KRAQEVO
2003
1
NOVAC SRBIJE, CRNE GORE
I JUGOSLAVIJE
1868 - 1941
NUMIZMATI^KO ODEQEWE
NARODNOG MUZEJA U KRAQEVU
Autor izlo`be i kataloga
SLA\ANA SPASI]
Izdava~
NARODNI MUZEJ KRAQEVO
Za izdava~a
DRAGAN DRA[KOVI]
Lektor
ANA AVI]
Grafi~ka oprema
ATEQE RA PE[I]
Grafi~ka priprema
JOVAN ANTONI] - AJOVA
[tampa
[email protected]
Tira`
300
Na koricama
10 DINARA, papir, 01. 11. 1920.
kat. br. 55
20 DINARA, zlato, 1882. avers
kat. br. 12
5 DINARA, srebro, 1904.
kat. br. 28
2
NO­VAC
SR­BI­JE
CR­NE­GO­RE­I
JU­GO­SLA­VI­JE
1868­-­1941
3
NOVAC
SRBIJE, CRNE GORE
I JUGOSLAVIJE
1868 - 1941
Numizmati~ka zbirka Narodnog muzeja u Kraqevu formirana je odmah po osnivawu muzeja 1950. godine. U po~etku
Zbirkom je rukovodio prof. Milorad S. Jovi}, u periodu od
1950. do 1961. godine. Po~ev{i od 1974. godine zbirkom privremeno rukovodi kustos Arheolo{kog odeqewa. Po~etkom
2001. Zbirku preuzima kustos numizmati~ar. U toku 2000/01.
godine izvr{ena je revizija Zbirke u kojoj se nalazi 2886 primeraka papirnog i metalnog novca i 1500 primeraka studijskog materijala. Papirni i metalni novac nabavqen je putem
poklona, otkupa, rekognoscirawem i iskopavawem.
DINAR, srebro,
Kraq Stefan Uro{ II Milutin
(1282-1321)
10 DINARA, papir, 02.02.1893.
kat. br. 20
*
Prvi srpski novac kovan je u vreme kraqa Radoslava
(1228-1234). Nastao je po uzoru na vizantijski novac skifat
(bronzani ~ankasti novac). Kasnije, u doba kraqa Uro{a I
(1243-1276), kuje se novac po ugledu na mleta~ki srebrni novac tipa matapana. Kovawe ovog tipa srebrnog dinara nastavi}e se i u doba vladavine kraqeva Dragutina (1276-1316),
Milutina (1282-1321), Stefana De~anskog (1321-1331) i Du{ana (1331-1355). Predstava je slede}a : na aversu predstavqen je kraq, gologlav ili sa krunom, stoji spreda i prima
zastavu ili krst od svetiteqa odnosno sv. Stefana, za{titnika srpskog prestola. Na reversu je predstava Hrista na
prestolu. Srpski vladari kovali su i novac sa originalnim
5
predstavama, }irili~nim natpisima i sl. U periodu vladavine kraqa i cara Du{ana srpsko sredwovekovno nov~arstvo dosti`e vrhunac.
U sredwovekovnoj Srbiji pravo kovawa novca vladari
su zadr`ali za sebe, mada je ono nekada davano i pojedinim
licima, uz kontrolu kvaliteta kovawa. Ali, srpska vlastela
(kasnije patrijar{ija i gradovi) ~esto je vr{ila uzurpaciju
ovog prava. Novac je kovan u kovnicama u okviru rudarskih
centara: Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrenica ...Padom
srpske dr`ave pod tursku vlast, 1459. godine, prestaje kovawe srpskog novca.
NOVAC KNEZA
MIHAILA OBRENOVI]A III
(1839-1842 / 1860-1868)
Srbija pod turskom vla{}u dobila je status kne`evine
sa unutra{wom autonomijom Hati{erifom iz 1830. godine,
dopuwenim 1833. godine. Hati{erifima nije bilo predvi|eno pravo Kne`evine Srbije na sopstveni novac, ali nije bilo
ni zabraweno. U upotrebi je bilo vi{e vrsta stranog bakarnog, srebrnog i zlatnog novca (papski, turski, austrijski, ruski ...). Odnos stranih valuta uskla|ivan je uvo|ewem dve vrste zvani~nih nov~anih tarifa, odnosno kursnih lista, poreske i ~ar{ijske, a postojala je i jedna nezvani~na, narodna tarifa. Nakon Prvog srpskog ustanka odnos stranih valuta
utvr|ivan je pomo}u dr`avnih akti odnosno nov~anih tarifa
(kursnih lista). U po~etku dono{ene su dva puta godi{we, na
\ur|evdan i Mitrovdan, a kasnije i ~e{}e , po potrebi. Bilo
je neophodno da Kne`evina Srbija po~ne sa kovawem sopstvenog bakarnog novca. Knez Mihailo Obrenovi} III po~etkom
1868. godine {aqe ministra finansija Kostu Cuki}a u Be~ sa
zadatkom da formira uslove za kovawe srpskog novca. Nakon
wegovog povratka i podno{ewa izve{taja doneto je re{ewe,
14. marta 1868. godine, kojim se odobrava po~etak kovawa. Narednog dana knez odobrava ovo re{ewe. Novac je iskovan u
Carskoj i kraqevskoj glavnoj kovnici u Be~u (WI­E­NER­HA­UP­TMÜN­ZAMT). Graveri su bili An­ton­Scharf (za 1 i 10 para) i
Fri­de­rich­Le­i­sek (za 5 para). Novac je kovan od legure koju ~ine:
95% bakar, 4% kalaj i 1% cink.
Na aversu sva tri apoena nalazi se lik kneza Mihaila
u levom profilu, okru`en natpisom „OBRENOVI] III.
KWAZ SRBSKI”. U toku izrade matrica potkrala se gre6
1 PARA, bakar, 1868.
kat. br. 1
{ka na jednoj za apoen od 1 pare gde umesto slova „B” stoji
slovo „]” u re~i „SRBSKI”. Ispod lika kneza Mihaila nalazi se signatura gravera, i to: „A.S.”, „A.­SCHARF” za apoen
od 1 i 10 para i „LEISSEK” za apoen od 5 para. Sve zajedno u
„bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini, nalazi se oznaka vrednosti (1, 5
ili 10), ispod je oznaka nov~ane jedinice „PARA” i oznaka
godine kovawa „1868” - sve zajedno u otvorenom vencu od lovorovog (levo) i hrastovog (desno) li{}a, sa kne`evskom
krunom na vrhu. Na po~etku kovawa revers je u odnosu na
avers postavqen pod 180o (kod apoena od 5 i 10 para), ali je
kasnije postavqen pod 0o. Obod je kod sve tri apoena gladak.
U me|uvremenu ubijen je knez Mihajlo Obrenovi}, 29.
maja 1868. Be~ka kovnica je usporila sva kovawa. Na presto
dolazi maloletni knez Milan Obrenovi} i dodeqeno mu namesni{tvo. Glavna be~ka kovnica nastavqa sa daqim kovawem sva tri apoena. Ukupno je iskovano 73.464.500 para, odnosno 3.999.500 komada od 1 pare (te`ina 1 g, pre~nik 15 mm),
4.031.076 kom. od 5 para (5 g, 25 mm) i 4.930.962 komada od 10
para (10 g, 30 mm), (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} ,1985, 93).
Ova serija povu~ena je iz opticaja 1898. godine.
NOVAC KNEZA
MILANA OBRENOVI]A IV
(1868-1882)
10 PARA, bakar, 1868
kat. br. 3
U periodu kada knez Milan Obrenovi} IV po~iwe samostalno da vlada, javqa se ideja o kovawu prvog srpskog srebrnog novca od 50 para, 1 i 2 dinara . Kne`evina Srbija usvaja novi nov~ani sistem koji se zasniva na na~elima i odredbama Pariske nov~ane konvencije iz 1865. godine, kojom je
stvorena tzv. Latinska nov~ana unija, iako Srbija formalno
ne pristupa Konvenciji. Za jedinicu nov~anog sistema Srbije uvodi se DINAR.
Novac je kovan u Be~u, odnosno BE^KOJ GLAVNOJ
KOVNICI (WI­E­NER­ HA­UP­TMÜN­ZAMT) 1875. godine od
srebra fino}e 835/1000. Graveri su bili: A.­Scharf (za 50 para i 2 dinara) i F.­Le­i­sek (za 1 dinar).
Na aversu sva tri apoena nalazi se lik kneza Milana u
levom profilu, okru`en }irili~nim natpisom „MILAN
M. OBRENOVI] IV. KWAZ SRPSKI”. Ispod lika je signatura gravera: „A.­ S.”, odnosno „F.­ Le­i­sek”, odnosno „A.
Scharf”. Sve zajedno u „bisernom krugu”.
7
U sredini reversa je cifarska oznaka vrednosti (50, 1
ili 2), a ispod cifre je naziv nov~ane jedinice „PARA”,
„DINAR” ili „DINARA” i godina kovawa „1875”, sve zajedno u otvorenom vencu od lovorovog (levo) i hrastovog (desno) li{}a. Gran~ice su pri dnu spojene trakom, a na vrhu je
kne`evska kruna. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod je
kod sva tri apoena gladak.
Otkovano je 2.000.000 komada od 50 para (te`ina 2,5 g,
pre~nik 18 mm), 3.000.000 komada od 1 dinara (5 g, 23 mm) i
1.000.000 komada od 2 dinara (10 G, 27 mm); ukupne nominalne
vrednosti: 6.000.000 dinara (I. Vu~i}evi}, S. Novkovi},
1985, 93). Ova serija predstavqa na{ najlep{i i najre|i kovani novac. Povu~ena je iz opticaja 1904. godine.
(Kne`evina Srbija pripremaju}i se za rat sa Turskom
donosi 19. januara 1876. godine zakonodavnu odluku o izdavawu prvog srpskog papirnog novca ali bez podloge u plemenitim metalima. Probni otisci nov~anica od 1, 5, 10, 50 i 100
dinara {tampani su u Dr`avnoj {tampariji u Beogradu.
Ukupno je {tampano 1500 komada. Po{to nikada nisu bile u
opticaju ne mogu se nazvati novcem.)
Kne`evina Srbija stekla je nezavisnost 1878, godine
posle vi{evekovne pot~iwenosti Turskoj. Krajem iste godine predvi|eno je kovawe slede}ih apoena: u zlatu 10 i 20 dinara (6,45161 g., 21 mm); u srebru (835/1000) od 50 para (2,5 g.,
18 mm), 1 dinar (5 g, 23 mm) i 2 dinara (10 g, 27 mm); u srebru
(900/1000) 5 dinara (25 g, 37 mm) i u bakru 5 para (5 g, 25 mm),
10 para (10 g, 30 mm).(Svi apoeni su iskovani 1879. godine,
osim zlatnika od 10 dinara koji je kovan 1882. godine.)
Graver svih nominala bio je ER­NEST­PA­U­LIN­TAS­SET.
Novac je kovan u tri kovnice, razli~itih dr`ava. Primerci
od 5 para (6.000.000 komada) i 10 para (9.000.000 komada) kovani su u Birmingemu ali bez oznake kovnice - „N”.
Srebrni novac kovan je u Carskoj kovnici novca u Be~u, i to: 50 para (600.000 komada), 1 dinar (800.000 komada), 2
dinara (750.000 komada) i 5 dinara (200.000 komada). Prvi
srpski zlatnik od 20 dinara (50.000 komada) kovan je u Parizu i nosi sve oznake pariske kovnice novca. Na nali~ju, pri
dnu, izgravirane su tri oznake: u sredini slovo „A”, kao
oznaka kovnice; levo je sidro kao oznaka glavnog gravera
(AUGU­STE­ BAR­RE), a desno p~ela, znak direktora kovnice
(AL­FRED­RE­NO­U­ARD­BA­RON­DE­BUS­SI­E­RE).
Na aversu je lik kneza Milana u profilu (kod bakarnog i srebrnog novca u levom profilu, a kod zlatnog u desnom). Ispod lika je prezime gravera: TAS­SET. Okru`en }i8
1 DINAR, srebro, 1875.
kat. br. 5
rili~nim natpisom „MILAN M. OBRENOVI] IV KWAZ
SRPSKI”. Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini poqa je broj~ana oznaka vrednosti (5, 10, 50, 1, 2 5, 10, 20), a ispod cifre je naziv nov~ane jedinice „PARA”, „DINAR” ili „DINARA” i godina „1879”.
Sve ovo je okru`eno otvorenim vencem od lovorovog (levo)
i hrastovog (desno) li{}a. Gran~ice su pri dnu spojene trakom, a na vrhu venca je kne`evska kruna. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Planirano je da avers i revers budu postavqeni
pod uglom od 0o. Tako se i postupilo kod srebrnog i zlatnog
novca, dok je kod bakarnog nali~je prema licu pod 180o. Obod
je kod bakarnog novca gladak, a kod srebrnog od 50 para, 1 i 2
dinara nareckan. Na glatkom obodu srebrnog novca od 5 dinara i zlatnog od 20 dinara nalazi se }irili~ni natpis
„BOG ^UVA SRBIJU” ili na nekim primercima „BOG SRBIJU ^UVA”.
