Гимназијалац
ГИМНАЗИЈАЛАЦ
Број 11
Април 2011.
Година II
Уредник:
проф. Катарина Ђурић Пешић
Заменици уредника:
Александра Лазић
Душан Радојевић
Редакција:
Милијана Алавања
Драгана Марковић
Милан Весић
Игор Гркавац
Вања Матић
Тијана Васић
Марко Костадиновић
Јелисавета Костић
Маја Гајић
Лидија Степановић
Марија Адамовић
Катарина Д. Ђорђевић
Јелена Вукановић
Јована Милојевић
Ања Стојановић
Андријана Илић
Јована Декић
Даница Стојановић
Јована Јанић
Никола Бељаковић
Вишња Поповић
Катарина Радосављевић
Љиљана Тодоровић
Марица Бјелобаба
Љубица Ивошевић
Катарина Милошевић
број 11, април 2011.
Реч уреднице
Гимназијалци, основци, економци и остали који се
једанаести пут дружите са нама, у рукама држите
последњи број Гимназијалца у овој школској години.
Време је да се вредни матуранти, највећа снага наше
секције, одморе и посвете новим обавезама, а ваша
уредница ''напуни батерије'' за наредну сезону. У
овом броју, поред уобичајених рубрика, налази се и
неколико текстова који су посвећени нашој школи.
Пре тачно пола века основана је данашња Гимназија, и
обавеза нам је и задовољство да тообележимо…
Поред интервјуа са директором школе, који нашу Гимназију најбоље познаје, и
проф. у пензији Рељом Тодоровићем, који нам је дочарао атмосферу Гимназије
од пре пола века, пружили смо основцима кратак увид у то шта им може
пружити школовање у Гимназији… За пар месеци група професора ће
посетити основце и детаљније их упознати са животом школе, пардон –
НАЈБОЉЕ школе у окружењу. Неки говоре да Гимназија ''није оно што је
била'', и ја се слажем са њима. Није – још је боља, млађа, модернија,
динамичнија. Чине је ђаци какви се у мало средњих школа могу наћи. Зар овај
часопис не доказује управо то???
Искористићу прилику и да се лично опростим од неких сјајних младих људи
који су стасали у овој школи. Поред свих својих обавеза, матуранти су били ту
за организацију сваке акције – прослава, представе, литерарног конкурса,
тражења спонзора који су нам помагали да исплатимо штампање часописа. Са
посебним поштовањем издвајам Александру Лазић 4/3, Душана Радојевића 4/1
и Милана Весића 4/1, сараднике и раднике какви се ретко налазе и у свету
одраслих. Сати и сати ваннаставног рада на уређивању часописа, стварању и
ажурирању сајта школе, недеље летњег распуста проведене у школи учинили
су да ови ђаци, моји пријатељи, задуже школу и заслуже и много више од
једне обичне похвале. Пријатељи, надам се да вас свет неће украсти, и да ћете
се вратити једног дана у свој град да га преузмете и подигнете на ноге! :***
А вама, драги читаоци, још само желим да поручим – ако и ви већ нисте
гимназијалац – шта чекате????
Професори сарадници:
Драгана Косовалић
Валентина Вићовац
Драган Ранковић
Јелена Угриновић
Конткт адреса:
[email protected]
Website:
gimnazijamladenovac.edu.rs
Тираж
250
Штампа:
Делта Прес, Гајева 3
Младеновац
ИЗВЕШТАВАМО!......................................1
ИЗ УГЛА ПЕДАГОГА...............................3
КУЛТУРА...................................................4
МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИЦИ
Дан матерњег језика.................................6
Дан заштите вода.......................................7
РЕЧ ПСИХОЛОГА....................................8
ЗДРАВЉЕ
Један више на тренингу............................9
Дрога-исповест једне спасене душе…10
БЕЛИ СВЕТ
Јеленина прича из Португала.................12
НОВИНАРЦИ ИСТРАЖУЈУ...................14
МУЗИКА
Рокенрол музика, некад и сад................15
Интервју-Јана Шуштершич....................16
ТЕЕN DIARY..............................................18
ХОРОСКОП....................................19
МОДА
Бити другачији-Бојана Брадић.........20
ПУТОВАЊА
У сусрет пролећном распусту.......22
6 генијалних будалаштина...............24
ГИМНАЗИЈАЛЦИ
Денис Идризовић...........................26
Марија Вукомановић.......................28
МОЈ ЉУБИМАЦ.............................29
ПРОФЕСОРИ
Гимназијски троугао........................30
Најлепше је ђачко доба..................33
ГИМНАЗИЈА, НЕКАД И САД
Директор Златко Милинковић…....34
Проф.у пензији Реља Тодоровић....35
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ШКОЛЕ..............36
Гимназијалац
број 11, април 2011.
КОНЦЕРТИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ ЈОВАН ХРИСТИЋ
У
априлу и мају, полазници музичке школе
"Стеван
Христић"
одржаће
неколико
занимљивих концерата. Шеснаестог априла биће одржан
Пролећни фестивал, на ком ћемо чути солисте и разне
инструменталисте ученика ове школе. Ту су и концерти
поводом завршетка тромесечја, концерт ученика првог
разреда, као и концерти за ученике млађих разреда
основних школа "Момчило Живојиновић" и "Свети Сава",
који ће бити одржани 20. априла. Осамнаестог маја следи
турнир музичких школа, на ком ће се надметати
такмичари из разних делова Србије.
Најзанимљивији и најзначајнији догађај је Републичко
такмичење, у ком ће наступити многи наши ученици у
разним дисциплинама као што су клавир, кларинет,
флаута, соло-певање и друге. Такмичење почиње
28.03.2011. и биће одржано у музичким школама у
Београду.
За више информација, актуелна
дешавања или галерију слика,
посетите сајт музичке школе:
www.musicmlad.com
УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
Ч
етврта седница Ученичког парламента, у овој школској години одржана је 8. марта. Прва
тачка дневог реда била је анализа успеха са првог полугодишта. Највећи проблем су,
очекивано, изостанци. Решење практично не постоји док год је на снази закон који ученицима
дозвољава велики број неоправданих изостанака.
Било је реч и о екскурзијама, и обавештени смо да ће дестинације бити исте као и прошлогодишње:
трећаци посећују Мађарску, а четвртаци Италију.
Ученички парламент се труди да оствари сарадњу и комуникацију са другим организацијама, те је
Студентски Парламент у Гимназији основао радионицу, у којој ће нас научити да правимо праве
пројекте и да их остварујемо. За сада нам добро иде, а ускоро ће бити и видљивих резултата.
ОМЛАДИНСКА КУЛТУРНА ОРГАНИЗАЦИЈА МЛАДЕНОВЦА
П
арламентарци су се повезали и за Омладинском културном
организацијом Младеновца. То је невладина организација која нам
помаже да своје жеље, идеје у области било ког вида културе реализујемо.
Заједничким снагама ОКО и Парламент су, уз помоћ Економско
трговинске школе из Сопота, организовали хуманитарну утакмицу које је
донела значајна новчана средства са спашавање једног дечијег живота.
Једна од првих акција била је и давање крви у организацији Републичког
завода за трансфузију. Тридесет људи њиховог тима дало је крв!
Не заборављају ни жеље средњошколаца за окупљањима и дружењима, па
су чланови и њихови пријатељи у два наврата направили незаборавне и
феноменалне журке! Промоција и остварења
Гимназијалац
број 11, април 2011.
су неке од најбитнијих ствари како би се ОКО истакло. Основан је и
новински сектор, и сваког 15. у месецу, излазиће нови број „Омладинског
листа“. То су новине у којима се упознајемо са достигнућима и плановима
Организације.
ОКО је било нешто што је заиста потребно Младеновцу, трачак
младалачке енергије. Својим радом и деловањем ће подићи моралне
вредности нашег друштва и вратити културу на прво место, где и
припада!
СПОРТ
К
ада је спорт у питању, ову школску годину
су дефинитивно обележиле девојке које су
освојиле треће место на градском такмичењу у
фудбалу. После великог изненађења које су
направиле победивши екипу Техничке школе у
утакмици у којој нису биле фаворити, нико није
очекивао да ће из Београда донети медаљу. С
обзиром на то да њихов успех није пропраћен са
довољно пажње, искористићемо прилику да
похвалимо све девојке, којих, додуше, и није било
много због незаинтересованости осталих, за коју не
могу да нађем добар разлог. Дакле, девојке које су
представљале нашу школу су: Марија Петроваћ,
Марија Ковачевић, Сара Синђелић, Драгана
Јоцковић, Милијана Алавања, Рада Лекић,
Катарина Савковић и Тијана Гочманац.
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ!
Д
вадесет првог марта одиграна је и хуманитарна кошаркашка утакмица између Гимназије
и Економске школе из Сопота. Утакмицу је организовао ученички парламент Гимназије,
у сарадњи са Омладинском културном организацијом Младеновца, и парламент Економске
школе. Циљ ове акције био је да се сакупе паре за шестогодишњу Звездану, која болује од
Бaтeнове болести. Ученици обе школе су у великом броју подржали ову акцију, и сви заједно су
скупили 23000 динара. Надамо се да ћемо и у будућности добити прилику да на овакав начин
помогнемо још некоме.
ГОДИНА
ДУГА ТРАДИЦИЈА...
ВАША ГИМНАЗИЈА!
Јована Декић 2/4
Вишња Поповић 2/4
Катарина Радосављевић 3/5
Милијана Алавања 4/3
Гимназијалац
број 11, април 2011.
САМО ДА ПОЛОЖИМ...
То је нешто као мантра, коју током маја и јуна понављају многи ђаци и основне и средње школе,
које чека пријемни испит. Да ли је лако положити пријемни, колико дуго треба спремати испит,
да ли учити напамет, дању, ноћу, уз сокове, кафу или се ослонити на родитеље и њихову
«стратегију»? Питања је на претек, а ево неких одговора који ће вам (надам се) бити од помоћи.
Постоји јасна техника како је најбоље учити и за то бих вас упутила на ваше педагоге и
психологе или предметне наставнике да вам објасне. Ја ћу вам овом приликом и на овај начин
рећи нешто везано за трему, која може да омете некога на испиту да се покаже у правом светлу.
Догађа се да трема делимично или потпуно блокира репродукцију градива, али, ако се у
току учења симулира испитна ситуација, тј. ако се ситуација учења приближи оној када се
полаже испит, онда је мање вероватно да ће се то десити. Припрема за испит, поред овладавања
градивом подразумева и психичку припрему за испитну ситуацију, која је стресна, пуна
напетости... Другим речима, битно другачија од читања уџбеника у фотељи, уз музику. Научено
градиво без те припреме, за оне који имају трему, неће дати жељени резултат.
Оно што треба да знате је да је већина људи подложно треми када се суочава са
ситуацијама које су им значајне. Када је већ тако, покушајте да је држите под контролом. Да
бисте то успели, имајте на уму следеће: сигурно је да поседујете довољно знања да решите тест,
то је оно за шта сте се дуго спремали, мали је број људи коју ову материју познају боље од вас;
уколико не знате да решите одговарајући корак у задатку, сетите се да сигурно поседујете
довољно предзнања из те области да можете посредним путем доћи до податка који вам је
потребан; почните размишљање поступно, од основних поставки; ако се не сетите свега,
напишите само оно што знате, немојте писати нешто у шта нисте потпуно сигурни. Испит не
траје дуго, за то кратко време употребите сво знање и вештину које сте икада стекли, то ће
допринети да се осећате задовољно и остварено.
И још нешто о концентрацији која вам пада и сад док ово читате, а која је и најважнија
ствар приликом полагања сваког испита. Потрудите се да будете максимално концентрисани на
решавање задатака. О другим стварима размишљајте кад се испит заврши. Будите присутни овде
и сада. Неопходно је да максимално пажљиво саслушате усмена упутства која ћете добити од
дежурних наставника задужених за то. Такође, најпажљивије прочитајте сва упутства која се
тичу уношења одговора. Уколико нешто нисте разумели, ваше је право да затражите објашњење.
Питајте докле год вам све не буде потпуно јасно. А затим се максимално концентришите на рад.
Ако добро урадите, урадили сте велики посао. Да бисте остварили пуну концентрацију корисно
би било предузети следеће:
- неопходно је да на полагање испита дођете добро наспавани,
за то вам је потребно најмање 7-8 сати сна;
- немојте доћи на испит а да нисте нешто претходно појели потребан вам је оброк који садржи енергију, што значи
углавном угљене хидрате;
- пијте довољно течности, не би сте смели бити дехидрирани,
јер онда ваша крв нема довољно кисеоника који је неопходан
за рад мозга који сада морате нештедимице употребљавати;
- дан уочи полагања испита немојте форсирано радити,
искористите га углавном само за понављање већ савладаног
градива, боље да се посветите неким другим активностима које
вам пријају или вас смирују.
И да не буде забуне! Ако нисте почели да учите, да припремате пријемни, почните. Некоме ће бити довољно
месец дана (ко има већег предзнања), али два месеца је ипак сигурност!
ЗЛАТНО ПРАВИЛО:
Човек може да уради шта год
пожели, али не и све што пожели!
То значи, имајте свој циљ,
направите фокус енергије и делујте!
Будите као ласерски зрак!
Валентина Вићовац
педагог Гимназије
Гимназијалац
број 11, април 2011.
скорије време, култура се враћа у Младеновац на мала врата. Полако, али сигурно,
библиотека добија више чланова, позоришни фестивал је добио већу посећеност, створена је
Омладинска културна организација... Тако су новинари Гимназијалца одлучили да сазнају
нешто више, и представе вам видове уметности о којима, верујемо, да нисте тако често
размишљали.
П
ознато је да су стари Египћани били
веома вешти у изради накита. Још од
тога доба, људи су посветили пажњу овом
занату, који је данас подигнут на ниво
уметности. У разговору са младеновачком
уметницом Биљаном Живковић, сазнали
смо мало више о начину израде накита, као и
радионици у којој се полазници могу
усавршити у вештини прављења накита.
Некада се накит правио од злата, бронзе,
бисера, материјала који су били доступни
мајсторима. Модерна технологија, међутим,
понудила је леп и за обраду много
захвалнији материјал – полимерну глину. То
је вештачка пластична маса за моделовање,
налик пластелину, веома слична глини јер се
сушењем и печењем стврдњава. Лака је за
обликовање и пружа невероватан број
могућности за исказивање сјајних идеја.
Због доступности материјала и не толико
физички напорног посла прављења, израда
накита је нешто што испуњава људе, пружа
им прилику да задовоље своју потребу за
креативним радом. Девојке, зар никада нисте
себи рекле - ”Ех, да имам ја свој накит!” или
- ”Ја бих то лепше направила”? Због овога
Биљана Живковић организује разне аукције,
продаје и радионице израде накита, које
имају, за нашу општину, завидан број
полазника. У тим радионицама се у току три
месеца, колико најчешће трају, најпре
осмишљава накит а затим, после кратког
упознавања са алатом за израду и самим
материјалом, почиње израда накита. И све то
за 6000 динара! Ви за тај новац можете да
уплатите 150 лото-листића или да завршите
овај курс. Шта ће вам на крају дати веће
задовољство? Пар бачених листића у канти
за смеће или прелеп накит који сте сами
направили, и којим можете да обрадујете
себе или неку драгу особу?
