Техничка школа „Михаило Петровић Алас“
Косовска Митровица
БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
ТЕМА:Увиђај саобраћајних незгода
Припремио:
Петар Суботић,дипл.инж.саобраћаја
САДРЖАЈ
Увод………………………………………………………………...... 3
1.Увиђај саобраћајних незгода………………………………...........4
2.Примање пријаве о саобраћајној незгоди и
обезбеђивае места саобраћајне незгоде………................................ 4
3.Ангажовање и рад задужених служби и органа
у служби и органа у пружању помоћи учесницама
саобраћајних незгода и организација увиђаја…………....………. 6
3.1.Прва помоћ и спасавање повређених у саобраћајној
незгоди……………………………………………………………… 7
4.Мере када постоје мртви учесници саобраћајне незгоде........…7
5.Обезбеђење места саобраћајне незгоде и успостављање
саобраћаја……………………………………………………..…..... 8
6.Увиђајна документација…………………………………..……....8
6.1.Саставни делови увиђајне документације……………....…......9
6.2.Садржај увиђајне документације………………………...…......9
7.Анализа стања о воеђењу записника о увиђају…………....…....13
8.Фото документација……………………………………...……….14
8.1.Фотографисање места незгоде……………………….....……...15
9.Скица места незгоде……………………………………...…….…18
10.Задатак увиђајне документације…………………….....…….... 20
11.Маркантан објекат…………………………………....……….....21
12.Орјентирни правци…………………………………...………… 22
13.Поло`ај орјентирне тачке и подела трагова……….........……...23
14.Литература…………………………………………...…………...26
Увод
Према дефиницији закона о основама безбедности саобраћаја на путевима
саобраћајна незгода је изннада настао друштвено опасни догађај на путу у коме је
учесвовало најмање једно возило у покрету и у којој је једно или више лица
погинуло или повређено или је изазвана материјална штета. Овај догазај нико није
очекивао а најмање хтео, па је иѕненадност саобраћајне незгоде са научног
гледишта њено главно обележје.
Достигнућа науке и технике у свету и код нас узимајући при томе у обзир
практичност искуства у области увиђаја, реконструкције и вештачења
саобраћајних незгода дају основну оријентацију за даље усавршавање
методологије у решавању овог врло деликатног проблема, који по обиму постаје
све већи са порастом моторизације. Убрзан темпо раста домаћег и међународног
саобраћаја на нашим путевима условио је пораст саобраћајних незгода са тешким
последицама и великом материјалном штетом.
1. Увиђај саобраћајних незгода
Једно од првих и најважнијих радњи у кривичном поступку је увиђај.
Метод по коме се организује и спроводи увиђај на местима саобраћајних незгода
има велики значај за покретање кривичног поступка. Под увиђајем подразумевамо
излазак на лице места настанка саобраћајних незгода ради прегледа тј. увида истог
и прикупљања, снимања постијећег и нађеног стања. Према томе увиђај
саобраћајне незгоде омогућава да се непосредним прегледом и увидом лица места
незгоде утврде све околности и чињенице везане за настајање саобраћајне незгоде.
Затим да се пронађу, прикупе и фиксирају сви материјални елементи и докази о
настајању саобраћајне незгоде да би се на основу њих утврдило дали је на
учињеним поступцима који су за последицу имали насталу незгоду, извршено
кривично дело, саобраћајни прекршај или саобраћајне незгода настала због више
силе, из крајње нужде или неког другог разлога.
Увиђај незгоде са већом материјалном штетом и незгода са настрадалим
лицима врши увиђајна екипа коју чине истражни судија, криминалистички
техничар и овлашћени радник СУП-а са записничаром. У случајевима тежих
саобраћајних незгода увиђајна екипа се проширује ангажовањем јавног тужиоца,
лекара вештака и саобраћајних вештака.
Увиђај би требало извршити одмах после настајања саобраћајне незгоде, јер
са протоком времена и необезбеђењем места незгоде може доћи до премештања
или уништења одређених предмета, трагова или других елемената битних за
утврђивање околности под којим је настала саобраћајна незгода. Поред тога неки
трагови настају или се мењају зависно од промене временских прилика, а могу
бити уништени под дејством одвијања сабраћаја ако се исти буде одвијао преко
места настанка саобраћајне незгоде. Пошто редовни увиђај саобраћајне незгоде
почиње са извесним протоком времена од момента незгоде, па је неопходно да
учесници незгоде или органи контроле саобраћаја обезбеде место незгоде до
доласка увиђајне комисије.
2. Примање пријаве о саобраћајној незгоди и обезbеђење места
саобраћајне незгоде
Сваки припадник полиције је обавазан да прими обавештење о саобраћајној
незгоди. Он мора при томе да помири начело брзине и начело темељности како би
се што исцрпније обавестио о саобраћајној незгоди.
При примању обавештења о саобраћајној незгоди треба се држати девет
битних питања:
- где – тачни подаци о месту саобраћајне незгоде
- када – време саобраћајне незгоде
- шта - врста саобраћајне незгоде
- ко – које особе и возила су учесници саобраћајне незгоде
- кога или шта – број мртвих, повређених, дали су потребна кола хитне помоћи и
лекара
- да ли је ометан саобраћај или је чак блокиран коловоз
- да ли су предузете мере за обезбеђење места саобраћајне незгоде, које, ко их је
предузео (евентуално дати упутства о томе)
- треба записати персоналије пријавитеља, ако је посреди телефонска пријава
мора се записати и број телефона, одмах назвати и проверити истинитост
обавештења
- ваља прецизно записати дан, час и минут примања обавештења о чему треба да
стоји и белешка о записнику.