NOVAC KRAQA
MILANA I OBRENOVI]A
(1882-1889)
20 DINAR, zlato, 1882.
kat. br. 12
Progla{ewem kneza Milana za kraqa 1882. godine nastavqeno je sa kovawem zlatnika od 10 dinara (3,2258 g, 19
mm) i 20 dinara . Graver je bio A. SCHARFF. Kovani su u Carskoj i kraqevskoj glavnoj kovnici u Be~u. Otkovano je po
300.000 komada, s oznakom kovnice „V”. Ra|eni su od zlata
fino}e 900/1000.
Na aversu oba zlatnika nalazi se lik kraqa Milana u
desnom profilu, a naokolo }irili~ni natpis „MILAN I
KRAQ SRBIJE”. Ispod lika je ime gravera A.­SCHARFF - latinicom. Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini je broj~ana oznaka vrednosti
novca (10 ili 20), naziv nov~ane jedinice „DINARA” i godina „1882”. Sve ovo okru`eno je vencem od levo lovorovog, a
desno hrastovog li{}a. Gran~ice su dole vezane trakom, a na
vrhu je kraqevska kruna. Ispod trake je oznaka kovnice. Sve
zajedno u „bisernom” krugu. Revers je u odnosu na lice postavqen pod 0o.
Kod zlatnika od 10 dinara obod je nareckan, a kod zlatnika od 20 dinara gladak sa ispup~enim }irili~nim natpisom „BOG ^UVA SRBIJU”. Ova serija pu{tena je u promet
tokom 1882. godine, a povu~ena 28. juna 1931. godine.
Kraq Milan je 1. januara 1883. godine potvrdio Zakon
9
o kovawu sitnog novca od nikela (P. K. Broz 1963, 30-31). Serija novca od nikla (bakar 75%, nikl 25%) iskovana je u
Carskoj kovnici u Be~u, i to: 4.000.000 komada od 5 para (te`ina 3 grama, pre~nik 17 mm); 5.000.000 komada od 10 para (4
grama, 20 mm); 2.500.000 komada od 20 para (6 g., 22 mm), (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} 1985, 94-95). Graver matrica za ovu seriju novca za sada nije poznat.
Na aversu, u sredini je grb Srbije, u „bisernom” krugu.
Na reversu je broj~ana oznaka vrednosti novca (5, 10 ili 20),
ispod je }irili~ni naziv nov~ane jedinice „PARA” i godina kovawa „1883”. Iznad cifre je kru`ni }irili~ni natpis
„KRAQEVINA SRBIJA”. Sve zajedno u „bisernom” krugu.
U odnosu na avers, revers je postavqen pod uglom od 1800 .
Obod je kod sva tri apoena gladak. Novac ove serije pu{tan
je u opticaj postepeno od 6.jula do 25.oktobra 1883. Iz opticaja je povu~en u periodu od 30. novembra 1931. do 30. novembra 1932. (J. Haxi-Pe{i} 1995, 89-90).
Ova serija novca ponovo je iskovana 1884. godine,
istog izgleda, te`ine i sastava legure. Iskovana je u kovnici „Ralph­He­a­ton­and­Sons” u Birmingemu, u Velikoj Britaniji. Izgled ovog novca i tekst na wemu isti su kao kod serije
iz 1883. godine, ali dve su razlike, i to: godini kovawa
(1884), a izme|u broj~ane oznake vrednosti i re~i „PARA” je
oznaka kovnice, slovo „N” (He­a­ton). Iskovano je 3.000.000
primeraka od 5 para; 6.500.000 komada od 10 para i 6.000.000
primeraka od 20 para (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} 1985, 95).
Novac je pu{tan u promet od 20. februara do 1. aprila 1885.
godine, a povu~en istovremeno kada i prva emisija ove serije iz 1883.
Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije
{tampala je prvu srpsku nov~anicu od 100 dinara razmenqivu za zlato i emitovala 2. jula 1884. Belgijska Narodna banka dala je kli{e svoje rezervne nov~anice . Nepoznati srpski umetnik izradio je nacrt po kome su vr{ene ispravke na
kli{eu i nov~anici data srpska obele`ja. Za izradu nov~anice iskori{}ena je hartija koja je preostala nakon {tampawa nov~anice iz 1876. godine. Nov~anica je {tampana u
Brislu (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 93). Veli~ina nov~anice je
185h108 mm. Hartija je bele boje, sa vodotiskom oznake vrednosti u vidu }irili~nog teksta („STO DINARA”). Osnovna
boja crte`a je tamnomaslinastozelena. Na licu je, u prvom
planu, crte` koji na gorwem delu povr{ine sadr`i ukrasni
niz od ~etiri kru`na ornamenta koji uokviruju cifru 100.
Izme|u prve i druge i izme|u tre}e i ~etvrte cifre je grb
10
5 PARA, nikl, 1883.
kat. br. 13
10 PARA, nikl, 1884.
kat. br. 17
Kraqevine Srbije, a izme|u druge i tre}e cifre je klauzula
o falsifikatu u ovalnom okviru. Leva figura u sede}em stavu dr`i na krilu tablu, na kojoj pi{e „Cveti 1815 god.” (dan
po~etka II srpskog ustanka). Desna figura, tako|e u sede}em
stavu, oslawa se na tablu sa crte`om terazija i tekstom „Zakon od 6. jan. 1883” (Zakon o Narodnoj banci). U drugom planu nalaze se tri kruga. U prvom krugu je prikaz mu{karca koji stoji i `ene koja sedi, obu~enih u anti~ko ruho, i polukru`ni tekst „RAD STVARA BOGATSTVO”. U sredwem krugu
je crte` `enske glave, uokviren tekstom „PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA KRAQEVINE SRBIJE”. U tre}em krugu je tako|e crte` `ene koja sedi i mu{karca koji
stoji, obu~enih u toge, i polukru`ni tekst „KAPITAL I
RAD”. U prvom planu je glavni tekst koji glasi: PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBIJE /
pla}a donosiocu / STO DINARA / u zlatu./ U Beogradu, 2 jula 1884. /^lan uprave - Guverner / J. Krsmanovi} - A.N. Spasi} (potpis). Kod druge emisije ove banknote datum je „1 Septembar 1884”, a potpisi su A.N. Spasi}a i \. Vajfert ili
A.N. Spasi}a i J. Krsmanovi}a. Oznaka serije i emisije nalazi se u gorwem desnom i dowem levom delu lica, a redni
broj u gorwem levom i dowem desnom delu. Imena gravera
„CHA­ZAL” i „DU­JAR­DIN” (latinica) nalaze se ispod crte`a, u sredini.
Na nali~ju, crte` u gorwem delu predstavqa vrstu arhitektonskog grednog sklopa na ~etiri stuba. U tom sklopu,
izme|u prvog i drugog stuba je tekst „TRGOVINA”. U sredini je srpski grb. Izme|u tre}eg i ~etvrtog stuba je re~ „RADINOST”. Glavni crte` predstavqa grupu od deset `ena.
Sredi{na figura (personifikacija Srbije) sedi, u desnoj
ruci dr`i gran~icu, a levom se oslawa na {tit sa srpskim
grbom. Oko wene glave je u polukrugu tekst „BOG ^UVA SRBIJU”. Tekstovi u crte`u ispisani su }irilicom. Od ostalih figura, ~etiri stoje, a pet sede. Glavni tekst na nali~ju
banknote je na francuskom jeziku (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 9798). Sa leve strane sredi{ne figure pi{e: BAN­QUE­NA­TI­O-­
NA­LE­/­PRI­VI­LÉGI­ÉE­/­DU­/­ROYAUME­/­DE­/­SER­BIE, a sa desne strane: CENT­FRANCS­/­PAYABLE­/­Á­/­PR­ESEN­TA­TION­/
ET­ /­ EN­ OR. U opticaj je pu{teno 50.000 komada ove
nov~anice, 2. jula 1884. godine. Nov~anica je slabo prihva}ena. Iz opticaja je povu~ena 5. februara 1921. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 99-103).
Narodna banka donela je odluku o {tampawu nove nov~anice od 50 dinara u zlatu (157h95 mm). Nov~anica je {tam11
pana u Briselu (Belgija) 1885. godine. Graver je bio A.­Doms.
Nov~anica je {tampana na hartiji koja je preostala nakon
neuspele emisije nov~anica iz 1876. godine. Hartija je bele
boje sa vodotiskom „PEDESET DINARA” (}irilicom).
Osnovna boja crte`a je tamn maslinastozelena. Na licu ove
nov~anice, unutra{wi crte`i i tekstovi uokvireni su arhitektonskim grednim sklopom koji po~iva na ~etiri stuba.
U sredini je dr`avni grb koji dr`e dva amora, izme|u dve
broj~ane oznake vrednosti „50”. Na levoj strani nov~anice je
figura `ene u narodnom ruhu koja stoji i desnom rukom dr`i venac, a leva joj je iznad glava dva deteta koja sede. Na desnoj strani je figura `ene - ratnika,koja u desnoj ruci dr`i
ma~, a u levoj {tit, na kome je dr`avni grb. U prvom planu u
sredini je }irili~ni tekst: PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBIJE / pla}a donosiocu /
PEDESET DINARA / u zlatu / Beograd, 1. Februara 1885.
god. / ^lan Uprave - Viceguverner / J. Krsmanovi} - \. Vajfert. Uokviren tekst klauzule o falsifikovawu nalazi se
na dnu crte`a. Kontrolni broj je otisnut iznad glavnog teksta, oznaka i broj serije s leve strane na dnu, a redni broj
nov~anice u seriji s desne strane.
Na nali~ju nov~anice je grb Srbije (gore levo i desno), u okruglim okvirima. U sredini je dvoglavi orao koji
kanxama dr`i tablu sa tekstom. Scene iz poqoprivrede date
su levo i desno u pravougaonim okvirima, a ispod su uokvirene broj~ane oznake vrednosti „50”. Tekst je na francuskom
jeziku: BAN­QUE­ NA­TIONA­LE­ PRI­VIÉL­GIÉ­E­ /­ du­ Royaume­ de
Ser­bie­ /­ CIN­QU­AN­TE­ FRANCS­ /­ payables­ en­ or­ et­ pre­sen­ta­tion.
Nov~anica je pu{tena u promet 18. februara 1885. godine
(20.000 komada u nominalnoj vrednosti od milion dinara).
Banknota je slabo prihva}ena. Bila je lo{eg kvaliteta i mogla se lako falsifikovati. Povu~ena je iz opticaja 11. decembra 1920. [tampana je jo{ jedna serija ove nov~anice,
1886. godine, ali je odmah povu~ena zbog lo{e izrade (J. Haxi-Pe{i} 1995, 120-122).
Po{to su bili neophodni sitniji nominali, Narodna
banka donosi odluku o {tampawu nov~anice od 10 dinara u
srebru (131h96 mm). Nije bilo dovoqno vremena da se obezbede svi potrebni uslovi za {tampu. Zato je u Dr`avnoj {tampariji u Beogradu {tampana privremena banknota sa crte`ima kao na nameravanoj nov~anici od 10 dinara iz 1876. i
na hartiji namewenoj za {tampu dr`avnih nov~anica iz 1876.
godine. [tampana je na beloj hartiji, sa vodotiskom oznake
vrednosti („DESET DINARA”, }irilicom). Hartija je im12
20 PARA, nikl, 1884.
kat. br. 18
1 DINAR, srebro, 1897.
kat. br. 21
pregnirana. Boja crte`a je „berlinsko” plava. Crte` za nov~anicu izradio je slikar \or|e Krsti} (1851-1907). Graver
je bio L.­Du­mont­iz Pariza.
Na licu ove nov~anice u sredini gorweg dela je crte`
poprsja kraqa Milana Obrenovi}a; u sredini doweg dela je
grb Kraqevine Srbije; sa leve strane je crte` `ene u narodnoj no{wi, sa snopom `ita i srpom; sa desne strane je crte`
srpskog vojnika sa pu{kom. Ispod `enske figure je ovalni
okvir, u kome je tekst „Zakon od 23. Septembra 1885” (odnosno Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6.
januara 1883. godine), a ispod crte`a vojnika je tako|e ovalni okvir u kome je tekst klauzule o falsifikatu. Ispod grba je uokvirena cifra „10”. Glavni tekst se nalazi na sredini lica i glasi: PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA /
KRAQEVINE SRBIJE / pla}a donosiocu / DESET DINARA / u srebru / Beograd, 1 Novembar 1885 / ^lan Uprave - Guverner. Kao guverner potpisan je Filip Hristi}, a {to se
ti~e potpisa ~lana Uprave, u literaturi se navode razli~iti podaci. Oznaka serije (dvocifren broj - kod prve serije, a
kod daqih serija - veliko slovo }irilice i dvocifreni
broj) i redni broj nov~anice u seriji (arapskim ciframa)
dati su unakrsno. Sedmocifreni kontrolni nalazi se iznad
glavnog teksta.
Na nali~ju nov~anice, na sredini gorweg dela je poprsje kneza Milo{a Obrenovi}a. Na sredini doweg dela
crte`a je poprsje kwegiwe Qubice. Na levoj strani je poprsje Mihaila Obrenovi}a, a sa desne strane je poprsje Milana Obrenovi}a. Svi crte`i su uokvireni i me|usobno
povezani ukrasnim motivima. Broj~ana oznaka vrednosti
„10” nalazi se u dowem delu u levom i desnom uglu. Tekst je
na francuskom jeziku i glasi: BAN­QUE­NA­TI­O­NA­LE­PRI­VI­LÉ­GI­ÉE­/­du­/­ROYAUME­DE­SER­BIE­/­DIX­FRANCS­/­payables
en­ar­gent­á­pre­sen­ta­tion.
