Sistemi i komponente za
privredna vozila
2. izdanje
Promene ove publikacije rezervisane su bez prethodnog upozorenja.
Nove verzije ćete da pronađete posredstvom uputa INFORM na
webovskoj stranici
www.wabco-auto.com
 Copyright WABCO 2005
8151000033
Zadržava se pravo na izmene
Verzija 002/09.01(hr)
815 100 003 3
Sadržaj
Način rada kočnog sistema sa sabijenim vazduhom ...................... 4
1.
Vučna vozila - motorna vozila
Kočni sistem – šeme............................................................................. 6
Kočni agregati motornog vozila
7
2.
Priključna vozila - prikolice
Kočni sistem – šeme .......................................................................... 64
Kočni agregati za priljučna vozila........................................................ 66
3.
Antiblokirajući sistem (ABS) ........................................................... 83
4.
Trajni kočni sistemi za motorna vozila .......................................... 95
5.
EBS - elektronski regulisan sistem za kočenje ........................... 101
6.
Vazdušno ogibljenje, ECAS .......................................................... 111
7.
Pojačivač spojnice.......................................................................... 123
8.
Sistem za kočenje sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila ................................................................ 127
9.
ETS i MTS (sistemi za upravljanje vratima) ................................. 137
10. Montaža cevnih vodova i priključaka............................................ 151
Popis uređaja .................................................................................. 163
1
3
Način rada kočnog sistema sa sabijenim
vazduhom
1. Obezbeđenje sabijenog
vazduha
2. Način rada:
Sabijeni vazduh iz kompresora (1) dolazi
do isušivača vazduha (3) preko
regulatora pritiska (2) koji automatski
reguliše pritisak u sistemu u području od
npr. 7,2 do 8,1bar. Tu se sabijenom
vazduhu oduzima vodena para sadržana
u vazduhu i odvodi preko izduva
isušivača u atmosferu. Osušeni vazduh
dospeva potom do četvorokružnog
zaštitnog ventila. Četvorokružni zaštitni
ventil (4) obezbeđuje ispravne krugove
od pada pritiska kod otkaza jednog ili
više krugova. Unutar kruga radne
kočnice I i II dospeva napojni vazduh iz
rezervoara vazduha (6 i 7) do kočnog
ventila motornog vozila (15). U krugu III
struji vazduh iz rezervoara (5) preko 2/2
ventila integrisanog u upravljački ventil
prikolice (17) ka automatskoj spojničkoj
glavi (11) kao i preko nepovratnog ventila
(13), ručnog kočnog ventila (16) i rele
ventila (20) u opružno akumulacioni deo
tristop cilindra (19).
Aktiviranjem kočnog ventila motornog
vozila (15) vazduh struji preko ABSmagnetnog regulacionog ventila (39) u
membranski cilindar (14) prednje
osovine kao i ka ARSK (18). On
preusmerava i napojni vazduh dospeva
preko ABS-magnetnog regulacionog
ventila (40) u deo radne kočnice
(membranski cilindar) tristop cilindra
(19). Pritisak u kočnim cilindrima, koji
proizvode neophodnu silu za kočnicu
točka, zavisi od nožne sile, koja deluje na
kočni ventil motornog vozila kao i od
opterećenja vozila. Tim kočnim pritiskom
se upravlja iz automatskog regulatora
sile kočenja (18), koji je sa zadnjom
osovinom vezan zglobnom vezom.
Stalnom promenom rastojanja između
okvira vozila i osovine, zbog opterećenja
i rasterećenja vozila, vrši se kontinualna
regulacija sile kočenja. Istovremeno se
utiče iz automatskog regulatora sile
kočenja preko komandnog voda ventila
puno/prazno integrisanog u kočni ventil
motornog vozila. Time je i kočni pritisak
prednje osovine prilagođen stanju
opterećenja vozila (pretežno kod teretnih
vozila). Komandni ventil prikolice
4
2.1 Kočni sistem radne kočnice
upravljan od oba kruga radne kočnice
(17) puni preko spojničke glave (12) i
spojnog creva ”kočnica” komandni
priključak prikoličnog kočnog ventila (27).
Time se oslobađa prolaz vazduha iz
rezervoara (28) preko prikoličnog kočnog
ventila i prikoličnog ispusnog ventila (32),
regulacionog
ventila
(33)
ka
automatskom regulatoru sile kočenja kao
i ka ABS rele ventilu (37). Rele ventil (37)
se upravlja od ARSK-regulatora (34), a
vazduh struji ka membranskom cilindru
(29) na prednjoj osovini. Preko ARSKregulatora (35) upravljaju se ABS rele
ventili (38) i oslobađaju put vazduha ka
membranskim
cilindrima
(31).
Regulisanom pritisku motornog vozila,
odgovarajući kočni pritisak prikolice se
prilagođava preko ARSK (34 i 35)
opterećenju prikolice. Da bi se izbeglo
prikočivanje prednje osovine u području
delimičnog kočenja (33) smanjuje se
kočni pritisak iz regulacionog ventila.
ABS-rele ventil (na prikolici) i ABSmagnetni ventil (na motornom vozilu)
služe za upravljanje kočnih cilindara
(stvaranje pritiska, držanje pritiska ili
izduv). Ukoliko ABS-elektronika (36 ili
41) aktivira ventile, to upravljanje se vrši
nezavisno od upravljanog pritiska iz
Način rada kočnog sistema sa sabijenim
vazduhom
kočnog ventila motornog vozila odnosno
prikoličnog kočnog ventila. U neaktivnom
stanju (magneti bez napona) ventili imaju
funkciju rele ventila i služe za brzo
punjenje i pražnjenje kočnih cilindara.
2.2 Kočni sistem parkirne
kočnice
Pri aktiviranju ručnog kočnog ventila (16)
do zaustavnog zuba, opružni akumulatori
tristop cilindra (19) se potpuno isprazne.
Neophodnu silu za kočnicu u točku
stvaraju sada jako prenapregnute opruge
tristop cilindra. Istovremeno se isprazni
vod od ručnog kočnog ventila (16) do
komandnog ventila prikolice (17).
Kočenje prikolice se pobuđuje punjenjem
spojnog creva ”kočnica”. Pošto se u
smernici Veća ”Evropske zajednice”
(PREG) zahteva, da vučni voz mora da
drži samo motorno vozilo, može se kočni
sistem prikolice aktiviranjem poluge
ručne kočnice do ”kontrolnog položaja”
ponovo isprazniti. Time može da se
proveri da li kočni sistem ručne kočnice
motornog vozila ispunjava PREG uslove.
2.3 Kočni sistem pomoćne
kočnice
Finim stepenovanjem ručnog kočnog
ventila (16) može se vučni voz kočiti pri
otkazu I i II kruga radne kočnice sa
opružno akumulacionim delovima tristop
cilindra (19). Stvaranje sile kočenja za
kočnice u točkovima vrši se, kao što je
već opisano kod kočnog sistema
parkirne
kočnice,
preko
sile
prenapregnutih opruga tristop cilindara
(19), samo što tu nisu opružno
akumulacioni delovi potpuno ispražnjeni,
već samo u skladu sa potrebnim efektom
kočenja.
3. Automatsko kočenje
prikolice
Otkazom spojnog voda ”napajanje”,
pritisak udarno opada, a prikolični kočni
ventil (27) počinje max. kočenje prikolice.
Pri otkazu spojnog ventila voda ”kočnica”
prigušuje 2/2 ventil integrisan u
komandnom ventilu prikolice, prolaz ka
spojničkoj glavi (11) napojnog voda pri
aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, utoliko, pošto otkaz kočnog
voda prouzrokuje brz pad pritiska u
napojnom vodu, da bi unutar zakonski
propisanog vremena od max. 2 sec
prikolični kočni ventil (27) izvršio
automatsko
kočenje
prikolice.
Nepovratni ventil (13) osigurava kočni
sistem od nesmotrenog aktiviranja
parkirne kočnice pri padu pritiska unutar
napojnog voda ka prikolici.
4. ABS - komponente
Motorno vozilo je uobičajeno opremljeno
kontrolnim lampama (kod ASR-a sa još
jednom) za prepoznavanje funkcija i
stalnu kontrolu sistema, kao i relejima,
infomodulom i ABS – utikačkom kutijom
(24).
Posle uključenja prekidača vožnje, svetli
žuta kontrolna lampa ako na priključnom
vozilu nije ugrađen ABS ili je veza
prekinuta. Crvena kontrolna lampa se
gasi ako se vozilo kreće brže od 7 km/h,
a elektronika ne prepoznaje nikakvu
grešku.
5
Dvokružni- dvovodi pneumatski sistem za
kočenje sa ABS/ASR (4S/4M)
4,5
36
38
2
3
12
21
7
8
20
22
1
10
14
13
37
11
9
16
17
33
6
23
28
27
29,30
31,32
18
24
15
19
25
34
26
35
Legenda:
Poz.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
6
kompresor
isušivač vazduha sa
regulatorom pritiska
4-ro kružni zaštitni ventil
rezervoar za vazduh
stezna traka
kontrolni priključak
drenažni ventil
nepovratni ventil
kočni ventil motornog vozila
sa integrisanim regulatorom
prednje osovine
ručni kočni ventil sa
upravljanjem prikolice
rele ventil
klipni cilindar
membranski cilindar
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
ASR – regulacioni cilindar
3/2 magnetni ventil
tristop cilindar
brzoispusni ventil
ASRK – ventil (ALB –
regulatror)
opružno telo
komandni ventil prikolice
spojnička glava, napajanje
spojnička glava kočnice
dvosmerni ventil
ABS - kontrolne lampe
info lampa
ABS – utikačka kutija za
prikolicu
produžni kabl za senzor
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
kabl magnetnog ventila
čaura senzora
držač senzora
senzor sa kablom
polarni točak
ABS – magnetni regulacioni
ventil
elektronika
info modul
prekidač pritiska
proporcionalni ventil
3/2 ventil
1.
Kočni agregati motornog vozila
7
1.
Usisni prečistači
Mokri prečistač vazduha
432 600…0 do 432 607…0
Prečistač vazduha sa
uljnim kupatilom
432 693…0 do 432 699…0
Mokri prečistač vazduha
Namena:
Sprečavanje
prodiranja
nečistoće,
sadržane u vazduhu, u kompresore
(kroz usisni prečistač) odnosno u
izduvnim otvorima pneumatskih uređaja
kroz (izduvni prečistač); osim toga
prigušenje buke pri usisavanju i izduvu.
Način rada:
Mokri prečistač vazduha (za normalne
uslove rada). Vazduh se usisava kroz
otvor na kapi, struji kroz masu
prečistača i dolazi do usisnog nastavka
kompresora.
8
Prečistač vazduha sa uljnim
kupatilom (inercijalni)
Način rada:
Uljni prečistač vazduha (za naročito
prašnjav vazduh).
Vazduh se usisava kroz sito ispod kape
i kroz centralnu cev i dovodi na površinu
ulja na kojoj se talože čestice prašine iz
vazduha. Sa površine ulja vazduh
skreće na gore i struji kroz uložak
prečistača, koji zadržava još eventualno
prisutnu nečistoću kao i zahvaćeno ulje i
potom dospeva na usisni nastavak
kompresora.
Kompresori
1.
1-no cilindrični kompresor
411 1.. …0 i
911 … …0
2-vo cilindrični kompresor
411 5.. …0 i
911 5.. …0
Namena:
Proizvodnja sabijenog vazduha u
vozilima i stacionarnim postrojenjima.
Način rada:
Kolenasto vratilo koje pokreće motor
vozila preko kaišnika prenosi svoje
kretanje pomoću klipnjače na klip. Pri
spuštanju klipa usisava se atmosferski
vazduh ili kroz prečistač vazduha za
motor ili kroz sopstveni mokri ili
inercijalni prečistač vazduha sa uljnim
kupatilom preko priključka 0 i usisnog
ventila, koji se pri podizanju klipa sabija i
preko ventila pritiska i priključka 2
potiskuje u rezervoar.
Podmazivanje se vrši u zavisnosti od
tipa: zapljuskivanjem ili pod pritiskom.
9
1.
Prečistač sabijenog vazduha
Prečistač sabijenog
vazduha
432 511…0
Namena:
Prečišćavanje sabijenog vazduha iz
kompresora kao i kondenzata od
vodene pare sadržane u vazduhu.
Način rada:
Vazduh koji ulazi kroz priključak 1
dospeva preko kružnog prostora A u
prostor B. Strujanjem kroz prostor A
vazduh se hladi pa se jedan deo vodene
pare, sadržane u vazduhu, kondenzuje.
Vazduh posle toga struji kroz prečistač
(a) ka priključku 2.
Istovremeno pritisak otvara u prostoru B
usis (e) tela ventila (d), a kondenzovana
voda prolazi preko prečistača (f) u
prostor C. Ako pritisak u prostru B
10
opadne, zatvara se usis (e), a otvara se
izlaz (b). Kondenzovanu vodu oduvava
u atmosferu pritisak vazduha iz prostora
C. Kad dođe do izjednačenja pritisaka u
prostorima B i C, izlaz (b) se zatvara.
Osovinicom (c) može da se proveri
funkcija automatskog ventila za
ispuštanje kondenzata.
1.
Isušivači vazduha
432 420
Isušivač vazduha
432 410…0 i
432 420…0
Namena:
Sušenje
sabijenog
vazduha
iz
kompresora izvlačenjem vodene pare
sadržane u vazduhu. To se vrši hladno
regenerišućim apsorpcionim sušenjem,
pri čemu se sabijeni vazduh iz
kompresora prevodi kroz granulat
(apsorpciono sredstvo), koje je u stanju
da prihvati vodenu paru sadržanu u
vazduhu.
Način rada:
Varijanta 1
(upravljanje preko separatnog
regulatora pritiska 432 420…0)
U fazi potiskivanja sabijeni vazduh iz
kompresora struji preko priključka 1 u
prostor A. Tu se skuplja, zbog pada
temperature, kondenzovana voda koja
dospeva preko kanala C ka izlazu (e).
Preko finog prečistača (g) integrisanog u
kartušu i kružnog prostora (h), vazduh
struji ka gornjoj strani kartuše sa
granulatom (b). Pri prostrujavanju kroz
granulat (a) oduzima se vlaga iz
vazduha, koju prima površina granulata
(a). Osušen vazduh prolazi preko
nepovratnog ventila (c), priključak 21,
kroz kočne uređaje ka rezervoarima.
Istovremeno struji osušeni vazduh,
takođe preko prigušenog otvora 22 ka
rezervoaru za regeneraciju.
Dostizanjem pritiska iskljušenja u
sistemu, puni se prostor B preko
prikljuška 4 od regulatora pritiska. Klip
(d) kreće se naniže i otvara izlaz (e).
Vazduh iz prostora A odlazi preko kanala
C i izlaza (e) u atmosferu.
Iz posude za regeneraciju sada struji
vazduh kroz prigušeni otvor ka donjoj
strani kartuše sa granulatom (b). Pri
ekspanziji i prostrujavanju kartuše sa
granulatom (b) odozdo na gore,
prikupljenu vlagu na površini granulata
(a) apsorbuje vazduh i preko kanala C,
otvorenog izlaza (e) odvodi na izduv 3 u
atmosferu.
432 410
zbog stvaranja
uslovima.
leda
u
ekstremnim
Varijanta 2
(upravljanje preko integrisanog
regulatora pritiska 432 410…0)
Sušenje vazduha se odigrava kao što je
opisano u varijanti 1. Pritisak isključenja
dolazi kod te izvedbe preko otvora (I) u
prostor D i deluje na membranu(m).
Posle savladavanja sile opruge otvara se
ulaz (n), a klip pod pritiskom otvara izlaz
(e).
Opadne li napojni pritisak u sistemu
ispod pritiska uključenja, zbog potrošnje
vazduha, zatvara se ulaz (n), a pritisak iz
prostora B se smanjuje preko izduva
regulatora pritiska. Izlaz (e) se zatvara i
proces sušenja počinje iznova.
Dostizanjem pritiska uključenja na
regulatoru pritiska, prostor B se ponovo
prazni. Izlaz (e) se zatvara i proces
sušenja počinje kao što je prethodno
opisano.
Ugradnjom grejača (f) za područje klipa
(d) izbegava se funkcionalna smetnja
11
1.
Isušivači vazduha
432 413
Isušivač vazduha sa
ventilom za ograničeno
povratno strujanje
432 413…0 i 432 415…0
Jednokomorni isušivači vazduha tog tipa
nude preko integrisanog ventila sa
ograničenim
povratnim
strujanjem
mogućnost da uzmu neophodnu količinu
vazduha za regeneraciju iz glavnog
rezervoara, ukoliko primenjeni višekružni
zaštitni ventil dopušta povratno strujanje.
Zbog toga otpada separatna posuda za
regeneraciju.
Način rada:
Varijanta 1 (upravljanje preko
separatnog regulatora pritiska
432 413…0)
U fazi potiskivanja iz kompresora struji
potiskivan sabijen
vazduh
preko
priključka 1, otvara se nepovratni ventil
(i) i dospeva u prostor A. Tu se skuplja
kondenzat,
zbog
smanjenja
temperature, koji dospeva preko kanala
C ka izlazu (e).
Istovremeno osušen vazduh struji i u
prostor E i pritiska membranu (o). Ona se
izgiba na desno i daje vezu između
prostora E i G preko prigušenog otvora
(s). Kroz prečistač (I) dospeva napojni
vazduh i u prostor H i opterećuje ventil
12
(q). Posle savladavanja sile pritisne
opruge vijkom ( r), ventil (q) se podiže.
Napojni vazduh dospeva sada u prostor
F i deluje na membranu (o) sa druge
strane jednim odgovarajuće smanjenim
pritskom za zadržavanje ventila (q).
Postizanjem pritiska isključenja u
sistemu, preko priključka 4, iz regulatora
pritiska, puni se prostor B. Klip (d) se
kreće naniže i otvara izlaz (e).
Nepovratni ventil (i) zatvara prolaz ka
priključku 1, a vazduh iz prostora A
dospeva preko kanala C i izlaza (e) u
atmosferu.
Zbog pada pritiska u prostoru G se
zatvara nepovratni ventil ( c). Vazduh za
regeneraciju uzima se iz posuda za
napajanje pa međuuključeni višekružni
zaštitni ventil omogućava povratno
strujanje. Na priključku 21 nastali napojni
vazduh struji preko prostora E,
prigušenog otvora (s), pri čemu se
ekspandira u prostor G, a time ka donjoj
strani kartuše sa granulatom (b).
Prilikom prostrujavanja kartuše sa
granulatom (b) odozdo na gore, vazduh
upija vlagu sa površine granulata (a) i
odvodi je preko kanala C, otvorenog
izlaza (e), na izduv 3 u atmosferu.
Povratno strujanje je završeno ako se
pritisak levo od membrane (q) toliko
smanjio, da ona dolazi u poziciju
zatvaranja. Posle postizanja pritiska
432 415
uključenja na regulatoru pritiska prostor
B se ponovo prazni. Izlaz (e) se zatvara i
počinje proces sušenja kao što je već
opisano. Izlaz 31 je dodatno opremljen
jednim sigurnosnim ventilom za potisnu
stranu.
Varijanta 2 (upravljanje preko
integrisanog regulatora pritiska
432 415…0)
Pritisak isključenja dospeva kod te
izvedbe preko spojnog otvora u prostor J
i deluje na membranu (m). Po
savladavanju sile opruge otvara se ulaz
(n), pa sada klip (d) pod pritiskom otvara
izlaz (e).
Vazduh potiskivan iz kompresora sada
struji preko prostora A, kanala C i izduva
3 u atmosferu. Klip (d) istovremeno
preuzima i funkciju ventila nadpritiska.
Kod nadpritiska klip (d) automatski
otvara izlaz (e).
Ako pritisak rezervnog vazduha u
sistemu opadne zbog potrošnje vazduha
ispod pritiska uključenja, zatvara ulaz
(n), a pritisak iz prostora B nestaje preko
izduva regulatorta pritiska. Izlaz (e)
zatvara, a proces sušenja počinje iz
početka.
Isušivači vazduha
1.
432 431
Dvokomorni isušivač
vazduha 432 431…0 i
432 432…0
Način rada:
a) upravljanje bez integrisanog
regulatora pritiska
Potiskivan
sabijeni
vazduh
iz
kompresora struji preko priključka 1 u
otvor E. Usled smanjenja temperature u
otvoru E može da se skuplja
kondenzovana voda, koja kroz otvor L
dospeva ka ventilu praznog hoda (m).
Od otvora E vazduh struji kroz otvoreni
ventil (k) u prostor B i dalje kroz fini
prečistač (e), integrisan u kartušu, kao i u
kružni prostor na donjoj strani kartuše sa
granulatom ( c).
Kroz perforirani lim (a) struji prethodno
prečišćen sabijeni vazduh odozgo na
dole kroz granulat (b) ušiven u filtersku
vrećicu kartuše ( c) i dospeva kroz
perforirani lim (d) i nepovratni ventil (f) u
otvor G.
Kod prostrujavanja granulata (b), vlaga
sadržana u vazduhu zadržava se u finim
kanalima jako poroznog granulata. Od
otvora G sabijeni vazduh struji po
otvaranju nepovratnog ventila (g) preko
priključka 2 ka rezervoarima. Kroz
prigušeni otvor ventila (f i p) napravljen
za potisni učinak kompresora dospeva
jedan deo osušenog sabijenog vazduha
iz otvora G na donju stranu kartuše (s) i
prolazi kroz granulat ( r) odozdo na gore
(povratno ispiranje). Isušeni vazduh
upija pri tome zadržanu vlagu u finim
kanalima jako poroznog granulata (r) i
struji preko kružnog prostora K, prostora
H, kroz otvorenu zadnju stranu ventila (o)
ka izduvu 3.
Dodatnim prelivnim ventilom (h) je
garantovano, da za početak punjenja
sistema upravljački ventili (k i o) ne
prebacuju. Tek pri napojnom pritisku > 5
bar na priključku 2 otvara se ventil (h) i
sabijeni vazduh dospeva u prostor C.
Ako se sada dopusti dovod struje na
kalem magneta (j) kroz integrisani
vremenski član u magnetnom ventilu,
kotva (i) će privući. Sabijeni vazduh iz
prostora C struji sada u prostor D kao i
preko otvora F u prostor M i pokreće
upravljačke ventile nasuprot sili opruge u
levi krajnji položaj.
Prolaz iz otvora E prema prostoru B je
zatvoren. Sabijeni vazduh nastao u
prostoru B prolazi sada na otvorenoj
leđnoj strani upravljačkog ventila (k)
preko otvora N ka priključku 3 u
atmosferu. Nepovratni ventil (g) se
zatvara i pritisak u sistemu ostaje
obezbeđen. Zbog pada pritiska u
prostoru B zatvara se i nepovratni ventil
(f).
Sabijeni
vazduh
potiskivan
iz
kompresora struji od otvora E kroz
prostor H, kružni prostor K i kroz granulat
( r) u kartuši (s). Proces isušivanja
sabijenog vazduha odvija se kako je već
opisano. Osušeni vazduh dospeva posle
otvaranja ventila (p) i nepovratnog
ventila (g) preko priključku 2 ka
rezervoarima. Kroz prigušeni otvor
ventila (f) dospeva isušeni vazduh na
donju stranu granulata (b), tako da se tu
odigrava povrartno ispiranje.
Posle oko 1 min, vremenski član prekida
dovod struje na kalem magneta. Kotva (i)
zatvara prolaz od prostora C i otvara
izduv preko koga se smanjuje pritisak u
prostoru D i u prostoru M. Preko sile
opruge i pritiska u otvoru G, vraćaju se
upravljački ventili ponovo u desni krajnji
položaj. Upravljački ventil (o) zatvara
prolaz ka prostoru H, a upravljački ventil
(k) otvara prolaz ka prostoru B.
13
1.
Isušivači vazduha
432 432
Sabijen vazduh iz kompresora dovodi se
ponovo u granulat (b) i proces isušivanja
se dešava kako je već opisano, pri čemu
je za zamenu kartuše potreban 1 min.
Ako regulator pritiska uključuje posle
postizanja pritiska isključenja na prazan
hod, onda se upravlja pritisak na
priključku 4, klip (m) se opterećuje i kreće
na dole, tako da se ventil praznog hoda
otvara. Sakupljena kondenzovana voda i
prljavština izlaze zajedno sa vazduhom
potisnutim u fazi praznog hoda preko
izduva 3 u atmosferu.
Ugradnjom grejača (I) koji se uključuje
na oko 60C i isključuje na oko 300C,
može da se spreči funkcionalna smetnja
zbog stvaranja leda u ekstremnim
uslovima u području klipa (m).
b)
upravljanje preko
integrisanog regulatora
pritiska
Isušivanje vazduha vrši se kao što je već
opisano pod a).
Pri punjenju pneumatskog sistema,
pritisak nastao na priključku 2, nastaje i u
prostoru F i opterećuje donju stranu
membrane (t). Čim je tako nastala sila
veća od sile pritisne opruge (n)
podešene vijkom (y), izvija se membrana
14
(t) i povlači pri tome i klip (q). Otuda se
otvara ulaz (u) i sada se opterećen klip
(m) kreće na dole, tako da otvara ventil
praznog
hoda.
Sakupljena
kondenzovana voda i prljavština cure
zajedno sa potisnutim vazduhom u fazi
praznog hoda, preko izduva 3 u
atmosferu.
Kompresor radi u praznom hodu toliko,
dok pritisak u sistemu ne opadne ispod
pritiska uključivanja regulatora pritiska.
Pri tome se smanjuje pritisak u prostoru
P ispod membrane (t). Pritisna opruga
(n) vraća klip (q) kao i membranu (t) u
polazni položaj. Ulaz (u) se zatvara, a
pritisak iz prostora O se smanjuje preko
izduva regulatora pritiska. Ventil praznog
hoda sa klipom (m) se zatvara. Sabijen
vazduh struji ponovo u otvor E i dospeva
preko jedne od posuda za sredstvo za
sušenje (b ili r) kao i priključak 2 osušen
ka rezervoarima.
Sistem se na kraju ponovo puni do
pritiska isključenja regulatora pritiska.
Primena:
Već prema slučaju primene na
raspolaganju stoje jedno- ili dvokomorni
isušivači WABCO.
Odluka da li će se koristiti jedno- ili
dvokomorni isušivač vazduha odmerava
se prema potisnoj zapremini i trajanju
uključenja kompresora.
Jednokomorni isušivač vazduha:
Mogu da se koriste do zapremine ~ 500
l/min i trajanju uključenja kompresora do
~50%.
Odstupanja
iznad
tih
orjentacionih vrednosti treba proveriti u
eksploataciji vozila.
Dvokomorni isušivač vazduha:
Pokrivaju područje >500 l/min i >50%
do 100% trajanja uključenja. Zapremine
preko 1000 l/min trebalo bi proveriti u
eksploataciji.
1.
Regulator pritiska
Regulator pritiska sa
prečistačem i priključkom za
punjenje pneumatika
975 303…0
Namena:
Automatska regulacija radnog pritiska u
okviru pneumatskog kočnog sistema,
kao i čuvanje cevnih vodova i ventila od
prljavštine. Već prema modifikaciji,
upravljanje
dodatno
uključene
automatske
antifrizer
pumpe
ili
jednokomornog isušivača vazduha.
Način rada:
a.) regulator pritiska
Sabijeni
vazduh
potiskivan
iz
kompresora struji preko priključka 1 i
prečistača (g) u prostor B. Otvaranjem
nepovratnog ventila (e) on dospeva
preko voda iz priključka 21 ka
rezervoarima vazduha kao i u prostor E.
Priključak 22 je predviđen za upravljanje
dodatno priključenom antifrizer pumpom.
U prostoru E nastaje sila, koja deluje na
donju stranu membrane (c). Čim sila
postaje veća nego sila opruge (b)
podešena vijkom (a), izvija se membrana
(c) na gore i pri tome povlači klip (m).
Izlaz (I) se zatvara, a ulaz (d) otvara, tako
da nastali sabijeni vazduh u prostoru E
dospeva u prostor C i pokreće klip (k),
suprotno sili opruge (h), na dole.
Izlaz (i) se otvara i sabijeni vazduh iz
kompresora prolazi preko izduva 3 u
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
B zatvara se nepovratni ventil (e) i
pritisak u sistemu ostaje obezbeđen.
Kompesor radi samo toliko u praznom
hodu, dok je pritisak u sistemu ispod
pritiska uključenja regulatora pritiska. Pri
tome nestaje i pritisak u prostoru E ispod
membrane (c ). Na to se ona zajedno sa
klipom (m) uz pomoć sile opruge (b)
pritiska na dole. Ulaz (d) se zatvara, izlaz
(I) otvara i vazduh iz prostora C izlazi
preko prostora F i spojnog otvora na
izduv 3 u atmosferu. Dodatni vazduh iz
kompresora struji sada ponovo kroz
prečistač (g) u prostor B, otvara
nepovratni ventil (e) i sistem se ponovo
puni do pritiska isključenja regulatora
pritiska.
b.) regulator pritiska sa
komandnim priključkom 4 i
priključkom 23
Ova izvedba regulatora pritiska razlikuje
se od opisanog načina rada u tački a)
samo po vrsti upravljanja pritiska
isključenja. On se ovde ne uzima interno
u regulatoru pritiska, nego iz napojnog
voda posle isušivača vazduha. Veza iz
prostora B ka prostoru E je zatvorena, a
nepovratni ventil (e) otpada. Preko
priključka 4 i prostora A dospeva napojni
vazduh u prostor E i opterećuje
membranu ( c). Dalji tok vrši se analogno
tački a). Veza između prostora C i D je
otvorena, tako da preko priključka 23
može da se koristi upravljački pritisak iz
prostora C takođe i za upravljanje
jednokomornog isušivača vazduha.
c.) priključak za punjenje
pneumatika
Skidanjem zaštitne kape i stavljanjem
preklopne navrtke creva za punjenje
pneumatika, podizač (f) se kreće na levo.
Veza između prostora B i priključka 21 se
prekida. Sabijeni vazduh iz kompresora
struji sada iz prostora B na podizač (f) u
priključku za punjenje pneumatika. Ako
bi pri tome pritsak u sistemu bio veći od
+2 bar, otvara se
12+2
-1 bar, odnosno 20
izlaz (i) preko klipa (k) koji ima funkciju
sigurnosnog ventila, i pritisak prođe
preko izduva 3 u atmosferu.
Pre punjenja pneumatika, pritisak u
rezervoaru sniziti ispod nivoa pritiska
uključenja regulatora pritiska, pošto se
za vreme praznog hoda ne može uzimati
vazduh.
15
1.
Sigurnosni ventili
Sigurnosni ventil
434 6.. …0 i
934 6.. …0
434 612 ... 0
434 608 ... 0
Namena:
Ograničenje pritiska unutar nekog
pneumatskog sistema na dopuštenu
vršnu vrednost.
Način rada:
Sabijen vazduh dolazi preko priključka 1
ispod pločice ventila (c). Ako je sila
dobijena po formuli pritisak x površina
veća od podešene sile pritisne opruge
(a), potiskuje se ventil s pločicom (c) sa
klipom (b) na gore.
16
934 601 ... 0
Višak sabijenog vazduha odlazi preko
izduva 3 u atmosferu i to toliko, dok sila
opruge ponovo ne prevagne i ventil s
pločicom (c) se zatvori.
Podizanjem klipa (b) može da se
kontroliše funkcija sigurnosnog ventila.
1.
Antifrizeri
Antifrizer
932 002…0
Sl. 1
Sl. 2
Namena:
Automatsko ubrizgavanje sredstava
protiv zamrzavanja u kočni sistem za
zaštitu od zamrzavanja cevnih vodova i
agregata.
Način rada:
Antifrizer može da se ugradi, u zavisnosti
od tipa, ispred ili iza regulatora pritiska.
Dok se kod antifrizera ugrađenog ispred
regulatora pritiska upravljački impuls pri
uključenju regulatora pritiska sa praznog
hoda na opterećenje uzima preko
inertnog otvora uvek iz potisnog voda, taj
upravljački impuls se kod antifrizera
ugrađenog iza regulatora pritiska uzima
preko jednog separatnog voda.
U oba slučaja se zaštitno sredstvo
ubrizgava u sistem, ako je regulator
pritiska
prebacio
kompresor
na
opterećenje,
odnosno
potiskivanje
vazduha u sistem.
1.
Bez separatnog upravljačkog
priključka (Sl. 1)
Sabijeni vazduh iz kompresora prolazi
kroz pumpu antifrizera od priključka 1 ka
priključku 2 (otvor J). Pri tome nastao
pritisak preko otvora H u prostoru F
pokreće klip E na levo. Dotok zaštitnog
sredstva u prostore C i R se prekida
zatvaranjem otvora K. Tečnost koja se
nalazi u prostoru R istiskuje se daljim
pomeranjem klipa E. Ona dospeva do
sedićta ventila N u otvor J gde je zahvata
vazduh koji struji u kočni sistem.
Ako je u rezervoaru postignut radni
pritisak, regulator pritiska se prebacuje
na režim praznog hoda. Pritisak u otvoru
J, a time i preko otvora H takođe i u
prostoru F opada. Pritisna opruga G gura
klip E u njegov polazni položaj.
Ponovnim
otvaranjem
zaustavnog
otvora K zaštitno sredstvo na kraju
prolazi iz rezervoara u prostor R.
Ti procesi se ponavljaju pri svakom
uključivanju regulatora pritiska.
2.
Sa separatnim upravljačkim
priključkom (Sl. 2)
Način rada je isti kao što je opisano pod
1. Upravljački pritisak se kod te izvedbe
uređaja dovodi preko priključka 4 iz
jednog
eksternog
uređaja,
npr.
regulatora pritiska.
Pogon i održavanje:
Pri temperaturama ispod +50C uređaj se
mora pustiti u pogon okretanjem poluge
B u položaj I. Nivo sredstva za zaštitu od
zamrzavanja kontroliše se dnevno.
Kod temperature preko +50C uređaj
može da se isključi okretanjem poluge B
u položaj 0.
Za vreme toplog godišnjeg doba nije
potrebno sipati tečnost u rezervoar.
Položaj poluge B u tom slučaju nije od
značaja.
Posebno održavanje
potrebno.
antifrizera
nije
17
1.
Višekružni zaštitni ventili
Trokružni zaštitni ventil
934 701…0
Izvedba I
Izvedba II
Namena:
Način rada:
Obezbeđivanje pritiska za neoštećene
kočne krugove pri otkazu jednog od
krugova
u
višekružnim
kočnim
sistemima.
Sabijen vazduh iz regulatora pritiska
dospeva preko priključka 1 u zaštitni
ventil, otvara ventile (c i j) posle
postizanja podešenog pritiska otvaranja
(= obezbeđen pritisak), pri čemu su
membrana (b i k) podignute nasuprot sili
pritisnih opruga (a i l). Potom sabijen
vazduh struji preko priključaka 21 i 22 u
rezervoare 1. i 2. kruga. Osim toga on
nakon otvaranja nepovratnih ventila (d i
h) dospeva u prostor A, otvara ventil (e) i
struji preko priključka 23 u 3. krug. Iz 3.
kruga snabdeva se vazuhom pomoćni i
parkirni kočni sistem motornog vozila
kao i prikolice.
Varijante:
Izvedba I
Ventili (c i j) se kod ispravnih kočnih
krugova drže stalno zatvoreni zbog
pritisnih
opruga
koje
deluju
u
zatvorenom smeru (na dole) – gledano
prema procesu punjenja.
Izvedba II
Ventili (c i j) se kod ispravnih kočnih
krugova
drže
otvorenim
iznad
podešenog pritska otvaranja zbog
opruga koje deluju u smeru otvaranja (na
dole), tako da pri neznatnom padu
pritiska u krugu 1 ili 2 može doći do
prelivanja iz kruga sa višim pritiskom u
drugi krug, čime se učestalost
uključivanja regulatora pritiska smanjuje.
18
Ukoliko zbog nezaptivnosti, npr. otkaže
1. krug, sabijeni vazduh odlazi potom iz
regulatora pritiska najpre u nezaptivni
krug. Ipak, čim posle kočenja nastupi
pad pritiska u 2. i 3. krugu, zatvara se
ventil (j) zbog pritisne opruge (1) i vrši se
ponovno
punjenje
opterećenog
ispravnog kruga do pritiska otvaranja
ventila (j) (obezbeđen pritisak defektnog
kruga).
To
ponovno
punjenje
omogućava posle kočenja uvek zaostali
pritisak, koji preko membrane (b
odnosno f) deluje kontra silom na pritisnu
oprugu (a odnosno g). Tako se može već
otvoriti ventil (c odnosno e), iako pritisak
otvaranja ventila (j) još nije bio postignut.
Obezbeđenje pritiska 1. i 3. kruga pri
otkazu 2. kruga dešava se na isti način.
Kod otkaza pomoćnog kočnog kruga vrši
se najpre prelivanje vazduha iz
rezervoara 1. i 2. kruga u 3. krug sve
dotle dok ventil (e) više ne može da bude
otvoren od opadajućeg prelivnog pritiska
i zatvara se pri podešenom pritisku
otvaranja. Pritisci u oba glavna kočna
kruga ostaju obezbeđeni do visine
pritiska otvaranja defektnog 3. kruga.
Nepovratni ventili (d i h) obezbeđuju kod
otkaza 1. i 2. kruga ispod pritiska
otvaranja ventila (c odnosno j) ispravan
od defektnog kruga.
Višekružni zaštitni ventili
1.
934 702
934 713
Četvorokružni zaštitni ventil
934 702…0
934 713…0 / 934 714…0
Namena:
Obezbeđivanje pritiska za ispravne
kočne krugove kod otkaza jednog ili više
krugova u četvorokružnom kočnom
sistemu.
Način rada:
U zavisnosti od izvedbe, 4 kruga su
povezana
paralelno
i
vrši
se
ravnopravno punjenje sva četiri kruga, ili
su 3. i 4. krug pridodati 1. i 2. krugu.
Četvorokružni zaštitni ventil nema, već
prema izvedbi, ili ima max u svim
krugovima bajpas otvore, koji pri otkazu
jednog kruga garantuju punjenje kočnog
sistema od 0 bar.
Sabijeni vazduh iz regulatora pritiska
struji preko priključka 1 u zaštitni ventil i
dospeva kroz bajpas otvore (a, b, c i d)
na nepovratne ventile (h, j, q i r) u 4 kruga
pneumatskog
kočnog
sistema.
Istovremeno se pod ventilima (g, k, p i s)
stvara pritisak koji ih otvara po postizanju
pritiska otvaranja (=obezbeđen pritisak).
Membrane (f, l, o i t) podižu se nasuprot
sili pritisnih opruga (c, m, n i u). Sabijen
vazduh struji preko priključaka 21 i 22 ka
rezervoaru vazduha 1. i 2. kruga kočnog
sistema radne kočnice, kao i preko
priključaka 23 i 24 u 3. i 4. krug. Iz 3.
kruga napajaju se sabijenim vazduhom
kočni sistemi pomoćne i parkirne kočnice
motornog vozila kao i priključnog vozila,
a iz 4. kruga ostali pomoćni potrošači.
Pri otkazu nekog kruga (npr. 1. kruga) i
pada pritisak unutar ispravnih krugova
na 0 bar (pri dužem stajanju vozila),
sabijen vazduh struji pri punjenju preko
bajpas otvora (a, b, c i d) u sva 4 kruga.
U ispravnim krugovima stvara se pod
membranama (f, l i o) pritisak, koji
snižava pritisak otvaranja ventila (g, k i
p). Pri daljem porastu pritiska na
priključku 1, ovi ventili se otvaraju.
Krugovi 2, 3 i 4 se pune do podešenog
pritiska otvanja defektnog kruga 1 i na
tom se nivou obezbeđuju.
Ako otkaže jedan krug (npr. 1. krug),
onda vazduh struji iz ostala tri kruga do
postizanja
dinamičkog
pritiska
zatvaranja ventila u defektnom krugu.
Silom pritisnih opruga (c, m, n i u)
zarvaraju se ventili (g, k, p i s). Pri
uzimanju vazduha iz krugova 2, 3 ili 4,
što ima za posledicu pad pritiska, oni se
ponovo pune do podešenog pritiska
otvaranja defektnog kruga.
Obezbeđivanje
pritiska
ispravnih
krugova pri otkazu nekog drugog kruga
vrši se na isti način.
19
1.
APU - Jedinica za pripremu
vazduha
932 500 … 0
Izvedba:
APU
(Air-Processing
Unit)
je
multifunkcionalan
uređaj,
odnosno
kombinacija od više uređaja. Jedinica
sadrži isušivač vazduha sa regulatorom
pritiska, u zavisnosti od varijante sa ili
bez grejanja, uključujući sigurnosni ventil
i priključak za punjenje pneumatika. Na
isušivač vazduha priključen je jedan
višekružni zaštitni ventil sa jednim ili dva
ventila za ograničenje pritiska i dva
integrisana nepovratna ventila. Dodatno
je kod nekih verzija montiran dvostruki
senzor pritiska za merenje napojnih
pritisaka.
Namena:
Isušivač vazduha služi za apsorbovanje
vlage i za čišćenje sabijenog vazduha
koji dolazi iz kompresora kao i za
regulaciju pritiska napajanja. Priključen
višekružni zaštitni ventil služi za
redukovanje i obezbeđenje pritiska u
višekružnim kočnim sistemima.
Način rada:
Sabijen
vazduh
proizveden
u
kompresoru struji preko priključka 11
kroz prečistač ka kartuši sa granulatom.
20
APU - Jedinica za pripremu vazduha
Pri proticanju kroz kartušu vazduh se
prečišćava i suši (vidi uz to Isušivač
vazduha 432 410 . . . 0 na strani 11).
Osušen vazduh struji onda preko
priključka 21 ka priključku za napajanje 1
priključenog
višekružnog
zaštitnog
ventila. Po postizanju pritiska napajanja
integrisani regulator pritiska uključuje
ventil praznog hoda i kompresor
izduvava sada u atmosferu. U fazi
praznog hoda granulat se regeneriše u
kontra strujanju preko priključka 22 sa
već osušenim i umirenim vazduhom.
Isušivač
vazduha
opremljen
je
sigurnosnim ventilom, koji otvara u
slučaju nadpritiska. Za izbegavanje
funkcionalnih smetnji zimi na ventilu
praznog hoda, integrisano je dodatno
grejanje. Preko priključka za punjenje
pneumatika ili priključka 12 postoji
mogućnost
punjenja
van
vozila
(radionica). Na priključak 24 priključuju
se rezervoari za vazduh vazdušnog
ogibljenja.
Nastali pritisak na priključku 1
višekružnog zaštitnog ventila redukuje
se u potrebnoj meri u prvom stepenu
ograničenja (10 ± 0,2 bar) za radne
kočne krugove i u drugom stepenu
ograničenja (8,5 –00, 4 bar) za kočni
sistem prikolice.