После примања обавештења о саобраћајној незгоди (и проверавања њене
истинитости) треба најхитније послати на лице места патролу за обезбеђење, и
алармирати увиђајну екипу. У случају потребе алармирају се медицинско особље,
возило за превоз повређених, ватрогасна кола, служба за транспорт хаварисаних
возила и сл. На лице места се излази по начелу брзине, али уз уважавање правила:
излази одмах али не вози пребрзо.
Сл.2. приказ ангажовања у пружању помоћи учесницима саобраћајних незгода
Екипе морају бити стално приправне, а на место саобраћајне незгоде одлазе
најпогоднијим путем који не мора да буде најкраћи. Полицијска патрола која је
набрже изашла на место саобраћајне незгоде носи велику одговорност. Већ од
њеног првог наступа зависи да ли ће узроци саобраћајне незгоде бити темељно и
потпуно испитани. Прво полицајци овде немају посла са криминалцима него по
правилу са нехатним кривицама, који су узбуђени а њихова је симптоматска слика
врло различита. Док се једни не могу смирити и испољавају све знакове крајње
интензивног психомоторичког немира, други привидно примају све на миран
начин.
Треба брзо и промишљено поступати, што није ни најмање лако.
Загушеност и ометеност саобраћаја треба свести на сношљиву меру, пружити
помоћ повређенима, затворити круг лица места, утврдити учеснике и сведоке
саобраћајне незгоде, обезбедити трагове и предмете саобраћајне незгоде и сл.
Распоред и варијатети појединих мера зависе, од врсте и тежине сваке поједине
саобраћајне незгоде. У том погледу не може се дати крута шема. Брига о
повређенима је свакако на првом месту. Све се друге мере предузимају у
коректном редоследу, који зависи од околности. Може се десити да патрола
истовремено предузима више мера. Грађане треба држати ван места настанка
саобраћајне незгоде како не би били уништени или промењени докази.
3. Ангажовање и рад задужених служби и органа у пружању
помоћи учесницима саобраћајних незгода и организацији увиђаја
Мере ради откалњања опасности од могућности промене лица места
незгоде и уништења или померања трагова и делова осталих на коловозу у
зони места незгоде, као и спречавање померања возила са места на којима су се
затекла после настанка незгоде (сем у случају померања која су нужна ради
спасавања повређених).
Мере које омогућавају и осигуравају одвијање саобраћаја под условом да се
тиме не угрожава место незгоде и не спречава касније прикупљање података при
вршењу увиђаја.
Редослед радњи које треба при овом обезбеђењу предузети не може
прецизно специфицирати с обзиром на различитост саобраћајне ситуације, али се
с обзиром на најчешће случајеве тај редослед се може оријентационо одредити
следећим поступцима:
- пружање помоћи повређенима у саобраћајној незгоди
- осигурање места незгоде и осталог саобраћаја
- пријављивање саобраћајне незгоде надлежним органима (станици хитне
помоћи, саобарћајној милицији)
- регулисање одвијања осталог саобраћаја у условима када је то могуће без
померања трагова, возила, делова и другог што је у вези са насталом незгодом
- предузимање мера за откалањање опасности од пожара, експлозије, удара
струје, деловања отрова и других опасни материја, затим да се спречи и даље
- оштећење возила и евентуално повређивање лица
- прикупљање података о лицима и сведоцима саобраћајне незгоде (узимање
адреса лица, података о возилима, возачима)
- састављање скице места незгоде (утврђивање положаја возила, мерење брзине)
Сл.2. симболичан приказ ангажовања и координираног рада задужених служби и
органа у пружању помоћи учесницима саобраћајних незгода и организацији
увиђаја
3.1. Прва помоћ и спасавање повређених у саобраћајној незгоди
Прва помоћ се састоји од спасавања, смештања, првог збрињавања и
транспорта повређених лица. Колико је то могуће, прву помоћ треба да пружи
медицински школовано особље. Указивањем помоћи не би требало да буде
промењено место саобраћајне незгоде изнад безуслвно потребне мере. Пре
смештања повређеног лица треба кредом маркирати његов првобитан положај.
Пренос повређених се не врши учесничким возилима већ болничким или
службеним колима. Пре преноса повређених треба их идентификовати али не на
рачун успоравања одласка у болницу. Нађену или остављену имовину треба
пописати и сачувати. Ствари се могу дати сродницима или другом органу само уз
одређену потврду. Нестанак ствари у саобраћајнеој незгоди треба констатовати у
службеној белешци.
Грађане треба најљубазније замолити за помоћ. У случају неоснованог
одбијања могу се приморати на сарадњу. Генералије (са тачном адресом) свих
грађана који су сарађивали у првим мерама педантно записати.
4. Мере када постоје мртви учесници саобраћајне незгоде
Као мртав учесник јавног саобраћаја узима се само она особа за коју је
лекар на лицу мест констатовао смрт или су повреде тешке да је смрт несумњива.
У свим осталим случајевима, припадници милиције морају да поступају са таквим
особама као да су тешко повређене. Лешеве или одвојене делове тела треба
сакрити ћебадима, папиром и сл. од радозналих очију скупљеног света. До
доласка увиђајне екипе лешеве треба оставити у првобитном положају, а ако их из
објективних разлога ваља уклонити треба кредом маркирати њихов положај. Са
предметима усмрћених лица поступа се на исти начин као са онима од
повређених.
Ипак полицајац и увиђајна екипа морају да искључе могућност предходног
убиства и стављања леша на место налаза ради симулирања несреће.
5. Обезбеђење места саобраћајне незгоде и успоставаљање
саобраћаја
После саобраћајне незгоде, важи принцип да се јавни саобраћај одвија даље
без већих сметњи или бар да се што је могуће брже оствари пун проток
саобраћаја. Саобраћајни ток може бити подељен у две или више трака.
Саобраћајна трака је јединица ширине за мерење саобраћајне струје (левак). Пут
са једном саобраћајном траком омогућава кретање возила само у једном смеру и
не допушта претицање и мимоилажење. Пут са две траке омогућава кретање
возила у једном или два смера истовремено као и претицање и мимоилажење.
