Rubrika:
Hronika/Kriminal
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Specijalni sud za organizovani kriminal, Ministarstvo pravde
U NEDOSTATKU ELIOTA NESA
Vreme, 14.08.2008; Strana: 16
Zakon
o
oduzimanju
imovine
proistekle
iz
krivičnog
dela
Udovice i naslednice srušenih dvora u Šilerovoj ulici u Zemunu poreznicima bi morale
objasniti od kojih su to (ne heroinskih, dakako) para sazidale sa svojim muževima
sve te zidine i bazene, isto bi morali objasniti i gospodin Legija i njegova gospođa
Aleksandra i mnogi drugi, od naslednice Ražnatović do pripadnika imperije Karić
Eliot Nes nije bio agent FBI-ja, Eliot Nes je bio financijski inspektor sa specijalnom
misijom, koji je uspio čuvenog Ala Kaponea strpati na robiju zbog – utaje poreza.
Kod nas ta "eliotnesovska" uloga zasad pripada samo sudovima, i to tek ako se nađe
neki ambiciozni pripadnik te (krivičarske) struke, poput Radmile Dragičević-Dičić koja
je onomad Milana Zarubicu, proizvođača droge, osuđujućom presudom obvezala da
plati deset milijuna dolara, ili njenog kolege sa Specijalnog suda za borbu protiv
organiziranog kriminala Milimira Lukića, koji je pripadnicima kriminalnog "zemunskog
klana" odrezao cifru od 11,5 milijuna eura koje će, ako presuda bude potvrđena na
Vrhovnom sudu Srbije, morati isplatiti svojim žrtvama. I još nekoliko rijetkih
primjera imamo u posljednje dvije-tri godine, ali ostaje činjenica da su suci dosad
vrlo rijetko koristili mogućnost da koriste zakonsko slovo o oduzimanju imovine koja
je stečena konkretnim krivičnim djelom. Stvari bi se trebale promijeniti u bliskoj
budućnosti, uz uvjet da se političarska kasta urazumi i počne raditi ono za što ih
poreski obveznici plaćaju; u parlamentarnu proceduru je, naime, upućen prijedlog
Zakona
o
oduzimanju
imovine
proistekle
iz
krivičnog
djela.
NAPOKON ZAKON: Predloženi zakon predviđa da u budućnosti dobijemo posebnu
jedinicu pri MUP-u Srbije, koja će se baviti financijskim istragama, odnosno – u
suradnji s nadležnim tužiocem – otkrivanjem i privremenim oduzimanjem imovine
stečene kriminalom, kao i specijalni državni organ, koji bi trebao upravljati oduzetom
imovinom. Postupak trajnog oduzimanja takve imovine mogao bi se pokrenuti već u
toku samog krivičnog postupka, odnosno nakon podizanja optužnice, kao i u roku od
godinu dana od donošenja pravomoćne osuđujuće presude, a oduzimanje bi se
primjenjivalo na krivična djela kriminala, pojedina krivična djela u privredi, djelima
protiv čovječnosti, kao i za krivična djela vezana za korupciju. U prijedlogu se
predviđa da imovina može biti oduzeta ne samo učiniocu kriminalnog djela, već i
svjedoku suradniku ili "ostaviocu, koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim
prihodima". Pri tome se misli na počinioca krivičnog djela protiv kojega, uslijed smrti,
nije pokrenut ili je obustavljen postupak, a utvrđeno je da je s drugim okrivljenima
počinio krivično djelo, predviđeno tim zakonom. Zakon bi obuhvatio i nasljednike i
pravne sljedbenike, kao i treće osobe na koje je prenesena imovina proistekla iz
krivičnog
djela.
Sva
bi
ta
imovina
u
budućnosti
trebala
pripasti
državnom
budžetu.
Sam prijedlog normiranja te materije izazivao je u prošlim godinama mnoge reakcije,
od one pretprošlog ministra pravde Zorana Stojkovića da je riječ o "marketingu", do
otvaranja suradnje s Italijom (koja je u toj stvari najdalje odmakla) i konačnog
prijedloga zakonskog teksta, napravljenoga u vrijeme prošlog ministra Dušana
Petrovića i današnje ministarke, tada državne sekretarke Ministarstva pravde
Snežane
Malović.
Javnost zna za brojne slučajeve kad je kriminalcima ostajala imovina koju su stekli:
podsjetimo se 2006. godine i slučaja Branislava Uskokovića, bivšeg direktora
Elektrodistribucije Beograd, koji je osuđen za krađu oko 11 milijuna dinara i
zloupotrebu službenog položaja, kojem niti jedan od 32 (slovima: trideset i dva)
stana koje je u svom direktorovanju sebi obezbedio nije oduzet, ili slučaja udovica
Spasojević i Luković, čije potraživanje silnih milijuna eura za srušene dvore
zemunskih
zločinaca
još
nije
dobilo
sudski
epilog.
ISTRAŽIVANJA: Dosad se, naime, mogla oduzeti isključivo imovina pribavljena
konkretnim krivičnim djelima, a nije se ulazilo u ostatak kriminalnih imperija. To bi
novi zakon trebao promijeniti. Suštinu stvari najbolje opisuje istraživanje Dragana
Manojlovića iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije (Revija za bezbednost, br.
2 iz februara 2008), koji se bavi pranjem novca. On je, uspoređujući slučajeve
pranja novca u Njemačkoj, Maroku i Srbiji ustanovio da je u Srbiji – u slučajevima
ubijenih ili nestalih članova kriminalnih organizacija – ostavinska rasprava vođena u
87 posto slučajeva, dok je u ovim drugim zemljama to bio slučaj u svega tri posto.
"Takođe je uočljivo da su ostavinsku masu činile nepokretnosti kao što su stambeni i
poslovni objekti, dok su pokretnosti najčešće činili novac, predmeti od zlata, druge
dragocenosti i putnički automobili. Tržišna vrednost ostavinom nasleđene
nepokretnosti i tako uvedenih u legalne tokove jeste između 11 i 13 miliona evra.
Ako ovoj masi dodamo vrednost putničkih automobila, putem ostavinske rasprave
(nasleđivanja) u ‘sudskom postupku’ oprana i legalizovana imovina je između 14 i 16
miliona evra. Iz priloženog uporednog istraživanja vidljivo je da postoji negativna
korelacija između radnog staža, poreske prijave, zaposlenja i vrednosti imovine koja
je bila predmet ostavinske rasprave i nasleđivanja", piše autor, upozoravajući na to
da Srbija pati od nepostojanja mješovitih timova za provođenje kriminalističkofinancijskih istraga i zakonske regulative kojom bi se stvari mogle promijeniti.
Isti autor navodi i talijanska iskustva u plasiranju prljavog novca: građevinska
industrija, poljoprivreda – kupovina zemlje, prerada i trgovina poljoprivrednim
proizvodima, ustanove za njegu bolesnih i nemoćnih i privatna zdravstvena
osiguranja, industrija zabave i turizma, posebno hotelijerstvo, gastronomska
privreda, naselja za odmor i sportske hale, trgovina na veliko i malo, posebno
supermarketi, robne kuće, modne radnje, auto-kuće, benzinske stanice i uslužne
djelatnosti
gradova
(odnošenje
smeća
i
slično).
Zvuči
domaće,
zar
ne?
RETROAKTIVNOST: Već spomenuto talijansko iskustvo u obračunu s mafijom govori
da se, u zajedničkoj akciji tužilaštva (koje prijedlog zakona stavlja u najaktivniju
ulogu) i policije i financijskih eksperata (koje naš prijedlog spominje tek uzgred) u
svakom slučaju ispituje imovina osumnjičenog, sve njegove koncesije i kredite,
dozvole za gradnju i slično, dakle sve što je vezano za njegove poslovne aktivnosti,
ali se provjerava i imovina žene, djece i ostalih koji su s osumnjičenim životno
povezani u razdoblju od prethodnih pet godina. Na temelju svih tih podataka, pitanje
koje se postavlja je jasno: vaša je imovina tolika, vaši prihodi i prijavljen i plaćen
porez
toliki,
otkud
razlika?
