[email protected]
064/9889-612
DEFINICIJA MONOPOLA
Monopol je takvo stanje gde postoji jedan prodavac na strani ponude koji
zamenjuje čitavu granu.
Prirodni monopol daje pravo pristupa nekom preduzeću na tržištu kao što je na
primer proizvođač električne energije. Monopol još predstavlja barijeru na tržištu.
Monopol neće uzeti neku tržišnu cenu, već će izabrati neku drugu po svojoj proceni
povoljniju kako bi maksimizirao svoj profit. Međutim ni to određivanje nije sasvim
proizvoljno, jer ukoliko bi izabrao suviše visoku cenu prodao bi malu količinu neke robe.
Isto tako na izbor cene utiče i ponašanje potrošača.
Pored prirodnog monopola postoji još i državni i monopoli sa velikim udelom na
tržištu.
Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove.
D
Q
Prirodni monopol
MAKSIMIZACIJA PROFITA
A
P
B
GT(Q)
m
GT(Q)
PT(Q)
PT(Q)
D
D
Qm
GPD (Q)
Q
F
c
GPD (Q)
Slika A pokazuje visoku tražnju, monopol proizvodi Q m  0 , cenu određuje na
nivou P m .
[email protected]
1
064/9889-612
Q
[email protected]
064/9889-612
Slika B pokazuje nisku tražnju tako da monopolska cena ne pokriva prosečne
troškove, Q m  0 .
Uslov optimizacije je GPD=GT kod konkurentskog preduzeća i tada je granični
prihod jednak ceni, a cena jednaka graničnom trošku.
MONOPOL I DRUŠTVENO BLAGOSTANJE
A
B
GT(Q)
Pm
PT(Q)
GT(Q)
PT(Q)
P*
PT(Q )m
D
Qm
GPD (Q)
D
Q*
Q
Slika A je poboljšanje blagostanja kada je cena jednaka graničnom trošku kod
savršeno konkurentskog tržišta. U uslovima monopolske tržišne strukture dobitak na
ukupnom blagostanju jednak je čistom gubitku blagostanja.
REAKCIJA MONOPOLA NA PROMENU TRAŽNJE
Linearna funkcija tražnje u inverznom obliku je: P  b  aX . Ukoliko bi došlo do
dX
1

0
povećanja tražnje, odnosno rasta parametra b tada sledi
db 2a  C 
Zaključak je da sa povećanjem tražnje monopol povećava ponudu i dolazi do povećanja
monopolskog profita.
cena
GT
a
PT
profit (p
P*
GPD
nagib=-2b
y*
TRAŽNJA (nagib=-b)
autput
Monopol sa linearnom krivom tražnje. Monopolista maksimizira profit kada je granični
prihod jednak graničnom trošku.
[email protected]
2
064/9889-612
Q
[email protected]
064/9889-612
cena
GT
1 1 / 
GT
P*
TRAŽNJA
y*
autput
Monopol sa konstantnom elastičnošću tražnje. Maksimalan profit dobija se u tački gde
GT
seče krivu tražnje.
kriva
1 1 / 
NEEFIKASNOST MONOPOLA I MONOPOLSKI GUBITAK
cena
GT
P
P
m
C
GPD
TRAŽNJA
y
autput
c
Neefikasnost monopola. Monopolista je neefikasan u Paretovom smislu.
Efikasan nivo autputa je onaj na kojem je spremnost da se plati za dodatnu jedinicu
autputa jednaka trošku proizvodnje te jedinice. Monopolista posmatra i uticaj povećanja
[email protected]
3
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
autputa na prihod koji dobija od infragraničnih jedinica, a upravo one nemaju veze sa
efikasnošću.
Monopolista je uvek spreman da proda dodatnu jedinicu po nižoj ceni nego što
trenutno traži kad ne bi morao da snizi cenu svih drugih infragraničnih jedinica koje
trenutno prodaje.
cena
P
GT
(monopolska cena)
konkurentska cena
B
A
C
TRAŽNJA
GPD
autput
Monopolski gubitak.
A predstavlja transferno plaćanje od monopoliste ka potrošaču. Jedna strana tržišta
je u boljoj, a druga u goroj situaciji. Površina B+C je monopolski gubitak. Pokazuje koliko
su ljudi u lošijem položaju što plaćaju monopolsku cenu, a ne konkurentsku. Čist gubitak
zbog monopola meri vrednost izgubljenog autputa.
UZROCI MONOPOLA
Prvi razlog: ako se monopoli javljaju zato što je minimalno efikasan obim veliki u
odnosu na veličinu tržišta i ako je povećanje tržišta nemoguće, onda je grana kandidat za
regulaciju, ali takve regulacije su suviše skupe.
Drugi razlog jeste mogućnost da nekoliko različitih preduzeća rade u dosluhu i
ograniče proizvodnju u cilju povećanja cena i profita. Ukoliko neko preduzeće ovako
posluje nastaje kartel.
Karteli su nezakoniti. Ako država otkrije da grupa preduzeća pokušava da ograniči
autput, onda mogu da plate visoke kazne. S’druge strane neka grana može da ima neko
dominantno preduzeće. Ako je preduzeće prvo ušlo na tržište ima prednost u troškovima pa
može da obeshrabri ostala preduzeća da uđu u tu granu.
[email protected]
4
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
cena
cena
PT
P
PT
*
P
TRAŽNJA
meo
*
TRAŽNJA
meo
autput
autput
Tražnja u odnosu na minimalno efikasan obim.
MONOPOLSKA DISKRIMINACIJA CENA
Preduzeće može da poveća profit, ako za potrošače koji imaju različite
karakteristike bude određivao različite cene. Preduzeće može razlikovati potrošače prema
njihovim ukusima, dohotku, starosnoj dobi ili mestu stanovanja, a sve u cilju da bi
potrošačima različitih karakteristika određivala različite cene. Međutim, prilikom
zaračunavanja različitih cena, različitim kupcima potrebno je da preduzeće bude u stanju
da onemogući arbitražu (kupovina po nižim cenama u cilju preprodaje po višim cenama).
Zato se preduzeća često koriste različitim marketinškim tehnikama da bi sprečila arbitražu.
Na primer:
1. Mogu se koristiti različite cene proizvoda za tržišta koja se nalaze na različitim
mestima. Da bi se održala diskriminacija cena tržišta moraju biti zaštićena visokim
carinama ili prohibitivnim troškovima.
2. Preduzeća koja se bave pružanjem usluga (npr. transportne kompanije, restorani)
za starije osobe daju niže cene nego za mlađe. U ovakvim slučajevima preduzeća traže od
starijih osoba da pokažu svoju ličnu kartu.
3. Preduzeća mogu odobriti popuste i za studente. U ovom slučaju preduzeća traže
na uvid studentski indeks.
4. Izdavači knjiga mogu prodavati svoja izdanja institucijama po višim cenama u
odnosu na cene po kojima prodaju individualnim kupcima.
P1
GT q1  q2 
P
P2
m
P2
m
P1
D1
qm1
GPD1
D1
D2
q1
qm2
GPD2
q2
m
Q
GPD
Monopol koji vrši diskriminaciju dva tržišta
[email protected]
5
064/9889-612
Q
[email protected]
064/9889-612
Na datoj slici prikazan je slučaj monopola koji prodaje proizvod na dva različiti
tržišta. Ta dva tržišta su izolovana tako da monopol može da određuje različite cene za isti
proizvod, a potrošači ne mogu da ostvare arbitražu.
[email protected]
6
064/9889-612
Download

seminarski4 - www.prekucavanje.wordpress.com