Циљ патрола за обезбеђење лица места и увиђајне екипе је да се саобраћај тако
регулише како би био могућ пун или скоро пун проток возила.
Мере које ће се извршити зависе од врсте и тежине саобраћајне незгоде.
Ако је по среди лака саобраћајна незгода (названа саобраћајном незгодом док
теже називају саобраћајним несрећама) патрола ће обележити стајалиште и
положај возила као и постојеће трагове. До рашчишћавања саобраћајне незгоде
поставаљају се на кључним тачкама обележеног круга лица места полицајци. Чим
се место саобраћајне незгоде рашчисти допушта се пун саобраћај.
Ако је по среди тешка саобраћајна незгода први задатак је да се лице места
несреће тако обезбеди да не дође до даљих саобраћајних незгода. Пракса показује
да нису исувише ретки случајеви тзв. Ланчаних налетања на возила увиђајне
екипе. Саобраћај се по могућности одржава тако да се остави слободна трака, а
полицајци ће регулисати саобраћај на другој страни тако да возила обилазе место
незгоде. Потпуно искључење саобраћаја се врши само ако није могуће поступити
на описане начине.
6. Увиђајна документација
Увиђајна документација представља веома значајан, често и једини
званичан извор података за израду налаза и мишљења вештака. Зато се може рећи
да је систематизована и стручно урађена документација неопходан предуслов за
израду квалитетног налаза и мишљења вештака, а самим тим има и пресудан
утицај на доношење праведне пресуде.
У садашњој пракси приликом сачињавања увиђајне документације чланови
екипе за вршење увиђаја се често користе сопственом иницијативом. Утвђену
методологију вршења увиђаја спроводе недоследно, тако да квалитет увиђајне
документације зависи од стручне оспособљености и сналажљивости чланова
екипе, то нарочито долази до изражаја када су у питању саобраћајне незгоде у
којима је учествовало више возила, када приликом увиђаја треба уочити и
дефинисати велики број података за кратко време и у отежаним условима често са
неодговарајућом техником.
6.1. Саставни делови увиђајне документације
Увиђајна екипа на основу увида места саобраћајне незгоде и прилупљања
потребних података саставља три основна докмента са увиђаја и то:
1. записник о увиђају (писана документација са описом места незгоде и
околности под којима је настала, са подацима о учесницима незгоде)
2. фото документација (фото елаборат)
3. план лица места (скица места незгоде)
Ова три дела морају бити међу собом усаглашена и подударна. Органи који
су сачинили поједине делове увиђајне документације требају преконтролисати да
ли је све остварено, а уколико има неких противуречности треба да их отклоне
пре него што документације предају судским органима.
6.2. Садржај увиђајне документације
1.
Записник о увиђају – треба да се сачини са садржајем који обухвата:
а) опште податке
б) податке о путу
в) податке о возилима која су учествовала у незгоди и оштећењима возила која су
у тој незгоди настала
г) податке о учесницима у саобраћајној незгоди и повредама настрадалих лица
д) трагове на возилима
ђ) покретне трагове
е) непокретне трагове на путу
ж) податке о повређеним и погинулим лицима и њиховим повредама
з) податке о насталој материјалној штети
и) изјаве учесника у незгоди и очевидаца незгоде
ј) остале податке
а – општи подаци обухватају следеће:
- тачно време када је увиђајна екипа стигла на лице места и што приближније
време када се несрећа догодила са евентуалним подацима о лицу које је пријавило
незгоду
- време започињања вршења увиђаја
- податак о томе да ли је место незгоде било обележено и од кога је, те да ли је
евентуално вршено померње возила и промене на лицу места (пребацивање
повређених у болницу, померње возила ради извлачења повређених и сл.)
- податке о правцу и смеру кретања учесника незгоде непосредно пре њеног
настанка. Ови подаци треба да садрже места поласка појединих учесника и
одредишта у која су желели да стигну. Исто тако треба утврдити и смерове
кретања свих учесника у незгоди непосредно пре настанка
- положај очевидаца и осталих сведока у односу на место на коме се догодила
незгода
- метереолошке услове који су владали у време настанка незгоде и вршења
увиђаја, односно промене настале у међувремену
- податке који се односе на општу видљивост у околини места на коме се
догодила незгода. Ови подаци треба да буду дати за време када се догодила
незгода и за време вршења увиђаја и то зависно од метеоролошких услова, доба
дана, годишњег доба, конфигурације терена, облика пута, постојање расвете и
њеног интнзитета итд.
- податке о густини и структури саобраћаја уопште у околини места на коме се
догодила незгода и у време када се она догодила.
б – подаци о путу обухватају следеће:
- тачну стационажу места на коме се догодила незгода.
Овај податак треба да омогући проналажење микролокације на путу где се
догодила незгода код надлежнох предузећа за путеве или некек друге
организације која води катастар о путевима и путној сигнализацији
- тачне димензије коловоза и остале димензије пута на месту настанка
саобраћајне незгоде
- податке о врсти и стању коловоза. Уз ове податке треба на лицу места измерити
вредност коефицијента трења, односно величину остварљивог успорења возила у
кочењу
- податке о попречном и подужном нагибу, полупречницима кривина, облику и
димензијама раскрсница, објеката и другог у ближој околини места настанка
саобраћајне незгоде
- податке о опреми пута као што су: заштитне ограде, колобрани, саобраћајни
знаци, ознаке на коловозу, путокази, светлосни сигнали. Овде треба описати и
ознаке или упозорења исписана на коловозу
- податке о запрљаности коловоза у опште и на путањама на којима су се,
непосредно пре незгоде, кретала возила која су учествовала у незгоди. Треба
навести све што се налазило на коловозу као нпр.: блато, просуто уље, лишће,
прашина итд.