Zato Srbiji, osim usvajanja zakona o oduzimanju imovine, treba Eliot Nes: da ga
imamo, zakon nam ne bi ni bio potreban. Udovice i nasljednice srušenih dvora u
Šilerovoj ulici u Zemunu poreznicima bi morale objasniti od kojih su to (ne
heroinskih, dakako) para sazidale sa svojim muževima sve te zidine i bazene, isto bi
morali objasniti i gospodin Legija i njegova gospođa Aleksandra, i mnogi drugi, od
nasljednice
Ražnatović
do
pripadnika
imperije
Karić.
Ovaj će zakon, kad se gospoda narodni poslanici udostoje baviti se svojim poslom i
usvoje ga, Srbiju primaknuti za korak uljuđenim državama. Taj korak, međutim,
neće biti tako dugačak ako i poreznici ne počnu raditi svoj posao na američki način:
najprije platiš porez državi, onda umreš. U prijevodu na jezik naš obični: ako si
prošle godine imao prosječnu plaću od 300 eura mjesečno, iz kojeg si džepa izvadio
novac da kupiš stan za 150.000 eura i automobil za 30,70 ili hiljada već?
Antrfile:
Pravosnažnost,
pa
novac
Vijeće Specijalnog suda, kojem je predsjedao sudac Milimir Lukić, osudilo je 18.
januara 2008. godine 26 pripadnika "zemunskog klana" optuženih za 18 ubojstava,
tri otmice i dva teroristička napada (dizanje u zrak poduzeća Difens roud u Surčinu i
bacanje bombe na prostorije DSS-a u Beogradu). Maksimalne kazne od po 40 godina
zatvora izrečene su Miloradu Ulemeku Legiji, Milošu Simoviću, Sretku Kaliniću i
Vladimiru Milisavljeviću (posljednja trojica još u bijegu). Na po 35 godina osuđeni su
Aleksandar Simović, Nikola Bajić i Đorđe Slavković. Milan Jurišić dobio je 34, Milan
Glišović 32, a Dušan Krsmanović i Milan Jurišić (u bijegu) 20 godina zatvora, dok su
ostali
dobili
manje
zatvorskih
godina.
Sud je utvrdio da su "zemunci" odgovorni za ubojstva Branislava Lainovića Dugog,
Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Todora Gardaševića, Srdana Ljujića,
Velibora Iličića, Željka Bodiša, Ivice Nikolića, Sredoja i Zorana Šljukića, Jovana
Guzijana, Radeta Cvetića, Ivice Jovanovića, Željka Škrbe, Nenada Batočanina,
Slobodana Radosavljevića Bulke, Gorana Trajkovića i Aleksandra Ristića.
Osim ubojstava, tu su i tri otmice, u kojima su "inkasirali" 12 milijuna eura, te će za
otmicu biznismena Milije Babovića morati, nakon pravomoćnosti presude, vratiti
deset i pol milijuna eura, milijun i pol platit će Bojani Bajrušević (sestri otetog Vuka
Bajruševića), kao i porodici Suvada Musića 350.000 eura (taman za eventualnu
kauciju?).
Također, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević obavezni su da
isplate pet milijuna eura Miroslavu Miškoviću, koji je otet u maju 2001. godine, po
presudi
Četvrtog
opštinskog
suda
u
Beogradu.
Osim toga, u parničnom postupku pravo na naknadu štete moći će ostvarivati i
Ljiljana Buha, formalna vlasnica firme Difens roud, DSS, kao i porodice svih ubijenih
za koje je u postupku dokazano da su žrtve upravo "zemunskog klana". Presuda
Specijalnog suda je ovih dana uručena optuženima i njihovim advokatima, koji imaju
pravo u narednih 15 dana podnijeti žalbe Vrhovnom sudu Srbije. Presudu tog suda,
ako bude kao što je uobičajeno, možemo očekivati za otprilike godinu dana.
Autor: TATJANA TAGIROV
Rubrika:
Unutrašnja politika
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Crvene beretke - JSO
Događaji:
Ubistvo/otmica Ivana Stambolića, Atentat u Budvi
Ličnost/tema:
Ulemek Milorad Legija, Bracanović Milorad
OPTUŽNICA PROTIV PRIPADNIKA JSO-A
Vreme, 28.08.2008; Strana: 4
Kriminal
U ponedeljak 25. avgusta navršeno je osam godina od otmice nekadašnjeg
predsednika Srbije Ivana Stambolića. Tri pripadnika bivših "crvenih beretki" (Jedinice
za specijalne operacije, JSO) – Dejan Ivković, Nenad Ćebić i Vukašin Vukašinović –
baš oko godišnjice optuženi su da su dali lažni iskaz, odnosno alibi svom
nekadašnjem komandantu Miloradu Ulemeku Legiji u toku suđenja za Stambolićevo
ubistvo, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine, koje se
vodilo u Specijalnom sudu. Ivković, Ćebić i Vukašinović svedočili su i na suđenju za
ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Njihov bivši komandant Legija je, kao
organizator zločinačkog udruženja koje je izvršilo ta krivična dela, pravosnažno
osuđen na 40 godina zatvora. Za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića, pored
Ulemeka, na 40 godina zatvora osuđen je i pripadnik JSO-a Branko Berček. Bivši
načelnik bezbednosti JSO-a Milorad Bracanović, zbog neprijavljivanja pripreme
ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, osuđen
je na dve godine zatvora. Krivičnim zakonikom za delo lažnog svedočenja predviđena
je
kazna
do
pet
godina
zatvora.
(Tanjug)
Autor: PRENETO
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Vrhovni sud Srbije
Događaji:
Stečajna afera
KAD MAFIJE NESTANU...
NIN, 07.08.2008; Strana: 24
Da li se proces protiv tzv. “stečajne mafije” urušava i da li postoji rizik da se grupa
ljudi, koja je optužena da je nezakonito stekla ogromno bogatstvo pljačkom državne
imovine,
više
ne
pojavi
pred
sudom
Ako smo prethodnih godina imali prilike da ekskluzivno, putem kamera,
prisustvujemo hapšenjima lica osumnjičenih za teška krivična dela, korupciju i
ekonomske malverzacije, ove godine, skoro na isti način, ali mnogo stidljivije,
gledamo kako ta ista lica, izlaze iz pritvora. I u jednom i u drugom slučaju zajedničke
su im najlon kese i zavežljaji, koji prvom prilikom asociraju na detronizaciju
nedodirljivih, a sada na skrušenost i nevinost ničim zasluženih paćenika. Zbunjena je
i javnost, bar sa stanovišta očekivanja. Kad država hapsi pljušte priznanja i pohvale
za odlučnost u borbi sa kriminalom. Kad se osumnjičeni i optuženi puštaju iz pritvora
javljaju se sumnje i podozrenja da se ta borba fingira i da će “kapitalce” mimoići
pravda.
Posle niza zahteva, nuđenja jemstva i kukanja na nepravdu, iz pritvora su puštena i
poslednja tri člana takozvane “stečajne mafije”. Goran Kljajević, bivši predsednik
Trgovinskog suda, koji je označen kao vrh piramide koja je nezakonito pribavila 50
miliona evra, Jelica Živković, bivša direktorka “Poštanske štedionice” i Sekula
Pjevčević, nekadašnji direktor KEB banke, u nastavku suđenja braniće se sa slobode,
uz
još
26
optuženih
u
tom
procesu.
Desilo se to samo nepunih mesec dana posle puštanja iz pritvora Dragana Yajića,
Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, trojice bivših funkcionera Crvene zvezde,
osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i sumnje da su od transfera više
Zvezdinih fudbalera prisvojili milionske sume novca u evrima. Uz tri produženja,
zbog mogućnosti uticaja na svedoke, u pritvoru su proveli gotovo pet meseci, skoro
pet
puta
manje
od
pripadnika
tzv.
“stečajne
mafije”.
I jednima i drugima pritvor je ukinuo Vrhovni sud Srbije, koji je smatrao da više
nema razloga da optuženi ostanu u pritvoru. Tom odlukom nije prejudiciran ishod
krivičnog postupka, jer ukidanje pritvora ni u kom slučaju ne znači oslobađajuću
presudu.
Odluka VSS oživela je staru polemiku u pravosuđu o pritvoru kao adekvatnoj
procesnoj meri. U zakonu pritvor se tretira kao vanredna mera i određuje se samo uz
posebne uslove. Radi se o meri koja obezbeđuje prisustvo okrivljenog tokom trajanja
krivičnog postupka. Sud mora po službenoj dužnosti da ovu meru ukine kada oceni
da su prestali zakonom određeni razlozi. To su: opasnost od bekstva, opasnost od
uništavanja dokaza, uticaj na svedoke ili rizik da će optuženi da ponovi krivično delo.