Pri otkazu jednog od krugova, pritisak u
drugim krugovima pada najpre do
dinamičkog
pritiska
zatvaranja
(sistemska uslovljenost), pa ponovo
raste do pritiska otvaranja (9,0 –00, 3 bar
1. i 2. krug i 7,5 –00, 3 bar 3. i 4. krug )
defektnog kruga (= osiguran pritisak).
Predpostavljeno je pritom dodatno
punjenje iz kompresora. Iznad tog
pritiska vazduh curi u defektan krug a
time i u atmosferu.
Elektronska jedinica senzora pritiska
omogućava kontinualno pokazivanje
pritisaka u radnim kočnim krugovima.
Krugovi 3 i 4 imaju dodatno osigurane
izlaze (25 i 26) sa po jednim nepovratnim
ventilom.
Pri punjenju kočnog sistema od 0 bar,
prvenstveno se pune radni kočni krugovi
(1 i 2) prema
EG-Smernici 71/320/EWG.
Rezervoari za vazduh
1.
Rezervoar za vazduh
950 … …0
Namena:
Čuvanje sabijenog vazduha proizvedenog u kompresoru.
Izvedba:
Rezervoar se sastoji od cilindričnog
središnjeg dela sa dva zatvorena
izbočena
danceta
i
navojnih
produžetaka za priključivanje cevnih
vodova. Korišćenje visoko otpornih
čelika pri jednakoj debljini materijala, za
sve veličine rezervoara za vazduh
omogućava radne pritiske preko 10 bar
kod rezervora za vazduh zapremine
ispod 60 l.
Tablica tipa je zalepljena i mora da
sadrži prema EN 286 dve sledeće
informacije:
Broj
i
datum
standarda,
ime
proizvođača, fabrički broj, izmene,
datum proizvodnje, broj odobrenja,
zapreminu u litrima, dopušteni radni
pritisak, min i max radnu temperaturu,
CE – znak kod usaglašenosti sa 87/404/
EG. Tablica tipa je pokrivena sa
nalepnicom WABCO – br. za slučaj da
proizvođač vozila još jedanput prelakira
rezervoar za vazduh, nalepnica se skida,
da bi se videla tablica tipa.
Kondenzat iz rezervoara za vazduh
treba redovno ispuštati. Preporučuje se
primena drenažnih ventila, koji se
isporučuju kao ručni i kao automatski.
Redovno proveravajte stezne uzengije i
pričvršćenje za okvir.
Ispuštanje vode iz rezervoara za vazduh pomoću drenažnog ventila
21
1.
Drenažni ventili
Automatski drenažni ventil
434 300…0
Namena:
Zaštita ventila, cevnih vodova i cilindara
od prodiranja kondenzovane vode
automatskim ispuštanjem vode iz
rezervoara za vazduh.
Način rada:
Pritisak koji je dospeo iz voda između
kompresora i regulatora pritiska u
priključak 4 upravljačkog voda gura
uključni klip (a) u donji krajnji položaj.
Voda koja dolazi iz rezervoara za
vazduh dospeva preko priključka 1
pored udubljenja uključnog klipa (a) u
taložnu komoru A.
Kondenzovana voda koja se nalazi u
upravljačkom vodu potiskuje se isto
tako u taložnik A kroz otvor na zidu
šupljeg uključnog klipa (a).
Pri isključenju regulatora pritiska
upravljački vod ostaje bez pritiska, a u
kružnoj komori B se nalazi pritisak iz
rezervoara koji potiskuje klip (a) u
njegov gornji krajnji položaj. Skupljena
voda u taložniku A može da prođe pored
udubljenja (b) u atmosferu.
Prepumpavanje kondenzata koji se
nalazi u taložniku A, kao i delimično
smanjenje pritiska u rezevoaru za
vazduh kroz otvor na zidu uključnog
klipa u upravljački vod – što bi bilo
moguće po zaustavljanju motora vozila
u momentu rada kompresora pod
opterećenjem, sprečava se jednim Oprstenom koji naleže na otvor i deluje
kao nepovratni ventil.
Drenažni ventil
934 300…0
Namena:
Ispuštanje kondenzovane vode iz
rezervoara za vazduh, kao i po potrebi
pražnjenje pneumatskih vodova rezervoara.
Način rada:
Ventil se drži u zatvorenom stanju preko
22
opruge (a) i pritiska u rezervoaru.
Vučenjem ili pritiskanjem osovinice
ventila (c) u bočnom pravcu se otvara
ventil
(b).
Sabijeni
vazduh
i
kondenzovana voda mogu da izađu iz
rezervoara. Po prestanku dejstva na
osovinicu, ventil (b) se zatvara.
1.
Drenažni ventil i manometri
Automatski drenažni ventil
934 301…0
Namena:
Zaštita pneumatskog kočnog sistema od
prodora kondenzovane vode kroz
automatsko ispuštanje vode iz rezervoara u vazduh.
Način rada:
Kod punjenja rezervoara za vazduh,
sabijeni
vazduh
dospeva
preko
prečistača (a) u prostor B i na telo ventila
(c). On se po spoljnom obimu odvaja od
ulaza (b). Sabijen vazduh struji zajedno
sa
eventualnim
kondenzatom
iz
rezervoara za vazduh u prostor A, pri
čemu se kondenzovana voda sakuplja
iznad izlaza (d). Po uspostavljanju
ravnoteže pritiska između oba prostora,
telo ventila (c) zatvara ulaz (b). Ako za
vreme kočenja, npr, opadne pritisak u
rezervoaru za vazduh, smanjuje se i
pritisak u prostoru B, dok se u prostoru A
najpre zadržava pun pritisak. Viši pritisak
u prostoru A deluje odozdo na telo ventila
(c) i podiže ga sa izlaza (d).
Kondenzovana voda istiskuje vazdušni
jastuk koji se nalazi u prostoru A. Ako je
pritisak u prostoru A toliko opao, da
ponovo postoji ravnoteža pritisaka
između prostora A i B, telo ventila (c)
zatvara izlaz (d).
Za kontrolu spremnosti za rad ventila za
ispuštanje vode može se izlaz (d) otvoriti
ako se rukom pritisne osovinica (e).
Manometri
453 … …0
453 002
Namena:
Manometri služe za kontrolu pritska u
rezervoarima za vazduh, kao i u kočnim
vodovima.
Način rada:
Kod jednostrukog manometra 453 002
se opružna cev u kućištu ispravlja pod
dejstvom pritiska iz rezervora za vazduh.
Ona tako preko poluge i zupčaste letve
pokreće crnu kazaljku pričvršćenu na
obrtnoj osovini. Pri opadanju pritiska
kazaljka se pod dejstvom torzione
453 197
opruge stalno vraća na neku postojeću
vrednost pritiska.
Kod dvostrukog manometra 453 197
prisutna je i druga crvena kazaljka koja
pri kočenju pokazuje pritsak koji struji u
kočne cilindre. Ona se pri otpuštanju
kočnice vraća pomoću spiralne opruge u
nulti položaj. Vrednosti napojnog i
kočnog pritiska se očitavaju na skali sa
podelama od 0 – 10 bar odnosno od
0 – 25 bar.
23
1.
Nepovratni ventili
Nepovratni ventil
434 01. …0
434 014
434 019
Namena:
Obezbeđenje vodova pod pritiskom od
nesmotrenog pražnjenja.
Način rada:
Prolaz vazduha moguć je samo u smeru
strelice date na kućištu. Povratno
strujanje
vazduha
se
sprečava
Propusni smer
nepovratnim
ventilom,
koji
pri
smanjenju pritiska u napojnom vodu
zatvara ulaz.
Pri povećanju pritiska u napojnom vodu
nepovratni ventil opterećen oprugom
ponovo oslobađa prolaz, tako da dolazi
do izjednačenja pritiska.
Nepovratni ventil sa
prigušnicom
434 015…0
Neprigušen propusni smer
Namena:
Prigušenje
vazdušne
struje,
alternativno pri punjenju ili pražnjenju
priključnog voda.
Način rada:
Pri ulazu vazduha u smeru strelice,
nepovratni ventil (a) ugrađen u kućište
se podiže sa sedišta, pa se priključen
vod neprigušeno puni. Pri pražnjenju
dovodnog voda nepovratni ventil se
zatvara, pa se pražnjenje priključka 2
odvija preko prigušenog otvora (b).
Poprečni presek prigušivača može da
se menja putem vijka za podešavanje
(c). Okretanjem vijka na desno smanjuje
se poprečni presek, dakle pražnjenje se
usporava, a okretanjem vijka na levo
poprečni presek se povećava.
Priključenjem
sabijenog
vazduha
nasuprot smeru strelice, punjenje može
da se prigušuje, dok se pražnjenje vrši
neprigušeno.
Nepovratni ventil
434 021…0
Namena:
Obezbeđenje rezervoara za vazduh
pod
pritiskom,
od
nesmotrenog
pražnjenja.
Način rada:
Uveden sabijeni vazduh u napojni vod
otvara ventil (a) i struji u rezervoar za
vazduh, dok je pritisak u napojnom vodu
viši od pritiska u rezervoaru. Ventil (a)
24
ostaje otvoren toliko, dok se pritisci u
napojnom vodu i rezervoaru ne
izjednače. Svako povratno strujanje
vazduha iz rezervoara sprečava ventil
(a), koji se zatvara pri padu pritiska u
napojnom vodu pomoću pritisne poluge
(b) kao i zbog višeg pritiska u
rezervoaru.
Prolaz
vazduha
u
nepovratni ventil je moguć samo u
smeru od napojnog voda ka rezervoaru.
1.
Prelivni ventil
Prelivni ventil
434 100…0
sa povratnim prelivom
bez povratnog preliva
Namena:
Prelivni ventil
prelivom
sa
povratnim
Dozvola prolaza sabijenog vazduha ka
2. rezervoaru za vazduh, tek po
postizanju računskog pritiska kočnog
sistema u 1. rezervoaru; otuda se dobija
brža spremnost za rad kočnog sistema.
Pri padu pritiska u 1. rezervoaru sledi
povratno napajanje sabijenim vazduhom
iz 2. rezervoara.
Prelivni ventil
prelivanja
bez
povratnog
Dozvola prolaza za sabijeni vazduh za
pomoćne potrošače (rad vrata, sistem
pomoćne i parkirne kočnice, servo
spojnica itd.) tek po dostizanju
računskog pritiska kočnog sistema u
zadnjem rezervoaru za vazduh.
Prelivni ventil sa ograničenim
prelivom
Dozvola prolaza za sabijeni vazduh ka
prikolici ili ka pomoćnim potrošačima
(npr. pomoćni i parkirni kočni sistem) tek
po dostizanju računskog pritiska kočnog
sistema u zadnjem rezervoaru za
vazduh. Osim toga obezbeđenje pritiska
za motorno vozilo kod prekida napojnog
voda za prikolicu. Pri padu pritiska u
rezervoarima za vazduh sistema radne
kočnice dolazi do delimičnog prelivanja
sabijenog vazduha do pritiska zatvaranja
zavisnog od prelivnog pritiska.
Način rada:
Kod svih prelivnih ventila sabijeni vazduh
dospeva u smeru strelice u kućište i kroz
otvor (g) ispod membrane (d), koju
opruga za podešavanje (b) i klip ( c)
pritiskaju na njeno sedište. Pri postizanju
pritiska prelivanja, savladava se sila
opruge za podešavanje (b), tako da se
membrana (d) diže sa svog sedišta i
oslobađa otvor (e). Vazduh dospeva
direktno, odnosno posle otvaranja
nepovratnog ventila (h) ka rezervoarima
ili potrošačima u smeru strelice.
Kod prelivnog ventila sa povratnim
prelivom, sabijen vazduh može iz 2.
rezervoara posle otvaranja nepovratnog
sa ograničenim povratnim prelivom
ventila (f) da se vraća, ako je pritisak u 1.
rezervoaru opao za više od 0,1 bar. Kod
prelivnog
ventila
bez
povratnog
prelivanja
nije
moguće
povratno
prelivanje, pošto je nepovratni ventil (h)
zatvoren zbog višeg pritiska 2.
rezervoara.
Kod prelivnog ventila sa ograničenim
povratnim prelivom, povratno prelivanje
vazduha se vrši do pritiska zatvaranja
membrane (d).
Ako se on postigne, opruga za
podešavanje (b) pritiska membranu (d)
na njeno sedište preko klipa (c) i time
sprečava dalje izjednačenje pritisaka
suprotno od smera strelice.
Pritisak prelivanja može da se koriguje
kod svih izvedbi okretanjem vijka za
podešavanje (a). Okretanjem na desno
deluje se na povećanje prelivnog
pritiska; okretanje na levo ima za
posledicu suprotno.
25
1.
Ventil za ograničenje pritiska
Ventil za ograničenje
pritiska 475 009. . . 0
Red gradnje 475 010…0
naveden je u delu 2 na strani 71
Namena:
Ograničenje izlaznog pritiska.
Način rada:
Regulisan pritisak vazduha na priključku
1, na strani visokog pritiska struji kroz
ulaz (e) i prostor B ka priključku 2, na
strani niskog pritiska. Pri tome se kroz
otvor A i membranski klip (c) opterećuje
pritiskom, koji se pak najpre pritisnom
oprugom (b) drži u svom donjem
položaju. Ako pritisak u prostoru B
dostigne podešenu vrednost za stranu
niskog pritiska, membranski klip (c)
savlada silu pritisne opruge (b) i kreće se
naviše zajedno sa ventilom (d)
opterećenim oprugom, zbog čega ulaz
(e) zatvara.
Ako je pritisak u prostoru B probio
podešenu vrednost, membranski klip (c)
se i dalje kreće naviše i pri tome se
podiže sa ventila (d). Preostali pritisak
vazduha curi kroz otvor na vklipnjači
membranskog klipa (c) i izduvnog ventila
(a) u atmosferu.
pritiska, onda nailazi membranski klip (c)
rasterećen od pritiska, koji se kreće na
gore, na ventil (d). Gubitak određene
količine
sabijenog
vazduha
se
nadoknadi preko ulaza (e). Pri
pražnjenju voda visokog pritiska prvo
otvara povećan pritisak u prostoru B ulaz
(e) ventila (d). Usled nastalog
rasterećenja od pritiska membranskog
klipa (c), on klizi na dole i drži ventil (d)
otvorenim. Vod niskog pritiska se prazni
preko uređaja povezanog na strani
visokog pritiska.
Ako zbog nezaptivnosti u vodu niskog
pritiska na priključku 2 nastane gubitak
Ventil za ograničenje
pritiska
475 015…0
Namena:
Ograničenje regulisanog pritiska na neku
odgovarajuću podešenu vrednost.
Način rada:
Ventil za ograničenje pritiska je tako
podešen, da reguliše samo tačno
određeni pritisak na strani nekog niskog
pritiska (priključak 2). Opruga (a) deluje
stalno na klipove (c i d), tako da se klip
(c) drži u svom gornjem položaju, pri
čemu on naleže na kućište (h). Ulaz (b)
je otvoren. Napojni vazduh na priključku
1 struji iz prostora C u prostor D i
dospeva preko priključka 2 do
priključenih uređaja.
26
Ukoliko pritisak koji se uspostavlja u
prostoru D savlada silu opruge (a),
klipovi (c i d) se kreću na dole. Ventil (g)
zatvara ulaz (b) i postignut je krajnji
položaj.
Zbog potrošnje vazduha na strani niskog
pritiska podiže se ravnoteža pritiska na
klipu (c). Opruga (a) pritiska klipove (c i
d) ponovo na gore. Ulaz (b) otvara i vrši
se dodatno ulivanje vazduha dok pritisak
ne postigne podešenu visinu i ravnoteža
je ponovo uspostavljena.
Ako pritisak na strani niskog pritiska
nadmaši predviđenu podešenu vrednost,
otvara klip (c) u funkciji ventila sigurnosti,
izlaz (e). Višak pritiska odlazi preko
izduva 3 u atmosferu.
Opadne li pritisak u prostoru C ispod
vrednosti nastalog pritiska u prostoru D,
onda on otvara ventil (f). Sabijen vazduh
iz prostora D struji sada nazad kroz otvor
B ka priključku 1, dok ponovo ne
nadvlada sila opruge (a) i izlaz (b) otvori.
Dolazi do izjednačenja pritiska između
priključaka 2 i 1.
1.
Kočni ventili motornih vozila
Kočni ventil motornog
vozila za jednokružni kočni
sistem
461 111…0
sa pločastom pedalom
461 113…0
461 111
461 113
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje jednokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila.
Način rada:
Aktiviranjem potiskivača, smeštenog u
tanjirastu oprugu (a) pokreće se klip (c)
na dole, zatvara izlaz (d) i otvara prolaz
(e). Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima sistema
radne kočnice.
Nastajući pritisak u prostoru A deluje na
donju stranu klipa (c). On se kreće
nasuprot dejstva sile gumene opruge (b)
naviše, dok na obe strane klipa (c) ne
nastane izjednačenje sila. U tom
položaju su prolaz (e), kao i izlaz (d)
zatvoreni, i postignut je zatvoreni
položaj.
Pri max kočenju, klip (c) se kreće do
svog gornjeg krajnjeg položaja, i prolaz
(e) ostaje stalno otvoren.
Pražnjenje kruga radne kočnice vrši se
obrnutim redosledom i može se isto tako
odvijati stepenasto.
U prostoru A
nastajući kočni pritisak pokreće klip (c)
naviše. Preko otvarajućeg izlaza (d) kao
i izduva 3 vrši se delimično ili potpuno
pražnjenje sistema radne kočnice u
zavisnosti od položaja podizača.
27
1.
Kočni ventili motornih vozila
sa polugom 461 491…0
Kočni ventil motornog
vozila sa pločastom
pedalom 461 307…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila.
Način rada:
Aktiviranjem pedale (r) kreće se klip (a)
na dole, zatvara izlaz (p) i otvara ulaz (o).
Tako se pune delimično ili sasvim kočni
cilindar prvog kruga kao i upravljački
ventil prikolice iz napojnog priključka 11
preko priključka 21 u zavisnosti od
intenziteta kočenja (aktiviranja kočnice).
Pritisak u prostoru A nastaje pri tome pod
stepenastim klipom (a), i istovremeno
preko otvora (n) u prostoru B na relejnom
klipu (b) drugog kruga. Relejni klip (b)
kreće se nasuprot sili opruge (I) na dole i
pri tome povlači i klip (c). Time se zatvara
i izlaz (j), a ulaz (k) se otvara. Sabijeni
vazduh struji od priključka 12 preko 22 u
kočne cilindre drugog kruga, koji se pune
shodno upravljajućem pritisku u prostoru
B.
Pritisak u prostoru C nalazi se usled
dejstva sile opruge (I) uvek neznatno
ispod onih u prostorima A i B.
28
Nastajući pritisak u prostoru A deluje
takođe na donju stranu klipa (a), koji se
otuda kreće na gore – nasuprot sili
gumene opruge (q), dok na obe strane
klipa (a) nastaje izjednačenje sila. U tom
položaju su ulaz (o) i izlaz (p) zatvoreni
(zatvoren položaj).
Na odgovarajući način kreću se ti klipovi
na gore, pod dejstvom nastajućeg
pritiska u prostoru C, koji deluje zajedno
sa oprugom (I) odozdo na klipove (b) i (c)
dok se i ovde ne postigne zatvoren
položaj, tj. ulaz (k) i izlaz (j) su zatvoreni.
Kod max kočenja klip (a) se kreće u svoj
donji položaj i ulaz (o) ostaje stalno
otvoren. Max pritisak koji je sada i u
prostoru B, dovodi relejni klip (b) u
njegov donji krajnji položaj, a klip (c) drži
ulaz (k) otvoren. Napojni vazduh struji
nesmanjeno u oba kruga radne kočnice.
Otpuštanje kočnice, tj. pražnjenje oba
kruga vrši se obrnutim redosledom i
može se isto tako vršiti postepeno. Oba
kruga se isprazne preko ispusnog ventila
(h).
Pri otkazu kruga II, krug I radi i dalje na
opisani način. Kod otkaza kruga I otpada
upravljanje relejnog klipa (b); krug II se
stavlja u funkciju mehanički: aktiviranjem
kočnice, klip (a) se potiskuje naniže. Čim
on dodirne uložak (m) koji je čvrsto
vezan sa klipom (c), pri daljem kretanju
naniže kreće se i klip (c) naniže; izlaz (j)
se zartvara, a ulaz (k) otvara. Krug II je,
dakle, i pored otkaza kruga I potpuno u
funkciji, pošto sada klip (c) preuzima
funkciju stepenastog klipa.
Različite modifikacije kočnog ventila
motornog vozila poseduju dodatnu
napravu kojom se kontinualno može
menjati prednjačenje kruga I prema
krugu II zadržavanjem pritiska kruga II u
određenom dijapazonu. Pritom se
pomoću obrtne kape (g) menja
prednapon opruge (f). Pri klizanju klipa
(c) na dole on dodiruje ispust (m) vezan
sa njim, a tek tada oprugom opterećeni
podizač (e) pre nego što zatvori izlaz (j),
a otvori ulaz (k). Podešen prednapon
opruge definiše samo pri kojem se
pritisku u prostoru C klip (c) podizačem
(b) ponovo kreće na gore i postiže
položaj zatvaranja.
1.
Kočni ventili motornih vozila
461 315 ... 0
Modifikacija 461 315 180 0
– integrisano prigušenje buke –
461 317 ... 0
Kočni ventil motornog
vozila
461 315…0
sa pločastom pedalom
461 317…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila. Neke modifikacije reda gradnje
461 315...0 opremljene su integrisanim
prigušivačem buke za optimalizaciju
ugradbene dužine.
Način rada:
Pri aktiviranju podizača koji se nalazi u
tanjirastoj oprugi (a), klip (c) se kreće na
dole, zatvara izlaz (d), a otvara ulaz (j).
Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima 1. kočnog
kruga radne kočnice. Istovremeno
sabijeni vazduh struji preko otvora D u
prostor B i opterećuje gornju stranu klipa
(f). On se kreće naniže, zatvara izlaz (h),
a otvara ulaz (g). Napojni vazduh iz
priključka 12 struji preko prostora C i
priključka 22 ka priključenim kočnim
uređajima 2. kočnog kruga radne
kočnice.
Pritisak koji nastaje u prostoru A deluje
na donju stranu klipa (c). On se kreće
naviše nasuprot dejstvu sile gumene
opruge (b) – a kod modifikacije 180
nasuprot sile tanjiraste opruge, dok na
obe strane klipa (c) ne nastane
ravnoteža sila. U tom položaju su ulaz (j),
kao i izlaz (d) zatvoreni i postignut je
zatvoreni položaj.
Na odgovarajući način pritisak koji
nastaje u prostoru C pokreće klip (f)
ponovo naviše dok se i tu ne postigne
zatvoreno stanje. Ulaz (g) i izlaz (h) su
zatvoreni.
Pražnjenje oba kočna kruga radne
kočnice vrši se obrnutim redosledom i
može se vršiti isto tako postepeno. Kočni
pritisak iz prostora A i C pokreće klipove
(c i f) na gore. Preko otvarajućih izlaza (d
i h), kao i izduva 3, prazne se delimično
ili potpuno oba kruga kočnog sistema
radne kočnice u zavisnosti od položaja
podizača. Za smanjenje buke pri
pražnjenju (izduvu), postavljen je
prigušivač buke na priključak 3 kod
modifikacije 180.
Pri otkazu jednog kruga, npr. II, krug I
radi i dalje na opisani način. Ako
nasuprot tome otkaže krug I, klip (f) se pri
aktiviranju kočnice kreće naviše od tela
ventila (e). Izlaz (h) se zatvara, a otvara
se ulaz (g). Postiže se zatvoreno stanje,
kao što je prethodno opisano.
Kod max sile kočenja, klip (c) se kreće do
svog krajnjeg položaja i ulaz (j) ostaje
stalno otvoren. Pritisak koji deluje kroz
otvor D u prostor B, takođe pokreće klip
(f) u njegov donji krajnji položaj i drži ulaz
(g) otvoren. Napojni vazduh struji
nesmanjeno u oba kočna kruga.
29
1.
Kočni ventili motornih vozila
Sl. 2
Kočni ventil motornog
vozila sa mikro- prekidačem
ili senzorom
461 318…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila
i
električno
upravljanje
retarderom.
Način rada:
Aktiviranjem papuče pedale (a) u
praznom hodu aktivira se najpre
prekidač I, a po savladavanju mehaničke
tačke pritiska prekidač II. Time se
uključuje prvi, odnosno drugi stepen
kočenja retardera, a da sabijeni vazduh
ne dospe u kočni sistem radne kočnice.
Pri daljem kretanju pedale (a) naniže,
aktivira se prekidač III, a time se
uključuje i treći stepen kočenja
retardera. Klip (c) se istovremeno kreće
naniže. Način rada kočnog ventila je
istovetan kao što je upravo opisan kod
461 315 (strana 29).
30
Pri pražnjenju oba kočna kruga radne
kočnice, ponovo se pri kretanju papuče
pedale (a) naviše, u položaj mirovanja,
isključuje retarder.
Na slici 2 je u pločastu pedalu integrisan
induktivni prekidač, koji se uključuje pri
pomeranju pločaste pedale za oko 2
stepena.
Kočni ventili motornih vozila
1.
Kočni ventil motornog
vozila
461 319…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila. Automatska regulacija pritiska u
kočnom krugu prednje osovine u
zavisnosti od regulisanog pritiska ARSK
u kočnom krugu zadnje osovine, da bi se
ispunile odredbe EG smernice ”Kočni
sistemi”
i
njena
smernica
za
prilagođavanje.
Način rada:
Pri aktiviranju potiskivača, koji se nalazi
u tanjirastoj oprugi (a), klip (c) se kreće
na dole, i zatvara izlaz (d) i otvara ulaz
(j). Napojni vazduh sa priključka 11 struji
preko prostora A i priključka 21 ka
priključenim kočnim uređajima 1. kočnog
kruga radne kočnice. Istovremeno
sabijeni vazduh struji preko otvora E i
opterećuje površinu X1 klipa (f). On se
kreće naniže, zatvara izlaz (h) i otvara
ulaz (g). Napojni vazduh od priključka 12
struji preko prostora C i priključka 22 ka
priključenim kočnim uređajima 2. kruga
radne kočnice.
Visina regulisanog pritiska u krugu II je
zavisna od regulisanog pritiska ARSK.
Taj pritisak dospeva preko priključka 4 u
prostor D, opterećuje površinu X2 klipa
(f) i time podupire silu koja deluje na
gornju stranu klipa (f).
Pritisak koji nastaje u prostoru A deluje
na donju starnu klipa (c). On se kreće
nasuprot dejstvu sile gumene opruge (b)
naviše, dok sa obe strane klipa (c) ne
nastupi ravnoteža sila. U tom položaju je
ulaz (j) kao i izlaz (d) zatvoren.
Postignuto je zatvoreno stanje.
Na odgovarajući način pritisak koji
narasta pokreće u prostoru C klip (f) opet
naviše, dok se i ovde ne postigne
zatvoreno stanje. Ulaz (g) kao i izlaz (h)
su zatvoreni.
pritisak u prostorima A i C pokreće
klipove (c i f) naviše. Preko otvarajućih
izlaza (d i h) kao i preko izduva 3 oba
kruga kočnog sistema radne kočnice, u
zavisnosti od položaja podizača, se
prazne delimično ili potpuno. Pritisak u
prostoru D nestaje preko priključnog
ARSK regulatora.
Pri otkazu jednog kruga, npr. krug II, radi
krug I na opisani način i dalje. Ako
nasuprot tome otkaže krug I, kretaće se
klip (f) od tela ventila (e) pri aktiviranju
kočnice na dole. Izlaz (h) zatvara, ulaz
(g) otvara. Zatvoreno stanje se postiže
kao što je prethodno opisano.
Pri max kočenju klip (c) se kreće do svog
najnižeg krajnjeg položaja i ulaz (j) ostaje
otvoren stalno. Napojni pritisak koji
deluje preko otvora E u prostoru B na
površinu X1, potpomognut punim kočnim
pritiskom kruga zadnje osovine koji
deluje u prostoru D na površinu X2,
pokreće klip (f) u njegov donji krajnji
položaj. Ulaz (g) je otvoren i napojni
vazduh struji nesmanjeno u oba kočna
kruga radne kočnice.
Pražnjenje oba kočna kruga radne
kočnice vrši se obrnutim redosledom i
može se isto tako vršiti postepeno. Kočni
31
1.
Kočni ventili motornih vozila
Kočni ventil motornog
vozila
461 324…0
Namena:
Fino punjenje i pražnjenje dvokružnog
kočnog sistema radne kočnice motornog
vozila kao i pneumatsko upravljanje
retarderom preko integris-anog ventila
za regulaciju pritiska.
Način rada:
Pri aktiviranju papuče pedale (a) u
praznom hodu kreće se preko poluge (b)
najpre ventil (g) nadole. Izlaz (d) se
zatvara, a ulaz (f) se otvara. Napojni
vazduh na priključku 13 struji preko
prostora A i priključka 23 na priključenom
retarderu. Pri tom pritisak koji nastaje u
prostoru A opterećuje klip (e). Dok god je
tako nastala sila veća nego sila pritisne
opruge (c), klip (e) se kreće naniže. Ulaz
(f) se zatvara i postiže se zatvoreno
strujanje. Pri daljem pritiskanju pedale
Kočni ventil motornog
vozila sa polugom
461 482…0
32
(a), pritisak se na priključku 23 povećava
proporcionalno putu pedale. Na kraju
praznog hoda preovladava pritisak u
prostoru A i nema povećanja na
priključku 23 pri upotrebi kočnog sistema
radne kočnice motornog vozila.
Način rada kočnog ventila isti je kao što
je već opisano kod 461 315 (strana 29).
Posle pražnjenja oba kočna kruga radne
kočnice ventil (g) u praznom hodu
pedale (a) se kreće opet naviše. Izlaz (d)
se otvara i sabijeni vazduh iz priključka
23 se smanjuje preko izduva 3 ventila za
regulaciju pritiska.
Kočni cilindri
1.
Klipni cilindri
421 0.. …0 i
921 00. …0
Membranski cilindri
423 00. …0 i
423 10. …0
za disk kočnicu
Membranski cilindri za
klinaste kočnice
423 0.. …0 i
423 14. …0
Namena:
Stvaranje kočne sile za kočnicu u točku
pomoću sabijenog vazduha.
Odlikuje se, već prema izvedbi, za
mehaničko ili hidraulično prenošenje
sile.
cilindar, deluje nastala sila klipa preko
potisne poluge na kočnu polugu
odnosno glavni hidraulični cilindar. Pri
pražnjenju pritisna opruga ugrađena sa
prednaponom vraća klip, odnosno
membranu u polazni položaj.
Način rada:
Čim sabijeni vazduh dospe u kočni
33
1.
Opružno kombinovani cilindri
Klipni cilindar sa oprugom
421 30. …0
Namena:
Pneumatsko aktiviranje hidrauličnog
glavnog kočnog cilindra spojenog
prirubnicom
u
hidro-pneumatskim
kočnim sistemima.
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice struji regulisan sabijeni vazduh
iz kočnog ventila motornog vozila preko
priključka A u prostor B. Pritisak koji
ovde nastaje pokreće klip (a) nasuprot
dejstvu sile pritisne opruge (c) na desno.
Pri tome se sila F nastala iz formule
pritisak x površina prenosi preko
klipnjače (b) na klip glavnog kočnog
cilindra spojenog prirubnicom.
Završetkom kočnog procesa, prostor B
se opet prazni preko priključnog kočnog
ventila motornog vozila. Istovremeno
pritisna opruga (c) vraća klip (a) u
njegovu polaznu poziciju.
Membranski cilindar sa
oprugom
423 0.. …0
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice struji regulisan sabijeni vazduh
iz kočnog ventila motornog vozila preko
priključka A u prostor B. Pritisak koji ovde
nastaje opterećuje membranu (a) i
pokreće je zajedno sa klipom (b)
nasuprot sili opruge (d) na desno. Pri tom
se prenosi sila F nastala kao proizvod
pritiska i površine, preko klipnjače (c) na
klip glavnog kočnog cilindra spojenog
prirubnicom.
34
Završetkom kočnog procesa, prostor B
se ponovo prazni preko priključenog
kočnog
ventila
motornog
vozila.
Istovremeno pritisna opruga (d) vraća
klip (b) kao i membranu (a) u njihovu
polaznu poziciju. Prečistač (e) je
smešten pre otvora za izlaz vazduha na
poklopcu cilindra i pri povratku klipa (b)
sprečava prodiranje prljavštine i prašine
u unutrašnjost cilindra.
Membranski cilindri sa oprugom mogu
biti snabdeveni indikatorom istrošenosti
i/ili indikatorom hoda, koji vozaču
pokazuje stanje kočnice u točku.
Mehanički
indikator
istrošenosti
realizovan je kao potezni indikator, tj. da
se ne vraća samostalno. On se aktivira
na 50% ukupnog hoda i sadrži markacije
na kojima vozač može da prepozna
stanje istrošenosti kočnih obloga.
Tristop® - cilindri
1.
425 ... ... 0
925 ... ... 0
Tristop® - cilindri
425 3.. …0 za klinaste
kočnice i 925 … …0 za
doboš kočnice
opruga (c) vraća klip (a) kao i membranu
(d) u njihovu polaznu poziciju.
Membranski cilindar Tristop® - cilindra je
po svojoj funkciji potpuno nezavisan od
opružnog dela.
slučajeve mehaničkim otpuštan-jem
opružno-akumulacionog
dela.
Pri
potpunom gubitku pritiska na priključku
12, može se odvrtanjem vijka (g) OK 24
kočni sistem ponovo otkočiti.
Namena:
b) Kočni sistem parkirne kočnice:
Pri aktiviranju kočnog sistema parkirne
kočnice, prazni se preko priključka 12,
delimično ili sasvim prostor B, koji je pod
pritiskom. Pri tome deluje sila
otpuštajuće pritisne opruge (f) preko
klipa (e) i klipnjače (b) na kočnicu u
točku.
Max
sila
kočenja
opružno
akumulacionog dela postiže se pri
potpunom pražnjenju prostora B. Pošto
se kočna sila u tom slučaju dobija
isključivo mehanički od pritisne opruge
(f), opružni deo se sme primeniti za kočni
sistem parkirne kočnice. Za otpuštanje
kočnice, prostor B se preko priključka 12
ponovo puni.
d) Brzo otkočivanje:
(samo za 425 … …0)
Za aktiviranje funkcije za brzo
otkočivanje, potrebno je glavu osovinice
(h) aktivirati udarom čekića. Time se
otpuštaju kuglice (i) iz blokade, a potisna
poluga (j) se vraća preko povratnih sila
kočnice u točku.
Kombinovani membranski cilindri sa
oprugom (Tristop® - cilindri) služe za
stvaranje kočne sile za kočnice u točkovima. Oni se sastoje od membranskog
dela za kočni sistem radne kočnice i
opružnog dela za kočni sistem pomoćne
i parkirne kočnice.
Način rada:
a) Kočni sistem radne kočnice:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, sabijen vazduh struji preko
priključka 11 u prostor A, opterećuje
membranu (d) i potiskuje klip (a)
suprotno dejstvu sile pritisne opruge (c),
na desno. Sila nastala preko klipnjače
(b), deluje na kočnu polugu sa
podešavanjem, a time i na kočnicu
točka. Pri pražnjenju prostora A, pritisna
Posle odklanjanja gubitka pritiska,
priključak 12 se ponovo puni. Klip (e) u
povratku ponovo sabija pritisnu oprugu
(f). Istovremeno se kuglice (i) ponovo
dovode u zabravni položaj i tamo uskaču
u ležište.
c) Mehaničko otkočivanje (otpuštanje):
Tristop® - cilindar je opremljen za nužne
35
1.
Podešavajuća kočna poluga
Podešavajuća kočna
poluga
433 50. …0
Namena:
Način rada:
Lako, brzo i kontinualno podešavanje
kočnog
vratila
za
kompenzaciju
istrošenosti kočnih obloga, tako da kočni
cilindar radi stalno sa približno istim
hodom.
(Naročito važnu ulogu ima kod debelih
obloga i kod servo kočnica; kao i kod
primene membranskih cilindara zbog
malih hodova klipa).
Za podešavanje se postavlja okasti ključ
na vijak (b), uređaja za podešavanje
kočne poluge i pokreće okretanjem puža
(a). Preko pužnog zupčanika (d), vrši se
podešavanje kočnog vratila, a time i
kočnog brega. Kuglično zabravljivanje
(c) za vijak (b) unutar uređaja za
podešavanje
sprečava
neželjeno
podešavanje kočne poluge.
zakreće spojni komad (g), fiksiran za
podešavajući lim (b), u smeru
namotavanja pravougaone opruge (c) na
vratilu puža (f). Po završetku procesa
kočenja, podeša-vajuća poluga se vraća
u svoju polaznu poziciju. Pri tom ponovo
naleže
donja
ivica
čeljusti
podešavajućeg lima na osovinica (e) i
zakreće spojni komad (g) na pužno
vratilo (f) nasuprot smeru namotavanja
pravougaone opruge. Zbog tog obrtnog
kretanja, kreće se pravougaona opruga
(c) i čvrsto naleže na otvor spojnog
komada (g) i podešavajućeg prstena (d).
Pri tome nastaje visoko trenje koje
zahvata podešavajući prsten (d), koji je
fazonski povezan sa pužnim vratilom (f).
Preko pužnog vratila (f), kao i pužnog
točka (h), zakreće se samo kočno vratilo
u smeru aktiviranja i time se postiže
optimalno podešavanje kočnice točka.
Automatska kočna poluga
433 54. …0 i
433 57. …0
Namena:
Prenošenje kočne sile na kočnicu točka.
Automatsko podešavanje kočnog ventila
za kompenzaciju istrošenosti kočne
obloge, tako da kočni cilindar radi stalno
u približno istom području hoda.
Način rada:
U neaktiviranom kočnom sistemu čeljust
podešavajućeg lima sa svojom donjom
ivicom naleže na osovinicu (e), koja služi
kao oslonac. Pri aktiviranju kočnice
podešavajući lim (b) prelazi max
odstojanje od osovinice (e) pa do gornje
ivice čeljusti.
Ako je zbog trošenja kočne obloge, hod
kočnog cilindra postao veći, gornja ivica
čeljusti podešavajućeg lima (b) udara na
osovinicu (e) i zadržava je. Time se
36
1
Da se spojni komad (g) ne bi mogao
zakrenuti na pužnom vratilu (f) zbog
vibracija, on se preko opruge (a)
potiskuje
aksijalno
nasuprot
podešavajućem prstenu (d) i time fiksira
u svakom položaju.
Osim ovde opisanih verzija postoji i
jedna sa suprotnim pravcem aktiviranja.
Pri tome osovinica (e) naleže na gornju
ivicu čeljusti podešavajućeg lima (b).
Podešavanje se vrši na isti način.
Ručni kočni ventili
1.
Ručni kočni ventil
961 721…0
Namena:
Fino aktiviranje komandnog ventila
prikolice, da ne bi došlo do lomljenja
vučnog voza sa tegljačem ili kamionom
pri kočenju priključnog vozila (kočnica
opruženog stanja).
Način rada:
U položaju vožnje napojni pritisak drži
ventil (g) zatvoren na priključku 1
potpomognut oprugom (i). U položaju
mirovanja ručne poluge (a) breg (c) ne
prenosi silu na klip (I). Pritisne opruge
drže klipove (k i I) u gornjem krajnjem
položaju, a priključak 2 je povezan sa
izduvom 3.
Aktiviranjem ručne poluge (a), breg (c)
pritiska klip (I) naniže. Opruge (d i e) se
sabijaju čime se i klip (k) pomera.
Sedište ventila (h) zatvara vezu između
prostora A i izduva 3, posle toga se ventil
(g) podiže sa sedišta ventila (j).
Napojni vazduh dospeva u prostor A, a
preko priključka 2 ka priključenom
komandnom ventilu prikolice do visine
pritiska, koja odgovara prednaponu
opruga (d i e). Ventil (g) zatvara sedište
usisnog ventila (j), bez da se otvara
sedište izduvnog ventila (h). Postignuto
je zatvoreno stanje.
Svaki dalji promenjeni položaj poluge
daje kroz novi prednapon opruge
odgovarajući regulisan kočni pritisak,
koji je proporcionalan sili koju stvara
breg (c). Na isti način moguće je
stepenovati izduv ili u području
delimičnog
kočenja
ili
potpunim
pražnjenjem upravljačkog voda ka
komandnom ventilu prikolice.
Ručni ventil može biti snabdeven
uređajem sa kojim se ručna poluga može
fiksirati
u
određenom
položaju.
Zabravljivanje ili odbravljivanje tog
uređaja vrši se pritiskom na dugme (b).
37
1.
Ručni kočni ventil
961 722 1..0
Ručni kočni ventili
Parkirni položaj
Feststellbremsstellung
PoložajFahrtstellung
u vožnji
Namena:
Fino
aktiviranje
kočnog
sistema
pomoćne kočnice kao i kočnog sistema
parkirne kočnice u vezi sa opružno
akumulacionim cilindrom.
a
g
b
21
B
d
e
A
11
3
Ručni kočni ventil
961 722 2. . 0
Namena:
Fino
aktiviranje
kočnog
sistema
pomoćne kočnice kao i kočnog sistema u
vezi
sa
opružno
akumulacionim
cilindrom. Kontrolni položaj za proveru
dejstva parkirne kočnice motornog
vozila.
Feststellbremsstellung
Parkirni položaj
Položaj
u vožnji
Fahrtstellung
Druckpunkt
Centar pritiska
Prüfstellung
Kontrolni
položaj
a
Koncepcija:
Ručni kočni ventil sastoji se od osnovnog
ventila za kočni sistem pomoćne i
parkirne kočnice, koji je u zavisnosti od
izvedbe, proširen za sigurnosni ventil
(ventil za nužno otkočenje) i/ili ventil za
ispitivanje.
b
g
22
B
d
21
A
H
c
G
e
11
F
3
Izvedba I
38
1.
Ručni kočni ventili
Način rada:
U položaju za vožnju veza iz prostora A
ka prostoru B je otvorena, a sabijeni
vazduh na priključku 11 struji preko
priključka 21 u opružno akumulacione
komore tristop® - cilindra. Pri aktiviranju
kočnog sistema pomoćne kočnice
pomoću ručne poluge (a), ventil (e)
zatvara vezu između prostora A i B.
Sabijeni vazduh iz opružno akumulacionih komora Tristop® - cilindra izlazi
preko otvarajućeg izlaza (d) na priključku
3 u atmosferu. Pritom se smanjuje i
pritisak u prostoru B, a klip (b) se pomoću
sile pritisne opruge (g) kreće naniže.
Zatvaranjem izlaza se u svim delimičnim
kočenjima postiže zatvoreno stanje, tako
da je u opružno akumulacionim
komorama prisutan pritisak koji odgovara
željenom usporenju.
Daljim aktiviranjem ručne poluge (a)
preko centra pritiska dospeva se u
položaj parkirne kočnice. Izlaz (d) ostaje
otvoren, zbog čega sabijeni vazduh izlazi
iz opružno akumulacionih komora.
