003
САВРЕМЕНО
ГРАДИТЕЉСТВО
научно - стручни часопис за градитељство републике српске,
година III, број 07 - 2011
Оснивачи:
- Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС
- Aрхитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци
- Привредна комора Републике Српске
- Завод за изградњу а.д. Бања Лука
Издавач:
Завод за изградњу а.д. Бања Лука
Марије Бурсаћ бр. 4, Бања Лука, РС
тел: 051/225-162
e-mail: [email protected]
Главни и одговорни уредник,
Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ.
Редакциони одбор:
1. Проф. др Мирко Аћић, дипл.инж.грађ, Београд, Србија
2. Александар Цвијановић, дипл.инж.грађ. - Бања Лука, РС, БиХ
3. Проф. др Предраг Гавриловић, дипл.инж.грађ. - Скопље, Македонија
4. Мр Борко Ђурић, дипл.инж.грађ.- Бања Лука, РС, БиХ
5. Доц. др Бранкица Милојевић, дипл.инж.арх. - Бања Лука, РС, БиХ
6. Проф. др Мила Пуцар, дипл.инж.арх. - Београд, Србија
7. Горјана Росић, проф. филологије - Бања Лука, РС, БиХ
8. Проф. др Миленко Станковић, дипл.инж.арх - Бања Лука, РС, БиХ
9. Проф. др Добривоје Тошковић, дипл.инж.арх. - Београд, Србија
10. Проф. др Драго Тркуља, дипл.инж.геол. - Бања Лука, РС, БиХ
Уређивачки одбор:
1. Проф. др Петар Арсић, дипл.инж.арх. - Београд, Србија
2. Проф. др Мирко Аћић, дипл.инж.грађ. - Београд, Србија
3. Верица Кунић, дипл.инж.арх.- Бања Лука, РС, БиХ
4. Миленко Ј. Дакић, дипл.инж.грађ. - Бања Лука, РС, БиХ
5. Мр Михаела Замоло, дипл.инж.грађ. - Загреб, Хрватска
6. Станко Иваштанин, дипл.инж.шум.- Бања Лука, РС, БиХ
7. Доц. др Љубиша Прерадовић, дипл.инж.ел.- Бања Лука, РС, БиХ
8. Проф. др Миленко Пржуљ, дипл.инж.грађ. - Љубљана, Словенија
9. Чедо Савић, дипл.правник - Бања Лука, РС, БиХ
10. Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед. - Бања Лука, РС, БиХ (уредник)
11. Проф. др Михаило Трифунац, дипл.инж.грађ.- Лос Анђелес, САД
12. Проф. др Младен Улићевић, дипл.инж.грађ. - Подгорица, Црна Гора
13. Мр Саша Чворо, дипл.инж.арх. - Бања Лука, РС, БиХ
Имена су организована по азбуци.
Насловна страна: Милана Роквић, дипл.инж.арх.
Лектор:
Вида Србљановић
Маркетинг:
Горана Станаревић Кењало, дипл.мен.мед.
Рецензија:
Радови су рецензовани
Дизајн:
архитекти
Рјешењем министарства просвјете и културе РС број 07.030-611-01--4/09,
научно стручни часопис "Савремено градитељство" уписан је у Регистар
јавних гласила под редним бројем 576.
Пријатељи часописа:
ЈП "Путеви Републике Српске"
Комисија за концесије РC
Град Бања Лука
"Kaldera Company", Лакташи
"Грађење" a.d. Источно Сарајево
DTP и штампа: НИГД ДНН, Бања Лука
Број примјерака: 600
UDK 711;
ISNN 1986-5759
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
004
CONTEMPORARY
BUILDING DEVELOPMENT
Scientific Technical Journal for Building Development of the Republic of Srpska, 3rd year, No. 7 - 2011.
Founders:
-Ministry of Spatial Planning, Civil Engineering and Ecology
of the government of the Republic of Srpska
-Faculty of Architecture and Civil Engineering, Banja Luka
-Chambre of Comerce and Industry of the Republic of Srpska
-Institute for Construction a.d. Banja Luka
Publisher:
Institute for Construction a.d. Banja Luka
Marije Bursac no. 4, Banja Luka, Republic of Srpska
Phone 051/225-162
Editor-in-Chief:
Rаjko Pucаr, B.Sc. (Civ.eng.)
Editorial Board:
1. Prof. Mirko Acic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia
2. Aleksandar Cvijanovic, B.Sc. (Civ.eng.)- Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
3. Prof. Predrag Gavrilovic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Skopje, Macedonia
4. M.sc. Borko Djuric, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
5. Assistant Professor, Brankica Milojevic, B.Sc. (Arch.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
6. Prof. Mila Pucar, B.Sc. (Arch.), PhD - Belgrade, Serbia
7. Prof. Gorjana Rosic, B.Sc.(Philology) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
8. Prof. Milenko Stankovic, B.Sc. (Arch.), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
9. Prof. Dobrivoje Toskovic, B.Sc. (Arch.), PhD - Belgrade, Serbia
10. Prof. Drago Trkulja, B.Sc. (Geology), PhD - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
Review Board:
1. Prof. Petar Arsic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia
2. Prof. Mirko Acic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Belgrade, Serbia
3. Verica Kunic, B.Sc. (Arch.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
4. Milenko J. Dakic, B.Sc.(Civ.eng.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
5. Mihaela Zamolo, M.Sc. (Civ.eng.) - Zagreb, Croatia
6. Stanko Ivastanin, B.Sc. (Forestry) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
7. Assistant Professor, Ljubisa Preradovic, B.Sc.(El.eng.)
8. Prof. Milenko Przulj, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Ljubljana, Slovenia
9. Cedo Savic, B.LL - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
10. Gorana Stanarevic Kenjalo, B.Sc. (Media Man.), Banja Luka, Republic of Srpska, B&H - (editor)
11. Prof. Mihailo Trifunac, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Los Angeles, SAD
12. Prof. Mladen Ulicevic, B.Sc. (Civ.eng.), PhD - Podgorica, Montenegro
13. Assistent Lecture, Sasa Cvoro, M.Sc. (Arch.) - Banja Luka, Republic of Srpska, B&H
Names are arranged in alphabetical order by surname.
Designd front page:
Milana Rokvic, M. (Arch.)
Lector:
Vida Srbljanovic
Marketing:
Gorana Stanarevic Kenjalo, B.Sc. (Media Manager)
Review:
The papers were reviewed
Based on solutions of Ministry of Education and Culture of Republic of Srpska
No. 07.030-611-01— 4/09, scientific journal „Contemporary building development“
is entered in the register of public media numbered 576th.
Design:
architects
DTP & Printing: NIGD DNN, Banja Luka
Number of copies: 600
UDK 711;
ISNN 1986-5759
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Newspaper frends:
Public Company Republic of Srpska Roads
Commission for concessions of the Republic of Srpska
City of Banja Luka
Kaldera Company, Laktasi
"Gradjenje" Shareholders Company, East Sarajevo
005
САДРЖАЈ
008
ПРОЦЕНА ШТЕТЕ НА ЗГРАДАМА ОД
ЗЕМЉОТРЕСА ОЧЕКИВАНОГ ИНТЕНЗИТЕТА
024
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ ПАРАМЕТАРА
ДУКТИЛНОСТИ КОД БЕТОНА МИКРОАРМИРАНИХ
СИНТЕТИЧКИМ ВЛАКНИМА
Мирко Аћић, Владимир Аћић
Димитрије Закић
038
ПРИНЦИПИ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ УРБАНОГ
БЛОКА НА ПРИМЕРУ НАСЕЉА БЕЛА ЦРКВА
050
ЗЕМЉОТРЕСНА ОШТЕЋЕЊА И ПРИМЕЊЕНИ
ПОСТУПЦИ САНАЦИЈЕ И ОЈАЧАЊА НАДОГРАЂЕНИХ
СТАМБЕНИХ ЗИДАНИХ ЗГРАДА У КРАЉЕВУ
Ана Никовић, Божидар Манић
Драго Остојић, Бошко Стевановић, Михаило Мурављов
062
ПРИКАЗ ПРОЈЕКТА И ИЗВОЂЕЊА НОВОГ МОСТА
ПРЕКО ДУНАВА КОД БЕШКЕ
080
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РС У БАЊОЈ ЛУЦИ
- ПЛАНЕРСКИ И УРБАНИСТИЧКИ АСПЕКТ
ОД КОНЦЕПЦИЈЕ ДО ЛОКАЦИЈЕ
Слободан Митровић, Зоран Костић, Милорад Стевановић, Милан Перић
Бранко Бојовић
084
БЕЗ УЛАГАЊА У НАУКУ И ТЕХНОЛОГИЈУ НЕМА
НИ ЕКОНОМСКОГ НИ СОЦИЈАЛНОГ НАПРЕТКА
088
ОДРЖИВИ ЕНЕРГЕТСКИ
АКЦИОНИ ПЛАН И ЗГРАДАРСТВО
092
094
096
ПРОШИРЕЊЕ ПУТA М16, БАЊА ЛУКА - ГРАДИШКА
100
104
BATIMAT, ПРАЗНИК ГРАЂЕВИНАРСТВА
108
114
ОБАВЈЕШТЕЊЕ О КАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИ
РАДОВА ЗА ЧАСОПИС „САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“
ИНТЕРВЈУ др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади РС
Бања Лука потписник "Споразума градоначелника европских градова"
Јавно предузеће "Путеви Републике Српске"
НАЈПРОФИТАБИЛНИЈЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ
Комисија за концесије Републике Српске
НАСТАВНИК МОРА БИТИ ДОБАР ИНСТРУКТОР,
КОЈИ ИНСПИРИШЕ И СТИМУЛИШЕ СТУДЕНТА
Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци
обиљежио 15 година постојања
"Савремено градитељство" на међународном сајму у Паризу
ЈАЧАЊЕ СТРУЧНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА,
ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА ЗИБЛ-а
ПРЕДСТАВЉАМО Завод за изградњу а.д. Бања Лука
ПРЕГЛЕД САЈМОВА ЗА 2012. ГОДИНУ
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
006
CONTENT
008
BUILDING DAMAGE ASSESMENT IN
EXPECTED INTENSITY EARTHQUAKE
024
EXPERIMENTAL RESEARCH OF DUCTILITY PARAMETERS
OF SYNTHETIC FIBER REINFORCED CONCRETE
038
NEW URBAN BLOCK DESIGN PRINCIPLES,
BELA CRKVA CASE STUDY
050
EARTHQUAKE DAMAGE AND PROCES OF
RECOVERING АND REINFORCEMENT APPLIED IN
UPGRADED MASONRY BUILDINGS IN KRALJEVO
MirkoAcic, Vladimir Acic
Dimitrije Zakic
Аna Nikovic, Bozidar Manic
Drago Ostojic, Bosko Stefanovic, Mihailo Muravljov
062
PRESENTATION OF THE DESIGN AND CONSTRUCTION OF
THE NEW BRIDGE OVER THE DANUBE RIVER NEAR BESKA
080
REPUBLIC OF SRPSKA NATIONAL THEATRE IN
BANJA LUKA - PLANNING AND URBAN ASPECT
FROM CONCEPT TO LOCATION
Slobodan Mitrovic, Zoran Kostic, Milorad Stevanovic, Milan Peric
Branko Bojovic
084
ECONOMIC AND SOCIAL PROGRESS CAN NOT
BE EXPECTED WITHOUT INVESTMENT IN SCIENCE
AND TECHNOLOGY
INTERVIEW dr Jasmin Komic, Minister of science and technology
in Republic of Srpska Government
088
SUSTAINABLE ENERGY ACTION
PLAN AND BUILDING SECTOR
092
094
096
EXPANSION OF M16 ROAD, BANJA LUKA - GRADISKA
100
104
BATIMAT, CELEBRATION OF BUILDING
Banja Luka has signed "Covenant of Mayors of European cities"
Public Company "Republic of Srpska Roads"
MOST PROFITABLE MINERAL MATERIALS
Commission for concessions of Republic of Srpska
THE TEACHER MUST BE A GOOD INSTRUCTOR
TO INSPIRE AND STIMULATE STUDENTS
Faculty of Architecture and Civil Engineering on Banja Luka University,
celebrated 15 years of existence
"Contemporary building development" on international fair in Paris
STRENGTHENING OF PROFESSIONAL RESOURCES,
BUSINESS POLICY OF INSTITUTE FOR CONSTRUCTION
- SH COMPANY BANJA LUKA
WE PRESENT Institute for Construction, Shareholders Company Banja Luka
108
PUBLIC ANNOUNCEMENT ABOUT THE
CATEGORIZATION AND PREPARING ARTICLES FOR
THE MAGAZINE "CONTEMPORARY CONSTRUCTION"
110
REVIEW OF FAIRS IN 2011
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
008
Мирко Аћић1
Владимир Аћић2
ПРОЦЕНА ШТЕТЕ НА ЗГРАДАМА
ОД ЗЕМЉОТРЕСА ОЧЕКИВАНОГ
ИНТЕНЗИТЕТА
Прегледни (научни) рад
UDK 699.841(4)
Резиме: У раду се предлаже и детаљније обрађује један поступак који омогућује да се унапред, пре земљотреса
очекиваних могућих интензитета на одређеној урбаној територији, процене оштећења зграда и настала штета на
њима. При томе, аутори овога рада се ослањају на Европску макросеизмичку скалу 1998 (ЕМ-скалу 98) која данас
представља најкомплекснију, најсавременију и најпоузданију скалу на свету, за процену интензитета догођеног
земљотреса. Она обухвата скоро све до данас изграђене (постојеће) типове зиданих и армиранобетонских конструкција,
разврстаних по класама повредљивости. С обзиром на то да се на некој сеизмички активној урбаној територији, у разним
повратним периодима, могу догодити земљотреси различитих интензитета, то је најбоље да се оштећења/штета на
зградама процене, полазећи од најнижег интензитета који изазива незнатна оштећења/штета (VI степен), па до
максимално могућег прогнозираног земљотреса за ту територију. Анализе резултата урађеног нумеричког примера за
интензитете VI, VII, VIII, IX и X степена, указују на осетну разлику у оштећењу/штети на зградама, чак и између два
суседна степена интензитета, што омогућује да се, на основу тога, лако процени и интензитет неког земљотреса који
ће се догодити. Предложени поступак такође омогућује да се процени који типови зграда (у функцији класе
повредљивости и степена интензитета земљотреса), могу претрпети рушења, врло тешка, тешка, умерена, или
незнатна оштећења, а који неће доживети никаква оштећења. Имајући у виду да земљотрес представља природни
хазард, са још увек низом непознаница, као и нелинеарно понашање конструкција зграда при дејству јаких земљотреса,
добијене резултате треба схватити вероватно могућим. Ипак и такви резултати, могу бити од велике користи
планерима, пројектантима, власницима/корисницима зграда, осигуравајућим компанијама, а нарочито релевантним
факторима на државном и локалном нивоу, за доношење интегралне стратегије за смањење сеизмичког ризика, што
подразумева већу заштиту становништва и смањену штету од земљотреса.
Кључне речи: интензитет земљотреса, типови конструкција и класе повредљивости, оштећење и штета на зградама,
ЕМ-скала 98, смањење сеизмичког ризика.
BUILDING DAMAGE ASSESMENT IN
EXPECTED INTENSITY EARTHQAKE
Summary: The paper proposes and analyses the method that enabes the assessment of damages to buildings, before an earthquake of the expected possible intensity occurs in a particular urban area. Authors of this paper rely on the Eurpean Macroseismic
Scale 1998 (EM-scale 98) which is the most complex, most contemporary and most reliable scale in the world at present, as far as assesment of intensity of an eartquake is concerned. It covers all types of masonery and reinforced concrete structures and buildings, divided into vulnerability classes. As various intensity earthquakes can occur in a seismically active urban area during different periods, it
is the best to asses the damages to the buildings starting from the lowest intensity resulting in minor damages to the highest possible
assessed earthquake for the particular area. The analysis of results of the numerical example for the intesities 6th,7th, 8th, 9th and 10th
level, shows significant difference in damages to the buildings even between two subsequent levels intensity, and as such can point
out to the future earthquake based on the damaged buildings results. Suggested method also enables the estimation which building
types (with regard to vunerability classes and eartquake intensity level) could be torn down, or suffer very heavy, heavy, medium or
low damages, or suffer no damage at all. Having in mind eartquakes are natural hazards which are not completely understood, as well
limited knowledge of a non - linear behaviour of the structures influenced by strong earthquakes, the results are to be considered as
possible probability. Such results are highly useful to the planners, designers, building owners and tenants, insurance companies, and
in particular state and local bodies responsible for the relevant strategies in minimising seismical risks, enabling higher public safety
and lowering earthquake damages.
Keywords: earthquake intensity, types of structures and vulnerability classes, damages to the buildings, EM-scale 98, lowering of
seismical risk
1
2
др, дипл. инж. грађ., редовни професор Грађевинског факултета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд
дипл. инж. грађ., Геа, д.о.о. Предузеће за пројектовање и инжењеринг, Панчево-Београд, е-mail:[email protected]
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
009
1. УВОД
Земљотрес је, као што је познато, природни
хазард, за који се не зна ни место где ће се догодити,
ни време када ће се догодити, ни јачина коју ће
испољити. На све то не можемо да утичемо, али
можемо и треба да утичемо на повећање нивоа заштите од њега, применом одговарајућих превентивнодруштвених, економских, техничких, едукативних и
других мера. Дакле, можемо да смањимо (ублажимо)
сеизмички ризик до друштвено прихватљивог нивоа.
Због природе самог земљотреса који носи још увек
много непознаница и због недовољног познавања
понашања конструкција у постеластичном стању (које
изазивају јаки земљотреси), као и из економских и
других разлога, не може се избећи ризик који доноси
земљотрес, али се, као што је већ речено, одређеним
мерама, може знатно смањити-ублажити његово
деструктивно дејство на људе, грађевинске објекте,
инфраструктурне системе и др.
Једна од мера која може битно да утиче на
смањење сеизмичког ризика, која се у овом раду
предлаже, истражује и анализира, односи се на
покушај да се, унапред процени "учинак" земљотреса
одређеног интензитета, на оштећењу зграда и штета
на њима. С обзиром на то да земљотрес, приближно
истог интензитета, може да захвата релативно велику
урбану територију - зону (насеље, град, део већег
града), прво се усваја оптимална величина (површина)
те зоне, а затим се процењује "учинак", који би, на
зградама у тој зони, изазвао земљотрес унапред
одређеног (очекиваног) интензитета. Пошто се на
истраживаној урбаној зони могу догодити земљотреси
различитог степена интензитета, то је најбоље да се
процене оштећења и штета од земљотреса ураде од
практично најнижег интензитета (VI степен) који
изазива незнатна оштећења зграда, па до вероватно
највишег могућег прогнозираног интензитета на тој
територији. Уопште, на просторима западног Балкана
то је интензитет IX степена, а у Медитерану негде и X
степена. Та процена се заснива на реалном стању
зграда, на лицу места, у разматраној урбаној зони, где
ниво сеизмичке отпорности зграда зависи од типа
њене конструкције, њихове класе повредљивости
(склоности ка оштећењу зграда) и других каракте ристика зграда, као што су: ниво регуларности, квалитет изведених радова, степен очуваности, могућност
уласка у резонантно дејство зграда - тло, и сл.
Да би се проценила оштећења и настале штете на
зградама, проузроковане дејством земљотреса, у овом
раду се предлаже коришћење, данас у свету врло
савремене и комплексне скале, а то је Европска
макросеизмичка скала 1998 (ЕМ-скала 98) [1]. Скала
је, пре свега, намењена процени степена интензитета
земљотреса који се догодио на одређеној урбаној
територији. Та процена се, као што је познато, заснива
на реаговању (понашању) људи за време земљотреса,
затим на ефектима које земљотрес изазива на
(кућним) предметима и, оно што је најбитније, а то је,
како се понашају зграде, практично почев од VI
степена интензитета земљотреса, код кога долази до
првих незнатних оштећења слабо отпорних типова
зграда, па све до оног интензитета који је прогнозиран
као максимално могућ за предметну урбану зону. У
ЕМ-скали 98, у опису сваког степена интензитета
земљотреса, дефинисани су "учинци" на понашање
људи, ефекти на обичне предмете и посебно - "учинци" на оштећењу зграда, тачка 3. овог рада.
У овом раду полази се од тога да се унапред, пре
земљотреса, процени оштећење зграда, односно
штете на њима, при очекиваном или било којем другом
интензитету земљотреса. Примена Европске
макросеизмичке скале 1998 (ЕМ-скала 98) то омо гућује. Скала садржи седам типова зиданих конс трукција зграда и шест типова армиранобетонских
конструкција (АБК) зграда и по један тип челичних и
дрвених конструкција. За сваки од ових типова, у скали
је дата једна од највероватнијих класа повре дљивости: A, B, C, D, E или F. Оштећења зграда разврстана су у пет степени од 1. до 5, где 1. степен
представља незнатна, практично занемарљива
оштећења, а 5. степен представља рушење зграде,
видети табелу 2.1. Детаљније о томе у радовима [1,2]
Ако се сваком степену оштећења зграде припише
(обрачуна) одређени еквивалент новчаног износа по
м2 површине зграде, може се доћи до износа штете од
земљотреса, за сваку зграду, за зграде истог типа и
класе повредљивости и на крају, у глобалу, за укупан
број зграда на истраживаној урбаној зони. До тог
новчаног износа се лако долази јер су познате
површине зграда и број зграда које трпе одређене
степене оштећења, за разматрани степен интензитета
земљотреса.
Добијени резултати, реализацијом овог рада (у
виду истраживачког пројекта), биће од велике користи
надлежним органима, на локалном и државном нивоу,
посебно службама (штабовима) за елементарне
непогоде - ванредне ситуације, затим урбанистима,
планерима, пројектантима, компанијама за осигурање
имовине и др. Како се земљотрес појављује изненада,
ничим ненајављен, врло је важно да се ове службе и
сви други релевантни фактори, практично, тренутно,
по земљотресу, укључе на спашавању повређених и
затрпаних грађана, на пружању прве помоћи, уклањању рушевина и др. Резултати реализованог пројекта, заснованог на поступку из овог рада, дају
до во љно података, на основу којих се могу, бла говремено, да предузимају потребне радње за
адекватне организационе и друге активности, посебно
у доношењу неопходних планова и програма, како би
се предземљотресним и постземљотресним мерама,
што више смањио ризик од земљотреса, тј. постигла
што већа заштита људи, непокретне и покретне
имовине и др. Тиме би се знатно смањила и укупна
штета од земљотреса, а што је веома битно, смањио
би се број настрадалих и повређених грађана. Осим
тога, ова процена, указала би колика су (у смислу
вероватноће) потребна новчана средства за отк лањање последица земљотреса, зависно од степена
интензитета земљотреса.
У оквиру овог рада урађен је и нумерички пример,
где су у разматраној урбаној зони (град, део града,
насеље), зграде разврстане по материјалу, типу и
класи повредљивости конструкција. Ради упоредне
анализе, везане за ниво оштећења ових зграда и
настале штете на њима, претпостављено је да се, на
предметној урбаној зони, могу да догоде земљотреси
VI, VII, VIII, IX и X степена интензитета. За сваки
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
010
степен интензитета дата је конфигурација - слика
оштећења зграда. Из ње се може видети да се, за
сваки наредни виши степен интензитета, јавља све
веће и веће оштећење зграда. При томе, мање
сеизмички отпорне зграде, достижу стање великих
оштећења (па и рушења) већ при нижим инте нзитетима земљотресима, а више отпорне - оштећења
при вишим интензитетима. По нивоу оштећења, зграде
су, као што је веће речено, груписане у пет степени.
Први и други степен оштећења зграда обухватају од
незнатних до умерених оштећења, па се те зграде
могу и даље користити, уз мање оправке и санације.
Трећи и четврти степен представљају тешка до врло
тешка оштећења, па се морају корисници зграда
иселити, док трају санације/ојачања зграда. Пети
степен оштећења се односи на зграде које је зе мљотрес сасвим порушио или их је добрим делом
уништио, разрушивши им интегритет конструкције, па
остатак зграде треба порушити и изградити нове
зграде (Детаљније - видети табеле 2.2 и 2.3). Овде,
исказана процена о броју порушених, теже и врло
тешко оштећених и мање до незнатно оштећених
зграда је важна, јер омогућава унапред, пре зе мљотреса, да се благовремено планирају тежишта
акције, нпр. на спашавању и збрињавању људи.
Уопште, такви подаци, као што је већ истакнуто,
омогућавају да се реалније сагледају потребе и
приоритети организовања, како предземљотресног
(нпр. припремљеност становништва на земљотрес),
тако и постземљотресног живота становника, привреде и других делатности. Ти подаци указују које би
зграде требало ојачати, пре земљотреса, како их не би
вероватно могући максимални земљотрес тешко
оштетио или чак порушио. Осим тога, као што је већ
речено, такви подаци су врло корисни за планере
простора, пројектанте, осигуравајуће компаније,
власнике и кориснике зграда и др.
Резултате који се добијају предложеним поступком, уз примену ЕМ-скале 98, ипак треба схватити
само као вероватно могуће, јер се ради о феномену
земљотреса који представља врло хаотично кретање
тла, где се "оперише" са вероватноћом. Међутим, и
као такви, ти резултати могу послужити као добра
основа, у глобалу, за процену укупне штете, али и да
предвиде који ће типови зграда доживети ове или оне
степене оштећења, посебно који ће типови зграда
доживети тешка и врло тешка оштећења, а који ће
доживети рушења, за унапред очекивани (усвојени)
степен сеизмичког интензитета. То ће помоћи
релевантним факторима да свако у свом домену
одлучивања може да предузима одређене мере, а све
с циљем смањења сеизмичког ризика.
2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ЕМ-СКАЛЕ 98
У издању Европског центра за геодинамику и
сеизмологију објављена је Европска макросеизмичка
скала 1998 (ЕМС-98; ЕМ-скала 98), чија примена није
ограничена само на европске земље већ има и међународни карактер. Израду скале је иницирао и подржао Савет Европе, у оквиру Пројекта за
ублажавање - спречавање природних и технолошких
ка тастрофа и организовање пружања помоћи. ЕМсавремено градитељство година III, број 07 - 2011
скала 98, у ствари је осавремењена и знатно про ширена скала MSK-64, која је још у употреби у већини
држава бивше Југославије. У односу на скалу MSK-64,
која обухвата само објекте који нису ни пројектовани
ни рачунати на сеизмичка дејства, ЕМ-скала 98, осим
тих објеката, обухвата још и објекте (зграде) код којих
је рачунским путем доказана сеизмичка отпорност за
одговарајући степен интензитета (по националним)
асеизмичким прописима. Такође, према ЕМ-скали 98,
при процени интензитета догођеног земљотреса,
конструкције зграда се разврставају у знатно већи број
типова. Тако, док скала MSK-64 садржи само три типа
конструкција, дотле ЕМ-скала 98 садржи седам типова
конструкција зиданих зграда, шест армиранобетонских
типова конструкција и по један тип дрвених и челичних
конструкција. У нашим урбаним срединама (местима,
градовима) има врло мало дрвених и челичних зграда,
па због тога оне, у реализацији истраживачког пројекта
заснованог на идеји овог рада, не могу да буду укључене у анализу процене оштећења, односно штета на
зградама од земљотреса.
Са знатно повећаним бројем типова конструкција
зграда, ЕМ-скала 98 је, у смислу вероватноће, много
прецизнија у процени сеизмичког интензитета него
скала MSK-64. Међутим, оно што ЕМ-скалу 98 посебно
издваја од скале MSK-64, као и од свих других скала,
односи се на увођење класе повредљивости за сваки
тип конструкције зграде (табела 2.1). Из искуства
знамо да је неки тип конструкције више склон
повредљивости (оштећењу), него неки други тип и
обрнуто. На пример, зидана конструкција зграде, типа
ћерпича или ломљеног камена, биће и, при мањем
интензитету земљотреса, много оштећена, па можда и
срушена, док ће, при истом интензитету земљотреса,
на пример, зидана зграда, типа конструкције од опеке,
уоквирене АБ хоризонталним и вертикалним се рклажима и са монолитном АБ међуспратном конструкцијом, остати можда и неоштећена, или незнатно
оштећена. У табели 2.1 приказани су типови ко нс трукција и њихове највероватније класе повре дљивости (означене кружићима). Највероватније класе
повредљивости (А-F) односе се на конструкције зграда
средње регуларности и на средњи квалитет материјала и саме конструкције. Аутори ЕМ-скале 98 [1] истичу да је мало земаља у Европи које се могу
похвалити високим квалитетом асеизмички изведене
конструкције. То је, за сада, како кажу, резервисано за
Јапан, Нови Зеланд и сл.
Најделикатнији део посла, при овој процени, који
тражи ангажовање добрих стручњака – грађевинских
инжењера конструктера, познавалаца асеизмичког
пројектовања, састоји се у томе да се, за сваки тип
конструкције, на предметној урбаној зони, провери дата
највероватнија класа повредљивости (табела 2.1),
имајући у виду стање конструкције зграде на лицу места,
тј. њену стварну сеизмичку отпорност, узимајући у обзир
остварени ниво регуларности зграде, квалитет
материјала, одржавање, старост, оронулост зграде и сл.
Треба имати у виду да сви постојећи типови конструкција
зграда нису обухваћени датим класама повредљивости
A-F у ЕМ-скали 98, као, нпр. мешовите АБК, монтажне
АБК, претходно напрегнуте БК и сл., па ће бити потребно
да се процене њихове класе повредљивости, ако су
масовније заступљене у предметној урбаној зони.
011
Табела 2.1 Табела повредљивости
Table 2.1 Table vulnerability
Легенда:
Највероватнија класа повредљивости
Вероватни распон (опсег) класе повредљивости
Распон мање вероватан у изузетним (необичним) случајевима
1)
Није потребна примена асеизмичких мера
Процењена класа повредљивости конструкције
може, али не мора да се поклопи са највероватнијом
класом повредљивости у табели 2.1, али се мора наћи
у распону вероватне (пуне линије) и мање вероватне
класе (тачкасте линије). С обзиром на то да се зидане
и армиранобетонске конструкције зграда различито
понашају у току земљотреса, то се, према ЕМ-скали
98, одвојено посматрају у погледу степена оштећења.
Зидане конструкције су више склоне кртом понашању,
а АБК се могу учинити довољно дуктилним.
Класификације оштећења односе се, како на носеће,
тако и на неносеће конструкције зграда, табеле 2.2 и
2.3.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
012
Табела 2.2 Класификација оштећења зиданих зграда
Table 2.2 Classification of damage masonry buildings
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
013
Табела 2.3 Класификација оштећења зграда од армираног бетона
Table 2.3 Classification of damage to buildings of reinforced concrete
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
014
ЕМ-скала 98 је, углавном, намењена процени
интензитета догођеног земљотреса, на одређеној
територији урбане средине. Међутим, она се може користити и у обрнутом смислу, тако што ће се, за
одређени интензитет (нпр. VII, VIII или IX степен) из
дефиниције (описа) дотичног степена интензитета
"очитати" које класе повредљивости зграда достижу
одређен степен оштећења, мерено квалитативним
показатељима: мало, много, већина (тачка 3. овог
рада). При томе, разуме се, не могу се користити
ефекти на људе и ефекти на предмете који се јављају
код догођених земљотреса, већ само ефекти од
земљотреса на оштећењу зграда. Ефекти од
земљотреса на оштећењу зграда су и примарни
параметри за претходно наведене степене
интензитета. Наиме, код нижих степена интензитета
земљотреса (од I до VI степена), прва два ефекта
земљотреса (на људе и на предмете) су примарни за
процену интензитета, а трећи (оштећење зграда) је
секундаран, јер закључно са VI степеном, практично и
нема оштећења зграда, па се процена интензитета
земљотреса, углавном, своди на прва два ефекта.
Међутим, за више степене интензитета, са сваким
наредним већим степеном, почев од VII степена,
ефекти земљотреса, на оштећењу зграда, постају све
примарнији и одлучујући, а друга два ефекта све
безначајнији. Стога, за те интензитете, конструкције
морају бити анализиране и на сеизмичка дејства.
ЕМ-скала 98 је проистекла из статистичке обраде
ефеката од дејства земљотреса, на статистички
довољном броју узорака, на уобичајеним, обичним
зградама, које су у масовној примени у скоро свим
земљама Европе па и света. Због тога, на предметној
урбаној зони, у процену оштећења и штете "улазе"
масовно заступљене зграде (обичне, уобичајене
зграде). Детаљније у радовима [1,2].
3. ДЕФИНИЦИЈЕ - ОПИСИ СВАКОГ СТЕПЕНА
ИНТЕНЗИТЕТА У ЕМ-СКАЛИ 98
Дефиниција квантитета
Велика прецизност у процени ефеката на људе,
кућне предмете, на оштећења објеката и сл. није
потребна нити је њу могуће постићи. Због тога су
уведени квалитативни показатељи: мало, много,
већина. У скали је усвојено компромисно решење, са
мањим преклапањем интензитета од 0 до 10(20)% мало; од 10(20) до 50(60)% - много и од 50(60) до
100% - већина.
мало (few)
много (many)
већина (most)
Редослед ефеката земљотреса, за сваки степен
скале интензитета, дат је на следећи начин:
a) Ефекти на људе
b) Ефекти на предмете
c) Оштећење зграда.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Уводне напомене:
Поједини степени интензитета могу да укључе
ефекте кретања тла нижег степена интензитета или
нижих степени интензитета и онда када се ови ефекти
директно и не помињу при вишим степенима ин тензитета.
I степен. Неосетан земљотрес
а) Не осећа се ефекат земљотреса ни под
најповољнијим околностима.
b) Нема ефеката.
c) Нема оштећења.
II степен. Једва осетан земљотрес
а) Подрхтавање тла се осећа само у посебним
случајевима (осећа га мање од 1% људи). Осећају
га људи који се одмарају у кућама и који се нађу у
нарочито повољном положају.
b) Нема ефеката.
c) Нема оштећења.
III степен. Слаб земљотрес
а) Земљотрес осећа мали број људи у кућама. Људи
који се одмарају осећају љуљање или слабо
подрхтавање тла.
b) Лако клаћење обешених предмета.
c) Без оштећења.
IV степен. Умерен земљотрес
а) Земљотрес осете многи људи у кућама, док га
напољу осећа само врло мали број људи. Мањи
број људи се пробуди из сна. Ниво вибрација није
застрашујући. Вибрације су умерене. Људи осећају
слабо подрхтавање или љуљање зграде, собе,
кревета, столице и сл.
b) Порцелан, чаше и прозори звецкају, а врата
клопарају. Обешени предмети се клате. Лаки намештај се, у мањем броју случајева, видљиво дрма
и шкрипи. У мањем броју случајева, таваничне
дрвене греде шкрипе и крцкају.
c) Без оштећења.
V степен. Јак земљотрес
а) Земљотрес осећа већина људи у зградама и мало
људи изван зграда. Мање њих је уплашено и беже
напоље, из зграде. Многи људи се буде из сна.
Затечени људи у зградама осећају јако тресење и
љуљање целе зграде, собе или намештаја.
b) Висећи (обешени) предмети се навелико клате љуљају. Порцелан и чаше заједно звецкају. Мали,
неуравнотежено постављени и/или, у недовољној
мери, подупрти предмети, могу се померати или
падати - претурати се. Незатворени прозори и
врата се сами јако отварају и затварају У мањем
броју случајева, стакла на прозорима пуцају.
Течност осцилује и може да се прелива -
015
запљускује из добро напуњених посуда. Животиње
у затвореном простору могу да се узнемире.
c) Мали број зграда, класа повредљивости А и B,
достиже 1. степен оштећења.
VI степен. Земљотрес незнатног оштећења
а) Већина људи га осећа у кућама, а многи људи га
осећају и изван кућа, на отвореном простору.
Мањи број људи губи равнотежу. Много људи је
уплашено и беже напоље из зграда.
b) Мали предмети, уобичајене стабилности, могу да
падају, а намештај може да се помера. У мањем
броју случајева може доћи до разбијања посуђа и
стакларије. Домаће животиње (ако су и напољу)
могу бити узнемирене - уплашене.
c) На многим зградама, класа повредљивости А и B
се јављају оштећења 1. степена, а на мањем броју
зграда, класе повредљивости C - оштећења 1.
степена.
VII степен. Штетан земљотрес
а) Већина људи је уплашена и покушава да побегне
напоље из зграде. Многи људи тешко одржавају
равнотежу при стајању, нарочито на вишим
спратовима зграда.
b) Намештај се помера и може да се преврне ако је
горњи део тежи од доњег. У великом броју,
предмети падају са полица. Вода се прелива
(пљуска) из посуда, резервоара, рибњака.
c) Многе зграде, класе повредљивости А, достижу
оштећења 3. степена, а мањи број 4. степена.
На многим зградама класе повредљивости B
појављују се оштећења 2. степена, а на мањем
броју 3. степена.
Мањи број зграда, класе повредљивости C,
доживљава оштећења 2. степена.
Мањи број зграда, класе повредљивости D, доживљава оштећење 1. степена.
VIII степен. Јако штетан земљотрес
а) Многи људи се тешко одржавају на ногама, чак и
изван кућа, на отвореном простору.
b) Може доћи до превртања намештаја. Предмети,
као нпр. телевизор, писаћа машина и сл. падају на
под. Надгробни споменици понекад могу бити
померени, нагнути, заокренути или преврнути.
Могу да се примете таласи на врло меком тлу - тло
је заталасано.
c) Многе зграде класе повредљивости А имају
оштећења 4. Степена, а мањи број зграда те класе
5. степена.
Многе зграде класе повредљивости B имају
оштећења 3. степена, а мањи број 4. степена.
Многе зграде, класе повредљивости C, имају
оштећења 2. степена, а мало њих 3. степена.
Мањи број зграда, класе повредљивости D, има
оштећења 2. степена.
IX степен. Разоран земљотрес
а) Општа паника. Од силне јачине земљотреса може
доћи до падања људи на тло.
b) Многи споменици и стубови падају или долази до
њиховог нагињања. Видљив је таласаст облик
терена у меком тлу.
c) Многе зграде класе повредљивости А имају
оштећења 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости B имају
оштећења 4. степена, а мањи број 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости C имају
оштећења 3. степена, а мало њих 4. степена.
Многе зграде класе повредљивости D имају
оштећења 2. степена, а мање њих 3. степена.
Мали број зграда класе повредљивости E има
оштећења 2. степена.
X степен. Врло разоран земљотрес
c) Већина зграда класе повредљивости А има
оштећења 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости B имају
оштећења 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости C имају
оштећења 4. степена, а мањи број 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости D имају
оштећења 3. степена, а мањи број 4. степена.
Многе зграде класе повредљивости Е имају
оштећења 2. степена, а мали број 3. степена.
Мали број зграда класе повредљивости F има
оштећења 2. степена.
XI степен. Пустошан земљотрес
c) Већина зграда класе повредљивости B има
оштећења 5. степена.
Већина зграда класе повредљивости C има
оштећења 4. степена, а мањи број 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости D имају
оштећења 4. степена, а мало њих 5. степена.
Многе зграде класе повредљивости Е имају
оштећења 3. степена, а мало њих 4. степена.
Многе зграде класе повредљивости F имају
оштећења 2. степена, а мањи број 3. степена.
XII степен. Потпуно пустошан земљотрес
c) Све зграде класа повредљивости А и B и
практично све зграде класе повредљивости C
срушене су. Већина зграда класа повредљивости
D, Е и F порушене су.
Ефекти земљотреса достижу изузетно велике
размере које људски ум тешко може и да замисли.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
016
4. СТАЊЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗГРАДА
ИЗГРАЂЕНИХ У ПЕРИОДУ БЕЗ ПРИМЕНЕ И
У ПЕРИОДУ СА ПРИМЕНОМ
АСЕИЗМИЧКИХ ПРИНЦИПА И ПРАВИЛА
До 1964. године у бившој Југославији се и није, при
пројектовању и грађењу грађевинских објеката,
практично, водило рачуна о потреби да објекти буду
сеизмички отпорни. Према Привременим техничким
прописима за оптерећење зграда (1948), у зависности
од типа зграде, усвојена је хоризонтална сила од 1,0
до 1,5% сталног и половине корисног вертикалног
оптерећења. Ово је важило за зоне мањих сеизмичких
оштећења, за зоне великих оштећења, те хори зонталне силе су увећаване за 50%, а у зонама катастрофалних разарања за 100%. Тек од 1964, након
скопског катастрофалног земљотреса (1963), по
донетим прописима, у сеизмички активним подручјима,
обавезно је асеизмичко пројектовање и грађење у
Југославији. Године 1981. донет је нови Правилник
[15], који је, у неким одредбама, пооштрио услове из
Правилника од 1964. године [14].
У погледу структуре зграда, по материјалу,
намени, типовима конструкција, а посебно по масовној
изградњи уобичајених, тзв. обичних зграда које
преовладавају по броју заступљености (преко 90%),
може се рећи да се постојећи фонд зграда у земљама
бивше Југославије генерално уклапа у оквире
Европске макросеизмичке скале 1998 (ЕМ-скале 98),
тако да се у тим земљама ова скала може користити
за процену интензитета догођеног земљотреса, који је
у функцији степена оштећења зграда. У вези са тим,
она се може користити и за процену проузроковане
штете на зградама од дејства земљотреса познатог
интензитета. У групу уобичајених, масовно засту пљених зграда на терену, не улазе тзв. зграде од значаја, којих, у разматраној територији, нема довољно,
да би се обрадиле статистички и не само због тога,
већ и због врло шароликог приступа њиховој се измичкој заштити у пракси. Због тога се, у случају
процене оштећења (и процене штете), полази од тога
да усвојени статистички узорак одражава стање и
међусобне односе масовне заступљености типова
различитих конструкција зграда на терену. Поједини
објекти, као нпр. монументалне грађевине, болнице,
објекти масовног окупљања и сл., морају се посебно
разматрати, јер се директно на њих не односи ЕМскала 98. Њих, у разматраној зони, по правилу, нема
довољно да би се направио статистички узорак, који
би био репрезент тих појединих објеката. То су објекти
од значаја, па се издвајају у посебне категорије зграда
(категорија I) према Правилнику о техничким нормативима за изградњу објеката у асеизмичким подручјима из 1981. У масовно изграђене зграде спадају
зграде II категорије које су заступљене у пракси преко
90% од укупног броја (и површина) зграда (Ко=1,0).
Према Правилнику о привременим техничким
прописима за грађење у сеизмичким подручјима (из
1964), зграде које спадају у обичне дате су под редним
бројем 2 (К=1), табела 2 правилника. Објекти сврстани
у I категорију (Правилник из 1981), за исти интензитет,
рачунају се на 50% већу сеизмичку силу у односу на
објекте II категорије, а захтевају и извођење сеизмичке
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
микрорејонизације на самој локацији објекта. Објекти
под редним бројем 1 (Правилник из 1964.) - табела 2
(значајни објекти), за сеизмичка подручја VII, VIII и IX
степена интензитета, пројектују се за интензитете VIII,
IX и X + , респективно, где X + степен представља
утицаје за IX степен, увећане за 1,5 пута. Видети
правилнике [3] и [4]. Објекти од значаја се врло
различито третирају у односу на повећани степен сеизмичке отпорности у односу на објекте масовне
изградње. Те разлике нису само евидентне између
појединих земаља, већ се и у самој једној земљи
различито третирају, према прописима који су важили
у разним временским периодима, као што се види из
наших правилника [3,4]. У вези са проценом по вредљивости - оштећења зграда од значаја, треба
прегледати њихову пројектну и извођачку доку ментацију, и при томе, утврдити да ли су срачунати на
повећане сеизмичке силе, у свему како се то тражи у
Правилнику који је важио од 1964. до 1981, односно у
Правилнику за период од 1981. до данас. Ако су те
зграде саграђене пре доношења првих асеизмичких
прописа (из 1964), највероватније да нису ни рачунате
на повећану сеизмичку отпорност, а можда - ни на
какве хоризонталне сеизмичке силе. Ове објекте
треба, у договору и уз сагласност и подршку власника
- корисника, детаљније анализирати, па ако им
недостаје сеизмичка отпорност, захтевана по важећем
асеизмичком правилнику, требало би их ојачати пре
дејства максимално прогнозираног земљотреса. Ови
објекти би требало да остану у функцији и након тога
земљотреса. Ипак, треба пажљиво размотрити и
могућност евентуалног укључивања ових зграда у
групу уобичајених зграда. Зграде које су рачунате на
јаке и врло јаке ветрове, треба контролисати да ли
можда и оне поседују одређену сеизмичку отпорност.