в – подаци о возилима обухватају следеће:
- податке о идентификацији возила из саобраћајне дозволе (регистарски број,
година производње, марка и тип возила и подаци о томе када је вршен технички
преглед возила)
- податке о општем стању возила (стање кочионих уређаја, управљање,
осветљење и сигнализација, стање пнеуматика и др.)
- податке о оштећењима на возилу насталим у незгоди, описати деформације
настале усред контакта са другим возилима, животињом, лицем или непокретним
објектом са мерама и описом облика и локације тих оштећења
- податке о оптерећењу возила у време настанка саобраћајне незгоде и врсти и
распореду терета и лица у возилу
- податке о положају возила на коловозу и удаљености од изабране фиксне тачке
на путу која се узима као репер за фиксирање места незгоде на путу и у скици.
Ово растојање несме бити мерено само укосо већ га треба дати помоћу бочне и
подужне координате
- податке о постојању тахографа у возилу и нађеном стању о исправности
послуживања, рада и регистрованим подацима тј. констатацији да је трака скинута
и приложена
- ако постоје индиције да је возило неисправно учествовало у незгоди кад се
утврђивање неисправности не може утврдити на лицу места оно се упућује на
ванредни технички преглед. У овим случајевима извештај са тог прегледа чини
саставни део увиђајне документације
г – подаци о учесницима саобраћајне незгоде обухватају следеће:
- опште податке о возачима (године старости, занимање, дужина возачког стажа,
категорија за које има положен возачки испит, да ли редовно користи возило са
којим је учествовао у незгоди или неко друго возило, колико се дуго користио
возилом са којим је учествовао у саобраћајној незгоди, када је отпочео вожњу – од
ког места и где му је био циљ, датум положеног испита, здравствено и
психофизичког стања возача, да ли су били под дејством алкохола и др.)
- опште податке о идентитету путника који су били у возилима која су
учествовала у саобраћајној незгоди
- опште податке о осталим учесницима у незгоди (пешаци, гоничи стоке, тераоци
запрега итд.)
- податке о повредама учесника у незгоди и евентуалним обдукционим налазима
уколико је било погинулих. Ове податке треба прикупити од здравствених
установа у којима се лече повређени, а обдукционе налазе прикупити уз писани
део документације.
д – подаци о траговима на возилима обухватају следеће:
- огреботине, трагове скинуте или нанете боје, крв, косу, влакна тканина на
спољним деловима возила (каросерији)
- податке о траговима крви, косе и осталих делова у унутрашњости возила
ђ – покретни трагови обухватају следеће податка:
- отпале делове са возила или из руку пешака који су учествовали у саобраћајној
незгоди са описом положаја у односу на подужну осу коловоза, као и бочна и
подужна растојања од репера, положаја возила, ивица коловоза и сл.
- расут терет на коловозу, димензије и облик површине коловоза прекривене
расутим теретом и бочна и подужна растојања од репера или других непокретних
објеката
- предмете који су припадали учесницима у незгоди. Бочно и подужно растојање
од репера
- положај тела учесника у саобраћајној незгоди која су после незгоде затечена ван
возила. Положај у односу на подужну осу пута, као и бочна и подужна растојања
од репера
- просуте течности (уље, вода, бензин, крв и сл.) са описом положаја, површине и
праваца простирања
е – непокретни трагови обухватају следеће:
- трагове од пнеуматика на површини коловоза, са описом свих детаља и
димензијама (врсте трагова, дужина, ширина, међусобни размак, којим точковима
припадају односно одстојање од ивице коловоза, бочно и подужно растојање
почетка или завршетка сваког од трагова од репера). Уколико су трагови
искошени у односу на подужну осу пута дати ова растојања и за почетке и
завршетке трагова. Треба констатовати место где се трагови завршавају код
предњих или задњих точкова возила
- трагове пнеуматика на осталим површинама и објектима
- огреботине и друга оштећења на коловозу (трагови земље, блата) са описом
димензијом, обликом и бочним и подужним растојањем од репера
ж – подаци о повређеним и погинулим лицима и њиховим повредама обухватају
следеће:
- имена повређених лица са осталим подацима о идентитету и врсти, облику,
локацији, изгледу и тежини повреде. Ови подаци се добијају у здравственим
установама где су упућени повређени ради указивања помоћи или лечења
- подаци о погинулим лицима обухватају податке о идентитету и податке о
повредама које су за последицу имале смрт. Ови подаци се прикупљају од
здравствене станице ако се леш упућује у болницу ради прегледа и утврђивања о
узроку смрти тј. када се наређује и врши обдукција леша (врсте, облик и положај
повреда и ломова костију на телу настрадалог лица) поред описа рана обдукциони
записник треба да прати фото елаборат са снимцима карактеристичних повреда и
рана.
з – подаци о насталој материјалној штети обухватају следеће:
- процењену материјалну штету на возилима
- висину штете која је настала на другим објектима (путу, мосту, саобраћајним
знацима, објектима поред пута и др.)
- констатација о постојању штете на транспортованој роби
и – подаци о изјавама учесника и очевидаца незгоде обухватају следеће:
- изјаве од учесника незгоде узимају се одвојено путем информативног разговора
који се са њима води
- изјаве сведока узимају се посебно путем информативног разговора
ј – остали подаци обухватају следеће:
- податке који су од значаја за околности настале незгоде, а нису већ обухваћени
у наведеним подацима, а органи који врше увиђај сматрају да могу бити од значаја
за утврђивање чињеничног стања. Ови подаци се посебно евидентирају.