Сви се ми присећамо часова ликовне културе. Цртање, бојење свим могућим врстама боја... Али,
да ли сте се икада запитали како стварају иконописци? Ево прилике да мало проширите своје
знање...
Гимназијалац
број 11, април 2011.
И
коне су слике на дрвету са ликом Исуса Христа, Богородице и других светитеља, анђела или
догађаја везаних за историју цркве и Свето Писмо. Присутне су у свим православним домовима и
храмовима, где се постављају на иконостасе и зидове. Иконопис је посебна сликарска техника коју негује
хришћанска црква. Корени су јој у раном хришћанству, али се током времена развијала све док није
стекла коначни облик (и врхунац) у доба средњовековне Византије. Православне иконе се јављају у више
стилова - византијски стил, коптски, руски, барокни, нови стилови... Иконе се сликају на сувој дасци,
најчешће липовој. Сликају се јајчаним темперама. Јајчана темпера се састоји из два дела: везива и
пигмента. Пигмент је прах минералног или синтетичког порекла, који сликарској боји даје одређену
јачину, тако да слике и после неколико стотина година имају исти онај сјај као када су настале. Званична,
прописана правила како се иконопише, не постоје. Има одређених канона којих се придржавају сви
иконописци, међутим, та правила нису изнета у писаном облику, већ се, једноставно, преносе са учитеља
на ученика. Ипак, једно од главних правила иконописаца јесте да се икона ради по неком обрасцу
(предлошку) неке старије иконе. Мада, ни тада уметник не мора да користи образац, ако као извор
користи описе из Светог Писма.
У нашем граду иконопис није толико присутан, али људи ипак користе овај вид уметности да би испољили
своје умеће, знање и вештину. Један од таквих уметника јесте и Дејан Манделц, иконописац који нам је
помогао како би вам ваши новинари што прецизније приближили овај вид уметности.
Поред талента који поседујете шта вам је још био мотив да почнете да се бавите иконописом? A
сада?
Иначе мислим да се таленту придаје превелик значај у данашње време. Сматрам да је то просто неки
импулс који нагони човека да се посвети преданом изучавању нечега што га веома интересује. Ја сам тај
импулс ка уметности имао од малих ногу. Временом, како сам изграђивао Црквену свест, и прихватао тај
начин живота, било је просто природно да почнем да се бавим иконописањем. Мотив иконописцу да се
бави тиме чиме се бави јесте да служи Богу у оквиру својих могућности и способности.
Које су по вашем мишљењу разлике између иконописа и других видова сликарства?
Не бих баш говорио о предностима или евентуално манама. Доживљај који иконописац има према свом
позиву или према свету уопште битно се разликује од начина на који то посматра, да тако кажем, световни
уметник. Концепт уклетог, несхваћеног уметника, са једне, или уметника који скупо наплаћује своја дела и
тежи овоземаљској слави, са друге стране, а које је породила данашња „западна“ цивилизација суштински
се разликује од средњевековног доживљаја уметничког живота и дела, који су породили уметност
иконописа. Као што сам рекао иконописац свој посао доживљава као службу Богу и Цркви, и тиме је његов
позив ближи позиву свештеника или црквеног химнографа или теолога него позиву савременог сликара
или вајара. Заправо, једине сличности између сликарства и иконописа су у томе да користимо донекле
сличан материјал и алат, средства изражавања су нам слична и то људе нагони да помисле да се ради о
блиским занимањима, што на делу није случај. Да будем духовит рекао бих да и молер користи веома
сличан материјал и алат, па се то занимање ретко доводи у везу са сликарством и иконописом, овиме нисам
мислио да на било који начин ниподаштавам било чији рад, далеко било, већ само да покажем да
сликарство и иконопис нису занимања које би требало доводити у претерану везу једног са другим.
Игор Гркавац 4/2
Драгана Марковић 4/1
Гимназијалац
број 11, април 2011.
- Библиотека Деспот Стефан Лазаревић -
Д
вадесет први фебруар, наизглед
сасвим обичан датум, али, заправо,
дан када се обележава сваке године широм
света важан празник - Дан матерњег језика.
Пре дванаест година прогласио га је Унеско,
у знак сећања на студенте убијене у Даки,
који су 1952. протествовали због тога што
њихов матерњи језик није проглашен за
званични.
На Дан матерњег језика, ђаци првог
разреда Гимназије имали су прилику да
присуствују једном врло занимљивом
предавању. У просторијама библиотеке
„Деспот Стефан Лазаревић“, у поподневним
сатима, директорка библиотеке, госпођа
Јасмина Чабрило, одржала је предавање на
тему „Говори централне Шумадије“, где је
на
интерактиван
начин
представила
сличности и разлике међу говорима разних
делова нашег краја. Желела је да на
интересантан начин прикаже специфичност
застарелог језика који се данас може чути
само у селима. Публика, коју су чинили
прваци наше школе, није била довољно
отворена за сарадњу. Слушајући њихове
одговоре на питања попут: коју област
обухвата Шумадија, шта је нормирање
језика, које задужбине је оставио Деспот
Стефан Лазаревић, и слична, запитала сам се
- да ли је могуће да данашња омладина
толико не зна?!
Дан
нашег,
српског
језика,
обележава се, нажалост, само при установама
које су директно повезане са истим. Језик и
језичка култура јесу битна карактеристика
идентитета једног народа. Наш језик се
убраја у групу језика која има веома богату и
разноврсну граматичку и морфолошку
структуру.Говоримо језиком који представља
праву ризницу богатства, и требало би сви
тиме да се поносимо. Брига о матерњем
језику и култури изражавања је потреба
сваке озбиљне нације, сваког озбиљног
друштва, па и појединца. О језику се не води
брига само поводом свечаних датума као што
је овај, сваким даном треба се трудити и
одржавати наш језик на нивоу какав он
заслужује. Истина је да су поједини медији
својим програмским шемама упропастили
књижевни језик, али знајте да све креће од
појединца који ће одласком у библиотеку и
изнајмљивањем лектире, речника или
енциклопедије, бити богатији за неколико
стотина речи, а то није мало. Није тешко, са
мало труда, воље и спремности да се
напредује ми ћемо подићи наш језик на ниво
какав заслужује и нећемо више долазити у
ситуацију да не знамо ко врши нормирање
језика. То запамтите са часова српског
језика.
Или, још боље, сетите се ових речи госпође Чабрило „Језик је жива материја, која се стално мења. После одређеног броја година направи се
пресек штa се у језику мењало и према тим резултатима се прави једна књижевна норма. Језик
нормира Српска академија науке и уметности !“
Александра Лазић 4/3
Гимназијалац
Још од првих дана проведених у школским
клупама учимо о води. Можда су то чак биле и
прве ствари које смо научили, о значају вода
уопште, о њеним хемијским и физичким
особинама.
Вероватно и нема потребе да говоримо о томе, јер
је то свима добро познато. Али, колико знамо о
исправности и загађености вода у нашој околини и
чесмама које нас окружују? Вероватно не много!
Зато смо консултовали стручне особе - посетили
смо ЈКП (Јавно Комунално Предузеће), где смо
попричали са гђом Горданом Дамјановић,
број 11, април 2011.
пословним шефом производње воде. Град
Младеновац се снабдева водом за пиће из преко 46
артешких бунара. Вода није задовољавајућег
квалитета, обојена је због присуства гвожђа и
мангана. Према последњим анализама које је
урадио „Градски завод за јавно здравље“ у
Београду, јавне чесме на територији општине
Младеновац нису хемијски и микробиолошки
препоручљиве за пиће. Рачунајући све параметре
из извештаја о хигијенској исправности воде за
пиће, 20,8 % узорака са јавних чесми Младеновца
нису позитивни са здравственог аспекта.
- Матина чесма у Малим Границама изузетно је лошег хигијенско стања; поред саме чесме се налази
много смећа , па самим тим је загађивање воде у овом случају неизбежно.
- Тасина чесма налази се у близини предузећа Петар Драпшин. Извод је веома јак. Занимљиво је то да се
вода излива у канал који се испод пута улива у мали рибњак, док је у самој близини налази штала за коње.
Наш савет је да не узимате воду са ове чесме.
- Станојевац се налази на 20м од аутопута Младеновац - Београд. У непосредној близини се не уочавају
објекти (штале, нужници, отпади) који би могли да угрозе чистоћу воде. Није познато где се налази
извориште.
- Селиште се налази у Рајковцу, у близини основне школе. Општи утисак је негативан јер се у близини
налази сеоско домаћинство са неколико штала. Чесма је у опасности јер се извор налази на 100м од ње, са
резервоаром чији поклопац може свако да скине и самим тим доведе исправност воде у питање.
- Црквенац у Баташеву је изузетно оптерећен, и хемијски и микробиолошки. Чесма је саграђена на самом
извору, испод пута је и нижа је од главног насеља. Ова чесма је карактеристична јер је изграђена као
спомен чесма за успомену на санитарну мисију шкотских жена. Око чесме је урађен парк.
- Војводинац се налази у центру села Влашка, преко пута основне школе. Извор је изнад чесме.
Изненађујуће за ову чесму је то да се са стране налазе по две луле и корита за напајање стоке. Ови делови
нису очишћени, самим тим је повећан садржај загађујућих материја.
Разлози опште неисправности ових чесми су људска непажња и нередовно одржавање ових објеката. С
обзиром да знамо колико је битан значај воде уопште, још битније је да уочимо неисправност наших чесми. Не
можемо да допринесемо побољшању исправности истих, али бар можемо да се потрудимо да сачувамо оно што
имамо и не загађујемо околину и природу.
Катарина Д. Ђорђевић 2/4
Марија Адамовић 2/4
Гимназијалац
број 11, април 2011.
ТИКОВИ су краткотрајни, изненадни, неконтролисани покрети мишића лица или неког
органа, који се изводе невољно, брзо и стереотипно се понављају. Пошто су невољни покрети, не
могу се контролисати. У ситуацијама емоционалне напетости, анксиозности, стреса, изразитији
су и воде растерећењу напетости. Често су психогеног порекла и последица су потискивања
агресивности или осећања кривице. Некада су органског порекла. Најчешће настају у пубертету
јер је тада појачана склоност организма ка емоционално стресним ситуацијама услед честих
промена расположења. Дијагнозу поставља психолог или психијатар, а лечење се спроводи
психотерапијом.
ЈЕДНОСТАВНИ ТИКОВИ се јављају у
виду изненадних, брзих покрета појединих
мишићних група (жмиркање, плажење
језика, пућење усана, трзаји главе,
гримасирање, шкљоцање зубима, извијање
рамена).
СЛОЖЕНИ ТИКОВИ укључују већи број
мишићних група (љуљање главе с једне на
другу страну, скакање, понављано дотицање
неког дела тела, тапкање ногама, извијање
трупа).
Тикови могу бити и гласовни (понављање
одређене речи, накашљавање, пуцкетање
језиком).
ПРОЛАЗНИ ТИКОВИ се јављају више
пута дневно, најмање четири недеље,
најчешће
су
психогеног
порекла,
једноставни су и настају пре 18. године.
Последица су стреса и појачавају се у
конфликтним
ситуацијама.
Лече
се
релаксационим
техникама,
антистрес
програмима, аутогеним тренингом и
психотерапијом.
ХРОНИЧНИ ТИКОВИ су органског
порекла (последица су поремећаја у лучењу
хемијских супстанци у мозгу). Лече се
комбиновано
медикаментозном
и
психотерапијом, уз примену релаксационих
техника. Лечење код деце траје од 3 до 6
месеци, а код одраслих и до годину дана.
Драгана Косовалић,
клинички психолог,
психотерапеут
Гимназијалац
број 11, април 2011.
У данашње време, време компјутера и технологије, све више младих седи
за рачунарима и ''виси на фејсу'', што, наравно, значи да се све мањи број
омладине ангажује на пољу физичких активност, иако имају услова за
њих. За физичке активности није потребно одвајати од џепарца,
штавише, можете тренирати, у било ком смислу речи тренирати, сам или
са друштвом.
Пар савета нам је дао тренер новоотворене теретане,
највеће у нашем граду, ''Палестрафитнес'', Александар
Радојевић: '' Теретана је добар вид активације и
дружења. Данас, млади све чешће почињу да долазе у
теретану, што је стварно супер! Што се теретане
тиче, стварно смо се потрудили да убацимо справе које
ће свако моћи да користи. Хигијена је на високом нивоу
тако да нема страха од неких инфекција. Имамо мушку
и женску свлачионицу и купатило. Наравно, према
новчаним могућностима, можете бити нон-стоп под
надзором једног од тренера, који ће вам помагати и
показивати вежбе, зависно од тога шта желите да
постигнете. Целокупан простор је климатизован, што
чини вежбање пријатнијим. Имамо неколико програма,
у зависности да ли желите да изгубите вишак
килограма, да се затегнете или ''набаците масу''. Уз све
то, наравно, иде и правилна исхрана, здрава, пре свега.
Најчешће грешке, не само наших клијената већ људи
уопште јесте то да желе резултате после 5 тренинга.
Ако желите да остварите циљ, онда су потребни
упорност, рад и труд. Дођите, вежбајте и, наравно,
дођите да се дружимо и забављамо. ''
У Младеновцу имамо и Спортски центар, који вам такође нуди велики број спортских активности. У склопу
њега постоје две сале, велика и мала, стони тенис, базен, теретана и сауна. Све то можете користити
рекреативно, али такође можете тренирати и са својим личним тренером, индивидуално или групно. За све
информације можете се обратити особљу Спортског центра на 25-ом мају.
ВРСТА УСЛУГЕ:
ЦЕНА:
1. РЕК. КОРИШЋЕЊА ТЕНИСА - 1 САТ
150,00
2. РЕКРЕАЦИЈА КОРИШЋЕЊА ВЕЛИКЕ ХАЛЕ - ПРЕПОДНЕ 1.400,00
3. РЕКРЕАЦИЈА КОРИШЋЕЊА ВЕЛИКЕ ХАЛЕ - ПОПОДНЕ 2.500,00
4. РЕК.КОРИШЋЕЊА МАЛЕ ХАЛЕ - 1 САТ
1.000, 00
5. РЕК.КОРИШЋ.ТЕРЕТАНЕ - ПОЈЕДИНАЧНА КАРТА - 1 САТ 200,00
6. РЕК.КОРИШЋ. ТЕРЕТАНЕ - КЛУБОВИ – 1 САТ
1.500,00
7. РЕК.КОРИШЋЕЊЕ САУНЕ - 1 ТРЕТМАН – 1 САТ
300,00
8. РЕК.КОРИШЋ.САУНЕ + БАЗЕН - ПОЈЕД.КАРТА – 1 САТ
450,00
9. ТЕРЕТАНА - 12 ТЕРМИНА
1.000,00
10. ТЕРЕТАНА, САУНА, БАЗЕН - 12 ТЕРМИНА
1.500,00
11. ДНЕВНА КАРТА – МАЛИ БАЗЕН
100,00
12. ТЕРЕТАНА - ПРЕ ПОДНЕ - 12 ТЕРМИНА
600,00
И запамтите:
У здравом телу, здрав дух!!
Вежбама се повећава
способност срца да пумпа
крв, повећава густина
капилара и концентрација
ензима у мишићима и
њихов капацитет,
повећава се издржљивост
целог тела.
