ aja i postaje prava, ozbiljna smetnja napretku Boţ jeg dela. Do toga nikako nije
smelo doći! Bog je taj koji treba da upravlja svojim narodom! Narod treba da gleda u
Boga, traţ eći ga verom i nastojeći da prepozna delovanje Njegovog proviĎenja.
Dogovor da sav novac mora da proĎe kroz Betl-Krik i bude podvrgnut kontroli
nekolicine ljudi na tom mestu, pogrešan je način poslovanja. Suviše je mnogo teških,
odgovornih duţ nosti stavljeno na pleća nekolicine ljudi, od kojih neki nisu izabrali
Boga kao svoga savetnika. Šta ovi ljudi znaju o potrebama Boţ jeg dela u dalekim,
stranim zemljama? Kako da se snaĎu i da reše probleme koji se iznesu pred njih i za
163
322
koje se traţ e jasna, odreĎena uputstva i saveti? Koliko dugo bi trebalo čekati na
njihove odgovore i objašnjenja? Bila bi potrebna i tri meseca da oni u stranim
zemljama prime odgovor za svoj problem, čak i tada kad u prepisci ne bi bilo
odlaganja.
Trebalo bi zato u svakoj zemlji imenovati po jednog čoveka koji bi zastupao
opšte interese dela. To ne mora da bude propovednik, ali ne sme ni da bude samo
čovek slova zakona. Treba da je nesebičan, da ljubi Boga, da Ga se boji, i da Ga
poštuje. Svo njegovo vreme treba da je posvećeno delu. Treba da planira nesebično
i u strahu Boţ jem. Neka bude stalni predstavnik za tu zemlju i u stalnom kontaktu sa
jednim odborom sastavljenim od najboljih ljudi koji će se zajednički savetovati i
brinuti za delo unutar granica svoje zemlje. Ovakve poslovne ljude bi trebalo
imenovati i u svim Američkim drţ avama.
Opreznost pri izboru
Ljude koji deluju kao predsednici Unijskih konferencija treba paţ ljivo birati. A
kad budu izabrani neka nose odgovornosti koje su im poverene u strahu Boţ jem, na
najusrdniji i najpredaniji način. Ako nisu sposobni da temeljito i uspešno obavljaju
svoj rad, ne drţ ite ih na tom poloţ aju.
Pred Generalnu Konferenciju se iznosi masa pitanja; svaki se teret prenosi na
Betl-Krik. To predsednike konferencija čini veoma neodgovornima. Mnogi od njih ne
rastu u razvijanju sposobnosti mišljenja i rasuĎivanja. DogaĎa se da čine pogrešne
poteze tada kada bi već trebalo da imaju poodmaklo iskustvo koje bi im pomoglo da
sami donose pravilna rešenja, pošto su prethodno traţ ili savet od Boga. Kao
predsednici nekoliko konferencija trebalo bi da shvate da na poverljivom poloţ aju
treba da budu verni. Ove konferencije treba da im budu škole u kojima treba da
pokaţ u sposobnost rukovoĎenja. Potrebno je da uče i uče; da veţ baju i veţ baju.
Hristovo delo treba da rade istrajno, dosledno i verno, čuvajući ga i trudeći se da
raste a ne da se osipa.
Nepristrasni i nesebični
323
Onaj ko je izabran za predsednika Generalne Konferencije treba da nosi teret
svog zvanja u strahu Boţ jem, radeći nesebično i nepristrasno. Treba da je veran
pristav. Treba da bude sveštenik i mudri upravitelj u svom domu. Treba da dokaţ e
da je vešt i da se razume u posao upravljanja vlastitom porodicom. Ako ovo
zanemari, on će svoje nedostatke preneti i u posao koji mu se poverava. Ako neko
ne dopušta da ljubav i strah Boţ ji budu središte njegovog bića, da bi istina mogla da
upravlja njegovim ţ ivotom, već mu stvari ovoga sveta znače sve u svemu, takav nije
ni za mesnog starešinu.
Od onih u Betl-Kriku se traţ i savet koji se odnosi na sporna pitanja koja bi isto
tako dobro sredili ljudi koji su na terenu, na licu mesta, samo kada bi traţ ili savet od
Gospoda i koja bi trebalo da srede unutar svojih granica. Isus je rekao: ―
Ištite i daće
vam se; traţ ite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se‖. (Matej 6:33). Kao što vidimo
ovo je obećanje dvostruko, i trostruko zagarantovano. Bog ne zna za neuspeh. Ljudi
koji su danas na duţ nosti predsednika Konferencije, daleko su ispod nivoa
uspešnosti i sposobnosti koje se od njih očekuje jer čoveka stavljaju na mesto koje
pripada samo Bogu pa primaju samo ono što čovek moţ e dati.
164
Traţi ti savet od Boga
324
325
Predsednici konferencija, učinićete mudro ako odlučite da doĎete k Bogu.
Verujte u Njega. On će čuti vaše molitve, i doći će vam u pomoć brţ e nego što to
mogu dva, tri ili četiri čoveka iz velike udaljenosti, putem javnog transporta, uz velike
izdatke, da bi rešavali pitanja koja Bog svake mudrosti moţ e da sredi daleko bolje po
vas.
On je obećao: ―
Ako kome od vas nedostaje premudrosti, neka traţ i od Boga,
koji daje svakom bez razlike i ne kori nikoga.‖ (Jakov 1:5). Ako svoja srca iskreno
ponizite pred Njim, ako odbacite svako samouzvišenje i uroĎene mane svog
karaktera, ako pobedite ljubav za vlašću i doĎete kao deca svom Ocu, On će na vas
izliti silu svoga Duha. Ako se dvoje ili troje sloţ e u bilo čemu i potraţ e Boga u ime
Isusovo, On će ih uslišiti.
Ako se smatra probitačnim da se sredstva investiraju u školske zgrade,
sanatorijume i domove za nezbrinute da bi se na taj način otpočelo ili učvrstilo delo u
nekoj zemlji, onda Bog očekuje od onih koji tamo ţ ive i rade, da hode pred Njim
ponizno, dokazujući tako da su svesni svoje zavisnosti od Njega, i da veruju u
Njegovu spremnost da im pomogne da mudro planiraju i da pronaĎu i pripreme sve
što je potrebno za taj posao. On je isto tako spreman dati mudrost onima koji cene
Njegovu milost, kao što je spreman da je da onima koji bi je tada uz mnogo troškova
preneli vama. Gde je vaša vera? Zar će se čovek odvraćati od premudrosti Boţ je da
bi traţ io mudrost od ograničenog, smrtnog čoveka, pozivajući ljude iz velike
udaljenosti da bi im pomogli da izaĎu iz teškoća? Kako Bog gleda na takve
postupke?
Svako neka sam sebe ispita da li veruje Bogu. Vi radite u jednom delu
Njegovog duhovnog vinograda a On je rekao da svako ko oseća da mu nedostaje
mudrost doĎe da je traţ i od Njega koji je daje svakome bez razlike i nikog ne
prekorava. Ovaj naš svet je samo mali atom ogromnog carstva nad kojim vlada Bog.
Pa ipak, taj mali, pali svet je u Njegovim očima dragoceniji od onih devedeset i devet
koji nisu zastranili od stada. Ako Njega smatramo svojom uzdanicom, On neće
dozvoliti da postanemo igračka u rukama sotone sa kojom bi on preko svojih lukavo
zamišljenih iskušenja činio što mu je volja. Bog ţ eli da svaka duša za koju je Hristos
umro bude ţ iva loza čvrsto povezana sa čokotom iz koga će crpeti svoju hranu.
Naša zavisnost od Boga je potpuna, zato treba da smo veoma ponizni pred Njim;
zbog te naše zavisnosti od Njega potrebno je da Ga mnogo više i mnogo bolje
poznajemo. On ţ eli da odbacimo svaku vrstu sebičnosti, da Mu priĎemo, ne kao
sami svoji, već kao Gospodnje vlasništvo, otkupljeno po skupoj ceni.
Uspešan poslovan čovek
Danilo je tri puta na dan u iskrenoj molitvi traţ io od Gospoda mudrost, silu i
hrabrost, da bi do kraja verno izvršio svoj zadatak i da bi jedinog, pravog Boga verno
predstavio bezboţ nom Vavilonu. I vama će se desiti da često budete zbunjeni i da
ne znate šta da počnete i šta da radite; ne hvatajte se tada pera i hartije da bi svoje
nedoumice napisali i poslali u Betl-Krik. Moţ e da doĎe i do izvesnih nesuglasica oko
pojedinih pitanja ali vaš Savetnik je blizu. Pognite glavu pred Njim i kaţ ite Mu šta
vam je potrebno. Zar vam ljudi koji su u Betl-Kriku mogu poslati svetlost? Oni ne
mogu da sagledaju i shvate vaše potrebe. Pošto nisu u toku dogaĎaja i pošto se
nalaze tako daleko od mesta zbivanja, mogu za neke stvari da kaţ u Ne, za koje bi
165
326
327
Bog, da ste Ga pitali, sigurno rekao: ―
Samo napred, ja ću biti s tobom i daću ti
milost.‖
Već mnogo godina su ljudi vaspitavani da Boga stavljaju na drugo mesto, a
čoveka na prvo. Učili su se da sve mora da se iznese pred veće nekolicine u BetlKriku. Bog vam je dao dovoljno prilike da uočite slabosti i propuste smrtnih ljudi. Zar
u raznim zemljama Amerike nema ljudi koji hode pravo u očima Boţ jim?
Zar u nebeskim knjigama nema zapisanih imena onih koji ljube Boga i koji Mu
sluţ e? Zar oni ne mogu da planiraju? Zar je onima u Betl-Kriku darovan izuzetan
razum i mudrost koju Bog sem njima ne moţ e i ne ţ eli dati i drugima po raznim
crkvama i oblastima? ―
Ako kome od vas nedostaje mudrost neka traţ i od Gospoda
koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5)
Kada bi propovednici pravilno vaspitavali svoje stado onda bi crkve,
delovanjem Duha svetoga, ostvarile stostruko više. Zato ih treba podsticati da imaju
svagda na umu da im je Bog blizu a ne daleko, i da baš zato što će od Njega traţ iti
pomoć i mudrost tamo gde su, sluţ e Njemu na čast. Tako bi ljudi razvijali veću
sposobnost što bi predstavljalo pojačanje Generalnoj Konferenciji.
Talenata ima svuda, samo se uvek ne prepoznaju. Treba ih pronaći, upoznati
i pokrenuti u akciju. Delovanjem Duha svetoga talenti će se razvijati i Bog je veoma
obeščašćen kad ljude stavljamo na mesto koje pripada samo Njemu. On je jedini koji
moţ e dati nepogrešivi savet. Ljudi koji su u odboru u Betl-Kriku ne mogu da procene
stanje stvari u raznim mestima onako kako to mogu oni koji se nalaze na licu mesta;
zato nije mudro obraćati se ljudima i polagati toliko poverenja u nekolicinu u BetlKriku od kojih neki već godinama ne hode sa Bogom. Time samo pokazujete da
ljude neposvećenog srca stavljate na mesto na kome treba da bude Bog.
Predpostavimo da oni koji su u raznim dalekim poljima i učine neku grešku.
Ipak bi posledice takve greške bile daleko manje od posledica koje bi pratile zabludu
onih koji su u samom centru dela. Zašto onda ne poĎete velikom VoĎi koji je silan u
svom savetu? Zar On ne moţ e da pomogne? Zar on nije u stanju da svrši posao za
Vas? Zar nije spreman da ispuni vašu potrebu, ako doĎete k Njemu kao što deca
dolaze svojim roditeljima? Dosad je bilo suviše mnogo naduvenog samopouzdanja u
ljudskim oruĎima. Bog kroz takve ohole elemente ne moţ e da radi. On ne ţ eli da
stupi na scenu sve dok ne prestane oholost, sve dok se lično ja ne ponizi. Oni koji
svoje zabune iz raznih krajeva sveta šalju u Betl-Krik, pokazuju ljudsku a ne
boţ ansku mudrost.
Predsednici konferencija
2. avgust 1896.
Skrenuta mi je bila paţ nja na knjigu ―
Sluge EvanĎelja‖ u kojoj se nalaze
uputstva koja je Gospod našao za dobro da nam da. Ustala sam u tri časa ujutro i
čitala predmet pod naslovom ―
Predsednici Konferencije‖ stranica 232. Stalno su mi
bile prikazivane iste stvari. Da li će naša braća obratiti paţ nju na njih? Ili će odvratiti
svoje lice od svetlosti? Predsednik Generalne Konferencije bi trebalo da postupi
prema videlu koje je dato, a ne suprotno tom videlu! Ako ljudi zatvaraju oči pred
svedočanstvom koje je Bog našao za dobro da nam da, i misle da je mudro i dobro
da hode u svetlosti ognja svog vlastitog nadahnuća, to će samo štetiti crkvi. Takvi
nisu sposobni da budu propovednici a kamo li predsednici; oni ne prihvataju savet od
Onoga koji je Izvor svake mudrosti.
166
328
329
Onaj ko je postavljen za predsednika jedne konferencije (oblasti, unije,
generalne) mora da shvati da je Ijudsko srce prevarno i da ga molitvom i bdenjem
treba strogo čuvati. Neka traţ i Gospoda istrajno i iskreno, učeći od Njega kako da
preraste u uzornog čoveka u koga se moţ e imati poverenja, kako je to Bog imao u
Avrama. Potrebno mu je svo oruţ je Boţ je, jer treba da se bori u dobroj borbi vere i
izvrši sve na što ga Duh sveti upućuje. Njegovi neprijatelji mogu da budu njegovi
domašnji: njegova ţ ena i deca, ali isto tako i njegove nasleĎene i stečene naklonosti,
koje neprestano pokušavaju da njim zagospodare. Čovek je telesan, pun mana, zato
mora da se bori kako bi pobedio. Svako ko pravilno počinje bitku, mora je početi u
svom vlastitom srcu. Neka se sa iskrenih usana diţ e usrdna molitva: ―
Učini mi Boţ e
čisto srce i duh pravi ponovi u meni‖, pa će se na njemu ispuniti obećanje, ―Idaću
mu srce novo‖.
Svi koji će stupiti na mesta na kojima će biti podvrgnuti probi i kušanju treba
da iz dana u dan uče lekcije kroz koje će dokazati da li su verni pristavi talenata koje
su primili od Boga. Da li pokazuju da imaju strah Boţ ji u srcu, bilo da kontaktiraju sa
višim, niţ im ili sebi ravnima? Istinu treba da ljube kao večno načelo koje moţ e da
posveti dušu. Stvaralačka, preobraţ avajića sila Duha svetoga učiniće ih saradnicima
Isusa Hrista. SaraĎujući sa Njime i boreći se u Njegovoj sili, biće više nego
pobednici.
Čovek koji je svestan da je u sluţ bi Isusa Hrista čeznuće za prijateljstvom sa
Bogom; on će se poniziti kako bi Bog bio sve a on ništa. Samo takav čovek je
Hristov saradnik, dostojan da upravlja jednom Konferencijom. Ako se pokaţ e kao
paţ ljiv i obazriv, on je spreman za bilo koji poloţ aj u skladu sa svojom
odgovarajućom spremom i iskustvom. Neka crkve budu načisto da samo takvom
čoveku treba verovati i podupirati ga. Ka njemu mogu dolaziti i sa njim se savetovati.
Takav nikad neće samog sebe smatrati sposobnim i dovoljnim da nosi delo pa bilo to
i u jednoj konferenciji, bez stalne Boţ je pomoći i milosti. On neće pokušavati da sam
nosi teret odgovornosti. Radeći paţ ljivo i mudro, imaće dovoljno takta da prizna
sposobnosti drugih. On će one koji imaju talenta upotrebiti i pomoći im, a oni će za
uzvrat pomoći njemu u nošenju njegovih tereta.
Ujedinite se sa braćom
Ako ljudi koji treba da izvrše neko delo za svog Učitelja ţ ele da u tom radu
budu sami, pa odbijaju pomoć onih koji bi im bili od koristi, onda se tu radi o običnoj
sebičnosti. Tako postupaju samo zato što se plaše da priznanje za dobro obavljen
posao za koji sami sebi laskaju da će ga uspešno obaviti, ne bi morali da podele sa
drugima. Ovakav stav je mnogo štetio delu Boţ jem. Neka se brat uhvati za brata!
Neka se Petar i Jovan poveţ u! Neka svako bodri svoga brata da stane uz njega,
kako bi zajedno revnovali u pravoj ljubavi kao saradnici u velikom i slavnom Boţ jem
delu. Neka se dvoje ili troje zajedno mole, zajedno pesmom hvale Boga i zajedno
rastu do pune visine rasta jednog radnika koji radi sa Bogom i za Boga. Neophodno
je negovati savršeni sklad! Svi mora da su svesni da sluţ e Bogu a ne čoveku i da
sebe smatraju granama jednog istog stabla.
Neka predsednici konferencija hode smerno sa Bogom svojim, pa neće biti
potrebno da pišu predsedniku Generalne Konferencije da prekine svoj posao da bi
sreĎivao njihove male stvari. Čak i mnogo veća pitanja mogu da se iznesu pred
Boga i on će dati savet za svaku konferenciju. Bogu moţ e da doĎe svako! On je
mnogo pristupačniji nego predsednik Genealne Konferencije! Neka predsednik
Generalne Konferencije vaspitava ostale predsednike da mudro brinu o onom delu
167
330
331
duhovnog vinograda gde rade, a da svoje terete ne prenose na njega. Neka upućuje
one koji su sposobni i imaju talenta da traţ e Boga da ih On nauči. Neka ih podstiče
da idu Praizvoru mudrosti, da od Njega traţ e savete i uputstva. Istraţ ujte Pisma.
―
Sve je Pismo od Boga dano i korisno za učenje, za karanje za popravljanje, za
poučavanje u pravdi da bude savršen čovek Boţ ji za svako dobro delo pripravljen.‖
(2.Timotiju 3:16-17). Kakvo onda opravdanje imate što se u traţ enju saveta
odvraćate od Onoga koji je bezgranična Mudrost, pa se obraćate ograničenom,
smrtnom čoveku koji je isto tako slab kao vi? Jedan je stradao za vas, Pravednik za
nepravednike.
Koliko beznačajnih prituţ bi čovek nabaca na papir i prenese u dušu svojih
bliţ njih! Nije mudro ni razumno ponavljati i prenositi drugima ono što bi bilo bolje
zadrţ ati za sebe. Ne napiši nikad ni jedan red obeshrabrenja! Ako uradiš onako kako
je Isus savetovao da radimo, naći ćeš pomoć. ―
Hodite k meni svi koji ste umorni i
natovareni... i naći ćete pokoj dušama svojim.‖ (Matej 11:28-29). Gospod je pruţ io
izobilje dokaza svoje spremnosti da ponese naše breme. Čim ti podigneš Njegovo,
On podiţ e tvoje. Sve koji se trude i koji su natovareni On poziva ―
Hodite k meni‖. Nije
rećeno da treba da obiĎeš ceo svet da bi kazao šta te muči i da bi svoje nevolje i
probleme prebacio na pleća svojih bliţ njih. ―
Gle, ja sam s vama u sve dane‖, kaţ e
Hristos, ―
do svršetka sveta‖.
Opomena protiv mešanja u politiku
17. decembar 1896.
332
Generalnoj Konferenciji od 1897
Ja imam da uputim reči našoj braći koja će se skupiti na zasedanju Generalne
Konferencije 1897. Pokazano mi je da su sadašnji finansijski sukobi jedna od
sotonskih majstorija poslednjih dana. Postoji jedna sila koja potajno deluje, a
pokreće je veliki neprijatelj. Smatram da će Adventni narod biti veoma staloţ en, da
će radtiti veoma obazrivo i da će se drţ ati daleko od svih rasprava koje se odnose
na nova sporna pitanja finansijske politike. Promena sadašnjeg finansijskog
poslovanja nije Boţ ji izum. Šta se od nje moţ e očekivati? Ona će izazvati stanje koje
će doneti bedu siromašnih i stvoriti veliku oskudicu. To je jedan od sotonskih
planova, a ja mislim da oni koji poznaju istinu ne bi, trebalo da dozvole da ih
neprijatelj uvuče u svoju zamku. Ali tokom 1896. bile su mi prikazane neke stvari
zbog kojih strepim za naš narod. Bila sam svedok nekih razgovora onih koji su na
poverljivim poloţ ajima u našim ustanovama, a u kojima je bilo mnogo ţ učnih prepirki
zbog različito zauzetih stavova. Objašnjeno mi je: to je politika koju je isplanirao
sotona da bi doneo nevolju.
Hoćemo li da znamo kako najbolje moţ emo ugoditi Spasitelju? Svakako ne
angaţ ovanjem u političkim govorima, niti sa katedre ni osim katedre, već u
razmišljanju sa strahom i trepetom nad svakom izgovorenom rečju. Tamo gde se
narod Boţ ji sakuplja na bogosluţ enje neka se ne izgovara ni jedna reč koja bi
odvajala misli od velikog i centralnog interesa - Isusa Hrista i to raspetoga! Treća
anĎeoska vest je naše breme opomene. Ne treba da se bavimo politikom. Naš cilj
treba da bude: Propovedaj reč! Mi treba da smo oni koji imaju iskustva u
propovedanju i radu na spasavanju duša za koje je Hristos umro. To delo treba da
zaokupi svu paţ nju onih koji pasu stado Boţ je. Naše je vreme doba kad će se čuti
razni glasovi. Uši će tvoje slušati glas: ―
Ovo je put, idite njim‖. Ali Gospod Isus kaţ e:
―
Hajde za mnom‖. ―
Ko za mnom ide neće hodati po tami.‖ (Jovan 8:12). Spasavanje
168
duša treba biti naš lični rad, od koga ništa ne sme da odvrati našu paţ nju. Hristos je
došao na ovaj svet da spasava duše, da širi svetlost usred moralne tame. Još se i
sad jasno čuje Njegov glas: ―
Ja sam put, istina i ţ ivot.‖ (Jovan 14:6)
Ostavimo politiku
333
334
Bila sam iznenaĎena kad sam videla Ijude koji kaţ u da veruju sadašnju istinu,
potpuno obuzete stvarima - da li takvima koje se odnose na Gospoda Isusa i večne
interese? Ne; oni su potpuno obuzeti pitanjima koja se odnose na kretanje na berzi.
Neki propovednici su se posebno istakli utkavši ova pitanja u svoja predavanja.
Toliko su ih ta pitanja uzbuĎivala da su se potpuno u njih upleli, i zauzimajući se za
ono za šta ih Gospod nije zaduţ io. Angaţ ovali su se za stvar koja nije Gospodnja i
delovali su tako samouvereno, a ustvari sami nisu znali šta zastupaju: da li brane
načela koja potiču iz nebeskog Saveta ili zbornice sotonine.
Glas Jednoga koji ima vlast govori sa velikom odlučnošću: Ne znate kakvog
ste duha. Čitajte uputstva data od jedinorodnog Sina Boţ jeg, koji je bio zaodeven u
stub od oblaka. Ako se istom pokoravate, tada nećete dati svoj glas ili uticaj nijednoj
politici koja obogaćuje jednu manjinu, a donosi tlačenje i patnju siromašnijoj klasi
čovečanstva. U tim uzbuĎenjima postoji upravo ono što razdvaja ljude iste vere. Je li
to nošenje boţ anskog poverenja? Čuvajte se! Gledajte da ne idete ruku pod ruku sa
utelovljenim demonom koji se otkriva u vidu nekog čoveka. Hoda okolo i riče kao lav
traţ eći koga da proţ dere i nalazi ga meĎu Adventistima Sedmog Dana. Svojom
pravom rikom bi mogao da zastraši; ali kada je vešto prilagodi svojim ciljevima onda
ona zvuči kao milozvučni glas anĎela videla koji govori o nebeskim stvarima. Zar on
ne zna sve o nebeskoj slavi?
Ja pitam zašto oni koji mogu čitati svoje Biblije i videti opasnosti poslednjih
dana tako brzo prihvataju stvari koje bi bilo bolje da ostave po strani. Kako mogu da
se povezuju sa ljudima koji podrţ avaju i proturaju načela čije je poreklo u veću
demona? Zašto ne vide da to nije rad koji im je Gospod dao da rade? Odgovor glasi:
Zato što su svoja srca upravili taštini. Oni su obmanuti. Nisu svesni koliko su slabi.
Postoje mnogi koji će biti zavedeni da svojim perom ili glasom, čak i svojim uticajem
doprinesu stvaranju jednog zlog stanja stvari (jednog stanja koje će se i onako razviti
bez obzira šta oni činili); a oni nikako ne bi smeli da se povezuju sa zlim poslanicima.
Svi koji ţ ude za nekim angaţ ovanjem, koji poput Juja besno jure, imaće dovoljno
prilike da se istaknu. Njihova će ruka biti povezana sa rukom onoga koji je nekad bio
uzvišeni anĎeo, i koji nije zaboravio svoje navike i manire u nebeskim dvorovima. Taj
isti način pretvaranja primeniće opet; prikazujući se u ljudskom obliku primamiće
mnoge čiji ţ ivot nije sakriven sa Hristom u Bogu.
Zašto se ljubav hladi?
Što će se bezakonje umnoţ iti, ohladneće ljubav mnogih. Zašto njihova ljubav
hladni? Jer svoja srca nisu ponizili i potraţ ili svoje utoćište u Isusu Hristu. Gradili su
se toliko mudri da su poludeli u svojim mislima i potpuno se iskvarili. Na taj naćin
mnoge duše će se izgubiti. Knez tame će širiti svoje svetovne planove, prevare, tuĎa
osećanja i principe koji su u direktnoj suprotnosti sa zakonom Boţ jim. Zato sav svoj
uticaj treba da usmerimo uzdizanju istine. Mišljenja koja su političari izneli na
površinu biće izglasana i od nekih koji tvrde da su svetkovatelji Subote. Šta sve
anĎeli slušaju kad oni koji stoje za katedrom ustanu da stadu daju otrov umesto
potpuno očišćene pšenice? To je delo sotoninih slugu koji nastoje da u misli i srca
169
335
mladih i starih unesu zabunu. Ali oni koji hode smerno s Bogom svojim neće se dati
zavesti. Oni će se poveriti Boţ joj zaštiti i tako će pokazati da su naučili lekcije od
svog velikog Učitelja koji je rekao: ―
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja
ću vas odmoriti.‖ (Matej 11:28)
Sve ove zabune i nemir zaokupljaju razum i duh gde ne stanuje istina. Mislite
li da će svet, telo i sotona moći da zarobe one duše koje su poniznog srca i krotkog
duha i da tako zaslepe njihov um da ne prepoznaju kakva društva izabiraju? Kad bi
oči mnogih koji ravnodušno hodaju putem ţ ivota mogle da se otvore, ugledali bi
ogromnu povorku u kojoj su zastupljene sve klase, svi narodi, sva plemena kako
prolaze svrstani kao ortaci demona u istim redovima sa njima i sebe kako brzo
odmiču u jednoj nepreglednoj povorci u sigurnu propast.
Šta hoću ovim da kaţ em? Vera mnogih, uključujući tu i one koji propovedaju
reč, mora da bude nešto sasvim drugo od onoga što je sada, inače je njihova
sudbina zauvek zapečaćena. Reč Boţ ja, paţ ljivo proučavana i sprovoĎena u ţ ivot,
jedino je sredstvo koje moţ e da očisti čoveka i da ga odrţ i čistim. Samo ona moţ e
da ga sačuva od mešanja sa bezakonjem koje sve više preovladava. Hrišćanin mora
da nosi znak Cara nad carevima. Svako u ovom svetu mora da se opredeli na jednu
stranu. Ali mi ne treba da učestvujemo ni na jednoj strani u političkom i novčanom
sukobu. A on je ipak došao i u naše redove.
Postoje neki čak i meĎu Adventistima Sedmog Dana koji su pod ukorom reči
Boţ je zbog načina na koji stiču i na koji koriste svoj imetak. Oni se ponašaju kao da
je sve njihovo apsolutno vlasništvo, kao da su sve to sami stvorili a ne misle na Boga
niti Ga mole da u sticanju i korišćenju sredstava On upravlja sa njima. Oni su uhvatili
zmiju, koja će ih ujesti kao ljuta guja.
Siguran put
336
Bog kaţ e o svom narodu: ―
Ali će trgovina njegova i zasluga njegova biti
posvećena Gospodu: neće se ostavljati niti čuvati.‖ (Isaija 23:18). Ali mnogi koji
kaţ u da veruju istinu ne ţ ele da misle na Boga više od prepotopnih ljudi ili
Sodomljana. Jedna jedina razumna pomisao na Boga probuĎena Duhom svetim,
pokvarila bi sve njihove planove. Ja, i samo ja, bio je njihov bog, njihova alfa i
omega.
Hrišćani su samo onda sigurni ako se u sticanju novca drţ e Boţ jih uputstava i
ako ga koriste na način koji On moţ e da blagoslovi. Bog nam dopušta da se
koristimo Njegovim dobrima ali na način koji će biti Njemu na slavu a nama na
blagoslov, kako bismo i mi mogli da budemo blagoslov za druge. Oni koji su usvojili
geslo sveta a zanemarili Boţ je odredbe, koji pohlepno grabe sve što mogu, oni su
siroti, zaista siroti, jer na njima počiva Boţ je negodovanje. Oni se drţ e puteva koje
su sami prokrčili pa tako obeščašćuju Boga i Njegovu istinu, Njegovu dobrotu,
Njegovu milost i Njegov karakter. Sada, u ovo vreme probe svi se nalazimo na ispitu
i iskušenju. Sotona je na delu, pa svojim primamljivim ponudama i obmanama
podmićuje mnoge koji misle da su svojim nacrtima i planovima ostvarili vanredno
uspešan posao. Ali, avaj! Kad budu mislili kako su sigurni i kako napreduju, pa se u
svojoj sebičnosti ponesu i uzohole, iskusiće iznenada da Bog moţ e brţ e da raspe
nego što su oni u stanju da sakupe.
―
Videh bezboţ nika strašna koji se raširivaše kao granato drvo; ali proĎe i evo
nema ga; traţ im ga i ne nahodim.‖ (Psalam 37:35-36). Onaj koji od početka vidi kraj i
koji iz haosa stvara red; sve što čini ―
veoma dobro‖ čini. Da pogledamo drugu stranu
slike: ―
Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čoveka mirna ostati natraţ je.‖ (Psalam
170
337
37:37). Reč Boţ ja nudi svu pripremu za večni ţ ivot. Naša vera mora da bude ţ iva
vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu, a ne vera koja se opire i podvaljuje. Verujemo li
reči Boţ joj? Da li su svi koji ispovedaju veru verni i ispravni, čvrsti u načelima? Da li
misionski posao radimo u Hristovom duhu?
Postoje ljudi koji stoje na propovedaonici kao pastiri, tvrdeći da hrane stado,
dok su ovce ustvari iscrpljene glaĎu, bez hleba ţ ivota. Propovedi se dugo
pripremaju, ali se uglavnom sastoje od iznošenja anegdota; srca slušaoca ostaju
netaknuta. Moţ da će neko proliti koju suzu, ali se srca nisu slomila na steni Hrista.
Da su iznosili ono što se stvarno moţ e nazvati propoved, Gospod Isus bi svojim
Duhom bio prisutan. MeĎutim njihove su reči bile lišene nebeske rose i daţ da. Oni
su dokazali da im pomazanje prema opisu proroka Zaharije u četvrtom poglavlju nije
sluţ ilo i pomagalo kako bi i oni mogli da posluţ e drugima. Slika prikazuje kako su se
masline cedile kroz zlatne levke i tom bi prilikom dragoceno ulje iz njih teklo u zlatnu
čašu a odatle u ţ iške ili crkve. To je zadatak svakog pravog, posvećenog sluge
ţ ivoga Boga. Gospod Bog nebeski ne moţ e mnogo toga da odobri što sluţ beni
govornici donose na propovedaonicu. Oni ne izlaze pred slušaoce sa idejama koje
će biti blagoslov za one koji slušaju, već daju lošu, vrlo lošu i suvoparnu hranu
narodu.
TuĎi oganj
Kad govornik onako nemarno i nasumce lupa šta stigne, kad govori ono što
mu padne napamet, kad ljudima govori o politici, on meša tuĎi oganj sa svetim. On
obeščašćuje Boga. Nema ni sam pravog dokaza od Boga da govori istinu. Takvim
načinom propovedanja on čini nepravdu svojim slušaocima. Moţ da seje seme koje
će duboko pustiti svoje ţ ile i kad nikne doneti otrovan plod. Kako se ljudi usuĎuju da
tako nešto čine? Kako se usuĎuju da iznose ideje za koje nisu sigurni odakle potiču
ni da li su stvarno istina?
Kakve su propovedi potrebne
338
Imaju li naša braća na umu da ţ ivimo usred opasnosti poslednjih dana?
Čitajte Otkrivenje u vezi sa Danilom! Proučavajte ove stvari! Neka propovedi budu
kratke, nadahnute, koje uzdiţ u! Neka propovednik bude ispunjen rečju Gospodnjom!
Neka svako ko stupa na propovedaonicu bude svestan da se meĎu slušaocima
nalaze i nebeski anĎeli. I kad ovi anĎeli iz sebe ―
iscede‖ ulje istine u srce onoga koji
propoveda reč tada će iznošenje istine biti svečana i ozbiljna stvar. AnĎeli, nebeski
vesnici će iz srca odagnati greh, ukoliko vrata srca nisu zaključana i pristup Hristu
zabranjen. Ali Hristos će odstupiti od onih koji uporno odbijaju nebeske blagoslove
koji im se tako izobilno nude.
Duh sveti vrši svoje delo na ljudskim srcima. Ali ako sami propovednici nisu
prethodno prihvatili vest sa neba, sami nisu crpeli iz osveţ avajućeg, ţ ivog izvora,
kako i šta da puste da teče kad sami nisu ništa primili? Kakva strašna misao! Gladne
i ţ edne poslati natrag - prazne! Moţ e neko da se razbacuje bogatstvom svoga
znanja; moţ e da iscrpe svu moralnu snagu svoje prirode, pa da ipak ništa ne
postigne jer sam nije primio dragoceno ulje pomazanja od nebeskih vesnika; prema
tome nema šta da teče od njega što bi donosilo duhovni ţ ivot potrebnima. Vest
radosti i nade mora da doĎe sa neba. Učite, oh učite od Isusa, šta znači prebivati u
Hristu.
171
339
340
Ako hrišćanski propovednik primi dragoceno ulje, ima ţ ivot; a gde je ţ ivot
tamo nema ustajalosti ni zakrţ ljalog iskustva. Tamo je stalan porast, sve do punine
rasta visine Hristove. Ako imamo duboko, ţ ivo iskustvo u poznanju nebeskih stvari,
onda ćemo hoditi sa Gospodom kao Enoh. Umesto pristajanja na sotonske ponude,
biće više iskrenih molitava za nebesko pomazanje, kako bismo mogli da razlikujemo
ono pravo, nebesko, od običnog.
Ako se borimo u sili Svemogućega, onda smo na onoj strani koja će da
pobedi. Tako ćemo na kraju i mi biti pobednici. Pred nama je najvaţ niji posao, ali i
najpogibeljniji prizori. Očekuje nas nepoštedna borba. Da li smo za nju spremni? Bog
još uvek govori ljudskim sinovima, i to na razne načine. Hoće li ko čuti Njegov glas?
Da li ćemo sa poverenjem staviti svoje ruke u Njegove i reći: ―
Vodi me, Gospode i
upravljaj samnom‖?
Beznačajne i bezvredne vere ima na pretek, ali ne postoji tako nešto kao
bezvredno hrišćanstvo. U praksi laţ ne vere moţ e naveliko da figurira lično ja, ali u
pravom hrišćanskom iskustvu ono se ne pojavljuje. Vi ste Boţ ji saradnici. ―
Bez mene
ne moţ ete činiti ništa‖, rekao je Isus. Mi ne moţ emo da budemo pravi pastiri stada
ako se ne oslobodimo svojih loših navika, manira i običaja i ako ne postanemo slični
Hristu. Ako se hranimo Njegovim telom i pijemo Njegovu krv, naša će sluţ ba nositi
elemente večnog ţ ivota. To neće biti neka zaliha ustajalih, često ponavljanih ideja.
Biće to jedno novo shvatanje istine.
Neki koji stoje za propovedaonicom čine da se nebeski vesnici, prisutni na
bogosluţ enju, stide od njih. Dragoceno EvanĎelje, čije objavljivanje svetu tako
mnogo staje, često se obeščašćuje. Iznose se obične, beznačajne teme; ponaša se
odbojno i prave se neukusne grimase. Neki govore prebrzo, drugi promuklo,
nerazgovetno. Svako čija sluţ ba zahteva da izlazi i staje pred narod treba da oseća
svečanu obavezu da vodi računa kako tu sluţ bu obavlja. Pre svega, treba u
potpunom samoodricanju da se preda Gospodu, čvrsto rešen da nestane njegovo ja
a da u njemu ţ ivi Hristos.
Reč je propovednikovo videlo, koje kao dragoceno ulje teče iz nebeske
masline u sud, te čini da ţ iţ ak ţ ivota svetli jasno, da ga svi prepoznaju i vide. Oni
koji imaju prednost da budu u takvoj sluţ bi osetiće ako su im srca prijemljiva za
uticaj Duha svetoga, jedan novi unutrašnji ţ ivot. U njima će se rasplamsati oganj
Boţ je ljubavi. Biblija, Boţ ja reč, je hleb ţ ivota. Onaj koji hrani stado mora prvo sam
da jede od tog hleba koji silazi sa neba. Samo tako moţ e da upozna i sagleda istinu
sa svih strana. Nikad se neće usuditi da izaĎe pred narod sve dok najpre ne
uspostavi vezu sa Bogom. Tada će ga sila neba voditi te će postupati onako kako je
postupao Hristos. Poštovaće različite umove onih koji su prisutni. Imaće reči koje će
dodirnuti slučaj i problem svakoga pojedinca a ne svetske zbunjujuće ideje i
mišljenja. On nema prava da u svoje propovedi ubacuje svetske probleme i zabune.
Hleb ţ ivota će zadovoljiti glad svake duše.
Činovnici konferencije
Cooranbong, Australija, avgust 1896.
Predsednicima i savetnicima Konferencije
Bog je Mojsiju dao naročito uputstvo o rukovoĎenju njegovim poslovima.
Uputio ga je na ljude koje je trebalo da uzme kao savetnike u svom poslu, koji bi mu
olakšali njegovo breme. Preko tasta Jotora mu je data vest: ―
Poslušaj mene; ja ću te
savetovati, i Bog će biti s tobom: ti budi pred Bogom za narod i stvari njihove javljaj
172
341
Bogu; i uči ih naredbama i zakonima Njegovim, i pokazuj im put kojim će ići i šta će
raditi. A iz svega zbora izaberi ljude poštene, koji se boje Boga, ljude pravedne, koji
mrze na mito, pa ih postavi nad njima za poglavare, tisućnike, stotinike, pedesetnike
i desetnike; oni neka sude narodu u svako doba; pa svaku stvar veliku neka javljaju
tebi, a svaku stvar malu neka raspravljaju sami; tako će ti biti lakše, kad i oni stanu
nositi teret s tobom. Ako to učiniš i Bog ti zapovedi, moţ eš se odrţ ati, i sav će narod
doći mirno na svoje mesto.‖ (2.Mojsijeva 18:19-23).
Ovaj savet vaţ i i za nas. Naši odgovorni ljudi bi trebalo da ga poslušaju.
Predsednik Generalne Konferencije je prepušten da sam nosi teret koji Bog nije
stavio na njega, pa stvari koje pokušava da uradi ne mogu biti uraĎene mudro i kako
valja... Mojsije kaţ e: ―
Kad imaju šta meĎu sobom dolaze k meni te im sudim i
kazujem naredbe Boţ je i zakone Njegove.‖ (2.Mojsijeva 18:16). Još i danas se
ovako radi a kad ljudi koji nose odgovornosti ne bi hteli da rade ono što nije njihov
posao tada bi morali drugi da priskoče u pomoć. Boţ je delo mora.da se radi i vodi
bez lukavstva, licemerja i lakomstva.
Karakter savetnika
342
U svojim uputstvima Mojsiju Gospod je vrlo jasno izneo kakav treba da je duh
i karakter onih koji dolaze u obzir da zauzmu mesto savetnika. To treba da su ―
ljudi
pošteni, koji se boje Boga, ljudi pravedni, koji mrze na mito‖. Gospodnji savet se
strašno zanemario. Na mestima svetog poverenja postoje ljudi koji, kad bivaju
ukoreni, za ukor uopšte i ne mare. Neki koji su godinama vršili sluţ bu savetnika
gordo izjavljuju da ne prihvataju niakavo dato svedočanstvo. *) Drsko su izjavljivali
kako je mnogo naših najodgovornijih ljudi izgubilo poverenje u vesti koje dolaze
preko sestre Vajt. **) Na taj su način oni, koji su odbacili videlo dobijali ohrabrenje za
svoje neverstvo smatrajući da imaju prilično jake savetnike. I tako su ljudi koji su
imali videlo, ţ iveli suprotno videlu. Na njih se mogu primeniti sledeće reči: ―
Istina
pade na ulicu i pravda ne moţ e da proĎe‖. (Isaija 59:14). Bolest neverstva širi svoju
zaraznu moć na sve strane. Na sve ovo je već godinama bilo jasno ukazivano, ali se
ništa nije preduzelo. Moţ e li se pod takvim uslovima očekivati Boţ ja pomoć i
zaštita?...
*)Odnos prema Svedočanstvima: Izjava da neki koji stoje kao savetnici govore ―
da oni neće da prime
Svedočanstva koja su data‖, osvetljava situaciju koja je postojala sredinom 1890. godine, kako je to
opisano u Istorijskom Uvodniku. Staviše, na sednici Genealne Konferencije u 1901. više ljudi koji su
bili čvrsti u svome poverenju u Duha Proroštva bili su uvučeni u pozicije vodstva. Prilikom otvaranja
zasedanja te Konferencije, nakon što je sestra E.G. Vajt pozvala na reorganizaciju rada crkve, A.G.
Daniels, koji je tada bio više godina u Australiji, i koji je za vreme ove Konferencije bio vodeći čovek
crkve i postao je svima drag kad je izjavio: ―
Svi mi osećamo da je jedina naša sigurnost u poslušnosti i
sledbi našeg velikog VoĎe... Ako mi hodimo u svetlosti koju već imamo, toliko koliko danas moţ emo,
Bog će nam podariti dalju svetlost; On će nas izbaviti iz ropstva i dovesti u slavnu slobodu.‖ - Bilten
Generalne Konferencije, 3. april 1901, str. 27.
Izvesni lideri institucionog rada propustili su da odgovore na vest usrdne molbe, opomene i saveta,
nisu izvršili promene na koje su bili pozvani.
**)Predsednik Generalne Konferencije: Godine 1896, upravo kada je sestra Vajt pisala vest upućenu
predsednicima Konferencija Unija, u kojoj je tvrdila da ―
nije mudro izabrati jednog čoveka za
predsednika Generalne Konferencije‖, i da sluţ benici Generalne Konferencije treba da se sastoje od
(1) jednog predsednika, (2) jednog dopisnog sekretara, i (3) jednog sekretara izvestitelja i blagajnika.
U ovoj naročitoj godini bili su naimenovani sekretar za spoljnu misiju i sekretar za obrazovanje kao
činovnici Generalne Konferencije. Ali 1901. godine nalazimo naimenovanje samo predsednika,
sekretara i blagajnika. U kontekstu njenog članka sestra Vajt jasno govori i uči da treba da postoji
173
jedan predsednik Genralne Konferencije, ali da ima svoje savetnike, čiji karakteri treba da budu slični
onima koje je Bog izabrao za Mojsija, što vaţ i i za predsednike Generalne Konferencije.‖ (str. 343).
Ne stoji u spisima sestre E.G. Vajt ni pre ni posle 1901. godine da ona insistira da u planu
organizacije ne treba da bude jedan predsednik izabran od strane delegata. U njenim spisima,
objavljenim i neobjavljenim, postoje mnogi citati o predsedniku Generalne Konferencije, o njegovim
odgovornostima, i o stavu koji on treba da manifestuje (pokazuje).
Godine 1902, Odbor Generalne Konferencije, koji je konstituisan na zasedanju od 1901, i
sada oformljen, uspostavio je sluţ bu podpredsednika ili viceprezidenta Generalne Konferencije i
izabrao jednog čoveka da zauzme taj poloţ aj. Od toga vremena naovamo teret voĎstva podnosio je
više nego jedan čovek. Ustav Generalne Konferencije predviĎa nekoliko generalnih podpredsednika, i
po jednog viceprezidenta za svaku svetsku diviziju, od kojih postoje trinaest.
Studiranje Boţj ih metoda
343
344
Kao Boţ ji narod trebalo bi da studiramo Boţ je planove za voĎenje Njegovog
dela. Svakom uputstvu, ma gde dato i ma na čega se odnosilo, treba pokloniti
posebnu paţ nju. Nije mudro izabrati jednog čoveka za predsednika Generalne
Konferencije. Delokrug rada i odgovornosti Generalne Konferencije se vremenom
proširivao, pa su se neke stvari nepotrebno komplikovale. Pokazao se nedostatak
oštroumlja. Trebalo bi izvršiti podelu polja ili pronaći neko drugo rešenje kako bi se
sadašnje stanje izmenilo...
Predsednik Generalne Konferencije treba da ima pravo odlučivanja ko će biti
njegovi savetnici. Pouzdani savetnici su oni koji paze na puteve Gospodnje, i koji
negovanjem religije u svom porodičnom ţ ivotu razvijaju dubinu i oštrinu rasuĎivanja.
O takvom jednom Ispitivač srca kaţ e: ―
Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i
domu svojem nakon sebe, da se drţ e puteva Gospodnjih i da čine sud i pravdu.‖
(1.Mojsijeva 18:19). Predsedniku Generalne Konferencije su potrebni savetnici
onakvog karaktera kakvog su bili ljudi koje je Gospod izabrao za savetnike Mojsiju.
Njegovo je pravo da se konačno izjasni koje i kakve ljude bi ţ eleo za svoje
savetnike. Njegova je duţ nost da proceni ko su ti koji sluţ e Bogu a ko oni koji Mu ne
sluţ e. Ali neko čudno slepilo obuzima predsednika. A što je najbolnije, uticaj zla se
kao kvasac širi i zarobljava ljudski um. Godinama je Bog zbog toga bio
obeščašćen...
Imam posebnu poruku od Gospoda za predsednike unijskih konferencija. Oni
treba da podmetnu pleća i da nose odgovornosti koje su sa poverenjem stavljene na
njih. Ne pokušavajte da u svom radu zadovoljite ljudska merila, već merila Boţ jeg
dela. Ako ne budete tako radili, ako ne budete najiskrenije traţ ili Gospoda, ako ne
budete nosili svoj deo tereta nego svu teţ inu svojih odgovornosti svalite na pleća
predsednika Generalne Konferencije, onda će te, iz sedmice u sedmicu, iz meseca u
mesec, biti sve nesposobniji za delo Boţ je. Trebalo bi da ga napustite, i da se
angaţ ujete u nekom drugom poslu koji ne uključuje tako izričite odgovornosti od
večnog značaja.
Predsednici Konferencija, apelujem na vas u Hristovo ime: ―
Traţ ite Gospoda
dok se moţ e naći, prizivajte Ga dok je blizu. Neka bezboţ nik ostavi svoj put i
nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu i smilovaću se na nj, i k Bogu
našemu jer prašta mnogo,‖ (Isaija 55:6-7). Vi treba da budete misionari koji su se
odrekli sebe, ljudi razumni, ljudi koji se mole za boţ ansko prosvetlenje, ljudi koji će
biti verni i predani svojim duţ nostima. Sednite kod nogu Hristovih i istraţ ujte Njegovu
volju. Od vas se očekuje više revnosti i marljivosti. Ne propovedajte svoje ideje,
svoje planove, svoje namere i lozinke, nego učite ljude reči Gospodnjoj.
Molitvene sedmice koje odrţ avate neće vas osposobiti za vaše velike i
svečane odgovrnosti, ako po završetku te sedmice zaključite da ste sve završili, da
174
je vaš posao gotov i pošto ste se ogledali u velikom moralnom ogledalu, odete dalje i
zaboravite kakvi ste bili. Sluţ iti Bogu jedan dan nije dovoljno da bi se zadovoljila
potreba vaše duše. Vi morate svakodnevno da dolazite pred presto milosti da biste
se hranili i pojili telom i krvlju Sina Boţ jega. Religija ne sme da bude obezvreĎena u
1896. ili 1897. godini.
Odvojte se od svetskog uticaja
345
346
Oni koji su sudeonici boţ anske prirode treba da se odvoje i uklone od uticaja
sveta, od njegovih praznih svetkovina i da se spuste do Hristovih nogu, u srdačnoj
zajednici sa svojim Izbaviteljem. Prestanite sa svojim nevernim brigama. Kad su
učenici videli gladno mnoštvo pored jezera nemoć je uznemirila njihove misli pa su
zapitali: ―
Da idemo u selo i kupimo hleba da im damo da jedu?‖ (Marko 6:37).