U području pomoćne kočnice, od
položaja za vožnju, pa do centra pritiska,
ručna poluga se automatski vraća u
položaj za vožnju posle puštanja.
Izvedba I (modifikacija 252)
Kombinacijom osnovnog i kontrolnog
ventila može se kontrolisati, da li
mehaničke sile kočnog sistema parkirne
kočnice vučnog vozila mogu da drže
vučni voz na određenom nagibu ili pak
usponu pri otpuštenom kočnom sistemu
prikolice.
U položaju za vožnju prostori A, B, F, G i
H su međusobno povezani i napojni
vazduh dospeva preko priključka 21 ka
opružno akumulacionim komorama, kao
i preko priključka 22 ka komandnom
ventilu prikolice. Pri aktiviranju ručne
poluge (a), pritisak se u prostorima B, F i
H smanjuje, pa pri dostizanju centra
pritiska i potpuno nestane. Pri
prekoračenju centra pritiska poluga (a)
dostiže jedan međupoložaj: zabravni
položaj
parkirne
kočnice.
Daljim
kretanjem poluge u kontrolni položaj,
sabijeni vazduh struji iz prostora A preko
prostora G i otvorenog ventila (c) u
prostor H. Punjenjem priključka 22
upravlja se prikolični kočni ventil, koji
sada sa svoje strane ponovo podiže za
vreme kočenja pomoćnom ili parkirnom
kočnicom
nastalo
pneumatsko
Feststellbremsstellung
Parkirni položaj
Fahrtstellung
Položaj
u vožnji
Druckpunkt
Centar pritiska
a
g
b
23
B
E
D
f
C
21
12
11
d
A
e
3
Izvedba II
aktiviranje kočnice u prikolici. Vučni voz
se sada drži samo mehaničkim silama
opružno akumulacionih cilindara vučnog
vozila čim se ručica (a) otpusti ona se
vraća u položaj parkirne kočnice pri
čemu kočni sistem prikolice učestvuje u
parkirnoj kočnici.
Izvedba II (modifikacija 262) za
solo vozila sa pneumatskim
uređajem za nužno otkočivanje
U prilogu V Smernice Veća Evropske
zajednice je ustanovljeno, da kod
opružno akumulacionih kočnica mora biti
prisutan ili mehanički ili pneumatski
pomoćni uređaj za otkočivanje. Kod
izvedbe II je sa osnovnim ventilom
kombinovan dodatni sigurnosni uključni
ventil (ventil za nužno otpuštanje), koji je
predviđen za pneumatski pomoćni
uređaj za otpuštanje.
ne dolazi do nekontrolisanog nužnog
kočenja. Ventil za otpuštanje u nuždi
deluje kao obezbeđenje od loma cevi i
preuzima obezbeđenje pritiska u
opružno akumulacionom cilindru preko
ispravnog drugog kruga. Vozaču se
skreće pažnja na oštećenje kontrolnom
lampom za otpuštanje, ali opružno
akumulacioni cilindar ostaje ipak
otpušten.
Aktiviranjem poluge (a) za otprilike 100,
ventil (f) zatvara vezu između prostora E
i D. Sabijeni vazduh na priključku 23
izlazi preko prostora C i priključka 3 u
atmosferu. Dalje počinje normalna,
postepena fina funkcija osnovnog ventila
za kočenje i parkiranje vozila.
Iz razdvojenih napojnih krugova oba
priključka 11 i 12 se opterećuju sabijenim
vazduhom. Regulisani pritisci 21 i 23 su
preko dvosmernog ventila na opružno
akumulacionom cilindru. Ukoliko zbog
preloma cevi pritisak iscuri, na bilo kom
mestu u opružno akumulacionom krugu,
1
39
1.
Ručni kočni ventili
961 723 0 . . 0
Ručni kočni ventil
961 723…0
Namena:
Aktiviranje kočnog sistema pomoćne kao
i parkirne kočnice, koji ne sadrže poluge
u vezi sa opružno akumulacionim
cilindrom za solo pogon.
Ručni kočni ventil 961 723 1. . 0 se koristi
kod kočnog sistema pomoćne i parkirne
kočnice
u
vezi
sa
opružno
akumulacionim
cilindrom.
Dodatni
priključak za upravljanje komandnim
ventilom
prikolice
omogućava
prenošenje kočnog dejstva na prikolicu.
Kontrolni položaj za kontrolu dejstva
parkirne kočnice motornog vozila je
integrisan.
Način rada:
1. Pomoćna kočnica
U položaju za vožnju ventil (c) drži
otvorenu vezu iz prostora A u prostor B,
a vazduh iz priključka 1 struji preko
priključka 21 u opružno akumulacione
komore Tristop® - cilindara. Istovremeno
sabijeni vazduh dospeva kroz kontrolni
ventil (b) i prostor C ka priključku 22 i
puni priključak 43 komandnog ventila
prikolice.
Aktiviranjem kočnog sistema pomoćne
40
961 723 1 . . 0
kočnice pomoću ručne poluge (a), ventil
(c) zatvara vezu između prostora A i B.
Sabijeni
vazduh
iz
opružno
akumulacionih
komora
izlazi
iz
otvarajućeg otvora (d) na priključku 3 u
atmosferu. Pri tome se smanjuje pritisak
u prostoru B i klip (e) se pod dejstvom
sile pritisne opruge (f) kreće naniže.
Zatvaranjem izlaza postiže se u svim
položajima
delimičnog
kočenja
zatvoreno stanje, tako da je u opružno
akumulacionim komorama prisutan
odgovarajući
pritisak
za
željeno
usporenje.
3.
2.
Daljim kretanjem poluge u kontrolni
položaj struji sabijeni vazduh iz prostora
A preko otvorenog ventila (b) u prostor C.
Punjenjem priključka 22 upravlja se
prikolični kočni ventil, koji sada sa svoje
strane
ponovo
anulira
nastalo
pneumatsko aktiviranje kočnice u
prikolici za vreme kočenja pomoćnom ili
parkirnom kočnicom. Vučni voz se sada
drži samo mehaničkim silama opružno
akumulacionih cilindara vučnog vozila.
Čim se ručica (a) otpusti, ona se vraća u
položaj parkirne kočnice pri čemu kočni
sistem prikolice učestvuje u parkirnoj
kočnici.
Položaj za parkiranje
Kod daljeg aktiviranja ručne poluge (a)
preko centra pritiska, dospeva se u
poziciju za parkiranje. Izlaz (d) ostaje
otvoren, a sabijeni vazduh iz opružno
akumulacionih
komora
izlazi
u
potpunosti.
U pomoćnom kočnom području od
položaja za vožnju, pa do centra pritiska,
ručna poluga (a) se automatski vraća u
položaj za vožnju posle otpuštanja.
Kombinacija osnovnog ventila sa
dodatnim kontrolnim ventilom može se
kontrolisati da li mehaničke sile kočnog
sistema parkirne kočnice vučnog vozila
mogu da drže vučni voz na određenom
nagibu ili pak usponu pri otpuštenom
kočnom sistemu prikolice.
Kontrolni položaj
U položaju za vožnju su prostori A, B i C
međusobno povezani i napojni vazduh
dospeva preko priključka 21 ka opružno
akumulacionim komorama, kao i preko
priključka 22 ka komandnom ventilu
prikolice. Kod aktiviranja ručne poluge
(a) pritisak se smanjuje u prostorima B i
C, pa pri postizanju centra pritiska
potpuno nestane. Pri prekoračenju
centra pritiska, poluga (a) zauzima
međupoložaj: zabravni položaj parkirne
kočnice.
Magnetni ventili
1.
3/2- magnetni ventil
za punjenje
472 07…. 0 i
472 17…. 0
Namena:
Punjenje
nekog
radnog
dovođenjem struje na magnet.
voda
Način rada:
Napojni vod iz rezervoara za vazduh
priključen je na priključak 1. Kotva
magneta (b) oblikovana kao telo ventila
drži pomoću sile pritisne opruge (d) ulaz
(c) zatvoren.
Dovod struje na kalem (e) magneta,
pokreće kotvu (b) na gore, izlaz (a) se
zatvara, a ulaz (c) otvara. Napojni
vazduh struji sada od priključka 1 ka
priključku 2 i puni radni vod. Po prekidu
dovoda struje na kalem (e) magneta,
opruga (d) potiskuje kotvu (b) u njen
polazni položaj. Pri tome ulaz (c)
zatvara, a izlaz (a) otvara i radni vod se
prazni preko prostora A i izduva 3.
3/2- magnetni ventil
za pražnjenje
472 17…. 0
Namena:
Pražnjenje nekog radnog voda pri
dovodu struje na magnet.
Način rada:
Napojni vod je priključen na priključak 1,
a sabijen vazduh struji preko prostora A i
priključka 2 u radni vod. Kotva magneta
(b) oblikovana kao telo ventila drži
pomoću sile pritisne opruge (d) ulaz (c)
zatvoren. Dovod struje na kalem (e)
magneta, pokreće kotvu (b) na gore,
ulaz (a) se zatvara, a izlaz (c) otvara.
Sabijen vazduh iz radnog voda curi sada
preko priključka 3 u atmosferu.
Po prekidu dovoda struje na kalem (e)
magneta, opruga (d) potiskuje kotvu (b)
u njen polazni položaj. Pri tome izlaz (c)
zatvara, a ulaz (a) otvara i napojni
vazduh dolazi preko prostora A i
priključka 2 ponovo u radni vod.
41
1.
Rele ventili
973 011 20. 0
473 017 ... 0
Rele ventil (ventil za zaštitu
od preopterećenja)
473 017…0 i
973 011 20. 0
Namena:
Sprečavanje sabiranja kočnih sila u
kombinovanim opružno akumulacionim
membranskim cilindrima (Tristop® cilindri) pri istovremenom aktiviranju
kočnog sistema radne i parkirne kočnice,
da bi tako efikasno sačuvali mehaničke
prenosne delove od preopterećenja.
Brzo punjenje i pražnjenje opružno
akumulacionih cilindara.
Kod reda gradnje 973 011 20. 0
dospeva, kod uobičajene veze (MBV na
priključku 41 i HBV na priključku 42) u
položaju ručnog kočnog ventila za
vožnju, smanjeni pritisak (p42 = 8 bar,
p2 = 6,5 bar) u opružnu akumulaciju
Tristop® - cilindra (ušteda energije u
normalnoj vožnji).
42
Način rada:
a)
Položaj za vožnju
U položaju za vožnju, prostor A je preko
priključka 42 stalno napunjen iz ručnog
kočnog ventila. Klip (a), opterećen zbog
toga sabijenim vazduhom, nalazi se u
svojoj krajnjoj donjoj poziciji i drži izlaz
(e) zatvoren kao i ulaz (d) otvoren.
Napojni vazduh na priključku 1 dospeva
preko priključka 2 (kod 973 011 20. 0
umanjen) ka opružnoj akumulaciji
Tristop® - cilindra i kočni sistem parkirne
kočnice je otpušten (otkočen).
b)
Aktiviranje kočnog sistema
radne kočnice
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila struji sabijeni vazduh preko
priključka 41 u prostor B i opterećuje klip
(b). Usled aktivnih suprotnih sila u
prostorima A i C ne dešava se
prebacivanje rele ventila.
c)
Aktiviranje kočnog sistema
parkirne kočnice
Aktiviranje ručnog kočnog ventila
prouzrokuje delimično ili potpuno
pražnjenje prostora A. Sada više ili
manje rasterećeni klip (a) se kreće
naviše pomoću klipa (b), koji je
opterećen napojnim pritiskom u prostoru
C. Izlaz (e) se otvara, a ulaz (d) zatvara
od kretanja naviše sledeći telo ventila (c).
Vrši se odgovarajuće pražnjenje, u
zavisnosti od položaja ručnog kočnog
ventila, opružno akumulacionih cilindara
preko izlaza (e) i izduva 3.
Pri delimičnom kočenju zatvara se izlaz
(e) posle pražnjenja i nastale ravnoteže
pritisaka u prostorima A i C. Rele ventil je
tako u zatvorenom položaju. Pri max
kočenju ostaje nasuprot toga izlaz (e)
stalno otvoren.
Rele ventili
d)
Istovremeno
aktiviranje
kočnog sistema radne i
parkirne kočnice
veći nego onaj u prostoru B, klip (b) se
kreće naviše. Ulaz (d) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje.
1. Kočenje radnom kočnicom pri
ispražnjenom
opružno
akumulacionom cilindru
Ako se pri ispražnjenim opružno
akumulacionim
cilindrima
dodatno
aktivira radna kočnica sabijen vazduh
struji preko priključka 41 u prostor B i
opterećuje klip (b). On se pošto je prostor
C ispražnjen, kreće naniže. Izlaz (e) se
zatvara, a ulaz (a) se otvara. Sabijeni
vazduh sa priključka 1 struji preko
prostora C i priključka 2 u opružni
akumulator.
2. Kočenje opružnim akumulatorom
pri aktiviranoj radnoj kočnici
Radna kočnica aktivirana je u području
delimičnog kočenja. Prostor B je dakle
napunjen. Ako se sada dodatno aktivira i
kočni sistem parkirne kočnice, tj. pritsak
u prostoru A opadne, napojni pritisak u
prostoru C pokreće klipove (a i b) naviše.
Zaostalo telo ventila zatvara ulaz (d) i
otvara izlaz (e). Postignuto je zatvoreno
stanje.
Tako se otkočuje parkirna kočnica, i to
samo toliko, koliko radni pritisak raste.
Ne dolazi dakle do sabiranja obe kočne
sile.
Čim je u prostoru C narastajući pritisak
Pri max aktiviranju ručnog kočnog
ventila, prikljužak 42 se potpuno
isprazni. Pošto pritisak u prostoru C ne
može biti niži od onog u prostoru B
postiže se da se opružno akumulaciona
kočnica stavlja u funkciju samo u meri
koliko to svaki put dopušta kočni pritisak.
1.
Sabiranje obe kočne sile pri max
aktiviranju se ne dešava.
Kod vozila sa uređajem za nužno
otpuštanje, ne sme se za red gradnje
973 011 2.. 0 koristiti taj način
priključivanja (različiti prečnici klipova a i
b). Da ne bi na priključenom
dvosmernom ventilu nastupila razlika
pritisaka, mora da usledi HBVupravljanje na 41 i MBV-upravljanje na
42.
Kod otpuštanja kočnog sistema radne
kočnice (pri još uvek aktiviranom
kočnom sistemu parkirne kočnice)
prostor B se ponovo prazni. Pritisak u
prostoru C nadvladava i pokreće klipove
(b) naviše. Izlaz (e) otvara i opružni
akumulator se povezuje sa izduvom 3.
Rele ventil
(plastična izvedba)
973 006…0
Namena:
Upravljanje samo sa opružno akumulacionim delom Tristop® - cilindra kao i
bržem punjenju i pražnjenju ručnog
kočnog ventila.
Način rada:
Regulisan pritisak iz ručnog kočnog
ventila dospeva preko priključka 4 u
prostor A i pokreće klip (a) u njegov donji
položaj. Napojni vazduh iz priključka 1
struji sada u prostor B i preko priključka
2 u opružno akumula-cioni deo Tristop®
- cilindra.
Pri aktiviranju ručnog kočnog ventila
dolazi do delimičnog ili potpunog
sniženja pritiska u upravljačkom vodu na
priključku 4. Klip (a) se zbog pritiska u
prostoru B ponovo kreće naviše, a višak
pritiska na priključku 2 odlazi preko
izlaza (b) i izduva 3 u atmosferu.
43
1.
Rele ventili
Rele ventil sa podešavajućim
predkočenjem
973 003 000 0
Namena:
Brzo punjenje i pražnjenje pneumatskih
uređaja kao i skraćenje vremena odziva
i praga kod pneumatskih kočnih
sistema.
Način rada:
Aktiviranjem kočnog sistema struji
sabijeni vazduh preko priključka 41 u
prostor A i potiskuje klipove (a i b)
naniže. Pri tome se izlaz (c) zatvara, a
ulaz (e) otvara. Napojni vazduh iz
priključka 1 struji preko prostora B ka
priključcima 2 i puni priključene kočne
cilindre u zavisnosti od upravljačkog
pritiska predkočenjem zavisnim od
podešenog prednapona pritisne opruge
(g).
Pritisak koji nastaje u prostoru B,
opterećuje donje strane klipova (a i b).
Na osnovu različitih aktivnih površina
44
klipa (a), naviše se kreće samo klip (b),
nasuprot upravljačkom pritisku u
prostoru A i sili pritisne opruge (g).
Nailazeći ventil (d) zatvara ulaz (e) i
postignuto je zatvoreno stanje.
Pomoću vijka za podešavanje (f) može
da se menja prednapon pritisne opruge
(g), tako da pritisak predkočenja na
priključcima 2 u odnosu na priključak 41
iznosi max do 1 bar.
Ako usledi delimično sniženje pritiska u
upravljačkom vodu, klip (a) se ponovo
kreće naviše, pri tome se otvara izlaz
(c), a višak pritiska izlazi na priključcima
2 preko izduva 3. Pri potpunom
nestanku upravljačkog pritiska na
priključku 41, pritisak u prostoru B
pokreće klipove (a i b) u gornji krajnji
položaj, a izlaz (c) se otvara. Priključeni
kočni cilindri se preko izduva 3 potpuno
isprazne.
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
1.
Automatski regulator
sile kočenja ARSK-ventil
468 402…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
hidrauličnih kočnih cilindara u točkovima
u zavisnosti od opterećenja vozila.
Način rada:
ARSK-ventil pričvršćen je na okvir vozila
i upravlja se preko jedne zatezne opruge,
koja je vezana sa zadnjom osovinom ili
direktno preko skretne poluge i polužja.
Sa porastom opterećenja menja se
rastojanje između osovine i okvira vozila.
Zbog toga se zatezna opruga (c) jače
zategne i iz toga nastala sila se dovodi
preko poluge (b), osovinice (a), kao i
klipa (I) u ARSK-ventil.
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, a time i glavnog hidrauličnog
kočnog cilindra dospeva hidraulični kočni
pritisak, koji nastaje u krugu zadnje
osovine, kroz priključak 11 u prostor A.
Preko otvorenog prolaza (d), prostora D,
kao i priključka 21, dospeva pritisak dalje
do kočnih cilindara u točkovima zadnje
osovine, istovremeno dospeva kočni
pritisak prednje osovine preko priključka
12 u prostor b i pokreće klip (h) nasuprot
delujućoj sili na njegovoj zadnjoj strani u
prostrou A, u svoj desni položaj. Ako
hidraulični kočni pritisak raste unutar
kruga zadnje osovine, a time i u prostoru
D preko vrednosti koja odgovara sili
opruge preko poluge, u prostoru D
pritisak pokreće klip (I) na desno. Ventil
(e) zatvara prolaz i postignuto je
zatvoreno stanje.
Takođe i pri daljem povećanju pritiska na
priključku 11, ventil (e) drži prolaz (d)
zatvoren i nema povećanja regulisanog
pritiska (otsečna karakteristika).
Pri
smanjenju
hidrauličnog
pritiska na priključku 11, pritisak u
prostoru D koji preko otvora C deluje i na
nepovratni ventil (f) i pokreće ga na levo,
nasuprot sili pritisne opruge (g). Kočni
pritisak kruga zadnje osovine, smanjuje
se najpre preko otvora C, prolaza (k) i
priključka 11. Sila zatezne opruge (c)
pritiska klip (I) sad ponovo na levo, ventil
(e) otvara prolaz (d), a kočni pritisak se
smanjuje preko priključka 11.
Pri otkazu kruga prednje osovine stvara
se pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice hidraulični kočni pritisak samo u
prostorima A i D. Zbog toga se klip (h)
potiskuje u svoj levi krajnji položaj.
Podizač ventila (j) povlači ventil (e), a
prolaz (d) ostaje stalno otvoren.
Hidraulični kočni pritisak dospeva sada
neumanjen ka kočnim cilindrima u
točkovima zadnje osovne.
kočnog
45
1.
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
468 404…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
hidrauličnih
kočnih
cilindara
u
točkovima u zavisnosti od stanja
opterećenja vozila.
Način rada:
ARSK-ventil pričvršćen je na okvir
vozila i upravlja se preko zatezne
opruge (c) kao i zglobne poluge, koja je
mehanički vezana sa osovinom. U
stanju prazno, postoji najveće rastojanje
između osovine i ARSK-ventila, poluga
sa zglobom se nalazi u svom najnižem
položaju. Ako se vozilo optereti, to se
rastojanje smanjuje, a poluga sa
zglobom se iz položaja prazno kreće u
pravcu puno. Zbog toga se zatezna
opruga (c) jače zateže, a sila nastala iz
toga pobuđuje ARSK-ventil preko
osovinice (a) kao i klipa (f).
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, a time i hidrauličnog glavnog
kočnog cilindra, dospeva hidraulični
kočni pritisak, koji se stavara u krugu
zadnje osovine, kroz priključak 1 u
prostor A. Preko otvorenog ventila (d)
dospeva pritisak u prostor B i dalje
preko priključka 2 ka kočnim cilindrima u
46
točkovima
zadnje
osovine.
Ako
hidraulični kočni pritisak unutar kruga
zadnje osovine, a time i u prostoru B
raste iznad vrednosti koja odgovara
inicijalnoj sili opruge na polugi (b),
pritisak u prostoru B pokreće klip (f) na
desno. Ventil (d) se zatvara i postignuto
je zatvoreno stanje.
Pri daljem porastu pritiska na priključku
1 kao i u prostoru A, klip (f) se ponovo
kreće na levo. Ventil (d) se otvara i viši
pritisak dospeva preko priključka 2 ka
kočnim cilindrima u točkovima. Ako
ponovo prevlada sila koja deluje u
prostoru B, dolazi ponovo do
zatvorenog stanja.
Pri opadanju hidrauličnog kočnog
pritiska na priključku 1, a time i u
prostoru A otvara se ventil (d) zbog
pritisaka koji nastaje u prostoru B. Kočni
pritisak u krugu zadnje osovine opada
sada samo preko priključka 1 i
priključnog glavnog cilindra. Sila koja se
sa zatezne opruge (c) prenosi na
osovinicu (a) pritiska klip (f) u svoj levi
krajnjim položaj, dok se pritisak u
prostoru B smanjuje. Ventil (d) se
oslanja na kućište (e) i ostaje otvoren.
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
1.
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
475 710…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja u
zavisnosti od ugiba gibnjeva, odnosno od
opterećenja vozila. Zbog integrisanog
rele ventila, vrši se brzo punjenje i
pražnjenje kočnih cilindara.
Način rada:
Regulator sile kočenja pričvršćen je na
okvir vozila, a preko polužja, odnosno
opružnog tela povezan je sa jednom
fiksnom tačkom na osovini. U stanju
prazno postoji najveći razmak između
osovine i ARSK, poluga (j) nalazi se u
svom najnižem položaju. U stanju puno,
to rastojanje se smanjuje i poluga (j) se
kreće iz stanja prazno u smeru stanja
puno. Istovremeno sa polugom (j)
podešeni breg (i) pokreće podižač
ventila (h) u odgovarajuću poziciju koja
stalno odgovara stanju opterećenja.
Sabijeni vazduh regulisan kočnim
ventilom motornog vozila, odnosno
prikoličnim kočnim ventilom, struji preko
priključka 4 u prostor A i deluje na klip
(b). On se kreće naniže, zatvara izlaz (d)
i otvara ulaz (m). Regulisan sabijeni
vazduh na priključku 4 dospeva u prostor
C ispod membrane (e) i deluje na aktivnu
površinu relejnog klipa (f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala E u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Tom predregulacijom
pritiska prenosni odnos se povećava u
području delimičnog opterećenja kod
malih upravljačkih pritisaka (max do 1,0
bar). Ako upravljački pritisak dalje raste,
klip (n) se kreće nasuprot dejstva sile
opruge (o) naviše i ventil (a) se zatvara.
Zbog pritiska koji nastaje u prostoru C
relejni klip (f) se kreće naniže. Izlaz (g) se
zatvara, a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh sa priključka 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dospeva preko
priključka 2 ka priključenim pneumatskim
kočnim cilindrima. Istovremeno se u
prostoru B stvara pritisak, koji deluje na
donju stranu relejnog klipa (f). Čim je taj
pritisak nešto veći nego onaj u prostoru
C, relejni klip (f) se kreće na gore i
zatvara ulaz (k).
Membrana (e) naleže na lepezastu ploču
(I), pri kretanju klipa (b) naniže i tako
stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim sila, koja deluje na
donju stranu membrane u prostoru C,
postane jednaka sa silom koja deluje na
klip (b), on se kreće na gore. Ulaz (m) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Dalje povećanje pritiska na priključku 4
dovodi automatski do proporcionalne
redukcije pritiska regulisanog na
priključcima 2.
U stanju puno se na priključku 4 pritisak
reguliše u prostoru C u odnosu 1:1. Dok
se na relejni klip (f) deluje punim
pritiskom, on drži ulaz (k) stalno
otvorenim i ne vrši se regulacija
upravljanog kočnog pritiska.
Opadanjem upravljačkog pritiska na
priključku 4 relejni klip (f), od pritiska na
priključcima 2, i klip (b) od pritiska u
prostoru C se kreće naviše. Izlazi (d i g)
se otvaraju i sabijeni vazduh izlazi preko
izduva 3 u atmosferu.
Pri otkazu polužja regulator automatski
ide na nužnu krivinu brega (i) čiji
regulisani pritisak odgovara otprilike
polovini radnog pritiska pri stanju puno.
Položaj podizača ventila (h), koji je
zavisan od položaja poluge (j),
merodavan je za regulisani kočni
pritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom
(I) mora da napravi hod koji odgovara
položaju podizača ventila (h), pre nego
što počne rad ventila (c). Tim hodom se
menja i aktivna površina membrane (e).
47
1.
Automatski regulator sile
kočenja ARSK-ventil
475 711…0
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
pneumatskih kočnih cilindara na
vazdušno ogibljenim osovinama u
zavisnosti od pritiska u gibnjevima,
odnosno od stanja opterećenja vozila.
Način rada:
Regulator sile kočenja se reguliše
pritiskom iz oba kruga vazdušnih
gibnjeva preko priključaka 41 i 42.
Upravljački klip (i) pritiska radni klip (j) sa
bregom (m) nasuprot dejstva sile opruge
(I) na levo. Pri tome se podizač ventila
(h) dovodi bregom (m) u odgovarajuću
poziciju,
koja
odgovara
stanju
opterećenja.
Sabijeni vazduh regulisan iz kočnog
ventila motornog vozila struji preko
priključka 4 u prostor A i deluje na klip
(b). On se kreće na dole, zatvara izlaz (d)
i otvara ulaz (q). Sabijeni vazduh
regulisan na priključku 4 dospeva u
prostor C ispod membrane (e) i deluje na
aktivnu površinu relejnog klipa (f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala E u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Tom regulacijom pritiska
48
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
podiže se redukcija u području
delimičnog opterećenja pri malim
upravljačkim pritiscima (do max 0,8 bar).
Ako upravljački pritisak i dalje raste, klip
(r) se kreće naviše nasuprot dejstva sile
opruge (s) i ventil (a) se zatvara.
Zbog pritiska koji nastaje u prostoru C,
kreće se relejni klip (f) naniže. Izlaz (g) se
zatvara, a ulaz (o) otvara. Napojni
vazduh sa priključka 1 struji sada preko
ulaza (o) u prostor B i dospeva preko
priključaka 2 ka priključnim pneumatskim
kočnim cilindrima. Istovremeno nastaje u
prostoru B pritisak, koji deluje na donju
stranu relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak
nešto viši od pritiska u prostoru C, relejni
klip (f) se kreće na gore i ulaz (o) se
zatvara.
Membrana (e) naleže pri kretanju klipa
(b) naniže na lepezastu ploču (p) i tako
stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila koja deluje u
prostoru C na donju stranu membrane
izjednači sa silom koja deluje na klip (b),
on se kreće na gore. Ulaz (q) se zatvara
i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (h), koji je
zavisan od položaja brega (m)
merodavan je za regulisani kočni
pritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom
(p) mora da napravi hod koji odgovara
podizaču ventila (h) pre nego što počne
rad ventila (c). Tim hodom se takođe
menja aktivna površina membrane (e). U
položaju puno, reguliše se pritisak na
priključku 4 u odnosu 1:1 u prostoru C. U
njemu na relejni klip (f) deluje pun
pritisak, on drži ulaz (o) stalno otvoren i
ne vrši se regulacija upravljanog kočnog
pritiska.
Posle pada upravljačkog pritiska na
priključku 4, relejni klip (f) sa pritiskom iz
priključaka 2 i klip (b) sa pritiskom iz
prostora C, kreću se naviše. Priključci (d
i g) se otvaraju, a sabijeni vazduh izlazi
preko izduva 3 u atmosferu.
Ako opadne pritisak u vazdušnom
gibnju, regulator automatski ide u
poziciju koja odgovara otprilike polovini
pritiska ispravnog upravljačkog kruga.
Ako pritisci opadnu u oba gibnja, mala
pritisna opruga (k), koja se nalazi u
radnom cilindru dovodi radni klip toliko
na desno, da podizač automatski
zapadne u ulegnuće na bregu. Tada
regulisan pritisak odgovara polovini
pritiska radne kočnice pri max
opterećenom vozilu.
Kontolni priključak 43 omogućava
kontrolu regulatora sile kočenja u vozilu.
Pri tome se deluje na upravljački klip sa
podešenim kontrolnim pritiskom, dok su
pritisci
u
vazdušnim
jastucima
automatski odvojeni od regulatora.
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator sile
kočenja 475 720 . . . 0
Namena:
Automatska regulacija regulisanje sile
kočenja u zavisnosti od ugiba gibnjeva, a
time i od opterećenja vozila. Kroz
integrirani relejni ventil slijedi brzo
dozračivanje i odzračivanje kočionog
cilindra.
Način rada:
Regulator sile kočenja je pričvršćen za
okvir vozila i preko poluge je povezan sa
jednom fiksnom tačkom na osovini
odnosno
opružnim
telom.
U
neopterećenom stanju je najveće
odstojanje između osovine i regulatora
sile kočenja, poluga (j) nalazi se u svom
najnižem položaju. Ako se vozilo optereti
smanjuje se to odstojanje a poluga (j ) se
pomera iz položaja prazno u smeru
položaja puno. Zavoranj (i), koji se
postavlja u jednakom smislu uz pomoć
poluge (j) pomiče preko upravljačke
krivulje u kućištu ležaja (p) letvu (q) a
time i podizač ventila (g) u bilo koji
položaj opterećenja, koji odgovara
trenutačnom opterećenju.
Regulisan pritisak (upravljački pritisak) iz
kočnog ventila motornog vozila struji
preko priključka 4 u prostor A i
opterećuje klip (b). On se kreće na levo,
zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).
Regulisan vazduh na priključku 4
dospeva u prostor C na levo membrane
(e), kao preko kanal F u komore G i
opterećuje aktivnu površinu relejnog
klipa (f).
Sabijen vazduh struji istovremeno preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor D i opterećuje desnu stranu
membrane (e). Takvim upravljanjem
predpritiskom podiže se prenos u
području delimičnog opterećenja pri
malim upravljačkim pritiscima (do max
1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste i
dalje, klip (n) se kreće nasuprot sili
opruge (o), a ventil zatvara.
Usled nastalog pritiska u prostoru G,
relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)
zatvara
a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh na priključku 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dolazi preko
priključka 2 ka uključenim pneumatskim
kočnim cilindrima.
Istovremeno u prostoru B nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak nešto
veći od onog u prostoru G, relejni klip (f)
se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.
1.
klip se kreće na desno. Ulaz (m) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (g), koji je
zavisan od položaja poluge (j), je
merodavan
za
aktivnu
površinu
membrane i regulisan kočni pritisak. Klip
(b) sa lepezastom pločom (l) mora da
napravi odgovarajući hod u skladu sa
položaja podizača ventila (g), pre nego
što počne delovanje ventila (c). Preko
tog hoda se menja i aktivna površina
membrane (e). U položaju punog
opterećenja
su
aktivna
površina
membrane i klipa (b) ista. Time je
upravljani tlak u priključku 4 doveden u
odnosu 1:1 u prostor C a time također u
prostor G. Budući da je relejni stap (f)
opterećen punim tlakom relejni dio,
upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle ne
dolazi do nikakve redukcije dovođenog
tlaka kočenja.
Poslije sniženja upravljačkog tlaka u
priključku 4 pokreće se stap (b) pod
djelovanjem tlaka u prostoru C udesno a
stap releja (f) pod djelovanjem tlaka u
priključku 2 se pokreće prema gore.
Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduh
izlazi preko izduva 3 u atmosferu.
Pri kretanju klipa (b) membrana (e)
naleže na levo na lepezastu ploču (l) i
tako stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila, koja u prostoru
C deluje na desnu stranu membrane,
izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),
1
49
1.
Automatski regulator sile
kočenja 475.721 . . . 0
Namena:
Automatska regulacija regulisanje sile
kočenja u zavisnosti od vazdušnog
jastuka, a time i od opterećenja vozila.
Kroz integrirani relejni ventil slijedi brzo
dozračivanje i odzračivanje kočionog
cilindra.
Način rada:
Regulatorom kočione snage upravlja tlak
obaju krugova
mjehova
zračnog
ogibljenja preko priključaka 41 i 42.
Upravljački stap (i) opterećen tlakom
zračnog ogibljenja postavlja protiv snage
opruge (j) podizač ventila (g) u bilo koji
položaj opterećenja, koji odgovara
trenutačnom opterećenju.
Pri tome
djeluje aritmetička prosječna vrijednost
tlakova zračnog ogibljenja 41 i 42.
Regulisan pritisak (upravljački pritisak) iz
kočnog ventila motornog vozila struji
preko priključka 4 u prostor A i
opterećuje klip (b). On se kreće na levo,
zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).
Regulisan vazduh na priključku 4
dospeva u prostor C na levo membrane
(e), kao preko kanal F u komore G i
opterećuje aktivnu površinu relejnog
klipa (f).
Sabijen vazduh struji istovremeno preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor D i opterećuje desnu stranu
membrane (e). Takvim upravljanjem
50
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
predpritiskom podiže se prenos u
području delimičnog opterećenja pri
malim upravljačkim pritiscima (do max
1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste i
dalje, klip (n) se kreće nasuprot sili
opruge (o), a ventil zatvara.
Usled nastalog pritiska u prostoru G,
relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)
zatvara
a ulaz (k) otvara. Napojni
vazduh na priključku 1 struji sada preko
ulaza (k) u prostor B i dolazi preko
priključka 2 ka uključenim pneumatskim
kočnim cilindrima.
Istovremeno u prostoru B nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak nešto
veći od onog u prostoru G, relejni klip (f)
se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.
Pri kretanju klipa (b) membrana (e)
naleže na levo na lepezastu ploču (l) i
tako stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila, koja u prostoru
C deluje na desnu stranu membrane,
izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),
klip se kreće na desno. Ulaz (m) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (g), koji je
zavisan od položaja klipa (i), je
merodavan
za
aktivnu
površinu
membrane i regulisan kočni pritisak. Klip
(b) sa lepezastom pločom (l) mora da
napravi odgovarajući hod u skladu sa
položaja podizača ventila (g), pre nego
što počne delovanje ventila (c). Preko
tog hoda se menja i aktivna površina
membrane (e). U položaju punog
opterećenja
su
aktivna
površina
membrane i klipa (b) ista. Time je
upravljani tlak u priključku 4 doveden u
odnosu 1:1 u prostor C a time također u
prostor G. Budući da je relejni stap (f)
opterećen punim tlakom relejni dio,
upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle ne
dolazi do nikakve redukcije dovođenog
tlaka kočenja.
Poslije sniženja upravljačkog tlaka u
priključku 4 pokreće se stap (b) pod
djelovanjem tlaka u prostoru C udesno a
stap releja (f) pod djelovanjem tlaka u
priključku 2 se pokreće prema gore.
Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduh
izlazi preko izduva 3 u atmosferu.
Ukoliko dođe do ispadanja tlaka zračnog
ogibljenja regulator se automatski
pomiče u položaj, koji odgovara približno
polovičnom tlaku intaktnog upravljačkog
kruga.
Ukoliko ispadnu oba tlaka
zračnog
ogibljenja
regulator
se
automatski pomiče u položaj mirovanja.
Probni ventil
s
priključkom
43
omogućava testiranje regulatora kočione
snage u vozilu. Při této kontrole se
prostřednictvím zkušební hadice tlakují
řídicí okruhy 41 a 42 a tlaky ve
vzduchovém odpružení se připojením
zkušební hadice odpojí od regulátoru.
Opružna tela
1.
433 302
433 306
Opružna tela
433 302…0 i
433 306…0
Namena:
Sprečavanje oštećenja regulacionog
ventila zavisno od opterećenja, odnosno
automatskog regulatora sile kočenja.
Način rada:
Kod veoma jakih oscilacija osovina, koje
prevazilaze
regulaciono
područje
regulacionog ventila u zavisnosti od
opterećenja, odnosno regulatora sile
kočenja, pomera se okretna poluga (e),
koja u mirnom stanju zauzima vodoravni
položaj, oko fiksne tačke na kućištu (c).
Kugla
(d)
opterećena
pritisnim
oprugama (a i b) garantuje pri tome
stalnu mehaničku vezu sa kućištem (c),
dok se okretna poluga ne vrati u svoj
normalni položaj i ponovo potpuno ne
nalegne na prednji zid kućišta.
Izvitoperenje spojne šipke ka regulatoru
sile kočenja pri kretanju gore-dole
sprečava se time, pošto je ona na obrtnoj
polugi (e) uležištena u loptastom zglobu
(f), odnosno u gumenom pritisnom
komadu.
51
1.
Ventil puno/prazno i redukcioni ventil
Ventil puno/prazno
473 300…0
1
d
c
4
a
b
2
2
3
Namena:
Regulacija kočnog kruga prednje
osovine kod ARSK-ventila kočnog kruga
zadnje osovine kao i brzo pražnjenje
kočnih cilindara.
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice dospeva regulisan sabijeni
vazduh iz kočnog ventila motornog
vozila kroz priključak 1 na gornju stranu
stepenastog klipa (d) i gura ga do
graničnika na dole. Dvostruki ventil (a) se
kreće sa njim, zatvara izlaz (b) i otvara
ulaz (c). Sabijeni vazduh struji preko
priključka 2 u kočni krug prednje osovine
i puni cilindre prednje kočnice.
Istovremeno iz ARSK-ventila se dovodi,
već prema stanju opterećenja vozila,
više ili manje redukovan kočni pritisak za
zadnju osovinu, preko priključka 4 i na
kružnu površinu stepenastog klipa.
Zatvaranje ulaza (c) vrši se ako odnos
regulisanih pritisaka (priključci 1 i 4) ka
regulisanim pritiscima (priključci 2)
odgovara odnosu površina stepenastog
klipa (d).
Ako opadnu upravljački pritisci na
priključcima 1 i 4, onda se sada zbog
višeg pritiska kočnog cilindra, stepenasti
klip (d) sa dvostrukim ventilom (a)
ponovo podiže. Izlaz (b) se otvara, a
preko izduva 3 se vrši brzo potpuno ili
delimično pražnjenje kočnih cilindara
koje odgovara upravljačkim pritiscima.
Redukcioni ventil
473 301…0
1
d
c
a
b
2
2
3
Namena:
Redukovanje regulisanog pritiska u
određenom odnosu i brzo pražnjenje
priključenih kočnih uređaja.
Način rada:
Preko priključka 1 struji sabijeni vazduh u
prostor A i pokreće stepenasti klip (d)
naniže nasuprot dejstvu sile pritisne
opruge (a). Ispusni ventil (b) se zatvara,
a upusni ventil (c) se otvara. Sabijeni
52
vazduh struji preko priključka 2 ka
priključenim kočnim uređajima.
Istovremeno se u prostoru B stvara
pritisak koji deluje na donju stranu klipa
(d). Čim se postigne ravnoteža sila na
donjoj strani i na manjoj gornjoj strani
stepenastog klipa (d), klip se podiže, a
upusni ventil (c) se zatvara. Odnos
pritisaka odgovara odnosu obe površine
stepenastog klipa. Ako pritisak na
1
priključku 1 opada, onda se sada zbog
višeg pritiska u prostoru B stepenasti klip
(d) kreće naviše. Izduvni ventil (b) se
otvara i preko izduva 3 se vrši delimično
ili potpuno pražnjenje u zavisnosti od
upravljačkog pritiska priključenih kočnih
uređaja. Zbog pritisne opruge (a)
stepenasti klip takođe ostaje bez pritiska
u svom gornjem krajnjem položaju.
1.
Ventil puno/prazno
Ventil puno/prazno
473 302…0
Namena:
Regulacija kočnog kruga prednje
osovine kod ARSK kočnog kruga zadnje
osovine, kao i brzo pražnjenje kočnih
cilindara.
prostora D kao i priključka 2 u kočni krug
prednje osovine i puni cilindre prednje
osovine. Pritisak koji nastaje u prostoru
D pokreće klip (a) ponovo naviše. Ulaz
(c) se zatvara i postignuto je zatvoreno
stanje.
0,5 bar na priključku 4 i izlaz (f) je
otvoren. Pri daljem padu pritiska u
prostoru C, pritisna opruga (e) pokreće
klip (d) naviše. Izlaz (f) se zatvara, a ulaz
(c) otvara. Ostatak pritiska na priključku
2 opada preko priključka 1.
Način rada:
a) Kočni položaj delimično
opterećenog vozila
b)
c)
Pri aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice, preko ARSK (regulator sa
predupravljačkim stepenom) kočnog
kruga zadnje osovine, regulisan kočni
pritisak ka cilindrima zadnje osovine i
kao upravljački pritisak ka priključku 4
ventila puno/prazno. Preko otvora E
pritisak dospeva u prostor C i deluje na
gornju stranu klipa (d). On se kreće pri
pritisku 0,5 bar nasuprot dejstva sile
pritisne opruge (e) u svoj donji krajnji
položaj. Pri tome se zatvara ventil (b),
opterećen oprugom, ulaz (c) i otvara
izlaz (f). Upravljački pritisak je takođe u
prostoru B i deluje na kružnu površinu
klipa (d).
Istovremeno struji regulisan sabijeni
vazduh iz kočnog kruga radne kočnice 2,
dvokružnog kočnog ventila motornog
vozila preko priključka 1 u prostor A i
opterećuje gornju stranu klipa (a). On se
kreće naniže, izlaz (f) se zatvara i ulaz (c)
otvara. Sabijeni vazduh struji preko
Kočni položaj max
opterećenog vozila
Funkcija ventila puno/prazno kod max
opterećenog vozila kao što je prethodno
opisano. Upravljački pritisak u prostoru B
pri aktiviranju kočnice deluje na kružnu
prstenastu površinu klipa (a) sada sa
punim radnim pritiskom. Preovlađuju sile
u prostorima A i B koje deluju na
površinu klipa (a) i redukcija pritiska se
poništava. Pritisak na priključku 1 se
upravlja u celom području delimičnog
kočenja do položaja max kočenja 1:1.