У сваком случају треба им дефинисати тип
конструкције и проценити класу повредљивости.
* * *
Условно, ради лакшег препознавања врсте и
квалитета уграђених материјала и типова кон струкција, могу се зграде, хронолошки, по времену
грађења, поделити на више временских периода.
Период до 1918. Масовна заступљеност зиданих
конструкција, у кречном малтеру (ломљен, обрађен
камен, ћерпич, опека, ...). Јављају се и тзв. "бондрук"
зграде. Овај период представља и сам почетак
примене АБ у међуспратним конструкцијама,
балконима, степеништима... Иначе, по правилу,
таванице су биле дрвене, неукрућене у својој равни.
Могу се срести и таванице у виду "пруских сводова",
изнад подрума. Темељи: камени, од опеке, од бетона.
Зиданих зграда са дрвеним таваницама, готово да и
нема у бањолучком региону, јер су вероватно биле
знатно оштећене у земљотресу 1969. па се пре тпоставља да су касније ојачане АБ монолитном
плочом.
Период од 1918. до 1945. Преовлађују и овде
зграде из претходног периода. Нешто интензивнија је
примена АБ у зградама веће спратности, али углавном
за хоризонталне елементе као што су: међуспратне
конструкције (ситноребраста монолитна конструкција,
без и са арматуром у плочи), балкони, еркери,
017
степеништа, понегде и темељи. Низак квалитет
бетона. Спратност: индивидуалне зграде П, П+1, П+2,
колективно становање По+П+3, пословне зграде до
П+5. Темељи: камен, опека, бетон, АБ. Зграде са
подрумом, без подрума и др. Малтер за зидање:
кречни.
Период од 1945. до 1964. Ово је последњи период
у коме се градило, практично не водећи рачуна о
дејству земљотреса. То је период појачане изградње
објеката у бившој Југославији. Све је више у примени
АБ целе носеће конструкције зграда (зграде веће
спратности), али још увек су најбројније зидане зграде:
опекарски производи, бетонски блокови... Таванице:
дрвене, ситноребрасте монолитне и полумонтажне
(Хербет, Авраменко), монтажни опекарски производи
са монолитизацијом АБ (ТМ-таванице и др.), али, по
правилу, без АБ серклажа. У овом периоду се граде,
поред монолитних, и армиранобетонске монтажне и
претходно напрегнуте конструкције. Овај период је
карактеристичан и по градњи вишеспратница (со литера) у АБ који ће се наставити и у следећим
периодима са повећаном спратношћу зграда.
Период од 1964. до 1981. То је период у коме је у
бившој Југославији била обавезна примена тзв.
Правилника о привремених техничким прописима за
грађење објеката у сеизмичким подручјима [14]. Према
том Правилнику међуспратна конструкција мора бити
монолитизирана и крута у својој равни. Обавезан је АБ
хоризонтални, а у одређеним случајевима и вертикални серклаж. Тражи се испуњење и одређених услова да би конструкција била што регуларнија и
дуктилнија. Детаљније су обрађене зидане зграде,
мање скелетне АБК, а врло мало панелне и мешовите
армиранобетонске конструкције. Малтер за зидање
зидова: продужни. Темељи: обавезно АБ. Овај период
је карактеристичан и по градњи зграда у разним
системима у армираном и претходно напрегнутом
бетону.
Период од 1981. до 2011. Пројектовање и грађење
у сеизмичким подручјима спроводи се по савре менијем правилнику из 1981. године. Посебан
нагласак се даје избору регуларне конструкције.
Проширени су захтеви у погледу носивости и
дуктилности АБ стубова и АБ зидова. И овде, као и за
претходни период, зидање зидова је обавезно у
продужном малтеру; темељи АБ. Ако је у претходном
периоду почела примена рачунара, у овом периоду се
рачунарска техника развила до неслућених размера,
тако да би требало да су статичко-динамичке анализе
конструкција знатно комплетније и свеобухватније него
у претходним периодима. У овом периоду, појавом
Еврокода 8 (ЕC8), на сложенијим конструкцијама,
необавезно, примењују се и одредбе тога стандарда.
Генерално се може констатовати да су, у сваком
од ових периода, зидане конструкције биле највише
заступљене. Чврстоће бетона при притиску, у првом
периоду примене бетона, биле су 10-15 Mpa, а сада
иду и до МБ60; па и знатно више у свету. Еврокод 2
(EC2) предвиђа класе бетона и до C100/115 (MPa).
Треба имати у виду, када је реч о Бањој Луци и
околини, да је земљотрес из 1969. највише оштетио
зидане зграде, које су имале дрвене таванице (у својој
равни врло мало круте). У санираним (ојачаним) зградама, по тада важећем правилнику [14], биле су
обавезне таванице – круте у својој хоризонталној
равни, са АБ серклажима. У вези са тим, у бањолучком
подручју, посебно у Бањој Луци, очекује се да су, на
постојећим зградама, услови из Правилника [14]
испуњени, али то треба проверити! Највећи проблем у
погледу сеизмичке отпорности представљају старе
зидане и још (касније) надограђене зграде и стога на
њих треба обратити изузетну пажњу. Треба утврдити
које су то зграде и на који начин су надограђене,
посебно старе зидане зграде и да ли поседују
захтевани ниво сеизмичке отпорности.
Уопште, квалитет малтера и квалитет зиданих
зидова зграда, а посебно код индивидуалне (не легалне) изградње, на нашим просторима, још увек су
на релативно ниском нивоу. Иако масовно заступљене
у зградарству, зидане конструкције зграда, у дугом
временском периоду, нису изучаване на грађевинским
факултетима, па није редак случај да извођење и
контрола квалитета нису били на завидном нивоу.
Зидарске радове често обављају приучени радници.
5. ИЗБОР ВЕЛИЧИНЕ УРБАНЕ ЗОНЕ ЗА
ПРОЦЕНУ ОШТЕЋЕЊА ЗГРАДА И
ПРОУЗРОКОВАНЕ ШТЕТЕ УСЛЕД ДЕЈСТВА
ЗЕМЉОТРЕСА ОЧЕКИВАНИХ
ИНТЕНЗИТЕТА
Да би се проценила повредљивост зграда у
одабраној урбаној територији - зони (град, део града и
сл.), дакле, да би се утврдило (у смислу вероватноће)
колику би материјалну штету могао да проузрокује
земљотрес прогнозираног (или било ког другог) интензитета, потребно је дефинисати контуре (повр шину) урбане (изграђене) средине. То би требало да
буде зона приближно уједначених својстава тла, која
се налази на једном типу тла, где утицај локалног тла
на интензитет није значајан. У случају да предметна
урбана зона лежи на различитим типовима тла, нпр.
један део лежи на стени, а други на алувијалном
депозиту, тада урбану зону треба поделити на два
дела (по граници дисконтинуитета тла) и посебно
истраживати оштећења зграда.
На истраживаној урбаној зони треба утврдити број
уобичајених, масовно изграђених, тј. преовлађујућих
зграда, по материјалу и типу конструкције зграде. При
томе, одвојено евидентирати зидане од АБ зграда.
При утврђивању укупног броја зграда (које улазе у
анализу за оцену оштећења, односно штете на зградама, која може да настане од одређеног интензитета
земљотреса), користити податке републичких завода
за статистику о попису становништва и непокретне
имовине (зграда), Републичког урбанистичког завода,
архива града и сл. По утврђеном броју масовно
заступљених зграда, зграде се разврставају по
материјалу и типовима конструкције, а затим се
одабира статистички узорак, као репрезент тих зграда
у разматраној урбаној (изграђеној) зони. Колики број
зграда (у зависности од материјала, типа конструкције
зграда и сл.) треба да обухвати тај узорак, тешко је
одређено рећи. Генерално, тај статистички узорак
треба да буде довољно велик како би што боље
апроксимирао истраживану урбану зону у погледу
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
018
броја заступљених типова зграда и њихових класа
повредљивости, а да грешка која се при томе чини
буде у прихватљивим границама. За мање урбане
зоне могу се све масовно заступљене зграде узети у
обзир за процену оштећења и штете на зградама.
На интензитет земљотреса утичу, осим макси малног убрзања тла, и други фактори, као што су
време трајања јаког дела земљотреса, улазак у
резонтантно (или блиско) стање конструкције зграде
и темељног тла (које се догађа ако се поклопе, или
се довољно приближе сопствене периоде осциловања
зграда и предоминантне периоде темељног тла), и др.
Дуже трајање јаког дела земљотреса и покла па ње/приближавање ових периода знатно може да
појача дејство земљотреса на површини терена, а
резултат тога су појачани ефекти земљотреса на
зграде, људе, предмете и др., што директно утиче на
повећање интензитета земљотреса. С обзиром на то
да се периоде зградa и темељног тла налазе у
приближно истим интервалима (0,1 sec - 2,5 sec), то
ће се, и за уједначену урбану зону, у погледу
сеизмичких и других параметара, десити да ће се неке
зграде истог типа и класе повредљивости, али
различите крутости и масе (различитог броја етажа и
сл.), тј. различитих сопствених периода, наћи у резонантном стању са темељним тлом, што ће код њих
изазвати већа оштећења него код зграда које су
осциловале изван резонантног стања. Ово резонантно
стање, при пројектовању објеката, свакако, треба
избећи. Случај резонантног или блиског стања
догодио се у бањолучком земљотресу 1969. С
обзиром на испољену јачину овога земљотреса и
релативно мало растојање града од епицентра
земљотреса, као и на релативно добро тло,
предоминантне периоде тла (0,10 sec - 0,34 sec) су се
приближиле сопственим периодама крутих (кртих)
зиданих зграда мање спратности, па су највише биле
оштећене те зграде, а међу њима масовно заступљене
приземне (П), и једноспратне зграде (П+1) [12, 13]. Ове
зграде нису биле рачунате на сеизмичке утицаје. При
томе су оштећења била већа код зграда зиданих
лошијим малтером и код зграда неодговарајућег
фундирања. Треба нагласити да кратке предоми нантне периоде тла носе већу сеизмичку енергију и
изазивају већа оштећења зграда него дугопериодичне
осцилације, које су опасније за мекше - флексибилније
зграде. Предоминантне периоде осциловања тла
зависе, пре свега, од величине магнитуде земљо треса, од удаљености локације од хипоцентра и од
локалних карактеристика тла. Предоминантне периоде
се повећавају са повећањем магнитуде и удаљености
од хипоцентра. У сеизмички лошијем тлу периоде су
дуже него код доброг тла.
Међутим, у теренима са предоминантним пе риодама тла од 0,15 до 0,25 sec, често су оштећења
зграда у Бањој Луци била мања, на релативно
неповољнијим својствима тла (суглина, иловача), него
у релативно повољнијим шљунковима, што се
објашњава тиме да су зграде, на шљунчаном тлу,
биле у резонантном стању са предоминантним
периодама тога тла. Искуства из догођених
земљотреса показују и да повишени ниво подземне
воде утиче на повећање оштећења зграда, тј. на
повећање сеизмичког интензитета. Данас се о томе
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
мора водити рачуна, с обзиром на то да се масовно
изводе зграде са подземним гаражама са две, три, па
и више етажа.
Истраживања су показала да се не може
успоставити једнозначна веза између максималног
убрзања тла и интензитета земљотреса због изузетно
великог расипања резултата. То потврђује и зе мљотрес у Бањој Луци 1981, где је максимално
хоризонтално убрзање тла било преко 0,5 g, а
оштећење објеката (зграда) је било релативно мало.
Високе зграде у Мексико Ситију 1985. јако су страдале
(било је и рушења) при хоризонталном убрзању тла од
свега 0,15g, али при јако дугим предоминантним
периодама [7], где је g - убрзање земљине теже.
6. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ ПРОЈЕКТНЕ
И ИЗВОЂАЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
И ПОДАТАКА О ТИПОВИМА И СТАЊУ
ЗГРАДА УВИДОМ НА ЛИЦУ МЕСТА
Треба утврдити број зграда по материјалу и
типовима конструкције, габаритима зграда, спра тности, њиховој површини и др. карактеристикама
неопходним за избор оптималног статистичког узорка
масовно заступљених зграда, на усвојеној урбаној
зони, као њиховог репрезента. Након тога, приступа се
детаљном прегледу пројектне и извођачке документације зграда, обухваћених тим узорком, њиховој
анализи и узимању неопходних података о материјалу,
типу конструкције и свих других података неопходних
за оцену класа повредљивости, одвојено за зидане
зграде и за АБ зграде. Разврставање зграда по типовима конструкције и класама повредљивости врши се
у складу са ЕМ-скалом 98 [1,2]. Фактори као што су:
степен регуларности зграда, квалитет материјала и
извођења и одржавања зграда и др. могу да утичу на
ниво сеизмичке отпорности зграде, а тиме и на
евентуалну промену класе повредљивости. Искуство
из догођених земљотреса казује да, што је кон струкција мање регуларна, то је њена повредљивост
(оштећење и штета) већа. Такође и квалитет материјала и квалитет самог извођења и степен одржавања зграда утичу на класу повредљивости, односно
на сеизмичку отпорност зграда. И неправилан распоред испуне зидова, код АБ скелетних конструкција,
може да смањи сеизмичку отпорност зграде. На
пример, присуство испуне зидова на спратовима, без
испуне у приземљу, може довести до "меког" при земља, што често проузрокује рушење зграде и при
нижим интензитетима земљотреса него што је узето
рачуном. "Меко" приземље, може бити остварено и
"избијањем" носећих и везних зидова у приземљу код
зиданих зграда, а такође и код АБ панелних зграда,
ради отварања локала и сл. Опширније о степену
сеизмичке отпорности разматраних типова кон струкција зграда може се наћи у радовима [1,2,4,9,10].
На прегледу пројектне документације зграда, и на
утврђивању стања зграда на лицу места, с циљем
прикупљања релевантних података потребних за
процену оштећења и штете на зградама, могу да
учествују дипломирани грађевински инжењериконструктери, који имају солидно знање и искуство у
019
земљотресном инжењерству у високоградњи. Ради
што уједначенијих критеријума, при процени стања у
коме се налазе конструкције зграда и саме зграде,
тимови стручњака морају да се чешће састају, а
обавезно пре почетка рада на реализацији пројекта о
процени штете. Они морају да се добро упознају са
карактеристикама ЕМ-скале 98; њену повезаност са
Еврокодом 8 (EC8), као и са упоредном анализом ових
са YU-прописима [14,15], за асеизмичко пројектовање
и грађење. Генерално, EC8 даје веће сеизмичке силе
и, одређеним мерама, обезбеђује пројектовану
дуктилност [8]. Код прегледа пројектне документације,
мора се, поред осталог, навести година изградње
зграде, да ли су и ако јесу, за који степен интензитета
су рачунате, да ли су испоштоване одредбе
асеизмичких правилника из 1964. односно 1981. итд.
Код прегледа стања објекта на лицу места, захтева се
посебна припрема стручних лица, у смислу
прикупљања релевантних података, али и ради
уједначавања критеријума о оцени стања конструкције
зграде. О свим релевантним подацима, неопходним за
процену оштећења, односно штете на зградама од
прогнозираног (очекиваног) интензитета земљотреса,
води се записник, у виду одговора на питања, дат у
"упитнику", за сваку зграду.
Треба рећи да је у бившој Југославији још 1987.
донето "Упутство о јединственој методологији за
процену штета од елементарних штета" [16], па и од
земљотреса. Та процена је врло груба, заснована је на
скали МSК-64. ЕМ-скала 98, у сваком погледу,
прихватљивија је од скале МSК-64.
7. КЛАСЕ ПОВРЕДЉИВОСТИ ТИПОВА
КОНСТРУКЦИЈА ЗГРАДА
Након утврђивања типова конструкција зграда, у
предметној урбаној зони, долази на ред процена да ли
класе повредљивости зграда на терену одговарајућег
типа конструкције одговарају оним класама датим у
ЕМ-скали 98 (табела 2.1). Да би се то проценило,
треба анализирати зграде истог типа конструкције у
ода браном статистичком узорку. При томе најве роватнија (осредњена) класа повредљивости, на
изабраном статистичком узорку, за одређени тип
конструкције може, али не мора, да се поклопи са
највероватнијом класом повредљивости, датој у ЕМскали 98 (табела 2.1). Ако се ради, нпр., о врло
нерегуларној конструкцији (у основи и по висини), ако
је лоше изведена и слабо одржавана конструкција и
сл., добиће се, за исти тип конструкције, класа веће
повредљивости од оне у табели 2.1, а то значи – веће
оштећење зграде и већа штета на њој од дејства
земљотреса. Ако се деси да се, за исти тип конс трукције зграда, добијају велика "расипања" у резултату, тај тип конструкције се може поделити у две
класе, ако се вредности групишу око тих класа, уз
назнаку броја (и површине) зграда које припадају
једној и другој класи повредљивости. Детаљније о класама повредљивости може се наћи у радовима [1,2].
ЕМ-скала 98, како је већ раније речено, садржи
шест класа повредљивости, које су означене са: А, B,
C, D, E и F. Притом је најповредљивија класа А
(зидана зграда ломљеним каменом или ћерпичем), а
најмање је повредљива класа F у коју могу вероватно
доћи челичне конструкције и АБК скелетног и панелног
типа, са изузетно високом сеизмичком отпорношћу,
табела 2.1. Идући од класе повредљивости А према
класи F, повредљивост (оштетљивост, разарање)
конструкција зграда практично линеарно опада. Још
једном истичемо да осим набројаних типова
конструкције зграда у табели 2.1, садржаних у ЕМскали 98, постоје и други типови конструкција (нпр.
мешовите АБК и др.), за које треба одредити класу
повредљивости тако да се уклопи у ове дате класе. За
ове и друге конструкције зграда које нису тако масовно
грађене, да би се стекло искуство о њиховом
понашању у земљотресу, не постоје поуздани подаци
о (највероватнијој) класи повредљивости, па нису ни
унети у табелу 2.1. Класе повредљивости А, B и C, у
ЕМ-скали 98, врло су блиске типовима зграда А, B и C
у изворној скали MSK-64 [1,2].
8. НУМЕРИЧКИ ПРИМЕР
Под претпоставком да су све класе повре дљивости типова конструкција зграда једнаке
највероватнијим класама, датим у табели 2.1, у овом
примеру, одређени су степени оштећења па се може
проценити и настала штета на зградама, при дејству
земљотреса интензитета: VI, VII, VIII, IX и X степена,
користећи ЕМ-скалу 98. Одабрани статистички узорак
од 1000 зграда, у свему репрезент зграда у
разматраној урбаној зони, представља однос укупног
броја N разматраних зграда, на некој предметној
урбаној зони, и броја n који казује колико пута је
умањен број зграда у узорку, у односу на укупан број
масовно изграђених зграда (уобичајене, обичне
зграде) на терену (нпр. n = 20-50). Укупан број зграда у
статистичком узорку, у нумеричком примеру, ра зврстан је по класама повредљивости: A(50), B(100),
C(400), D(300), E(150), где је у загради дат број зграда
које припадају одређеној класи. Дефиниција оштећења
по класама повредљивости конструкције зграда у
овоме примеру дата је како следи: мало ...10%, много
...50%, већина ...80%. Подразумева се да су
претходно утврђени типови конструкција зграда и
њихове класе повредљивости на предметној урбаној
зони. Овде нису раздвојене зидане од АБК зграда,
пошто је претпостављено да су, за све типове
конструкција зграда, одређене класе повредљивости
које фигуришу у тачки 3. овога рада. Иначе, при
реализацији Пројекта о процени штете, треба одвојено
анализирати зидане од АБК зграда. Међутим, када се
сви типови зграда сведу на класе повредљивости (у
датом примеру на класе А-Е), тада се даље "оперише"
само са класама, али се води евиденција који све
типови конструкције зграда улазе у поједине класе,
дакле евидентирају се број и тип зиданих, и број и тип
АБК зграда, по класама.
Најбољи резултати (у смислу вероватноће), у
процени оштећења зграда и штете на њима, нема
сумње, постигли би се ако би се све зграде детаљно
разматрале, али то би при великом броју зграда, у
разматраној урбаној зони, представљало огроман,
дуготрајан и скуп посао, па, као такав, неприхватљив
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
020
је, јер се и, са добро одабраним статистичким узорком,
могу добити валидни резултати.
8.1. Одређивање оштећења зграда при
заданим интензитетима земљотреса
Користећи дефиниције описа за степене
интензитета VI, VII, VIII, IX и X, код EM-скале 98 (тачка
3. овог рада), као и дефиницију оштећеног броја
зграда у % (10%... мало, 40%... много и 80%... већина),
одређени су степени оштећења зграда. Према ЕМскали 98, за сваку од наведених класа повредљивости
дефинисани су степени оштећења и то: у табели 2.2 за
типове зиданих, а у табели 2.3 за армиранобетонске
типове конструкција зграда. Степени оштећења
генерално су дефинисани на следећи начин: 1.
степен... занемарљиво, једва приметна оштећења; 2.
степен... умерена оштећења; 3. степен... знатно до
тешко оштећење; 4. степен... врло тешко оштећење; 5.
степен... разарање – рушење зграде. Степени
оштећења дају се за носеће и неносеће елементе
конструкције зграде.
Оштећења зграда, за наведене интензитете
земљотреса, у зависности од класа повредљивости,
(A, B, C, D и E), дата су у табелама 8.1.1. При томе
ознака "0" значи да зграда није уопште оштећена.
8.1.1 Табеларни преглед оштећења зграда
VI степен
Број оштећених зграда по степенима оштећења
Класе
повредљивости
Број
зграда
A
50
1.
20
B
100
40
60
C
400
40
360
550
100
450
Σ=
5.
4.
3.
2.
0.
30
VII степен
Класе
повредљивости
Број
зграда
A
50
B
100
C
400
D
300
Σ=
Број оштећених зграда по степенима оштећења
5.
4.
5
5
850
3.
20
2.
25
10
40
50
40
160
200
30
270
240
470
30
105
1.
0.
VIII степен
Класе
повредљивости
Број
зграда
A
50
B
100
C
400
D
300
Σ=
850
Број оштећених зграда по степенима оштећења
5.
5
5
4.
20
3.
25
2.
10
40
50
40
160
200
30
120
240
320
30
105
1.
0.
150
IX степен
Класе
повредљивости
Број
зграда
A
50
4.
30
10
40
50
40
160
200
30
120
150
15
60
75
335
210
75
B
100
C
400
D
300
E
150
Σ=
Број оштећених зграда по степенима оштећења
5.
20
1000
30
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
110
3.
240
2.
1.
0.
021
X степен
Број оштећених зграда по степенима оштећења
Класе
повредљивости
Број
зграда
A
50
5.
40
4.
10
B
100
40
60
C
400
40
160
200
D
300
30
120
150
E
150
15
60
75
335
210
75
Σ=
1000
120
Из табеларног прегледа оштећења зграда 8.1.1
произилази:
Код VI степена интензитета, од 1000 зграда, по
40% зграда класа А и B и 10% зграда класе C трпе
оштећења 1. степена, што чини укупно 100 зграда.
Код VII степена интензитета, 10% зграда (5 зграда)
класе повредљивости А трпи оштећења 4. степена,
40% зграда трпи оштећења 3. степена и 50% ...2.
степена, док, нпр. зграде класе D трпе свега 10% (30
зграда) оштећења 1. степена, а 270 зграда нема
оштећења. Зграде класе повредљивости E немају
уопште оштећења при VII степену интензитета
земљотреса. Дакле, од укупно 1000 зграда, вероватно
би било неоштећено 470+150=620 зграда.
При дејству VIII степена интензитета земљотреса,
10% зграда (5 зграда) од укупног броја од 50 зграда,
класе А, срушило би се (5. степен оштећења), 40% (20
зграда) би било врло тешко оштећено (4. степен
оштећења), а преосталих 25 зграда би претрпело 3.
степен оштећења. Од 100 зграда класе повре дљивости B, 10 зграда би претрпело оштећења 4.
степена, 40 зграда ... 3. степена и 50 зграда ... 2.
степена, итд. Такође, ни VIII степен интензитета
земљотреса уопште не оштећује зграде класе
повредљивости Е. Од укупно 1000 зграда, по
вероватноћи, неоштећено би било 150+150=300
зграда.
При IX степену интензитета земљотреса, многе
зграде (40%, тј. 20 зграда) класе А и мањи број (10%,
тј. 10 зграда) класе B би се срушило, а 60% (30 зграда)
класе А и 40% (40 зграда) класе B претрпело би
оштећења 4. степена (врло тешка оштећења), а 10%
зграда класе C такође би претрпело оштећење 4.
степена. Од 300 зграда класе D, оштећења 3. степена
претрпело би 30 зграда (10%), 120 зграда - оштећења
2. степена и 150 зграда - оштећења 1. степена. Од 150
зграда класе повредљивости Е, 15 зграда (10%) би
претрпело оштећења 2. степена, а 60 зграда (40%) оштећења 1. степена, док би 75 зграда било
неоштећено. Од укупног броја зграда (1000),
неоштећено би било 75, а срушено 30 зграда, итд.,
видети табеле (тачка 8.1.1).
Из претходних табела може се сагледати број
оштећених зграда сваке класе повредљивости, по
степенима оштећења, за задани интензитет, као и
разлика у нивоу оштећења зграда између два суседна
степена интензитета, што омогућује да се та разлика
јасно уочи и на терену, после догођеног земљотреса.
Дакле, из табеларног прегледа оштећења зграда од
260
3.
2.
1.
0.
земљотреса може се проценити степен интензитета,
ако би се стварно догодио земљотрес. Тако, нпр. за
догођени земљотрес VIII степена било би порушено 5
зграда (10% зграда) класе повредљивости А а око 10%
зграда класе B претрпело би општећења 4. степена.
Међутим, при догођеном земљотресу IX степена
интензитета, било би порушено око 40% зграда класе
А и око 10% зграда класе B (укупно 30 зграда), итд.
Имајући све то у виду, предлаже се да се, за
процену оштећења зграда и штете од земљотреса,
"симулирају" интензитети земљотреса који се, по
прогнози, могу појавити у посматраној урбаној зони. С
обзиром на то да се могу јасно, међусобно
разликовати интензитети, по степену оштећења
зграда, то се при догођеном земљотресу, изласком на
терен, може уочити колики је интензитет земљотреса у
појединим разматраним урбаним зонама. Може се
догодити да је, у целој зони, подједнак интензитет.
Изузетно, може се десити да догођени земљотрес,
разматрану урбану зону, "издели" на два па и више
различитих интензитета, што се не може увек унапред
предвидети, посебно ако се не располаже детаљнијим
својствима тла и карактеристикама конструкција
зграда. У том случају приступа се одређивању
њихових интензитета, упоређују оштећења која је
изазвао догођени земљотрес са процењеним
оштећењима зграда за унапред прогнозиране
интензитете земљотреса. Тада се у процени
интензитета од догођеног земљотреса могу да укључе
и друга два ефекта од земљотреса (на људе и
предмете), али су они ипак секундарног значаја, при
интензитетима VII, VIII, IX и X степена.
9. ПРОЦЕНА ШТЕТЕ ОД ЗЕМЉОТРЕСА
ПОЗНАТОГ ИНТЕНЗИТЕТА
Настала штета за сваки степен оштећења зграда је
различита. Разуме се, најмања је за први, а највећа за
пети степен оштећења (рушење). Штета је у функцији
степена оштећења, али и у функцији материјала
зграде, њене опремљености и др. При порасту
интензитета земљотреса, почев од VII степена, типови
зграда класе повредљивости А први почињу да трпе
озбиљнија оштећења, па онда типови класе B, затим
C, па све до класе Е која је, у приказаном примеру,
најотпорнија на дејство земљотреса. Процењена
штета на зградама може да се добије ако се, за сваки
степен оштећења, и за сваку класу повредљивости (за
поједине типове зграда), процени еквивалентна
вредност у новчаном износу по м2 површине зграде
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
022
(одређеног типа), па се за познате површине зграда
лако добија проузрокована штета на појединој згради,
на одређеним типовима зграда, а такође и на целој
предметној урбаној зони. Пошто је оштећење везано
за тип конструкције зграде и њену класу пов редљивости, довођење зграде у претходно стање
(трошкови), у новчаном износу, еквивалент је трошковима отклањања настале штете. Трошкови за довође ње зграде у пређашње стање, за исти степен
оштећења зграда, по 1m2 површине, за разне типове
зграда и њихове класе повредљивости, могу бити
различити, о чему треба водити рачуна при процени
штете. Новчани износ штете, по степенима оштећења
зг рада, могу се изразити и у процентима коштања
изградње m2 нове зграде, одређеног типа конструкције
и класе повредљивости, нивоа опремљености зграде и
др.
Приказани поступак за процену штете на зградама
односи се само на тзв. непосредну штету на зградама.
Међутим, тој штети треба додати и посредну штету,
која настаје, због нпр. смештајних трошкова становништва (чекајући санацију или изградњу нове зграде),
губитака услед застоја рада у привреди и др. Иначе,
када је реч о штети од земљотреса, начињеној у
читавој предметној урбаној зони, треба на цену штете
додати и цену која ће настати довођењем инфра структурних, комуналних, саобраћајних и др. система у
исправно стање. Због тога је потребно прецизније
навести шта све спада у губитке (штету) за које треба
обезбедити средства за отклањање последица
земљотреса. Према важећим законима, процена
настале штете од елементарних непогода, где спада и
земљотрес, односи се само на утрошак финансијских
средстава, у оном износу који обезбеђује да се објекат
доведе у пређашње стање. Градитељи другачије
мисле - да треба у трошкове штете урачунати сва
средства неопходна да се санирају и/или изграде
сеизмички отпорни објекти, јер у случају поновљеног
земљотреса истог интензитета, објекат, доведен у
претходно стање, по вероватноћи, биће опет оштећен
као што је био оштећен и пре те санације. Зграде које
су, према изложеном поступку, биле сврстане у 1. и 2.
степен оштећења не пре дстављају опасност за
кориснике, па се, уз мање поправке, могу и даље да
користе. Зграде 3. степена оштећења претрпеле су
умерена оштећења носеће и тешка оштећења
неносеће конструкције, па их треба иселити и извести
радове на санацији. Ако се, при томе, зграда враћа у
пре тходно стање, где није вршена никаква ре конструкција, промена система конструкције и слично,
за извођење радова није потреба грађевинска до звола. У супротном, потребна је грађевинска дозвола.
Зграде сврстане у 4. степен оштећења треба под хитно
иселити, јер су поједини носећи и неносећи елементи
толико оштећени да су склони паду и треба их што
хитније осигурати подупирањем. За извођење радова на реконструкцији зграда неопходна је грађевинска
дозвола. Трошкови на довођењу зграда у пређашње
стање, за овај степен оштећења, могу некад и да се
приближе трошковима изградње нове зграде. Зграде 5.
степена оштећења, ако још на неким деловима зграде
није дошло до потпуног рушења), треба испразнити од
покретних ствари, срушити не порушени део и сав
материјал одвести на депонију и/или га рециклирати.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
10. ЗАКЉУЧАК
¹ Предложени поступак процене оштећења и
штете на зградама, у истраживаној урбаној зони, које
би проузроковао будући земљотрес, одређеног
интензитета, уз примену, данас врло савремене и
најкомплетније скале у свету - Европске макро сеизмичке скале 1998 (ЕМ-скала 98), даје задо вољавајућа решења.
¹ Овај поступак омогућује да се процени колико ће
зграда, зависно од типа и класе повредљивости
конструкције, бити оштећено и до кога степена
оштећења. Са повећањем броја степени, оштећење
зграде се повећава. По правилу, неносећи елементи
конструкције су више оштећени од носећих елемената,
при истом интензитету земљотреса.
Предложени поступак процене оштећења/штете
такође омогућује да се сагледа које би зграде требало
ојачати пре земљотреса, ако би, по закону
вероватноће, од земљотреса очекиваног (максимално
могућег) интензитета, биле тешко, врло тешко
оштећене или порушене.
С обзиром на то да је земљотрес такав феномен
који изазива хаотично кретање тла, а да је понашање
конструкције зграде у постеластичном стању (у коме
се налази у току јаких земљотреса), доста неодређено,
то се оштећење зграда процењује количином: мало,
много, већина (тачка 3. овога рада). У нумеричком
примеру је усвојено: мало (10%), много (40%), већина
80%, што је у складу са ЕМ-скалом 98, видети
нумерички пример, тачка 8.
¹ Постоје велике разлике у "учинку" на оштећењу
зграда, који изазивају два земљотреса, различита по
интензитету само за један степен. Та очигледна
разлика у величини оштећења омогућује да се, на
истраживаној урбаној зони (за коју су већ раније
процењена оштећења од земљотреса, чији се
интензитети разликују за један степен), након
догођеног земљотреса, процени о ком интензитету
земљотреса се ради. Видети резултате нумеричког
примера о "учинцима" земљотреса, интензитета од VI
до X степена. У том случају могу се укључити и друга
два ефекта (на људе и предмете) при одређивању
степена интензитета, иако су они код јаких
земљотреса, какви се овде разматрају, ипак врло
секундарног значаја, посебно при вишим степенима
интензитета.
¹ Штета на зградама, изазвана земљотресом, у
функцији је насталих оштећења, која се изражавају,
како је већ речено, у степенима (1-5). Штета се обично
процењује тако да се сваком степену оштећења, за
сваки тип зграде (са својом класом повредљивости),
припише одговарајући новчани износ штете по м2
површине или (што је боље) да се сваком степену
оштећења зграде пропише процентуални новчани
износ од изграђеног м 2 нове зграде истог типа
конструкције, сличне класе повредљивости, исте
намене, опремљености и др. Пошто су познате
површине зграда, по материјалу, типовима и класама
повредљивости, лако се долази до новчаног износа
штете, за сваку зграду, затим за зграде издвојене по
типовима и класама повредљивости и на крају за целу
разматрану урбану зону. Процењени износ штете који
одговара радовима на санацији оштећења, дово -
023
ђењем зграде у претходно стање, пре земљотреса,
није прихватљив, јер ће зграде приликом исте јачине
земљотреса, по закону вероватноће, бити оштећене
као и у претходном земљотресу. Треба зграде ојачати
да буду сеизмички отпорне бар на тај догођени
земљотрес, али је најбоље да се ојачају да издрже
максимално прогнозирани земљотрес, при коме
никако не сме да дође до рушења зграде.
¹ С обзиром на специфичност и сложеност посла
на реализацији овог пројекта, у њему треба да учествују
дипломирани грађевински инжењери одсека за
конструкције који имају солидно знање и искуство у
пројектовању и извођењу објеката у високоградњи у
сеизмички активним подручјима. Ово се нарочито
односи на утврђивање типова конструкција зграда и,
што је најважније, на процену класе повредљивости
одређеног типа конструкције, која зависи од низа
фактора, а понајвише од стања зграде на лицу места,
степена регуларности и др.
¹ Реализацијом истраживачког пројекта, заснованој
на овом раду, добиће се подаци који ће омогућити да
надлежни државни и локални органи, посебно штабови
за ванредне ситуације, благовремено планирају своје
активности пре и непосредно после земљотреса. Зна се
да земљотрес долази изненада, ничим ненајављен, па
се тражи, ако се он догоди, тренутно ангажовање свих
релевантних структура друштва да се укључе у
спашавање и збрињавање повређених, рашчишћавање
рушевина и на низу других неодложних хитних послова.
Ослањајући се на резултате тог пројекта, надлежни
органи могу благовремено да израде реалније планове
и програме превентивних и других мера, како за
предземљотресни, тако и за постземљотресни, посебно
за непосредни период по земљотресу, али и да унапред
могу да процене последице и предвиде средства за
уклањање тих последица, зависно од степена
интензитета догођеног земљотреса. На тај начин би се
знатно повећала заштита људи, имовине и др., односно
био би знатно ублажен – смањен ризик од земљотреса.
Другим речима, били би спашени многи људски животи,
било би мање повређених, директна и индиректна
штета би била смањена и брже би се отклањале
последице земљотреса.
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
European Macroseismic Scale 1998 (EMS-98). European Seismological Commission, Subcommission on
Engineering Seismology, Working Group "Macroseismic
scales". Editor G.Grϋnthal. Luxembourg, 1998. 100 p.
Аћић, М., Аћић, В. (2011): "Приказ и анализа
европске макросеизмичке скале 1998 (ЕМС-98).
Часопис "Савремено градитељство". Бања Лука,
2011/5, стр. 24-46.
Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004. (2006): Proračun betonskih konstrukcija. Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za
zgrade. Prevod sa engleskog na srpski jezik. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 237.
Evrokod 8: EN 1998-1:2004 (2009): Proračun seizmički
otpornih konstrukcija, Deo 1: Opšta pravila, seizmička
dejstva i pravila za zgrade. Prevod sa engleskog na
srpski jezik. Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, str. 204.
Evrokod 6: EN 1996-1-1:2005 (2009): Proračun zidanih
konstrukcija, Deo 1-1: Opšta pravila za armirane i
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
nearmirane zidane konstrukcije. Prevod sa engleskog
na srpski jezik. Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, str. 119.
Aničić, D., Fajfar, P., Petrović, B., Szavitz-Nossan, A.,
Tomaževič, M. (1990): Zemljotresno inženjerstvo - visokogradnja, DIP "Građevinska knjiga", Beograd, str.
642.
Alendar, V., Aćić, M. (1999): "EC8 - zemljotres" potresa
Jugoslaviju. Časopis "Izgradnja", Beograd, No6, str.
139-147.
Аћић, М.: Асеизмичко пројектовање зграда од армираног бетона, 3. научно-стручни скуп "Савремена
теорија и пракса у градитељству", Бања Лука, 19. и
20. април 2007., стр. 13-42.
Aćić, M. (2004): Aseizmičko projektovanje betonskih i
zidanih konstrukcija zgrada. Pisana i umnožena predavanja (u vidu skripti), održavana do 2009. na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Banjoj Luci, građevinski
odsek, VII semestar, str. 185.
Тркуља, Д. (2004): "Земљотреси бањалучког
региона". Графомарк, Лакташи, стр. 262.
Стојковић, М. (2009): "Сеизмичка микрорејонизација
градског подручја Бање Луке. Међународна
конференција о земљотресном инжењерству. Бања
Лука, 26-28. октобар 2009. Књига "Сеизмологија и
инжењерска сеизмологија", стр. 345-357.
Стојковић, М. (2009): "Карактеристике повре дљивости стамбених објеката од земљотреса 1969.
у Бањој Луци. Међународна конференција о
земљотресном инжењерству. Бања Лука, 26-28.
октобар 2009. Књига "Сеизмологија и инжењерска
сеизмологија", стр. 359-371.
Pravilnik o privremenim tehničkim propisima za
građenje u seizmičkim područjima. Službeni list SFRJ
39/64.
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmičkim područjima, Službeni list
SFRJ br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90.
Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta
od elementarnih nepogoda, Službeni list SFRJ 27/87.
Mauro Dolce (2010): Emergency and Post-emergency
Management of the Abruzzi Earthquake. Earthequake
Engineering in Europe. Editors M.Garevski and A.Ansal,
Springer, Dordrecht Heidelburg London, New York,
Volume 17, 2010.
Modena, C., Casarin, F., Da Porto, F. and Munari, M.
(2009): L'Aquila 6th April 2009 Earthquake: Emergecy
and Post-emergency Activities on Curtural Heritage
Buildings.
Стаматовска, С. (2009): Одговор локалног тла за
сеизмички улаз компатибилан са сеизмичким
хазардом. Међународна конференција о зе мљотресном инжењерству. Бања Лука, 26-28.
октобра 2009. Књига "Сеизмологија и инжењерска
сеизмологија", стр. 109-118.
Тркуља, Д., Беговић, П. (2008): Инжењерска
геологија и сеизмологија у грађевинарству. Завод за
изградњу, Бања Лука, 2008. стр. 218.
Radovanović, S., Petronijević, M. (2009): Building tipes
and vulnerability to ground shaking in Serbia.
International conferences on earthquake engineering,
Banja Luka, october 26-28 2009. p. 184-192.
Аћић, М., Ћировић, Г. (2009): Улога и значај
градитељства у смањењу сеизмичког ризика. Intrenational conference on earthquake engineering Banja
Luka, October 26-28th 2009. Књига "Планирање,
пројектовање, изградња и рехабилитација зграда и
других инжењерских објеката у сеизмички активним
подручјима", стр. 89-105.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
024
Димитрије Закић*
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ
ПАРАМЕТАРА ДУКТИЛНОСТИ КОД
БЕТОНА МИКРОАРМИРАНИХ
СИНТЕТИЧКИМ ВЛАКНИМА
Оригинални научни рад
UDK 624.012.45.04
Резиме:
У раду су приказани резултати сопствених експерименталних истраживања параметара дуктилности
(жилавости) код микроармираних бетона справљених са додатком синтетичких влакана. У овом истраживању
коришћене су релевантне статичке методе – и то стандардна метода савијања путем две концентрисане силе у
трећинама распона, као и модификована нестандардна метода цепања помоћу клина. Позната је чињеница да се
влакна, као својеврсна микроарматура, обично додају бетону с циљем побољшања његових физичких, механичких,
деформационих, реолошких и/или технолошких својстава овог композита - као што су, на пример: чврстоћа при
затезању, чврстоћа при савијању, ударна отпорност, деформације скупљања, отпорност на циклични замор,
трајност у различитим условима средине, итд. Међутим, побољшање перформанси код микроармираних бетона
најизраженије је у домену повећања капацитета апсорбовања енергије лома - тј. повећања дуктилности
предметних композита. Експериментални резултати добијени током статичких испитивања параметара
дуктилности могу да буду веома значајни, како ради поређења својстава различитих типова микроармираних и
класичних бетона, тако и у случају решавања специфичних инжењерских проблема у пракси.
Кључне речи:
микроармирани бетон, синтетичка влакна, дуктилност, жилавост, параметри, статичке методе испитивања,
савијање, цепање помоћу клина.
EXPERIMENTAL RESEARCH OF
DUCTILITY PARAMETERS OF SYNTHETIC
FIBER REINFORCED CONCRETE
Summary:
The paper deals with own experimental research results obtained during ductility (toughness) parameters testing of fiber-reinforced concrete made with addition of synthetic fibers. In this research, the relevant static methods were used – both standard
flexural four point loading test and modified non-standard wedge-splitting test. It is a well known fact that fibers, as a specific
micro-reinforcement, are usually added to concrete in order to improve some of the composite’s physical, mechanical, deformation, rheological and/or technological properties, such as: tensile and flexural strength, impact resistance, shrinkage, fatigue resistance, durability in different environment conditions, etc. However, the improved performance of fiber reinforced concrete is
most significant when the enhancement of fracture energy absorption capacity (i.e. improvement of toughness) is concerned.