Nov~anica je pu{tena u opticaj 17. novembra 1885.
(800.000 komada u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 8.000.000
dinara). Povu~ena je iz opticaja 29. juna 1899. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 127-129).
Privilegovana Narodna banka Kraqevine Srbije pristupila je 1887. godine izradi druge serije nov~anice od 10
dinara u srebru (stalno izdawe). Po prvi put nov~anica je
{tampana u Francuskoj, odnosno Francuskoj centralnoj banci - Ban­que­de­Fran­ce. Autori su Francuzi Da­niel­Du­pu­is,­Ge­or­ges­Du­val­i E.­Mo­uc­hon. [tampana je na hartiji sa vodotiskom
(`enska anti~ka glava), plavom bojom na `u}kastoj osnovi
13
(14h9,5 cm). Na licu nov~anice levo je personifikacija Srbije (ratnica sa {titom na kome je dr`avni grb). Levo su
simboli trgovine, industrije, poqoprivrede, ribolova, u
pozadini manastir Studenica. U sredini je tekst. Na reversu, u sredini - tekst na francuskom. Desno i levo - dr`avni grb i broj~ane oznake vrednosti nov~anice.
U opticaj je pu{tena 21. septembra 1887. (10.875.000
komada u nominalnoj vrednosti od 108.750.000 dinara), a povla~ewe iz opticaja po~elo je 1892. godine, kada je po~ela izrada tre}eg izdawa ove nov~anice pa do 3. septembra 1921. godine. (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 139-140).
Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije
{tampala je tre}e izdawe nov~anice od 10 dinara u srebru
koja na sebi nosi datum 2. januar 1893., ali pu{tena je u promet 1908. Ona je predstavqala rezervu u slu~aju prodora ve}e koli~ine falsifikovanih banknota na tr`i{te. [tampana je u Parizu. Autori su isti. Nov~anica je pu{tena u promet 19. jula 1928. (23.941.000 komada ), a povu~ena je 31. marta 1934. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 147-148).
NOVAC KRAQA
ALEKSANDRA I OBRENOVI]A
(1889-1903)
Novca od 1 i 2 dinara sa likom Aleksandra Obrenovi}a iskovan je 1897. godine. Pored ovog kovawa postoje i predlo{ci istih nominala iz 1890. i 1892. godine, ali po{to nikada nisu bili u opticaju ne mogu se smatrati novcem u pravom smislu re~i (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} 1985., 95).
Novac je iskovan u Carskoj kovnici novca u Be~u. Graver je bio A. Scharff. Na aversu je lik kraqa Aleksandra I u
levom profilu, okru`en }irili~nim natpisom „ALEKSANDAR I. KRAQ SRBIJE”. Ispod lika je ime gravera A.
SCHARFF-latinicom. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Na reversu, u sredini je broj~ana oznaka vrednosti (1 ili 2 ), ispod je naziv nov~ane jedinice („DINAR” ili „DINARA” }irilicom) i godina kovawa (1897), sve okru`eno otvorenim
vencem od lovorovog (levo) i hrastovog (desno) li{}a. Gran~ice su pri dnu spojene trakom, a na vrhu venca je kraqevska
kruna. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod oba komada ovog
novca je nareckan. Revers je u odnosu na avers postavqen pod
180o, mada je zakonom predvi|eno pod 0o.
Iskovano je 1897. godine 3.257.000 komada , a 1898. godi14
2 DINARA, srebro, 1897.
kat. br. 22
ne 743.536 komada - ukupno 4.000.536 komada od 1 dinara (te`ina 5 grama, pre~nik 23 mm). Zatim 1897. godine iskovano
je 500.000 komada i 1898. godine 500.000 komada - ukupno
1.000.000 komada od 2 dinara (10 g, 27 mm); ukupne nominalne vrednosti od 5.000.536 dinara. (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985, 95). Novac je pu{ten u promet 15.oktobra 1897. godine (u opticaju do 1931. godine).
NOVAC NIKOLE PETROVI]A
(KNEZ 1860-1910/ KRAQ 1910-1918)
U Crnoj Gori od 1909. godine nov~ana jedinica je perper. Novac je ra|en po ugledu na austrijski. Prva serija metalnog novca kovana je u Parizu, a kasnije u Be~u. Graver je
bio S.­SCHWARTZ. Prvi papirni novac {tampan je 1912. godine. Crna Gora nije pripadala ni jednoj nov~anoj konvenciji.
NOVAC KRAQA
PETRA I KARA\OR\EVI]A
(1903-1918 / 1918-1921)
2 PERPERA, srebro, 1910.
kat. br. 79
Stupawe kraqa Petra I Kara|or|evi}a na presto
Kraqevine Srbije obele`eno je kovawem nove serije novca: od 5 para (75% Cu, 25% Ni, te`ina 3 grama, pre~nik 17
mm), 2 pare (bronza, te`ina 2 grama, pre~nik 20 mm), 50 para (srebro, te`ina 2,5 grama, pre~nik 18 mm), 1 dinar (srebro, te`ina 5 grama, pre~nik 23 mm), 2 dinara (srebro, te`ina 10 grama, pre~nik 27 mm) i 5 dinara (srebro, te`ina
25 grama, pre~nik 37 mm).
Nepoznat je graver kovanog novca od 5 para i od 2 pare
. Na aversu, u sredi je grb Kraqevine Srbije, u „bisernom”
krugu. Na reversu, u sredini je broj~ana oznaka vrednosti
novca (2 ili 5), iznad je polukru`ni }irili~ni tekst „KRAQEVINA SRBIJA 1904”. Ispod cifarske oznake nalazi se
naziv nov~ane jedinice („PARA” ili „PARE”- }irilicom).
Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod je gladak. Revers je u
odnosu na avers postavqen pod 0o .
Graver srebrnog novca bio je STEP­HAN­ SCHWARTZ.
Na aversu kovanog novca od 50 para, 1 i 2 dinara nalazi se
lik Petra I Kara|or|evi}a u desnom profilu, a naokolo
}irili~ni natpis „PETAR I KRAQ SRBIJE”. Ispod je
ime gravera: SCHWARTZ­- latinicom. Sve zajedno u „biser15
nom” krugu.
Na reversu, u sredini, nalazi se broj~ana oznaka vrednosti novca (50, 1 ili 2); ispod je naziv nov~ane jedinice
(„PARA”, „DINAR” ili „DINARA”- }irilicom) i godina
kovawa (1904). Nalaze se u otvorenom vencu od lovorovog
(levo) i hrastovog (desno) li{}a; gran~ice su pri dnu spojene trakom, a na vrhu je kraqevska kruna. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod je kod sva tri apoena nareckan. Revers je u
odnosu na avers postavqen pod 0o.
Srebrni novac od 5 dinara, kovan je u ~ast stogodi{wice I srpskog ustanka pod Kara|or|em. Na aversu, u sredini su dva lika u desnom profilu, Petar I Kara|or|evi}
(predwi lik) i Kara|or|e (iza), okru`eni }irili~nim natpisom „PETAR I. (levo) KARA - \OR\E (desno)”. Ispod lika Petra I je ime gravera: SCHWARTZ - latinicom. Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini je grb Kraqevine Srbije „sa
porfirom” (na nabranoj podlozi, sa krunom na vrhu). Ispod
grba je broj~ana oznaka vrednosti (5) i naziv nov~ane jedinice („DINARA” - }irilicom), levo i desno po jedna petokraka zvezdica. S leve strane krune je godina „1804” (Prvi srpski ustanak), a sa desne -„1904” (stogodi{wica ustanka i godina kovawa). Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod je gladak
sa ispup~enim natpisom „BOG ^UVA SRBIJU” ili na nekim primercima „BOG SRBIJU ^UVA” - }irilicom. Natpis se ~ita sa nali~ja, a re~i su razdvojene petokrakim zvezdicama. Revers je u odnosu na avers pod 0o.
Novac je kovan u dve kovnice: u Ma|arskoj kraqevskoj
kovnici, u Kremnicu, iskovano je 12.500.006 bronzanih komada od 2 pare; 1.400.031 komada od 50 para, 993.642 komada od 1
dinara i 387.180 komada od 2 dinara. U Glavnoj carskoj kovnici u Be~u iskovano je 800.006 komada od 5 para, 200.004 komada od 5 dinara;od ovog broja ~etiri su otkovana u zlatu, te`ine 44,5 grama, pre~nik 37 mm (I. Vu~i}evi}, S. Novkovi},
1985, 96). Ova serija novca pu{tena je u opticaj tokom 1904.
godine, a povu~ena tokom 1931.
Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije izdala je 1905. godine dve nov~anice: nov~anicu od 20 dinara
u zlatu i nov~anicu od 100 dinara u srebru. Banknote su
{tampane zbog nedostatka sitnije nov~anice u zlatu (u
prometu je bila samo nov~anica u zlatu od 100 dinara iz
1884. godine), a drugi razlog je mawak krupne nov~anice
plative u srebru, jer je u opticaju bila samo nov~anica od
10 dinara u srebru iz 1887. godine. Nov~anica od 20 dinara
16
5 PERPERA, srebro, 1912.
kat. br. 80
5 DINARA, srebro, 1904.
kat. br. 28
plativa u zlatu {tampana je i numerisana u Francuskoj
(Ban­que­ de­ Fran­ce). Ra|ena je na osnovu crte`a nama nepoznatih srpskih umetnika (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 177-178).
Banknota od 20 dinara u zlatu {tampana je na beloj hartiji, veli~ine 157 h 95 mm. Nov~anica poseduje vodotisk s desne strane pri dnu, koji predstavqa `ensku glavu oven~anu
lovorovim vencem. Lice nov~anice {tampano je plavom
bojom i zagasitocrvenskastom bojom. Na levoj strani, izme|u dva arhitektonska stuba, stoji `enska figura, personifikacija Srbije. Figura je ogrnuta kraqevskim pla{tom; u desnoj ruci dr`i {tit na kome se vidi grb Kraqevine Srbije, a u levoj-ma~; na glavi ima lovorov venac. Kod
nogu joj sedi de~ak i pi{e kwigu, koju je naslonio na desno
koleno. Na desnoj strani, izme|u dva arhitektonska stuba,
stoji mladi}, personifikacija genija slobode,koji u desnoj
ruci dr`i buktiwu, a desnu nogu polo`io je zmiji na glavu. On se oslawa na krug sa vodotiskom, koji je zaogrnut
pla{tom, vi{e koga su polo`eni kruna i ma~.
Na stubovima po~iva arhitrav, na kome je ispisan }irili~ni tekst „BOG ^UVA SRBIJU”. Glavni tekst nalazi
se na sredini lica: PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBIJE / pla}a donosiocu / DVADESET DINARA / u zlatu / Beograd, 1. Januar 1905. / ^lan uprave - Guverner /
Marko Stojanovi} - Tih. J. Markovi}. Imena su {tampana crnom bojom. Pri dnu nov~anice {tampano je u tri reda „Zakon od 23. septembra 1885. - §.145. kr. zak. falsifikovawe banknota kazni se robijom”. Na levoj strani, izme|u
stubova, nad glavom personifikacije Srbije, stoji br. „20”; u
pozadini vidi se slika manastira Studenice. Na desnoj strani, izme|u stubova, opet broj „20” i slika jednog dela kraqevog dvorca. Prostor izme|u stubova dekorisan je isprepletanim kru`nicama, u kojima se tako|e nalazi cifra „20”.
Nadomak uglova nov~anice: redni broj nov~anice, oznaka i
broj serije; kontrolni broj je u okviru glavnog teksta.
Na nali~ju nov~anice {tampano je plavom i zagasitocrvenskastom bojom. U sredini jedne grupe privrednika stoji preqa sa predivom u ruci; levo od we - kova~ sa nakovwem,
koji dovr{ava kovawe jednoga ma~a; desno od we - pastir~e sa
jagwetom oko vrata; a dole sedi mladi grn~ar sa svojim proizvodima. Iza ove grupe - svod sa krovom. Levo od ove grupe,
pri dnu, nalazi se vodotisk uokviren osmougaonikom, a desno
od grupe - isti osmougaonik u kome je srpski dvoglavi orao
sa kraqevskom krunom na glavi i {titom u sredini. S leve
17
strane grupe, iznad vodotiska, stoji tekst na francuskom jeziku: BAN­QUE­ NA­TI­O­NA­LE­ /­ PRI­VI­LÉ­GI­ÉE­ /­ DU­ ROYAUME
DE­ SER­BIE, sa desne strane, iznad grba s dvoglavim orlom:
VINGT­FRANCS­/­PAYABLES­EN­OR­/­Á­PR­ÉSEN­TA­TION. Sav
prostor izme|u predstava ispuwen je crte`ima koji predstavwaju dvoglavog orla, a kroz svod, iza preqe, vidi se slika zgrade Narodne Banke. Na licu i nali~ju nov~anice nalazi se s leve strane ime crta~a - Ge­or­ges­Du­val, a s desne strane ime gravera - A.­The­ve­nin. Nov~anica je {tampana od 1905.
do 1906. Pu{tana je u opticaj postepeno od 15. januara 1907.
godine (1.600.000 komada, u nominalnoj vrednosti od
32.000.000 dinara). Iz opticaja je povu~ena 31. maja 1934. godine.