7. Анализа стања у вођењу записника о увиђају
- анализом вођених записника о увиђају и осадашњој пракси уочене су следеће
грешке:
- врло често у записник о увиђају који саобраћајне незгоде нису унесени подаци
о томе ко је, када и на који начин обавестио службу унутрашњих послова о
настанку саобраћајне незгоде,
- готово никад није наведено који је увиђајни орган и којим превозним
средством крену на место саобраћајне незгоде,
- често се не наводи када је увиђајни орган стигао на лице места,
- најчешће нису дати подаци или су дати у непотпуном облику о обезбеђењу
лица места (кога је, од ког момента, и на који начин обезбеђивано),
- из записника о увиђају се готово не види техничка опремљеност увиђајног
органа,
- често се не наводе подаци о томе да ли је окривљени присуствовао вршењу
увиђаја и да ли је ставио приговор у вези са неком увиђајном радњом,
- даје се непотпуно и непрецизна локација самог места саобраћајне незгоде.
Оријентири се не одређују увек на најбољи начин.
- врло често се из записника о увиђају не види начин регулисања саобраћаја у
време и на месту саобраћајне незгоде, ако се о томе дају подаци они не обухватају
анализу шире зоне
- у записнику о увиђају се не посвећује довољно пажња општесаобраћајној
ситуацији (врсте и густина – фреквенција саобраћаја на тој деоници пута у време
саобраћајне незгоде),
- записник често не садржи детаљан опис места саобраћајне незгоде (ситуацију у
којој је она настала),
- често недостаје опис ширег лица места (подцењује се значај тог елемента),
- на опис и идентификацију предмета и трагова саобраћајне незгоде стављају се
често приговори. Најчешће недостају прецизни наводи о томе где је пронађен
предмет саобраћајне незгоде, какав је његов положај, облик, величина, боје и
друга својства. Посебно је запостављен опис леша, одеће и трагова на њему
-често нема података о томе да ли је вршен саобраћајно технички преглед возила
и за које се околности вршио преглед. Прегледом се утврђују безначајне, а
пропушта утврђивање релативних чињеница
- често се не констатује стање оптерећености возила (теретом – путницима)
- не наводи се ко је, где, када и како утврђивао природу повреде код повређених
лица или наступања смрти,
- дешава се да су записник, скице и фотографије контрадикторни или су
различито и једнострано фиксирани подаци,
- врло често је изузето неаргументовано мишљење о узроцима саобраћајне
незгоде, а да се не види да ли је то закључак увиђајног органа или вештака као ни
то на који је начин оно дато (на основу исказа учесника и сведока саобраћајне
незгоде, анализом трагова и предмета саобраћајне незгоде),
- у случају непотпуног и неблаговременог обевезног увиђаја не наводе се
разлози зашто га увиђајни органи нису могли обавити одмах на лицу места, зашто
се увиђај врши у два дела (из два наврата), како је обезбеђивано место за време
прекида,
- чест увиђајни орган даје опис тока саобраћајне незгоде у својој слободној
интерпретацији, без евентуалних провера и посматрања, опис се понекад даје
опширније у извештају него у записнику.
- овакви подаци су последица несастављања записника по утврђеној
методологији и без вршења подела записника на уводни, описни и закључни део.
За систематско прикупљање података о саобраћајним незгодама,
извештавање о њиховим узроцима и праћење рада возача или осигураника ЗОИЛа треба користити пригодне образце. Особље које се ангажује на тим задацима
треба стално усавршавати а опрему и уређаје модернизовати да би се успешно
удовољавало захтевима савременог и све интезивнијег саобраћаја на улицама и
путевима.
8. Фото – документација
- фото – документација или фото – елаборат садржи: фотографије о месту на коме
се догодила незгода, на којима је снимљено место незгоде из више позиција са
ближе и веће удаљености да би се на фотографијама добили карактеристични
детаљи и шира ситуација места незгоде.
- фотографијама се приказује положај возила на коловозу, трагови и остали
делови затечени на коловозу, оштећења на возилима, положај места незгоде у
односу на раскрсницу, кривину или објекат на путу, прегледност пута,
сигнализација у зони места незгоде и друго. Фотографије дају верну визуелну
представу о изгледу места незгоде. Зато се снимање места незгоде врши из свих
праваца – смерова. Возила која су учествовала у незгоди такође треба снимити са
све четири стране и свако посебно.
Изглед појединих оштећења на возилима снима се са блиског одстојања у гро
плану као детаљ посебно. Трагове на коловозу треба снимити из супротних
смерова као и остале предмете или погинула лица.
- данас се већ користе савремени фотографски уређаји који омогућавају
коришћење фотографије и као скице места незгоде, јер се снимци добијају у
одређеној размери тако да се подаци могу директно са фотографије очитавати.
- често се дешава да у појединим ситуацијама фотографија не успе због лошег
руковања апаратом или лоше обраде филма, па зато састављање детаљне скице
места незгоде не сме изостати. На самом месту незгоде може се извршити и
одређени експеримент ради утврђивања брзине кретања возила. Ово је често
могуће учинити истим возилима која су учествовала у незгоди. Возило се вози
одређеним брзинама па се интезивно кочи да би оставило трагове кочења који
приближно одговарају дужини остављених трагова кочења у незгоди. Из ових
података се за израчунато успорење може одредити брзина возила за измерену
дужину трагова кочења при настајању незгоде. Овакав експеримент је пожељан
ако се не мери остварљиво успорење који даје коловоз на месту незгоде.
- корисни су снимци учињени са оне позиције на путу у којима су возачи
реаговали кочењем или скретањем у избегавању незгоде.
- приликом снимања фотографија њихов број се не сме ограничавати из разлога
штедње пошто оне представаљају драгоцен и поуздан саставни део документације
увиђаја.