Вања Матић 2/4
Тијана Васић 2/4
Гимназијалац
број 11, април 2011.
ИСПОВЕСТ ЈЕДНЕ СПАСЕНЕ ДУШЕ
“Х
ајде да урадимо нешто корисно’’ – рекао је Урош. Одмах је пристао да нам говори о нечему
о чему је људима тешко и да слушају. Наркоманија... Дугих девет година кретања у мраку.
Овај младић, који говори кроз стихове Његоша, Диса и народних мудрости, изашао је из мрака и сада
жели да вам говори о њему… Да знате, да не залутате.
1. Уроше, да ли ти је тешко да прихватиш
‘’премотавање’’у мрачно доба свог живота?
Многи не би желели о овоме да причају.. Зашто
си пристао?
Да, тешко је, али је исто тако и лако и лепо због
осећаја да си се ослободио једног оооогромног терета.
Tолико великог терета и зла да већина нас
„залечених“ није свесна. Није људима лако да
причају о таквим стварима, о овако „шкакљивим“
темама. Људи се плаше шта ће околина рећи, плаше
се осуде других људи. Многи млади људи изађу из
тога и једноставно би да забораве све то што пре, јер,
верујте ми на реч, ТЕШКА ЈЕ ТО МУКА! Пристао
сам искључиво због младих и залуталих људи и оних
других који би могли да залутају и крену овим црним
путем, јер сматрам да се премало говори о овом
проблему у Србији, а младеж је дубоко, дубоко
забраздила. Нажалост, али тако је.
2. Шта те је навело да пробаш дроге, од које си
почео и какав је био осећај у почетку?
Све је то у почетку зеазање и радозналост, довољно је
ући у друштво које то ради, и деветесет пет
процената су шансе да ћеш узети први опијат, само
да би показао да и ти то можеш, да си „шмекер“.
Први опијат је био никотин, по мом завршеном осмом
разреду, па онда алкохол исте године. У другој
години средње први дим траве, и онда је то кренуло
комбинацијом пљуга-раџа-вутра-пиво, све до моје
двадесет и прве године! Онда се појавио он, његова
маленкост, хероин, убица из потаје, разарач људског
рода и порода, највећа лаж свих времена. Сотона!
Осећај цигаре је био одвратан, али се морало
показати друштву да је све то кул и ОК. Алкохол ми
се одмах свидео, трава мање-више, а хероин ми није
био јасан у почетку, прва два-три пута. Четврти пут је
то било то, и ја сам био купљен и ухваћен у клопку.
Осећај је толико леп да се не може ништа поредити са
њим. Почетак прелеп, нигде краја срећи. Наш народ
каже „Сваки почетак је тежак“ а овде је контра,
наопако.
3. Многи кажу – ‘’Могу да престанем кад
хоћу’’, или – ‘’То што ја користим су само лаке
дроге, неће ми нанети штету’’. Шта мислиш о
оваквим ставовима?
Мислим да су већ у великом проблем, а да нису ни
свесни коликом. Нема лаких дрога, све су тешке,
само су неке опасније од других и све су повезане као
црева која воде до главног играча убице – хероина.
4. Можеш ли да нам кажеш који су, конкретно,
највећи губици које си, због конзумирања
дрога, имао? Да ли се твој однос према
девојкама променио, како су се људи, стари
пријатељи и суседи, опходили према теби?
Губици? То је туга колики су губици, и неке од њих
никад нећу вратити. Бацио сам пола своје младости
драга браћо и сестре, многе са којима сам се дрогирао
испратио сам на онај свет, а ту је било добрих
момака и девојака. Али, ђаво не бира, изгубио сам
пријатеље, родитеље, поверење, људи су зазирали од
мене и бежали као од бесног пса. Једна велика туга,
које сам зависник, нажалост, никад није свестан. Као
што рекох, у овој земљи се мало ради, прича и зна о
наркоманији, тако да је, самим тим, понашање
околине је врло негативно за особу оболелу од
наркоманије. Одбацивање од друштва, неразумевање,
несхватање. Најгоре је причање људи који немају
појма шта је то и какав и колики проблем лежи у
томе, па кажу: “Бежи, бре, од њега, то је
наркоманчина“ или “Тај је све продао из куће“. И
довољно је двоје или троје да тако кажу, ти оста за
све њих „наркоманчина“ која треба што пре да
нестане, ужас!!!
5. Сигурно познајеш доста људи који су жртве
овог великог проблема...
Да, сећам се Жарка кога сам упознао у Црној реци.
Упознао сам и његову мајку, Весну, и чуо њену
причу.
Гимназијалац
Потицао је из грађанске породице у којој се знао ред,
у којој су сви имали високо образовање, префињене
манире и устаљена правила понашања. Његови
родитељи су се трудили да му обезбеде СВЕ. Жарко
је растао, учио, са одличним успехом завршио
основну школу, уписао гимназију. А онда су кола
кренула низбрдо, крајем деведесетих година
прошлога века почели су да долазе неки нови људи,
да зидају велике куће са базенима, да деци поклањају
“мерцедесе“ за пунолетство. Било је то доба када су
му родитељи радили у државним фирмама, када су
плате биле онакве да се у кући месио хлеб да би се
преживело. И, поред свега, код нас су и даље владала
нека грађанска правила, поштовали су се морал и
духовне вредности. Људи су се богатили преко ноћи,
они су
постајали све сиромашнији. Жарко је,
наравно, све то посматрао и долазио до неких својих
лоших закључака. Дружећи се са новим пријатељима,
Жарко је убрзо дошао у прилику да се сретне и са
марихуаном. Била је то нека врста доказивања новом
друштву.. Био је одсутнији и све агресивнији. Лоше
вести свако доживи на свој начин. Жарков отац
одлучио је да их не прихвати. Понашао се као и
раније, сину је давао новац за изласке, али је и сам
све чешће одсуствовао од куће. Све док га посао није
одвео далеко… Када је отац отишао, Жарко је почео
да тражи новац од своје мајке, почео да је туче и
злоставља, да разбија намештај, да ломи све у кући,
да износи и продаје ствари у бесцење. Сломио јој је
ребра, кључну кост, тешко повредио главу. Обраћала
се за помоћ полицији, али су јој рекли да не могу
помоћи јер, забога, није мртва. Стављао јој је нож под
грло, претио да ће је заклати. Коначно, узела је
адвоката, поднела тужбу и судским путем га избацила
из стана. Весна, Жаркова мајка, данас живи сама и
чека. Чека дан када ће схватити да је коначно остала
без онога коме је даривала живот, онога због кога је
живела. Када умре, каже, све што има и што је
створила оставиће неком фонду за борбу против
наркоманије. Да помогне неком друго када није
могла да помогне себи и свом сину наркоману.
Оваквих случајева има много, и превише!!
6. Како да се понашамо према неком ко има овај
проблем, како би му помогли да га реши?
Како да се понашамо према наркоману? Врло
шкакљиво питање. У сваком случају, треба помоћи
на било који начин: ако ти је близак, кренути са њим
у причу о томе, на опрезан начин, ништа директно,
него лагано, изокола, пронаћи неког ко зна нешто о
број 11, април 2011.
томе и молити се Богу драгом и свемогућем, јер он
највише може да помогне. Амин.
Треба зависника навести на причу да може највише
сам себи да помогне, али само ако он то искључиво
жели. Поента је да схвати да ако има вољу, “скинуће
се“, ако нема - неће. Сатереће све око себе и себе
самог убиће. Мој савет је манастир Ковиљ, земља
живих, тако се зове покрет, под старешинство
владике Порфирија.
7. Имаш ли савет за наше младе читаоце – како
да одоле тако богатој понуди наркотика свуда
око нас?
Драга моја браћо и сестре, желим да вам кажем
следеће: М О Л И М ВАС!! Немојте се играти са
ђаволом, јер ''ко са њим тикве сади о главу му се
лупа“. Ево како изгледа криза једног наркомана који
није узео дозу: замислите стање када имате високу
температуру преко 39, све гори у вама, ви не можете
да се померите, а у исто време се јављају пролив и
повраћање,ј едно несносно стање које траје сатима и
сатима, РАСПАДАЊЕ. Боли вас свака кост у телу и
свака длака понаособ на глави, мишићи се грче, ви
кукате а глас не може да изађе из вас, зној у огромној
количини, а мирис, односно воњ тог зноја вас тера на
повраћање. Мрзите себе, мрзите цео свет, ужас један,
ПАКАО!!!
Сада замислите особу која то гледа све са стране, а то
у главном буду родитељи, најближи твоји. Шта
мислите, како се они осећају у том тренутку? Шта
могу да мисле када виде тако нешто од свог ближњег
и најдражег бића, колика ли је туга и жалост њихова!
Само реците НЕ, браћо и сестре, само та два слова и
све ће бити много боље,а проблеми се могу решити
на хиљаду других начина
А младост је само једном и никад више, зато је
искористите на мудар начин. Слушајте себе, верујте у
Бога, учите од живота и волите се, јер љубав све
превазилази и побеђује.
Што би рекао наш велики поета, Владика Раде:“Ђе је
сјеме клицу заметнуло, тамо нека и плодом почине“,
а ви пазите где ћете да посадите то семе!!!
З
ахваљујемо се нашем суграђанину, Урошу,
који је пристао да говори о времену када је
био одбачен, понижен, сам и беспомоћан. Много
младих људи у Србији данас покушава да изађе из
овог зачараног круга. Немој да постанеш један од
њих!
Проф. Катарина Ђ. Пешић
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Политичка повезаност између Србије и Португала датира још из давне 1917. године, када су успостављени
дипломатски односи између ове две државе. Данас, скоро цео век касније, о сличностима и разликама
живота на различитим странама европског континента говори нам Јелена Челебић, неафирмисани
документарист који у међувремену промишља себе кроз све што ради (и не ради), кроз фотографију,
путовања, сталну промену која мотивише, као и рад на изградњи бољег и правичнијег друштва за свe.
- Јелена, колико се живот у Португалу разликује од живота у Србији? Каква је њихова
организација када су животне навике у питању?
Живот у Португалу и Србији се у својој бити не разликује претерано, барем се мени то чини. Португал је
дефинитивно стабилније друштво и другачије друштвено-историјски, са пуно више диверзитета-има веома много
емиграната из северне Африке и Азије, менталитет је, генерално, веома различит. Мени је највидљивија разлика та
што су тамо улице топле и пуне боја, што некако утиче на то како се осећаш када ходаш градом, осећа се у свим
стварима. Метро станице су креативно уређене, живот улице је другачији него код нас. Специфичности њихове
историје и културе су уткане у све сегменте живота (наравно, рекли би неки - као и свуда, али у Лисабону на један
веома особен начин), видљиве су на фасадама, улицама, плочницима, shopping центрима... Лисабон, некако, живи
своју историју, док истовремено живи у садашњем времену. Мени је то веома занимљиво. Саобраћајна
инфраструктура је савршена и веома је лако стићи било где, у том смислу су далеко боље организовани од Србије.
Осим тога, а то вероватно има везе са климатским условима, а и са шпанским утицајем, није ретко да је радно време
двократно. Све остало је мање-више као и у Србији, рекла бих.
- Да ли сте се школовали у Србији или у Португалу? Да ли су српски факултети признати тамо и да
ли је тешко запослити се?
Нисам сигурна да ли се може радити у Португалу са српским факултетом без нострификације и разлике у обиму
студија, тојест, не знам како Болоњски процес третира такве случајеве. Оно што засигурно знам је да је јако тешко
наћи посао, ако неко не говори португалски или да је то сведено на неки врло мали постотак. Ја сам упознала
неколико људи из овог региона, који су тамо отишли деведесетих и који су већ дуго дуго тамо, али они свакако нису
репрезентативни узорак, јер су они већ дуго у Португалу и не знам какав су пут прошли да би били на местима на
којима су сада. У сваком случају, верујем да је све могуће са знањем језика. Што се тиче студирања - има доста
разноврсних универзитета и сразмерно пуно иностраних студената, иако нема много ствари које је могуће
студирати/слушати на енглеском језику. Број тих студената свакако говори нешто о ономе шта Португал може
понудити.
- Разлика у кухињи између ова два народа је и више него очигледна. Шта је најсличније између те
две кухиње, а шта је специфично за подручје где се сада налазите, што бисте препоручили свима да
пробају?
Оно што је мени некако највидљивија сличност су посластице и пекарски производи, мада морам признати да су
португалске пастеларије невероватно креативне када су у питању слаткиши - јако занимљиве комбинације, јако
укусне ствари. Осталих сличности скоро да и нема, ако се изузме чињеница да се у основи користе исте намирнице
(поврће, свињско месо, пилетина). Чини ми се да је португалска кухиња далеко разноврснија, јер комбинује
неколико утицаја, користи већи спектар намирница (многе су донете из колонија - слатки кромпир, авокадо), доста
рибе и шкољки. Мислим да је бакалар (у било каквом сосу) веома добар избор, а осим тога њега је невероватно
тешко очистити и припремити, па је то боље препустити неком добром португалском кувару.
- Када сте се преселили, које сте прво туристичко место обишли и шта је то што Португал има да
понуди туристима, што мало која држава има?
Прво место које сам ја видела је Алмада. То је мали град који се налази на другој обали реке Тежо, преко пута
Лисабона. Алмада, која је некада била рибарско село, посебна је по томе што се тамо налази светилиште Cristo-Rei,
статуа Христа са раширеним рукама (82 метра висок педестал, 28 метара висока статуа), налик на оној у Рио де
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Жанеиру, који надгледа и штити Лисабон. Веома много туриста и ходочасника иде тамо, јер је поглед невероватно
леп - види се цео Лисабон, његова околина. Невероватан осећај када седиш на неких сто метара висине изнад реке,
коса се напуни песком са океана, јак ветар и пуно, пуно боја, као да осећаш историју тог места како ти пролази пред
очима, видиш бродове који одлазе у потрагу за новим светом... Не знам како све то да опишем, али је осећај
невероватан. Португал може да понуди невероватно пуно боја, цркава, добрих музеја, сјајне и разноврсне пределе,
дивну климу, море, океан, разноврсну историју, прелепу архитектуру. И незаобилазног Песоу који оставља мирис
Лисабона далеко од њега, те оживљава заборављене улице сваким читањем.
- Какав је живот тинејџера и њихов однос према друштву,
родитељима, изласцима, школи?
Нисам имала додира са том узрасном скупином, тако да немам конкретне
податке на основу којих бих формирала став или мишљење. Оно што је мени
јако занимљиво и што ми је на посредан начин дало увид у њихов
критицизам и однос према друштву, јесте домишљатост у спајању слика и
речи у графите којима су ишарани сви градови. Цели Лисабон је препун
графита који на специфичан начин говоре о односу према друштву,
политици, свакодневици, економској ситуацији, односу према емигрантима,
односу према колонијама - ма шта да некога занима може наћи на зидовима
Лисабона. Наравно, неко више воли да чита новине, мени је некако лепше да
осетим пулс града шетајући његовим улицама, читајући отпор и протест, уопште, перцепцију грађана и грађанки по
зидовима улица... Сјајан осећај!
- Да ли постоји неки фестивал који би требало посетити
и колико људи придају значаја филмовима, музици и
сличним модерним уметностима?
Boom Festival - тродневни фестивал за време пуног месеца, чија се
локација сели са места на место, увек по унутрашњости.