The results obtained during static testing of ductility parameters can be very important, especially in order to compare the properties of different types of fiber reinforced and ordinary concrete, but also to solve specific practical engineering problems.
Keywords:
Fiber reinforced concrete, synthetic fibers, ductility, toughness, parameters, static methods, flexural test, wedge-splitting test.
1
dr, дипл. грађ. инж. Грађевински факултет, Булевар краља Александра 73, Београд, Србија, [email protected]
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
025
1. УВОД
Када говоримо о савременим инжењерским материјалима, лако је уочити чињеницу да се током времена све више пажње посвећује аспектима њихове
трајности, употребљивости и еколошке подобности.
Данашњи грађевински инжењери константно се сусрећу
са новим изазовима и све озбиљнијим захтевима у вези
са избором погодних грађевинских материјала, као и са
модерним техникама пројек товања и изградње
конструкција. Такође, проблеми одржавања, ревитализације, реконструкције и санације објеката све чешће
долазе у жижу интересовања. Сходно томе, захтева се и
употреба мате ријала са побољшаним физичким,
механичким, реолошким, технолошким, еколошким и
другим својствима, у поређењу са већ постојећим и
широко коришћеним – тзв. "традиционалним" гра ђевинским материјалима.
Један од значајних продуката оваквих развојних
трендова у области грађевинарства свакако је ми кроармирани бетон (или тзв. FRC - Fiber reinforced concrete), који представља композитни материјал справљен
са додатком влакана с циљем ојачања иначе веома крте
цементне матрице.
Уопштено говорећи, микроармирани композити симболизују специјалне материјале базиране на уобичајеној цементној матрици која је додатно ојачана путем
равномерно распоређених (диспергованих) влакана
различитог порекла. Такав концепт ни у ком случају није
нов – у ствари он је далеко старији од бетона и његове
примене у грађевинарству. Наиме, познато је да је
човечанство хиљадама година користило сламу или
животињску длаку у жељи да побољша жилавост
елемената за грађење од глине (цигле, црепова, плоча
итд.). Исти проблем појавио се и у случају композитних
материјала справљених на бази цемента. С данашње
тачке гледишта, решење овог проблема изгледа
једноставно и логично: додавањем извесне, оптималне
количине влакана (органског или неорганског порекла) у
свежу бетонску мешавину, добија се композит повећане
трајности и побољшаних физичко-механичких својстава,
као што су, на пример: чврстоћа (при затезању, савијању
или смицању), контрола прслина, отпорност на различите утицаје (скупљање, течење, удар, абразију, температурне разлике, мраз, пожар, замор, итд.).
Такође, треба нагласити и чињеницу да су бројни
материјали који се користе за санацију, рехабилитацију и
ојачање постојећих конструкција базирани на примени
влакана. Тако, на пример, већина савремених готових
репаратурних малтера обавезно садржи и микро арматуру (најчешће синтетичка - полипропиленска влакна). Као једно од широко примењиваних решења у овој
области користе се и такозвани CFRP (Carbon Fiber
Reinforced Polymer) композити – произведени у виду трака или тканина, који се састоје од крутих карбонских влакана високе чврстоће повезаних синтетичком смолом
као матрицом [13].
2. ИСПИТИВАЊЕ ДУКТИЛНОСТИ:
МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ
Дуктилност (или жилавост) неког материјала
представља количину апсорбоване енергије којом се
карактерише способност тог материјала да се одупре
лому услед деловања статичког или динамичког оптерећења [11]. При томе, статичка оптерећења могу бити: притисак, савијање, директно аксијално затезање,
затезање цепањем, цепање помоћу клина, итд., док
динамичка најчешће подразумевају: ударно оптерећење или дуготрајна циклична оптерећења (испитивање замора материјала). У литератури која се бави
микроармираним бетонима уобичајено је да се под
појмом жилавости ("Toughness") подразумева пре
свега способност апсорбовања енергије композита изложеног статичком оптерећењу - и то најчешће савијању.
Побољшане перформансе микроармираних
композита у односу на њихове пандане справљене без
додатка влакана, највише се очитују баш у виду
повећања њиховог капацитета да апсорбују енергију
током лома (тј. у виду повећања дуктилности). У овом
ставу се сви слажу, како научници – истраживачи ових
савремених композитних материјала, тако и инжењери
(пројектанти, извођачи, надзорни органи), који са њима
раде у пракси. Оно око чега, међутим, још увек нема
општег консензуса у научним и стручним круговима је
начин на који треба мерити дуктилност и вредновати
добијене резултате испитивања.
Као што је већ наглашено, један од основних разлога за примену микроарматуре код композита типа
бетона и малтера је настојање да се побољша капацитет апсорбовања енергије цементне матрице.
Уобичајено је да се величина енергије, апсорбоване
током испитивања материјала до лома, квантификује
преко површине испод σ-ε дијаграма (напондилатација), или одговарајуће површине захваћене
дијаграмом P-Δl (сила-издужење, односно сила-угиб).
Способност композита да издржи одређене де формације пре него што дође до његовог отказа дефинише се преко различитих параметара који се
најчешће називају индекси жилавости ("Toughness
Index"). Ти параметри (или индекси) користе се, затим,
како за потребе пројектовања, тако и за научна
истраживања (на пример за поређење својстава
композита микроармираних различитим врстама и/или
количинама влакана). Најважнији фактори који утичу
на напонско-деформацијско понашање неког
композита, а самим тим и на величину његове
дуктилности, су: врста влакана, геометрија влакана,
количина влакана, састав и структура цементне
матрице, величина испитиваних узорака, врста
оптерећења, брзина наношења оптерећења,
прецизност инструмената за мерење деформација,
начин контроле приликом испитивања (на пример:
контролисана брзина наношења оптерећења или
контролисана брзина деформације) и однос крутости
машине помоћу које се наноси оптерећење према
крутости узорака који се испитују [5].
2.1. Статичка испитивања дуктилности
Значај својстава влакана и карактеристика це ментне матрице био је установљен и јасно истакнут
већ у најранијим истраживањима параметара дуктилности на бетонима са додатком челичних влакана [4],
[6]. Али, како је приметио Balaguru са сарадницима [4],
ова рана истраживања вршена су са равним, неде-
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
026
формисаним влакнима, која су касније све ређе коришћена у пракси. Такође, често се радило са количинама влакана које су биле исувише велике за
практичну употребу. С друге стране, како су истакли
Banthia и сарадници [6], начин мерења деформација и
контроле приликом испитивања нису били адекватни
понашању микроармираних бетона (МАБ). Што се тиче
врсте оптерећења, већ у почетним фазама проучавања дуктилности МАБ, постало је јасно да су тешкоће
при испитивању код директног аксијалног затезања
или затезања цепањем исувише велике, да би такве
методе имале ширу практичну примену [11]. Имајући
све напред наведено у виду, у водећим научним и
стручним круговима (пре свега у САД и Јапану, где су
вршена најобимнија истраживања) преовладао је став
да се за одређивање параметара дуктилности код
МАБ, препоручи знатно једноставнији и поузданији
тест при савијању. Без обзира на то да ли се ради о
варијанти испитивања са једном силом у средини
распона, или о диспозицији са две силе у трећинама
распона (о томе који је метод бољи још не постоји
консензус међу истраживачима), ова група метода је
прихватљива и због своје применљивости у пракси.
У последње време, све чешће се користе методе и
технике код којих је на узорцима за испитивање
унапред дефинисано место настанка прве прслине – у
виду зареза. Такве су, на пример, метода савијања
греде са зарезом ("Notched Beam Flexural Test") или
метода цепања помоћу клина ("Wedge- Splitting Test").
Код предметних метода, уместо дијаграма σ-ε (или PΔl), користе се дијаграми σ-w (напон-локално
раздвајање). Наиме, с обзиром на то да је пресек у
коме се налази зарез најслабије место на узорку, прва
прслина ће бити иницирана баш на тој локацији. Са
порастом оптерећења, повећаваће се и отвор на месту
зареза (односно прслине), што се региструје и прати
помоћу посебних CMOD деформетара ("Crack Mouth
Opening Displacement"). Ово локално раздвајање,
односно ширење пукотине на месту зареза, користи се
као feedback при наношењу оптерећења – што значи
да се величина оптерећења током испитивања
модификује тако да се брзина деформације одржава
константном.
Препорука Комитета 544 Америчког Института за
бетон (ACI Comitee 544 Report [11]) је да се дуктилност
микроармираних композита одређује на бази P-Δl
дијаграма добијеног статичким испитивањем
призматичних узорака на савијање путем две силе које
делују у трећинама распона ("Four Point Loading Test").
Први амерички стандард који је третирао ову
проблематику био је ASTM C1018:1985 [1]. Ова метода
је дуго година била највише коришћена у свету и
доживела је допуњена и измењена издања 1989, 1992,
1994 . и 1997. године. Користећи сличне принципе,
Јапанци су направили свој стандард из предметне
области: JSCE-SF4:1984 [9]. У Америци је друга
генерација стандарда која се бави испитивањем
дуктилности микроармираних бетона изашла крајем
прошлог века - стандард ASTM C1018:1997 и стандард
ASTM C1399:1998 [2]. Коначно, почетком 21. века
појавила су се још два стандарда, који су и данас
актуелни и то: амерички ASTM C1609/C 1609M:2007 [3]
и европски EN 14651:2005 [8].
Приликом испитивања микроармираних композита
на савијање, зона која је изложена нееластичним
деформацијама (у оквиру које влакна врше трансфер
оптерећења), у литератури се најчешће назива
"процесна зона". Величина ове зоне зависи од
геометрије испитиваног бетонског елемента и од
услова оптерећења. Након настанка прве прслине,
дијаграм σ-ε (односно P-Δl) једног микроармираног
бетона може да има различите облике. У зависности
од врсте и количине влакана, али и од неких других
утицајних параметара (као што је фактор облика, на
пример), може се очекивати напонско попуштање или
напонско ојачање композита. Зато су код МАБ у којима
се јављају напони затезања, напон при настанку прве
прслине и одговарајућа деформација, важнији
параметри од чврстоће или деформације при лому.
Ово се може илустровати дијаграмима приказаним на
слици 1 који показују типичне криве P-Δl при савијању
дејством две силе у трећинама распона [5].
Слика 1: Типичне криве P-Δl при савијању различитих МАБ [5]
Figure 1: Typical P-Δl flexural diagrams for different types of FRC [5]
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
027
Ако се анализирају дијаграми приказани на слици
1, може се закључити да дијаграм означен бројем 1
одговара случају бетона справљеног са ниским
садржајем влакана сразмерно мале крутости. Наиме,
ако је број влакана која премошћавају пукотину
насталу у цементној матрици релативно мали,
односно ако та влакна могу да преузму само део
оптерећења које је пре настанка пукотине прихватала
матрица, онда долази до брзог пада оптерећења.
Уколико тих влакана има више, односно ако су њихова
својства таква да могу да преузму већи део
оптерећења, онда крива има облик означен бројем 2.
У оба случаја (1 и 2), међутим, ради се о напонском
попуштању ("Load-softening Behavior") и ово су
најчешћи случајеви који се јављају у пракси (код
бетона са ниским или умереним учешћем влакана). С
друге стране, понашање које је шематски приказано у
виду дијаграма означених бројевима 3 и 4, назива се
напонским очвршћавањем ("Load-toughening Behavior"). У једном од ова два случаја, влакна су у стању
да прихвате приближно исту (крива 3), или чак већу
(крива 4) силу од оне коју је прихватала неиспуцала
матрица. Ипак, случај 4 одговара композитима са
високим учешћем микроарматуре (преко 10% у односу
на запремину бетона), код којих уз то влакна имају и
знатно више механичке карактеристике од цементне
матрице (на пример: челична, карбонска или стаклена
влакна). Наравно, трансфер оптерећења и отпор који
влакна пружају у случају настанка и ширења пукотина
не зависи само од типа и количине влакана, већ и од
везе (приањања) која постоји између матрице и
микроарматуре.
У досадашњим разматрањима начина испитивања
дуктилности микроармираних композита већ су
поменуте неке од најважнијих и најчешће коришћених
статичких метода и параметара који служе за оцену
остварене жилавости. У даљем тексту биће детаљније
анализиране и међусобно поређене најчешће
коришћена стандардизована метода савијања ASTM
C1609/C 1609M - 07 и нестандардна метода цепања
помоћу клина.
Најновија, и тренутно актуелна метода за оцену
квалитета микроармираних бетона, дефинисана је
америчким стандардом ASTM C1609. Код предметне
методе, параметри жилавости дефинисани су на
основу радног дијаграма P-Δl, који се добија испитивањем при статичком савијању просте греде
оптерећене у трећинама распона. При томе, испи тивања о којима је реч морају бити вршена на сервоконтролисаном, затвореном систему ("Closed-loop,
servo-controlled testing system"), тј. на преси која има
могућност контролисане брзине прираштаја деформације (а не само брзине прираштаја силе, како је то
уобичајено код класичних система за испитивање
механичких својстава материјала). Диспозиција овог
испитивања дата је на слици 2.
При испитивању, призматични узорци се постављају на покретне ослонце (ролере), а угиби се мере
на средини распона помоћу два индуктивна угибомера
повезана са компјутером који контролише читав
поступак.
Аквизиција података (промена величине силе и
средње вредности угиба кроз време) врши се
дигиталним путем током целокупног испитивања. На
забележеном дијаграму (видети слику 3) битно је
одредити следеће карактеристичне тачке: први
максимум P1 ("First-peak"), затим остале максимуме
оптерећења (ако постоје), као и резидуална опте рећења P600 и P150 ("Residual loads") која одговарају
специфичним угибима ("Specified deflections") L/600 и
L/150. Помоћу коначно формираног дијаграма може се
одредити и укупна дуктилност композита при савијању
("Flexural toughness"), као површина дијаграма испод
криве P-Δl.
Слика 2: Диспозиција испитивања према ASTM C1609/C 1609M - 07 [22]
Figure 2: Testing disposition according to ASTM C1609/C 1609M - 07 [22]
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
028
Сила која одговара првом максимуму на дијаграму
P-Δl (видети слику 3), односно њој кореспондентна
чврстоћа f p ("First-peak strength"), карактерише
понашање микроармираног бетона од почетка
испитивања до настанка прве прслине. Резидуална
чврстоћа при одређеном специфичном угибу f600 или
f150 (за угиб једнак L/600 или L/150 mm), карактерише
преостали (резидуални) капацитет напрезања
материјала након формирања прве прслине.
Уобичајено је да се као дуктилност испитиваног
микроармираног бетона усвоји укупна површина испод
дијаграма P-Δl, од почетка теста па до регистрованог
специфичног угиба L/150. Овако одређена вредност
дуктилности (заокружена на цео број џула) према
стандарду означава се као T150. Уколико желимо да
одредимо само енергију у зони лома (T ' = TLZ ), тј.
енергију утрошену након настанка прве прслине, њену
вредност ћемо добити када од укупне дуктилности
композита Т150 одузмемо Т1 (енергију потрошену до
настанка прве прслине).
Слика 3: Пример дијаграма P-Δl са карактеристичним тачкама [3]
Figure 3: Example of P-Δl diagram with characteristic points [3]
Осим мање или више стандардизованих метода
статичких испитивања дуктилности путем савијања, да
би се оценили ефекти микроармирања често се
користе и поједине нестандардне методе. Ова
испитивања су специфична и углавном представљају
интерне методе појединих аутора који се баве
истраживањем својстава микроармираних бетона.
Један од најефикаснијих и најчешће коришћених
поступака који спада у ову групу је тзв. тест цепања
помоћу клина ("Wedge splitting test"). Ову методу
развили су Tschegg и Linsbauer [10], [18], [19], с циљем
карактеризације понашања бетона у домену механике
лома. Метода цепања помоћу клина (ЦК) прихваћена
је и препоручена за практичну примену од стране
техничког комитета RILEM 50-FMC.
Диспозиција која се користи код методе цепања
помоћу клина приказана је на слици 4. Испитивање се
врши на пробним телима облика коцке или цилиндра,
код којих је претходно урезан правоугаони жљеб са
почетним зарезом. Сила цепања преноси се са
хидрауличне пресе на узорак путем специјалног
челичног клина који се утискује у жљеб (са горње
стране узорка), док је са доње стране узорак линијски
ослоњен преко одговарајуће челичне шипке. Челични
угаоници преко којих се врши преношење вертикалне
силе, а који се постављају унутар жљеба, проузрокују
цепање бетонског узорка током утискивања клина, дуж
унапред задате пукотине - зареза. Клин преноси силу
(F) на пробно тело на тај начин што је хоризонтална
компонента (FH) - која цепа пробно тело, знатно већа
од вертикалне компоненте (F V ) којом се додатно
стабилизује правац пропагације пукотине у равни коју
одређују ослонац и почетни зарез. Уколико је угао
клина довољно мали, вертикална компонента силе
(FV) у принципу не утиче на резултате теста, што је
потврђено експериментима аутора предметне методе.
Слика 4: Диспозиција која се користи код методе цепања помоћу клина (ЦК) [17]
Figure 4: Testing disposition according to the WST method [17]
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
029
За евалуацију дуктилности, код методе ЦК користе
се дијаграми σ-w (напон-локално раздвајање), који се
добијају тако што се током цепања пробног тела
помоћу клина, региструје промена ширине отвора
прслине на месту зареза (ŠOP). Ова промена мери се
у правцу дејства силе F H употребом електронских
деформетара. Локално раздвајање, односно промена
ширине прслине на месту зареза (ŠOP), аутоматски се
региструје током целог експеримента у функцији
повећања силе F и користи се као feedback - тако да се
брзина деформације одржава константном за све
време трајања теста.
Као и код већине других метода испитивања
дуктилности, и овде површина испод дијаграма силадеформација представља меру апсорбоване енергије
бетона. Као основни параметар дуктилности ком позита, дефинише се његова еквивалентна чврстоћа
за унапред дефинисану (задату) величину дефо рмације (ŠOP). Што неки композит има већу еквивалентну чврстоћу, то је већа његова отпорност према
ширењу прслине, а самим тим и његова дуктилност.
Ради једноставнијег приказа и анализе
параметара дуктилности, уобичајено је да се изврши
линеаризација регистрованих дијаграма (као што је
приказано на слици 5). Након тога, укупна количина
енергије (W) срачунава се као збир утрошене енергије
пре настанка прве прслине (W I ) и апсорбоване
енергије у зони лома (W LZ ). Код дефинисања
апсорбоване енергије узима се у обзир да формирање
"ломне зоне" код микроармираних бетона почиње већ
након достизања границе пропорционалности (GP), тј.
у подручју II приказаном на слици 5. У ломној зони сви
даљи процеси лома теку до коначног отказа (цепања)
пробног тела. Дакле, WLZ представља апсорбовану
енергију потребну за потпуни отказ (цепање) пробног
тела. Према томе, важе следеће релације:
(1)
Што се тиче параметара дуктилности потребних за
анализу утицаја микроармирања на отпорност бетона
при цепању клином, као прво, може се одредити
карактеристична ширина отвора прслине у зони лома
(ΔŠOP) и то на следећи начин:
(2)
Карактеристична ширина отвора прслине је својство микроармираног бетона на основу кога можемо
проценити дуктилност материјала с обзиром на
величину одговарајуће деформације на граници
пропорционалности (ŠOPGP). Композитни материјал је
дуктилан ако је ΔŠOP > ŠOPGP, односно материјал је
крт уколико је ΔŠOP < ŠOPGP.
Слика 5: Линеаризован дијаграм P-ŠOP са карактеристичним тачкама [17]
Figure 5: Linearized P-CO diagram with characteristic points [17]
Дуктилност бетона може се изразити и помоћу бездимензионалног фактора дуктилности 1/B, дефинисаног
као:
(3)
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
030
Као што се из претходне формуле може видети,
фактор дуктилности 1/B расте са повећањем
карактеристичне ширине отвора прслине у зони лома
ΔŠOP, односно са повећањем апсорбоване енергије у
зони лома WLZ. Што је вредност предметног фактора
већа, већа је и дуктилност испитиваног микроармираног бетона.
Према ауторима методе (Tschegg и Linsbauer),
основни параметар дуктилности неког композита
представља његова еквивалентна чврстоћа (f šp )
одређена за унапред дефинисану (задату) величину
деформације (ŠOPšp).
Обично се усваја да унапред дефинисане ширине
прслине имају вредности ŠOPšp = 0.1, 0.2, 0.3 и 0.4 mm
(код испитивања узорка облика коцке или цилиндра са
зарезом оптерећеног на цепање путем утискујућег
клина). У том случају, еквивалентна чврстоћа се
изражава једначином:
(4)
где су: az – дубина зареза на узорку (mm), ak –
дужина странице коцке, или пречник цилиндра (mm).
3. РЕЗУЛТАТИ СОПСТВЕНИХ
ИСТРАЖИВАЊА ПАРАМЕТАРА
ДУКТИЛНОСТИ
Истраживање о коме је реч имало је, између осталог, за циљ да се утврде специфичности и проблеми у
вези са испитивањем дуктилности микроармираних
бетона при деловању релевантних статичких оптерећења, затим да се анализирају том приликом добијени параметри дуктилности, као и да се изведу
одговарајући закључци у вези са евентуалним побољшањем перформанси МАБ у односу на класичне
бетоне. Предметно истраживање представља део
докторске дисертације и обављено је једним делом у
оквиру Института за материјале и конструкције на
Грађевинском факултету Универзитета у Београду, а
другим делом на Институту ИРМА у Љубљани.
Имајући све напред наведено у виду, усвојено је
да се за потребе истраживања параметара дукти лности бетона микроармираних синтетичким вла книма, направи укупно седам различитих врста
ситнозрних бетона, и то:
-
Еталон (Е) - серија ознаке "0" (без додатка
влакана),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "1"
(са 1 kg/m3 монофиламентних полипропиленских
влакана "Fibrin" дужине 12 mm),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "2"
(са 5 kg/m3 монофиламентних полипропиленских
влакана "Fibrin" дужине 12 mm),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "3"
(са 1 kg/m3 монофиламентних полипропиленских
влакана "Fibrin" дужине 18 mm),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "4"
(са 5 kg/m3 монофиламентних полипропиленских
влакана "Fibrin" дужине 18 mm),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "5"
(са 1 kg/m 3 монофиламентних полиолефинских
макро влакана "Strux" дужине 40 mm),
Микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "6"
(са 5 kg/m 3 монофиламентних полиолефинских
макро влакана "Strux" дужине 40 mm).
Количина употребљених влакана за справљање
бетона ознака "1", "3" и "5" (1 kg микроарматуре по 1
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
m 3 свежег уграђеног бетона), усвојена је као
уобичајена вредност - која се јавља код највећег броја
практичних примена композита микроармираних
синтетичким влакнима. Ову количину влакана у
јединици запремине свежег бетона (реда величине око
0,1%), препоручује већина произвођача влакана - када
је реч о највише заступљеним апликацијама (пре свега
за смањење штетних утицаја скупљања бетона и
контролу прслина код различитих бетонских еле мената).
Количина влакана код серија "2", "4" и "6" (5 kg
микроарматуре по 1 m 3 свежег уграђеног бетона),
одабрана је након обављених претходних проба, као
максимална вредност чијом применом не долази до
драстичне промене конзистенције, тј. до значајног
смањења степена уградљивости и обрадљивости
свежег бетона. Такође, водило се рачуна о томе да се
ни у једној фази справљања предметних бетона не
дозволи да дође до појаве ефекта нагомилавања
("Balling") влакана. С тим у вези, треба нагласити да је
мешање свежег бетона трајало двоструко дуже него
што је то уобичајено код класичних бетона (око 5
минута), у складу са препорукама већег броја
истраживача.
За справљање предметних бетона коришћен је
речни агрегат и то прве две стандардне фракције: I
(0/4 mm) и II (4/8 mm), у размери мешања 60% : 40%
(што је усвојено као меродавна размера након анализе
утврђеног гранулометријског састава ових фракција).
Код свих типова бетона коришћен је цемент на бази
портланд цементног клинкера са мешаним додатком
ознаке PC 20M(S-L) 42.5R произвођача "Lafarge"Беочин. Детаљи у вези са својствима примењених
влакана дати су у оквиру табеле 1.
Одлучено је да се у поступку пројектовања састава
бетона, као прва одреди рецептура за бетон серије "0"
(еталон), а да се затим рецептуре за микроармиране
бетоне (МАБ) - а то су као што је већ речено бетони
серија 1-6, усвоје исте врсте и количине основних
компонентних материјала (вода, цемент и агрегат), уз
додатак одговарајуће врсте и количине влакана.
Овакав начин састављања рецептуре примењен је из
разлога што је, као примаран, посматран утицај
додатка синтетичких влакана на промене појединих
својстава свежег и очврслог бетона.
На очврслом бетону, испитивања су вршена на
бази раније описаних метода: савијање у складу са
стандардом ASTM C1609/C 1609M - 07, као и цепање
помоћу клина (нестандардна метода ЦК).
031
Табела 1. Најважнија својства употребљених типова синтетичких влакана
Table 1. The most important properties of applied types of fibers
3.1. Испитивање дуктилности
методом савијања
На основу препорука стандарда ASTM C1609, у
оквиру истраживања параметара дуктилности
ситнозрних бетона армираних синтетичким влакнима,
као пробна тела коришћене су призме димензија
10x10x35cm (са распоном ослонаца од L = 30 cm). То
значи да су вредности карактеристичних тачака на
дијаграму P-δ износиле: L/600 = 0,5 mm и L/150 = 2,0
mm.
У складу са одредбама истог стандарда, дефинисана је и брзина прираштаја деформације – која је
током експеримента износила 0,1 mm/min (од
вредности δ = 0 до δ = L/600 = 0,5 mm), односно 0,2
mm/min (од вредности δ = 0,5 mm до δ = L/150 = 2,0
mm).
У табели 2 дати су резултати испитивања дуктилности свих седам третираних серија бетона. Приказани резултати представљају аритметичке средине
(по три узорка од сваке серије) параметара дуктилности дефинисаних у оквиру тачке 2.
Табела 2. Резултати испитивања дуктилности бетона у складу са методом ASTM C1609
Table 2. Results of toughness testing of concrete according to ASTM C1609 method
Напомена: Вредности у табели означене *) нису могле бити регистроване због мале количине употребљених
влакана код серија "1", "3" и "5", као и услед недовољне крутости рама за испитивање.
3.2. Испитивање дуктилности методом
цепања помоћу клина
Као што је већ истакнуто у тачки 2 овог рада,
област коју покрива метода ЦК односи се на одређивање перформанси микроармираних бетона
коришћењем параметара дефинисаних на основу
радног дијаграма сила – локално раздвајање ŠOP
(промена ширине отвора прслине на месту зареза).
Као и код методе савијања, испитивања о којима је реч
обавезно се врше на серво-контролисаним пресама са
константном брзином прираштаја деформације.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
032
Приликом израде плана и програма истраживања,
одлучено је да се као пробна тела за ово испитивање
користе узорци облика цилиндра, висине 15 cm и
пречника 15 cm, на којима су непосредно пре
испитивања, сечењем формирани правоугаони
жљебови са почетним зарезом. Цилиндрични облик
узорака изабран је, између осталог и због тога, да би
се додатно нагласила практична вредност методе ЦК.
Наиме, за разлику од осталих статичких метода за
оцењивање дуктилности микроармираних бетона, код
предметне методе могу се користити и цилиндри
извађени из готових елемената конструкције (тзв.
кернови) различитих пречника (10-30 cm).
На слици 6. дата је диспозиција испитивања
узорака у складу са методом ЦК. На предметној
фотографији може се видети на који начин челични
клин, преко одговарајућих угаоника који се постављају
унутар жљеба, током утискивања одређеном силом
проузрокује цепање бетонског узорка дуж унапред
задате пукотине – зареза.
Слика 6. Диспозиција испитивања бетонског цилиндра у складу са методом ЦК
Figure 6. Testing disposition of a concrete cylinder according to the WST method
На наредној слици 7, дати су карактеристични
(осредњени) дијаграми P-ŠOP који одговарају свим
испитиваним типовима, односно серијама бетона ("0"
- "6"). Одређивање средњих вредности свих
параметара дуктилности дефинисаних у тачки 2
обављено је рачунским путем у програмском пакету
Excel, а добијени резултати су ради лакше
прегледности приказани у оквиру табеле 3.
Слика 7. Дијаграми сила-деформација (P-ŠOP) за различите серије испитиваних бетона
Figure 7. Force-deformation diagrams for different series of tested concrete
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
033
Табела 3. Резултати испитивања дуктилности бетона по методи цепања клином (ЦК)
Table 3. Results of toughness testing of concrete according to the WST method
Напомена: Вредност у табели означена *) није
могла бити регистрована, јер је код бетона серије "0"
(еталона) до лома узорака долазило пре достизања
задате деформације ŠOPšp=2,0 mm.
4. АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА И
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Што се тиче анализе параметара дуктилности који
се односе на методу савијања, из табеле 2 може се
видети да врста и количина употребљених влакана
имају значајан утицај на ове параметре. Наиме, ако
упоредимо бетоне справљене са истим количинама, а
различитим типовима микроарматуре, можемо да
закључимо следеће:
1.
2.
Резидуалне чврстоће f150 код бетона серија
"1", "3" и "5" (справљених са 1 kg/m 3
микроарматуре), кретале су се између 0,10 и
0,43 MPa, при чему је вредност овог параметра
расла са повећањем дужине употребљених
влакана. Тако, на пример, повећање дужине
влакана са 12 mm (код бетона серије "1") на 18
mm (серија "3"), довело је до више него
двоструког пораста резидуалне чврстоће, док је
повећање дужине влакана на 40 mm (код
серије "5") увећало вредност f150 за више од 4
пута. Код предметних серија, величина ре зидуалне чврстоће f 600 није могла бити ре гистрована.
Резидуалне чврстоће f600 код бетона серија
"2", "4" и "6" (справљених са 5 kg/m3 микроарматуре), кретале су се у уском дијапазону између 1,79 и 1,94 MPa, па се разлике међу њима
3.
могу сматрати занемарљиво малим. Међутим,
у случају резидуалних чврстоћа f150, вредност
овог параметра значајно је расла са
повећањем дужине употребљених влакана.
Тако на пример, код бетона серије "2" (дужине
ПП влакана од 12 mm) добијено je f150 = 0,90
MPa, код бетона серије "4" (дужине ПП влакана
од 18 mm) f150 = 1,21 MPa, док је код бетона
серије "6" (дужине макро влакана од 40 mm)
добијена вредност f150 = 2,15 MPa. Дакле, у
случају бетона серије "4" пораст резидуалне
чврстоће f150 износио је око 34% (у односу на
серију "2"), а у случају бетона серије "6" око
139%. Уколико се упореде бетони серија "4" и
"6", може се видети да је резидуална чврстоћа
f1150 код бетона серије "6" већа за око 78%.
Што се тиче укупне количине апсорбоване енер гије, односно дуктилности (Т), јасно је да
додатак микроарматуре доприноси вишеструком повећању овог параметра. Наиме, из претпоследње колоне у табели 2 види се да
дуктилност расте од 0,230 J (код бетона серије
"0" – еталона), па све до 13,228 Ј (код бетона
серије "6" справљеног са максималном количином макро полиолефинских влакана), што је
око 58 пута више у односу на еталон. Ако се
међусобно упореде бетони серија "1", "3" и "5"
(справљени са 1 kg/m3 микроарматуре), види
се да је најнижа вредност дуктилности
регистрована код бетона серије "1" (1,436 Ј), за
око 30% већа вредност дуктилности остварена
је код бетона серије "3" (1,865 Ј), док је пораст
овог параметра код бетона серије "5" износио
готово 100% (2,844 Ј). Ако би се извршила
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
034
4.
компарација бетона серија "2", "4" и "6"
(справљених са 5 kg/m 3 микроарматуре),
дошло би се до закључка да је најнижа
вредност дуктилности регистрована код бетона
серије "2" (9,843 Ј), затим за око 17% већа
вредност дуктилности код бетона серије "5"
(11,512 Ј), док је пораст овог параметра код
бетона серије "6" износио око 34% (13,228 Ј).
Када се говори о енергији у зони лома (T ' =
TLZ), тј. о енергији утрошеној након настанка
прве прслине, из последње колоне у табели 2
види се да је вредност овог параметра код
бетона справљеног без додатка влакана
једнака нули, док су међусобни односи између
појединих серија микроармираних бетона
готово исти као у случају укупне апсорбоване
енергије (тј. дуктилности) композита.
Уколико се упореде бетони справљени са истим
типом влакана, а различитим количинама у јединици
запремине (1 kg/m 3 , односно 5 kg/m 3 ), може се
закључити следеће:
1.
2.
3.
Поређењем бетона серија "1" и "2" (справ љених са 1, односно 5 kg/m3 полипропиленских
влакана дужине 12 mm), уочава се пораст
резидуалне чврстоће f150 сa 0,10 MPa (серија
"1") на 0,90 MPa (серија "2"), што износи чак
900%. Када се упореде количине утрошене
ене ргије (тј. дуктилности) ових композита,
уочава се да повећање износи готово 700%.
Код бетона серија "3" и "4" (справљених са 1,
од носно 5 kg/m 3 полипропиленских влакана
дужине 18 mm), пораст резидуалне чврстоће
f 150 износио је око 500%, док се дуктилност
увећала за преко 6 пута.
У случају бетона серија "5" и "6" (справљених
са 1, односно 5 kg/m3 полиолефинских макро
влакана дужине 40 mm), са порастом количине
микроарматуре вредности и резидуалне
чврстоће и дуктилности су се повећале за око 5
пута.
Што се тиче анализе параметара дуктилности који
се односе на методу цепања помоћу клина, из табеле
3 може се видети да врста и количина употребљених
влакана такође имају значајан утицај и на ове
параметре. Наиме, на основу упоредне анализе
предметних пара метара, можемо да закључимо
следеће:
1.
Што се тиче укупне количине апсорбоване
енергије (W), као површине испод дијаграма
сила-деформација, ова величина кретала се
између 0,696 Ј (код еталона) и 3,521 Ј (код
бетона серије "6"), што представља пораст од
преко 400%. И код осталих серија микро армираних бетона било је изражено повећање
апсорбоване енергије у односу на еталон
(видети вредности ΔW, изражене у процен тима). Поређењем бетона серија "1", "3" и "5"
(справљених са 1 kg/m3 микроарматуре), видимо да су се вредности W кретале између 0,992
Ј (серија "3") и 1,533 Ј (серија "5"), док је
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
2.
3.
4.
вредност овог параметра код бетона серије "1"
износила 1,285 Ј. С друге стране, ако упоредимо бетоне серија "2", "4" и "6" (справљених
са 5 kg/m3 микроарматуре), може се уочити да
су остварене сразмерно веће вредности укупне
апсорбоване енергије, али које се крећу у
нешто ужим границама – од 3,204 Ј (серија "2")
и 3,521 Ј (серија "6"). Повећање параметра W у
функцији количине употребљене микро арматуре било је највеће у случају примене ПП
влакана дужине 18 mm (серије "3"-"4") и
износило је 245%, док је у случају примене ПП
влакана дужине 12 mm (серије "1"-"2") W
порасло за 149%, односно у случају макро
влакана дужине 40 mm (серије "5"-"6"), за
134%. Повећање параметра W у функцији
количине употребљене микроарматуре било је
највеће у случају примене ПП влакана дужине
18 mm (серије "3"-"4") и износило је 245%, док
је у случају примене ПП влакана дужине 12 mm
(серије "1"-"2") W порасло за 149%, односно у
случају макро влакана дужине 40 mm (серије
"5"-"6"), за 134%.
Закључци слични онима из претходног става
могу се извући и када се говори о количини
апсорбоване енергије у зони лома (WLZ), чије
вредности су се кретале од 0,649 Ј (код
еталона) до 3,397 Ј (код бетона серије "6").
Оваква констатација важи и поред тога што су
регистроване количине енергије утрошене пре
настанка прве прслине (WI) варирале у доста
широким границама и без неке видљиве
законитости - између 0,027 Ј (код серије "5") и
0,124 Ј (код серије "6").
С обзиром на то да су сви испитивани узорци
били истог облика и димензија, са истом
обрадом жљебова и зареза, потпуно идентични
закључци онима из става 1 важе и у случају
анализирања жилавости ρ, која представља
однос између енергије апсорбоване током
испитивања (W) и површине (А 0) узорка на
месту лома. Наиме, величине овог параметра
кретале су се у дијапазону између 61,87 и
312,98 J/m2 – при чему је и овде минимална
вредност регистрована у случају еталонских
узорака, а максимална код бетона серије "6".
Што се тиче параметара дуктилности дефинисаних као карактеристична ширина отвора
прслине у зони лома (ΔŠOP), односно фактор
дуктилности (1/B), конзистентнији резултати
добијени су у случају првог од њих (Δ ŠOP ).
Наиме, с обзиром на то да карактеристична
ши рина отвора прслине у зони лома предс тавља однос између WLZ и PGP , за њу важе
слични закључци онима из ставова 1 и 2. То
значи да је овај параметар имао најнижу
вредност у случају еталона (ΔŠOP = 0,325 mm),
нешто вишу код бетона са 1 kg/m 3 микро арматуре, а највишу код бетона са максималним садржајем влакана (највеће ΔŠOP = 1,599
mm, регистровано је код бетона серије "4"). С
друге стране, пошто фактор дуктилности (1/B)
стоји у обрнутој сразмери са количином енергије утрошене пре настанка прве прслине (WI),
035
5.
6.
као ни у случају анализе добијених вредности
ове енергије, ни овде није било могуће уочити
јасну законитост.
Када се говори о еквивалентним чврстоћама
испитиваних композита, које одговарају усвојеним карактеристичним вредностима ширине
отвора прслине (ŠOPšp) od 0.5, 1.0, 1.5 и 2.0
mm, треба још једном нагласити да се ради о
најзначајнијем параметру дуктилности (уз
количину апсорбоване енергије) према методи
ЦК. Из табеле 3 је јасно да додатак микроарматуре доприноси значајном повећању овог параметра, нарочито при већим вредностима
де фо рмације (ŠOPšp). Тако је, на пример,
пораст еквивалентне чврстоће бетона серије
"2" у односу на еталон у случају када је ŠOPšp
= 0,5 mm износио око 86%, док је у случају када
је ŠOPšp = 1,5 mm – ово повећање износило
чак 210%. Овакав закључак још више добија на
снази, ако се зна да је код еталона, до лома
узорака долазило пре достизања највеће
задате деформације ŠOPšp=2,0 mm.
Треба такође нагласити да, уколико би се за
вредности деформације ŠOPšp узеле величине
веће од 2 mm (на пример: 2,5 или 3 mm), на
основу дијаграма приказаног на слици 7 јасно је
да би разлике у еквивалентним чврстоћама биле
још израженије у корист композита справљених
са већом количином микроа рматуре (ово
посебно важи за бетоне серија "4" и "6").
Имајући све напред наведено у виду, за обе статичке методе може се усвојити сличан општи закључак.
Наиме, одговор на питање који ће од наведених параметара бити меродаван у конкретном случају,
зависиће како од намене микроармираног бетона, тако
и од евентуално прописаних техничких услова (на
пример: захтеване еквивалентне чврстоће, количине
апсорбоване енергије или максималне дозвољене
ширине прслине).
За практичну примену претходно анализираних
метода статичког испитивања дуктилности, од посебног значаја може да буде евентуално постојање добре
корелације између одговарајућих параметара дуктилности. Овакав став се може додатно поткрепити чињеницом да је метода испитивања путем савијања, иако
широко прихваћена и стандардизована, ипак у
суштини лабораторијског карактера (узорци за испитивање су призматичног облика, што значи да се не
могу једноставно "узети" из готове конструкције). С
дру ге стране, метода цепања помоћу клина је
нестандардна, али се узорци бетона, осим путем
справљања у лабораторији, такође могу без проблема
добити и in situ (исецањем цилиндара – кернова из већ
уграђеног, очврслог бетона).
У том смислу, извршена је анализа могућности
примене различитих корелационих веза између одговарајућих параметара дуктилности (између чврстоћа
fšp и f150, односно између апсорбованих енергија T150 и
W). Као што је познато, за оцену квалитета успостављених функционалних зависности, у оваквим случајевима обично се користе коефицијенти корелације
(R). У случају везе између резидуалне чврстоће (f150) и
еквивалентне чврстоће (fšp), остварени коефицијент
корелације за функцију облика квадратне параболе
износио је R2 = 0,902 , док је код линеарне зависности
добијено R2 = 0,688 (видети слику 8). С обзиром на то
да је у првом случају реч о врло јакој корелацији, као
меродавна усвојена је предметна функција облика:
f150 = - 0,673 · fšp 2 + 2,175· fšp + 0,742 (R2 = 0,902)
(5)
Слика 8. Функционалне зависности између резидуалне чврстоће (f150) и еквивалентне чврстоће (fšp)
Figure 8. Corelations between the residual strength (f150) and the equivalent strength (fšp)
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
036
У случају везе између апсорбованих енергија, тј.
дуктилности композита (W и T 150), остварени кое фицијент корелације за линеарну зависност износио је
R2 = 0,977 , док је код експоненцијалне функције добијено R2 = 0,923 (видети слику 9). С обзиром на то да
се у оба случаја ради о врло јакој корелацији, као меродавна је усвојена једноставнија и тачнија зависност,
тј. линеарна функција облика:
W= 0,224· T150 + 0,782 (R2 = 0,977)
(6)
На крају овог рада, а после извршене анализе добијених резултата истраживања, потребно је извести и
одређене закључке. Добро је познато да се бетон, у
механичком и деформационом погледу, може ока рактерисати као изразито крт материјал, са веома ниском чврстоћом при затезању у односу на чврстоћу при
притиску. Зато један од основних задатака у технологији производње и практичној примени овог типа
композита представља истраживање оптималних
могућности ојачања цементне матрице и повећања
њене дуктилности. Овај циљ може се постићи, било
модификовањем матрице помоћу различитих
минералних и/или хемијских додатака (на пример тзв.
полимерима модификовани бетони), било помоћу
насумице распоређених, кратких влакана које
називамо микроарматуром.
Данас у свету постоји велики број стандардизованих, али такође и нестандардних метода испитивања дуктилности микроармираних композита. Овом
приликом, анализиране су само две најважније (по
мишљењу аутора) статичке методе испитивања. Такође, приказани су и резултати сопствених експерименталних истраживања одговарајућих параметара који
служе за оцену остварене дуктилности бетона.
Као генерални закључак, може се рећи да идеалан
поступак испитивања, као ни идеалан параметар
дуктилности не постоји. Па ипак, треба тежити ка томе
да параметри на основу којих се оцењује дуктилност
композита што мање зависе од облика и димензија
пробног тела, као и од диспозиције деловања оптерећења. Такође, код избора методе и параметара за
оцену дуктилности треба водити рачуна и о разликама
у понашању композита справљених са различитим
типовима и количинама влакана. Поред тога, треба
нагласити да методе о којима је било речи, обраћају
посебну пажњу на питања употребљивости, трајности
и очувања интегритета конструкције, па се утицај
влакана на дуктилност композита оцењује до одређене граничне деформације (или граничног оптерећења), уместо до тачке лома.
Слика 9. Функционалне зависности између апсорбованих енергија - жилавости (W) и (T150)
Figure 9. Corelations between absorbed energies – toughness parameters (W) and (T150)
На крају овог рада, као илустрација могућих
области примене микроармираних бетона у
грађевинарству и релативних односа између тих
области примене, може нам послужити слика 10.
Треба нагласити да су на овој слици илустрована
процентуална учешћа појединих области примене
композита справљених не само на бази синтетичких
влакана, већ такође и других типова микроарматуре
(челична, стаклена, карбонска и др. влакна).