8.1. Фотографисање места незгоде
При увиђају се врши фотографисање места незгоде на следећи начин:
- фотографишу се уже и шире локације места незгоде,
- снима се место незгоде из смера кретања учесника незгоде са места на којима су
возачи реаговали или могли да реагују на ситуацију која је предходила незгоди,
- фотографишу се сви трагови настали у саобраћајној незгоди, а посебно детаљи
појединих трагова. Пре фотографисања маркирају се трагови (кредом, бојом и
купама). Мањи трагови и детаљи на које се указује фотографишу се постављањем
пантљике да би се уочиле њихове димензије,
- фотографишу се предмети саобраћајне незгоде, оштећења возила, саобраћајна
сигнализација,
- возила и оштећења на њима фотографишу се са свих страна, а карактеристична
оштећења као детаљ, изблиза,
- фотографишу се трагови и карактеристична оштећења у возилу (трагови крви,
косе, деформација точка и стуба управљача и др.),
- фотографишу се повреде и трагови на настрадалим лицима и њиховој одећи, и
други детаљи од посебног значаја у одређеним ситуацијама.
Сл.3. Снимање места незгоде у ширем плану
Сл.4. Снимање места незгоде у ужем плану
Сл.5. Трагови гребања затечени на коловозу
При фотографисању означава се место са кога је фотографисање извршено
и смер у коме је снимак начињен. По могућству треба користити колор
фотографије и фотографије са стерео камерама. За фотографисање ноћу треба
користити поуздане уређаје и опрему да би фотографије успеле.
- трагове треба фотографисатитако да се види смер њиховог настајања који се
може назначити (маркирати) на коловозу стрелицом. У фотодокументацији
фотографије се нумеришу и слажу по редоследу снимања.
Сл.6. Међусобни положај возила и детаљи типичних оштећења на возилима
9. Скица места незгоде
- код сваког увиђаја по правилу се обавезно ради и скица места незгоде. Скица
(план) треба да садржи податке о месту, путу, траговима и предметима саобраћајне
незгоде.
- скица мора бити израђена у размери најчешће (1:200) а димензије свих учесних
објеката, као и растојања, морају бити тачно представљени одабраном размером.
План мора бити у потпуној сагласности са подацима датим у писаном делу
документације увиђаја.
- по могућству приликом израде плана треба користити оригиналну техничку
документацију о делу пута на коме се догодила незгода (катастар пута и
сигнализације).
-
на основу скице сачињене на лицу места при увиђају саобраћајне незгоде,
треба накнадно сачинити ситуациони план лица места незгоде, који ће са
записником о увиђају, фотодокументацијом и изјавама возача, представљати
основ за рад вештака у утврђивању узрока саобраћајних незгода.
Сл.7. Скица места незгоде
10. Задатак увиђајне екипе
- основни задатак увиђајне екипе код увиђаја саобраћајне незгоде јесте стручно и
коректно фиксирање затеченог стања, а пре свега фиксирање трагова и предмета
нађених након саобраћајне незгоде.
-
Основне методе фиксирања су:
метод изузимања (паковање и чување трагова и предмета),
метод фотографисања (израда фото – документације),
графички метод (скицирање и цртање у размери),
вербални метод (прављење записника о увиђају, службених белешки, извештај
налаза и других писаних докумената).
Један од најзначајнијих циљева примене различитих метода фиксирања
јесте одређивање положаја свих трагова и предмета саобраћајне незгоде. Овај циљ
се остварује мерењима на лицу места. До сада се у нашој стручној теорији и
пракси недовољно пажње посвећивало мерењима саобраћајне незгоде на лицу
места. У нашој пракси примењује се низ различитих поступака мерења, који нису
често погодни за саобраћајне незгоде. Најчешће се на лицу места примењују неке
методе које су примерене осталим увиђајима, али су непрактичне за све
саобраћајне незгоде. Ради се о сасвим различитим ситуацијама али и о различитом
значају мерења. У циљу побољшања стања анализирани су различити поступци
мерења и њихове предности и недостаци, ортогоналног и других мерења.
Први задатак који се поставља пред екипу за увиђај се стручно одређивање
места на коме се догодила саобраћајна незгода тј. одређивање макро и микро
локације саобраћајне незгоде. У пракси нису ретки случајеви нестручног
одређивања локације саобраћајне незгоде што омогућава реконструкцију лица
места, а некад и свеобухватну анализу незгоде.
Ако се незгода догодила на отвореном путу онда се при одређивању
макролокације незгода одређује:
- пут,
- деоница и
- маркантан објекат
На пример: Саобраћајна незгода се догодила на магистралном путу,
Ибарској магистрали (пут) између Горњег Милановца и Прељина (деоница), у
близини ресторана '' Ливаде '' (маркантан објекат).
Ако се незгода догодила у насељеном месту онда би за одређивање
макролокације требало одредити:
- насељено место,
- улицу и
- маркантан објекат у широј зони незгоде.
На пример: Саобраћајна незгода се догодила у Земуну (насељено место) у
(улица) у близини кућног броја 231 (маркантан објекат).
У циљу аутоматизације обраде података о саобраћајној незгоди, направљен
је детаљан график путне мреже и утврђен поступак јединственог одређивања
локације саобраћајних незгода примеран информатичком систему потребама
полиције. Према овом поступку локација саобраћајне незгоде одређује се:
- местом (општина, насељено место и др.),
- локацијом у насељеном месту (улица, трг, раскрснице и кућни број),
- називом и категоријом пута,
- деоницом (број пута, почетак лука и крај лука) и
- растојање од почетка лука (километар пута)
11. Маркантан објекат
Маркантан објекат је постојан (сталан) добро и лако уочљив објекат у
широј зони незгоде. Ако је то могуће маркантан објекат би требало бирати тако да
буду опште познати и да се могу лако одредити на лицу места. За маркантне
објекте се могу бирати:
- објекти на путу (мостови, тунели, пропуси, потпорни зидови, раскрснице,
кривине и сл.),
- стални објекти на околном земљишту (куће и други грађевинси објекти),
- елементи електричне, телефонске, канализационе, водоводне и друге
инфраструктуре (електрични и телефонски стубови и сл.),
- одређена опрема пута (семафори и сл.).