Окружења која се бирају за локацију овог фестивала су шуме које
су крај воде, јер се то некако уклапа са концепцијом фестивала.
Тамо се окупи неких двадесетак хиљада заљубљеника у музику,
изгледа као неки мравињак, ехо музике путује преко воде, заиста
савршен осећај. Затим, оно што је мене оборило са ногу је Oceans
Festival који се одржао прошле године на Praça do Comércio и на
још неколико локација у центру Лисабона. Тим фестивалом
Португал је прошле године прославио стогодишњицу републике концерти сваке вечери, Lauryn Hill, разни локални поп-извођачи, фадо певачи и певачице који певају по локалним
трговима, што је заправо јако занимљиво, јер је фадо музика малих, интимних атмосфера, кафана у Алфами и по
хаусторима, музика која пева бол; изложбе, улична уметност, музеји који су отворени током ноћи. Сјајан је осећај
када са хиљадама других људи седиш по улицама и слушаш музику или гледаш неку представу и расхлађујеш се од
још једног дана у коме није било могуће живети од топлоте.
-Да ли је материјално стање грађана на вишем нивоу него у Србији и како они располажу тим
новцем? На шта троше највише? На провод, путовања или нешто треће?
Мислим да се економска ситуација Србије и Португала не разликује радикално, осим што Португал има далеко
стабилнију и уравнотеженију економију и самим тим је животни стандард виши него у Србији. У Лисабону је јако
тешко видети становнике Лисабона, јер је град током целе године пун туриста, али стекла сам дојам да не дају
претерано новца на облачење - то је мој генерални утисак. У Београду на 100 метара хода видиш у пролазу на
људима одећу од 2000 € вредности, док у Лисабону не улажу толико на одећу и изглед. Клубови и ресторани су увек
пуни, чини ми се да се доста улаже у становање. На остале аспекте заиста нисам претерано обраћала пажњу.
- Шта Вам највише недостаје из живота у Србији, да ли постоји разлог због ког бисте се вратили и
да ли то планирате?
Оно што је мени највише недостајало је мирис улица Београда, сарма и пуњене паприке, нека места и пријатељи. У
осталим сегментима све је мање-више исто - може се седети и кафенисати по Лисабону једнако добро колико и код
нас, ноћни живот је богат и разнолик, културна сцена разноврсна. Разлог се већ догодио, тако да сам тренутно у
Београду, мада је и то, у бити, добра вест.
Лидија Степановић 3/2
Гимназијалац
број 11, април 2011.
- шта матуранти мисле о својим професорима Драги професори, ускоро вам ми, матуранти, одлазимо. Колико год да смо вас
нервирали, верујем да ћемо вам фалити, па смо одлучили да вас памтимо, као и ви нас, по добрим
особинама. Тачно је да имате и мане, као и сви други људи, али на то нећемо толико обраћати
пажњу. Могуће да нисте очекивали овакве одговоре, али битно је да знате да су били искрени.
Желимо да вам овом анкетом поручимо да сачувате ове особине које вас чине, и чиниће вас
посебним у очима наредних генерација. :)
Ваши матуранти :)
Проф. руског Вера Славковић: блистава хигијена, педантна, културна.
Проф. енглеског Јелена Угриновић: има леп глас, душа од човека, добар предавач.
Проф. француског Сњежана Ковачевић: пристојна, симпатична, сарадљива.
Проф. српског Каћа Ђурић Пешић: лепа, позитивна, модерна, интересантна, духовита, креативна.
Проф. социологије Славица Гођиров: коректна, праведна, добра.
Проф. филозофије Душан Косановић: оригиналан, попустљив, препаметан
Проф. ликовног Дејан Степановић: духовит, интелигентан, опуштен, младог и ведрог духа, добар
предавач.
Проф. музичког Стево Гођиров: организован, озбиљан, добар предавач.
Проф. физике Љиљана Веселиновић: коректна, добар предавач, разумна.
Проф. физичког Марија Мајсторовић: опуштена, весела, интересантна.
Проф. математике Миша Станковић: добар, посвећен, воли свој рад, попустљив, интелигентан.
Проф. устава Немања Митровић: драг, отворен, добар, занимљив,опуштен.
Проф. информатике Влада Ђорђевић: добар, брижан, добар педагог, одговоран.
Проф. веронауке Бојан Вићовац: добронамеран, марљив, добар.
Проф. грађанског васпитања Вања Вићовац: интелигентна, занимљива, добар предавач.
Проф. математике Мира Томић: строга, захтевна, амбициозна.
Проф. физике Жарко Његовановић: добронамеран, романтичан, духовит, оптимистичан, опуштен,
добар предавач.
Проф. физичког Аца Цветковић: добар, спретан, комуникативан.
Проф. филозофије Веселинка Тадић: тачна, прецизна, паметна, директна, морална, духовита.
Проф. хемије Љиља Вујичић: опуштена, објективна, шаљива, паметна, вредна, истрајна, позитивна.
Проф. српског Лукић Марија: добронамерна, осећајна, коректна, јединствена.
Проф. руског Невенка Булут: упорна, духовита, енергична, весељак.
Проф. биологије Јованка Мандић: добра, шармантна, праведна, марљива, способна, шаљива.
Проф. француског језика Биљана Николић: осетљива, енергична.
Проф. српског језика Бранислава Каран: добродушна, толерантна, предусретљива.
Марица Бјелобаба 4/5
Драгана Марковић 4/1
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Ступањем на светску сцену Битлса, Стонса и многих других, на
нашим просторима се развија невероватан музички правац под
називом ''Нови Талас''. У наредних тридесетак година овај правац
ће знатно изменити опис нација са ових простора, а најпре
променити слику комунистичке Југославије. Јавља се много
младих, перспективних, али најпре квалитетних рок-група. Са
центрима у Београду, Загребу и Сарајеву, рокенрол се веома брзо
популаризовао, да би за неколико година постао најјачи музички
правац у нашој земљи икада. Групе које су оствариле највећег
утицаја су сигурно Yu група, Рибља Чорба, ЕКВ, Азра, Прљаво
Казалиште, Бајага и Инструктори, Црвена Јабука, Плави
Оркестар, Парни Ваљак, Бијело Дугме и други. Бијело дугме рок група која је била симбол нације. Спона између музичке
уметности и политичког живота у држави, манекен субкултуре
целе источне Европе. Чини се, једина заједничка емотивна тачка
двадесетак милиона људи расутих по планети, а и оних на
просторима бивше Југе... Непоновљиви концерти, свирке, милони
продатих носача звука, љубав према музици, све је то обележило
период ''Новог Таласа''. Међутим, историјске околности и крвави
грађански рат 1991. године и распад Југославије условили су слом
многих великих група, а самим тим и рокенрол одлази. Рат се
распламсао, држава се распала, а многе групе више нису
постојале на мапи Yu бендова. Једна тужна слика и мрачни
период деведесетих! Крајем деведесетих година прошлог века,
ипак, рокенрол се враћа на велика врата! Данас, већина тих
бендова из седамдесетих и осамдесетих поново окупља своје
старе поставе и држи концерте који су одлично испраћени, на
хиљаде људи свих генерација налази се у халама, на
стадионима… И текуће године нас очекују многи концерти, како
старих група, тако и новооформљених, што је само доказ да ова
врста музике неће никада умрети и бити заборављена. Да ће наша
публика поново доказати да уме препознати квалитет, труд и рад.
И треба на крају свега овога схватити да ово нису само историјске
бројке, легенде о успесима великана музике. Иза свега овога и
домаћег рокенрола остале су песме које нису постале историјска
грађа, него су данас, показало се, новије него некада!
Никола Бељаковић 4/3
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Знајући да Неверне бебе имају међу вама много поштовалаца, замолили смо девојку
чаробног гласа, Јану, да вас обрадује једним занимљивим интервјуем..
1. Јано, дуго се већ бавиш
музиком. Шта те је заправо
навело на тај пут?
Музика јесте мој живот.
Њоме сам окружена од првог
минута
свог
постојања,
тоновима се изражавам,
звуком разумем, тишином
упознајем... Она ме чини
потпуном!
2. Поред певања свираш и
клавир.. Реци нам нешто о
свом музичком образовању.
Клавир…недостајем
себи
као пијаниста... Пре времена
у којем ме познајете,
постојале су године и
године, сати и сати клавира,
мене и мог омиљеног
професора, професора Дејана
Стошића. Професора уз чију
сам стрпљиву и безрезервну
помоћ учила музику, упознавала себе кроз сваки
одсвиран тон… Слобода коју
ми музика даје да изразим
себе чини је заиста мојом
највећом љубави у животу!
Код гдина Стошића сам
наставила и студије на
Музичкој
академији
у
Београду, коју сам уписала
са 17 година.
3. Да ли си учествовала на
неком такмичењу у певању
пре доласка у бенд? На
који начин си се бавила
музиком
(компоновање,
певање у клубовима..)?
Учествовала сам на многим
националним и интернационалним такмичењима у
свирању клавира. Најдраже
су ми 2. награда на
такмичењу
у
Стрези,
Италија, и 1. у Паризу,
Француска. Свој први бенд
сам са пријатељима основала
6 месеци пре уласка у
"Неверне Бебе". Бенд се звао
“Еутерпха”, зове се и данас
. Врло успешно наступају
и јако сам поносна на њих.
Емисија 3К Дур је прво и
једино певачко такмичење на
ком
сам
учествовала.
4. Када и како постајеш
члан
Неверних
беба?
Колико си знала о музици
овог бенда пре аудиције?
Пријавивши се на мало пре
поменуту емисију 3К Дур,
понашли смо се моји будући
музичко-животни сапутници
(и ја!:) Након емисије у којој
сам победила, уследио је
позив Милана Ђурђевића и
(скоро) све што следи
знате. Част је била и остаће
певати и живети музику са
Неверним Бебама!
5. Од како си постала
певачица Беба, да ли је у
твом животу било неких
значајних промена?
Време само носи промене,
још више ако га мало
испровоцирате . Најлакше
је о томе размишљати по
систему Јинг Јанг - у сваком
добру има мало лошег, а у
свему лошем понешто добро.
Уз Неверне бебе сам сазрела
довољно да будем део тима,
колико и да сагледам себе из
потпуно новог угла. Да..
било је огромних промена!
6. Оно што ће се такође
остати забележено су и
велики концерти у Нишу,
Крагујевцу, Новом Саду,
Бањалуци,
Подгорици..
Знате ли можда број свих
одсвираних концерта до
сада? Да ли преферираш
свирку интимнијег типа
или свирку у великом
простору?
Сваки наступ носи своју
посебну атмосферу и причу.
Гимназијалац
Наших прича има преко 1850
у овом тренутку. Мени
лично велике бине и масивна
публика дају енергију, док у
клубовима осећам отпеван
тон, емоцију у оку некога ко
је на метар удаљен. Сваки
концерт је као упознавање са
потпуно
новом,
интересантном, другачијом и
мистериозном особом у
нашем животу.
7. Твоја колегиница Јелена
и ти бојите бенд својим
гласовима, а која је улога
осталих чланова бенда?
Како један вишечлани
бенд успева да функционише, и како се ви, када
сиђете са сцене, заиста
слажете?
Функционишемо као целина,
тим. Играјући се својим
индивидуалним талентима,
стрпљењем и упорношћу
градимо оно што Неверне
бебе представљају и јесу.
Познајемо се, поштујемо и
разумемо савршено. Рекла
бих да је то кључ успеха.
број 11, април 2011.
8. Какву музику слуша
Јана када је сама у својој
соби? Вероватно је тешко,
али волели бисмо да нам
издвојиш песму Неверних
беба која ти је најдража?
Музику обожавам и не
закључавам себе у одређени
музички жанр... Сигурна сам
да би вас моја playlista на Ipodu збунила ☺... Blues,
DubStep, Pantera, Gentleman..
У последње време највише
уживам уз John Mayer-а и у
old rhythm’n’blues-у. Омиљена песма од Неверних
Беба... рецимо да је то “Где
смо”! Највише сам везана за
њу из пуно разлога. Следећа
је “Године срама”. Следе
“Киша”, “Љубав”, “Странац”, две песме које ће бити
на новом албуму… Заиста је
тешко питање! 
9. Знамо да држиш часове
певања. Од ког узраста
деца могу кренути у твоју
школу певања, и на који
начин те могу контактирати?
Право је уживање упознавати све те младе,
талентоване људе са којима
имам част да уживам на
часовима.Толико различитих
сензибилитета,
циљева....
Сматрам да године нису оно
што је битно, важно је да
постоје жеља, стрпљење и
труд. Мој најмлађи ученик
има 14 година. Адреса мог
официјалног сајта на коме се
налазе и информације о
часовима
певања
је
www.janasustersic.com.
10. Да ли си заљубљена, и
како успеваш да сачуваш
интимно
од
професионалног, и обратно?
Мислим да је ово што
делимо,
поручујемо
и
трудимо се да пробудимо
код људи веће и битније од
тога са ким пијемо кафу, да
ли смо заљубљени, где
купујемо
млеко
итд...
Свесни смо да смо само
људи којима је музика дар
дат на уживање, између
нашег приватног и професионалног живота нашли смо
уравнотеженост. Скромност
је врлина!
Новинарци се захваљују Јани на љубазности и времену које нам је посветила.
Катарина Милошевић 4/5
Љубица Ивошевић 4/5
Гимназијалац
Да ли волиш слонове?
моја… Спреми се за овог
,,О душо
који уме да пита.''
Разговарали су о тако типичним стварима, а ја
сам непристојно слушала. Из цуга схватих да
им је први састанак. Као на питања за
споменар, одговараше једно другом, а ја сам се
питала... зашто тако вештачки? ,,Где излазиш?
Како си се провела на летовању?''
Сада знам, да не желим о томе да разговарам
са дечком. Боље да ме упита: ,,Волиш ли
слонове?“ Одговор би био сто пута лепши. ,,О,
да... волим слонове.“ Стекић каже да се не
треба заљубљивати, да су лептирићи у стомаку
љигави. А већ га замишљам код куће, у
немогућности да учи због ,,љигаваца“, исто као
Лигњослав када се прави да презире
пљескавице. :)
Него, да се вратим на слонове. Немојте побећи
када вас то неко пита. Бежите када пита: ,,И...
где излазиш?” Мучно је то типично,
устаљено... Оно што заправо никог и не
занима, а сви питају... ,,Излазим у Нану... “ И,
шта сте сада дознали о особи са којом
излазите? Да излази у Нану. Вау, каква битна
констатација! У супротном бисте сазнали о
њеном односу према животињама, и тако бисте
несвесно били и веома близу њеног односа са
људима. Зашто ово помињем? Јер нема љубави
без маште, без тражења, питања. Однос
корелације... Криви су сви они који не живе
живот који су замислили. А све што можеш
број 11, април 2011.
замислити је стварно, говорио је наш драги
Пикасо... Смех... Понекад помислим да ме ни
дивљи коњи не би могли одвести у такав
живот. Знам да се може стићи било где,
уколико се крене сада... А тешко вам је,
вероватно тешко да питате било шта
другачије, да другачијим корацима пођете,
из страха да ће вас одбацити, сматрати
каквом лудом! Ако сте луди због ваших
питања, маште, жеље, онда прихватите ту
лудост и коначно се помирите са њом!