Po rečima Milana Škulića, profesora krivičnog procesnog prava, pritvor može biti
određen i u slučajevima kada je zaprećena zatvorska kazna veća od 10 godina, što
znači da se ceni težina krivičnog dela, način izvršenja i težina posledica koje takvo
delo sobom nosi. Pritvor je, kako kaže profesor Škulić, skupa mera i da u svetu
postoji tendencija da se on zameni blažim merama, pre svega jemstvom, uz
napomenu da pritvor ili njegovo ukidanje ne prejudicira konačnu sudsku odluku.
Možda je tako u normalnom svetu, ali ne i kod nas. VSS je ocenio, mada se ne može
reći i na osnovu čega, da, recimo, nema opasnosti od bekstva, iako se jedan od
organizatora grupe Slobodan Radulović, bivši direktor “Ce marketa”, nalazi u bekstvu
i za kojim je raspisana Interpolova poternica. U bekstvu je i Miljko Živojinović,
stečajni upravnik “Rada”, koji je po puštanju iz pritvora netragom nestao.
S toga se javnost s pravom pita da li se proces protiv tzv. “stečajne mafije” urušava i
da li postoji rizik da se grupa ljudi, koja je optužena da je nezakonito stekla ogromno
bogatstvo pljačkom državne imovine, više ne pojavi pred sudom. Stečajni mafijaši
koji su se ovih dana obreli na slobodi, verovatno će dodatno uznemiriti takozvane
gubitnike tranzicije. Bivši i sadašnji radnici nekada bogatih firmi listom im stavljaju
na dušu teško breme – da su oteli, obezvredili i prodali imovinu koju su generacije
sticale.
Potpisi Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević, prvih sudija Trgovinskog suda do
trenutka hapšenja, nalaze se na skoro svim neobično uvedenim i sprovedenim
stečajevima u Srbiji. Tu su: jedno od najvećih preduzeća bivše Jugoslavije – “Ineks”,
najmoćniji trgovinski lanac u ovom delu Evrope – Robne kuće “Beograd”, velika
tekstilna industrija “Beko”, BIM “Slavija”, Građevinsko preduzeće “Rad”, “Ce
market”,
“Jugoeksport”...
Uglavnom
lista
vredna
milijarde
dolara.
I pored toga što u Specijalnom tužilaštvu kažu da postoje “Nijagarini vodopadi”
dokaza protiv ove grupe i da zato neće biti potrebno da neko od članova dobije
status svedoka saradnika što, kako kažu, potvrđuje i optužnica na 181 strani,
najveća ikad napisana u istoriji pravosuđa, specijalni tužilac Miljko Radisavljević je
odluku VSS o ukidanju pritvora ocenio kao pogrešnu i kao presedan: “Ovakvim
odlukama se dezavuiše rad ne samo tužilaštva već i policije, istražnih sudija, a u
velikoj meri i veća pred kojim se vodi glavni pretres. Voleo bih da grešim, ali mi se
čini da će zbog ovakve odluke nastavak glavnog pretresa u ovom predmetu u velikoj
meri
biti
otežan.”
Mnogi su komentar specijalnog tužioca doživeli kao svojevrstan pritisak na VSS i
njegove nezavisne odluke, mada niz poslednjih odluka govori da pravosudni sistem
ne funkcioniše naročito usaglašeno. Inače komentara takvih odluka ne bi ni bilo. O
puštanju Yajića i njegovih kompanjona iz “Crvene zvezde” već se govori kao o
upuštenom slučaju, što zbog prestiža osumnjičenih, što zbog invalidnih dokaza, kako
kažu
njihovi
advokati.
Za razliku od spektakularnog hapšenja, sve pred kamerama, tiho i bez pompe iz
pritvora je pušten i Rade Terzić, bivši beogradski okružni tužilac, koji se u pritvoru
našao zbog jednog drugog pritvora. Navodno, osumnjičen je da su svojevremeno baš
njegovom zaslugom iz pritvora izašli Dušan Spasojević i Mile Luković, vođe
zemunskog klana, i kasnije glavni organizatori atentata na premijera Zorana Đinđića.
Na stranu što nijedan od pomenutih slučajeva nije ni blizu sudskom epilogu. Otud i
bojazan da se mnogi od njih više ne pojave pred sudom. Vrhovni sud Srbije
verovatno je imao u vidu i tu okolnost kada je donosio svoje odluke, što opet ne
isključuje hipotezu da se tako nešto i dogodi. Ili sami procesi razvodne i propadnu. A
to je u ovoj zemlji već uobičajena pojava.
Autor: SLOBODAN IKONIĆ
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Srbija
Institucija:
Ekonomija
Ekonomska:
Agroživ
OPTUŽENI UČESNICI AFERE AGROŽIV
Danas, 30.08.2008; Strana: 21
Beograd - Nakon koordinacije i uputstva sa Odeljenjem za borbu protiv korupcije
Republičkog javnog tužilaštva, Okružno javno tužilaštvu u Zrenjaninu podiglo je
optužnicu protiv više lica u slučaju Agroživ, saopštilo je juče Republičko javno
tužilaštvo.
Optužnica je podignuta protiv Miroslava Živanovića, Zorana Prebiračevića, Milana
Antića, Budimira Đure, Juhasa Šandora, Branka Vranješa, Radeta Đurić, Zorana
Trifuljeska, Željka Buvača, Nenada Živanova, Sretenke Ivanišević, Đure Uglješina,
Slavka Milićevića, Save Lukića, Steve Krstina, Milana Simonovića, Đurice Krstina,
Dragana Lapčevića, Gorana Maka, Nenada Mošorinca i Boška Petrovića. Oni su
optuženi zbog sumnje da su zloupotrebama i malverzacijama učnili krivična dela
zloupotrebe službenog položaja i pranja novca čime su sebi ostvarili protivpravnu
imovinsku korist koja prevazilazi višemilionske dinarske iznose, navodi Tužilaštvo.
Ova krivična dela odvijala su se tako što su suvlasnici kompanije Agroživ Miroslav
Živanov, Branko Vranješ, Rade Đurić i Zoran Trifuljesko kao odgovorna lica
podstrekavali direktore drugih privrednih subjekata da kupuju vlasničke udele
Kompanije Agroživ Pančevo i drugih preduzeća na taj način što su formirali prodajne
cene udela znatno veće od knjigovodstvenih. Kupci nisu bili platežno sposobni da
izmire preuzete obaveze, niti je bilo realnih očekivanja priliva novčanih sredstava iz
kojih bi mogli izmiriti obaveze, tako da je na taj način poverilac Agroživ pokretao
postupke pred sudom u kojima je sprovođeno sudsko poravnanje, pa je Agroživ
postajao vlasnik privrednih subjekata koji su nerealno kupovali udele Agroživa, a
razliku između knjigovodstvene i prodajne cene kompanija je prikazivala kao
kapitalnu dobit na osnovu koje su podnosili zahtev za odobrenje kredita poslovnim
bankama i dobijali višemilionske iznose kredita za koje nije bilo realno pravnog
osnova niti realnih finansijskih sredstava, navodi su u saopštenju Tužilaštva.
Autor: R. D.
Rubrika:
Unutrašnja politika
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Crvene beretke - JSO, Javno tužilaštvo
Događaji:
Atentat u Budvi
Ličnost:
Ilić Goran, Prelević Božo
Žanr:
Izjava
TUŽILAŠTVO SELEKTIVNO GONI LAŽNE SVEDOKE
Danas, 30.08.2008; Strana: 1
Optužnica zbog davanja alibija optuženima na suđenjima protiv organizovanog
kriminala
podignuta
samo
protiv
trojice
pripadnika
JSO
Beograd - Protiv petorice svedoka koji su lažno svedočili u korist Radomira
Markovića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti, tužilaštvo nije podiglo optužnicu,
saznaje
Danas.