Pri pražnjenju kočnog sistema pritisak
opada iz priključka 1 i 4 preko
dvokružnog kočnog ventila motornog
vozila,
odnosno
ARSK
ventila.
Istovremeno kočni pritisak iz prostora D
pokreće klip (a) naviše. Ulaz (c) se
zatvara, izlaz (f) otvara, a sabijeni
vazduh iz priključka 2 struji preko izduva
3 u atmosferu.
Način rada kod otkaza
kočnog kruga zadnje osovine
Kod otkaza kočnog kruga zadnje
osovine, priključak 4 ostaje, a time i
prostor C iznad klipa (d) bez pritiska pri
aktiviranju kočnog sistema radne
kočnice. Klip (d) drži sila pritisne opruge
(e) u njegovom gornjem krajnjem
položaju. Ulaz (c) ostaje stalno otvoren.
Regulisan sabijeni vazduh iz kočnog
kruga 2 radne kočnice dvokružnog
kočnog ventila motornog vozila struji
nesmanjeno kroz ventil puno/prazno ka
kočnim cilindrima kočnog kruga prednje
osovine.
Klip (d) ostaje u svom donjem krajnjem
položaju do nekog zaostalog pritiska od
1
53
1.
Prikolični kočni ventil
Prikolični kočni ventil
sa predkočenjem
973 002…0
Namena:
Upravljanje dvovodim kočnim sistemom
prikolice u vezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim
ventilom
za
opružno
akumulacioni cilindar.
Način rada:
a) Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, sabijeni vazduh struji iz kočnog
kruga radne kočnice 1 preko priključka
41 u prostor A i deluje na klipove (a i i).
Oni se zajedno kreću na dole.
Nasedanjem klipa (i) na ventil (d), izlaz
(c) se zatvara, a ulaz (h) se otvara.
Napojni vazduh iz prostora C struji preko
prostora B ka priključku 2 i puni kočni vod
prikolice u zavisnosti od pritiska u
kočnom krugu radne kočnice 1 sa
prednjačenjem zavisnim od podešenog
prednapona pritisne opruge (b).
Pritisak koji nastaje u prostoru B deluje
na donje strane klipova (a i i). Na osnovu
različitih aktivnih površina klipa (a), kreće
se samo klip (i) naviše nasuprot
upravljačkom pritisku u prostoru A i sili
opruge (b). Sledeći ventil (d) zatvara ulaz
(h) i postignuto je zatvoreno stanje. Kod
54
max kočenja preovladava pritisak koji
deluje na gornju stranu klipa (i) i ulaz (h)
ostaje otvoren.
Pomoću vijaka za podešavanje (j) može
da se menja prednapon pritisne opruge
(b), tako da prednjačenje pritiska
priključka 2 nasuprot priključka 41 iznosi
max do 1 bar.
Istovremeno sa procesima u priključku
41, kočni krug radne kočnice 2 vrši preko
priključka 42 punjenje prostora E ispod
membrane (e). Pošto samo punjenjem
prostora B i D preovlađuje pritisak koji
deluje na gornje strane klipa (g) i
membrane (e), ne menja položaj klipa
(g). Ako zbog defekta otkaže kočni krug
radne kočnice 1, onda se preko kruga 2
vrši samo punjenje priključka 42. Pritisak
koji se stvara u prostoru E ispod
membrane (e) pokreće klip (g) kao i
ventil (d) na gore. Klip (i) zadržan u svom
gornjem krajnjem položaju zatvara izlaz
(c) i otvara ulaz (h), tako da vrši punjenje
priključnog kočnog voda u zavisnosti od
kočenja motornog vozila.
U području delimičnog kočenja klip (g)
pokreće pritisak koji se stvara u prostoru
B, ponovo na dole. Ulaz (h) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje. Pri max
kočenju preovladava pritisak u prostoru
E i ulaz (h) ostaje otvoren.
Pri upravljanju preko 2. kruga kočnog
sistema radne kočnice vrši se
upravljanje prikoličnog kočnog ventila
bez predkočenja.
b)
Upravljanje iz ručnog
kočnog ventila
Posebno
pražnjenje
opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovarajućeg
pražnjenja prostora D preko priključka
43. Sada preovlađujući napojni pritisak u
prostoru C pokreće klip (g) na gore.
Punjenje priključka 2 odvija se tada na
isti način kao kod upravljanja prostora E
pri otkazu 1. kočnog kruga radne
kočnice.
Posle završetka procesa kočenja
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno, priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i i), kao i klip (g) usled pritiska u
prostoru B vraćaju u svoje početne
položaje. Pri tome se otvara izlaz (c), a
sabijeni vazduh na priključku 2 izlazi kroz
klipnu cev (f) i izduv 3 u atmosferu.
1.
Prikolični kočni ventil
Prikolični kočni ventil sa 2/2
ventilom bez predkočenja
937 002 5.. 0
Namena:
Upravljanje dvovodim kočnim sistemom
prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim
ventilom
za
opružno
akumulacioni cilindar.
Kod proboja voda ili nepriključenog
kočnog voda pri aktiviranju kočnog
ventila motornog vozila vrši se
prigušenje napojnog vazduha od
motornog vozila ka prikolici, pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice.
Način rada:
Kod punjenja kočnog sistema sabijenim
vazduhom vazduh za napajanje struji
kroz priključak 11 u 2/2 ventil i deluje na
klip (i). On se kreće nasuprot dejstva sile
pritisne opruge (k) u svoj gornji krajnji
položaj. Preko prostora C i priključka 12
vazduh za napajanje struji dalje ka
automatskoj spojničkoj glavi ”napajanje”.
a)
Upravljanje
dvokružnim
kočnim ventilom motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostore A i G i deluje na klipove (a i i).
Klip (a) se kreće naniže. Nasedanjem
klipa (a) na ventil (d), izlaz (b) se zatvara,
a ulaz (c) se otvara. Napojni vazduh iz
prostora C struji preko prostora B ka
priključku 22 i puni kočni vod prikolice u
zavisnosti od pritiska u 1. kočnom krugu
radne kočnice. Istovremeno sabijeni
vazduh struji preko kanala (h) u prostor F
i deluje sa donje strane klipa (i). Pri
upravljačkom pritisku od oko 4 bar
preovladava pritisak koji deluje na gornju
stranu klipa (i) i pokreće ga naniže do
ivice kućišta (j) (kretanje samo da bi se
izbegao zastoj klipa (i)).
Pritisak koji nastaje u prostoru B deluje
na donju stranu klipa (a) i pokreće ga
naviše nasuprot dejstva upravljačkog
pritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (d)
zatvara ulaz (c) i postignuto je zatvoreno
stanje. Pri max kočenju preovladava
upravljački pritisak, koji deluje na gornju
stranu klipa (a) i ulaz (c) ostaje otvoren.
Istovremeno sa procesima u priključku
41 vrši se iz kočnog kruga 2, radne
kočnice, preko priključka 42 punjenje
prostora E ispod membrane (f). Pošto
punjenjem prostora B i D preovladava
pritisak koji deluje na gornje strane klipa
(e) i membrane (f), ne menja se položaj
klipa (e). Ako otkaže 1. kočni krug radne
kočnice, onda se preko kruga 2 vrši
samo punjenje priključka 42. Pritisak koji
pri tome nastaje u prostoru E ispod
membrane (f) pokreće klip (e) kao i ventil
(d) na gore. Klip (a) zadržan u svom
gornjem krajnjem položaju zatvara izlaz
(b) i otvara ulaz (c), tako da se vrši
punjenje kočnog voda prikolice, koje
odgovara kočenju motornog vozila.
U području delimičnog kočenja pritisak
koji se stvara u prostoru B pokreće klip
(e) ponovo naniže. Ulaz (c) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje. Pri max
kočenju preovladava pritisak u prostoru
E i ulaz (c) ostaje otvoren.
Pri pucanju prikoličnog kočnog voda
(priključak 22) ne dolazi do porasta
pritiska pri aktiviranju kočnog sistema
radne kočnice unutar prostora B i F.
Time se klip (i) opet kreće na dole zbog
dejstva upravljačkog pritiska iz prostora
G i time se prigušuje strujeći vazduh za
napajanje iz priključka 11 ka priključku
12. Istovremeno opada pritisak u
prikoličnom napojnom vodu (priključak
12) preko otvorenog ulaza (c) na mestu
pucanja prikoličnog kočnog voda i time
dovodi do nužnog kočenja prikolice.
b)
Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Stepenasto
pražnjenje
opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovarajućeg pražnjenja prostora D preko
priključka 43. Sada preovlađujući napojni
pritisak u prostoru C pokreće klip (e) na
gore. Punjenje priključka 22 odigrava se
tada na isti način kao kod upravljanja
prostora E pri otkazu 1. kočnog kruga
radne kočnice. Posle završetka kočnog
procesa, priključci 41 i 42 se prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i e) vraćaju u svoje početne
položaje, usled pritiska u prostoru B. Pri
tome se otvara izlaz (b), a na priključku
22 sabijeni vazduh izlazi kroz cev klipa
(g), kao i izduva 3 u atmosferu.
55
1.
Prikolični kočni ventil sa
predkočenjem
973 008…0
Prikolični kočni ventil
Namena:
Upravljanje dvovodog kočnog sistema
prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim
ventilom
za
opružno
akumulacioni cilindar.
Pri pucanju voda ili kod nepriključenog
prikoličnog kočnog voda vrši se
prigušenje vazduha za napajanje, pri
aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, od motornog vozila ka prikolici pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice.
Način rada:
a) Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Kod aktiviranja kočnog ventila motornog
vozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostor B i deluje na klip (e). On se
kreće naniže i nasedanjem klipa (e) na
ventil (j), izlaz (g) se zatvara, a ulaz (k)
otvara. Napojni vazduh sa priključka 11
struji preko prostora G ka priključku 2 i
puni kočni vod prikolice, shodno pritisku
u 1. kočnom krugu radne kočnice sa
56
predkočenjem (max 1 bar) zavisnim od
vijka za podešavanje (f).
Nastajući pritisak u prostoru D deluje sa
donje strane klipa (e). Na osnovu
različitih aktivnih površina klipa (e),
potpomognut upravljačkim pritiskom iz
prostora C i silom pritisne opruge (I) on
se kreće naviše. Nailazeći ventil (j)
zatvara ulaz (k) i postignuto je zatvoreno
stanje. Kod max kočenja preovladava
pritisak koji deluje na gornju stranu klipa
(e) i otvor (k) ostaje otvoren.
Pri porastu pritiska u prostoru B, klip (k)
se potiskuje nadole nasuprot pritisku
regulacione opruge (d). Ventil (c) se
otvara vijkom za podešavanje (f) i
upravljački pritisak koji nastaje u
prostoru C potpomaže regulaciju klipa
(e). otuda regulisan pritisak na priključku
2 može da bude niži nego upravljački
pritisak na priključku 41. Ako se vijak za
podešavanje (f) npr. okrene kontra
smeru kazaljke na satu, smanjuje se
pritisak u prostoru C i zadržavanjem
ravnoteže povećava se regulisan
pritisak.
1.
Prikolični kočni ventil
Istovremeno sa procesima na priključku
41 vrši se punjenje prostora A iz kočnog
kruga 2 radne kočnice preko priključka
42. Pošto punjenjem prostora B i C
preovladava upravljački pritisak, koji
deluje na gornju stranu klipa (e), položaj
klipa (a) je bez značaja. Ako zbog
defekta otkaže 1. kočni krug radne
kočnice, onda se preko kruga 2 vrši
samo punjenje priključka 42. Porast
pritiska pri tome u prostoru A pokreće
klip (a) nadole i gura klip (e) ispred sebe,
a punjenje kočnog voda prikolice obavlja
se kao što je prethodno opisano, ali ipak
bez predkočenja.
b)
Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Postepeno
praćnjenje
oprućno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog
ventila,
dovodi
do
odgovarajućeg praćnjenja prostora F
preko priključka 43. Sada preovlađujući
napojni pritisak na priključku 11 pokreće
klip (l) na gore. Punjenje priključka 2
odvija se tada na isti način kao kod
upravljanja prostora A pri otkazu 1.
kočnog kruga radne kočnice.
c)
Obezbeđenje
upravljačkog
voda od pucanja
Pri punjenju pneumatskog kočnog
sistema, vazduh za napajanje struji kroz
priključak 11 i prostor G ka priključku 12
i odatle ka automatskoj spojničkoj glavi
”napajanje”. Kod kočnog procesa se
preko priključka 2 u vodu ka spojničkoj
glavi ”kočnica” stvara upravljački
pritisak, a sabijeni vazduh potreban za to
dovodi se iz priključka 11. Pritisak preko
klipa (i)
pritom
lagano
opada.
Istovremeno se ispod klipa (i) preko
kanala E sabijeni vazduh dovodi iz
priključka 41 i klip (i) se ponovo podiže.
Pritisak u prostoru G ponovo raste, zbog
čega se klip iznova potoskuje na dole
(kretanje samo da bi se izbegao zastoj
klipa (i)).
Ako se zbog pucanja prikoličnog kočnog
voda na priključku 2 ne stvara pritisak,
klip (i) ostaje u svom gornjem položaju i
blokira prolaz ka prostoru G. Dovod
vazduha sa priključka 11 ka priključku 12
se prigušuje, a pritisak u prikoličnom
napojnom vodu pada (priključak 12)
preko otvorenog ulaza (k) na mestu
pucanja kočnog voda prikolice i time
dovodi do prinudnog kočenja prikolice.
Posle završetka kočnog procesa,
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i e), kao i klip (h) vraćaju u svoje
početne položaje sa pritiskom iz prostora
D. Pri tome se otvara izlaz (g), a sabijeni
vazduh u priključku 2 izlazi kroz šuplji
klip (h) i izduv 3 u atmosferu.
57
1.
Prikolični kočni ventil sa
predkočenjem i 2/2 ventil
973 009…0
Prikolični kočni ventil
Namena:
Upravljanje dvovodog kočnog sistema
prikolice u sprezi sa dvokružnim kočnim
ventilom motornog vozila i ručnim
kočnim
ventilom
za
opružno
akumulacione cilindre.
Kod pucanja voda ili nepriključenja
kočnog voda prikolice, pri aktiviranju
kočnog ventila motornog vozila dolazi do
prigušenja vazduha za napajanje od
motornog vozila ka prikolici pri
istovremenom padu pritiska u napojnom
vodu prikolice. Tim procesom se
prikolica odmah automatski koči.
Način rada:
Pri punjenju pneumatskog kočnog
sistema, vazduh za napajanje struji kroz
priključak 11 u 2/2 ventil i deluje na klip
(k). On se kreće nasuprot sili pritisne
opruge (I) potpomognut pritisnom
oprugom (j) u svoj gornji krajnji položaj.
Preko kanala (i) napojni vazduh struji u
58
prostor D i dospeva preko priključka 12
ka
automatskoj
spojničkoj
glavi
”napajanje”.
a)
Upravljanje iz dvokružnog
kočnog ventila motornog
vozila
Pri aktiviranju kočnog ventila motornog
vozila, sabijeni vazduh struji iz 1. kočnog
kruga radne kočnice preko priključka 41
u prostore A i F i deluje na klipove (a i k).
Klip (a) se kreće naniže i potiskuje klip
(b) na ventil (g), izlaz (e) se zatvara, a
izlaz (f) se otvara. Napojni vazduh struji
preko prostora B ka priključku 22 i puni
kočni vod prikolice prema pritisku u 1.
kočnom krugu radne kočnice sa
predkočenjem od 0,2 +/- 0,1 bar koje
može da se menja pomoću vijka za
podešavanje (d).
Preko otvora (c) struji istovremeno
sabijeni vazduh u prostor G i pokreće klip
1.
Prikolični kočni ventil
(m) na dole, nasuprot sili opruge. Ventil
(n) naseda na vijak za podešavanje (d) i
oslobađa prolaz ka prostoru E. Sabijeni
vazduh struji u prostor E i potpomaže sile
koje deluju na donju stranu klipa (b).
Porast pritiska u prostoru B i E deluje na
različite aktivne površine klipa (b) i
pokreće ga zajedno sa klipom (a) na
gore, nasuprot dejstva upravljačkog
pritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (g)
zatvara ulaz (f) i postignuto je zatvoreno
stanje. Pri max kočenju preovlađuje
upravljački pritisak koji deluje na gornju
stranu klipa (a), a ulaz (f) ostaje otvoren.
Istovremeno sa procesima u priključku
41 vrši se iz 2. kočnog kruga radne
kočnice punjenje preko priključka 42,
prostora H i iznad klipa (b). Pošto
punjenjem prostora A preovladava
pritisak koji deluje na gornju stranu klipa
(a), položaj klipova (a i b) se ne menja.
Ako zbog nekog defekta otkaže 1. kočni
krug radne kočnice, onda se preko kruga
2 vrši samo punjenje priključka 42.
Pritisak koji pri tome nastaje u prostoru H
ispod klipa (a) pokreće klip (b) na dole.
On zatvara izlaz (e) i otvara ulaz (f), tako
da se punjenje priključnog kočnog voda
koje odgovara kočenju motornog vozila
vrši bez predkočenja.
voda u atmosferu. Tako se klip (k) dalje
kreće na dole zbog upravljačkog pritiska,
koji deluje u prostoru F i time se
prigušuje napojni vazduh koji iz
priključka 11 struji ka priključku 22.
Istovremeno opada pritisak u napojnom
vodu prikolice (priključak 12) preko
otvorenog ulaza (f) na mestu pucanja
prikoličnog kočnog voda, i time dovodi
do nužnog kočenja prikolice
b)
Upravljanje iz ručnog kočnog
ventila
Stepenasto
pražnjenje
opružno
akumulacionih cilindara preko ručnog
kočnog ventila dovodi do odgovarajućeg
pražnjenja prostora C preko priključka
43. Sada preovlađujući napojni pritisak u
prostoru D pokreće klip (h) na gore.
Pražnjenje priključka 22 odigrava se
tada na isti način kao kod upravljanja
prostora H kod otkaza 1. kočnog kruga
radne kočnice.
Posle završetka procesa kočenja
priključci 41 i 42 se ponovo prazne,
odnosno priključak 43 se puni. Time se
klipovi (a i b) pritiskom iz prostora B – klip
(h) pritiskom iz prostora C, vraćaju u
svoje početne položaje. Pri tome se
otvara izlaz (b), a sabijeni vazduh u
priključku 22 izlazi kroz cev klipa na
izduv 3 u atmosferu.
U području delimičnog kočenja, pritisak
koji se stvara u prostoru B i E pokreće
klip (b) ponovo na gore. Ulaz (f) se
zatvara i postignuto je zatvoreno stanje.
Kod max kočenja preovladava pritisak u
prostoru H i ulaz (f) ostaje otvoren.
Pri otkazu prikoličnog kočnog voda
(priključak 22) ne dolazi do porasta
pritiska, kod aktiviranja kočnog sistema
radne kočnice, unutar prostora B i E.
Napojni vazduh struji preko otvorenog
ulaza (f) i priključka 22 na mestu pucanja
59
1.
Wendelflex®-veza spiralnim fleksibilnim
crevom
Wendelflex®-veza spiralnim
fleksibilnim crevom
452 711…0
Namena:
1. Spaja pneumatski kočni sistem
tegljača sa poluprikolicom.
2. Spaja
delove
pneumatskog
sistema koji su međusobno
promenljive dužine.
Koncepcija:
Wendelflex je crevo savijeno u spiralu,
koje se pri promenama dužine isteže, a
posle rasterećenja se vraća na početnu
dužinu.
Od nastavka creva (za priključak), pa do
prvog navoja crevo je ukrućeno
spiralnom oprugom zbog izbegavanja
lomljenja na tom opterećenom mestu.
60
Wendelflex-veze sa spiralnim fleksibilnim crevima, ne zahtevaju dodatne
držače.
Wendelflex-veza
spiralnim
fleksibilnim crevom proizvedena je od
crnog poliamida 11. Za optičko
razlikovanje spojeva sa crevima,
spojničke
glave
su
snabdevene
obojenim poklopcem.
Poliamid 11 je postojan na sredinu u
vozilu, kao npr. naftne derivate, ulja i
masti. Osim toga te cevi su otporne na
baze, nehlorisane rastvarače, organske i
neorganske
kiseline
i
razređena
oksidaciona sredstva. (primenu sredstava za čišćenje sa sadržajem hlora
treba izbegavati). U vezi postojanosti na
specijalne medijume može se informisati
upitom.
1.
Spojničke glave
A1
B1
C1
A2
Spojničke glave za dvovode
kočne sisteme
952 200…0
Namena:
Spajaju pneumatske kočne sisteme
motornog vozila, odnosno tegljača sa
kočnim sistemom priključnog vozila
shodno evropskim propisima.
Spojničke glave odgovaraju ISOstandardu 1728.
motornom
vozilu
okretanjem
pri
istovremenom međusobnom zahvatanju
suprotnih vođica. Posle nasedanja na
kraju obrtanja stvorena je čvrsta veza
obe spojničke glave. Zbog osiguranja od
međusobne
zamene
mogu
se
međusobno spajati samo odgovarajuće
spojničke glave.
Opis:
Varijante spojničke glave A1, B1 i C1 za
napojni vod imaju crveni poklopac i
aksijalni osigurač protiv međusobnog
zamenjivanja.
–
Za vreme kopčanja zaptivni prsten
spojničke glave tip A otvara ventil
glave tipova B ili C čime se
uspostavlja
pneumatska
veza
vodova i istovremeno se mesto
spajanja zaptiva. Pri razdvajanju
veze ventil se zatvara automatski.
Varijante A2 i B2 za kočni vod imaju žuti
poklopac
i
bočni
osigurač
od
međusobnog zamenjivanja.
U izvedbama B i C uvek je ugrađen
jedan ventil koji zatvara prolaz vazduha,
kada suprotna spojnička glava nije
spojena.
Način rada:
Prilikom spajanja spojnička glava, koja
se nalazi na spojnom crevu povezuje se
sa spojničkom glavom pričvršćenom na
Spajanje C1 sa A1, B1 sa A1 i B2 sa
A2:
–
Spajanje A2 sa A2:
Kod identičnih spojničkih glava bez
ventila
zaptivnost
se
postiže
međusobnim pritiskom zaptivnih
prstenova.
61
1.
Duo-Matic brza spojnica
Duo-Matic brza spojnica
za prikolice 452 80. …0
Namena:
Spajanje pneumatskih kočnih sistema
teretnog motornog vozila sa kočnim
sistemom prikolice.
Način rada:
Pri spajanju prikolice ručica (b) se pritiska
na dole, pri čemu se zaštitni poklopci (a i
d) otvaraju. Duo-Matic prikolični deo
stavlja se pod zaštitni pokopac, a ručica
(b) se spušta. Torziona opruga (e) deluje
na zaštitne pokopce (a i d) i pritiska
prikolični deo prema automatskom
ventilu za zatvaranje (c), pri čemu se oni
otvaraju i sabijeni vazduh dospeva ka
prikolici.
Ventil motornog vozila
452 802 009 0
Ventil prikolice
452 804 012 0
Duo-Matic brza spojnica
za poluprikolicu
452 80. …0
Namena:
Deo na motornom vozilu
452 805 004 0
Spajanje pneumatskih kočnih sistema
tegljača sa kočnim sistemom poluprikolice.
Način rada:
Pri spajanju poluprikolice ručica (b) se
pritiska na dole, pri čemu se zaštitni
poklopci (a i d) otvaraju. Duo-Matic deo
na motornom vozilu stavlja se pod
zaštitni poklopac, a ručica (b) se otpušta.
Torziona opruga (e) deluje na zaštitni
pokopac (a i d) i potiskuje deo na
motornom
vozilu
prema
površini
nagomilavanja. Automatski ventili (c) za
isključenje se otvaraju i sabijeni vazduh
dospeva ka poluprikolici.
Deo na poluprikolici
452 803 005 0
62
2.
Kočni agregati za prikolice
63
2.
Dvovodi pneumatski kočni sistemi
za priključna vozila
Prikolica koja odgovara PREG
Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:
od vazdušnih jastuka
Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:
od vazdušnih jastuka
Smernice ”Evropske zajednice” 71/320/
EWG (PREG), kao i ECE-Pravilnik 13,
sadržani su u priručniku ”Zakonski
propisi”. Taj priručnik može da se poruči
64
pod brojem 815 000 051 3 iz našeg
odeljenja Am-M4, tel. 049 511 9 22 1688.
Dvovodi pneumatski kočni sistemi
za priključna vozila
2.
Poluprikolica koja odgovara PREG
Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:
od vazdušnih jastuka
Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:
od vazdušnih jastuka
Legenda:
1. Spojnička glava
2. Cevni filter
3. Dvostruki otkočni ventil sa
nepovratnim ventilom
4. Kočni ventil prikolice
5. Dvokružni ventil
6. Kočni cilindar
7. Rezervoar za vazduh
8. Drenažni ventil
9.
10.
11.
12.
13.
Brzoispusni ventil
ABS-elektronika
ABS-rele ventil
ABS-parkirna kutija
Prazna spojnica sa
pričvršćenjem
14. ARSK-ventil sa integrisanim
elastičnim telom
15. ARSK-regulator sa integrisanim
kontrolnim ventilom
16. ARSK- tablica ”reglažne
vrednosti”
17. ABS-elektro spiralni kabl
18. Tristop®-cilindar
19. Ventil za ograničenje pritiska
20. Proporcionalni ventil
65
2.
Cevni filter i otkočni ventil prikolice
Cevni filter
432 500…0
Namena:
Zaštita pneumatskih kočnih sistema od
prljanja.
Način rada:
Sabijeni vazduh koji se dovodi u cevni
filter preko priključka 1 prolazi kroz
uložak prečistača. Time se zadržavaju
eventualno prisutne čestice prljavštine, a
sabijeni vazduh dospeva pročišćen od
priključka 2 ka priključenim kočnim
uređajima.
Pri nedovoljnom protoku (začepljenje)
potiskuje se uložak prečistača nasuprot
sili pritisne opruge na gore. Sabijeni
vazduh struji tada prečišćen kroz cevni
filter. Ako se pri začepljenom ulošku
prečistača isprazni priključak 1, pritisak u
priključku 2 može da potiskuje uložak
prečistača na dole, nasuprot sili opruge.
Time je garantovano povratno strujanje
iz priključka 2 prema priključku 1.
Prikolični otkočni ventil
963 00. … 0
Namena:
Otkočenje kočnih sistema za pomeranje
priključnih vozila u solo stanju. Dvostruki
otkočni ventil je za kočne sisteme sa
Tristop®-cilindrom.
Način rada:
Pri spajanju poluprikolice za motorno
vozilo napojni vazduh struji preko
priključka 11 u prostor B. Ako bi se klip
(a) nalazio još u otkočenom položaju,
onda se napojnim vazduhom potiskuje u
položaj za vožnju. Napojni vazduh tada
dospeva preko priključka 2 ka
prikoličnom kočnom ventilu i dalje ka
rezervoaru vazduha poluprikolice.
66
U neuključenom stanju priključak 11 se
prazni, a time i prostor B. Za otkočenje
kočnog sistema klip (a) se rukom preko
dugmeta za aktiviranje (b) potisne do
graničnika. Prolaz od priključka 11 ka
priključku 2 se zbog toga blokira i stvara
vezu između prostora A i priključka 2.
Napojni pritisak iz rezervoara na
priključku 12 poluprikolice struji preko
priključka 2 ka prikoličnom kočnom
ventilu i deluje na njegovo prebacivanje
u vozni položaj, pri čemu se kočni cilindri
prazne.
Prikolični otkočni ventil
2.
Prikolični otkočni ventil
963 001 05 . 0
Namena:
Otkočivanje kočnog sistema (za uređaj
sa Tristop® cilindar) za pokretanje
priključnog vozila u otkačenom stanju.
Način rada:
Radi priključivanja priključnog vozila na
motornom vozilu potrebno je posvetiti
pažnju i činjenici da li je klip (a) stalno u
parkirnom položaju. Ukoliko da, morate
ga rukom gurnuti u položaj za vožnju.
Nakon priključivanja spojničkih glava
sabijen vazduh prolazi priključkom 1-1 u
prostor A. Ako je klip (c) još uvek u
položaju oslobađanja, rezervni pritisak
će ga pomeriti u položaj za vožnju.
Nakon toga napojni vazduh prolazi kroz
priključak 21 do kočnog ventila prikolice i
dalje do rezervoara za vazduh
priključnog vozila.
Iz rezervoara za vazduh sabijen vazduh
prolazi kroz priključak 1-2 u prostor B,
otvara povratni ventil (b) i kroz prostor C
i priključak 22 prolazi do priključnog
dvosmernog ventila brzog oslobađanja
kočnice i puni komore opružnoakumulacionog dela cilindara Tristop®.
U odvojenom stanju je zato priključak 11, što znači i prostor A, bez vazduha.
Radi oslobađanja kočnog sistema treba
klip (c) rukom ubaciti posredstvom
kontrolnog elementa u granični položaj.
Time se blokira prolaz od priključka 1 -1
do priključka 21, a otvara se put između
prostora A i priključka 1-2 .
Pritisak
rezervoara
za
vazduh
poluprikolice na priključku 1 -2 prolazi
kroz priključak 21 do kočnog ventila
poluprikolice i prebacuje ga u položaj za
vožnju, prilikom čega se ispušta vazduh
iz kočnih cilindara.
Prilikom pokretanja sistema parkirne
kočnice klip (a) izlazi. Sabijen vazduh u
prostoru C, što znači i na priključku 22,
ispušta se kroz izlaz 3. Priključeni ventil
brzog ispuštanja vazduha se prebacuje
u drugi položaj i dolazi do ispušanja
vazduha
iz
komora
opružnoakumulacionih delova cilindara Tristop®.
67
2.
Prikolični kočni ventil sa
predkočenjem
971 002 150 0 i otkočni
ventil 963 001 012 0
Namena:
Regulacija dvovodog kočnog sistema
prikolice.
Način rada:
1. Prikolični kočni ventil
Sabijeni vazduh koji dolazi iz motornog
vozila preko spojničke glave ”napajanje”
dospeva preko priključka 1 prikoličnog
kočnog ventila, prolazi na kružni žleb (c)
ka priključku 1-2 i dalje ka rezervoaru
prikolice.
Pri aktiviranju kočnog sistema motornog
vozila sabijeni vazduh dospeva preko
spojničke glave ”kočnica” i priključka 4
na gornju stranu klipa (a). On se pokreće
na dole, zatvara izlaz (b) nasedanjem na
ventil (f) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduh
iz rezervoara prikolice (priključak 1-2)
sada struji preko priključka 2 ka
nailazećim kočnim ventilima kao i preko
kanala A u prostor C, a na ventilu (k) se
stvara sila.
Čim sila u prostoru C prevlada, ventil (k)
se otvara nasuprot dejstvu sile pritisne
opruge (i). Sabijeni vazduh struji preko
kanala B u prostor D i deluje sa donje
strane klipa (a). Sabiranjem sila koje
deluju u prostorima D i E, nadvladava se
upravljački pritisak koji deluje na gornju
68
Prikolični kočni ventili
stranu klipa (a) i pokreće klip (a) na gore.
U području delimičnog kočenja zatvara
se nailazeći ventil (f), ulaz (g) i postignuto
je zatvoreno stanje. Pri max kočenju klip
(a) drži ulaz (g) otvoren za svo vreme
trajanja kočenja.
Promenom prednapona pritisne opruge
(i) pomoću navojne čivije (h) može da se
podesi pritisak predkočenja na priključku
2 nasuprot priključka 4, do max 1 bar. Po
prestanku kočenja motornog vozila i sa
tim u vezi pražnjenja priključka 4, klip (a)
se pritiskom u priključcima 2 kreće u svoj
gornji položaj. Pri tome zatvara ulaz (g),
a izlaz (b) otvara. Sabijeni vazduh u
priključcima 2 izlazi kroz ventil (f) i izduv
3 u atmosferu. Zbog pada pritiska u
prostoru C, sabijeni vazduh dospeva u
prostor D preko otvora (j) na ventilu (k)
ponovo u prostor C, a odatle u izduv 3.
Pri odvojenoj prikolici ili zbog pucanja
napojnog voda, priključak 1 se prazni i
rastereti klip (d) na gornjoj strani. Zbog
sile pritisne opruge (e) i pritiska na
priključku 1-2, klip (d) se kreće na gore, a
ventil (f) zatvara izlaz (b). Klip (d) se pri
svom daljem kretanju na gore udaljava
od ventila (f) i otvara ulaz (g). Pritisak na
priključku 1-2 prikolice struji preko
priključka 2 u punom intenzitetu ka
priključenim kočnim ventilima.
2.
Otkočni ventil prikolice
Kod primene prikoličnog kočnog ventila
u vezi sa ARSK-ventilom, odnosno sa
jednim regulatorom sile kočenja sa
ručnim podešavanjem bez otkočnog
položaja, otkočni ventil prikolice 963
001…0 omogućava kretanje otkačene
prikolice. Zato se klip (I) rukom, preko
dugmeta (m), potisne do graničnika.
Prolaz od priključka 11 otkočnog ventila
prikolice ka priključku 1 prikoličnog
kočnog ventila se time blokira i veza
između priključka 1 prikoličnog kočnog
ventila i priključka 12 je stvorena.
Vazduh iz rezervoara na priključku 12
prikolice struji u priključak 1 prikoličnog
kočnog ventila i aktivira njegovo
prebacivanje u položaj vožnje, zbog
čega se kočni cilindri prazne.
Ako se ponovnim priključenjem prikolice
na motorno vozila klip (I) ne može rukom
izvući do graničnika, onda ga istiskuje
pritisak iz motornog vozila preko
priključka 11. Potom se otkočeni ventil
ponovo nalazi u normalnom položaju, u
kojem su priključak 11 otkočnog ventila i
priključak 1 prikoličnog kočnog ventila
međusobno spojeni.
2.
Prikolični kočni ventili
Prikolični kočni ventil sa
predkočenjem
971 002 152 0
Namena:
Regulacija dvovodog kočnog sistema
poluprikolice pri aktiviranju kočnog
sistema vučnog vozila. Otpočinjanje
automatskog kočenja poluprikolice pri
delimičnom ili potpunom padu pritiska u
napojnom vodu.
Taj kočni ventil prikolice trebao bi
specijalno da nađe primenu kod
dugačkih poluprikolica sa više osovina.
(e) zatvara izlaz (a) i otvara ulaz (f).
Sabijeni
vazduh
iz
rezervoara
poluprikolice (priključak 1-2) struji sada
preko priključka 2 ka priključenim kočnim
cilindrima.
Istovremeno sabijeni vazduh struji kroz
kanal B u prostor D i na ventilu (i) se
stvara jedna sila.
Način rada:
a) Kočenje radnom kočnicom
Čim sila u prostoru D prevlada, ventil (i)
se otvara nasuprot sili pritisne opruge
(h). Sabijeni vazduh struji preko kanala C
u prostor E i potiskuje klip (k) sa donje
strane. Sabiranjem sila koje deluju u
prostoru A i E nadvlada se upravljački
pritisak koji deluje sa gornje strane klipa
(k) i klip (k) se kreće na gore.
Sabijeni vazduh dolazeći sa motornog
vozila preko spojničke glave ”napajanje”
dospeva preko priključka 1 prikoličnog
kočnog ventila na prsten sa žlebom (b)
ka priključku 1-2 i dalje ka rezervoaru
poluprikolice.
U području delimičnog kočenja nailazeći
ventil (e) zatvara ulaz (f) i postignuto je
zatvoreno stanje. Pri max kočenju klip (k)
drži ulaz (f) otvorenim za vreme trajanja
procesa kočenja.
Istovremeno se klip (c) kreće opterećen
pritiskom iz rezervoara nasuprot sile
pritisne opruge (d) na dole i povlači ventil
(e) sa sobom. Izlaz (a) se otvara i
priključci 2 su povezani sa izduvom.
Promenom prednapona pritisne opruge
(h) pomoću navojne čivije (g), može se
podesiti
pritisak
predkočenja
na
priključku 2 nasuprot priključku 4 do max
1 bar.
Kod
aktiviranja
kočnog
sistema
motornog vozila, sabijeni vazduh struji
preko spojničke glave ”kočnica” i
priključka 4 na gornjoj strani klipa (k). On
se kreće na dole i nasedanjem na ventil
Pri otkočenju kočnog sistema motornog
vozila i sa tim povezanog pražnjenja
priključka 4, klip (k) se pod dejstvom
pritiska u priključcima 2 kreće u svoj
gornji krajnji položaj. Pri tome ostaje ulaz
(f) zatvoren, a izlaz (a) se otvara.
Sabijeni vazduh na priključcima 2 izlazi
kroz srednji otvor ventila (e) i izduva 3 u
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
A, pritisak iz prostora E dospeva preko
otvora (j) ventila (i) ponovo u prostor D, i
odatle takođe ka izduvu 3.
b) Automatsko kočenje
Pri razdvajanju ili kod prekida napojnog
voda, priključak 1 se prazni i klip (c) se
rasterećuje s gornje strane od dejstva
pritiska. Usled sile opruge (d) i pritiska iz
rezervoara na priključku 1-2, klip (c) se
kreće na gore. Ventil (e) zatvara izlaz (a).
Klip (c) se pri svom daljem kretanju na
gore podiže sa ventila (e) i izlaz (f) se
otvara. Pun pritisak iz rezervoara
dospeva preko priključka 2 ka kočnim
cilindrima.
Kod prekida kočnog voda otpočinje
automatsko kočenje, kao što je
prethodno opisano, pošto pritisak u
napojnom vodu opada u sprezi sa
komandnim ventilom prikolice preko
defektnog kočnog voda, čim vučno
vozilo koči.
69
2.
Prikolični kočni ventil sa
predkočenjem
971 002 300 0
Namena:
Regulacija dvovodog kočnog sistema
prikolice.
Način rada:
Sabijeni vazduh dolazi preko spojničke
glave ”napajanje” iz motornog vozila,
preko priključka 1 prikoličnog kočnog
ventila do prstena sa žlebom (c) ka
priključku 1-2 i dalje do rezervoara
prikolice.
Pri aktiviranju kočnog sistema motornog
vozila sabijeni vazduh dospeva preko
spojničke glave ”kočnica” i priključka 4
na gornju stranu klipa (a). On se kreće na
dole i nasedanjem na ventil (f) zatvara
izlaz (b) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduh
iz rezervoara prikolice (priključak 1-2)
sada struji preko priključka 2 ka
priključenim kočnim ventilima kao i preko
70
Prikolični kočni ventili
kanala C u prostor B i na ventilu (k)
stvara jednu silu.
Čim sila u prostoru B prevlada, otvara
ventil (k) nasuprot dejstva sile pritisne
opruge (i). Sabijeni vazduh struji preko
kanala A u prostor D i sa donje strane
deluje na klip (a). Sabiranjem sila koje
deluju u prostoru D i E, savladava se
upravljački pritisak, koji deluje na gornju
stranu klipa (a) i pokreće klip (a) na gore.
U području delimičnog kočenja nailazeći
ventil (f) zatvara ulaz (g) i postignuto je
zatvoreno stanje. Pri max kočenju klip (a)
drži ulaz (g) otvoren za vreme trajanja
procesa kočenja.
Promenom prednapona pritisne opruge
(i) uz pomoć navojne čivije (h) može da
se podesi pritisak predkočenja priključka
2 nasuprot priključku 4 do max 1 bar.
Posle prestanka kočenja motornog
vozila i u vezi s tim pražnjenja priključka
4, klip (a) se zbog pritiska na priključku 2
kreće u svoj gornji krajnji položaj. Pri
tome se zatvara ulaz (g) i izlaz (b) se
otvara. Sabijeni vazduh u priključcima 2
izlazi kroz ventil (f) i izduva 3 u
atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoru
B, sabijeni vazuh iz prostora D dospeva
preko otvora (j) ventila (k) ponovo u
prostor B, a odatle ka izduvu 3.
Pri odvajanju prikolice, ili zbog pucanja
napojnog voda, priključak 1 se prazni i
rasterećuje klip (d) sa njegove gornje
strane. Usled sile pritisne opruge (e) i
pritiska vazduha na priključku 1-2, klip
(d) se kreće na gore i ventil (f) zatvara
izlaz (b). Klip (d) se podiže sa ventila (f),
pri njegovom kretanju na gore, i ulaz (g)
se otvara. Sabijeni vazduh na priključku
1-2 prikolice, struji preko priključka 2 u
punom intenzitetu ka priključenim
kočnim ventilima.
Prikolični kočni ventil se nabavlja pod
porudžbenim brojem 971 002 7.. 0 sa
otkočnim ventilom 963 001 01. 0. Način
rada vidi na strani 68.
Reduktori pritiska
2.
Reduktor pritiska
475 010…0
475 010 0 . . 0
475 010 3 . . 0
Namena:
Ograničenje regulisanog pritiska na
odgovarajuću podešenu vrednost.
Način rada:
Regulisan sabijeni vazduh struji preko
priključka 1 (visok pritisak) u prostor A
kroz ulaz (d) u prostor B i dalje ka
priključku 2 (nizak pritisak). Istovremeno
se klip (e) potiskuje pritiskom, koji se
prvo posredstvom pritisne opruge (f) drži
u svom gornjem krajnjem položaju.
Ako pritisak u prostoru B dostigne za
stranu niskog pritiska podešenu visinu,
klip (e) se kreće na dole nasuprot dejstva
sile pritisne opruge (f). Nailzeći ventili (a
i c) zatvaraju ulaz (b i d). Ako je pritisak u
prostoru B premašio podešenu vrednost,
klip (e) se kreće još više na dole i time
otvara izlaz (h). Višak sabijenog
vazduha izlazi sada kroz srednji otvor
klipa (e) i izduva 3 u atmosferu. Pri
postizanju podešene vrednosti pritiska,
izlaz (h) se ponovo zatvara.
Ako bi zbog nezaptivnosti u vodu niskog
pritiska nastao gubitak pritiska, onda klip
(e) podiže ventil (a) zbog rasterećenja
pritiska. Ulaz (b) se otvara i
odgovarajuća
količina
sabijenog
vazduha se nadoknadi. Kod reda
gradnje 475 010 3.. 0, klip (e) podiže
ventil (c) i tako otvara ulaz (d).
Pri pražnjenju priključka 1, viši pritisak u
prostoru B podiže ventil (c) kao i mirni
ventil (a). Ulaz (d) se otvara i vrši se
pražnjenje voda niskog pritiska preko
prostora A priključka 1. Pri tome se klip
(e) vraća usled dejstva sile pritisne
opruge (f) u svoj gornji krajnji položaj.
Podešeno ograničenje pritiska može da
se menja promenom prednapona
pritisne opruge (f) uz pomoć vijka za
podešavanje (g) unutar određenog
područja.
71
2.
Rele ventili
Rele ventil
973 001…0 i
973 011 00. 0
973 001 . . . 0
Namena:
Brzo punjenje i pražnjenje pneumatskih
uređaja, kao i skraćenje trajanja pobude
i praga kod pneumatskih kočnih sistema.