Кажите целом свету да сте луди! Можда ћете
се тек онда преобратити и почети да живите.
Десиће се то изненада, као и све што је
заиста лепо у животу. Не мислите да сам
занесењак, романтичар.. Само говорим о
недостатку маште, не кажем да сањарите
читав дан - а-а!... А ако каже: ,,Не волим
слонове''? Та, ништа онда. Опет ћете нешто
важно сазнати, можда чак и битније од тога
како се провела на летовању. Опет, можда
вас баш занима то летовање, или... Питајте
оно што вас најискреније занима, никако не
попуњавајте време глупим питањима.
Тишина вас брине, предосећам... Ха, па нека
је! Нека буде као за време штрајка, нигде
никога у школи, никога да попуни време,
ниједне речи на помолу. Па ни то чак није
страшно. Најстрашније је кад се дотакнете
времена, онда знајте да је ваш састанак
пропао... И пре но што је почео! То се неће
данас десити. Можда сутра, неком
,,паметњаковићу'', који осим своје глупости
има само страх да ће испасти глуп... Не
верујем да ће се десити вама, вама
трагачима. Неки људи су пронашли све што
им је потребно у животу да би били срећни.
Душа заплака од среће за тим људима. Они
више не траже, и ту је крај. Не тражити.
Хм... Мени треба још само мало рокенрола и
смеха... Не знам је ли то скромно или пак...
Знате већ ону песму... “Rock&roll my litlle
girl. Rock&roll in your big, big world.“
Јелена Вукановић 3/4
Гимназијалац
број 11, април 2011.
ХОРОСКОП
Ован – Месец март је за тебе месец
креативности, зато искористи ранија
искуства и не оклевај пред изазовима.
Договор с друштвом ће доста помоћи.
Љубав - У љубави си несигуран па пренаглашене
страсти и емоције могу да те одведу на погрешан
пут. Одабери особу сличних интересовања.
Вага – Делујеш забринуто због нових
дешавања у друштву. Припази на своју
самовољу, понекад друштву уме да буде
иритантна.
Љубав - Плашиш се везивања и зато се претвараш
да те једна особа и не занима, вешто скривајући
осећања која су ти се јавила према њој.
Бик – Самопоуздање и прилив позитивне
ненергије јасно утичу на твоју потребу да
оствариш одређене циљеве које поставиш. Сачувај оптимизам и одлични
резултати су на видику.
Љубав - На тебе обично најбоље утичу добро
испланиране ситуације. Ипак, понешен ситуацијом,
учинићеш оно што казује срце, а не глава. Нећеш
погрешити.
Шкорпија – Осећаш огроман психолошки притисак и само желиш да се
растеретиш од свих обавеза. Лоша
комуникација с друштвом утиче на
губитак самопоуздања. Спусти лопту.
Љубав - Желиш да решиш емотивну кризу, али за
то је потребно време. Савети блиских особа могу
доста да ти помогну, послушај их. Само покажи
више разумевања за партнера и не мисли само на
себе.
Близанци – Прати те гомила напорних
обавеза. Не дозволи да нека споредна
дешавања утичу на твоје одлуке. Посвети
пажњу друштву.
Љубав - Често мењаш расположење и то отежава
усклађивање мисли и осећања. Уживај у љубавним
чаролијама, али искреност према вољеној особ је
такође важна.
Рак – Имаш довољно воље и
интересовања да оствариш своје циљеве,
али за то је потребно
прекорачити
досадашње границе.
Љубав - Годе ти нечија наклоност и пажња коју
уживаш. Стави тој особи до знања да ти се допада.
Лав – Желиш да се ангажујеш у
решавању обавеза али ти недостају
стрпљење и концентрација. Избегавај
такмичарску атмосферу или ривалство с
друштвом.
Љубав - Усклади разум и осећања, импулсивна
реакција може да буде кобна по твоју везу. Нема
потребе да се задржаваш на ружним стварима из
прошлости. Љубав има најјачу снагу ако је искрена.
Девица – Делујеш промишљено и умеш
да наметнеш своје ставове друштву.
Умеш одлично да се снађеш у новим
ситуацијама,
али
важни
су
организованост
и
добра
процена.
Искористи моћ убеђивања.
Љубав - Не волиш када неко врши емотивни
притисак на тебе. У решавању љубавних дилема
најбоље су добра воља и нежност. Без узајамне
искрености и изговорених осећања нема ни страсне
романсе.
Стрелац – Имаш утисак да околина нема
довољно разумевања за тебе. Уколико
желиш да завршиш своје обавезе на
време, важно је да добро испланираш
своје време.
Љубав - Недостаје ти нечије разумевање и осећаш
се усамљено. Тренутак је за дуг разговор са
партнером и преиспитавање заједничких жеља и
планова. Љубавни снови су остварљиви.
Јарац – Уколико желиш склад у
друштву, важан је тимски рад. Осећаш
недостатак концентрације и умор. Стрпи
се, дуго очекивана награда следи.
Љубав - У љубави желиш да трагаш за истином, али
немаш снаге да се суочиш са могућим разочарањем.
Избегавај конфликте с партнером. Покажи
стрпљење и разумевање.
Водолија – Друштво не одобрава твоје
ставове и понашање. Нема потребе да
нарушиш односе с друштвом ради личног
успеха.
Љубав - Не дозволи да други поремете твој однос с
вољеном особом. Конфликт може да се превазиђе
уз добру вољу. Само покажи искрене намере и
примени ,,љубавну формулу“.
Рибе – Налазиш се у креативној фази и
радиш на постизању својих циљева.
Ослони се на некога из друштва коме
верујеш и на време одради све обавезе.
Љубав - Све је лако када се љубавне коцкице сложе
у заједничку слику. Ипак, превелики понос уме да
буде велики проблем у односу с партнером.
Разговор све решава.
Андријана Илић 3/2
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Бојана Брадић је бивша ученица наше школе, која се бави веома занимљивим и
креативним послом. Завршила је високу струковну школу за дизајн, смер Дизајн текстила
и одеће, а модом се активно бави од 2008. године. Девојка која је своју прву ревију имала на
Fashion Selection-у 2010. године, открила нам је неколико важних ствари о моди...
Бојана, откриј нам једно правило доброг стила, ако оно уопште постоји?
- "Она има свој стил..." - то је у ствари једино правило, бити другачији и носити искључиво оно у
чему се најбоље осећате, уклапати ствари и слагати боје на свој начин. Мада, стил је нешто што
се гради временом и, ако пратите свој инстинкт, имаћете и свој стил, ако слепо пратите моду бићете још једна у низу истих... Ако је нечији стил лош не треба га мењати, него поправити...
Шта је то што одређује квалитет неког бренда или производа? Високе цене, аутентичност,
само име, или нешто сасвим друго?
- Квалитет неког производа одређују добар крој, материјал, израда, серија, али то све повећава и
цену. Постоји много брендова који успешно опстају годинама и то може бити један од знакова
квалитета. Нажалост, не важи увек правило да ће нешто скупо бити и квалитетно, то је већ
индивидуална ствар... Неки брендови "живе" од продаје имена и то дебело наплаћују (ствар
престижа). Велики је проблем код нас и у региону то што је присутан огроман број копија по
продавницама, тако да је, у суштини, тешко набавити оригиналан бренд и уверити се у однос
квалитета и цене...
Обично се каже да је за жену најбитније да има добре ципеле и торбу. Да ли подржаваш
такав став као креатор, и који комад одеће је, по твом мишљењу, огледало индивидуалног
стила жене?
- Сматрам да би ствари које се користе скоро свакодневно требало да буду квалитетније - зими
добре чизме, добар капут, добра торба, али, можете и да уместо једне скупље купите две-три
јефтиније ствари. Мењањем ћете "освежавати" изглед. Што се тиче индивидуалности, о томе смо
већ причале на почетку. Оно што је мени сада веома интересантно су радње које продају
уникатну гардеробу мање или више познатих домаћих креатора. Платићете их скоро као и ствар
у серијској производњи, а при том ћете тај комад имати само ви и већ ћете бити другачији.
Шта је оно чему тежиш и што би задовољило твоје жеље и прохтеве на пословном плану?
- Као и сваки креатор, тежим ка свом личном печату, препознатљивости. Тежим квалитету:
материјал, крој, израда, то су ствари које се стално развијају и ствари које ме стално изнова
инспиришу. Особина коју поседујем и ценим је то што никада нисам у потпуности задовољна; у
датом тренутку јесам, али брзо схватим да је ипак могло за нијансу боље... Стално себи
постављам нове циљеве, тако да нема краја мојим жељама.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Колико ти је Facebook отворио неке нове могућности
и колико често си присутна тамо?
- Facebook помаже, наравно, у смислу да врло лако
контактирам људе, а и њима је много лакше да испрате
то што ја радим. Откако имам јавни профил Бојана
Брадић Уникатна Гардероба, скоро свакодневно
проверавам новости. Од скоро је пуштен у рад и сајт
www.bojanabradic.rs, који ће ускоро бити попуњен
новинама.
Колико је данас лакше или теже бавити се модом у
нашој земљи и колико је можда компликовано
брендирати своје име ван граница исте?
- Ух, много теже него раније: криза, мало тржиште,
превише дизајнера (поготово оних самозваних), па је
теже издвојити се. Сви би хтели да буду дизајнери у
последње време, то је сада IN :). Мода у Србији је на
ниском нивоу. Мислим да људи код нас имају
предрасуде по питању моде, јер мисле да је брендирано
обавезно и прескупо. Није јефтино, али није баш ни
папрено. Скоро је отворен Design центар у Чумићу
(продавнице домаћих дизајнера), и слаба је посећеност
баш због тога што људи као да се боје да оду тамо...
Тешко је пробити се у нашој земљи, а камоли из Србије
отићи у иностранство. Не кажем да је немогуће, али
веома је тешко, поготово што поред стручних квалитета
велику улогу игра новац, озбиљан новац.
Чији рад из домена моде цениш, а чији стил би
похвалила на нашој јавној сцени?
- Фокусирам се више на страну сцену јер је ипак водећа,
мада испратим, наравно, шта се дешава и код нас. Волим
да погледам најпознатије водеће брендове; немам
омиљеног креатора, све зависи од колекције до
колекције. Наша јавна сцена је по мени мало "мршава".
Или су сувише обични, или имају стилисте који ''скидају''
туђе стилове и пакују их у исте. Ствар укуса, али за
пример личног стила бих издвојила књижевницу
Исидору Бјелицу - препознатљива је по шеширима и увек
сведеној гардероби употпуњеној бисерима или сличним
накитом. Пробајте да је замислите у тренерци и
патикама! Ја не могу...
И за крај, шта би жена која жели да је у тренду
требало да има у свом ормару овог лета?
- Дефинитивно широке шарене тунике или хаљине до
колена, врло су практичне и за мршавије и за пуније
девојке; можете их носити и на посао, и у град, и на
плажу. Врло практично 
Јелисавета Костић 2/5
Гимназијалац
број 11, април 2011.
АКТИВАН ОДМОР НА ЗЛАТИБОРУ
- у сусрет пролећном распусту  Однос просечног српског туристе према нашој
најпосећенијој планини, Златибору, може на први
поглед деловати веома загонетно – или се са ње вратио
пун млаких утисака (како је један мој пријатељ описао
језеро у центру Златибора: “Има једна бара и око ње
шетамо у круг од јутра до сутра”); или ју је заволео и
посећује је најмање једанпут годишње, доживљавајући
је као нешто вредно новца који је потрошио. Мислим
да је решење “златиборске загонетке” у овоме: први
туриста је шетао данима око златиборког ‘’језера’’,
мрзећи себе што је тако скупо платио смештај да би се
данима вртео око Центра и пио кафу по цени од 250
динара; други је, за разлику од првог туристе, заиста
БИО на Златибору, и провео на њему активан одмор.
Не желим да будем погрешно схваћена – немам
ништа против шетње Центром, нарочито ако имате
мало дете које можете послати у једну од многобројних
играоница у којима ће се за мале паре знојити сатима,
док Ви седите у близини и одмарате се на златиборском
сунцу. Шетњица срцем Златибора је нешто што је
мени, лично, било интересантно свега пар дана, јер
толико је довољно да обиђете оближња насеља која су,
руку на срце, лепа и опуштајућа. Нагледате се лепих
кућа и дворишта, надишете се свежег ваздуха и, на
крају, купите у Центру сувенир као доказ да сте били
тамо. Али, дозволите да будем сасвим лична: за мене,
пролећни боравак на Златибору је нешто друго!!
СМЕШТАЈ
Смештаја на Златибору има много, али, упркос томе, тешко ћете наћи нешто иоле пристојно ако не кренете
у потрагу барем месец дана пре почетка сезоне. На интернету ћете наћи различите понуде, али, најбоље би
било да се распитате код пријатеља или познаника који су већ били у проверено добром смештају; може вам се,
као мени, десити да резервишете апартман чија фотографија на интернету не одговара истинитом изгледу
смештаја (на фотографији кућица међу боровима – у стварности гаража на прашњавом друму). Ако сте дошли
‘’на слепо’’, јер немате резервисан смештај препоручен од стране пријатеља, патике на ноге и крените да
тражите смештај од врата до врата. Цена апартмана у насељима који су близу Центру стаје око 20-25 евра - то
је цена коју џеп просечног грађанина Србије може да поднесе (апартмани су углавном одлично сређени).
Препоручујем вилу Јечменица која се налази у насељу Камаљ (улица Сребрна пахуља 32, на око 10
минута лагане шетње до Центра). Домаћица је веома љубазна и сарадљива, собе уредне и добро
опремљене, а исхрана добра и сервирана уз осмех (контакт телефон – 031-848-034 и 064-328-70-26). То је
место за све који не желе да проведу дан за шпоретом, већ у шетњама и на излетима.
ИЗЛЕТИ
На Златибор је најбоље ићи сопственим превозом, и на тај начин самостално организовати излете на
многобројна места која није тешко пронаћи (путоказа има сасвим довољно да се лако снађете). Уколико нисте
довољно авантуристички расположени, лако ћете пронаћи више туристичких агенција које организују посету
места која бих вам препоручила.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
-Етно село Сирогојно је јединствен музеј под отвореним небом који презентује традиционално материјално и
духовно наслеђе српског села. Зграде су аутентичне и намештене као у старо доба са педесетак оргиналних
златиборских брвнара, и преко две хиљаде експоната. Након разгледања прелепих старих грађевина, одморите се у
башти ресторана направљеном у ретро-маниру. Ту ћете попити најлепши чај од златиборског биља. Музеј је отворен
сваког дана и кроз њега прође преко 100 000 људи годишње. Ка Сирогојну возите полако.. уживајте у благим
падинама Златибора, које су, барем мени, најбољи репрезент златиборске лепоте.
-Ако сте већ кренули према Сирогојну никако немојте заобићи Водопад у Гостиљу, један од највећих водопада у
Србији. Висок је двадесетак метара и настао је на гостиљској реци, у чијим се вировима, према легенди, купају виле.
Налази се у идиличној природи покрај села Гостиља, које је према старом предању добило име по гостољубивости
својих домаћина.
-Који километар од скретања ка Мокрој Гори на путу Ужице - Златибор налази
се лепо уређено излетиште Јокино врело. Око језерцета које пуни мала
планинска река, налазе се стазе и клупице, ресторан, бунгалови и нарочито
направљена места за пецароше. Место је идеално за пословни или породични
ручак. Преко лета, зла-тиборска деца овде долазе да се купају.