Iako je u srpskom pravosuđu optužnica, koju je podiglo Peto opštinsko javno
tužilaštvo protiv trojice pripadnika JSO zbog lažnog svedočenja trojice svedoka na
suđenju za atentat na predsednika SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000, presedan za
sada je nejasno zašto optužnicom nisu obuhvaćeni i svedoci odbrane Radomira
Markovića.
Optužnica nije podignuta protiv Dejana Ranđelovića, Jugoslava Košanina, Radula
Kujovića, Gorana Vasiljevića i Dejana Maslakovića - osoba koje su lažno svedočile u
korist Radomira Markovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti.
Sud nije prihvatio iskaze ove petorice, i u presudi navodi kvalifikaciju za njih istu
kao i u slučaju trojice bivših pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne
operacije.
Nastavak
s
1.
strane
Peto opštinsko tužilaštvo u Beogradu nedavno je podiglo optužnicu protiv Dejana
Ivkovića, Nenada Ćebića i Vukašina Vukašinovića, koji se terete da su davali lažni
alibi prvooptuženom Miloradu Ulemeku Legiji, bivšem komandantu JSO u vezi s
atentatom
na
Draškovića.
Pravni stručnjaci ukazuju da je u ovom postupku bilo više osoba koje su lažno
svedočile i koje bi za to trebalo da snose krivičnu odgovornost, a koja su iz
nepoznatih
razloga
izostavljena
sa
optužnice.
Problem, kako ukazuju, predstavlja to što je lažno svedočenje svakodnevna pojava
u krivičnim postupcima u opštinskim, ali i okružnim sudovima koja skoro nikada
dosad nije dobila sudski epilog. Posebnu bojazan predstavlja to što se takve
optužnice nakon pravnosnažnosti presude ne pokreću u procesima koji se odvijaju u
specijalnom
sudu
za
najteža
krivična
dela.
Tužilaštvo nije podiglo optužnicu niti nakon pravnosnažne presude Zoranu Jotiću
Jotki i njegovoj grupi. Ostaje da se vidi i to šta će se dogoditi kada postane
pravnosnažna presuda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i da li
će protiv svih koji su lažno svedočili u tom postupku biti podignute optužnice ili
samo za pojedine i ko su ti svedoci koji će ostati nekažnjeni to jest aminovani. Ne
treba prenebregnuti činjenicu da su ova trojica svedočila i na suđenju za ubistvo
premijera
Srbije
Zorana
Đinđića.
- Svaki ozbiljan pravosudni sistem mora da sankcioniše lažno svedočenje što dosad
nije bila praksa u Srbiji. Na svedočenju se zasniva presuda i utvrđuje istina. Ako
pokretanje ili nepokretanje postupaka zavisi od diskrecione želje tužioca, time se
narušava pravosudni sistem Srbije. Ne sme se praviti razlika između „dozvoljenih“
lažnih svedočenja i drugih gde jesu pokrenuti postupci - kaže za Danas bivši sudija
Božo
Prelević.
Prema njegovim rečima, time se šalje poruka da je neko zaštićeniji što je suprotno
postulatu
države.
- Krivičnim delima kao što je lažno prijavljivanje i lažno svedočenje uozbiljujete
pravni sistem na taj način što takve svedoke sankcionišete. U Srbiji, po svemu
sudeći, postoji lažno svedočenje koje ne košta ništa, a pravde u tom slučaju nema.
Krug ljudi koji svedoči u ime nekog ko je kasnije osuđen nema pravo više da
svedoči, jer njegovo svedočanstvo nema značaja i ne predlaže se kao svedok. Zato
je njih važno procesuirati i eliminisati kao svedoke - ukazuje Prelević.
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić kaže za Danas da tužioci retko gone
osobe koje su lažno svedočile. On smatra da bi tim problemom tužilaštvo trebalo da
se pozabavi, i da bi za pravosudni sistem bilo bolje da se svi ti lažni svedoci
procesuiraju. Ilić, ipak napominje da problemi s kojima se tužioci u slučaju lažnog
svedočenja pojavljuju jeste kratak rok, zastarelost od trenutka davanja iskaza do
pravosnažne
presude
.
- Tek na kraju postupka tužilac treba da uporedi izjave i da da zaključak da je
izvršeno krivično delo lažnog svedočenja, a često je tada već to delo zastarelo naglašava
Ilić
Kako je lažno svedočenje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti reaguje
javni tužilac. Zakonom je predviđena kazna od tri meseca do pet godina zatvora.
Ukoliko se u sudskom postupku donese presuda u kojoj se navodi da sud
određenom iskazu nije poklonio veru, odnosno da ga smatra neistinitim iz određenih
razloga, javni tužilac je jedini ovlašćen da goni to delo. Ljudi iz prakse ukazuju da je
mnogo više privatnih tužbi za lažno svedočenje, međutim da se i one tretiraju kao
krivične prijave i prosleđuju javnom tužioocu. Nekada je sasvim očigledno da se radi
o lažnom iskazu, ali se konkretno krivično delo često ne može lako dokazati, jer u
mnogim situacijama nije jasno da li je određeni svedok svesno iskazivao neistinu ili
se radilo o njegovoj „slaboj memoriji“ nerazumevanju sa sudom, zabuni i sličnim
okolnostima.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić objašnjava da će tužilac u
postupku protiv trojice pripadnika JSO za lažno svedočenje morati da dokaže da su
oni
to
svesno
uradili.
- Zaključak da su oni dali lažan iskaz javni tužilac je izvukao iz sudske presude
kojom je potvrđeno da njihovi iskazi nisu u saglasnosti sa drugim dokazima i to je
bilo dovoljno da se osnovano sumnja da su lažno svedočili. To znači da će nakon
njihovog izjašnjavanja o navodima optužnice tužilac morati da pruži odgovarajuće
dokaze koji govore suprotno od iskaza optuženih - objašnjava Ilić.
On je ocenio da u tom slučaju ne bi trebalo da bude teško dokazati da njihovi iskazi
ne odgovaraju istini, ali da suštinski svaki svedok može da smatra da njegovo
saznanje odgovara istini „jer nešto nije dobro video ili čuo, a uveren je da je to što
govori
tačno“.
- Ako svedok smatra da je ono što govori istinito tu je reč o nedostatku njegove
percepcije zbog čega se ne može tvrditi da on svesno govori neistinu pred sudom objasnio je Ilić.
Autor: J. ČOLAK
Rubrika:
Unutrašnja politika
Srbija:
Srbija
Institucija:
Kultura/Obrazovanje/Mediji
Kulturna:
Vreme
Događaji:
Ubistvo Zorana Đinđića
Ličnost:
Vasić Miloš
Žanr:
Izjava
Ličnost/tema:
Kajganić Biljana, Milenković Dejan Bagzi
VASIĆ: POLITIČKI PROGON NOVINARA
Danas, 15.08.2008; Strana: 5
Novinar
Vremena
dobio
spor
protiv
Biljane
Kajganić
Beograd - Opštinski sud u Subotici je oslobodio novinara Vremena Miloša Vasića
optužbi za klevetu po tužbi advokatice Biljane Kajganić, koja je zastupala Dejana
Milenkovića, zaštićenog svedoka na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Biljana Kajganić je Vasića tužila zbog objavljivanja transkripta njenih presretnutih
razgovora sa Milenkovićem, u koji je Vasić imao uvid i koji je objavio 2004. Novinar
Vremena ocenjuje za naš list da je krivični spor koji se vodio protiv njega po tužbi
Biljane
Kajganić
zapravo
politički
progon
novinara.
- Na glavnoj raspravi svedočio je Dejan Milenković, dok se Biljana Kajganić i njen
pravni zastupnik nisu pojavili, pravdajući se godišnjim odmorom. Iako su sve vreme
sa osmehom odbacivali mogućnost da se Milenković pojavi na suđenju kao svedok
on se ipak pojavio - napominje Vasić. Ostaje enigma, smatra Vasić, zašto
Kajganićeva
izbegava
sve
vreme
da
se
sretne
sa
Milenkovićem.
Novinar Vremena u svakom slučaju je zadovoljan donetom presudom jer „ta
presuda vraća veru u sudove u Srbiji. Od dodaje da mu je drago da ima neki sud
koji nije podložan političkim pritiscima. Prema njegovoj oceni, zbog „zanimljivog“
sadržaja razgovora snimljenih na CD-u uveren je da je reč o političkom progonu.