Слика 10. Учешће појединих области примене микроармираних композита у грађевинарству
Figure 10. Participation of different application fields of FRC in civil engineering
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
037
ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
ASTM C1018-89: Standard Method of Test for Flexural Toughness of Fiber Reinforced Concrete,
ASTM Standards for Concrete and Mineral Aggregates, Vol. 04.02, 1989.
ASTM C1399-98: Test Method for Obtaining Average Residual-Strength of Fiber-Reinforced Concrete, Annual Book of ASTM Standards, Vol.
04.02, ASTM Int., 2002.
ASTM C1609/C 1609M-07: Flexural Performance
of Fiber-Reinforced Concrete (Using Beam With
Third-Point Loading), Annual Book of ASTM Standards, Vol. 04.07, ASTM Int., 2007.
Balaguru P., Narahari R., Patel M.: Flexural Toughness of Steel FRC, ACI Materials Journal, No 89
(6), 1992, pp. 541-546.
Balaguru P.N., Shah S.P.: Fiber Reinforced Cement Composites, Mc Graw-Hill, New York, 1992.
Banthia N., P., Trottier J.F.: Test Methods for Flexural Toughness Characterisation of FRC: Some
Concerns and Propositions, ACI Materials Journal,
No 92 (1), 1995, pp. 48-57.
Bentur A., Mindess S.: Fiber Reinforced Cementitious Composites, Elsevier Applied Science, London, UK, 1993.
European Standard EN 14651: Test Method for
Metallic fibered concrete - Measuring the Flexural
Tensile Strength (Limit of Proportionality, Residual
Strength), Sept. 2005.
Japan Society of Civil Engineers: Method of Tests
for Steel Fiber Reinforced Concrete, Standard
JSCE-SF4 for Flexural Strength and Flexural
Toughness of SFRC, No. 3, 1984, pp. 58-66.
Linsbauer H., Tschegg, E.K.: Die Bestimmung der
Bruchenergie an Würfelproben, Zement und
Beton, 31, 1986, pp. 38 – 40.
Measurement of Properties of Fiber Reinforced
Concrete, ACI 544.2R-89 Report, American Concrete Institute, Comitee 544, Detroit, MI, USA,
1989.
Mindess, S. Banthia, N.: Toughness Characteriza-
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
tion of Fiber-Reinforced Concrete: Which Standards to Use?, Journal of Testing and Evaluation,
Vol. 32, No. 2, Mar. 2004, pp. 1-5.
Muravljov M., Jevtić D., Zakić D., Savić A., Gavrilović D.: Ispitivanje svojstava i primeri primene karbonskih traka za ojačanje betonskih konstrukcija,
Materijali i konstrukcije No. 4, 2008, str. 42-50.
Nataraja M.C., Dhang N., Gupta A.P.: Toughness
Characterization of Steel Fiber- Reinforced Concrete by JSCE Approach, Cement and Concrete
Research, No 30, 2000, pp. 593-597.
Singh S., Shukla A., Brown R.: Pullout Behavior of
Polypropylene Fibers from Cementitious Matrix,
Cement and Concrete Research, No 34, 2004, pp.
1919-1925.
Šušteršič J.: Določanja odpornosti betona proti širjenju razpok, Saopštenja sa 9-tog Slovenačkog
kolokvijuma o betonima "Pukotine u betonu", Ljubljana, Slovenija, 2002, str. 67-72.
Šušteršič J.: Vlaknasti betoni visokih uporabnih
svojstava, Doktorska disertacija, Građevinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Hrvatska, 1998.
Tschegg, E.K.: Prüfeinrichtung zur Ermittlung von
bruchmechanischen Kenwerten sowie hierfür geeignete Prüfkörper, Patent AT-390328, 1986.
Tschegg, E.K: New Equipment for Fracture Tests
on Concrete, Materialprüfung 33, No. 11 - 12,
München, 1991, pp. 338 – 342.
Ukrainčik V., Šušteršič J.: Neka svojstva mikroarmiranih betona, Naše građevinarstvo No. 45, 7-8,
1991, str. 461-468.
Ukrainčik V., Štirmer N.: Model nadsloja industrijskog poda pod udarnim opterećenjem, Zbornik radova "Novosti pri gradnji tlakov", IRMA Ljubljana,
str. 49-63, 2005.
Zakić D.: Istraživanje parametara duktilnosti i
udarne otpornosti sitnozrnih betona mikroarmiranih sintetičkim vlaknima, Doktorska disertacija,
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
2010.
Zollo R.F.: Fiber-reinforced Concrete: an Overview
after 30 Years of Development, Cement and concrete composites 19 (1997), pp. 107-122.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
038
Ана Никовић*
Божидар Манић*
ПРИНЦИПИ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ
УРБАНОГ БЛОКА НА ПРИМЕРУ
НАСЕЉА БЕЛА ЦРКВА1
Прегледни (научни) рад
UDK 711.44-111
Резиме: Бела Црква је подунавски град на југоистоку српског дела Баната, чији су настанак и развој у значајној
мери плански усмеравани. Почетак стварања урбане матрице Беле Цркве каква данас постоји сеже у XVIII век, и
везује се за долазак немачких колониста. Данашња урбана структура резултанта је деловања планске изградње у
садејству са конкретним условима локације и факторима који су довели до одступања од правилне геометријске
матрице и настанка специфичне основе насеља у облику деформисаног правоугаоника са решеткастом мрежом
улица које формирају блокове. Урбани блок представља значајан елемент идентитета насеља који успоставља
корелацију између одређене типологије физичке структуре и нивоа насеља. Гушћа урбана матрица Беле Цркве са
ивичном изградњом у блоку типична је за старо урбано језгро, док се на периферији града развијају нови урбани
блокови који формирају нове урбане целине. Углавном је реч о отвореним стамбеним блоковима. У раду се даје
осврт на затечену традиционалну урбану структуру града и анализирају урбани блокови као основни градивни
елемент. Затим се приказује и критички анализира процес настанка нових блокова, на периферији Беле Цркве, на
примеру планова детаљне регулације за блокове 23 и 27. У раду се указује на основне карактеристике ових блокова
и системе изградње у њима, разлоге њихове примене, као и импликације које оне имају на урбани пејзаж и функцију
града, пре свега на нивоу оформљених блоковских целина. Закључује се да је ниво урбаног блока индикативан за
изучавање промена у урбаној структури насеља и да се на овом урбаном нивоу испољавају како промене физичке
структуре, тако и промене корелације архитектонског и урбанистичког пројектовања. На конкретном примеру
Беле Цркве уочава се да се нова изградња и ширење града одвија на начин који је у складу са савременим моделима
управљања земљиштем.
Кључне речи: урбани блок, план, структура, типологија, Бела Црква
NEW URBAN BLOCK DESIGN
PRINCIPLES, BELA CRKVA CASE STUDY
Summary: Bela Crkva is a town in Danube river area, in the southeast part of serbian Banat. It’s foundation and development
were planned in a great measure. The creation of Bela Crkva urban matrix dates back to the XVIII century and is connected
with the arrival of German colonists. Today's urban structure is the result of planned construction activities in conjunction with
site specific conditions and factors that lead to deviations from the proper geometric matrix and the formation of the-specific
town plan in the form of a deformed rectangle with street grid forming the blocks. Urban block is an important element of the
identity of settlements, which enables us to establish a correlation between certain physical structure and typology on the urban
level. In Bela Crkva, high density urban matrix with the buildings on the street line is typical for the old urban core, while new urban blocks that form a new urban entity develop on the outskirts of the town. These are mainly residential ‘open’ blocks. This
paper offers an overview of the traditional urban structure, and analysis of the urban blocks as the basic urban element. Furthermore a critical analysis of the creation process of new blocks on the periphery of the Bela Crkva is given, on the example of
Detailed regulation plans for blocks 23 and 27. The authors highlight the basic characteristics of these blocks and building systems the reasons for their application, and the implications they have on the urban landscape and function, primarily at the level of formed block entities. It is concluded that the urban block level is indicative for a study of changes in urban structure of
settlements and that on this level the changes of the physical structure and the changes in correlation of architectural and urban design are manifested. In the specific case of Bela Crkva one can note that the new construction and expansion of the city
takes place in a manner in accordance with contemporary models of land management.
Key words: urban block, plan, structure, typology, Bela Crkva
1 Овај рад је настао као резултат истраживања у оквиру научног пројекта: „Одрживи просторни развој Подунавља у Србији”, који је у оквиру програма Технолошки развој финансиран од стране Министарства за просвету и
науку Републике Србије у периоду од 2011. до краја 2014. године
This work has resulted from research within the scientific project: “Sustainable spatial development of Danube area in Serbia”, which was financed within the program Technological Development by the Ministry of Education and Science of the
Republic of Serbia from 2011 to 2014.
* мр Ана Никовић, дипл. инж. арх., истраживач-сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд,
Булевар краља Александра 73/II, [email protected]
* мр Божидар Манић, дипл. инж. арх., истраживач-сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Булевар краља Александра 73/II, [email protected]
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
039
УВОД
Бела Црква је подунавски град на југоистоку
српског дела Баната, дела Војводине у коме je у
највећој мери реализована планска изградња насеља.
Почетак стварања урбане матрице Беле Цркве каква
данас постоји сеже у XVIII век, и везује се са доласком
немачких колониста након поновног оснивања града
[2], на месту старије насеобине (Сл. 1). Урбана
структура Беле Цркве проистекла је из примене
принципа планске изградње насеља у комбинацији са
конкретним природним условима локације, што је
резултовало специфичном основом насеља у облику
деформисаног правоугаоника и решеткастом мрежом
улица које формирају блокове, који су такође
правоугаоног облика, али измењеног под утицајем
услова локације. Гушћа урбана матрица Беле Цркве са
ивичном изградњом у блоку типична је за старо
урбано језгро, док се на периферији града развијају
нови урбани блокови који формирају нове урбане
целине. Углавном је реч о отвореним стамбеним
блоковима у којима се примењују типови физичке
структуре у складу са препорукама Генералног плана
града.
Слика 1. Бела Црква крајем XVII века. Јозефински
катастар (1769-1772).
Figure 1. Bela Crkva at the end of XVII century.
Josephinian cadastre (1769-1772).
Након увода, у раду се даје сажет осврт на плански
развој насеља у Банату, анализирају се основне
карактеристике урбане структуре Беле Цркве и даје
приказ смерница и одредби из Генералног плана Беле
Цркве. Затим се приказује и критички анализира
процес настанка нових блокова, на периферији Беле
Цркве. Предмет анализе су два новопланирана урбана
блока, по номенклатури из Генералног плана названи
блок 23 (део) и блок 27, где се у блоку 23 предвиђа тип
мешовитог становања, а у блоку 27 становање типа
вила. У раду се указује на основне карактеристике
ових блокова и системе изградње у њима, разлоге
њихове примене, као и импликације које оне имају на
урбани пејзаж и функцију града, пре свега на нивоу
оформљених блоковских целина. У закључном делу
разматра се значај нивоа урбаног блока у изучавању
промена у урбаној структури насеља, с обзиром на то
да се на овом урбаном нивоу испољавају како
промене физичке структуре, тако и промене
корелације архитектонског и урбанистичког
пројектовања.
2. ПЛАНСКИ РАЗВОЈ НАСЕЉА У БАНАТУ
И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УРБАНЕ
СТРУКТУРЕ БЕЛЕ ЦРКВЕ
Урбоморфолошким карактеристикама банатских
насеља до сада су се бавили претежно географи, пре
свега у погледу развоја мреже насеља, настанка
облика, физиономије, структуре и функције насеља
(Ћурчић, Букуров). Ћурчић даје основне насеобинске
карактеристике банатских насеља: локални и
регионални положај, развој, функције и морфолошке
карактеристике. Насеља се могу груписати по мезо и
микро гравитационим зонама, онако како их је одредио
Бранислав Букуров [3]. За проучавање урбане
структуре од значаја је рад архитекте Бранислава
Којића [4]. Историјска грађа и истраживачки рад указују
на плански развој, што је позната карактеристика
великог броја насеља у Банату, Војводини и другим
панонско-подунавским областима које су у XVIII веку
(најкасније од Пожаревачког мира 1718. године) биле
део Хабзбуршке монархије [6].
Основни плански модел војвођанских насеља, с
обзиром на то да је знатан број грађен плански, је правоугаони или квадратни облик насеља са решеткастом
мрежом улица које опет формирају правилне
правоугаоне или квадратне блокове. Према ли тератури [8] четвртина насеља је изграђена према
овом моделу, док се код осталих одступало од
правилних форми из разлога стихијске градње,
орохидрографских услова за градњу, који нису
дозвољавали стриктну примену планова. До
деформације правилног облика основе је долазило
или плански када су у оригиналним плановима
уношене измене са циљем прилагођавања топо графским условима или у току саме изградње насеља
услед немогућности да се план спроведе на појединим
деловима због затечених услова. Ћурчић [8] кла сификује насеља према облику основе на она са:
четвороугаоном, издуженом, овалном, крстастом и
осталом (углавном неправилном) основом. У Банату
су, према истом извору, највише заступљена насеља
са четвороугаоном и неправилном основом. Према
Којићу, „основна карактеристика заједничка за сва
новонастала или реконструисана насеља Војводине
јесте тежња да се образује праволинијска улица са
једнообразним постављањем кућа и једнаким
кућиштима, карактеристика за коју можемо употребити
одговарајући народни термин 'ушорена улица'“ [4].
Слика 2. Бела Црква са непосредним окружењем.
Топографска карта (оригинална размера 1:25000).
Figure 2. Bela Crkva and it’s nearest surroundings.
Topografic plan (original scale 1:25000).
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
040
Бела Црква има основу у облику деформисаног
правоугаоника издуженог правцем исток запад, што је
на једној страни правац главног пута, а на другој
страни правац изохипси, с обзиром на то да је град
саграђен на северном ободу белоцркванске котлине.
(Сл. 2)
Граница насеља је затворена изломљена линија у
оквиру које је у Генералном плану Беле Цркве
насељска територија подељена на блокове,
територијалне целине које су нумерисане у графичком
делу (Сл. 3) и за које су у тексту Плана дата упутства
за даљу разраду блокова.2
правилне форме у току саме изградње насеља
одступило се из напред наведених разлога [8] и саме
топографије.
Блокови су типични за урбану структуру
војвођанских насеља, затворене урбанистичке целине,
где се поштује принцип изградње објеката на
регулационој линији улице. Величина блокова се
повећава од центра ка периферији насеља, док се
густина изграђености смањује. Архитектонски објекти,
како стамбене тако и јавне намене, са мало изузетака
су углавном једноставни, типолошки и стилски
припадају војвођанској кући и варијантама барока,
Слика 3. Генерални план Беле Цркве: План површина за јавне потребе са поделом грађевинског рејона на блокове.
Figure 3. Bela Crkva Master plan. Plan of areas for public use with the division on urban blocks.
Ове урбане целине које Генерални план означава
као блокове дефинисане су углавном осовинама
уличне мреже и по правилу се састоје из више мањих
урбаних блокова4. Подела на блокове очигледно има
за циљ операционализацију планерских поступака у
спровођењу плана и успостављање континуитета у
спровођењу основних просторних решења. Према
Генералном плану дефинисан је укупно 31 блок, који
фактички чини око 97 урбаних блокова унутар границе
и 5 полублокова који се налазе на самој граници.
Преовлађујућа намена блокова је стамбена.
Најзаступљенији облик блока је деформисани
правоугаоник, што је потврда теорије о генези насеља
које је иницијално настало на основу ортогоналног
плана, типичног за сва колонистичка насеља у
Војводини. Међутим, од очекиване чврсте матрице и
2
класицизма, романтизма, историјских нео стилова,
сецесије и савремене функционалистичке
архитектуре. Архитектура Беле Цркве у целини носи
више печат симбиозе разних стилова него што
представља скуп чистих и изразитих типова примера
појединачних стилова [9].
Основни правац и кичму развоја насеља
представља главна улица која се протеже правцем
север-југ и наставак је пута који долази од Оравице и
Банатских планина. Овај пут је био најкраћа веза
Банатских планина и овог дела Панонске низије, али
га је 1918. године прескела државна граница, тако да
је изгубио ранији значај. Међутим, на његовој траси је
главна улица Беле Цркве, данашња улица 1. октобра,
као најмаркантнији траг ранијег значаја тог пута, а која
је Генералним планом евидентирана као просторна
Основна дефиниција одређује урбани блок као површину насељa која је изграђена или планирана за изградњу, а
по обиму ограничена саобраћајницама или неком природном препреком. У Генералном плану Беле Цркве блок подразумева већу урбану целину састављену од једног или више урбаних блокова или полублокова из претходне дефиниције. У случају два анализирана блока није применљива чак ни основна дефиниција, јер су то урбане
површине дефинисане Генералним планом као блок, а којима су поједине границе дефинисане границама суседних
парцела, односно тек се Планом детаљне регулације предвиђају ободне саобраћајнице.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
041
културно-историјска целина са заштићеном околином.
Као таква, она представља друштвени центар града
обухватајући све објекте на уличном фронту са
планом дефинисаним припадајућим површинама у
залеђу, парк и пијацу са припадајућим објектима, као и
објекте који су проглашени или су у процедури за
добијање статуса споменика културе: Српска
православна црква Св. Петра и Павла, Румунска
православна црква, Ватрогасни дом, зграда Музеја,
зграда Архива, библиотеке и читаонице итд.
Најзначајнији објекти настали крајем XVIII века су
саграђени у барокном стилу, а крајем XIX века град
добија обележје бечке сецесије, што се мани фестовало изградњом бројних вила, од којих је у свом
изворном облику у потпуности сачувана вила Даница,
која се такође налази у улици 1. октобра.
У урбаној структури насеља уочљива су поред овог
основног, иницијалног правца, који је временом
израстао у културни и друштвени центар града, и
Слика 5. Улична панорама. Главна улица.
Figure 5. Street panorama. Main street.
Слика 6. Поглед из ваздуха из правца Ковина.
Figure 6. Bird’s eyel view, from the direction of Kovin.
3. УПОРЕДНА АНАЛИЗА
КАРАКТЕРИСТИЧКИХ УРБАНИХ
БЛОКОВА У БЕЛОЈ ЦРКВИ
Слика 4. Главни саобраћајни правци око којих се развијала
урбана структура Беле Цркве (обојени жутом бојом на
илустрацији).
Figure 4. Main traffic directions around which Bela Crkva urban
tissue developed (colored in yellow).
друге две кључне трасе које се протежу правцем
исток-запад и поклапају се са правцем главних
саобраћајница – Београдске улице која представља
део регионалног пута Р-115 и улице Соње Маринковић
која представља део магистралног пута М-7.1. Док је
први правац главне улице концентрисао најважније
друштвене функције и објекте, друга два правца су
кључна за формирање урбане структуре и типичну
издуженост читавог насеља и блокова који су се
својом дужом страном оријентисали на ове
саобраћајнице.
Поред друштвеног центра у зони главне улице, по
својој морфологији се издвајају стари стамбени
блокови у зони ужег центра, нови стамбени блокови у
ширем центру и нови стамбени блокови и индустријски
објекти на периферији насеља. У центру је густина
градње већа, улице су затворене кућама, честе су
једноспратне куће са продавницама и занатским
радњама у приземљу. На периферијама се углавном
граде приземне куће са економским двориштем, а у
новије време на периферији се граде савремене
вишеспратнице.
Пре формирања концепта планских решења за
блокове 23 и 27, извршена је анализа кара кте ристичних урбаних блокова у Белој Цркви, како би се
утврдиле сличности и разлике које међу њима постоје,
а у вези са најзначајнијим урбанистичким одре дницама.
За анализу су изабрани блокови 7.1, 9.3, 9.4, 13.2,
18.6, 23.1-23.5 и 23.6 (прва цифра је преузета из
номенклатуре Генералног плана, а друга представља
ознаку микро целине) (Сл. 7-14). Избор је извршен
тако да буде заступљено што више различитих
блокова, по величини, облику, начину изградње и
позицији у градском ткиву. Блокови 7.1 и 13.2 се
налазе у самом центру Беле Цркве, уз градски парк и
главну улицу. Блокови 9.3 и 9.4 се налазе у њиховој
непосредној близини, у широј зони градског центра и
заједно са претходна два припадају старом језгру
града, док су блокови 18.6, 23.1-23.5 и 23.6 на
периферији насеља и новијег су датума (друга
половина XX века).
Слика 7. Позиција и ознака изабраних блокова.
Figure 7. Position and label of analysed urban blocks.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
042
Слика 8. Блок 7.1
Figure 8. Block 7.1
Слика 9. Блок 9.3
Figure 9. Block 9.3
Слика 10. Блок 9.4
Figure 10. Block 9.4
Слика 11. Блок 13.2
Figure 11. Block 13.2
Слика 13. Блокови 23.1-23.5
Figure 13. Block 23.1-23.5
Слика 12. Блок 18.6
Figure 12. Block 18.6
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Слика 14. Блок 23.6
Figure 14. Block 23.6
043
Табела 1. Упоредни приказ карактеристика одабраних постојећих урбаних блокова у Белој Цркви
Table 1. Comparative analysis of Bela Crkva existing urban blocks characteristic’s
површина
дубина/
дужина (m)
величина
парцеле
облик
тип
7.1
1,4 ha
65/215
40%
0,4
350
правоугаони
затворен
9.3
8,5 h
135/485
30%
0,3
>1000
неправилан
затворен
9.4
1,8 h
100/290
45%
0,5-0,9
400
троугаони
затворен
13.2
1,8 h
130/130
35%
0,4
900
квадратни
затворен
18.6
1,7 h
63/265
40%
0,4
500
правоугаони полуотворен
23.1-23.5
0,5 h
50/85
20%
0,4
350
правоугаони
-
23.6
2,6 h
115/230
15%
0,8
-
квадратни
отворен
ознака блока
индекс
индекс
заузетости изграђености
Анализирају се основне карактеристике урбаног
блока – величина, облик, однос дубине и дужине
страница блока, индекси заузетости и изграђености,
тип изградње и величина парцела.
Спроведена упоредна анализа показује да, иако
претежно плански настала, урбана матрица Беле
Цркве садржи у себи велики број различитих урбаних
блокова, којима се тешко могу наћи заједничке
карактеристике, које би затим послужиле као полазна
основа за будуће планирање нових зона изградње.
Највеће варијације постоје у погледу величине и
облика блокова и величине парцела, али су индекси
изграђености и заузетости (постојећи) знатно
приближнији.
4. НОВИ УРБАНИ БЛОКОВИ И ПРОМЕНЕ
У УРБАНОЈ СТРУКТУРИ БЕЛЕ ЦРКВЕ
У планирању даљег развоја насеља Бела Црква
присутна је тенденција грађења на нивоу блока.
Генералним планом усмерава се развој ових урбаних
целина кроз прописивање намене блокова, одго варајуће типологије и дозвољених урбанистичких
параметара на нивоу парцеле. У склопу научно истраживачког пројекта „Одрживи просторни развој
Подунавља у Србији“ спроведена су релевантна
истраживања која су послужила као допуна овим
смерницама из Генералног плана како би се у поступку
планирања и интерполације нових физичких структура
као резултат добиле кохерентне урбане целине.
Блок 23 је облика благо деформисаног квадрата,
приближне дужине стране 255 m, не рачунајући
планиране ободне саобраћајнице. Укупна површина
блока без планираних ободних саобраћајница је
6,6 ha, док је површина коју обухвата план са околним
постојећим и планираним саобраћајем 7,97 ha.
Постојећу физичку структуру чине слободностојећи
објекти изграђени у систему отвореног блока, са јасно
дефинисаним типовима и варијацијама типа
вишепородичног становања, као доминантне функције.
Планом детаљне регулације доследно се спроводе
смернице Генералног плана и одредба да се у блоку
23 предвиди мешовито становање. Планом детаљне
регулације дата је парцелација и формиране су укупно
44 нове грађевинске парцеле, од којих је 36 намењено
индивидуалном становању, а 8 објектима колективног
становања. С циљем формирања приступа појединим
парцелама, формиране су парцеле јавних саобра ћајница, 4 нове улице и 2 паркинг улице.
4.1. Приказ блока бр. 23 (насеље Расадник 2)
Блок 23 се налази у северозападном делу града и
ограничен је са југа улицом Соње Маринковић, која у
систему улица актуелног ГП Беле Цркве представља
главну насељску саобраћајницу (тренутно фу нкционише као део постојећег Магистралног пута М7/1 чије се измештање предвиђа ГП Беле Цркве).
Источна граница је улица војводе Путника, а северна
постојећа неименована улица која се налази у оквиру
катастарске парцеле бр. 2782/49; обе имају статус
приступних улица. Са запада, блок је ограничен
атарским путем на к.п. 10491, који није у функцији и
обухваћен је оградом индустријског комплекса.
Слика 15. Блок 23 са најужим окружењем –
ортофото снимак.
Figure 15. Block 23 with nearest surroundings orthophotogrametry.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
044
Слика 16. Блок 23 – поглед из улице Соње Маринковић.
Figure 16. Block 23 – view from Sonja Marinković street.
У оквиру мера за спровођење и реализацију ГП
Беле Цркве, блок 23 се описује као блок намењен
вишепородичном, мешовитом и породичном
становању. Вишепородични стамбено-пословни
објекти и стамбено-пословни објекти породичног типа
могу да се граде као слободностојећи објекти на
сопственим парцелама. Објекти су постављени тако
да визуелно представљају прекинути низ, чиме се
евоцира стари војвођански систем ивичне изградње.
За индивидуалне објекте површина парцеле је од 300
до 600 m2, док је за вишепородичне стамбене објекте
минимална површина парцеле 600 m 2 . Индекси
заузетости су 70% за стамбено-пословне објекте
породичног типа, односно 60% за вишепородичне
стамбене објекте. Индекс изграђености је 1,8 за
стамбено-пословне објекте породичног типа, односно
2,4 за вишепородичне стамбене објекте. Спратност
Слика 17. Улица Соње Маринковић и улични фронт
наспрам блока 23.
Figure 17. Sonje Marinković st. and view opposit to block 23.
објеката је П+1 до П+1+Пк за стамбено-пословне
објекте породичног типа, односно П+2 до П+4+Пк за
вишепородичне стамбене објекте.
Земљиште у блоку је градско грађевинско зе мљиште у јавној својини, што у великој мери олакшава
реализацију плана. С обзиром на то да је постојећи
део блока изграђен доследно према урбанистичкотехничкој документацији, он поседује значајне ликовне
квалитете и на нивоу појединих објеката који
представљају типичне стамбене објекте из XX века и
на нивоу урбанистичке целине.
Слика 18. Илустративно решење. Композициони план у оквиру Нацрта плана за део блока 23 (насеље Расадник 2)
у Белој Цркви.
Figure 18. Illustration of conceptual scheme as part of Detailed regulation plan for part of the block 23 (Rasadnik 2) in Bela Crkva.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
045
Основни циљ плана за део блока 23 (Расадник 2)
је да се, изградњом нових стамбених објеката, доврши
формирање јединствене архитектонско-урбанистичке
целине блока, уз унапређење општих услова комфора.
При изради урбанистичког плана основна програмска
начела су била да се локација искористи максимално
могуће, стварањем планског основа за изградњу
вишепородичних и породичних стамбених објеката,
стамбено-пословних објеката и пословно-стамбених
објеката, уређењем и наменским коришћењем
простора. Омогућити што је могуће боље услове
инсолације, аерације, саобраћајни приступ и услове
мирујућег саобраћаја. Предвидети минималне пратеће
садржаје потребне за нормалан живот корисникастанара у виду продајног, сервисног простора, као и
простора за смештај.
Један од циљева је очување идентитета и
континуитета овог дела града. Полази се од затечених
урбаних и грађевинских вредности са идејом да се оне
наставе и надограде примерено захтевима
савремених стандарда живљења. Планом се
афирмишу наслеђене вредности – отворен блок,
колективно становање ниже спратности.
Планом се не мења основна намена простора, као
ни матрица отвореног градског блока. Дотрајали
грађевински фонд – приземни објекти лошег квалитета
се уклањају. Изградњом нових породичних и
вишепородичних објеката повећава се укупна бруто
развијена површина блока, индекс изграђености и
индекс заузетости. Притом је остављено довољно
простора за слободне и зелене површине које су у
функцији постојећих и будућих корисника. Паркирање
је за породичне објекте решено у оквиру сопствених
парцела, а за вишепородичне објекте предвиђена су и
отворена паркиралишта у ширини регулације
новопланираних саобраћајница у блоку. На месту
постојећих приземних објеката који се уклањају
планирана је изградња затворене приземне гараже
која је превасходно у функцији коришћења постојећих
станара блока. Приступ појединим парцелама
омогућен је увођењем нових интерних саобраћајница
које су усклађене са планом инфраструктурних
водова.
приближних димензија паралелних страна 400,
односно 450 m, управне катете 307 m, не рачунајући
планиране ободне саобраћајнице. Укупна површина
блока без планираних ободних саобраћајница је
13,05 ha, док је површина обухвата плана са околним
постојећим и планираним саобраћајем 14,84 ha.
Слика 19. Блок 27 са најужим окружењем –
ортофото снимак.
Figure 19. Block 27 with nearest surroundings
- orthophotogrametry.
Слика 20. Улицa Београдска, поглед на блок 27.
Figure 20. Beogradska st. and view of block 27.
4.2. Приказ блока 27
Блок 27 се налази у југозападном делу града, на
самом улазу у насеље, наслања се на главно градско
језеро и одвојен је од њега регионалним путем Р-115,
који формира његову јужну границу. Са осталих страна
блок није ограничен постојећим саобраћајницама, већ
суседним парцелама: са источне стране границом
блока 26, у складу са нумерацијом из ГП, а са севера и
запада постојећим атарским путевима. Генералним
планом предвиђа се измештање регионалног пута и
формирање нове обилазнице која би се спајала са
трасом магистралног пута северно од насеља, при
чему се траса нове обилазнице у делу поклапа са
западном границом блока. Имајући у виду све
наведено, може се закључити да блок 27 има веома
важан стратешки положај, док непосредна близина
главног градског језера додатно подиже атрактивност
локације.
Блок 27 је правилног облика правоуглог трапеза,
Слика 21. Улицa Соње Маринковић и поглед према
градском језеру наспрам блока 23.
Figure 21. Beogradska st. and view opposit to block
27 towards the city lake.
У блоку су заступљене као постојеће намене
пољопривреда, породично становање са
пољопривредном делатношћу, мала привреда и
бензинска пумпа са пратећим садржајима. Планом
детаљне регулације доследно се спроводе смернице
Генералног плана и одредба да се у блоку 27
предвиди становање типа вила. С обзиром на то да
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
046
постојеће парцеле не испуњавају услове за изградњу
објеката, Планом детаљне регулације извршена је
препарцелација и формирано је укупно 125 нових
грађевинских парцела, од којих је 120 намењено
становању типа вила, а пет су новоформиране
парцеле на којима су постојећи објекти. С циљем
формирања приступа појединим парцелама,
формиране су парцеле јавних саобраћајница, од којих
су две ободне и четири интерне које простор блока
деле на четири целине.
У композиционом плану нових објеката поштоване
су одредбе Генералног плана које се односе на
становање типа вила. Реч је о слободностојећим
објектима, на парцелама минималне површине 800 m2,
са максималним дозвољеним урбанистичким
параметрима – индекс заузетости 40% и индекс
изграђености 1. Ширина уличног фронта је 15-25 m.
Иако су објекти слободностојећи, они су у
композиционом плану тако распоређени да у оквиру
појединих целина у блоку формирају прекинути низ,
чиме се евоцира и традиционални војвођански систем
изградње. Објекти су спратности П+1+Пк.
Анализом постојећег стања установљено је да
постојеће парцеле не испуњавају услове за
грађевинске парцеле, па се мора спровести поступак
урбане комасације, односно препарцелације с циљем
формирања адекватних парцела. С обзиром на то да
се блок налази на улазу у град дате су смернице да се
материјализацијом објеката формира јединствена
урбанистичка целина.
Слика 22. Илустративно решење. Композициони план у оквиру Концепта плана за блок 27 у Белој Цркви.
Figure 22. Illustration of conceptual scheme as part of Detailed regulation plan for the block 27 in Bela Crkva.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
047
Основно концепцијско полазиште за блок 27 је да
се створе услови за изградњу објеката ванградског
становања – породичних, стамбено-пословних и
пословно-стамбених објеката за трајно или повремено
становање – тип вила. Уређењем и наменским
коришћењем простора формирала би се јединствена
архитектонско-урбанистичка целина овог градског
блока примерена атрактивној локацији у градском
ткиву, на самом улазу у град из правца Ковина, која се
непосредно наслања на главно градско језеро,
раздвојена од њега регионалним путем Р-115.
Изградњом стамбених објеката типа вила омогућава
се интерполација нове физичке структуре која
функционално и формално одговара захтевима
локације. Међутим, при реализацији планом
предвиђених решења поставља се проблем у вези са
квалитетом архитектонске обраде. Успешна
архитектонска решења објеката могу значајно да
допринесу стварању новог идентитета данас
аморфног блока и прилаза у Белу Цркву. Архитектура
вила може да постане једна од упечатљивих и
препознатљивих карактеристика овог дела града, што
би позитивно утицало на привлачност простора и
даљи развој туризма [5].
4.3 Упоредна анализа планских решења
блокова и однос урбаних нивоа
Упоредном анализом блока 23 и блока 27 у Белој
Цркви може се констатовати да су оба блока по својој
позицији у градском ткиву на периферији, једном
својом страном се поклапају са границом грађевинског
рејона. Стога се у њима налази или физичка структура
новијег датума, као што је то случај са блоком 23 или
је реч о потпуно празним блоковима као што је то блок
27.
Основна иницијатива за даљи развој и уређење
блокова јесте чињеница да они леже на важним
саобраћајним правцима у граду, да је у случају блока
23 неопходно довршити формирање заокружене
блоковске целине, с обзиром на то да је неизграђени
део блока у постојећем стању потпуно неуређен и
девастиран и у битној мери деградира квалитет
живота станара у изграђеном делу блока. Са друге
стране, блок 27 се налази на самом улазу у град и
наслања се на главно градско језеро, тако да
активирање ове локације у функцији искоришћења
туристичког потенцијала представља значајан
подстрек развоју читавог града.
У оба случаја је у складу са потребама садашњих
и будућих корисника простора спроведена у могућој
мери типска парцелација, али се и поред ових, у
највећој мери ригорозних ограничења нашло начина
да се на нивоу блока постигну одређени квалитети.
Концепт понуђеног решења у коме је планирано
зеленило на приватном земљишту као обавезујући
зелени појас уз регулацију улице приближава се идеји
вртног града која је актуелизована у савременој
теорији и пракси планирања и уређења војвођанских
насеља [1], истовремено рационализујући површину
јавног земљишта чије уређење и одржавање
оптерећује градски буџет. Примењени су сло бодностојећи објекти као, са аспекта озелењавања, и
будућег пејзажно-архитектонског уређења простора
погоднији за овакав тип становања на градској
периферији, са већим процентом слободних и
озелењених површина на парцели. Раније су куће
формирале низ само у уличној равни, а у дубини
парцеле су се развијале по дужини или као
полуатријумске, најчешће без остваривања везе са
суседним објектима. Дакле, иако нису биле формално
гледано слободностојеће на парцели, имале су
изузетно велику површину фасадних равни и
неповољан фактор облика. Такође, просторни раст и
развој физичких структура на једној парцели кроз
време, доводили су до стварања веома сложених
композиција (готово „мегаструктура“, претежно од „Г“
односно „L“ облика), састављених од стамбених и
помоћних објеката, чиме је додатно погоршаван
квалитет становања.
Структура блокова је различита од традиционалне,
али постоји могућност задржавања асоцијативне
сличности и везе; формирање зеленог појаса уз улице,
које је једно од главних карактеристика војвођанских
насеља, могуће је и даље остварити, али сада у
оквиру приватног земљишта, у виду предбашта, а не
као део јавног простора чије уређење и одржавање
финансира локална самоуправа.
5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Бела Црква је град настао на основу планске
документације која је регулисала његову урбану
матрицу. Данашња урбана структура је производ тог
плана у садејству са конкретним условима локације и
факторима који су довели до одступања од правилне
геометријске матрице. Генерални план Беле Цркве
усмерава и операционализује даљи развој и уређење
насеља кроз реализацију појединих блокова
дефинисаних планом.
Основни проблем који је требало превазићи у
поступку планирања нових урбаних блокова 23 (део) и
27 је проблем власништва, савремени тржишни модел
управљања земљиштем, где је акценат на добијању
што већег броја парцела. То је нарочито уочљиво у
случају блока 23, где се одступило од првобитног
планског решења према коме је и започета изградња
блока у корист рационалнијег решења које је
прилагођено потребама приватних инвеститора и
купаца. Ако упоредимо првобитно и тренутно планско
решење, може се увидети да је својевремено акценат
заиста био на композицији блока, која се очитава и у
основи и у волумену, пластици блока, односно блок је
пројектован „одозго“, као једна целина. Ако погледамо
данашње планско решење, које је једноставно
диктирано условима тржишта, очигледно је да се нова
целина гради „одоздо“, парцелу по парцелу, с циљем
да се простор блока максимално искористи. У блоку 27
је ситуација додатно отежана постојећим стањем. За
разлику од блока 23 у коме је земљиште власништво
општине, блок 27 се састоји од низа парцела које су
потпуно нерационалног облика, на којима изградња
није могућа. То је још један од проблема постојећег
стања блокова у Војводини, који захтева примену
поступка урбане комасације приватних парцела с
циљем омогућавања планиране градње.
Урбана комасација је у Србији уведена изменама и
допунама Закона о планирању и изградњи из априла
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
048
2011. године, али још увек није заживела у пракси, јер
је за то потребно доношење подзаконских аката којима
ће између осталог бити одређени и критеријуми за
процену вредности земљишта и за доделу земљишта,
као веома важан чинилац у процесу спровођења
поступка комасације.
Доминација једног фактора при одлучивању у
процесу концептуализације урбанистичког плана
одлика је тзв. адвокатског планирања [7], када се
планер појављује као протагонист посебних потреба и
приступа њиховом решењу. У случају блокова 23 и 27,
с обзиром на то да се ради о једној од најсиромашнијих општина у Војводини, доминантан је био циљ
да се тржишно активира запуштено и неуређено
земљиште у општинској својини у блоку 23, односно да
се омогући рационална и ефикасна изградња на једној
од најатрактивнијих локација у граду у блоку 27.
Осим оних који произилазе из власништва над
земљиштем, при планирању нових урбаних блокова,
посебно на периферијама мањих градова, као веома
значајан утицајни чинилац јављају се и саобраћајнице
вишег реда – државни путеви (магистрални и
регионални). Када пут пролази кроз само насеље, по
правилу се јављају конфликти интереса између
управљача јавног пута (државни ниво) и локалне
самоуправе и становништва. Ово је нарочито
изражено по питању одређивања броја и положаја
прикључака градских саобраћајница и појединачних
парцела на јавни пут. Потенцијалне проблеме могуће
је превазићи доследним поштовањем регулативе,
односно планирањем и пројектовањем деоница које
пролазе кроз насеље у складу са правилима за
градску путну мрежу, увек када ранг саобраћајнице и
фреквенција саобраћаја то дозвољавају.
Урбани блок представља значајан елемент
идентитета насеља који успоставља корелацију
између одређене типологије физичке структуре и
нивоа насеља. У урбанистичком пројектовању и
планирању сусрећемо се са проблемом који се на свој
начин очитава и у самом архитектонском пројектовању
– а то је пројектовање „на парче“ и обрачун по квадратном метру. Неопходно је већу пажњу посветити
регулацији блока на нивоу целине са давањем
естетских смерница не само на нивоу архитектонске
материјализације и обликовања већ и констатације
какав карактер блок треба да има у целини, сходно
својој позицији у градском ткиву, да ли треба у
композиционом смислу да представља у делу или
целини урбани репер, итд.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Адлешић, М. (2009): „Одрживост концепта идеје
'Вртни град' у процесу ревитализације села –
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
пример насеља Кулпин у Војводини“, Архитектура
и урбанизам 27, ИАУС, Београд, стр. 70-77.
Бодо, Б. (координатор) (2009): „Хронологија
банатских градова“ , Пројект „Промирег“ Израда и
промовисање новога васпитног приручника за
обласну кохезију, Фондација Дијаспора, Темишвар,
стр. 18-23.
Букуров, Б. (1970): „Гравитационе сфере
војвођанских градова“, Споменица у част
новоизабраних чланова, САНУ, Београд, наведено
према [8]
Којић, Б. (1961): „Насеља у Војводини – генеза,
садржина и урбанистичка структура према
архивским техничким подацима“, САНУ, Одељења
друштвених наука, књ. 10, Београд.
Марић, И., А. Богданов, Б. Манић (2009):
„Архитектура вила као елемент идентитета
Врњачке Бање“, Архитектура и урбанизам 26,
ИАУС, Београд, стр. 36-44.
Пушић, Љ. (1987): „Урбанистички развој градова у
Војводини у првој половини века“, Матица Српска,
Нови Сад.
Тошковић, Д. (2006): „Увод у просторно и
урбанистичко планирање“, Академска мисао,
Београд.
Ћурчић, С. (2004): „Насеља Баната географске
карактеристике“, Матица Српска, Нови Сад, стр. 775 и 279-299, 387-389.
ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
[9] Генерални план Беле Цркве, Службени лист
Општине Бела Црква, бр. 2/2004.
[10] План детаљне регулације за део блока 23 (насеље
Расадник 2) у Белој Цркви, обрађивач ИАУС, 2011,
Нацрт прихваћен на Комисији за планове и
прослеђен на усвајање Скупштини општине.
[11] План детаљне регулације блока број 27 у Белој
Цркви, обрађивач ИАУС, 2011, Концепт усвојен на
Комисији за планове.
ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА
Слика 1. Josephinische Landesaufnahme 1769.1772.
http://hu.wikipedia.org/w/index.php?title=F%C3%A1jl:Banat_Josephinische_Landaufnahme_pg167.jpg&filetimestamp=20100105065542
Слика 3. Генерални план Беле Цркве
Слика 4. www.geosrbija.rs
Слика 5. Ј. Даниловић, www.politika.rs
Слика 6. http://www.airban.net/strana_bela_crkva.htm
Слика 8-15. www.geosrbija.rs
Слика 16. В. Стевановић
Слика 19. www.geosrbija.rs
Остале илустрације су начинили аутори рада
050
Драго Остојић1
Бошко Стевановић2
Михаило Мурављов3
ЗЕМЉОТРЕСНА ОШТЕЋЕЊА И
ПРИМЕЊЕНИ ПОСТУПЦИ
САНАЦИЈЕ И ОЈАЧАЊА
НАДОГРАЂЕНИХ СТАМБЕНИХ
ЗИДАНИХ ЗГРАДА У КРАЉЕВУ
Стручни рад
UDK 699.841(497.11 Kraljevo)
Резиме:
У раду су приказани примери оштећења и санације и ојачања неколико стамбених зиданих зграда у Краљеву
оштећених земљотресом, при чему је реч о објектима који су надограђени за једну или две етаже. Иако се при
предметним надоградњама настојало да се у оптималној мери поштују прописи и правила струке, они су ипак
током земљотреса претрпели одређена оштећења. Пројекти санације и ојачања су обухватили конструкцију
таквих зграда, при чему су они садржали сеизмичку анализу зграда и прорачун одговарајућих ојачања зидова зграда
за случај деловања сила VIII степена сеизмичког интензитета. У раду су такође приказани и детаљи за извођење
радова на санацији и ојачању који су тако конципирани да се њиховим извођењем у најмањој могућој мери ремети
функција становања.