Privilegovana narodna banka 1904. donosi odluku o
{tampawu nov~anice od 100 dinara u srebru. Nov~anica je
{tampana u Francuskoj (Ban­que­ de­ Fran­ce). [tampana je na
kvalitetnoj hartiji (17h10 cm) sa impregnacijom, u plavoj i
zagasitocrvenkastoj boji. Na hartiji je vodotisk, s desne
strane, pri dnu, koji predstavqa Merkurovu glavu. Na licu
nov~anice, plavom bojom {tampani su slede}i elementi crte`a: na desnoj strani sedi `ena, personifikacija Srbije,
ogrnuta kraqevskim pla{tom; u levoj ruci, koju je naslonila na krug sa vodotiskom, dr`i ma~, a desnu je ruku ispru`ila i uzdigla u znak za{tite; na glavi ima lovorov venac. Ova
predstava na desnoj strani zauzima skoro polovinu prostora
ove banknote, koja je uokvirena ~etvorougaonikom. Na tom
okviru nalazi se ornamentika vizantijskog stila; u oba gorwa ugla stoji broj „100”, a na sredini gorwe strane ispisane
su re~i „BOG ^UVA SRBIJU”. Levo je glavni tekst: PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBIJE / pla}a donosiocu / STO DINARA / u srebru /
Beograd, 5. Januara 1905. / ^lan uprave - Guverner /
Marko Stojanovi} - Tih. J. Markovi}. Imena su {tampana
crnom bojom. Pri dnu, s leve strane, stoji {tampano „Zakon
od 23. septembra 1885. §145. Kr. zak. falsifikovawe banknota kazni se robijom”. Svi tekstovi na nov~anici pisani su
}irilicom. Zagasitocrvenkastom bojom {tampani su slede}i elementi: na levoj strani, ispod gorweg teksta, vidi se
slika Beograda. Nadomak sva ~etiri ugla crnom bojom {tampani su unakrsno oznaka i broj serije, redni broj nov~anice.
Kontrolni broj utisnut je ispod slike Beograda.
Na nali~ju banknote {tampani su plavom bojom slede}i elementi: u sredini stoji {tit, na kome je srpski dvoglavi orao sa kraqevskom krunom na glavi. Levo od {tita,
18
2 PARE, bakar, 1904.
kat. br. 23
5 PARA, bakar, 1904.
kat. br. 24
naslowena na wega, stoji seqanka, koja u levoj ruci dr`i
strukove kukuruza s rodom, a u desnoj buket cve}a. Desno od
{tita, vinogradar bere gro`|e, a u drugom planu vidi se
manastir Studenica. Gore, s leve strane, nad vodotiskom,
koji je ovde na levoj strani, stoji tekst na francuskom jeziku: BAN­QUE­ NA­TI­O­NA­LE­ DE­ SER­BIE­ /­ PRI­VI­L­ÉGIÉ­E­ /­ DU
ROYAUME; iznad predstave vinogradara tako|e tekst na
francuskom jeziku: CENT­FRANCS­/­PAYABLES­EN­AR­GENT
À­PR­ÉSEN­TA­TION.
Sve ovo operva`eno je arhitektonskom {arom vizantijskog stila. Zagasitocrvenskastom bojom {tampan je prazan prostor izme|u seqanke i vinogradara, odnosno ispuwen
je crte`ima dvoglavog orla sa krunom na glavi. Na licu i nali~ju, ispod crte`a, nalaze se: s leve strane, ime crta~a „GE­OR­GI­US­DU­VAL,­FE­CIT”, a s desne ime gravera - „ER­NEST
FLO­RIAN,­SC.”
Nov~anica od 100 dinara u srebru pu{tena je u opticaj
25.aprila 1907. godine. Nov~anica je do{tampavana i kasnije. Povu~ena je 1938. godine.
U Kraqevini Srbiji ukazala se potreba za novim koli~inama sitnog metalnog novca. Pristupilo se kovawu
slede}ih nominala serije iz 1912. godine: nikleni novac od
5, 10, 20 para; srebrni novac od 50 para, 1 i 2 dinara.
U Carskoj i kraqevskoj glavnoj kovnici u Be~u iskovana su tri apoena: 10.000.032 komada od 5 para (te`ina 3 grama, pre~nik 17 mm), 7.700.032 komada od 10 para (4 g, 20 mm) i
5.654.035 komada od 20 para (6 g, 22 mm).
Na aversu, u sredini je grb Kraqevine Srbije, u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini poqa - broj~ana vrednost (5, 10
ili 20), ispod je naziv nov~ane jedinice („PARA”-}irilicom), okolo je }irili~ni natpis „KRAQEVINA SRBIJA
1912”. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Revers u odnosu na
avers stoji pod 0o. Obod je kod sva tri apena gladak.
U Carskoj i kraqevskoj glavnoj kovnici u Be~u kovan
je i srebrni novac: 800.004 komada od 50 para (te`ina 2,5
grama, pre~nik 18 mm), 6.500.060 komada od 1 dinara (5 g, 23
mm) i 800.016 komada od 2 dinara (10 g, 27 mm). U Kraqevskoj
ma|arskoj kovnici, u Kremnicu, dokovano je 1.500.056 komada od 1 dinara.
Kod sva tri apoena srebrnog novca na aversu je lik Petra I Kara|or|evi}a u desnom profilu, okru`en natpisom
(„PETAR I. KRAQ SRBIJE”- }irilicom). Ispod lika je
ime gravera: SCHWARTZ - latinicom. Sve zajedno u „biser19
nom” krugu. Na reversu, u sredini poqa, broj~ana oznaka
vrednosti (50, 1 ili 2), ispod je naziv nov~ane jedinice (PARA, DINAR ili DINARA - }irilicom) i godina - „1912”.
Sve je okru`eno otvorenim vencem od lovorovog (levo) i
hrastovog (desno) li{}a. Gran~ice su pri dnu spojene trakom, a na vrhu je kraqevska kruna. Sve zajedno u „bisernom”
krugu. Revers je u odnosu na avers postavqen pod 0o. Ova serija novca pu{tana je u opticaj cikli~no po prispe}u tokom
1913. godine, a povu~ena je iz opticaja 1931. godine.
Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije 1904.
godine donosi odluku o kovawu nov~anice od 50 dinara u srebru sa datumom 1. avgust 1914. (158 h 89mm). Nacrt za ovu nov~anicu izradila je Beta Vukanovi}, akademski slikar. Nov~anica je {tampana u Francuskoj Banci u Parizu.
Na licu nov~anice osnova je pepeqaste boje, crte`i
su izvedeni qubi~astom, a tekst crvenomrkom bojom. Crte`i predstavqaju spoj arhitekture i stare srpske ornamentike; levo je srpski vojnik na stra`i, a desno mlada srpska
seqanka sa snopom `ita u ruci. U sredini je cifra „50”, levo je naziv zakona, a desno tekst klauzule o falsifikatu. U
centralnom delu }irili~ni tekst:
PRIVILEGOVANA / NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBIJE / (kontrolni broj) / pla}a donosiocu /
PEDESET DINARA / u srebru / Beograd, 1. Avgust 1914. /
^lan uprave - Guverner / Marko Stojanovi} - \or|e Vajfert.
U tekstu nov~anice naveden je pogre{an broj paragrafa krivi~nog zakona (45, umesto 145). Pogre{no je naveden i pravni osnov, jer nov~anica je {tampana na osnovu Zakona od 31. marta 1904. U uglovima nov~anice, unakrsno,
utisnuti su broj serije nov~anice i redoni broj.
Nali~je nov~anice {tampano je u plavoj boji. Pole|ina je uokvirena srpskom ornamentikom. Levo je srpski orao
na pozadini od lovorovih ven~i}a. Dole levo, desno i na sredini, postavqeni su znaci poqoprivrede, plodnosti, zanata,
trgovine, industrije i plovidbe. Gore, u levom i desnom uglu
- krupne cifre „50”. Ispod toga, desno od orla - tekst na
francuskom jeziku: BAN­QUE­ NA­TI­O­NA­LE­ /­ PRI­VI­L­ÉGIÉ­E­ /
DU­ROYAUME­DE­SER­BIE­/­CIN­QU­AN­TE­FRANCS­/­PA­YA­BLES
EN­AR­GENT­/­À­PR­ÉSEN­TA­TION.
Ukupno je od{tampano 1.025.000 komada. Po{to je u
`urbi od{tampana nije izgledala lepo i narod je nazvao
„Pegavac”. Zvani~no je zastarela 31.marta 1934. godine, mada je bila tiho povu~ena iz opticaja ve} 1915. godine.
Na samom po~etku Prvog svetskog rata, 1914. godine,
20
50 PARA, srebro, 1904.
kat. br. 25
1 DINAR, srebro, 1904.
kat. br. 26
ose}ala se potreba za novim koli~inama sitnog kovanog novca. Novac je kovan u Parizu 1915. godine. Iskovano je
7.901.068 komada od 50 para (2,5 g, 18 mm), 7.529.016 komada od
1 dinara (5g, 23 mm) i 2.602.580 komada od 2 dinara, (10 g, 27
mm), (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985, 96). Po drugom izvoru iskovano je 7.000.000 komada od 50 para, 6.500.000 komada
od 1 dinara i 2.500.000 komada od 2 dinara (J. Haxi-Pe{i},
1995, 223). I daqe se ose}ao nedostatak sitnog novca. Zato je
doneta odluka o kovawu nove serije. Odlu~eno je da ova emisija srebrnika bude ista kao i prethodna po tehni~kim osobinama i izgledu, ali da se ukloni ime gravera. Kovanice nose 1915. godinu kao godinu kovawa, ali kovawe je zavr{eno
tek 1917. godine. Iskovano je 1.862.072 komada od 50 para,
2.312.304 komada od 1 dinara i 825.858 od 2 dinara.
Na aversu, obe emisije ove serije novca, u sredini poqa nalazi se lik kraqa Petra I u desnom profilu, a oko wega }irili~ni natpis „PETAR I. KRAQ SRBIJE”. Samo emisija kovana 1915. godine ima ispod lika vladara ime gravera:
SCHWARTZ - latinicom. Me|utim, oba izdawa imaju oznake
pariske kovnice: rog izobiqa, kao znak pariske kovnice (od
1880) i bakqu, kao oznaku glavnog gravera (HEN­RI­ PA­TEY,
glavni graver 1896-1930), (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985,
96). Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini poqa, broj~ana oznaka vrednosti
(50, 1 ili 2), ispod we - naziv nov~ane jedinice (PARA, DINAR ili DINARA - }irilicom) i godina kovawa, „1915”.
Ova godina kovawa va`i samo za emisiju kovanu upravo te godine. Okru`eno je otvorenim vencem od hrastovog (desno) i
lovorovog (levo) li{}a, sa kraqevskom krunom na vrhu. Sve
zajedno u „bisernom” krugu. Revers je u odnosu na avers postavqen pod 180o. Obod sve tri nominala je nareckan.
Obe emisije ovog novca pu{tane su u opticaj po prispe}u 1915. godine, a povu~ene su iz opticaja 1931. godine.
Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije pripremila je 1916. godine uslove za {tampawe nov~anice od 5
dinara, razmenqive za srebro. Nacrt za nov~anicu ra|en je
Francuskoj, ali nepoznata su imena crta~a i gravera. Nov~anica je {tampana u u {tampariji Banke Francuske u periodu od 1916. do 1917. godine (4.000.000 komada). Nov~anica je
{tampana i kasnije, sve do 1918. godine. Nosila razli~ite
datume zavisno od datuma izrade (od 1. septembra 1916. do
18.septembra 1918.). Nov~anica je ra|ena u plavoj boji
(115h68 mm). Na aversu, sa leve strane je lik Milo{a Obili}a u desnom profilu, uokviren. Na desnoj strani je vodotisk
21
sa Milo{evim likom, tako|e uokviren. Ispod Milo{evog
lika i ispod vodotiska nalazi se po jedna broj~ana vrednost
nov~anice „5”. U gorwem delu okvira }irili~ni natpis
„BOG ^UVA SRBIJU”, ispod te~e tekst: (kontrolni broj) /
PRIVILEGOVANA NARODNA BANKA / KRAQEVINE
SRBIJE / pla}a donosiocu /PET DINARA/ u srebru / (datum)/ ^lan uprave - Guverner / Marko Stojanovi} - \or|e Vajfert. Na dnu okvira, izme|u broja serije i rednog broja - klauzula o falsifikatu.
Na nali~ju, sa desne strane, u okviru, nacrtan je dr`avni grb sa kraqevskom krunom, a sa leve strane, tako|e u
okviru, nalazi se vodotisk sa likom Milo{a Obili}a. Iznad wih, u oba ugla, sme{tena je po jedna uokvirena broj~ana
vrednost nov~anice „5”. U sredini te~e tekst na francuskom
jeziku:
BAN­QUE­NA­TI­O­NA­LE­/­PRI­VI­L­ÉGIÉ­E­/­du­/­ROYAUME
DE­SER­BIE­/­CINQ­/­DI­NARS. Na dnu, u ramu - cifra „5” izme|u; sa leve strane naslikano je razli~ito vo}e, klipovi
kukuruza, cve}e, a sa druge, snop `ita, kosa, korpa sa vo}em,
cve}e. Nali~je je {tampano tamnijom plavom bojom u odnosu na lice.