-На око 40 км од Златибора налази се Мокра Гора. У свету је постала позната
по лепоти природе, али још више по старој ускотрачној железници којом је
некада пролазио воз звани Ћира на путу од Београда и Ужица ка Вишеграду и
Сарајеву. Данас је посебно атрактиван обновљени део пруге који обухвата
Шарганску осмицу (путном петљом у облику броја 8). Обновљеним делом
пруге се можете провозати истим оним Ћиром и бар за неко време вратити се у
то старо доба. Из воза, који се лагано креће, посматрате дивљу мокрогорску
природу сат времена.
-На Мокрој Гори налази се надалеко познат дрвени град изграђен по идеји режисера
Емира Кустурице, место које свако ко се нађе на одмору на Тари или Златибору
једноставно мора посетити. Дрвенград је етно-село, али и много више од тога. Осим
импресивних (аутентичних) старинских грађевина, уживаћете у разгледању савремених
експоната – слика, скулптура, споменика (кип Џонија Депа у природној величини, мини
излозба old-timer аутомобила и др).
Дрвенград је мали град који има све – ресторан, базен, хотел, посластичарницу, биоскоп,
цркву, фризерски салон, па чак и обданиште под именом “Неле Карајлић”. На овом месту
Брус Ли, Чкаља, Новак Ђоковић и многи други своја имена позајмљују улицама
прекривеним дрвеним коцкама. О Дрвенграду би се могло много писати, али није га
могуће сасвим описати. Духовит, млад, јединствен мали град.
-Једна од најлепших пећина Србије је Потпећка пећина, заштићено природно добро.
Налази се у селу Потпећ недалеко од Ужица. Улаз у пећину од 50 м је највећи пећински
улаз на Балкану. Уређена стаза за посетиоце износи 555 м. Улазно-силазна стаза има преко 700 степеника. Водич ће
вам показати невероватне облике које је природа направила у овој пространој пећини. Можете је посетити по
одласку на Златибор или по повратку. У сваком случају, било би штета да не свратите. (прошлогодишње цене
улазница су износиле 100-150 динара; посета могућа од 10 -18h)
-На повратку са Златибора препоручујем посету етно-парка званог Терзића авлија (село Злакуса, између Пожеге и
Ужица). Нигде колико у овом етно-парку нећете видети аутентичних предмета из различитих периода српске
историје: антикварне српске књиге, стари српски часописи, старе разгледнице, ратни дневници, стара пошта, српске
марке и новац, акције српских банака из периода Краљевине, мајсторска и калфенска писма, српско ордење и војне
ознаке, српске униформе и ношње, преслице и вретена, школски инвентар (оригинални дневник, табла, клупескамије), колевке, оделца за бебе.....; у самом дворишту се налазе три новоизграђена летњиковца и вештачки поток са
језерцима (у дужини петнаестак метара) и још доста места за седење на којима се може добити послужење са пићем
и домаћом храном. (Цене улазница за све описане дестинације крећу се од 100 до 300 динара)
Наравно, уколико се одлучите да за пролећни или летњи распуст одете на Златибор, можете се и ‘’пасивно’
одмарати, све је ствар личног темперамента. Златибор је леп и ако се само шетате кроз његова насеља, али ипак…
Ако сте већ тако близу највећих културних и природних блага Србије, не будите лењи. Не остављајте свој новац у
бутицима, кафићима или на пијаци, оставићете много, а добићете исто оно што вас чека код куће за мање новца.
Нахраните тело, мозак и душу најлепшим даровима Златибора и околине. Постаните туриста са још једним местом
за повратак.
Проф. Катарина Ђ. Пешић
Гимназијалац
6
број 11, април 2011.
ГЕНИЈАЛНИХ
БУДАЛАШТИНА
Сваки врхунски научник жали се на
исто: бесконачни низ електронских порука,
писама, телефонских позива са луцкастим
предлозима... А како другачије назвати
све те нацрте перпетуум мобиле машина
и доказа да је Ајнштајн или неко сличан
негде погрешио? Ипак, није увек тако.
Истина је да понекад и нобеловци постају
жртве потпуно сулудих идеја, којих једноставно
не могу да се ослободе. Када се једном таква
идеја учаури у њиховом уму, они јој се посвете
са истим оним жаром и упорношћу које су их
довеле до истинских великих открића. Неки од
најбриљантнијих научника у историји протраћили су
деценије на идеје за које су и сами могли да посумњају
да су бесмислице. Следи десет најбесмисленијих идеја,
иначе великих људи...
1 Сер Исак Њутн
Молитва за смак света
Генијални
научник
заслужан је за одређивање
васионе као рационалног
места којим владају непроменљиви закони. Ипак, Сер
Њутн неговао је далеко
тајанственије ставове о
природи и судбини свемира.
Одбијајући да јавно објасни
суштинску природу гравитације, Њутн је сматрао да
је
она
израз
свепрожимајућег Божјег духа.
Историчари су открили да је
Њутн много више времена
посветио
пишући
о
скривеним
значењима
библијских текстова него о
2 Сер Фред Хојл
Оповргавање дарвинистичке еволуције
Сер Фред Хојл, умро је 2001. године и сматра се можда
најбриљантнијим британским научником који није добио
Нобелову награду. Прослваио се решавањем тајне како звезде
стварају хемијске елементе, а био је и пионир на пољу
космолошке теорије стабилног стања, по којој је свемир одувек
постојао. Оно што је Хојла привукло овој теорији јесте да она
оставља неограничено време за појаву живота. Када је теорија
оповргнута, Хојл се јавио као крити-чар теорије еволуције
тврдећи да универзум није довољно стар да би дозволио појаву
живота. Познат је његов опис еволуције као торнада који
протутњи сметлиштем и створи џамбо џет. Дарвинисти су
истицали да Хојл занемарује чињеницу да еволуцију не чине
само насумичне мутације, већ и природна селекција, што доводи
до појаве све прилагођенијих организама. Хојлово одбијање да
ово прихвати баца сенку на његов углед.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
3 Џ. Д. Бернал
4 Едмунд Халеј
Идеологија пре чињеница
Теорија шупље Земље
Савременицима познак као „Мудрац“
због свог неоспорног знања, научник са
Кембриџа Џ. Д. Бернал био је пиониру
области рендгенских зрака које су
касније искоришћене за откривање
грађе ДНК. Посвећени марксиста, Бернал је постао познат по својој подршци
теоријама Трофима Лисенка, самозваног совјетског биолога који је одбацио
„буржоаску“ науку о генетици. Лисенко
је изложио нови систем пољопривреде
који се делимично заснивао на спорном
схватању да се особине стечене током
живота организма могу пренети на следеће генерације. Невероватно, Бернал је
одбио да осуди Лисенка и његове идеје.
Енглески астроном Едмунд
Халеј познат је по томе што је
убедио сер Исака Њутна да објави
своје законе кретања и гравитације,
које је затим променио приликом
израчунавања времена повратка
комете која данас носи његово име.
Ипак, Халеј се поносио једним
другим открићем: доказом да је
Земља шупља. Године 1692. Халеј је
објавио да човечанство настањује
спољашњи од три концентрична
омотача
који,
заједно
са
унутрашњим језгром чине Земљу.
По његовим прорачунима, око 40
одсто Земље чини празан простор.
Халејева грешка била је у томе што
је користио вредност за густину
масе Земље, а то га је навело на
закључак да Земља не може бити у
потпуности чврста.
законима физике. Посебно га
је задивила могућност смака
света, какав је описан у
Књизи откровења. Године
2003. историчар др Стивен
Снобелин, са универзитета
Кингс колеџ
у Новој
Шкотској,
обележио
је
постојање докумената у
Хебрејској националној библиотеци у Јерусалиму у ком
Њутн износи појединости о
другом Христовом доласку
који је предвидео за 2060.
годину наше ере. Њутн се
свакодневно молио за тај
догађај, који би му, како је
веровао, омогућио да заузме
место које му по праву
припада – место главног
свеца у Божијој пратњи.
Извор:
Д е AГОСТИНИ
Милан Весић 4/1
5 Сер Артур Едингтон
Човек који је бројао
протоне
Овај научник био је међу
првима који су схватили
Ајнштајнову општу теорију
релативитета по њеном објавњивању 1915. године. Пошто
је надахнуће нашао у новим
теоријама које су повезале свет
субатома са теоријом релативитета, Едингтон је почео да
верује да је могуће израчунати
кључне космичке вре-дности
користећи
једноставне
формуле. Тврдио је да је
нашао начин да израчуна број
протона у свемиру, изјавивши
да их има тачно 2163 x 2256.
Едингтонове идеје наишле су
на хладан пријем, што га је
навело да напише књигу под
називом „Фундаментална теорија“. Књига, објављена убрзо
по његовој смрти 1944. године,
само је потврдила сумње да је
постојао особењак.
6 Вилијам Шокли
Стварање слоја суперљуди
Један
од
проналазача
транзистора, амерички физичар и
нобеловац
Вилијам
Шокли
допринео је обликовању модерног
света. Ипак, он је желео више –
почетком
шездесетих
година
прошлог века Шокли је почео да
даје све сумњивије изјаве о
контроли становништва и потреби
да се мање интелигентни људи
спрече у ширењу својих гена.
Године 1980. седамдесетогодишњи
Шокли изјавио је да је постао један
од давалаца „Репозиторијума за
герминални избор“, калифорнијске
банке сперме чији су сви даваоци
доказано били генијални. До
тренутка када је ова банка
затворена, 1999. године, зачето је
више од 200 деце. Ипак, ниједном
детету биолошки отац није био
шокантни професор Шокли.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
СНАГА ДИЗАЧА ТЕГОВА,
БРЗИНА СПРИНТЕРА,
ЕЛАСТИЧНОСТ ГИМНАСТИЧАРА,
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ШАХ-МАЈСТОРА,
ЕКСПлозИВНОСТ СКАКАЧА У ДАЉ,
ОБЈЕДИЊЕНЕ У ЈЕДНОМ СПОРТУ -
Рвање је један од најстаријих спортова.
Појавило се још на античким Олимпијадама, а као
базичан, класичан спорт касније је постало део
многих других борилачких вештина. Рвање је
специфичан спорт, јер је у њему непоходна добра
моторика, снага, али и брзина, што значи и моћан
интелект. Зато није ни чудо што рвање важи за
интелектуалан спорт, и што највећи број наших
рвача поседује или је на путу да поседује високо
образовање. Данас деца брже сазревају, тако да су
границе када би било најбоље да почну са
тренинзима такође померене. Некада је то било око
девете године, међутим, данас је већ могуће и у
шестој.
Рвање, у ужем смислу, означава назив за спортску борбу између двојице такмичара с циљем
да се противник обори помоћу захвата руку и, уопште, снагом мишића, а без ударања. Најчешће
се дели по стиловима: грчко-римски, у коме су забрањени захвати испод појаса, и слободни, у
коме су захвати испод појаса допуштени. Цењене физичке предиспозиције рвача биле су
натпросечно крупна и пропорционална грaђа, кратак врат, јаке истакнуте груди, раван и не
нарочито јак стомак, мало повијена леђа и јаке ноге.
Mноги не знају да је рвање наш
најтрофејнији oлимпијски спорт.
За наш град је свакако најзначајнији
био Љубомир Ивановић Геџа, који
је био селектор наше репрезентације
25 година и по коме Спортски
центар у Младеновцу носи име.
Његово име носи и рвачки клуб који
је основан 2001. године и који броји
преко 60 чланова различитих
узраста.
Међу њима има и неколико гимназијалаца, Павле Варсаковић, Данило Марковић, Лазар Мићић,
Бранко Чокић, Александар Никодијевић и наравно Денис Идризовић који је са задовољством
одоговорио на неколико наших питања...
Гимназијалац
Како је све почело?
Имао сам девет година када ме је отац одвео на
први тренинг. Главни разлог је био то што сам
имао проблема са здрављем, тј. са леђима,
рвање је требало да ми помогне да исправим
кичму, и побољша моје држање.
Шта ти се највише допало на самом
почетку?
Када сам тек дошао нисам много знао о самом
спорту, било ми је занимљиво јер је ми је то
било нешто ново. Пошто се са децом тог
узраста ради пре свега на гимнастици, вежбама
координације и окретности, прошло је доста
времена пре него што сам схватио шта је у
ствари рвање. Наравно, касније, када сам мало
порастао и почео да се развијам почела су и
такмичења и прве медаље, па сам се сваким
даном све више трудио на тренинзима, и успут
заволео рвање које је сада велики део мог
живота.
Да ли је рвање опасан спорт?
Иако вероватно људи мисле да је један од
најопаснијх спортова, у рвању су повреде јако
ретке. Мада, тачно је да када се десе, теже их је
излечити.
Имаш ли узора међу рвачима?
Има их доста... Највећи узори су ми тренери,
Слободан Сретеновић и Предраг ЂурђевићТуне. Наравно, не могу, а да не поменем Руса
Александра Карелина који је свакако један од
најуспешнијих рвача на свету.
број 11, април 2011.
Пошто си имао доста успеха нећемо моћи
све да их набројимо, али можеш да нам
издвојиш оне који су ти најдражи.
Био сам четири пута првак државе, шест пута
вицешампион и пет пута трећи. Кад су
међународна такмичења у питању, то је
свакако треће место на првенству југоисточне
Европе, и учешће на ЕП 2009. Морам да
напоменем да је наш рвачки клуб 2009. био
екипни првак државе у слободном стилу, и
једини је клуб из Младеновца који је у Првој
лиги. 2010. године смо проглашени за најбољу
јуниорску екипу у Младеновцу. Ја лично сам
два пута улазио у најужи круг избора за
најбољег спортисту Младеновца.
Какви су ти планови за будућност кад је у
питању рвање?
У скоријој будућности трудићу се да у мој
град доносим најсјајнија одличја, али с
обзиром на то да ово није спорт који је
профитабилан, поготово не у нашој земљи,
дефинитивно не бих могао од тога да живим.
Али ли рвање ће остати и даље део мог
живота, ако ни због чега другог, барем због
здравља.
Да ли је тачно да су и жене подједнако
успешне у рвању?
Па јесте, додуше, код нас још увек не толико,
али се ради на популаризацији спорта. А у
свету је рвање за жене доста популарно, и
многе девојке које су се раније бавиле рвањем
су веома атрактивне, чак су неке и фотомодели. У оквиру нашег клуба постоји и
женска секција, која је веома успешна и која је
освојила мноштво медаља на домаћим и
међународним такмичењима.
Да ли постоји нешто што те нисам питала, а
што би ти волео да кажеш?
Мислим да је врло важно да кажем да ја нисам
једини успешан рвач у Младеновцу, са мном у
клубу тренира још доста њих који су
остварили запажене резултате како на домаћој,
тако и на међународној сцени. Позвао бих све
оне заинтересоване дечаке и девојчице да нам
се придруже и да нам уз дружење и путовања
помогну да донесемо још доста медаља у наш
град.Тренинзи су беплатни, одржавају се у
Спортском центру уторком,четвртком и петком
са почетком у 19:15.
Алавања Милијана 4/3
Гимназијалац
број 11, април 2011.