Кључне речи:
земљотрес, зидане зграде, надоградња, оштећења, пројекти санације.
EARTHQUAKE DAMAGE
AND PROCES OF RECOVERING
АND REINFORCEMENT APPLIED
IN UPGRADED MASONRY
BUILDINGS IN KRALJEVO
Summary:
This paper presents examples of damage and repair several residential masonry buildings damaged by an earthquake in
Kraljevo, where it comes to facilities that have been upgraded to one or two floors. Although the subject attempted upgrades to
the optimum extent, respect rules and regulations of the profession, it was during the earthquake suffered some damage. Projects include the rehabilitation of structural rehabilitation of such buildings, where they contained the seismic analysis of buildings and calculating the corresponding reinforcement of the walls of buildings in case of action of seismic force VIII level of
intensity. The paper also presents the details for carrying out repair works which are designed so that their performance in the
smallest possible extent disrupts the function of housing.
Key words:
earthquake, masonry building, upgrading, damage, projects of restoration.
1
дипл.инж.грађ., виши стручни сарадник, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд, e-mail:[email protected]
др, дипл.инж.грађ., ванредни професор, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд, e-mail:[email protected]
3 др, дипл.инж.грађ., редовни професор у пензији. Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд, e-mail:[email protected]
2
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
051
1. УВОД
Земљотрес који је погодио Краљево и околину
03.11.2010. године највише је оштетио зидане објекте,
при чему је број објеката тога типа који су претрпрели
потпуни колапс, или објеката који су због високог степена
оштећења постали небезбедни за употребу, био
релативно мали. То је углавном само био случај код
неких индиви дуалних зграда код којих су потпуно
игнорисана основна правила градитељске струке и где је
било евидентно да је квалитет употребљених материјала
далеко испод прихватљивих граница.
Одмах након земљотреса приступило се прегледу
објеката, категоризацији оштећења, изради пројеката
санације и ојачања и, у току фебруара 2011. године,
првим радовима на санацији оштећених објеката.
Оцена степена оштећења појединих објеката
извршена је према категоризацији у оквиру које је
дефинисано укупно шест категорија оштећења [7]. Ове
категорије, када се ради о ефектима проузрокованим
дејством земљотреса, имале су следеће описе:
Прва категорија
Овој категорији припадају зграде са мањим оштећењем кровног покривача, опшава, малтера, стакала и
димњака. Под мањим оштећењем подразумева се
оштећење мањих површина кровног покривача, појава
мањих пукотина на омалтерисаним површинама делимично отпао малтер, делимично попуцала стакла и
оштећени димњаци.
Друга категорија
Овде спадају зграде које су знатније оштећене. Под
знатнијим оштећењем подразумева се: оштећење веће
површине кровног покривача, опшава, стакала, рушење
димњака и појава знатнијих површина испуцалог и
отпалог малтера са зидова и таваница, као и појава
мањих пукотина у носећим зидовима и многих пукотина у
преградним зидовима.
Трећа категорија
Обухвата зграде са већим оштећењем кровне
конструкције (код косих кровова), зидова, испуне,
калканских (забатних) зидова, назидака, венаца,
преградних зидова и столарије. Под већим оштећењем
подразумева се и веће оштећење, односно деформисање
носећих елемената кровне конструкције (вешаљке,
столице, рожњаче и рогови), мање пукотине у армираним
бетонским стубовима, веће рушење појединих преградних
зидова, назидака и венаца и појава већих пукотина на
наведеним деловима зграде; подразумевају се и већа
оштећења појединих делова столарије и деформисање
положаја столарије.
Четврта категорија
Овде спадају зграде са обимнијим оштећењима
стубова и кровне конструкције (код косих кровова),
зидова испуне и преградних зидова, као и инсталација.
Под обимнијим оштећењима стубова поразумевају се
бројне пукотине, а код кровних конструкција подразумевају се рушења појединих делова, односно изразита
деформисања. Под обимнијим оштећењима зидова
испуне и преградних зидова подразумевају се
делимична рушења већег броја тих зидова, рушења и
велике деформације. Под оштећењем инсталација
подразу мевају се оштећења која онемогућавају
функционисање инсталације услед кварова насталих
као последица земљотреса.
Пета категорија
Овде спадају зграде код којих је дошло до оштећења
или деформација појединих конструктивних елемената,
уз појаву оштећења из претходне категорије, као и
оштећења инсталација. Под појмом оштећења конструктивних елемената подразумевају се оштећења или
деформација носеће конструкције - појава дијагоналних
пукотина у стубовима, појава пукотина у чворовима
конструкција, као и друга оштећења на конструкцији која
се могу санирати. Појаве наведених оштећења односе се
и на вертикалне комуникације (степеништа и лифтови).
Шеста категорија
Овде спадају зграде којима је разорен конструктивни
систем или које су порушене. Под разореним системом
масивних конструкција подразумева се оштећење свих
носећих зидова у појединим етажама и њихово делимично
рушење. Овде спадају и мање зграде изгра ђене од
материјала који се не сматра масивном конструкцијом
(зидови без малтера, ћерпич и сл.). Оштећења на зиданим
зградама у Краљеву у највећем обиму су одговарала
првој, другој и трећој категорији, уз сразмерно мали број
зграда са оштеће њима четврте категорије, док су
оштећења виших категорија, као што је напред већ речено,
регистрована углавном само на неким индивидуалним
зградама. Изнети став који се односи на зидане зграде у
целини, важи и за надограђене зидане зграде, што значи
да су код таквих зграда оштећења у највећем обиму
одговарала првој, другој и трећој категорији, уз врло мали
број зграда са оштећењима четврте категорије. Узимајући
у обзир напред дату категоризацију, као и чињеницу да су
надограђене зидане зграде, које су увек представљале
вишеспратне објекте, током земљотреса претрпеле
највећа оштећења четврте категорије, слободно се може
рећи да су све оне, чак и када су у питању зграде које нису
у свему пројектоване и изведене према Правилнику о
техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Сл. лист СФРЈ бр. 31/80,
49/82 и 29/83), добро "поднеле" земљотрес VIII степена
сеизмичког интензитета према скали MCS (Mercali-CancaniSieberg). Наиме, земљотрес VIII степена према Правилнику представља максимални интензитет земљотреса за
подручје Краљева, па се у односу на ту чињеницу у даљем
наводи његов следећи члан 2:
Сагласно одредбама овог правилника објекти
високоградње у сеизмичким подручјима (у даљем
тексту: објекти високоградње) пројектују се тако
да земљотреси најјачег интензитета могу
проузроковати оштећења носивих конструкција,
али не сме доћи до рушења објеката.
2. НЕКА КАРАКТЕРИСТИЧНА ОШТЕЋЕЊА
Визуелно-макроскопским прегледом надограђених
зиданих објеката утврђено је да су они током земљотреса
претрпели оштећења која се у општем случају могу поделити
на оштећења неконструкцијског и конструкцијског карактера,
односно на оштећења која постоје на зидовима који немају
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
052
носећу функцију и на оштећења на зидовима који, с обзиром
на усвојене конструктивне концепције објеката, имају неку
носећу функцију – функцију прихватања вертикалних и/или
хоризонталних оптерећења. Једно од таквих карактеристичних констру кцијских оштећења - оштећење које
представља косу пукотину са отвором до око 4mm у носећем
зиду, приказано је на слици 1. Као што се види, предметну
пукотину "прати" и отпадање малтерске облоге.
Осим описаних оштећења, на објектима су
регистрована и друга оштећења на конструкцијским и
неконструкцијским зидовима, као што су прслине и
пукотине, прслине на местима „раздвајања“ зидова и
плафона, прслине на местима „раздвајања“ столарије и
зидова и сл; такође су констатована и места где је дошло
до значајних раздвајања армиранобетонских елемената
од зидне масе. На сликама 4, 5 и 6 приказују се наведена
оштећења која се могу сматрати за карактеристична за
све зидане објекте.
Слика 1. - Пукотина у носећем зиду са отвором око 4мм
Figure 1 - Crack in the supporting wall with an opening about 4 mm
Осим датог оштећења, на слици 2 се приказује и
један други случај значајног оштећења носећег зида, док
слика 3 приказује једну косу пукотина на фасадном зиду
праћену и локалним дробљењем опеке на ивици тог зида.
Слика 4 - Пукотине на фасади - спој хоризонталног
серклажа и зида од опеке
Figure 4 - Cracks in the facade - a contact of horizontal
ring beams and brick wall
Слика 2. - Један случај значајног оштећења носећег зида
Figure 2 - One case of significant damage to the supporting wall
Слика 5 – Једна изражена коса пукотина у преградном зиду
Figure 5 - A single bold obliqued crack in the party wall
Слика 3 - Пукотина на фасадном зиду и локално
дробљење опеке на ивици зида
Figure 3 - Crack at the facade wall and local crushing
of bricks on the edge of the wall
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Слика 6 – Већи број мањих косих пукотина у преградном зиду
Figure 6 - A number of small obliqued cracks in the party wall
053
Овде се напомиње да се напред дате слике, којима
се илуструју оштећења зиданих зграда током земљотреса
у Краљеву, односе на објекте који су грађени педесетих
година двадесетог века а надограђени почетком
двадесет првог века. При томе су неки формално
задовољавали а неки нису задовољавали све одредбе
Правилника о техничким нормативима за изградњу
објеката високоградње у сеизмичким подручјима.
Међутим, без обзира на то, за све зграде о којима је реч
може се рећи да су добро "поднеле" земљотрес VIII
степена сеизмичког интензитета према скали MCS, што
не искључује потребу да на већини од њих, сагласно
Правилнику, након земљотреса буду изведени и
одређени санациони радови неконструкцијског и
конструкцијског карактера.
при земљотресу дошло до и локалног оштећења
(дробљења) ивице калканског зида у приземљу код улаза
1 (слично као и у случају приказаном на слици 3), па је
стога предметна зграда декларисана као објекат са
оштећењима четврте категорије. С обзиром на карактер
датог оштећења, до кога је дошло услед малих
нормалних напона у зиду и одсуства вертикалног
серклажа на тој ивици, а врло вероватно и као последица
локално нижег квалитета зидне масе на том месту
("скривена мана"), непосредно након земљотреса
изведена је интервентна санација која се састојала у
изради на оба краја предметног калканског зида
вертикалних "L" угаоних АБ елемената; ови елементи су,
у ствари, супституисали недостајуће вертикалне
серклаже (слика 7).
3. ПРИМЕРИ САНАЦИЈЕ И ОЈАЧАЊА
У даљем ће се приказати примери конструкцијске
санације и ојачања четири вишеспратне стамбене зграде,
грађене педесетих година двадесетог века, које су
својевремено још и надограђене за једну или две етаже.
Предметне зграде су током земљотреса претрпеле
конструкцијска и неконструкцијска оштећења, па су за
њих израђени одговарајући пројекти санације и ојачања
који су, између осталог, садржавали и прорачуне ојачања
зидова тих зграда за случај деловања сила VIII степена
сеизмичког интензитета.
3.1. Зграда у Југ Богдановој улици бр. 23 представља зграду зидане конструкције правоугаоне основе са
следећим “светлим” мерама: дужина 37,26m, ширина
10,10m. Спратност објекта је По + Пр + 4, при чему су
трећи и четврти спрат надограђени делови објекта.
Делови зграде изведени у првој фази (пре
надоградње) имали су у оквиру зиданих зидова само
хоризонталне армиранобетонске серклаже, док је
надограђени део изведен са системом како
хоризонталних, тако и вертикалних серклажа.
Међуспратне конструкције - плоче - изведене у оквиру
прве фазе су ситноребрасте таванице, док оне које
припадају другој фази представљају тзв. “монта”
конструкције.
Глобално посматрано, систем конструкције објекта у
односу на прихватање вертикалних оптерећења
представља систем који се састоји од подужних носећих
елемената – од подужног носећег унутрашњег (средњег)
зида “олакшаног” већим бројем отвора за врата и од два
подужна фасадна носећа зида (са отворима за прозоре) у
оквиру којих у приземљу постоје и улази 1 и 2. Наведене
подужно постављене носеће конструкције (два фасадна
зида и један зид изведен по средини објекта номиналних дебљина 38цм) представљају, у ствари,
конструкције које прихватају оптерећења од
међуспратних плоча о којима је напред било речи.
У оквиру објекта (осим преградних зидова дебљина
7cm и 12cm) постоје и попречно постављени везни
зидови дебљина 25cm и 38cm. Они су изведени на
бочним фасадама зграде – на калканима и у склопу
степенишних простора.
Визуелно-макроскопским прегледом утврђено је да је
током земљотреса објекат претрпео одређена оштећења
у виду прслина и пукотина. Најозбиљније оштећење на
објекту, пак, приказано је на слици 7, где се види да је
Слика 7 - Детаљ санираног оштећења на калкану
зграде код улаза 1
Figure 7 - Detail of repaired damage to the gable
of the building near the entrance 1
На бази извршеног визуелно-макроскопског прегледа
објекта након земљотреса формулисани су следећи
општи закључци:
- у оквиру подрумске етаже на конструкцијским
(носећим и везним) и неконструкцијским елементима
практично не постоје никаква оштећења која би се
могла довести у везу са земљотресом;
- највећа оштећења на конструкцијским и неко нструкцијским елементима објекта регистрована су у
приземљу зграде;
- у оквиру спратова изведених у првој фази (пре
надоградње) постоји минимум конструкцијских
оштећења, док оштећења неконструкцијског карактера постоје масовно на зидовима у приземљу, са
тенденцијом смањивања по висини зграде;
- на надограђеним етажама практично не постоје
никаква оштећења.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
054
С обзиром на резултате сеизмичког прорачуна
спроведеног према одредбама актуелног Правилника о
техничким нормативима за изградњу објеката
високоградње у сеизмичким подручјима, а ради
прихватања сеизмичких сила које одговарају земљотресу
VIII степена сеизмичког интензитета према скали MCS,
произашло је да у конкретном случају, а након санације
прслина и пукотина у носећим и везним зидовима, не
постоји потреба за ојачањем конструкције објекта при
деловању тих сила у подужном правцу. Наиме, прорачун
је показао да постојећи подужни зидови - оба фасадна,
као и зид постављен по средини објекта, а на којима није
било озбиљнијих конструкцијских оштећења, формирају
конструкцијски склоп способан да прихвати сеизмичке
силе усмерене у подужном правцу зграде. Међутим,
сеизмички прорачун је показао да зидови у попречном
правцу (везни зидови) нису у стању да са довољном
сигурношћу прихвате сеизмичке утицаје.
С обзиром на речено, за прихватање сеизмичких
сила које делују попречно на објекат предвиђени су
следећи радови:
- на бочном фасадном зиду – калкану на страни улаза 1, а
са спољашње стране тог зида дебљине 38cm, предвиђено
је извођење армиранобетонске облоге дебљине 7cm; ова
облога започиње од постојеће темељне конструкције и
пружа се по висини подрума (целом ширином зграде),
приземља, првог и другог спрата (приближно до половине
ширине зграде), што значи да она по висини иде све до
надограђеног дела зграде (слика 8);
Слика 9 - Ојачање носећег зида од опеке израдом армираних
малтерских облога дебљине 4цм
Figure 9 - Strengthening the supporting masonry walls by
reinforced mortars coating thickness of 4cm
- у оквиру степенишних простора, а на странама према
степенишним крацима, изводе се ојачања зидова
дебљине 25 cm путем израде армиранобетонских
облога дебљине 7 cm; облоге о којима је реч започињу
од темеља предметних зидова и пружају се кроз све
етаже објекта изведене у првој фази његове изградње,
што значи да у континуитету иду све до надограђеног
дела зграде.
Све напред описане санационе интервенције изводе
се према диспозиционим цртежима датим на слици 10,
при чему се напомиње да се све наведене бетонске и
малтерске облоге спрежу са зидовима применом
одговарајућих анкера.
Слика 8 - Комплетно ојачање фасадног
зида - калкана - на страни улаза 1
Figure 8 - Complete facade wall reinforcement
- Gable - the side of entrance 1
- калкански зид на супротном крају зграде (уз суседни
објекат, а код кога није дошло до појаве дробљења
ивице) такође се ојачава, при чему се то ојачање
изводи са унутрашње стане (из станова) у виду
армираних малтерских облога дебљине 4cm у
приземљу, првом и другом спрату; ове облоге се
пружају по целокупним ширинама просторија у којима
се изводе (од подужних фасадних зидова до средњег
зида), док по висини иду од горњих површина
међуспратних конструкција до испод плафона (слика 9);
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Слика 10 - Диспозициони цртежи са приказом ојачања зидова
Figure 10 - Drawings showing layout of reinforcement of walls
055
Овде се напомиње да је санирање прслина и пукотина у
носећим и везним зидовима објекта предвиђено применом
поступака заптивања одговарајућим глет-масама (ако је реч о
ситним прслинама-пукотинама са отворима 1 до 2mm) и
инјектирања масама на бази цемента (ако је реч о пукотинама
са отворима преко 2mm).
3.2. Зграда у Обилићевој улици бр. 17 је зидане
конструкције, правоугаоне основе, са следећим “светлим”
мерама: дужина око 43m, ширина око 10,5m. Спратност објекта
је По + Пр + 4 + Пот, при чему су део четвртог спрата и
поткровна етажа надограђени делови објекта. Делови зграде
изведени у првој фази имају у оквиру зиданих зидова само
хоризонталне армиранобетонске серклаже, док је надограђени
део изведен са системом како хоризонталних, тако и
вертикалних серклажа. Међуспратне конструкције – плоче –
изведене у оквиру прве фазе су ситноребрасте таванице, док
оне које припадају другој фази представљају тзв. “монта”
конструкције. Глобално посматрано, систем конструкције
објекта у односу на прихватање вертикалних оптерећења
представља систем који се састоји од подужних носећих
елемената – од подужног носећег унутрашњег (средњег) зида
“олакшаног” већим бројем отвора за врата и од два подужна
фасадна носећа зида (са отворима за прозоре) у оквиру којих је
у делу приземља зидана конструкција супституисана низом АБ
стубова кружног попречног пресека. Наведене подужно
постављене носеће конструкције (два фасадна зида и један зид
по средини објекта) представљају, у ствари, конструкције које
прихватају оптерећења од међуспратних плоча о којима је
напред било речи. У оквиру објекта (осим преградних зидова
дебљина 7cm и 12cm) постоје и попречно постављени везни
зидови дебљина 25cm и 38cm. Они су изведени на бочним
фасадама зграде – на калканима, у склопу степенишних
простора, а такође и на још неким местима (на пример, као
зидови за раздвајање стамбених јединица).Овде се напомиње
да је на калканској површини код улаза 1. у зграду зидана
конструкција у приземљу супституисана са три армиранобетонска стуба кружног попречног пресека, при чему је зид који
би у приземљу требало да затвара дату калканску површину, у
подужном смислу померен cca 5m према унутрашњости зграде.
Прегледом зграде утврђено је да су у њој, у делу који је
изведен у првој фази, током протеклог експлоатационог
периода вршене различите интервенције у смислу пробијања
отвора у зидовима, укидања појединих делова носећих зидова
и сл, што је све, глобално посматрано, било од утицаја на
носивост и стабилност објекта, нарочито у односу на деловање
сеизмичких сила.
Најозбиљнија оштећења настала на објекту при
земљотресу, због чега је он декларисан као објекат са оштећењима четврте категорије, била су на "калканском" зиду
помереном cca 5m према унутрашњости зграде, као и на
армиранобетонским стубовима кружног попречног пресека
изведеним у том делу зграде на самој калканској површини. У
вези са наведеним, непосредно након земљотреса изведена је
интервентна санација - ојачање приказана на слици 11, у оквиру
које је јако оштећен “увучен” зид од опеке ојачан
армиранобетонским зидом. Што се, пак, тиче осталих
оштећења, она су по своме типу потпуно идентична оштећењима на носећим, везним и неносећим зидовима зграде у Југ
Богдановој улици бр. 23 (описано у тачки 3.1.). На бази
извршеног сеизмичког прорачуна, спроведеног према
одредбама актуелног Правилника о техничким нормативима за
изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, а
ради прихватања сеизмичких сила које одговарају земљотресу
VIII степена сеизмичког интензитета према скали MCS,
произилази да у конкретном случају, а након санације прслина и
пукотина у носећим зидовима, није потребно ојачање
конструкције објекта при деловању тих сила у подужном
правцу. Наиме, прорачун је показао да постојећи подужни
зидови - оба фасадна, као и зид постављен по средини објекта,
а на којима уопште нема конструкцијских оштећења, формирају
конструкцијски склоп способан да прихвати сеизмичке силе
усмерене у подужном правцу зграде. Спроведен прорачун, пак,
показао је да за прихватање сеизмичких сила које делују
попречно на објекат треба извести следеће радове:
- на бочном фасадном зиду – калкану, код постојећа
три армиранобетонска стуба који постоје само у
приземљу, треба у оквиру приземља, а уз постојеће
стубове, извести и додатну конструкцију формирану
од армиранобетонских зидова спрегнутих са тим
стубовима, као и нову темељну конструкцију; ова
конструкција ће представљати ојачање конструкције
предметног калкана, при чему су димензије ојачања о
којима је реч, а која започињу од нове темељне
конструкције, усвојене тако да се у минималној мери
ремети улаз у зграду на тој страни објекта (улаз 1.);
- као наставак напред описане конструкције по висини
зграде, на делу калкана о коме је реч, а са спољашње
стране фасадног зида дебљине 38cm, треба извести и
армиранобетонску облогу дебљине 7cm; ова облога
треба да се пружа кроз први, други и трећи спрат, што
значи да она по висини треба да иде све до
надограђеног дела зграде (слика 12, видети и слику 13);
Слика 11. - Ојачање јако оштећеног зида од опеке, новим
армиранобетонским зидом - интервентно санационо решење
Figure 11 - Strengthening of very damaged brick wall with new reinforced
concrete wall - emergency recovery solution
Слика 12 - Комплетно ојачање фасадног зида - калкана - на страни улаза 1
Figure 12 - Complete facade wall reinforcement - Gable - the side of entrance 1
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
056
- калкан на супротном крају зграде такође треба да
буде ојачан, при чему уз постојећи калкански зид
дебљине 38cm треба извести само ојачање у виду
спољашње армиранобетонске облоге дебљине 7cm;
облога о којој је реч треба да започне од постојећег
темеља и да у оквиру подрумске етаже и приземља
буде изведена по целој ширини зграде (у оквиру ње
ту ће бити и неколико мањих прозорских отвора), при
чему она, као и у претходном случају, треба да се
пружа кроз први, други и трећи спрат (значи, у овом
случају она по висини треба да иде од постојећег
темеља па све до надограђеног дела зграде);
зидане конструкције правоугаоне основе са следећим
“светлим” мерама: дужина око 60m , ширина око 13,1m.
Спратност објекта је По + Пр + 4 + Пот, при чему су део
четвртог спрата и поткровна етажа надограђени делови
објекта.
- у оквиру степенишног простора код улаза 2, уз
делове постојећих зидова дебљине 38cm, а на
странама према степенишним крацима, треба такође
извести ојачања у виду армиранобетонских облога
дебљине 7cm; облоге о којима је реч треба да
започну од темеља предметних зидова и да се
пружају кроз све етаже објекта изведене у првој фази
његове изградње, што значи да континуално треба да
иду све до надограђеног дела зграде.
Све напред описане санационе интервенције изводе
се према диспозиционим цртежима датим на слици 16,
при чему се напомиње да се све зидне облоге спрежу са
зидовима применом одговарајућих анкера.
Слика 14 - Диспозициони цртежи са приказом ојачања
Figure 14 - Drawings showing layout of reinforcement of walls
Слика 13 - Диспозициони цртежи са приказом ојачања
Figure 13 - Drawings showing layout of reinforcement of walls
Овде се напомиње да је санирање прслина и пукотина
у носећим зидовима објекта предвиђено применом
поступака заптивања одговарајућим глет-масама (ако је
реч о систним прслинама-пукотинама са отворима 1 до
2mm) и ињектирања масама на бази цемента (ако је реч о
пукотинама са отворима преко 2mm).
3.3. Зграда у улици Цара Lазара бр. 78, 80 и 82
(слика 14 - категорија оштећења између 3 и 4) је зграда
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Делови зграде изведени у првој фази имају у оквиру
зиданих зидова само хоризонталне армиранобетонске
серклаже, док је надограђени део изведен са системом
како хоризонталних, тако и вертикалних серклажа.
Међуспратне конструкције – плоче – изведене у
оквиру прве фазе су ситноребрасте таванице, док оне
које припадају другој фази представљају тзв. “монта”
конструкције.
Глобално посматрано, систем конструкције објекта у
односу на прихватање вертикалних оптерећења
представља систем који се састоји од подужних носећих
елемената – од два подужна носећа унутрашња зида
“олакшанa” већим бројем отвора за врата и од два
подужна фасадна носећа зида (са отворима за прозоре).
Наведене подужно постављене носеће конструкције
(четири подужна зида) представљају, у ствари,
конструкције које прихватају вертикална оптерећења од
међуспратних плоча о којима је напред било речи.
У оквиру објекта постоје три једнокрака степеништа
смештена уз један подужни зид.
Степеништa се састојe од засебних армирано бетонских газишта - талпи које су укљештене у носећи
зид дебљине 38cm. Степеништа у надограђеном делу
објекта су у виду коленасте армиранобетонске плоче
ослоњене на АБ греде.
У оквиру објекта (осим подужних носећих зидова)
постоје и попречно постављени зидови дебљина 25cm и
38cm. Они су изведени на бочним фасадама зграде –
057
калканима (два зида дебљине 38cm), и два зида
дебљине 25cm на приближно трећинама дужине, као
зидови за раздвајање стамбених јединица.
Такође, у попречном правцу постоји већи број
преградних зидова дебљине 7cm (зидови на "кант"), који
служе као преграде између просторија.
Карактеристично је и то да су на појединим деловима
између станова преграде формиране од два размакнута
зида на "кант".
Овде се напомиње да на срединама калканских
зидова, а у ширини ходника, постоје прозори, док су у тој
зони на зидовима на границама ламела изведени
димњачки и вентилациони канали.
Визуелно-макроскопским прегледом утврђено је да је
током земљотреса објекат претрпео одређена оштећења
- неконструкцијског и конструкцијског карактера
У даљем ће се детаљније описати следећа оштећења
неконструкцијског карактера, а која су у конкретном
случају регистрована практично на свим зидовима
независно од њихових дебљина:
а. Пукотине (појединачне или у групи) са отворима
до највише 2mm које се пружају практично само по
дебљинама зидних облога (малтерских и/или од глет
масе), праћене евентуално и мањим оштећењима
(отпадањима) облога око пукотина.
б. Пукотине (појединачне или у групи) величине до
максимум 2mm које се пружају практично само по
дебљинама малтерских облога, праћене значајнијим
оштећењима (отпадањима) самих облога (укључујући
евентуално и оштећења облога од керамичких плочица).
в. Пукотине (прслине) на местима „раздвајања“
зидова и плафона, столарије и зидова, зидова и
армиранобетонских елемената (стубова, серклажа и др.)
и сл.
г. Пукотине (појединачне или у групи) у зидовима свих
дебљина величине до максимум 2mm које се делимично
пружају и кроз зидну масу, праћене значајнијим
оштећењима (отпадањима) самих облога (укључујући
евентуално и оштећења облога од керамичких плочица),
без испољавања нестабилности тако оштећених зидова.
д. Пукотине (појединачне или у групи) у преградним
зидовима дебљине 7cm и 12cm величине до максимум
2mm које се делимично пружају и кроз зидну масу,
праћене значајнијим оштећењима (отпадањима) самих
облога (укључујући евентуално и оштећења облога од
керамичких плочица), уз испољавање нестабилности тако
оштећених зидова.
е. Пукотине у преградним зидовима дебљине 7cm и
12cm са отворима преко 2mm до највише 4mm, праћене
мањим оштећењима (отпадањима) самих зидних облога
(укључујући евентуално и оштећења облога од
керамичких плочица), без испољавања нестабилности
тако оштећених зидова. Као пукотине ове категорије, без
обзира на величине отвора, третирaне су и све пукотине
на фасадним површинама.
ж. Пукотине у преградним зидовима дебљине 7cm и
12cm са отворима преко 2mm до највише 4mm, праћене
мањим или већим оштећењима (отпадањима) самих
зидних облога (укључујући евентуално и оштећења
облога од керамичких плочица), уз испољавање
нестабилности тако оштећених зидова.
з. Пукотине у зидовима дебљине 25cm и 38cm са
отворима преко 2mm до највише 4mm, праћене мањим
или већим оштећењима (отпадањима) самих зидних
облога (укључујући евентуално и оштећења облога од
керамичких плочица).
У оштећења конструкцијског карактера, пак, убрајају се
и. Пукотине са отворима преко 4mm у зидовима свих
дебљина, као и локална дробљења опека у оквиру
зидова, који се морају санирати (превасходно
инјектирањем пукотина), да би био очуван интегритет
датог елемента, односно да би се он након тога могао
третирати као носећи елемент.
На бази извршеног визуелно-макроскопског прегледа
објекта након земљотреса формулисани су општи
закључци, у свему исти као код објеката 3.1. и 3.2.
На основу резултата спроведеног сеизмичког
прорачуна, спроведеног према одредбама актуелног
Правилника о техничким нормативима за изградњу
објеката високоградње у сеизмичким подручјима, а ради
прихватања сеизмичких сила које одговарају земљотресу
VIII степена сеизмичког интензитета према скали MCS,
произилази да у конкретном случају није потребно
ојачање конструкције објекта при деловању тих сила у
подужном правцу.
Наиме, прорачун је показао да постојећи подужни
зидови - оба фасадна, као и два зида постављена по
средини објекта, а на којима нема значајнијих
конструкцијских оштећења, формирају конструкцијски
склоп способан да прихвати сеизмичке силе усмерене у
подужном правцу зграде.
За прихватање сеизмичких сила које делују попречно
на објекат, пак, предвиђени су следећи радови:
- на оба калакана, са спољашње стране зида
дебљине 38cm треба извести ојачање у виду
спољашње армиранобетонске облоге дебљине 7cm;
облога о којој је реч треба да започне од постојећег
темеља и да у оквиру подрумске етаже и приземља
буде изведена по целој ширини зграде, а затим да се
пружа кроз први, други и трећи спрат (значи, све до
надограђеног дела зграде), са леве и десне стране
прозора, у ширини 2x501cm;
- на границaма ламела, на постојећим зидовима
дебљине 25cm, а на деловима зидова са обе стране
ходника (на ширини од 2x 420cm), треба извести
ојачања у виду обостране малтерске облоге дебљине
по 4cm, ова ојачања по висини треба спровести од
приземља - закључно са III спратом.
Све напред описане санационе интервенције изводе
се према диспозиционим цртежима на већ раније
поменутој слици 14, при чему се напомиње да се све
зидне облоге спрежу са зидовима применом одгова рајућих анкера.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
058
3.4. Зграда у улици Олге Јовичић - Рите (кућни
бројеви 13, 15 и 17 - категорија оштећења између 3 и 4)
представља стамбену зграду зидане конструкције са три
улаза са следећим “светлим” мерама: дужина око 3x14,40
= 43,20m, ширина око 8,7m. Спратност објекта је По + Пр
+ 2 + Пот, при чему поткровна етажа представља
надограђени део објекта (слика 15).
Слика 15 - Југозападна фасада - види се "продужетак"
калканског зида изведен при надоградњи зграде
Figure 15 - South West facades - see the "extension" of gabled
wall constructed at the time of upgradong the building
Делови зграде изведени у првој фази (пре
надоградње) имају у оквиру подрума бетонске зидове, а у
оквиру приземља, првог и другог спрата зидане зидове са
искључиво хоризонталним армиранобетонским
серклажима. Надограђени део, пак, само на неким
местима има носеће зидове, док осталу конструкцију тог
дела објекта чине дрвени конструкцијски елементи
комбиновани са преградним зидовима.
Међуспратне конструкције – плоче – изнад подрума,
приземља и првог спрата изведене у оквиру прве фазе су
ситноребрасте таванице, док је изнад другог спрата у
првој фази изведена дрвена међуспратна-таванска
конструкција са тавањачама и каратаваном ослоњеним
на подужне и попречне зидове дебљине 25cm и 38cm.
При надоградњи та конструкција је задржана, да би преко
ње била изведена нова дрвена конструкција, такође
ослоњена на носеће зидове другог спрата. При овоме је у
склопу конструкције надоградње задржан кров на две
воде - у геометријском смислу исти као у случају
првобитно изведеног објекта са дрвеном кровном
конструкцијом и таванским простором.
Овде се посебно истиче да су у првој фази изградње
објекта, а изнад подужних и попречних зидова у оквиру
другог спрата, изведени и армиранобетонски серклажи,
тако да су дрвена међуспратна-таванска и кровна
конструкција изведене у првој фази изградње објекта
биле ослоњене на армиранобетонске серклаже на
врховима зидова од опеке дебљине 25cm и 38cm.
Глобално посматрано, систем конструкције објекта у
односу на прихватање вертикалних оптерећења
представља систем који се састоји од подужних носећих
елемената – од подужног носећег унутрашњег (средњег)
зида дебљине 38cm “олакшаног” извесним бројем отвора
за врата и од два подужна фасадна носећа зида
дебљина 38cm са отворима за прозоре. Наведене
подужно постављене носеће конструкције (два фасадна
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
зида и један зид изведен по средини објекта)
представљају, у ствари, конструкције које прихватају
оптерећења од међуспратних - таваничних плоча о
којима је напред било речи.
У оквиру објекта, осим преградних зидова дебљина
12cm који су у највећем обиму постављени попречно у
односу на објекат, постоје и попречно постављени зидови
дебљина 25cm и 38cm. Зидови дебљине 38cm су
изведени на бочним фасадама зграде – на калканима,
док зидови дебљине 25cm представљају зидове у склопу
степенишних простора, као и зидове за раздвајање
стамбених јединица.
Визуелно-макроскопским прегледом утврђено је да је
током земљотреса објекат претрпео одређена оштећења.
Та оштећења се, као и у случају свих до сада
разматраних објеката, у општем случају могу поделити на
оштећења неконструкцијског и конструкцијског карактера.
У оштећења неконструкцијског карактера, а која су у
конкретном случају регистрована практично на свим
зидовима независно од њихових дебљина, генарално
узевши може се убројати следеће:
а. Пукотине-прслине (појединачне или у групи) са
отворима до највише 2mm које се пружају практично само
по дебљинама малтерских облога, праћене евентуално и
оштећењима (отпадањима) тих облога.
б. Пукотине (прслине) на местима „раздвајања“
зидова и плафона, столарије и зидова, зидова и
армиранобетонских елемената (серклажа и др.) и сл.
в. Пукотине (појединачне или у групи) у зидовима
свих дебљина са отворима преко 2mm до највише 4mm,
праћене евентуално и оштећењима (отпадањима) зидних
облога. Као пукотине ове категорије, без обзира на
величине отвора, третиране су и све пукотине-прслине
на фасадним површинама.
У оштећења конструкцијског карактера, пак, убрајају се
г. Пукотине са отворима преко 4mm у носећим
зидовима дебљина 25cm и 38cm, које се морају санирати
инјектирањем, да би био очуван интегритет датог
елемента, односно да би се он након тога могао
третирати као носећи елемент.
На бази извршеног визуелно-макроскопског прегледа
објекта након земљотреса могу формулисати следећи
општи закључци:
- у оквиру подрумске етаже на конструкцијским и
неконструкцијским елементима не постоје никаква
оштећења која би се могла довести у везу са
земљотресом, а што је и потпуно логично с обзиром
да су сви зидови у подруму изведени као бетонски;
- највећи обим оштећења на конструкцијским и
неконструкцијским елементима објекта регистрован је
у приземљу и на другом спрату зграде, а такође и у
поткровној етажи - надограђеном делу објекта;
- у оквиру првог спрата регистрован је далеко мањи
обим оштећења у односу на напред наведене етаже приземље, други спрат и поткровље.
059
Објашњење за значајан обим оштећења у приземљу
лежи у чињеници да су на нивоу приземља, а на
конструкцијски систем формиран искључиво од зидова од
опеке, при земљотресу деловале највеће сеизмичке
силе. Што се, пак, тиче значајних оштећења на другом
спрату и у поткровљу зграде, објашњење за то лежи у
чињеници да дрвена међуспратна конструкција изнад
другог спрата није имала довољни крутост у својој равни.
Познато је, наиме, да крутост међуспратних конструкција
представља битан услов асеизмичности објеката, што у
конкретном случају није било задовољено, тако да су се
сеизмичке силе при земљотресу неравномерно
распоређивале на поједине од присутних зидова,
певасходно на другом спрату, производећи при томе на
њима мања или већа оштећења у виду пукотина, односно
прслина. У даљем се неће говорити о мање-више
познатим поступцима санације оштећења а. - г., већ ће
тежиште излагања бити на примењеном поступку
"укрућивања" дрвене међуспратне конструкције изнад
другог спрата. У вези са тим спроведен је сеизмички
прорачун објекта за случај деловања сеизмичких сила
које одговарају земљотресу VIII степена сеизмичког
интензитета према скали MCS, при чему је тај прорачун
базиран је на претпоставци да су све међуспратне
конструкције у склопу објекта, укључујући и ону изнад
другог спрата, довољно круте у својој равни.
Према том прорачуну је изведен закључак да,
уколико је задовољен услов крутости свих међу спратних конструкција, није потребно ојачање зидане
конструкције објекта (зидова дебљине 25cm и 38cm)
како за случај деловања сеизмичких сила у подужном,
тако и за случај деловања сеизмичких сила у
попречном правцу.
Другим речима, искључиво уз испуњење услова
крутости међуспратне конструкције изнад другог спрата,
постојећи зидови ће бити у стању да са довољном
сигурношћу прихвате све сеизмичке силе - било да оне
делују попречно или подужно у односу на објекат.
Имајући у виду напред речено, као основна
санациона интервенција конструкцијског карактера на
предметном објекту предвиђена је интервенција у смислу
извођења челичних решеткастих конструкција испод
плафона у собама другог спрата, а сагласно диспозицији
приказаној на слици 16.
Уколико се изведе дата челична конструкција, а
како се сви зидови дебљине 25cm и 38cm у склопу
другог спрата завршавају армиранобетонскима
серклажима, и како се степенишни простори у склопу
објекта карактеришу армиранобетонским подестима
(укључујући и подесте којима се приступа поткровљу),
може се сматрати да ће тиме бити задовољени услови
довољне крутости међуспратне конструкције изнад
другог спрата.
Слика 17 - Детаљ "А" са слике 16
Figure 17 - Detail "A" from Figure 16
Слика 16 - Диспозиција челичних решеткастих
конструкција испод плафона у собама другог спрата
Figure 16 - Disposition of steel lattice construction in the rooms
below the ceiling of the second floor
Извођење напред описане санационе интервенције,
осим према напред већ поменутој слици 16, предвиђено
је и према детаљима детаља датим на сликама 17 и 18.
Подразумева се само по себи да описана санциона
интервенција захтева да се, након извођења описаних
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
060
челичних конструкција (спрегова), у просторијама где су
они постављени изведу и тзв. спуштени плафони.
тим могу донети и одговарајући закључци који су од
ширег значаја.
1. Зидане зграде су у општем случају врло рањиве
при деловањима земљотреса, а то се посебно испољава
при деловањима земљотреса максималних интензитета.
У таквим случајевима, без обзира да ли оне формално
задовољавају или незадовољавају све одредбе
Правилнику о техничким нормативима за изградњу
објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Сл.
лист СФРЈ бр. 31/80, 49/82 и 29/83), на њима ће се увек, у
већој или мањој мери, јавити следећи основни типови
оштећења:
- прслине и пукотине (појединачне или у групи) како у
преградним тако и у носећим зидовиама; ова
оштећења су често праћена и отпадањима зидних
облога око пукотина (прслина);
- прслине (пукотине) на местима „раздвајања“ зидова
и плафона, столарије и зидова, зидова и арми ранобетонских елемената (стубова, серклажа и др.) и
сл.
С обзиром да прслине и пукотине о којима је реч могу
да имају различите ширине- отворе, може се
конвенционално усвајити да се пукотине са отворима
преко 4mm у носећим зидовима, а да би био очуван
интегритет датог конструкцијског елемента, обавезно
морају санирати (превасходно инјектирањем).
Слика 18 - Детаљ "В" са слике 16
Figure 18 - Detail "B" from Figure 16
4. ЗАКЉУЧАК
Као што је већ речено у уводу овог рада, земљотрес
који је погодио Краљево и околину 03.11.2010. године
највише је оштетио зидане објекте, мада ни зграде
армиранобетонских конструкција нису прошле без
оштећења. Међутим, код таквих зграда регистрована су
углавном само оштећења неконструкцијских елемената,
односно оштећења у виду прслина на преградним
зидовима, као и прслина ("раздвајања") на спојевима тих
зидова и армиранобетонских елемената на које су били
"наслоњени".
Када је реч о зиданим објектима, пак, општи је
закључак да су такви објекти, грађени у новије време, у
принципу претрпели знатно мања оштећења од
"старијих" објеката. При овоме је број објеката тога типа
који су претрпрели потпуни колапс, или објеката који су
због високог степена оштећења постали небезбедни за
употребу (објекти са оштећењима пете и шесте
категорије), практично био веома мали. Као што је већ
речено, то је био случај само код неких индивидуалних
зграда код којих су потпуно игнорисана основна правила
градитељске струке и где је било евидентно да је
квалитет употребљених материјала далеко испод
прихватљивих граница.
За надограђене зидане објекте 3.1.- 3.4. описане у
претходној тачки, чија су оштећења и начини санације,
односно ојачања, приказани у овом раду, може се
слободно рећи да у великој мери представљају типичне
објекте како у Краљеву, тако и шире. Стога се у вези са
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
2. За асеизмичност зиданих зграда од великог значаја
је присуство "крутих" међуспратних конструкција, при
чему треба тежити да зидови, као вертикални носећи
елементи буду, колико је то могуће, равномерно
оптерећени. Уколико зидови, чак и под претпоставком да
су изведени без вертикалних серклажа, имају довољно
велика вертикална оптерећења, њихова носивост и
отпорност на сеизмичке утицаје биће већа. У овом раду је
показано да су такви зидови дебљина 25cm и 38cm, који
су прихватали оптерећења од међуспратних таваница, и
код надограђених зграда претрпели знатно мања
оштећења од оних који су били неоптерећени (везни
зидови) или који су представљли преградне зидове.
3. Приликом одлучивања о стабилности и употребљивости објекта оштећеног земљотресом, односно у
фази одређивања категорије његових оштећења, веома
је важно сагледати конструкцијски систем објекта и
констатовати степен оштећења управо оних зидова који
представљају носеће елементе конструкције.
4. Начин санације објеката оштећених земљотресом
треба, пре свега, ускладити са одговарајућим прави лником. При томе треба тежити да радови на санацији и
ојачању у најмањој могућој мери ометају нормалан живот
и функционисање објекта.
5. При одлуци о могућности надзиђивања неког
објекта, без обзира на одредбе актуелног Правилника,
веома је важно сагледати постојећи конструкцијски
систем и донети правилну одлуку. Наиме, није довољно
само формално применити одредбу чл. 115а из
Правилника и доказати да је повећање масе објекта у
061
случају надзиђивања мање од 10%. У раду је показано да
су и објекти који су задовољавали дати услов претрпели
одређена оштећења и да су након земљотреса и они
морали бити санирани, односно ојачани.