Način rada:
Pri aktiviranju kočnog sistema sabijeni
vazduh struji preko priključka 4 u prostor
A i pokreće klip (a) na dole. Pri tome se
izlaz (c) zatvara, a ulaz (b) otvara.
Napojni vazduh na priključku 1 struji
sada u prostor B i preko priključka 2 ka
priključenim kočnim cilindrima.
Pritisak koji nastaje u prostoru B
potiskuje donju stranu klipa (a). Čim je taj
pritisak nešto veći od upravljačkog
pritiska u prostoru A, klip (a) se kreće na
72
973 011 00 . 0
gore. Ulaz (b) se zatvara i postignuto je
zatvoreno stanje.
Ako dođe do delimičnog sniženja
upravljačkog pritiska u vodu, klip (a) se
kreće ponovo naviše, pri tome otvara
izlaz (c), pa suvišan pritisak na priključku
2 izlazi preko izduva 3. Pri potpunom
nestanku upravljačkog pritiska na
priključku 4, pokreće pritisak u prostoru
B klip (a) u njegovu gornju krajnju
poziciju i otvara izlaz (c). Priključeni
kočni cilindri se potpuno prazne preko
izduva 3.
Ogranični i brzoispusni ventil
2.
Ogranični ventil
964 001…0
Namena:
Ograničenje vertikalnog hoda kod vozila
sa pneumatskim uređajima.
Način rada:
Ogranični ventil je osovinicom (c)
pričvršćen za okvir vozila. Podizač (b)
vezan je čeličnim užetom za osovinu.
preko ventila sa obrtnim razvodnikom,
ventil (a) ga sledi i zatvara prolaz od
priključka 1 ka priključku 2. Pri daljem
izvlačenju podizača (b), priključak 2 se
prazni.
Posle spuštanja okvira vozila, podizač
(b) se vraća u svoj početni položaj i ventil
(a) daje ponovo slobodan prolaz.
Ako se pri podizanju vozila povećava
rastojanje između okvira vozila i osovine,
Brzoispusni ventil
973 500…0
Namena:
Brzo pražnjenje dugačkih upravljačkih
vodova ili kočnih vodova i kočnih
cilindara.
Način rada:
U praznom stanju (bez pritiska)
membrana (a) leži lako prednapregnuta
na izduv 3 i zatvara sa spoljnom ivicom
prolaz od priključka 1 ka prostoru A.
Sabijeni vazduh koji dolazi preko
1
priključka 1 pritiska spoljnu ivicu nazad i
dospeva preko priključka 2 ka
priključenim kočnim cilindrima.
Pri padu pritiska na priključku 1,
membrana (a) se zbog višeg pritiska u
prostoru A ispupči na gore. Priključeni
kočni cilindri se sada preko izduva 3
srazmerno padu pritiska na priključku 1
delimično ili potpuno prazne.
73
2.
Proporcionalni ventil i 3/2 ventil
Proporcionalni ventil sa
pravom karakteristikom
975 001…0
Namena:
Način rada:
Redukuje kočne sile odgovarajuće
osovine kod delimičnih kočenja, kao i
brzo pražnjenje kočnih cilindara.
Klip (b) drži pritisna opruga (c) u
njegovom gornjem krajnjem položaju.
Membrana (a) zatvara prolaz od
priključka 1 ka priključcima 2. Pri
aktiviranju kočnog sistema sabijeni
vazduh struji preko priključka 1 na gornju
stranu membrane (a) i stvara tu jednu
silu. Čim ona postane veća od sile
pritisne opruge (c) podešene vijkom (d),
klip (b) se potiskuje na gore. Sabijeni
vazduh struji preko spoljnje ivice
membrane (a) i priključka 2 ka
priključenim kočnim cilindrima.
Kod prikolica koje rade na brdovitom
terenu i imaju duže vožnje na nagibu,
uvek dolazi do jačeg trošenje kočnih
obloga prednjih točkova, jer zbog
smeštaja većih kočnih cilindara na
prednjim točkovima projektovanih za
stop kočenja, nastupa pri delimičnom
kočenju prejako kočenje prednje
osovine. Primenom proporcionalnog
ventila kočna sila se smanjuje za prednju
osovinu kod delimičnog kočenja, toliko
da se obe osovine ravnomerno koče, bez
da se zbog toga utiče na kočne sile pri
max kočenju na bilo koji način.
Pritisak nastao na priključcima 2 deluje i
na donju stranu membrane (a) i podupire
silu pritisne opruge (c). Čim ona postane
veća od sile koja deluje na gornju stranu
membrane (a), klip (b) se ponovo kreće u
svoj gornji krajnji položaj. Postignuto je
zatvoreno stanje.
Daljim povećavanjem pritiska na
priključku 1, postepeno se savladava sila
pritisne opruge (c) i sabijeni vazduh
nesmanjenog pritiska napokon dospeva
ka kočnim cilindrima. Posle pada kočnog
pritiska na priključku 1, opruga (c)
pritiska klip (b) u njegov gornji krajnji
položaj. Pritisak u prostoru B ispupči
membranu (a) na gore i kočni cilindri se
preko otvora A i izduva 3, u zavisnosti od
pada pritiska na priključku 1, prazne
delimično ili potpuno.
3/2 ventil
463 036…0
Namena:
Način rada:
Naizmenično vezivanje radnog voda
(potrošači) sa vodom pod pritiskom ili
izduvom pri čemu ventil ostaje uključen u
svakom položaju.
Aktiviranjem obrtnog dugmeta (a) u
smeru obrtanja, klip (b) se kreće, preko
jednog ekscentra, naniže. Izlaz (d)
zatvara, a ulaz (c) otvara i sabijeni
vazduh na priključku 1 struji preko
74
priključka 2 u radni vod. Povratkom
obrtnog dugmeta (a) na početnu poziciju,
klip (b) se zbog sile povratne opruge
kreće ponovo u svoju početnu poziciju.
Ulaz (c) zatvara, a radni vod se prazni
preko izlaza (b), kao i priključka 3.
2.
Magnetni ventili
3/2 upusni magnetni ventil
472 1.. … 0
3
e
4
A
a
d
b
2
c
1
Namena:
Punjenje sabijenim vazduhom nekog
radnog voda pri dovodu struje na
magnet.
Način rada:
Vod koji dolazi iz rezervoara priključen je
na priključak 1. Kotva magneta (d),
oblikovana kao telo ventila, drži ulaz (c)
pomoću sile opruge (b) zatvoren.
Dovođenjem struje na namotaj magneta
(a), pokreće se kotva (d) na gore, izlaz
(e) se zatvara, a ulaz (c) se otvara.
Napojni vazduh sada struji od priključka
1 ka priključku 2 i puni radni vod.
Usled prekida dovoda struje na kalem
magneta (a), pritisna opruga (b) vraća
kotvu (d) u njen polazni položaj. Pri tome
se zatvara ulaz (c), a otvara izlaz (e), pa
se radni vod prazni preko prostora A,
otvora B i izduva 3.
3/2 ispusni magnetni ventil
472 1.. … 0
1
a
e
A
d
b
4
2
c
3
Namena:
Način rada:
Dovođenjem struje ka kalemu magneta
(a) kreće se kotva (d) nagore, ulaz (e) se
zatvara, a izlaz (c) otvara. Sabijeni
vazduh iz radnog voda izlazi sada preko
priključka 3 u atmosferu i priključeni
radni cilindar se prazni.
Vod iz rezervoara za vazduh priključen
je na priključak 1, tako da napojni
vazduh struji preko prostora A i
priključka 2 u radni vod. Kotva magneta
(d), oblikovana kao telo ventila, drži izlaz
(c) zatvoren pomoću sile opruge (b).
Usled prekida dovoda struje na kalem
magneta (a), opruga (b) vraća kotvu (d)
u njen početni položaj. Pri tome se izlaz
(c) zatvara, ulaz (e) otvara, a napojni
vazduh ponovo dospeva preko prostora
A i priključka 2 u radni vod.
Pražnjenje radnog voda pri dovodu
struje na magnet.
75
2.
ARSK - kočni ventil
prikolice
475 712…0
ARSK - kočni ventil prikolice
Namena:
Regulacija dvovodog kočnog sistema
prikolice pri aktiviranju kočnog sistema
vučnog vozila. Automatska regulacija sile
kočenja u zavisnosti od opterećenja
vozila pomoću integrisanog ARSK
ventila.
Aktiviranje
automatskog
kočenja
prikolice pri delimičnom ili potpunom
gubitku pritiska u napojnom vodu. ARSK
– ventil za prikolicu koncipiran je
specijalno za poluprikolice sa više
osovina.
Način rada:
ARSK ventil za prikolicu pričvršćen je za
okvir vozila i preko polu`ja, odnosno
opružnog tela, povezan sa jednom
fiksnom
tačkom
na
osovini.
U
neopterećenom stanju postoji veliko
rastojanje između osovine i ARSK
kočnog ventila prikolice, poluga (j) nalazi
se u svom najnižem položaju.
Ako je vozilo opterećeno, to rastojanje se
smanjuje, a poluga (j) se kreće iz
položaja prazno u položaj puno.
Podešen breg pokreće podizač ventila (I)
76
u istom smeru sa polugom (j) u poziciju
koja
odgovara
svakom
stanju
opterećenja.
Sabijeni vazduh koji dolazi sa motornog
vozila preko spojničke glave ”napajanje”
dospeva preko priključka 1 do prstena sa
žlebom (h) ka priključku 1-2 i dalje ka
rezervoaru poluprikolice. Istovremeno se
klip (k) potiskivan pritiskom napajanja
kreće nadole i povlači ventil (g). Izlaz (n)
se otvara, a priključci 2 su povezani sa
izduvom 3.
Pri aktiviranju kočnog sistema motornog
vozila sabijeni vazduh struji preko
spojničke glave ”kočnica” i priključka 4 u
prostor A i opterećuje klip (b). On se
kreće naniže, zatvara izlaz (d) i otvara
ulaz (p). Sabijeni vazduh na priključku 4
dospeva u prostor C ispod membrane (e)
i deluje na aktivnu površinu relejnog klipa
(f).
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a) kao i kanala E u
prostor B i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog te predregulacije
pritiska, anulira se redukcija u području
ARSK - kočni ventil prikolice
delimičnog opterećenja pri malim
upravljačkim pritiscima (max do 1,0 bar).
Ako upravljački pritisak raste i dalje, klip
(r) se kreće na gore, nasuprot sili opruge
(s) i ventil (a) zatvara.
Zbog pritiska nastalog u prostoru C
relejni klip (f) se kreće na dole. Izlaz (n)
se zatvara i ulaz (m ) se otvara. Napojni
vazduh na priključku 1-2 struji sada
preko ulaza (m) u prostor D i dospeva
preko priključka 2 do priključenih
pneumatskih
kočnih
cilindara.
Istovremeno u prostoru D nastaje
pritisak, koji deluje na donju stranu
relejnog klipa (f). Čim je taj pritisak nešto
veći od onog u prostoru C, relejni klip (f)
se kreće na gore i ulaz (n) se zatvara.
Membrana (e) naleže pri kretanju klipa
(b) nadole na lepezastu ploču (o) i tako
stalno povećava aktivnu površinu
membrane. Čim se sila koja je u prostoru
C i deluje na donju stranu membrane
izjednači sa silom koja deluje na klip (b),
on se kreće na gore. Ulaz (p) se zatvara
i postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (I), koji je
zavisan od položaja poluge (j) je
merodavan za regulisan pritisak.
Klip (b) sa lepezastom pločom (o) mora
da napravi hod koji odgovara podizaču
ventila (I), pre nego što počne rad ventila
(c). Ovim hodom se menja i aktivna
2.
površina membrane (e). U položaju
punog opterećenja pritisak na priključku
4 se upravlja u odnosu 1:1 u prostoru C.
U njemu se relejni klip (f) opterećuje
punim pritiskom, on drži ulaz (m) stalno
otvoren i ne vrši se regulacija
upravljačkog kočnog pritiska.
Pri
otkočivanju
kočnog
sistema
motornog vozila pražnjenjem priključka
4, klip (f) se kreće pritiskom u
priključcima 2 u svoj gornji krajnji
položaj.
Priključci (d i n) se otvaraju i sabijeni
vazduh na priključcima 2, kao i u
prostoru C izlazi preko izduva 3 u
atmosferu. Automatsko kočenje pri
odvajanju prikolice, ili pri pucanju
napojnog voda, prazni priključak 1 i klip
(k) rasterećuje sa svoje gornje strane.
Napojni pritisak iz rezervoara koji vlada
na priključku 1-2 pokreće klip (k) na gore.
Ventil (g) zatvara izlaz (n). Klip (k) se
podiže pri svom daljem kretanju na gore
sa ventila (g) i izlaz (m) otvara. Pun
pritisak iz rezervoara dospeva preko
priključka 2 ka kočnim cilindrima. Pri
pucanju kočnog voda automatska
kočnica se otpušta, kao što je prethodno
opisano, pošto se pritisak u napojnom
vodu gubi u vezi sa komandnim
prikoličnim ventilom preko defektnog
kočnog voda čim vučno vozilo koči.
77
2.
Automatski regulator sile
kočenja
475 713…0
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
na dole, zatvara izlaz (c) i otvara ulaz (k).
Sabijen vazduh dospeva sada u prostor
E ispod membrane (d) kao i preko
priključka 2 ka priključenim pneumatskim
kočnim cilindrima.
regulisanom pritisku iz prikoličnog
kočnog ventila u ARSK ventil kod
delimičnog opterećenja i u praznom
stanju vozila taj pritisak podleže više ili
manje jakoj redukciji.
Istovremeno struji sabijeni vazduh preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala B u
prostor D i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog predupravljanja
pritiskom, anulira se redukcija u području
delimičnog
kočenja,
pri
malim
upravljačkim pritiscima. Ako upravljački
pritisak ponovo poraste, klip (I) se kreće
naviše nasuprot sili opruge (m) i ventil (a)
zatvara.
Po opadanju kočnog pritiska, klip (b) se
zbog pritiska u prostoru E kreće na gore.
Izlaz (c) se otvara, a sabijeni vazduh
izlazi preko podizača ventila (i) i izduva 3
u atmosferu.
Namena:
Automatska regulacija sile kočenja
pneumatskih
kočnih
cilindara
u
zavisnosti od stanja opterećenja vozila.
Način rada:
Regulator sile kočenja pričvršćen je na
okvir vozila i upravlja se preko užeta,
koje je sa zateznom oprugom
pričvršćeno na osovinu. U stanju prazno
postoji najveće rastojanje između
osovine i ARSK-ventila, poluga (f) nalazi
se u položaju – prazan kočni pritisak.
Ako se vozilo optereti smanjuje se to
rastojanje i poluga se kreće iz položaja
prazno u položaj puno. Ploča s bregom
(g) podešena preko poluge (f) pokreće
podizač ventila (i) u odgovarajuću
poziciju, koja odgovara svakom stanju
opterećenja vozila.
Regulisan sabijeni vazduh iz prikoličnog
kočnog ventila struji preko priključka 1 u
prostor A i deluje na klip (b). On se kreće
78
Za vreme hoda klipa (b) na dole, odvaja
se membrana (d) od prekrivke u
regulatoru i naleže u znatnoj meri na
lepezasti deo klipa (b). Aktivna površina
membrane se tako stalno povećava dok
ne nadvlada površinu gornje strane
klipa. Onda se klip (b) ponovo podiže i
zatvara ulaz (k). Postignuto je zatvoreno
stanje. (Samo na punom opterećenju
”1:1” ostaje ulaz (k) otvoren). Merljiv
pritisak tada pri max opterećenom vozilu
u
kočnim
cilindrima
odgovara
Pri svakom kočenju sabijeni vazduh
struji preko kanala C u prostor F i
potiskuje zaptivni prsten (e). On se sabija
nasuprot podizaču ventila (i) i pri kočnom
pritisku > 0,8 bar nastaje prionjiva veza
između podizača ventila (i) i kućišta.
Odnos redukcije regulartora kočenja se
time blokira i ostaje da postoji, ako se
rastojanje između osovine i okvira i dalje
menja. Tu promenu rastojanja preuzima
zatezna opruga (h) vezana za osovinu.
Jedna torziona opruga integrisana u
regulator, brine o tome da podizač
ventila (i) pri lomu elastične veze ide u
položaj puno.
Automatski regulator sile kočenja u
zavisnosti od opterećenja (ARSK)
Automatski regulator sile
kočenja
475 714…0
Namena:
Automatska regulacija kočnog pritiska
pneumatskih kočnih cilindara na
osovinama sa vazdušnim ogibljenjem
(osovinski agregati) u zavisnosti od
upravljačkog
pritiska
vazdušnih
gibnjeva.
Način rada:
ARSK-ventil pričvršćuje se na okvir
vozila sa izduvom 3 na dole. Priključci 41
i 42 povezuju se sa vazdušnim
gibnjevima desne i leve strane vozila.
Pritisak vazduha (upravljački pritisak) iz
vazdušnih gibnjeva deluje na klipove (m
i k). U zavisnosti od pritiska vazduha – on
odgovara opterećenju – vođica (i) se
gura sa upravljačkim bregom (h) koji se
nalazi na njoj nasuprot opruge (z) i
podešava se u regulacioni položaj koji
odgovara opterećenju.
Aktiviranjem
pneumatskog
kočnog
sistema regulisan sabijeni vazduh struji
iz prikoličnog kočnog ventila preko
priključka 1 u prostor A i deluje na klip
(d). On se kreće na dole, zatvara izlaz (e)
i otvara ulaz (c). Sabijeni vazduh
dospeva u prostor B ispod membrane (f)
2.
kao i preko priključaka 2 ka priključenim
pneumatskim kočnim cilindrima.
sabijeni vazduh izlazi preko podizača
ventila i izduva 3 u atmosferu.
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (b), kao i preko kanala
F u prostor C i opterećuje gornju stranu
membrane (f). Predregulacijom pritiska,
anulira se redukcija u području
delimičnog opterećenja pri malim
upravljačkim pritiscima. Ako upravljački
pritisak i dalje raste, klip (a) se kreće na
gore nasuprot dejstvu sile opruge (s) i
zatvara ventil (b).
Pri svakom procesu kočenja, sabijeni
vazduh struji preko kanala D u prostor E
i opterećuje gumeni fazonski deo (p). On
se sabija nasuprot podizaču ventila (r) i
pri svakom kočnom pritisku > 0,8 bar
nastaje prionjiva veza između podizača
ventila (r) i kućišta. Redukcija regulatora
je time blokirana i ostaje i pri dinamičkoj
preraspodeli osovinskog opterećenja za
vreme procesa kočenja. Ako bi se u
području
delimičnog
opterećenja
povećao pritisak vazdušnog gibnja,
rolnica (g) se potiskuje nasuprot opruge
(o). Podizač (r) ostaje u položaju
regulacije, kao što je bila pri aktiviranju
kočnice.
Za vreme radnog hoda klipa (d), odvaja
se membrana (f) od prevlake u
regulatoru i naleže u povećanoj meri na
deo klipa (d) u obliku lepeze. Aktivna
površina membrane na donjoj strani
membrane (f) stalno se tako povećava,
dok se ne izjednače sile sa gornje i sa
donje strane klipa sa donjom stranom
membrane. Otuda se klip (d) ponovo
podiže i zatvara ulaz (c). Postignuto je
zatvoreno stanje. (Samo u položaju
punog opterećenja ostaje otvoren ulaz
(c)). Pritisak meren u kočnim cilindrima
odgovara tada opterećenju i kočnom
pritisku upravljanom iz motornog vozila,
odnosno prikoličnog kočnog ventila.
Za proveru ARSK-ventila, pričvršćuje se
na priključak 43 kontrolno crevo.
Navrtanjem se klip (n) potiskuje u
kućište, pa se time prekida veza
priključka 41 i 42 ka klipovima (m i k).
Istovremeno se uspostavlja i pneumatska veza od priključka 43 ka
klipovima (m i k). U tom stanju postavlja
se ARSK-ventil u regulacioni položaj, koji
odgovara pritisku vazduha u kontrolnom
crevu.
Pri padu kočnog pritiska (otkočivanje),
klip (d) se zbog pritiska u prostoru b
kreće na gore. Izlaz (e) se otvara i
79
2.
ARSK-prikolični kočni ventil
475 715…0
ARSK-prikolični kočni ventil
Namena:
Regulacija dvovodog prikoličnog kočnog
sistema pri aktiviranju kočnog sistema
vučnog vozila.
Automatska regulacia kočne sile
integrisanim ARSK-ventilom u zavisnosti
od opterećenja vozila, a time i
upravljačkog
pritiska
vazdušnih
gibnjeva.
Aktiviranje
automatskog
kočenja
prikolice pri delimičnom ili potpunom
gubitku pritiska u napojnom vodu.
ARSK-prikolični kočni ventil je specijalno
koncipiran za poluprikolice sa vazdušnim
gibnjevima sa više osovina.
Način rada:
ARSK-prikolični kočni ventil pričvršćuje
se na okvir vozila sa izduvom 3
okrenutim na dole. Priključci 41 i 42
povezani su sa vazdušnim gibnjevima
desne i leve strane vozila.
Pritisak vazduha (upravljački pritisak) iz
vazdušnih gibnjeva deluje na klipove (p i
80
o). Već prema upravljačkom pritisku, on
zavisi od opterećenja, vođica (n) se sa
upravljačkim bregom na njoj potiskuje
nasuprot sili opruge (m) i podešava na
regulacioni položaj u zavisnosti od stanja
opterećenja.
Sabijeni vazduh koji dolazi preko
spojničke glave ”napajanje” sa motornog
vozila, dospeva preko priključka 1 na
prsten sa žlebom (h) ka priključku 1-2 i
dalje ka rezervoaru poluprikolice.
Istovremeno se kreće klip (r) opterećen
napojnim pritiskom na dole i povlači
ventil (g). Izlaz (t) se otvara i priključci 2
su povezani sa izduvom 3.
Pri aktiviranju kočnog sistema motornog
vozila sabijeni vazduh struji preko
spojničke glave ”kočnica” i priključka 4 u
prostor A i deluje na klip (b). On se kreće
na gore, zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (v).
Sabijeni vazduh regulisan na priključku 4
dospeva u prostor C ispod membrane (e)
i deluje na aktivnu površinu relejnog klipa
(f).
2.
ARSK-prikolični kočni ventil
Istovremeno sabijeni vazduh struji preko
otvorenog ventila (a), kao i kanala G u
prostor B i deluje na gornju stranu
membrane (e). Zbog predregulacije
pritska, anulira se redukcija u području
delimičnog opterećenja pri malim
upravljačkim pritiscima (max do 1,0 bar).
Ako upravljački pritisak raste i dalje, klip
(w) se kreće nasuprot sile opruge (x) na
gore i zatvara ventil (a).
Zbog pritiska u prostoru C, relejni klip (f)
se kreće na dole. Izlaz (t) se zatvara, a
ulaz (s) se otvara. Napojni vazduh na
priključku 1-2 struji sada u prostor D i
preko priključaka 2 dospeva ka
priključenim
pneumatskim
kočnim
cilindrima.
U prostoru D stvara se pritom pritisak,
koji deluje sa donje strane relejnog klipa
(f). Dok je taj pritisak nešto veći, nego
onaj u prostoru C, relejni klip (f) kreće se
na gore i zatvara ulaz (s).
Membrana (c) pri kretanju klipa (b) na
dole naleže na lepezastu ploču (u) i tako
stalno povećava aktivnu površinu
mambrane. Dok je sila, koja deluje u
prostoru C na donju stranu membrane
jednaka sili koja deluje na klip (b), on se
kreće na gore. Ulaz (v) se zatvara i
postignuto je zatvoreno stanje.
Položaj podizača ventila (i), koji je
zavisan od položaja vođice (n) je
merodavan za regulisan kočni pritisak.
Klip (b) sa lepezastom pločom (u) mora
da napravi hod koji odgovara položaju
podižača ventila (i), pre nego što počne
rad ventila (c). Zbog tog hoda menja se i
aktivna površina membrane (e). U
položaju max opterećenja, regulisan
pritisak na priključku 4 upravlja se u
odnosu 1:1 u prostoru C. U njemu se
relejni klip (f) opterećuje punim
pritiskom, on drži ulaz (s) stalno otvoren
i ne vrši se regulacija upravljanog
kočnog pritiska.
Kod
otpuštanja
kočnog
sistema
motornog vozila i pražnjenjem priključka
4 koji je sa tim u vezi, relejni klip (f) se
zbog dejstva pritiska na priključcima 2
kreće u svoj krajnji gornji položaj. Izlazi
(d i t) se otvaraju, a sabijeni vazduh na
priključcima 2, kao i u prostoru C izlazi
preko izduva 3 u atmosferu.
Kod svakog procesa kočenja, sabijeni
vazduh struji preko kanala F u prostoru E
i deluje na gumeni fazonski komad (k).
On se sabija nasuprot podizaču ventila
(i) i pri svakom kočnom pritisku > 0,8 bar
nastaje prijanjajuća veza između
podizača ventila (i) i kućišta. Redukcioni
odnos regulatora je time blokiran i
opstaje pri dinamičkoj preraspodeli
osovinskog opterećenja za vreme
procesa kočenja. Ako bi se u području
delimičnog opterećenja povećao pritisak
u vazdušnom gibnju, rolnica (I) se
potiskuje nasuprot dejstva opruge (j).
Podizač (i) ostaje u regulacionom
položaju koji je bio pri aktiviranju
kočenja. Za proveru ARSK-ventila na
priključak 43 se pričvrsti ispitno crevo.
Navrtanjem se klip (q) potiskuje u kućište
i time se prekida veza priključaka 41 i 42
ka klipovima (p i o). Istovremeno se
stvara pneumatska veza od priključka 43
ka klipovima. U tom stanju se podešava
ARSK-ventil na regulacioni položaj, koji
odgovara pritisku vazduha u ispitnom
crevu.
Automatsko kočenje:
Pri odvajanju prikolice ili zbog pucanja
napojnog voda, priključak 1 se prazni, a
klip (r) se rasterećuje sa donje strane.
Zbog pritiska iz rezervoara na priključku
1-2, klip (r) se kreće naviše, a ventil (g)
zatvara izlaz (t). Klip (r) se pri daljem
kretanju naviše odvaja od ventila (g) i
otvara ulaz (s). Pun pritisak iz rezervoara
dospeva preko priključka 2 ka kočnim
cilindrima.
81
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
1
83
3.
Uvod:
Antiblokirajući sistem (ABS)
Antiblokirajući sistemi (ABS) ili opštije
izraženo – automatski protiv blokirajući
uređaj (ABV) imaju zatadak, pre svega,
da spreče blokiranje točkova vozila
usled snažnog aktiviranja radne kočnice
na glatkom kolovozu. Otuda treba da
ostanu zadržane bočne sile vođenja i pri
max kočenjima, na kočenim točkovima,
da bi se tako garantovala stabilnost
vožnje i upravljivost nekog vozila u
okviru fizičkih mogućnosti. Istovremeno
treba da bude optimalno iskorišćenje
raspoloživog
prianjanja
između
pneumatika i tla i time usporenje vozila i
zaustavni put.
ABS-funkcije
Od uvođenja ABS-a 80-tih godina od
strane WABCO Fahrzeugbremsen, dela
preduzeća WABCO Standard GmbH,
antiblokirajući sistemi su u ponudi kod
skoro svih evropskih proizvođača
privrednih vozila.
p Pneumatska regulacija motora
Proteklih
godina
WABCO
je
permanentno poboljšavao visok kvalitet i
učinak ABS-a.
Ističemo:
p Uvođenje
protiv proklizavajuće
regulacije ASR 1986. god.
p Uvođenje ABS sistema ”VARIO-C”
sredinom 1989. god. specijalno
razvijenog za priključna vozila.
Povećani
zahtevi
proizvođača
prikolica za što je moguće
jednostavniju montažu i kontrolu sa
uobičajenim WABCO-kvalitetom su
razlozi za razvoj nove generacije
WABCO ABS-a tj. VARIO Compakt
ABS – VCS. Oba baukasten sistema
zasnivaju se na najnovijoj tehnologiji
elektronike sa snažnim mikro
kompjuterima, kao i memorijom
podataka i uzimanjem u obzir
savremenih principa dijagnoza.
p Sa ABS/ASR ”C” – garancije za
kamione i autobuse WABCO je
predstavio jedan sistem koji je nudio
sledeće bitne tehničke novitete:
84
p Kvalitet regulacije
Daljom optimalizacijom regulacionog
algoritma
moglo
se
iskorišćenje prijanjanja i komfora
regulacije još poboljšati.
p Parametrisanje elektonike
Sa modernim memorijskim elementima mogu se specifični podaci
vozila podesiti ili za vreme
proizvodnje elektronike ili na kraju
linije montaže kod proizvođača.
ASR-funkcije
U vezi sa jednim za to razvijenim
proporcionalnim ventilom i jednim
odgovarajućim podešavajućim cilindrom u komandnom polužju pumpe
visokog pritiska postiže se znatno
poboljšanje vuče i komfora regulacije.
p Elektonska regulacija motora
Elektronika raspolaže interfejsom za
uobičajene električne ili elektronske
sisteme motora, kao i sa odgovarajućim SAE-interfejsom.
p Pokazivanje funkcija
Reakcija
ASR-sistema
može
direktno da se pokaže preko
kontrolne lampe i da služi kao
upozorenje za prisustvo leda na
podlozi.
Specijalne funkcije
p Ograničivač brzine
p ABS/ASR prekidač funkcije
p Interfejs za dijagnozu / trepćući kod
WABCO je permanentno poboljšavao
sposobnosti tog sigurnosnog sistema.
Stalno rastući pritisak konkurencije u
transportnoj delatnosti i stalno opadajući
troškovi vozila nisu se zaustavili ni pred
ABS-om.
U nastavku nazvano Highlights 4. ABS/
ASR generacije usmerene su na to da se
tim zahtevima izađe u susret.
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
ABS/ASR D-verzija
Nova generacija upravljačkih
uređaja ili elektronika
Izmenjeni koncepti vozila, želja za
daljom optimizacijom funkcija i stalno
sniženje troškova sistema, dovelo je do
razvoja ABS/ASR D-verzije.
p Do
sada
poznati
eksterno
raspoređeni rele ventili integri-sani
su kod D generacije u upravljački
uređaj (elekroniku).
p D-verzija
raspolaže interfejsom
Databus-a za komunikaciju sa
ostalim sistemima.
Specijalna svojstva:
p Koncept pojedinačnih konektora.
p Kod ABS/ASR sistema predviđa se
još samo jedan ASR magnetni ventil
(ventil za kočnicu diferen-cijala).
Ta koncepcija omogućava raspored delova elektroinstalacije u
vozilu ka odgovarajućim konektorima.
4-kanalni ABS/ASR (C-verzija)
2-osovinsko teretno vozilo sa pogonom
na zadnju osovinu
ABS/ASR-komponente
ABS-komponente
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
12.
13.
14.
15.
Polarni točak i senzor
Membranski cilindar (prednja
osovina)
ABS-magnetni regulacioni ventil
Rezervoar za vazduh
Tristop-cilindar (zadnja osovina)
ABS-magnetni regulacioni ventil
Dvosmerni ventil
Ventil za kočnicu diferencijala
Elektronika
Proporcionalni ventil
ASR-podešavajući cilindar
ASR-prekidač funkcije
ABS-lampa funkcije
ASR-lampa funkcije
4-kanalni ABS/ASR (D-verzija)
1
85
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
sigurnosna lampa
Podešavajući cilindar
za regulaciju motora
Ventil za regulaciju motora
kontrolna lampa
Tempo-set/ASRprekidač funkcije
Signal tahografa
Rezervozr za vazduh
ABS/ASR
GBPROP-elektronika
Integrisani ograničivač
brzine GBProp
WABCO-ograničivač
brzine
sa
proporcionalnim
ventilom
(GBProp)
ispunjava nove evropske odredbe za
opremanje teških kamiona sistemima za
ograničenje brzine i poseduje EGupotrebnu dozvolu dela.
U njegove komponente osim ABS/ASRelektronike spadaju i propor-cionalni
ventil i podešavajući cilindar, koji su se
poslednjih godina već uspešno pokazali
u WABCO-ABS/ASR sistemu za
pneumatsku regulaciju motora. Ostali
delovi su granični cilindar praznog hoda
(neophodan samo kod jednopolužne
PVP), tempo-set/ASR-prekidač funkcije i
ASR kontrolna lampa, kao i tahograf sa
izlazom C3/B7.
Funkcija ograničivača brzine počinje da
radi upravo, pre nego što vozilo dostigne
unapred zadatu dozvoljenu max brzinu,
memorisanu u elektronici u jednoj
neprolaznoj EEPROM-memoriji. Preko
proporcionalnog ventila i podešavajućeg
cilindra, regulaciona poluga PVP se tako
podešava, da se dozvoljena max brzina
vozila ne prekorači.
86
Osim toga vozač može kod GBProp da
podesi po slobodnom izboru graničnu
brzinu između 50 km/h i programirane
max brzine aktiviranjem tempo-set/ASR
prekidača na željenoj brzini i da prepusti
kontrolu sistemu, pri čemu svakako
pedala gasa mora da ostane i dalje
aktivirana (nije pun tempomat).
Memorisanu max ograničenu brzinu u
elektronskom upravljačkom uređaju
(elektronika-ECU) može da upiše
pomoću WABCO-Diagnostic Controllera ili proizvođač vozila (na kraju
montažne trake) ili autorizovani zakonski
priznat stručni personal u nekoj servisnoj
radionici.
Elektronika
memoriše
eventualno
nastajuće greške prema vrsti i
učestalosti i pruža mogućnost da se
preko ISO 9141 ukomponovanog
interfejsa iščita i obriše memorija greške
sa Diagnostic Controller-om, kao i da se
sprovede funkcionalna kontrola i podese
parametri sistema.
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
Vario Compact ABS za
priključna vozila
ABS rele ventil**)
Napajanje
ISO 7638
Dijagnoza
24N (24S)
Napajanje*)
1. i 2.
rele ventil
3. rele ventil
upravljanje retardera*)
integrisan prekiač
brzine (ISS)*)
*)opcija **)opcija - pričvršćeno na kompaktnu celinu
VCS
je
ABS-sistem
kompaktno
pripremljen za ugradnju na priključna
vozila, koji ispunjava sve zakonske
kategorije A.
Paleta sistema se proteže od 2S/2Msistema za poluprikolicu, pa do jednog
4S/3M-sistema za prikolicu sa rudom ili
npr. poluprikolicu sa upravljanom
osovinom.
Prema
specifičnim
zahtevima
proizvođača vozila VCS je na
raspolaganju kao kompaktna jednica,
odnosno u razdvojenom načinu gradnje,
tj. elektronika i ventili se ugrađuju
odvojeno. Mogu se koristiti kako ABSrele ventili, tako i ABS magnetni
regulacioni ventili. Izbor zavisi od kočnog
sistema, a naročito od raspoloživog
vremena. Za to se koristi odgovarajuća
elektronika.
Bez električnog upravljanja regulacionim ventilima, vozač normalno ne
utiče na željeni rast ili pad pritiska.
Specijalnom funkcijom ”držanje kočnog
pritiska” poboljšava se ABS-dobrota
regulacije i smanjuje se potrošnja
vazduha.
p Elektronika ECU (Electronic Control
Unit, elektronski upravljački uređaj)
sa jednim, dva ili tri regulaciona
kanala, deli se po funkcionalnim
grupama
l
l
l
l
Ulazno integralno kolo
Glavno integralno kolo
Sigurnosno integralno kolo
Upravljanje ventila
U ulaznom integralnom kolu se filtriraju
signali proizvedeni u induktivnim
senzorima i zbog definisanja trajanja
periode pretvaraju se u digitalne
informacije.
Glavno integralno kolo sastoji se od
mikro
kompjutera.
On
sadrži
kompleksan program za proračunavanje
i logično povezivanje regulacionih
impulsa kao i za izdavanje veličina za
podešavanje upravljanja ventilima.
Sigurnosno integralno kolo proverava
ABS sistem na početku vožnje, kao i u
vožnji sa kočenjem i ne kočenjem, tj.
senzore, magnetne regulacione ventile,
elektroniku i elektro instalaciju. Ono
pomoću
upozoravajuće
lampe
signalizira vozaču greške koje mogu da
nastanu i isključuje zbog toga sistem ili
delove sistema. Konvencionalni kočni
sistem ostaje u funkciji, samo je
ograničena zaštita od blokiranja,
odnosno otpada.
Upravljanje ventilima sadrži tranzistore
snage (završni stepen), koji regulišu
impulse iz glavnog integralnog kola i
uključuju
struju
za
aktiviranje
regulacionih ventila.
Elektronika
Vario
Compact
ABS
predstavlja dalji razvoj potvrđenog Vario
C ABS-a i nadgrađuje se na njegovim
oprobanim principima.
87
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
Magnetni regulacioni
ventil
472 195…0
Namena:
Magnetni regulacioni ventil ima zadatak
da za vreme procesa kočenja, u
zavisnosti od regulacionih impulsa iz
elektronike u milisekundnom rasponu
poveća, smanji ili održi pritisak u
kočnim cilindrima.
Način rada:
a) Rast pritiska
Oba magnetna ventila I i II nisu
pobuđena, ulaz ventila (i) i izlaz ventila
(h) su zatvoreni. Predupravljačka
komora (a) membrane (c) je bez pritiska.
Sabijeni vazduh na priključku 1 dospeva
iz prostora A preko otvorenog ulaza (b) u
prostor B, a odatle preko priključka 2 ka
kočnim cilindrima. Istovremeno sabijeni
vazduh struji i preko otvora (d) u
predupravljačku komoru (g) membrane
(f) i izlaz (e) ostaje zatvoren.
b) Pad pritiska
Ako ABS-elektronika daje signal za
pražnjenje, magnet ventila I se
pobuđuje, ventil (i) zatvara vezu ka
izduvu 3 i prolaz ka predupravljačkoj
komori (a) se otvara. Sabijeni vazduh iz
88
prostora A struji u predupravljačku
komoru (a) i membrana (c) zatvara ulaz
(b) ka prostoru B. Istovremeno
prebacuje magnet ventila II, ventil (h)
zatvara prolaz otvora (d), tako da u
predupravljačkoj komori (g) sabijeni
vazduh može da izađe preko izduva 3.
Membrana (f) otvara izlaz (e), a kočni
pritisak na izlazu 2 izlazi preko izduva 3
u atmosferu.
c) Održanje pritiska
Odgovarajućim impulsom zatvara se, pri
prebacivanju magnetnog ventila II od
ventila (h), prolaz ka izduvu 3. Sabijeni
vazduh u prostoru A struji preko otvora
(d) ponovo u predupravljačku komoru
(g), a membrana (f) zatvara izlaz (e).
Sprečava se porast pritiska, odnosno
pad pritiska u prostoru B, a time i u
kočnim cilindrima.
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
ABS-rele ventil
472 195 02. 0
Namena:
ABS-rele ventil ima zadatak da za vreme
procesa kočenja, u zavisnosti od
regulacionih impulsa iz elektronike u
milisekundnom rasponu poveća, smanji
ili održi pritisak u kočnim cilindrima.
Sastoji se od 2 grupe:
od rele ventila i od upravljačkog ventila.
b) Način funkcionisanja
regulacije:
kod
ABS-
Rast pritiska:
Magneti (M1 i M2) su bez napona, a
upravljački pritisak je u prostoru A. Klip
(a) nalazi se u svom donjem krajnjem
položaju i napojni vazduh struji od
priključka 1 prema 2.
Način rada:
a) Napojni pritisak postoji, ali ne i
upravljački pritisak.
Prstenasti klip (c) pritiska opruga (d) na
sedište (b) i zaptiva priključak 1 prema
prostoru B (a time i priključak 2).
Ako na priključku 4 postoji upravljački
pritisak (npr. 1 bar), on struji preko
magneta (m1 i M2) u gornji prostor klipa
A i pritiska klip (a) na dole. Otvara se
uzani prorez na sedištu (b) i napojni
vazduh iz priključka 1 struji u prostor B.
Na izlazu 2, a time i u kočnim cilindrima
nastaje pritisak. Pošto gornja i donja
strana klipa (a) imaju iste površine, klip
se postavlja u prvobitni položaj čim je
pritisak na 2 jednak pritisku na 4.
Prstenasti klip (c) ponovo naleže na
sedište (b), a prorez 1 ka prostoru B je
blokiran.
Ako nedostaje upravljački pritisak, klip
(a) se podiže, a pritisak na priključku 2
izlazi preko prostora b ka izduvu 3.
Održanje pritiska:
Magnet M1 je pobuđen i kotva
privučena. Time je (uprkos porastu
upravljačkog pritiska) prekinut dovod
vazduha od priključka 4 prema prostoru
A.
Uspostavlja se ravnoteža pritiska
između prostora A i B. Prstenasti klip
ponovo naleže na sedišta (b). Sabijeni
vazduh ne može da struji od 1 prema 2,
niti od 2 prema 3 (napolje).
Pad pritiska:
Magnet M2 je pobuđen, a time i prolaz ka
prostoru A zatvoren. Podignuta zaptivka
u podnožju M2 oslobađa put ka izduvu 3,
i pritisak iz prostora A izlazi kroz
unutrašnji otvor prstenastog klipa (a) u
atmosferu. Zbog toga se klip (a) i podiže
i pritisak iz priključka 2 i priključenog
kočnog cilindra izlazi u prostor B i izduv
3 u atmosferu.
89
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
ABS - rele ventil
472 195 04 . 0
(bokser ventil)
Namena:
ABS rele ventil (bokser ventil) sastoji se
od dva rele ventila sa zajedničkim
priključcima za napojni i upravljački
pritisak. Postavlja se u kočnim sistemima
sa sabijenim vazduhom ispred kočnih
cilindara i služi za modulaciju pritiska
unutar kočnog cilindra. Ako ABS
elektronika aktivira ventil, nastaje
modulacija (nastajanje, držanje i gubitak
pritiska) u cilindru nezavisno od
upravljanog pritiska iz motornog vozila/
prikoličnog kočnog ventila. U pasivnom
stanju ( bez aktiviranja magneta), uređaj
ima funkciju dva rele ventila i služi zbog
kratke pobude i kratkog vremena
otpuštanja za brzo punjenje i pražnjenje
kočnih cilindara.
Način rada:
Nastajanje pritiska bez ABS –
regulacije:
oba magneta (M1 i M2) ventila su bez
napona, prstenasti klip (f) je pritisnut
oprugom (b) na sedište (e), pa je prolaz
od priključka 1 ka prostoru B zatvoren.
Ako je na priključku
upravljački pritisak on
90
4 regulisan
struji preko
magneta (M1 i M2) u gornji prostor klipa
A,
potiskuje
klip
(c)
nasuprot
prstenastom klipu (f) i otvara uzani
prorez na sedištu (e). Napojni pritisak na
priključku 1 struji kroz prečistač (a) u
prostor B i na priključcima 23 kao i u
kočnim cilindrima pritisak raste. Isti
proces se odvija i na suprotnom rele
ventilu za priključke 22. Pošto gornja i
donja strana klipa (c) imaju iste površine,
klip se vraća u prvobitni položaj - čim je
pritisak na 22 i 23 jednak pritisku na
priključku 4-. Prstenasti klip (f) naleže
ponovo na sedište (e) i prolaz od
priključka 1 ka prostoru B je zatvoren.