Vasić dodaje da će jednog dana doći sigurno do audio snimaka i prepisa, jer će
uskoro presuda atentatorima za ubistvo Đinđića biti pravnosnažna i izvršna.
- Tog trenutka ćemo zahtevati da dobijemo ono što tokom procesa stranke u
postupku zatupnici porodice Đinđić nisu mogli da dobiju iako su imali prava. Izgleda
da se na tom CD romu kriju nekakve dosta sramne tajne, koje će pre ili kasnije izaći
u javnost i mislim da je to razlog onoga što mi se događa i uveren sam da zbog toga
to mogu da nazovem političkim progonom novinara - ocenjuje Vasić.
Autor: J. Č.
Rubrika:
Hronika/Kriminal
Srbija:
Zemun
Institucija:
Društveno-politička, Ekonomija
Ekonomska:
Difens roud
Društvena:
Specijalni sud za organizovani kriminal
Stranke:
DSS - Demokratska stranka Srbije
Ličnost/tema:
Ulemek
Milorad
Legija,
Aleksandar, Pažin Slobodan
Krsmanović
Dušan,
Simović
ŽALIO SE TUŽILAC
Večernje Novosti, 27.08.2008; Strana: 13
JOVAN
PRIJIĆ
ULOŽIO
ŽALBU
NA
PRESUDU
"ZEMUNCIMA"
BEOGRAD - Zamenik Specijalnog tužioca Jovan Prijić uložio je žalbu Vrhovnom sudu
Srbije na deo prvostepene presude protiv 26 okrivljenih pripadnika "zemunskog
klana", koji su osuđeni za 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada. Ovakva
odluka tužioca obrazložena je tvrdnjom da je u jednom delu sudske odluke
povređen zakon i da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Prvostepena presuda
protiv članova "zemunskog klana" doneta je pre nekoliko meseci i ima više od
hiljadu
strana.
"Zemunci", predvođeni Miloradom Ulemekom Legijom, osuđeni su na ukupno 465
godina robije. Najvišu kaznu, po 40 godina zatvora, dobili su pored Ulemeka, Miloš
Simović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić (sva trojica u bekstvu).
Autor: Z. U. - J. D. LJ.
Rubrika:
Unutrašnja politika
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Ministarstvo pravde
Ličnost:
Dulić Oliver
Žanr:
Izjava
POKRADENO OSTAJE UNUCIMA
Blic, 31.08.2008; Strana: 4
Imovina
stečena
kriminalom
daleko
od
ruke
pravde
Kriminalom stečen novac pere se kroz građevinu, poljoprivredu, kupovinu zemlje...
Zakon
kojim
bi
se
oduzimala
imovina
još
na
čekanju
Branislav Uskoković, bivši petnaestogodišnji direktor Elektrodistribucije Beograd,
oteo je za vreme svog direktorovanja 32 stana. Godinama je izmicao pravosudnim
organima, a za svoje malverzacije konačno je osuđen na devet godina zatvora.
Stanovi
će
mu,
po
svoj
prilici,
kad
odsluži
kaznu,
ostati.
Jer , u Srbiji još ne postoji zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnim
radnjama. Aktuelni zakon za sada dozvoljava isključivo oduzimanje imovine stečene
konkretnim krivičnim delima, dok ne preispituje ostatak kriminalne imperije, koji je
uglavnom daleko veći i „teži“. Novi zakon koji bi to regulisao proverom kompletne
imovine koja nije mogla da bude stečena na osnovu legalnih prihoda okrivljenog,
trebalo je da usvoji još prošla vlada, ali se to iz nepoznatih razloga nije dogodilo.
Sada se čeka da se nakon stotina ostalih bitnih sporazuma i zakona, i ovaj nađe na
dnevnom
redu
Skupštine.
Kada
će
to
biti,
još
se
ne
zna.
Zna se, međutim, da se nijedan zakon ne može primenjivati retroaktivano, tako da
će famozne 32 stambene jedinice u Beogradu, Podgorici i Budvi zauvek ostati u
posedu Uskokovića i njegove porodice koja bi polagala pravo u eventualnoj
ostavinskoj
raspravi.
I upravo je u tome se krije veći deo problema. Ostavinske rasprave koje se tiču
imovine stečene korupcijom ili kriminalom naširoko se koriste za pranje novca.
Istraživanje Dragana Manojlovića iz Uprave kriminalističke policije MUP-a,
objavljeno u Reviji za bezbednost, pokazuje da je u Srbiji dosad oprano između 14 i
16 miliona evra kroz ostavine nakon ubistava kriminalaca. Prema istom istraživanju,
ispostavilo se da je u Srbiji vođena ostavinska rasprava u 87 odsto slučajeva nakon
što su kriminalci lišeni života „izvršenjem krivičnog dela“, za razliku od drugih 12
zemalja s kojima je poredio srpsku praksu, a u kojima se to dogodilo u svega tri
odsto
slučajeva.
Osioni
naslednici
Zaključak koji sledi jeste da se porodice kriminalaca u stranim zemljama ne
odlučuju tako lako da na sudu traže imovinu za koju znaju da je verovatno stečena
malverzacijama, korupcijom, prevarama, krađama, ubistvima, pretnjama.... dok za
naše ljude to očigledno ne predstavlja problem. Bar ne za udovice članova
ozloglašenog zemunskog klana, koje su čak tužile državu zbog rušenja poznatog
kompleksa u Šilerovoj ulici, simbola moći tada najjačeg kriminalnog klana u zemlji, i
pri
tom
na
ime
odštete
od
države
tražile
600
miliona
dinara.
Upoređujući podatke iz 100 predmeta ostavine u Srbiji i u još 12 zemalja, Dragan
Manojlović je došao do toga da su kriminalci koji su bili bez zaposlenja i bez dana
radnog staža, kao i bez poreskih prijava, u Srbiji u 85 slučajeva ostavili nepokretnu
imovinu, dok ni u jednom inostranom predmetu ostavine to nije bio slučaj. Čak u 97
slučajeva u drugim državama, ostavinske rasprave posle smrti kriminalaca nije ni
bilo, dok se u Srbiji to dogodilo samo u 13 slučajeva. Karakterističan je predmet
ostavine vođen u Čikagu, gde je član lokalne kriminalne organizacije zaveštao
100.000
dolara
službeniku
policije.
- Vidljivo je da u Srbiji postoji „negativna korelacija“ između radnog staža, poreske
prijave, zaposlenja i vrednosti imovine koja je bila predmet ostavinske rasprave.
Međutim, ni u jednom od 100 slučajeva koje sam analizirao nije ništa preduzeto da
bi se dokazalo kako je stečena ta imovina niti je nešto preduzeto da bi ona bila
trajno oduzeta. U Srbiji se godišnje podnese između pet i deset krivičnih prijava
protiv počinilaca za izvršenje krivičnog dela pranja novca, a mera oduzimanja
imovine
izrečena
je
tek
dva
puta
napominje
Manojlović.
Političari
špekulišu
I za ta dva slučaja možemo da zahvalimo samo hrabrosti sudija poput Radmile
Dičić-Dragićević, koja je u predmetu „Laboratorija za prizvodnju narkotika Nova
Pazova“ obavezala Milana Zarubicu da plati deset miliona dolara. Drugi primer je
specijalni sudija Milimir Lukić, koji je pripadnicima zemunskog klana odrezao 11,5
miliona evra, koja će, ako Vrhovni sud potvrdi presudu, morati da bude isplaćena
žrtvama.
Da je donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom i korupcijom
zakasnilo, ali da je neophodno, smatra i sociolog i istraživač društvenih nauka
Stjepan
Gredelj.
- Ko je drpio, drpio je, čuvena je izjava jednog hercegovačkog tajkuna. To je tužno i
ružno, ali je činjenica da nijedan zakon, ako pretendujemo da budemo pravna
država, ne može da važi unazad. Ako bi zakon uopšte i bio donet i ako bi se, za
razliku od tradicije, primenjivao, onda bi se u budućnosti problem sveo na minimum
smatra
Gredelj.
Ipak, on je realan po pitanju dosadašnjeg delovanja naših političkih elita.