Nov~anica je pu{tena u promet 1919. godine po povratku Narodne banke iz Marseqa u Beograd (10.900.000 komada u nominalnoj vrednosti od 54.400.000 dinara), povu~ena
iz opticaja u periodu od 1932. do 18.jula 1935. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 236).
Narodna banka donela je 1917. godine odluku o kovawu
nove serije niklenog novca od 5, 10 i 20 para. Po{to francuska kovnica novca nije bila u mogu}nosti da otkuje nove
koli~ine ove serije ona je preporu~ila ameri~ku kompaniju
u Providensu, na Rod Ajlendu (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi},
1985, 96). Ova emisija novca imala je iste osobine niklenog
novca Kraqevine Srbije iz 1883, 1884, 1904. i 1912. godine.
Nepoznato je ime gravera ovog novca.
Na aversu, u sredini poqa je dr`avni grb Kraqevine
Srbije, u „bisernom krugu”. Na reversu, u sredini poqa je
broj~ana oznaka vrednosti (5,10 ili 20). Iznad je polukru`ni }irili~ni natpis „KRAQEVINA SRBIJA 1917”, a
ispod broja je }irili~ni naziv nov~ane jedinice „PARA”.
Sve zajedno u „bisernom” krugu. Ukupno je iskovano po
5.000.000 komada od svakog apoena, u ukupnoj nominalnoj
vrednosti od svega 1.750.000 dinara. Brodovi koji su prenosili novac bili su potopqeni tako da je u zemqu stigla vrlo mala koli~ina ovog novca. Iz opticaja je povu~en 30. no22
2 DINAR, srebro, 1904.
kat. br. 27
5 PARA, nikl, 1912.
kat. br. 29
vembra 1931. godine.
Nakon osnivawa Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca u opticaju su bile razli~ite strane valute. Da bi se obezbedila wihova validnost, pristupilo se wihovoj nostrifikaciji. Prvo je izvr{eno `igosawe austro-ugarskih kruna i
bugarskih levova od decembra 1918. do januara 1919. godine.
Ali, po{to su se pojavili falsifikati zapo~eto je „markirawe”, odnosno lepqewe posebnih markica, od novembra
1919. do januara 1920. godine. Nostrifikovane su nov~anice
od 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 kruna/levova (`igosawe i numerisawe), a od 1 i 2 krune/leva samo `igosane. Ove nov~anice
su povu~ene iz opticaja tokom 1920. godine.
Dr`avno izdawe prvog papirnog novca od 1 i 1/2 dinara, {tampalo je Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca 1919.
godine. Nov~anice je u opticaj formalno pustila Privilegovana banka Kraqevine Srbije. Nova dr`ava nije imala
zvani~no svoju nov~anu jedinicu i dr`avnu banku. Nov~anica od 1 dinara {tampana je u Parizu, u Francuskoj banci, a
nov~anica od 1/2 dinara u privatnoj {tampariji u Zagrebu.
Nov~anica od 1 dinara iz 1919. godin (93h66mm) ra|ena je s obe strane u crvenkasto`utoj boji. Na levoj strani
lica, u okruglom okviru je lik Milo{a Obili}a u desnom
profilu. Iznad okvira, desno i levo je broj „1”. Na desnoj
strani, pri vrhu, pi{e (}irilicom, latinicom i na slovena~kom): MINISTARSTVO FINANSIJA KRAQEVSTVA / SRBA, HRVATA i SLOVENACA / MI­NI­STAR­STVO­FI­NAN­SI­JA­KRA­LJEV­STVA­/­SR­BA,­HR­VA­TA­i­SLO­VE­NA­CA­ /­ MI­NI­STER­STVO­ FI­NANC­ KRA­LJEV­STVA­ /­ SR­BOV,
HR­VA­TOV­ in­ SLO­VEN­CEV. Ispod teksta je velika cifra,
„1” izme|u re~i „DINAR” i „DI­NAR”. Sve tri jedinice su
tamnomrke boje. Ispod cifre je: „MINISTAR FINANSIJA / DR. M. Nin~i} (rukopisni potpis). Na nali~ju nov~anice, u pravougaonom ramu, tekst je na francuskom jeziku: MI­NI­STEI­RE­ DES­ FI­NAN­CES­ DU­ ROYAUME­ /­ DES­ SER­BES,­CRO­A­TES­ET­SLO­VÉ­NES­/­1­UN­1­/­DI­NAR.
Nov~anica od 1/2 dinara (crte` je 76h46 mm) ra|ena
crvenkastom bojom na licu, a na nali~ju `u}kastom. Na licu
nov~anice, u gorwoj polovini, u oba ugla je po jedan okrugli
okvir u kome je razlomak „1/2”. Iznad razlomka je u levom
okviru re~ „DINARA”, a u desnom „DI­NA­RA”. U sredini je
isti tekst kao na prethodnoj nov~anici, a ispod toga je datum: Beograd, 1. februar 1919. U sredini doweg dela nov~anice je dr`avni grb u zelenoj boji. Ispod crte`a, u levom
uglu, ime autora crte`a „M.­Cl.­Crn­~i} fec”,­(Men­ti­Cle­ment­Crn­23
~i}, slikar i grafi~ar, 1865-1930). Na nali~ju je tekst na
francuskom jeziku: DI­NARS / 1/2. Levo od teksta je sitniji
petocifreni broj u crvenoj boji (broj serije), a levo {estocifreni krupniji broj tako|e u crvenoj boji (kontrolni broj).
Kao i stilizovani monogram „SHS” - }irilicom i latinicom.
Nov~anice su pu{tene u opticaj 26.novembra 1919.godine. Nepoznat je ta~an datum kada su povu~ene.
Kraqevstvo SHS, odnosno Narodna banka, {tampala
je 1919. godine seriju dinarsko-krunskih, odnosno krunskodinarskih nov~anica od 1/2, 1, 5, 20, 100 i 1000 dinara odnosno 2, 4, 20, 40, 80, 400 i 4000 kruna - odnos dinara i krune je
1:4. Nov~anice od 1/2 i 20 dinara {tampane su u Zagrebu; od
1, 5, 100 i 1000 dinara u Parizu, od 10 dinara u Pragu, u Novom Sadu 0,25 dinara. Nakon izrade ovih nov~anica do{tampavan je iznos u krunama u Upravi fonodova u Beogradu.
Na nov~anicama od 1 i 1/2 dinara do{tampavawe iznosa u krunama izvr{en je s lica i s nali~ja obe nov~anice crvenom bojom i to cifra „ 4”, odnosno „2” i naziv nov~ane jedinice „KRUNE”, „KRU­NE” i „KRON”. Kod nov~anice od 1 dinara potkrala se gre{ka tako da umesto
„KRUNE” pi{e „KURNE”, ali to nije umawilo punu vrednost nov~anice.
Nov~anica od 5 dinara/20 kruna (100h64 mm) i s lica
i s nali~ja je qubi~aste boje. Na licu nov~anice, levo, u
okruglom okviru je lik Milo{a Obili}a u desnom profilu. Okvir je u gorwem delu izme|u dve cifre „5”, a ispod je
do{tampano „KRUNA 20 KRU­NA / KRON” i broj serije
(slovo latinice i broj) crnom bojom. U desnoj polovini
nov~anice, gore, isti je tekst kao kod prethodnih apoena, a
ispod je {estocifreni kontrolni broj u crnoj boji. Ispod
teksta je re~ „DINARA / DI­NA­RA” izme|u dve cifre „5” i
„MINISTAR FINANSIJA / i Dr. M. Nin~i} (rukopisni potpis)”. Na nali~ju, u okviru, u sredini je tekst na
francuskom: MI­NI­ST­ÈRE­ DES­ FI­NAN­CES­ DU­ ROYAUME­ /
DES­SER­BES,­CRO­A­TE­ET­SLO­VÈ­NES­/­5­-­CINQ­-­5­/­DI­NARS.
U pozadini - Merkurova palica.
Nov~anica od 10 dinara/40 kruna (142h73 mm) ra|ena je
s lica u plavkastosivoj boji, a s nali~ja - u plavoj i ru`i~astoj boji. U levoj polovini je kova~ nad nakovwem, u desnoj
polovini - isti tekst kao i na prethodnim nov~anicama. Razlika je samo u tome {to su dati mesto i datum izdawa „Beograd, 1. februar 1919.”, u levoj polovini nov~anice. I do{tampan je iznos u krunama. U oba gorwa ugla - broj~ana oznaka vrednosti „10”, u sredini okvira - dr`avni grb izme|u re~i
24
10 PARA, nikl, 1912.
kat. br. 30
20 PARA, nikl, 1912.
kat. br. 31
„DINARA” (levo) i „DI­NA­RA” (desno). U dowim uglovima je
dr`avni grb. Ispod crte`a, u levom uglu, ime autora “M.­Cl.
Crn~i} Fec”.
Na reversu je tekst na francuskom, u vencu od vinove loze i gro`|a: „DI­NARS­/­10”. Ispod je do{tampan iznos u krunama. Tekst je sme{ten izme|u dve cifre „10”. Ispod cifara, levo, je broj serije, a desno kontrolni broj u crnoj boji.
Nov~anica od 20 dinara/80 kruna (140h82 mm) s lica
`u}kasta, a nali~je ru`i~asto. U sredini su dva seqaka, jedan vodi volove, a drugi upravqa plugom. Iznad ove predstave, na okviru, isti je tekst kao na prethodnim nov~anicama. Ispod predstave, na okviru je „Beograd, 1.februar
1919. - MINISTAR FINANSIJA / Dr. M. Nin~i} (rukopisni potpis)”. U pozadini okvira monogram „SHS” latinicom i }irilicom. Do{tampan je iznos u krunama. U gorwem i dowem uglu, levo, u posebnom ~etvrtastom okviru
„20 / DINARA”, a u suprotnim uglovima isto ali latinicom. Na nali~ju nov~anice, u prvom planu, izme|u dva snopa `ita-tekst na francuskom jeziku „DI­NARS­ /­ 20” i do{tampani iznos u krunama. U podno`ju, levo je petocifreni broj serije, desno je {estocifreni kontrolni broj u crvenoj boji. U drugom planu je poko{eno poqe.
Nov~anica od 100 dinara/400 kruna (163h99 mm) - lice i nali~je ra|eni u boji „trule vi{we”. Na licu, u gorwoj polovini nov~anice isti je tekst kao kod prethodnih
apoena; ispod je broj~ana vrednost „100” i kontrolni broj
(u crnoj boji) izme|u, levo, „STO / DINARA”, i desno,
isto to latinicom. Ispod je vodeni `ig (anti~ka `enska
glava) i pri dnu „MINISTAR FINANSIJA / (rukopisni
potpis)”. Do{tampan je iznos u krunama. Levo je postoqe
sa korpom vo}a na vrhu, ispod je okvir i klauzula o falsifikovawu }irilicom. U podno`ju-dva de~aka. De~ak koji
sedi na snopovima `ita i dr`i jedan snop i srp je simbol
poqoprivrede, a drugi, sa vinovom lozom i gro`|em je simbol vo}arstva. Ispod wih je broj serije (slovo i broj) u crnoj boji. U desnoj polovini je postoqe sa korpom u kojoj su
tehni~ka dostignu}a; dole je okvir sa klauzulom na francuskom jeziku. U podno`ju su simboli nauke sa lovorovim
vencem i globusom i simbol industrije. Ispod je redni
broj u crnoj boji. Na nali~ju nov~anice u sredini je tekst
na francuskom jeziku : MI­NI­STE­RE­ DES­ FI­NAN­CES­ /­ DU
ROYAUME­ /­ DES­ SER­BES,­ CRO­A­TES­ ET­ SLO­ÉV­NES­ /­ CENT
DI­NARS­ CENT . Ispod je vodeni `ig izme|u dve broj~ane
vrednosti nov~anice, „100”. Do{tampana je vrednost u kru25
nama. U sva ~etiri ugla bogatog okvira nalaze se, u okruglim ramovima, anti~ke `enske glave u desnom, odnosno
levom profilu.
Nov~anica od 1000 dinara /4000 kruna (223h115 /
227h119 mm) i s lica i s nali~ja ra|ena je u qubi~astoplavkastoj boji. Na vrhu, ispod rama- isti tekst kao kod prethodnih nov~anica, izme|u dve cifre „1000” na ramu, desno
i levo. Ispod je „HIQADA / DINARA” izme|u dve cifre
„1000”; ispod leve cifre „HI­LJA­DA­/­DI­NA­RA”, a ispod desne „TI­SOC­ /­ DI­NA­RA”. U levoj polovini nov~anice predstavqena je poqoprivreda (bogiwa izobiqa, `etelac i devojka sa vo}em), a u desnoj polovini- industrija (bogiwa
ve{tina, rudar, radnik). U sredini je vodeni `ig sa likom
Milo{a Obrenovi}a. U podno`ju leve grupe figura je klauzula o falsifikovawu }irilicom, a u suprotnom podno`ju na francuskom jeziku. Nadomak sva ~etiri ugla postavqeni su unakrsno broj serije (slovo }irilice i broj) i
redni broj nov~anice, sve u crnoj boji, kao i kontrolni
broj na vrhu vodotiska.