Upravo se tako danas u nekim unijama mnogi pitaju, ―
Hoćemo li pozvati nekog iz
Betl-Krika da doĎe, da sa nama odrţ i evangelizaciju, da nas oţ ivi i da nas nahrani?‖
Šta je rekao Hristos? Ne! Zapovedio je da mnoštvo poseda po travi u grupama od po
pedeset i po sto. Narod je poslušao i posedao. A onda je Isus iz ruku jednog dečaka
uzeo pet hlebova i dve ribe i podigavši pogled ka svom nebeskom Ocu, zatraţ io
blagoslov nad to malo hrane. Zatim je hranu predao u ruke učenika da je razdele. I
ono malo se u Hristovoj ruci stalno mnoţ ilo. On je dalje davao učenicima da bi oni
dali narodu i to se tako odvijalo sve dok svi nisu bili siti. A onda je došla zapovest:
―
Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.‖ (Jovan 6:12). Čak je bilo
viška hrane da se pokupi.
Evo dobre lekcije za duhovni ţ ivot sviju nas! Koliko bi bilo manje briga, samo
kad bi ljudi imali više poverenja u Boga! Gladnim dušama treba dati hleb ţ ivota. A
koliko se i šta čini da bi se odgovorilo ovoj duţ nosti? Odrţ avaju se duga savetovanja
da bi se pronašli novi planovi i nove metode. Ulaţ u se stalni napori u organizovanje
raznih programa i svečanosti kako bi se ljudi privukli u crkvu i subotnu školu. Slično
učenicima, radnici danas podiţ u glas i pitaju: ―
Da idemo u selo i kupimo? Šta da se
radi?‖ DoĎite Isusu. Ponizna vera i molitva učiniće mnogo više nego vaši dugi
sastanci i savetovanja. Slušajte Boţ ji poziv. Stavite svoj vrat u Hristov jaram.
Prihvatite teret. Prihvatite ono što On poklanja. On kaţ e, ―
Jaram je moj blag i breme
je moje lako.‖
Nema potrebe za nikakvo predviĎanje strašnih poteškoća. Moramo jesti i piti
reč ţ ivota, što predstavlja jedenje i pijenje tela i krvi Hristove. Oni koji upoznaju istinu
mora da nauče da je primaju iz ruku svojih pastira, da se nad njom mole i da je tvore.
Tada će duše rasti u veri i razumnom poznanju; primiće hleb ţ ivota u sebe. ―
Reči
tvoje kad se jave prosvetljuju i urazumljuju proste.‖ (Psalam 119:130). Istina treba da
prodre u srce i um. Više, mnogo više molitve, a manje dugih propovedi, to će biti
bolje za zdravlje tela i duše.
Troši se toliki novac za slanje ljudi u Jerusalim da bi videli mesta kroz koja je
Isus prošao, u kojima je učio, a dragoceni Spasitelj je tu uz nas, Njegova prisutnost
je sa nama, i mi moţ emo imati Jerusalim u vlastitim kućama i u crkvama. Mi
moţ emo hodati Njegovim sveţ im stopama, hraniti se Njegovom rečju i imati ţ ivot
večni. Ali za to je potrebno da više proučavamo, da se više i iskrenije molimo i da
odrţ avamo ţ ivu vezu sa Njim. Treba da slušamo onaj tihi, tanak glas i da verom u
Hristovu ljubav naĎemo svoj mir. Da bismo postali silni i jaki hrišćani potrebno je da
imamo više ličnog, ţ ivog iskustva.
Propovedi imamo isuviše, ali je potrebno da naučimo primati Boţ ju reč. Sva
pomoć spolja ne moţ e da nadoknadi ovaj nedostatak. Misionski rad mora da oţ ivi.
175
Bog nije zadovoljan praksom koja se upraţ njava da se toliko mnogo truda ulaţ e za
one koji već poznaju istinu i koji su imali prilike da je shvate daleko više nego što to u
svakodnevnom ţ ivotu pokazuju, dok hiljade i hiljade propadaju u svetu, ne poznajući
Hrista. Toliki novac, vreme i trud se ulaţ e i posvećuje onoj klasi koja uvek samo uči
a nikad ne stigne do onog stepena poznanja kad istinu treba sprovesti u praktičan
ţ ivot.
Za sluţ bu su spremni oni koji se najviše hrane Hristom. Oni čitaju i proučavaju
Njegovu reč, napajaju se nadahnućem Njegovog Duha i primaju Njegovu milost ne
zato da bi je skupljali i čuvali za sebe, već da bi je podelili drugima! Da bi mogli da
budu učitelji drugih, prvo moraju sami da budu učenici Isusa Hrista. U svakoj crkvi
postoje Marte. One su intenzivno zaposlene u verskim aktivnostima i čine mnoga
dobra; ali nama je potrebna i ona druga strana Marijinog karaktera. I najrevnosniji
radnici treba da se uče kod nogu Isusovih.
347
Poglavlje 14
Apeli za istinu i vernost
Vi ste svi braća
8. mart 1895.
348
Moram da govorim svojoj braći blizu i daleko. Ne mogu da imam mira jer ne
rade prema ispravnim principima. Oni koji stoje na odgovornim poloţ ajima ne treba
da misle da ih njihov vaţ an poloţ aj čini ljudima nepogrešivog rasuĎivanja.
Sva su ljudska dela i svi njihovi putevi pod Gospodnjom upravom. Zato je
najsigurnije da uvide i priznaju da je znanje u Svevišnjega. Samo oni koji se uzdaju u
Boga i Njegovu mudrost a ne u svoju sopstvenu, hode sigurnim stazama. Oni nikad
neće pomisliti da imaju pravo da veţ u usta volu koji vrše; smatraće nedoličnim da
gospodare i nameću svoju volju saradnicima Boţ jim koje Gospod Isus poziva:
―
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj
na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj
dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28-30). ―
Mi
smo Bogu pomagači, a vi ste Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina. (1.Korinćanima 3:9).
Gospod nije stavio nijedno od svojih ljudskih oruĎa pod diktaturu i kontrolu
onih koji su i sami grešni smrtnici. Nijednom čoveku nije dao vlast da kaţ e: ―
Ti ćeš
ovo činiti, a ti to ne smeš.‖ A baš u Betl-Kriku se primenjuje jedna sila koju Bog nije
nikome dao i On će suditi onima koji su takvu vlast sami prigrabili. Oni imaju nešto
od istog duha koji je naveo Uzu da stavi svoju ruku na kovčeg Gospodnji da bi ga
pridrţ ao, kao da Bog nije u stanju da sačuva svoje svete simbole. Trebalo bi
primenjivati daleko manje ljudske sile i autoriteta prema oruĎima kroz koja Bog radi.
Braćo, prepustite da Bog vlada!
Delo za ovo vreme
Veliko delo za ovo vreme zahteva da ljudi poĎu svuda, blizu i daleko, na
puteve i ograde, šireći svetlost i noseći svetu reči ţ ivota. Zar je Bog ovlastio nekog
čoveka ili neki odbor ljudi da ovo delo preuzmu u svoje ruke, i Boţ je vlasništvo da
doĎe pod njihovu kontrolu?
176
349
Posao vezan za bilo koju granu Boţ jeg dela zahteva ljude koji rade u skladu
sa Bogom, jer sila i uspeh u delu moţ e se postići jedino saradnjom ljudskog i
boţ anskog. Bez sigurnog dokaza da neko ispravno shvata nebeske, večne stvari,
nikom ne bi trebalo dati ovlašćenje da radi posao koji se tiče spasenja duša za koje
je Hristos umro. Nesvete ruke i telesni um upravo su takvima davale punu podršku i
vlast, pa su u prošlosti učinjeni potezi koji su bili vrlo nerazumni i koji se nisu
poklapali sa Boţ jom voljom i putevima.
Niko nije merodavan da prosuĎuje posao drugog čoveka. Čovek je odgovoran
samo Bogu; kad grešni, smrtni ljudi preuzmu u svoje ruke vlast nad svojim bliţ njima
kao da ih je Gospod ovlastio da uzdiţ u i obaraju, celo se nebo ispunjava
ogorčenjem. Zemaljske sudije su usvojile neke čudne principe koji se odnose na
kontrolu mišljenja i rada drugih, kao da su ovi smrtni ljudi bogovi.
A kako je sa onima koji nose svete odgovornosti? Ljudi koji nisu duhovni, koji
nisu posvećeni Bogu, nemaju nikakvu punomoć niti ovlašćenje koje bi im dalo pravo
nad voljom ili radom svojih bliţ njih. Ipak, baš takvi, koji nisu u svakodnevnoj vezi sa
Bogom umesto da Ga svim srcem traţ e i mole da ih osposobi za delo koje treba da
obave, prisvajaju pravo da vladaju nad savešću drugih. Osećaj boţ anske prisutnosti
bi izazvao strah i obuzdao dušu, ali oni taj osećaj nemaju. Kad u srcu ne gori ljubav
prema Bogu onda i ljubav prema bliţ njima se hladi. Njihova srca nisu dirnuta
prizorom ljudskog bola. Sebičnost stavlja svoj prljav ţ ig na ţ ivot i karakter i mnogo je
onih koji taj ţ ig nikad neće ukloniti.
Zar da se delo Boţ je poveri u takve ruke? Zar da se sa dušama za koje je
Hristos umro manipuliše po nahoĎenju ljudi koji odbijaju nebesko videlo? Treba da
zaziremo od zakona i pravila koja su stvorili ljudi, od njihovih planova i metoda koji
nisu u saglasnosti sa principima Boţ je reči koja odreĎuje odnos čoveka prema
čoveku. ―
Jer ste vi svi braća.‖
Sadašnje stanje zahteva promenu
350
Sadašnje stanje stvari mora da se menja, ili će Boţ ji gnev pasti na Njegova
oruĎa koja ne deluju prema Njegovom planu.*) Zar je Bog bilo kome od vas dao
pravo da gospodari nad Njegovim nasledstvom? Već godinama se primenjuje takav
način rada Kad se ljudi postave izmeĎu Boga i Njegovih ljudskih oruĎa, oni time
obeščašćuju Boga i štete dušama onih kojima je potrebno ohrabrenje, naklonost i
ljubav. PrinuĎena sam da apelujem na naše radnike: Ma na kom poloţ aju bili, ne
zavisite od ljudi, niti uzimajte telo sebi za mišicu.
Duh Boţ ji me nagoni da kaţ em vama koji ste u vezi sa Gospodnjim delom: Ne
zaboravite nikad da ste potpuno zavisni od Boga. Ako dozvolite da proĎe samo
jedan sat ili trenutak, a da se ne oslonite na Njegovu milost, ako vaše srce nije
svagda otvoreno za primanje mudrosti koja nije zemaljska, budite sigurni da bez
Hrista ne moţ ete ništa, i nećete biti u stanju da pravite razliku izmeĎu običnog i
svetog. Vrlo neprijatne reči poteći će sa vaših usana, koje će razoriti nadu, hrabrost i
veru. U nebeskim knjigama je zapisano: Vaše reči nisu bile nadahnute Duhom
Boţ jim, već duhom neprijatelja koji ranjava Hrista u osobi Njegovog iskupljenika.
Duše od neprocenjive vrednosti tretiraju se nemarno, nezainteresovano, prepuštajući
ih da se same bore sa iskušenjima, čak se i guraju na sotonino bojno polje.
Jovljevi takozvani prijatelji bili su u stvari jadni tešioci, koji su njegov, ionako
teţ ak poloţ aj činili još teţ im i bolnijim, a Jov nije bio kriv, kako su to oni
pretpostavljali. Oni koji podnose muku, bol i patnju zbog neke svoje krivice, a sotona
ih svim silama gura u očajanje, upravo su takvi kojima je pomoć najpotrebnija. O
177
351
kako ljudi, koji bi zabludelog trebalo da prihvate sa neţ nošću i ljubavlju, malo
shvataju svu agoniju duše koju je sotona savladao i doveo u stanje potpune
bespomoćnosti!
Stanje onoga koji pati zbog griţ e savesti je ţ alosno i bedno. On je kao neko
ko opijen posrće i tone u prah. A mnogi, koji se smatraju pravednima postaju
―
uzaludni tešioci‖, koji stanje samo pogoršavaju jer sa tako jadnim i bednim dušama
postupaju nemilostivo i grubo. Svojim vreĎanjem i optuţ bama pokazuju svu tvrdoću
srca a delo koje čine je isto ono koje čini i u kome uţ iva njihov savetnik sotona. Duša
koja se muči dok prolazi kroz kušanje i probu, ne moţ e ništa jasno da sagleda. Um
je zbunjen; čovek ne zna u kom pravcu da krene. Oh neka zato ne bude izgovorena
ni jedna reč koja bi izazvala još dublji bol!
*)Sadašnji red stvari mora se menjati: Vidi Istorijski Uvodnik, koji se odnosi na situaciju u Betl-Kriku,
na koju se to odnosi.
Kako postupati sa zabludelima
352
Naš Spasitelj kaţ e: ―
A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju mene,
bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovu i da potone u dubinu
morsku. Teško svetu od sablazni! jer je potrebno da doĎu sablazni; ali teško onom
čoveku kroz koga dolazi sablazan... Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih;
jer vam kaţ em da anĎeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mojega koji je
na nebesima. Jer sin čovečiji doĎe da naĎe i spase što je izgubljeno. Šta vam se
čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zaĎe jedna od njih ne ostavi li on devedeset
devet u planini i ide da traţ i onu što je zašla? I ako se dogodi da je naĎe, zaista vam
kaţ em da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle. Tako nije
volja Oca vašega da pogine jedan od ovih malih.‖ (Matej 18:6-14). ―
Ja nisam došao‖,
kaţ e Hristos, ―
da zovem pravednike (vas koji ne osećate potrebu za pokajanjem)
nego grešnike na pokajanje‖. (Marko 2:17). Hristovi saradnici će se drţ ati Hristovog
načina rada. Ima mnogo sirotih duša pogrešno shvaćenih, prezrenih, punih očajanja
i agonije - izgubljenih, zalutalih ovaca. Njihov um je pomračen, sami ne mogu da
naĎu Boga; obuzelo ih je skoro beznadeţ no neverstvo. Ali ipak, u dnu duše osećaju
jednu silnu, skoro neodoljivu čeţ nju za oproštajem i mirom.
Kad se pred vama pojavi ovakva slika, sigurno će se pojaviti i pitanje: ―
Zar
nema hrišćana kojima bi takav mogao da poĎe i potraţ i pomoć?‖ Na to pitanje
odgovara Bog. ―
No imam na tebe što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle
otkuda si spao i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro i dignuću
svećnjak tvoj s mesta njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:4-5). Jedno hladno,
tvrdokorno farisejstvo obuzelo je mnoge takozvane Hristove sledbenike pa je
Isusova ljubav u njima mrtva.
―
I anĎelu Sardske crkve napiši: tako govori Onaj što ima sedam duhova
Boţ jih, i sedam zvezda; znam tvoja dela, da imaš ime da si ţ iv, a mrtav si. Straţ i i
utvrĎuj ostale koji hoće da pomru; jer ne naĎoh tvojih dela savršenih pred Bogom
svojim. Opominji se dakle kako si čuo i drţ i i pokaj se. Ako li ne uzastraţ iš, doći ću
na tebe kao lupeţ i nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe.‖ (Otkrivenje 3:1-3). Evo
rešenja problema. Ličnosti ovde opisane su imale videlo koje bi ih podsticalo na
sasvim drukčija dela, da su ga sledili i da su utvrĎivali one koji su bili gotovi da
pomru. Pomaţ ući onima kojima je pomoć bila potrebna, mogli su da odrţ e u ţ ivotu
onaj plamen koji je bljesnuo u njihovom srcu, tada kad je Isus rekao ―
opraštaju ti se
gresi tvoji‖.
178
353
Delo koje treba da se učini jasno je opisano: ―
Straţ i i utvrĎuj ostale koji hoće
da pomru; jer ne naĎoh tvojih dela savršenih pred Bogom svojim. Opominji se dakle
kako si primio i kako si čuo i drţ i i pokaj se.‖ (Otkrivenje 3:2-3). Mnogi su čuli i
prihvatili reč ţ ivota. Istina ih je oduševila i pokrenula ali su dozvolili da kroz oholost i
uobraţ enje što poznaju istinu koju nisu sproveli u ţ ivot, njihova srca ohlade i vera
oslabi. Istina koja nije sprovedena u ţ ivot, gubi svoju silu. Srce se zatvara za njen
boţ anski uticaj a oni koji bi trebalo da rade za Hrista postaju lenji, pa duše kojima su
mogli da pomognu ostaju u svom obeshrabrenju, tami i očajanju.
Pomoć propadajućim dušama
354
Postoje duše koje čeznu za naklonošću i ljubavlju, koje već umiru od gladi za
hlebom ţ ivota, ali nemaju poverenja da nekom otvore svoje srce i otkriju svoju veliku
potrebu. Oni koji nose odgovornosti u Boţ jem delu trebalo bi da shvate da su pod
najsvečanijom obavezom da pomognu ovim dušama; a da su se potčinili neţ nom
uticaju Hristove ljubavi koja čoveka menja, bili bi spremni da im pomognu. Da li ove
jadne duše, gotove da pomru, očekuju od njih pomoć? Ne, odavno su izgubile svaku
nadu u pomoć sa te strane. Sad više ne vide ni jednu ispruţ enu ruku koja bi im
pomogla da se spasu.
Ova ţ alosna stvarnost mi je prikazana na ovakav način: Neki čovek koji se
davi i uzalud bori sa talasima spazi jedan čamac, i poslednjim ostatkom snage
pokušava da ga stigne i čvrsto se hvata za ivicu. Toliko je slab da ne moţ e da govori
a samrtna borba koja se ogleda na njegovom licu izazvala bi saţ aljenje u svakom
srcu koje zna za ljudski osećaj dobrote i neţ nosti. Ali, da li oni iz čamca pruţ aju ruke
da bi ga uvukli u čamac i tako spasli? Ne! Celo nebo gleda kako ovi ljudi guraju
iznemogle ruke koje se zadnjom snagom grčevito hvataju za čamac, i stradajuće
ljudsko biće pokrivaju valovi da se više nikad ne pojavi na površini. Ovaj prizor se
svakodnevno ponavlja. Gleda ga i Onaj koji je dao svoj ţ ivot baš za takve duše. Bog
je sa neba pruţ io svoju ruku spasenja. On sam je izvršio delo koje je poverio čoveku
da ga nastavi i da na taj način stalno svedoči o istini da Bog ljubi grešnika. Isus kaţ e,
―
Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga; kao što ja vas ljubih, da se i vi
ljubite meĎu sobom‖ (Jovan 13:34). Golgota otkriva svakom od nas dubinu te ljubavi.
Ima duša koje u svom mraku, pune griţ e savesti, bola i patnje, još uvek veruju
da je Bog pravedan i dobar. Gospod još odrţ ava onu slabu ali ţ ivu iskru nade u
njihovim srcima. Jadna, tamom obuzeta duša razmišlja: Samo kad bih mogla da
stanem pred Boga i da Njemu iznesem svoj slučaj, sigurna sam da bi mi se, Hrista
radi, smilovao, pa bi ovaj uţ asan strah i patnja nestali. Neki jadnik je pokušavao da
iznese ljudima svoju borbu i muke, ali su ga njegovi takozvani prijatelji grubo odbili,
optuţ ili i ismejali. Ponekad ukori nagomilani na njegovu glavu skoro gase poslednju
iskru nade. Svesni svojih iskrenih i časnih namera dolaze do zaključka da se manje
boje Boga nego ljudi čije je srce tvrdo kao kamen. U svoj gorčini svoje duševne
patnje odvraća se od osuĎivanja i pogrešnog suda ljudi koji ne mogu da čitaju srca a
ipak uzimaju na sebe pravo da sude svojim bliţ njima. On se obraća Onome u kome
nema ni senke nesporazuma: Onome koji zna sve pobude srca, koji poznaje sve
okolnosti iskušenja. Bog zna svako delo prošlog ţ ivota, i s obzirom na sve to ţ alosna
duša je spremna da svoj slučaj poveri Bogu, znajući da je On Bog milosti i utehe.
179
Neka zapadnem Gospodu u ruke
355
356
Kad je David trebao da izabere kaznu za svoj greh, on je rekao: ―
U teskobi
sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke jer je milost Njegova velika; ali
ljudima da ne zapadnem u ruke‖ (2.Samuilova 24:14). David je bio uveren da Bog
zna borbu i patnju duše. Kad neko uspe da prozre i upozna Boţ ji karakter, on u
njemu neće naći ni traga bezosećajnosti, ni osvetoljubivosti koja se pojavljuje, kako
bi se uhvatili za Njegovu milost i dobrotu. ―
Ko se meĎu vama boji Gospoda i sluša
glas sluge Njegova? Ko hodi po mraku i nema videla neka se uzda u ime Gospodnje
i neka se oslanja na Boga svojega.‖ (Isaija 50:10). Kad nesrećni, izgubljeni sin stigne
do obala reke Boţ je ljubavi, on radosno kliče: Kad me okuša izaći ću kao zlato čisto.
Duša koja je prošla kroz stradanje postala je strpljiva, poverljiva, pobedonosna u
Gospodu, pod najteţ im okolnostima.
―
Zato beše duţ an u svemu da bude kao braća, da bude milostiv poglavar
sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u
onome moţ e pomoći onima koji se iskušavaju‖ (Jevrejima 2:17-18). ―
Imajući dakle
velikoga poglavara svešteničkoga koji je prošao nebesa Isusa sina Boţ jega, da se
drţ imo priznanja. Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne moţ e postradati s
našim slabostima nego koji je u svačemu iskušan kao mi, osim greha. Da pristupimo
dakle slobodno k prestolu blagodati da primimo milost i naĎemo blagodat za vreme
kad nam zatreba pomoć‖. (Jevrejima 4:14-16). ―
Gledajte braćo da ne bude kad u
kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga ţ ivoga‖. (Jevrejima 3:12).
Ako ograničeni, zabludeli čovek pruţ i dokaz da sam sebe smatra vaţ nijim od
Boga, ako sebe smatra pravednim a ne pokazuje onaj neţ an duh, koji je
karakterisao ţ ivot našeg Gospoda Isusa, budimo sigurni da ako se ne pokaje, brzo
će njegov ţ iţ ak biti uzet sa mesta njegova. Celo je nebo zaprepašćeno uţ asnom
ravnodušnošću ljudskih oruĎa. Ljudi koji su sami sebe doveli u iskušenje i greh i koji
su sami potrebni oproštenja, puni su samopouzdanja i potpuno bezosećajni prema
bratu koga je neprijatelj zaveo i čija bi nevolja i pogibao trebala da izazove
hrišćansko saţ aljenje i da pokrene na odlučan napor da se njegova slaba kolena
učvrste na solidnoj Steni.
Kobna prevara
357
Ljudskom umu preti jedna strašna, kobna prevara. Kad se ljudi naĎu na
poverljivom poloţ aju u Boţ jem delu, toliko porastu u svojim vlastitim očima da i ne
uviĎaju da su i drugi u Boţ jim očima isto toliko vredni kao oni, pa ih zanemaruju,
postupaju sa njima grubo, ranjavaju ih i ostavljaju da umru.
Preobraţ avajuća sila Boţ ja mora da se spusti na one koji rukuju svetim
stvarima a koji, zbog razloga dobro poznatog Bogu, nisu sposobni da prave razliku
izmeĎu svetog ognja koji je Bog zapalio i tuĎeg ognja, koji oni prinose. TuĎi oganj
obeščašćuje Boga, kako je to prikazano u slučaju Nadava i Avijuda. Sveti oganj
Boţ je ljubavi bi ljude učinio neţ nim, ljubaznim i saosećajnim prema onima koji su u
opasnosti. Oni koji sebi dopuštaju grube, nadmene reči, ustvari kaţ u: Ja sam svetiji
od tebe! Zar ne vidiš moj uzvišeni poloţ aj?
Ali, poloţ aj ne čini čoveka. Poštenje karaktera, Hristov Duh, koji ga čini
zahvalnim, nesebičnim, nepristrasnim, nelicemernim, to je ono što je vredno pred
Bogom. Onima čiji je ţ ivot sakriven s Hristom u Bogu, Gospod kaţ e: ―
Gle, na
dlanovima sam te izrezao, zidovi su tvoji jednako preda mnom‖. (Isaija 49:16)
180
Za sve koji su na odgovornim mestima imam jednu vest, koju su izgovorila
usta Gospodnja, a koja se nalazi u pedeset petom poglavlju knjige proroka Isaije.
Proučavajte to poglavlje i neka niko ne misli da je zbog velikih odgovornosti koje ima
u delu Boţ jem iznad svojih bliţ njih. Ako on kao Danilo traţ i silu i mudrost koja dolazi
odozgo da bi mogao da prikaţ e ne sebe, ne svoju nesavršenost u sebičnom,
prevarljivom načinu ţ ivota, već istinu u pravdi, u njegovom karakteru neće biti ni
traga oholosti ili uobraţ enja. Naprotiv, biće ispunjen duhom mudrosti Boţ je.
Sveti i tuĎi oganj
358
359
Dotični će prikazati svetost dela, uzvisivaće istinu i svagda će pred nebom i
pred ljudima prinositi Bogu sveti miris Hristovog karaktera. To je sveti oganj koji je
zapalio sam Bog. Sve ostalo je tuĎi oganj, odvratan Bogu, i što je veći poloţ aj
dotičnoga, utoliko su veće i njegove odgovornosti.
Ja imam jednu vest od Boga za grešnike u Sionu kojima se Hristos ovako
obraća: ―
Straţ i i utvrĎuj one koji hoće da pomru, jer ne naĎoh dela tvojih savršenih
pred Bogom‖. (Otkrivenje 3:2). Potrebno je da svagda prinosite sveti oganj; samo
tada će se Hristovo delo, Njegova ljubav, Njegova milost, Njegova pravda dizati pred
Boga kao oblak svetog, ugodnog kada.
Naprotiv, tuĎi oganj se prinosi primenom grubih reči samouzvišenja,
nadmenosti, isticanjem lične pravde, primenom autoriteta, dominiranjem,
ugnjetavanjem, uskraćivanjem slobode Boţ joj deci, primoravanjem da ispunjavaju
vaše planove i pravila koja nije Bog odredio, niti ih je On zamislio.
Vest za vas glasi: ―
Traţ ite Gospoda dok se moţ e naći; prizivajte Ga dok je
blizu. Neka bezboţ nik ostavi put svoj i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka
Gospodu i smilovaću se na nj; i k Bogu našemu jer prašta mnogo. Jer misli moje
nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa
viša od zemlje toliko su putevi moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli.
Jer kako pada daţ d ili sneg sa neba i ne vraća se onamo nego natapa zemlju i učini
da raĎa i da se zeleni, da daje semena da se seje i hleba da se jede, tako će biti reč
moja kad izaĎe iz usta mojih: neće se vratiti prazna, nego će učiniti što mi je drago i
srećno će svršiti na što je pošljem.‖ (Isaija 55:6-11)
―
Zato sud odstupi natrag i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda
ne moţ e da proĎe. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla postaje plen. To vide
Gospod i ne bi mu milo što nema suda. I vide gde nema čoveka i začudi se što nema
posrednika; zato učini mu spasenje misica njegova i pravda njegova podupre ga. Jer
se obuče u pravdu kao u oklop i šlem spasenja metnu na glavu; odenu se osvetom
kao odelom i ogrte se revnošću kao plaštem. Po delima, po delima da vrati gnev
protivnicima svojim, ostrvima da plati. I bojaće se imena Gospodnjega sa zapada, i
slave njegove sa istoka sunčanoga, jer će neprijatelj navaliti kao reka a duh će
Gospodnji podignuti zastavu u suprot njemu. I doći će Izbavitelj u Sion i k onima od
Jakova koji se obraćaju od greha, veli Gospod.‖ (Isaija 59:14-20)
Nemoj imati drugih bogova uza me
Granville, Australija, septembar 1895.
Ne mogu da naĎem duhovnog mira. Prikazuju mi se simboli za simbolima,
prizori za prizorima i nikako ne mogu da se smirim; moram da počnem da zapisujem
ono što vidim. U centru dela se stvari tako formiraju da svaka druga ustanova kreće
181
360
361
istim putem. I sama Generalna Konferencija postaje pokvarena usled pogrešnih
nazora i principa. U sprovoĎenju planova manifestuju se isti principi koji su prilično
dugo vremena usmeravali stvari u Betl-Kriku.
Pokazano mi je da Jevrejski narod nije odjednom dospeo u svoje loše
duhovno stanje. Iz generacije u generaciju su laţ ne teorije vršile svoj uticaj na
formiranje principa koji su suprotni istini, i doprinosile stapanju planova i mišljenja
koja su bila plod ljudskog umovanja sa njihovom religijom. Ljudskim izmišljotinama je
davana prednost.
Sveta načela koja je Bog uspostavio predstavljaju sveti oganj, ali umesto
njega koristi se običan ili tuĎi oganj. Na fini način, lukavo, pod izgovorom da to mora
i treba da se tako uradi ―
jer to je za napredak Boţ jeg dela‖, nameću se planovi koji
su u suprotnosti sa istinom i pravdom. Ti ljudski planovi vode ka poniţ enju i
nepravdi. Boţ je delo je slobodno od svake mrlje nepravde. Ono nikad ne postiţ e
neku korist ili prednost lišavajući planove Boţ je porodice njihovih prava ili lične
slobode. Svaki takav pokušaj je mrzak Gospodu. Na takvu praksu kakvu ste uveli
putem vaših odbora, a koja se odnosi na objavljivanje knjiga, nije vas nadahnuo ni
usmerio Bog.
Gospod ne prihvata takve transakcije; niti će takve poteze pratiti uspeh. Ljudi
povezani sa Njegovim delom postupaju nepravedno. Vreme je da se zlo zaustavi.
Neka se ljudi odnose prema svojim bliţ njima u skladu sa deset zapovesti. Neka u
poslovnim stvarima ne zanemare ove principe. Neispravni predlozi prikazuju se kao
ispravni i opravdani, a onda se sve čini kako bi se ostvarili iako nisu u skladu sa
Boţ jom voljom već pogrešno prikazuju Njegov karakter.
Veliki sveti i milostivi Bog nikada neće biti saveznik nečasne prakse! On neće
opravdati ni trunke nepravde. Ljudi su nečasno koristili one koji su, navodno, pod
njihovom vlašću. Bili su čvrsto rešeni da pojedincima pokaţ u ko su! Njihovo geslo je:
vladaj ili uništi! Nikakve stvarne promene neće biti sve dok se ne preduzmu odlučni
koraci da se stvari iz osnova menjaju i uvede drugi red stvari.
Neka se ni u jednoj našoj ustanovi ne usvajaju planovi ili metode koje bi
sputavale um ili talenat, dovodeći ga pod kontrolu ljudskog rasuĎivanja, jer to nije
Boţ ije pravilo. Bog je ljudima dao talente uticaja koji pripadaju samo Njemu, pa se
zato ne moţ e naneti veće poniţ enje Bogu nego kad jedan grešan čovek talente
drugih dovodi pod svoju apsolutnu kontrolu, čak ni onda ako bi korist od toga bila
upotrebljena za napredak dela! U jednom takvom odnosu um jednog čoveka
gospodario bi umom drugoga, pa na taj način ljudsko biće bilo bi odvojeno od Boga i
izloţ eno iskušenju. Sotonine metode imaju jedan cilj - načiniti ljude robovima ljudi.
Kad to uspe javlja se kao rezultat pometnja i nepoverenje, zavist i svako zlo. Takav
stav uništava veru u Boga i principe koji treba da upravljaju ţ ivotom i da čoveka
oslobode svakog lukavstva, svake sebičnosti i licemerstva.
Ohola vlast
Oholost, koja se vremenom razvila, misleći da poloţ aj ljude čini bogovima,
ozbiljno me plaši. A postoji razlog koji izaziva strah. Gde god da se pojavi i ma ko da
je primeni, ona predstavlja prokletstvo. Ovo razmetanje nad Boţ jim nasledstvom će
izazvati takav osećaj gnušanja, koji će neminovno dovesti do stanja odvratnosti
prema svakoj ljudskoj vlasti. Narod počinje da shvata da ljudima na visokim
poloţ ajima ne moţ e da se dopusti da umove i karaktere drugih prilagoĎavaju svojim
ţ eljama i nazorima. Posledica će biti gubitak poverenja čak i u poslovanje poniznih,
vernih ljudi. Zato će Gospod podići radnike koji su svesni koliko su nemoćni bez
182
362
363
naročite Boţ je pomoći. Iz veka u vek je Isus poklanjao svoja blaga svojoj crkvi. U
vreme prvog dolaska Hristovog na ovaj svet, ljudi koji su predstavljali voĎstvo crkve
onih dana, članovi Sinedriona, koristili su svoj autoritet da bi gospodarili Ijudima po
svojoj ţ elji. Na taj su način oni, za koje je Hristos umro da bi ih oslobodio robovanja
sotoni, ponovo dovedeni u njegovo ropstvo samo u drugom obliku.
Da li mi individuaino shvatamo naš pravi poloţ aj, da nismo kao Boţ je
najmljene sluge prokockali svoju sluţ bu pristava? Svi smo mi lično odgovorni pred
nebeskim Svemirom da izvršimo posao koji nam je Bog poverio. Naša srca treba da
se prenu. Naše ruke treba da učine nešto kako bi razdelile ono što nam je Bog
poverio. I najmanji meĎu nama moţ e da bude Boţ ji predstavnik, koji će svoje darove
koristiti u slavu Njegovog imena. Svako ko se trudi da razvije i usavrši svoje darove
koliko god je to moguće, prinosi Bogu prinos kao posvećeni dar, čiji se ugodni miris
diţ e Boţ jem prestolu. Duţ nost sviju nas je da se trudimo da Njegovi talenti donesu
dobitak koji će biti vraćen Bogu pošto je učinjeno sve što se moglo učiniti da se
primljeni talenti što bolje iskoriste.
Duh dominacije se proširio i na predsednike naših konferencija. Ako je neko
suviše uveren u svoju moć, da nastoji da je primenjuje nad svojom braćom,
smatrajući da ima pravo da svoju volju nameće kao zakon, takvog je najbolje i
najsigurnije smeniti, kako ne bi naneo veću štetu, izgubio svoje lično spasenje i
ugrozio spasenje drugih. ―
Vi ste svi braća‖. Ako razmetljivci ne promene svoj stav,
izazvaće silnu reakciju. Ljudi na poloţ aju treba da pokaţ u Hristov duh. Pri svakom
slučaju koji zahteva posebnu obazrivost i paţ nju, trebalo bi da postupe kao što je
postupio Isus. Treba da ţ ive i rade u sili Duha svetoga. Poloţ aj ne čini čoveka ni za
jednu jotu ili titlu višim u Boţ jim očima: karakter je ono što Bog ceni.
Hristos je Mojsiju otkrio Boţ ju dobrotu, milost i ljubav. To je bio Boţ ji karakter.
Ako ljudi koji tvrde da sluţ e Bogu preziru Njegov roditeljski karakter i odstupaju od
puta časti i pravednosti u svom odnosu prema bliţ njima, sotona se uzvišuje, jer je on
taj koji ih nadahnjuje svojim osobinama. Oni tada slede tragom romanizma
(katolicizma).
Putem romanizma (katolicizma)
Oni kojima je naloţ eno da prikaţ u osobine Boţ jeg karaktera odstupaju od
biblijskog stanovišta i na osnovu svog ljudskog rasuĎivanja izmišljaju pravila i
rešenja kojima nameću svoju volju drugima. Iznalaţ enje metoda kako da se ljudi
prisile da slede propise drugih ljudi, uvelo je takvo stanje koje guši u srcu čoveka
naklonost, razumevanje i neţ no saučešće i zaslepljuje oči za milost, pravdu i ljubav
Boţ ju. Moralni uticaj i lična odgovornost bezobzirno se gazi nogama.
Neki potcenjuju Hristovu pravdu kroz veru, jer je to potpuno suprotno
njihovom duhu i celokupnom njihovom ţ ivotnom iskustvu. Vladati, vladati, to je
njihovo pravilo ponašanja. Ako se neko koji tvrdi da je Hristov predstavnik angaţ uje
u oštro postupanje i prisiljava Ijude, dovodeći ih u teţ ak poloţ aj, ugnjetavani će
odbaciti svaki obzir i pokidati svaku kariku uzdrţ anja, ili će doći do pogrešnog
zaključka da je Bog nemilostivi gospodar. Na kraju će ih ogorčenje odvesti daleko od
Boga a to je upravo ono što sotona ţ eli.
Tvrdoću srca onih koji tvrde da veruju istinu sotona pripisuje delovanju same
istine i na taj način ljude navodi da istinu ne prime. Iz tog razloga nijedan čovek koji
smatra da nije vaţ no da li ima mesno ili kameno srce, ne bi trebalo da ima bilo kakvu
odgovornu duţ nost u ma kojoj našoj ustanovi. Ljudi misle da zastupaju Boţ ju
pravednost, ali zaboravljaju da u njima nema one Hristove neţ nosti i Njegove velike
183
364
ljubavi kojom nas je ljubio. Njihova ljudska veština koja potiče od silnog sotoninog
uticaja, deluje besprekorno zaslepljujući oči ljudima, jer je u njihovoj prirodi sklonost
da veruju laţ i. Jednom poverovana i prihvaćena laţ za njih postaje istina. Tako
sotona postiţ e svoj cilj da ljudi naprezanjem svog vlastitog izveštačenog uma doĎu
do pogrešnih zaključaka.
Ali kako ustvari ljudi padaju u takvu zabludu? Prvo počnu sa laţ nim
pretpostavkama, a zatim čine sve da te svoje pogrešne pretpostavke prikaţ u kao
istinu. U nekim slučajevima početni principi imaju izvesnu meru istine, protkanu
zabludom, ali to ne vodi u neku ispravnu akciju, na neki ispravan put i, eto kako ljudi
bivaju zavedeni. U ţ elji da vladaju i postanu neka sila, koriste sotonine metode da bi
opravdali svoje lične principe. Svim silama nastoje da se uzdignu kao ljudi
nadmoćnog rasuĎivanja, dok ih drugi smatraju predstavnicima Boţ jim. Eto, to su
laţ ni bogovi!
Pod čijom zastavom
24. septembar
365
366
U našem svetu je sve u nekom uzbuĎenju. Dolazeći dogaĎaji bacaju daleko
svoje senke. Znaci vremena zloslutno prete. Nema sigurnosti ni u čemu što je
ljudsko, zemaljsko. Četiri andela još drţ e vetrove da ne duvaju; Bog nam svojom
dobrotom i strpljenjem produţ ava vreme milosti. Svaka fizička, duhovna i duševna
sposobnost, koja nam je darovana, treba da se čuva i neguje u svetom strahu i
poboţ nosti, kako bi doprinela završetku dela koje nam je povereno u ovom svetu, u
kome naši bliţ nji propadaju u svom neznanju. Bog nas opominje da idemo u sve
krajeve sveta. Odlaganja ne sme da bude!
Ljudi se uţ urbano svrstavaju pod zastavu koju su izabrali nestrpljivo očekujući
i prateći svaki potez svojih voĎa. Ima onih koji straţ e i čekaju, koji se pripremaju za
dolazak našeg Gospoda; ali postoji i jedna grupa onih koji brzo prelaze u redove koje
predvodi prvi i veliki otpadnik. Oni traţ e boga u ljudskom obličju pa se sotona
predstavlja u obličju kakvom ţ ele. Mnoštvo koje je odbijalo istinu biće toliko
zavedeno da će poverovati u njegovu prevaru. I tako će se umesto Boga, slaviti
ljudsko, zemaljsko.
Jedan je samo Isus koji je došao iz nebeskih dvorova da otkrije Boga u
ljudskom obličju. Sin Boţ ji je postao čovek i uselio se meĎu nas. ―
U njoj beše ţ ivot, i
ţ ivot beše videlo ljudima i videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze... Beše videlo
istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet. Na svetu beše i svet kroza
nj posta i svet ga ne pozna. K svojima doĎe i svoji ga ne primiše. A koji ga primiše
dade im vlast da budu sinovi Boţ ji.‖ (Jovan 1:4-12)
Postoje samo dve stranke. Sotona deluje svom svojom silom prevare i
obmane i hvata one koji ne hode u istini nego odvraćaju svoje uši od nje i okreću se
kojekakvim laţ ima. Sotona sam ne hodi u istini; on je laţ a i tajna bezakonja. Svojim
lukavstvom uspeva da zabludama koje uništavaju dušu daje izgled istine. Zato što su
falsifikat istine, spiritizam, teozofija i ostale slične obmane uspevaju da utiču na ljude
i da imaju jaku moć nad ljudskim umom. U tome leţ i svo majstorstvo sotone. On
pretenduje da je toboţ e spasitelj čoveka, njegov dobrotvor, i tako lakše i brţ e
namamljuje svoje ţ rtve u propast.
Boţ ja reč nas opominje da je stalna budnost cena sigurnosti. Samo na uskoj
stazi istine i pravde moţ emo da odolimo sili kušača. Ali svet je uhvaćen u njegovu
zamku. Sotona uveţ bava sve svoje prevarljive veštine u stvaranju bezbrojnih
184
367
planova i metoda kako bi postigao svoj cilj. Postao je pravi umetnik u pretvaranju,
tako da je u stanju da se pretvori u anĎela svetlosti. Samo Boţ je oko moţ e da otkrije
i prozre njegove namere da laţ nom naukom i pogubnim načelima, koja spolja
izgledaju sušta dobrota, zatruje ceo svet. On deluje na uskraćivanju verske slobode,
da u religiozni svet uvede neku vrstu ropstva. Ukoliko sila Boţ ja ne spreči,
organizacije i ustanove će nastojati po sotoninom diktatu da ljude dovedu pod
kontrolu ljudi. Prevara i lukavstvo će nositi obličje revnovanja za istinu i širenje
carstva Boţ jega. Sve ono u našem ţ ivotu i radu što nije čisto i svetlo kao dan,
pripada metodama kneza tame. Njegove se metode praktikuju čak i meĎu
Adventistima Sedmog Dana koji tvrde da imaju naprednu istinu.
Ako se ljudi opiru opomenama koje im Gospod šalje, stići će čak dotle da
postanu voĎe u onom što je zlo. Takvi se onda usuĎuju da prisvajaju prerogative
koje pripadaju samo Bogu; nastojeći da zavladaju ljudskim umom, dopuštaju sebi
slobodu da čine ono što ni sam Bog ne čini. Uvode svoje sopstvene metode i
planove pa svojim pogrešnim shvatanjem Boga slabe veru drugih u istinu, i
uvoĎenjem pogrešnih načela koja se šire kao kvasac u testu truju i kvare naše crkve
i ustanove. Sve što umanjuje čovekovo shvatanje Boga, pravde, pravičnosti i
nepristrasnosti, svako pravilo i sredstvo koje Boţ ja stvorenja dovodi pod kontrolu
ljudske volje i nazora, slabi njihovu veru u Boga; to odvaja dušu od Boga, jer odvodi
sa staze striktnog poštenja i pravde.
Bog neće opravdati niti se sloţ iti ni sa jednim pravilom sa kojim bi čovek,
makar u najmanjoj meri, gospodario ili prisiljavao svoje bliţ nje. Jedina nada za palog
čoveka je da gleda u Isusa i da Njega prihvati kao jedinog Spasitelja. Čim čovek
počne da stvara neka gvozdena pravila za druge, čim počne da se napreţ e i
primorava druge da se sloţ e sa njegovim mišljenjem, on obeščašćuje Boga i
ugroţ ava svoju sopstvenu dušu i duše svoje braće. Grešni čovek moţ e naći nadu i
pravdu jedino u Bogu i nijedno ljudsko biće ne moţ e biti duţ e pravedno nego što
traje njegova vera u Boga i ţ iva veza sa Njim. Poljski cvet mora da ima koren čvrsto
u tlu; mora da ima dovoljno vazduha, rose, kiše i sunca. Cvetaće samo tada ako su
zadovoljene sve ove potrebe, koje dolaze od Boga. Tako je i sa ljudima. Od Boga
primamo ono što sluţ i za zadovoljavanje potreba naše duše. Bog nas upozorava da
se ne uzdamo u čoveka niti da telo uzimamo sebi za mišicu. Nad svima koji tako
čine izrečeno je jedno prokletstvo.
Isus i Nikodim
368
Nikodim je jedne noći, vodeći razgovor sa Isusom, rekao: ―
Ravi, znamo da si
Ti učitelj od Boga došao; jer niko ne moţ e čudesa ovih činiti koja ti činiš, ako nije
Bog sa njim.‖ Sve je to bilo istina ali šta je Isus rekao? On ―o
dgovori i reče mu:
Zaista, zaista ti kaţ em: ako se ko nanovo ne rodi, ne moţ e videti carstva Boţ jega‖
(Jovan 3:2-3). Ovde je bio čovek na visokom poloţ aju, čovek koji je smatran dobrim
poznavaocem Jevrejskih običaja, koji je bogat znanjem i mudrošću. I on je zaista
posedovao talente koje nije imao običan čovek. Nije ţ eleo da danju potraţ i Isusa jer
bi ga to izloţ ilo mnogim primedbama. Bilo bi poniţ enje za jednog Jevrejskog
zakonika da prizna sebe simpatizerom prezrenog Nazarećanina. Nikodim je
razmišljao i zaključio: ja ću sam za sebe da proverim misiju i zahteve tog učitelja, da
vidim da li je on stvarno svetlost koja treba da obasja neznabošce, i da bude slava
Izrailjeva.
Isus je stvarno rekao Nikodimu: Borba u tvom slučaju neće ništa pomoći.
Dokazi neće doneti svetlost tvojoj duši. Ono što je potrebno, to je novo srce, inače
185
369
nećeš moći da shvatiš istinu o carstvu Boţ jem. Nikakav veći dokaz te neće dovesti
na pravo mesto, već novi ciljevi i nove pobude. Moraš biti nanovo roĎen. Sve dok ne
doĎe do te promene, dok sve u tebi ne postane novo, i najjači dokazi koji bi se mogli
navesti ne bi imali nikakve svrhe. Nedostatak se nalazi u tvom srcu; sve se mora
promeniti, inače nećeš videti carstva Boţ jega.
Ova je primedba bila za Nikodima veoma poniţ avajuća pa je istu primio sa
izvesnom merom razdraţ ljivosti, govoreći: ―
Kako se moţ e čovek roditi kad je star?‖
Nikodim nije bio toliko duhovan da bi shvatio pravi značaj Hristovih reči. Ali Spasitelj
nije argument dočekao argumentom. Mirno je i dostojanstveno podigao ruku i sa još
većom sigurnošću naglasio istinu: ―
Zaista, zaista ti kaţ em: ako se ko ne rodi vodom i
duhom ne moţ e ući u carstvo Boţ je. Što je roĎeno od tela, telo je, a što je roĎeno od
duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće,
i glas njegov čuješ a ne znaš od kuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek roĎen od
Duha.‖ Nikodim mu reče, ―
Kako to moţ e biti?‖ (Jovan 3:4-9)
Neki zračak istine prodro je do uma ovog zakonika. Hristove reči su ga
ispunile uţ asom i navele na pitanje, ―
Kako to moţ e biti?‖ Sa dubokom ozbiljnošću
Isus je odgovorio: ―
Ti si učitelj Izrailjev i to li ne znaš?‖ (Jovan 3:9-10). Ove su reči
prenele Nikodimu poruku da je, umesto što se razdraţ io i dopustio da na površinu
izbije ironija, trebalo da zbog svog duhovnog neznanja ima daleko skromnije
mišljenje o sebi. Hristove su reči bile izgovorene sa toliko svečanog dostojanstva a
ton i pogled izraţ avao takvu ljubav, da Nikodim nije bio uvreĎen kad je shvatio svoj
poniţ avajući poloţ aj.
Svakako da nekome kome je poverena briga oko duhovnog ţ ivota jednog
naroda nije trebalo da bude nepoznata tako vaţ na istina kao što je uslov ulaska u
carstvo Boţ je. ―
Zaista, zaista ti kaţ em‖, nastavio je Isus ―
da mi govorimo što znamo i
svedočimo što videsmo i svedočanstva našega ne primate. Kad vam kazah
zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kaţ em nebesko?‖ (Jovan
3:11-12)
Ova nauka je i za nas danas
370
Iznosim ovu nauku datu Nikodimu kao veoma prikladnu za one koji se danas
nalaze na odgovornim poloţ ajima kao poglavari u Izrailju i čiji se glas često čuje na
saborima, dajući dokaz da su istog duha kao i Nikodim. Da li će nauka, data ovom
vodećem zakoniku imati isti uticaj na njihova srca i njihov ţ ivot? Rezultat ovog
razgovora je bilo obraćenje Nikodima. Iste ove reči Hristos upućuje predsednicima
konferencija, starešinama crkava, onima koji zauzimaju razne odgovorne poloţ aje u
našim ustanovama: ―
Zaista, zaista vam kaţ em: ako se ko nanovo ne rodi ne moţ e
videti carstva Boţ jega.‖ (Jovan 3:3). ―Idaću vam novo srce.‖
Ako svakog dana Duh sveti oblikuje vaše srce, onda će te imati boţ ansku
moć opaţ anja i shvatićete karakter carstva Boţ jega. Nikodim je prihvatio Hristovu
nauku i postao pravi vernik. Njegov se glas čuo na sastanku Sinedriona protiv
preduzetih mera koje su trebale da odvedu Hrista u smrt. ―
Eda li zakon naš sudi
čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini? Odgovoriše mu i rekoše: nisi li i
ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.‖ (Jovan 7:50-52)
Isus je u Nikodimu stekao novog učenika. Te noći je pred Spasiteljem stajao
čovek ubeĎen, savladan i omekšan uticajem istine koja je rasvetlila sve kleti
njegovog uma i duboko se dotakla njegovog srca. Isus je rekao: ―
Kad vam kazah
zemljasko pa ne verujete kako će te verovati ako vam kaţ em nebesko? I niko se ne
pope na nebo osim koji siĎe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu‖ (Jovan 3:12-13).