6. Без обзира на оштећења која су претрпела током
земљотреса, за све надограђене зидане зграде описане у
тачкама 3.1.- 3.4., које су биле предмет разматрања у
оквиру овог рада, слободно може рећи да је добро
"поднеле" земљотрес VIII степена сеизмичког
интензитета према скали MCS, прописан као земљотрес
максималног интензитета за Краљево са околином.
Наиме, предметне зграде, без обзира на оштећења која
су претрпеле при земљотресу, у потпуности су
задовољиле круцијални услов прописан Правилником о
техничким нормативима за изградњу објеката
високоградње у сеизмичким подручјима - услов да се
упркос оштећењима очува интегритет конструкцијског
система, односно да "... земљотреси најјачег интензитета
могу проузроковати оштећења носивих конструкција, али
не сме доћи до рушења објеката."
ЛИТЕРАТУРА
[1] Земљотресно инжењерство - високоградња, Аничић,
Д., Фајфар, П., Петровић, Б., Сзавитс-Носсан, А.,
Томажевич, М., Грађевинска књига, Београд, 1990.
[2] Мурављов, М., Стевановић, Б. Зидане и дрвене
конструкције зграда, Грађевински факултет
Универзитета у Београду, 1999.
[3] Петровић, Б. Одабрана поглавља из земљотресног
грађевинарства, издавач Грађевинска књига,
Београд, 1989.
[4] Правилник о техничким нормативима за изградњу
објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Сл.
лист СФРЈ 31/81, 48/82, 29/83, 21/88, 52/90)
[5] Правилник о техничким нормативима за санацију,
ојачање и реконструкцију објеката високоградње
оштећених земљотресом и за реконструкцију и
ревитализацију објеката високоградње (Сл. лист
СФРЈ 52/85)
[6] Алендар, В. (2004): Пројектовање сеизмички отпорних
армирано- бетонских конструкција кроз примере, imksus.grf.bg.ac. rs/nastava/beton/projektovanje i građenje
betonskih konstrukcija 2/valendar
[7] Упутство о јединственој методологији за процену
штета од елементарних непогода (Сл. лист СФРЈ
27/87)
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
062
Слободан Митровић1
Зоран Костић2
Милорад Стевановић3
Милан Перић4
ПРИКАЗ ПРОЈЕКТА И ИЗВОЂЕЊА
НОВОГ МОСТА ПРЕКО
ДУНАВА КОД БЕШКЕ
Стручни рад
UDK 725.95 (497.11 Daunav)
Резиме:
Изградња новог моста преко Дунава код Бешке била је потребна као део постизања пуног путног профила од четири
саобраћајне и две зауставне траке аутопута Е-75 од Хоргоша ка Београду (део паневропског коридора 10). Чланак
описује пројектовање и изградњу новог моста, примењене технологије у изградњи, уговорни и правни миље, управљање
квалитетом, заштиту животне средине и мере заштите на раду.
Кључне речи:
Пројектовање и Изградња новог моста код Бешке; Хидрауличко моделирање; Заштита речног дна; Темељи у реци;
Стабилизација клизишта; Конзолна градња; Жути FIDIC.
PRESENTATION OF THE DESIGN
AND CONSTRUCTION OF THE
NEW BRIDGE OVER THE
DANUBE RIVER NEAR BEŠKA
Abstract:
The construction of a new bridge over the Danube River near the town of Beška is necessary as part of the full profile of the
E75 motorway (part of the Pan-European Corridor 10). The paper describes the design and construction of the new bridge,
construction methodologies, contractual and legal milieu, quality management, health, safety and environmental policy.
Keywords:
Design and Construction of the New Beška Bridge; Hydraulic modelling; Scour protection; Box foundation; Landslide stabilisation; Balanced free cantilever construction; FIDIC “Yellow Book”.
1
Заменик директора пројекта, Алпине д.о.о., Београд, 27. марта, 17, [email protected]
Директор пројекта, Алпине д.о.о., Београд, 27. марта, 17, [email protected]
3Одговорни извођач радова, Алпине д.о.о., Београд, 27. марта, 17, [email protected]
4Шеф техничке припреме, Алпине д.о.о., Београд, 27. марта, 17, [email protected]
2
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
063
1. КРАТКА ИСТОРИОГРАФИЈА И
ПОСТОЈЕЋИ МОСТ
Године 1970. био је расписан конкурс за пројектовање
новог моста преко Дунава код места Бешка као дела
будућег аутопута Е-75 и европског коридора 10. Професор академик Бранко Жежељ је победио на конкурсу,
са својим решењем моста дужине 2250 м, система
преднапрегнуте континуалне бетонске греде који је
познат у иностраној литератури (због начина извођења)
као конзолни мост.
У то време било је одлучено да се ради само један
смер аутопута и у складу са тим да се, уместо близних
мостова, изради само један са три саобраћајне траке.
Мост је завршен 1975. године и у то време био је
једно од чуда инжењерства, будући да је тада био
најдужи мост у Европи, а његов централни распон од 210
м – светски рекорд у систему континуалних преднапрегнутих греда. Распони моста су: 34 x 45 м + 65 м + 105 м +
210 м + 105 м + 60 м + 4 x 45 м = 2250 м. Током ваздушног бомбардовања Србије од стране НАТО-а, 1999. г.,
крајњи северни распон од 45 м био је срушен и касније
замењен земљаним насипом, тако да је укупна дужина
постојећег моста редукована на 2205 м, колико износи и
сада.
Потреба за изградњом новог моста, непосредно
низводно од постојећег, како би се обезбедио аутопут Е75 и коридор 10 у пуном профилу, приморала ја Јавно
предузеће Путеви Србије (ЈППС) да распише конкурс за
пројекат новог моста. Иако је конкурс завршен и победници проглашени, није реализовано ни једно од тих пројектантских решења.
Уместо тога, имајући могућност да добију кредит за
изградњу новог моста од EBRD-а, као и од EIB-а за
рехабилитацију постојећег, Путеви Србије су, узимањем
тих кредита, стекли и обавезу да примене неке уговорне
моделе FIDIC-а, за ова два посла. Они су одлучили да је
„жути“ FIDIC (Conditions of Contract Plant and Design-Build,
фиксна сума, 1999) прави модел за изградњу новог
моста, а „црвени“ FIDIC (Condtitions of Contract for Building
and Engineering Works Design by Employeer, по јединици
мере, 1999) право решење за санацију постојећег моста и
изградњу нових приступних путева ка новом мосту.
Тендерском документацијом се од понуђача захтевало да, уз фиксну цену за изградњу новог моста,
презентују и своје прелиминарно пројектантско решење
моста. С друге стране, инвеститор (ЈППС), је обезбедио
понуђачима, у том тренутку, расположиве геотехничке,
сеизмолошке, хидрауличке, хидрометеоролошке податке,
расположиве цртеже постојећег моста, као и ситуацију
постојеће потпорне конструкције на десној обали и,
коначно, пројектни задатак за израду пројекта.
Након евалуације тендера, конзорцијум фирми DSD и
Alpine Mayreder је био изабран за победника на тендеру и
њихово пројектно решење је усвојено. Уговор је потписан
22.8.2006. а званични почетак радова је био 14.9.2006.
2. ПРЕГЛЕД ПРОЈЕКТАНТСКИХ И
ИЗВОЂАЧКИХ ЗАХТЕВА ИЗ ТЕНДЕРА
Што се тиче техничких и пројектантских аспеката
будућег моста, најважнији тендерски захтеви су били:
1. Нови мост треба да буде на осовинском растојању од
19.4 м од постојећег
2. Ширина моста треба да буде 15.10 м
3. Стационаже почетка и краја моста треба да буду исте
као и код постојећег моста
4. Његова силуета (контура) треба да буде иста као и
постојећег моста
5. Материјал који је требало употребити био је бетон преднапрегнути и/или армирани
6. Мост треба да има три саобраћајне траке – две за
одвијање саобраћаја и једну зауставну траку
7. На обе стране моста треба предвидети пешачке
стазе, заштићене одговарајућим пешачким и
одбојним оградама
8. Нови мост не сме, будући да је веома близу
постојећег, ни на који начин угрозити стабилност или
изазвати било какву другу штету на њему
9. Будући да је активно клизиште на десној обали
изазвало велике проблеме током експлоатације постојећег моста, раније је урађена потпорна конструкција, с циљем стабилизације те обале. Та
конструкција требало је да буде искоришћена и за
темеље новог моста
10. Било је још много других услова у тендеру, као што
су: електро, саобраћајни, услови заштите човекове
средине и тако даље, али они се у овом раду не
обрађују.
Друго важно поље тендерских обавезујућих захтева,
били су прописи-правила које треба применити и у
пројектантском и у извођачком смислу. У главним цртама
та правила су била следећа:
1. Где год је могуће применити домаће, српске прописе.
То је укључивало: пројектовање бетонске
конструкције, производњу и уградњу бетона, израду
темеља, покретно оптерећење, удар брода, ветар,
итд. Сеизмички пропис је требало да буде или нацрт
југословенског прописа из 1986. године или Еврокод
8. Тамо где су локални прописи недостајали или били
застарели или неприменљиви, из било ког разлога,
дозвољена је била примена страних прописа, али уз
одређене мере, предвиђене Законом о планирању и
изградњи у Србији.
2. Будући да неки страни прописи нису могли бити
примењени аутоматски и директно, морале су бити
обезбеђене додатне мере, како би се обезбедила
компатибилност са домаћим прописима.
Листа свих важнијих примењених прописа, презентирана је у табели 1 (поглављу 8), која садржи и коментаре на њихову примену и на искуство у „мешању“
ра з личитих прописа, базираних на различитој фи лозофији пројектовања и грађења.
3. ПРОЈЕКТНО РЕШЕЊЕ У ТЕНДЕРСКОЈ
ФАЗИ И У ФАЗИ ИДЕЈНОГ ПРОЈЕКТА
Општа диспозиција моста је представљена на слици
бр. 1. Представљена супер-структура (натконструкција),
тј. главни носачи, стубови, обални стубови и наглавнице
се практично не разликују од оних у тендеру.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
064
Слика 1: Диспозиција моста
Figure 1: Layout of the bridge
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
065
Иако је контура новог моста скоро идентична са
контуром постојећег, постоје неке значајне конструктивне
разлике.
Прво, горњи строј новог моста целом дужином је
преднапрегнути сандучасти носач, бетониран на лицу
места. Постојећи мост се састоји од два типа
суперструктуре, тј. главни мост, између осовина 40 и 45, у
дужини од 540 м је преднапрегнути сандук бетониран на
лицу места, а прилазни делови моста су префабриковане
преднапрегнуте греде „I“ пресека, са 38 распона, по 45 м,
што је укупно 1710 м (оригинална дужина постојећег
моста је била 2250 м), слика 1.
Попречни пресек новог моста у распонима прилазних
мостова, трапезног је облика, док је "главни мост" на
главном распону правоугаоног пресека, а прелаз између
ова два попречна пресека се одвија континуално у
пољима распона 60 м, а не у једном попречном пресеку.
Треба напоменути да је притом концепт био да се избегну
било каква подебљања ребара у распону, било споља,
било унутра, као и да се избегну попречне дијафрагме
или ребра. Минимални број полудијафрагми је предвиђен
унутар сандучастог пресека, а дијафрагме су прављене
над стубовима 41, 42, 43 и 44 главног (дела) моста.
Неколико разлога је диктирало дебљине плоча и ребара
распонске конструкције, али су главни били:
1. Захтеви по питању конструкције, носивости и
употребљивости (угиб итд.), нарочито узимајући у
обзир нову шему, повећаног корисног оптерећења у
поређењу са рачунским корисним оптерећењем
постојећег моста.
2. Захтеви за трајношћу; тендером захтевани пројектни
век моста је 100 година. У складу са тим, поштовани
су захтеви европских норми и минимални заштитни
слој бетона до арматуре од 4,5 цм.
3. Како је силуета моста унапред била дефинисана (да
се поклапа са силуетом постојећег моста), појавила
су се ограничења у избору могуће геометрије и,
сходно томе, смањила се могућност у обезбеђивању
довољног простора за распоред свих потребних
каблова, котви, арматуре итд., што је отежавало
израду.
4. Изабрана технологија извођења такође је била
везана за усвојену геометрију попречног пресека
главног сандучастог носача.
Димензије типичних попречних пресека дате су на
слици 1.
Што се тиче стубова, они су по спољном изгледу
идентични са постојећим, сем што немају печуркасто
проширење код наглавница, него су правих ивица целом
својом дужином.
Попречни пресек, међутим, варира унутар стубова и
није узрокован једино вертикалним оптерећењем и
силама кочења, него и сеизмичким силама, као и
хоризонталним оптерећењима од примењене покретне
скеле. Стубови су приказани на слици 2.
Слика 2: Пресек кроз наглавне греде и стубове главног (дела) моста
Figure 2: Cross section through the pile cap and piers of the main bridge
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
066
Код дилатационих спојница, формиране су „главе“ на
стубовима, да би се омогућило постављање два пара
лежишта. Ово је разлика у односу на постојећи мост, јер су
„Герберове“ спојнице потпуно избегнуте, као застареле и
веома тешке за одржавање. Расподела дилатационих
спојница је видљива на слици 1 и она је резултирала
континуалним гредама и то двема од четири распона од 45
м, једном од пет распона од 45 м и четири греде од шест
распона од 45 м. Главни мост, као што је већ речено, је
дугачак 540 м и има дилатације само на својим крајевима.
На врху стубова, у њиховој осовини налазе се
неопренска лежишта – клизна или непокретна, све у
складу са захтевима пројектанта.
Наглавнице су класичне бетонске призме постављене
преко 6 или 8 шипова (на местима дилатација). Њихова
горња површ је у тендеру и идејном пројекту била
укопана до одређене дубине, али је касније подигнута на
ниво околног терена, како би се олакшало њихово
извођење и смањила висина стубова.
У тендеру и идејном пројекту били су предвиђени
бушени шипови пречника 1,2 м, дужине од 15 до 22 м.
Ово је значајно промењено у главном пројекту.
4. ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ
Било је очигледно да је за пројект конструкције, због
величине, комплексности и важности новог моста могуће
у тендерској фази дати само приближна пројектантска
решења и да временски процес припреме понуде, ни из
далека није био довољан да би омогућио инвеститору и
понуђачу да обухвате и разумеју пуну размеру проблема
који је пред њима. Затим, близина постојећег моста
(19,40 м осовински и 4,5 м нето између горњих плоча),
ставила је учеснике у пројекту пред велики проблем.
Због тога се, након пројектних решења из тендера и
идејног пројекта (од стране инвеститора и државних
институција) и добијања решења о одобрењу за
изградњу, приступило много детаљнијој анализи улазних
и излазних података.
То се показало неопходним, како би пројектант могао
да изради ваљану документацију за главни и извођачки
пројекат. Урађене су следеће додатне анализе које се
разликују од оних које је обезбедио инвеститор у тендерској документацији:
1. Додатна геотехничка истраживања на терену, са
адекватном дубином бушотине код сваког стуба и
адекватни геотехнички извештај, са одговарајућим
геолошким профилом и лабораторијским испити вањима.
2. Пробни шип одговарајуће дужине био је тестиран под
довољним оптерећењем, како би се могла донети задовољавајућа процена и верификација о дозвољеним
силама у шиповима, слегањима, дужинама шипова,
итд. (слика 3).
Слика 3: Пробни шип са бетонским плочама које симулирају оптерећење (07.01.2009)
Figure 3: Test pile with concrete slabs which simulate the loading
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
067
3. Елаборат сеизмичке микрорејонизације, са прорачуном убрзања тла код сваког стуба и осталим подацима релевантним за пројектовање сеизмички отпорних
објеката према Еврокоду 8.
4. Како је постојећи мост имао великих проблема са испирањем и ерозијом речног дна око темеља стубова у
реци (врло брзо након завршетка моста), било је неопходно, имајући у виду потпуно нову хидрауличку ситуацију (насталу додавањем темеља новог моста), урадити
нову анализу, на физичком моделу, за сва три темеља
у реци.
Ова анализа је била база за израду пројекта заштите
од испирања тла.
5. Коначно, због озбиљних проблема са клизиштем, на
десној обали Дунава, као и због чињенице да претпостављена потпорна конструкција није „пронађена“ у
онаквом стању као што је то било описано у тендеру,
урађене су додатне теренске, лабораторијске и
рачунске анализе, чији су резултати употребљени за
пројектовање додатних потпорних конструкција на
десној обали.
На бази горе добијених нових резултата, идејни пројекат је претрпео следеће измене, које су унете у главни
пројекат:
Дужине шипова су повећане од 15 м на просечно
34,25 м (слика 4).
Слика 4: Продужење шипова
Figure 4: Lengthening of piles
Била је потребна ревизија сеизмичког прорачуна, као
и појачање носивости појединих конструктивних
елемената. Темељи у реци за стубове (главног моста) 41,
42 и 43 претрпели су потпуно препројектовање,
укључујући систем фундирања, заштиту од испирања,
заштиту припремних и коначних радова, јер је
испитивање на моделу (слика 5) показало врло различиту
ситуацију од оне дате у тендерској документацији (фази).
Слика 5: Хидрауличко-физичко испитивање модела темеља у реци у Институту "Јарослав Черни", Београд
Figure 5: hydraulic physical model testing in the river in "Jaroslav Černi" Institution, Belgrade
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
068
Темељи стубова у реци су изабрани у облику „box foundation“ (кутијасти темељи), како би се спречила опасна
слегања темеља постојећег моста (слика 6).
Слика 6: Диспозиција шипова у реци “box foundation“ за темеље стубова моста
Figure 6: Layout of piles of the river piers as “box foundation“
Такође су главним пројектом додате и нове потпорне конструкције на десној обали Дунава од укупно 65 шипова
пречника 1,2 м, са одговарајућим наглавницама и то између осовина 47 и 48 и 48 и 49 (слика 7).
1: постојећа потпорна конструкција;
2: стабилизација падине геотекстилом;
3: продужетак шипова у осама моста;
4: додатне конструкције за стабилизацију клизишта (шипови и наглавнице)
Слика 7: Диспозиција стабилизације клизишта помоћу шипова на десној обали Дунава
Figure 7: Layout of landslide stabilisation on the right bank of the Danube
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
069
5. ИЗВОЂЕЊЕ ТЕМЕЉА, ЗАШТИТЕ ОД
ИСПИРАЊА ТЛА И СТАБИЛИЗАЦИЈЕ
КЛИЗИШТА
5.1 ШИПОВИ НА ОБАЛАМА
Шипови су извођени са 4 машине, једне Bauer BG 36,
једног Sennebogen 655 крана, са придодатим чељустима,
једне Casagrande B250 и једне Delmag RH36 машине
(слика 8). Радови су почели на левој обали у осовини 10
(стуб 10) и напредовали су према реци Дунав. Слично су
рађени шипови и на десној обали, како за темеље моста,
тако и за потпорну конструкцију ради стабилизације клизишта. Укупна дужина свих бушених шипова пречника 1,2
м, износила је 13685 м са укупно 15480 м3 бетона МB 30 и
1670 т ребрасте арматуре. Интегритет и квалитет шипова
је био редовно провераван ултразвуком и ниједан није
имао дефекте.
Слика 8: Изградња шипова на левој обали (27.08.2008)
Figure 8: Construction of piles on the left bank
5.2 НАГЛАВНИЦЕ НА ОБАЛИ
Наглавнице на обали су рађене у класичној оплати,
бетоном марке МB 30. Бетон је уграђиван помоћу
мобилних бетонских пумпи. Просечна количина бетона по
наглавници била је 150 м3. Укупна количина бетона за све
наглавнице (без оних у реци и оних за стабилизацију
десне обале) била је 6310 м3.
5.3 КОНСТРУКЦИЈА ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ
КЛИЗИШТА
Ова конструкција је урађена у виду две батерије
шипова (укупно 65 комада), са одговарајућим армиранобетонским наглавницама (слика 9).
Слика 9: Израда конструкције за стабилизацију клизишта на десној обали Дунава
Figure 9: Construction of landslide stabilisation structure on the right bank of the Danube
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
070
5.4 ТЕМЕЉИ У РЕЦИ И ЗАШТИТА ОД
ИСПИРАЊА РЕЧНОГ ДНА ОКО ЊИХ
Овај изузетно компликован посао, рађен је у фазама
и приказан на слици 5. Извођење је рађено у следећим
фазама:
Поред постојећег стуба била је паркирана баржа,
дужине 126 м, са порталним краном носивости 280 т, који
се кретао на точковима преко шина на ивици барже. Кран
је „припремао“ дно темеља до пројектованог нивоа,
употребом специјалног багерског додатка за копање.
Друга баржа донела је, тачно до одређене низводне
позиције, тешку челичну конструкцију вођица (180 т) у
облику „стола“ који је био спуштен на пројектовано место,
помоћу крана и навођен GPS-ом. Овај челични рам
служио је као вођица за уградњу челичних „Ларсен“ талпи
које су сачињавале прибој за израду наглавнице, а такође
за уградњу талпи за вештачко острво, за постављање
торањског крана (слика 10). Талпе су уграђиване са
барже.
Слика 10: Монтажа помоћне конструкције за уградњу талпи (01.04.2009)
Figure 10: Installation of guidance frame for the installation of sheet piles
Слика 11: Бетонирање шаблона за бушење шипова у реци (17.09.2009)
Figure 11: Construction of the boring matrix for piled box foundation in the river
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
071
Оба прибоја су затим напуњена песком.
Унутар узводног прибоја, за израду шипова моста,
направљена је бетонска матрица за бушење, како би се
шипови тачно позиционирали и извели тако да
толеранције за вертикалност шипова "падну" са
нормалних 2%, на 0,3%.
Машина за бушење шипова довезена је баржом и
шипови су урађени у складу са пројектом.
Песак је затим испумпан из прибоја (слика 12), а затим се узводни прибој напунио водом. Пре потпуног изба-
цивања песка, у врху прибоја, урађен је унутрашњи рам,
за укрућење талпи.
На дну прибоја и око изведених шипова, урађен је
подводни бетон, дебљине 2,5 м (слика 13). Пре њега
урађени су челични анкери у тлу, на дну, као додатне
затеге за спречавање одизања бетона под хидро статичким притиском (узгоном), јер усвојена дебљина
бетона није била довољна да се одупре узгону.
Подводни бетон је уграђен пумпом, уз асистенцију
професионалних ронилаца.
Слика 12: Испумпавање прибоја (13.11.2009)
Figure 12: Dewatering of the cofferdam
Слика 13:Извођење подводног бетона на дну прибоја у оси 43 (15.12.2009)
Figure 13: Construction of the underwater concrete at the bottom of the cofferdam in axis 43
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
072
После очвршћавања подводног бетона, вода је испумпана, а врхови шипова „окрајцовани“, до пројектом
предвиђене коте (слика 14).
Слика 14: Крајцовање шипова на сувом (05.01.2010)
Figure 14: Pile head cleaning in the dry
И коначно, арматура и бетон наглавница урађени су у сувим и повољним условима (слика 15).
Слика 15: Бетонирање наглавне греде (04.02.2010)
Figure 15: Concreting of the pile cap in the river
На другом, низводном прибоју (напуњеним песком),
постављени су торањски кран и стабилна бетонска пумпа
за изградње армиранобетонских стубова и главног
(распонског) носача моста.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Приступ стубовима са обале био је обезбеђен
баржама, са коловозом на себи и преко њих је допремана
сва неопходна опрема и материјали.
073
6. ИЗВОЂЕЊЕ НАДЗЕМНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СТУБОВА И ГЛАВНИХ НОСАЧА
6.1. СТУБОВИ
Стубови су изведени употребом класичне оплате фирми Peri и Doka, дужине 5.0 м које су подизане од једне
до друге секције. Покретни торањски кранови су употребљавани за дотур материјала и оплате, а мобилна бетонска пумпа - за уградњу бетона (слика 16).
На врхове стубова постављена су неопренска
лежишта преко специјално изграђених лежишних квадера
од бетона, испоручена од фирме Reissner Wolff. Марка
бетона МБ30.
Слика 16: Изградња стубова на левој обали користећи преносну оплату (12.10.2009)
Figure 16: Construction of piers on the left bank using climbing formwork
6.2 ПРИЛАЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Прилазне конструкције на левој обали урађене су на два
различита начина:
Носачи у распонима 7-11 бетонирани су на класичној
скели, док су носачи у распонима 11-40 изведени употребом
специјалног „Система покретне скеле“ („Movable Scaffolding
System“), произведеног у фирми Strukturas из Норвешке.
У основи, систем се састоји од два челична сандучаста
носача, који носе тежину оплате и уграђеног бетона који се
након очвршћавања и скидања оплате, нагуравањем,
помоћу хидраулике, премешта до следећег стуба, а на коме
се налазе претходно постављене челичне конзоле за
прихват.
Специјалне санке прво „седају“ на конзоле, а задњи крај
скеле се „качи“ на већ изведену конструкцију (слика 17).
Слика 17: Movable Scaffolding System за изградњу горњег строја моста на левој обали (25.10.2010)
Figure 17: Movable Scaffolding System for the construction of the superstructure on the left bank
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
074
На десној обали, главни носачи горњег строја су урађени на тешкој челичној скели, произведеној у фирми LGB из
Немачке, а пројектованој у Алпинином пројектантском бироу (слика 18).
Слика 18: Тешка скела за изградњу горњег строја моста на десној обали (03.09.2010)
Figure 18: Heavy scaffolding for the construction of the superstructure on the right bank
6.3 ГЛАВНИ МОСТ
Главни део моста назван "главни мост", има распоне
60 + 105 + 210 + 105 + 60 = 540 м, изведен је по
такозваној „балансираној конзолној методи“. Ово у основи
значи да извођење почиње на једном од стубова у реци
(или на оба стуба, уколико има два сета оплате, као што
је то било у случају моста Бешке). Даље се напредовало,
бетонирањем сегмената, на обе стране стуба,
симетрично у односу на осовину 42 (или 43), тако да се
систем увек „држи“ у равнотежи, барем за сопствену
тежину скеле и оплате, тежину уграђеног бетона, каблове
и арматуру. Рад се изводи употребом специјалне скеле
зване „путујућа скела“ („Form Traveller“, слика 19).
Међутим, да би се заштитили од могућих несиметричних
оптерећења као што је то земљотрес и слично, а и да би
се смањили претерани моменти савијања у стубовима,
постављена су два сета косих преднапрегнутих каблова,
који су повезивали наглавницу и главни носач, у сегменту
8, на растојању од приближно 27,5 м од осе стуба. Ови
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
каблови су такође изузетно много допринели укупној
крутости целог ансамбла стуб-конзола и то и у
вертикалним и у хоризонталном правцу и веома се
препоручују за овакав начин извођења конструкције
(слика 20). У жељи да се постигне захтевани темпо
радова, примењена су, као што је већ речено, два сета
оплате, за оба стуба 42 и 43, који повезују распон од 210
м.
Извођење овако великих распона, конзолном
методом, увек поставља проблем одржања геометрије
нивелете. То захтева да угиб мора бити веома стриктно
контролисан током извођења како би се постигла
пројектована нивелета. С друге стране, у жељи да се
постигне захтевани темпо извођења, преднапрезан је
врло млад бетон, стар свега 2 дана. Из ових разлога
урађене су веома детаљне студије и прорачуни
надвишења, течења, угиба итд., а перформансе, у смислу
угиба, избетонираних делова, веома су стриктно мерене
и контролисане. Спајање конзолних делова дужине 105 м
било је постигнуто са одступањем, мањим од 10 мм.
Марка бетона МБ 50.
075
Слика 19: Монтажа „Form traveller скела“ за конзолну градњу, на врху стубова у реци (03.09.2010)
Figure 19: Erection of the Form traveller scaffolding for balanced cantilever construction on the hammerheads
Слика 20: Привремени каблови, уграђени у главне распоне (14.01.2011)
Figure 20: Temporary cables installed in the main span
7. КОЛОВОЗ, ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ, ОДБОЈНЕ И
ЗАШТИТНЕ ОГРАДЕ, ПРИСТУПНИ ПУТЕВИ
Обим Алпининих радова, у ствари, садржи два
одвојена уговора, уговор ЛОТ 3.0 за пројектовање и
извођење новог моста преко Дунава код Бешке. Уговор
ЛОТ 5.0 садржи санацију постојећег моста, извођење приступне леве траке аутопута за нови мост, затим извођење
новог моста преко канала Аркањ, реконструкцију
постојеће десне приступне траке аутопута и постојећег
моста Аркањ и извођење ретензије за цео потез од 5 км
за оба лота (од стационаже км 136+225,00 до км
141+100,00).
У том контексту, сви коловози, пешачке стазе,
заштитне и одбојне ограде, за оба моста (новог и
постојећег) су, у Алпинином, обухвату радова. Све ове
позиције биле су урађене применом најмодернијих и
најквалитетнијих материјала и током извођења радова је
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
076
вршена ригорозна контрола квалитета.
Сходно томе, асфалт је урађен од високо квалитетног
полимера, хидроизолација од високо квалитетне увозне
мембране, а пешачке стазе су рађене на лицу места
употребом специјалне путујуће оплате (слика 21), не
захтевајући никакво бушење кроз хидроизолацију, како би
биле анкерисане за конструктивни бетон. Одбојне ограде су
произведене од стране српске фирме Унипромет, а по
лиценци реномираног европског произвођача. Оне
задовољавају најновије европске и српске прописе о
безбедности који су знатно оштрији од оних који су били на
снази, у време потписивања уговора о изградњи моста.
Слика 21: Бетонирање пешачких стаза, коришћењем покретне скеле (28.03.2011)
Figure 21: Concreting of footpaths using a moveable footpath scaffolding
Слика 22: Бетонирање главног дела моста конзолном балансирајућом методом
Figure 22: Concreting of the main bridge console using a balanced method
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
077
Слика 23. Поглед на мостове
Figure 23. The view of the Bridges
8. ПРИМЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ СА КОМЕНТАРИМА
Табела 1 Примењених прописа и стандарда:
Table 1: Applied regulations and standards:
Најважнији српски стандарди:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Закон о планирању и изградњи, Службени гласник Републике Србије, бр. 47/2003.
Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон у конструкцијама изложеним
агресивним дејствима средине, Службени лист СФРЈ број 18/92.
Основе прорачуна конструкција. Основни принципи за инспекцију поузданости конструкција, ЈУС У.
Ц7. 010/1988
Правилник о техничким нормативима за одређивање величина оптерећења мостова, СЛ СФРЈ бр.
1/91
Сопствена тежина конструкцијских и неконструкцијских елемената, ЈУС У. Ц7. 123/1988
Оптерећење ветром, ЈУС У.Ц7.110 - 113/1990
Сеизмичке мапе, Заједница за сеизмологију СФРЈ, 1987
Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон (ПBАB87), Службени лист СФРЈ
бр. 11/87, са приложеним нормативима
Правилник о техничким нормативима и условима за преднапрегнути бетон, Службени лист СФРЈ
бр. 51/71, са приложеним стандардима
Правилник о техничким нормативима за темељење грађевинских објеката, Службени лист СФРЈ
бр. 15/90
Правилник о техничким нормативима за експлоатацију и редовно одржавање мостова, Службени
лист СФРЈ бр. 20/92
Нацрт Правилника о техничким нормативима за пројектовање и прорачун инжењерских објеката у
сеизмичким подручјима (Нацрт из 1986. год.)
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
078
Најважнији српски стандарди:
1.
2.
3.
Инострани стандарди и прописи: Пројектовање, израда, испорука и уградња лежишта по свим
аспектима у складу са одредбама Европских норми ЕН 1337/1-1337/11
Пројектовање, испорука и уградња хидроизолационог материјала на мостовима, Bundesministerium
für Verkehr, Abteilung Straßenbau, ZTV-Bel-B, Teil 1, издање 1999.
Додатни уговорни услови и прописи за изградњу површина од асфалта, издање 1994 – ZTV
Asphalt-Stb 1994, izmene i dopune ZTV Asphalt-Stb 1994, издање 1998, заједно са “Empfehlungen für
die Zusammensetzung, die Herstellung und den Einbau von Splitmastixasphalt, FGSV 1996”.
Немачки стандарди:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
DIN 1045, јули 1988 – употреба бетона у конструкцијама
DIN 4227, део 1, јули 1988 – преднапрегнути бетон
DIN 1072, децембар 1985 – оптерећења и друмски мостови
DIN 1075, април 1981 – бетонски мостови
DIN 1054, новембар 1970 – темељи
DIN 4014, март 1990 – бушени шипови
Европски стандарди и прописи:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
EC 8 - Пројектовање конструкција отпорних на земљотрес, део 1, општа правила, сеизмички
утицаји и правила за зграде, издање из децембра 2004.
EC 8 - Пројектовање конструкција отпорних на земљотрес - део 2, мостови, издање из марта 2005.
EC 8 - Пројектовање конструкција отпорних на земљотрес - део 5, темељи, потпорне конструкција и
геотехнички аспекти, издање из маја 2004.
EC 13670 - Извођење бетонских конструкција - Нацрт
EC 1317 - Заштитне ограде на мостовима
CEB-FIP Model Code 1990 - прорачун утицаја течења и скупљања Остало: AASHTO Приручник за
пројектовање и изградњу сегментних бетонских мостова, 1999.
На први поглед се види да треба да се примене
српски прописи и стандарди, а тамо где они не постоје,
нису применљиви или су застарели, страни прописи су
били или специфицирани у тендеру или је била
дозвољена њихова употреба.
Међутим, ствари нису тако једноставне и горња
табела не може бити примењена непосредно у целости.
Често је примена била веома тешка, а у неким
случајевима немогућа.
Прва тешкоћа је била у томе да је било немогуће
применити прописе других земаља, због тога што су
парцијални фактори сигурности добијени на различите
начине, па нису могли бити директно трансферисани из
једног прописа у други. На пример, није дозвољена
употреба парцијалних фактора сигурности за стално и
покретно оптерећење по једном пропису, а онда
истовремено употреба парцијалних фактора сигурности,
за сеизмичко оптерећење по другом пропису друге
земље.
Пошто српски пропис, за неопренска лежишта не
постоји, није могуће употребити српске прописе за све
остало сем за лежишта, а онда употребити Еврокод 1337,
јер овај европски пропис директно захтева примену
Еврокода 8 за сеизмику и тиме аутоматски спречава
правилну употребу ПBАB 87 и српски нацрт прописа за
сеизмичке утицаје из 1986. године.
Треба, међутим, рећи да аутори овог чланка не
подржавају аутоматску и неодговорну употребу
еврокодова за укупно пројектовање.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Примена еврокодова захтева да претходно буду
усвојени национални анекси. Она захтева врло детаљну
и пажљиву анализу, на националном нивоу, јер садржи
много „багова“ и нејасноћа, па чак је и у конфликту
између појединих својих делова.
Због тога би излаз из ове ситуације био усвајање
еврокодова као националних прописа, али треба урадити
приручнике за њихову примену.
9. УГОВОРНИ И ПРАВНИ МИЉЕ,
УКЉУЧУЈУЋИ МЕНАЏМЕНТ „КЛЕЈМОВА“
И УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТОМ
Као што је речено у претходном тексту, пројект моста
код Бешке се састоји од два уговора – ЛОТ 3.0 који је
„жути“ FIDIC (Conditions of Contract for Plant and Design
Build), са фиксном ценом и ЛОТ 5.0, „црвени“ FIDIC
(Conditions of Contract for Construction – For Building and
Engineering Works Designed by the Employer) који је по
јединици мере, оба из 1999. године. У посебним условима
уговора било је одређено да извођач мора, пре свега, да
примењује и поштује српске законе, правилнике и
стандарде, а у случају конфликта, потоњи ће имати
превагу.
Главни проблем је наступио због тога што се, по
Закону о планирању и изградњи у Србији (ЗПИ) захтева
да радови не смеју почети без потпуно готовог Главног
пројекта (са позитивним налазом и овером од стране
техничке контроле) и добијања потврде о пријему
079
документације од локалних органа управе, чиме се
потпуно компромитује дух жутог FIDIC-а, а чија је основна
намера да се, процеси пројектовања и извођења, одвијају
паралелно (изузев нешто ранијег почетка пројектовања) и
тиме смањи укупно трајање израде пројекта. Нажалост,
чак ни нови ЗПИ исто ово не дозвољава и биће још много
пројеката у будућности који ће имати исти извор
конфликата, инхерентно уграђен у уговор.
Ово узрокује и узроковаће многе одштетне захтеве
(„клејмове“) од стране извођача (јер им потпуно руинира
планирану динамику радова) и наставиће да штетно
делује на све стране у уговору, јер страни понуђачи нису
свесни ове жалосне чињенице, током тендерске
процедуре и неизоставно ће пропустити да ово уоче на
време, нарочито имајући у виду да је процедура
паралелног пројектовања и извођења веома добродошла
у многим развијеним земљама.
Што се тиче „клејмова“, пројекат (за такве величине и
комплексности), као што је 2205 м дуг мост, непосредно
уз постојећи и преко највеће европске реке, неизбежно
мора да има „клејмове“ од стране извођача. Овом
материјом су на пројекту управљали специјалисти, а у
потпуној сагласности са одредбама FIDIC -а.
Овај исцрпљујући и захтеван процес је у току и
укључује познавање FIDIC-а на високом нивоу, као и
праксе из те области. Значајни ресурси у високо
образованом и квалификованом кадру морали су бити
укључени у припрему и презентацију извођачевих
захтева за надокнаду трошкова. С друге стране, ово је
такође захтевало да и инвеститор има одговарајуће своје
експерте, а што је постигнуто ангажовањем страних
консултаната, а то је чест случај када је финансирање
обезбеђено од EBRD-а и EIB-а.
Један, такође важан аспект, сем управљања знатном
сложеношћу техничких проблема на оваквом пројекту, је
и његово администрирање и менаџмент. Сама чињеница
да је у пројекат укључено више од 40 страних и домаћих
консултантских и пројектантских фирми и бројни (у
стотинама) подизвођачи, испоручиоци, локални органи,
транспортне компаније, снабдевачи радном снагом,
лабораторије, институти, итд., захтевала је изузетну
ефикасност у манипулацији, архивирању и дистрибуцији
документације и информација на градилишту. Све ово је
имало и своју временску димензију јер је једино ажуриран
документ могао бити употребљен, тако да је и праћење у
току времена било од највећег значаја. Због тога је
извођач морао да има стално на градилишту снажну и
веома компетентну техничку припрему и административни менаџмент.
10 УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ, ЗАШТИТА
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ
НА РАДУ
Да би постигао претходно наведено, извођач је увео и
одржавао врло стриктну политику квалитета (QА) имајући, као базу, сертификат ИСО 9000. QА је спровођена и
на нивоу компаније и на нивоу градилишта и односила се
на потпуни проток документације, почевши од визуелног
изгледа најобичнијег писма (са својим референтним
бројем и датумом) инжењеру, па све до последњег
сертификата за чврстоће бетона. Потпуна примена QА и
осталих неопходних процедура, као што су израде програма и планова рада, итд., била је и још увек се
неуморно спроводи, све до завршетка пројекта као
есенцијална, за гаранцију успеха.
Заштити на раду и заштити животне средине
придаван је велики значај на пројекту.
Што се тиче заштите животне средине, урађене су
студије и пројекти, чија се примена редовно пратила од
стране акредитованих лабораторија, како би се
обезбедила њена заштита током изградње.
Заштити на раду је, као што је речено, придавана
велика пажња и у ту сврху, урађени су одговарајући
пројекти и планови који су били редовно ажурирани.
Мере заштите на раду су стриктно контролисане, а
ношење заштитне опреме је било обавезно, за све
учеснике на градилишту, без изузетака. Ово је све
контролисано од стране три квалификована референта
заштите на раду који су стално били на градилишту.
Редовне контроле од главног референта заштите из
Аустрије су спровођене четири пута годишње.
Све скеле, платформе и остале радне површине,
имале су своје одговарајуће пројекте и потребна
одобрења, док су сва опрема и машине поседовали
неопходне сертификате.
Рад на деоници од 5 км полуаутопута, под
саобраћајем, био је комплексан и опасан посао. Због тога
су урађени веома детаљни планови сигнализације и
управљања саобраћајем који су, затим, били примењени
и на градилишту. Они се били редовно ажурирани,
зависно од стварних услова на градилишту, укључујући и
временске услове.
11. МАТЕРИЈАЛИ
Бетон:
Шипови МБ 30
Наглавне греде МБ 30
Стубови МБ 45
Горњи строј прилазних конструкција МБ 45
Горњи строј главног (дела) моста МБ 50
Пешачке стазе МБ 50
Арматура: S500 и RA 400/500
12. ГЛАВНИ УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕКТУ
• Инвеститор: Јавно предузеће Путеви Србије, Београд
• Главни извођач: Joint Venture DSD i Alpine Bau,
Saarlouis, Немачка
• Главни пројектанти идејног и главног пројекта
•
•
•
•
•
конструкције: Leonhard Andra und Partner, Штутгарт –
Holger Haug, дипл. инг.
Одговорни пројектант по српским прописима
ENCODE, Београд – Дамир Пецо, дипл. инж. грађ.
Главни пројектанти фундирања: Ohlinger Metz, Беч –
проф. др Hans Brandl, дипл. инж.
Одговорни пројектант фундирања по српским
прописима: Trizinženjering, Београд – Србољуб
Стамболић, дипл. инж. грађ.
Техничка контрола: Грађевински факултет, Београд –
проф. др. Душан Најдановић, дипл. инж. грађ.,
председник
Стручни надзор: Joint venture Scott Wilson, WSP и
Мостпројект, Енглеска, Шведска, Србија
Мост је пуштен у саобраћај почетком октобра 2011.
године.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
080
Народно позориште РС у Бања Луци - планерски и урбанистички аспект
ОД КОНЦЕПЦИЈЕ ДО ЛОКАЦИЈЕ
У релативно кратком тексту аутор најпре говори о развоју Бање Луке од мале
вароши до главног града Републике Српске. Као главни град РС, Бања Лука мора да
развије институционални систем који одговара демографским, економским и другим
капацитетима Републике, сходно поставкама ППРС. Град Бања Лука мора да води
бригу о сопственом развоја, али и развоју целе Републике, која има доста неповољну
територијалну структуру. Аутор се концентрише на функције културе, односно Народно
позориште у Бањалуци које од регионалне треба да постане републичка институција.
Аутор предлаже локацију зграде и укратко приказује поступак провере капацитета
те локације. У закључку, аутор наводи да је цео текст пример операционализације
поставки ППРС, односно спуштање концепције усвојене ППРС на ниво локације.
1. Увод
У протеклих око 130 година град Бања Лука доживљава
крупне промене сваке врсте, а пре свега интензиван раст и
развој, као и промену градских функција, и на локалном и на
регионалном нивоу. Бања Лука је до 1878. године мала варош
на периферији једног феудалног царства које је у општој
дефанзиви и заостајању, а од 1878. године град дубоко у
територији једне експанзивне европске монархије, која је
омогућила почетак модернизације, односно европеизације
овога града. Модернизација се интензивно наставља у
времену између два светска рата када је Бања Лука центар
Врбаске бановине, а најбржи раст и развој дешава се у
времену после Другог светског рата. Град расте
територијално и демографски на основи интензивног
привредног развоја. У једној секвенци времена, општина
Бања Лука је на првом месту по развијености у Босни и
Херцеговини. Развој националних и политичких односа у
другој Југославији касније је довео до успоравања привредног
развоја и релативног заостајања Бања Луке, тако да је она
пред распад државе била на двадесетом месту по
развијености међу општинама у Босни и Херцеговини. У
периоду трајања друге Југославије, Бања Лука је са Мостаром
и Тузлом била један од три најважнија регионална центра у
БиХ, после Сарајева. У процесу распада друге Југославије и
формирања нових политичких територија, Бања Лука постаје
центар српског ентитета, односно центар једне од политичких
територија насталих на рушевинама друге Југославије,
односно тзв. Западног Балкана. Развој догађаја на простору
некадашње Југославије отворио је питање шта је Бања Лука
данас и шта треба да буде сутра.