Na nali~ju, u sredini je vodeni `ig, okolo je venac i u
wemu bogiwe `etve, nauke, plovidbe i industrije. Na vrhu je
tekst na francuskom jeziku, isti kao na prethodnim nov~anicama. Levo je `enski lik u desnom profilu, uokviren, iznad wega cifra „1000”, a ispod „MIL­LE­/­DI­NARS”. U desnoj
polovini je okvir sa likom boga Merkura, iznad je cifra
„1000”, a ispod je “MIL­LE­ /­ DI­NARS”. Do{tampan je iznos u
krunama. Nepoznat je ta~an datum pu{tawa ovih nov~anica u
opticaj. Povu~ene su iz opticaja u periodu od februara 1921.
do maja 1934. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 50).
NOVAC KRAQA
ALEKSANDRA I KARA\OR\EVI]A
(1921-1934)
Prvi kovani novac Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca od 5, 10 i 25 para otkovan je u fabrici „Me­tal­lwa­ren­fa­brik
Art­hur­Krupp” iz Bernsdorfa kod Be~a. Po mi{qewu drugih
autora, ra|en je u Parizu (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} 1985,
99). Graver aversa sva tri apoena bio je Jo­seph­Prinz, a graver
reversa Adolf­Hof­mann.
Na aversu sva tri apoena, u sredini je dr`avni grb u
„bisernom” krugu. Na reversu, u sredini poqa je broj~ana
oznaka vrednosti (5, 10 ili 25). Sa leve strane cifre je „PA26
50 PARA, nikl, 1912.
kat. br. 32
1 DINAR, srebro, 1915.
kat. br. 36
RA”, a sa desne „PA­RA”. Iznad cifre su dva ukr{tena roga
izobiqa i Merkurov {tap, a ispod je godine kovawa „1920”.
Sve zajedno u „bisernom” krugu. Revers je u odnosu na avers
postavqen pod 0o. Obod kod komada od 5 i 10 para je gladak, a
kod 25 para nareckan. Nepoznata je ta~na koli~ina iskovanog novca. Otkovano je 3.825.514 komada od 5 para (te`ina
2,65 gr, pre~nik 18,8 mm, gama-metal), 58.946.122 komada od 10
para (te`ina 1,15 g; pre~nik 20,85 mm, gama-metal) i
48.173.138 komada od 25 para (te`ina 5,70 g, pre~nik 25 mm,
legura bakra i nikla), (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985,
99). Pu{ten je u opticaj postepeno 1920. godine, a povu~en je
u periodu od 26.januara 1932. godine do 1940. godine.
Krajem 1920. godine po~ela je izrada nov~anica od 10,
100 i 1000 dinara stalnog I izdawa. Nov~anice je izdala Narodna banka Kraqevine SHS.
Nov~anica od 10 dinara sa datumom 1.novembar 1920.
{tampana je u Ameri~koj kompaniji za banknote (Ame­ri­can
Bank-No­te­Company), iz Wujorka. Nov~anica je ra|ena u plavoj boji. Veli~ina crte`a na licu je 142 h 81 mm, a crte`a na
nali~ju 135 h 80 mm. Na licu nov~anice, levo, u prvom planu
je nag ~ovek koji pokre}e to~ak (simbol napretka). Iznad
to~ka su dva `enska lika, bogiwe radinosti i nauke, i Merkur (simbol trgovine, bankarstva). Pri vrhu nov~anice, u
sredini, }irili~ni tekst: NARODNA BANKA / Kraqevine
Srba, Hrvata i Slovenaca / pla}a donosiocu u metalnoj zakonskoj moneti / Beograd 1. novembar 1920. / ^lan Uprave Guverner / Marko Stojanovi} (potpis) - \or|e Vajfert (potpis). Na desnoj strani, {ara u kojoj je krupna cifra „10”.
Preko sredine cifre pi{e „DESET”, iznad cifre „DINARA”, a ispod cifre „DE­SET”. U sva ~etiri ugla, u okviru {ara broj „10”. Na okviru, desno i levo,ispisan je po jedanaest
puta broj „10”. Oznaka serije i {esto- ili sedmocifreni
broj {tampani su crvenom bojom u gorwem desnom i dowem
levom uglu. Ispod crte`a, u sredini je naziv {tamparije
sitnim slovima: „Ame­ri­can­Bank­No­te­Com­pany”.
Na nali~ju nov~anice, u bogato ukra{enom ramu je
crte` ~etiri planinska vrha, odnosno proslavqenih srpskih rati{ta: Ko`uha, Veternika, Dobrog Poqa i Kajmak~alana. Tekst u gorwem delu nov~anice: NA­ROD­NA­BAN­KA
/­Kralje­vi­ne­Sr­ba,­Hr­va­ta­i -­Kra­lje­vi­ne­Sr­bov,­Hr­va­tov­in­/­Slo­ve­na­ca­-­Slo­ven­cev.
Preko doweg dela rama: pla­}a­do­no­si­o­cu­/­DE­SET­DI­NA­RA­/­u­me­tal­noj­za­kon­skoj­mo­ne­ti. Levo je cifra „10”, a desno dr`avni grb. Ispod crte`a je naziv {tamparije. Nema ime
27
autora crte`a i gravera kli{ea.
Pu{tena je u opticaj 5. avgusta 1922. (50.000.000 komada), a povu~ena 23. januara 1932. godine.
Nov~anica od 100 dinara sa datumom 30. novembar 1920.
kao stalno I izdawe {tampana je u vidu tri serije. Jedina
razlika izme|u ova tri tipa iste nov~anice su naziv Narodne banke, datum, vodotisk i potpisi. Nov~anicu je {tampala
Ban­que­ de­ Fran­ce u Parizu. Autor crte`a i graver kli{ea
radnici su ove banke. Crte` nov~anice od 100 dinara sa datumom 30.novembar 1920,veli~ine je 156h80 mm. Ra|en je na
hartiji bele boje sa vodotiskom. Lice nov~anice {tampano
je u tri boje, a preovla|uje plavi~asta. Na licu nov~anice,
na desnoj strani je figura `ene, u sede}em polo`aju, koja se
naslawa na ram vodotiska. Ogrnuta je pla{tom sa hermelinom, na glavi lovorov venac, u ruci dr`i ma~. U pozadini
Beograd. Vodotisk je sa likom kneza Milo{a Obrenovi}a.
]irili~ni tekst na okviru i ispod, na desnoj polovini nov~anice: NARODNA BANKA / Kraqevina Srba, Hrvata i
Slovenaca / pla}a donosiocu / STO DINARA / u metalnoj
zakonskoj moneti / Beograd, 30. novembar 1920. / ^lan Uprave - Guverner / Marko Stojanovi} (potpis) - \or|e Vajfert
(potpis). U gorwim uglovima broj „100”. U sva ~etiri ugla,
unakrsno - broj serije (slovo }irilice i broj) i kontrolni
broj. Pri dnu crte`a , desno, ime je autora crte`a „G.­Fra­i-­
pont­Fec”, i levo-ime gravera kli{ea, „E.­De­loc­he” (isto i na
nali~ju). Nali~je je ra|ena u mrkoj, plavoj i ru`i~astoj. Sa
desne strane, figura seqaka u stoje}em stavu, oslawa se na
{tit sa predstavom dr`avnog grba. Levo je vodotisk u ramu.
U sredini su tri jedrewaka na moru. Ispod je uokvirena cifra „100”. Iznad je latini~ni tekst: NA­ROD­NA­ BAN­KA­ /
KRA­LJE­VI­NE­ SR­BA,­ HR­VA­TA­ i­ SLO­VE­NA­CA / KRA­LJE­VI­NE
SR­BOV,­ HR­VA­TOV­ in­ SLO­VEN­CEV / Pla­}a­ do­no­si­o­cu­ /­ 100­ DI­NA­RA­/­u­me­tal­noj­za­kon­skoj­mo­ne­ti . Nov~anica od 100 dinara
sa datumom 30. novembar 1920. stalnog I izdawa, tip 1 pu{tena
je u opticaj 1. januara 1925, a povu~ena u periodu od 1. do 10.jula 1941. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 76).
Nov~anica od 1000 dinara od 30.novembra 1920, stalnog I izdawa, {tampana je u dve serije, bez rozete i sa rozetom. [tampana je u Parizu. Kada su se pojavili prvi falsifikati ove nov~anice, do{tampana je rozeta, najverovatnije
u Zavodu za izradu nov~anica Narodne banke Kraqevine Jugoslavije u Beogradu, koji je po~eo sa radom 1929. godine. Na
nov~anici od 1000 dinara (182h108 mm) crte`i su ra|eni u
~etiri boje: plavoj, crvenoj, `utoj i mrkoj. Na licu, sa leve
28
50 PARA, srebro, 1915.
kat. br. 35
10 PARA, cink, 1920.
kat. br. 49
strane je sv. \or|e na kowu kako kopqem ubija a`daju. Sa desne strane je vodotisk sa likom Kara|or|a. U sredini, u pozadini je manastir Gra~anica na Kosovu. Iznad vodotiska je
dr`avni grb. U gorwem delu rama je }irili~ni tekst: NARODNA BANKA / Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca /
pla}a donosiocu / (sledi tekst unutar okvira) HIQADU
DINARA / u metalnoj zakonskoj moneti / Beograd, 30 novembra 1920. / ^lan Uprave - Guverner / Marko Stojanovi} (potpis) - \or|e Vajfert (potpis). Iznad klauzule o falsifikatu je broj „1000” u okviru. U gorwem desnom i dowem levom
uglu rama je slovo }irilice i broj, a u gorwem levom i dowem desnom uglu - samo broj. Kontrolni broj je iznad re~i
„HIQADU DINARA”. Pri dnu okvira, levo je ime crta~a „G.­Fra­i­pont­Fec”, a desno - ime gravera kli{ea, „De­loc­he-sc”.
Na nali~ju, levo je vodotisk, iznad je crte` Sarajeva,
desno je crte` Zagreba, a iza crte` Qubqane. U sredini je
ora~ sa plugom i volovima. Ispod je crte` Beograda. Desno
i levo na ramu je cifra „1000”. Latini~ni tekst je u gorwem
delu nov~anice: NA­ROD­NA­BAN­KA­/­KRALJE­VI­NE­SR­BA,­HR­VA­TA­i­SLO­VE­NA­CA­/­KRA­LJE­VI­NE­SR­BOV,­HR­VA­TOV­in­SLO­VEN­CEV­/­pla­}a­do­no­si­o­cu /­1000­DI­NA­RA­/­u­me­tal­noj­za­kon­skoj
mo­ne­ti. Pri dnu crte`a, levo, ime je autora crte`a - „G.­Fra­i­pont­fec”.­
Kod tipa 2 ove nov~anice do{tampana je kru`na rozeta pre~nika 75 mm na licu nov~anice, produ`ena je gore
i dole trakom {irokom 35 mm. Rozeta se sastoji od pet koncentri~nih krugova. U sredi{wem krugu je lik Kara|or|a.
U drugom kru`nom poqu, pre~nika 34 mm, stoji }irili~ni
tekst „NARODNA BANKA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE”. Gorwi deo trake je u `utoj boji, gorwi deo rozete u zelenoj, sredwi deo rozete u plavoj, dowi deo rozete u qubi~astoj i dowi deo trake u crvenoj boji. Boje idu vodoravno,
prelivaju}i se jedna u drugu (J. Haxi -Pe{i}, 1995, 80). Nov~anica od 1000 dinara tip 1 pu{tena je u opticaj 11.aprila
1923. godine, a povu~ena od 21.decembra 1931. godine do februara 1932. godine, kada je zamewena tipom 2. Nov~anica
sa rozetom povu~ena je u periodu od 4. maja 1933. do 4. maja
1936. godine.
Nedostatak sitnog novca i zamena sitnih krunskih
nov~anica dovela je do {tampawa najsitnije papirne nov~anice od 25 para, odnosno 1/4 dinara (92h62 mm). [tampana je
u Zagrebu i Novom Sadu. Crte` je delo slikara Milenka \uri}a (1894-1945). Lice nov~anice prekriveno je ornamentom
u zelenkastosivoj boji. U sredini je pravougaonik (79h51mm)
29
sa predstavom manastira Gra~anice , izme|u crte`a dve de~ije glave. U uglovima su uokvirene oznake vrednosti, u levom - „ 25 / PARA”, i desno - „25­/­PA­RA”. U dowem levom „1/4
/ DINARA”, i desno - „1/4­/­DI­NA­RA”. Tekst u gorwoj polovini (}irilicom, latinicom i na slovena~kom): MINISTARSTVO FINANSIJA / KRAQEVINE SRBA, HRVATA i SLOVENACA / MI­NI­STAR­STVO­ FI­NAN­SI­JA­ /­ KRA­-
LJE­VI­NE­ SR­BA,­ HR­VA­TA­ i­ SLO­VE­NA­CA­ /­ MI­NI­STAR­STVO
FI­NANC­/­KRA­LJE­VI­NE­SR­BOV,­HR­VA­TOV­in­SLO­VEN­CEV,
a ispod Gra~anice: U BEOGRADU 21 MARTA 1921. / MINISTAR FINANSIJA / Dr. Kosta Kumanudi (potpis).