- Možemo mi da napravimo milion i jedno istraživanje i isto toliko dokaza, ali ako ne
postoji politička volja da se to sankcioniše, ništa nam ne vredi trud. Ta čuvena volja
je i do sada kočila sve valjane zakone, pa i ovaj, jer „vrana vrani oči ne kopa“. Naši
političari funkcionišu po principu uzajamnog ucenjivanja, kontrole i držanja u šaci,
jer svi imaju „putera na glavi“. Zato se ovde već godinama ništa nije promenilo, a
po
svemu
sudeći,
i
neće
slikovit
je
Gredelj.
I Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, nedavno je javnosti
skrenuo pažnju da je za obračun sa građevinskom mafijom, koja pokušava da
izgradnjom objekata opere nelegalno stečeni novac, pored političke volje neophodno
doneti pre svih zakon o oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom. I
upravo iz istraživanja Dragana Manojlovića vidi se i da je osim ostavinskih rasprava
najkorišćeniji način pranja kriminalom stečenog novca ulaganje u građevinsku
industriju, pre svega, a potom i kupovina zemlje, ustanove za negu bolesnih i
nemoćnih i privatna zdravstvena osiguranja, hotelijerstvo, sportske hale,
supermarketi, robne kuće, auto-kuće, benzinske stanice i uslužne gradske
delatnosti, poput odnošenja smeća i slično. Iako su ovi podaci proistekli iz
istraživanja italijanskih primera, složićete se da sve to zvuči nadasve poznato, zar
ne?
U Ministarstvu pravde, za „Blic nedelje“, kažu da se Predlog zakona o oduzimanju
imovine proistekle iz krivičnog dela već nalazi u skupštinskoj proceduri i da bi
trebalo da bude na dnevnom redu jesenjeg zasedanja.
Antrfile:
Čeka
se
odluka
Vrhovnog
suda
Jedina mogućnost da se Branislavu Uskokoviću oduzme imovina čeka na odluku
Vrhovnog suda Srbije, koji dve godine nakon prvostepene presude nije doneo
rešenje
na
žalbu
Uskokovićevih
advokata.
- Dok Vrhovni sud ne donese rešenje, EDB koji je samo oštećena strana nema
,,pravo glasa“. Ako sud potvrdi, EDB će svakako podneti tužbu za obeštećenje. Tada
će imovina biti oduzeta i prodata na licitaciji. Taj novac bi trebalo da jednim delom
pripadne državi, a drugim da se uloži u elektroprivredu - kaže za ,,Blic nedelje“
Goran Radenković predsednik komisije za zloupotrebu i aktuelni šef pravne službe
EDB-a.
Autor: R. I.
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Srbija
Institucija:
Ekonomija
Ekonomska:
Agroživ
OPTUŽNICA PROTIV VLASNIKA „AGROŽIVA“
Blic, 30.08.2008; Strana: 16
ZRENJANIN - Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu podiglo je optužnicu protiv više
suvlasnika Kompanije „Agroživ“ u Pančevu i još sedamnaest osoba zbog sumnje da
su zloupotrebama i malverzacijama u privredi izvršili krivična dela zloupotrebe
službenog položaja i pranja novca, i time zaradili višemilionske iznose.
Republičko javno tužilaštvo je juče saopštilo da je optužnica podignuta protiv
suvlasnika „Agroživa“ Miroslava Živanovića, Branka Vranješa, Radeta Đurića i
Zorana Trifuljeskog i još 17 osoba. Ova grupa je osumnjičena da je od decembra
2004. do januara ove godine zaključivala fiktivne ugovore o kupoprodaji udela
između preduzeća koja su u sastavu „Agroživa“. Nakon potpisivanja tih ugovora,
razliku između cene koja je navedena u dokumentaciji i prodajne cene prisvajali su,
i tu nezakonitu dobit unosili u završne račune „Agroživa“ za 2005, 2006. i 2007.
godinu. Tih godina nezakonito su privatizovali društvena preduzeća i njihovu
imovinu stavljali pod hipoteku. Te lažne finansijske izveštaje prikazivali su bankama
koje su im odobravale kredite. Jedan deo novca dobijen od kredita završio je u
džepovima suvlasnika „Agroživa“.
Autor: NN
Rubrika:
Sport
Srbija:
Srbija
Institucija:
Sport
Sportska:
Vojvodina
Ličnost/tema:
Butorović Ratko
BATA KANKAN DAO SUDIJI 3.500 EVRA
Blic, 20.08.2008; Strana: 13
Zakazano
suđenje
Ratku
Butoroviću
Bivši predsednik „lala“ tereti se da je potplatio sudije na utakmici Mladost Lučani Vojvodina
NOVI SAD - Kontroverzni novosadski biznismen Ratko Butorović, poznat po nadimku
Bata Kankan, krajem septembra naći će se na optuženičkoj klupi Okružnog suda u
Novom Sadu. Prema spisku zakazanih suđenja, Butoroviću će se 29. septembra
suditi po optužnici koja ga tereti za podmićivanje fudbalskog sudije sa 3.500 evra.
Butorović se tereti da je, u vreme dok je bio predsednik FK Vojvodina, potplatio
fudbalske sudije kako bi njegov tim pobedio na utakmici između Mladosti iz Lučana i
Vojvodine odigranoj 12. decembra. Neposredno nakon njegovog hapšenja 29.
januara, policija je uhapsila i glavnog sudiju na utakmici Mihajila Jeknića (45), kome
je za nameštanje rezultata plaćeno 3.500 evra. Jeknić je uhapšen na autoputu Novi
Sad - Beograd i tom prilikom je kod njega pronađen novac, na kojem su naknadnom
analizom pronađeni Butorovićevi otisci. Tokom saslušanja pred istražnim sudijom,
koje je trajalo desetak sati, Butorović je tvrdio da je cela priča oko hapšenja obična
„nameštaljka iz Beograda“. Njegov tadašnji branilac Dragan Gojković nije sporio da
je njegov klijent dao Jekniću po’menutu sumu novca, ali ne kao mito, već kao
pomoć
njegovoj
bolesnoj
majci
koju
je
čekala
operacija.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, par meseci pre hapšenja Butorović je bio
prisluškivan, a transkripti pojedinih razgovora su takođe obuhvaćeni istragom.
Butorović je uhapšen 29. januara u svojoj vili u novosadskom naselju Telep, koje je
tog dana bilo potpuno blokirano jakim policijskim snagama. Istog dana uhapšeni su
i direktor Sportskog centra FK Vojvodina Milan Čabrić, Jeknićev pomoćnik Borislav
Kašanski, kao i Zemunac Goran Kovačević koji je navodno prisustvovao
primopredaji novca. Svim osumnjičenim je nakon saslušanja određen jednomesečni
pritvor, zbog mogućnosti uticanja na svedoke. I pored žalbi tužilaštva, Butorović je
nakon mesec dana pušten da se brani sa slobode, ali mu je sud oduzeo pasoš kako
bi sprečio eventualan pokušaj bekstva. Nakon izlaska na slobodu, ovaj kontroverzni
biznismen, vlasnik dva najluksuznija novosadska hotela „Park“ i „Varadin“, nije
želeo da daje izjave za štampu i da komentariše optužbe. U kratkom razgovoru za
„Blic“ tada je izjavio da se u pritvoru „lepo odmorio od svega“ i potvrdio glasine da
je svojim cimerima u zatvorskoj ćeliji kupio trenerke i patike.
Antrfile:
Ponovo
u
Vojvodini
Butorović je bio omiljen među navijačima FK Vojvodina koji su se na dan njegovog
hapšenja u znak podrške okupili ispred njegove vile. Po izlasku iz pritvora, on je
podneo ostavku na mesto predsednika FK Vojvodina, ali se polovinom jula ponovo
vratio u Upravni odbor kluba.
Autor: ANA LALIĆ
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Beograd
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Vrhovni sud Srbije, Specijalni sud za organizovani kriminal
Ličnost:
Radisavljević Miljko
Žanr:
Izjava
Ličnost/tema:
Kljajević Goran
RADISAVLJEVIĆ:OVO JE OPASAN PRESEDAN
Glas Javnosti, 04.08.2008; Strana: 10
Specijalni tužilac oštro reagovao na ukidanje pritvora pripadnicima „stečajne mafije“
BEOGRAD - Odluka Vrhovnog suda Srbije o ukidanju pritvora optuženima Sekuli
Pjevčeviću, Jelici Živković i Goranu Kljajeviću pogrešna je i predstavlja opasan
presedan,
izjavio
je
medijima
specijalni
tužilac
Miljko
Radisavljević.