2. Бања Лука као главни град Републике Српске
Одговор на питање шта је Бања Лука данас и шта треба
да буде, може се дати на разне начине и у много
функционалних равни. Овде ће се дати део оног одговора
који спада у домен планирања и уређења територија и
насеља, заснован пре свега на Просторном плану
Републике Српске (ППРС) који је усвојен крајем 2007.
године. Република Српска као политичка територија, према
квалификованим проценама које су вршене због одсуства
пописа становништва, имала је око 1.450.000 становника,
што значи да је нешто мања од Македоније (2.040.000 –
2004. год.), Словеније (2.011.000 – 2004. год.) и Војводине
(1.917.000 – 2011. год.), а више него два пута већа од Црне
Горе (625.000 – 2011. год.). Према истим проценама,
Република Српска би 2011, тј. о.г. требало да има око
1.526.000 становника. Према проценама, Бања Лука је 2001.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
године имала 221 хиљаду становника, а очекивани број
становника у овој 2011. години требало би да буде око 233
хиљаде. Величина главних градова политичких територија
које су наведене напред била је следећа: Скопље је имало
520 хиљада становника (2004. год.), Љубљана је имала 291
хиљаду становника (2004. год.), Нови Сад је имао 222
хиљаде становника (2011. год.), а Подгорица је имала 151
хиљаду становника (2011. год.). Степен концентрације
становништва у главним градовима наведених политичких
територија је следећи: у Скопљу је 25,5% становника
Македоније, у Љубљани 14,5% становника Словеније, у
Новом Саду 11,6% становника Војводине, а у Бањалуци
15,3% становника Републике Српске. Може се очекивати да
предстоји даљи демографски развој Бање Луке. Овакав
закључак је логичан ако се има у виду да се Бања Лука дуго
времена развијала под истим друштвеним, економским и
другим условима као наведене политичке територије и
њихови главни градови. Један од битних задатака ППРС је
био да се одреди шта је стварни статус Бање Луке као главног
града Републике Српске. Главни град сваке политичке
територије, по дефиницији, мора да развије све функције од
значаја за ту политичку територију као целину, интерно. При
томе треба имати у виду да је структура територије Републике
Српске неповољна, дводелна, са насељенијим посавским и
мање насељеним подрињским делом, да је позиција Бања
Луке као главног града изразито ексцентрична у односу на
целину територије Републике Српске, да је територија
Републике Српске дисконтинуална у зони Брчког итд. Све ове
чињенице изазивају тешкоће у функционисању Републике
Српске и захтевају формирање разуђене мреже градова која
обухвата регионалне и субрегионалне административне и
функционалне центре, оспособљене за релативно самосталан
живот. Све то у одређеној мери редукује функције Бања Луке,
нарочито у подрињском делу Републике Српске. Са друге
стране, главни град неке политичке територије, такође по
дефиницији, треба да развија и има све функције које га
стављају у што равноправнији положај, екстерно, у односу на
главне градове политичких територија у окружењу. Практично,
то значи да Бања Лука треба да се развија као главни град
Републике Српске и бори за што равноправнију позицију међу
главним градовима осталих политичких територија на Балкану.
За Бању Луку то је врло сложен задатак. Она мора да се
развија као главни град, а да не обесхрабрује, већ напротив –
поспешује развој других градова, односно територија у
Републици Српској. Ту сложеност задатка који има Бањалука,
ППРС је одредио на следећи начин: „Развој Бање Луке као
главног града Републике Српске треба да обезбеди довољан
081
демографски, економски и други капацитет да би имала
одговарајуће мјесто међу главним градовима других
политичких територија у окружењу. Истовремено, развој Бање
Луке мора бити синхронизован са развојем других елемената
система насеља у Републици Српској и никако не смије да
доведе до суперконцентрације становништва, тј. до пражњења
великих дијелова територије Републике Српске“ -(ППРС,
текстуални део, страна 234). Развој Бање Луке као главног
града Републике Српске подразумева развој система
институција, односно функција са једне стране и развој
објеката, односно територијалних инсталација које треба да
омогуће нормално функционисање система институција.
Развој савремених друштава заснован је на развоју система
савремених институција. ППРС својим решењима предвидео
је пожељан развој функција и објеката у здравству, школству,
култури, спорту, привреди, и др., и све то у границама сазнања
у тренутку израде ППРС и према капацитету институција РС и
тима за израду ППРС.
3. Народно позориште РС као планерски
и урбанистички проблем
У корпусу развоја функција и објеката културе ППРС
је изразио неколико битних концепција од којих се неке
тичу и Народног позоришта у Бањој Луци. Постојеће
позориште у Бањој Луци завршено је 1934. године, у
време када је Бања Лука била центар Врбаске бановине,
односно центар политичке територије са знатно мањом
демографском основом. Зграда Народног позоришта је
сразмерно мала – велика сала има 300 места, а мала
сала (сцена „Петар Кочић“) има 70 места. ППРС износи
став да Народно позориште у Бањој Луци треба да буде
битно унапређено и да од регионалног постане
републичко позориште, чиме би се већ значајна
позоришна традиција Бање Луке наставила и
унапредила. Промена статуса позоришта није само
формално питање већ суштинска трансформација ове
институције. Народно позориште Републике Српске треба
да има три ансамбла – драму, оперу и балет, према
очекиваном развоју будућих потреба становништва
Републике Српске. Овако постављени захтеви далеко
надмашују могућности зграде и ансамбла, у свему. Нова
зграда позоришта треба да изрази значај Бање Луке као
главног града Републике Српске, економски и
демографски капацитет и културне потребе становника
Републике Српске. Треба озбиљно размислити и о томе
да ће, у не тако далекој будућности, Бања Лука имати и
потребу и капацитет да формира свој симфонијски
оркестар и да ће, и пре и после формирања овог
оркестра, бити потребно развијати елитну музичку
публику гостовањем филхармонијских оркестара, за шта
треба обезбедити одговарајућу салу. Мислимо да је
могуће направити салу која би служила и позоришту за
сва три ансамбла и будућој филхармонији Републике
Српске – таквих примера у свету има.
То би било рационално и функционално решење, које
би задовољило потребе за овим облицима културне
делатности на дужи рок. Разуме се, живимо у дуготрајној
кризи која је почела 70-их година прошлог века и траје
све до данас. Криза само мења размеру – некада то је
била наша, локална, а сада је светска, глобална криза.
Биће много противника који ће, с позивом на кризу, одмах
оспорити идеју о изградњи новог позоришта, и то ће бити
грешка. Институције које су национални уникати
планирају се и граде се деценијама, а објекти за њихове
потребе, нарочито ако се ради о технолошки врло
специфичним објектима, треба да се дуго и студиозно
припремају, али врло брзо и ефикасно саграде.
Налазимо да је криза управо прави тренутак када
треба почети темељне припреме за изградњу нове
велике и модерне зграде за потребе Народног позоришта
Републике Српске и Филхармоније Републике Српске.
Шта, дакле, треба чинити?
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
082
4. Ка сутрашњици – шта и како?
У тексту који следи, у најкраћим цртама, биће
приказан след оних активности које би за резултат
требало да имају остварење изложеног предлога, тј.
стварање услова за изградњу новог, већег објекта за
потребе Народног позоришта Републике Српске.
- Најпре, потребно је наћи локацију за објекат
позоришта. Као релативни познавалац простора Бање Луке
сматрам да је идеална локација за нову зграду позоришта
простор између постојећег позоришта и зграде Културног
центра (некадашње Бановине).
Важећим Регулационим планом дијела подручја Бање
Луке тај простор је подељен на четири локације (4-7)
предвиђене за јавне намене. Квалитет овог простора је у
томе што се налази у (опешаченом) центру града, што се
налази уз постојеће позориште, у близини других јавних
објеката и објеката културе, што се земљиште шири од
позоришта према Културном центру, а то отвара могућност
за изградњу бинског простора нове зграде позоришта уз
бински простор постојеће зграде позоришта и формирање
новог гледалишта према Културном центру, итд.
Регулациони план дијела централног подручја града Бањалуке - део
Легенда
3
8
4, 7
Блок између Народног позоришта и Бановине
Бановина
Народно позориште
Парцеле за нову зграду позоришта
- Треба донети политичку одлуку да се ово земљиште
(све четири парцеле) не уступа другим инвеститорима
све док се не провери капацитет овог простора за
потребе изградње нове зграде позоришта.
- Треба испитати капацитет овог простора, тј.
испитати могућност изградње нове зграде позоришта
на овом месту.
- Најпре треба направити програм за нову зграду
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
позоришта, тј. одредити величину сале (број гледа лаца), величину и карактеристике бинског простора,
портал бине, технолошке захтеве свих врста –
инсталације, радионице, сале за пробе и др. Програм
треба да направе стручњаци који добро познају
природу и технологију позоришта.
- Треба организовати један или више конкурса који
могу бити општи, позивни или комбиновани ради
провере капацитета и свеукупне погодности ове
локације за нову зграду позоришта.
Карактер конкурса је мање битан – битно је да се
на конкурсу појаве најквалитетнији пројектанти који се
могу окупити, најмање са простора друге Југославије,
али и шире - најпожељније из Европе.
- Уколико спроведене програмске и пројектантске
провере покажу да овај простор површином, обликом
и другачије одговара за изградњу нове зграде
позоришта, треба донети политичку одлуку да се овај
простор трајно намењује и чува за изградњу нове
зграде Народног позоришта Републике Српске.
- Идеја и одлука о овоме треба да буде популаризована код становника Републике Српске.
- После тога треба бити задовољан јер је урађено
нешто добро за народ Републике Српске и треба
чекати боља времена да би се ова идеја, односно
инвестиција прагматично и брзо остварила.
5. Уместо закључка
Првом генерацијом републичких урбанистичких
закона, после 1960. године у другој Југославији,
уведено је просторно планирање политичких
територија – република, покрајина и општина. Тако је
просторно планирање, које је једна од најтежих
људских пракса, стекло право грађанства.
Створене су институције и формирана кадровска
основа. Уведени су обавезни ритуали израде и доношења просторних планова.
Али када планови буду усвојени, планери над
њима губе сваку надлежност. Надлежност за
спровођење планова преузимају политичке елите и
апарати управе под њиховим руковођењем. Све што у
плановима пише или се не спроводи или се спроводи
другачије него што пише. Много је разлога за то.
- Најпре, стратешко, дугорочно планирање не
доводи до брзих решења и стицања брзе политичке
промоције и популарности.
- Други разлог је у томе што политичке елите на
простору Балкана углавном не разумеју значај
политике уређења простора за живот народа и
опстанак политичких територија којима управљају.
- Трећи разлог је у томе што народи на
територији Балкана и друге Југославије, као и
политичких територија насталих на простору друге
Југославије имају низак степен урбанизације и
углавном рурално, сељачко, а не урбано, односно
градско искуство. Итд.
Текст који вам је стављен на увид је мала вежба
из примене, тј. операционализације стратешког плана
какав је ППРС и спушта једну од концепција тога
плана на ниво одлучивања о локацији као основе за
изградњу, односно ка процесу изградње објекта о
коме је реч.
Бранко Бојовић, дипл. инж. арх.
084
ИНТЕРВЈУ ДР ЈАСМИН КОМИЋ, МИНИСТАР НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ У ВЛАДИ РС
БЕЗ УЛАГАЊА У НАУКУ
И ТЕХНОЛОГИЈУ НЕМА
НИ ЕКОНОМСКОГ НИ
СОЦИЈАЛНОГ НАПРЕТКА
Циљ нам је да остваримо најквалитетнији трансфер знања и мостове сарадње, јер је
знање један од најважнијих стратешких развојних праваца. То је и изузетна прилика да
најперспективнији дио нашег друштва Српску представi у најбољем могућем свјетлу,
истакао је у интервјуу за „Савремено градитељство“ министар др Јасмин Комић
Разговарала Горана Станаревић Кењало
■ Многе земље у свијету издвајају знатна средства
за науку, Словенија два одсто од бруто националног
прихода (БНП), Њемачка и Јапан три, односно четири
одсто, док Република Српска издваја свега 0,03 одсто
од нашег БНП. Молимо Вас да прокоментаришете ове
податке?
Комић: Желио бих прије свега да истакнем да је Влада
Републике Српске посвећена научнотехнолошком развоју,
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
као основном предуслову за стабилан развој и прогрес
Републике у наредном периоду. С обзиром на то,
издвајања за научнотехнолошки развој максимизирају се у
свјетлу расположивих могућности. При томе треба уважити
чињенице које се односе на ситуацију у којој се налази
Републикa: период транзиције, постратни и период у коме
су присутни утицаји свјетске економске кризе. Подаци
објављени у публикацији „OECD Science, Technology and Industry Outlook 2010“ указују на чињеницу да укупна
издвајањa за истраживање и развој (научноистраживачку
085
дјелатност и технолошки развој) у земљама у транзицији
знатно заостају за тим улагањима у најразвијенијим
земљама свијета. Тако нпр. у Израелу бруто домаћи издаци
за ИР – GERD (Gross domestic expenditure on R&D) у односу
на бруто домаћи производ – GDP (Gross domestic product)
износе око 4,9%, у Јапану и Јужној Кореји 3,4%, Шведској
3,8%, САД 2,8%, Њемачкој 2,6% Чешкој 1,5%, Словенији
1,7%, просјек ЕУ земаља 1,8% итд. Бруто домаћи издаци за
истраживање и развој (GERD) састоје се од трошкова који
настају у јавним (владиним) научноистраживачким
установама, нпр. институтима (GOVERD - Government Expenditure on R&D), трошкова пословног сектора (BERD - Business Expenditure on R&D) и трошкова које има високо
образовање у области научноистраживачке дјелатности
(HERD - Higher education Expenditure on R&D), као и
трошкова за истраживање и развој (ИР) у непрофитном
сектору. Бруто домаћи издаци за ИР према изворима
финансирања се дијеле на средства државне и локалне
управе, средства предузећа (пословног сектора), сопствена
средства реализатора истраживања и развоја и средства
добијена из иностранства.
Према најновијим подацима Републичког завода за
статистику („Статистика и истраживање“ бр. 219/11 од
17.11.2011. године) бруто домаћи издатак за истраживање и
развој у 2010. години у Републици Српској (GERD у односу
на БДП) износио је 0,25%. Ова статистичка истраживања
Републичког завода за статистику су обављена у сарадњи
са Министарством науке и технологије и у складу су са
међународним статистичким стандардима (EUROSTAT
методологија).
Стратегијом научног и технолошког развоја Републике
Српске предвиђено је да до 2016. године GERD износи
0,5% БДП. У условима економске кризе и транзиционих
проблема то је амбициозан план, али смо свјесни да без
улагања у науку и технологију нема ни економског ни
социјалног напретка.
■ Стратегију научноистраживачког рада Републике
Српске, колико нам је познато, радио је тим у коме нису
учествовали научни и стручни експерти из области
инжењерства и технологије (електротехника,
машинство, грађевинарство, хемијска технологија и
др.), дисциплине на којима се заснива савремени
развој и производња. Да ли је ово тачно, и ако јесте,
зашто је то тако?
Комић: Влада Републике Српске је формирала 2009.
године Радну групу за координацију израде Стратегије
научног и технолошког развоја Републике Српске. Задатак
Радне групе је био да изврши припрему пројектног задатка
израде Стратегије научног и технолошког развоја
Републике Српске у сарадњи са Републичким савјетом за
науку Републике Српске, а по потреби ангажује стручњака
по појединим научним областима. Радну групу за
координацију израде Стратегије су чинили еминентни
научни радници, а Републички савјет за науку, који је
активно учествовао у свим фазама израде Стратегије, чине
представници свих научних области (по два за сваку научну
област – између осталог и за област инжењерства и
технологије). Поред тога, чланови Савјета су и
представници из привреде. Поред двојице помоћника
министра (који су обојица инжењери са дугогодишњим
стажом у привреди), у изради су својим сугестијама, поред
осталих, учествовали и представници техничких и
технолошких факултета. Осим тога, за све европске земље,
па и за Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, од
изузетног значаја су европски приоритети у области науке,
истраживања и развоја технологије који су постављени с
циљем постизања европског лидерства на глобалном нивоу
(Оквирни програми, FP – Framework Programmes Европске
комисије су главни инструмент за усмјеравање
истраживања у ЕУ). С циљем придруживања Републике
Српске европском простору високог образовања (EHEA) и
европском истраживачком простору (ERA), приоритетна
подручја истраживања за дефинисање стратешких праваца
научног и технолошког развоја од посебног су значаја биле
препоруке дате у Лисабонској стратегији из 2000. године и
најновијој стратегији „Европа 2020“. У Републичком савјету
за науку и Академији наука и умјетности Републике Српске,
послије више заједничких састанака, идентификовано је
седам приоритетних подручја у домену научног и
технолошког развоја Републике Српске: Пољопривреда и
храна; Информационе и комуникационе технологије;
Савремени материјали; Медицина и здравство; Енергија и
енергетска ефикасност; Заштита животне средине и
климатске промјене; Друштвени и хуманистички аспекти
идентитета и развоја Републике Српске. Може се
закључити да у Стратегији од седам предложених
приоритетних подручја четири припадају у великој мјери
области инжењерства и технологије (ИКТ, материјали,
енергија и енергетска ефикасност, заштита животне
Министарство науке и технологије РС, у
сљедећој години, тражиће од свих
научноистраживачких и истраживачко
-развојних организација (универзитети,
факултети, институти, истраживачки центри),
да израде властите планове (стратегије)
ИР активности до 2016. године у складу са
Стратегијом научног и технолошког развоја
Републике Српске, одговарајућим ЕУ
препорукама и властитим интересима.
средине) и да чињеница да у Радној групи за координацију
израде Стратегије није било представника из области
инжењерства и технологије није утицала на квалитет
установљеног приједлога.
■ Да ли Ви, са позиције министра за науку, можете
да утичете да се чињенице из претходна два питања
поправе?
Комић: Као прво, потребно је свакодневно јачати
друштвену свијест на свим нивоима о значају истраживања
и развоја, затим повратити повјерење пословног сектора у
могућности сарадње са истраживачима на универзитетима
и институтима како би се повећало улагање у ИР,
охрабрити истраживаче са универзитета, института и
предузећа да у већој мјери учествују у међународним
пројектима, специјално оквирним програмима ЕУ - FP, COST
и EUREKA, као и да у значајнијој мјери комерцијализују
резултате својих истраживања. Осим тога, путем планова и
одговарајућих одлука на републичком и локалном нивоу,
заједно са другим министрима и руководиоцима у локалној
управи, у оквиру реалних могућности, треба радити на
повећању улагања у ИР из јавних финансијских средстава.
Да би се повећао интензитет истраживања и развоја и
квалитета добијених резултата, ради укупног друштвеноекономског развоја Републике, потребно је, поред већих
финансијских улагања, и смислено ангажовање свих
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
086
расположивих људских и инфраструктурних ресурса
(лабораторије, инструменти, уређаји, опрема). То значи да
ће Министарство науке и технологије РС, у сљедећој години,
тражити од свих научноистраживачких и истраживачкоразвојних организација (универзитети, факултети, институти,
истраживачки центри), који се воде у Регистру
истраживачких организација у Министарству, да израде
властите планове (стратегије) ИР активности до 2016. године
у складу са Стратегијом научног и технолошког развоја
Републике Српске, одговарајућим ЕУ препорукама и
властитим интересима. На бази ових планова и постигнутих
резултата у досадашњем раду ових организација извршиће
се мапирање потенцијалних центара за поједине
истраживачке активности које могу да буду од посебног
интереса за научни, технолошки и привредни развој Републике.
Поред тога, извршиће се мапирање технолошки најнапреднијих
предузећа у РС. Ове двије базе података послужиће као основа
за спровођење тзв. иновационе политике, чија је основна
карактеристика обједињење (интеграција и усмјеравање)
научноистраживачке и технолошке политике са осталим
дијеловима система с циљем успјешног економског развоја.
Наиме, научноистраживачка политика се бави искључиво
научним истраживањима, дакле по дефиницији основним,
примијењеним и развојним истраживањима, а сврха
технолошке политике је подстицање предузећа да развијају
или усвајају нове технологије ради повећања конкурентности
својих производа. У класичним системима те двије политике
су углавном међусобно одвојене и независне, а у савременим
друштвено-економским системима иновациона политика
интегрише научноистраживачку и технолошку политику уз
помоћ два основна процеса који узрокују технолошку
промјену: процесом подстицања нових инвентивних форми,
открића и иновација и процесом њиховог ширења, односно
дифузије технологија, знања и вјештина за њихову
употребу. Иновационе политике се реализују у
иновационим системима, односно, пошто се ради о систему
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
који обухвата цијелу земљу (државу), у националним
иновационим системима. Значи, Министарство науке и
технологије РС ће, у сарадњи са другим министарствима у
Влади Републике Српске, привредним коморама,
одговарајућим агенцијама и другим пословним асоцијацијама,
приступити изради студије (стратегије) иновационог система
Републике Српске и њеној што скоријој реализацији.
Структуру иновационог система чиниће четири главне
компоненте:
а) Јавни научноистраживачки и истраживачко-развојни
сектор, који се састоје од универзитета (високог
образовања) и јавних научноистраживачких института, који
се финансирају углавном из државног буџета. Ова
компонента иновационог система може укључивати и
непрофитне научне организације (научна удружења).
б) Истраживачко-развојне компоненте у предузећима,
која обухвата формалне истраживачко-развојне ресурсе, тј.
индустријске лабораторије и неформалне ресурсе, као што
је знање запослених инжењера и техничког особља.
в) Високообразовне институције које „производе“
истраживаче и научнике, али исто тако оспособљавају
стручне раднике и обучавају техничаре.
г) Владине институције које стварају иновациону
политику, која укључује све врсте јавних програма,
законску регулативу, административне и финансијске
мјере којима је циљ пружити подршку технолошком развоју
и иновативности, а посебно сарадњи науке и привреде.
Практично, успјешна реализација замишљеног
иновационог система Републике Српске значи ефикасније
коришћење истраживачких потенцијала, конкурентнију
привреду, боље и успјешније високо образовање, већи број
нових радних мјеста, већи бруто домаћи производ и, уједно,
веће улагање у истраживање и развој. Ово је веома
захтјеван и дуготрајан задатак, у ствари процес, за који се
надам да ће успјешно бити завршен у мандату садашње
Владе.
■ Недавно сте најавили да ће једна од новина у
раду Министарства науке и технологије РС бити и
подршка младим људима приликом одласка на
школовање у иностранство на престижне свјетске
универзитете. На који начин и када можемо да
очекујемо реализацију тих активности?
Комић: Наредне активности на овом плану иду у
правцу програмских активности које треба да омогуће да
наши најбољи студенти свих циклуса студија могу да
студирају, да ураде магистарску тезу или докторски рад на
неком од високо рангираних престижних свјетски познатих
универзитета. На тај начин желимо да постигнемо оно што
се у развијеним земљама данас тражи, а то је изврсност. У
том смислу ћемо се оријентисати у будућности, стварајући
на тај начин везе и комуникацију са најразвијенијим
научним и истраживачким центрима, обезбјеђујући
трансфер знања и предуслове за партнерску сарадњу.
Мислим да је то прави пут укључивања у свјетске токове
образовања и науке. На том плану већ водимо преговоре за
које сам увјерен да ће уродити плодом.
Циљ нам је да остваримо најквалитетнији трансфер
знања и мостове сарадње, јер је знање један од
најважнијих стратешких развојних праваца Републике
Српске. С друге стране, то је изузетна прилика да
најперспективнији дио нашег друштва – млади талентовани
људи представе Републику Српску у најбољем могућем
свјетлу и да буду њени својеврсни амбасадори у мисији
отворености и спремности за сарадњу.
088
Бања Лука потписник "Споразума градоначелника европских градова"
ОДРЖИВИ ЕНЕРГЕТСКИ
АКЦИОНИ ПЛАН И ЗГРАДАРСТВО
Бања Лука се обавезала да припреми и усвоји Одрживи енергетски
акциони план, кључни документ који показује како ће локална власт до
2020. године постићи смањење емисије CO2 за 20 одсто
Невена Предојевић, д.и.а.
Координатор за инвестиције,
Административна служба Града Бања Лука
1. УВОД
Уједињене нације су још деведесетих година прошлог
вијека почеле са радом и дјеловањем на проблемима
везаним за климатске промјене. У жељи да се сузбију
негативни трендови формирана је Конвенција за
климатске промјене (UNFCCC) 1 која је покренула
преговоре с циљем јачања глобалне одговорности, те је
1997. као резултат њеног рада израђен Кјото протокол
(Kyoto Protocol). БиХ 2000. године приступа и ратификује
ову конвенцију, те се индиректно обавезује на смањење
емисија стакленичких гасова. Крајем 2008, у Познању, на
редовној годишњој конференцији UNFCCC, констатовано
је да „градови производе 80% од свеукупне свјетске
емисије гасова са ефектом стаклене баште“, што је дало
основне правце дјеловања и успоставило главне
приоритете. На тај начин су дефинисани и основни
1
UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
циљеви из ове области за Европску унију. Они су
изражени у „пакету за климатске промјене и обновљиву
енергију“, те обавезују земље чланице да смање своју
емисију CO2 за најмање 20% до 2020. године. Донијевши
одлуку 20:20:20 Европска унија је мотивисала градове да
се, у оквиру „Споразума градоначелника европских
градова“, активно укључе у реализацију постављених
циљева.
Десетог фебруара 2009. године, у Бриселу,
градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић потписао
је „Споразум градоначелника европских градова“, те на
тај начин преузео обавезе смањења емисије штетних
гасова и смањења климатских промјена. Потписом
градоначелника и преузимањем конкретних обавеза из
Споразума, Скупштина града Бање Луке се опредијелила
да, на својој 9. сједници, одржаној 14. маја 2009,
формира Савјет за климатске промјене Бање Луке који ће
пратити израду Одрживог еколошког плана, те доносити
одлуке о приједлозима, изради и имплементацији
пројеката који се односе на смањење емисије штетних
гасова, те самим тим утицаја на климатске промјене.
089
2. ОДРЖИВИ ЕНЕРГЕТСКИ АКЦИОНИ ПЛАН2
Потписивањем „Споразума градоначелника европских
градова“ (Covenant of Mayors) Бања Лука се обавезала да
припреми и усвоји Одрживи енергетски акциони план у
року од годину дана након потписивања. Овај Акциони
план је кључни документ који показује како ће локална
власт постићи смањење емисије CO2 за 20% до 2020.
Одрживи енергетски акциони план садржи активности
везане и за приватни и за јавни сектор. Редукција
стакленичких гасова везана за измјештање индустрије је
искључена. Одрживи енергетски акциони план садржи
акције из сљедећих области:
грађевинарство, укључујући нове грађевине и
основну ревитализацију;
инфраструктуру (градско гријање, јавну расвјету итд.);
кориштење земљишта и урбанистичко планирање;
децентрализоване изворе обновљиве енергије;
јавни и приватни транспорт и градски саобраћај;
учешће друштва, те
паметно кориштење енергије од стране грађана,
потрошача и привреде.
Мјере за енергетску ефикасност, обновљиву енергију и
друге активности везане за енергију су представљене кроз
различите области дјеловања локалних власти. Овај план, са
високим степеном грађанског учешћа, представља дугорочни
континуиран план у постизању дефинисаних циљева.
3. ЗГРАДАРСТВО И ФИНАЛНА ПОТРОШЊА
ЕНЕРГИЈЕ (ЕМИСИЈА CO2 )
Укупна енергетска потрошња на подручју града Бања
Лука 1990. године износила је 1.457.944,38 MWh, што
одговара укупним емисијама CO2 од 664.322,94 t. Највише
енергије утрошено је у сектору зградарства, постројења/
инсталација, па је и око 90% емисија CO2 настало у овом
сектору.
Слика 1. Укупне емисије CO2 за град Бања Лука 1990.
Приликом анализирањa постојећег грађевинског
фонда посебан проблем представљао је недостатак
2
3
тачних и прецизних података. Посљедњи попис у којем се
прикупљала детаљна база о свим изграђеним зградама
рађен је 1991. године, а његови дјелимични резултати
објављени су као незваничан извјештај и врло су
оскудни.
Уз податке из пописа кориштена је база података
Урбанистичког завода Републике Српске. Послије 1995.
године статистички се прати само изградња колективних
стамбених зграда, док података о јавним, пословним, као
и индивидуалним стамбеним објектима нема3.
Енергетски губици у зградама, а самим тим и емисија
CO2, директно зависе од старости грађевине, која је
повезана са технологијом и материјалима за грађење,
квалитетом градње, одржавањем и прописима који су
важили у вријеме грађења.
Најстарије грађевине на подручју града потичу са
краја 19. и почетка 20. вијека и извођене су старим
техникама грађења, са изузетно дебелим зидовима од
пуне опеке (од 38 до 90 cm).
Старост изграђених физичких структура на подручју
града је различита.
У ужем градском подручју дјелимично је сачуван
грађевински фонд, односно зграде потичу из периода
аустроугaрске окупације, као и периода Краљевине
Југославије. Нажалост, њихов број није велик због
катастрофалног земљотреса 1969. године.
Већина грађевина које данас егзистирају на простору
града изграђена је у периоду до 80-их година 20. вијека.
Изградња послије земљотреса је захтијевала брзо
грађење, те су читава насеља изграђена примјеном
префабрикованих система градње (насеља Борик и
Старчевица).
У том периоду изграђен је и већи број привремених
објеката, од којих је један број још у функцији (насеље
Лазарево). Примјену нових материјала и техника због
потреба за брзом изградњом прати и карактеристика
лоше топлотне изолације.
Доношење правилника и стандарда који регулишу
област грађења догађа се у том периоду, али цијела
стамбена насеља најчешће се граде без или са
изолацијама мале дебљине за ову климатску зону.
У периоду од 1980. године, па до почетка 1990.
године гради се квалитетније, прописи се усавршавају,
тако да се за изградњу зидова користе системи са
топлотним изолацијама. Прописи донесени крајем 90-их
година важе све до данас.
Развој града доживљава стагнацију деведесетих
година, док изградњу почетком овог вијека карактеришу
претежно стамбени објекти – породичне зграде, као и
зграде за колективно становање, те мањи број
пословних зграда. У случају грађевина изграђених
послије 1995. године сусрећемо се са два типична
случаја - грађевине које су изведене са топлотном
изолацијом, те са другом групом грађевина, нарочито у
сектору једнопородичне градње, гдје се већи број
објеката не довршава, односно не изводе се завршни
радови на фасади.
Све наведено утиче на повећање потрошње
енергената, а за потребе обезбјеђења довољне
количине топлотне или електричне енергије. Највеће
Одрживи енергетски акциони план – SEAP (Sustainable Ecological Action Plan)
Паралелним проучавањем пописа из 1981., 1991., Информационо-документационе основе за потребе израде Урбанистичког плана
1993. и 2015. покушало се доћи до што вјернијих података о изграђеном грађевинском фонду на подручју града Бање лука.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
090
емисије настају сагоријевањем фосилних горива (угаљ,
мазут) ради производње електричне и топлотне
енергије.
удио у укупним емисијама. Највећи дио потрошене
енергије у домаћинствима потиче од сагоријевања
биомасе (првенствено за производњу топлотне енергије)
и електричне енергије. Око 30% домаћинстава је
прикључено на систем даљинског гријања, што
доприноси емисијама из овог сектора са 9%. Свега 1%
емисија у домаћинствима настаје усљед употребе угља.
Објекти који су у надлежности града (зграда и објекти
градске управе, амбуланте, дјечији вртићи, средње
школе) већином су прикључени на систем даљинског
гријања и доприносе укупним емисијама са свега 1,5%.
Објекти који нису у надлежности града (пословни
објекти, банке, приватни објекти, болнице и др.) имају
велики удио у укупним емисијама (12%) .
Слика 2. Емисије CO2 према врсти енергије
Слика 5. Емисије CO2 у сектору домаћинства
Слика 3. Емисије CO2 према врсти горива
Прорачун емисија CO2 по секторима датим у упутствима "Споразума градоначелника" (Covenant of Mayors)
приказан је на сљедећем дијаграму:
Слика 6. Емисије CO2 у осталим објектима у власништву града
Слика 4. Емисије CO2 по секторима
Анализирајући емисије CO2 из појединих сектора
може се видјети да стамбени објекти, односно
домаћинства на подручју града Бање Луке имају највећи
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Слика 7. Емисије CO2 у терцијарном сектору
091
4. ПРЕПОРУКЕ И ПРОЈЕКТИ ИЗ СЕКТОРА
ЗГРАДАРСТВА
Велике потребе за енергијом узрокују све веће емисије
гасова са ефектом стаклене баште. Због тога је неопходно
предузети одговарајуће мјере и активности на свим, па и на
локалном нивоу, с циљем смањења емисија и ублажавања
њихових негативних ефеката. Највеће емисије на подручју
града Бање Луке настају због кориштења фосилних горива
за производњу топлотне и електричне енергије. Ова
чињеница указује на неопходност супституције ових горива
новим, алтернативним врстама. Потреба за производњом
топлотне енергије највидљивија је у сектору зградарства,
тачније у задовољавању потреба становништва за
минимумом топлотног комфора. На основу наведеног у
склопу Одрживог енергетског акционог плана предвиђена
је имплементација различитих пројеката из области
зградарства, а које се односе на:
унапређење енергетске ефикасности постојећих
објеката кроз реконструктивне захвате на фасадама,
посљедњој етажи и замјени столарије;
уградњу штедљивих расвјетних тијела у објекте у
власништву града, као и у систем уличне расвјете;
Процјене смањења емисија CO2 у 2020. години по секторима
подршку увођења обновљивих извора енергије;
енергетске прегледе;
континуиран рад на изради прописа из области
енергетске ефикасности;
едукацију јавности.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
092
Јавно предузеће "Путеви Републике Српске"
ПРОШИРЕЊЕ ПУТA М16,
БАЊА ЛУКА - ГРАДИШКА
(ДИОНИЦА ПРИЈЕДОРСКА ПЕТЉА - КЛАШНИЦЕ)
Бетонске баријере представљају највиши степен заштите, према
важећим европским и домаћим стандардима, те обезбјеђују и највиши
степен задржавања возила при излијетању са саобраћајне траке
У периоду 2005-2010. године десиле су се 303 саобраћајне несреће, у којима
су 24 особе погинуле, 104 особе лакше, а 42 особе тешко повријеђене
Велико саобраћајно оптерећење од cca 20.000,00
ПГДС (просјечни годишњи дневни саобраћај), густа
изграђеност са великим бројем пословних садржаја и
стамбених објеката, те сваке године све већи број
саобраћајних несрећа са посљедицама по лица и
материјалном штетом, изискивали су да се на
магистралном путу М16, Бања Лука - Градишка, изради
пројекат и започне са физичким раздвајањем коловоза по
смјеровима.
Полицијска станица за безбједност саобраћаја Бања
Лука урадила је табеларни преглед саобраћајних незгода
и посљедица на путу М16, за период 2005-2010. године.
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Подаци су алармантни, јер су се у том петогодишњем
периоду десиле 303 саобраћајне несреће, у којима су 24
особе погинуле, 104 особе лакше, а 42 особе тешко
повријеђене.
Предузеће „Пројект“ а.д. Бање Лука урадило је
главни пројекат „Реконструкција и модернизација
магистралног пута М16, Бања Лука - Градишка, на
дионици Приједорска петља - Клашнице ради повећања
безбједности саобраћаја“, пројекат са проширењем
коловозних трака и са физичким раздвајањем коловоза
по смјеровима.
Ширина постојећег коловоза износила је 13 м, а
093
пројектом је предвиђено проширење за 4-4,5 м. Један од
основних и ограничавајућих услова приликом утврђивања
интервенција проширења коловозних површина
предметне дионице било је задржавање свих
интервенција реконструкције унутар постојећег путног
појаса (не задирање у приватне посједе дуж путног
појаса), осим и искључиво у изузетним случајевима. Зато
је ширина проширења, тј. ширина коловозних и
саобраћајних трака, као и ширина раздјелног појаса, била
ограничена расположивом ширином у постојећем путном
појасу.
С тим у вези, постављање бетонских баријера са
највишим степеном задржавања и малом радном
ширином при деформацији је било могуће у раздјелном
појасу мање ширине од оне ширине која би се, у складу
са стандардима и нормама, захтијевала ако би се
разматрало постављање заштитне челичне одбојне
ограде.
Пројектовано стање реконструисаног коловоза
предвиђа раздвајање саобраћајних трака по смјеровима
вожње помоћу бетонских преграда – баријера, које се
постављају у појас ширине два метра, два реда баријера
висине 1 м, а на обостраним банкинама постављају се
еластичне сигурносне ограде, као и пројектовани стубови
јавне расвјете.
Бетонске баријере постављене на магистралном путу
М16 представљају највиши степен заштите према
важећим европским и домаћим стандардима, те
обезбјеђују и највиши степен задржавања возила при
излијетању са саобраћајне траке. Ови системи су
развијени према најсавременијим достигнућима
осигуравања безбједности при задржавању и враћањем
возила на путању са минималним отклоном у односу на
правац кретања. Такође, бетонске баријере ће
онемогућити прелазак возила у супротан правац
кретања, а ни пјешаци убудуће неће бити у могућности да
претрчавају магистрални пут М16.
Осим тога, на средини коловоза, између бетонских
преграда изграђени су канали који служе за одводњу
оборинских вода са коловоза, што је представљало
додатан проблем за возаче, а сада ће, након проширења
М16, и овај проблем бити ријешен.
Према функционалним карактеристикама пута, ријеч
је о "путу резервисаном за саобраћај моторних возила",
на којем је према закону брзина кретања возила 100
км/h.
Уколико се не премашује назначено ограничење
брзине вожње на дионици, нема мјеста стрепњи за
безбједност у току вожње, тј. на постављене елементе
заштите висине 1 м не би требало гледати као на бочне
сметње.Пројектом „Реконструкције и модернизације
магистралног пута М16, Бања Лука - Градишка, на
дионици Приједорска петља - Клашнице ради повећања
безбједности саобраћаја“ предвиђено је проширење
вијадукта у Залужанима са 15,2 метра на 20,1 метар.
Према пројекту, вијадукт се проширује и за 5 носивих
стубова високих 9,5 m, широких 100 cm, са темељном
стопом од 3,5 m.
Уговор о извођењу радова склопљен је послије
спроведеног отвореног међународног поступка са
извођачем радова ''Нискоградња'' д.о.о Лакташи на износ
од 35.221.259,63 КМ са ПДВ-ом.
Рок за завршетак извођења радова је 365 дана од
дана увођења извођача у посао. „Нискоградња“ д.о.о.
Лакташи радове на проширењу магистралног пута М16
започела је 6. априла 2011. године.
Припремила Наталија Кострешевић
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
094
Предраг Ашкрабић,
предсједник
Комисије за
концесије РС
Комисија за концесије Републике Српске
НАЈПРОФИТАБИЛНИЈЕ
МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ
Као врло интересантна показала се и област изградње и коришћења
аутопутева и припадајућих инфраструктурних објеката
Највише концесионих уговора закључено из области изградње енергетских објеката
Као најинтересантнија област потенцијалним страним
и домаћим инвеститорима показала се област изградње
енергетских објеката, и то оних у вези с обновљивим
изворима енергије, као што су енергија воде, енергија
вјетра, енергија сунца, биоенергија, геотермална енергија
и слично. Као врло интересантна показала се и област
изградње и коришћења аутопутева и припадајућих
инфраструктурних објеката.
Међутим, због недостатка одговарајућих планских
докумената, пројектне документације и финансијских
средстава, преговори и формулисање уговора с
потенцијалним инвеститорима и извођачима трају дуже
него што се то очекивало. Као најпрофитабилнија област
показала се област истраживања и коришћења
енергетских и других минералних сировина, као и област
истраживања и коришћења неметалних минералних
сировина, укључујући све секундарне минералне
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
сировине утврђене посебним законом, изјавио је за
"Савремено градитељство" предсједник Комисије за
концесије Републике Српске Предраг Ашкрабић.
- Највише концесионих уговора закључено је из
области изградње енергетских објеката. Уговори су
склопљени између концесионара с једне стране и
концедента с друге стране, у овом случају Министарства
индустрије, енергетике и рударства РС.
Укупно је склопљено 112 уговора. Послије извјештаја
о извршеној контроли, Влада РС је усвојила двије групе
закључака око реализације уговора за изградњу малих
хидроелектрана. Извршена је и ревизија учинка уговора за
изградњу МХЕ, коју је урадила Главна служба за ревизију
јавног сектора Републике Српске - рекао је Ашкрабић.
У свом раду, како је појаснио Ашкрабић, Комисија се
сусреће с бројним проблема који се могу груписати у
проблеме везане за Комисију, концедента и концеси-
095
онаре. Финансирање Комисије увршћено је у буџет
Републике Српске као грант Комисије у оквиру Генералног
секретаријата Владе у приближно истом износу у
посљедње четири године, што је Комисији омогућило
запослење једног броја од предвиђеног броја радника, а
што је у складу с Правилником о унутрашњој организацији
и систематизацији који је усвојила Влада РС.
- Ресорна министарства и постојећи научни институти
и институције недовољно су опремљени, како кадровски,
тако и финансијски, да би могли урадити одговарајуће
студије економске оправданости додјеле концесија, што је
основа сваког концесионог поступка.
Неусклађеност просторног плана с додијељеним
концесијама, неусклађеност постојећих секторских закона
са Законом о концесијама, недовољно јасне процедуре за
прикупљање потребне документације на локалном и
републичком нивоу, недостатак одговарајућих кредитних
линија и финансијских институција које су спремне да
финансирају концесионе пројекте, само су неки од
проблема с којима се сусрећемо. Присутна је велика
неупућеност у систем концесија, тако да садашњи и
потенцијални концесионари најчешће потпуно неспремни
улазе у концесионе односе. Један број локалних
заједница у потпуности се окренуо против концесија, а
један број не добија, по њиховом мишљењу, адекватан
дио концесионе накнаде, што ће додатно оптеретити
спровођење концесионе политике. Осим наведених
проблема, постоји знатан број мањих компликација, као
што је лоша сарадња са инспекцијским службама.
Комисија за концесије Републике Српске основана је
крајем марта 2004. године, у складу са Законом о
концесијама Републике Српске. То је стално, независно,
регулативно правно лице конституисано ради обављања
функција за додјелу концесија, чије су надлежности и
обавезе утврђене Законом о концесијама.
- Из саме дефиниције да је Комисија стално,
независно, регулативно правно лице огледа се њена
улога и важност у процедури додјеле концесија. Комисија
спроводи активности у складу са Законом о концесијама и
основним начелима на којима тај закон почива, чиме се
свим домаћим и страним правним лицима обезбјеђује да
са подједнаким условима добију право коришћења
природног богатства, добра у општој употреби или право
изградње објеката ради обављања дјелатности које су
законом утврђене као дјелатности од општег интереса.
Исти правни положај обезбјеђује се и за домаћа и
страна лица за све вријеме изградње објекта или
извођења других радова и у обављању дјелатности која је
предмет концесије.
Исти услови су и у случају раскида уговора и правних
посљедица у том случају, заштити јавног интереса у
поступку оцјене оправданости за давање концесије и у
периоду њеног трајања. Република Српска има искључиво
право да даје концесију, подразумијевајући то право и кад
се даје концесија за изградњу комуналне инфраструктуре,
ограничено трајање концесије, чији је максималан рок
утврђен законом, предаја свих објеката, уређаја и
постројења по престанку концесије у својину Републике
Српске, те обављање свих процедуралних послова
везаних за додјеле концесија и послова контроле из
вршавања права и обавеза из концесионих уговора рекао је предсједник Комисије за концесије РС Предраг
Ашкрабић.