Na nali~ju, crte` je mrke boje ( 80h51 mm). Levo je crte` ostrva sa crkvom na Bledskom jezeru, a desno crte`
spomenika bana Jela~i}a u Zagrebu. Desno i levo, u ovalnim okvirima je razlomak „1/4”. Iznad crte`a je „DINARA”, a ispod - „DI­NA­RA”. Ispod crte`a, latinicom - „Gra­ve
par­M.­D.­Gi­u­ric”.
Nov~anica je pu{tena u opticaj 14.juna 1921.
(199.127.376 komada). Nepoznat je ta~an datum kada se po~elo
sa povla~ewem nov~anice iz opticaja, ali verovatno da je zavr{eno do 30.septembra 1927. (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 88-89).
Kovani novac dr`avnog izdawa iz 1925. godine ra|en je
od legure nikla i bakra, i to: 50 para (te`ina 2,5 g, pre~nik
18 mm), 1 dinar ( 5 g, 23 mm) i 2 dinara (10 g, 27 mm). Ova serija odstupa od Latinske konvencije, jer je ra|ena od neplemenitih metala (kao i serija iz 1921.). Novac je kovan u Parizu (Francusko dru{tvo za kovawe novca) i Briselu (Belgijska kraqevska kovnica). Graver je bio A.­PA­TEY.
Na aversu sva tri apoena je lik Aleksandra I­Kara|or|evi}a u levom profilu. Okru`en }irili~nim natpisom
„ALEKSANDAR I KRAQ SRBA, HRVATA I SLOVENACA”. Ispod lika je ime gravera: A.­PA­TEY- latinicom. Sve
zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu sva tri apoena u sredinini poqa je broj~ana oznaka vrednosti (50, 1 ili 2), ispod je naziv nov~ane jedinice („PARA”, „DINAR” ili „DINARA”- }irilicom) i godina kovawa „1925”. Okru`eno otvorenim vencem od lovorovog (levo) i hrastovog (desno) li{}a, gran~ice su pri dnu
spojene trakom , a na vrhu je kraqevska kruna. Kod novca kovanog u Francuskoj, u podno`ju venca sa leve strane je znak u
vidu muwe. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Revers je u odnosu
na avers postavqen pod 180o. Obod je kod sva tri apoena nareckan.
Ta~an broj iskovanog novca ne mogu}e je utvrditi jer za30
25 PARA, nikl i bakar, 1920.
kat. br. 50
50 PARA, nikl i bakar, 1925.
kat. br. 51
visi od izvora podataka. Novac je periodi~no pu{tan u opticaj od 5.septembra 1925. Wime je zamewen dr`avni papirni
novac od 1, 1/2 i 1/4 dinara. Sukcesivno je povu~en iz opticaja od 31.jula 1937. do 1940. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 96-97).
Zlatnik od 20 dinara iz 1925. godine kovan je u Parizu 1927. (1.000.000 komada). Graver je bio A.­PA­TEY. Zlatnik
je te`ine 6,45161 grama, fino}e zlata 900/1000, pre~nika 21 mm.
Na aversu je lik kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, u
levom profilu, okru`en }irili~nim natpisom „ALEKSANDAR I KRAQ SRBA, HRVATA i SLOVENACA”. Ispod lika je ime gravera „A.­ Pa­tey” (latinicom) i zvezdica,
kao wegov znak. Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na reversu, u sredini poqa je broj~ana oznaka vrednosti „20”, ispod je naziv nov~ane jedinice - „DI­NA­RA” i
godina - „1925” (umesto 1924. kako je bilo predvi|eno). Godina izdawa je izme|u roga izobiqa (znak kovnice) i bakqe (znak gravera). Okru`eno otvorenim vencem od lovorovog li{}a (levo) i hrastovog li{}a (desno), gran~ice su
pri dnu spojene trakom, a na vrhu je kraqevska kruna. Sve
zajedno u „bisernom” krugu. Revers je u odnosu na avers postaveqen pod 180o. Obod je nareckan. Zlatnik je pu{ten u
opticaj 1927. godine, a povu~en 28.juna 1931. godine.
Nov~anica Narodne banke Kraqevine SHS od 10 dinara sa datumom 26. maja 1926, stalnog II izdawa, tip 1
{tampana je u Parizu. Postoje dva tipa ove nov~anice.
[tampana je na beloj hartiji sa vodotiskom sa crte`ima u
crvenoj, `utoj i plavoj boji. veli~ina crte`a sa obe strane je 115 h 68 mm. Na licu sa leve strane je uokviren vodotisk, ispod u pravougaoniku je klauzula o falsifikatu.
Desno je glava `ene sa lovorovim vencem. U sredini je }irili~ni tekst: NARODNA BANKA / KRAQEVINE SRBA, HRVATA i SLOVENACA / pla}a donosiocu / (kontrolni broj) / DESET DINARA / u metalnoj zakonskoj moneti / ~lan uprave - Guverner /D.K. Proti} (potpis) - \or|e Vajfert (potpis) / BEOGRAD / 26. MAJ / 1926. Desno od
datuma je cifra „10”, u plavoj boji , uokvirena. Ispod klauzule o falsifikatu je trocifre broj (redni broj), a broj
serije (slovo }irilice i broj) ispod glave `ene, u crnoj
boji. Pri dnu crte`a sa leve strane je ime autora „Cle­ment
Ser­ve­au­Fec” i ime gravera desno „E.De­loc­he­Sculp”.
Na nali~ju desno je vodotisk, a ispod u okrugom okviru je broj „10”. Levo je dr`avni grb, a ispod je broj „10” u
okruglom okviru. U centralno delu, u pozadini je crte`
31
manastira Gra~anice. U sredini je isti tekst kao i na licu nov~anice, ali pisan latinicom (i na slovena~kom jeziku). Ispod crte`a su ime autora i grevera. Nov~anica od
10 dinara u opticaju je od 25. jula 1928. godine. Oba tipa
ove nov~anice povu~ena su u periodu od 4. januara 1933. do
4. maja 1936.
Narodna banka Kraqevine Jugoslavije izdala je 1930.
godine nov~anice od 10 dinara (stalno II­izdawe, tip 2) i 100
dinara (stalno I izdawe, tipovi 2 i 3) sa 1929. godinom.
[tampane su u Zavodu za izradu nov~anica Narodne banke
Kraqevine Jugoslavije u Beogradu 1930. godine.
Nov~anica od 10 dinara sa datumom 1. decembar 1929.
predstavqa tip 2 iste nov~anice iz 1926. godine. Razlika je
u tome {to je ovaj tip {tampan u Beogradu, u emitentu, datumu i potpisima funkcionera. Tira` je nepoznat. Pu{tena je
u opticaj 1931. godine, a povu~ena u periodu od 4. januara
1933. do 4. maja 1936.
Nov~anicu od 100 dinara sa datumom 1.decembar 1929.
karakteri{u tri tipa, a razlikuju se po: datumu izdawa, emitentu i potpisima funkcionera. Nov~anica tipa 2 pu{tena
je u optica 21. januara 1931, a tip 3 pu{ten je 1. novembra
1937. godine. Povu~ene su od 1. do 10. jula 1941. godine.
Nov~anica narodne banke Kraqevine Jugoslavije od
1000 dinara sa datumom 1. decembar 1931. stalnog II izdawa.
Crte` ove nov~anice izradio je slikar Paja Jovanovi}
(1859-1957). Graver je bio E.­De­loc­he. Izrada kli{ea poverena je Banque­de­France. Hartija sa vodotiskom naru~ena je iz
Engleske. [tampana je u Zavodu za izradu nov~anica u Beogradu. Veli~ina hartije je 195 h 121 mm, a crte`a - 181 h 112
mm. Obe strane nov~anice {tampane su u razli~itim bojama.
Na licu nov~anice, na levoj strani - lik kraqice Marije
Kara|or|evi}. Na desnoj strani - orao u letu, a u pozadini
{uma. U sredini, u gorwem delu, u okviru, nalazi se vodotisk
(pre~nik 35 mm) sa likom kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a u levom profilu. Ispod je }irili~ni tekst: NARODNA
BANKA / KRAQEVINE JUGOSLAVIJE / pla}a donosiocu
/ HIQADU DINARA / Beograd, 1 decembar 1931. / ^lan
uprave - Guverner / ^ingrija (potpis) - I. Bajloni (potpis).
U gorwem desnom i dowem levom - „1000”. Unakrsno su postavqeni broj serije i broj nov~anice. Kontrolni broj je ispod
klauzule o ka`wivosti falsifikata. U dowem delu rama,
levo je ime autora crte`a na francuskom jeziku „P.­Yova­no­vitch­fec”, a desno, ime gravera - „E.­De­loc­he­sc”.
Na nali~ju, levo i desno su dve figure `ena, leva dr32
1 DINAR, nikl i bakar, 1925.
kat. br. 52
10 DINARA, srebro, 1931.
kat. br. 57
`i srp i snop `ita, a desna ma~ i {tit sa dr`avnim grbom.
U sredini je isti tekst kao na licu nov~anice, ispisan latinicom. Ispod, u posebnom okviru, nalazi se tekst klauzule o
falsifikatu. U dowem uglu levo i gorwem desno je broj~ana
vrednost nov~anice - „1000”. Ispod crte`a su imena autora i
gravera. Pu{tena je u opticaj 1.januara 1933, a povu~ena u periodu od 4. do 11.juna 1941. godine.
Prvi srebrni novac Kraqevine Jugoslavije kovan je
1931. godine. Apoen od 10 dinara (te`ina 7 grama, pre~nik
25 mm) iskovan je delom u Kraqevskoj kovnici u Londonu
(16.000.000 komada), delom u Pariskoj kovnici (4.000.000
komada); novac od 20 dinara (14 grama, 31 mm) iskovan je u
celini u Beogradu u „Kovnici A.D.” (12.500.000 komada).
Serija je kovana od legure srebra (50 %), bakra (40 %), nikla( 5%) i cinka (5%). Graver je bio Percy­Met­calf (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985, 99).
Na aversu oba komada, u sredini poqa, nalazi se lik
kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a u levom profilu, okolo
je natpis „ALEK­SAN­DAR­ I­ KRALJ­ JU­GO­SLA­VI­JE” -latinicom. Ispod lika je naziv kovnice: „KOV­NI­CA­A.D.”- latinicom.
Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Na nali~ju, u sredini je dr`avni grb, ispod je broj~ana oznaka vrednosti (10 ili 20) i naziv nov~ane jedinice (DI­NA­RA). Levo od grba je „19”, a desno „31”, odnosno godina kovawa „1931”. Znak glavnog gravera pariske kovnice od 1931.
do 1958. (Lu­cien­Ba­zor), krilo ptice nalazi se na desnoj strani nali~ja (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi}, 1985, 99). Sve zajedno u „bisernom” krugu.
Revers je u odnosu na avers pod 180o. Obod je kod oba komada nareckan.
U opticaju su od 18.jula 1932, a povu~eni u periodu od
16.avgusta 1939. do 31.avgusta 1940. (J. Haxi-Pe{i}, 1995,
129).
Srebrni novac dr`avnog izdawa od 50 dinara iz 1932.
godine kovan je delom (5.500.000 kom.) u Kraqevskoj kovnici
novca u Londonu, a drugim delom u Beogradu u „Kovnici novca A.D.”. Graver lica je bio Ric­hard­Placht, a reversa - Jo­seph
Prinz (I. Vu~i}evi}, S. Novakovi} 1985, 100). Apoen od 50 dinara (23 grama, 36 mm) ra|en je od legure srebra 750/1000 i bakra 250/1000.
Na aversu, u sredini lik kraqa u levom profilu, a
okolo }irili~ni natpis „ALEKSANDAR I KRAQ JUGOSLAVIJE”. Ispod lika naziv kovnice „KOVNICA A.D.”
33
(samo kod primeraka ra|enih u Beogradu). Sve zajedno u „bisernom” krugu. Na reversu u sredini je dr`avni grb. Ispod je
broj~ana oznaka vrednosti i naziv nov~ane jedinice „50 DINARA”- }irilicom. Levo od grba „19”, a desno „32”, odnosno
godina kovawa „1932”. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Obod
je gladak odnosno sa utisnutim natpisom „BOG ^UVA JUGOSLAVIJU”. Postoje dva tipa kovanice: kod prvog tipa obodni natpis se ~ita sa lica, a kod drugog tipa sa nali~ja novca.
Revers je u odnosu na avers pod 180o. Pu{tawe u opticaj po~elo je 23. januara 1933. godine, a povu~eno je u periodu od
16.avgusta do 16.februara 1940. godine.
NOVAC KRAQA
PETRA II KARA\OR\EVI]A
(1934-1945)
Narodna banka Kraqevine Jugoslavije izdala je nov~anicu od 500 dinara sa datumom 6.septembar 1935, stalnog
I izdawa.
[tampana je u Zavodu za izradu nov~anica Kraqevine
Jugoslavije u Beogradu. Crte` za nov~anicu je delo slikara
Omera Mujaxi}a. Veli~ina hartije je 183 h 114 mm, a crte`a
169 h 100 mm. Crte`i su izvedeni u ~etiri boje: plavoj, `utoj, crvenoj i zelenoj.