186
371
Isus ne kaţ e Nikodimu samo da mu je potrebno da se nanovo rodi, kako bi mogao
da vidi carstvo nebesko, već mu kaţ e i kako moţ e da dobije to novo srce. On čita
misli onoga koji iskreno traga za istinom, pa pred njega iznosi samog sebe. ―
I kao što
Mojsije podiţ e zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji
ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni‖. Radosna vest! Radosna vest!
odzvanja svetom: ―
Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao
da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:14-16). Ovo
je jedna od najvaţ nijih nauka za svaku dušu. Ovde se iznose uslovi spasenja na
sasvim odreĎen način. Kad sem ovog, u Bibliji ne bi bilo nijednog drugog stiha, samo
ovaj bi bio dovoljan vodič za svaku dušu.
Ova divna, uzvišena istina, mogla bi da bude jasno videlo onima koji se
prihvate odgvornosti savetnika i svih onih koji rade sa dušama. Ko god poseduje
Boţ ju reč nije mu na čast ako kaţ e: ―
Ja nemam nikakvog iskustva. Ne razumem se u
te stvari.‖ Nikad neće biti mudriji ako najpre ne postane manji, mnogo manji i
bezvredniji u svojim očima. Svoju lekciju treba da uči kao dete. Shvatanje Boţ jeg
delovanja na obnovi srca i ţ ivota treba da postane njegov cilj. Ova promena mora da
se dogodi u svakom čoveku, pre nego prihvati poloţ aj jednog voĎe ili upravitelja u
svetom Boţ jem delu. Ako neko nije u ţ ivoj zajednici sa Bogom, preovladaće njegov
telesni duh i telesna osećanja. A to se drugim rečima moţ e reći - prinošenje tuĎeg
ognja na Boţ jem oltaru. Čovek je utkao u Boţ je delo mane svog karaktera, planove
koji su ljudski i zemaljski, obmane kojima hvata u zamku sebe i sve one koji ih
prihvataju.
Sud Amalicima
372
Bog nudi svoje najsvetije obećanje da će vas blagosloviti ako idete Njegovim
putem i ako činite pravdu i sud. ―
Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku meru, veliku i
malu. Namoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu. Mera potpuna i prava
neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produljili dani tvoji na zemlji koju ti
daje Gospod Bog tvoj. Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god čini tako, ko
god čini krivo. Opominji se šta ti je učinio Amalik na putu kad iĎaste iz Misira. Kako
te dočeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji iĎahu za tobom kad si bio sustao i
iznemogao, i ne poboja se Boga.‖ (5.Mojsijeva 23:13-18)
Iako su sinovi Izrailjevi često ţ alostili Gospoda svojim odstupanjem od
Njegovih saveta, On se ipak i dalje neţ no starao za njih. Gospod Isus Hristos je
video kako njihovi neprijatelji zlouptrebljavaju njihovo teško stanje kako bi im naudili;
a to je značilo novo stradanje ionako iscrpljenih putnika koje je Bog vodio u njihovu
novu domovinu. Čujmo kakav je sud Bog najavio: ―
Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri
od svih neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je
naslediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi.‖ (5.Mojsijeva 25:19)
Pišem ove Boţ je reči da oni koji se nazivaju Boţ jom decom ne bi na sebe
navukli prokletstvo izgovoreno nad Amalicima zato što slede praksu Amalika. Kad je
neznabošcima upućena ovakva pretnja zbog njihove ţ elje da slabe i iznemogle
nadvladaju, šta li će tek Gospod izreći nad onima koji su imali videlo, velike prednosti
i preimućstva, ali nisu pokazali Hristov duh prema svojoj braći?
Gospod vidi svako postupanje brata sa bratom koje slabi veru i uništava
poverenje u njih kao u ljude od kojih sa pravom očekuju da postupaju po pravdi i
istini! Najjasnijim i najodreĎenijim jezikom On izraţ ava svoje negodovanje na
nepravedno poslovanje u trgovini. On kaţ e, ―
Hoće li mi biti čist u koga su merila
laţ na i u tobocu prevarno kamenje?‖ (Mihej 6:11). Moţ da se baš isto zlo o kome je
187
373
ovde reč nije činilo u našim ustanovama, ali dela koja su ovim predstavljena činila su
se i još se uvek čine.
U odnosu na ove stvari mogle bi se pisati stranice za stranicama. Čitave
konferencije su proţ ete ovim izopačenim načelima, kao kad kvasac obuzme svo
testo. ―
Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laţ i; u ustima im je
jezik prevaran.‖ (Mihej 6:12). No Bog će preduzeti nešto da očisti svoju zajednicu.
Istinu vam govorim: Gospod upravo ustaje da protrese i ispretura ustanove koje se
zovu Njegovim imenom.*)
Upravo kako brzo će otpočeti ovo pročišćavanje zajednice ne mogu odreĎeno
reći, ali sigurno je da neće biti dugo odlagano. Onaj u čijoj je ruci lopata za vejanje,
očistiće svoj hram od moralne prljavštine. On će skroz očistiti svoje gumno. Bog ima
parbu sa svima koji čine ma i najmanju nepravdu, jer postupajući tako oni odbacuju
Boţ ji autoritet i dovode u opasnost mogućnost pomirenja i izbavljenja, koje je Hristos
preduzeo za svakog sina i kćer Adamovu. Isplati li se protiviti Bogu? Isplati li se
stavljati u svoju kadionicu tuĎi oganj i prinositi ga na Njegovom oltaru, ravnodušno
govoreći da to nije vaţ no?
Boţ ja namera nije bila da se toliko toga nakupi u Betl-Kriku. Sadašnje
postojeće stanje koje mi je pokazano više je nego zabrinjavajuće. Srce me boli zbog
onog što sam videla. Gospod je na vreme slao opomene, kako bi sprečio ovakvo
izopačeno stanje, ali opomene nisu uzimane u obzir. ―
Vi ste so zemlji; ako so
obljutavi čim će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe napolje i
da je ljudi pogaze.‖ (Matej 5:13).
Apelujem na svoju braću da se probude. Ako se brzo ne dogodi jedna
promena moraću izneti stvarne činjenice pred narod Boţ ji. Ovo stanje mora da se
menja. Neobraćeni ljudi ne mogu više da budu upravitelji i direktori u tako vaţ nom i
svetom delu. Primorana sam da zajedno sa Davidom kaţ em: ―
Vreme je da Gospod
radi; oboriše zakon tvoj.‖ (Psalam 119:126)
*)Gospod će prevrnuti i preokrenuti: Kako je objašnjeno u Istorijskom Uvodniku, izvesne ustanove u
Betl-Kriku bile su pod upravom ljudi koji su izgubili svoje posvećenje srca. Njima je slata opomena za
opomenom da izvrše promenu vlasti koju su sprovodili. Činjeni su pokušaji od strane nekih članova
odbora da doĎe do promene, ali su ti pokušaji propali. Nije bilo ni povoljnog odgovora na apel koji je
sestra Vajt činila za vreme zasedanja Generalne Konferencije 1901. godine. Pri kraju godine upućene
su najsvečanije opomene rukovodiocima naklade Review and Herald, koje su bile pročitane u
Odboru, novembra 1901, gde je sestra Vajt pisala sledeće: ‖Ja osećam duševni strah kad vidim kroz
šta je prošla naša izdavačka Naklada.‖ (Svedočanstva za zajednicu 8.sveska 91)
Na istoj stranici ona tvrdi: ―
Plašila sam se i uţ asavala da otvorim Review, bojeći se da ću videti kako
je Bog ognjem očistio izdavačku kuću.‖
Trinaest meseci kasnije, 30. decembra 1902, izdavačka kuća bila je ognjem uništena. Uzrok nije
nikada ustanovljen, ali očevici izjavljuju da je cela zgrada odjednom buknula u plamenu. Kada je
obaveštena o toj nesreći, sestra E.G. Vajt je pisala: ―
Nisam bila iznenaĎena ţ alosnom vešću, jer sam
u noćnoj utvari videla jednog anĎela koji je stajao sa ispruţ enim plamenim mačem nad Betl-Krikom.‖
(Svedočanstva za zajednicu 8.sveska 97).
374
Gospod ima parbu sa svojim narodom
Cooranbong, Australija, 5. juli 1896.
Trebalo bi posvetiti brigu da svaki čovek bude pravilno poučen o svojoj
zavisnosti od Boga, jer On je izvor svake mudrosti, sile i uspeha. Pokazano mi je da
je pogrešno smatrati da ljudi na specijalnim poloţ ajima u Betl-Kriku poseduju
mudrost koja je daleko iznad mudrosti ostalih ljudi. Jer ako ljudi smatraju da je ovima
zaista poklonjeno neko posebno boţ ansko prosvetljenje oni će se oslanjati na
188
375
njihovo rasuĎivanje i njihov savet primati kao pouzdanu vest od Boga.*) MeĎutim, to
nuje siguran put. Ako se ljudi potpuno ne posvete Bogu, sotona će preko njih
prenositi drugima ono što neće biti ni za sadašnje ni za večno dobro onih koji se na
njih oslanjaju.
Mnogi su navikli, da čim doĎu u neku teškoću ili problem, pišu i potraţ e savet i
uputstvo. Ali pogrešno je da oni koji su stavljeni na odgovorna mesta u raznim našim
ustanovama zavise od ljudi koji ionako imaju da nose suviše odgovornosti i tereta.
Jadno i slabo će biti iskustvo onih koji su navikli da potpuno zavise od drugih. Moţ da
oni na koje se oslanjaju imaju manje straha Boţ jeg u sebi od njih samih, a ništa više
duhovne snage i talenta nego što bi oni imali kad bi shvatili da više ne treba da budu
deca nego čvrsti, odvaţ ni ljudi, koji veţ banjem i primenom onoga što imaju,
trgovanjem talentima koje im je Bog poverio, uspešno razvijaju svoje sposobnosti.
Svaki od nas je odgovoran za upotrebu talenata koje mu je Bog poverio. Naš um
mora da se razvija. Rešenje raznih problema zahteva mnogo dubokog, napornog i
istrajnog razmišljanja.
Gospod je svakom čoveku dao njegov odreĎeni rad, pa ako je našao za dobro
da nekoga stavi na odgovoran poloţ aj, On će mu dati silu Duha svetoga, koja će ga
osposobiti da pravilno odgovori poverenoj mu duţ nosti. Ali ljudi koji su pozvani da
preduzmu duga i skupa putovanja da bi pomogli drugima u planiranju i pronalaţ enju
rešenja za razne probleme, nisu sami u uskoj vezi sa Bogom svake mudrosti ako se
oslanjaju na svoju silu i mudrost. Ako nisu spremni da nose Hristov jaram, da uče u
Njegovoj školi da budu krotki i ponizni u srcu, kao što je On bio; ako nisu naučili da
nose teret koji je On stavio na njihova pleća, kakav će biti rezultat njihovih skupih
putovanja? Koliko vredi njihova mudrost? Zar to nije ludost pred Bogom?
*)Savet Ijudi kao glas Boţj i: Vidi Istorijski Uvodnik o pozadini situacije u Betl-Kriku sredinom 1890.
godine, u kojoj su ljudi gledali na ljude više nego na Boga.
Učite narod ovome
376
Zemaljske konferencije moţ da očekuju svetlost, znanje i mudrost od
Generalne Konferencije; ali da li je to za njih siguran put? Betl-Krik ne treba da bude
centar Boţ jeg dela. To mesto moţ e da zauzme samo Bog. Kad se naš narod okupi u
raznim mestima na svojim saborima učite ih Hrista radi i njihovih duša radi da ne
uzimaju telo sebi za mišicu. Ljudi nemaju moć da čitaju srca svojih bliţ njih. Gospod
je jedini na koga moţ emo mirno da se oslonimo i kome moţ emo slobodno da
priĎemo u svako vreme i na svakom mestu, u svakoj crkvi i u svakoj Uniji. Stavljati
ljude na mesto koje pripada Bogu, ne sluţ i Gospodu na čast i slavu. Zar predsednik
Generalne Konferencije treba da bude bog narodu? Da li Ijude u Betl-Kriku treba
smatrati beskrajno mudrima? Da bi Gospod radio na ljudskom umu i srcu, moraju se
pred narod izneti drukčija načela i praksa. ―
ProĎite se čoveka kome je duh u nosu jer šta vredi?‖
Gospod ima parbu sa svojim narodom o ovoj stvari. Zašto su ostavili Gospoda
Boga svojega ―
koji ih je toliko ljubio, da je i Sina svojega jedinorodnog dao da
nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Njegova
ljubav nije nepostojana već naprotiv, daleko iznad svake druge ljubavi koliko je nebo
višlje od zemlje. On svagda bdije nad svojom decom ljubavlju koja je večna i
beskrajna. ―
O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţ jega! kako su neispitljivi
Njegovi sudovi i neistraţ ivi Njegovi putovi!‖ (Rimljanima 11:33)
189
―
Ako li kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga koji daje
svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5). Milost, ljubav i
mudrost nalaze se u Bogu; ali mnogi koji kaţ u da Ga poznaju, odvraćaju se od
Onoga u kome je središte naše nade na večni ţ ivot i navikavaju se da zavise od
svojih slabih i pogrešivih bliţ njih. Oni su duhovno osakaćeni kad tako čine jer nema
nepogrešivog čoveka, zato njegov uticaj vrlo lako moţ e da zavede na pogrešan put.
Ko se uzda u čoveka, ne samo da se oslanja na stučenu trsku i daje sotoni priliku da
se umeša, već nanosi štetu i onome na koga polaţ e svoje nadanje. Dotični počinje
da se uzdiţ e sam u svojim očima, da polako gubi osećaj svoje zavisnosti od Boga.
Čm se čovek stavi na mesto koje pripada Bogu, on gubi svoju čistotu, snagu i
poverenje u Boţ ju silu. Tako dolazi do moralne zbrke jer njegove sposobnosti
postaju neposvećene i izopačene. On se oseća merodavan da sudi svojim bliţ njima,
i nezakonito nastoji da bude bog nad njima.
377
Ovo da se misli meĎu vama
Nikakvo samouzvišenje ne sme da postoji u delu Boţ jem. Koliko god znali,
ma kolika da je naša umna obdarenost, niko od nas ne moţ e time da se hvali, jer
sve što imamo samo je dar poveren u naše ruke da se sa njim oproba naša vernost.
Verno korišćenje i usavršavanje ovih darova odlučuje o našoj večnoj sudbini. Ničeg
dakle nemamo zbog čega bismo mogli da uzdiţ emo svoje ja, jer sve što imamo nije
naše.
Prema drugima treba da smo učtivi, neţ ni, saosećajni. Takav je bio Hristos.
Što smo u uţ em jedinstvu sa Isusom, to će naše ponašanje prema drugima biti
neţ nije i srdačnije. Izbavljenje ljudske rase je tako planirano da čovek, ma kako
duboko pao, moţ e da postane sudeonik boţ anske prirode, ako uteče od ţ elja ovoga
sveta. Ako smo Njegovom milošću postali sudeonici boţ anske prirode, onda naš
uticaj na one oko nas neće biti poguban već blagotvoran. Gledajući u Isusa,
Načelnika i Svršitelja naše vere, moţ emo da budemo blagoslov za sve sa kojima
dolazimo u dodir. Sila Duha svetoga čisti i čuva srce od svake prljavštine.
Oni koji ne prihvataju Hrista kao svog ličnog Spasitelja, koji ne osećaju
potrebu Njegove milosti, ne mogu da šire oko sebe uticaj na dobro. Koji god
društveni poloţ aj zauzimali u ţ ivotu, svuda će sobom nositi uticaj koji će sotona moći
da koristi u svojoj sluţ bi. Za takve nema nade večnog ţ ivota, a svojim lošim
primerom zavode i druge stranputicom u propast.
Studiranje krsta
378
Krst Golgote znači sve propadajućim dušama. Kroz patnje i smrt Sina
čovečijeg omogućeno je spasenje čoveka. Sluţ ba Duha svetoga je predviĎena kao
sredstvo da se u čoveku obnovi boţ anski lik, da um i srce usvoje novo načelo ţ ivota.
Ljubav Boţ ja je sasvim dovoljna da obnovi, nanovo izgradi, ohrabri i podupre svaku
verujući dušu koja prihvati istinu kakva je u Isusu. Ali da bi se to ostvarilo, ljudi
moraju da prihvate Hristov jaram. Hristov krst treba da se proučava i studira. On
mora da privuče paţ nju i izazove naklonost. Krv koja je tamo prolivena za naše
grehe, oplemeniće i očistiti srce i iz misli ukloniti svaki trag nadmenosti i sebičnosti.
190
Posvećenje istinom
379
Bog je Autor svake istine; istina sprovedena u ţ ivot otvara put za još veću
istinu. Kad Boţ ji poslanici objavljuju novu istinu, Duh sveti pokreće um koji je bio
pripremljen hodanjem u videlu, pojačavajući moć shvatanja, kako bi čovek mogao da
otkrije i sagleda svu lepotu i veličanstvo istine.
Ali istina nije istina za onoga koji ne otkriva svojim oplemenjenim karakterom
jednu silu koja je izvan sile koju moţ e dati ovaj svet, koji ne širi oko sebe jedan uticaj
koji svojom svetlošću i delotvornošću odgovara samoj istini.
Ljudi koji su spaseni jedino ţ rtvom pomirenja Hrista Isusa, nemaju prava da
se uzdiţ u iznad svojih bliţ njih. Neka krotko sednu kod Hristovih nogu, neka od Njega
uče i neka se ne upinju da se što više istaknu. Ako u njima prebiva Hristova ljubav,
nesvesno će širiti svetlost Njegove slave u ovom mračnom svetu. ―
Kad ja budem
podignut od zemlje‖ rekao je Isus, ―
sve ću privući k sebi.‖ (Jovan 12:32). Ako jedan
propovednik učini Hrista svojom nadom, svojim pouzdanjem i osloncem, onda će biti
jedno sa Hristom; onda moţ e da se nazove pravim Boţ jim saradnikom; radom
takvog propovednika obratiće se mnoge duše Hristu.
Svaka sposobnost je od Boga
380
Postoje takvi koji nisu visoko obrazovani, koji nemaju tako velike darove, ali
isti ne treba zbog toga da se obeshrabre. Neka koriste ono što imaju, budno straţ eći
nad svakom slabom tačkom svog karaktera, trudeći se u Boţ joj sili da od onog što je
slabo načine jako. Nema čoveka koji poseduje bilo kakvu sposobnost ili talenat a da
to nije primio od Boga, sa izvora kome i najslabije ljudsko biće moţ e slobodno da
priĎe. Ako verom priĎe bliţ e tom nepresušnom izvoru snage i moći, osvedočiće se
da Bog ispunjava svoje obećanje. Zato nema nikakve potrebe da se obraćamo
ljudima i da njih zovemo da nam sa hiljadu milja udaljenosti pruţ e pomoć. Hristos je
obećao, ―
Ištite i daće vam se.‖ (Matej 7:7)
Bog ne daje talente ljudima koji su kapriciozni, već prema njihovoj moći da ih
koriste. Što su darovi poklonjeni čoveku veći, to se od njega više očekuje. Bog traţ i
od svakog čoveka da se za savet obrati ţ ivoj, nepogrešivoj reči, da se dobro upozna
sa Njegovom voljom izraţ enom u njoj, i da mudrim korišćenjem primljenih darova
pridobija druge za Hrista.
Gospod ţ eli da naučimo svečanu nauku, da smo mi graditelji svoje sudbine.
Karakter koji izgraĎujemo u ovom ţ ivotu odlučuje da li smo ili nismo dostojni večnog
ţ ivota! Nijedan čovek ne moţ e biti siguran ako je lenj. Moţ da nema mnogo talenata
ali neka trguje sa onim što ima, a Bog će ga blagosloviti u srazmeri sa poštenjem
koje pokazuje prema Bogu i prema svojim bliţ njima.
Sveti Duh čeka da podupre i pomogne svakome ko veruje, a Isus izjavljuje:
―
Gle ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:20). Neka oni koji
veruju u Hrista imaju puno poverenje u Njegovu silu, neka se mole, neka budu
nepokolebivi u svom ubeĎenju da On ima silu da spase. ―
Prizovi me u nevolji svojoj,
izbaviću te, i ti me proslavi.‖ (Psalam 50:15)
Gospodnja molba
Dozvolite mi da najusrdnije zamolim naše konferencije i crkve da prestanu
polagati svoje pouzdanje u ljude i da uzimaju telo sebi za mišicu. Ne gledajte kako
se drugi ponašaju pod ubeĎenjem istine, niti traţ ite od njih pomoć. Ne očekujte niti
191
381
traţ ite snagu od ljudi koji su na odgovornim poloţ ajima, jer isti ti ljudi su u opasnosti
da zaključe da je odgovorni poloţ aj dokaz naročite Boţ je naklonosti i sile. Naše su
crkve slabe, jer su njeni članovi vaspitani da gledaju na ljude i da se oslanjaju na
ljudsku pomoć, pa se hiljade dolara nepotrebno troše na prevoz odreĎenih Ijudi od
jednog mesta do drugog da bi sreĎivali beznačajne teškoće, dok je Isus tako blizu
onih koji su u potrebi i nevolji!
Opomene date u Boţ joj reči sinovima Izrailjevim predviĎene su ne samo za
njih već za sve koji budu ţ iveli na ovoj zemlji. ―
Teško sinovima odmetnicima, govori
Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije
od moga duha da domeću greh na greh; koji slaze u Misir ne pitajući šta ću Ja reći,
da se ukrepe silom Faraonovom i da se zaklone pod sjenom Misirskim‖ (Isaija 30:12)
Ako je Bog nekada prekoravao svoj starozavetni narod što je u svojoj nevolji i
iskušenju zanemario da od Njega potraţ i savet, zar neće biti nezadovoljan i danas,
ako Njegov narod u svojoj nevolji i potrebi umesto da se osloni na sjajne zrake
Sunca Pravde, da ono obasja njihov put, potraţ e pomoć od ljudi koji su slabi i
pogrešivi kao oni sami? Gde leţ i naša sila? Zar u ljudima koji su isto tako
bespomoćni i zavisni kao mi, kojima je potrebno Boţ je voĎstvo isto tako kao i nama?
Prisutna pomoć
382
Hristos kaţ e: ―
Bez Mene ne moţ ete činiti ništa‖, pa je u tu svrhu predvideo
svetoga Duha kao stalno prisutnu pomoć u svako vreme nevolje. Ipak mnogi imaju
veoma skučeno versko iskustvo jer, umesto da od Gospoda traţ e pomoć Svetoga
duha oni uzimaju telo sebi za mišicu. Učite Boţ ji narod da se obraća Bogu i da svoju
snagu crpi iz obećanja koja su za svaku vernu dušu ―
da‖ i ―
amin‖.
Reč Boţ ja za nas glasi: ―
Ištite i daće vam se; traţ ite, i naći ćete; kucajte i
otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima; i koji traţ i nalazi; i koji kuca, otvoriće mu
se. Ili koji je meĎu vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba, kamen da mu
da? ili ako ribe zaište da mu da zmiju? Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare
davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji ga mole?‖
(Matej 7:7-11)
Boţ ja obećanja su potpuna i izobilna i niko nema potrebe da se oslanja na
ljude i da zavisi od njihove pomoći. Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju j spreman
je da brzo pruţ i pomoć kad zatreba. Zato je velika uvreda za Njega ako se, i pored
pokušaja da nas pozivanjem na svoja obećanja podstakne na veće poverenje u
Njega mi odvraćamo od Onoga jedinog koji moţ e dati nepogrešiv savet, pa se
obraćamo ljudima koji su radi svojih slabosti skloni da nas povedu stramputice.
―Z
ato reče Gospod: što se ovaj narod pribliţ uje ustima svojim i usnama svojim
poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je
ljudska kojoj su naučeni. Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i
divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razuma razumnih nestaće. Teško onima
koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: ko nas vidi? i
ko nas zna?‖ (Isaija 29:13-15)
Gospod nam je pokazao svoj put; hoćemo li hoditi njim? Ili ćemo slabi i grešni
kakvi jesmo hodati svojim putevima i ţ iveti po načelima protiv kojih nas je
opominjao?
192
Sadašnje opomene
383
384
―
Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu, napiši u knjigu, da ostane za
vremena koja će doći doveka; jer su narod nepokoran, sinovi laţ ljivi, koji neće da
slušaju zakona Gospodnjega; koji govore vidiocima: nemojte viĎati, i prorocima:
nemojte nam prorokovati što je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte prevaru;
svrnite s puta, odstupite sa staze, neka nestane ispred nas sveca Izrailjeva. Zato
ovako veli svetac Izrailjev: kad odbacujete ovu reč, i uzdate se u prevaru i opačinu i
na nju se oslanjate, zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da
padne, koja uzdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.‖ (Isaija 30:8-13)
―
Koga će učiti mudrosti i koga će uputiti da razume nauku? Decu kojoj se ne
daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest, pravilo po
pravilo, ovde malo, onde malo, davaše se. Zato će nerazumljivom besedom i tuĎim
jezikom govoriti tome narodu; Jer im reče: ovo je počinak, ostavite umorna da
počine; ovo je odmor, ali ne hteše poslušati. I biće im reč Gospodnja, zapovest po
zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde,
malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se i da se zapletu u zamke i uhvate.
Zato slušajte reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji vladate narodom što je u
Jerusalimu. Što rekoste: uhvatismo veru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zaĎe
bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laţ i načinismo sebi utočište i za prevaru
zaklonismo se; zato ovako veli Gospod evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen
izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neće se plašiti. I izvršiću
sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti laţ no utočište i voda će potopiti
zaklon.‖ (Isaija 28:9-17)
―
Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac Izrailjev: ako se povratite i budete
mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete.‖ (Isaija 30:15). ―
Iu
taj će dan gluhi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih. I krotki će se
veoma radovati u Gospodu i ništi izmeĎu ljudi veseliće se sa sveca Izrailjeva. Jer
nasilnika neće biti, i nestaće podsmevači i istrebiće se svi koji gledaju da čine
bezakonje, koji okrivljuju čoveka za reč i meću zamku onome koji kara na vratima i
obaraju pravednoga laţ ju. Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za
dom Jakovljev: neće se više Jakov postideti niti će mu lice pobledeti. Jer kad vidi
usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće sveca
Izrailjeva i bojaće se Boga Jakovljeva. I koji lutaju duhom urazumiće se i vikači će
primiti nauku.‖ (Isaija 29:18-24)
Hoće li ove opomene proći kao nešto beznačajno? Gospod poziva svakog
učitelja, svakog propovednika, svakog koji je primio Videlo Njegove istine da dobro
ispita i proceni svoje duhovno stanje. Njima je dato veliko videlo i da bi osigurali
večni ţ ivot ne smeju više grešne ljude smatrati svojim osloncem, već treba da zidaju
na sigurnijem temelju.
Drţat i se čvrsto Boţj ih načela
385
Nijedno ljudsko veće ne moţ e da ukloni Boţ ja načela pa da na njihovo mesto
postavi svoja; jer Boţ ja reč objavljuje: ―
I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima;
i grad će potrti laţ no utočište i voda će potopiti zaklon.‖ (Isaija 28:17). ―
Jer će
Gospod ustati kao na gori Ferazimu, razgneviće se kao u dolu Gavaonskom, da
učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobičan posao svoj.
Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda
Boga nad vojskama pogibao odreĎenu svoj zemlji.‖ (Isaija 28:21-22).
193
Ţivimo u vreme veoma vaţ no za svakoga pojedinca. Videlo svetli jasnom,
pouzdanom svetlošću svuda oko nas. Ako se pravilno primi i ceni ono će biti
blagoslov i za nas i za druge; ali ako se uzdamo u svoju mudrost i silu, ili mudrost i
silu svojih bliţ njih, ono će se pretvoriti u otrov. U borbi za večni ţ ivot ne moţ emo da
se oslanjamo jedni na druge. Ali Hlebom ţ ivota mora svako da se hrani sam za
sebe. Svaki pojedinačno mora da jede od njega, kako bi duh, duša i telo mogli da se
obnavljaju i jačaju njegovom preobraţ avajućom silom, a novi čovek umom i duhom
postao sličan Isusu Hristu. Bog mora da bude prvi i poslednji, i najbolji u svemu.
Svako mora lično za sebe da gladni i ţ edni za pravdom. Oslanjanje na
čoveka, poverenje u njegovu mudrost, opasno je po duhovni ţ ivot svakog hrišćanina.
Moţ da su oni u koje se polaţ e pouzdanje časni i verni, revni u Gospodnjoj sluţ bi. Ali
ako se sami trudimo da hodimo Hristovim tragom, i mi moţ emo da Ga sledimo isto
tako kao i oni kojima se divimo zbog njihovog doslednog, poniznog ţ ivota.
Ne čovek nego Gospod
386
387
Vrlo je čest slučaj da oni u koje se gleda, nisu ono za čega se smatraju. Često
je greh pritajen u srcu i lukavstvo utkano u karakter. Kako nebeski otac gleda na
ovo? Njegov je savet najpouzdaniji. On je svoju veliku ljubav prema ljudskom rodu
dokazao. Zato sa ţ alošću gleda kako se njegova deca podstiču da se odvraćaju od
Njega i da svoje poverenje poklanjaju grešnim ljudima, koje ne poznaju i čije
mišljenje i iskustvo ne mora da bude pouzdano. Naţ alost, tako se činilo i Bog je
stavljen na drugo mesto.
Preklinjem vas u ime Isusa Hrista Nazarećanina da se kao Boţ ji narod
oslanjate na Gospoda. Pazite da kako ljude ne stavite na mesto koje pripada Bogu!
Ako ljude izaberemo za svoje voĎe ne moţ emo da budemo sigurni, jer će nas oni
sigurno razočarati. Svaki od nas treba da gradi svoje spasenje sa strahom i
drhtanjem: ―
Jer je Bog što čini u vama da hoćete i da učinite kako Mu je ugodno.‖
Naše zvanje u Isusu Hristu je uzvišeno zvanje; mi smo oni koji treba da izvrše
ogroman i sveti posao zato nas Gospod poziva da Njegova merila uzdignemo visoko
pred ovim svetom i čitavim Svemirom u sili Gospoda Jehove, koji je ―
Večna Stena.‖
Mi treba da budemo jedno sa Hristom kao što je On jedno sa Ocem, pa će
nas Otac ljubiti kao što je ljubio Svoga Sina. Na raspoloţ enju nam je ista pomoć i sila
kojom se sluţ io Hristos u svakoj svojoj potrebi. Bog će biti naša prednja i zadnja
straţ a. On će nas zaklanjati sa svih strana pa kad budemo izvedeni pred zemaljske
vlasti i poglavarstva, nema potrebe da unapred brinemo šta ćemo reći. Bog će u
trenutku potrebe da nas nauči i da metne u naša usta pravu reč. Neka nam Otac
nebeski pomogne da u poniznosti srca doĎemo do Isusovih nogu da bismo učili od
Njega pre nego pokušamo da budemo učitelji drugih. – ―
Review and Herald‖, 18.
februar 1890.
Dragocenost Hristova Njegovim sledbenicima
Cooranbong, Australija, 4. maj 1896.
Bila sam ţ alosna kad sam čitala tvoje pismo koje je odisalo duhovnom
potištenošću. Čitaj Efescima 2:4-22. Ovi stihovi su mi bili dati za tebe. Čitaj ih
paţ ljivo, kao nikada pre. Oni su puni uputstava i saveta. Hristos verom nastanjen u
našim srcima znači razmišljati o Hristu, gledati Ga svagda verom, ceniti Ga kao
najboljeg i voljenog prijatelja, kako Ga nikad, nijednim postupkom ne bi oţ alostili, niti
194
388
mu se suprotstavili. Obećanja koja nam On daje uvek su tu, da nas teše i da nam
pomaţ u u našoj borbi. ―
Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je
Boţ ji.‖ (Efescima 2:8)
Imaj svagda na umu da ne postoji vreme kad paklena senka sotone neće
padati na našu stazu da bi ometala našu veru i zamračivala videlo koje zrači sa lica
Isusa Hrista, večnog Sunca Pravde. Naša vera ne sme da se koleba već naprotiv da
odvaţ no krči put kroz tamu. Iskustvo koje imamo ne sme da bude zakopano u tami
sumnje. Mi ne verujemo u osećanja već u istinu. Nadahnuti apostol govori da smo
nazidani na temelju apostola i proroka, gde je sam Isus Hristos glavni ugaoni kamen.
Hristova crkva je prikazana graĎevinom koja se zida, ―
za stan Boţ ji u duhu‖. Ako
smo ―
ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi‖ mi ćemo ―
razumeti sa svima svetima šta je
širina i duţ ina, visina i dubina; i poznati preteţ niju od razuma ljubav Hristovu.‖
(Efescima 3:18-19). O kakva dragocena mogućnost i ohrabrenje! U ljudskom srcu,
očišćenom od svake nećistote stanuje dragoceni Spasitelj koji oplemenjuje celu
prirodu i od grešnog čoveka stvara hram svetoga Duha!
Hristos lični spasitelj
389
Da li je onda Hristos naš lični Spasitelj? Mi u svom telu obznanjujemo smrt
Gospoda našega Isusa Hrista koji nam postaje ţ ivot, spasenje i pravda. Kuda god
idemo, sećamo se Jednoga koji nam je tako drag! To što ţ ivimo, ţ ivimo verom u
Hrista. Pošto smo Ga verom primili, On prebiva u nama. Boţ ja prisutnost nas svuda
prati i pošto smo svesni ove prisutnosti, naše su misli svagda podčinjene Isusu
Hristu. Naš duhovni ţ ivot je u skladu sa svesnim osećanjem Njegove prisutnosti. Na
takav način je Enoh hodio sa Bogom. Hristos samo onda prebiva verom u našem
srcu ako shvatamo šta On za nas znači i šta je sve učinio za nas u svom slavnom
planu spasenja. Razmišljajući o ovom velikom Boţ jem daru nama lično kao i čitavom
svetu, osetićemo pravu radost i sreću.
Ove misli imaju delotvornu moć na čitav naš karakter. Ţelim da utisnem u
vašu svest činjenicu da svagda moţ ete da imate pored sebe boţ anskog druga i
prijatelja, samo ako to ţ elite: ―
Ili kako se slaţ e crkva Boţ ja sa idolima? Jer ste vi
crkva Boga ţ ivoga, kao što reče Bog: useliću se u njih i ţ iveću sa njima i biću im Bog
i oni će biti moj narod.‖ (2.Korinćanima 6:16). Ako se misli bave Hristom onda se
karakter preobraţ ava po boţ anskom obličju. Mislima preovladava svest o Njegovoj
dobroti i Ijubavi. Time što promatramo Njegov karakter On je ustvari svagda prisutan
u našim mislima. Njegova ljubav nas okruţ uje. Ako pokušamo samo za trenutak da
pogledamo u podnevno sunce, pa se brzo okrenemo na stranu, slika sunca će se
pojaviti na svemu na čega god pogledamo. Isto se to dogaĎa kad gledamo na Isusa:
sve na šta pogledamo odraţ avaće Njegovu sliku, kao Sunca Pravde. Ništa drugo ne
moţ emo da vidimo ni o čemu drugom da govorimo. Njegov je lik utisnut u zenicu
duše i vrši svoj uticaj na čitav naš svakodnevni ţ ivot, omekšavajući i obuzdavajući
čitavu našu prirodu. Stalnim gledanjem u Njega mi se preobraţ avamo u Njegovo
obličje. Na sve sa kojima dolazimo u dodir, zračimo svetlost Njegove pravde. Naš
karakter se menja; naša osećanja, naše misli, naše pobude, sve je ozračeno
svetlošću koja dolazi od Onoga koji nas je silno ljubio da je i sebe dao za nas. Eto to
je prikaz delovanja one oţ ivljavajuće sile u našim mislima i svakodnevnom ţ ivotu,
kad u veri primimo Hrista kao svog ličnog Spasitelja.
195
Stalna Hristova prisutnost
390
391
Kad se prime reči Njegovih uputstava i potpuno nas obuzmu, onda je Isus za
nas trajna prisutnost koja upravlja našim mislima, planovima i postupcima. Mi smo
potpuno proţ eti uputstvima najvećeg Učitelja koga je svet ikad poznavao. Osećaj
ljudske odgovornosti daje karakter našim pogledima na ţ ivot i svakodnevne
duţ nosti. Isus Hristos je za nas sve - prvi i poslednji, jedini i najveći u svemu. Isus
Hristos, Njegov Duh i Njegov karakter, daju boju svemu; On je osnova i potka, On je
čista tkanina celoga našeg bića. Hristove reči su duh i ţ ivot. Ako je On u nama onda
nismo u stanju da svoje misli usredsreĎujemo na naše lično ja, jer više ne ţ ivimo mi
nego Hristos koji je naša nada slave. Naše lično ja je mrtvo a Hristos je ţ ivi Spasitelj.
Gledajući stalno u Isusa mi prenosimo svetlost Njegovog obličja na sve oko nas.
Više nismo u stanju da se zaustavljamo, razmišljamo i tuţ imo zbog naših
razočarenja; o njima ne ţ elimo ni da govirmo, jer jedna daleko prijatnija slika privlači
naš pogled - dragocena ljubav Isusova. On stanuje u nama i Njegova Reč je istina.
Šta je Isus rekao ţ eni Samarjanki na Jakovljevom izvoru? ―
Da ti znaš dar
Boţ ji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu
ţ ivu...‖ ―
Svako koji pije od ove vode opet će oţ edneti; a koji pije od vode koju ću mu
ja dati neće oţ edneti do veka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode
koji teţ e u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:10,14). Voda o kojoj je Isus govorio je otkrivenje
Njegove milosti u Njegovoj reči. Njegov Duh, Njegovo učenje, to je izvor koji gasi ţ eĎ
svake duše. Svaki drugi izvor kojem bi pribegli pokazaće se kao nedovoljan. Ali reč
istine je kao sveţ i potok, kao vode sa Libana koje u svako doba gase ţ eĎ. U Hristu
je punina radosti, kojoj nema kraja, Ţelje, zadovoljstva i radosti sveta nikad nisu
zadovoljile ni iscelile dušu. Ali Isus kaţ e: ―
Ko jede telo moje i pije moju krv, ima ţ ivot
večni.‖ (Jovan 6:54)
Dragoceno Hristovo prisustvo u Njegovoj reči uvek govori duši rečima koje Ga
prikazuju kao izvor ţ ive vode koja osveţ ava ţ ednu dušu. Naše je prvenstvo da
imamo ţ ivog, stalno i svuda prisutnog Spasitelja. On je izvor duhovne sile presaĎene
u nas, koja će kroz naše reči i naša dela teći i osveţ avati sve one koji dolaze sa
nama u dodir, stvarajući u njima ţ elje i inspiracije za snagom, i čistoćom, za
svetošću i mirom i za onom radošću koja nikad sa sobom ne donosi bol i ţ alost. To
je rezultat stalno prisutnog Spasitelja.
Hristovo posredovanje
Isus kaţ e: ―
Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:20).
On je jednom hodio na zemlji kao čovek, Njegovo boţ anstvo je bilo zaogrnuto
ljudskom prirodom, bio je čovek bola i stradanja, izloţ en sotoninim obmanama. Bio
je iskušan u svemu kao mi, i zato zna kako da pritekne u pomoć onima koji se naĎu
u iskušenju. Sada se nalazi s desne strane prestola na nebesima, kao naš branilac,
koji nas zastupa pred Ocem nebeskim. Ta misao mora uvek da nas hrabri i teši, da
nam daje novu nadu. On misli na one koji su predmet kušanja na ovom svetu. On
misli na svakog od nas pojedinačno i zna svaku našu potrebu. Kad si u iskušanju
samo reci: On brine za mene, On me zastupa, On me ljubi. On je za mene umro. Ja
ću Mu se predati bezrezervno. Kad gunĎamo sami nad sobom kao da smo sami sebi
spasioci tada ţ alostimo srce našeg Spasitelja. Poverimo se zato Bogu kao svom
velikom Stvoritelju! Hristos svagda ţ ivi, da bi se molio za one koji prolaze kroz
iskušenja i probe. Otovri svoje srce svetlim zracima Sunca Pravde, i ne dozvoli da
trunka sumnje ili jedna jedina reč neverstva preĎe preko tvojih usana, da ne bi
196
posejao seme sumnje. Na nebu se čuva čitavo bogatstvo blagoslova spremljenih za
nas; seţ imo verom za njima! Preklinjem vas da budete hrabri u Gospodu! Sve
boţ anske sile nam stoje na raspoloţ enju; govorite ono što će da ohrabri, ojača i
podiţ e veru. Čitajte treće poglavlje poslanice Efescima. Sprovodite u ţ ivot data
uputstva. Pruţ ite ţ ivo svedočanstvo za Boga u svako vreme i pod svim okolnostima.
392
Poglavlje 15
Boţj im neimarima
Ukor zbog sebičnosti
Cooranbong, Australija, 6. februar 1896.
Mojoj braći u Americi:
Naš Spasitelj je sasvim odreĎeno objasnio veliko delo svetog Duha: ―
A kad
On doĎe pokaraće svet za greh.‖ (Jovan 16:8). Hristos je znao da je ova izjava bila
jedno divno zaveštanje. On se pribliţa vao završetku svoje misije na zemlji. Krst se
već nazirao ţ ivo prikazujući sav teret krivice koji će biti stavljen na Njega kao
nosioca greha. Ipak ono na čega je najviše mislio bili su Njegovi učenici. Trudio se
da naĎe reči koje bi im pruţ ile utehu, pa je rekao: ―
Nego vam ja istinu govorim: bolje
je za vas da ja idem: jer ako ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću
ga k vama.‖ (Jovan 16:7).
Vekovima se zlo gomilalo i samo ga je mogla obuzdati moćna sila svetoga
Duha, trećeg lica Boţ anstva, koji će doći ne u nekoj promenjivoj, ograničenoj sili, već
u svoj punini boţa nske moći. Trebalo je da se suzbije jedan drugi duh; jer srţ zla je
delovala u svemu, i spremnost ljudi da joj se potčine bila je zaprepašćujuća.
Sebičnost zamagljuje rasuĎivanje
393
Danas kao i u Hristove dane, sotona vlada umom mnogih. Oh, kad bi samo to
njegovo strašno i uţ asno delo moglo da se uoči i da mu se odupre! Sebičnost je
izopačila načela, sebičnost je otupila čula i zamaglila moć rasuĎivanja. Izgleda
čudno da će pored svog videla koje silno svetli iz Boţj e reči biti toliko stranih, toliko
čudnih ideja, tolikog odstupanja od cele istine i njene primene. Ţelja da se dočepa
velika zarada sa rešenošću da se drugi liše Bogom danih prava, ima svoje poreklo u
sotoninom duhu; a ljudi, svojom pokornošću njegovoj volji i njegovim zahtevima,
stavljaju sebe pod njegovu zastavu. Teško da se moţ emo osloniti na one koji su
upali u ovu zamku, osim ako se potpuno ne obrate i nanovo ne rode. Oni su bili
toliko proţ eti pogrešnim principima čije je delovanje bilo toliko silno da nisu bili u
stanju da prozru kako su pogubne njihove posledice.
Oh, da su ljudi u raznim poljima Amerike i širom sveta radili u skladu sa
Biblijskim pravilima, da su se trudili da iskorene sebičnost, kakvo bi silno delo izvršili
za Gospoda! Ali gresi na koje se s vremena na vreme ukazivalo, leţ e na vratima
mnogih, gresi koje Gospod ne smatra ni malo lakim. Kada bi ljudi obuzdali svoje
opiranje Svetom Duhu, koje već odavno proţi ma njihovo versko iskustvo, onda bi
Duh sveti mogao da govori njihovim srcima. On bi ih uverio u greh. Kakvo delo!
Naţ alost Duh sveti je uvreĎen, videlo je odbačeno. Da li je moguće da ljudi koji su
godinama bili tako zaslepljeni, opet progledaju? Da li je moguće da u tom
197
394
poslednjem stadiumu otpora budu pomazane njihove oči svetim pomazanjem? Da li
će biti sposobni da razlikuju glas Duha Boţ jega od zavodljivog glasa neprijatelja?
Postoje ljudi koji će ubrzo pokazati pod čijom zastavom stoje, da li pod
zastavom Kneza ţ ivota ili pod zastavom kneza tame. Kada bi samo mogli da vide
ono što je meni pokazano, kada bi mogli da vide da se, što se tiče njihovog
spasenja, nalaze na ivici ponora, gotovi da skliznu u njegovu dubinu, sigurna sam da
ni jedan trenutak više ne bi lebdeli na rubu smrti, ako im je stalo do spasenja.
Boţj a volja nije da neko propadne već da svi dobiju ţi vot večni. Oh, kad bi
mogla da budem sigurna da će moja braća, prisutna na konferenciji koja se
pribliţ ava, shvatiti šta za njih i sve ostale sa kojima su povezani znače čista, sveta
načela, moje bi srce klicalo od radosti! Kada bi oni koji su lutali tako daleko od Boga i
pravde pokazali da Duh sveti radi u njima, da su svesni svoje krivice odstupanja od
reči Boţ je, da su svesni da su radili kao slepe voĎe slepih, imala bih nade. Ako se
isti probude iz svoje duhovne paralize, biće nadvladani osećanjem o izgubljenom
vremenu - dragocenom talentu Gospodnjem - svim izgubljenim prilikama koje su im
bile pruţ ene da bi pokazali da cene beskrajnu Boţ ju ljubav prema palom čoveku.
Teţnj a za sluţbo m
395
Svaka duša koja primi Hrista kao ličnog Spasitelja čeznuće za preimućstvom
da sluţ i Bogu i revno će koristiti svaku priliku da posvećenjem svojih darova Boţj oj
sluţ bi pokaţe svoju ljubav, i svoju zahvalnost. Ona će teţ iti da pokaţ e svoju ljubav
za Isusa i Njegovo skupo plaćeno nasleĎe. Prosto će priţ eljkivati patnju, teškoće i
ţ rtvu, tu zajednicu Hristovih muka. Smatraće prednošću da se odrekne sebe, da
uzme krst i sledi Isusa kao dokaz svoje ljubavi i vernosti. Dela ljubavi i dobročinstva
svedočiće o pravom obraćenju, pruţa jući svetu dokaz da se ne radi o licemerstvu
već o pravom, predanom hrišćanstvu.
Ljudi danas predano koriste sva moguća sredstva kako bi zadovoljili ţ elju za
dobitkom. Ako bi tu revnost, veštinu i nastojanje koristili u naporima da steknu nešto
za Gospodnju riznicu, kako bi se mnogo toga postiglo! Ali ako inače sebični ljudi,
celim srcem prime Hrista, pokazaće se da imaju novo srce. Umesto da grabe sve što
mogu i da gledaju da iz svega izvuku neku korist, umesto da Gospodu prinose jadne,
bezvredne ţ rtve, oni će činiti sve što budu mogli kako bi doprineli unapreĎenju
Boţj eg dela. Duh lakomstva, toliko raširen u svetu, umreće u njima i oni će spremno
da poslušaju Hristove reči: ―
Idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima.‖ (Matej
19:21). I sa koliko su ţ ara, revnosti i upornosti nekad radili da bi stekli zemaljsko
blago, još će sa većom revnošću i predanjem raditi sada na sazidanju carstva
Boţj ega.
Govorim vam istinu! U svojim duţ nostima daleko zaostajemo za svojom
verom. Oh, kada bi oni koji su primili poznanje istine i divne blagoslove koje to
poznanje donosi ustali i stresli sa sebe čini kojima je sotona otupeo njihova čula i
naveo ih da uskrate Bogu vernu sluţb u, šta bi sve njihovi pravilno usmereni napori
postigli u delu spasavanja ljudi! Do kakve bi divne promene došlo u sprovoĎenju
pravih, svetih načela! Svet, greh i sotona ne bi mogli da ih zaslepe u odnosu na
sveta i ispravna načela Boţj a.
Usvajanje Boţ je reči, njena primena u svakodnevnom ţ ivotu je priprema za
večni ţ ivot. Naţ alost, ljudi su ovoj reči dali takvo tumačenje da su je načinili
besmislenom. Savest je otupila, srce se izopačilo. Pitam vas braćo, u ime Isusovo,
verujete li Reči Boţ joj? Jeste li sinovi i kćeri Boţj e? Ako jeste, to ste samo zato što
ste se obratili, primili Hrista u hram svoje duše i svoje misli i osećanja potčinili
198
396
novom, carskom zakonu slobode. O kada bih samo imala da vam javim radosnu vest
da se um i volja onih u Betl-Kriku koji stoje na čelu dela kao voĎe, oslobodio
robovanja i učenja sotone, čije su sluge tako dugo bili, bila bih spremna da preĎem
široki Pacifik*) kako bih još jednom ugledala vaša lica! Ovako, nemam ţ elju da vas
vidim sa vašom oslabljenom sposobnošću shvatanja i zamagljenim umom, jer ste
umesto videla izabrali tamu.