О
д малена покушавала сам да пронађем нешто
чиме ћу се бавити и што ће ме заиста занимати.
После година проведених ''тренирајући'' одбојку, решила
сам да се окренем нечему што ће ме стварно испунити и
чему ћу се стварно посветити – плесу. Нисам ни сањала
колико труда, времена, воље и љубави мора да се уложи у
плес. Свакодневни пут до Београда и назад, трчање у
школу, гужва и учење у аутобусу, умор због кога
запостављаш изласке и другаре и једва чекаш да се
докопаш кревета – ништа од тога није могло да ме спречи
да наставим да радим даље. Може се много причати о
томе, али, да би неко стварно схватио потребно је да осети.
Да затвори очи и препусти се музици. Да осети тренутак
када своје тело препушта мелодији и одлази у неку другу
галаксију. Ништа више не постоји, време је стало, једино
што откуцава је ритам.
Д
а би постигао праве резултате потребни су веома напорно тренирање, чврста воља и искуство. На
тренинзима увежбаваш своје кореографије и најмање детаље сваког покрета: под којим углом да
наместиш ногу, колику амплитуду да правиш куковима, где да упериш поглед, како да наместиш руке...
Већина професионалних плесача се бави плесом још од малих ногу. Потребно је време да се стекну
самопоуздање и сигурност на сцени. За плес, поред фигура, важне су емоције и глума. Сваки плес има
своју причу и своје карактеристике. На пример, од латино плесова румба представља љубав и страст,
chachacha је плес завођења, самба представља забаву, флерт и лагодан живот, а пасо добле приказује
кориду у којој плесач има улогу тореадора, а плесачица црвеног плашта. На такмичењима оцењује се
стајлинг, држање, кореографија, техника извођења покрета и фигура и ваш доживљај плесова у којима се
такмичите.
Већ после првог тренинга, знала сам да је плес оно што сам тражила.
Улагала сам пуно труда и времена. Када су дошла прва такмичења,
показала сам сјајне резултате, што ме је мотивисало да наставим даље.
Била сам државни првак у латино и стандардним плесовима своје
категорије 2010. године. После скоро 3 године бављења плесом, дошло
је време за мој први наступ. То је оно о чему сам сањала одувек. На
такмичењу ProDance лиге, мој партнер, Даниел и ја добили смо
прилику за ревијалну тачку. Спремали смо румбу уз песму Jamesa
Blunta – You're beautiful. Два месеца смо свакодневно тренирали. Било
је потребно да смислимо и усагласимо кореографију и глуму са
песмом. За мене овај наступ је значио прелазак мог плеса на већи ниво.
Даниел и ја смо имали велику подршку људи из нашег плесног клуба
Аурора. Трему сам имала још при самој помисли, а тек неколико
минута пред наступ тресле су ми се и руке и ноге, а у глави сам
замишљала како иде кореографија јер сам мислила да сам је тотално
заборавила. Међутим, када је наша песма почела, поново сам се нашла
у другој галаксији. Препустила сам се партнеру, ритму, корацима и
музици. Нисам размишљала. Уз пар грешака које видим када гледам
снимак, све је испало сјајно. Сви су нам честитали уз огроман аплауз, и
отвориле су се неке добре прилике за даље напредовање. Плес више
није мој хоби, сада је то начин живота.
Марија Вукомановић 3/1
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Без обзира да ли се спремате за куповину новог пса или маце, или просто желите да боље упознате свог садашњег
четвороножног пријатеља, овде можете наћи корисне информације о псима и мачкама, подједнако занимљиве и
одраслима и онима који ће то тек постати, јер, љубав према животињама не зависи од животне доби. Првих неколико
дана по доласку животиње у кућу су најбитнији и тада треба посветити пуну пажњу новом члану породице и
олакшати му прилагођавање новој средини. Запамтите да је штене или маче одвојено од мајке, браће и сестара и да је
дошло у нову, потпуно непознату средину. Првих пар дана ће бити тужно, плашљиво и несигурно, а на вама је да му
олакшате и омогућите му да се уклопи у нову средину.
Пре него што нови члан стигне у кућу, обезбедите све што је потребно, како би се од првог момента навикавао. Од
опреме и прибора потребно је да набавите следеће: 2 чиније - за воду и за храну, корпу или креветац, четку или
чешаљ, огрлицу и поводник, псећи шампон, грицкалице за чишћење зуба, квалитетне, сигурне играчке за
жвакање.
Кутак само за њега/њу:
Доделите му један кутак за спавање и одмор. То место треба да буде покривено, јер пас тражи нешто што подсећа на
јаму. Кад је штене у свом ћошку, оставите га на миру. Изричито је забрањено да се оно одатле извлачи ради
кажњавања или мажења; у ствари, кад се пас тамо повуче пошто је направио грешку, он испољава потчињавање и не
може да поднесе да поврх свега добије и батине.
Оброци:
Почните да успостављате хијерархију кад је реч о храни. Ма колико упорно било ваше штене,
морате му наметнути да сачека крај вашег оброка да би и оно могло да приступи јелу. Не дајте му
да једе за време вашег оброка; не заборавите да објасните деци зашто забрањујете поступак који изгледа тако
логичан.
Број оброка зависи од старости пса: штене треба да има четири оброка дневно, млад пас од 4-5 месеци три оброка, а
одрастао пас, старији од 1 године, један или два оброка дневно. Количина хране по оброку зависи од врсте хране и
величине пса, тако да је најбоље да се посаветујете са продавцем хране.
Рећи не уједима! Научите штене да контролише своје чељусти: када вас грицка, ухватите га за кожу врата лагано га
дижући и енергично говорећи "не", затим га спустите и прекините игру. Штене ће веома брзо научити да вас не
уједа.
Отићи и вратити се:
Да бисте обучили свог пса да поднесе периоде самоће, уобичајите да га потпуно запоставите током 20 до 30 минута
који претходе вашем одласку. Тада крените сасвим природно, не сакривајући се, а приликом повратка такође га не
примећујте све док се оно узнемирено креће, галами и жели вам добродошлицу. Помилујте га кад се најзад смири.
Ако је направио неке штете у вашем одсуству, немојте га грдити, то ничему не служи, али избегните да то чистите у
његовом присуству. Заправо, видевши вас како чучите крај онога што је направио, он ће ваше понашање
протумачити као некакво истраживање или копање и настојаће да поново створи такву ситуацију.
Хигијена:
Научите га да буде чисто. То васпитавање је често велика брига за власнике. Пре 4. месеца штене не може бити
савршено чисто, дакле, имајте стрпљења! Као код детета, исправно обучавање контроле сфинктера може се
остварити само позитивним настојањима. Морате, дакле, све засновати на истицању доброг понашања, а не на
кажњавању због грешака. Штене има потребу да уринира или врши велику нужду неколико минута након оброка
или буђења. Чим штене заврши свој оброк изведите га напоље на место где желите да оно обави своје потребе.
Уколико још није вакцинисано, ибегавајте места где има других паса, да би се избегла инфекција. Вратићете се тек
пошто штене обави своје потребе. Чим то учини, ви га срдачно похвалите, Када ухватите штене како врши нужду у
кући, узмите га за кожу врата говорећи "не", што ће га најчешће прекинути у томе. Одмах га изведите и, ако у том
тренутку доврши нужду, похвалите га као што је то претходно назначено. У противном, ако измет пронађете
накнадно у једној или другој просторији куће, ништа не говорите и почистите док је штене у некој друго просторији.
Здравствена заштита и превентива болести:
У циљу превенције одређених обољења код младих животиња, спроводе се различити програми вакцинације и
дехелминтизације. Ове поступке спроводи доктор ветеринарске медицине, који ће вам уједно предложити и све
остало што је потребно за вашег љубимца. Битно је да не предузимате ништа „на своју руку“, јер врло често
власници, у жељи да помогну свом љубимцу, изазову још теже последице. Савети ветеринара су бесплатни и увек
вам могу помоћи да нађете решење за проблем или недоумицу коју имате у вези вашег љубимца.
Рубрику припремили др вет. Иван Лукић и др вет. Немања
Гајевић; Pet store DOGGY DOG
Гимназијалац
број 11, април 2011.
1. Опишите друго двоје колега у неколико речи.
Проф. Јелена Угриновић: За Драгана бих рекла да је опуштен и врсни географ, а
Каћа је амбициозна и пуна идеја. То је отприлике оно што сте ви већ знали. А
остало...
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Обоје су ми драги, зато што су добри људи и умеју
да успоставе нормалну комуникацију са ђацима.
Проф. ДраганРанковић: Ок су особе. А тако мислим и о свим другим колегама,
али без икаквих задњих мисли, заиста.
Проф. Драган Ранковић
2. Који придев најбоље описује Вашу
личност?
Проф. Јелена Угриновић: Превише сам
наивна.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Оптимистична.
Проф. ДраганРанковић: Сваком човеку је
битније шта други мисле о њему. То је
једноставно истина. Шта мислите, због чега се
жене шминкају? Ја ћу овај пут да оставим
другима могућност да ме опишу.
3. Како се осећате када ујутру треба да кренете на посао, а како када
полазите кући?
Проф. Јелена Угриновић: Са подједнако исто воље и жеље идем у школу и
враћам се кући. Бар за сада. Надам се да се то неће променити.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Осећам радост када полазим на посао, и,
понекад, неописив умор, када кренем кући. Чини ми се да се да не умем да
одвојим битно од небитног, и тако уштедим драгоцену енергију.
Проф. ДраганРанковић: Грозно. Јутро је најгори део дана. Срећом ја имам
једног пријатеља који ми у томе помаже. Ко је нека остане тајна. После
посла, па треба се опустити, слушати музику, или било шта.
4. Шта мислите, како се осећају ђаци на Вашем часу, како после њега?
Проф. Јелена Угриновић: Деца се осећају исто као и на сваком другом часу,
чини ми се. Некима је крајње досадно, неки се труде, неки одрађују задатке, а
понеко и ужива. Мада су то ретки случајеви. А после мог часа па олакшање је
свакако. Али и сазнање да их чекам већ сутра у заседи. :-D
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Како-кад. Већ смо констатовали ђаци и ја да се
понекад дешава да нагло променим расположење, те претпостављам да их то,
како они кажу, ‘’смори’’.
Проф. ДраганРанковић: Трудим се да после мог часа ђаци изађу у истом
расположењу као пре часа, проблем је само што често улазе нерасположени.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
5. Завиримо у будућност: где се налазите и чиме се бавите?
Проф. Јелена Угриновић: Веровали или не, још увек сам наставник
енглеског језика и то у овој школи. Са неким новим надама и
разочарањима.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Бавим се издаваштвом, или
уређивањем неког часописа за младе, можда позориштем за децу, или
руковођењем неке културне институције… Много тога бих могла да
радим.
Проф. ДраганРанковић: Немам појма. У Америци људи најмање 5-6
пута мењају посао. Ја живим у Србији.
6. Када Вас критикују, за Вас најчешће кажу да сте..?
Проф. Јелена Угриновић: Веома неодлучна и без превише
самопоуздања. Нажалост.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Смета им што мислим да сам посебна.
Но, зар нисмо сви ми посебни и непоновљиви?
Проф. ДраганРанковић: Свашта причају о мени. Пси лају, возови
пролазе. А ја сам још увек ту.
Проф. Јелена Угриновић
7. Која је Ваша дестинција из снова, и због чега?
Проф. Јелена Угриновић: Одувек сам желела да посетим Аустралију. Ваљда ми је као малој
деловала далеко и егзотично. А сада је топла и озрачена. Размислићу.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Африка. Због дивљине, због културолошке чистоте племена која
тамо живе, због ритма добовања које чујем у уху на саму помен речи ‘’Африка’’.
Проф. ДраганРанковић: Има хиљаду места где бих се ја радо скрасио. Али да не буде да на сва
питања избегавам одговор ево рећи ћу, то је острво Бора Бора. Да не бисте губили време на
атласу у питању је Француска Полинезија, Пацифик.
8. Који је Ваш омиљени лик из цртаћа, сада или из детињства?
Проф. Јелена Угриновић: И даље уживам у Дизнијевим дугометражним цртаћима. А волеле сам
да гледам Чарли Брауна и Снупија. А сада стицајем околности гледам редовно Томаса парну
локомотиву, Нодија и сличне уживанције. Добри су и слатки.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Сада је то Ким Опаснић, црвенокоса девојка-агент, брза, лепа,
интелигентна, природна. Као дете сам волела Штрумпфове, Бипсице и остале анимиране
‘‘колективе”.
Проф. ДраганРанковић: Поново сам у цртаћима због ћерке и морам да признам да се све
променило. Ипак видим да и њу највише одушевљавају Tom i Jerry. Мислим да су најбољи.
9. Ако би Вам се указала прилика да отпутујете у прошлост, у који век и на ком месту
бисте волели да се нађете?
Проф. Јелена Угриновић: Енглеска из романа Џејн Остин. Мислим да би ми оне хаљине баш
добро стајале.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: У 5. веку пре нове ере, у Атини. Волела бих да могу да осетим дух
античке цивилизације.
Проф. ДраганРанковић: Тешко питање. Двадесете године XX века, Париз. Они који знају јасно
им је због чега.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
10. У Холивуду се снима филм о Вашем животу.
Којег глумца/глумицу бисте волели да видите у
главној улози?
Проф. Јелена Угриновић: Ако холивудски
продуценти могу да нађу ону шпанску глумицу
која је глумила Канделу у „Породици Серано“, то
би било идеално. Слажете се? :-)
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Мислим да би моју
личност најбоље дочарала Одри Хепберн, да је
жива, наравно 
Проф. ДраганРанковић: Поред себе бих увек
волео да видим Монику Белучи.
11. Замислите да сте добили прилику да
миллион долара дате у хуманитарне сврхе.
Проф. Катарина
Коме бисте поклонили тај новац?
Ђ. Пешић
Проф. Јелена Угриновић: Сигурно некој
организацији која помаже деци на било који
начин. Свакако не за изградњу авалског торња.
Иритантно.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Незбринутој и на друге начине угроженој
деци.
Проф. ДраганРанковић: Често гледам емисију “Квадратура круга” и увек
ме растуже те тужне судбине. Сигурно неком из те емисије.
12. Колико бројева Гимназијалца сте до сад купили, и шта мислите о
овом часопису?
Проф. Јелена Угриновић: Немам све бројеве само зато што сам заборавна.
Мислим да је часопис одличан и да сте баш напредовали. Имате мноштво
занимљивих и корисних чланака за тинејџере. И за све који се тако
осећају.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Купила сам сваки број. Гимназијалац је
диван у свој својој несавршености.
Проф. ДраганРанковић: Супер је часопис. Наставите.
13. Имате ли предлог, сугестију или критику за ђаке или професоре
који учествују у стварању школских новина?
Проф. Јелена Угриновић: Што се садржаја тиче, све је како ваља. Можда
мало на изгледу, у смислу стубаца, колумни. Ваљда се тако каже. И да, на
време обучите нове снаге, јер нам ускоро одоше ови злата вредни
матуранти. Велики поздрав и драго ми је да сам учествовала у Троуглу.
Проф. Катарина Ђ. Пешић: Волела бих да професори излазе у сусрет
својим ђацима, као и до сад што су чинили. Поносна сам на колеге којима
је стало до мишљења, рада и труда ђака Гимназије. Квалитет једног ђака
често дође до изражаја тек “с оне стране” врата учионице.