Na licu nov~anice, na levoj strani je lik kraqa Petra
II Kara|or|evi}a u poludesnom profilu. Na desnoj strani je
uokvireni vodotisk sa likom kraqa Aleksandra I u levom
profilu. U sredini je dvoglavi beli orao sa kraqevskom
krunom, a na grudima {tit na kome je dr`avni grb. Iznad i
ispod predstave orla te~e }irili~ni tekst: NARODNA
BANKA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE / pla}a donosiocu /
DINARA 500 DINARA / Beograd, 6. septembar 1935 / ^lan
uprave - Guverner / Dr. Jov. Lov~evi} (potpis) - Dr. M. Radosavqevi} (potpis) / (kontrolni broj). Na okviru, iza orla,
nalazi se natpis }irilicom: PET STOTINA DINARA. U
podno`ju crte`a, u posebnom okviru, klauzula o falsifikatu }irilicom. U gorwem desnom i dowem levom uglu je broj~ana vrednost nov~anice - „500”. U sva ~etiri ugla unakrsno,
postavqeni su broj serije (slovo }irilice i broj) i broj nov~anice (samo broj). Ispod crte`a, levo je ime autora - crte`a „O. Mujaxi} fec”, a desno gravera - „Veqko A. Kun sc”.
Na nali~ju nov~anice, u sredini je lik `ene `etelice
koja sedi na snopovima `ita, jedan snop dr`i u krilu, u de34
50 PARA, bakar, 1938.
kat. br. 66
1 DINAR, bakar, 1938.
kat. br. 67
snoj ruci ima srp. Desno i levo od we - po pet `ena `etelica. U pozadini - po`weveno poqe sa snopovima `ita i stogovima sena. Levo je uokvireni vodotisk sa likom kraqa
Aleksandra I. Tekst na nali~ju isti je kao na licu, samo pisan latinicom. Oznaka nominalne vrednosti nalazi se iznad
i ispod crte`a. Ispod crte`a latinicom su pisana imena
autora i gravera. U opticaju je od 1. januara 1937. Povu~ena
je od 1. do 10. januara 1941. godine (J. Haxi-Pe{i}, 1995, 140).
Posledwa serija kovanog novca u Kraqevini Jugoslaviji kovana je u periodu od 1938. do 1941. godine. Iskovan je u „Kovnici A.D.”, u Beogradu. Graver je bio vajar
Frano Mengelo Din~i}. Ovom serijom obele`eno je stupawe na presto kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Apoen od 25
para (te`ina 2,5 grama, pre~nik 20 mm) kovan je od legure
bakra (98%) i aluminijuma (2%) sa rupom u sredini. Primerci od 50 para ( 2 grama, 18 mm), 1 dinara (35 grama, 21
mm) i 2 dinara (5 grama; 24,5 mm) kovani su od legure bakra
(91%) i aluminijuma (2%); apoen od 10 dinara (5 grama, 23
mm) kovan je od nikla; od legure srebra (75%) i ostalo
(25%) apoeni od 20 dinara ( 9 grama, 27 mm) i 50 dinara (15
grama, 31 mm).
Novac od 25 para u centru ima otvor pre~nika 4 mm.
Na aversu, iznad otvora je kraqevska kruna, a oko otvora
venac, oko koga je }irili~ni natpis „KRAQEVINA JUGOSLAVIJA”. Na reversu, iznad otvora je broj~ana oznaka vrednosti „25”, a ispod otvora je re~ „PA­RA” - latinicom i godina kovawa „1938”. Revers je u odnosu na avers pod
180o. Obod je gladak.
Novac od 50 para, 1 i 2 dinara, na aversu, u sredini je
kraqevska kruna, oko koje je }irili~ni natpis „KRAQEVINA JUGOSLAVIJA”. Postoje dve vrste novca od 2 dinara: sa malom i sa velikom krunom. Sve zajedno u „bisernom” krugu. Na reversu je broj~ana oznaka vrednosti novca
(50, 1 ili 2), a ispod je oznaka nov~ane jedinici latinicom
(PA­RA,­ DI­NAR ili DI­NA­RA) i godina kovawa „1938”. Revers je u odnosu na avers pod 180o. Obod je kod sva tri apoena gladak.
Na aversu novca od 10 dinara, u sredini je lik kraqa
Petra I u desnom profilu. Ispod lika je ime gravera - F.
Din~i} (}irilicom). Oko lika je }irili~ni natpis „KRAQEVINA JUGOSLAVIJA”.
Na reversu, u sredini je broj~ana oznaka vrednosti
„10”; ispod je naziv nov~ane jedinice „DI­NA­RA” i godina
„1938”. Nalaze se u otvorenom vencu od lovorovog (levo) i
35
hrastovog (desno) li{}a, gran~ice su pri dnu vezane trakom, a na vrhu je kraqevska kruna. Revers je u odnosu na
avers pod 180o. Obod je nareckan.
Na aversu novca od 20 i 50 dinara, u sredini poqa je
lik kraqa Petra II Kara|or|evi}a (u levom profilu kod 20
dinara, a u desnom profilu kod 50 dinara) okru`en natpisom
„PETAR II KRAQ JUGOSLAVIJE” (kod 20 dinara latinicom, a kod 50 dinara }irilicom). Ispod lika je ime gravera
- „F.Din~i}” (latinicom / }irilicom).
Na reversu, u sredini je dvoglavi orao sa dr`avnim grbom na grudima. Levo od orla je „19”, a desno „38”, odnosno godina 1938. Ispod grba je broj~ana oznaka vrednosti i nov~ana jednica (20 DI­NA­RA odnosno 50 DINARA). Revers je u odnosu na avers pod 180o. Obod je kod oba apoena gladak sa utisnutim natpisom ”BOG ^UVA JUGOSLAVIJU” (latinicom
/ }irilicom). Postoje po dva tipa svakog od ova dva apoena:
kod tipa jedan obodni natpis se mogao ~itati sa lica, a kod
tipa dva sa nali~ja novca.
Ova serija pu{tana je u promet periodi~no od 1939. do
1940, a povu~ena je iz opticaja tokom 1942. godine.
Serija nov~anica koju je izradila Narodna banka Kraqevine Jugoslavije i to od:
50 dinara, sa datumom
100 dinara, sa datumom
1000 dinara, sa datumom
20 dinara, sa datumom
10000 dinara, sa datumom
i 10 dinara, sa datumom
1. decembar
15. juli
6. septembar
6. septembar
6. septembar
6. septembar
1931,
1934,
1935,
1936,
1936.i
1939.
ne spadaju u novac jer nikada nije zvani~no objavqeno
wihovo pu{tawe u opticaj.
50 DINARA, srebro, 1938.
kat. br. 71
10 DINARA, papir, 14. 01. 1887.
kat. br. 19
36
BIBLIOGRAFIJA
20 DINARA, papir, 05. 11. 1905.
kat. br. 42
Broz,­K.­P.,­1963­„Ko­va­ni­no­vac­Knja`evine­i­Kralje­vi­ne­Sr­bi­je­ od­ god.­ 1868-1918­ sa­ do­dat­kom­ oku­pi­ra­ne­ Sr­bi­je­ od­ 19411944”,­Nu­mi­zma­ti~­ke­vi­je­sti,­­br.­20,­Za­greb,­20-50.
Vu~i}evi}, I., Novakovi} S 1985 „Kovawa i kovanice
na{eg novca 1868-1938”, Numizmati~ar, br. 8, Beograd, 91-101
Gajger,­V.,­1984­„Na{i­likovni­umet­ni­ci,­auto­ri­ju­go­sla­ven­skih­nov­~a­ni­ca­me­|u­na­rod­nog­raz­do­blja­(1918-1941)”,­Nu­mi­zma­ti~­ke­vi­je­sti, br.­38,­Za­greb,­91-99.
Haxi-Pe{i} J., 1995 Novac Srbije 1868-1918, Beograd
Haxi-Pe{i} J., 1995 Novac Kraqevine Jugoslavije
1918-1941, Beograd.
5 DINARA, papir, 05. 07. 1917.
kat. br. 43
10 DINARA, papir, 01. 11. 1920.
kat. br. 55
1000 DINARA, papir, 01. 12. 1931.
kat. br. 64
500 DINARA, papir, 06. 09. 1935.
kat. br. 72
43
KATALOG
NOVAC MIHAILA OBRENOVI]A
1. 1 para 1868, bakar, N-2008
2. 5 para 1868, bakar, N-2009
3. 10 para 1868, bakar, N-2010
NOVAC MILANA OBRENOVI]A
4. 50 para 1875, srebro, N-2800
5. 1 dinar 1875, srebro, N-2016
6. 5 para 1879, bakar, N512
7. 10 para 1879, bakar, N2012
8. 50 para 1879, srebro, N-2031
9. 1 dinar 1879, srebro, N 2019
10. 2 dinara 1879, srebro, N-2456
11. 5 dinara 1879, srebro, N-2456
12. 20 dinara 1882, zlato, N2253
13. 5 para 1883, nikl, N-2015
14. 10 para 1883, nikl, N-522
15. 20 para 1883, nikl, N-544
16. 5 para 1884, nikl, N-548
17. 10 para 1884, nikl, N-2377
18. 20 para 1884, nikl, N-2014
19. 10 dinara 14.01.1887, papir, N-2821
20. 10 dinara 2.02.1893, papir, N-2496
NOVAC ALEKSANDRA OBRENOVI]A
21. 1 dinar 1897, srebro, N-334
22. 2 dinara 1897, srebro, N-2090
NOVAC PETRA KARA\OR\EVI]A
23. 2 pare 1904, bronza, N-254
24. 5 para 1904, bronza, N-624
25. 50 para 1904, srebro, N-2094
26. 1 dinar 1904, srebro, N-339
27. 2 dinara 1904, srebro, N-2022,
28. 5 dinara 1904, srbro, N-2023
29. 5 para 1912, nikl, N-629
30. 10 para 1912, nikl, N-656
31. 20 para 1912, nikl, N-357
32. 50 para 1912, srebro, N-2024
33. 1 dinar 1912, srebrim, N-493
34. 2 dinara 1912, srebro, N-2099
35. 50 para 1915, srebro, N-465
36. 1 dinar 1915, srebro, N-2458
37. 2 dinara 1915, srebro, N-2028
38. 50 para 1915, srebro, N-464
39. 1 dinar 1915, srebro, N-480
40. 10 para 1917, nikl, N-2032
41. 20 para 1917, nikl, N-2033
42. 20 dinara 5.01.1905, papir, N-2822
44
43. 5 dinara 5.07.1917, papir, N-1829
44. 0,50 dinara 1919, papir, N-1839
45. 1 dinar 1919, papir, N-2812
46. 5 dinara/20 kruna 1919, papir, N-1797
47. 20 dinar/80 kruna 1919, papir, N-1707
NOVAC ALEKSANDRA KARA\OR\EVI]A
48. 5 para 1920, cink, N-2810
49. 10 para 1920, cink, N-2053
50. 25 para 1920, nikl i bakar, N-2055
51. 50 para 1925, nikl i bakar, N-382
52. 1 dinar 1925, nikl i bakar, N-228
53. 2 dinara 1925, nikl i bakar, N-2037
54. 25 para 1921, papir, N-1805
55. 10 dinara 1.11.1920, papir, N-1841
56. 10 dinara 26.05.1926, papir, N-1842
57. 10 dinara 1931, srebro, N-1931
58. 20 dinara 1932, srebro, N-1932
59. 50 dinara 1932, srebro, N-2041
60. 10 dinara 1.12.1929, papir, N-1844
61. 50 dinara 1.12.1931, papir, N-1764
62. 100 dinara 1.12.1929, papir, N-2477
63. 100 dinara 15.07.1934, papir, N-1826
64. 1000 dinara 1.12.1931, papir, N-2541
NOVAC PETRA KARA\OR\EVI]A
65. 25 para 1938, bakar, N-270
66. 50 para 1938, bakar, N-271
67. 1 dinar 1938, bakar, N-272
68. 2 dinara 1938, bakar, N-273
69. 10 dinara 1938, nikl, N-173
70. 20 dinara 1938, srebro, N-275
71. 50 dinara 1938, srebro, N-386
72. 500 dinara 6.09.1935, papir, N-2456
73. 20 dinara 6.09.1936, papir, N-1794
74. 10 dinara 22.09.1939, papir, N-1830
NOVAC NIKOLE PETROVI]A
75. 10 para 1906., nikl, N-2056
76. 20 para 1906, nikl, N-2057
77. 20 para 1908, bronza, N-2058
78. 1 perper 1909, srebro, N-2059
79. 2 perpera 1910, srebro, N-2061
80. 5 perpera 1912, srebro, N-2062
81. 2 pare 1913, bronza, N-2063
82. 20 para 1913, nikl, N-694
83. 1 para 1914, bronza, N-2064
84. 10 para 1914, nikl, N-696
85. 20 para 1914, nikl, N-706
86. 1 perper 1914, srebro, N-2700
87. 1 perper 25.07.1914, papir, N-2497
88. 2 perpera 25.07.1914, papir, N-2814
89. 10 perpera 1.06.1917, papir, N-2500
Download

Numizmatika 10pt.qxd