*) Sestra Vajt je tada radila u Australiji - tj. s one strane Pacifika
ProbuĎujući uticaj svetoga Duha
Boţa nski Duh otkriva svoje delovanje na ljudskom srcu. Ako sveti Duh deluje
na um, čovek će razumeti Hristovu izjavu: ―
Od mojega će uzeti i javiće vam.‖ (Jovan
16:4). Potčinjavanje Boţ joj reči predstavlja obnovu čovekove prirode. Dopustite da
Hristos radi svojim svetim Duhom i da vas probudi iz duhovne smrti i uskladi vaše
misli sa Njegovim mislima! Neka On upotrebi i neka se koristi vašim darovima! On
vam je dao svaku vašu sposobnost, zato da biste mogli bolje da Ga proslavite i
uzvisite Njegovo ime. Posvetite se Njemu, pa će svi oko vas videti da su vaše snage
nadahnute Bogom i svi vaši najplemenitiji darovi pokrenuti na sluţ bu Njemu.
Sposobnosti, nekad korišćene za sluţ bu svome ja i sprovoĎenju nedostojnih
principa, koje su nekad bile korišćene u sluţb i grešnih ciljeva, biće dovedene u
pokornost Hristu i postaće jedno sa voljom Boţ jom.
Mlade ljude treba veţba ti za sluţ bu
397
U našim crkvama treba da se izvrši jedan vaţa n rad. Mlade ljude i ţ ene treba
veţ bati i vaspitavati pa će se onda za njih naći mesto u delu Boţ jem. Zabrinuti ste i
zbunjeni jer Doktor N. uspeva nesrazmerno više u svom zdravstveno-misionarskom
radu nego Generalna Konferencija svojim radom u crkvama. U čemu je stvar? Jasno
je da se postupilo prema videlu koje je dato. Ljudi su Boţ je planove zamenili svojim
planovima. Napredak zdravstveno-misionskog rada je Boţ ja stvar. Taj rad mora da
se obavi. Istina mora da se odnese na sve puteve i raskršća.
Poziv na reformu
398
Ali centrala dela je bila oslabljena lošim poslovanjem ljudi koji nisu išli ukorak
sa svojim voĎom. Sotona je skrenuo njihov novac i njihove sposobnosti u pogrešne
tokove. Njihovo dragoceno vreme je prolazilo u večnost. Ozbiljan rad koji se sada
vrši, energična borba koja se sada vodi, mogla je odavno da se tako odlučno vodi da
su ljudi sledili videlo koje je Bog slao. Čitavo telo je bolesno zbog lošeg poslovanja i
pogrešne računice. Ljudi kojima je Bog poverio večna dobra, da budu čuvari istine
koja donosi plodove za večnost, nosioci videla koje treba da obasja ceo svet, izgubili
su pravac. Da li je Bog pogrešio? Da li su oni u centru dela izabrani sudovi, spremni
da prime sveto ulje koje nebeski vesnici, predstavljeni sa dve masline, izlivaju u
zlatne levke da bi napunili ţi ške? Da li oni u Betl-Kriku koje je Bog odredio da rade
najsvečanije delo koje je ikad povereno smrtnim ljudima zaista rade u saradnji sa
Isusom Hristom? Da li rade u skladu sa Boţ jom voljom? Da li oni koje je Bog
obavezao da prenose svetlost sa svojih upaljenih ţi ţ aka na druge, kako bi mračni
krajevi imali priliku da čuju vest spasenja, vrše svoju duţ nost?
199
Rezultati samozadovoljstva
399
Oh, ako bi oni koji kaţ u da poznaju istinu imali u srcu duh Hrista
samopoţ rtvovanog Izbavitelja, koji je dao i svoje bogatstvo, svoju slavu neba, svoj
uzvišeni poloţa j i učinio sve što Bog čini za spas duša, oni bi se odrekli sebe, uzeli
svoj krst i pošli za Isusom! Šta ćete vi, koji Ijubite blaga ovoga sveta odgovoriti Bogu
u onaj veliki dan suda za vaše bedne sanjive napore da se istina pošalje u daleke
krajeve ovoga sveta? Za novac koji se troši za biciklove, odeću i sve ostale luksuzne
stvari moraće da se poloţ i račun.*) Vi ste Boţ ja deca i kao takvi treba da
predstavljate Isusa, a Isus se stidi onih koji ţi ve da bi ugaĎali sebi. Srce me boli i
jedva savlaĎujem svoja osećanja kad pomislim kako se naš narod lako odvraća od
praktičnih načela hrišćanstva ka sebičnom samozadovoljstvu! Mnogi od vas samo
delimično veruju istinu. Gospod Isus kaţ e: ―
Ne moţ ete sluţ iti Bogu i mamonu,‖
(Matej 6:24) već treba da ţi vimo od svake reči koja izlazi iz usta Boţ jih. Koliki veruju
Njegovoj reči?
Gospod mrzi sebičnost, a ipak Njegova ispruţe na ruka još uvek čeka.
Preporučujem vam radi vašeg dobra da poslušate moju molbu za one koji rade kao
misionari u stranim zemljama a čije su ruke vezane zbog vašeg sebičnog stava.
Sotona radi svim svojim silama, kako bi stvari doveo dotle da delo spreči usled
nedostatka sredstava u blagajni.
Da li mislite o tome da svake godine hiljade i hiljade, i deset puta po deset
hiljada duša propada umirući u svojim gresima? Zla i sudovi Boţj i se već izlivaju i
vrše svoj posao, a duše odlaze u propast jer svetlost istine nije obasjala njihov put.
Da li zaista verujete da mi treba da objavimo Boţj u reč celome svetu? Ko to veruje?
―
Kako će dakle prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako
će čuti bez propovednika?‖ (Rimljanima 10:14). Ko je taj koji ima takvu veru koja će
ga osposobiti da tu reč sprovede u ţ ivot? Ko veruje videlu koje je Bog dao?
*)Ovde je bila reč o biciklu, koji je tada bio veoma skup modni novitet.
Bog poziva na akciju
400
Bog poziva na ujedinjenu akciju. Treba uloţ iti dobro organizovane napore
kako bi se zadobili novi radnici. Ima siromašnih, časnih i poštenih ljudi, koje će
Gospod dovesti na vaša mesta, koji nikad nisu imali prilike koje ste vi imali i koji ih
nisu mogli imati jer vi niste radili sa svetim Duhom. Budite sigurni da kad sveti Duh
bude izliven, oni koji nisu primili niti cenili rani daţd *) neće videti ni shvatiti vrednost
poznog daţd a. Ako smo doista posvećeni Bogu, u našim će srcima verom prebivati
Njegova ljubav, pa ćemo sa radošću ispunjavati našu duţ nost u skladu sa Boţ jom
voljom.
Jako sam uznemirena što naše crkve pokazuju mali interes za delo Boţ je.
Pozivam sve koji poseduju sredstva da se sete da su im ta sredstva data da bi bila
upotrebljena za napredak dela za koje je Hristos došao da ga izvrši u svetu. Gospod
poručuje svakom čoveku da u Njegovim očima nije vlasnik onoga što poseduje, već
samo pristav ili upravitelj. ―
Nije tvoje, nego moje‖ - kaţ e Gospod. Jednog dana će
vas Gospod pozvati na odgovornost da se proveri kako ste obavili tu sluţb u pristava.
Bilo da imate jedan, dva ili pet talanata, ni jedna para ne sme da se raspe naprazno.
Vaša odgovornost nebu za sva poverena vam sredstva treba da u vama izazove
osećaj straha i drhtanja. Kakva će se odluka doneti u onaj dan, zavisiće od vašeg
200
stava prema načelima praktične dareţ ljivosti. Hristos priznaje svako delo
dobročinstva kao da je učinjeno Njemu.
*)Ovde se ne misli na Rani Daţd Pedesetnice - već na zalog Duha pre Poznog Daţd a.
Revnost za Hrista
401
Svi koji prizivaju Hristovo ime treba da rade za Njega svim svojim srcem,
svom svojom dušom, svom snagom i svim umom svojim a tako će raditi samo ako
veruju u slavnu vest EvanĎelja. Oganj njihove revnosti za Hrista svedočiće o meri
njihove vere. Lično ―
ja‖ će nestati u Hristu ako su zaista sjedinjeni sa Njim. ―
A što sad
ţ ivim‖, rekao je veliki apostol, ―
ţi vim verom Sina Boţ jega, kojemu omiljeh i predade
sebe za mene.‖ (Galatima 2:20)
Svetlost koja mi je Duhom Boţ jim neprestano davana jeste: Ne kolonizirajte
se! UĎite u velike gradove, stvarajte tamo interes za istinu meĎu visokom i niţ om
klasom. Postavite cilj da propovedate EvanĎelje siromašnima, ali nemojte da se tu
zaustavite. Nastojte da doprete i do viših klasa. Upoznajte dobro vaše mesto misleći
na to kako ćete što uspešnije svojim videlom da obasjate druge. To je trebalo već
odavno učiniti. Nemojte pitanje Subote pretvoriti u vaš specijalitet sa kojim ćete
najpre nastupiti. Ljude morate zadobiti praktičnim pitanjima oko kojih će svi moći da
se sloţ e...
Boţj i narod treba da radi posao koji još nije uraĎen. Poslednja vest milosti
mora da se objavi svetu koji propada u svojim gresima. Oni koji su vezani za naše
ustanove imaju svaku mogućnost i priliku da rade za jadne grešnike koji su bez
Hrista; ali pored svih mogućnosti oni su nemi i gluvi. Kada bi naše crkve sprovodile u
ţ ivot istinu i tako dokazale da veruju da je Isus došao na ovaj svet da spase
grešnike, velika Boţ ja sila bi pratila njihov rad. Da bi se postigao ovaj cilj, treba biti
stalno u dodiru sa izvorom svetlosti i sile, ali i u dodiru sa ovim svetom, ne zato da bi
poprimili duh ovoga sveta, već da bi u njemu izvršili rad koji nam je Bog zapovedio
da vršimo...
Propovednički seminari
―
Idite po celom svetu i propovedajte EvanĎelje svakome stvorenju‖ to je
Hristova zapovest Njegovim radnicima.
Naţ alost, ova jasna i svečana izjava je sada zanemarena. Iako je videlo bilo
stalno slato, ljudi su bili pozivani da napuštaju polja i prekidaju posao koji je trebalo
da nastave sa ljubavlju i u strahu Boţj em traţe ći izgubljene, da bi provodili sedmice i
sedmice prisustvujući tečajevima za propovednike. Bilo je prilika i vremena kad je taj
posao bio neophodan, pošto se narod Boţ ji protivio delovanju Duha svetoga,
odbijajući istinu o opravdanju verom kroz Isusa Hrista. A to je videlo trebalo prihvatiti
i objavljivati srcem, rečju i perom jer je u njemu sila i moć. Trebalo je u sili Duha
svetoga tu istinu nositi i objavljivati drugima.
Ali posvećivanjem vremena iz godine u godinu propovedničkim tečajevima
zanemareno je polje koje je zrelo za ţ etvu. Čak su i sami propovednici duhovno
oslabili, umesto da su ojačali. Bila je to velika greška. Bog poziva svoje sluge da
rade i objavljuju Boţ ju vest, a ne da uvek iznova uče i da nikad ne stignu do
potpunog poznanja istine.
201
Delo svetoga Duha
402
403
Veliki predmet dolaska svetog Duha jasno je opisao Hristos: ―
Kad On doĎe‖,
rekao je Isus, ―
pokaraće svet za greh, za pravdu i za sud‖ (Jovan 16:8). Godinama
se našem narodu ukazuje na ovu istinu. Sila svetoga Duha se silno manifestovala u
Betl-Kriku, u centru Boţj eg dela, da bi bila preneta onima duţ puteva i ograda i da bi
mnoštvo duša koje se nalaze u ropstvu sotone i smrti moglo tom silom da doţ ivi
obnovljenje i reformu. Ali kad je videlo došlo do ljudi u centru dela, oni nisu znali
kako da se postave prema njemu. Svedočanstva koja je Bog dao svom narodu su u
skladu sa Njegovom rečju.
Kad je Hristos izgovarao ove reči, stajao je već u senci sramotnog krsta,
simbola krivice zbog koje je bila neophodna Hristova ţ rtva, da bi svet izbegao
potpuno uništenje. Hristos je gledao unapred na vreme kada će Duh sveti kao
Njegov zamenik doći da kroz Njegove zasluge izvrši jedno čudesno delo. Hristos se
osećao počašćen da svojim učenicima prenese ovu utešnu vest...
Oni koji nemaju ţ ivu vezu sa Bogom ne cene ispoljavanje sile Duha svetoga
niti razlikuju šta je sveto a šta nesveto; oni ne slušaju glas Boţ ji, jer kao Jevrejski
narod, ne poznaju vreme svojega pohoĎenja. A za čoveka, ţ enu ili dete koji ne
prepoznaju i ne poslušaju glas duţn osti, nema nade, jer je glas duţn osti - glas Boţ ji.
Ako ljudi odbijaju da prihvate boţa nski savet i umesto njega izaberu put koji im se
više sviĎa, njihove će oči, uši i srce postati neosetljivi za glas svetoga Duha.
Oh, koliko bi bolje bilo kad bi svi koji to rade bili povezani - umesto sa nekim
drugim radom - sa svetim ustanovama koje je Gospod odredio da budu centri
Njegovog dela! Pretpostavlja se da su isti pod voĎstvom svetoga Duha, a to je ipak
zabluda. Oni ne rade verno Boţj e delo, niti pruţa ju dokaz da shvataju svetost tog
rada. Njihov uticaj zavodi druge da se nemarno odnose prema sredstvima koja je
Bog posvetio za spasavanje ljudi, smatrajući da mogu da sprovode svoje vlastite
planove, mišljenja i ideje. Na taj način opada duhovni nivo članstva kao pojedinca i
dosledno tome, i cele crkve, što predstavlja uvredu za Boga.
Bog bi ţ eleo kad bi svi u čijem je ţi votu ukorenjeno takvo iskustvo, našli neko
drugo zaposlenje, neki fizički posao, u uţ em delokrugu rada gde zbog njihovog
ţ ivota ne bi bili omalovaţa vani večni principi i gde bi bilo manje prilike da se
suočavaju sa iskušenjem. Naporan fizički posao moţe da suzbije i nadvlada njihove
zle sklonosti, pa se njihove mane i loše crte karaktera ne bi prenosile na druge.
Nema neutralnog terena
404
Oni koji su u bilo kakvoj vezi sa delom u ma kojoj od naših ustanova, treba da
budu u vezi sa Bogom, obavezni da pod svim okolnostima čine ono što je pravo,
kako bi bili sigurni na kojoj će se strani naći u dan suda. Niko ko je povezan sa
svetim Boţ jim delom ne moţ e da ostane na nekom neutralnom tlu. Onaj ko je
polovičan, neodlučan, ko se koleba i okleva, sve dok ne bude siguran da ništa neće
da izgubi, takav pokazuje da je ličnost koju Bog ne moţ e da upotrebi. Uza sve to,
mnogi upravo tako rade. Takve ili nije Bog pozvao u sluţ bu ili su sami kasnije
energično odbili da rade pod moćnim uplivom svetoga Duha.
Gospod će da upotrebi obrazovane ljude, ako ih njihovo navodno znanje ne
navede da poţ ele da preuzmu rad svetoga Duha i ako ne pokušaju da uče Boga
kako je ljudski stav bolji od boţ anskih planova, jer se bolje poklapa sa popularnim
mišljenjem. Oni koji su u Boţ joj sluţb i pod svetom su obavezom da smelo ustanu i
202
da se suprotstave predrasudi, protivljenju i ljudskim strastima. Oni uvek moraju imati
na umu da su Boţ je sluge koje treba da budu u Njegovoj sluţ bi.
Boţj i vesnici
405
406
Gospod ţ eli da se Njegov narod ogradi od svega što nije biblijsko u odnosu
na propovedničko zvanje. Od ljudi pozvanih u propovedničku sluţb u ne treba praviti
idole; ne treba u njih gledati sa nekim sujevernim poštovanjem, jer zbog ovlašćenja
koje im daje njihovo zvanje, greh u njima ipak nije izgubio svoju silu. Naprotiv sama
njihova sluţb a čini greh u njima još grešnijim, jer kad čine greh sami sebe čine
propovednicima greha i sotoninim zastupnicima kroz koje neprijatelj moţ e uspešno
da radi na širenju greha.
Svi treba da imaju na umu naročite sotonine napore usmerene protiv
propovednika. On dobro zna da je svaki propovednik samo slabo ljudsko oruĎe, koje
samo po sebi ne poseduje ni svetost ni krepost. On zna da je propovednik zastupnik
Boţj i, koga je Bog, večni Duh, odabrao da bude moćno sredstvo za spasenje duša,
ali koje će biti silno samo ako ga Gospod takvim učini. On ne zaboravlja da se blago
EvanĎelja nalazi u zemljanim sudovima i da samo Boţj a sila moţ e da ih načini
sudovima za čast. Oni mogu da neguju vinograd, jedan Pavle da ga sadi, jedan
Apolo da ga zaliva, ali samo Bog moţe dati da uzraste.
Bog nikad nije ostavio svoju crkvu bez nekog svedoka. U svim prizorima
kušnje i progonstva, neprijateljstva i probe, usred moralne tame kroz koju je crkva
prolazila, Bog je uvek imao ljude koji su bili gotovi da prihvate Njegovo delo u raznim
fazama njegovog razvitka i da ga ponesu dalje. On je objavljivao svoju istinu svom
narodu preko patrijarha i proroka. Hristos je bio učitelj svoga naroda kroz sve
vekove, isto onako kako je bio kad je došao na ovaj svet zaogrnut plaštem ljudske
prirode. Često je zaodevao svoju slavu ljudskim obličjem, pa se tako javljao svom
narodu i govorio sa svojim slugama ―
licem k licu kao što čovek govori sa prijateljem
svojim.‖ (2.Mojsijeva 33:11). On, nevidljivi voĎa, nalazio se u stubu od oblaka danju i
u stubu od ognja noću i govorio im preko svog sluge Mojsija. Boţ ji glas se čuo preko
proroka koje je odredio za naročito delo i koji su trebali da prenesu narodu naročitu
vest. Često ih je slao da ponavljaju iste vesti. Vest koju je stavljao u njihova usta nije
bila izraz ljudske volje i mišljenja već vest koju je On pripremio za njih da je prenesu
narodu. On je svoje sluge uveravao da će im Duh sveti dati pravu reč u pravi čas. On
koji poznaje srca i zna njegove potrebe davao je svojim vesnicima pravu reč koja će
uticati na srce.
Ponekad vest nije bila ugodna onima kojima je bila poslana. Nisu priţ eljkivali
nešto novo već su ţe leli da nastave onako kako su do tada ţi veli, ali Gospod ih je
svojim opomenama budio i podsticao; korio ih je zbog njihovog načina ţ ivota. Unosio
je novi ţi vot u one koji su dremali na svojoj duţ nosti, koji nisu bili verni straţ ari;
ukazivao im je na njihovu odgovornost i podsećao ih da od njih zavisi bezbednost
naroda. Podsećao ih je da su straţa ri koji ne smeju da spavaju ni danju ni noću.
Svagda treba da prepoznaju neprijatelja, i da daju znak za uzbunu, da bi se svako
našao na svom mestu i kako neprijatelj ne bi mogao da iskoristi ni jednu priliku.
Odgovornosti Boţj ih straţara
Gospod izjavljuje da ako njegovi straţ ari ne budu verni i ne opominju narod
koji je u opasnosti, ljudi će poginuti zbog svojih greha, ali ―
njihovu krv‖ kaţ e Gospod
―
traţ iću iz tvojih ruku.‖ Ako pak vesnici podignu svoj glas opomene i prekora da bi
203
407
ljude odvratili od njihovih grešnih puteva, a oni ih ne poslušaju, tada je straţa r
slobodan od svake odgovornosti; grešnik će poginuti zbog svog bezakonja i njegova
krv će pasti na njegovu glavu.
Ovaj ozbiljni predmet prikazan mi je veoma svečano i jasno. Gospod je dao
apostole, pastire, evanĎeliste i učitelje da se sveti pripreme za delo sluţb e na
sazidanje tela Hristovog dok svi ne doĎu u jedinstvo vere i poznanje Sina Boţj ega.
Gospod izjavljuje, ―
jer ste vi Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina‖. (1.Korinćanima 3:9). U
tom delu pripreme za sluţ bu treba da se pokaţ e stalni napredak. Njegovi sledbenici
moraju korak po korak da utiru pravu stazu svojim stopama da sa pravog puta ne
svrne ništa što je slabo i hromo. Oni koji ţe le da rade za Boga moraju da se trude
istrajno i mudro, kako bi ispravili svoje nedostatke i kako bi svojim ţ ivotom
ispunjenim svetlošću Sunca Pravde predstavljali verno Boga Izrailjevog. Samo će na
takav način povesti crkvu u pobedu i uzdići je prema nebu, pa će razlika izmeĎu nje i
sveta biti sve uočljivija i jasnija.
Što budu više usklaĎivali svoj karakter prema boţ anskom uzoru sve će manje
misliti na sebe i svoje lično dostojanstvo. Sa ljubavlju, budno i predano, danonoćno
će straţ iti nad svetošću crkve i čuvati je od neprijatelja koji preti da potamni i zamagli
svetlost kojom Bog preko nje ţ eli da obasja ovaj svet. Paziće da u njoj ne naĎu
mesta ni podrške sotonini izumi kao što su iznalaţ enje grešaka, ogovaranje,
klevetanje i optuţ ivanje braće, jer bi je to oslabilo i na kraju oborilo.
Sukob se pojačava
Nikad u istoriji crkve neće doći vreme kada će Boţ ji radnik mirno moći da
skrsti ruke i da kaţ e: ―
mir je, nema se čega bojati.‖ Jer baš tada kada bi tako
pomislio, iznenada moţe doći zlo i uništenje. Na izgled sve moţe da teče mirno i
ustaljeno, ali sotona je budan. Sa svojim zlim anĎelima proučava i ispituje koji bi novi
način napada bio uspešan. Sa njegove strane priprema se sve ţ ešća bitka; on
stavlja u pokret sve svoje sile mraka. Dok Boţ ji narod korača napred posvećenom i
nezadrţi vom rešenošću, učvršćujući u crkvi zastavu Hristove pravde podupiranu
silom sa Boţ jeg prestola, dotle se velika borba sve više rasplamsava i postaje sve
odlučnija. Umovi će se svrstati jedan protiv drugoga, planovi protiv planova, sile
neba protiv sile sotone. Istina u svojim različitim vidovima sukobiće se sa zabludom
u njenim večito promenljivim oblicima, sa kojima će, ako bude moguće pokušavati da
prevari i izabrane.
Duţ ni smo da radimo ozbiljno i revno. Ne kao oni koji biju vetar.
Propovednički kadar, propovedanje i štampana reč, zahtevaju ljude slične Halevu,
koji su odvaţn i i spremni, ljude čije su oči širom otvorene, kako bi otkrili šta je istina a
šta laţ , i čije su uši posvećene kako bi uhvatile svaku reč vernog Svedoka. Duh sa
prestola Boţ jeg će se razgneviti nad otpalim hrišćanstvom i izopačenim svetom, koji
je sazreo da ga unište dugo odgaĎani sudovi uvreĎenog Boga.
408
Mrţnj a zbog ukora
Postoji opasnost da ljudi izgube iz vida vaţ ne istine koje se odnose na ovo
vreme, pa potraţ e nešto novo, neobično i uzbudljivo. Mnogi ukoreni Svetim duhom
preko njegovih izabranih oruĎa, odbijaju da prihvate opomenu, pa se u njihovom
srcu razvije koren gorčine protiv Gospodnjih slugu, koji vrše teške, neprijatne
duţ nosti. Ima mnogo takvih koji druge poučavaju istini, ali ne ispravljaju svoje vlastite
puteve pred Bogom, koji pokušavaju da prikriju svoje neverstvo, pa i druge podstiču
204
409
na udaljavanje od Boga. Takvi nemaju moralne snage da učine ono što je za njihovo
vlastito dobro. Ne uviĎaju potrebu za reformom, zato odbijaju reči Gospodnje i mrze
onoga koji ih ―
kara na vratima.‖
Ovo odbijanje da se posluša opomena koju šalje Gospod, pruţ a sotoni priliku
da od njih načini najogorčenije neprijatelje onih koji su im govorili istinu. Oni postaju
opadači onih koji su im doneli vest od Gospoda.
Čovek koji odbija reč Gospodnju, koji se bori i nastoji da učvrsti svoje puteve i
svoju volju, gotov je da rastrgne vesnika i vest koju Gospod šalje da bi mu otkrio
njegov greh. Njegove telesne sklonosti su uticale na ponašanje pa je svoju ličnost
izgradio na pogrešan način. Boţ je pravilo glasi: ―
Ako li jedete, ako li pijete, sve na
slavu Boţ ju činite.‖ (1.Korinćanima 10:31). Ali on ne bi da tako čini. Čovek je onakav
kakve su njegove misli. Iznutra, iz srca, izlaze zle misli, koje je nadahnuo sotona. On
počinje da ismeva pravila i stavove. Sotonski duh ga povezuje sa neprijateljem te
kritikuje i nevaţn e stvari. Istina za njega sve više gubi vrednost. On postaje opadač
braće, itd., i menja voĎe. Ovaj svet ima na njega veći uticaj od čitave bujice svetlosti
koju je Bog izlio na ovaj svet u vesti kojoj se nekad i sam radovao.
Oh, koliko se toga zbilo od kad se napunio mrţn jom protiv Boga, pošto mu je
ukazao na njegove greške i opasnosti koje mu prete! Dopuštao je da zle misli jačaju i
nadvladaju; nije se iz dana u dan hranio telom Hristovim, niti pio od krvi Sina
Boţj ega i nije postao sudeonik Njegove prirode. Ono što dolazi iznutra to prlja
čoveka. Kako onda mora da je nečist izvor iz koga su potekla sva ta zla.
Kobni izbor
410
Neposvećeni propovednici se svrstavaju protiv Boga. Istovremeno hvale
Hrista i boga ovoga sveta. Dok javno priznaju Hrista, dotle u srcu nose Barabu i
svojim delima viču: ―
Nećemo Ovoga nego Barabu.‖ (Luka 23:18). Neka svaki koji čita
ove redove dobro pazi. Sotona se diči onim što moţ e da postigne. On misli da moţe
da uništi jedinstvo crkve za koje se Isus molio. On kaţe : ―
izaći ću meĎu njih kao duh
laţ i da navedem one koje mogu, da kritikuju, osuĎuju i klevetaju.‖ Ako crkva, koja je
imala veliko videlo i veliko iskustvo, dopusti sinu prevare i laţ i da se uvuče u njene
redove, ta će crkva odbaciti vest Gospodnju i prihvatiti najnelogičnija tvrĎenja i laţ ne
pretpostavke i teorije. Sotona se ismeva njihovoj bezumnosti, jer tačno zna šta je
istina.
Mnogi će stajati na našim katedrama sa buktinjom laţn og proroštva u rukama,
koja je zapaljena paklenom buktinjom sotone. Ako se izabere sumnja i neverstvo,
verni propovednici će biti udaljeni od naroda koji misli da mnogo zna. Hristos kaţ e:
―
Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od očiju tvojih.‖
(Luka 19:42).
Videlo istine
Ipak, ―
tvrdo stoji temelj Boţj i, imajući ovaj pečat: Gospod poznaje svoje.‖ U
ustima posvećenih propovednika ne sme da se naĎe prevara. Njegov ţi vot mora da
je svetao kao dan, čist od svakog traga zla. Posvećeno propovedništvo i štampa biće
sila u širenju svetlosti istine ovom tvrdovratom naraštaju. Videla, braćo, više videla
nam treba! Trubite u trubu na Sionu; oglasite znak za uzbunu na svetoj gori
Gospodnjoj. Saberite narod Gospodnji sa posvećenim srcem da čujete šta će
Gospod reći svom narodu: jer je On dao svetlost za sve koji ţ ele da ga vide i čuju.
Neka se opreme i naoruţa ju i neka doĎu u bitku - u pomoć Gospodu protiv silnih.
205
Sam Gospod će se boriti za Izrailj. Umuknuće svaki jezik laţ ni AnĎeoska ruka će
oboriti i razgolititi laţ ne sotonine spletke i planove. Sotonine pristalice nikad neće
trijumfovati. Pobeda će pratiti vest trećeg anĎela. Kao što je Gospod nad vojskama
oborio zidove drevnog Jerihona, tako će narod koji drţi zapovesti Boţj e i ima veru
Isusovu na kraju trijumfovati i nadvladati sve neprijatelje. Neka niko ne gunĎa i neka
se ne tuţ i na sluge Boţ je koji im donose vest sa neba. Ne traţi te više nešto što bi
vam posluţi lo kao razlog i opravdanje da moţe te da kaţe te, ―
suviše traţ e, suviše su
strogi.‖ Moţd a i govore strogo, ali zar to nije potrebno? Gospod će učiniti da zazuje
uši onih koji čuju Njegov glas i kome bude javljena Njegova vest, ako je oni odbiju i
ne prime. Na kraju će ih javno ţi gosati zbog njihovog protivljenja reči Boţ joj.
411
Ljudi spremni za akciju
Sotona je preduzeo sve moguće mere da do nas kao naroda ne dopre ništa
što bi nas opomenulo, pokaralo i podstaklo da odbacimo naše zablude. Ipak postoji
jedan narod koji će nositi kovčeg Boţ ji. Neki će otići izmeĎu nas jer neće moći dalje
nositi sveti kovčeg. Ali oni neće praviti zidove protiv istine, jer će ona napredovati sve
do kraja. Bog je u prošlosti podizao ljude i još uvek ih ima, koji čekaju spremni i
odlučni da izvrše ono na što ih bude poslao - ljude koji će proći kroz sve prepreke
kao kroz zid koji je zidan i premazan nevaljalim krečom. Kad Bog na njih izlije silu
svoga Duha oni će raditi. Oni će propovedati reč Gospodnju: podići će svoj glas kao
truba. Istina u njihovim rukama neće biti poniţ ena, niti će izgubiti išta od svoje sile.
Oni će bez straha ukazivati ljudima na nihove prestupe i domu Jakovljevu na njihove
grehe.
Ţestoko delovanje sotone
412
Sukob nastaje sve ţ ešći i ţe šći. Sotona će stupiti na scenu i predstavljaće
Hrista. On će pogrešno prikazivati, primenjivati i izopačiti sve što moţ e. da bi
prevario ako bude moguće i izabrane. I sami smo svedoci i još ćemo mnogo toga
videti, kako su čitave prorodice koje su se jednom radovale istini, izgubile veru, zbog
laţ i i kleveta koje su im prenete o onima koje su ljubili i prema kojima su gajili topla
prijateljska i bratska osećanja. Oni su svoja srca otvorili neprijatelju, koji seje kukolj;
seme je, niklo zajedno sa pšenicom; svakog je dana bivalo sve jače i bujnije, a
pšenica je postajala sve slabija i slabija. Dragocena istina je izgubila svoj uticaj na
njih. Vremenom se njihovim laţ nim teorijama pridruţi la laţ na revnost, pa je srce
otvrdlo prema zastupnicima istine kao nekad srca Jevreja protiv Hrista.
Neki će pod plaštem revnosti izvesno vreme odavati izgled ljudi izvanrednog
duhovnog stanja, ali to neće dugo potrajati. Oni nisu ni svesni da ih je sotona dotle
doveo da prkose svetome Duhu. Gospod ih izvesno vreme trpi; oni se šepure kao
lovorika. Gospod im dopušta da izraze svoju zlobu i mrţn ju prema Boţ jem narodu
isto kao što je dopustio da sotona do kraja razvije i pokaţe svoj pravi karakter, da bi
ceo bezgrešni Svemir i nepali svetovi i naš pali svet mogli da se uvere koji su njegovi
pravi ciljevi i da upozna njegove osobine varalice, opadača braće i krvnika u srcu.
Podići barijere protiv neprijatelja
Mnogi koji sada tvrde da veruju istinu, ali sidro njihove vere nije u njoj čvrsto
ukopano, brzo će se naći na sotoninoj strani. Oni koji sada ne rade na Gospodnjoj
strani predstavljaće kamen spoticanja za one koji se trude da lično steknu iskustva
206
413
414
sa Bogom. Neka svaki propovednik, umesto da kritikuje i ispituje, sumnja i pobija,
ukoliko za to bude prilike, svoju paţ nju obrati na podizanje ograda kao zaštite protiv
razbesnelog neprijatelja. Umesto da se bori protiv onih koje im Gospod šalje kao
svoja oruĎa, preko kojih ţ eli da ih spase, neka se Boţ ji narod moli toplo, iskreno i
istrajno za silu Boţ je milosti, pa će Zapovednik vojske nebeske preuzeti bitku u svoje
ruke. Umesto da sednu na sudijsku stolicu i osuĎuju one koje je Bog pozvao u svoju
sluţ bu, neka se mole dan i noć da Gospod pošalje više radnika u svoj vinograd.
Propovednici, ne vreĎajte Boga i ne ţ alostite svetoga Duha upućujući opomene
protiv metoda i načina rada ljudi koje Gospod bude izabrao. Bog poznaje srce. On
poznaje temperament ljudi koje je izabrao. On zna da niko sem iskrenih, odlučnih,
revnih, postojanih neće shvatiti onaj bitni značaj dela, niti će u svoj posao uneti toliko
čvrstine i odlučnosti pred čijim će naletom popustiti sotonine barijere.
Bog šalje ljudima savet i opomenu za njihovo dobro. On je poslao svoju vest
da bi im javio šta je neophodno za 1897. Jeste Ii primili tu vest? Jeste li se odazvali
tom pozivu? On vam je dao priliku da naoruţ ani i opremljeni pristupite u pomoć
Gospodu. I pošto je učinio sve što je neophodno, pozvao vas je da ustanete. A da li
ste spremni? Da li ste rekli: ―
Evo mene, pošalji mene?‖ Još uvek sedite i ništa ne
preduzimate! Dozvolili ste da reč Boţj a neprimećena padne na zemlju. Sada je
Gospod pozvao ljude koji su bili dečaci kad ste vi stajali na čelu bitke i njima je
predao posao koji vi niste izvršili. Zar ćete im biti kamen spoticanja? Zar ćete ih
kritikovati? Valjda nećete reći: ―
Neka se sklone sa tog mesta?‖ A vi sami niste
popunili mesta na koja su sad oni pozvani.
Oh, zašto ljudi postaju smetnja kad mogu da budu od pomoći? Zašto da
podmeću klip pod točak kad bi mogli sa uspehom da guraju kola? Zašto uskraćuju
dobro svojoj vlastitoj duši pa druge lišavaju blagoslova koji bi preko njih mogli da
prime? Ovi odbacivači svetlosti postaće kao suva pustinja, gde nema ni kapi vode, i
njihova sluţ ba će biti besplodna kao gore Gelvujske na koje nije bilo vlage, ni daţd a
i rose. Oni nisu obučeni u silu s visine, niti prenose blagoslov na druge. Ali još ima
nade, ako ponize svoja srca, priznaju svoje greške i raskinu sveze kojima ih je
sotona vezao. Ako raskinu lance koje je skovalo vaspitanje, predrasude ili navike.
Kad bi samo potraţ ili Gospoda u duhu pokajanja, oni bi Ga i našli! Tada ne bi svoje
zahteve postavljali na prvo mesto nego bi bez pogovora išli tamo gde ih Duh
Gospodnji vodi, i On bi se onda prihvatio da im bude pomoćnik i voĎa na putu.
Skupljajte zrake svetlosti
Po svim našim crkvama koje su imale velike mogućnosti i prednosti ali ih nisu
iskoristile, doći će do ozbiljnog čišćenja. Bog je učinio sve što je bilo potrebno, ništa
nije bilo izostavljeno. Jedino što je trebalo bilo je čisto, posvećeno srce da prigrli
videlo koje je Bog slao i da u njemu hodi.
Nema potrebe da govorimo: ―
Nevolje poslednjih dana dolaze na nas‖. One su
već došle. Nama je potreban sada mač Gospodnji da prodre u samu srţ telesnih
ţ elja, apetita i strasti. Neka sudi i neka zaseče jače i energičnije nego ikad pre! Neka
odvoji od nas svu oholost! Neka telesni napuste utočište laţ i i licemerstva pod čijom
se maskom kriju, i tako zavode Boţ ju decu. Neka mač Gospodnji saseče ličnu
pravdu i otvori oči slepih da progledaju i da vide da nisu ispravni pred Bogom!
Obraćam se Boţj em narodu koji se čvrsto drţi svog uverenja, koji neće
odstupiti od vere koja je jednom data svetima, koji čvrsto stoje usred moralne tame
bezakonja poslednjih dana. Reč Gospodnja vam kaţe , ―
I ja ću se veseliti radi
Jerusalima i radovaću se radi naroda svojega.‖ (Isaija 65:19). Zar u ovim rečima ne
207
415
nalazimo dokaz velike očinske ljubavi Boţ je prema onima koji se čvrsto drţe vere u
pravdi? IzmeĎu Boga i Njegovog naroda postoji najneţ niji i najuţi odnos. Ne samo
da smo predmet Njegove beskrajne milosti i ljubavi, nego smo još više od toga.
Gospod se raduje radi svog naroda! On se oduševljava njih radi. On je njihova
sigurnost. On će divnim uresom ukrasiti one koji mu sluţ e celim srcem u duhu i
svetinji istine. On ih odeva u krasne haljine svoje pravde. On ljubi one koji tvore
Njegovu volju, koji verno odrţ avaju Njegov lik. Svi koji su verni, iskreni i istiniti
preobraţ avaju se u Njegovo obličje. U njihovim ustima nema prevare jer su bez
mane pred Bogom i pred Jagnjetom.
Naša vest
416
Šta je naša vest koju treba da objavimo? ―
Oj ţ edni koji ste god, hodite na
vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca i bez
plate vina i mleka. Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono
što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro i duša će se vaša nasititi pretiline.
Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte i ţi va će biti duša vaša, i učiniću sa
vama zavet večan milosti Davidove istinite. Evo dadoh ga za svedoka narodima, za
voĎu i zapovednika narodima. Evo zvaćeš narod koga nisi znao i narodi koji te nisu
znali steći će se k tebi, radi Gospoda Boga tvojega i sveca Izrailjeva, jer te proslavi.
Traţ ite Gospoda dok se moţ e naći; prizivajte ga dok je blizu. Neka bezboţn ik ostavi
put svoj i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na
njega, i k Bogu našemu, jer prašta mnogo.―(Isaija 55:1-7)
Hoću da kaţe m mojoj propovedničkoj braći: sprovedite ovaj rad mudro i
taktički. Zaposlite ljude i ţ ene u vašim crkvama. Kombinujte lekarsko-misionski rad
sa objavljivanjem treće anĎeoske vesti. Preduzmite jedan redovan organizovan rad
kako bi svoje crkve podigli iz mrtvila u kome su zapale i u kome se već godinama
nalaze. Pošaljite po crkvama radnike koji će iznositi načela zdravstvene reforme
povezana sa vešću trećeg anĎela pred svaku porodicu i svakog pojedinca. Ohrabrite
sve da uzmu učešća u radu za svoje bliţ nje, i videćete kako će se dah ţi vota brzo
povratiti u ove crkve.
Proučavajte paţl jivo trideset treću glavu proroka Jezekilja. Onaj rad koji je
otpočeo u lekarsko-misionskom pravcu jeste upravo rad koji je Hristos zapovedio
svojim učenicima da ga vrše. Zar ne vidite jasno da oni koji su angaţ ovani u tom
radu ispunjavaju Spasiteljev nalog? Zar ne moţ ete videti da bi ste ugodili Gospodu
ako bi odbacili laţ no dostojanstvo i učili se u Njegovoj školi da nosite Njegov jaram i
podiţe te Njegovo breme?
Potrebno je pravo hrišćanstvo
417
Svetu je potreban dokaz pravog hrišćanstva. Zvanično Hrišćanstvo moţe se
videti svuda; ali ako se sila Boţj e milosti otkrije u našim crkvama onda će njeni
članovi činiti dela koja je činio Hristos. Prirodne i nasleĎene crte karaktera biće
izmenjene. Prisutnost Njegovog duha osposobiće ih da otkriju Hristovo obličje.
Uspeh njihovog rada biće srazmeran čistoti njihove poboţn osti.
U ovom svetu ima mnogo hrišćanskih radnika koji još nisu čuli grandiozne i
divne istine koje su nama otkrivene. Oni obavljaju dobar i plemenit posao u skladu
sa videlom koje poseduju, a mnogi od njih su mnogo više napredovali u sticanju
iskustva u svom poslu od onih koji imaju mnogo veće videlo i mnogo veće prednosti.
208
Ravnodušnost koja vlada u redovima naših propovednika u odnosu na zdravstvenu
reformu i lekarsko-misionsko delo je zaprepašćujuća. Neki koji ne tvrde da su
hrišćani tretiraju ove stvari sa većim poštovanjem nego što to čine neki od našeg
naroda; i ukoliko se ne probudimo oni će nas preteći.
Reči koje mi je Gospod dao za naše propovednike i naše crkve glasi: ―
Idite
napred!‖ ―
Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve
narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drţ e što sam
vam zapovedio; i evo Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:18-20)
Traţi te Gospoda
Cooranbong, Australija, 27 avgust 1896.
418
Poboţ nost je neophodna. U našoj sredini treba da se vidi daleko manje
samopouzdanja a mnogo više poniznosti. Na Boţ je delo se gleda kao na običnu
stvar. Bilo bi mnogo bolje da se ljudi u raznim odborima i komisijama češće menjaju,
nego što ih se godinama drţa lo na istom poloţ aju sve dok nisu počeli zamišljati da
imaju pravo da se njihovi predlozi usvajaju bez pogovora; i uglavnom, nijedan se
glas nije dizao protiv. Postoje ljudi koji sede u Odboru, koji nemaju rasuĎivanja koje
bi trebalo da imaju. Njihovo je shvatanje skučeno i sebično. Zato je neophodna
promena. Jer, ne bi bilo mudro ni dobro sprovesti samo polovinu ili četvrtinu
planiranog poduhvata.
Neka svaki koji sedi u Savetu ili Odboru ispiše u svom srcu reči: Ja radim za
vreme i za večnost. Bogu ću morati da polaţe m računa za sve pobude koje me
pokreću na akciju. Neka to bude njegova lozinka. I neka se Bogu diţ e molitva kojom
se molio Boţ ji sluga i car David: ―
Postavi Gospode, straţu kod jezika mojega, čuvaj
vrata usta mojih. Ne daj srcu mome da zastrani na zle pomisli, da čini dela
bezboţn a, s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihovih.―
(Psalam 141:3-4)
Daj mi srce svoje
Adelaida, Australija, 12 Oktobar 1896.
419
Oni koji se nalaze na odgovornim poloţ ajima ne treba da se prepuste
principima samougaĎanja i preterivanja koji vladaju u ovom svetu jer jednostavno to
ne mogu sebi dozvoliti; ako bi i mogli, hrišćanski principi im to ne dopuštaju. Treba
dati još mnogostruke nauke ―
Koga će učiti mudrosti i koga će uputiti da razume
nauku? Decu kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po
zapovest, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo, davaše se.‖ (Isaija 28:9-10).
Tako bi roditelji koji veruju reči Boţj oj trebalo strpljivo da uče svoju decu,
napominjući im stalno reč Gospodnju. ―
Zato će nerazumljivom besedom i tuĎim
jezikom govoriti tome narodu; jer im reče: ovo je počinak, ostavite umorna da počine;
ovo je odmor; ali ne hteše poslušati. I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest,
zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde,
da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i da se uhvate.‖ (Isaija
28:12-13). Zašto? - jer nisu pazili na reč koju im je Gospod slao.
Znači da Gospod one koji ne primaju nauku i uputstva, već izbiraju svoju
sopstvenu mudrost i postupaju u skladu sa svojim ličnim mišljenjem, stavlja na
probu, da se vidi da li će zauzeti stav poslušnosti Njegovim savetima ili će ih odbiti i
209
nastaviti svojim putem, u kom slučaju će ih Gospod prepustiti neminovnim
posledicama. Na svim našim putevima, u čitavoj našoj sluţ bi Bogu, On nam govori:
―
Sine moj, daj mi srce svoje.‖ (Priče 23:26). Ono što Bog ţe li, jeste poučljiv i ponizan
duh. Ono što molitvi daje pravu vrednost jeste činjenica da potiče iz odanog i
poslušnog srca. Bog zahteva izvesne stvari od svoga naroda; ali ako on kaţe : ―
Ne
mogu, moje se srce ne slaţ e sa tim‖, Gospod ih prepušta da nastave putem svoje
uobraţe ne mudrosti, koja nema nikakve veze sa nebeskom mudrošću sve dok se
ovaj tekst (Isaija 28:13) ne ispuni. Ne treba da kaţe te: ―
Slediću Gospodnja uputstva,
do izvesne mere koja je u skladu sa mojim mišljenjem,‖ a zatim da se čvrsto drţi te
svojih ideja, odbijajući da se oblikujete po boţ anskom uzoru. Uvek pitajte: Da li je to
Gospodnja volja? a ne: Da li je to mišljenje ili sud toga i toga?
Boţj e merilo
420
421
Svaki mora biti posmatran u svetlosti Hristovog primera. On je Istina. On je
pravo i jedino videlo koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na ovaj svet. Slušajte
Njegove reči, kopirajte Njegov primer samoodricanja i poţ rtvovanja, gledajte na
zasluge Hristove za slavu Njegovog karaktera, da biste se iz dana u dan menjali u to
isto obličje. Oni koji slede Hrista ne ţ ive da bi ugaĎali sebi. Ljudska merila su
nepouzdana kao stučena trska. Gospodnje merilo je savršenstvo karaktera.
―
Jer će Gospod ustati kao na gori Ferazimu, razgneviće se kao u Dolu
Gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobični
posao svoj. Nemojte se dakle više potsmevati, da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh
od Gospoda nad vojskama pogibao odreĎenu svoj zemlji.‖ (Isaija 28:21-22). Čitajte
5. Mojsijevu 7:6. Čitajte celu tu glavu, kao i glavu 1. i 8. Gospod mi je pokazao da su
to reči Gospodnje. To je napisano za nauku nama, na koje posledak sveta doĎe.
Treba da u našim ustanovama imamo samo one koji slušaju reč Boţ ju, koji je
cene i tvore. Ako neko u ma kojoj ustanovi zahteva da se njegovo mišljenje smatra
vrhunskim, to je najbolji dokaz da taj čovek ne poznaje sebe i da nije dorastao poslu
koji obavlja. On će sigurno činiti zloupotrebe i nepravilnosti većma nego što će
popravljati. On uopšte ne zna kakve su odgovornosti uključene u njegov odnos
prema Bogu i bliţ njima.
―
Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakovim treba vama biti u svetom
ţ ivljenju i poboţ nosti?‖ (2.Petrova 3:11). Oni koji hode smerno s Bogom svojim neće
se truditi da dobiju veće odgovornosti nego će razmišljati da imaju jedno osobito delo
da ga izvrše i biće verni na svojoj duţ nosti. Veliko bi se dobro učinilo, ako bi se po
našim ustanovama, primerom i propisom preporučivala štednja u svim pravcima.
Ako ti, moj brate, u Hristovoj školi naučiš da budeš krotak i smeran u srcu, onda ćeš
uvek stajati na sigurnom čvrstom tlu. Ali ti nemaš jedan stabilan, uravnoteţ en
karakter. Zato ne moţ eš sa sigurnošću da se pouzdaš u vlastiti sud u svim stvarima.
Ljudski način je da smišlja i planira; ali Bog usaĎuje načelo. Čovek se trudi da
duţ nost prilagodi svojim telesnim naklonostima; ali ţ ivot je bojno polje i jedna trka u
kojoj se mora probijati da bi postao pobednik...
Izgovori su bez vrednosti
Pitanje o kome treba da razmišljamo jeste: Imamo li Hristove osobine?
Izgovori nemaju nikakvu vrednost. Sve okolnosti, svi apetiti i sve čeţn je treba da
budu sluge bogobojaznom čoveku a ne njegovi gospodari. Hrišćanin ne treba da
210
422
bude zarobljen nikakvim nasleĎenim ili stečenim navikama ili naklonostima. On
moţe i treba da gospodari ţi votinjskim strastima, a ne da bude rob navika.
Ne smemo da budemo igračke okolnosti, nego da gospodarimo okolnostima
sluţ eći se uzvišenim principima naučenim od Velikog Učitelja. Svečani poloţa j u
kome danas stojimo pred svetom, ozbiljne odgovornosti i duţ nosti koje nam je
naloţi o Gospod, ne smeju se zanemariti nego da budu načelo pri usklaĎivanju volje i
okolnosti. Načelo samoodricanja i poţ rtvovanosti treba, kako je to pokazano u
primeru Isusa Hrista, Jovana Krstitelja, Danila i njegovih drugova, da kao plug preore
sve naše nasleĎene i stečene sklonosti pod svim okolnostima i situacijama.
Pitam vas, da li je carstvo Boţ je unutra u vama? Boţ ji narod treba da je tačan,
uvek spreman, uvek staloţ en u Isusu Hristu. Došlo je vreme kad jednog trenutka
moţe mo biti na tlu, ali već sledećeg momenta moţe da nam tlo izmakne ispod nogu.
Zemljotresi će se dogaĎati tamo gde se najmanje očekuju.