Ako upravljački pritisak opadne, klip (c)
se podiže i pritisak se na priključcima 22
i 23 prazni preko prostora B ka izduvu 3.
Način funkcionisanja pri ABS –
regulaciji:
a) nastanak pritiska
Magneti (M1 i M2) su bez napona i
upravljački pritisak nastaje u prostoru A.
Klip (c) se nalazi u svom levom krajnjem
položaju a napojni vazduh struji od
priključka 1 preko priključaka 22 i 23 ka
kočnim cilindrima.
b) gubitak pritiska
Magnet (M2) se pobuđuje i zatvara
prolaz od priključka 4 ka prostoru A.
Podignuta zaptivka na podnožju M2
oslobađa put ka izduvu 3 i zaostali
pritisak iz prostora A izlazi kroz
unutrašnji otvor klipa (c) ka izduvu 3.
Time se klip (c) podi`e i pritisak kočnog
cilindra se srazmerno gubi.
c) držanje pritiska
Magnet (M2) je ponovo bez napona.
Magnet (M1) je pobuđen i kotva je
privućena. Time je (uprkos porastu
upravljačkog pritiska) dovod vazduha od
priključka 4 ka prostoru A prekinut.
U prostoru A i B postoji ravnoteža pritiska
i prstenasti klip (f) naleže na sedište (e)
pod dejstvom pritisne opruge (b).
Sabijen vazduh može ponovo da struji od
1 ka 22 i 23 još od 22 i 23 ka 3 (u
atmosferu).
d) gubitak pritiska
Magneti (M1 i M2) su pod naponom.
Prolaz od priključka 4 ka prostoru A je
zatvoren a sabijen vazduh iz prostora A
curi preko preko nepovratnog ventila (d)
na priključku 4, a pritisak iz prostora B
kao i preko priključaka 22 i 23 curi sad
preko potpuno otvorenog izlaza ( klip (c)
nalazi se u svom desnom krajnjem
položaju) na sedištu (e) i izduva 3 u
atmosferu.
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
ABS-senzor
Obrtanje točka snima se pomoću
rotirajućeg polarnog točka (1) u glavčini i
senzora (3) koji proizvodi impulse, koji se
postavlja posredstvom elastične čaure
(2) u ploču nosača kočnice.
Polarni točkovi za srednje i teške
kamione imaju 100 zuba.
Zbog stvaranja dijagonalne referentne
brzine, mora da bude odnos broja zuba i
obima točka na prednjim i zadnjim
točkovima jednak ili sa malim
procentualnim odstupanjem.
Induktivni
uglavnom
polom i
kretanjem
magnetni fluks obuhvaćen kalemom i
tako se proizvodi naizmenični napon,
čija je frekvenca proporcionalna brzini
točka.
ABS-cilindrični senzor
441 032…0
cilindrični senzor sastoji se
od magneta sa cilindričnim
jednog kalema. Obrtnim
polarnog točka menja se
Elastična čaura
899 760 510 4
Elastična čaura ima 4 držeća opružna
elementa
po
strani,
koji
pod
opterećenjem stvaraju silu između
senzora i otvora, koja stvara definisano
trenje u smeru izvlačenja senzora.
Zbog toga se senzor pomoću elastične
čaure tako drži, da se pri montaži može
gurnuti kroz čauru dok ne dodirne polarni
točak, koji se onda u vožnji sam od sebe
podesi na min zazor. Time nije potrebno
podešavanje zazora
senzora (izlaz kabla).
i
usmerenje
Kod otvorene ugradnje elastična čaura i
senzor se postavljaju premazani mašću
otpornom na temperaturu i vodu
(Staburags ili silikonska mast –
porudžbeni broj 830 502 06. 4), zbog
zaštite od korozije i prljavštine.
91
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
Proporcionalni magnetni ventil
472 250 . . . 0 (GBProp)
Namena:
Proporcionalni
ventil
upravlja
regulacionu polugu PVP preko pritiska
regulisanog ka cilindru za podešavanje.
Regulisan pritisak stoji u direktnom
odnosu prema struji magneta, preko koje
se upravlja proporcionalni ventil, koja se
kontroliše iz ECU (GBProp) pomoću
impulsne modulacije (PWM). Mala
histereza omogućava dalje široko
područje
pritiska
cilindra
za
podešavanje, koji omogućavaju, kako
veoma brza, tako i kvazi stacionarna
podešena kretanja regulacione poluge.
Način rada:
U osnovnom položaju (magnet ventila
nije pobuđen) kotva magneta naleže na
podizač (a) i drži ulaz (b) zatvoren.
92
Dovodom struje na magnet, kotva
pritiska podizač (a) na dole i otvara ulaz
(b). Napojni vazduh na priključku 1 struji
sada
preko
priključka
2
ka
podešavajućem cilindru. Prema impulsu
kojim upravlja elektronika, sada se
održava pritisak u regulacionom cilindru
(kotva privlači i zatvara ulaz) ili opet
opada (kotva privlači i dalje, otvara izlaz
(c) i sabijeni vazduh izlazi preko
priključka 3).
3.
Antiblokirajući sistem (ABS)
Radni cilindar
(podešavajući cilindar)
421 44. . . . 0 (GBProp)
Sl. 1
Sl. 2
Podešavajući cilindar smešta se u
regulaciono područje između pedale
gasa i regulacione poluge PVP. Pri
pobuđivanju proporcionalnog ventila
sabijeni vazduh struji preko priključka 1 u
prostor A i pokreće klip na levo.
Uvlačnom
klipnjačom
regulaciona
poluga PVP se podešava u smeru
položaja praznog hoda. Već prema
ugradbenoj situaciji, primenjuju se
podešavajući cilindri sa uvlačnim (slika
1) ili sa izlaznim (slika 2) klipnjačama.
Radni cilindar (cilindar
ograničenja praznog hoda)
421 444 . . . 0 (GBProp)
Cilindar ograničenja praznog hoda
potreban je za jednopolužne PVP, da bi
se izbeglo zaustavljanje motora, kod
ograničenja brzine, ukoliko polugu
pumpe regulacioni cilindar može da
dovede u nulti položaj.
93
4.
Sistemi trajne kočnice na
motornim vozilima
95
4.
Sistemi trajne kočnice na motornim
vozilima
Legenda:
a
Četvorokružni zaštitni ventil
b
Rezervoar za vazduh
c
Kočni ventil motornog vozila
d
Relej sa radnim kontaktom
f
Radni cilindar za pumpu za
ubrizgavanje goriva
g
Radni cilindar za prigušni leptir
izduva
h
3/2-ventil
Sl. 1
Autobusi sa dopuštenom ukupnom
masom većom od 5,5 t kao i druga
motorna vozila sa dopuštenom ukupnom
masom preko 9 t moraju dodatno da
budu opremljena prema § 41 StVZO
trajnom
kočnicom.
Pod
trajnom
kočnicom podrazumevaju se motorne
kočnice ili po kočnom dejstvu istovetne
naprave.
Kočni sistemi za prigušenje motora ima
zadatak da prikočuje vučno vozilo
nezavisno od kočnog sistema radne
kočnice, čime se značajno čuvaju
mehaničke kočnice u točkovima.
Slika 1:
Uključivanje sistema motorne kočnice
vrši se preko nožnog trosmernog ventila
(h), koji puni radni cilindar prigušnog
leptira i PVP.
Legenda:
a
Četvorokružni zaštitni ventil
b
Rezervoar za vazduh
d
Relej sa radnim kontaktom
e
3/2 magnetni ventil
f
Radni cilindar za pumpu za
ubrizgavanje goriva
g
Radni cilindar za prigušni leptir
izduva
i
Kočni ventil motornog vozila sa
električnim prekidačem
Sl. 2
Slika 2:
Šema
veze
elektro-pneumatskog
sistema motorne kočnice u vezi sa
pneumatskim kočnim sistemom. Pri
aktiviranju dvokružnog kočnog ventila
motornog vozila (i) stavlja se u funkciju
96
putem električnog prekidača, motorna
kočnica preko radnog kontakta releja (d)
i 3/2 magnetnog ventila (e). Ona se dakle
uključuje pri svakom radnom kočenju,
čime se značajno čuvaju mehaničke
kočnice u točkovima.
Sistemi trajne kočnice na motornim
vozilima
4.
3/2-ventil
463 013…0
Namena:
Punjenje i pražnjenje radnih cilindara,
npr. za sistem motorne kočnice.
Način rada:
Sabijeni vazduh iz rezervoara dospeva
preko priključka 1 u 3/2 ventil i zastaje
ispod zatvorenog ulaznog ventila (e).
Pritiskom dugmeta za aktiviranje (a),
podizač (b) kreće se na dole, nasuprot
dejstva sile opruge (c). On pritom
naseda na ulazni ventil (e), zatvara izlaz
(d) i otvara, pri daljem kretanju na dole,
ulazni ventil (e). Sabijeni vazduh struji
sada preko priključka 2 ka priključenim
radnim cilindrima.
Otpuštanjem dugmeta (a), opruga (c)
pokreće podizač (b) u gornji krajnji
položaj. Opterećen napojnim pritiskom i
oprugom (f), upusni ventil (e) sledi
kretanje podizača (b) na gore i zatvara
prolaz ka priključku 2. Preko otvarajućeg
izlaza (d) struji sabijeni vazduh na
priključku 2 ka priključku 3 i radni cilindar
se opet prazni.
97
4.
Sistemi trajne kočnice na motornim
vozilima
Radni cilindri
421 410…0 i
421 411…0
412 410
421 411
Namena:
Zaustavljanje dizel PVP, odnosno,
aktiviranje prigušnog leptira sistema
motorne kočnice.
Način rada:
Sabijeni vazduh dolazeći iz 3/2 ventila,
odnosno 3/2 magnetnog ventila struji
preko priključka 1 u radni cilindar. On
deluje na klip (a) i izvlači klipnjaču (b)
nasuprot dejstva sile opruge (c).
Kod radnog cilindra 421 410…0, sila koja
deluje na klip (a) se prenosi na radnu
polugu PVP (pumpa visokog pritiska za
ubrizgavanje goriva) i dovodi je iz
pozicije praznog hoda u zaustavnu
poziciju. Polužje pedale gasa povezano
98
je sa radnim cilindrom tako da nije
moguće aktiviranje pedale gasa za
vreme dok je uključena motorna kočnica.
Kod radnog cilindra 421 411…0 sila klipa
se prenosi na prigušni leptir u izduvnom
vodu, koji se zbog toga zatvara. Zbog
povratnog
nagomilavanja
izduvnih
gasova dolazi do snažnog usporavanja
rada motora i time do usporavanja
kretanja vozila.
Kod pražnjenja cilindara, klip (a) se
pritisnom polugom (c) dovodi ponovo u
svoju početnu poziciju.
Sistemi trajne kočnice na motornim
vozilima
4.
Prekidač pritiska
441 014…0
Namena:
U zavisnosti od varijante, uključivanje,
odnosno isključivanje električnih uređaja
ili sijalica.
Način rada:
Izvedba ”E” (prekidač uključenja):
Pri postizanju pritiska uključenja,
membrana
(d)
se
zajedno
sa
kontaktnom pločicom (e) podiže i
uspostavlja se spajanje polova (a i b).
Pri padu pritiska, taj se spoj ponovo
prekida.
Izvedba ”A” (prekidač isključenja):
Pri postizanju pritiska prekidanja,
membrana (d) se zajedno sa podizačem
(c) podiže. Podizač (c) podiže kontaktnu
pločicu i spoj polova (a i b) se prekida.
Pri padu pritiska taj se spoj ponovo
uspostavlja.
3/2 magnetni ventil za
punjenje
472 170…0
Namena:
Punjenje radnog voda pri dovođenju
struje na magnet.
Način rada:
Napojni vod iz rezervoara za vazduh
priključen je na priključak 1. Magnetna
kotva (b) oblikovana kao telo ventila drži
otvor (c) zatvorenim pomoću sile opruge
(d).
Dovođenjem struje na kalem magneta
(e), kotva (b) se kreće na gore, izlaz (a)
se zatvara, a ulaz (c) se otvara. Napojni
vazduh struji sada od priključka 1 ka
priključku 2 i puni radni vod.
Prekid dovoda struje na kalem magneta
(e) vraća opruga (d) kotvu (b) u njenu
polaznu poziciju. Pri tome zatvara ulaz
(c), izlaz (a) otvara, a radni vod se prazni
preko otvora A i izduva 3.
99
5.
EBS - elektronski regulisan
kočni sistem
1
101
5.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Uvod:
Rastući
konkurentski
pritisak
u
transportnoj branši dovodi dotle, da
zahtevi u pogledu kočnog sistema stalno
rastu. Uvođenje elektronski upravljanog
kočnog sistema EBS je prema tome
logičan korak, da bi se odgovorilo tom i
drugim zahtevima. EBS daje mogućnost
za trajno optimalno usaglašavanje
kočnih sila između pojedinačnih kočnica
u točku, kao i između vučnog i
priključnog vozila.
Mnoštvo funkcija za dijagnozu i kontrolu
elektronski regulisanog kočnog sistema
su pretpostavka za efektivna logistiku
voznog parka. Dodatno se povećava
bezbednost
vozila
i
saobraćaja,
skraćenjem
zaustavnog
puta,
poboljšava se kočna stabilnost, a
pokazivanje istrošenosti kočnih obloga
je upečatljivo.
Prednosti EBS-a
q
Elektronski upravljan kočni sistem
objedinjuje mnoštvo funkcija. Cilj je
sniženje servisnih troškova pri max
bezbednosti
kočenja,
npr.
smanjenjem trošenje kočnih obloga
kočnica.
obloga. Ravnomernim opterećenjem
svih kočnih obloga smanjuje se
zbirno trošenje. Uz to se poklapaju
termini servisa i zamene obloga.
Troškovi stajanja (vreme kada vozilo
nije u eksploataciji) se drastično
snižavaju.
q
Regulacija pritiska prema kriterijumu
istrošenosti na prednjoj i zadnjoj
osovini ujednačuje trošenje kočnih
Koncepcija sistema
Opisan sistem je zajednički razvoj
Daimler Benz AG i WABCO i odnosi se
na Telligent kočni sistem (ranije EKK elektronski kontrolisana kočnica).
Taj sistem je sastavni deo teške klase
vozila ”ACTROS” iz Daimler Benz-a. On
sadrži nekoliko specifičnih karakteristika,
komponenata i funkcija za Daimler Benz,
koje su za EBS – primenu kod drugih
proizvođača vozila zamenjene sa
sopstvenim WABCO rešenjima. Tu
spadaju sledeće opisane komponente i
funkcije:
–
Redundantni ventil,
zadnje osovine
redundacija
–
Specijalna regulaciona funkcija u
području raspodele kočne sile,
regulacija trošenja kočnih obloga i
upravljanje prikolicom.
WABCO EBS baukasten
Koncepcija i struktura WABCO EBS
omogućava visoku fleksibilnost za
proizvođača vozila pri projektovanju
sistema. U tom pogledu obim sistema
može da ispune mnogostruke zahteve.
WABCO preporučuje EBS za ispunjenje
bitnih zahteva korisnika vozila, koji
raspolaže individualnom regulacijom
102
pritiska na prednjoj i zadnjoj osovini i
upravljanje prikolicom.
Taj EBS sastoji se od dvokružnog čisto
pneumatskog radnog dela sistema i
jednog složenog jednokružnog elektropneumatskog
dela
sistema.
Ta
konfiguracija opisuje se kao sistem 2P/
1E.
Jednokružni elektro-pneumatski deo
sistema sastoji se od centralnog
elektronskog
upravljačkog
uređaja
(centralni
modul),
osovinskog
modulatora,
sa
integrisanom
elektronikom za zadnju osovinu davača
kočnice sa 2 integrisana senzora i kočna
prekidača, kao i jednog proporcionalnog
rele ventila, dva ABS – ventila za prednju
osovinu i jednog elektro-pneumatskog
prikoličnog upravljačkog ventila.
Osnovni dvokružni pneumatski deo
sistema odgovara po svojoj strukturi u
biti jednom konvencionalnom kočnom
sistemu. Taj deo sistema služi kao
redundanta i aktivira se samo pri ispadu
elektro-pneumatskog kruga.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
5.
EBS-kočni sistem za kamion 4x2:
Legenda: 1 Centralna upravljačka jedinica
4 ABS-magnetni ventil
7 Prikolični upravljački ventil
2 Davač kočnice
3 Proporcionalni rele ventil
5 Modulator za zadnju osovinu 6 Reduntantni ventil
1
103
5.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Legenda:
1 Davač kočnice
2 Proporcionalni rele ventil
3 ABS-magnetni ventil
upravljanje prikolicom
Funkcionalna šema veze:
4 Senzor broja obrtaja
5 Senzor istrošenja
6 Redundantni ventil
7 Modulator za zadnju osovinu
BWG
prednja osovina
zadnja osovina
8 Prikolični upravljački ventil
104
5.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Centralni modul
446 130…0
Centralni modul služi za upravljanje i
kontrolu elektronski regulisanog kočnog
sistema. Zadato usporenje vozila se
dobija iz primljenog signala davača
kočnice. Zadato usporenje je sa
izmerenom brzinom točka iz senzora
broja
obrtaja
ulazni
signal
za
elektropneumatsku regulaciju, koja sa
tim proračunava potrebne vrednosti
pritiska za prednju osovinu, zadnju
osovinu i upravljački ventil prikolice.
Potrebni pritisak prednje osovine
upoređuje se sa izmerenom stvarnom
vrednosti, a prisutne razlike regulišu se
pomoću proporcionalnog rele ventila.
Slično se vrši regulacija upravljačkog
pritiska
prikolice.
Dodatno
se
izračunavaju brzine točka, da bi se pri
težnji ka blokiranju modulacijom kočnih
pritisaka sprovela ABS regulacija u
kočnim cilindrima. Centralni modul sa
osovinskim modulom (kod 6S/6H
sistema sa osovinskim modulatorom)
razmenjuje
podatke
preko
EBS
sistembusa. Električno kočena prikolica
upravlja se preko interfejsa podataka po
ISO 11992.
Centralni modul komunicira sa drugim
sistemima (regulacija motora, retarder,
itd.) motornog vozila preko busa za
prenos podataka vozila.
Centralni modul
Davač kočnice
480 001…0
Davač kočnice služi za proizvodnju
električnih i pneumatskih signala za
punjenje i pražnjenje elektronski
regulisanog kočnog sistema. Uređaj je
realizovan kao dvokružno pneumatski i
dvokružno električni. Početak aktiviranja
se
registruje
električnim
putem
posredstvom dvostrukog prekidača (a).
Put podizača za aktiviranje (b) se senzira
i izdaje kao električni signal impulsno
modulisan.
Dalje
se
pneumatski
redundantni
pritisci
upravljaju
u
krugovima 1 (priključak 21) i 2 (priključak
22). Pri tome se pritisak kruga 2
neznatno zadržava. Preko dodatnog
upravljačkog
priključka
4
postoji
mogućnost (specijalna želja kupca)
uticaja na pneumatsku karakteristiku 2.
kruga. Pri otkazu jednog kruga (električni
ili pneumatski) ostali krugovi ostaju u
ispravnoj funkciji.
105
5.
Proporcionalni rele ventil
480 202…0
Proporcionalni rele ventil se u elektronski
regulisanom kočnom sistemu koristi kao
regulacioni član za upravljanje kočnim
pritiscima na prednjoj osovini.
Redundantni ventil
480 205…0
Redundantni ventil služi za brzo punjenje
i pražnjenje kočnih cilindara na zadnjoj
osovini u slučaju redundacije i sastoji se
iz više ventilskih jedinica, koje između
ostalog moraju da ispune sledeće
funkcije:
106
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Sastoji
se
od
proporcionalnog
magnetnog ventila (a), rele ventila (b) i
senzora
pritiska
(c).
Električno
upravljanje i kontrola vrši se centralnim
modulom hibridnog sistema (elektropneumatski ili pneumatski).
Upravljačka struja zadata iz elektronike
se pomoću proporcionalnog magnetnog
ventila (a) pretvara u upravljački pritisak
za rele ventil. Izlazni pritisak (priključak
2) proporcionalnog rele ventila je
proporcionalan
tom
pritisku.
Pneumatsko upravljanje rele ventila
(priključak 4) vrši se redundantnim
(potpornim) pritiskom koji se reguliše
davačem kočnice, priključak 22.
q
Funkcija 3/2 ventila za zadržavanje
redundance
kod
ispravnog
elektropneumatskog kočnog kruga
redundantnom slučaju sinhronizovao
početak regulacije pritiska na
prednjoj i zadnjoj osovini
q
Funkcija rele ventila da bi se
poboljšalo vremensko ponašanje
redundance
q
Zadržavanja pritiska, da bi se u
q
Redukovanje pritiska, da bi se u
redundantnom
slučaju
po
mogućnosti izbeglo suvišno kočenje
zadnje osovine (redukovanje oko
2:1).
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Osovinski modulator
480 103…0
5.
Osovinski modulator reguliše pritisak
kočnog cilindra na obe strane jedne ili
dve osovine.
vrednost se modifikuje. Predviđen je
priključak
za
dva
senzora
za
signaliziranje trošenja kočnih obloga.
On raspolaže sa dva pneumatski
nezavisna regulaciona kanala (kanali A i
B) uvek sa po jednim ventilom za
punjenje i pražnjenje, sa senzorom
pritiska
i
jednom
zajedničkom
regulacionom elektronikom. Zadavanje
potrebnih pritisaka i spoljna kontrola se
vrši posredstvom centralnog modula.
Osovinski modulator raspolaže jednim
dodatnim redundantnim pneumatskim
kočnim krugom. Jedan dvokružni
nepovratni ventil po strani reguliše viši
od ta dva pritiska u slučaju redundanse
na zadnjoj osovini (elektropneumatski ili
redundantno) ka kočnom cilindru.
Dodatno se brzine točka snimaju i
izračunavaju preko dva senzora broja
obrtaja. U slučaju težnje ka blokiranju ili
proklizavanju, unapred zadata potrebna
107
5.
Prikolični upravljački
ventil
480 204…0
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
Prikolični upravljački ventil primenjuje se
u elektronski regulisanom kočnom
sistemu kao regulacioni član za
upravljanje pritiscima u spojničkim
glavama.
Prikolični upravljački ventil se sastoji od
proporcionalnog magnetnog ventila (a),
rele ventila (c), opšteg sigurnosnog
ventila (d) i senzora pritiska (b).
Električno upravljanje i kontrolisanje vrši
se u centralnom modulu. Upravljačka
struja zadata u elektronici pretvara se
108
pomoću proporcionalnog magnetnog
ventila u upravljački pritisak za rele
ventil. Izlazni pritisak komandnog ventila
prikolice je proporcionalan tom pritisku.
Pneumatsko upravljanje rele ventila vrši
se reduntantnim pritiskom davača
kočnice (priključak 42) i izlaznog pritiska
ručnog kočnog ventila koji je na
priključku 43.
5.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
EBS u priključnom vozilu
Na šemama na stranama 64 i 65
predstavljen je EG kočni sistem sa
sabijenim vazduhom koji je danas
uobičajen u Evropi. U suštini se taj kočni
sistem kod poluprikolice sastoji od
prikoličnog kočnog ventila, jednog ARSK
– ventila i ABS – sistema. Na prikolicama
sa rudom te se komponente povećavaju
za jedan dodatni ARSK – ventil, ventil
prilagodjenja na prednjoj osovini i za
jedan ventil ograničenja pritiska na
zadnjoj osovini. Iako je EG kočni sistem
postigao visok stepen razvoja, a naročito
i primenom ABS sistema, daje se prostor
za dalja poboljšanja:
q
Smanjenje kompleksnosti i broja
komponenata a time i troškova
instalacije.
q
Zamena neophodnih pneumatskih
ventila i njihovog podešavanja
uvodjenjem elektronske regulacije i
time
mogućeg
jednostavnog
parametrisanja.
q
Primenom
egzaktnih
radnih
regulacionih krugova pritiska mogu
se danas postojeća odstupanja
karakte-ristika pneumatskih ventila
pribli`no eliminisati.
q
”Električnim kočnim vodom” i
elektronskom regulacijom mo`e se
vremensko ponašanje delom bitno
poboljšati i time doprineti skraćenju
zaustavnog puta i povećanje
stabilnosti vozila i celog vučnog
voza.
q
Proširenje
mogućnosti
dijagnostikovanja za celokupan kočni
sistem, uključujući održavanje i
uputstvo za opravke.
Ta moguća poboljšanja bila su osnova
za razvoj jednog elektronski regulisanog
kočnog sistema EBS u priključnom
vozilu.
EBS za poluprikolice 4S/2M
1
EBS – prikolični kočni
ventil
2
EBS – prikolični
modulator
3
ABS – senzori
4
Senzor osovinskog
opterećenja
5
Senzor pritiska
6
Prekidač pritiska
7
Redundantni ventil
napajanje
kočnica
Sl. 1
Opis sistema
EBS – standardni sistem, npr. za 3osovinsku
poluprikolicu
(slika
1)
elektronski reguliše kočne pritiske po
strani (vozila). Sistem se sastoji od
jednog
dvokružnog
kompaktnog
prikoličnog modulatora sa digitalnim
interfejsom podataka prema ISO 1199-2
ka EBS vučnom vozilu, EBS –
prikoličnog kočnog ventila, senzora
osovinskog opterećenja kao i ABS
senzora. Kod primene na prikolicama sa
rudom
ili
poluprikolicama
sa
upravljačkom osovinom, potreban je
sistem sa dodatnim EBS- rele ventilom
na upravljačkim osovinama, slika 2.
Priključna vozila sa elektronskim kočnim
109
5.
EBS-elektronski regulisan kočni sistem
sistemom moraju biti kompatibilna sa
konvencionalnim vučnim vozilima i EBS
kočenim vučnim vozilima, a kod otkaza
EBS da se mogu kočiti pneumatski
redundantno (”rezervno”).
prenos potrebnih vrednosti preko CAN –
interfejsa. Zadavanje potrebnih vrednosti
vrši se-preko senzora pritiska u
prikoličnom kočnom ventilu, koji senzira
upravljački pritisak prikolice.
Otuda se dobijaju tri moguće pogonske
kombinacije:
Redundantni rad
Rad iza novih vučnih vozila sa EBS kao i
proširenim ISO 7638 konektorom sa
CAN – interfejsom.
Mogu se koristiti sve EBS funkcije.
Zadavanje potrebne vrednosti iz vučnog
vozila vrši se preko interfejsa podataka u
priključnom vozilu.
Rad iza konvencionalnih vučnih vozila sa
ISO 7638 konektorom (ABS priključna
kutija) za napajanje priključnog ABS, ali
bez CAN – interfejsa.
EBS za prikolicu sa rudom
4S/2M
Pri otkazu električnog napajanja može
da se koči uvek čisto pneumatski,
svakako bez ARSK i ABS funkcije. U
redundantnom radu vremenski odziv
odgovara današnjem konvencionalnom
kočnom sistemu. Kod pneumatskog
upravljanja EBS – prikolice dobija se
poboljšan vremenski odziv, pošto se
električnim senziranjem upravlkjačkog
pritiska dobija na vremenu. U pogonu iza
EBS vučnog vozila i upravljanja preko
CAN vrši se porast pritiska u EBS
priključnom
vozilu
približno
sinhronizovano ka porastu pritiska u
vučnom vozilu.
Iskoristive su sve EBS – funkcije za
1 EBS – prikolični kočni
ventil
2 EBS – prikolični
modulator
3 ABS – senzori
4 Senzor osovinskog
opterećenja
napajanje
5 Senzor pritiska
6 Prekidač pritiska
7 Redundantni ventil
8 EBS – rele ventil
kočnica
Sl. 2
110
6.
Vazdušno ogibljenje i ECAS
(elektronska regulacija nivoa)
1
111
6.
Vazdušno ogibljenje
Na privrednim vozilima i autobusima sve
više se primenjuje sistem vazdušnog
ogibljenje.
Otuda se na autobusima i privrednim
vozilima primenjuju sistemi vazdušnog
ogibljenja
sa
otvorenim
krugom
vazduha. Pošto kod tog sistema vazduh
koji se ne koristi odlazi u atmosferu pa
kompresor mora da bude većeg
kapaciteta.
Ta
vrsta
vazdušnog
ogibljenja je jednostavna za povezivanje
potrebnih ventila.
Kod privrednih vozila se zbog toga
postiže duža spremnost za korišćenje,
pošto su vremena utovara i istovara zbog
izmenjivih tovarnih sanduka znatno
smanjena. Kod autobusa se povećava
komfor vožnje zbog sile gibnja (vazdušni
gibnjevi) prilagodjene broju putnika u
autobusu i jedne uvek konstantne visine
ulaza.
Obe vrste ogibljenja (mehanički elementi
ogibljenja
ili
sistemi
vazdušnog
ogibljenja) svakako nisu u stanju da
ispune
sve
tehničke
zahteve.
Uporedjenje obe vrste ogibljenja
pokazuje, da vazdušno ogibljenje
raspolaže znatnim prednostima u
odnosu na mehaničko ogibljenje. To važi
naročito tada ako zahtev za odvajanjem
elemenata vodjenja točka od kojih treba
uzeti u obzir ogibljenje zbog boljeg
ležanja vozila na putu.
Vazdušna ogibljenja
U okviru projektovanja i izvodjenja
sistema vazdušnog ogibljenja do sada
su se koristili sledeći sistemi:
a)
Vazdušna ogibljenja sa zatvorenim
krugom vazduha
b)
Vazdušna ogibljenja sa poluzatvorenim krugom vazduha
c)
Vazdušna ogibljenja sa otvorenim
krugom vazduha.
5. U domenu izmenjivih tovarnih
sanduka vazdušno ogibljenje se nudi
za racionalni utovar i istovar u
kontejnerskom saobraćaju.
6. Čuvanje površine puta.
U sistemu vazdušnog ogibljenja uredjaji
moraju da čine usaglašenu celinu kao
što su proizvodnja sabijenog vazduha,
akumulacija sabijenog vazduha i
pneumatsko upravljanje sa elementima
kao što su vešanje točka i ogibljenje. Vidi
za to primer na slici levo, za sistem
vazdušnog ogibljenja za poluprikolicu.
8
1
41
2, 3
1
1
2
iz
vonsistema
der
Betriebsbremsanlage
radne
kočnice
4
6
1
2
21
22
12
23
21
1
22
23
24
5
7
Primer za poluprikolicu (dizanje i spuštanje)
112
2. Komfor ogibljenja ostaje približno isti
u celom području opterećenja zbog
promene pritiska u vazdušnom
jastuku (gibnju). Putnik će u
autobusu osećati uvek isti, njemu
prijatan način oscilovanja. Osetljiva
roba se može transportovati bez
većih
oštećenja.
Poznato
poskakivanje praznog ili delimično
opterećenog
priključnog
vozila
otpada, na primer: zbog primene
vazdušnog ogibljenja.
4. Pritisak u vazdušnim balonima u
zavisnosti od opterećenja može se
na idealan način koristiti za
upravljanje ARSK – ventilom.
Vazdušni
jastuk
Luftfederbalg
Napajanje
1. Promenom pritiska u vazdušnom
gibnju u zavisnosti od opterećenja
uvek se iznova podešava jednako
rastojanje
izmedju
podloge
i
karoserije vozila. To znači da visina
ulaza od tla, visina u opterećenom
stanju kao i podešenost farova ostaju
konstantni.
3. Stabilnost upravljanja i prenošenje
kočnih sila se poboljšavaju, pošto svi
točkovi prianjaju na podlogu.
Sistemi vazdušnog ogibljenja navedeni
pod a) i b) koriste se uglavnom na
putničkim vozilima. Oni imaju prednost
da je mala potrošnja vazduha, pa shodno
tome i kompresor je manjeg kapaciteta.
Iz toga proizilazi i manje dejstvo
kondenzata i prljavštine. Takvi sistemi su
tehnički komplikovani i pri nabavci nisu
jeftini.
Vorrat
Prednosti vazdušnog
ogibljenja
8
9
1
42
2
ARSK - regulator
ALB-Regler
(ALB)
Vazdušno ogibljenje
6.
Ventil za vazdušno
ogibljenje
464 006 ... 0
Namena:
Regulacija pritiska u jastuku vazdušnog
ogibljenja u zavisnosti od odstojanja
šasija / osovina. Ventil za vazdušno
ogibljenje 461 006 100 0 ukazuje na
dodatni 3/2 ventil koji zatvara od
odredjenog, podesivog ugla poluge a pri
daljem aktiviranju poluge prelazi u
funkciju pražnjenja. Tim ”ograničenjem
visine” se sprečava, da se vozilo podigne
iznad dopuštenog nivoa pomoću ventila
sa obrtnim razvodnikom.
Način rada:
Kod dopuštenog opterećenja tovarni
sanduk se kreće na dole sa ventilom
vazdušnog ogibljenja vezanim za njega.
Veza izmedju ventila vazdušnog
ogibljenja i osovine vozila pritiska u tom
procesu polugu (f) i preko ekscentra (e)
vodjicu (d) na gore. Podizač na vodjici
otvara pri tome ulazni ventil (b). Sabijen
vazduh koji iz rezervoara preko
priključka 1 i nepovratnog ventila (a)
dospeva u uredjaj može da struji samo
preko priključaka 21 i 22 ka vazdušnim
jastucima. Da bi se potrošnja vazduha
svela na minimalnu meru, menja se
poprečni
presek
zbog
žlebastih
unutrašnjih bušotina podizača za prolaz
vazduha u zavisnosti od veličine otklona
poluge u 2 koraka.
Zatvoreno stanje ventila se postiže zbog
punjenja vazdušnih jastuka i podizanja
tovarnog sanduka i preko poluge (f)
upravljanog zatvaranja ulaznog ventila
(b). U tom položaju su priključci 21 i 22
medjusobno povezani preko poprečne
prigušnice.
Rasterećenje vozila utiče na obrnut
redosled dogadjanja. Nadgradnja vozila
se podiže zbog previsokog pritiska u
opružnim jastucima, a poluga (f) sa
ekscentrom (e) kao i vodjicom (d) se
vuče na dole. Otuda se podizač spušta
sa svog zaptivnog sedišta na ulazni
ventil (b), tako da suvišan vazduh iz
balona gibnja može preko ispusnog
otvora (c) podizača i ispusnih otvora 3 da
ode u atmosferu. Spuštanje tovarnog
sanduka nastalo zbog toga vraća polugu
(f) u njen normalni vodoravni položaj.
Zatvaranjem otvora za ispuštanje (c)
nasedanjem podizača na ulazni ventil
(b), ventil vazdušnog gibnja je ponovo u
zatvorenom položaju.
113
6.
Vazdušno ogibljenje
Ventil sa obrtnim
razvodnikom
463 032 … 0
I
III IV V
23 22
24
21
II
STOP
3
STOP
1
Namena:
Upravljanje podizanjem i spuštanjem
šasije vučnog i priključnog vozila sa
vazdušnim vešanjem kao i šasija
izmenjivih tovarnih sanduka i šasija
poluprikolica (uredjaj za dizanje).
Način rada:
U položaju ručne poluge ”za vožnju”
uredjaj za podizanje je isključen. Obrtni
razvodnik ima slobodan prolaz za
sabijen vazduh koji struji izmedju ventila
za vazdušno ogibljenje (priključci 21 i 23)
i vazdušnih jastuka (priključci 22 i 24).
Uredjaj dopušta osim toga četiri
zaustavna položaja ručice u kojima se
može vršiti za podizanje i spuštanje
potrebno
punjenje
i
pražnjenje
vazdušnih jastuka gibnjeva.
Za podizanje šasije ručica se deblokira
aksijalnim pritiskom na dole i dovede u
položaj ”podizanje” u kojem su priključci
21 i 23 zabravljeni a jastuci gibnja (22 i
24) povezani sa rezervoarom vazduha
preko priključka 1.
114
Posle dostizanja potrebne visine dizanja,
ručica se kreće u zatvoren položaj ”stop”.
U tom položaju su priključci ventila
vazdušnog gibnja 21 i 23 povezani sa
izduvom 3, a priključci jastuka 22 i 24 su
zatvoreni. Oslonci (noge) tovarnog
sanduka se mogu otvoriti. Posle toga
potrebno
spuštanje
šasije
ispod
normalnog nivoa zbog postavljanja
kontejnera izmenjivog tovarnog sanduka
na oslonce i izvlačenja vozila odigrava
se u položaju ručice ”spuštanje”. Kao i
kod ”podizanja” priključci 21 i 23 su
zatvoreni. Nasuprot tome jastuci gibnja
(22 i 24) se prazne preko izduva 3.
I taj se proces završava daljim
uključivanjem u zatvoreni ”stop” položaj.
Priključci 21 i 23 pune se samo iz
rezervoara, a priključci 22 i 24 su
zatvoreni. Po izvlačenju vozila (šasije)
ponovo se prebaci na regulaciju nivoa
preko ventila vazdušnih jastuka, pri
čemu se ručica postavi u položaj za
”vožnju”.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
Uvod:
6.
Engleska oznaka ECAS znači
Electronically
elektronski
Controlled
regulisan
Air
vazduh
Suspension
ogibljenje
ECAS je elektronski regulisan sistem
vazdušnog ogibljenja za vozila, koji kao
sistem objedinjuje mnoštvo funkcija.
Korišćenjem elektronskih upravljačkih
jedinica konvencionalni sistem se
mogao bitno poboljšati:
q
Smanjenje potrošnje vazduha za
vreme vožnje
q
Različiti nivoi (npr. za utovarne
rampe)
se
automatski
mogu
konstantno
držati
pomoću
automatske regulacije
q
Instalacija je kod skupih sistema
jednostavnija, koristi se manje cevnih
vodova
q
visoka
fleksibilnost
sistema
(programiranje na kraju montažne
trake)
Dodatne funkcije kao nivo vozila koji
može da se memoriše, kompenzacija
pritiska u pneumaticima, zaštita od
preopterećenja, pomoć pri polasku i
automatsko upravljanje podižućom
osovinom se bez problema mogu
integrisati
q
Velikim presecima ventila procesi
punjenje i pražnjenja se ubrzavaju
q
Visok komfor rukovanja pri najvećoj
sigurnosti za osoblje zbog jedne
jedinice za rukovanje
q
Programibilnost elektronike pomoću
funkcionalnih parametara postoji
q
Izražen koncept bezbednosti
mogućnost dijagnoze
i
Nasuprot
mehanički
upravljanom
vazdušnom ogibljenju kod kojeg se
mesto za merenje nivoa uzima i za
upravljanje vazdušnim gibnjevima, kod
ECAS-a regulaciju preuzima elektronika,
koja reguliše vazdušne gibnjeve na
osnovu mernih vrednosti senzora preko
magnetnih ventila.
Pored regulacije normalnog nivoa,
elektronika pokriva, u vezi sa jedinicom
za rukovanje, i upravljanje sa ostalim
funkcijama,
koje
se
kod
konvencionalnog upravljanja vazdušnim
gibnjevima mogu ostvariti mnoštvom
dodatnih ventila.
Tako se sa ECAS-om mogu realizovati
dodatne funkcije. Sa ECAS-om se mogu
opremiti u različitim verzijama različiti
tipovi prikolica.
ECAS radi samo pri uključenom paljenju.
Kod prikolica se napajanje obezbedjuje
preko ABS sistema. Dalje, ABS sistem
stavlja na raspolaganje sistemu ECAS
tzv. C3 signal, o aktuelnoj brzini vozila.
Da bi se prikolica odvojena od motornog
vozila mogla regulisati po visini
opcionalno se predvidja korišćenje
akumulatora u prikolici kao dodatni izvor
napajanja.
Funkcionalni primer:
poluprikolica bez podižuće
osovine
1
2
3
4
5
ECU (elektronika)
Jedinica za rukovanje
Senzor pomeraja
Magnetni ventil
Jastuk vazdušnog gibnja
potreban nivo
Osnovni sistem:
115
6.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
Opis funkcionisanja
Senzor pomeraja (3) obuhvata stalno
visinu vozila i saopštava merne vrednosti
elektronici (1). Ako elektronika posle
obrade signala prepozna odstupanje od
potrebnog nivoa, pobudjuje se magnetni
ventil (4), da se postigne punjenjem ili
pražnjenjem neophodna promena nivoa.
Preko jedinice za rukovanje (2) rukovaoc
može ispod zadatog praga brzine (u
mestu) da menja potreban nivo (važan
npr. za rad na rampi).
Preko signalne lampe pokazuje se nivo
različit od nivoa propisanog za vožnju
(normalni nivo).
Klema 15
Klema 30
Masa
Taho signal
Stop svetlo
ECAS elektronika
Dijagnoza
ECAS modul
za napajanje
ABS
Vario C
24N
116
ISO 7638
24S
Treptanje te lampe javlja preko
elektronike ECU (Electronic Control Unit
= upravljačka elektronika) ustanovljenu
grešku sistema.
Šema veze osnovnog sistema:
1
2
3
4
5
ECU (elektronika)
Jedinica za rukovanje
Senzor pomeraja
Magnetni ventil
Jastuk vazdušnog ogibljenja
6.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
ECAS - elektronika (ECU)
446 055 . . 0
ECU 35-p elektronika
ECU 35-p elektronika
ECU 25-p elektronika
ECU elektonika za priključna vozila
Upravljačka elektronika (ECU)
Upravljačka elektronika je jezgro sistema
i povezana je 35-polnim ili 25-polnim
konektorom
sa
pojedinim
komponentama. Elektronika (ECU)
smeštena je u kabinu.
ECAS – elektronika za priključna vozila
smešta se zajedno sa utikačkom
pločom, koja čini vezu izmedju
elektronike i drugih komponenti, u
poklopac zaštitnog kućišta na okviru
prikolice. To zaštitno kićište odgovara
sistemu ABS–VARIO–C.
Sa elektronikom se može realizovati
mnoštvo konfiguracija sistema. Za svaki
senzor pomeraja, senzor pritiska i
magnetne ventile nalazi se na ploči sa
konektorima priključno mesto. U
zavisnosti od izvedbe sistema jedan deo
konektorske ploče ostaje neiskorišćen.
Kao kod ABS-VARIO-C sistema kablovi
prolaze kroz bočne otvore u donji deo
kućišta.
ka magnetnim ventilima i kontrolnim
lampama
uključuju
se
preko
pobudjivača.
–
kontrola osovinskih opterećenja
(kod sistema sa senzorima pritiska)
–
ispitivanje prihvatljivosti priključnih
signala za prepoznavanje grešaka
Zadatak ECU-elektronike je
–
obrada grešaka.