„Ovakvim odlukama dezavuiše se rad ne samo tužilaštva, već i policije, istražnih
sudija, a u velikoj meri i Veća pred kojim se vodi glavni pretres. Voleo bih da
grešim, ali mi se čini da će zbog ovakve odluke nastavak glavnog pretresa u ovom
predmetu
u
velikoj
meri
biti
otežan“,
ocenio
je
Radisavljević.
„Poznato je da do sada nisam komentarisao nijednu odluku suda donetu u krivičnim
postupcima pokrenutim od strane Specijalnog tužilaštva, ali ovaj slučaj navodi me
da učinim izuzetak. Razlog tome je i što ne postoji adekvatno pravno sredstvo koje
bi omogućilo prispitivanje sporne odluke, a koja otvara previše spornih pitanja“,
naglasio
je
Radosavljević.
Na pitanje na šta konkretno misli Radosavljević je odgovorio pitanjima: „Da li je u
ovom trenutku pred bilo kojim sudom u Srbiji u toku krivični postupak zbog krivičnih
dela korupcije, zloupotreba, koji po broju okrivljenih, visini pribavljene imovinske
koristi, pričinjenoj šteti, koji se može porediti sa ovde pominjanim postupkom? „Da
li se time šalje poruka da su krivična dela korupcije postala društveno manje
opasna? A Srbija je upravo nakon pokretanja ovog krivičnog postupka u velikoj meri
popravila rejting na listi država u kojima je prisutan problem korupcije“.
Povodom slučaja „Ćuruvija“, Radisavljević je rekao da do sada prikupljeni dokazi još
nisu dovoljni da bi Specijalno tužilaštvo moglo da podnese zahtev za sprovođenje
istrage
zbog
ubistva
novinara
Slavka
Ćuruvije.
„Nadam se da ćemo s novim kadrovima u bezbednosnim strukturama biti u prilici da
napravimo odlučujući, ali i najteži korak - otkrivanje počinilaca ovog krivičnog dela“,
rekao
je
on.
Radisavljević je i ovom prilikom istakao da se tužilaštvo neće baviti političkom
pozadinom bilo kog događaja, pa i ubistva premijera Zorana Đinđića.
„Takve ocene trebalo bi da daju istoričari, politikolozi i drugi. Tužilaštvo interesuje
krivično-pravni aspekti tog događaja. Postupak koji je pokrenut povodom atentata
na premijera dr Zorana Đinđića još nije pravosnažno okončan“, rekao je on i dodao
da treba sačekati odluku Vrhovnog suda Srbije i videti koje će činjenice nakon toga
biti
pravosnažno
utvrđene.
„Tek potom možemo razmatrati da li ima drugih događaja, segmenata samog
atentata ili aktivnosti pojedinaca, koje nisu krivično-pravno u potpunosti
razjašnjene“, rekao je Radisavljević.
Autor: B. D.
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Srbija
Institucija:
Društveno-politička
Društvena:
Vrhovni sud Srbije, Specijalni sud za organizovani kriminal
Ličnost:
Radisavljević Miljko
Žanr:
Intervju
Ličnost/tema:
Kljajević Goran
UKIDANJE PRITVORA KLJAJEVIĆU I PJEVČEVIĆU OPASAN PRESEDAN
Blic, 03.08.2008; Strana: 16
Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal za "Blic nedelje" tvrdi
Zbog ovakve odluke Vrhovnog suda nastavak glavnog pretresa u ovom predmetu u
velikoj
meri
će
biti
otežan,
smatra
tužilac
Radisavljević
Odluka Vrhovnog suda Srbije o ukidanju pritvora optuženima Sekuli Pjevčeviću,
Jelici Živković i Goranu Kljajeviću je pogrešna i predstavlja opasan presedan.
Ovakvim odlukama se dezavuiše rad ne samo tužilaštva, već i policije, istražnih
sudija, a u velikoj meri i Veća pred kojim se vodi glavni pretres. Voleo bih da
grešim, ali mi se čini da će zbog ovakve odluke nastavak glavnog pretresa u ovom
predmetu u velikoj meri biti otežan- kaže u intervjuu za "Blic nedelje" specijalni
tužilac
Miljko
Radisavljević.
- Mnogi će biti iznenenađeni ovakvom vašom reakcijom i javno izrečenim ocenama?
- Poznato je da do sada nisam komentarisao ni jednu odluku suda donetu u
krivičnim postupcima pokrenutim od strane Specijalnog tužilaštva, ali ovaj slučaj
navodi me da učinim izuzetak. Razlog tome je i što ne postoji adekvatno pravno
sredstva koje bi omogućilo prispitivanje sporne odluke koja otvara previše spornih
pitanja.
Na
šta
konkretno
mislite?
- Da li je u ovom trenutku pred bilo kojim sudom u Srbiji u toku krivični postupak
zbog krivičnih dela korupcije, zloupotreba, koji po broju okrivljenih, visini
pribavljene imovinske koristi, pričinjenoj šteti, povezanosti aktera iz različitih
struktura društva, ulogama, složenim i brojnim aktivnostima koje su imale za
zajednički cilj pribavljanje imovinske koristi, koji se može porediti sa ovde
pominjanim
postupkom?
- Da li se time šalje poruka da su krivična dela korupcije postala društveno manje
opasna?
A Srbija je upravo nakon pokretanja ovog krivičnog postupka u velikoj meri
popravila rejting na listi država u kojima je prisutan problem korupcije.
- Javnnost interesuje i dokel se stiglo u rasvtljavanju ubistva Slavka Ćuruvije?
Do sada prikupljeni dokazi još nisu dovoljni da bi Specijalno tužilaštvo moglo da
podnese zahtev za sprovođenje istrage zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Nadam se da ćemo s novim kadrovima u bezbednosnim strukturama biti u prilici da
napravimo odlučujući, ali i najteži korak -otkrivanje počinilaca ovog krivičnog dela .
- Nadanja da će zločince ubrzo stići ruka pravde podgrevala su i obećanja iz vaše
kuće?
- Možda su neka obećanja u vreme preuzimanja predmeta i nakon toga olako data.
Ubistvo Ćuruvije je jedan od najznačajnijih događaja kojim se Specijalno tužilaštvo
bavilo i bavi. Aktivnosti koje smo dosad preduzeli imale su dva cilja. Prvo, da kroz
istražne radnje obezbedimo relevantne dokaze za krivični postupak koji može da
bude pokrenut nakon otkrivanja učinilaca krivičnog dela. Drugo, da se istražnim
radnjama olakša policiji posao na otkrivanju nepoznatih učinilaca, što je primaran
zadatak. Onim što je da sada ostvareno na ovom drugom planu nismo zadovoljni,
kao
ni
celokupna
javnost.
- Rusija je odbila da Srbiji izruči Stanka Subotića. Da li biste pristali na predlog
advokata da njihov klijent dođe ovde, ali da mu se uz kauciju dozvoli da se brani sa
slobode?
- Takav predlog u ovom trenutku ne postoji i o jednoj hipotetičkoj situaciji ne želim
da se izjašnjavam i prejudiciram stav tužilaštva. Podsetiću da je protiv optuženog
Subotića pritvor određen po više osnova, a ne samo zbog opasnosti od bekstva.
Zbog toga je sud odbijao predloge za određivanje jemstva koji su do sada
podnošeni. Sigurno je da tužilaštvo i u postupanju u predmetu protiv Subotića i
drugih neće praviti bilo kakve izuzetke niti odstupati od svojih stavova.
- Do sada su procesuirane tri grupe koje se bavile krijumčarenjem cigareta. Hoće li
biti krivičnih postupaka i protiv drugih kriminalnih grupa koje su pominju u
policijskom
izveštaju
"Mreža"?
- Policija prikuplja podatke i obaveštenja i o aktivnostima drugih lica koja su
učestvovala u ovim ilegalnim poslovima. Da li će biti novih postupaka, zavisi
isključivo od kvaliteta prikupljenih dokaza. Treba imati u vidu da se radi u krajnje
otežanim uslovima, jer je reč o događajima od pre desetak i više godina.