Hrišćanstvo ima mnogo širi značaj nego što su mu mnogi do sad pridavali. To
nije jedna vera. To je reč Onoga koji ţ ivi i postoji za uvek. To je jedno ţ ivo načelo
koje zaokuplja misli, um, srce, pobude i celog čoveka. Hrišćanstvo - oh, kad bi svi
mogli iskusiti njegovo delovanje! To je vitalno, lično iskustvo koje uzdiţ e i
oplemenjuje celog čoveka. Zato je svako odgovoran pred Bogom koji je omogućio
svima da prime ovaj blagoslov. Ali mnogi taj dar ne primaju iako ga je Isus platio po
skupoj ceni. Oni se ne otimaju za blagoslov koji im je na dohvatu ruke, zato je njihov
karakter još uvek zadrţ ao loše crte i navike; zato je greh na njihovim vratima. Oni
govore o poboţ nosti, ali ih je sotona učinio svojim oruĎima., kroz koja ruši i stvara
pometnju kad god to moţ e. Oni šire poguban uticaj na duše koje traţ e primer koji bi
im pomogao na njihovom putu za nebo.
Ko su podanici carstva Boţ jega? - Svi oni koji tvore Njegovu volju. Oni imaju
pravdu, mir i radost u Duhu svetome. Članovi Hristovog carstva su sinovi Boţ ji,
sudeonici Njegove velike firme. Oni su izabranici Boţj i, odabrani naraštaj, osobiti
narod, izbrani rod, koji treba da objavi dobrodetelj Onoga koji ih dozva iz tame
čudnom videlu svome. Oni su so zemlji i videlo svetu. Oni su ţ ivo kamenje i carsko
sveštenstvo. Oni su saradnici Isusa Hrista. Oni su ti koji idu za Jagnjetom kud god
Ono poĎe...
Naša ličnost
423
Postoje prava koja pripadaju svakom pojedincu. Mi imamo osobnost i
identičnost koja je samo naša. Niko ne moţ e da utopi tu svoju osobenost u bilo koju
drugu ličnost. Svako mora da deluje za sebe, u skladu sa diktatom svoje savesti. Što
se tiče naše odgovornosti i uticaja, zavisni smo od Boga, pošto naš ţ ivot dolazi od
Njega. Ţivot ne dobijamo od čoveka već samo i jedino od Boga. Njegovi smo i delom
stvaranja i delom izbavljenja. Ni naše telo ustvari nije naše, da bismo smeli sa njim
da postupamo kako hoćemo, da ga osakaćujemo navikama koje vode u bolest,
čineći ga nesposobnim da Bogu prinesemo savršenu sluţ bu. Naš ţ ivot i sve
sposobnosti pripadaju Njemu. On je taj koji se svakog trenutka brine za nas; On
odrţ ava tu ţi vu mašineriju u pokretu; ako bi smo bili prepušteni sami sebi makar
samo za trenutak, umrli bismo. Dakle, apsolutno smo zavisni od Boga.
Kad pravilno shvatimo svoj Odnos prema Bogu, i Njegov prema nama, onda
smo naučili jednu veliku lekciju. ―
Niste svoji; jer ste kupljeni skupo,‖ (1.Korinćanima
6:19-20) to treba da stoji kao moto u odaji našeg uma, da bismo mogli uvek da
priznamo Bogu pravo na naše talente, naše imanje, naš uticaj i na celu našu ličnost.
Moramo da učimo kako da postupamo sa ovim Boţ jim darom, duhom, dušom i
211
telom, da bismo sa ovim Hristovim otkupljenim vlasništvom vršili na ovoj zemlji jednu
korisnu i ugodnu sluţ bu.
Sejati pokraj svake vode
424
Naša je duţ nost da sejemo pored svake vode čuvajući dušu svoju u Hristovoj
ljubavi, radeći dok je dan, koristeći sredstva koja nam je Gospod dao za različite
duţ nosti koje nam slede. Radimo sa radošću; kakva god ţ rtva da se traţ i prinesimo
je dragovoljno, od sveg srca na oltar Bogu. Ako sejemo pored svake vode,
iskusićemo da ―
koji blagoslov seje blagoslov će i poţ njeti.‖ (2.Korinćanima 9:6).
―
Svaki po volji svojega srca a ne sa ţa lošću ili od nevolje: jer Bog ljubi onoga
koji dragovoljno daje. A Bog je kadar učiniti da je meĎu vama izobilna svaka
blagodat da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete; za svako dobro
djelo. (2.Korinćanima 9:7-8). Ne povlačite se kad jednom Duh sveti probudi u vama
osećaj duţn osti. Postupite prema uputstvu, jer ga je poslao Gospod. ―
Ako li odstupi
neće biti po volji moje duše. (Jevrejima 10:39)
Mnogo to znači sejati pored svake vode. To znači stalno, trajno prilagati svoje
darove i prinose. Vernom pristavu Boţ jih dobara će sam Bog osigurati priliv
sredstava, tako da će biti dobro snabdeven svim dobrima, da će moći da izobiluje u
svakom dobrom delu.
Propovedanje Hrista
425
Postoji jedno veliko delo koje mora da se izvrši. Svet neće biti obraćen darom
jezika ili vršenjem čudesa, već propovedanjem Hrista raspetoga. Zato treba dopustiti
Duhu svetom da On radi. Bog je u naše ruke stavio razna sredstva i svako od njih
mora da se koristi da bi se ispunila Njegova volja i namera. Kao vernici imamo
prednost da uzmemo udela u unapreĎenju istine za ovo vreme. Treba da koristimo,
koliko je god moguće, sredstva i oruĎa koja nam je Bog dao da odnesemo istinu u
nova područja. Zato je potrebno da podiţ emo crkve u koje će Boţ ji narod dolaziti i
moliti se, i koje će biti kao svetionici u tami ovoga sveta...
Bog ţ eli da radimo ovaj posao. Oni koji se nazivaju Njegovom decom moraju
da slede Njegov primer. Pomozite bliţn jima u njihovim fizičkim potrebama, pa će
njihova zahvalnost porušiti barijere i omogućiti vam da doprete do njihovog srca.
Razmotrite ozbiljno ovo pitanje. Kao crkva vi imate priliku da radite kao Boţ ji
saradnici. Da ste već do sad poslušali reč Boţ ju, da ste se dali na posao, bili biste
blagosloveni i osetili bi novu hrabrost i snagu; stekli bi divno, bogato iskustvo. Našli
bi se kao sluge koje revno zastupaju plan spasenja i obnove. Taj plan nije
predodreĎen već progresivan, korak po korak, iz slave u slavu, i iz sile u silu.
Hristos je traţi o ljude tamo gde su bili, i iznosio im istine o svome carstvu idući
od mesta do mesta, blagosiljao je putem i propovedao, tešio one koji pate i isceljivao
bolesne. To je posao koji i mi treba da radimo. Bog očekuje da pomaţ emo one koji
su u bedi. Uzrok što Gospod izrazitije ne otkriva svoju silu leţ i u tome što je meĎu
onima koji tvrde da veruju istinu tako malo duhovnosti.
212
426
Poglavlje 16
Uzdignite stanovište
Čiste ruke i čista srca
Postoji mnogo propevedanja istine, ali je malo posvećenja kroz istinu.
Poboţ nost niti pravda se ne unose u svakodnevni ţ ivot, pa je zato Gospod ćesto
obeščašćen, i nemajući ţ ive veze sa Bogom, siromašna i slaba ljudska priroda ne
moţ e da se odupre iskušenju i nikad to neće moći ako sila Boţ ja koja jedino moţ e
da promeni i obnovi čoveka, ne ispuni njegovu dušu.
Mi smo sve bliţ e sudu, i oni koji nose vest opomene moraju imati čiste ruke i
čisto srce. A da bi to imali moraju odrţ avati ţ ivu vezu sa Bogom. Misli moraju biti
svagda svete i čiste, ţ ivot neokaljan, duh i duša i telo sveti, čist prinos Bogu, inače
ga On neće primiti.
Uţ asno razviće zla jedan je od najvećih dokaza da je kraj blizu. Sotona kao
razbesneli lav ide okolo, riče i traţ i koga da proţ dere. Ako se ljudi pored sveg videla
koje tako jasno svetli u ovo ozbiljno i teško vreme, naĎu kao preljubočinci, ja se
bojim da će ih Bog zauvek odvojiti od ovog dela.
Potrebna je odlučna akcija
427
428
Sa mladima se često postupa veoma strogo radi lošeg vladanja i sličnih stvari;
ali, kad se ljudi i ţ ene sa velikim iskustvom, koji su smatrani primerom poboţ nosti,
pokaţ u u svom pravom svetlu - neposvećeni, telesni, nečistih misli, besramnog
ponašanja, - onda je vreme da se prema takvima postupi na najodlučniji način.
Veliko strpljenje koje se pokazivalo prema njima, imalo je, koliko je meni poznato
samo negativne posledice. To ih je navelo da svoje preljubočinstvo olako shvataju, i
svi njihovi izgovori i pretvaranja su se pokazala kao jutarnja rosa kad na nju sine
sunce.
Čim doĎu u iskušenje odmah se na površini pojave njihovi moralni nedostaci
koji su dokaz da nisu sudeonici boţ anske prirode, niti su utekli od telesnih ţ elja
ovoga sveta nego su zemaljski, pohotljivi, Ďavolski. Sotona u njima uvek pronaĎe
nešto što moţ e da razvije u izrazito bezakonje, zato koristi svaku takvu priliku pa se
na kraju utvrdi da su oni koji se smatraju pastirima stada nepreporoĎeni i telesni, pa
stado koje im je povereno i čiju bi čistotu, krotost i čednost trebali budno da čuvaju,
ustvari vode u razuzdanost i pokvarenost. Nebeski anĎeli gledaju na to sa stidom,
bolom i zgraţ anjem. Kako mogu čisti nebeski anĎeli sluţ iti jednoj takvoj klasi? Kako
mogu nositi nebesku svetlost na skupove na kojima takvi propovednici zastupaju
zakon Boţ ji, iako ga krše kad god im se za to ukaţ e prilika; kad tvore laţ i hode
nepoštenim stazama, kad potajno gaje prljave misli i raspiruju svoje niske strasti i
onda koriste ljude ili ţ ene koji su gotovi kao i oni da poruše sve ograde, ponize svoja
tela i uprljaju svoju dušu? Kako samo mogu da čine nešto takvo? Kako pred njihovim
očima nema straha Boţ jega? Gde je u njihovim srcima ljubav prema Bogu? Šta vredi
njihova vera u istinu?
Očistite oko Gospodnji od ove moralne pokvarenosti, makar to značilo gubitak
najuglednijih ljudi na najvišim poloţ ajima! U našim redovima postoji preljuba.*) Ja to
znam i pokazano mi je da će se njihova pokvarenost pojačati i proširiti. Mnogo više
tog zla ima nego što ćemo ikad saznati, ali ono što je otkriveno čini crkvu
213
odgovornom i krivom ukoliko ne zauzme odlučan stav i ne preduzme odgovarajuće
mere, da se zlo iskoreni. Očistite oko Gospodnji, jer u njemu postoji prokleta stvar!
Boţ je reči Isusu Navinu glase: ―
Zato neće moći sinovi Izrailjevi stajati pred
neprijateljima svojim; pleća će obraćati pred neprijateljima svojim, jer su pod
prokletstvom; neću više biti s vama ako ne istrebite izmeĎu sebe prokletinje. Ustani,
osveštaj narod, i reci: osveštajte se za sutra; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev:
prokletstvo je usred tebe, Izrailju; nećeš moći stajati pred neprijateljima svojim dokle
ne uklonite prokletstva izmeĎu sebe‖ (Isus Navin 7:12-13). ―
A ovo se napisa za
nauku nama, na koje posledak veka doĎe.‖ (1.Korinćanima 10:11).
*) Blud u našim redovima: Reči E.G. Vajt na str. 203 ove knjige su značajne (podnaslov ―
Boţj i
vesnici‖). Ona piše: ―
Svi treba da imaju na umu osobite sotonske napore koji su upereni protiv
propovednika.‖ Na nesreću neki 'su izigrali svoje poverenje. Svečane poruke koje se nalaze u ovom
poglavlju godinama sluţ e kao opomena. Stroga načela koja su sada na snazi onemogućavaju jednom
propovedniku koji se uhvati u prestupu sedme zapovesti da ikada više ponovo stekne i nosi sveto
poverenje. To je najefikasnije sredstvo protiv slične situacije, koje je Elen Vajt ovde iznela
starešinama Zajednice.
Laţn i pastiri
429
Zaista nemam čemu da se nadam za one koji su stajali kao pastiri stada i
prema kojima je milostivi Bog godinama imao strpljenja, slao im opomene i ukore i
pretnje, a oni su prikrivali svoje zle puteve i nastavljali da dalje idu njima,
suprotstavljajući se svojim bludnim ţ ivotom zakonu Boga nebeskoga. Prepustimo im
da se sa strahom i drhtanjem bore za svoje spasenje, posle svega što je učinjeno da
bi se popravili, ali ni u kom slučaju ne smemo im poveriti brigu nad dušama! Laţ ni
pastiri! Zar je moguće da ljudi angaţ ovani u ovom delu toliko kvare svoj put pred
Gospodom, posle toliko slavnih iskustava i naročitog videla?
Onaj koji dolazi, kaţ e: ―
Evo ću doću skoro i plata moja sa mnom, da dam
svakome po delima njegovim‖. (Otkrivenje 22:12). Svako dobro delo koje učini
Njegov narod i koje je rod prave vere, imaće odgovarajuću platu. Kao što se jedna
zvezda razlikuje od druge zvezde u slavi, isto tako će i vernici imati svoje različite
sfere dodeljene im u budućem ţ ivotu. Hoće li se čovek koji nije hodio sa Bogom, kao
Enoh nego sa sotonom, prihvatajući njegove predloge, pokoravajući se njegovim
ciljevima i ugroţ avajući svoju dušu i duše onih koji su mu povereni, a za koje je
Hristos umro, već zadovoljavao svoje telesne ţ elje, - hoće li se takav naći meĎu
pobednicima?
Kad čovek umre, sa njim ne umire i njegov uticaj; naprotiv, on i dalje ţ ivi,
obnavljajući se. Uticaj čoveka koji je bio dobar, čist i svet, nastavlja da ţ ivi posle
njegove smrti, kao odsjaj zalazećeg sunca koje još dugo pošto je zašlo na horizontu,
svojim slavnim zracima pozlaćuje vrhove dalekih gora. Tako i ţ ivot i dela čistih,
svetih i vernih ljudi zrači svoju svetlost i onda kad ih više nema da lično govore i
deluju. Njihova će dela, reči i primer ţ iveti za uvek. ―Pra
vednik će se spominjati
uvek‖ (Psalam 112:6)
Ali kako je suprotan ovome ţ ivot telesnih, poţ udnih, čulnih i razvratnih!
Čulnim se zadovoljstvima popuštalo! U svetlosti nepogrešivog suda čovek stoji
onakav kakav je, ogoljen bez nebeske odeće koju je licemerno ogrtao. Ali on stoji i
pred drugima koji imaju moć zdravog rasuĎivanja, i takvi ga vide u svetlosti Boţ je
reči onakvog kako ga vidi Bog! Neka svako dobro razmisli hoće li dela koja ga prate
biti blagotvorna svetlost neba, ili mračna senka tame; da li će zaostavština koju
predaje u nasleĎe biti blagoslov ili prokletstvo.
214
430
Svaki prolazni trenutak sadašnjice formira naš karakter i odlučuje o našoj
budućnosti. Trenuci izgubljeni ni u šta, vreme provedeno u samougaĎanju i telesnim
zadovoljstvima, odlučuju o našoj večnoj sudbini. Reči koje danas izgovaramo
odjekivaće dalje i tada kad nas više ne bude bilo. Dela učinjena danas prenose se u
knjige neba, kao što umetnik prenosi crte lica u mermer ili metal. Ona će odlučiti
našu sudbinu za večnost; za slavu ili večnu propast i uţ asnu patnju griţ e savesti.
Kad Isus bude došao neće biti više nikakve mogućnosti promene karaktera, kao ni
posle čovekove smrti. Zgrada karaktera se izgraĎuje za vreme čovekovog ţ ivota.
Bojim se da će onima čiji je ţ ivot nečist, koji ţ ive da bi ugaĎali sebi, kajanje doći
suviše kasno. Po neka odluka, po koja suza nikada neće ukloniti krivicu prošlog
ţ ivota niti izbrisati iz nebeskih knjiga prestupe svesnih, namernih greha onih koji su
imali dragoceno videlo istine, koji su bili u stanju da drugima tumače Pismo, dok su u
isto vreme greh i bezakonje pili kao slatku, ukradenu vodu. Njihovo će bezakonje
ostati kao da je gvozdenom pisaljkom zauvek urezao u stenu.
Potrebna uzbuna
431
Ţelela bih, ako uspem, da alarmiram moju braću! Hoću da ih podstaknem
perom i glasom: Ţivite u Gospodu, hodite sa Bogom, ako umirete, umirite u Bogu, da
biste mogli zauvek da ţ ivite tamo gde je Gospod. Ne budite nepokorni nebeskim
opomenama; prihvatite zanemarene pozive, opomene, molbe, ukore, pretnje, i neka
one isprave i promene vaše grešno srce. Neka vas preobraţ avajuća milost Hristova
učini čistima, vernima i svetima, ljubaznima u Bogu, da budete kao čisti, beli Ijiljani,
koji otvaraju svoje krunice suncu u naručju jezera. Prenesite svoju ljubav na onoga
koji je umro za vas na krstu Golgote. Veţ bajte svoje usne da govore hvalu Njemu, i
da mu prinose vaše molitve kao sveti miris tamjana.
Ponovo pitam, kako mogu oni koji imaju dragoceno videlo i svečanu vest za
ovo vreme da popuštaju nečistim mislima i nesvetim delima kad znaju da Onaj koji
nikad ne drema niti spava vidi svako delo i čita svaku pomisao srca? Oh, to je zato
jer se bezakonje nalazi u priznatom Boţ jem narodu, tako da On moţ e tako malo da
učini za njih.
Istina u srcu posvećuje
Istina, primljena u srce, posvećuje primaoca; udaljena iz ţ ivota i prakse, ona
je mrtva i nekorisna za primaoca. Kako moţ ete, oh, kako moţ ete ţ alostiti svoga
Izbavitelja? Kako moţ ete da Ga obeščašćujete pred Njegovim anĎelima i pred
ljudima? Kako moţ ete da ţ alostite svetoga Duha Boţ jeg? Kako moţ ete da dajete
priliku sotoni i njegovim anĎelima da se uzdiţ u i triumfuju nad onima koji tvrde da su
verni podanici Isusa Hrista?
Svi preljubočinci će biti izvan Boţ jeg grada. Boţ ji anĎeli već su spremni za
delo suda, a Duh Boţ ji se postepeno podiţ e sa zemlje. Trijumf crkve je vrlo blizu,
plata koja treba da se da skoro je na dohvatu, a ipak se bezakonje nalazi meĎu
onima koji tvrde da imaju sjaj nebeske svetlosti.
Onaj koji upravlja svojom crkvom i sudbinom naroda, sprovodi poslednji deo
rada koji treba da se izvrši za ovaj svet. Svojim anĎelima već daje nalog da izvrše
Njegove sudove. Neka se propovednici probude, neka shvate situaciju! Delo suda
počinje od svetinje, od kuće Boţ je. ―
I gle, šest ljudi doĎe do visokih vrata koja
gledaju na sever, svaki sa svojim oruţ jem smrtnim u ruci, i meĎu njima beše jedan
čovek obučen u platno s opremom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod
215
432
oltara mjedenoga. (Jezekilj 9:2-7). Zapovest je glasila: ―
ProĎite za njim po gradu i
pobijete, neka ne ţ ali oko vaše niti se smilujete; starce i mladiće, devojke i decu i
ţ ene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak k njemu ne pristupajte; i
počnite od moje svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.‖ I reče Bog:
―
Put njihov obratiću na glavu njihovu.‖ (Jezekilj 9:5,6,10).
Uskoro će biti izgovorene reči: ―
Idite i izlijte sedam čaša gneva Boţ jega na
zemlju.‖ (Otkrivenje 16:1). Jedan od izvršioca osvete izjavljuje: ―
I čuh anĎela
vodenoga gde govori: Pravedan si, Gospode, koji jesi, i koji beše, i koji ćeš biti što si
ovo sudio‖ (Otkrivenje 16:5) Ova nebeska bića koja treba da izvrše Boţ ji nalog ne
postavljaju nikakvo pitanje nego čine onako kako im je zapoveĎeno. Jehova nad
vojskama, Gospod Bog svemogući, pravedan, veran i svet, dao im je posao koji
treba da rade. Nepokolebivom vernošću i tačnošću kreću oni u čistim, belim
haljinama, opasani zlatnim pojasom. I kad se poslednja čaša Boţ jeg gneva izlije na
ovu zemlju, oni se vraćaju i prazne čaše stavljaju kod nogu Gospodnjih.
Posle ovoga se opisuje sledeći prizor: ―
I posle ovoga... čuh kao glas naroda
mnogoga i kao glas voda mnogih i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja! jer
caruje Gospod Bog svedrţ itelj!―(Otkrivenje 19:1,6). I pevahu pesmu Mojsijevu i
pesmu Jagnjetovu.
Drţat i se čvrsto VoĎe
433
434
Moramo se čvrsto drţ ati svoga VoĎe inače ćemo postati zbunjeni, i izgubiti iz
vida ProviĎenje koje upravlja crkvom, svetom i svakim pojedincem. Način Boţ jeg
postupanja biće velika tajna. Moţ e se desiti da izgubimo trag Boţ ji i da hodimo
zbunjeni, govoreći: ―
Tvoji su sudovi neistraţ ivi‖. Ali ako je srce odano Bogu, onda će
sve biti jasno.
Pred nama je dan kada će nam sve Boţ je tajne biti otkrivene i svako Njegovo
delo i postupak biti opravdan; dan kada ćemo se osvedočiti da su pravda, milost i
ljubav zaista svojstva Njegovog prestola. Pošto se završi duga i teška zemaljska
borba, i sveti se sakupe u svom večnom domu, naša prva tema će biti pesma
Mojsija, sluge Boţ jega. Druga tema će biti pesma Jagnjetova. Ova će pesma
glasnija, dostojanstvenija i uzvišenijeg stila odjektivati kroz nebeske dvorove. To je
pesma koja opeva Boţ je proviĎenje kroz razne etape slavnog plana spasenja. Sada
se sve vidi bez ikakvog pokrivala, počevši od davanja zakona, preko proroka, do
evanĎeoskog perioda. Istorija crkve na ovoj zemlji i istorija crkve u večnosti imaju
svoj centar u krstu sa Golgote. To je tema - to je pesma - Hristos sve i u svemu, koja
odjekuje iz hiljade hiljada, i iz deset hiljada puta deset hiljada grla kroz beskrajno
prostranstvo Svemira. U toj je pesmi sve sadrţ ano od Mojsija, do Jagnjeta. To je
Nova pesma jer nikada pre nije pevana na nebu.
Ja opet pitam: s obzirom na viziju Otkrivenja datu Jovanu na ostrvu Patmosu,
koje je od prve do poslednje glave jedno veliko videlo, otkriveno nama preko Isusa
Hrista, koji je izabrao Jovana da bude kanal kroz koga je trebalo ovo videlo da
zasvetli svetu tako divnim istinama koje pred nas iznose dogaĎaje koji će se zbivati
neposredno pred drugi Hristov dolazak na oblacima, sa silom i slavom velikom kako mogu oni koji tvrde da vide čudesne stvari zakona Boţ jeg, da se nalaze na listi
nečistih bludnika i preljubočinaca koji stalno izbegavaju istinu i njene propise i tajno
čine bezakonje? Mislite li da oni mogu sakriti svoje puteve od Gospoda? da Bog ne
vidi i ne zna?
216
Nezvani gost
435
436
Dok je Valtazar bio zanet svojom bogohulnom gozbom nije ni bio svestan da
na njoj ima nezvanih gostiju. Bog je čuo reči hvalisanja koje su bile upućene
predmetima od zlata i srebra. Video je skrnavljenje onoga što je svetim posvećenjem
bilo odvojeno za sluţ bu Njemu. Pratio je kako se te svete stvari koriste u bezboţ ne i
razvratne svrhe. Istina koja bi trebala da natera suze u naše oči je činjenica da su
oni koji ţ ive u poslednje dane daleko više krivi nego što je bio Valtazar! To je
moguće na više načina. Kad su ljudi posvetili sve svoje sile Boţ joj sluţ bi; kad
zauzimaju poloţ aj tumača biblijskih istina, i kad su preuzeli na sebe svečane
odgovornosti; kad su Bog i Njegovi anĎeli prizvani da budu svedoci svečanog
posvećenja tela, duha i duše Boţ joj sluţ bi - hoće li tada ti ljudi koji vrše najsvetiju
sluţ bu skrnaviti snage koje im je Bog dao koristeći ih u grešne svrhe? Zar da se
sveti sudovi koje Bog treba za izvršenje svetog i uzvišenog dela povlače iz svete,
uzvišene i disciplinovane sfere, da bi sluţ ili niskim grešnim strastima? Zar to nije
idolopoklonstvo najniţ e vrste? Usne izraţ avaju hvalu i oboţ avanje grešnom
ljudskom biću, izlivajući izraze ushićenja, neţ nosti i pohvala koje pripadaju samo
Bogu; sile i sposobnosti, svetim posvećenjem namenjene sluţ bi Boţ joj poklanjaju se
jednoj bludnici; jer svaka ţ ena koja dozvoli da joj se obraća bilo koji drugi čovek sem
njenog muţ a, koja je spremna da sluša udvaranja, kojoj gode ljubavne izjave,
oboţ avanje, neţ nosti tuĎeg čoveka, jeste preljubočinica i bludnica.
Nema veće nesreće nego postati oboţ avaoc laţ nog boga. Niko nije bedniji ni
u većem mraku od onoga koji je izgubio put za nebo. On je zanesen, obuzet
slepilom, jer ima laţ nog boga. Usmeriti ovo oboţ avanje grešnog, iskvarenog
ljudskog bića jednom pravom predmetu dostojnom da mu se klanja, izgleda potpuno
beznadeţ an pokušaj. U naše se dane stalno ponavljaju Valtazarove gozbe i
Valtazarovi obredi posvećeni idolima. Valtazarov greh se ponavlja uvek kad se srce
koje Bog traţ i da se sveto i čisto preda Njemu, i usne stvorene da izgovaraju reči
hvale i ljubavi koja pripada Gospodu Bogu nebeskome odvraćaju od Njega da bi
sluţ ile i oboţ avale neko grešno, ljudsko biće. Ako se osećanja i naklonosti na koje
Bog polaţ e apsolutno pravo zadrţ avaju i kreću oko zemaljskih predmeta - ţ ene,
čoveka ili ma čega drugog, Gospod je potisnut u stranu onim što privlači čula pa se
sile koje su bile svečano posvećene Bogu, poklanjaju ljudskom biću uprljanom
grehom. Ljude i ţ ene koji su nekad nosili Boţ je obličje, ali su ga grehom i
neposlušnošću izgubili, Bog ţ eli i moţ e da obnovi i učini ih sudeonicima svoje
prirode samo ako uteku od telesnih ţ elja ovoga sveta. Ako svoje, od Boga primljene
sile posvete grešnim ciljevima, ako njima sluţ e ţ eljama tela, onda obeščašćuju
Boga, a sebe vode u propast.
Kad se postepeno upuštaš u oboţ avanje čoveka ili ţ ene, seti se da je tu
prisutan isti onaj svedok koji je prisustvovao Valtazarovoj gozbi! Tom prilikom je,
usred najvećeg orgijanja, kad je Bog bio sasvim zapostavljen, kad su se obrazi ţ arili
i telesna se osećanja rasplamsala, osećaj uţ asa ispunio sve prisutne. Pehar koga je
car slaveći idole podigao pred očima sviju, odjednom je ispao iz njegove drhtave
ruke, a reč Pisma kaţ e: ―
Promeni se lice caru, misli ga uznemiriše, pojas se oko
njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo.‖ (Danilo 5:6). Pojavila se jedna
tajanstvena, beskrvna ruka koja je počela da ispisuje slova po zidu. Ovi tajanstveni
prsti voĎeni nekom nevidljivom silom ispisivali su tako zagonetna slova, da niko od
prisutnih nije mogao da razume njihovo značenje. Učesnici ove bučne zabave bili su
ispunjeni uţ asom. Svetlost slična munji pratila je ispisivanje svakog slova i ostajala
na njemu tako da je pismo koje se formiralo pred njihovim očima delovalo
217
437
zastrašujuće i preteće. ―
Mene, mene, tekel, ufarsin.‖ Već sama činjenica da nisu
znali da čitaju slova ispisana po zidu i obasjana svetlošću, stvarala je uţ as u
njihovim srcima. ProbuĎena savest tumačila je ovo pismo kao optuţ bu protiv njih.
Sumja, strah i uzbuĎenje ispunilo je srce cara i knezova.
Valtazar, uţ asnut ovim prizorom Boţ je sile koji je ukazao na činjenicu da je
meĎu njima bio prisutan jedan nevidljivi svedok, a da oni toga nisu bili svesni, imao
je mnogo prilika i velike mogućnosti da upozna dela velikog i ţ ivog Boga, da sazna
za Njegovu beskrajnu moć i da tvori Njegovu volju. Bilo mu je dostupno veliko videlo.
Njegov deda Navuhodonosor iskusio je tešku opomenu što je zaboravio Boga i
uzdigao sebe. Valtazaru je bilo poznato njegovo proterivanje iz ljudskog društva, kao
i druţ enje sa poljskim zverima. Ali on je ove činjenice koje su trebale da mu posluţ e
kao pouka zanemario kao da se nikad nisu zbile; sam je ponavljao grehe svoga
dede. Usudio se da izvrši zla zbog kojih su Navuhodonosora stigli sudovi Boţ ji. Nije
bio osuĎen samo zato što je činio zlo već i zato što nije iskoristio prilike da čini ono
što je pravo.
Zašto osuĎeni
438
Bog neće nikoga osuditi na sudu zato što je iskreno verovao laţ ili svesno
izabrao zabludu; osudiće ga zato što je propustio prilike da upozna istinu. Nevernik
će biti osuĎen ne zato što je bio neveran, već zato što nije iskoristio sredstva koja je
imao na raspolaganju i koja mu je Bog slao da bi mu omogućio da postane hrišćanin.
Tako će se odlučivati na sudu. Bog je jasno izricao ukore protiv ljudi i ţ ena
koji su grešili na taj način, što su razuzdanošću upropašćavali svoja tela i prljali svoju
dušu. Oni su opominjali druge koji su se našli u sličnim okolnostima, koje je kušač
savladao a tačno su znali da i na njima počiva Boţ je negodovanje. Imali su primer
Josifa i Danila koji su se bojali Gospoda. Josif je, kad je bio kušan pogledao na nebo
i shvatio da ga Boţ je oko gleda pa je uzviknuo, ―
Kako bih učinio tako grdno zlo i
Bogu zgrešio?‖ (1.Mojsijeva 39:9). I pomisao na duţ nost prema gospodaru koji je u
njega imao toliko poverenje takoĎe ga je podsticala da se odupre iskušenju.
Bog je izlio svetlost na stazu svakog čoveka. Ukori, opomene i upozorenja su
davana pojedincima koji su se našli u sličnoj situaciji. Bog je izricao sud nad grehom
u svim njegovim oblicima. Greh razuzdanosti i razvrata je jasno i nedvosmisleno
ukoren i osuĎen. Zato će se ljudima suditi prema videlu koje je Bog davao.
Zanemarene lekcije postaju strašne optuţ be. Bog uzalud šalje opomene ako se ljudi
odvraćaju od njih idući za ličnim ţ eljama i planovima. Te zanemarene opomene će
opravdati presudu koja bude doneta na Boţ jem sudu za njih. Jedina sigurnost za
svakoga od nas jeste da u praksi sprovodimo svaku lekciju koju dajemo drugima.
Ako neko drugome objavljuje vest, njegova je duţ nost da je sam prvi prihvati.
Pokazati Boţj u silu
Bog poziva one koji tvrde da su poslani da nose istinu svetu, da pokaţ u na
svakom mestu, kako u javnom tako i u svom privatnom ţ ivotu da su u vezi sa
Bogom, da ih je hrišćanstvo oplemenilo, da su svetiji i srećniji od onih koji ne priznaju
svoju obavezu prema zakonu Boţ jem. Bog se ne zadovoljava ničim drugim osim da
Njegovi sledbenici u svom ličnom ţ ivotu otkriju svetlost Hristovog karaktera, i da
rečju i primerom posvedoče da Isus nije uzalud stradao i umro, da slika Boţ ja zaista
moţ e da se obnovi u nama kroz Njegovu milost izbavljenja.
218
Boţ ja reč svedoči da Bog procenjuje sve ljude, njihove reči, dela, pobude,
drugim rečima sve što odreĎuje čovekov karakter. ―
Ne govorite više ponosito, i neka
ne izlaze iz usta vaših reči ohole jer je Gospod Bog koji sve zna, i On udešava
namere.‖ (1.Samuilova 2:3). ―
Ta sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laţ , da
se metnu na merila bili bi lakši nego ništa.‖ (Psalam 62:9). ―
Put je pravedniku prav, ti
ravniš stazu pravednome.‖ (Psalam 26:7). ―Č
oveku se svi putevi njegovi čine čisti ali
Gospod ispituje duhove.‖ (Priče 16:2). U ovim stihovima ne nalazimo nijednu misao
ili povod koji bi bio skriven ili nepoznat Bogu. On sve vidi i zna tako jasno, kao da
čita neku otvorenu knjigu. On je taj koji zna i meri sve pobude i sva dela svakoga
čoveka.
439
Bog hoće celo srce
Neka naši propovednici i radnici shvate da nije toliko potrebno veće videlo
koje bi zračilo sa propovedaonice koliko, da u ţ ivot sprovedu videlo koje već
poseduju. Propovedati danas svečanu istinu narodu a već sutra se prepustiti
najodvratnijoj praksi ili sledeće sedmice krenuti stazom nepoštenja, to nije rešenje.
Onaj koji ispituje srca, poznaje karakter, javno će ţ igosati svako nepravedno delo na
svom velikom sudu. ―
Gospode, ti me kušaš i znaš. Ti znaš... sve puteve moje.‖ ―
Znaš
pomisli moje izdaleka.‖ (Psalam 139:1-3). Razmišljajte malo o ovom! Postoji jedan
svedok svakog vašeg najtajnijeg dela koje nikad ne biste učinili u prisustvu ljudi; ali
pošto je Bog nevidljiv za ljudske oči zato pred Njim činite ono na šta se On gadi, kao
da On to ne zna i ne vidi. A sad čitajmo zahtev Boţ ji postavljen svakom čoveku!
―
Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom
snagom svojom, i svom misli svojom; a bliţ njega svojega kao samoga sebe.‖ (Luka
10:27). Bog neće odstupiti ni jedan atom od svojih zahteva. On ne prima polovičnu
sluţ bu, kojom bi pola srca bilo dato Njemu a pola nekom idolu. Bog traţ i celo srce,
ceo um. Bog ne dozvoljava da svoje misli odvraćamo od Njega i da ih usmeravamo
na neki drugi predmet.
Merilo karaktera
440
Na merilima nebeske svetinje odlučuje se večna sudbina svakog čoveka. Na
jednoj strani vage stoji Boţ ji zahtev a na drugoj čovekov karakter. Setite se ovoga vi
koji ste ţ iveli nemarno i koji ste olako shvatili greh! Godinama ste tako ţ iveli bez
ikakvog osećaja odgovornosti prema Bogu - godine sebičnog ugaĎanja na
zabranjenoj stazi. Razmišljajte o savršenom, nepromenjivom karakteru zakona čije
ste zahteve rečima zastupali. Zakon traţ i savršenu, nepokolebivu poslušnost. Na
suprotnoj strani zakona su greh, laţ , prevara, nečiste misli, nesveta dela; a prevaga
ili nedovoljna teţ ina odlučuju o dobru ili zlu svakog pojedinca. Za mnoge nad
rezultatom merenja stoji natpis: ―
Izmeren si na merila i našao si se lak.‖ (Danilo
5:27).
Hoće li oni pred koje doĎe ovo pismo razmotriti svoj lični slučaj i umesto da
sude druge, analizirati svoj karakter u svetlosti Boţ jeg zakona?
Da li je vaš karakter promenjen? Da li je tamu zamenila svetlost a ljubav
prema grehu ljubav prema čistoti i svetosti? Da li ste vi, koji ste ovlaščeni da učite
druge Boţ jim istinama, obraćeni? Da li se u vama dogodila ona potpuna, celovita
promena? Jeste li utkali Hrista u svoj karakter? Ne smete da budete u nedoumici po
ovom pitanju! Da li se Sunce pravde rodilo i obasjalo vašu dušu? Ako jeste, vi to
morate znati! A ako ne znate da li ste obraćeni ili ne, onda ne izgovorite ni jednu
219
441
propoved dok u to ne budete uvereni! Kako moţ ete da vodite duše izvoru ţ ivota sa
koga se sami niste napojili? Sluţ ite li Bogu ili idolima? Da li vas je Duh sveti nanovo
rodio ili ste još mrtvi u gresima svojim? Biti hrišćanin znači mnogo više nego što to
mnogi misle. Ljudi se mere na jednim merilima i proglašavaju lakim ako u svom
ţ ivotu svesno čine bilo koji greh. Prednost je svakog Boţ jeg deteta da iz trenutka u
trenutak ţ ivi kao pravi hrišćanin. Tada će celo nebo biti na njegovoj strani. A u
njegovom srcu ţ iveće Bog.
Čovek koji je jedno sa Hristom, koji jede Njegovo telo i pije Njegovu krv, koji
prima i ţ ivi o svakoj reči koja izlazi iz usta Boţ jih, boriće se protiv svakog iskušenja i
čuvaće se svakog dodira greha. On će svakog dana biti sve jače i jače videlo,
svakoga dana sve veći i veći pobednik. Napredovaće iz slave u slavu, a ne padati iz
slabosti u slabost.
Neka niko ne vara svoju dušu! Ako gajite oholost, samouzvišenje, teţ nju za
prvenstvom, za praznom slavom, nesvete ambicije, nezadovoljstvo, gunĎanje,
gorčinu, ogovaranje, laţ , obmanu, klevetanje, tada u vašem srcu ne prebiva Hristos.
Vaša dela dokazuju da imate um i karakter sotone a ne Hrista koji je bio krotak i
smeran u srcu. A vi treba da izgradite karakter koji će ostati za večnost. Moţ da imate
dobre namere, moţ da lepo i ubedljivo objašnjavate istinu, ali niste gotovi za carstvo
nebesko. Vaš karakter ima u sebi loš materijal, koji kao troska smanjuje vrednost
zlata. Još niste dostigli potrebnu visinu. Boţ anski pečat još nije utisnut na vas.
Ognjena peć će vas progutati jer ste bezvredno, laţ no zlato.
MeĎu onima koji tvrde da veruju istinu mora da doĎe do potpune promene, ili
se neće odrţ ati na sudu. Boţ ji narod mora da dostigne veći nivo. To treba da bude
sveti narod, osobiti narod, izabrani rod - koji čezne za dobrim delima.
Upravite srce prema Sionu
442
443
Hristos nije zato umro za vas da biste zadrţ ali ţ elje, ukus i navike ljudi ovoga
sveta. Teško je razlikovati one koji sluţ e Bogu od onih koji Mu ne sluţ e, tako je mala
i neznatna razlika njihovog karaktera. Ne moţ ete sluţ iti Bogu i Velijaru. Sinovi Boţ ji
pripadaju jednom drugom narodu - carstvu čistote i svetosti. Oni su plemstvo neba.
Na njima se nalazi znak Boţ ji. On je tako uočljiv i vidljiv da izaziva neprijateljstvo
sveta protiv njih. Pozivam svakog ko tvrdi da je sin Boţ ji da nikad ne zaboravi ovu
veliku istinu, da je neophodno da Duh sveti bude u nama kako bi dospeli na nebo i
delo Hristovo izvan nas kako bismo stekli pravo na večno nasledstvo. Oni koji
osećaju neodoljivi izliv ljubavi prema ljudskim bićima, ljudima ili ţ enama, imaju jedan
idol koga oboţ avaju, kome sluţ e, kome posvećuju najtoplija osećanja svoga srca.
Jedno od izrazitih karakteristika Boţ je dece jeste da su njihovi razgovori, njihova
čeţ nja, njihova ljubav, njihova stremljenja vezana za nebo. Šta preovlaĎuje u tvojim
osećanjima, tvom ukusu i tvojim sklonostima? U kom je pravcu usmeren tok tvojih
naklonosti, simpatija, razgovora, ţ elja?
Nijedan čovek neće proći kroz vrata slave sem onaj čije je srce tamo
upravljeno. Postavimo onda pitanje: Borite li se za zemaljske stvari? Da li su vam
misli čiste? Udišete li atmosferu neba? Ili moţ da sobom nosite štetni uticaj
zagaĎenja greha? Da li vaše srce voli ili oboţ ava ţ enu koju nemate prava da volite?
Gde je vaše srce? Gde je vaše blago? Gde je vaš Bog? Jeste li oprali haljine svog
karaktera i ubelili ih u krvi Jagnjeta? Ili ste još uvek uprljani moralnom
pokvarenošću? Neka propovednici EvanĎelja primene ovo na sebe. Vi ste
blagosloveni poznavanjem Pisma, ali mislite li na slavu Boţ ju? Da li revno i predano
220
sluţ ite Bogu u čistoti i svetinji istine? Pitajte sebe iskreno, u strahu Boţ jem: Da li
sam ja dete Boţ je ili nisam?
―
Vi ste videlo svetu.‖ (Matej 5:14). Kakav je silan utisak ostavio ţ ivot proroka
Danila na cara Darija! Danilo je ţ iveo svetim, čistim ţ ivotom. Za njega je Bog bio na
prvom mestu. Kad god hrišćanska načela vladaju srcem, to će se otkriti u karakteru.
Svako će prepoznati da su takvi bili sa Isusom. Bogu mora da se pokloni
nepodeljena ljubav.
Potrebna je temeljna reformacija
U svim našim crkvama je potrebna temeljna reformacija. Boţ ja sila koja
preobraţ ava mora da doĎe u sve naše crkve. Traţ ite Gospoda najiskrenije, odbacite
svoje grehe i čekajte u Jerusalimu sve dok ne primite silu sa visine. Neka vas Bog
odvoji za delo sluţ be. Očistite duše svoje poslušanjem istine. Vera bez dela je mrtva.
Ne odlaţ ite dan pripreme. Ne dremajte u stanju potpune nespremnosti, sa sudovima
u kojima nema ulja, za vaše ţ iške. Neka niko ne propusti pitanje svoga spasenja
slučajnosti! Neka ne čeka više u neizvesnosti jer neizvesnost je opasna i kobna.
Pitajte se ozbiljno: Jesam li meĎu spasenima ili meĎu izgubljenima? Hoću li se
odrţ ati na sudu ili ne? Samo će onaj opstati u veliki dan Gospodnji u koga su čiste
ruke i čisto srce.
444
Budite čisti
Ja pozivam propovednike koji upravljaju rečju Boţ jom: ―
Očistite se vi, koji
nosite sude Gospodnje.‖ (Isaija 52:11). Pitam narod koji sluša istinu sa
propovedaonice: Kakva su vaša osećanja u očekivanju tog velikog dana? Za taj dan
svaki od vas ima lični interes. Budite sigurni da se Bog ne šali sa svojim zahtevima.
Imate li svadbeno ruho?
Svakog dana čujemo vesti o zemljotresima na raznim mestima, o poţ arima,
olujama, nesrećama na kopnu i na moru, o pomoru, o gladi. Kako ovi znaci deluju na
vas? To je samo početak onoga što će se zbiti! Apostol Jovan, pisac Otkrivenja,
opisuje taj dan. Do njegovog je uha dopro vapaj milijardi uţ asom obuzetih ljudi. ―
Jer
doĎe veliki dan suda Njegova i ko moţ e opstati?‖ (Otkrivenje 6:17). Sam apostol je
bio uzbuĎen i duboko potresen.
Šta će biti vaše utočište u taj dan?
445
Kada takvi prizori doĎu i takvi dramatični sudovi počnu da se izlivaju na ovaj
grešni svet, šta će tada biti utočište za Boţ ji narod? Gde će se tada skloniti dok ne
proĎe gnev? Jovan vidi prirodne elemente - zemljotrese, oluje, političke sukobe prikazane pod kontrolom četiri anĎela nazvana imenom: četiri vetra zemaljska. Ovi
će vetrovi biti pod kontrolom sve dok Bog ne bude dao zapovest anĎelima da ih
puste. Ovde je sigurnost za Boţ ju crkvu. AnĎeli Boţ ji izvršavaju Njegov nalog
zadrţ avajući vetrove zemaljske da ne duvaju na zemlju, ni na more, ni na ikakvo
drvo, sve dok Boţ je sluge ne budu zapečaćene na čelima svojim. Jedan moćni
anĎeo se vidi kako dolazi od istoka sunčanoga. Taj najmoćniji izmeĎu anĎela ima u
ruci pečat ţ ivoga Boga, ili Onoga koji jedini moţ e dati ţ ivot, koji moţ e da napiše na
čelima znak i kao potvrdu da je nekome garantovana besmrtnost ili večni ţ ivot. To je
glas onog najvišeg anĎela koji ima vlast da zapovedi četvorici anĎela da drţ e pod
221
446
svojom vlašću četiri vetra sve dok ovo delo ne bude završeno i dok ne dobiju nalog
da ih puste.
Oni koji pobede svet, telo i Ďavola, biće izabranici Boţ ji koji će primiti pečat
ţ ivoga Boga. Oni čije ruke nisu čiste, čija srca nisu čista, neće imati pečat ţ ivoga
Boga. Oni koji su planirali greh i činili ga, biće prepušteni sebi. Samo oni koji se
danas kaju i priznaju svoje grehe kao na veliki dan pomirenja, biće priznati kao
dostojni i obeleţ eni kao dostojni Boţ je zaštite. Imena onih koji su tvrdo čekali i
straţ ili, spremajući se za dolazak svoga Spasitelja - ozbiljnije i ţ eljnije nego što se
čeka jutarnja zora - biće ubrojani meĎu zapečaćene. Ali imena onih čiju je dušu
obasjalo videlo istine, ali oni nisu hteli da rade u skladu sa priznanjem svoje vere, ili
ih je greh omamio načinivši idole u njihovom srcu, oskrvnivši njihovu dušu pred
Bogom, i duše onih sa kojima su grešno bili povezani, biće izbrisana iz knjige ţ ivota i
zauvek će ostati u tami bez ulja u sudovima za svoje ţ iške. ―
Ali onima koji se boje
imena mojega granuće sunce pravde i zdravlje će biti na zracima njegovim.‖
(Malahija 4:2).
Ovo pečaćenje Boţ jih slugu je ono isto delo koje je u viziji bilo pokazano
proroku Jezekilju. Apostol Jovan je takoĎe bio svedok ovog uzbudljivog otkrivenja.
On je video kako zatalasano more buči i preti i ljudska srca ispunjava strahom.
Gledao je kako zemlja podrhtava a gore se prevaljuju u srce morima (što se
bukvalno tako i dogaĎa) i kako voda iza toga buči i kipi a gore se tresu. Pokazani su
mu pomori, zla, glad i smrt kako izvršavaju svoju strašnu misiju.
Izbavi ţi vot svoj
447
Isti anĎeo koji je posetio Sodom, objavljuje istu opomenu: ―i
zbavi dušu svoju.―
(1.Mojsijeva 19:17). Čaše gnjeva Boţ jega ne mogu biti izlivene da unište grešne i
njihova dela dok se ne završi sud nad Boţ jim narodom i dok se ne ispita svaki
pojedini slučaj, kako ţ ivih tako i mrtvih. Čak i pošto sveti budu zapečaćeni pečatom
ţ ivoga Boga, Njegovi izbranici će imati pojedinačna iskušenja i nevolje. Naići će lične
napasti, ali iznad peći nevolje bdije jedno oko koje neće dozvoliti da oganj proguta
zlato, jer je na njemu neizbrisiv znak Boţ ji. Bog ih moţ e odbraniti jer je Njegovo
sopstveno ime napisano na njima. Gospod ih uzima pod svoju zaštitu. Njihovo
opredeljenje je ispisano na čelima: ―
BOG, NOVI JERUSALIM.‖ Oni su Boţ je
vlasništvo, Njegovo blago.
Hoće li ovaj pečat biti stavljen na ljude nečistih misli, na preljubočince i
bludnike, na one koji ţ ele ţ enu bliţ njega svojega? Neka vaše duše odgovore na
pitanje: ―
Da li moj karakter odgovara kvalifikacijama koje su bitne da mogu dobiti
pasoš ili stanove koje je Hristos, spremio za one koji su podobni za nebo?‖ Svetost
mora da bude utkana u naš karakter.
Bog mi je pokazao da upravo u ono vreme kad znaci počnu da se zbivaju oko
nas i kad već čujemo zvuke nebeske vojske koja je krenula da ispuni svoj zadatak,
mnogi će inteligentni ljudi, ljudi na odgovornim poloţ ajima u zgradu svog karaktera
ugraĎivati trulu graĎu - materijal koji će oganj Boţ jega gnjeva u veliki dan Gospodnji
u trenutku progutati, i zbog koga neće biti dostojni da uĎu u nebeske stanove. Oni su
odbili da skinu svoje prljave haljine; toliko su prionuli za njih kao da su od neocenjive
vrednosti. Zbog tih će prljavih haljina izgubiti nebo i njegovu večnu slavu.