–
stalna kontrola emitovanih signala
–
pretvaranje tih signala u brojne
vrednosti (Counts)
–
uporedjenje tih vrednosti (aktuelne
vrednosti)
sa
memorisanim
vrednostima (potrebne vrednosti)
–
izračunavanje reakcije upravljanja
pri odstupanju
Da bi se garantovala brza reakcija
upravljanja na promenu aktuelne
vrednosti,
odradjuje
mikroprocesor
fiksno programiran program ciklično u
delićima sekunde, pri čemu tok
programa ispunjava sve gore navedene
zadatke. Taj program je nepromenjivo
upisan u jedan segment programa
(ROM).
–
upravljanje magnetnim ventilima.
Dodatni zadaci elektronike su
–
upravljanje i memorisanje različitih
potrebnih vrednosti (normalni nivo,
memorija, etc.)
–
razmena podataka sa prekidačima
za rukovanje i dijagnostičkim
uredjajem
–
redovna kontrola
delova sistema
Funkcija
ECU je realizovana sa mikroprocesorom, koji obradjuje samo digitalne
signale. Tom procesoru je pridodata
memorija za upravljanje podacima. Izlazi
funkcije
Taj program zahvata brojne vrednosti,
koje
su
upisane
u
slobodnu
programibilnu memoriju. Te brojne
vrednosti, parametri utiču na računske
operacije, a time i na upravljačke reakcije
elektronike. Sa njima se saopštavaju
računskom
programu
kalibrisane
vrednosti, konfiguracija sistema i drugo
koje se odnosi na pred podešavanje
vozila i funkcija.
svih
117
6.
Magnetni ventili
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
Za ECAS-sistem su razvijeni specijalni
blokovi
magnetnih
ventila.
Objedinjavanjem više magnetnih ventila
u jedan kompaktan blok dobijaju se mali
gabariti i troškovi instalisanja.
Pobudjeni iz elektronike kao regulacioni
član,
magnetni
ventili
pretvaraju
priključen napon u proces punjenja,
odnosno pražnjenja, tj. oni podižu,
spuštaju ili održavaju zapreminu
vazduha
u
jastucima
vazdušnih
gibnjeva.
Da bi se postigao veliki protok vazduha,
koriste se unapred regulisani ventili.
Magneti uključuju najpre ventile sa
malim nazivnim otvorom, čiji se
upravljački vazduh tada dovodi na
površinu klipa uključnih ventila
(NW 10, odnosno NW 7).
U zavisnosti od namene koriste se
različiti tipovi magnetnih ventila; za
regulaciju samo jedne osovine dovoljan
je dosedni ventil, za upravljanje
podižuće osovine se koristi skuplji
gurajući ventil. Oba tipa magnetnog
ventila koncipirana su u jednom
baukasten sistemu: već prema primeni
oprema se jedno isto kućište sa različitim
delovima ventila i magneta.
Navedeni magnetni ventil poseduje tri
magneta. Magnet (6.1) upravlja centralni
ventil za punjenje i pražnjenje (nazvan i
kao centralni 3/2 ventil), drugi upravljaju
vezu izmedju vazdušnih jastuka (2/2
ventili) sa centralnim ventilom za
punjenje i pražnjenje.
Sa tim ventilom može da se koncipira
tzv. regulacije u 2 tačke kod koje se sa
senzorima pomeraja reguliše na obe
strane osovine odvojeno visina obe
strane vozila i tako se uprkos
neravnomerne raspodele opterećenja
nadgradnja održava paralelno sa
osovinama.
Crtež pokazuje ventil za punjenje i
pražnjenje u stanju pražnjenja, kod kojeg
vazduh može da struji iz prostora (5)
preko otvora upravljačkog klipa (3) ka
priključku 3.
Pri stavljanju magneta 6.1 pod napon,
upravljački klip (3) se gura na dole, pri
čemu
se
najpre zatvara
otvor
upravljačkog klipa sa pločom ventila (6).
Na kraju se ploča ventila potiskuje sa
svog sedišta (otuda i naziv ventil sa
sedištem), tako da vazduh iz rezervoara
može da struji u prostor (5).
Druga dva ventila povezuju vazdušne
jastuke sa prostorom (5). U zavisnosti od
stavljanja ventila 6.2 ili 6.3 upravljački
klipovi (9) i (10) se opterećuju preko
otvora (7) i (8) i otvaraju ploče ventila
(11) i (12) ka priključcima 22 i 23. Na
priključak 21 može da se priključi jedan
magnetni ventil za upravljanje 2. osovine
vozila.
ECAS-Magnetni ventil
472 900 05. 0
Osovina sa dva senzora
pomeraja
Koncepcija ventila
Sa magnetom 6.1 uključuje se
predupravljački ventil (1), čiji upravljački
vazduh deluje preko otvora (2) na
upravljački klip (3) ventila za punjenje i
pražnjenje. Napajanje predupravljačkog
ventila vrši se preko priključka 11
(napajanje) i spoljnog otvora (4).
118
1
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
6.
ECAS-Magnetni ventil
472 900 02. 0
Osovina sa jednim senzorom
pomeraja
Taj ventil je sličan sa gore opisanim
ventilom, ali je realizovan sa smanjenim
brojem delova.
Spajanjem priključka 14 na priključak 21
na gore opisanom ventilu otpada ventil
za punjenje i pražnjenje. Takodje se
koristi i samo jedan predupravljački
ventil (1). Sa dva spojna otvora (2)
opterećuju se upravljački klipovi (3) oba
ventila vazdušnih jastuka, tako da se
svako punjenje i pražnjenje odvija preko
prostora (5) paralelno za oba jastuka.
Ako magnet nije pod naponom, onda su
ventili kako su prikazani na slici,
zatvoreni. Izmedju jastuka postoji tada
samo jedna veza preko poprečne
prirubnice (7), preko koje se moguće
razlike pritiska izmedju strana osovina
mogu polako izjednačiti.
Preko priključka 12 povezuje se ventil sa
napajanjem. Taj priključak potreban je
samo, da bi predupravljački ventil mogao
da gura upravljački klip.
ECAS-Magnetni ventil
472 905 1 . . 0
Gurajući ventil sa blokom
zadnje i podižuće osovine
ECAS-Magnetni ventil
472 900 05. 0
Ventil za funkciju naginjanja
(knilinga) jedne strane
autobusa
119
6.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
ECAS-Jedinica za
rukovanje
446 056 0.. 0
446 056 1.. 0
446 056 0.. 0
Sa jedinicom za rukovanje, vozaču se
nudi mogućnost da utiče na nivo vozila u
okviru dopuštene granice visine.
Pretpostavka za promenu visine je
mirovanje vozila, odnosno brzina vozila
unutar parametrisanog ograničenja
brzine.
Dugmad za rukovanje za promenu nivoa
smeštena su u kućište pogodno za ruku.
Preko spiralnog fleksibilnog gajtana i 1polne utikačke kutije na vozilu
uspostavlja se veza sa elektronikom.
U zavisnosti od izvedbe sistema na
raspolaganju su različite jedinice za
rukovanje. Na slici je prikazana jedinica
sa najvećim mogućnostima. Funkcije te
jedinice za rukovanje su:
–
dizanje i spuštanje nadgradnje
–
podešavanje normalnog nivoa
–
stop
–
memorisanje i regulisanje dva
prioritetna nivoa
–
dizanje i spuštanje podižuće
osovine, odnosno
–
rasterećenje i opterećenje prateće
osovine
–
uključivanje i isključivanje
automatike podižuće osovine.
ECAS-Senzor pomeraja
441 050 0.. 0
Senzor pomeraja je spolja sličan
konvencionalnom
WABCO
ventilu
vazdušnog ogibljenja, tako da je moguća
ugradnja na istom mestu na okviru vozila
(slika otvora za oba gornja vezna otvora
odgovara onom od ventila vazdušnog
ogibljenja). U kućištu senzora nalazi se
kalem u kojem se kotva kreće gore dole.
Kotva je preko krivaje povezana sa
ekscentrom, koji se nalazi na vratilu
poluge. Poluga je povezana sa
120
osovinom vozila. Kada se menja
rastojanje izmedju nadgradnje i osovine,
poluga se okreće, zbog čega se kotva u
kalemu pomera u kalem i iz kalema.
Time se menja induktivnost kalema.
Elektronika meri tu vrednost u kratkim
rastojanjima i pretvara je u vrednost
rastojanja (pomeraja).
6.
ECAS - Elektronska regulacija nivoa
Senzor pritiska
441 040 00. 0
Senzor pritiska daje napon koji je
proporcionalan pritisku. Merno područje
je od 0 do 10 bar, ali se pritisak od 16 bar
ne sme prekoračiti.
Preko priključnog konektora dovodi se
signalni napon na elektroniku. Osim toga
senzoru se dovodi napon napajanja iz
elektronike, preko jednog trećeg
provodnika. Kablovski snop se mora
dodatno zaštititi crevom ili nečim sličnim,
da se omogući ventilacija inače
vodozaptivenog kućišta.
Senzor pritiska ne bi trebao ni u kom
slučaju da se priključuje na spojni vod
vazdušni gibanj – magnetni ventil, pošto
to može da dovede do pogrešnih
merenja zbog stalnog procesa punjenja i
pražnjenja.
Ako se vazdušni jastuk ne isporučuje sa
dva navojna priključka, kako ga nude
poznati proizvodjači vazdušnih gibnjeva,
trebao bi da se koristi specijalni
priključak. Taj priključak može da se
sastoji od T – cevnog priključka na koji je
u priključak senzora pritiska zalemljena
cevčica koja ulazi u unutrašnjost jastuka
i tamo senzira ”umiren” pritisak jastuka.
Ako se takvom račvom ne raspolaže,
može se normalnom T – račvom ostvariti
zadovoljavajuća funkcija:
–
Jedna osovina se senzira (npr.
prikolica sa rudom sa podižućom
osovinom): Senzor pritiska se
priključuje T – račvom veće
dimenzije na vazdušni jastuk. Veza
izmedju T – račve i magnetnog
ventila uvodi se sa NW 6.
–
Senziraju se dve osovine (npr. 3osovinska
poluprikolica
sa
podižućom osovinom): Svaki jastuk
gibnja dobija po jedan T – komad.
Na jedan T – komad montira se
senzor pritiska, drugi dobija spoj ka
magnetnom ventilu. Za kraj se još
T – komadi medjusobno spoje. U
tom slučaju presek voda sme da
bude NW 9.
121
7.
Pojačivač spojnice
1
123
7.
Pojačivač spojnice
Pojačivač spojnice
970 051 … 0
Modularni red gradnje
Namena:
Smanjenje sile aktiviranja na pedali
spojnice kao i omogućavanje finog
(osetljivog) i preciznog procesa spajanja.
Koncepcija:
Pojačivač spojnice sastoji se od tri dela:
–
hidraulični cilindar
–
upravljački ventil
–
pneumatski servo cilindar
Mogućnost modifikacije:
–
pobudni ventil za upravljanje
menjačem
–
mogućnost senziranja pritiska
–
signalizacija zatvorenog stanja.
Način rada:
Pojačivač spojnice povezan je preko
priključka 1 sa rezervoarom za pomoćne
potrošače a preko priključaka 1-4 sa
hidrauličnim cilindrom – davačem koji se
aktivira pedalom.
a) Spojnica u isključenom položaju:
Kod isključenja spojnice dovodi se preko
priključka 1-4 ulje u prostore C i D preko
cilindra – davača koji se aktivira
124
pedalom. Klip (a) kreće se zbog toga na
levo, zatvara izlaz (b) i otvara ulaz (c).
On oslobadja time put za sabijeni vazduh
od priključka 1 u prostor A, koji tada
dospeva preko kanala (d) u prostor B.
Opterećen pneumatskim i hidrauličnim
pritiskom, klip (e) se kreće na desno i
isključuje spojnicu pritisnom polugom (f).
Pritisak vazduha u prostoru A
izjednačava hidraulični pritisak u
prostoru D i upravljački ventil nalazi se u
zatvorenom položaju.
b) Spojnica u uključenom položaju:
Kod ponovnog uključenja spojnice ulje
teče iz prostora C i D ka cilindru – davaču
koji se aktivira pedalom. Klip (a) vraća se
u desni polazni položaj, ulaz (c) zatvara i
preko otvarajućeg izlaza (b) kao i izduva
3 vrši se pražnjenje prostora B i A.
Hidraulični i pneumatski pritisak na klipu
(e) opada, čime je oslobodjen povratak u
uključen položaj. Preko kanala (g)
prostor E se prazni.
U svakom trenutku pritisak vazduha
ostaje u prostoru B proporcionalan u
odnosu na hidraulični pritisak u prostoru
C, čime je vozaču data puna kontrola pri
uključivanju.
Ako se ne raspolaže dovoljnim pritiskom
vazduha, isključenje je moguće samo
hidrauličnim pritiskom, koji deluje na klip
(e). Ipak je u tom slučaju potrebna veća
sila na pedali.
Konstrukcija modularnog reda gradnje
objedinjuje automatsko podešavanje
spojnice, a neke modifikacije su
opremljene sa mehaničkom indikacijom
istrošenosti.
Za vozila sa elektronskim upravljanjem
pogona (EAS) pojačivači spojnice reda
gradnje 970 051 4.. 0 su opremljeni
senzorom pritiska.
EAS je sistem koji omogućava sa
serijskim agregatima polazak i promenu
stepena prenosa bez aktiviranja pedale
spojnice. Menjanje stepena prenosa
obavlja se ili manuelno od vozača preko
davača sličnog od EPS-uredjaja ili
automatski preko elektronike.
Pojačivač spojnice
7.
Pojačivač spojnice
970 051 … 0
Specijalna gradnja
Namena:
Smanjenje sile aktiviranja na pedali
spojnice kao i omogućavanje finog
(osetljivog) procesa spajanja.
Koncepcija:
Pojačivač spojnice sastoji se od tri dela:
–
hidrauličnog cilindra
–
servo ventila
–
pneumatskog servo ventila.
Način rada:
Pojačivač spojnice povezan je preko
priključka 1 sa rezervoarom za vazduh
za pomoćne potrošače preko priključka
1-4 sa hidrauličnim cilindrom – davačem
koji se aktivira pedalom.
a) Spojnica u isključenom položaju:
Pri isključivanju spojnice dovodi se ulje
pod pritiskom, preko priključka 1-4 iz
cilindra – davača koji se aktivira
pedalom. Klip (a) se otuda kreće na
desno, zatvara izlaz (b) i otvara ulaz (c).
On oslobadja time prolaz za sabijen
vazduh od priključka 1 u prostor A, koji
tada dospeva preko kanala (g) u prostor
B.
hidrauličnom pritisku u prostoru C, čime
je vozaču data puna kontrola pri
uključivanju.
Opterećen pneumatskim pritiskom, klip
(f) se kreće na desno i isključuje spojnicu
pomoću klipne poluge, koja je povezana
sa polugom za aktiviranje spojnice.
Pritisak vazduha u prostoru A
izjednačava hidraulični pritisak u
prostoru D i upravljački ventil se nalazi u
zatvorenom položaju.
Ukoliko se ne raspolaže dovoljnim
pritiskom vazduha, moguće je isključenje
samo sa hidrauličnim pritiskom, koji
deluje na klip (e). Potrebna je ipak veća
sila na pedali.
b) Spojnica u upravljačkom položaju:
Kod ponovnog uključivanja spojnice ulje
se vraća u prostor C i D ka cilindru –
davaču koji se aktivira pedalom. Klip (a)
se vraća u levu polaznu poziciju, zatvara
ulaz (c), otvara izlaz (b) i omogućava
pražnjenje prostora A i B preko izduva 3.
Konstrukcija tog pojačivača omogućava
automatsko podešavanje spojnice (zbog
habanja).
Hidraulični i pneumatski pritisak na
klipovima (e i f) opadaju, zbog čega se
oni vraćaju na levo u uključen položaj.
Preko kanala (d) prostor E se prazni.
U svakom trenutku pritisak vazduha
ostaje proporcionalan u prostoru B ka
1
125
8.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
127
8.
Kratak opis različitih
kočnih sistema sa
sabijenim vazduhom
Kod
jednovodih
kočnih
sistema
sabijenim vazduhom se puni, kroz jedan
jedini pneumatski vod izmedju vučnog i
vučenog vozila za vreme vožnje,
rezervoar za vazduh u prikolici i kočenje
prikolice se vrši smanjenjem pritiska u
tom vodu.
Kod dvovodih kočnih sistema izmedju
vučnog i vučenog vozila na raspolaganju
je uvek jedan vod za punjenje rezervoara
vazduha na prikolici i za upravljanje
kočnim procesom (zbog porasta
pritiska). Prednost tog sistema je u tome,
da se zaliha sabijenog vazduha u
priključnom vozilu i za vreme kočenja
puni.
Kod kombinovanih jedno i dvovodih
kočnih sistema moguće je funkcionisanje
kočnog sistema kako po principu
jednovodog ili dvovodog kočnog
sistema. Vučna vozila sa jednovodim i
dvovodim
prikoličnim
priključkom
omogućavaju kako vuču priključnih
vozila sa jednovodim kočnim sistemom
tako i od takvih sa dvovodim kočnim
128
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
sistemom. Pri tome obratiti pažnju, da se
kočni sistem nekog priključnog vozila sa
jednovodim kočnim sistemom ne može
aktivirati ako se vuče prikolicom sa
dvovodim kočnim sistemom; važi i
obrnuto.
q
Visoka bezbednost i visok komfor
vožnje. Ne nastupa poznato tipično
trzanje za naletne prikolice koje se
nalaze na tržištu.
q
Pogrešno priključivanje spojničkih
glava nije moguće zbog ugradjenih
osigurača.
q
Visoka ekologičnost. Vazduh
ispušta direktno u atmosferu.
q
Jednostavno i
neproblematično
dopunsko opremanje pneumatskog
kočnog sistema.
Prednosti 2-vodog kočnog
sistema
q
q
Pritisak vazduha a time i kočenje
vučnog voza mogu fino da se
doziraju. To važi i za vožnju niz nagib
na dužoj deonici.
Pomoću pred kočenja koje se može
podešavati na prikoličnom kočnom
ventilu vučni voz je uvek ispružen i
nema naletanja prikolice.
q
Rasterećenje kočnice traktora i time
duži vek trajanja i smanjeni troškovi
održavanja.
q
Neznatna curenja sistema su bez
uticaja na učinak. Kompresor napaja
kočni sistem uvek dovoljno sa
sabijenim vazduhom i za vreme
procesa kočenja.
q
Kod neželjenog razdvajanja vučnog
voza prikolica se koči automatski
(kočni sistem razdvojenog stanja).
se
Koncepcija pneumatskog
kočnog sistema
Kod kočnog sistema predstavljenog na
slici radi se o kočnom sistemu sa visokim
pritiskom (HDR) u kojem visinu pritiska
reguliše regulator pritiska (2). Taj pritisak
napajanja od 14 bar ograničava se iza
rezervoara za vazduh ventilom za
ograničenje pritiska (4) na 7,3 bar, tako
da se sada ponovo može govoriti o
kočnom sistemu sa normalnim pritiskom
(NDR). Uprav-ljanje prikoličnog kočnog
sistema (ovde predstavljen dvovodi
kočni sistem) vrši glavni kočni sistem (7)
preko
pneumatsko-hidraulično
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
upravljenog
dvovodog
upravljačkog ventila (8).
prikoličnog
Način rada:
Vožnja
Sabijen vazduh iz kompresora (1) struji
preko regulatora pritiska (2), koji reguliše
pritisak na traktoru automatski u
području od 13,3 do 14 bar, u rezervoar
za vazduh (3). Pritisak iz rezervoara ili
pritisak napajanja može da se očita na
manometru (5).
Za napajanje još jedne prikolice ona je
opremljena sa dve spojničke glave (23 i
24), koje su priključene direktno na
napojni i upravljački vod pre prikoličnog
kočnog ventila (16).
Kočenje
Iz rezervoara za vazduh (3), vazduh
struji preko ventila za ograničenje
pritiska (4) koji je podešen na 7,3 bar ka
dvovodom prikoličnom upravljačkom
ventilu (8), 3/2 ventilu (6), kao i ka
jednovodom prikoličnom upravljačkom
ventilu (9) i ka spojničkoj glavi napajanje
(rezerva) (10).
Pri aktiviranju kočne pedale otvara ventil
3/2 (6), i prikolični upravljački ventil (8) se
opterećuje sa 7,3 bar. Zbog toga sasvim
mali pritisak dospeva preko upravljačkog
voda ka prikoličnom kočnom ventilu (16)
i aktivira ga. Napojni vazduh prikolice
struji sada iz rezervoara za vazduh (22)
preko prikoličnog kočnog ventila,
proporcionalnog
ventila
(17)
i
automatskog regulatora sile kočenja (18)
ka kočnim cilindrima prednje osovine
(20), kao i preko ventila za ograničenje
pritiska (19) i ARSK-ventila (18) ka
kočnim cilindrima zadnje osovine.
U prikoličnom upravljačkom ventilu (9)
pritisak se ograničava na 5,3 bar, koji
vlada i na spojničkoj glavi (11)
(jednovoda). Napojni pritisak 7,3 bar
dospeva pri uključenoj dvovodoj prikolici
preko spojničke glave (10) dalje do
prikolice. Pri tom vazduh prolazi kroz
cevni filter (15), prikolični kočni ventil (16)
i dospeva do rezervoara za vazduh (22).
Pri daljem aktiviranju pedale, raste
pritisak u hidrauličnom glavnom kočnom
cilindru (7), koji pojačava upravljački
pritisak na prikoličnom upravljačkom
ventilu (8). U zavisnosti od visine
hidrauličnog pritiska, raste i pritisak iz
prikoličnog upravljačkog ventila (8) ka
prikoličnom kočnom ventilu (16) i preko
ARSK-ventila (18) se upravlja, u
8.
zavisnosti od stanja opterećenja, ka
kočnim cilindrima.
Padom hidrauličnog kočnog pritiska u
kočnom sistemu traktora opada i
pneumatski pritisak u upravljačkom vodu
ka prikoličnom kočnom ventilu, tako da
se kočni cilindri (20) prazne preko ARSKventila i priključeni ventili preko
prikoličnog kočnog ventila. Prolaz u 3/2
ventil (6) je ponovo zatvoren, a u vodu
izmedju prikoličnog kočnog ventila (9) i
spojničke glave (11) uspostavlja se
ponovo pritisak napajanja od 5,3 bar
(jedan vod).
129
8.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
Sistem za proizvodnju
sabijenog vazduha:
Normalni pritisak kombinovani
jednovodi i dvovodi sistem sa
hidrauličnim aktiviranjem
Legenda:
1
2
3
4
5
7
8
9
10
11
12
13
Kompresor
Regulator pritiska
Rezervoar za vazduh 20 lit.
Drenažni ventil
Manometar
Prikolični upravljački ventil,
1-vodi
Spojnička glava iz rezervoara
(napajanje)
Spojnička glava, kočnica
Spojnička glava, jednovoda
Prikolični upravljački ventil
3/2 ventil
Glavni cilindar
Reduktor pritiska
973 503 … 0
Namena:
Ograničenje izlaznog pritiska.
Način rada:
Sabijen vazduh upravljan kroz priključak
visokog pritiska 1 u prostor A struji kroz
ulaz (j) u prostor B ka priključku niskog
pritiska 2. Pri tome se preko otvora (c)
opterećuje i membranski klip (b), koji pak
prvo zadržava pritisna opruga (a) u
njegovom donjem položaju.
Kad pritisak u prostoru B postigne
podešenu vrednost za stranu niskog
pritiska, membranski klip (b) savladava
silu opruge (a) i kreće se naviše zajedno
sa ventilom opterećenim oprugom (i),
zbog čega ulaz (j) zatvara.
130
Ako je se pritisak u prostoru B popeo
iznad podešene vrednosti, membranski
klip (b) kreće se i dalje naviše i odiže se
pri tom sa ventila (i). Suvišan sabijen
vazduh prolazi kroz otvor (h) ventila (i) i
izduv 3 u atmosferu.
Čim u vodu niskog pritiska nastane pad
pritiska, membranski klip (b) koji se zbog
toga rasteretio i kreće se naniže, podiže
ventil (i), dok ne prodre odgovarajuća
količina vazduha preko ulaza (j).
U slučaju povećanja pritiska u vodu
visokog pritiska iznad max dopuštene
vrednosti otvara se sigurnosni ventil (g)
nasuprot dejstva sile opruge (f) i pušta
višak sabijenog vazduha kroz otvor (e) i
zaštitnu kapu (d) u atmosferu. Pritisak u
vodu niskog pritiska nije zahvaćen tim
procesom.
Pri pražnjenju voda visokog pritiska,
pritisak u vodu niskog pritiska ostaje isto
tako potpuno zadržan.
Pražnjenje voda niskog pritiska 2 može
da se vrši samo preko uredjaja
priključenog na tom mestu.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
8.
3/2 ventil
563 020 … 0
Namena:
Pri aktiviranju upravljačkog voda
naizmenično se povezuje sa napojnim
vodom ili izduvom.
Način rada:
Pri aktiviranju kočne pedale traktora klip
(b) se kreće zbog sile opruge u svoj
gornji krajnji položaj. Napojni vazduh na
priključku P2 dospeva sada preko
priključka A ka priključnom prikoličnom
upravljačkom ventilu. Time pre nego što
postane aktivna hidraulična kočnica
traktora upravlja prikolični kočni pritisak.
Pri otpuštanju kočnice traktora, klip (a)
kočne pedale se ponovo kreće naniže i
zatvara se prolaz. Sabijen vazduh iz
upravljačkog
voda
opada
preko
otvorenog prolaza ka priključku R2.
Slavina
452 002 … 0 i
952 002 … 0
Namena:
Zatvaranje pneumatskih vodova.
Način rada:
U položaju poluge (a) paralelno ka
uzdužnoj osi slavine, ekscentrično vratilo
(c) potiskuje ventil (d) nasuprot pritisne
opruge (e) na levo.
Sabijen vazduh dospeva neumanjeno od
priključka 1 preko ulaza (f) u vod iz
priključka 2. Ako se poluga (a) okrene za
900 do graničnika, pritisna opruga (e)
pokreće ventil (d) na desno, a ulaz (f) se
zatvara. Vod iz priključka 2 se otvara
preko ispusnog otvora (b).
131
8.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
Prikolični upravljački
ventil za dvovodi prikolični
kočni sistem
470 015 … 0
Namena:
Upravljanje dvovodim prikoličnim kočnim
sistemom u vezi sa hidrauličnim glavnim
kočnim
cilindrom
ili
hidrauličnim
davačem traktora.
Kod
nekih
2-kružno
upravljanih
modifikacija vrši se još dodatno
pneumatsko upravljanje čime se pre
aktiviranja kočnice traktora upravlja
prikolični kočni pritisak.
Način rada:
U opuštenom položaju opruga (e)
pritiska čauru ventila (d) na ulaz (c) i drži
ga zatvorenim. Priključak 2 vezan je
preko izlaza (b) i izduva 3.
Aktiviranje
kočne
pedale
deluje
hidrauličnim upravljačkim pritiskom
preko priključka 4 na klip (h) i gura ga
zajedno sa stepenim klipom (a) na
desno. Izlaz (b) se zatvara, ulaz (c)
otvara, a sabijen vazduh na priključku 1
struji preko priključka 2 ka prikoličnom
kočnom ventilu. Sabijen vazduh deluje
na stepeni klip (a) pokreće ga nasuprot
dejstva
hidrauličnog
upravljačkog
pritiska na levo i ulaz (c) se zatvara.
Postignuto je zatvoreno stanje. Neke 2kružne modifikacije opremljene su još
dodatnim pneumatskim upravljačkim
priključkom.
Time
se
preko
preduključnog 3/2 ventila pri aktiviranju
kočne pedale opterećuje priključak 42 i
132
prostor A sa napojnim pritiskom od 7,3
bar. Klip (a) zatvara izlaz (b) i otvara ulaz
(c). Preko priključka 2 dospeva tako već
umanjen
upravljački
pritisak
ka
prikoličnom kočnom ventilu, pre nego što
na priključku 4 nastane upravljački
pritisak.
Pri povećanju hidrauličnog upravljačkog
pritiska, održava se povećanje pritiska
na priključku 2. Otpuštanjem kočne
pedale ostaju priključak 4 kao i priključak
42 bez pritiska, tako da pritisak na
priključku 2 vraća stepeni klip (a) u svoj
polazni položaj. Izlaz (b) otvara i preko
izduva se priključak 2 prazni.
Na prikoličnom upravljačkom ventilu je
dodatni ručni kočni ventil (f), koji pri
povlačenju ručne kočnice vuče klip (a)
nasuprot čauri ventila (d) i otvaranjem
ulaza (c) deluje na max kočenje
prikolice.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
8.
Prikolični upravljački
ventil za jednovode
i dvovode kočne sisteme
470 015 5.. 0
Namena:
Upravljanje jednovodim i dvovodim
prikoličnim kočnim sistemom u sprezi sa
hidrauličnim glavnim cilindrom ili
hidrauličnim davačem traktora.
Način rada:
U opuštenom položaju opruga (e)
pritiska čauru ventila (d) na ulaz (c).
Napojni vazduh sa priključka 1 struji
preko prostora A u prostor B i podiže klip
(h). Taj povlači pri tom klip (k) i ventil (i).
Ulaz (I) se otvara, zbog čega napojni
vazduh struji preko priključka Z u
prikolični
vod
(jednovodi).
Kod
izjednačenja sila između klipova (h i k),
ulaz (I) se zatvara i ograničava pritisak
na priključku Z na 5,2 bar. Priključak 2 se
prazni preko izlaza (b) i izduvava 31.
Aktiviranjem kočne pedale, hidraulični
upravljački
pritisak
deluje
preko
priključka 4 na klip (m) i gura ga zajedno
sa stepenim klipom (a) na desno. Izlaz
(b) se zatvara, a ulaz (c) otvara. Sabijen
vazduh može sada da struji preko
priključka 2 ka prikoličnom kočnom vodu
dvovodog kočnog sistema. Pritisak koji
deluje na stepeni klip (a) gura ga
nasuprot
dejstva
hidrauličnog
upravljačkog pritiska i ulaz (c) se
zatvara. Postignuto je zatvoreno stanje
kočnice. Istovremeno se klip (h)
opterećen pritiskom potiskuje na dole.
Izlaz (j) se otvara i priključak Z se
delimično prazni preko izduva 32.
Postignuto je zatvoreno stanje kočnice,
ako je u prostoru B sila koja deluje na
donju stranu klipa (h) veća od sile koja
deluje na gornju stranu klipova (h i k).
Klip (h) se penje dotle dok su izlaz (j) i
ulaz (I) zatvoreni.
Pri povećanju hidrauličnog upravljačkog
pritiska odigrava se i povećanje pritiska
na priključku 2 odnosno smanjenje na
priključku Z.
Otpuštanje kočne pedale čini da je
priključak 4 bez pritiska, tako da pritisak
na priključku 2 vraća stepeni klip (a) u
njegov prvobitni položaj i izlaz (b) otvara.
Preko izduva 31 prazni se priključak 2.
Istovremeno pada pritisak i iznad klipa
(h), a napojni pritisak u prostoru B
potiskuje ga njegov gornji krajnji položaj.
Preko otvorenog ulaza (I) priključak Z se
ponovo prazni do 5,2 bar.
Na prikoličnom upravljačkom ventilu je
dodata ručna kočna poluga (f), koja pri
povlačenju ručne kočnice vuče klip (a)
nasuprot čaure ventila (d) i kroz
otvaranje ulaza (c) utiče na max. kočenje
prikolice.
133
8.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
Prikolični upravljački
ventil sa ograničenjem
pritiska
471 200…0
Namena:
Upravljanje jednovodog prikoličnog
kočnog sistema u sprezi sa na nožnu
kočnu pedalu postavljenim prikoličnim
upravljačkim ventilom za dvovodi kočni
sistem prikolice kod traktora, kao i
ograničenje regulisanog pritiska na 5,2
bar.
Način rada:
U otpuštenom položaju pritisna opruga
(a) drži membranski klip (b) sa čaurom
ventila (c) u njegovom donjem krajnjem
položaju.
Izlaz (d) je zatvoren, a ulaz (e) otvoren.
Sabijen vazduh iz rezervoara traktora
struji preko priključka 1 ka priključku 2 i
dospeva preko spojničke glave ka
prikoličnom
kočnom
ventilu.
Istovremeno sabijen vazduh struji preko
otvora C u prostor D ispod klipa (h) kao i
preko otvora A u prostor E iznad klipa
(h). Čim pritisak dostigne 5,2 bar u
prostoru B kao i u vodu ka prikolici, ventil
(g) se kreće nasuprot sile pritisne opruge
(f) toliko na dole, dok ulaz (e) ne zatvori.
Aktiviranjem poluge nožne kočnice
traktora, struji iz prikoličnog upravljačkog
ventila postavljenog na polugu nožne
kočnice, pritisak regulisan za dvovodi
prikolični kočni sistem preko priključka 4
u prostor F. Tu se stvara pritisak samo
ispod lončaste manžete, koji pokreće
134
membranski klip (b) sa čaurom ventila
(c) nasuprot dejstva sile pritisne opruge
(a) na gore. Izlaz (d) se otvara. Kroz
čauru ventila (c) i otvor za pražnjenje 3
izlazi sada toliko vazduha u atmosferu,
da se za predkočenje prikolice postiže
udarno smanjenje pritiska u prikoličnom
vodu.
Istovremeno opada i pritisak u prostoru
D i klip (h) se kreće nadole zbog pritiska
napajanja koji deluje na njegovu gornju
stranu u prostoru E. Pri tom on povlači
čauru ventila (c), koja nasedanjem na
dvostruki konusni ventil zatvara izlaz (d).
Pojačanje kočenja traktora prouzrokuje
pri zadržavanju prednjačenja prikolicekao što je opisano-dalje sniženje pritiska
u prikoličnom vodu. Kod otpuštanja
kočnog sistema traktora, prostor F se
ponovo prazni tako da se membranski
klip (b) kao i čaura ventila (c) kreću
naniže zbog dejstva sile pritisne opruge.
Ulaz (e) otvara, a napojni vazduh sa
priključka 1 dospeva preko priključka 2 u
prikolični vod.
Kočni sistem sa sabijenim vazduhom
za poljoprivredna vozila
8.
Regulator kočne sile
475 604 … 0
Namena:
Regulacija kočne sile kočnih cilindara
prikolice u zavisnosti od podešenog
opterećenja.
Način rada:
Pri kočenju, iz spojenog prikoličnog
kočnog ventila, pritisak na priključku 1
dospeva u prostor A kao i preko
otvorenog ulaza (d) i prostora B ka
priključku 2 i dalje u kočne cilindre
prikolice. Pri tom istovremeno pritisak
deluje na klip (e), koji se ipak najpre
zadržava u svom gornjem krajnjem
položaju zbog dejstva opruge (f). Jačina
kontra pritiska opruge (f) zavisna je od
položaja poluge (g) – u vezi sa
ekscentrom (j), koja stoji u zavisnosti od
opterećenja prikolice u jednom od
položaja ”prazno”, ”polu-prazno” ili
”puno” (ili ako postoji, ”1/4 - tereta ili 3/4
– tereta”). Čim je postignut kočni pritisak,
koji odgovara podešenom stanju
opterećenja, u cilindrima i na klipu (e) on
klizi naniže zajedno sa ventilom (c) i
oprugom potiskivanim ventilom (a) pri
čemu se ulazi (b i d) zatvaraju. Na taj
način se sprečavaju dalji porast pritiska u
cilindrima.
Ukoliko bi nastao pad pritiska zbog
nezaptivenosti
prikoličnog
kočnog
sistema, klip (e) podiže ventil (a) usled
rasterećenja pritiska. Ulaz (b) se otvara i
vrši
se
odgovarajuće
sabijenim vazduhom.
napajanje
Pri odvajanju kočnog sistema vučnog
vozila, ostaju priključak 1 i prostor A bez
pritiska. Viši pritisak u prostoru B podiže
ventil (c), a potom i mirni ventil (a). Ulaz
(d) se otvara i nastaje pražnjenje kočnog
cilindra preko priključka 1 i prikoličnog
kočnog ventila. Klip (e) rasterećen od
pritiska kreće se uz pomoć opruge (f) u
svoj gornji krajnji položaj.
Na isti način može da se sprovede
korekcija pritiska za položaj ”polu –
opterećenje”. Za to se regulator postavi u
položaj ”otpušteno” a korekcija se vrši
vijkom (h). Kod regulatora kočne sile bez
položaja ”otpušteno” vijku (h) se može
prići, pri čemu se regulator stavlja u
položaj ”prazno” i odvije se poklopac na
boku sa donje strane kućišta koji se tu
nalazi samo kod te modifikacije. Pri
podešavanju vijaka (h i i) regulator mora
da bude u stanju bez pritiska.
Položaj ”otpuštanje”, koji imaju različite
modifikacije regulatora sile kočenja, služi
za otpuštanje kočnice pri odvojenoj
prikolici. Pri tome se zbog oblika
ekscentra (j) opruga (f) toliko otpušta, da
klip (e) može da se kreće na dole i otvara
izlaz ventila (a). Sabijen vazduh iz kočnih
cilindara može da izadje u atmosferu
kroz aksijalni otvor klipa (e) i izduva 3.
Za korekciju pritiska, koji iz regulatora
kočne sile u položaju ”prazan” dospeva u
cilindre, služi vijak za podešavanje (i).
On je dostupan u položaju regulatora
”puno – opterećenje” posle izvlačenja
zaštitnog čepa na izduvu 3, i omogućava
prednaprezanje opruge (f). Odvrtanjem
vijka (i) postiže se povećanje, a
uvrtanjem smanjenje mernog pritiska u
cilindrima.
135
9.
ETS i MTS- elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
1
137
9.
Uvod
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
Autobusi javnog prevoza na kratkim
relacijama i privatni prevoznici opremaju
se zbog povećanih zahteva bezbednosti
početkom 80-tih godina u SRN za zaštitu
putnika i izbegavanje opasnosti od
nesreća u okviru radionica, bezbednim
upravljanjem. Oba najvažnija kriterijuma,
koja se od tada moraju ispuniti su:
q
Zaštitni uredjaji za lica i predmete
pri otvaranju i zatvaranju vrata
q
Zaštitni uredjaji za izbegavanje
udarnog kretanja vrata, pri
ponovnom
punjenju
cilindara
vazduhom.
–
jednostavno rukovanje od strane
radioničkog osoblja
–
smanjenje troškova sistema
–
otpadanje servisnih radova i radova
održavanja.
Rezultat razvoja prema zahtevima bio je
elektronsko upravljanje vratima, koja se
proizvode od kraja 1987. god. pod
skraćenom oznakom
* ETS *
Iako su ti zahtevi posle uvodjenja oba
WABCO-sistema, princip bez pritiska i
princip sa smanjenim pritiskom, doveli
do željenih poboljšanja u bezbednosno
tehničkom smislu, pokazalo se vrlo brzo,
da je za takve sisteme – mereno po broju
uredjaja u sistemu i u pogledu
održavanja – još bilo slobodnog prostora
za poboljšanja.
Za WABCO je iz toga proizašla
konsekvenca za razvoj elektronski
upravljanog sistema, koji potpuno uzima
u obzir sledeće glavne zahteve:
–
bezbednost za putnike
–
smanjenje nesreća u radionicama
Najvažnija poboljšanja koja su se mogla
postići su:
–
izbacivanje
prekidača
krajnjih
i
valjkastih
–
otpadanje
podešavanja
kod
proizvodjača vozila i saobraćajnih
pogona
–
razvoj jedinstvenog sistema koji se
prihvata od svih proizvodjača
autobusa u pogledu njegove filizofije
bezbednosti
–
kombinovanje ETS sa jednostavnim
pneumatskim pogonima koji su
godinama poznati i dokazani
–
smanjenje sila uklještenja.
Koncepcija sistema ETS
Pneumatsko upravljanje
Nasuprot ranije korišćenim sistemima
bez pritiska / smanjeni pritisak, znatno se
smanjuje broj ugradjenih komponenti
primenom ETS. One se zamenjuju
jednim jedinim ventilom za vrata, koji
poseduju dve bitne karakteristike:
q
138
Punjenje i pražnjenje komora
cilindra (4/2 – funkcija = normalna
funkcija za vrata)
1
q
Sprečavanje
udara
vrata
ponovnim punjenjem cilindara
posle aktiviranja prinudne slavine.
Posle tog postupka na vrata ne
deluje sila. Krila vrata mogu da se
pokreću rukom, čime se sprečava
ugrožavanje lica.
9.
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
Prinudna slavina
Ventil za
vrata
prekidač pritisnog talasa
senzor pomeraja
Sl. 1
Slika. 1
Primer ETS sistema sa obrtnim
pogonom
Na gore oslikanoj preglednoj šemi
jednog ETS sistema za vrata može se
videti povezivanje komponenti vrata. U
ovom primeru se radi o sistemu sa
obrtnim pogonom, to znači da je cilindar
vrata namontiran direktno na obrtni stub
krila vrata. U ovom primeru vrata se
kontrolišu dodatno senzorom pomeraja
preko prekidača koji se aktivira pritisnim
talasom. Prekidač na pritisni talas se
aktivira impulsom pritiska iz gumenog
zaptivnog profila prednje ivice vrata. Uz
to ETS – elektronika raspolaže posebnim
ulazom za tu funkciju.
Sl. 2
Slika. 2
ETS - sistem vrata sa linearnim
pogonom
Predstavljena šematska slika prikazuje
pneumatsku vezu sa pogonom sa
linearnim cilindrom. Električna veza je
identična sa vezom kod obrtnog pogona.
Za oba pogona važi, da se na brzine
otvaranja i zatvaranja krila vrata može
uticati preko odgovarajućih prigušnica
odnosno blendi. Način uticaja se uzima
iz podataka o vozilu koje daje
proizvodjač vozila.
139
9.
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
ETS - elektronika
446 020 … 0
Elektronsko upravljanje
Elektronsko
upravljanje
preuzima
upravljačka elektronika opremljena
mikrokontrolerom. Ona se isporučuje u
dve osnovne varijante:
vanje na različite funkcije vrši se
specijalnim
programiranjem.
Vrsta
izvođenja elektronike može da se
prepozna i po konektorima:
Obe varijante elektronike sadrže
načelno identični program. Prilagođa-
Upravljanje ima 25-polni konektorski
priključak, automatika ima kao i
upravljanje na jednoj strani jedan 25polni konektorski priključak, a na drugoj
strani jedan dodatni 15-polni konektor za
automatske funkcije, i jedan prebacivač
ručno-automatsko upravljanje.
Namena:
Način rada:
Prinudna slavina se koristi u mogućem
slučaju opasnosti ili pri opravkama,
odnosno pri otkazu sistema vrata da bi
se cilindar vrata ispraznio i krila vrata
mogla rukom pokretati. Istovremeno ona
upravlja ventil vrata tako da pri
ponovnom punjenju sistema vrata
vazduhom nastaje uključenje cilindra
vrata, ali on ne proizvodi dejstvo. U
varijanti 952 003 031 0 prinudna slavina
je opremljena prekidačem za aktiviranje
jednog upozoravajućeg uređaja.