Под микро локацијом саобраћајне незгоде подразумевамо зону у којој се
простиру трагови и предмети саобраћајне незгоде.
Када смо одредили макролокацију саобраћајне незгоде требало би се
припремити за мерење на лицу места. У том циљу на маркантном објекту се
одређује једна тачка за коју ће се везати сва мерења на лицу места. Фиксна је
стварна и непромењива тачка на маркантном објекту која се налази у широј зони
саобраћајне незгоде. Фиксан тачка је тачка а не објекат.
На пример: За маркантни објекат је изабрана кућа број (8) а за фиксну тачку
је одређен ћошак те куће.
Некад је једноставније на лицу места одредити једну линију за коју ћемо
везати мерења – фиксну линију. Фиксна линија се обично бира тако да буде везана
за маркантни објекат, а управно на осу коловоза.
На пример: За фиксну линију се могла бирати линија управно на осу
коловоза у висини ивице куће број (8). При одређивању фиксне тачке или фиксне
линије требало би водити рачуна о следећем:
- боља је она фиксна тачка која је трајнија,
- боља је она фиксна тачка која је маркантнија, лакше се описује и лакше се
налази на терену,
- боља је она фиксна тачка која је ближа лицу места.
Тек када смо нашли две трајније тачке можемо бирати ближу. У пракси се
често води рачуна о удаљености фиксне тачке, али се занемарују прва два
критеријума. Фиксна тачка (линија) се потпуно и једнозначно одређује у
записнику о увиђају. Независно од записника о увиђају фиксна тачка (линија) се
потпуно одређује цртежом (обавезно се уцртава) и легендом (речима се појашњава
шта је фиксна тачка (линија)),
У фотодокументацији би требало да се на макар једној фотографији покаже
и изглед маркантног објекта, односно фиксне тачке (линије), а посебно ако нису
далеко од лица места.
Да би се приступило мерењу неопходно је јасно дефинисати репере мерења,
односно координатни систем у коме ћемо мерити. Ортогонални метод користи
(Декартов) координатни систем и репери представљају елементе овог система.
12. Оријентирни правац
Оријентирни правац је стварна или замишљена линија на лицу места у
односу на коју се одређује положај трагова и предмета саобраћајне незгоде. У овој
дефиницији се крије неколико елемената и то:
- оријентирни правац не мора бити права линија,
- оријентирни правац не мора бити права линија, већ може бити и блага
кривина и
- оријентирни правац мора да пролази кроз зону постојања трагова и
предмета саобраћајне незгоде.
- оријетирни правац се бира тако да се лако и једнозначно одређује у
записнику о увиђају. Оријентни правац се уцртава у скицу и ситуациони план без
обзира да ли се ради о постојећој или замишљеној линији. У легенди би требало
јасно дефинисати оријентирне правце.
Боље је за оријентирни правац бирати стварне линије (десна ивица
коловоза, ивица тротоара и сл.). Често је за дату ситуацију важнији положај
трагова у односу на неку другу линију (средишња раделана линија, ивична линија,
замишљени продужетак правца ивице коловоза и сл.), па ће тада та линија бити
погоднија за оријентирни правац. У кривинама је тешко јасно одредити праву
линију, па ће мо за оријентирни правац бирати криве линије. Ако је кривина
изузетно оштра, тако да не бисмо могли прецизно одредити подужни и попречни
положај трагова за оријентирни правац ће бирати неке друге нестварне линије.
Оријентирни правац се одређује тако да поједностави мерења на лицу
места. Зато би за оријентирни правац требало бирати линију која се налази што
ближе траговима и предметима саобраћајне незгоде. У циљу поједностављења
мерења некад је практично одредити два или више оријентирних праваца. У
раскрсници за оријентирне правце одређују продужеци ивица коловоза или
продужеци ивица резделних острва. У овим случајевима је важно коректно
одредити међусобни положај ових праваца
Попречни положај трагова и предмета се одређује тако што се мери њихово
растојање од оријентирног правца. Да би се одредио положај трагова и предмета
саобраћајне незгоде неопходно је дефинисати једну реперну тачку у односу на који
ће мо вршити подужна мерења. Ову тачку називамо орјентирана тачка – почетак
мерења (исходиште мерења и сл.). Оријентирна тачка се бира тако да поједностави
подужна мерења на лицу места. За примену ортогоналне методе оријентирна тачка
се бира на оријентирном правцу, а у зони почетка трагова саобраћајне незгоде.
Некада је практично одредити неколико оријентирних тачака, али би тада требало
коректно одредити њихов међусобни положај. Уместо оријентирне тачке може се
на лицу места бирати нека оријентирна линија. Оријентирна линија се бира
управно на оријентирни правац, а у висини оријентирне тачке. Оријентирна тачка
би у Декартовом координационом систему представљала координациони почетак,
а оријентална линија би одговарала координати. Оријентирна тачка се битно
разликује од фиксне тачке. Различит је смисао ових појмова, различити су разлози
њиховог увођења, различити су критеријуми за њихов избор као и начин њиховог
одређивања.Оријентирна тачка се изводи како би се поједноставила мерења на
лицу места, а фиксна тачка се изводи како би се одредило лице места. Фиксна
тачка мора бити стварна и добро уочљива на маркантном објекту, а оријентирна
тачка мора бити у зони трагова. Фиксна тачка се одређује без мерења, а
оријентирна тачка се одређује мерењем – везивањем за фиксну тачку. Коначно при
избору фиксне тачке најважније је да буде близу трагова. Ради се о две различите
тачке које се на лицу места морати појединачно одредити. Оптимално је ако се ове
тачке поклопе, јер се тиме поједностављује рад на лицу места. Не би требало по
сваку цену тежити да се ове две тачке поклопе. У пракси се ови појмови мешају,
што изазива и практичне последице. Нису ретки случајеви да се мерења директно
врше од фиксне тачке, што често компликује мерења и чини их некоректним.