Проф. ДраганРанковић: Рекох мало пре, наставите.
Mилан Весић 4/1
Гимназијалац
Ух! Велики залогај... Слично сам помислио када
смо са професорком покренули овај лист, чије
странице управо листате. Али, успели смо!
Показали смо да се трудом, радом и дружењем све
постиже. Једанаести број је изашао из штампе, а за
то сте заслужни и ви, наши читаоци. Ипак, и даље
мислим да је представити Гимназију у неколико
реченица веома тешко. Потрудићу се да вам на
занимљив начин прикажем свакодневницу наше
школе, без засипања сувопарним информацијама,
које се подразумевају... Сипао сам сок, узео
коцкицу омиљене чоколаде... Па, да почнемо...
Велики одмор је у току, галама је испунила
ходник... Ако покушате да уђете на главни улаз,
дочекаће вас дежурни професор и вратити назад.
Дакле, пречицом нећете моћи, зато хајдемо на
ђачки улаз! На клупи у холу седи неколико ђака, за
столом уз радијатор седи школски полицајац са
новинама у рукама. Пролазимо холом, а теткица
нас заобилази носећи шољице вруће кафе у
зборницу. У ходнику се налазе окачене, урамљене
слике ученика ликовне секције. Идемо низ
ходник... Ту можете видети зборницу и
директорову канцеларију, ђаке који чекају испред
да питају професора да ли могу мало да закасне на
час, како би копирали свеску у књижари, родитеља
који гледа оцене свог детета слушајући речи
разредног старешине... Пролазе ученице са
физичког, журећи да се пресвуку, да изађу на
одмор. Пењемо се уз степенице, где можете
сусрести ђаке који су „окупирали“ радијаторе,
професора који се задржао мало дуже у учионици
па сада жури ка зборници.
На првом спрату су, поред учионица, кабинети
страних језика, хемије, и библиотека. Можете
чути, проф. Булут како каже:“Идризовићу питаћу
те следећи час!“, док маше десним кажипрстом,
Јешића како звиждуће, или вас може заслепети
блиц Аничиног фотоапарата. Матуранти!☺ У
библиотеци ћете свакако затећи нас новинарце, у
нашој „канцеларији“, како разговарамо о
новинама... Ма лажем... Свакако разговарамо, али
број 11, април 2011.
више о другим стварима.☺ Наша библиотека
поседује велики фонд књига, тачније 13267.
Такође, у просторијама библиотеке, ђаци
повремено седе за столовима, преписујћи домаћи
задатак, учећи лекцију из историје или извлачећи
реченице за матурски из одабране литературе. Ове
школске године ту смо прославили 1. рођендан
школског листа и изведена је представа приликом
доделе пакетића деци запослених у Гимназији.
На следећем спрату су информатички кабинет,
физика, музичко, биологија, атеље и кабинет за
грађанско васпитање. Ту затичемо ђаке који чекају
професоре испред кабинета за биологију и
информатику. Галама је и на овом спрату. Можете
чути понеког како виче: „Више нису скраћени
часови!“, „Професорка није дошла у школу, имамо
замену!“, „Одложио нам је контролни!“... Ако би
свратили до учионице 4/2, никога не би нашли у
њој (можда два ђака), сви су на одмору. Неки пут
чини се као да је школа празна и тиха за време
одмора, али ипак преовладавају разговори,
дозивања, песма... Звонило је... Враћају се,
пролазећи поред нас.. Улазе у своје учионице и
тамо настављају своје разговоре док не дође
професор (а и после ☺).
У Гимназији свако може да испуни своје време...
Можете се опробати у драмској секцији која је већ
две представе извела успешно, а ове године ће и
трећу. Ако сте заинтересовани за рецитовање,
сликање, спорт, шах и остале активности можете
се увек придружити онима који већ те секције
похађају. Можете се придружити и нама,
новинарцима! А ако желите нешто сасвим ново,
покрените иницијативу, учествујте у животу
школе, у њеној свакодневници.
Увек ће бити оних који једва чекају да звони, и
оних који помно слушају предавања. Увек ће
ученици бежати са часова, добијати петице, ићи на
екскурзије... Али, мењаће се имена у прозивнику.
Данас смо МИ, а већ за неколико месеци ВИ ћете
нас заменити, као и будући матуранти. Немојте
слушати приче да сте после Гимназије ништа... Ви
сте после Гимназије зреле, формиране личности
које имају велико знање, спремне за стручно
усавршавање на жељеном факултету. Нећу писати
да упишете Гимназију зато што вам пружа
проходност на велики број факултета, или сличне
разлоге. Упишите је јер ви тако хоћете, сигурно се
нећете покајати! А ја ћу своје успомене на
Гимназију љубоморно чувати! ☺
Радојевић Душан 4/1
Гимназијалац
број 11, април 2011.
ИНТЕРВЈУ СА ДИРЕКТОРОМ ШКОЛЕ
Златко Милинковић, професор математике, на месту директора у Гимназији је од 1990. године. Био је
ученик основне школе “Свети Сава” у Младеновцу. Након Гимназије, дипломира на Природоматематичком факултету – одсек математика, у Београду. Затим ради у Техничкој школи у Младеновцу, а
на место директора у Гимназији долази 1990. године и доводи је до нивоа на каквом је данас. Ево одговора
на неколико питања о школовању у Гимназији.
Колико се систем школовања променио у
последњих
двадесетак
година,
ако
посматрамо однос професора и ученика,
систем вредновања знања и садржај
наставе?
Пре свега, знање је оно што ученик треба да изнесе
из школе, а то се у последњих двадесет година није
променило. Оно што се стално мења и побољшава
јесте систем школовања.
Што се тиче односа између професора и ученика,
променио се - раније су професори стриктно држали
наставу и били ауторитативнији. Сматрам да је данас
тај однос отворенији, опуштенији и сложенији. Данас
ученици више учествују у организацији рада.
По питању вредновања знања, ништа се битно није
променило још из времена када сам ја ишао у школу,
што сматрам штетним за даљи развој образовања
ученика и стицање нових знања.
Најзад, садржај наставе је процес који се стално
мења, усвајају се нова знања достигнућа и методе.
Како коментаришете то што су из наше
Гимназије изашли многи успешни људи,
данашњи професори, доктори наука и сл.?
Мислим да успешност првенствено зависи од саме
особе, колико је она амбициозна, надарена, радознала
и свесна важности факултетског знања. Професори су
ту да препознају такве ученике и да им пруже сво
знање које и сами поседују да их усмере, подрже и
испровоцирају њихову радозналост.
Шта нашу Гимназију издваја од осталих
средњих школа на територији Београда, па
и Србије?
Ђаци и професори. Да будем прецизнији, добри ђаци
и квалитетни професори. Доказ томе је ваше
запажање из претходног питања.
Шта бисте Ви лично променили
данашњем систему образовања?
у
Увео бих једну смену од 9 до 16 часова, у којој би,
поред редовне наставе, постојали термини за
консултације
ученика
са
наставницима,
индивидуални рад са слабијима, а и са надареним
ученицима. Код неких предмета настава мора да се
осавремени и да се промене садржаји, а увео бих и
изборне предмете у вишим разредима.
Да ли вам недостаје посао професора
математике?
Наравно, математика је била мој избор и да су биле
другачије животне околности, и дан-данас бих био
професор математике, са задовољством.
Када сте се одлучили за место директора
школе, које сте циљеве себи поставили, а
које сте остварили?
Циљеви су се стално мењали, а ја сам себе увек
максимално улагао у њихово остваривање. Скоро све
циљеве сам и остварио. Али, најважнији циљ ми је
увек био да ученици који изађу из ове школе постану
добри људи, да стекну потребна знања и не само да
упишу факултет, већ и да га заврше. Када помисле на
ову школу да их за њу вежу само лепе успомене.
Очекујете ли икакве промене у даљем
развоју школе (образовном, инвестиционом) у наредне четири године?
Да, очекујем, реформа гимназија је у току, раде се
нови наставни планови и програми који ће
ученицима понудити нове садржаје и предмете. Што
се тиче инвестиција, ту ћу да будем оптимиста и да
кажем да се надам и материјалним улагањима у
опремању школе.
У којој мери се настава у Гимназији одвија
по савременим методама?
Ако се упоредимо са осталим гимназијама, могу да
кажем да се у нашој школи користе савремене методе
(активна настава, мултимедијалне презентације,
тестови, очигледна настава...). Ипак, сматрам да то
није довољно јер се наука, техника и методологија
много брже развијају и да треба ухватити корак са
њима.
Милан Весић 4/1
Гимназијалац
број 11, април 2011.
- интервју – проф. Реља Тодоровић, један од првих професора наше школе Професоре, када сте
почели да радите у
Гимназији ?
Најпре је у згради у којој се
данас налази Гимна-зија
била
смештена основна
школа “Душан Ђурђевић”.
У њој сам отпочео своју
каријеру 1963. године.
Међутим, већ у августу
исте године, у ту зграду се
уселила Гимназија, па сам у
њој наставио свој рад!
Како је изгледала тадашња Гимназија?
Гимназија је тада имала само 8 учионица, 3 одељења
и мање од 20 професора (Антонијевић Владимир француски, Арсић Мидораг - српски, Николић Душан
– историја, Јовановић Рушка – биологија итд.)
Школски намештај био је врло оскудан, стар,
прикупљан из других школа. Кабинета није било,
нити фискултурне сале, а читава школа је била велика
као 1/3 дањашње величине Гимназије! Директор
тадашње гимназије био је Вукман Станковић – врло
строг и оштар, али праведан.
Између нас колега владало је пријатељство,
љубомори нигде није било места. Испомагали смо
једни друге и трудили се да Гимназију доведемо до
једног вишег нивоа…
Да ли је било заинтересованих тинејџера
који су желели да похађају Гимназију?
Сећам се да смо једва накупили ђаке који су чинили
ПРВУ генерацију у Гимназији… То су били ђаци
разних профила, можда и не сремни за школовање
које је пружала Гимназија, али, захваљујући
обазовању које су стекли за 4 године, постадоше
личности спремне да се даље едукују, обарзују и
носе наше друштво!
Кажете да није било фискултурне сале.. где
се онда одржавало физичко васпитање?
Физичко васпитање се одржавало на игралишту изнад
Гиманзије када су временски услови то дозваљавали.
Зими се час физичког одвијао у холу, где су се
налазили козлић, греда, разбој, струњаче и друго, где
су ђаци долазили и за време одмора да би се бавили
гимнастиком.
И поред свих тих услова, ђаци су редовно
долазили на часове физичког?
Наравно, не само да су долазили на часове него је
Гимназија, захваљујући ентузијазму ђака, добила
кошеве, терене, које су они намештали и направили,
наравно, уз нашу помоћ… Волели су физичко.
Долазили су на секције из одбојке, фудбала, кошарке
и других спортова које смо моје колеге и ја
одржавали. Била су приређивана и многа такмичења
најпре на нивоу школе, а онда би најбољи тим из
школе одлазио на општинско, градско и републичко
такмичење и имао великог успеха (1. место у одбојци
на републичком такмичењу,
3. место на
републичком у ритмичкој гимастици, 3. место у
стоном тенису, итд.). Одржавана је сваке године на
дан школе и такозвана “ГИМНАЗИЈАДА”, која је
окупљала
ђаке из гимназија других градова
(Аранђеловца, Тополе, Смедеревске Паланке) и
правила разна такмичења. Тада су се рађала и бројна
пријатељства.
Како тумачите данашњу ситуацију да
многи ђаци избегавају часове физичког
васпитања ?
Данас, иако су ђаци физички крупнији, виши и
изгледају јаче, они су много тромији, слабији од
некадашњих генерација (част изузецима). Сматрам да
је то последица убразног развоја цивилизације и
технике, па данас многи можда и немају времена да
се посвете свом телу и духу. Али, свакако би требало
да пронађу времена за физичке активности, јер ће
тако побољшати и своје здравствено стање, а и
психичко!
Како је изгледао однос између професора и
ученика, и однос ученика према раду ?
Ученици су јако поштовали своје професоре. Имали
су доста поверења у њих, јер су професори били
веома праведни и доста су се залагали за ђаке. Кад би
код неког ученика видели таленат одмах би радили
на његовом усавршавању. Професори и уценици су
сарађивали али, наравно, знала се граница, и то је
давало резултате. Разредне старешине су увек биле
спремне да помогну свом ученику да превазиђе
проблеме. Мислим да су међусобно поверење,
поштовање, праведност, постављање хијерархије
вредности, као и заинтересованост професора за ђаке
- кључне ствари које су потребне да би се постигао
успех, а тиме и мотивисали ученици за рад!
Професоре Реља, хвала Вам на издвојеном времену!
Љиљана Тодоровић 4/4
Гимназијалац
број 11, април 2011.
ГИМНАЗИЈА
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ СМЕР
ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ СМЕР
Разлика у предметима:
ПРВИ РАЗРЕД:
ДРУГИ РАЗРЕД:
Часова недељно
Српски језик....................................4
Први страни језик...........................2
Други страни језик.........................2
Латински језик................................2
Историја..........................................2
Географија.......................................2
Биологија.........................................2
Математика......................................4
Физика.............................................2
Хемија..............................................2
Рачунарство и информатика..........2
Музичка култура.............................1
Ликовна култура.............................1
Физичко васпитање........................2
Веронаука........................................1
Грађанско васпитање.....................1
Друштвено-језички смер задржава латински језик.
Оба смера добијају – психологију (2 часа недељно).
ТРЕЋИ РАЗРЕД:
Друштвено-језички смер губи хемију;
Природно-математички смер губи музичку и ликовну
културу;
Оба смера губе психологију, а добијају филозофију.
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД:
Природно-математички смер губи историју;
Оба смера губе географију; добијају социологију и
устав и право грађанства.
Гимназијалац
број 11, април 2011.
Кабинети:
за српски језик и књижевност;
за стране језике;
за хемију;
за физику;
за биологију;
за рачунарство и информатику;
за музичку културу;
за грађанско васпитање;
Атеље;
Фискултурна сала.
Ускоро ће вам бити омогућено да погледате све ове
кабинете.
Секције:
Новинарска секција
Драмска секција
Шаховска секција
Филозофска секција
Психолошка секција
Ликовна секција
Рецитаторска секција
Спортске секције
Географска секција
Хор
За више информација посетите наш сајт:
www.gimnazijamladenovac.edu.rs
У последњих седам школских година факултет је уписало 94-98% наших матураната. У тај
проценат улазе државни и приватни универзитети (много више државни), на буџет, као и
на самофинансирање.
Највише наших ученика уписује са друштвеног смера: Правни факултет, Економски
факултет, Факултет политичких наука, Филолошки факултет (групе за српски језик и
различити страни језици), али уписују се и хуманистички факултети (учитељски,
филозофски, медицина); технички (саобраћајни, грађевина и други). Са природноматематичког смера уписују се сви технички факултети - Медицински, Факултет
организационих наука, али исто тако има ученика који уписују факултете друштвених наука
или Филолошки факултет.
О свим нашим матурантима се води детаљна статистика што се тиче уписа, али даље
праћење је отежано, јер нису сви факултети повезани у систем електронске обраде
података.
Валентина Вићовац, педагог
Download

Реч уреднице - Гимназија