w
w
w
s
r
.
d Sadržaj::
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
.se
e
s
.
w
UVOD..................................................................................................................3
w
w
w
OPTIKA...............................................................................................................4
GEOMETRISKA OPTIKA.................................................................................8
ww
FIZIČKA OPTIKA..............................................................................................9
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
SVETLOST..........................................................................................................9
k
s
r
ina
OSNOVNI POJMOVI OPTIKE.........................................................................10
m
e
s
w.
LUPA..................................................................................................................17
MIKROSKOPI...................................................................................................20
ww
KLASIČNI MIKROSKOPI...............................................................................24
e
s
.
w
ww
STEREO MIKROSKOPI...................................................................................26
kir
s
r
.
ad
s
r
.
ad
KOMPARATIVNI MIKROSKOPI...................................................................30
r
i
k
s
ar
POLARIZOVANI MIKROSKOPI....................................................................33
n
i
m
.se
ELEKTRONSKI MIKROSKOPI......................................................................35
e
s
.
w
Zaključak............................................................................................................37
w
w
w
Literatura............................................................................................................38
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
2
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
w
w
w
k
r
i
UVOD
k
s
r
a
n
i
em
s
r
.
ad
e
s
.
w
Kombinaciojom optičkih elemenata dobijaju se razne vrste optičkih
instrumenata. Danas dostignuća optike se koriste skoro u svim naučnim disciplinama
polazeci od medicine pa sve do geologije. Optički instrumenti omogućili su i ostvarili
snažan uticaj na celokupne razvoj nauke. Omogucili su da se zagrebe nekada
neistražene i neshvatljive stvari koje su kao takve bile nezamisljive videti golim okom.
Želja za saznanjem za nečim što je zbunjivalo čoveka od prvobitnog postojanja, dovelo
je do danačnjeg savršenstva. Od najprimitivnijih do najsavršenijih obradjenih i
stvorenih uredjaja koji mu omogućavaju da zaviri u tajne prirode koje nikad nije mogao
ni da zamisli. Ko je nekad mogao da zamisli,da kombinacija dve grubo obradjena
kristala mogu da dovedu do današnjih dostignuća optike. Optički istrumenti da li bili
jednostavniji ili složeniji omogućili su ogroman korak napred za celokupnu nauku.
w.s
ww
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
m
e
s
w.
Postavlja se pitanje: "Da li bi medicina postala ono što jeste danas?"; Da li bi se
ikad saznalo za postojanje bakterija, virusa bilo čega manjeg, udaljenije, što čovek
svojim očima ne može spoznati?"; Da li bi još uvek smatrala zemlja pločom, i ukoliko
bi je prešli granicu, da li bi pali u bezdan?"; Na data, danas bezančajna i prevazićena
pitanja nekad su bila od suštinskog značaja, zbog kojih su mnogi izgubili živote, samo
zbog suprotnog posmatranja. Na data pitalja iz prošlosti, ali ipak i na danas savremena
pitanja iz fizike, medicine, biologije, geologije pružena su prostim korišćenjem optičkih
instrumenata. Koliki je značaj optike i njenih instrumenata ukazala je prošlost atek će
ukazati budućnost, jer danas upotreba lupa, mikroskopa, telekopa, prestavlja osnovni
predmet za izučavanje najsloženijih pojava. Sa istoriskog aspekta njen značaj je
neograničen.
ww
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Kriminalstika a posebno kriminalstička tehnika u svom radu kako operativnom,
tako i laboratoriskom koristi veliki broj optičkih instrumenata, od najjednostavnijih kao
što je lupa,do najkomplikovanijih kao što je polarizovani mikroskop. Izmedju njih se
nalazi čitavih niz optičkih instrumenata koji služe za raličite svrhe. Pored ovih klasičnih
optičkih instrumenata ,za dobijanje velikih uvečanja razvijen je poseban tip mikrofona
tvz. Elektronski mikroskop kojim je moguće postići uvećanje reda veličine do milion
puta.1 Sočiva se koriste za naočare, foto-aparate, dvoglede, teleskope, mikroskope i
lupe. Kod mikroskopa, dvogleda i teleskopa svako sočivo predstavlja skup više spojenih
sočiva. Na ovaj način je slika jasnija. Projektor je aplikacija sočiva, takoñe. Sočivo
filmske kamere stvara lik na filmu koji je postavljen unutar same kamere. I u očima
ljudi i mnogih vrsta životinja se nalaze sočiva.