222
Budite obraćeni ljudi
448
Pozivam vas koji sluţ ite svetim stvarima da se obratite pre nego počnete bilo
koji rad u delu svog Učitelja. Sada je vreme da se pripremite i budete gotovi jer je
strašna proba pred vratima - a bez svetosti niko neće videti Boga. Ne recite: Moj je
put sakriven od Gospoda i Bog ništa ne zna o mojim putevima. Moţ da još nije
kasno. Pokajte se dok moţ ete. Čak ako pored vašeg imena bude napisano oprošteno, pretrpećete teţ ak gubitak jer će na vašoj duši ostati trajni oţ iljci.
Oh, kako samo moţ e neko ko je imao videlo istine, slavno videlo, darovano
od Boga, da se suprotstavlja Boţ jim delima i sudovima, grešeći protiv Njega i čineći
baš ono što im Bog u svojoj reči zabranjuje? Kako je Sotoni uspelo da ih toliko
zaslepi da u lice vreĎaju Boga i svesno grešeći prljaju svoju dušu? Apostol kaţ e: ―
Jer
smo gledanje i svetu i anĎelima i ljudima.‖ (1.Korinćanima 4:9) Hoće li ovi grešnici ili da ih nazovem licemerima? - u Sionu zapitati: ―
Na koji sam to ja način gledanje
svetu, anĎelima i ljudima?‖ To moţ ete da odgovorite sami sebi: svojom
zloupotrebom svetlosti, preimućstva i milosti koje mi je Bog dao, nedoličmm delima
koja kvare i prljaju dušu. Tvrdeći da verujem Bogu da li ga istovremeno isključujem iz
svojih misli i zamenjujem nekim idolom? Da li svojim primerom navodim druge da
greh olako shvataju? Da li sam ja gledanje svetu slabog morala? Da li sam gledanje
anĎelima u nepristojnim postupcima i moralnoj prljavštini? Apostol nas opominje:
―
Molim vas dakle braćo, milosti Boţ je radi, da date tela svoja u ţ rtvu ţ ivu svetu, i
ugodnu Bogu: to da bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovome
veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je
sveta ugodna i savršena volja Boţ ja.‖ (Rimljanima 12:1-2). ―
Imajući dakle ovakva
obećanja, o ljubazni, da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo
svetinju u strahu Boţ jem.‖ (2.Korinćanima 7:1)
Boţj e merilo
449
Bog ima jedan zakon koji predstavlja slavno merilo pravde. Svako ko se
oslanja na Boţ ju milost a čini bezakonje, biće suĎen prema svojim delima. Gospod
vas je upozoravao da se klonite svakog bezakonja. Svakom je pojedinačno
zapovedio da se odupre zlu, a ne da ga prihvata kao počasnog gosta. Došlo je
vreme kad se Jerusalim paţ ljivo pretraţ uje kao sa upaljenim ţ išcima. Bog ispituje
karakter, meri moralnu vrednost svakog čoveka, i izriče sud nad svakim ispitanim
slučajem. Moţ da još nije suviše kasno za one koji su grešili da se pokaju i da
revnuju u čistoti srca za stvar Boţ ju. ―
Jer ţ alost koja je po Bogu donosi za spasenje
pokajanje za koje se nigda ne kaje; a ţ alost ovoga sveta smrt donosi.‖
(2.Korinćanima 7:10). Ţalost ovoga sveta je laţ na. U njoj nema nikakve vrednosti. To
nije ţ aljenje zbog činjenice što je greh učinjen, već ţ alost što su drugi za njega
saznali. Takva ţ alost ne dovodi do priznanja koje bi bilo rezultat kajanja, već samo
priznavanja onoga što se ne moţ e poreći, jer je već otkriveno.
To je ţ alost sveta, koja donosi smrt i ućutkuje savest, a greh se i dalje voli i
nastaviće da se dalje čini, ako bude za to prilike i ako bude izgleda da moţ e da se
sakrije. ―
Jer gle, ovo što se po Bogu oţ alostiste, koliko učini staranje meĎu vama?
kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu revnost, kakvu osvetu? U
svemu pokazaste se da ste čisti u delu.‖ (2.Korinćanima 7:11). Ovde nalazimo
duţ nost koja leţ i na crkvi da postupi prema onima koji ţ ive potpuno suprotno videlu
koje su primili. Da li će Boţ ji narod zauzeti biblijski stav, ili će biti gori od nevernika,
223
450
te im tako dati u ruke argumente da sramote Boga i istinu, jer nisu ispunili zahteve
EvanĎelja verom, poslušnošću, mudrim ţ ivotom i svetim karakterom.
Oni koji tvrde da imaju videlo istine, nisu ispunili uslove od kojih zavisi
ispunjenje Boţ jih obećanja, niti su bili dostojni Hristove milosti. Od crkve se očekuje i
zahteva karakter i sluţ ba koja će biti u skladu sa primljenim talantima. Njena vera i
poslušnost trebalo bi da je ravna vrednosti koju bi verno korišćenje njenog videla i
prilika značilo za njeno moralno i duhovno uzdizanje.
Ali mnogi - ne neki, nego mnogi - su gubili svoju duhovnu revnost i
posvećenje pa su se odvraćali od istine koja je postajala sve jasnija i jasnija, te su
odbijali da hode u istini jer njena posvećujuća sila nije bila ono što im godi i što ţ ele.
Mogli su da doţ ive obnovljenje i svetost i da dostignu visoki duhovni nivo koji kao cilj
postavlja reč Boţ ja; meĎutim, nad njima visi osuda! Mnogi propovednici i mnogi
članovi su u tami. Izgubili su iz vida VoĎu koji je videlo sveta. Njihova je krivica
srazmerna milosti i istini koja je bila dostupna njihovom shvatanju.
Podignite zastavu
451
Bog poziva svoj narod da visoko podigne svoje stanovište. Crkva mora da
pokaţ e svoju revnost za Boga u postupanju sa onima koji ispovedaju veliku i slavnu
istinu a istovremeno javno sramote Hrista. Oni dovode u opasnost istinu. Oni su
neverni straţ ari. Takvi nanose prekor i sramotu Boţ jem delu. Vreme je za odlučan i
ozbiljan napor da se crkva očisti od prljavštine i nečistote koja kalja njen dobar glas i
njenu čistotu. Crkva Hristova je pozvana da bude sveti i silan narod, poznat i hvaljen
na celoj zemlji. Za Judu i Jerusalim je otvoren jedan izvor za pranje svake nečistoće i
greha. Postoji jedan strahoviti otpad u Boţ joj crkvi kojoj je bila poverena sveta istina.
Njena vera, njena sluţ ba, njena dela mora da se uporede sa onim što bi bila da je
stalno gledala gore i išla napred ka postavljenom cilju, u skladu sa merom milosti i
istinom koja joj je darovana.
Na merilima svetinje biće izmeren svaki član Hristove crkve; pa ako njegov
moralni karakter i duhovno stanje ne odgovara blagoslovima i prednostima koje su
mu poverene, naći će se lak. Ako ne donosi rod, onda ne proslavlja Boga.
―
Opomeni se dakle otkuda si spao i pokaj se, i prva dela čini: ako li ne, doći ću
ti skoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:5)
Izgleda da oni koji su odstupili od Boga nisu svesni svog stanja. Da li je Bog
već uklonio njihov svećnjak s mesta njegova? Pozivam one koji bezbriţ no počivaju u
svom sadašnjem stanju mrtvila, da ustanu i vaskrsnu iz mrtvih, pa će im Hristos
poslati svetlost. Mnogi se osećaju sigurni i zadovoljni, kao da je njihov zaklon i vodič
stub od oblaka i stub od ognja. Mnogi izjavljuju da poznaju Boga ali Ga se svojim
delima odriču. Ubrajaju sami sebe meĎu Boţ ji izabrani narod koji ima naročito
svečanu vest poverenu da je čuva i obznanjuje, da joj dozvoli da posveti njegov ţ ivot
i da je prenese svetu, ali sila istine se vrlo retko manifestuje u njihovom ţ ivotu u
jednom iskrenom revnovanju za Boga. Kako je gusta tama, a mi toga nismo ni
svesni! Videlo nije izgubilo svoju moć, nego mi ne hodimo u njegovoj svetlosti.
Strahovita iluzija (obmana)
Kakva veća obmana moţ e zavesti ljudski um nego kad ljudi laskaju sami sebi
da imaju istinu, da stoje na jednom sigurnom i čvrstom temelju, i da Gospod prima
njihovu sluţ bu jer su aktivni u nekoj grani Boţ jeg dela, a idući suprotno Njegovoj
objavljenoj volji greše protiv Njega? Oni rade mehanički, kao neka mašina, ali
224
452
priprema srca i posvećenje karaktera nedostaju. Svete stvari su dovedene na nivo
običnih, stvari. U našim crkvama se gaji i razvija ono što je bez ikakve vrednosti.
Sama bogosluţ enja postepeno gube ono svoje pravo obeleţ je i ne predstavljaju
mnogo više od obične formalnosti.
Stanovište mora da se podigne. Delo mora da poprimi viši oblik. Treba se
osloboditi običaja i prakse ovoga sveta, i odvojiti se od njega. I narod i propovednici
moraju doći na jedno višlje stanovište. U ţ ivotu i karakteru onih koji polaţ u pravo da
deluju u bilo kojoj grani Boţ jega dela, mora da bude što više Isus, Njegova krotost,
Njegova svetost, Njegova poniznost, samoodricanje, čistoća, prava poboţ nost, i
plemeniti karakter.
Neka Boţ ja reč bude voĎa i pravilo ţ ivota. Poslušajte je, jer je ona izraz
Njegove volje. Bog poziva svakog, da kao odgovorno biće usmeri sve svoje snage u
ispunjavanje Njegove volje. Ako taj poziv prihvatite, to će se javno pokazati. Vaša
borba protiv uroĎenih i stečenih mana, koje vojuju na dušu biće dokaz da se trudite
da ispunite svoj deo posla.
Neka niko ne kaţ e da su njegova osećanja toliko jaka prema nezakonitoj
ljubavi da ne moţ e da se otrgne. To je prevara. Vi jednostavno volite greh; vi ga
pothranjujete. Volite ga više nego istinu, čistotu i pravdu. Ne hvatate se za Boţ ju silu
i pomoć, otimajući se od štetnog i opasnog društva. Poslušno i pokorno se predajete
zlu, kao da nemate na raspoloţ enju nikakvu moralnu podršku. Proučavanje Boţ je
reči sa molitvom pomaţ e da se njeni zahtevi odlučno i nepokolebivo izvršavaju, kao
što su to činili Josif i Danilo. Oslonite se na pomoć koju je Bog milostivo obećao.
Morate izabrati
453
Hoće li vas Bog prisiliti na poslušnost? Hoće li primorati vašu volju? Nikada!
Gospod vam je dao moć razuma, nadario vas je sposobnošću shvatanja i stvaranja
zaključaka, sposobnošću donošenja odluka. Sa neba je poslao svog jedinorodnog
Sina da vam prokrči i otvori put i da vam omogući besmrtnost. Kakav ćete odgovor
dati Bogu za svoje slabosti, neposlušnost, nečistotu, zle misli i zla dela?
Bog je predvideo sredstva koja, ako se pravilno i sa molitvom upotrebe, neće
dopustiti da nijedan brod doţ ivi brodolom, već da savlada buru i oluju, i da se na
kraju sigurno i mirno usidri u luci sreće. Ali ako prezremo i zanemarimo ove
mogućnosti i prednosti, Bog neće činiti čuda da bi nas spasio, te ćemo kao sotona i
Juda biti za svu večnost izgubljeni.
Nemojte misliti da će Bog činiti čuda da spasi te slabe duše koje izbiraju zlo,
koje čine greh; ili da će u njihov ţ ivot biti unet neki nadprirodni elemenat koji bi ih
uzdigao iznad njihovog ja u više sfere, gde bi im bilo srazmerno lakše da se bore, da
bi bez razapinjanja svoga ja došli do pobede. Svi koji se zabavljaju i zadrţ avaju na
sotoninom začaranom mestu biće izgubljeni zajedno sa svima koji čine zlo i
bezakonje. Pogibao će doći iznenada i neće biti leka.
Svetost - sada
Ako se Bog pobrinuo za čoveka da ima večni ţ ivot, onda ima mogućnosti i
načina da čoveka pouči i da mu pomogne da u ovom ţ ivotu postigne svetost. Svi koji
veruju da ima mogućnosti da dobiju večni ţ ivot, pokazaće u svom zemaljskom ţ ivotu
i svom karakteru da su novi ljudi, čisti sveti koji slede videlo koje im je Bog poslao.
225
Put za nebo je otvoren uz visoku cenu i Oca i Sina. Da li svako od nas ide tim
putem, ispunjavajući odreĎene uslove? Da li ste vi na tom putu? Sledite li VoĎu,
Videlo ţ ivota?
Izabrani – za čega?
454
455
Postoji samo jedan jedini izbor kako pojedinaca tako i naroda, za koji Boţ ja
reč zna, a to je da čovek bude spasen. Mnogi su smatrali da su izabrani za večnu
slavu, pa su skrštenih ruku čekali kraj. MeĎutim, to nije izbor o kome govori Biblija.
Čovek je izabran da lično sa strahom i drhtanjem gradi svoje spasenje. On je izabran
da se spremi i izvojuje dobru borbu vere. Izabran je da koristi sredstva koja je Bog
obezbedio za borbu protiv svake grešne ţ elje, sa kojom sotona pokušava da osvoji
njegovu dušu. On je izabran da u molitvi straţ i i da istraţ uje Pismo, da se kloni
iskušenja. Izabran je da uvek veruje i bude poslušan svakoj reči koja izlazi iz usta
Boţ jih, da ne bi bio samo zaboravan slušač, nego tvorac reči. To je Biblijski izbor.
Zato što im je bilo dato veliko videlo, zato su se ljudi kao knezovi u Izrailju,
popeli na visoko mesto i pošto su bili privilegovani da imaju zajednicu sa Bogom, i
što im je bilo dopušteno da prebivaju u svetlosti Njegove slave - zbog toga su ovi
miljenici mislili da posle svega toga mogu da greše i da kvare svoje puteve pred
Bogom i da nastave dalje kao da tvore Boţ ju volju, kao da se Bog neće osvrtati na
njihove grehe, jer ih je toliko uzvisio - no takav je njihov zaključak fatalna pogreška.
Veliko videlo i velike prednosti traţ e za uzvrat odgovarajuću svetost i krepost koja će
biti srazmerna meri videla koje su primili. Sve što bi bilo manje od toga Bog ne
prihvata.
Velika manifestacija Boţ je dobrote milosti i poverenja ne bi nikad smela da
uljulja u laţ nu sigurnost i nemarnost. Oni nikako nisu smeli da daju slobodu
razuzdanosti, niti da postupaju tako da oni koji greše pomisle kako Bog neće prema
njima biti strog jer su Mu zbog svojih sposobnosti i znanja potrebni u Njegovom delu.
MeĎutim, sve prednosti koje su u njihovim očima toliko velike dao im je Bog kao
sredstva koja bi trebala da zapale vatru u njihovim srcima, koja bi u njihov rad unela
revnost, a u ispunjavanje Njegove volje radost i tačnost.
Vi ste se, braćo moja, skrštenih ruku prepustili struji zla i čekate da Bog nekim
čudom izmeni vaš karakter i prisili vas da budete sveti i čisti! Zar da se neodgovorno
izlaţ ete iskušenju, očekujući da Bog prisili vaš um i vaše naklonosti na poslušnost,
kako se ne bi pokvarili? Zar ćete staviti zmiju u nedra i onda čekati da je Bog začara
kako vas ne bi otrovala svojim ujedom? Hoćete li ispiti otrov, očekujući da će Bog
obezbediti protivotrov?
Budite Boţj i ljudi
I dok s jedne strane treba pod Boţ jim voĎstvom i u Njegovoj sili da koristimo
sredstva koja je On predvideo za spasenje naših duša, s druge strane ne smemo da
se oslanjamo na ono što mi sami moţ emo da učinimo, kao da je to dovoljno da se
spasemo, Ma da moramo da se trudimo svim svojim srcem, snagom i umom, sve to
moramo da radimo kroz Isusa Hrista. Čista istina kakva je u Isusu Hristu mora da
ispuni srce, dom i crkvu. Bog će upotrebiti kanale koje je osigurao, da preko njih teče
Njegova blagodat.
Oh, kad bi moja braća bili ljudi po Boţ jem srcu, koji čuvaju svoje uzvišeno
mesto u ogromnoj ljudskoj porodici, shvatajući da su samo deo velikog dela Boţ jeg
226
456
stvaranja i izbavljenja! Samo budite ljudi, pa će to biti odlučan korak vašeg napretka
u hrišćanskom ţ ivotu. ,
Sva potrebna sredstva su osigurana, zato niko nema izgovor za svoj greh.
Ako ne uspete da ga pobedite, za to postoji neki razlog. To znači da ne slušate
Boţ ju otkrivenu volju; da se ne molite; da se ne trudite; da se ne borite protiv loših
navika i grešnih misli. Mislite li da ste jači nego Bog? Smete li, moţ ete li da se borite
sa Večnim? Ako niste neranjivi protiv Boţ jih sudova, ako niste otporni na Njegovu
osvetu, onda ne idite dalje svojim zlim putevima. Ustanite i zauzmite odlučan stav
protiv sotone! Učinite nešto i to odmah! Pokajte se još danas, priznajte i ostavite!
Dan ognja, dan bure samo što se nije izlio na ovaj svet. Uskladite svoj ţ ivot sa
jasnim zahtevima Boţ je reči! Traţ ite sa molitvom pomoć Duha Boţ jega i uz to
straţ ite, pa ćete kroz Onoga koji nas je ljubio biti više nego pobednici. Čitajte 1.
Jovanova 4:10.
Sve je Gospodnje
I samo telo u kome je duša svetište i kroz koje deluje, jeste Gospodnje. Zato
nemamo prava da zanemarujemo bilo koji deo te ţ ive mašinerije. Svaki delić ţ ivog
organizma je Gospodnji. Poznavanje našeg fizičkog organizma bi trebalo da nas
pouči da svaki njegov ud treba da sluţ i Bogu kao oruĎe pravde.
Niko sem Boga ne moţ e da savlada ponos ljudskog srca. Sami sebe ne
moţ emo da spasemo. Sami sebe ne moţ emo da preporodimo. U nebeskim
Meni, koji sam se ljubio i koji sam se oprao i
dvorovima se neće pevati pesma: ―
izbavio, meni slava i čast, blagoslov i hvala.‖ Ali to je osnovna nota i glavna misao
pesme koju pevaju mnogi na ovom svetu. Oni ne znaju šta to znači, biti krotak i
ponizan u srcu nastojeći da to izbegnu. Celo EvanĎelje je saţ eto u učenju o Hristu, o
Njegovoj krotosti i poniznosti.
Šta je opravdanje verom? To je delo Boţ je, da poloţ i slavu čovečiju u prah, i
da učini za čoveka ono što on sam za sebe nije u stanju da učini.
457
Poglavlje 17
Poziv i opomena
Potreba sveta
Review and Herald, 31. mart 1910.
U ovom veku prosvetljenosti, Hrišćanska crkva se suočava sa jednim svetom
koji leţ i u najgušćoj tami, potpuno prepušten idolopoklonstvu. Gotovo sveopšte
nepoštovanje Boţ jeg zakona brzim tempom daje ovom svetu obličje gradova
Sodoma i Gomora. Nasilje ispunjava zemlju kao u dane pre potopa. Kockanje i
pljačka postaju sveopšte zlo. Upotreba opojnih droga raste. Mnogi od onih koji su
zadovoljavali svoje grešne ţ elje, završavaju svoj besciljni ţ ivot samoubistvom.
Bezakonje i kriminal svake vrste nalazi pristup i u najvišim krugovima u svetu, a oni
koji pristaju i odobravaju ova zla nastoje svim silama da krivce zaštite od
odgovornosti i kazne. Pokvarenosti je toliko mnogo u ovom svetu, da ni stoti njegov
deo nije poznat svetu. Malo se zna o okrutnosti koja vlada. Zloća je ljudska skoro
dostigla svoj vrhunac.
227
458
459
Sotona na mnogo načina dokazuje da vlada ovim svetom. On vrši snaţ an
uticaj na ljudska srca i prlja njihov um. Ljudi na visokom poloţ aju daju dokaze da su
sve misli srca njihova uvek samo zle. Mnogi toliko jure za bogatstvom i ne
ustručavaju se da ga povećaju nepoštenim poslovanjem. Gospod dopušta ovim
ljudima da prevazilaze jedni druge u njihovim zlim delima; oni razgolićuju i otkrivaju
svoja zla u svojim zlim delima. Njihova zla dela se javno prikazuju svetu da bi mudri,
ljudi koji još uvek u svom srcu osećaju ţ elju da budu časni i pravični prema svojim
bliţ njima, mogli da shvate zašto Bog počinje da izliva svoje sudove na zemlju.
Gospod će sigurno kazniti svet radi njegovog bezakonja. ―
I zemlja će otkriti krvi
svoje, niti će više pokrivati pobijenih svojih.‖ (Isaija 26:21)
Gospod u svojoj milosti pokušava da rasvetli um onih koji danas pipaju traţ eći
put u mraku zablude. On odlaţ e svoje sudove nad nepokajanim svetom da bi nosioci
Njegovog videla mogli da traţ e i spasu ono što je izgubljeno. On danas poziva svoju
crkvu na zemlji da se probudi iz svoje ravnodušnosti u koju se sotona trudi da je
uvuče, i da ispuni svoju duţ nost koju joj je nebo odredilo, da svetlošću istine obasja
ovaj svet. Njegova vest crkvi glasi: ―
Ustani, svetli se; jer doĎe svetlost tvoja i slava
Gospodnja obasja te.‖ (Isaija 60:1). Da bi se suprotstavila stanju koje vlada u vreme
kad mrak pokriva zemlju i tama narode, crkva Boţ ja je opunomoćena da saraĎuje sa
Bogom u širenju svetlosti biblijske istine. Onima koji se trude da kao nosioci
dragocenog videla verno ispune svoj deo zadatka dato je obećanje: ―
A tebe će
obasjati Gospod i .glava Njegova pokazaće se nad tobom. I narodi će doći k videlu
tvojemu i ka svetlosti koja će te obasjati.‖ (Isaija 60:2-3)
Svet je danas u vapijućoj potrebi za otkrivenjem Isusa Hrista u ličnosti
Njegovih svetih. Bog ţ eli da Njegov narod danas stoji pred svetom kao sveti narod.
Zašto? Zato što u svetu ima onih koji treba da budu spaseni svetlošću EvanĎelja
istine. I dok crkva objavljuje vest istine koja treba da pozove ljude iz tame ka divnom
i čudnom videlu Boţ jem, dotle ţ ivot njenih članova treba da podupire istinitost
objavljene vesti.
Bog ţ eli da se Njegov narod stavi u pravi odnos prema Njemu da bi mogao da
razume šta je to što Bog iznad svega očekuje od njega. On treba da otkrije svakoj
duši koja se bori u ovom svetu šta to znači činiti pravdu, ljubiti milost, hoditi smerno s
Bogom svojim. Gde god da se nalaze, u domovini ili daleko, oni treba da su narod
koji drţ i Boţ je zapovesti. Treba da su sigurni da su im gresi oprošteni i da su
primljeni kao deca Svevišnjega...
Osiguran uspeh
Svetu je potrebna spasavajuća istina koju je Bog poverio svome narodu. Svet
će propasti ukoliko mu ne bude dato poznanje Boga kroz Njegova izabrana oruĎa.
Zato Hristovi saradnici u sili Svetoga duha treba da rade neumorno i da svuda na
ovom svetu šire svetlost dragocene istine. I dok stupaju na puteve i raskršća, i rade
po pustim mestima ove zemlje, blizu i daleko, doţ iveće radost da vide kako se
spasenje Boţ je otkriva i ostvaruje na divan i slavan način.
Boţ ji vesnici treba verom da nastoje da Boţ je delo rade na način koji je Bog
predvideo. Treba da uspostave usku zajednicu sa velikim Učiteljem, da bi svakog
dana mogli od Njega da uče. Treba da se u iskrenoj molitvi bore za krštenje Svetim
duhom kako bi mogli da zadovolje potrebe sveta koji propada u svojim gresima i
neznanju. Onima koji puni vere kreću da objavljuju većno EvanĎelje obećana je
svaka pomoć i sila. I dok oni nose ovom svetu vest ţ ivota koja dolazi sa prestola
Boţ jeg, svetlost istine će silno zasjati i njeni će zraci dospeti do svih krajeva sveta.
228
460
Ta će svetlost odagnati tamu zablude i neverstva iz srca i uma onih časnih ljudi,
poštenih u srcu i duši, koji čeznu za Bogom po svim zemljama sveta. ―
Da traţ e
Gospoda, ne bi li Ga barem osetili i našli.‖ (Dela 17:27)
Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţj em delu
461
Za vreme mog rada u Salamanki, Njujork, 3 novembra 1890 godine, dok sam
bila u razgovoru sa Bogom, u vreme noći, bejah preneta daleko van sebe na
sastanke koji su se odrţ avali u raznim mestima gde sam objavljivala odreĎeno
svedočanstvo ukora i opomene. U Betl-Kriku se odrţ avao sastanak propovednika i
odgovornih ljudi iz izdavačke kuće i nekih drugih ustanova, i čula sam da neko od
prisutnih, otmenim duhom, protura mišljenje i podstiče usvajanje mera koje su me
ispunile strahom i nemirom.
Godinama pre toga bila sam pozvana da proĎem kroz jedno slično iskustvo.
Gospod mi je tada otkrio mnoge vaţ ne i bitne stvari koje je trebalo da prenesem
onima koji su se nalazili u opasnosti. U noći 3. novembra ove opomene su se vratile
u sećanje i bilo mi je zapoveĎeno da ih iznesem pred one na odgovornim
poloţ ajima, uz napomenu da se ne obeshrabrim i da ne klonem. Pred mene su bile
iznete neke stvari koje nisam mogla da razumem, ali mi je data garancija da Gospod
neće dopustiti da Njegov narod bude obavijen maglom svetskog skepticizma i
neverstva i time beskrajno povezan sa svetom; ali ako budu slušali Njegov glas i
sledili Ga, drţ eći Njegove zapovesti, On će ih uzdići iznad sumnji i neverstva, i
njihove noge učvrstiti na Stenu gde bi mogli da dišu atmosferu sigurnosti i pobede.
Dok sam se tako usrdno molila, izgubila sam sve oko sebe; soba je bila
ispunjena svetlošću i ja sam iznosila vest nekom skupu, koji je izgledao kao da je
Generalna Konferencija. Boţ ji duh me pokrenuo da uputim najiskreniji apel; jer sam
imala utisak da je pred nama velika opasnost koja preti samom središtu dela. Bila
sam, i još sam uvek, savladana iscrpljenošću tela i duha, opterećena mišlju da treba
da odnesem vest našem narodu u Betl-Kriku i da ih upozorim protiv smernica rada
koji bi odvojio Boga od izdavačke kuće.
Ukoravanje zajednice
462
Oči Gospodnje su sa ţ alošću bile upravljene na narod sa dubokim
nezadovoljstvom, dok su bile izgovorene sledeće reči: ―
Imam nešto na tebe, jer si
ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle odakle si pao i pokaj se, i prva dela čini;
ako li ne, doći ću ti uskoro i uzeću svetnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaješ.‖
(Otkrivenje 2:4-5)
Onaj koji je plakao nad nepokajanim Izrailjem ističući njegovo zanemarivanje
Boga i odbacivanje Hrista, svoga Spasitelja, pogleda i na centar svoga dela u BetlKriku. Opasnost je pretila a neki to nisu znali. Neverstvo je zaslepilo njihove oči pa
su se oslanjali na ljudsku mudrost u voĎenju najvaţ nijih poslova Boţ jeg dela koji su
vezani za izdavačku delatnost. U ograničenosti ljudskog rasuĎivanja preuzimana su
u slabe, grešne ruke uţ a kontrole a Boţ ja volja, Njegov put i savet nisu smatrani
vaţ nim. Ljudi uporne, nesalomive volje su se udruţ ili odlučni da proguraju izvesne
mere koje su bile u skladu sa njihovim ličnim mišljenjem.
229
Potreba duhovnog razlikovanja
463
Rekla sam im: ―
To ne moţ ete činiti. Kontrola ovog vaţ nog poslovanja ne
moţ e da se potpuno prepusti onima koji su pokazali da imaju suviše malo iskustva u
Boţ jim stvarima i da im nedostaje duhovno razlikovanje. Zbog lošeg poslovanja
grešnih ljudi, ne sme da se poljulja poverenje Boţ jeg naroda u našim redovima u
tako vaţ an posao u samoj centrali Boţ jega dela koja ima odlučujući uticaj kako na
crkve u SAD tako i na one u stranim zemljama. Ako pruţ ite svoju ruku na izdavačko
delo, taj silni instrumenat u radu koji treba da se obavi, da biste na njega stavili svoj
otisak i pečat, osvedočićete se koliko je to opasno po vašu dušu i kako kobno za
delo Boţ je. To će biti u Boţ jim očima isto tako veliki greh, kao što je bio greh Uze,
koji je pruţ io svoju ruku da bi pridrţ ao kovčeg Gospodnji. Ima onih koji se mešaju u
posao drugih, a jedino što Bog od njih očekuje, to je da rade pravo svoj posao, da
ljube milost i da hode smerno s Bogom svojim. Da rade kao ljudi koje je i Bog i narod
zaduţ io da savesno obavljaju posao koji je poveren njihovim rukama. Naţ alost,
mnogi su zanemarili da tako postupaju, o čemu svedoče njihova dela. Ma na kom
poloţ aju da su, kakvu god duţ nost da obavljaju, ako bi imali vlast čak kao Ahav što
je imao, ustanoviće da je Bog nad njima, da je Njegova vlast vrhovna vlast‖...
Ne sme se sklapati nikakav sporazum sa nevernima, niti okupljati oko sebe
neki izabrani krug onih koji misle kao vi i koji će reći Amin na sve što vi predloţ ite, a
druge da isključite za koje mislite da se neće usaglasiti sa vašim mišljenjem.
Pokazano mi je da u takvom načinu rada leţ i velika opasnost.
―
Jer mi ovako reče Gospod uhvativši me za ruku, i opomenuvši me da ne
idem putem ovoga naroda, govoreći: ne govorite buna kad god ovaj narod kaţ e
buna, i ne bojte se čega se on boji, i ne plašite se. Gospoda nad vojskama svetite; i
on neka vam je strah i bojazan... Zakon i svedočanstvo traţ ite. Ako li ko ne govori
tako, njemu nema zore.‖ (Isaija 8:11-20). Svet ne treba i ne moţ e da bude naše
merilo. Neka Gospod radi, i neka se Njegov glas čuje!
Nikakav savez sa nevernima
464
Oni koji su zaposleni u ma kojoj grani dela kroz koje istina treba da deluje i
preobraţ ava svet, ne smeju stupati ni u kakav savez sa onima koji ne poznaju istinu.
Svet ne poznaje Oca ni Sina, i nema duhovnog raspoznavanja karaktera našeg dela,
niti shvata šta treba, a šta ne treba da se čini. Mi smo duţ ni da izvršavamo naloge
koji dolaze sa neba, a savete ovog sveta ni njihove planove ne smemo da
podrţ avamo ni prihvatamo. Sugestije onih koji ne znaju šta Bog čini u ovo vreme,
oslabile bi delotvornost Boţ jih sredstava predviĎenih za dovršetak Njegovog dela.
Prihvatanje takvih sugestija značilo bi omalovaţ avanje Boţ jih saveta...
Oko Gospodnje je nad čitavim delom, nad svim planovima i pomislima svakog
pojedinca koji u njemu radi. On vidi dublje od onog što je spolja, prepoznaje misli i
namere srca. Nema sakrivenog dela ni plana, ni pobude, koju On ne čita kao
otvorenu knjigu. Svako delo, svaka reč, svaka misao, verno je zapisana u izveštaju
velikog ispitivača srca, koji kaţ e: ―
Znam tvoja dela‖.
Pokazano mi je da će se ludosti Izrailja iz Samuilovih dana ponoviti meĎu
Boţ jim narodom danas ukoliko ne bude više poniznosti, a manje samopouzdanja,
ukoliko ne bude više poverenja u Gospoda Boga Izrailjeva, Gospodara neba i
zemlje. Delo će samo onda izdrţ ati probu, ako se boţ anske sile ujedine sa ljudskim
naporom. Kad se ljudi više ne budu oslanjali na čoveka, ni na svoj vlastiti sud, nego
Bog bude njihov oslonac, to će se pokazati u svakom slučaju krotošću duha, u
230
manjem govorenju a mnogo više u moljenju; veţ bajući oprez u svim svojim
planovima i pokretima. Takvi ljudi će otkrivati činjenicu da je njihovo pouzdanje u
Bogu i da imaju um Hristov.
Pouzdanje u ljude
465
466
Često mi je bilo pokazano da Boţ ji narod poslednjih dana ne moţ e da bude
siguran ako se uzda u ljude i ako telo uzima sebi za mišicu. Jako gleto istine izvadilo
ih je iz kamenoloma sveta kao grubo kamenje koje treba da se isteše, uglača, i
uskladi za nebesku graĎevinu. Proročka reč sa svojim ukorima, opomenama,
upozorenjima i savetima treba da ih teše dok ne postanu slični Boţ anskom Uzoru; to
je onaj specijalni rad Duha Utešitelja, koji menja srce i karakter i osposobljava ljude
da se drţ e puteva Gospodnjih...
Još od 1845. godine su s vremena na vreme pred mene su iznošene
opasnosti Boţ jeg naroda i pokazano mi je da će vremenom one biti sve veće i da će
sve ozbiljnije pretiti narodu ostatka u poslednje dane. Te opasnosti su mi otkrivene
sve do poslednjeg dana. Veliki prizori će se brzo reĎati pred nama. Gospod dolazi sa
silom i slavom velikom. Sotona zna da će njegova uzurpatorska vlast uskoro biti
zauvek okončana. Pred njim je njegova poslednja prilika da zagospodari svetom, pa
će zato uloţ iti najodlučnije napore kako bi ostvario uništenje stanovnika zemaljskih.
Oni koji veruju istini moraju biti verni straţ ari na kuli, inače će im sotona sugerisati
specijalne misli i izraze kojim će oni izneveriti svete istine. Neprijateljstvo sotone
protiv svakog dobra sve će se više i više pokazivati, jer on stavlja u pokret sve svoje
snage u ovom poslednjem svom buntovnom pokušaju, i svaka duša koja se ne bude
potpuno predala Bogu i drţ ala se boţ anske sile, sklopiće savez sa sotonom protiv
neba, i udruţ iće se u borbi protiv Vladara Vasione.
U jednoj viziji datoj 1880. godine pitala sam: ―
Gde je utočište Boţ jeg naroda u
ovim danima nevolje?‖ Odgovor je glasio: ―
Isus posreduje za svoj narod, iako sotona
stoji s njegove desne strane da mu se protivi.‖ ―
A Gospod reče sotoni: Gospod da te
ukori sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim; nije li on ugarak istrgnut iz
ognja?‖ (Zaharija 3:2). Kao zastupnik i branilac čoveka, Isus će voditi sve koji
dozvole da budu voĎeni, govoreći: ―
Sledite me gore korak po korak, tamo gde jasno
svetli videlo Sunca Pravde.‖
Ali svi nisu sledili videlo. Neki su skrenuli sa sigurne staze čiji je svaki korak
put poniznosti. Bog je svojim slugama poverio jednu vest za ovo vreme; ali ova vest
se u svemu ne podudara sa idejama vodećih ljudi, i neki kritikuju i vest i vesnike.
UsuĎuju se čak da odbace reči opomene koje im Bog šalje preko svoga svetoga
Duha.
Kakvu naknadnu silu će Gospod upotrebiti da bi zadobio srca onih koji
odbacuju Njegove opomene i ukore, a svedočanstvo Duha Boţ jeg pripisuju ljudskoj
mudrosti? Šta ćete moći vi, koji tako postupate, da iznesete na sudu pred Boga, kao
izgovor ili opravdanje što ste se odvraćali od dokaza koje vam je pruţ ao, da bi vas
uverio da je On taj koji stoji iza svega toga? ―
Po rodovima njihovim poznaćete ih.‖
(Matej 7:20). Ne ţ elim sada da ponovo pred vas iznosim dokaze iz protekle dve
godine o Boţ jem postupanju prema izabranim slugama; ali sadašnji dokaz stoji pred
vama pa ste obavezni da verujete. Ne smete da zanemarite Boţ je vesti opomene, a
još manje da ih odbijete, ili olako shvatite, a da to ne bude po cenu vašeg gubitka.
231
Poniznost duše
467
Zameranje, ismejavanje i klevetanje moţ e se trpeti samo ako ste spremni na
poniţ enje vlastite duše. Upotreba takvog oruţ ja neće vam doneti dragocenu pobedu,
već naprotiv obezvrediti um i odvojiti dušu od Boga. Svete stvari će spustiti na nivo
običnih, i stvoriće takvo stanje koje godi knezu tame a ţ alosti Boţ jega duha. KuĎenje
i kritika uskraćuju duši rosu milosti kao što su gore Gelvujske lišene kiše. Mudrosti i
zdravom rasuĎivanju onih koji se upuštaju u ismejavanje i klevete, ne moţ e se
pokloniti poverenje. Njihovim se predlozima i odlukama ne moţ e pridati nikakav
značaj. Pre nego učinite odlučne poteze za razvoj Boţ jeg dela, morate za to dobiti
boţ ansko odobrenje.
Optuţ ivati i kritikovati one kroz koje se Bog sluţ i, znači optuţ ivati i kritikovati
Gospodara koji ih šalje. Veoma je vaţ no da svi razvijaju svoje religiozne sile da bi
mogli pravilno da rasuĎuju o verskim stvarima. Neki su grešili u procenjivanju i
prepoznavanju čistog zlata i običnog sjaja, izmeĎu bitnosti i senke.
Predrasude i mišljenja koja su preovladavala u Mineapolisu nisu mrtva ni u
čemu; seme posejano tada u mnoga srca gotovo je da proklija i donese sličnu ţ etvu.
Stablo je oboreno, ali korenje nije nikad bilo isčupano, i još uvek donosi svoje
nesvete rodove koji truju um, izopačuju moć shvatanja i zaslepljuju razum onih sa
kojima dolazite u dodir u odnosu na vest i vesnike. Ako iskrenim kajanjem uništite
koren gorčine, Boţ jom ćete svetlošću videti svetlost. Bez ovog temeljitog rada nikad
nećete očistiti svoju dušu. Boţ ju reč treba da proučavate ne sa ciljem da dokaţ ete
svoje ideje, već da ih proverite, uskladite, osudite ili potvrdite, prema tome da li su ili
nisu u skladu sa Boţ jom rečju. Biblija bi trebala da bude vaš stalni pratilac. Trebalo
bi da proučavate Svedočanstva, ne zato da bi vadili izvesne rečenice pa ih koristili
kako vam odgovara, da bi podupirali svoje tvrdnje, a zanemarivali najjasnije izjave
koje su date da bi ispravile vaš pogrešan način delovanja.
Omalovaţa vanje prave religije
468
MeĎu nama je došlo do udaljavanja od Boga pa delo pokajanja i vraćanja
prvoj ljubavi, toliko bitnoj za obnovu srca i uspostavljanje prave zajednice sa Bogom,
još nije ostvareno. Neverstvo je prodrlo u naše redove; postalo je moderno udaljavati
se od Hrista i ustupati mesto skepticizmu. Zahtev mnogih srca je bio: ―
Nećemo da
ovaj čovek vlada nad nama!‖ (Luka 19:14). Val, Val, to je izbor mnogih. Religija
mnogih meĎu nama će biti religija otpalog Izrailja, jer su im mili vlastiti putevi, a na
put Gospodnji zaboravljaju. Prava vera, jedina vera Biblije, koja uči o oproštenju
jedino kroz zasluge raspetog i vaskrslog Spasitelja, koja zastupa opravdanje kroz
veru Sina Boţ jega, omalovaţ ena je, osporavana, ismevana i odbačena. Optuţ ena je
da vodi u zanos i fanatizam. MeĎutim, ona je ţ ivot Isusa Hrista u duši, aktivno načelo
ljubavi, objavljeno kroz Svetoga duha koji jedino moţ e da učini čoveka plodnim u
dobrim delima. Hristova ljubav je pogonska sila svake vesti o Bogu, koja je ikada
dolazila sa ljudskih usana. Kakva nas budućnost očekuje ako svi ne doĎemo u
jedinstvo vere?
Kad doĎemo u jedinstvo vere za koje se Isus molio, ova duga borba koju
sotona vodi kroz svoja oruĎa biće završena. Više nećemo gledati kako ljudi kuju
planove prema pravilima ovog sveta zato što nemaju duhovne oči koje mogu da
raspoznaju duhovne stvari. Oni sad ―
vide ljude kao drva‖, te im je zato potreban
boţ anski dodir da bi gledali kao što Bog gleda i da bi radili kao što je Hristos radio.
232
469
470
Tada će straţ ari u Sionu jedinstveno zatrubiti jasnim, silnim glasom jer će videti mač
koji se pribliţ ava i shvatiće opasnost koja preti Boţ jem narodu.
Potrebno je da svojim nogama prokrčite pravu stazu, kako ne bi skrenulo s
puta ono što je slabo i hromo. Mi smo okruţ eni hromim i kolebljivima u veri, i vi treba
da im pomognete, ne kolebajući se sami i ne zastajkujući na putu, već hodeći
odvaţ no i nepokolebivo kao oni koji su oprobani i okušani, čvrsti u načelima kao
stena. Veliki i ozbiljan posao mora da se uradi, inače mnogi neće biti pripremljeni da
prime videlo anĎela koji je poslan sa neba da svojom slavom obasja celu zemlju.
Nemojte da se nadate da ćete se u vreme poznog daţ da naći kao sudovi za čast, da
primite slavu Boţ ju, ako danas svoja srca upravljate taštini, ako govorite laţ , i
potajno gajite koren gorčine. Nad vama će zasigurno biti Boţ ji gnev i Njegovo
negodovanje nad svima onima koji miluju i gaje ovaj koren razdora i duh koji je tako
stran Hristovom duhu.
Jednom dok je Duh Gospodnji počivao na meni, činilo mi se kao da
prisustvujem jednom od naših savetovanja. Ustao je jedan član; njegov je stav bio
veoma ozbiljan i odlučan. Podigao je pred svima jedan časopis. Mogla sam jasno da
pročitam naslov časopisa; bio je to American Santinel (Američki Straţ ar)*) A onda je
počela kritika časopisa i članaka koji su u njemu objavljeni. Članovi komisije su
ukazali na izvesne pasuse, izjavljujući: Ovo mora biti izbačeno, a ono promenjeno.
Izgovorene su teške reči kritike o metodama sa kojima se časopis obraĎuje. MeĎu
prisutnima je preovladavao grub nehrišćanski duh. Čuli su se odlučni i prezrivi
glasovi.
Moj vodič mi je dao reči opomene i ukora za one koji su učestvovali u ovoj
raspravi i koji se nisu ustručavali od optuţ bi i osuĎivanja. Evo ukratko datog ukora:
Gospod nije predsedavao ovom zasedanju na kome je vladao duh sukoba meĎu
saradnicima. Misli i srca ovih ljudi nisu bila pod kontrolom svetoga Duha. Neka
protivnici naše vere budu oni koji će predlagati i sprovodili takve planove o kojima ste
vi sada diskutovali! Sa svetskog stanovišta se nekim od ovih planova ne bi imalo šta
prigovoriti; Ali oni koji imaju nebesko videlo ne bi smeli da ih usvoje. Trebalo bi
poštovati videlo koje nam je Bog dao ne samo naše sigurnosti radi, već isto tako radi
dobra i sigurnosti crkve. Korake koje je sada preuzela nekolicina ljudi ne sme da
sledi ostatak naroda Boţ jeg. Vaš stav nebo neće i ne moţ e da podrţ i. Vaš način
delovanja dokazuje da ste svoje planove stvarali bez pomoći Onoga koji je silan i
moćan u savetu svome. Gospod će zato da ustane i da radi! Oni koji su kritikovali
Boţ je delo treba da mole za pomazanje svojih očiju, kako se ne bi osećali silni i
moćni u svojoj vlastitoj snazi, jer ima Jedan koji moţ e da sveţ e ruke moćnih i da
osujeti namere silnih i oholih.
*) American Sentinel (Američki Straţ ar). Ovaj časopis je publikovan nedeljno u izdanju Pacifik Pressa i bio namenjen interesima religiozne slobode. On je bio preteča današnjeg časopisa Liberty
(Sloboda).
Nosite Boţj u vest
Vest koju treba da nosimo ovom svetu nije vest koju treba uvijeno objavljivati.
Niko ne treba da pokušava da prikriva njeno poreklo i njenu svrhu. Njeni zastupnici
moraju biti ljudi koji neće umuknuti ni danju ni noću. Kao ljudi koji smo sklopili
svečani zavet sa Bogom i koje je Bog zaduţ io kao vesnike i pristave tajni milosti
svoje, obavezni smo da verno objavljujemo celu istinu. Ne smemo da zanemarimo
isticati upravo one istine koje čine da se razlikujemo i odvajamo od sveta, i koje nas
233
471
472
ustvari čine onim što jesmo, jer od njih zavisi večna sudbina ljudi. Gospod nam je
dao videlo koje se odnosi na ono što se sada zbiva u poslednjem ostatku vremena,
zato trebamo rečju i perom da objavljujemo ovom svetu istinu, ne na neki beţ ivotan i
mlaki način već u punoj sili svetoga Duha. Širenje vesti izazvaće najţ ešće borbe, ali
posledice njenog objavljivanja su sudbonosne i za nebo i za zemlju.
―
Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih straţ are, koji neće umuknuti nikada,
ni danju ni noću. Koji pominjete Gospoda nemojte ćutati. I ne dajte da se umukne o
Njemu dokle ne utvrdi i učini Jerusalim da bude slava na Zemlji.‖ (Isaija 62:6-7)
Borba izmeĎu te dve velike sile, dobra i zla brzo će se završiti; ali sve do tog
završetka će biti stalnih i oštrih sukoba. Mi trebamo sada ―
naumiti‖ kao nekad Danilo
i njegovi drugovi u Vavilonu, da ćemo ostati verni načelima, pa makar šta se
dogodilo. Ni uţ arena peć, sedam puta vrelija nego obično, nije pokolebala ove verne
Boţ je sluge da se odreknu vernosti istini. Ostali su čvrsti u vreme najveće nevolje i
iskušenja, gde su bili bačeni u peć, ali ih Bog nije napustio. Oblik nekog četvrtog bića
video se kako hodi posred peći plamene i uţ arene; a kad su izašii napolje, na
njihovoj se odeći nije osetio čak ni miris dima...
Svet je danas pun laskavaca i licemera, ali Bog zabranjuje onima koji tvrde da
su čuvari svetih istina da zbog laskavih sugestija i lukavstva neprijatelja svake
pravde izdaju interese Boţ jeg dela.
Nije vreme da se svrstavamo na stranu onih koji gaze Boţ ji zakon, da
gledamo njihovim očima, slušamo njihovim ušima i shvatamo i zaključujemo njihovim
izopačenim umom i čulima. Moramo zbiti svoje redove. Moramo svim silama
nastojati da postanemo jedno, da budemo sveti u ţ ivotu i čisti u karakteru. Neka se
oni koji izjavljuju da su sluge ţ ivoga Boga ne klanjaju idolu ljudskih mišljenja, neka
više ne robuju grešnim ţ eljama, neka više ne prinose Gospodu oskvrnjenu, grehom
upraljanu dušu.
Kao marijivi studenti čitajte reč i budite iskreni tvorci reči pa će Duh sveti biti
sasvim blizu svakog takvog radnika, a ljubav Hristova goreće u srcu onoga ko sluša
savet i radi celim srcem u delu koje je Gospod odredio da se dovrši.
Sotonine zamke *)
Dok se narod Boţ ji pribliţ ava opasnostima poslednjih dana, dotle sotona sa
svojim anĎelima odrţ ava ozbiljna savetovanja na kojima se dogovara koji bi to bio
najuspešniji plan kojim bi oborio njihovu veru. On zna da je popularne crkve već
uljuljao u san svojom silom prevare. Izvrtanjem činjenica i laţ nim čudima moţ e dalje
da ih drţ i pod svojom kontrolom. Zato upućuje svoje anĎele da postavljaju svoje
zamke onima koji čekaju drugi Hristov dolazak i koji se trude da drţ e Njegove
zapovesti.
Veliki varalica kaţ e: ―
Moramo da straţ imo nad onima koji skreću paţ nju ljudi
na Subotu Gospodnju, jer će oni mnoge upoznati sa zakonom Boţ jim; a isto videlo
koje otkriva pravu Subotu otkriva i istinu o Hristovoj sluţ bi u nebeskoj svetinji i
ukazuje da se upravo sada odvija poslednji čin velikog dela spasenja čoveka.