13. Положај оријентирне тачке и подела трагова
Положај оријентирне тачке се одређује у односу на фиксну тачку,
оријентирни правац и објеката на лицу места. При томе се може користити
оригинална метода, метод лучног пресека и комбиновање методе.
Када смо јасно дефинисали и на лицу места одредили основне појмове у
том смислу ослонићемо се на поделу трагова на:
- тачкасте трагове,
- концентричне трагове,
- линијске трагове,
- површинске трагове,
- запреминске трагове саобраћајне незгоде.
- тачкасти су они трагови и предмети саобраћајне незгоде чије су димензије врло
мале или неважне. Тачкасти траг је одређен када се одреди попречни и подужни
положај његовог центра (тачке). Тачкасти трагови су врло чести и врло значајни на
лицу места незгоде. Под овим траговима подразумевамо: капи крви, капи уља,
поједине љуспице боје и лака отпалог са возила, делови мањих димензија отпалих
са возила, комадићи стакла и пластике, делови одеће и обуће пешака (у случају да
је пешак учествовао у саобраћајној незгоди) и предмети које је пешак носио.
- концентрични трагови су они трагови (предмети) саобраћајне незгоде чије су
димензије врло мале али такође значајне. Концентрични траг је одређен када се
одреди подужни и попречни положај центра трага, ширина и дужина трага. Међу
најважније концентричне трагове спадају: локве крви, локве уља, отпала земља
(прљавштина) са возила, отпали делови леда и снега, концентрисане љуспице боја,
концентрисани комадићи разбијеног стакла (ретровизор, ветробранско стакло и
сл.).
Попречни положај ових трагова одређује се тако што се дуж оријентирног
правца измери растојање од оријентирне тачке до трага (пројекције центра трага на
оријентирни правац). Обзиром да се на лицу места одређује положај већег броја
тачака добре резултате даје тзв. мерење у низу.
Уместо да се појединачно одређује подужни положај сваког трага,
једноставније је једним мерењем дуж оријенталног правца одредити подужни
положај свих трагова. У том смислу практично је имати посебну пантљику која се
затеже дуж оријенталног правца а почев од оријентирне тачке.
Линијски трагови су издужени трагови тј. трагови са једном израженом
величином – дужином обично се ширина свих трагова занемарује, а дужина црта у
размери. Изузетно ако линијски траг потиче од (НН) возила ширина трага постаје
значајна, мери се на лицу места котира на цртежу или наводи у легенди и уписује у
записник о увиђају. Најважнији линијски су: (трагови кочења, трагови заношења,
трагови клизања, трагови гребања и тд.)
Требало би разликовати праволинијске од криволинијских трагова. Положај
праволинијског трага је одређен ако се одреди:
- попречни положај почетка трага,
- подужни положај почетка трага,
- попречни положај завршетка прага,
- подужни положај завршетка прага и
- дужина трага (ако је ова дужина појединачно важна) због грешака које се праве
приликом одређивања положаја почетка и завршетка трага. Као пример трага
кочења.
- криволинијски трагови су линијски трагови у виду кривих линија – најчешће су
то неправилне криве линије. Да би се стручно одредио положај криволинијског
трага неопходно је одредити:
- попречни положај почетка трага,
- подужни положај почетка трага,
-попречни положај завршетка прага,
- подужни положај завршетка прага,
- дужина трага која се мери лучно,
- попречни положај низа тачака на трагу,
- подужни положај низа тачака на трагу,
- податке за израчунавање радијуса најоштријег сегмента кривине (ако су сви
подаци важни) могу помоћи саобраћајном вештаку у одређивању граничне
брзине возила, у том смислу је важно на лицу места утврдити да ли ја на
најоштријем сегменту трага дошло до заношења возила.
Уколико се одређени траг пружа праволинијски на једном сегменту а затим
криволинијски на другом, онда се они одвојено мере на терену и одвојено котирају
у ситуационом плану.
Одређивање положаја осталих трагова и предмета саобраћајне незгоде
своди се на одређивање положаја тачака и линија. Ортогонални метод се темељи
на одређивању правоуглих координата тачака па подразумева одређивање правог
угла. Поступак се убрзава ако се примени мерење у низу помоћу две пантљике.
Прецизност мерења је задовољавајућа а грешке се не сабирају.
Цртежи у размери су прегледни и када се оптерете великим бројем
правоуглих координата. На основу њих се лако израчунавају било које дужине на
лицу места применом Питагорине теореме. Вештак нема потребе да користи
размеру за прецизно одређивање важних дужина. Тако се превазилази велики
проблем цртања прецизних ситуационих планова и скида одговорност са
криминалистичких техничара и саобраћајних полицајаца. У пракси немамо често
услова за прецизно цртање ситуационих планова већ се задовољавамо цртањем
скица.
Литература;
-Др.Радослав Драгач ,Др.Милан Вујанић, Безбедност саобраћаја
трећи део, Универзитет у Београду саобраћајни факултет 1994.
-Инжењеријски приручник из градког саобраћаја и
транспорта,редактор Радован Банковић, Саобраћајни факултет у
Београду,савез инжењера и техничара Србије,Београд,1999.
-Др.Радослав Драгач, Безбедност саобраћаја други део,
Универзитет у Београду саобраћајни факултет,2002.
-Проф.др.Владимир Водинелић,Саобраћајна
криминалистика,савремена администрација,Београд,1986.
-Фотографије са увиђаја, Петар Суботић,дипл.инж.саобраћаја
Download

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ТЕМА:Увиђај саобраћајних незгода