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
1
R. Maksimović, Mičo Bošković,Uglješa Todorović; Metode fizike,hemije, fizičke hemije u
kriminalistici; Beograd; Policijska akdemija ; 1998
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
k
s
r
na
3
s
r
.
irad
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
w
w
w
k
r
i
OPTIKA
k
s
r
a
n
i
em
s
r
.
ad
Optika prestavlja zasebnu naučnu disciplinu fizike koja proučava ponašanja i
osobine svetlosti, uključujući njene interakcije sa materijom kao i izgradnja instrumenata
koji su usmereni ka otkrivanju, kao i detektovanju svetlosti. Optika obično opisuje
ponašanje vidjive ultraljubičaste i infracrvene svetlosti. Svetlost prestavlja elektromagnetni
talas, koji kao i drugi oblici elektromagnetnog zračenja, npr. X-zraci, mikrotalasi, radio
talasi, pokazuju slične osobine. Većina optičkih fenomena najlakše se može objasniti putem
klasičnog elektromagnetnog opisa svetlosti. Klasičan opis elektromagnetnog prostiranja
svetlosti veoma je otežano primeniti u stvarnosti. Praktična optika obično definiše svetlost
na osovu pojednostavnijih stanovišta. Brzina svetlosti u vakumu iznosi tacno 299.792.458
m/s (priblizno 300.000 km/s), odnosno 1.079.252.848,8 km/h, i predstavlja veoma važnu
fizičku konstantu i zato se obeležava posebnim slovom c (od latinske reci celeritas). U
različitim sredinama (tečnostima, gasovima itd.) brzina svetlosti je različita i uvek je manja
nego u vakumu.
S obzirom da je svetlost oblik, elektromagnetnog zračenja, njena brzina zavisi
od električnih i magnetnih svojstava sredine kroz koju se krece, i konstantna je za tu
sredinu. Geometriska optika svetlost definiše kao skup zraka koji se pravoliniski prostiru i
menjaju svoj pravac, kad prolaze ili se reflektuju od površine. Fizička optika pruža veoma
široko odredjivanje svetlosti, koja uključuje fenomene poput difrakcije i interferencije pri
čemu, kao takvo odredjenje svetlost ne može se obuhvatiti, geometriskom optikom.
Difrakcija je pojava skretanja svetlosnih zraka, sa pravolinijske putanje pri nailasku na
prepreke malih dimenzija reda talasne dužine svetlosti. Postojanje difrakcije je i dokaz o
talasnoj prirodi svetlosti. Kod svetlosnih talasa, talasna dužina je reda od 100-1000nm, pa
se ova pojava teže uočava. Interferencija je u fizici, pojava uzajamnog uticaja talasa, čiji
rezultat može biti njihovo slabljenje, pojačavanje ili poništavanje. Interferencija je veoma
složen fizički proces.2 U devetnaestom veku dolazi do razvoja i stvarnja novih shvatanja o
svetlosti, u okviru elektomagnetnih teorija, koje ukazuju da svetlosni zrak jeste
elektromagnetno zračenje. Objašnjenje nekih pojava zavisi od predpostavke da li svetlost
ima oba obeležja, obeležje talasa i obeležje čestice. Objašnjenje ova dva obeležja svetlosti
zahteva kvantnu mehaniku. Ukoliko se svetlost posmatra na osnovu obeležja čestice,
svetlost možemo prestaviti kao skup čestica koje se nazivaju fotonima. Kvantna mehanika
se bavi primenom kvantne mehanike u optičkim sistemima.
Optika kao zasebna načna disciplina u tesnoj vezi je povezana sa drugim srodnim
naukama uključujući: astronomiju, razne tehničke discipline, medicinu (posebno
oftalmologiju i optometriju) Praktične dostignuća optičke tehnologije, danas se nalaze u
različitim svakodnevnim predmetima, uredjajima, instrumentima, uključujući i ogledala,
objektive, teleskope, mikroskope, lasere kao i fiber optiku.3
w.s
ww
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
Rak Lajoš; Fotohemija II; Naučna knjiga; Beograd, 1981
D. M. Ivanović; V. M. Vučić; Fizika II; elektromagnetika i optika ; Naučna knjiga; Beograd 1984
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
ww
Prvobitni začetci upotrebe sočiva, kao i shvatanja o njihovom značaju uvideli su
drevni Egipćani i antički narodi Mesopotamije. Najranije poznato sočivo, koje je
pronadjeno na osnovu arheoloških iskopavanja datiraja jos od 700. godina pne, pronadjeno
na području današnjeg Iraka. Tkz. Sočivo iz Ninive prestavlja parče kvarca, koje je
pronašao Ostin Henri Lajard u jednoj od drevnih asirskih palati , glavne prestonice
3
e
s
.
w
ww
w
w
w
2
e
s
.
w
k
s
r
na
4
s
r
.
irad
Download

Sadržaj - Seminarski rad