- Specijalno tužilaštvo je iniciralo postupke protiv zamenika republičkog tužioca
Milorada Cvijovića i bivšeg beogradskog okružnog tužioca Radeta Terzića, ali su oba
prebačena u nadležnost redovnog suda, odnosno tužilaštva. Ostao je utisak da su
oba
postupka
vođena
pod
nečijim
pritiskom.
- Oba postupka su pokrenuta pre mog stupanja na ovu dužnost i ne mogu da
komentarišem utiske o kojim govorite. Pomenuti postupci se nisu na istovetan način
našli u nadležnosti redovnih pravosudnih organa. U postupku protiv Cvijovića,
Posebno odeljenje (Specijalni sud) se oglasilo nenadležnim za postupanje po
optužnici Specijalnog tužilaštva. Za razliku od toga, u slučaju Terzić, odlukom
Specijalnog tužilaštva predmet je ustupljen nadležnom "redovnom" tužilaštvu.
Odluka u predmetu Terzić je jedna od prvih koju sam morao da donesem kao
specijalni tužilac. Kada su analizirani dokazi do kojih smo došli tokom istrage,
zaključeno je da polazna teza o Terziću, kao članu "zemunskog klana" nije
potvrđena. Uvažavajući takvu činjeničnu realnost, doneta je jedina moguća odluka.
Da nismo tako postupili, siguran sam da bi to učinio sud.
Antrfile:
Zakon
o
oduzimanju
imovine
- Otvorili ste više frontova protiv organizovanog kriminala. Koji oblici ovog zla su
najrašireniji
u
Srbiji?
- Sudeći po krivičnim postupcima koje smo pokrenuli, najzastupljenija su krivična
dela koja se odnose na proizvodnju i prodaju narkotika, kao i ona protiv službene
dužnosti i privrede.Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminala je
vršenje krivičnih dela koja obezbeđuju sticanje velike imovinske koristi-bogatstva.
zato je izuzetno važno da se u ovim postupcima izriču mere oduzimanje imovinske
koristi i da se što pre donese Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog
dela.
Predmet
o
ubistvu
premijera
- Posle prvostepene presude za atentat na premijera Đinđića, Specijalno tužilaštvo
je formiralo neku vrstu dosijea o političkoj pozadini ovog zločina. Da li ste u
međuvremenu došli do nekog podatka ili činjenici koji bi otvorile mogućnost za
pokretanje
krivičnog
postupka
protiv
novih
lica?
- Više puta sam odgovarao na ovo pitanje i sada ističem da se tužilaštvo neće baviti
političkom pozadinom bilo kog događaja, pa ni pomenutog. Takve ocene trebalo bi
da daju istoričari, politikolozi i drugi. Tužilaštvo interesuju krivično-pravni aspekti
tog događaja. Postupak koji je pokrenut povodom atentata na premijera dr Zorana
Đinđića još nije pravosnažno okončan. Treba sačekati odluku Vrhovnog suda Srbije i
videti koje će činjenice nakon toga biti pravosnažno utvrđene. Tek potom možemo
razmatrati da li ima drugih događaja, segmenata samog atentata ili aktivnosti
pojedinaca, koje nisu krivično-pravno u potpunosti razjašnjene.
Autor: M. ILIĆ
Rubrika:
Mediji
Srbija:
Beograd
Institucija:
Kultura/Obrazovanje/Mediji, Društveno-politička
Društvena:
Opštinski sud
Kulturna:
B92 Radio-televizija
Ličnost/tema:
Stanković Brankica
NOVČANA KAZNA ZA BRANKICU STANKOVIĆ
Kurir, 07.08.2008; Strana: 11
BEOGRAD - Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu novinarka Brankica
Stanković i Veran Matić, glavni i odgovorni urednik televizije B92, moraće da plate
novčanu kaznu od 80.000 dinara zbog povreda časti i ugleda Ivana Božovića, sina
nekadašnjeg beogradskog okružnog tužioca Milovana Božovića. U saopštenju
advokatske kancelarije koja je zastupala oštećenog navodi se da je Stankovićeva u
emisiji „Insajder“ iznela neistinu, jer je tvrdila da se Ivan Božović nalazi u „beloj
knjizi“, gde je opisan kao čovek veoma blizak organizovanoj kriminalnoj grupi koja
tesno
sarađuje
sa
crnogorskom
mafijom.
Odbrana je tokom suđenja dokazala da su ti navodi potpuna izmišljotina i utvrdila
da se ime Ivana Božovića ne nalazi na listi mafijaša. Sud je ustanovio da autorka
emisije nije uopšte ni videla da li u beloj knjizi nalazi ime sina tadašnjeg Okružnog
tužioca.
Autor: R. K.
Rubrika:
Unutrašnja politika
Srbija:
Srbija
Institucija:
Kultura/Obrazovanje/Mediji
Kulturna:
Vreme
Događaji:
Ubistvo Zorana Đinđića
Ličnost/tema:
Vasić Miloš, Kajganić Biljana, Milenković Dejan Bagzi
MILOŠ VASIĆ OSLOBODEN
Kurir, 14.08.2008; Strana: 10
Opštinski sud u Subotici doneo je juče oslobadajuću presudu po knvičnoj tužbi za
klevetu koju je protiv novinara Vremena Miloša Vasića podnela advokatlca Biljana
Kajganić, koja je ranije zastupala pripadnika „zemurtskog klana", sada zaštićenog
svedoka, Dejana Milenkovića Bagzija. Biljana Kajganić je Vasića tužila zbog
objavljivanja transkripta njenih presretnutih razgovora s Milenkovićem u kojem
Kajganićeva svom klijentu savetuje da se preda pošto mu je, navodno u dogovoru s
političkim i obaveštajnim vrhom Srbije, obezbedila poseban status ukoliko za
ubistvo Momira Gavrilovića optuži zaštićenog svedoka Ljubišu Buhu.
Autor: NN
Rubrika:
Ekonomija i privreda
Srbija:
Srbija
Institucija:
Ekonomija
Ekonomska:
Agroživ
PERAČI PARA
Kurir, 30.08.2008; Strana: 10
BEOGRAD - Okružno tužilaštvo u Zrenjaninu podiglo je protiv četvorice suvlasnika
„Agroživa“ i 17 direktora drugih firmi optužnicu koja ih tereti za zloupotrebe,
malverzacije
i
pranje
novca.
Optužnica je podignuta protiv Miroslava Živanova, Zorana Prebiračevića, Milana
Antića, Šandora Juhasa, Đure Budimira, Branka Vranješa i Radeta Đurića.
Optuženi su i Zoran Trifuljeski, Željko Buvača, Nenad Živanov, Sretenka Ivanišević,
Đuro Uglješin, Slavko Milićević, Savo Lukić, Stevo Krstin, Milan Simonović, Đurica
Krstin, Dragan Lapčević, Gorana Maka, Nenad Mošorinac i Boško Petrović.
Optužnica ih tereti da su zloupotrebama i malverzacijama počinili krivična dela
zloupotrebe službenog položaja i pranja novca, čime su za sebe ostvarili
protivpravnu imovinsku korist koja prevazilazi višemilionske dinarske iznose.
Suvlasnici kompanije „Agroživ“ Miroslav Živanov, Branko Vranješ, Rade Đurić i
Zoran Trifuljesko, kao odgovorna lica, podstrekavali su direktore drugih privrednih
subjekata da kupuju vlasnički udeo kompanije „Agroživ Pančevo“ i drugih preduzeća
po
cenama
znatno
većim
od
knjigovodstvenih.
Kupci, međutim, nisu bili platežno sposobni da izmire preuzete obaveze niti je bilo
realnih očekivanja priliva novčanih sredstava iz kojih bi mogli izmiriti obaveze, pa je
„Agroživ“ kao poverilac pokretao postupke pred sudom u kojima je izvršavano
sudsko
poravnanje.
Tako je „Agroživ“ postajao vlasnik preduzeća koja su nerealno kupovala udele
„Agroživa“, a razliku između knjigovodstvene i prodajne cene kompanija „Agroživ“
prikazivala
je
kao
kapitalnu
dobit.
Na osnovu toga podnosili su zahtev za odobrenje kredita poslovnim bankama i
dobijali višemilionske iznose kredita za koje nije bilo realno pravnog osnova niti
realnih finansijskih sredstava. (Beta)
Autor: PRENETO
Download

Avgust 2008 - Beogradski centar za ljudska prava