Zadrţ ite um tih ljudi u mraku dok se delo na nebu ne završi, pa ćemo tako zadobiti i
crkvu i svet.‖
―
Subota je veliko pitanje od kojeg zavisi večna sudbina ljudi. Moramo zato da
uzdignemo (laţ nu) subotu koju smo mi načinili. Moramo da damo sve od sebe kako
bi je prihvatili svetski ljudi, kao i članovi crkve. Sada crkva mora biti navedena da se
sjedini sa svetom traţ eći njegovu potporu. Znacima i čudesima moramo zaslepiti oči
234
473
474
za istinu, da ih tako navedemo da odbace znanje i strah Boţ ji i da se vrate običajima
i tradiciji.‖
―
Ja ću uticati na propovednike raznih crkava da odvraćaju ljude od Boţ jih
zapovesti. Ono što Pismo proglašava savršenim zakonom slobode, mi ćemo
prikazati kao ropski jaram. Jer narod rado prihvata objašnjenje Pisma od svojih
sveštenika i propovednika. Oni ne istraţ uju sami za sebe. Tako radeći preko
sveštenstva, mogu da upravljam narodom po svojoj volji.‖
―
Ali glavna naša briga jeste da ućutkamo sektu poštovalaca subote, Moramo
na neki način da izazovemo opšti gnev protiv njih. Moramo da privučemo velike ljude
ovoga sveta na našu stranu i da navedemo one koji su na vlasti da ostvaruju naše
namere. Tada će (laţ na) subota koju sam ja uspostavio biti nametnuta najoštrijim i
najstroţ ijim zakonima. Oni koji se ne budu osvrtali na zahteve tog zakona, biće
proterani iz gradova i sela, izloţ eni gladi i bedi. Kad nam jednom uspe da
zadobijemo vlast, pokazaćemo svima onima koji se ne budu dali pokrenuti od svoje
vernosti Bogu šta mi moţ emo! Navešćemo Rimsku crkvu da nametne kaznu
zatvora, mučenja i smrti onima koji odbiju da se pokore njenim dekretima; i kada
budemo doveli Protestante i svet u harmoniju sa ovom desnom rukom naše snage,
mi ćemo konačno imati novi zakon da se istrebe svi koji se ne pokoravaju našem
autoritetu. Kad smrt postane neminovna posledica gaţ enja naše nedelje, tada će
mnogi iz redova onih koji sada drţ e pravu Subotu preći na našu stranu.‖
―
Ali pre nego preĎemo na ove krajnje mere, moramo da upregnemo svu svoju
mudrost da bismo zaveli one koji slave pravu Subotu. Svetovnošću, ţ eljama tela, i
ohološću moţ emo mnoge da odvojimo od Hrista. Neka se oni osećaju sigurni što
veruju istini, ali popuštanjem apetitu i niskim strastima koje otupljuju razum i
smanjuju moć zapaţ anja, izazvaćemo njihov pad.‖
―
Idite i omamite vlasnike zemlje i novca brigama za ovaj ţ ivot. Prikaţ ite im
svet u najprivlačnijim bojama, kako bi svoje blago gomilali ovde na zemlji, i svoju
ljubav vezali za zemaljske stvari. Učinimo krajnje napore da sprečimo one koji rade u
Boţ jem delu da doĎu do sredstva koja bi upotrebili u borbi protiv nas. Zadrţ imo
novac u svojim rukama. Što više novca uspeju da sakupe to će više štete naneti
našem carstvu. Jer sluţ eći se tim sredstvima, zadobijaće naše podanike za sebe.
Učinimo da se više brinu za novac nego za podupiranje i širenje Hristovog carstva.
Ako uspemo da sprečimo širenje istine koju mrzimo, ne treba da se plašimo njihovog
uticaja, jer dobro znamo da će svaka lakoma, sebična osoba lako pasti pod naš
uticaj pa će se na kraju odvojiti od Boţ jeg naroda.‖
»Kroz one koji imaju obličje poboţ nosti, ali ne poznaju njenu silu, moţ emo da
zadobijemo mnoge koji bi nam inače naneli mnogo štete. Oni koji vole zadovoljstva i
uţ ivanja više nego Boga, biće nam najuspešniji pomagači. Oni koji su sposobni i
inteligentni, posluţ iće kao mamci koji će privlačiti druge u naše zamke. Niko se neće
bojati njihovog uticaja, jer oni ispovedaju istu veru. Preko njih ćemo druge dovesti do
zaključka da Hristovi zahtevi nisu baš tako striktni, kako su to oni ranije mislili i da će
usaglašavanjem sa ovim svetom imati više uticaja na ljude u svetu. Tako će se i oni
odvojiti od Hrista a onda neće imati sile da se odupru našem uticaju i neće potrajati
dugo, a oni će biti gotovi da ismejavaju svoju nekadašnju revnost i posvećenje.‖
―
Sve dok ne bude zadat ovaj poslednji, odlučni udarac, naš napor protiv onih
koji drţ e Boţ je zapovesti mora biti neumoran. Moramo da prisustvujemo svim
njihovim sastancima. Naš rad je naročito ugroţ en njihovim velikim skupovima, zato
moramo biti veoma oprezni i budni, i da koristimo svu svoju veštinu zavoĎenja, da bi
ih sprečili da paţ ljivo slušaju iznošenje istine i da ih se ona ne dotakne.‖
235
475
―
Imam na raspoloţ enju ljude koji su moji zastupnici, i koji se drţ e laţ ne
doktrine pomešane sa tek toliko istine koliko je dovoljno da zavedu duše. MeĎu
prisutnima ću imati neverne koji će izraţ avati sumnju u odnosu na Gospodnju vest
opomene Njegovoj crkvi. Ako bi ljudi čitali i slušali ove opomene bilo bi malo nade da
ćemo ih savladati. Ali ako uspemo da njihovu paţ nju odvratimo od ovih opomena,
oni neće ni biti svesni naše moći i lukavstva, te ćemo ih na kraju privući u svoje
redove. Bog neće dozvoliti da se Njegove reči nekaţ njeno omalovaţ avaju. Ako
uspemo da izvesno vreme zadrţ imo ove prevarene duše, Bog će povući svoju milost
od njih pa će biti potpuno prepušteni našoj kontroli.‖
―
Moramo da izazovemo nesuglasice i raspre. Moramo da uništimo u njima
onu ţ arku ţ elju za spasenjem. Moramo nekako da ih navedemo da kritikuju,
osuĎuju, i optuţ uju jedni druge; da gaje sebičnost i netrpeljivost. Zbog ovih je greha
Bog i nas oterao iz svoje prisutnosti, pa će svi oni koji slede naš primer doţ iveti istu
sudbinu.‖
*) Članak u ovom poglavlju objavljen je u originalu 1884. u knjizi ―
Duh Proroštva sveska IV‖. To je bila
jedna sveska pisana za Zajednicu. Kao što je sestra Vajt planirala da prezentujea istoriju koju mi
danas poznajemo kao seriju ―
Sukob Vekova‖ koja je uglavnom cirkulisala u ono vreme, ona je odlučila
da izostavi iz proširenog izdanja Velike Borbe od 1888, neke delove koji su pisani specijalno za
članove Zajednice. Ona je uvidela da postoje neke stvari podesne za članove crkve, ali nisu podesne
za one koji nisu članovi crkve.
Neka nebo vodi
476
Proroštvo se mora ispuniti. Gospod kaţ e, ―
Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka
pre nego doĎe veliki i strašni dan Gospodnji.‖ (Malahija 4:5). Neko treba da doĎe u
sili i duhu Ilije, a kad se on pojavi, ljudi će reči: ―
Suviše si revan, ne tumačiš Pismo
na ispravan način. Dopusti da ti kaţ em kako da učiš ljude tvojoj vesti!―
*)
Ima mnogo, mnogo onih koji nisu u stanju da razlikuju Boţ je delovanje od
ljudskoga. Govoriću istinu onako kako mi je Bog dao, i sad kaţ em: Ako nastavite da
iznalazite greške, da gajite duh nesloge, nikada nećete poznati istinu. Isus je rekao
svojim učenicima: ―
Imam mnogo da vam kaţ em ali sad ne moţ ete nositi.‖ (Jovan
16:12). Učenici nisu bili u stanju da procene svete i večne stvari, ali im je Isus
obećao da će im poslati Utešitelja koji će ih naučiti svemu i podsetiti ih na sve što je
On govorio.
Braćo, ne smemo polagati svoje pouzdanje u čoveka. ―
ProĎite se čoveka
kojemu je dah u nosu; jer šta vredi?‖ (Isaija 2:22) Svoje bespomoćne duše poverite
Isusu. Zašto da pijemo sa izvora u ravnici, kad postoje divni, gorski izvori? Ostavimo
mutne, plitke potoke! Popnimo se do sveţ eg planinskog vrela! Ako postoji neka
tačka istine koju ne razumete, i oko koje se ne slaţ ete, istraţ ujte, uporeĎujte Pismo
sa pismom, usecite duboko okno u rudniku Boţ je reči. Svoje ja, svoja mišljenja i
gledišta poloţ ite na Boţ ji oltar; odbacite svoje unapred postavljene stavove i
dozvolite da vas Duh Boţ ji upozna i uvede u istinu. - Review and Herald, 18. mart
1890.
*) Neko treba da doĎe u duhu i sili Ilije: Ove reči su bile pogrešno primenjene od pojedinih ličnosti: da
će se pojaviti neko sa proročkom vešću nakon ţ vota i rada sestre Vajt. Tri odlomka koji sačinjavaju
ovaj članak pod naslovom ―
NEKA NEBO VODI‖, samo su mali deo jednog govora sestre Vajt u BetlKriku, Mičigen, ujutru 29. januara 1890. Kada je to bilo štampano u Review and Heraldu od 18.
februara 1890. godine, nosilo je naslov: ―
Kako suzbiti protivničke tačke nauke‖. Članak je bio
preštampan u celosti u knjizi Selected Messages (Odabrane vesti) knjiga I, stranice 406—416, sa
delom koji sačinjava naslov ―
Neka nebo void‖, koji se nalazi u istoj knjizi na stranicama 412 i 413.
236
Kada se taj članak čita u celini, postaje očigledno da sestra Elen Vajt u ovom članku koji je izgovorila
nešto više od godinu dana nakon Konferencije u Mineapolisu pred jednom grupom u Betl-Kriku,
govori o svojoj sluţ bi, kada su neki kritikovali njen rad
―
Mi ćemo doći u situaciju kada će isčeznuti svaka razlika. Ako ja mislim da imam videlo, ja ću izvršiti
svoju duţn ost da isto objavim. Pretpostavimo da sam konsultovala druge odnosno vesti koju mi je
Gospod hteo dati za narod, vrata bi mi mogla biti zatvorena tako da svetlost ne bi mogla dospeti do
onoga kome je Gospod šalje. Kada je Isus ujahao u Jerusalim, celo mnoštvo učenika i naroda počelo
se radovati i klicati, hvaleći Boga jasnim glasom za sva silna dela koja su videli, govoreći: Blagosloven
da je car koji dolazi u ime Gospodnje: mir na nebu i slava na visini Bogu! A neki od fariseja koji behu
u narodu rekoše mu: Učitelju, zapreti svojim učenicima! A On im odgovori i reče: Zaista vam kaţ em:
ako oni ućute, onda će kamenje povikati.‖ (Luka 19:37-40). Jevreji su pokušali da zaustave
propovedanje vesti koja je bila prorečena u Boţ joj reči.‖
Tada je (E.G. Vajt) ponovo ukazala na svoje lično iskustvo:
―
Proročanstvo mora da se ispuni. Gospod kaţ e: ―
Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego što
doĎe veliki i strašni dan Gospodnji.2 (Malahija 4:5). Neko će doći u duhu i sili Ilijinoj, i kada se on
pojavi ljudi će moţ da reći: ―
Ti si previše strog‖ ti ne tumačiš Pismo na ispravan način.‖ Odabrane
vesti, sveska 1, str. 412.
To što je ona ukazivala na svoje lično iskustvo je postalo jasno iz sledećeg pasusa u kome ona
izjavljuje:
―
Kazaću vam istinu onakvu kako mi je Bog dao‖.
477
Poglavlje 18
Ţivotna načela u odnosima
Jehova je naš car
Bog mi je otkrio mnoge stvari i zapovedio mi da ih rečju i perom prenesem
Njegovom narodu. Kroz ove vesti svetoga Duha data su Boţ jem narodu sveta
uputstva odnosno njihove duţ nosti prema Bogu i svojim bliţ njima.
Jedna čudna stvar ušla je u naše crkve. Ljudi koji su postavljeni na visoke
poloţ aje da bi bili mudri savetnici i pomagači svojih saradnika, zamišljaju da su
postavljeni da budu kao carevi i vladari u crkvama, da zapovede jednome bratu:
Učini ovo; a drugom: Učini ono; a trećemu opet da kaţ u: Pazi da to uradiš na takav i
takav način! Bilo je na nekom mestu kad je radnicima rečeno da ako se ne
pridrţ avaju uputstva ovih odgovornih ljudi, da će im biti uskraćena plata od strane
Unije!
Pravilno je da se radnici meĎusobno savetuju kao braća; ali onaj čovek koji
zahteva da njegovi saradnici traţ e njegovo lično mišljenje i savet, odnosno detalja
njihovog rada i da ih on uči njihovoj duţ nosti, u opasnom je poloţ aju, pa je
neophodno da sazna koje su odgovornosti uključene u njegovu sluţ bu. Bog nikoga
nije postavio da bude savest svojih bliţ njih. Nije mudro staviti toliko odgovornosti na
jednog čoveka da se isti oseti primoran da postane diktator.
Stalna opasnost
478
Godinama je bila sve veća tendencija (sklonost) ljudi na visokim poloţ ajima
da vladaju Boţ jim nasledstvom, gušeći u članovima crkve onaj silni osećaj potrebe
za boţ anskim uputstvom i svest o dragocenoj prednosti da se savetuju sa Bogom
odnosno svoje duţ nosti. Takvo stanje mora da se promeni. Mora doći do jedne
reforme. Ljude koji nemaju bogatu meru mudrosti koja dolazi odozgo, ne bi trebalo
pozivati da sluţ e na mestima gde njihov uticaj tako mnogo znači za članove crkve.
U mojim ranijim iskustvima u vesti, bila sam pozivana da se suprotstavim
ovom zlu. Za vreme mog rada u Evropi i Australiji i nedavno na sastanku pod
237
šatorima u San Jose 1905, ja sam iznela moje svedočanstvo opomene protiv istog
zla, jer su duše bile tako voĎene da od čoveka očekuju mudrost, umesto da gledaju
na Boga, koji je naša mudrost, posvećenje i pravda. I sada mi se daje ova ista vest
ponovo, ali još odreĎenije i još odlučnije, jer je bilo još većeg otpora Duhu Boţ jemu.
Jedna uzvišena privilegija
479
480
0
Bog je utešitelj svoga naroda. Svi koji ponize svoja srca pred Njim biće
naučeni od Boga. ―
Ako li kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga, koji
daje svakome bez razlike, i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5). Gospod ţ eli
da se svaki član crkve iskreno moli za mudrost da bi tačno znao šta Bog od njega
očekuje. Privilegija je svakog vernika da stekne lično iskustvo, veţ bajući se da svoje
brige i nedoumice iznese pred Boga. Pisano je: ―
Pribliţ ite se Bogu i On će se
pribliţ iti vama.‖ (Jakov 4:8)
Gospod poziva svoju crkvu preko svog sluge Isaije da ceni tu uzvišenu
prednost što joj mudrost beskonačnoga stoji na raspolaganju: ―
IzaĎi na visoku goru,
Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas, svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre
glase; podigni, ne boj se; kaţ i gradovima Judinim: Evo Boga vašega. Evo, Gospod
ide na jakoga i mišica će Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod njega, i
delo je njegovo pred Njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće
jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.
Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio peĎu? Ko je merom
izmerio prah zemaljski? i gore izmerio na merila i bregove na poteg? Ko je upravljao
Duh Gospodnji, ili Mu bio savetnik? i naučio ga? S kim se je dogovarao i ko ga je
urazumio i naučio putu suda i naučio ga znanju i pokazao mu put razuma? Gle
narodi su kao kap iz vedra i kao praška na merilima broje se; gle premešta ostrva
kao prašak. Ni Liban ne bi bio dosta za oganj i ţ ivotinje njegove ne bi bile dosta za
ţ rtvu paljenicu. Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje nego li ništa i taština vrede
mu.‖ (Isaija 40:9-17)
―
Ne znaš li? nisi li čuo, da Bog večni Gospod koji je stvorio krajeve zemaljske,
ne sustaje, niti se utruĎuje? razumu Njegovom nema mere. On daje snagu
umornome i nejakome umnoţ ava krepost. Deca se more i sustaju, i mladići padaju;
ali koji se nadaju Gospodu dobijaju novu snagu, podiţ u se na krilima kao orlovi, trče i
ne sustaju, hode i ne more se.‖ (Isaija 40:28-31)
Od četrdesetprve pa do četrdesetpete glave knjige proroka Isaije, Bog sasvim
jasno otkriva svoju nameru sa svojim narodom, zato ova pogljavlja treba proučavati
sa ozbiljnom molitvom. Bog ovde ne upućuje svoj narod da se odvraća od Njegove
mudrosti i da mudrost traţ i od grešnog, smrtnog čoveka. ―
Pamti to, Jakove, i Izrailju
jer si moj sluga‖ izjavljuje Gospod...« neću te zaboraviti. Rasuću kao oblak prestupe
tvoje i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio: Pevajte nebesa jer
Gospod učini, podvikujte nizine zemaljske, popevajte gore, šume i sva drva u njima,
jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju...‖ (Isaija 44:21-23)
―
Oglasite i dovedite, neka vijećaju zajedno: ko je to od starine kazao? ko je
javio još onda? Nijesam li ja, Gospod? Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga
pravednoga i spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene i spašćete se svi
krajevi zemaljski; jer sam ja Bog i nema drugoga. Sobom se zakleh; iziĎe iz usta
mojih reč pravedna i neće se poreći, da će mi se pokloniti svako koleno i zaklinjati se
svaki jezik, i govoriće: u Gospodu je pravda i sila; k Njemu će doći; ali će se
posramiti svi koji se gneve na nj. U Gospodu će se opravdati i proslaviti sve seme
Izrailjevo.‖ (Isaija 45:21-25)
238
Izlomiti svaki jaram
481
0
Pišem otvoreno jer mi je pokazano da su propovednici i članovi sve više i više
u iskušenju da se uzdaju u ograničenog čoveka za mudrost i da telo uzimaju sebi za
mišicu. Predsednicima konferencija i ljudima na odgovornim poloţ ajima donosim ovu
vest: Pokidajte sveze i okove koji su stavljeni na Boţ ji narod! To vama govori:
―
Izlomite svaki jaram!‖ Ako ne prestanete da potčinjavate čoveka čoveku, ako ne
ponizite svoja srca i ne učite puteve Gospodnje kao mala deca, Gospod će vas
odvojiti od svog dela. Mi treba da postupamo meĎu sobom kao braća, kao saradnici,
kao ljudi i ţ ene koji zajedno traţ imo videlo i razumevanje puteva Gospodnjih, i
čeznemo za Njegovom slavom.
Bog izjavljuje: ―
Biću proslavljen u narodu mojemu‖, ali samopouzdano
upravljanje dovelo je do odbacivanja Boga i prihvatanja ljudskih izmišljotina. Ako
dozvolite da se tako nastavi, vaša će se vera brzo ugasiti. Bog je svuda prisutan i
prati vladanje naroda koji izjavljuje da zastupa načela Njegovog dela. On zahteva
promenu. Njegova je ţ elja da se Njegov narod oblikuje ne prema idejama ljudskim,
nego po obličju Boţ jem. Preklinjem vas da istraţ ujete Pismo kao nikad pre, da biste
upoznali put i volju Boţ ju. Oh, kad bi svaka duša bila dirnuta ovom vešću, i odbacila
zlo!
Pavlovo iskustvo
482
0
Mi bi dobro učinili ako bi paţ ljivo proučavali prvu i drugu glavu 1. Korinćanima.
―
A mi propovedamo Hrista razapeta,‖ izjavljuje apostol, ―
Jevrejima dakle sablazan, a
Grcima bezumlje; onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Boţ ju silu i
premudrost. Jer je ludost Boţ ja mudrija od ljudi; i slabost je Boţ ja jača od ljudi. Jer
pogledajte zvanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih
ni mnogo plemenitih; nego što je ludo pred svetom, ono izabra Bog da posrami
premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i što je
neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste, da
se ne pohvali nijedno telo pred Bogom. Iz koga ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta
premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje. Da (kao što se piše) ko se
hvali, Gospodom da se hvali.‖ Onaj ko preuzima na sebe da bude mudrost i razum
drugoga ustanoviće da se prevario.
―
I ja bijah meĎu vama‖, nastavlja Pavle, ―
u slabosti, i u strahu i u velikom
drhtanju. I reč moja i poučenje moje ne bijaše u nadgovorljivim rečima ljudske
premudrosti nego u dokazivanju Duha i sile. Da vera vaša ne bude u mudrosti
ijudskoj nego u sili Boţ joj. Ali premudrost govorimo koja je u savršenima a ne
premudrost veka ovoga, ni knezova veka ovoga koji prolaze. Nego govorimo
premudrost Boţ ju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog prije sveta za slavu našu;
koje nijedan od knezova veka ovoga ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda
slave razapeli.‖ (1.Korinćanima 2:3-8)
Naučeni od Duha
483
0
Sledeće reči apostola ukazuju na pravi izvor mudrosti za verne: ―
A nama je
Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje i dubine Boţ je. Jer ko od ljudi zna šta
je u čoveku osim duha čovečijega koji je u njemu? tako i u Bogu što je niko ne zna
osim Duha Boţ jega... Koje i govorimo ne rečima što je naučila mudrost čovečija
239
484
0
485
0
nego što uči Duh sveti; i duhovne stvari duhovno razmatramo.‖ (1.Korinćanima 2:1016)
Ove reči mnogo znače duši koja pokušava da vojuje bitku i trči trku na koju je
uputilo EvanĎelje. ―
A telesni čovek ne razume što je od Duha Boţ jega; jer mu se čini
ludost i ne moţ e da razume jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve
razgleda a njega sama niko ne razgleda. Jer ko pozna um Gospodnji? A mi um
Hristov imamo.‖
Čitajte takoĎe treće poglavlje ove knjige proučavajte i molite se nad ovim
rečima. Naša vera i naš ţ ivot kao naroda Boţ jeg mora da bude energičan silom
Svetoga duha. Ne sme da se primeni nikakva sila koja bi primoravala ljude da se
pokoravaju diktatu ograničenog ljudskog uma. ―
ProĎite se čoveka kome je dah u
nosu‖, zapoveda Gospod. Obraćajući um ljudi da se oslanjaju na ljudsku mudrost
stavljamo veo izmeĎu Boga i čoveka, tako da nema viĎenja Onoga koji je nevidijiv.
U našim ličnim iskustvima mi treba da smo naučeni od Boga. Ako ga traţ imo
sa iskrenim srcem mi ćemo mu priznati svoje nedostatke karaktera, jer je obećao da
će primiti sve koji doĎu k Njemu u poniznosti i pouzdanju. Onaj ko se pokori Boţ jim
zahtevima imaće stalnu prisutnost Hrista čije drugarstvo će mu biti najdragocenije.
Traţ eći i drţ eći se boţ anske mudrosti sačuvaće se od pokvarenosti koja vlada u
svetu. Iz dana u dan će sve potpunije i sve bolje shvatati kako da svoje potrebe
iznosi Onome koji je obećao da će biti pomoćnik koji se u nevolji brzo nalazi.
To je vest koja se upućuje svim našim crkvama u svetu. Pogrešno iskustvo
koje se uvuklo vrši snaţ an uticaj na uzdizanje ljudskih oruĎa i navodi neke da zavise
od ljudskih sudova i da se povinuju kontroli ljudskog uma. Takav uticaj odvraća
čoveka od Boga. Bog zabranjuje da se takva praksa učvršćuje i razvija u našim
redovima kao Adventista Sedmog Dana. Naše molbe treba da dopru iznad grešnog
čoveka do Boga. Bog nije ograničen samo na jedno mesto ili jednu ličnost. On sa
neba gleda na sinove ljudske; vidi njihove nevolje i potrebe i zna sve okolnosti pod
kojima ţ ivi svaki čovek. On najbolje poznaje svoj rad na ljudskom srcu, pa nema
potrebe da bilo ko usmerava delovanje Njegovog Duha.
―
I ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako što molimo po volji Njegovoj
posluša nas. I kad znamo da nas sluša što god molimo, znamo da će nam dati što
ištemo u Njega.‖ (1.Jovanova 5:14-15). Bog je odredio anĎele koji ispunjavaju
Njegovu volju da odgovore na molitve krotkih na zemlji i da savetom i znanjem vode
Njegove propovednike. Nebeska oruĎa stalno nastoje da dodele milost i snagu i
uputstva vernoj Boţ joj deci, da bi mogla da izvrše svoj deo u objavljivanju videla
ovom svetu. Dragocena Hristova ţ rtva je omogućila svakom čoveku da izvrši jedno
naročito delo. Ako radnik prima mudrost sa jedinog pravog izvora, postaće čisti,
osvećeni kanal svetlosti i blagoslova; jer će svu svoju sposobnost za sluţ bu dobiti iz
bogatog izvora milosti i videla koji teče od Boţ jeg prestola.
Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo
Sanatorijum, Kalifornija, 16. januar 1907.
Mi ţ ivimo u doba kada svaki hrišćanin mora da odrţ ava ţ ivu, tesnu vezu sa
Bogom. Svet je preplavljen sa izopačenostima neprijatelja, i mi smo jedino tada
sigurni ako lekcije istine učimo od Velikog Učitelja. Svečano delo u kome smo
angaţ ovani zahteva od nas snaţ an, ujedinjen napor, pod boţ anskim voĎstvom.
Gospod ţ eli da se Njegovi radnici meĎusobno savetuju, a ne da svaki radi
nezavisno. Oni koji su odreĎeni za propovednike i voĎe naroda, treba više da se
240
mole kad se sastaju zajedno. To bi dalo veliku pomoć i ohrabrenje, povezalo bi srce
sa srcem, i dušu sa dušom, vodeći svakog čoveka da se ujedini u miru i snazi kao i
uspehu i naporima za delo Boţ je.
Naša snaga leţ i u spremnosti da svoje terete donesemo velikom Nosiocu
tereta. Bog počašćuje one koji dolaze k Njemu i mole za pomoć u čvrstoj veri da će
biti primljeni.
Ljudska pomoć je slaba. Ali zato moţ emo da se ujedinimo u traţ enju pomoći i
milosti od Onoga koji je rekao: ―
Ištite i daće vam se; traţ ite i naći ćete; kucajte i
otvoriće vam se.‖ (Matej 7:7). Boţ anska sila je neiscrpna. DoĎimo onda Bogu,
moleći se za voĎstvo Njegovog svetog Duha. Neka naše traţ enje bude pomešano
sa slavom i zahvalnošću.
Potreba verskog vaspitanja
486
0
487
0
Hristos, naš zastupnik kod Oca, zna kako da saoseća sa svakom dušom.
Onima koji Ga prime kao svog Spasitelja daje vlast da budu sinovi i kćeri Boţ je.
Njegov ţ ivot savršeno slobodan od greha pripravio je put pred nama; kroz Njega
nam je otvoren pristup Svetinji nad Svetinjama.
―
Jer Bogu tako omilje svet, da je i Sina svoga jedinorodnoga dao, da nijedan
koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot većni.‖ ―
Koji primi Njegovo svedočanstvo
potvrdi da je Bog istinit. Jer koga Bog posla, onaj reči Boţ je govori: jer Bog duha ne
daje na meru. Jer otac ljubi Sina i sve dade u ruke Njegove. Ko veruje Sina ima ţ ivot
večni; a ko ne veruje Sina, neće videti ţ ivota, nego gnev Boţ ji ostaje na njemu.‖
(Jovan 3:33-36)
Svima koji učestvuju u delu Isusa Hrista veoma je potrebno jedno religiozno
vaspitanje. Oni treba da saraĎuju sa Bogom u jednom svetom i svečanom delu.
Svaki zato treba da je naučen od Gospoda da ima lično iskustvo, da je naučen od
velikog UčiteIja da svakodnevo odrţ ava zajednicu sa Bogom. Od Boga treba da
primi jedan novi ţ ivot a taj ţ ivot treba da odrţ ava sila svetoga Duha. Ako postoji
duhovno jedinstvo sa Hristom, onda će on pokretati i uticati na srce. On će voditi, pa
će se u ţ ivotu videti jedna zajednica sa Hristom.
Hristos je naša jedina nada. Na Njega sa sigurnošću moţ emo da gledamo, jer
On je naš Spasitelj. U Njegovu reč moţ emo da imamo puno poverenje, Njega treba
da načinimo svojim zaštitnikom On zna pomoći upravo gde je potrebno, i mi se
moţ emo sigurno osloniti na Njega. Ako se oslonimo na ljudsku mudrost da nas ona
vodi, neizbeţ no ćemo se naći na onoj strani koja gubi. Ali mi moţ emo doći direktno
Gospodu Isusu jer On je rekao: ―
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću
vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene jer sam ja krotak i
smeran u srcu: i naći ćete pokoj dušama svojim‖ (Matej 11:28-29). Naša je privilegija
da budemo naučeni od Onoga koji je rekao: ―
Ako ne jedete tela Sina čovečijega i ne
pijete krvi Njegove nemate ţ ivota u sebi.‖ (Jovan 6:53)
Mi uţ ivamo jedan boţ anski prijem na kome moţ emo izloţ iti sve naše zahteve
i molbe. Neka nas onda ništa ne spreči da u ime Isusovo iznosimo svoje molbe
nepokolebivom verom da nas Bog čuje i da će nam odgovoriti. Iznesimo svoje
teškoće Bogu, ponizivši se pred Njim. Očekuje nas veliki posao ali, premda je dobro
da se meĎu sobom savetujemo ipak mora da budemo sigurni i da u svemu traţ imo
savet od Boga, jer nas On nikad neće uputiti u pogrešnom pravcu. Ali ne trebamo da
učinimo telo svojom mišicim. Ako to činimo, oslanjajući se uglavnom na ljudsku
pomoć i voĎstvo neopaţ eno će se u naše srce prikrasti neverstvo i naša će vera
umreti.
241
488
0
Stalno primam pisma od pojedinaca koji govore o svojim nevoljama i
problemima, moleći me da pitam Gospoda šta da čine. Onima za koje mi Gospod
nije dao posebno videlo, često odgovaram: Bog me nije odredio za posao koji traţ ite
od mene. Isus te poziva da svoje brige doneseš Onome koji poznaje sve okolnosti i
sve probleme ţ ivota. ―
Zato vam kaţ em: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete
primiti; i biće vam. I kad stojite na molitvi, praštajte, ako što imate na koga; da i Otac
vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. Ako li pak ne opraštate, ni
Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogrešaka vaših.‖ (Marko 11:2426). Ne bih nikako htela da obeščastim moga Gospoda ohrabrujući ljude da dolaze k
meni za savet, kad imaju stalan poziv da doĎu Onome koji je u stanju da nosi i njih i
sve njihove terete.
―
U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca
i nauči doći će k meni... Ja sam hleb ţ ivi koji siĎe s neba; koji jede od ovoga hleba
ţ iveće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje koje ću dati za ţ ivot sveta.‖ (Jovan
6:45,51).
Bog radi sa svakim čovekom lično, dajući svakom njegov posao. Svi treba da
su naučeni od Gospoda. Svaka duša kroz Hristovu milost mora da postigne pravdu i
da nastavi ţ ivu vezu sa Ocem i Sinom. To je ono pravo iskustvo koje je od vaţ nosti.
Potreba usklaĎene akcije
489
0
Premda je istina da Gospod vodi pojedince, isto je tako istina da On vodi čitav
narod, ne nekolicinu izdvojenih pojedinaca tu i tamo, od kojih jedan veruje ovo drugi
ono. AnĎeli Boţ ji vrše rad koji im je poveren. Treći anĎeo izvodi i čisti jedan narod
koji treba sa njim sloţ no da ide.
Oni koji su u početku našeg dela radili sa nama, nestali su (pomrli su). MeĎu
nama je ostalo još samo malo pionira. Zato su mnogi teški tereti koje su nekad nosili
ljudi sa velikim iskustvom sada pali na mlade ljude.
Ovo prenošenje odgovornosti na radnike čije je iskustvo manje-više
ograničeno, praćeno je sa nekim opasnostima zbog kojih treba da smo na straţ i.
Svet je ispunjen borbom za prevlast. Duh odvajanja naših saradnika, duh
dezorganizacije je prosto u vazduhu koji udišemo. Po nekima se svaki pokušaj da se
uspostavi red, smatra opasnošću, nekim ograničavanjem lične slobode koga se
treba čuvati kao papstva. Oni izjavljuju da ne prihvataju nikakvo čovečje nareĎenje i
da nisu zavisni ni od kog čoveka. Bila sam poučena da je to naročiti sotonin pokušaj
da ljude ubedi da je Bogu milo ako odaberu svoj vlastiti pravac nezavisno od svoje
braće.
U tome leţ i ozbiljna opasnost za napredak našeg dela. Zato treba da radimo u
poverenju, mudro i u skladu sa sudom bogobojaznih savetnika; jer samo u tom
pravcu rada leţ i naša sigurnost i naša sila. Inače Bog ne moţ e da radi sa nama,
kroz nas i za nas.
Oh, kako bi se sotona radovao kada bi uspeo u svojim naporima da se uvuče
meĎu Boţ ji narod i dezorganizuje delo u vreme kad je savršena organizacija toliko
bitna; jer će u njoj biti sila koja će sprečiti raĎanje buna i biti u stanju da opovrgne
sve tvrdnje i mišljenja koja se ne mogu potkrepiti Boţ jom rečju. Nastojmo da budemo
jedinstveni da ne bi došlo do obaranja sistema organizacije i reda koji je bio izgraĎen
paţ ljivim i mudrim radom. Elementima nereda koji u ove poslednje dane ţ ele da
kontrolišu Boţ je delo ne sme se to dozvoljavati.
242
Jedinstvo napora
490
0
Neki su proširili misao da ukoliko se pribliţ ujemo kraju vremena, svako Boţ je
dete će delovati nezavisno od bilo koje verske organizacije. Ali ja sam bila upućena
od Gospoda da u ovom delu ne postoji tako nešto da svako bude nezavisan.
Nebeske zvezde su sve pod jednim zakonom, svaka utiče na drugu da izvršava
Boţ ju volju, pokoravajući se zajednički zakonu gravitacije, koji upravlja njihovim
kretanjem. Da bi Gospodnje delo moglo da napreduje i bude solidno, Boţ ji narod
mora da zbije svoje redove.
Grčeviti, vatreni i kapriciozni pokreti nekih koji tvrde da su hrišćani dobro je
prikazan slikom jakih ali neuveţ banih konja. Kad jedan povuče napred, drugi vuče
nazad; na glas svog gospodara, jedan skoči napred, dok se drugi ukopa u mestu.
Ako ljudi neće da rade u skladu sa velikim i slavnim delom za ovo vreme, onda će
doći do pometnje. Ako neko odbija da radi rame uz rame sa svojom braćom, to nije
dobar znak. Umesto da se izdvajaju neka se takvi pridruţ e svojoj braći saradnicima.
Ako tako ne postupe njihovo će delovanje biti uraĎeno u pogrešno vreme i na
pogrešan način. Često će raditi suprotno onome što Bog ţ eli pa će njihov trud biti
više nego uzaludan.
Savetnici, a ne gospodari
491
0
―
Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u
Gospoda.‖ (Psalam 27:14); Neka se svako od nas uzda u Gospoda, i On će nas
naučiti kako da radimo. On će nam pokazati koji nam posao najbolje odgovara. To
neće navesti ljude da otpočnu u nezavisnom duhu, i da propagiraju neke nove
teorije. U ovo vreme, kad sotona nastoji da obezvredi i ukine Zakon Boţ ji
uzdignućem laţ ne nauke, treba najozbiljnije da straţ imo i da se čuvamo svega što bi
slabilo našu veru i razbilo naše snage. Kao Boţ ji saradnici treba da smo u skladu sa
istinom i sa našom braćom. MeĎu nama treba da postoji saradnja i dogovor.
Čak usred najvećih prevara poslednjih dana, kad će se pred očima ljudi
zbivati laţ na čudesa koja bi trebala da podupru sotonine teorije, mi imamo prednost
da se sakrijemo u Isusu Hristu. Imamo slobodu da traţ imo i naĎemo spasenje. U ovo
vreme nesvakidašnjih opasnosti moraćemo da naučimo da stojimo sami, upravljajući
našu veru ne na reči ljudske, već na sigurna obećanja Boţ ja.
MeĎu svim Boţ jim radnicima treba da vlada duh sloge i jedinstva. Gospod je
neke posebno blagoslovio iskustvom koje ih je osposobilo da budu mudri savetnici.
U našim raznoraznim zvanjima treba da postoji uzajamna zavisnost i pomaganje
jednih drugima. Petar kaţ e: ―
Tako vi mladi slušajte starešine; a svi se slušajte meĎu
sobom i stecite poniznost; jer se Bog ponositima suproti a poniţ enima daje
blagodat.‖ (1.Petrova 5:5)
To ne znači da je neko ovlašćen da samovoljno zapoveda svojoj braći da čine
ono što on smatra pametnim ne uvaţ avajući njihovo lično uverenje i shvatanje
duţ nosti. Niti Boţ ji izabrani radnici treba da misle da na svakom koraku mora da
zastanu da bi sačekali dok stigne odgovor nekog sluţ benika koga su pitali mogu li da
urade ovo ili ono. Dok iskreno i od srca saraĎuju sa svojom braćom u ostvarivanju
planova opšteg značaja, oni treba očima vere da stalno gledaju u Boga Izrailjevog sa
ţ eljom da ih On uči i vodi.
Ponekad čovek, postavljen na poloţ aj odgovornog voĎe, doĎe na ideju da je
njegov poloţ aj vrhunskog autoriteta i da sva braća pre nego učine neki korak
243
492
0
napred, moraju najpre da doĎu kod njega za dozvolu da učine ono što smatraju da bi
trebalo učiniti.*) Takav se čovek nalazi u opasnom poloţ aju. On je prevideo ulogu
jednog pravog voĎe meĎu Boţ jim narodom. Umesto da radi kao mudri savetnik, on
je prisvojio pravo jednog surovog gospodara. Svakim takvim razmetanjem autoriteta
i samouzvišenjem obeščašćuje se Bog. Nikad nijedan čovek u svojoj ljudskoj sili ne
treba da bude učitelj i sudija drugoga, koga Gospod koristi i preko koga se sluţ i u
svom delu. Niko ne sme da postavlja pravila i naredbe da bi vladao nad svojim
saradnicima koji imaju iskustvo u istini.
Bog poziva one koji su preterano koristili svoj autoritet da provuku svoju
dominantnu, vladajuću ruku sa Boţ jih radnika. Neka se svako kome su poverene
svete odgovornosti, trudi da razume svoju ličnu duţ nost pred Bogom i neka tu svoju
duţ nost vrši ponizno i verno. Neka se niko ne smatra gospodarom, koji ima vlast i
pravo da kontroliše svoju braću. Treba ozbiljno proučavati načela Boţ je reči i
sprovoditi ih u ţ ivot.
*) Ako je neki vernik izvršio neko delo, ma kako bilo dobro, voĎa mu kaţe : ―
Koga si pitao? i ko ti je
dozvolio?‖ Drugim rečima zašto nisi prvo pitao NJEGA!
Odgovorni Bogu
493
0
Poštujući autoritet i radeći u skladu sa mudro postavljenim planovima, svaki je
radnik odgovoran Velikom Učitelju za pravilno korišćenje sposobnosti rasuĎivanja,
koju je primio od Boga i svog prava da se za mudrost i savet obraća Bogu
nebeskome. Bog je Zapovednik i Vladar nad svima. Mi imamo ličnog Spasitelja čiju
reč ne smemo da zamenimo rečju ma kog čoveka. U Pismu Gospod je dao uputstva
za svakog radnika. Reči vrhovnog Gospodara treba marljivo ispitivati jer su one duh i
ţ ivot. Radnici koji se trude da rade u skladu sa ovim uputstvima su pod voĎstvom i
zaštitom svetoga Duha, zato ne treba uvek, pre nego učine neki novi korak, da traţ e
dozvolu od nekog drugog. Nikakva precizna linija ne treba da se zacrta. Neka sveti
Duh upućuje radnike. Ako gledaju u Načelnika i Svršitelja svoje vere, darovi milosti
će se, mudrim korišćenjem, sve više povećavati.
Bog ţ eli da svi uspostave pravilan odnos sa Njim. On ţ eli da sve što
izgovorimo bude sveto; da sve što je u nama, duh, duša i telo, bude predano
Njegovoj svetoj volji. Vreme je da se ţ ivom verom uhvatimo za Gospoda Isusa
Hrista; da prihvatimo pomoć koja nam se svetim Duhom nudi i da naše reči otkriju da
smo pod Gospodnjom kontrolom. Verujmo u Boga, i imajmo poverenja u Njega, pa
ćemo biti svedoci moćnog delovanja Njegove sile meĎu nama.
Godine 1895. sam napisala braći propovednicima sledeće: ―
Moram da
progovorim svojoj braći gde god se nalaze. Ne mogu više da ćutim. Oni ne rade
prema ispravnim načelima. Oni na odgovornim poloţ ajima ne smeju da smatraju da
ih njihov odgovoran poloţ aj čini ljudima nepogrešivog rasuĎivanja.‖
―
Sva su ljudska dela u ruci Gospodnjoj. Zato će biti najsigurnije da priznaju da
je u Svemogućega mudrost i znanje. Oni koji se oslanjaju na Boga i Njegovu
mudrost, a ne na svoju, hode sigurnim stazama. Nikad im neće pasti na um da
zatvaraju usta volu koji vrše; i kako je sablaţ njivo kad čovek gospodari oruĎima koja
su u saradnji sa Bogom, koje je Gospod pozvao sa rečima: ―
Hodite k meni svi koji
ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od
mene jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram
244
494
0
495
0
496
0
moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28.29). Mi smo Bogu pomagači; a vi ste
Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina.‖ (1.Korinćanima 3:9)
―
Bog nije predao ni jedno svoje ljudsko oruĎe pod diktaturu i kontrolu onih koji
su sami smrtni grešnici. Nikoga nije ovlastio da kaţ e, ―
Ti ćeš uraditi ovo‖ ili: ―
Ti ne
smeš uraditi to i to.‖ ―
Nijedan čovek nije merodavan sudija duţ nosti drugog čoveka.
Čovek je odgovoran Bogu; i ako ograničeni grešni čovek uzme u svoje ruke
nadleţ nost svojih bliţ njih, kao da mu je Gospod zapovedio da diţ e i obara, celo
nebo ispunjava ogorčenjem. Uspostavljaju se tuĎa načela radi kontrole uma i rada
drugih ljudi, kroz ljudske sudije, kao da su ovi ograničeni ljudi bili bogovi.
―
Organizacije i ustanove će, ako ih Boţ ja sila ne sačuva, delovati prema
diktatu sotone, da ljude dovedu pod kontrolu ljudi; lukavstvo i licemerstvo će nositi
obličje revnovanja za istinu i širenje carstva Boţ jega... ―
―
Bog neće odobriti nijedan plan kojim bi čovek ma u najmanjoj meri
gospodario ili kinjio svoje bliţ nje. Jedina nada za palog čoveka je da pogleda u Isusa
i da Ga primi kao svog Spasitelja. Čim čovek počne da priprema gvozdena pravila za
druge, čim počne da ih prisiljava da se usklade sa njegovim mišljenjem, on
obeščašćuje Boga, i dovodi u opasnost svoju dušu i duše svoje braće. Grešan čovek
moţ e da naĎe nadu i pravdu samo u Bogu; nijedno ljudsko biće nije pravedno ako
nema pravu veru u Boga i ako ne odrţ ava ţ ivu vezu sa Njim. Poljski cvet mora da
ima koren dobro učvršćen u tlu, mora da ima vazduh, rosu, kišu, sunce; i cvetaće
samo onda ako su sve ove potrebe zadovoljene, a one dolaze od Boga. Zato nam se
daje opomena da se ne uzdamo u čoveka niti da telo činimo svojom mišicom.‖
Gore izneto je objavljeno u Specijalnim Svedočanstvima (serija A, br. 9, 1897).
Godine 1903. pisala sam predsedniku jedne unijske Konferencije sledeće:
―
Posredstvom jednog oruĎa, Isusa Hrista, Bog je na jedan tajanstven način povezao
meĎusobno sve ljude. Svakom je čoveku odredio naročitu sluţ bu; treba da brţ e
shvatamo koliko je vaţ no da ne zanemarujemo posao koji je nama lično dat zato da
bismo se mešali u posao koji rade drugi, a koji nije sasvim isti kao naš. Nikome nije
odreĎen posao da se meša u delo njegovog saradnika, pokušavajući da ga preuzme
u svoje ruke; jer on bi tako njim rukovao da bi ga pokvario. Svakome je dat drukčiji
posao.‖
―
Setimo se da ne poslujemo sa idealnim ljudima već sa običnim smrtnicima
koji su isti takvi kao mi, ljudima koji padaju u iste greške kao mi, ljudima sličnih
ambicija i sličnih slabosti. Niko nije postavljen gospodarem nad umom i savešću
bliţ njih. Budimo zato veoma paţ ljivi u svom odnosu prema onima koje je Boţ ji Sin
svojom krvlju otkupio.‖
―
Ni jednom čoveku nije dodeljen posao da gospodari nad svojim bliţ njima.
Svaki čovek treba da nosi svoj teret. On moţ e da govori reči ohrabrenja, vere i nade
svojim saradnicima; moţ e da im pomaţ e u nošenju naročitih tereta predlaţ ući im već
oprobane metode rada; ali ni u kom slučaju ne sme da ih obeshrabri i poljulja u veri,
da ne bi neprijatelj stekao prevlast nad njihovim umom, i vremenom potpuno
zagospodario nad njima.
―
Sa uţ ima neţ ne ljubavi i saučešća Gospod privlači ljude sebi. Za nas On
kaţ e: ―
Jer ste vi Bogu pomagači, Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina.‖ Ovaj odnos treba da
priznamo. Ako smo povezani sa Hristom svagda ćemo pokazati Hristovu dobrotu i
dugo podnošenje prema onima koji se trude svim silama koje im je Bog dao da nose
svoje terete, kao što mi nosimo svoje.‖
―
U našim raznim zvanjima treba da postoji neka uzajamna zavisnost i
spremnost da jedni drugima pomognemo. Duh vladanja ne sme da se primenjuje čak
ni od strane predsednika Konferencije jer poloţ aj ne menja čoveka u stvorenje koje
245
ne moţ e da pogreši. Svaki radnik kome je povereno da vodi neku oblast treba da
radi kao što je radio Hristos, da nosi njegov jaram i da se uči od njega poniznosti i
krotosti. Duh jednog predsednika, njegovo ponašanje, njegove reči i dela, sve to
otkriva da li je svestan svojih slabosti i da li se oslanja na Boga ili misli da mu njegov
uticajni poloţ aj osigurava svaku mudrost. Ako ljubi Boga, ako ga se boji, ako shvata
vrednost duše, ako zna da ceni i najmanju pomoć koju mu Boţ jom pomoću moţ e da
pruţ i njegov brat saradnik, on će biti u stanju da zadobije srca ljubavlju koju je
Hristos otkrio za vreme svoje zemaljske sluţ be. Uvek će biti spreman da progovori
reč utehe bolnom i ţ alosnom.‖
―
Ako ne gaji neki nadmeni stav gospodara, nego svagda ima na umu da je
njegov gospodar jedan i to Isus Hristos, moći će da savetuje neiskusne bodreći ih da
budu ruka pomoćnica Bogu. ―
Slabe ruke ne treba da budu sprečavane da urade
nešto za svog Učitelja. Oni čija kolena su slaba ne smeju se spoticati Gospod ţ eli da
ohrabrimo one čije su ruke slabe da čvrsto stegnu Hristovu ruku i da rade s puno
nade. Svaka ruka bi trebalo da je pruţ ena u pomoć onoj ruci koja se trudi da učini
nešto za svog Učitelja. Moţ e doći vreme kad će ruke koje su podupirale slabe, same
biti poduprte rukama onih kojima su sluţ ile. Bog je tako uredio sve da niko nije
apsolutno nezavisan od svojih bliţ njih.‖
497
0
498
0
Savet ljudima na zvaničnom poloţaj u
Medu Boţ jim narodom ima nekih koji imaju već dugo iskustvo u Njegovom
delu, ljudi koji nisu odstupali od vere. Ma kako bile velike nevolje kroz koje su
prolazili, ostali su verni. Njih treba smatrati proverenim i oprobanim savetnicima.
Trebalo bi ih poštovati, a mlaĎi ili oni sa manje iskustva bi trebali da uvaţ avaju
njihovo mišljenje, makar ti mlaĎi bili na odgovornim poloţ ajima.
Mi smo angaţ ovani u jednom velikom delu i u njemu ima prilike za raznovrsnu
sluţ bu. Neka se svi iskreno mole Bogu da ih On vodi i uputi na put prave sluţ be
Boţ ji radnici ne bi trebalo da zanemare ni jednu priliku da pomognu drugima na sve
moguće načine. Ako budu iskreno traţ ili savet od Gospoda, onda će Njegova reč
koja donosi spasenje, da ih vodi. Radeći svaki posao koji im doĎe do ruku, čineći sve
što mogu da bi uklonili svaku sumnju i svaku teškoću u shvatanju istine, daće priliku
Duhu Boţ jem da ih osposobi da budu uticajni radnici.