Припремила Горана Станаревић Кењало
Задаци
Основни задаци Комисије за концесије Републике
Српске су праћење цјелокупног рада конце сионара с циљем обезбјеђивања и снабдијевања
услугама потрошача на адекватан начин, а којима
се при томе наплаћује одговарајућа накнада,
одобравање рокова и услова стандардног
уговора о пружању услуга потрошачима, али и
разматрање жалби потрошача увези са износом
накнаде или условима за снабдијевање услугама
од стране концесионара.
Један од задатка Комисије јесте и одлучивање о
сваком поднесеном захтјеву или захтјеву за
ревизију поднесеним у складу са Законом о
концесијама.
Комисија припрема документ о политици додјеле
концесија, у којем је дат опис привредних сектора
и индустријских области које се могу делегирати
и додијелити домаћим и страним правним лицима.
Комисија такође прати извршење документа о
политици додјеле концесија и о томе подноси
годишњи извјештај Влади РС.
Задатак Комисије јесте и да обавјештава
министра о сваком питању које министар поднесе
Комисији, а на властиту иницијативу може обавијестити министра о било којем питању из своје
надлежности.
Уколико заинтересована страна поднесе захтјев,
Комисија доноси одлуку с циљем заштите права
заинтересованих страна.
Улога
Улога Комисије огледа се у залагању за
задовољење јавних потреба и привредни развој
укључивањем приватног сектора у финансирање,
пројектовање, изградњу, обнову, одржавање и
руковођење радом инфраструктуре и за њу везаних објеката и уређаја, услуге и експлоатацију
природних ресурса и објеката који служе
њиховом искоришћавању, водећи рачуна о заштити привредних и друштвених интереса, заштити околине, као и правичном односу према
приватном сектору.
У процедурама које су прописане законом
Комисија доноси различита рјешења, и то
рјешење којим се даје овлашћење за вођење
преговора, рјешење којим се даје овлашћење за
закључење уговора, сагласност на студије
економске оправданости, сагласност на јавни
позив, сагласност на пренос права из уговора о
концесији.
Ако се заинтересоване стране усагласе, Комисија
може вршити арбитражу у сваком спору који настане између уговорних страна, а може дјеловати и
као посредник на захтјев заинтересованих страна.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
096
АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА
У БАЊОЈ ЛУЦИ ОБИЉЕЖИО 15 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Наставник мора бити добар
инструктор, који инспирише
и стимулише студента
Образујући и припремајући младе људе за оно што их чека вани, учимо их да кроз
дијалог и расправе о градитељству и култури створе и разумију архитектонско дјело,
али и суштину живота, истакао је проф. др Миленко Станковић, декан АГФ-а
Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у
Бањој Луци обиљежио 15 година постојања низом
манифестација, које су трајале током октобра, новембра
и децембра 2011. године.
Према ријечима декана Архитектонско-грађевинског
факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Миленка
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
Станковића, петнаест година постојања школе
градитеља у Бањој Луци скроман је период у настанку
школе, али значајан догађај у њеном развоју, посебно
имајући у виду почетак реализације нове зграде
факултета.
- Користећи мјесто, вријеме, историју и разум, као
097
СКУПОВИ, ПРЕДАВАЊА, ИЗЛОЖБЕ,
ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА....
Изложба радова студената АГФ-а
стваралачку моћ, стимулисали смо ново промишљање о
сретном, здравом и угодном мјесту за живот човјека,
користећи синергетске ефекте студијских програма:
архитектура, грађевинарство и геодезија. И ову
годишњицу обиљежавамо радно и уз подршку факултета,
пријатеља и сарадника из овог дијела Европе. Школа
градитеља одувијек је била истакнуто мјесто у систему
образовања, али у њој студент често бива изгубљен у
лавиринту теорије и професионалних упозорења. Висока
Културни центар Бански двор: Увoдни час
Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у
Бањој Луци обиљежавање јубилеја започео је првим
часом декана - бруцошима градитељима у концертној
сали Банског двора 3. октобра 2011. године, које траје и у
тренутку штампе овог броја часописа. Бројне манифестације радног карактера одржане су у оквиру Дана АГФ-а.
Промовисано је и неколико књига, од којих истичемо
тематску енциклопедију „Споменичка баштина свједочанство и будућност прошлости“ аутора проф.
Бранислава Крстића, која обухвата период од двије хиљаде година на простору бивших југословенских
земаља. Изузетно посјећена предавања одржали су
професори и стручњаци из земље и иностранства: проф.
др Емир Фејзић (Сарајево), Зрински Пелајић (Самобор),
Владимир Лојаница (Београд), Александра Ђукић (Београд), Јасна Бајло (Хрватска), Амир Вук-Зец (Сарајево),
Иван Куцина (Београд), Саша Беговић - 3LHD (Загреб),
Герхард Копеиниг (Аустрија), Алексадру Вуја и Милан
Ђурић (Београд), Душан Игњатовић (Београд), Идис Турато (Загреб)... Организована је и DIGITALIGHT радионица студената АГФ-а, као и изложбе: P.E.T., студентски
радови (пројекти сарадње АГ факултета са заједницом
инвалидних лица и привредом), Урбанизам-награђени
студентски радови, EASA, завршни и дипломски радови
АГФ-а, изложба наставника АГФ-а, „Видети енергију”,
радови професора и асистената, BODY NEVER LIES, INSIDE OUT, EKO-ART, Lada Sega. Током децембра активности су додатно појачане сљедећим скуповима:
„Актуелно са пријатељима факултета“, Округли сто
„Градитељство - Позиција и улога у друштву“, затим
Међународни научно-стручни скуп „Архитектура и урбанизам, Грађевинарство, Геодезија – Јуче, Данас, Сутра“,
као и свечана академија и промоција Монографије
поводом 15-годишњице рада Архитектонско-грађевинског
факултета.
школа била је и треба да остане бисер мудрости, мјесто
које привлачи, стимулише и инспирише студента да
трага, експериментише и моделује. Промишљене
интервенције у школи иду у том правцу и представљају
модел за креативније дјеловање у мултикултуралном
простору урбархитектуре и систему образовања - рекао
је Станковић.
Декан АГФ-а је истакао питање стварања простора
који је "мање глобалистички, естетски вреднији,
историјски и културолошки значајнији, али је у мјери и
функцији корисника. Акценат је дат на: цјеловитост
промишљања о концепту поновног коришћења старе
зграде и њено претварање у савремени простор за
образовање; начин како енергетски ефикасна зграда
може бити (пасивна или плус енергетски стандард) са
минимумом CO2 емисије, што је дало могућност да се
направи нова зграда и створи младо друштво независно
од фосилне енергије”.
- То јесу изузетне шансе за Републику Српску и овај
дио Европе које овом пројекту дају карактер иновативног
модела. Промишљен концепт нове зграде активан је
допринос образовању савременог инжињера, јер ствара
угодно, чулно, подстицајно и здраво мјесто, које студента
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
098
промишљању, можда и није толико тешка, колики је напор
хуманисте који жели постати добар градитељ, који
смислено и на хуманим принципима користити визију, али
вјерујте да вриједи."
- Вјечити сам оптимиста, са убјеђењем да ће
превладати разум и жеља за јединственошћу у
стваралаштву. Не сугеришем формирање тима успјешних,
већ тима генијалаца, одлучних и одговорних људи који су
спремни да прихвате изазов тренутка, да кроз заједнички
и партнерски рад створе нове и непролазне вриједности у
градитељству и животу. Будућност би требало да
подржава савјет Тодао Андо "желим да градим са
природом као партнером. И хоћу да вјерујем да ће се у
XXI вијеку ратовати само за боље услове живота". Водећи
се оном Цицероновом да "... жеље морају слушати разум",
очекујемо да уживате у биљешкама монографије о томе
шта смо са својим пријатељима створили у протеклих пет
привлачи и стимулише. Стварајући услове студенту да
радо борави и истражује у школи, инспиришемо га за
креативан рад и промишљање на "вишем нивоу" асиметрична равнотежа.
- Од наставника се очекује да буде добар инструктор,
који вјешто води студента кроз процес, указујући на
предности и изазове градитељске професије. Боравећи са
обје стране катедре, образујући и припремајући младе
људе за оно што их чека вани, настојимо их научити да
створе нове вриједности, да бисмо их, кроз дијалог и
расправе о градитељству и култури, упутили како да
разумију смисао стваралаштва и суштину живота.
Унапријеђен процес стварања у коме "оно-скривено"
прелази у "оно-нескривено", гдје је техника начин
разоткривања..., истина и ред јесу циљан допринос школе
кроз побољшан наставни процес - оцијенио је декан.
Суштина градитељства, по мишљењу проф. др
Миленка Станковића, открива се у процесу осмишљавања
и реализације, кроз искуствену поруку: "Филозофија
живота човјека је одувијек била захтјевна и одговорна у
Prevod knjige:
Matthew Frederick
101 Things I Learned in
Architecture School
101 stvar koju sam naučio
u školi arhitekture
Година израде: 2011.
Уредници: Др Миленко Станковић и МА Срђан Станковић
Превод: Мр Милица Богдановић и МА Јелена Станковић
Рецензенти: Проф. др Владимир Мако и Проф. др Радивоје Динуловић
Издавач: Универзитет у Бањој Луци - Архитектонско-грађевински
факултет и Издавачко и графичко друштво "Бесједа" Бања Лука
Превод ове књиге омогућује научно-стручној, али и
широј јавности да се лакше и брже упозна са промишљањима о чину стварања, тј. омогући стварање и разумијевање архитектонског дјела.
Цртеж, скица и текст, на нов начин демистификују
немјерљиво комплексно поље архитектуре и урбанизма,
уз бројне корисне практичне, али и незаборавне савјете.
101 искуствена спознаја скупљена из школа архитектура
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
"Наш циљ није у томе да научимо
друге како би се могао направити
овај или онај објекат, колико је наш
циљ да развијемо принципе који
треба да воде у компоновању свих."
(Ј.Н.Л. Диран)
година. Мотивисани смо жељом да се "унесе трачак
свјетла и разума у таму принципа и правила,"
прихватајући савјете филозофа и умјетника и од овог
тренутка монографију препуштамо вама на читање и
оцјену. У име свих запослених на АГФ-у нудимо вам
могућност да нас боље упознате, уз отворен позив да на
нашу подршку у унапређењу области увијек можете
рачунати - поручио је декан Архитектонско-грађевинског
факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др
Миленко Станковић, поводом петнаестогодишњице ове
високошколске установе.
Припремила Горана Станаревић Кењало
цијелог свијета на јасан и прегледан начин нуди непролазне вриједности и контрадикције из архитектуре,
стимулише нова промишљања током студија и професионалне каријере, равноправно. Ове биљешке данас
желе имати сви, јер оне стимулативно утичу на
унапређивање процеса стварања, афирмишу приснију
комуникацију, партнерство и тимски рад, уз поштовање
хуманих принципа професије.
Са промоције књиге на сајму у Београду (Представништво РС)
099
П О З И В
за пријаву тема и радова за VIII међународни научно-стручни скуп
"САВРЕМЕНА ТЕОРИЈА И ПРАКСА У ГРАДИТЕЉСТВУ"
Уважавајући оцјене у стручној и научној јавности о значају
до сада организованих шест научно стручних скупова
"Савремена теорија и пракса у градитељству", као и закључака
са посљедњег скупа, VIII међународни научно-стручни скуп
ће се одржати априла мјесеца 2012. године у Бањој Луци, а
организатори су:
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске,
Архитектонско-грађевински факултет Универзитета
у Бања Луци,
Привредна комора Републике Српске и
Завод за изградњу а.д. Бања Лука.
У циљу сагледавања актуелних питања, размјене пра ктичних искустава и упознавања са савременим токовима,
позивамо све заинтересоване да за VIII међународни научностручни скуп, пријаве теме и радове из области градитељства
(урбанизма, архитектуре, грађевинарства, геодезије,
електротехнике, машинства и др.).
У пријави обавезно назначити аутора, адресу и кратак
резиме рада.
Пријаве је потребно доставити до 26.01.2012. године на
адресу:
Завод за изградњу Бања Лука, ул. Марије Бурсаћ број 4,
78000 Бања Лука
е-mail: [email protected], са назнаком ''Научно-стручни скуп''.
Свим извјестиоцима, ауторима радова, биће уручени
сертификати о учешћу на Осмом међународном научностручном скупу.
Контакт особа Рајко Пуцар, дипл.инж.грађ.,
телефон 051/225-162 или 065/512-122.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
100
"САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО" на међународном сајму у Паризу
BATIMAT, ПРАЗНИК
ГРАЂЕВИНАРСТВА
Тема овог гигантског догађаја грађевинске индустрије свијета је био одрживи
развој, област која грађевинској индустрији пружа знатне могућности за
напредак и додату вриједност
Од 7. до 12. новембра 2011. године Париз је био
домаћин специјализованог међународног сајма BATIMAT,
водећег сајма у грађевинарству, који је уједно и велики
катализатор ширења нових трендова. Одржан је у оквиру
изложбеног простора Parc des Expositions, Porte de Versailles, који се састоји од седам хала, седам сектора
подијељених по различитим областима и дјелатностима.
Тема овог гигантског догађаја грађевинске индустрије
свијета је био одрживи развој, област која грађевинској
индустрији пружа знатне могућности за напредак и
додату вриједност. На једном од највећих специја савремено градитељство година III, број 07 - 2011
лизованих интернационалних сајмова, који је почео
1959. године и одржава се сваке друге године, на више
од 135.000 квадрата, било је присутно више од двије
хиљаде излагача. Уз Французе, највећи број излагача
долази из Њемачке, Италије, Белгије, Шпаније и
Португалије. Упркос укупном паду од 7,5%, броја
посјетилаца у поређењу са 2009. годином, што је посебно
било изражено крајем недјеље због обиљежавања "11.
новембра", BATIMAT је привукао 380.168 посјетилаца,
иако је Управа сајма очекивала више од 450.000
посјетилаца. Сајам је постигао одличан раст у двије
101
категорије циљаних посјетилаца: менаџера пројеката
(архитекте, дизајери ентеријера...) и извођача/занатлија.
Пад у броју "трговаца" је забиљежен због повећања
концентрације у сектору. Ове године Француска чини 81%
посјетилаца на BATIMAT-у. То је био пад од 11 одсто. Из
провинције је дошло 62% Француза и 38% са Ile-deFrance, исто подијељени као у 2009. години.
Страни посјетиоци су чинили 19 одсто од укупног
броја и било их је до 10 одсто више него на сајму 2009.
године. Забиљежено је веће присуство посјетилаца из
Бразила, земље године, Њемачке и Русије, а ниво
посјетилаца из Европске уније је остао стабилан. Број из
сјеверне Африке, увијек лојалних BATIMAT-у, одржан је
упркос Курбан-бајраму, једном од два највећа исламска
празника, који се славио у вријеме почетка сајма.
На позив Института за грађевинарство "ИГ" из Бање
Луке, прилику да посјети један од највећих и најзначајнијих догађаја у грађевинској индустрији свијета имала
је и екипа „Савременог градитељства“.
Вршилац дужности генералног директора „ИГ“-а
Слободан Станаревић истакао је значај стручног
усавршавања младих кадрова, инжењера Института и, у
том смислу, посјету сајму BATIMAT.
- Упркос економској кризи, која је захватила и
Републику Српску, одлучили смо да не прекидамо праксу
и да стручне посјете најзначајнијим сајмовима
грађевинарства наставимо и у овој години. Зато смо
послије сајма у Београду и Болоњи, оцијенили да сајам у
Паризу не можемо заобићи. И нисмо погријешили. BATIMAT је у потпуности потврдио наша очекивања,
окупивши, на једном мјесту, сва достигнућа у области
градитељства. Нашем позиву да присуствују једној од
најпознатијих изложби организованих у грађевинској
индустрији одазвале су се и колеге из Јавног предузећа
"Путеви Републике Српске", Административне службе
града Бање Луке, општине Купрес, предузећа "Пројект" и
"Урбис центар", као и екипа јединог научно-стручног
часописа у Републици Српској која је, сликом и ријечју,
забиљежила посјету сајму у Паризу - рекао је Слободан
Станаревић.
Медији
Организатори BATIMAT-а посебно истичу значај медија
и подстичу њихово присуство покушавајући да их
привуку занимљивим иновацијама које би могле бити
интересантне индиректним потрошачима.
Сваки представник медија у посјети овом сајму наишао
је на професионалан однос код излагача, иноватора,
али и свих присутних професионалаца - градитеља.
Медији су, природно, били најзаинтересованији за напредак индустрије и иновације, нарочито за носиоце награда из многих категорија.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
102
Станаревић је истакао и значај часописа "Савремено
градитељство" у едуковању и информисању младих
стручњака, као и промоцији њихових научно-стручних
радова.
- "Савремено градитељство" је једини часопис који се
бави градитељством у најширем смислу и недостајао је
нашој научно-стручној јавности. И дешавања на
сајмовима, попут ових у Болоњи и Паризу, који су
најзначајнији у свијету, презентована су на најбољи
начин и у вашем часопису - рекао је Станаревић.
Струка на једном мјесту
Сајам у Паризу је одскочна даска за произвођаче
који желе да покрену своје технолошке иновације. Поред
његовог професионалног карактера, BATIMAT је и мјесто
гдје сви из струке воле да се друже у пријатељској
атмосфери.
- Ово је један од највећих и најзначајнијих догађаја у
свјетској грађевинској индустрији. BATIMAT називају и
барометром грађевинске индустрије, јер по свом значају
представља њен централни догађај. Овај сајам окупља и
све области и професије везане за грађевинску
индустрију.
У Паризу су се обрели архитекте и инжењери,
планери изградње, инвеститори и менаџери, ди стри бутери грађевинских материјала и грађевински трговци,
фирме које се баве уређењем околине, извођачи и
иноватори, произвођачи грађевинских производа и
машина и многи други - истакао је шеф Одсјека за
НАГРАЂЕНИ
Петнаест производа награђени су престижним наградама за иновативност на овом међународном сајму у Паризу. Добитник "Gold Batimat" специјалне награде је
"BIMsight". Награду је однијела апликација за софтвер
која комбинује 3D моделе креиране са различитим AEC
дисциплинама и софтверима, те рад на бази заједничког
рада преко мрежног дијељења. Софтвер је развила компанија "Текла". Одликована златном медаљом у категорији за информатику је компанија за развој
апликација "Bigsool's iPad" за архитекте и грађевинске
менаџере која оптимизује листу уноса података. Међу
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
комуналне послове Административне службе Града Бањa
Лукa Драженко Кењало. Кењало је изразио наду да ће и
његове колеге, посебно млади инжењери из Службе
града, имати прилику за слична усавршавања.
Приступачност за особе са
ограниченом мобилношћу
BATIMAT 2011. је послужио као излог достигнућа
подупрт иновацијама и архитектонским пројектима, као и
конференцијама и догађајима који су одржани за вријеме
сајма. То је омогућило стручњацима да сазнају све о
продуктима који ће заузети централну позицију у
употреби сутра. BATIMAT ће такође убрзaти процесе - на
примјер, сљедећа главна тема сајма 2011. била је
приступачност за особе са ограниченом мобилношћу. Од
1. јануара 2015. године постојеће јавне зграде и стамбени
објекти мораће да се адаптирају према новом закону о
приступачности. BATIMAT је ову тему провукао кроз
конференције, округле столове и јавно приказивање.
Енергетски ефикасне зграде
Овогодишњи сајам је био у срцу збивања по питању
енергетски ефикасних зграда. Један од циљева Grenelle de
l’Environnemen (француска иницијатива за природну
средину) је да се шири концепт "нискоенергетске градње" од
2012. па надаље, кроз усвајање нових прописа за термику
зграда "РТ2012", који ће замијенити постојеће, усвојене
2005. године. Поменути нови прописи ступили су на снагу у
осталим добитницима је добитник награде за изум из
"Schuco International"-а, алатка која смањује емисију CO2
која се везује за конструкције и објекте, чекић од "Fiskars"
из Француске који сузбија вибрације, као и природни фурнир од "FibandCo"-а направљен од влакана стабла банане. Побједници су изабрани за њихов допринос
енергетски ефикасне градње, одрживост, и чинећи градилишта сигурнијим и лакше доступним. Конкурс је
привукао 171 пријаву од стране 140 компанија и жири је
направио ужи избор са 43 производа, презентацијом најиновативнијих производа у категоријама структурних
радова, столарије, ентеријера и екстеријера, машина и
опреме, као и ИТ-а.
103
другој половини 2011. године, што ће допринијети великом
развоју приступу пројектовања објеката у архитектонском и
техничком смислу. Овакав развој ће довести до повећања
иновацијских продуката и повећати потражњу за обукама од
стране стручних лица у тој области. Овај празник
градитељства, како је рекла помоћник начелника Одјељења
за просторно уређење Административне службе града Бање
Луке Алвира Вујиновић, окупио је на једном мјесту
најзначајније европске и свјетске произвођаче и добављаче
грађевинских материјала и опреме, архитекте, инжењере,
инвеститоре, менаџере и многе друге професије везане за
грађевинску индустрију.
- Нама архитектима посебно пажњу су привукла нова
техничка рјешења и пројекти одрживе градње, као на
примјер грађевински систем LOGLEN, технологија која је
способна да ријеши грађевинске изазове данашњице у
јединственом систему и која задовољава главне услове
одрживог развоја: енергетску ефикасност, безбједност,
доступност и комфор.
Неке реализоване идеје у рјешењима дизајна и
декорације простора различите намјене које су
посјетиоцима сајма предочене у модулима, а доживљају се
индивидуално кроз акценте посебно дате на свјетлост, боју,
материјализацију и приступачност, окупирале су нашу
пажњу и значајан дио времена проведен у хали седам. У
истој хали могли смо видјети и многе награђене експонате
урбаног мобилијара - нaгласила је Вујиновићева.
"Напредне информационе технологије које се користе у
просторном планирању, пројектовању и извођењу
импресионирале су све присутне и подсјетиле нас на брзину
којом се промјене и усавршавања на поменутим пољима
догађају, као и на обавезу и нужност да их пратимо."
- Срећни смо што смо бар накратко осјетили макар
дјелић атмосфере овог гигантског догађаја грађевинске
индустрије свијета и што смо се бар накратко нашли у
овом инкубатору пројеката, технологија, материјала и
иновација - оцијенила је за "Савремено градитељство#
помоћник начелника Одјељења за просторно уређење у
Административној служби града Бање Луке Алвира
Вујиновић. Сљедећи BATIMAT биће одржан од 4. до 9.
новембра 2013. године. "Видјећемо се тада", поручили су
из Управе сајма BATIMAT.
Припремила Горана Станаревић Кењало
СА АМБАСАДОРОМ БиХ У
ФРАНЦУСКОЈ НИНОМ САЈИЋ
Током боравка у Паризу, екипа „Савременог градитељства“ имала је прилику да се сусретне са
амбасадором БиХ у Француској Нином Сајић и том
приликом јој уручи шести број научно-стручног
часописа. У непосредном разговору, амбасадор
Сајић је похвалила настојања редакционог и
уређивачког одбора да се научна и стручна јавност
Републике Српске и БиХ упозна са савременим
достигнућима и искуствима у градитељству.
Она је посебно истакла текст о Андрићграду, јединственом пројекту српског режисера Емира Кустурице и Владе Републике Српске. "Савремено
градитељство" овом приликом захваљује највишем
дипломатском представнику БиХ у Француској на
издвојеном времену, уз обећање да ћемо, на исту
адресу, доставити и овај, седми број часописа.
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
104
ПРЕДСТАВЉАМО
Александар Цвијановић,
генерални директор Завода
за изградњу а.д. Бања Лука
Завод за изградњу а.д. Бања Лука
ЈАЧАЊЕ СТРУЧНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА,
ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА ЗИБЛ-а
Квалификациона структура инжењера различитих струка (грађевинске, архитектонске,
машинске и електро), квалитет је с којим не може свако да се похвали. Ангажовали
смо младе инжењере, направљена је селекција и формиран тим који, као спој
искуства и младости, јако добро функционише и даје резултате, истакао Александар
Цвијановић, генерални директор Завода за изградњу а.д. Бања Лука
У 46 година постојања Завод за изградњу а.д Бања
Лука (ЗИБЛ) постао је водећа инжењеринг-пројектантска,
консултантска кућа у Републици Српској и БиХ, која
учествује на пословима реализације инвестиционих
објеката.
У разговору за „Савремено градитељство“ генерални
директор Завода за изградњу а.д. Бања Лука, Александар
Цвијановић је појаснио да је од 1965., до 90-те године
Завод у свим сегментима (планирање, пројектовање и
изградња) учествовао на реализацији главних насеља у
Бањој Луци: Борик, Старчевица, Нова варош, Лазарево
1,2,3, Кочићев вијенац, како објеката стамбених,
стамбено-пословних, привредних, јавних, тако и
инфраструктурних објеката поменутих насеља
(саобраћајнице, улична расвјета, инсталације гријања,
телефоније, водовода, канализације).
- Ако говоримо о тренутним пословним активностима,
незаобилазно улазимо у историјат Завода. Настао прије
више од 45 година, и у складу са тадашњим друштвеним
уређењем и функцијом коју је имао, Завод је радио на
релизацији свих развојних програма града Бања Луке у
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
дијелу планирања и изградње највећег броја стамбених,
привредних, јавних и инфраструктурних објеката.
Промјеном друштвеног система и односа, ЗИБЛ је
доживио одређене трансформације. Приватизацијом
станова у државној својини, Завод је изгубио функцију
одржавања стамбеног фонда, али смо били ангажовани
на реализацији инвестиционог улагања на опремању
градског грађевинског земљишта за потребе Града. У
посљедњих десетак година, били смо носиоци посла
значајних инвестиција, јер је у том периоду Град
реализовао велики број инфраструктурих и других
објеката. Све послове, повјерене Заводу, обавили смо
успјешно, на задовољство Градске управе и нас самих –
рекао је Цвијановић и истакао да ЗИБЛ, иако у већинском
власништву града, нема монопол, те да је све послове
које је обављао за Град, добио на јавним тендерима.
Иако је град Бања Лука остао најзначајнији
инвеститор, ЗИБЛ је своје услуге, почео да нуди и другим
инвеститорима, међу којима је Цвијановић истакао Владу
Републике Српске, Електропривреду РС, Рафинерију
нафте у Броду, локалне заједнице у РС и друге.
105
Најзначајнији пројекти, у којима је ЗИБЛ ангажован у
посљедњој деценији у Граду Бања Лука су источни и
западни транзит, мост на Врбасу у Трапистима са
приступним саобраћајницама, мост код Инцела,
Олимпијски базен, парк „Петар Кочић“, колектор
„Бањалучко поље“, Централно градско гробље у Врбањи,
фабрика воде у Новоселији, реконструкција Клиничког
центра, Дома пензионера, велики број градских
саобраћајница, међу којима и улице Илије Гарашанина,
Олимпијских побједника, пет пасарела...
- Поред ангажовања на изградњи објеката у Бањој
Луци, Завод је учестовао у највећим инвестицијама у
Републици Српској, међу којим издвајамо: аутопут
Градишка - Бања Лука, Хидроелектране на Требишњици,
фабрику воде у Брчком, Андрићград у Вишеграду и многе
друге пројекте у локалним заједницама РС. Урадили смо
велики број пројекта за Рафинерију нафте у Броду и
њихове кооперанте. За истог инвеститора вршили смо
нострификацију и надзор на изградњи објекта „Блок
раздвајања реформата“. Треба рећи да су неки од
изграђених објеката у Бањој Луци, Олимпијски базен и
пасарела на Старчевици, добитници CEMEX-ове награде
за најбоља архитектонска и грађевинска достигнућа, тако
да, поред пројектаната и извођача, дио заслуга,
засигурно припада и Заводу - оцијенио је генерални
директор ЗИБЛ-а.
ЗИБЛ је за пар година успио да постане незао билазан фактор у пословима који подразумијевају
просторно-планску документацију, пројектовање и
надзор.
- Квалификациона структура инжењера различитих
струка (грађевинске, архитектонске, машинске и електро),
квалитет је с којим не може свако да се похвали. С друге
стране, ангажовали смо младе инжењере, који су у
скорије вријеме завршили факултет. Направљена је
селекција и формиран је тим који, као спој искуства и
младости, јако добро функционише и даје резултате.
Посебан квалитет, поред стручности, је и сам број
инжењера различитих профила и генерација, тако да смо
често били у прилици да за наручиоце, односно
инвеститоре, у рекордном року, одрадимо врло значајне
и обимне послове што показује да послу приступамо
савјесно и одговорно. Морам да изразим задовољство
што су сви инвеститори, за које смо радили, изразили
жељу да са нама поново сарађују. Оно што је
"Оно што је допринијело чињеници
да Завод опстане, проширује и
унапређује своју дјелатност је
правовремено прилагођавање ситуацији,
друштвеном систему, новим законима,
односима и самом тржишту."
допринијело чињеници да Завод опстане, проширује и
унапређује своју дјела тност је правовремено
прилагођавање ситуацији, друштвеном систему, новим
законима, односима и самом тржишту. Припремили смо
се, на вријеме, за нову тржишну утакмицу.
Захваљујући томе, уз упоран рад и ангажовањем свих
наших потенцијала, дајемо себи за право да кажемо да
смо у Републици Српској постали највећа и водећа
инжењеринг-пројектантска и консултантска кућа, а у БиХ
се налазимо у самом врху, тако да смо данас
незаобилазан фактор у свим стручним пословима
планирања простора, пројектовања и изградње објеката.
Аутопут Градишка - Бања Лука: Један од
најзначајних објеката на којима је радио
Завод за изградњу а.д. Бања Лука
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
106
Олимпијски базен у Бањој Луци
Морам да нагласим да је Завод репутацију у пружању
консултантских услуга за трећа лица, стекао у врло
кратком периоду, што је, сигурно, изискивало
систематичан приступ и ангажман свих оних који су
радили на тим пословима. Да сумирам, наше искуство,
знање, референце и лиценце дају нам могућност да
учествујемо на свим значајнијим јавним конкурсима.
Поред тога, наше цијене су врло прихватљиве за
инвеститоре у односу на остале учеснике на тендерима.
Послове обично губимо од оних који нису дорасли том
послу јер нису свјесни његовог обима – појаснио је
Александар Цвијановић.
Свјетска економска криза значајно је погодила
област грађевинарства и довела у врло тешку ситуацију,
посебно велике фирме. Завод је долазак економске
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
кризе препознао и предухитрио на неки начин.
- Прилагођавали смо се јачој тржишној утакмици и
тежим условима, радили смо пуно више послова за исте
новчане износе, како би обезбиједили приходи неопходан
за функционисање предузећа. Што се криза више
продубљује, ми проширујемо тржиште, идемо све даље,
изван граница БиХ. Завод овакав какав јесте, и онакав
какав планирамо да буде, посједује потенцијал и
стручност, који је потребан не само граду Бања Лука, већ
и Републици Српској и региону. Ево, и на крају ове
пословне године, у најкраћем могу рећи да је 2011. година
била тешка, али успјешна - рекао је Александар
Цвијановић.
ЗИБЛ је један од организатора научно-стручних
скупова „Савремена теорија и пракса у градитељству“,
107
грађевинарство и екологију Републике Српске,
Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у
Бањој Луци и Привредна комора Републике Српске.
Завод је, заједно са овим субјектима, уназад неколико
година, врло успјешно организовао седам научностручних скупова и за сваки скуп су штампани зборници
радова. Аутори радова су, научни радници, експерти,
стручњаци и професори из земље и региона, Европе и
свијета, што скупу даје највиши, међународни карактер.
Уређивачки и Научностручни одбор скупа воде рачуна
да учесници скупа и корисници зборника радова добију
одговоре на многа питања научног и стручног карактера
из области савременог планирања, пројектовања,
изградње и одржавања објеката. Заинтересованост
аутора за учешће на скупу расте из године у годину. У
току смо припрема за осми међународни научно-стручни
скуп, који ће бити одржан у априлу 2012.године у Бањој
Луци. На једном од скупова, родила се идеја и за
покретање научностручног часописа, коју су
организатори скупа и реализовали. Ево, и седми број
„Савременог градитељства“, чији је издавач Завод за
изградњу, угледао је свјетло дана. Научно-стручни
часопис, по квалитету радова и осталих садржаја, као и
квалитету штампе, на завидном је нивоу и стоји раме уз
раме са сличним часописима из окружења – појаснио је
генерални директор ЗИБЛ-а.
Од оснивања, 1965. године, до данас, ЗИБЛ је
прошао различите облике организовања. Под
називом Завод за изградњу Бања Лука послује од
1979. године, када је дошло до удруживања
Предузећа за изградњу Бање Луке, Стручне службе
СИЗ-а становања Бања Лука и Дирекције за
изградњу Регионалног медицинског центра Бања
Лука. Од 2004. године, Завод за изградњу а.д. Бања
Лука организован је као акционарско друштво и у
већинском је власништву Града Бања Лука.
члан Друштва за земљотресно инжењерство Републике
Српске. Оснивач је и издавач научностручног часописа
Републике Српске „Савремено градитељство“.
- Као предузеће које вуче коријене из ранијег
система, на себе је преузео и обавезу давања општег
доприноса стручној и научној јавности у Републици
Српској. Послије распада бивше државе, настао је
вакуум у смислу примјене нових технологија, нових
метода, материјала, уопште, навих сазнања када је у
питању грађење и градитељство у најширем смислу те
ријечи. Ми смо препознали тај недостатак и прије седам
година, започели организацију научностручног скупа
„Савремена теорија и пракса у градитељству“. Послије
неколико година, придружили су нам се, на обострано
задовољство, Министарство за просторно уређење,
Поред тога, Завод је један од оснивача Друштва за
земљотресно инжењерство Републике Српске,
основано прије двије године. У складу са називом које
носи, бави се проблематиком земљотресног
инжењерства с циљем афирмације научних сазнања и
активности које би заједница требала да чини у смислу
стварања амбијента за што безбједнију градњу у
трусним подручјима, у које спада и Бања Лука.
- Завод за изградњу Бања Лука, као добитник
међународне златне звијезде за свјетски квалитет,
како је рекао Цвијановић, жели да свој успјех пренесе
и на друге субјекте у градитељству, да се квалитет
грађења на овом подручију подигне и да се објекти
могу градити искључиво домаћим снагама. Морам да
напоменем да су уназад пар година на све озбиљније
пројекте тражени стручњаци пројектанти, извођачи
изван наших граница. Ми смо сада то подигли на ниво
да скоро све објекте свих врста сложености можемо
сами да изведемо. Поред тога, Завод има ISO
9001:2000, сертификован од стране швајцарске фирме
„SGS“, стандард контроле квалитета у консултантским
и грађевинским областима – закључио је генерални
директор Завода за изградњу а.д. Бања Лука,
Александар Цвијановић.
Горана Станаревић Кењало
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
108
ОБАВЈЕШТЕЊЕ О
КАТЕГОРИЗАЦИЈИ И ПРИПРЕМИ
РАДОВА ЗА ЧАСОПИС
„САВРЕМЕНО ГРАДИТЕЉСТВО“
Часопис ''Савремено градитељство'' објављује научне и стручне радове и друге
прилоге из области грађевинарства, архитектуре, урбанизма, материјала, геотехнике,
земљотресног инжењерства, грађевинске физике, обновљивих извора енергије,
енергетске ефикасности, заштите животне средине, информационих технологија,
савремених технологија грађења, градитељског менаџмента, очувања градитељског
насљеђа, примијењене геодезије и из свих других области савременог градитељства
и њему додирних области.
У часопису ће се, прије свега, штампати необјављени радови који задовољавају
критеријуме савременог градитељства по својој научној и/или стручној компоменти,
а од посебног су значаја за теорију и праксу.
У часопису могу бити штампани научни и стручни радови, објављени у другим
часописима, у монографијама, зборницима научно-стручних скупова и другим
релевантним публикацијама, са допунама и измјенама или у изворном облику, уз
сагласност аутора.
Радови се категоризују према сљедећим међународно прихваћеним правилима:
А) Научни и стручни радови
Оригинални научни рад садржи необјављене
резултате изворних истраживања, уз примјену
адекватних научних метода. У њему су научна сазнања
изложена тако да се експериментално истраживање
и/или теоретско-нумеричка анализа и ток размишљања,
могу поновити и, при томе, добити исти резултати или
резултати у оквиру допуштених одступања, односно
резултати са тачношћу коју аутор рада наводи.
Претходно саопштење је научни рад који садржи
прво кратко обавјештење о резултатима научних
истраживања, али без детаљних појединости и анализа,
који карактеришу оригинални научни рад. Ово
саопштење захтијева хитније објављивање, ради
заштите ауторства. Овдје спадају и научни радови који
садрже краће критике, коментаре, дискусије и биљешке
о неком већ објављеном научном раду.
Прегледни рад је научни рад који обухвата стање
науке у одређеној области, као резултат научне анализе,
критике, коментара и закључака у вези са сакупљеним
релевантним научним радовима из те области. У списку
летературе се могу наћи само анализирани радови, као
и радови које аутор сматра да могу допринијети даљем
научном истраживању разматране области. Ако су
радови у одређеној области систематизовани и интерпретирани према библиографским подацима, али нису
научно, критички анализирани и расправљани, такви
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
радови се сврставају у прегледне стручне радове.
Стручни рад представља корисне прилоге и
запажања из подручја струке који морају представљати
стручну новост у ширем смислу. То су корисна и
вриједна искуства у примјени познатих научних
достигнућа која доприносе ширењу стручних знања и
њиховом правилном коришћењу у теорији и пракси
градитељства. У ову категорију могу да спадају и
прикази значајних, специфичних и нестандардних
објеката који представљају унапређење струке.
Б) Остали прилози
Остали прилози обухватају приказе изведених
објеката, искустава у примјени материјала, технологија
грађења и менаџмента, затим стручне приказе и осврте
на поједине актуелне теме и питања из области
градитељства, приказе стручних књига, писама уредништву, обавјештења о научно-стручним скуповима и
уопште актуелностима, затим мишљења и коментар о
појединим релевантним питањима теорије и праксе и др.
В) Припрема радова
У часопису ће се штампати научни и стручни
необјављени радови који не смију бити истовремено
понуђени за штампање другом часопису. Аутор је
одговоран за достављени текст и садржај рада и мора
109
сам да обезбиједи евентуално потребне сагласности, од
релевантних фактора, за објављивање неких података,
слика или фотоса које садржи рад.
Рукописи радова се рецензују. Рецензенти
предлажу категоризацију рада, а коначну одлуку доноси
уређивачки одбор часописа.
Радови категорије под А) могу бити обима око
једног ауторског табака (око 16 страна формата А4), а
радови-прилози под Б) - највише 0,75 табака. Радови
могу бити и дужи али уз сагласност уредништва часописа. Наведени обим радова обухвата комплетан рад
(текст, слике, табеле, литературу и др.). Уредништво
часописа задржава право да, сагласно уређивачкој
политици часописа или мишљењу рецензента, донесе
одлуку о прихватању или неприхватању, за
објављивање, достављеног рада.
Рукописи се достављају у електронској форми формат папира А4 са маргинама од 26 мм (горе и доле)
а 20 мм (лијево и десно) откуцаним у Word-у - font Arial
Narrow 10 pt у двије колоне које су међусобног размака
10 мм. Пожељно је рад доставити и у PDF формату.
Аутор рада чува копију рада.
Наслов рада треба да садржи што мање ријечи,
оптимално до 8, а највише до 11. Наслов рада треба да
одражава садржај радa.
Рад се штампа на српском језику, ћирилицом или
двојезично, на српском и енглеском, изузетно само на
енглеском језику.
Испод наслова рада, даје се име и презиме
аутора, а у фусноти титула и звање аутора, назив и
мјесто институције, улица и број (фирме) у којој ради и email адресу аутора. Испод тога, у новом реду,
уредништво часописа уписује тачан датум достављања
рада. Текст рада почиње уводом на сљедећој - 2. страни
часописа. Први ред параграфа (пасуса) треба да буду
увучен 5 мм.
На првој страни рада, испод наслова рада и имена
и презимена аутора рада, дају се резимеи рада на
српском и енглеском језику, обима по око 250 до 300
ријечи, а испод сваког резимеа дају се кључне ријечи
(највише 10 ријечи), које читаоцу треба да укажу на
садржај и главне елементе рада. Испред резимеа на
енглеском језику (Summary) даје се назив рада на
енглеском језику.
Потребно је да сваки рад има поглавља и подпоглавља са нумерацијом по хијерархији, арапским
бројевима. Наслов поглавља се обиљежава
једноцифреним бројем (font 11 pt), а наслов подпоглавља двоцифреним бројем (font 10 pt). Рад се
састоји од увода и садржаја рада са резултатима,
анализом и закључцима, означеним арапским
бројевима. Слике (дијаграми, фотографије, табеле и др.)
штампају се у црно-бијелој техници и у колору. Ознаке
слика и табела дају се арапским бројевима, а текст уз
слике и табеле је обавезан на српском и енглеском
језику. Текст уз слике даје се испод слика, прво на
српском па на енглеском, а текст уз табеле - изнад
табеле, прво на српском, затим на енглеском језику. Ако
је текст рада само на енглеском, овај опис се даје прво
на енглеском језику.
У попису литературе, на крају рада, дају се само
они радови на које се аутор позива у своме раду. Ови
радови су поредани по азбучном реду презимена првог
аутора. Литературу у тексту, на коју се аутор позива,
означити арапским бројевима, у угластој загради, како се
означава и у попису литературе, на крају рада. У попису
литературе, прво се наводе презиме(на) и иницијали
имена аутора (нпр. Петровић, П., Николић, Н.), година
штампања рада у загради (нпр. 1987): затим потпун
наслов цитираног рада, па назив часописа, књиге или
друге публикације, у којој је рад објављен и почетна и
завршна страница цитираног рада од ... до ... Ако аутор
цитиране податке не користи из изворног рада, већ их је
пронашао у другом раду, уз цитат рада се додаје
цитирано према (...)..''.
Када је рад прихваћен за штампу, евентуално уз
одређене примједбе, аутори су дужни да, по упутству
редакције, комплетирају рад, у складу са извјештајем
рецензената.
Аутор треба изузетну пажњу да посвети квалитету,
прегледности и јасноћи слика, табела, дијаграма,
фотоса, као и правилном исписивању једначина, водећи
рачуна о положају индекса, експонента и др. С обзиром
на то да се штампање спроводи у двије колоне, на свакој
страни часописа (формата А4), потребно је величину
слике, табеле и др. уклопити у ту ширину колоне
(односно 80 мм) на мјесту ближе тексту у коме се аутор
позива на ту слику, табелу и др. Изузетно, ако слике,
табеле и др. захтијевају већу ширину, уклопити их на
одговарајућем мјесту по цијелој ширини стране.
Рукописи објављених радова се не враћају
ауторима.
Адреса часописа, на коју треба слати радове и на
којој се могу добити обавјештења у вези са припремом
рада за часопис, као и сва друга обавјештења:
Часопис "Савремено градитељство"
78000 Бања Лука, Ул. Марије Бурсаћ бр. 4
Република Српска, Босна и Херцеговина
Тел. +387 51 225 162, факс +387 51 216 651
E mail: [email protected]
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
110
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
111
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
112
савремено градитељство година III, број 07 - 2011
113
година III, број 07 - 2011
савремено градитељство
Download

савремено градитељство