Gospod traţ i ljude koji su gotovi da propovedaju reč u vreme i nevreme, koji
će privući paţ nju i osvedočiti srce. Carstvo Boţ je ne predstavlja ono što je spolja.
Niko neće primiti videlo ako se drţ i svojih sebičnih planova već ako gleda u Isusa i
ako sledi Njegova uputstva a ne ljudske pretpostavke. Carstvo Boţ je je pravda, mir i
radost u Duhu svetome.
DogaĎa se često da se pojave takve okolnosti koje zahtevaju hitnu akciju. Ali
se ponekad zbog odlaganja gube dragocene mogućnosti. Onaj koji je trebalo da
hitno stupi u akciju smatrao je da prvo treba da se konsultuje sa nekim koji je u to
vreme bio veoma daleko i koji uopšte nije upoznat sa pravim stanjem. I tako je, zbog
traţ enja saveta od ljudi koji u stvari nisu ni bili u poloţ aju da pruţ e mudar savet
izgubljeno mnogo vremena. Neka svi Boţ ji radnici budu voĎeni rečju istine koja
ukazuje na njihovu duţ nost i neka izričito slede uputstva koja je dao Hristos.
Godine 1883. rekla sam braći okupljenoj na Generalnoj Konferenciji: ―
Sotona
trijumfuje kad ljudi gledaju na ljude i kad se u njih uzdaju. Onaj koji je predmet ovako
nerazumnog poverenja izloţ en je teškom iskušenju. Sotona će, ako bude moguće,
da razvije u njemu samopouzdanje, kako bi ljudske mane ometale delo. On će biti u
opasnosti da podstiče svoju braću da se oslanjaju na njega i da misle da sve što se
246
499
0
odnosi na razvoj dela mora da se daje njemu na znanje. Na taj način delo će nositi
pečat čoveka, umesto pečata Boţ jeg. Ali ako svi nauče da se oslanjaju na Boga biće
izbegnute mnoge opasnosti koje nasrću na onoga koji stoji na čelu dela. Ako on
pogreši, ako dozvoli da ljudski uticaj pokoleba njegov stav, njegova braća mogu da
mu pomognu i da ga isprave. Oni koji se veţ baju da idu Bogu da od Njega traţ e
pomoć i savet, uče lekcije koje će im biti od neprocenjive koristi.‖
―
Da bi sluţ benici jedne Konferencije uspešno nosili terete koji su na njih
stavljeni, moraju da se mole, moraju da veruju i da se povere Bogu, da ih upotrebi
kao svoja oruĎa preko kojih će sačuvati crkve te Konferencije u dobrom duhovnom
stanju. To je deo vinograda koji oni treba da neguju. Mora da se vidi daleko više
lične odgovomosti, mnogo dubljeg razmišljanja i planiranja, mnogo više umnog
napora posvećenog i unetog u rad za Učitelja. To bi proširilo moći uma i oštrije
zapaţ anje onoga što treba i kako treba da se uradi. Braćo, vi ćete trebati da se
uhvatite u koštac sa teškoćama, da nosite terete, da dajete predloge, da planirate i
sprovodite planove u delo, stalno gledajući u Boga i od Njega traţ eći pomoć. Molite i
radite, radite i molite; kao Ďaci koji uče u Hristovoj školi poučeni od Isusa.‖
―
Gospod nam je dao obećanje: ―
Ako kome od vas nedostaje mudrosti neka
traţ i u Boga koji daje svakom bez razlike i ne kori nikoga i daće mu se.‖ (Jakov 1:5).
Prema Boţ jem planu oni koji nose odgovornosti trebalo bi da se češće zajednički
savetuju i da se usrdno mole za mudrost koju samo Bog moţ e dati. Iznesite zajedno
svoje potrebe Bogu. Manje govorite; mnogo se dragocenog vremena izgubi u govoru
koji ne donosi videlo. Neka se braća sjedine u postu i molitvi, za mudrost koju je Bog
obećao da će rado dati svakome izobilno ko je bude traţ io.‖
―
PoĎite Bogu i kaţ ite mu kao Mojsije: ―
Ako neće ići napred lice Tvoje, nemoj
nas kretati odavde.‖ (2.Mojsijeva 33) Onda traţ ite još više; molite se sa Mojsijem:
―
Pokaţ i mi Tvoju slavu.‖ Šta je ta slava? Karakter Boţ ji. To je ono što je Bog
odgovorio Mojsiju. Neka čovek u ţ ivoj veri posti pred Bogom. Neka jezik govori hvalu
Njemu. Kad se okupite neka se misli pune strahopoštovanja usmere na razmišljanje
o večnim stvarima. Tako ćete pomagati jedni drugima u duhovnom napredovanju.
Ako vaša volja bude u skladu sa Boţ anskom voljom, onda ćete biti u skladu jedan sa
drugim; uz sebe ćete imati nepogrešivog savetnika Isusa Hrista.‖ (Gospel Workers,
old edition, p. 235-237) (Glasnici evanĎelja staro izdanje str 235-237).
Neposvećena nezavisnost
500
0
Gospod nije osposobio ni jednog od nas da bude u stanju da sam nosi teret
dela. On je udruţ io ljude različitih sposobnosti i sklonosti da se savetuju i pomaţ u
jedni drugima. Na taj je način nedostatak iskustva i sposobnosti jednoga
nadoknaĎen iskustvom i sposobnošću drugoga. Svi bi trebali da paţ ljivo
proučavamo uputstva data u poslanicama Korinćanima i Efescima u pogledu našeg
odnosa jednih prema drugima kao članova tela Hristovog.
U svom radu moramo da uzmemo u obzir odnos po kome bi trebalo da svaki
radnik podrţ ava druge radnike sa kojima je povezan istim delom. Treba da imamo
na umu da ostali kao i mi sami imaju da obave posao koji je vezan za ovo delo. Ne
smemo da zatvorimo srce ni um pred savetom. U našim planovima za napredak dela
naš um i srce treba da stoje rame uz rame sa drugima.
Negujmo duh poverenja u mudrost svoje braće. Treba da smo spremni da
primimo savet i upozorenje svojih saradnika. Povezani sluţ bom Boţ jom, svaki
pojedinačno treba da shvati da smo mi deo jedne velike celine. Od Boga treba da
247
501
0
502
0
traţ imo mudrost i da u isto vreme učimo šta znači posedovati duh koji ume da čeka i
straţ i, i da poĎe Spasitelju a ne čoveku, kad oseti umor i obeshrabrenje.
Pogrešno je povući se od onih koji se ne slaţ u sa našim idejama i mišljenjima.
To našu braću neće nadahnuti poverenjem u naš sud. Naša je duţ nost da se
savetujemo sa njima i da njihovom predlogu poklonimo dovoljnu paţ nju. Sami treba
da traţ imo njihov savet, a kad ga daju, ne smemo da ga odbacimo kao da su naši
neprijatelji. Dokle god svoja srca ne ponizimo pred Bogom nećemo poznati Njegovu
volju.
Odlučimo zato da budemo u jedinstvu sa svojom braćom. To nam je duţ nost
data od Boga. Prihvatajući njihov savet i koristeći se njim, učinićemo im radost.
Naprotiv, ako smatramo da nam savet naše braće nije potreban, mi zatvaramo vrata
za mogućnost da svojim savetom pomognemo njima kad bude zatrebalo.
Ţelela bih da svakoj crkvi uputim vest da čovek ne sme da se uzdiţ e svojim
razumom. Krotost i poniznost srca će voditi ljude da poţ ele savet na svakom koraku.
A Gospod će reći: ―
Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene.‖ Naša je
prednost da učimo od Hrista. Ali ako ljudi, puni samopouzdanja, misle da su oni ti
koji treba da dele savete umesto da poţ ele da budu posavetovani od svoje iskusne
braće, oni će slušati glasove koji će ih odvesti na tuĎe staze.
Na ovom svetu su Boţ ji anĎeli, ah takoĎe i sotonina oruĎa su tu. Bilo mi je
dopušteno da vidim sklonosti nekih da se povode za izrazitim crtama svog karaktera.
Ako takvi odbiju da zajednički nose jaram sa onima koji već imaju iza sebe dugo
iskustvo, zaslepiće ih njihovo samopouzdanje, pa neće biti u stanju da razlikuju istinu
od laţ i. Nije dobro da takvi stoje na poloţ aju voĎa jer će slediti svoja lična mišljenja i
planove.Sigurnom stazom idu samo oni koji prihvataju opomene i upozorenja koja im
se upućuju. Neka niko ne podlegne ţ elji da postane veliki voĎa ili ţ elji da nezavisno
stvara planove kako za sebe lično tako i za delo Boţ je. Neprijatelju je vrlo lako da
radi preko nekih koji, iako na svakom koraku trebaju savet, preuzimaju na sebe
duţ nost čuvara duša a da se nisu naučili Hristovoj poniznosti i krotosti. Takvima je
potreban savet Onoga koji kaţ e: ―
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni.‖
Naši propovednici i voĎe treba da shvate neophodnost savetovanja sa
braćom koja su bila dugo u delu i koja su stekla duboko iskustvo sa Gospodom.
Sklonost nekih da se zatvore u sebe i da se osećaju merodavnima da planiraju i
deluju prema svom ličnom nahoĎenju i sklonostima, dovodi ih u neprilike.
Propovednici i učitelji u našim konferencijama treba sloţ no da rade sa svojom
iskusnom braćom, pitajući ih za savet i poštujući njihove predloge.
Osećam se slobodnom da kaţ em našoj braći koja u poniznosti srca slede
Gospodnji savet: Ako ste sigurni da vas je Gospod izabrao u nekom radu, onda idite
napred. Oni koji imaju videlo i svest da je Bog njihova najveća potreba, neće se
obraćati ni jednom čoveku da odreĎuje njihovu duţ nost. Oni treba da prime savet od
najvećeg autoriteta. Sigurnost, mir i spokojstvo se mogu naći samo ako se sledi
savet najvećeg Učitelja koji je ikad ţ iveo na ovoj zemlji. Ne odvraćajmo se zato od
Njegovog nepogrešivog saveta.
Naši utisci i osećanja nisu uvek siguran voĎa u obavljanju naših duţ nosti.
Ljudski će nagon pokušati da nas uveri da nas Bog vodi i tada kad se u stvari drţ imo
svog vlastitog puta. Ali ako budno straţ imo i savetujemo se sa braćom, bićemo
svesni istine, jer imamo obećanje koje glasi: ―
Upućuje krotke istini, uči krotke hoditi
putevima Njegovim‖ (Psalam 25:9). Ne dopustimo zato da ljudska mišljenja i
sklonosti zadobiju prevlast nad nama.
248
Jedan apel za jedinstvom
503
0
504
0
Hristovi radnici treba da teţ e za jedinstvom. Mi smo deca jedne iste porodice i
svi imamo jednog nebeskog Oca. Ne ogrćimo nebeske haljine ako gajimo sumnju i
nedostatak poverenja u svoju braću. Ne bi trebalo da ranjavamo svoje duše
skupljanjem trnja i čkalja; Bolje da umesto toga skupljamo ruţ e, ljiljane i karanfile i
širimo njihov miris u svojim rečima i delima.
Sledeće je deo govora odrţ anog skupu propovednika na zasedanju
Generalne Konferencije 1883. godine:
―
A dalje braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god
pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno i još ako ima
koja dobrodetelj i ako ima koja pohvala, to mislite.‖ (Filibljanima 4:8)
―
Boţ je postupanje prema njegovom narodu često izgleda zagonetno. Njegovi
putevi nisu naši putevi, niti su Njegove misli naše misli. Često je Njegov način
postupanja sasvim suprotan našim planovima i očekivanjima, pa ostajemo zapanjeni
i zbunjeni. Mi ne poznajemo svoju izopačenu prirodu pa često, kad ugaĎamo sebi,
popuštajući svojim sklonostima, laskamo svome ja kako sprovodimo namere Boţ je.
Zato je neophodno da istraţ ujemo Pismo i da se više molimo, da bi nam po svom
obećanju Bog mogao dati mudrost.
Premda svaki od nas ima svoj vlastiti posao i ličnu odgovornost pred Bogom,
ipak ne treba da se oslanjamo na svoj sud i mišljenje jer bi takav stav izazvao nered
u crkvi. Duţ nost je propovednika da poštuje mišljenje svoje braće, ali bi trebalo
njihov odnos, kao i doktrina koju uče, da se podvrgnu proveri zakona i svedočanstva.
Tada, ako je srce poučljivo, neće meĎu nama biti nesloge. Neki su skloni
nepokornosti, pa odstupaju od slavnih meĎaša vere; a Bog savetuje svoje
propovednike da budu jedno u duhu i nauci.
Ponekad se braća godinama druţ e i smatraju da mogu da imaju potpuno
poverenje u one koje tako dobro poznaju, kao što mogu da se oslone na članove
svoje sopstvene porodice. U takvom odnosu prijateljstva postoji sloboda i poverenje
koga nema meĎu onima koji nisu iste vere. I sve je lepo i idealno. dok traje bratska
ljubav; ali dozvolite opadaću braće da uĎe u srce jednog od njih, da zavlada umom i
maštom, i eto, stvara se zavist, rodi se sumnja i zavist pa onaj koji se osećao
sigurnim u odnosu ljubavi i prijateljstva sa svojim bratom brzo uviĎa da se prevario,
da je izneveren i da su njegove pobude pogrešno protumačene. Laţ ni brat
zaboravlja lične slabosti, zaboravlja da ne treba da misli i govori zlo, da ne bi
obeščastio Boga i ranio Hrista u ličnosti Njegovih svetih, pa se o svakom stvarnom ili
zamišljenom nedostatku bez milosti komentariše, a karakter jednog brata prikazuje
sumnjivim i u crnim bojama.
Postoji izdajstvo svetog poverenja. Stvari izgovorene sa punim bratskim
poverenjem ponavljaju se pred drugima i pogrešno tumače; svaka reč, svaki
postupak, kako god bio dobronameran i bezazlen, pomno se ispituje i izlaţ e hladnoj,
zlobnoj kritici onih koji su smatrani suviše plemenitima, suviše poštenima, da bi
zloupotrebili prijateljstvo i bratsko poverenje. Pošto su srca nepristupačna za milost,
razumevanje i Boţ ju ljubav, neminovno se otkriva hladan, podrugljiv, prezriv duh, koji
sotona izraţ ava prema svojim ţ rtvama.
Ako sotona moţ e da zaposli priznate verne da postupaju kao tuţ ioci braće,
biće u potpunosti zadovoljan; jer oni koji tako čine upravo mu verno sluţ e kao što je
bio slučaj sa Judom kada je izdao Hrista, mada to moţ da čine u neznanju. Sotona
nije ništa manje aktivan sada nego što je bio u vreme Hristovo i oni koji se usuĎuju
da vrše ovaj njegov rad otkrivaće njegov duh.
249
505
0
506
0
507
0
Nosioci zlih glasina često su razarači jedinstva meĎu braćom. Ima takvih koji
napetih ušiju i široko otvorenih očiju i usta straţ are kako bi uhvatili ili saznali neku
novu priču ili klevetu. Takvi prikupljaju male incidente koji su moţ da sami po sebi
beznačajni, ali koji se prepričavaju i preuveličavaju sve dok neko zbog tih priča ne
bude proglašen pravim grešnikom. Njihovo geslo bi moglo biti: ―
Raportirajte, da
raportiramo!‖ Ovi spletkaroši vrše sotonino delo sa iznenaĎujućom vernošću, a da
nisu ni svesni koliko je njihov stav uvredijiv za Boga... Vrata uma treba da su
zatvorena protiv svakog: ―
Oni kaţ u‖ ili ―Č
uo sam‖. Zašto ne bismo, umesto da
dopustimo zavisti ili zlim sumnjama da uĎu u naše srce, pošli svojoj braći i pošto
smo paţ ijivo pred njih izneli ono što smo čuli, a što šteti njihovom karakteru i uticaju,
pomolili se sa njima i za njih? Premda ne smemo da imamo zajednicu sa onima koji
su ogorčeni neprijatelji Hristovi, ipak treba da gajimo duh krotosti i ljubavi što je bilo
karakteristika našeg Učitelja - ljubavi koja se ne srdi i ne misli o zlu.
Negujmo marljivo čista načela Hristovog EvanĎelja - veru, ne samouzvišenja,
već ljubavi, krotosti i poniznosti srca. Tek tada ćemo ljubiti svoju braću i ceniti ih više
od sebe. Naše misli neće se baviti skandalima i laţ nim prepričavanjima, nego
isključivo onim ―
što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god
prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj i
ako ima koja pohvala, to mislite.‖ (Filibljanima 4:8)
Bog nas kao narod prekorava što tako malo radimo. Koliko je onda vaţ no da
se briţ no čuvamo svega što bi moglo da obeshrabri i oslabi uticaj onoga ko radi delo
za koje ga je Bog zaduţ io. Kada bismo predstavljali jedinstveni front i svi
pojedinačno traţ ili od Gospoda silu i Njegovo voĎstvo, izvojevali bismo mnoge
pobede.
Moliti se pozni daţd
―
Ištite od Gospoda daţ da u vreme poznoga daţ da, Gospod će pustiti munje, i
daće vam izobila daţ da i svakome trave u polju.‖ (Zaharija 10:1). ―
Jer će vam dati
daţ d na vreme i spustiće vam daţ d rani i pozni na vreme.‖ (Joilo 2:23). Na Istoku
rani daţ d pada u vreme setve. To je neophodno da bi seme moglo da proklija. Pod
uticajem plodonosnih pljuskova niče neţ na klica. Pozni daţ d koji pada u vreme
dozrevanja, potpomaţ e nalivanje i sazrevanje zrna pripremajući ga za ţ etvu.
Gospod se sluţ i ovom slikom procesa u prirodi da prikaţ e delo svetoga Duha. Kao
što rosa i kiša prvo izazivaju klijanje semena, a onda doprinose da ţ etva sazri, tako
se i sveti Duh daje da ostvari, korak po korak, proces duhovnog rasta. Sazrevanje
zrna predstavlja završetak dela Boţ je milosti u srcu i ţ ivotu čoveka. Silom svetoga
Duha treba da se u karakteru usavrši moralni lik Boţ ji. Mi treba da se potpuno
preobrazimo u obličje Hristovo.
Pozni daţ d koji čini da zemaljska ţ etva sazri, predstavlja duhovnu milost koja
priprema crkvu za dolazak Sina čovečijeg. Ali ukoliko nije pao rani daţ d neće biti
ţ ivota; neće se pojaviti ona neţ na zelena travka. Ako rani daţ d ne izvrši svoje delo,
pozni daţ d ne moţ e ništa da doprinese usavršavanju semena.
Prvo mora da bude ―
trava, potom klas, pa onda zrno ispuni pšenicu u klasu.‖
Tako mora da se stalno razvija i raste ţ ivot jednog hrišćanina i da stalno napreduje
njegovo hrišćansko iskustvo. To je ono što treba da traţ imo sa ţ arkom ţ eljom, da
bismo nauku Hrista našeg Spasitelja učinili vrednom divljenja.
Mnogi su u velikoj meri zanemarili da prime rani daţ d. Zbog toga nisu stekli
sva ona preimućstva koja Bog osigurava ranim daţ dom. Očekivali su da će pozni
daţ d nadoknaditi ono što je bilo propušteno. Oni planiraju da otvore svoja srca tada
250
508
0
509
0
kad se milost izlije bogatije i potpunije. Ali takvi čine uţ asnu grešku. Delo koje je Bog
započeo u ljudskom srcu davanjem svog videla i poznanja istine mora stalno da
napreduje. Svaki pojedinačno mora da shvati svoju ličnu potrebu. Srce mora da se
isprazni od svake prljavštine i da se očisti da bi bilo priugotovljeno za stan svetome
Duhu. Priznanje i napuštanje greha, iskrena molitva i predanje Bogu, to je učenike
pripremilo za izlivanje svetoga Duha na dan Pedesetnice. Isto tako, samo u još većoj
meri, mora da se učini i danas; tek onda ljudska oruĎa mogu da se mole za
blagoslov i da čekaju da Gospod izvrši svoje delo na njima. Bog je onaj koji je
otpočeo i On će i završiti svoje delo, obnavljajući celog čoveka u Isusu Hristu. Ali pre
toga ne sme da se zanemari milost koja predstavlja rani daţ d. Samo oni koji ţ ive po
videlu koje su već primili mogu da očekuju dar većeg videla. Ako svakodnevno ne
napredujemo u razvijanju hrišćanskih vrilina nećemo prepoznati manifestaciju
svetoga Duha u poznom daţ du. On će se moţ da izlivati na sva srca oko nas, a da
mi to ne primetimo niti ga primimo.
Ni u jednoj tački našeg iskustva ne smemo da se lišimo pomoći onoga što nas
osposobljava da učinimo prvi korak. Blagoslovi primljeni putem ranog daţ da *) biće
nam potrebni sve do kraja. Ipak, oni sami neće biti dovoljni. I dok cenimo blagoslove
ranog daţ da, ne smemo da izgubimo iz vida činjenicu da bez poznog daţ da koji
treba da ispuni klas i učini da zrno sazri, ţ etva neće biti gotova za srp, pa će posao
sejača biti uzaludan. Boţ anska milost je potrebna u početku, ona je neophodna na
svakom koraku rasta i samo ona će završiti posao. Nema ni mesta ni vremena za
nemaran stav. Nikad ne smemo da zaboravimo Hristove opomene: ―
Straţ ite u
molitvi‖, ―
Straţ ite... molite se svagda.‖ Veza sa boţ anskim predstavnikom je u
svakom trenutku bitna za naš napredak. Moţ da smo imali izvesnu meru Duha
Boţ jega, ali verom i molitvom treba stalno da traţ imo više Duha. Ako ne
napredujemo, ako ne primimo daţ d i rani i pozni, izgubićemo svoje duše i zato ćemo
sami biti krivi.
―
Ištite od Gospoda daţ da u vreme poznog daţ da.‖ Ne čekajte bezbriţ no,
misleći kako će, kad za to bude vreme, doći daţ d. Traţ ite ga. Rast i napredak
semena ne zavisi od sejača. Samo Bog moţ e da učini da ţ etva sazri. Ali je ljudska
saradnja neophodna. Boţ je delo za nas zahteva akciju našeg uma i primenu naše
vere. Njegovu milost mora da traţ imo celim srcem da bi se na nas spustio daţ d
milosti. Treba da iskoristimo svaku priliku kako bismo se našli na stazi kojom teče
blagoslov. Hristos je rekao: ―
Gde se dvoje ili troje sakupe u moje ime, Ja sam meĎu
njima.‖ (Luka 21:36)
Crkveni sabori, redovna bogosluţ enja i sve slične prilike gde se ulaţ e lični
napor za duše, jesu od Boga odreĎene prilike za izlivanje ranog i poznog daţ da. Ali
neka se niko ne vara da je prisustvom na tim skupovima završena njegova duţ nost.
Prisustvo iz običaja na svim sastancima koji se odrţ avaju neće samo po sebi nikome
doneti blagoslova. Nije nepromenjivi zakon da će svi koji prisustvuju generalnim ili
lokalnim sastancima primiti veliki zalog pomoći sa neba. Okolnosti mogu da izgledaju
povoljne za jedno bogato izlivanje daţ da milosti, ali sam Gospod mora da zapovedi
da padne kiša. Zato ne smemo da zanemarimo molitvu. Ne smemo da se oslanjamo
samo na obično delovanje proviĎenja.
Moramo da se molimo da Bog otpečati izvor vode ţ ivota, ali mi sami moramo
da pijemo od te vode. Molimo se najusrdnije, skrušenog i poniznog srca, da se sada,
u vreme poznog daţ da, obilje milosti izlije na nas. Na svakom bogosluţ enju kome
prisustvujemo, treba da se diţ u naše tople molitve Bogu da bi podario toplotu i vlagu
našoj duši. I kako iz dana u dan traţ imo od Boga silu Svetoga duha tako će On u
nama razvijati krotost, poniznost i zavisnost od Boga za pozni daţ d koji dovršava
251
510
0
511
0
512
0
delo. Ako punom verom traţ imo ovaj dragoceni blagoslov, primićemo ga, jer je to
Bog obećao.
Stalnu vezu svetoga Duha sa crkvom prikazao je prorok Zaharija jednom
drugom slikom u kojoj se nalazi divna pouka za naše ohrabrenje. Prorok kaţ e,
―
Potom vrati se anĎeo koji mi govoraše i probudi me kao čoveka koji se budi oda
sna. I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto svećnjak sav od zlata i gore na
njemu čaše i sedam ţ iţ aka njegovih na njemu i sedam levaka za sedam ţ iţ aka što
su gore na njemu, i dve masline uzanj, jedna s desne strane čaši, a jedna s leve. I
progovorih anĎelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj? ...A on
odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću
nego Duhom Mojim, veli Gospod nad vojskama... Tada odgovarajući rekoh mu: Što
su one dve masline s desne strane svećnjaku i leve? ... Tada reće: To su dva
pomazanika koji stoje kod Gospoda sve zemlje.‖ (Zaharija 4:1-6, 10-14).
Iz dva maslinova stabla se preko zlatnih levaka cedi dragoceno ulje u čašu
svećnjaka, a odatle u zlatne ţ iške koji osvetljavaju Svetinju. Tako se isto preko
svetih koji stoje u Boţ joj prisutnosti deli Duh Sveti ljudima koji su posvećeni Njegovoj
sluţ bi. Misija ta dva pomazanika jeste da prenose videlo i silu Boţ ju narodu, to jest
da primaju Boţ ji blagoslov za nas pošto stoje pred Bogom. Kao što se masline
prazne u zlatne levke tako nebeski vesnici nastoje da prenesu sve što od Boga
prime. Svo blago neba čeka na našu molbu i naše prihvatanje; a kad to blago
primimo, naša je duţ nost da ga pruţ imo drugima. Na taj se način pune sveti ţ išci, a
crkva postaje nosilac videla u svetu.
To je posao za koji Gospod ţ eli da pripremi svakoga u ovo vreme kad četiri
anĎela zadrţ avaju četiri vetra da ne duvaju dok sluge Boţ je ne budu zapačaćene na
čelima svojim. Nema vremena za zadovoljstva i uţ ivanja. Zišci duše moraju biti
ukrašeni. Mora da su snabdeveni rezervom ulja milosti. Treba preduzeti svaku meru
opreznosti da se spreči duhovno opadanje, kako nas veliki dan Gospodnji ne bi
iznenadio kao lupeţ noću. Svaki Boţ ji svedok mora da radi mudro na području koje
mu je Gospod odredio. Svakog dana treba da stičemo ţ ivo, duboko iskustvo u
nastojanju usavršavanja hrišćanskog karaktera. Svakog dana treba da primamo
sveto ulje da bi mogli da ga delimo drugima. Danas je potrebno da se molimo više
nego ikada. Hristos zapoveda: ―
Molite se bez prestanka‖, to jest neka su vam misli
stalno upravljene gore ka nebu, gde je izvor svake naše sile i moći.
Moţ da već dugo hodamo uskom stazom, ali to nije garancija da ćemo njom ići
do kraja. Ako smo do sad hodali sa Bogom u zajednici Duha bilo je to zato što smo
Ga svakog dana verom traţ ili. Ulje koje teče iz dve masline preko zlatnih levaka
stizalo je do nas. A oni koji ne gaje duh molitve, ne mogu da očekuju da prime to
dragoceno ulje dobrote, dugog podnošenja, neţ nosti i ljubavi.
Svako treba da se drţ i odvojen od sveta, koji je pun bezakonja. Nije dovoljno
da idemo jedno vreme sa Bogom, a onda da napustimo Njegovo društvo i da
nastavimo dalje u svetlosti iskre našeg vlastitog nadahnuća. U našoj sluţ bi Bogu
mora da bude doslednosti i postojanosti u delima vere. Naša je duţ nost da hvalimo
Boga i da svojim karakterom otkrivamo Njegovu slavu. Niko od nas neće izvojevati
pobedu bez istrajnog, neumornog truda koji treba da je srazmeran vrednosti onoga
što traţ imo i ţ elimo a to je ţ ivot večni.
Vreme u kome ţ ivimo je za one koji traţ e, vreme delovanja Svetoga Duha.
Molite se i traţ ite Njegovu silu. Vreme je da budemo iskreniji i predaniji u svojim
molitvama. Nama je poveren naporan ali blagosloven zadatak da objavljujemo Hrista
onima koji su u tami. Pozvani smo da objavimo naročite istine za ovo vreme. Za to je
252
neophodna sila Svetog Duha. Molimo se za tu silu. Gospod ţ eli da od Njega traţ imo.
U prošlosti nismo bili celim srcem predani delu.
Šta mogu da kaţ em mojoj braći u ime Gospoda? Koliko je naš napor bio mali
prema videlu koje nam je Gospod milostivo poklanjao! Ne smemo da zavisimo od
forme ili spoljašnosti organizacije rada. Ono što nam je potrebno to je oţ ivljavajuća
sila Duha svetoga. ―
Ne silom ni krepošću nego duhom mojim, govori Gospod nad
vojskama‖ (Zaharija 4:6). Molite se bez prestanka i straţ ite radeći u skladu sa svojim
molitvama. Dok se molite, verujte i uzdajte se u Boga. Ovo je vreme poznog daţ da,
kada će Gospod izliti u većoj meri silu svoga Duha. Budite ognjeni u molitvi i straţ ite
u Duhu.
Kako da Ga sledimo da bismo mogli da učimo od Njega koji je naš Učitelj?
Moţ emo istraţ ivati Njegovu reč, upoznati se sa Njegovim ţ ivotom i Njegovim delima.
Primimo Njegovu reč kao hleb za svoje duše. U ma kojoj sredini da se naĎemo i ma
koji delokrug našeg rada bio, svuda moţ emo da naĎemo tragove koje nam je ostavio
Gospod Isus. Dobro činimo ako te tragove sledimo. Duh kroz koga je u sva vremena
govorio, treba i mi danas da traţ imo; istinu treba da objavljujemo onakvu kakva je u
Isusu. Naročito treba da Ga sledimo u čistoti i ljubavi. Naše Ja treba da se sakrije sa
Hristom u Bogu; tako ćemo se, kad se pojavi Hristos, ţ ivot naš, i mi pojaviti sa Njim
u slavi.
*) Ovde se ne misli na onaj Rani daţd koji se izlio u vreme apostola, već je reč o prethodnom daţd u
ili zalogu svetoga Duha, o kome govori Pavle u poslanicama.
513
0
Pozdravne reči
Sakupljenima na Generalnoj Konferenciji 1913
Draga moja braćo!
514
0
Prednost je naših vodećih ljudi koji prisustvuju zasedanju Generalne
Konferencije da osete i gaje duh nade i hrabrosti. Braćo moja, Spasitelj vam se
otkrivao na razne načine. Ispunjavao je vaša srca svetlošću svoje prisutnosti, bilo da
ste radili u dalekim zemljama ili u domovini; čuvao vas je u opasnostima za koje ste
znali i kojih niste ni bili svesni; sada, pošto se još jednom sastajete sa svojom
braćom iz raznih krajeva na ovom saboru, imate prednost da se radujete u Gospodu
i veselite u poznanju Njegove podrţ avajuće milosti.
Neka Njegova ljubav obuzme vaš duh i srce. Čuvajte se da se ne umorite, da
vas brige ne savladaju, i da ne klonete. Donesite jedno ohrabrujuće svedočanstvo.
Odvratite svoj pogled od onog što je mračno i obeshrabrujuće i gledajte u Isusa
našeg velikog VoĎu pod čijim će rukovodstvom slavno trijumfovati delo sadašnje
istine, kome smo posvetili svoj ţ ivot i sve što imamo.
Stav koji naši vodeći ljudi budu zauzeli tokom konferencije imaće silan uticaj
na sve, kako na one u polju, tako i na same delegate. Oh, neka se vidi braćo moja,
da u srcu prebiva Isus, da je On taj koji podrţ ava, jača i teši. Vaše je prvenstvo da iz
dana u dan primate izobilnu meru Njegovog Duha i da steknete šire shvatanje
značaja i cilja vesti koju objavljujemo svetu. Gospod je spreman da vam otkrije
čudesne stvari iz svog zakona. Čekajte pred Njim u poniznosti srca. Molite se
iskreno da bi razumeli vreme u kome ţ ivimo, da potpuno shvatite Njegove namere;
molite Ga za veći uspeh u spasavanju duša.
253
515
0
Često mi je u noćnom viĎenju zapoveĎeno da naglasim našoj braći na
odgovornim mestima da istraju u svom iskrenom naporu da što bolje upoznaju
Gospoda. Kad naši radnici shvate onako kako bi trebalo značaj vremena u kome
ţ ivimo, tada će se njihova čvrsta odluka da budu na Gospodnjoj strani, izrazito videti,
jer će zaista postati verni saradnici Boţ ji. Kad posvete srca i duh sluţ bi Boţ joj
ustanoviće da je neophodno jedno iskustvo, dublje od svakog koje su do tada stekli
da bi trijumfovali nad svakim grehom.
Biće veoma dobro za nas da više razmišljamo i proučavamo o tome što
uskoro treba da doĎe na zemlju. Ovo ozbiljno vreme ne dozvoljava sitničarenje i
sebičnost. Ako se vreme u kome ţ ivimo ozbiljno ne takne našeg uma i srca, šta će
nas stići? Zar Pismo ne poziva na čistija i svetija dela od onog koje smo do sad
videli? Sada su potrebni ljudi bistrog uma. Bog poziva one koji su gotovi da se
pokore Duhu Svetom, da izvrše delo prodiruće reformacije. Ja vidim jednu krizu pred
nama, i Gospod poziva svoje radnike da stupe u redove. Svaka duša treba sada da
stoji u poloţ aju dubljeg predanja Bogu nego u toku prošlih godina...
―
Radujem se, moja braćo, što se u svemu mogu osloniti na vas.‖
(2.Korinćanima 7:16). I premda sam još uvek duboko zabrinuta zbog stava nekih
prema vaţ nim merama vezanim za razvoj Boţ jeg dela na zemlji, ipak imam čvrsto
poverenje u radnike širom sveta, i verujem da će, pošto se sloţ e i ponize pred
Gospodom i nanovo posvete Njegovoj sluţ bi, primiti silu da ispune Njegovu volju.
Ima takvih koji još uvek ne vide stvari u pravom svetlu; ali i oni mogu da se sloţ e sa
svojim saradnicima i izbegnu ozbiljne greške ako iskreno potraţ e Gospoda i ako se
potpuno potčine Boţ joj volji.
Bila sam duboko uzbuĎena prizorima koji su mi nedavno, u toku noći bili
prikazani. Izgledalo je kao jedan veliki pokret - jedno delo probuĎenja - koje je
napredovalo na mnogim mestima. Naš narod je stupio u redove odgovarajući na
Boţ ji poziv. Braćo moja, Gospod vam govori. Zar da ne poslušamo Njegov glas? Zar
nećemo ukrasiti svoje ţ iške, i raditi kao sluge koje čekaju da doĎe njihov Gospodar?
Vreme nas poziva na nošenje videla, na akciju.
Neka oni u svim dalekim zemljama rade nesebično u strahu i ljubavi Boţ joj za
napredak dela; kao Boţ ji misionari mogu mnogo da učine ako su u vezi sa Njim.
Potrebno je zato da se pribliţ e Bogu sa punim pouzdanjem i verom, podiţ ući nebu
svete ruke u kojima nema gneva ili sumnje. Bog će takvima pokazati svoju volju; ali
oni koji ne rade sa ciljem da proslave Boga oslanjajući se na Njega i verujući Mu,
nego se oslanjaju na ljudski razum, padaće iz greške u grešku. U radu za Boga stiče
se najbogatije iskustvo. Tu ćete i vi steći mudrost i osvedočiti se da su Boţ ja
obećanja istinita.
*) Bilten Generalne Konferencije 1913, str. 33-34
516
0
Pobedonosni ţi vot *)
Sanatorijum, Kalifornija, 14. juni 1914.
Dragi prijatelju!
Gospod mi je dao vest za tebe, ali ne samo za tebe nego i za sve druge verne
duše koje muči sumnja i strah odnosno njihovog primanja od strane Gospoda Isusa
Hrista. Njegova reč za tebe glasi: ―
Ne boj se jer ja te otkupih, pozvah te po imenu
tvom; moj si.‖ (Isaija 43:5). Ti ţ eliš da ugodiš Bogu i ako veruješ u Njegova obećanja
254
517
0
518
0
to moţ eš i da postigneš. On čeka da te uvede u luku dragocenog iskustva, i On ti
zapoveda: ―
Utolite i poznajte da sam ja Bog.‖ (Isija 46:10). Bio si zabrinut i
uznemiren; ali Isus ti kaţ e: ―
Hodite k meni... Ja ću vas odmoriti.‖ (Matej 11:28).
Hristova radost u duši vredi više od svega. ―
Vesele se kad se stišaju,‖ (Psalam
107:30) jer imaju prvenstvo da počivaju u naručju večne ljubavi.
Odbaci svoje nepoverenje u nebeskog Oca! Umesto da govoriš o svojim
sumnjama, Hristovom silom otrgni se od njih i neka u tvojoj duši zasja videlo i tvoje
reči neka izraze pouzdanje i poverenje u Boga. Znam da je Gospod vrlo blizu da ti
da pobedu, i ja ti kaţ em: Sumnje će napadati tvoj um, jer sotona tim pokušava da te
zadrţ i u ropstvu svoje okrutne sile; ali ti mu se suprotstavi u sili koju je Isus voljan da
ti da, i tako pobedi sklonost da izraţ avaš sumnju u svog Spasitelja.
Ne govori o svojoj nesposobnosti i svojim manama. Kad izgleda da očajanje
preplavljuje tvoju dušu, pogledaj verom u Isusa i kaţ i: Jer On ţ ivi zato da se moli za
mene. Zaboravi na ono što je ostrag i veruj u obećanje: ―
Doći ću k vama i ţ iveću sa
vama.‖
Bog čeka da izlije blagoslov oproštenja, praštanje bezakonja i dar pravde na
sve koji veruju u Njegovu ljubav i prihvataju spasenje koje On nudi. Spreman je da
kaţ e grešniku koji se kaje: ―
Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove
haljine.‖ (Zaharija 3:4). Hristova krv je dovoljno uverljiva molba Ocu, koja govori u
našu korist. Ta krv, ―
očišća nas od svakoga greha.‖ (1.Jovanova 1:7)
Tvoje je isključivo pravo da se za svoje spasenje uzdaš u Hristovu ljubav na
najpotpuniji, najsigurniji i najplemenitiji način; da kaţ eš: On me ljubi, On me prima;
uzdaću se u Njega jer je za mene dao svoj ţ ivot. Ništa tako sigurno ne odgoni
sumnju kao kad čovek dobro upozna Hristov karakter. On izjavljuje: ―
Koji dolazi k
meni neću ga isterati napolje,‖ (Jovan 6:37) to jest, nema mogućnosti da ga odbacim
napolje jer sam dao svoju reč da ga primam. Drţ i Hrista za reč i neka tvoje usne
objave da si izvojevao pobedu.
Da li je Isus istinit? Da li misli ono što kaţ e? Odgovori odlučno: Da u svakoj
reči. A onda, kad si to utvrdio, traţ i verom ispunjenje svakog obećanja koje je dato i
primićeš blagoslov; jer to prihvatanje verom daje ţ ivot duši. Budi siguran da ti je Isus
veran čak i onda kad se osećaš najslabiji i najnedostojniji od sve Njegove dece. Kad
to poveruješ, sve tvoje mračne, crne sumnje, odbijaju se od tebe i vraćaju se velikoj
varalici od koga su i potekle. Ti moţ eš da budeš veliki blagoslov za druge, ako se
verom uhvatiš za Boţ ju reč. Uzdaj se u Njega ţ ivom verom čak i tada kad u tebi
postoji neki silan nagon da govoriš reči nepouzdanja.
Mir se vraća sa pouzdanjem u boţ ansku silu. Čim čovek odluči da postupi u
skladu sa primljenim videlom Sveti Duh daje više videla i više snage. Milost Duha je
dovoljna da saraĎuje sa odlukom duše, ali ne kao zamena za lično veţ banje vere.
Uspeh u hrišćanskom ţ ivotu zavisi od prihvatanja videla koje je Bog dao. Izobilje
videla i dokaza nije ono što dušu čini slobodnom u Hristu, već rastenje snage, volje i
energije duše da iskreno uzvikne: ―
Verujem Gospode, pomozi mojemu neverju.‖
(Marko 9:24)
Ja se radujem svetim izgledima budućnosti, a tako moţ eš i ti. Raduj se i hvali
Gospoda za Njegovu dobrotu. Ono što nisi u stanju da razumeš, poveri Njemu. On te
ljubi i saţ aljeva svaku tvoju slabost. ―
On nas je blagoslovio svakim blagoslovom
duhovnim na nebesima kroz Hrista.‖ (Efescima 1:3). Srce beskonačnoga ne bi bilo
zadovoljno da onima koji ljube Njegovog Sina pruţ i manji blagoslov nego što je dao
svom Sinu.
Sotona pokušava da odvrati naše misli od moćnog Pomoćnika te da se
prepustimo razmišljanju o našoj duševnoj izopačenosti. Ali Isus, premda zna sve
255
519
0
520
0
krivice naše prošlosti, On izriče oproštaj; za to oproštenje ne bi trebalo da ga
obeščastimo sumnjom u Njegovu ljubav. Osećaj krivice treba da ostane u podnoţ ju
krsta, inače će zatrovati klicu ţ ivota. Ako ti se sotona preteći pribliţ ava, okreni mu
leĎa i teši se Boţ jim obećanjem. Oblak moţ e sam po sebi da bude crn i mračan, ali
kad ga obasja nebeska svetlost, on se pretvara u sjaj zlata, jer na njemu počiva
slava Boţ ja.
Boţ ja deca nikad ne smeju da se prepuste osećanjima i uzbuĎenjima. Ako se
kolebaju izmeĎu nade i straha, nanose bol srcu našeg Spasitelja, jer On im je pruţ io
dovoljno dokaza svoje beskrajne ljubavi. On ţ eli i očekuje da Njegovi sledbenici
budu učvršćeni, utemeljeni i ukorenjeni u najsvetijoj veri. On od njih očekuje da
verno rade posao koji im je dao. Onda će njihova srca u Njegovoj ruci postati svete
harfe, čiji će zvuci objavljivati hvalu i slavu Onome koji je poslan od Boga da uzme
grehe sveta.
Hristova ljubav prema Njegovoj deci je isto toliko neţ na koliko i jaka. A jača je
od smrti; jer On je umro da bi omogućio naše spasenje i da bi nas učinio jedno sa
Njim, večno i tajanstveno jedno. Njegova ljubav je toliko jaka da upravlja svim
Njegovim silama, koristeći sva nebeska blaga na dobrobit Njegovog naroda. Ona je
večna, nepromenjiva - ista juče, danas i uvek. Iako je greh koji vekovima postoji
pokušavao da suzbije tu ljubav i da zaustavi njen tok sa neba na zemlju, ona još
uvek teče bogato i izobilno onima za koje je Hristos umro.
Bog ljubi bezgrešne anĎele koji mu verno sluţ e i izvršavaju sve Njegove
naredbe; ali njima ne daje milost; oni je nikad i ne trebaju, jer nikad nisu sagrešili.
Milost je Boţ ja osobina, pokazana bićima koja je ne zasluţ uju. Mi je nismo traţ ili,
ona je poslana da potraţ i nas. Gospod se raduje što moţ e da izlije svoju milost na
sve koji su gladni i ţ edni milosti, ne zato što je zasluţ uju, nego baš zato što su je
nezasluţ ni. Naša potreba je u stvari ono što nam garantuje da ćemo primiti dar koji
će tu potrebu zadovoljiti.
Ne bi trebalo da nam je teško setiti se da Gospod ţ eli da svoje nevolje i brige
donesemo do Njegovih nogu i da ih tamo ostavimo. PoĎi Njemu i kaţ i: ―
Gospode,
moj teret je suviše teţ ak da bih mogao da ga nosim. Hoćeš li ga Ti poneti umesto
mene?‖ On će ti odgovoriti: ―
Uzeću ga, jer te ljubim ljubavlju večnom. Uzimam tvoje
grehe i dajem ti svoj mir.‖ Ne gazi više svoje dostojanstvo; ja sam te kupio cenom
svoje krvi. Moj si. Tvoju slabost ću ojačati svojom snagom. Tvoju griţ u savesti radi
greha ja ću otkloniti.‖
―
Ja, Ja sam‖, kaţ e Gospod, ―
brišem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne
pominjem. Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.‖(Isaija 23:45-46).
―
Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji, nisam rekao semenu
Jakovljevu: traţ ite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam što je pravo.‖
―
Pogledajte u mene i spašćete se svi krajevi zemaljski: jer sam ja Gospod i nema
Boga osim mene.―(Isaija 45:19,22). Odgovori na poziv Boţ je milosti i reci, ―
osloniću
se na Gospoda i biću utešen; hvaliću Gospoda jer se Njegov gnjev odvrati od mene.
Radovaću se u Bogu svojemu koji daje pobedu.‖
Vaspitanje u obradi zemlje*)
Mi ne treba da budemo obeshrabreni zemaljskim stvarima, jer su očevidno
loše, niti da budemo obesnaţ eni. Treba da radimo zemlju paţ ljivo, nadeţ no i
blagodarno, verujući da će zemljište bogato nagraditi vernog radnika punom
ţ itnicom, bogatijom od srebra i zlata. Tvrdičluk i oskudica je opterećuju laţ nim
256
svedočenjem. Sa podesnim i razumnim negovanjem zemlja će donositi svoje
bogatstvo za dobro čoveka.
Duhovne lekcije koje treba da se nauče nisu sredstvo prisile. Seme istine
posejano u srcu neće se u celosti izgubiti, nego će ipak nići, najpre travka, zatim
klas, a onda pšenica u klasu. Bog je rekao u početku: ―
Neka zemlja pusti iz sebe
travu, bilje što nosi seme, i drvo rodno koje donosi rod.‖ Bog je stvorio seme kao i
zemlju svojom boţ anskom rečju. Mi treba da veţ bamo naše umne snage u
obraĎivanju zemljišta i da verujemo Boţ joj reči koja moţ e stvoriti zemaljski plod za
dobro čoveka.
ObraĎivanje našeg zemljišta zahtevalo je veţ bu svih umnih snaga koje
posedujemo. Zemlja oko nas svedoči o ljudskoj nemarnosti. Mi se nadamo da će se
probuditi aktivnost uspavanih savesti. Mi se nadamo da ćemo videti razumne
farmere, koji će biti nagraĎeni za svoj ozbiljni rad. Ruke i srce moraju saraĎivati,
stvarajući nove i savesne planove za uspošno obraĎivanje zemlje. Mi smo ovde
videli ogromno drveće oboreno i povaĎeno iz korena, gde sada plugovi duboko
zaoravaju svoje brazde za sadnju mladih voćaka i setvu semena. Studenti se uče da
znaju šta znači oranje i kako se rukuje motikom, ašovom i grabljicama u svrhu
korisnog rada. Pogreške se često učine, ali zabluda tapka pored istine. Znanje se uči
uz pogreške, a početak daje nadu na konačan uspeh. Oklevanje zadrţ ava stvari,
brzopletost takoĎe smeta, ali sve to sluţ i kao lekcija ljudima.
U školi koja je otpočela ovde u Koranbongu (Cooranbong) mi ţ elimo da
vidimo stvarni uspeh u poljoprivrednoj grani, kombinovanoj sa studiranjem nauke. Mi
ţ elimo da ovo mesto postane jedan centar iz koga će svetliti svetlost na sve strane,
kao dragoceno poznanje koje će rezultirati obradom neplodne zemlje da postane
kao bašta rascvetalih ruţ a. Za decu i omladinu, rad kombinovan sa naukom
pretstavljaće sveobuhvatno vaspitanje. Obrazovanje duha doprineće intenzivnoj
obradi zemljišta.
Nastaće jedna nova klasa ljudi, proizvoĎača hleba, hranitelja, koja će
posedovati obrazovanu, izveţ banu sposobnost da obraĎuje i unapredi zemljoradnju.
Njihov duh neće biti preopterećen i prenapregnut studiranjem nauke. Takvi ljudi će
prevazići glupa osećanja da fizički rad poniţ ava čoveka. Nastupiće uticaj koji se
neće sastojati u glasnogovorništvu, oratoriju, nego u stvarnom idealizmu. Videćemo
farmere koji nisu prosti, grubi i neotesani, bezbriţ nog izgleda i odevanja, neurednih
domova, već koji će uneti isproban ukus u svom domaćinstvu. Sobe će im biti
sunčane i privlačne. Nećemo videti čaĎave tavanice po kućama, punim prašine.
Nauka, nadarenost i inteligencija otkrivaće se u njihovom domu. Kultiviranje zemlje
pokazaće se u tretiranju zemlje kao Boţ je riznice. Što jedan čovek postigne veći
stepen inteligencije, utoliko će zračiti većom svetlošću. Gospod će nam poveriti
zemlju kao svoju dragocenu riznicu.
*) Dopuna naslova ―
Uravnoteţe no obazovanje‖
257
Download

Ellen G. White Naslov originala: Testimonies to