U normalnom položaju ručice (a) struji
napojni vazduh preko priključka 1 kroz
prinudnu slavinu i dospeva preko
priključka 2 u radne vodove.
–
upravljanje za
preko vozača
aktiviranje
–
automatika
za
aktiviranje vrata.
samo
automatsko
4/2 slavina
(prinudna slavina)
952 003 … 0
140
Obrtanjem ručice (a) za 900 u prinudni
položaj napajanje se blokira, a radni
vodovi se prazne preko priključka 3.
9.
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
4/3 magnetni ventil
(ventil za vrata)
372 060 … 0
Namena:
Ventil za vrata u normalnom pogonu
pokazuje način rada 4/2 ventila i služi za
naizmenično punjenje komora cilindara
za vrata. Za razliku od starijih sistema
vrata za vozila su – ukoliko pri otvaranju
udare u prepreku – ”bez sile”. Bez sile
znači da su se sve komore cilindara za
vrata istovremeno napunile kroz ventil
vrata.
Posledica
tog
stanja
je
zaustavljanje
vrata,
ugrožavanje
(priklještenje) lica se sprečava, a
moguće je i ručno pokretanje krila vrata.
Način rada:
Otvaranje i zatvaranje vrata
Da bi se ventil vrata prebacio na
”otvaranje”,
mora
se
aktivirati
odgovarajući taster za vrata na
instrumentnoj tabli. Time se preko
elektronike (izlaz PIN 15) zatvara strujno
kolo ka magnetu A ventila za vrata i
kotva se kreće na gore. Sabijen vazduh
na otvoru (b) struji u prostor (c) i deluje
na klip (a). On se kreće na levo i
potiskuje klip (f) u levi krajnji položaj. U
tom položaju je spojen priključak 11
(dovod energije) sa priključkom 22 i
sabijen vazduh struji kroz ventil vrata u
komoru cilindra vrata za otvaranje. Pošto
je istovremeno priključak 24 spojen sa
izduvom 3, vrata se otvaraju.
Ponovnim aktiviranjem tastera za vrata
na instrumentnoj tabli od strane vozača,
ventil vrata prebacuje usled aktiviranja
ventila B u položaj zatvaranja klip (f)
pokreće klip (a) u desni krajnji položaj.
Komore za zatvaranje cilindra vrata se
pune, odnosno komore za otvaranje se
prazne. Vrata se zatvaraju.
Zaštita od uklještenja vraća
nazad pri zatvaranju vrata
Ako se u fazi zatvaranja neka osoba ili
predmet uklješte izmedju glavnih ivica za
zatvaranje vrata onda se hod vrata
usporava.
Preko
elektronskog
prihvatnika pomeraja (potenciometar) to
se usporenje prepoznaje i obradjuje u
elektronici. Elektronika vrata prebacuje
sada ventil vrata u smer otvaranja, a
vrata se zbog reverzibilnog hoda ponovo
otvaraju. Posle novog zadavanja
impulsa uključenja tasterom vozača,
cilindar vrata se ponovo puni u smeru
zatvaranja. Vrata se ponovo zatvaraju.
Zaštita od uklještenja u smeru
otvaranja
Da bi se ispunili zahtevi za automatsko
aktiviranje vrata i vrata kojima upravlja
vozač, u autobusima, mora biti
konstruktivnim merama osigurano, da se
putnici koji se nalaze unutar vozila u
području vrata ne mogu uklještiti pri
otvaranju vrata. Za ispunjenje tih
zahteva služi magnet C ventila vrata u
vezi sa elektronskim davačem pomeraja
-–senzor pomeraja. Ako se za vreme
faze otvaranja neka osoba ili predmet
uklješti od zadnje ivice otvarajućih vrata,
onda se to usporenje hoda vrata
prepozna preko senzora pomeraja i
obradjuje u elektronici. Magnet C ventila
vrata se pobudi. Ventil uključuje i puni
prostor (g), oba klipa (f i a) nalaze se u
krajnjem položaju, a preko priključaka 22
i 24 pune se obe strane cilindra vrata.
Tako su praktično cilindri vrata ”bez sile”.
Krila vrata se zaustavljaju i mogu se
pokretati rukom. Pri tome obratiti pažnju,
da se – zbog diferentnih površina klipova
cilindra vrata – krila vrata po uklanjanju
prepreke uvek kreću lagano u otvoren
položaj. Vrata se uvek mogu zatvoriti
samo preko tastera za vrata kod vozača.
Aktiviranje prinudne slavine
Aktiviranjem prinudne slavine ventil vrata
se pneumatski uključuje preko priključka
4. Preko prinudne slavine sistem za vrata
se prazni. Cilindri vrata su bez pritiska,
tako da se vrata ne kreću i mogu se
otvoriti ručno. Ako se vrata ponovo
stavljaju u funkciju, dovoljno je, samo
prinudnu slavinu vratiti u normalni
položaj. Preko ventila vrata (pneumatski
uključen preko priključka 4) pune se sve
komore cilindra vrata – kao kod ”zaštite
od uklještenja u smeru otvaranja”!
Prekidačem kod vozača vrata se mogu
ponovo zatvoriti.
141
9.
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
Cilindar vrata
za jednofazno zatvaranje
sa obostranim prigušenjem
422 802 … 0
Namena:
Otvaranje i zatvaranje
preklopnih vrata.
zakretnih
i
Način rada:
Pri aktiviranju ventila vrata sabijen
vazduh struji preko priključka 12 u
prostor A. Nastali pritisak pokreće klip (c)
kao i potisnu šipku (d) na desno i otvara
vrata. Istovremeno se prostor B prazni
preko priključka 11 i prethodno
uključenog ventila vrata.
Kod ponovnog aktiviranja ventila vrata
puni se prostor B preko priključka 11, a
pritisak u prostoru A se gubi preko
priključka 12. Naizmenično dejstvo
pritiska na klip (c) pokreće ga sa
potisnom šipkom (d) ponovo na levo i
zatvara vrata.
Brzina otvaranja i zatvaranja može da se
reguliše vijcima za prigušivanje (a i f). Za
sprečavanje snažnih i bučnih udara
vrata pri otvaranju i zatvaranju, cilindar
vrata je opremljen osim toga i sa
prigušnicama (b i e), koje prouzrokuju
prigušenje (završno kočenje).
142
Sabijen vazduh za vreme otvaranja
prodire s prednje strane klipa (c) izlazi
najpre ravnomerno preko prigušnice (f) i
priključka 11. On mora proći oko 40 mm
pre kraja hoda kroz amortizacionu
prigušnicu (e), pošto u radijalni zaptivač
(g) prodire ojačani deo potisne šipke (d)
koja sprečava dalje pražnjenje prostora
B preko prigušnice (f). Na isti način se
dešava prigušenje pri zatvaranju. Najpre
ravnomerno ispuštan sabijen vazduh iz
prostora A preko prigušnice (a) i
priključka 12 prisiljava se oko 40 mm pre
kraja hoda da prodje kroz amortizacionu
prigušnicu (b).
Cilindar vrata je tako konstruisan da se
zamenom vodova na priključcima 11 i 12
iz ventila vrata može postići suprotni tok
kretanja. Otvaranje vrata se tada vrši
vučenjem, a zatvaranje guranjem
klipnjače.
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
9.
Cilindar vrata
za jednofazno zatvaranje sa
prigušenjem pri izvlačenju i
uvlačenju klipnjače
422 808 … 0
Namena:
Otvaranje i zatvaranje zakretnih i
preklopnih vrata. Primena specijalno za
sisteme
vrata
sa
reverzibilnim
uredjajem.
Način rada:
Pri aktiviranju ventila vrata sabijen
vazduh struji preko priključka 12 u
prostor A. Nastali pritisak pokreće klip (a)
kao i potisnu šipku (b) na desno i tako
otvara vrata. Istovremeno se prostor B
prazni preko priključka 11 i priključnog
ventila vrata. Preko priključaka 41 i 42 se
pri tome vrši ekvivalentno punjenje i
pražnjenje reverzibilnog prekidača.
Pri ponovnom aktiviranju ventila vrata
puni se prostor B preko priključka 11, a
pritisak u prostoru A se gubi preko
priključka 12. Naizmeničnim dejstvom
pritiska na klip (a) on se pokreće zajedno
sa potisnom šipkom (b) ponovo na levo i
zatvara vrata.
tvrdog udara vrata pri otvaranju, cilindar
vrata je opremljen podešavajućom
prigušnicom (d), koja prouzrokuje
osetljivo prigušenje (kočenje pri kraju).
Sabijen vazduh za vreme otvaranja, već
prema izvedbi prigušenja pri uvlačenju ili
izvlačenju klipnjače s prednje ili zadnje
strane klipa (a) izlazi najpre bez
sprečavanja preko otvora C. On mora da
prodje kroz prigušnicu (d) 40 mm pre
završetka hoda, pošto ojačan deo
potisne poluge (b) prodire i radijalni
zaptivni prsten (c) i sprečava dalje
pražnjenje prostora B preko otvora C. U
varijanti sa prigušenjem kod uvlačeće
klipnjače deluje cev (e) koja sabijen
vazduh sprovodi iz prostora A oko 40
mm pre kraja hoda kroz amortizacionu
prigušnicu (d). Na taj način se u
zavisnosti od podešenosti prigušnog
vijka (d) kretanje potisne šipke (b) više ili
manje usporava.
Takodje, pri tom procesu vrši se
odgovarajuće punjenje i pražnjenje
reverzibilnog prekidača. Za sprečavanje
143
9.
Prekidač pritiska
441 014 … 0
ETS - elektronsko upravljanje
autobuskim vratima
Prekidač
pritiska
se
koristi za
uključivanje i isključivanje magnetnih
ventila ili kontrolnih lampi. Prema tome
postoji prekidač uključivač i prekidač
isključivač. Potrebna funkcija uključenja i
podešenost pritiska je pri tome zavisna
od detalja funkcije upravljajućeg
uredjaja. Prekidač pritiska se u različitim
varijantama ne može podešavati.
Prihvatnik
pomeraja
(senzor)
je
potenciometar koji se upravlja u
zavisnosti od pomeraja. Pri otvaranju
napon raste od 0,9 V do oko 14,0 V, dok
za vreme zatvaranja opada od 14 V na
oko 0,9 V. Te naponske razlike prihvata
i obradjuje elektronika vrata. Ako vrata
za vreme otvaranja ili zatvaranja naidju
na prepreku, elektronika može odmah
da je prepozna i prema tome da uključi
ventil vrata 372 060 ... 0.
Svrhu i način delovanja vidi na strani 99.
Senzor pomeraja
446 020 4.. 0
144
1
9.
MTS Modularni sistem upravljanja
vratima za autobuse
Sistem MTS:
Na osnovi iskustava sa sistemom ETS
razvio se MTS i prviput je bio uporabljen
1997 godine. Sistem se odlikuje time što
se može rabiti nezavisno o tome, kakva
je konstrukcija vrata primijenjena. Bez
problema mogu se uzajamno kombinirati
vrata, koja se otvaraju prema unutra,
prema van i također okretno-pomična
vrata s pneumatskim, ili električnim
pogonom!
Novitet je također priključak na električni
sistem vozila. Tako se pojavljuje
mogućnost primjene CAN-sabirnice
podataka. Tako su za upravljanje do 5
vrata autobusa dovoljna tek dva vodiča.
Za vozila bez središnje sabirnice
podataka može se alternativno primijeniti
konvencionalna kabelaža. Za razliku od
drugih sistema moraju se vodiči spojiti
samo na elektroniku prvih vrata.
Bez obzira na to, da li je bila primijenjena
centralna
sabirnica
podataka,
ili
konvencionalna kabelaža – u oba
slučaja su pojedina vrata priključena
preko sistema CAN-sabirnice a kao
posljedica je središnja obrada signala u
upravljačkoj jedinici prvih vrata. S time
otpadaju «samo tako u prolazu» skupi
relejni spojevi dosadašnjih upravljačkih
sistema.
Programska
oprema
omogućuje
postavljanje mnogih parametara, da bi
se upravljanje moglo lako prilagoditi
specifičnim željama kupaca. Spremanje
ovih podataka slijedi za sva vrata u
upravljačkoj jedinici prvih vrata. Time je
moguće mijenjati elektronske module na
svim vratima bez obzira na postavljene
vrijednosti.
Razumljivo je da se MTS-sistem može
priključiti na sistem za dijagnosticiranje;
u zavisnosti o primijenjenoj vrsti
priključka slijedi dijagnoza bilo preko
CAN-sabirnice
vozila,
bilo
preko
zasebnog K-vodiča.
Kontrola vrata slijedi kod pneumatskih
vrata
preko pritisnih kontakata a
novorazvijenih potenciometara , koji su
izravno montirani na okretnom stupu.
Zahvaljujući mehaničkom kodiranju ovi
senzori ne iziskuju nikakvo ugađanje.
Električki pokretana vrata mogu biti
MTS - Funkcionalna shema
sistema:
Priključak na vozilo uz pomoć
CAN-sabirnice podataka
Zahvaljujući jednostavnom postupku
učenja prilikom prvog puštanja u pogon
svakih vrata će se ukupna odstupanja
izjednačiti. U tu svrhu je dovoljno samo
jednom pokrenuti vrata jednom u oba
krajnja položaja, što ćete postići duljim
pritiskom na radionički taster.
Za pneumatski pokretana vrata bio je
dalje razvijen
već desettisuća puta
dokazani princip ETS. Tako smo mogli
izostaviti prigušenje, koje je dotad bilo
integrirano u cilindre. Ovu funkciju sada
preuzima ventil za upravljanje vratima.
Elektronikom
upravljani
ventil
omogućava spremno prigušenje pokreta
u bilo kojem trenutku. Uz prednosti u
troškovima time se dobiva bitno
fleksibilnija mogućnost prilagođavanja
ponašanja u kretanju različitih tipova
vrata. Također otpada mogućnost
pogrešnog postavljanja i time se
povećava sigurnost u pogonu.
System data bus
Vehicle
data bus
Basic
module
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door 1
Priključak na vozilo preko
konvencionalne kabelaže
također
praćena
pomoću
ovih
potenciometara; ali moguća alternativa
je također primjena davača impulsa, koji
su ugrađeni u motor u kombinaciji s
indeksnim prekidačem.
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door 2
Extension
module
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door “n“
System data bus
Conventional
lines
Basic
module
Diagnosis
K-Line
Extension
module
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door 1
2
Extension
module
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door 2
Extension
module
Door
drive
Door
signals
Safety
devices
Door “n“
145
146
3
2
4
1
3
C
A
B
C
C
A
B
B
A
powerless closed open
24
23
22
21
Door control valve
Door control valve with electrically
controlled end position damping
11
12
3
Function
Door OPEN
Door OPEN choked (END POSITION)
Door CLOSED
Door CLOSED choked (END POSITION)
Door POWERLESS
Solenoid
A
A and C
B
B and C
C
Valve control
Emergency cock
8 bar
Signals to vehicle
and/or other doors
4
Emergency control
4± 0,4 bar E
Closed
4± 0,4 bar E
Open
Values such as nozzle given
as examples diameter, etc.
are simply (ACTUAL)!
For more details, see the
model description of
each door!
24V
Pressure
switch
24V
Pressure
switch
Pressure sensing
1,0
Open –
Closed –
1,0
1,1
Open –
Closed –
white
red
Distance sensor
behind
yellow
white
Distance
sensor
in front
yellow
red
Distance sensing
Cylinder without end
position damping
back door wing
front door wing
MTS control electronics
Signals to
door
peripheral
equipment
9.
MTS Modularni sistem upravljanja
vratima za autobuse
Funkcionalna shema dvokrilnih pneumatskih vrata
MTS Modularni sistem upravljanja
vratima za autobuse
9.
MTS - Elektronika
446 190 . . . 0
Elektronski moduli sistema MTS
opremljeni su sa preko 60 kontakata, koji
su podijeljeni na 5 različitih trorednih
konektora (6, 9, 12, 15 i 18 kontakata),
što isključuje njihovu zamjenu. Pazilo se
je na to, da se funkcionalne cjeline
maksimalno zgusnu i – koliko je to bilo
moguće – da se izbjegnu dvostruka
pokrivanja.
9- polni konektor:
CAN-interface sabirnice podataka
vozila i sistemske sabirnice,
dijagnostički interface, adresni ulazi
18- polni konektor:*
napajanje, pogon (ventili, odnosno
motori), senzori
15- polni konektor:
specijalne funkcije vrata, na pr.
radionički taster, osjetljivi rub vrata,
rampa, rasvjeta ulaznog prostora,
funkcije automatike ……..
12- polni konektor:*
Nalazi se samo na prvim vratima i
primjenjuje se za konvencionalni
priključak na pr. tastera vozača,
svjetala, koja javljaju kvar, kočnice
za zaustavljanje u stanici, crveno/
zeleno pokazatelja …….. rabi se
ukoliko vozilo nije opremljeno CANsabirnicom podataka o vozilu.
6- polni konektor:*
Nalazi se samo na prvim vratima i
namijenjen je za konvencionalni
priključak (pretežno) automatskih
funkcija na pr. oslobađanje vrata,
ulaza s dječjim kolicima, želja za
zaustavljanje radi izlaza ……. Rabi
se ukoliko vozilo nije opremljeno
CAN-sabirnicom podataka o vozilu.
Priključak tastera vozača za treća
vrata je također moguć (u Njemačkoj
prema § 35e StVZO nije dozvoljen!)
Između sistema za upravljanje vratima,
koji su namijenjeni za pneumatska i
električna vrata postoje razlike, što se
tiče priključaka, naročito kod spajanja
18-polnog konektora.
Kod MTS-P će se – ovisno o broju
vratnih krila, odnosno prema željenoj
funkciji prikljueiti - 1 ili 2 ventila za vrata,
1 ili 2 senzora položaja i 2 ili 4 pritisna
tastera.
Kod MTS-E mogu se na odgovarajući
način priključiti 1 ili 2 motora sa po 2kanalna davača porasta i pripadajućim
završnim prekidačima ili alternativno
analognim
senzorima
položaja.
Identičan je priključak napona napajanja
i signala brzine (samo na prvim vratima).
*): Za pneumatski pokretana vrata
stoji na raspolaganju olakšana
MTS-varijanta
(„modul
za
proširenje“) za uporabu isključivo
na drugim vratima. 6- i 12-polni
konektori ovdje nemaju nikakvu
funkciju.
Modul
za
proširenje
može
upravljati samo jednim ventilom za
upravljanje vratima.
MTS – senzor za vrata
446 190 15 . 0
4
147
9.
MTS Modularni sistem upravljanja
vratima za autobuse
4/3 kraki-magnetni ventil
(MTS – ventil za vrata)
472 600 . . . 0
U MTS-ventil bila je dodatno k
funkcijama opisanim na stranici 141
(ventil za vrata) integrirana uključna
prigušna zaklopka izlaznog zraka.
Kontrolirani elektronikom će cilindri
zakočiti prije dostizanja svakog krajnjeg
položaja.
Ukoliko su magneti A, B i C bez napona
dolazi do odzračivanja cilindara za
upravljanje vratima, budući da se
membrana (g), koja nije opterećena
tlakom nalazi u otvorenom položaju.
Za zakočivanje cilindra za upravljanje
vratima će elektronika dodatno aktivirati,
već prema smjeru kretanja – jedan od
vanjskih magneta A, ili B je aktivan
magnet C. Rezervni zrak dospijeva u
prostor (h) opterećuje membranu (g),
koja zatvara prolaz za odzračivanje 3.
Zrak, koji izlazi iz cilindra vrata može
sada odlaziti u atmosferu samo preko
podesive zaklopke.
MTS – cilindar vrata
422 812 . . . 0
Stlačeni zrak upravljan ventilom za vrata
struji kroz priključak 12 u cilindar i
pomiče stap udesno. Istovremeno dolazi
do odzračivanja prostora B preko
priključka 11 i pretpriključenog ventila
vrata.
Prilikom ponovnog pokretanja ventila za
upravljanje vratima će se ispuniti zrakom
148
5
prostor B preko priključka 11 i tlak u
prostoru A će se preko priključka 12
sniziti. Kroz promjenljivo opterećenje
stapa pomaknut će se ovaj zajedno s
tlačnom polugom ponovno ulijevo i
priključena vrata će se zatvoriti.
MTS Modularni sistem upravljanja
vratima za autobuse
9.
MTS – ventil za nuždu s
prekidačem
952 003 . . . 0
U normalnom položaju struji rezervni
zrak preko priključka 1 kroz kračni ventil
i dospijeva preko priključka 2 do ventila
za upravljanje vratima. Priključak 4 je
spojen s odzračivanjem (priključak 3).
Prilikom okretanja ventila za nuždu za
90° u položaj za nuždu struji rezervni
zrak prema priključku 4 i priključeni ventil
za upravljanje vratima će se uključiti
pneumatski u funkciju «bez snage» (obje
strane cilindra vrata će se odzračiti).
6
Elektronika upravljanja istovremeno
primi od integriranog prekidača signal
upotrebe ventila u nuždi.
U svrhu sprječavanja iznenadnog
pokretanja krila vrata poslije dovođenja
ventila za nuždu u polazni položaj, ventil
za upravljanje vratima ispunit će uvijek
poslije funkcije «bez snage» istodobno
obje strane cilindra zrakom.
149
10.
Montaža cevnih vodova i
priključaka
1
151
10.
Opšta uputstva
Opšta uputstva za čelične
cevi
Montaža cevnih vodova i priključaka
Sučeoni priključci zasnivaju se pretežno
po dimenzijama i izvedbi na DINstandardima 74313 do 74319. Utični
priključci odgovaraju pretežno DIN-u
2353. Sučeoni priključci su dopušteni do
radnog pritiska 10 bar, a utični do 100
bar. Za čelične i plastične cevi
Utični priključci se primenjuju za sledeće
prečnike cevi i vodova:
Putna vozila
primenjivati cevne priključke od čelika.
Površina nastavaka i navrtki je
fosfatirana i nauljena ili sjajno
pocinkovana i žuto pasivizirana.
Za bakarnu cev su
mesingani cevni priključci.
predvidjeni
Oni se sastoje od sledećih pozicija
1
Nastavci s navojem
6x1
Merni i upravljački vodovi
2
8x1
Sistem motorne kočnice
Uredjaji za upravljanje
vratima Specijalni uredjaji
Zaptivni prsten (unutrašnja
zaptivka)
3
Pritisni prsten
10 x 1
Upravljački vodovi
4
Usečni prsten
12 x 1
Kočni i napojni vodovi
5
Preklopna navrtka
2
1
3
Oni se sastoje od sledećih detalja:
1
Nastavci s navojem sa unutrašnjim
konusom
2
Usečni prsten
3
Preklopna navrtka
Obratiti pažnju:
Sučeoni nastavci se primenjuju za
sledeće prečnike cevi:
Putna vozila
15 x 1,5
Kočni i napojni vodovi
18 x 2
Veza kompresor - regulator
pritiska, napojni vodovi
1
2
3
Funkcija usečnih prstenova je istovetna
kod obe vrste priključaka. Pri pritezanju
preklopne navrtke, usečna ivica tvrdog
usečnog prstena klizi duž unutrašnjeg
konusa priključka stanjuje se i prodire
nabacivanjem vidljivog oboda u spoljni
sloj cevi. Zaptivanje cevi vrši se čvrstim
naleganjem
usečnog
prstena
na
unutrašnji konus. Dodatni pritisni prsten
kod sučeonih priključaka zaptiva se
zaptivnim prstenom koji je normalno od
fibera a kod termički visoko opterećenih
priključaka od cinka.
4
5
Pre montiranja priključka, proveriti navoj i
nastavak na oštećenje. Oštećeni navoji
se moraju doraditi. Da bi se osujetilo
zaribavanje navoja preporučuje se
mazanje grafitnom mašću pre navrtanja,
porudžbeni broj 830 503 004 4 (tuba 50
g).
Pošto svi zaptivni prstenovi imaju
osobinu, da se pri opterećenju sabiju,
moraju se priključci na novim vozilima ili
sistemima u prvo vreme dotezati. To isto
važi i za zamenu uredjaja, pošto se uvek
moraju koristiti novi zaptivni prstenovi.
Pre dotezanja priključaka moraju se
prethodno cevne preklopne navrtke
otpustiti da bi se sprečilo oštećenje cevi.
Nepridržavanje može dovesti do gubitka
pritiska u sistemu a time i do otkaza
kočnice.
152
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Uputstva za montažu za
čelične cevi
Cev se seče pod pravim uglom. Za to se
koristi uredjaj za sečenje cevi.
Pažnja!
Ne koristiti sekač za cevi!
Tu se cev koso odseca pomoću točka za
sečenje, pri čemu nastaje jaka ivica
unutra i spolja.
Utični priključak
Pre zatezanja preklopne navrtke
2
1
3
Posle zatezanja preklopne navrtke
Posle sečenja, cevi se moraju brižljivo
očistiti od opiljaka, pošto oni inače posle
montaže mogu da prodru u sistem
vodova i da razore sedišta ventila,
odnosno filter. To bi moglo dovesti do
otkaza kočnog sistema.
Posledice:
Kod cevi spoljnjeg prečnika do 10 mm
preporučuje se, pripadajuće navrtke
utičnih priključaka postaviti na svaki
uredjaj, a montažu cevnih vodova raditi
direktno na mestu ugradnje.
stezanjem preklopne navrtke za oko 1
obrtaj.
Pripremljeni krajevi cevi sa preklopnom
navrtkom i usečnim prstenom stavljaju
se direktno u priključke, a preklopna
navrtka se navrne rukom na usečni
prsten dok ide.
Cev se mora samo gurnuti do graničnika
u priključak, a preklopna navrtka se
dotegne za 3/4 obrta. Pri tome cev ne
sme da se obrće. Pošto je usečni prsten
obuhvatio samo
Smanjenje
poprečnog
zaptivnosti na priključku.
preseka
i
Posle toga preklopnu navrtku otpustiti i
kontrolisati, da li je sečna ivica usečnog
prstena prodrla u spoljni sloj cevi i da je
uzdignut venac vidljiv pre usecanja. Po
potrebi se preklopna navrtka još jednom
dotegne.
Beznačajno je ako se usečni prsten na
kraju cevi može obrtati. Posle montaže
spoja kao i posle svakog otpuštanja
pritezanje preklopne navrtke vršiti
normalnim ključem bez primene sile.
cev, nepotrebno je dalje utiskivanje cevi.
Završno pritezanje sledi još jednim
4
1 Graničnik
2 Unutrašnji konus
3 Usečni prsten
4 Vidljiv venac
Oznaka na preklopnoj
navrtki olakšava
posmatranje
propisanog obrtaja
1
Vidljiv venac
153
10.
Sučeoni priključci
Montaža cevnih vodova i priključaka
Predmontaža se vrši zbog praktičnosti u
mengelama. Ključ za priključak treba da
ima oko 15 puta veću dužinu od otvora
ključa (eventualno ga produžiti pomoću
cevi).
Najpre stegnuti priključak u mengele.
Preklopnu navrtku navrnuti do osetnog
naleganja na usečni prsten, onda cev sa
nataknutim pritisnim prstenom pritisnuti
prema čelu mengela, a preklopnu
navrtku pritegnuti za 3 / 4 obrta. (Pažnja!
Cev se ne sme obrtati pri pritezanju
navrtke!). Pri tome progresivni prsten
obuhvata cev, posle čega dalje
utiskivanje otpada. Završno pritezanje
se vrši daljim pritezanjem preklopne
navrtke za oko 3 / 4 obrta. Pri tome
prsten useca i pravi pre svog prvog
stezanja vidljiv venac.
Moraju se postaviti pritisni i
zaptivni prsten.
Posle pritezanja preklopne navrtke
2 3
4
1
1 Vidljiv venac
2 Zaptivni prsten
3 Pritisni prsten
4 Usečni prsten
Izrada premontaža u većem broju
komada zahteva enormni utrošak
vremena, ako se proizvode na napred
opisani način. U takvim slučajevima
preporučuje se ručni uređaj za
premontažu. Sa njim se usečni prstenovi
mogu brzo montirati. Zbog velike
praktičnosti alata, on nije vezan za radno
mesto, već se može koristiti varijabilno..
Završno stezanje se olakšava, ako se
preklopna navrtka nekoliko puta olabavi,
da bi ulje ponovo prodrlo na tarne
površine. Pri završnoj montaži paziti na
to da svaki kraj cevi sa pripadajućim
pritisnim prstenom dođe u isti priključak
u kojem se vrši premontaža.
Uputstva za savijanje i
prilagođavanje cevnih
vodova
154
Načelno se može reći da se cevni
vodovi za kočne sisteme nikada ne
smeju tretirati na toplo, pošto će se
tako razoriti površinska zaštita, a
nagoreli delići cevi mogu biti povod za
smetnje u kočnim agregatima.
Savijanje cevnih vodova vrši se najbolje
sa uobičajenim uređajem za savijanje
cevi.
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Uputstvo za montažu:
za uložak
Primenom uloška može da se prilagodi
vreme punjenja i pražnjenja prema
zahtevima na odgovarajući način. On se
može dodatno ugraditi u natične
priključke, ako je prethodno preklopna
navrtka bila otpuštena i cev izvučena.
Obratiti pažnju da se kraj cevi mora
skratiti za veličinu oboda uloška.
uložak
za bakarnu cev
Prethodna uputstva za montažu su
prilagođena za čeličnu cev. Ako se
primenjuje meka žarena bakarna cev
(Cu-meka) onda se moraju koristiti čaure
za ojačanje krajeva cevi koje sprečavaju
deformaciju cevi pri stezanju preklopne
navrtke.
Lakim udarom gurnuti čauru u cev toliko,
dok se čaura ne priljubi na ivicu kraja
cevi. Nareckan deo čaure utiskuje se u
cev, tako da je sprečeno pomeranje ili
ispadanje čaure pri montaži cevi.
Radijus savijanja ne sme biti nikad manji
od 2D. Završetak cevi na luku ne bi
trebao, po mogućnosti, da bude manji od
2H.
Pri utiskivanju cevi mora se paziti na to
da su one posle pritezanja preklopne
navrtke u nenaponskom stanju. To znači
da su cevi pre pritezanja tako podešene
da se one ne dovode u ispravan položaj
tek posle pritezanja. Kod neobraćanja
pažnje na to uputstvo, može doći do
oštećenja uređaja, npr. do grebanja dna
cilindra.
Navojni nastavci za creva
U okviru nekog pneumatskog sistema
nužno proizilazi prelaz sa cevi na crevo,
odnosno, obrnuto od creva na cev, ako
se međusobno moraju spojiti pokretni
delovi. Ukoliko se krajevi cevi ne mogu
prilagoditi bezprekornom, standardnom
nastavku za crevo, za takav spoj se
mora koristiti navojni nastavak za crevo.
Navlačenje creva na glatku otsečenu
cev nije dopušteno.
Kod nepridržavanja tog uputstva, crevo
pod pritiskom može da sklizne što bi
dovelo do udarnog otkaza kočnog
sistema.
čaura stavljena
čaura utisnuta
Crevo otseći pod pravim uglom i navući
do graničnika na cevni nastavak.
Osiguranje creva od skliznuća mora da
se vrši stegom za creva. Alati za čelične
cevi sa slike u opštim uputstvima mogu
da se poruče od firme
ERMETO ARMATUREN GmbH,
33652 Bielefeld.
Germany
utisni priključak sa čaurom za
ojačanje završno montiran
155
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Opšta uputstva za
plastične cevi
Primena i instalacija u sektoru
vozila
Plastične cevi imaju nasuprot čeličnim
cevima bitno drugačije fizičke i
mehaničke osobine.
Opsežna ispitivanja i uzorkovanja u
sektoru vozila sa različitim kvalitetima
plastike su dala, da su plastične cevi od
poliamida 11 u crnoj izvedbi i savitljivog
kvaliteta,
veoma
pogodne
za
pneumatske kočne sisteme i njihove
pomoćne agregate s obzirom na
specijalne osobine materijala.
Osobine
Materijal
Poliamid 11, crna varijanta, savitljiv,
postojan na toplotu i svetlost i na jako UV
zračenje.
Dopuštene temperature
Za normalnu eksploataciju vozila
dopuštene su temperature od –400C do
+600C.
Temperature od +600C pri trajnom
opterećenju za savitljivu izvedbu su tako
izabrane, da ne nastupaju promene
osobina materijala. Na temperaturama
preko +600C može omekšivač u tom
materijalu postepeno da nestane, a
materijal dobija osobine polukrutog
kvaliteta
(trajno
temperaturno
opterećenje +1000C).
Fizičke osobine polukrutih i svitljivih cevi
su iste. Vrednosti mehaničkih osobina
kao jačina na kidanje, elastično istezanje
i radni pritisci su kod polukrutih cevi viši.
Polukrute cevi se lošije instališu, zbog
njihovog većeg mehaničkog otpora na
deformaciju (savijanje), nego savitljive.
Fizičke osobine
Gustina na +200C
1,04 g/cm3
Upijanje vlage na
+200C (između 30 do
100% relativne vlage
na vazduhu)
0,5 do 1,9%
Specifična toplota
2,44 J/gK
Toplotna
provodljivost
1,05 kJ/m.h.K
Linearni koeficijent
izduženja između
200C i 1000C
15x10-5 (1/0C)
Tačka topljenja
+1860C
Mehaničke osobine
156
Jačina na kidanje
4800 N/cm2
Istezanje pri kidanju na
200C
250%
Elastično istezanje
3,7%
Ako se lakirano vozilo suši u komori sa
plamenom ili primenom toplotnog
zračenja, onda se cevni vodovi bez
pritiska smeju izlagati temperaturi od
max 1300C, ali ne duže od 60 minuta.
Da bi se izbegla oštećenja plastičnih cevi
kod opisanih radova preporučuje se
postavljanje sledeće table na vozilo:
Vozilo je opremljeno sa
WABCO-Tecalan-plastičnim cevima
Oprez pri zavarivanju
Dimenzije
cevi
Min. pritisak
pucanja u bar
Radni
pritisak na
0
20 C u bar
6x1
81
27
8x1
57
19
10 x 1
45
15
12 x 1,5
57
19
15 x 1,5
45
15
18 x 2
51
17
1
Zbog
ograničenog
temperaturnog
opterećenja poliamida 11, preporučuje
se da se plastične cevi ne primenjuju
u blizini motora i izduvnog sistema.
Naročito paziti da se kod zavarivanja
cevi ne oštete; u datom slučaju cevi
prethodno demontirati.
Dopušteno dejstvo temperature na cevi
bez pritiska:
Max. 1300C i max. 60 minuta
WABCO
Ona se može poručiti pod brojem
899 144 050 4.
Hemijska postojanost
Poliamid 11 je postojan na sve medije na
vozilu kao npr. petrolejski proizvodi, ulja
i masti. Osim toga cevi su otporne na
Montaža cevnih vodova i priključaka
baze, rastvarače koji ne sadrže hlor,
organske ili neorganske kiseline i
razređena
oksidaciona
sredstva.
(Primenu sredstava za čišćenje koja
sadrže
hlor
treba
izbegavati).
Postojanost na specijalne medijume se
mo`e dobiti na upit.
10.
Promena dužine
Funkcija usečnih prstenova je ista kod
obe vrste nastavaka. Kod pritezanja
preklopne navrtke, usečna ivica tvrdog
usečnog prstena klizi duž unutrašnjeg
konusa nastavka stanjuje ga i prodire
ispod jednog vidljivog venca u spoljnju
površinu cevi. Zaptivanje cevi vrši se
čvrstim naleganjem usečnog prstena na
unutrašnji konus.
Naročito obratiti pažnju pri polaganju
plastičnih cevi na promenu dužine zbog
temperaturnih razlika. Ona je oko 13
puta veća nego kod čeličnih cevi.
Dodatni pritisni prsten kod sučeonog
nastavka zaptiva preko zaptivnog
prstena od fibera.
Koeficijenti izduženja su:
kod čeličnih cevi
kod plastičnih cevi
1,15x10-5 (1 / 0C)
15x10-5 (1 / 0C)
To znači promenu dužine od 1,5mm po
metru za 100C temperaturne razlike. Ta
promena dužine ne sme biti sprečavana
držačima (stegama) za cevi.
Za pričvršćivanje cevi primenjuju se
stege za cevi, odnosno držači,
presvučeni plastikom ili su proizvedeni
od plastike. Cev se mora lako pomerati u
steznom materijalu (stegi), da bi se
promene dužine zbog temperature
mogle ravnomerno raspodeliti na celu
dužinu cevi. Međusobno rastojanje stega
na cevnim vodovima treba da iznosi oko
50cm.
Cevni nastavci sa navojem
Kao nastavci za plastične cevi
primenjuju se nastavci sa usečnim
prstenom iz sektora vozila WABCO
programa nastavaka. Nastavci sa
steznim prstenom daju slično dobre
spojeve za cevi. Da bi se garantovala
visoka zaptivnost i čvrst dosed
nastavaka, za sve montaže sa usečnim i
pritisnim prstenom primenjivati čaure.
One se ne smeju silom upresovati ili
udariti, pošto se inače cevi šire i usečni i
stezni prstenovi se ne mogu više navući.
Nastavci se proizvode kao utični i
sučeoni nastavci.
Pre montiranja nastavka paziti na to da je
navoj nastavka besprekoran. Oštećeni
delovi navoja moraju se doraditi. Da bi se
izbeglo zaribavanje navoja, preporučuje
se da se namaže grafitnom mašću.
Zaptivanje između uređaja i nastavka
može da se vrši zaptivnim prstenovima
od fibera ili aluminijuma, odnosno sa
pritisnim ili O-prstenovima. Primena
kudelje ili tečnih zaptivnih sredstava
nije dopuštena.
Pošto svi zaptivni prstenovi imaju
osobinu da se pri opterećenju deformišu
(promena dimenzija), nastavci se na
novim vozilima ili sistemima u prvo
vreme moraju dotezati. Isto važi i posle
izmene uređaja, pošto se uvek moraju
montirati novi zaptivni prstenovi. Pre
dotezanja nastavaka moraju se prvo
otpustiti preklopne navrtke, da bi se
izbeglo oštećenje cevi.
Pri montaži nastavaka je važno, da je
jedan kraj cevi odsečen pod pravim
uglom, i da je do graničnika gurnut u
nastavak. Za korektno odsecanje cevi
pod pravim uglom postoji alat za rezanje
plastičnih cevi spoljnjeg prečnika 22mm.
157
10.
Uputstva za montažu
plastičnih cevi
Montaža cevnih vodova i priključaka
Utični nastavci primenjuju se za
sledeće prečnike cevi:
6x1
Kao vod za manometar
8x1
Kao dovod i u sistemima
pomoćnih potrošača, npr.
vazdušni gibnjevi
10 x 1
Kao upravljački vod bez velike
zapreminske potrebe
12 x 1,5
Kao upravljački vod sa većom
zapreminskom
potrebom i kao zajednički vod
unutar kočnog sistema
1
2
3
4
Utični nastavci sa navojem
Kod cevi sa spoljašnjim prečnikom do 10
mm preporučuje se, da se pripadajući
nastavci uvrnu na odgovarajuće uredjaje
i da se montaža cevnih vodova vrši
direktno na licu mesta. Kraj cevi
snabdeven utičnom čaurom natiče se sa
preklopnom
navrtkom
i
usečnim
prstenom direktno u nastavak a
preklopna navrtka se rukom navrne do
graničnika na usečnom prstenu (vidi
sliku na strani 153). Cev se mora utisnuti
do graničnika u nastavku, a preklopnu
navrtku pritegnuti prema momentima
pritezanja navedenim u tabeli. Pri tome
cev ne sme da se okreće.
Tabela dopuštenih
pritezanja:
Dimenzij
a cevi
On se sastoji od sledećih delova:
1
2
3
4
Nastavak s navojem sa
unutrašnjim konusom
Utična čaura
Usečni prsten
Preklopna navrtka
Utični nastavci s navojem
koriste se za sledeće prečnike
cevi:
15 x 1,5
Kao napojni vod i kao opšti
vod unutar nekog kočnog
sistema i kao vod ka kočnim
cilindrima
18 x 2
Kao napojni vod izmedju
rezervoara vazduha i rele
ventila pri visokoj potrošnji
vazduha
momenata
Momenti
pritezanja
Sile izvlačenja
na
6x1
13 do 14 Nm
13 Nm = 460 N
8x1
15 do 18 Nm
15 Nm = 580 N
10 x 1
20 do 30 Nm
20 Nm = 870 N
12 x 1,5
25 do 35 Nm
30 Nm = 1200 N
Ako se ne postignu momenti pritezanja
navedeni u tabeli, smanjuju se sile
izvlačenja, ako se pak premaše, izvija se
utična čaura.
Pre pritezanja preklopne navrtke
3
2
1
4
Posle pritezanja preklopne navrtke
1
2 3 4
5
6
5
On se sastoji od sledećih delova:
1
2
3
4
5
6
158
Nastavak s navojem i unutrašnjim
konusom
Zaptivni prsten (unutrašnji
zaptivni prsten)
Pritisni prsten
Utična čaura
Usečni prsten
Preklopna navrtka
1
2
3
4
5
Utična čaura
Graničnik
Unutrašnji konus
Usečni prsten
Vidljivi venac
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Ako se obrtni moment pritezanja ne meri
pri montiranju nastavaka – priključaka,
preklopna navrtka se mora dotegnuti
ključem 1 1/2 do 1 3/4 obrtaja.
Pretpostavka za to je besprekoran navoj.
tabelu) ne smeju biti
gužvanja (lomljenja) cevi.
manji
zbog
Za kontrolu se preporučuje da se
preklopna navrtka ponovo odpusti i
proveri da li vidljiv ispupčen venac
ispunjava prostor sečiva usečnog
prstena.
Sučeoni nastavci – priključci
Montaža sučeonih nastavaka vrši se kao
što je opisano za utične nastavke.
Moraju se ipak dodatno koristiti pritisni i
zaptivni prsten.
Posle pritezanja preklopne navrtke
2 3 4
5
1
Vidljivi venac
2
Zaptivni prsten
3
Pritisni prsten
4
Usečni prsten
5
Utična čaura
Tabela dozvoljenih
pritezanja:
Dimenzij
a cevi
Momenti
pritezanja
1
Dimenzije cevi
Min radijus
savijanja r
6x1
30 mm
8x1
40 mm
10 x 1
60 mm
12 x 1,5
60 mm
15 x 1,5
90 mm
18 x 2
110 mm
Tehnički prijem kočnog
sistema (instalacije)
Vlasti tehničkog prijema dale su svoj
principijelni pristanak, da se plastična
cev primenjuje za pneumatske vodove u
gradnji vozila umesto dosad uobičajenih
čeličnih cevi i kočnog creva. Taj
pristanak je zasnovan na uslovu, da se
za tu namenu koristi odgovarajući
materijal i da se uzimaju u obzir
specijalna
uputstva
za
ugradnju
plastičnih cevi.
momenata
Sile izvlačenja
na
15 x 1,5
30 do 45 Nm
30 Nm = 2100 N
18 x 2
40 do 60 Nm
40 Nm = 2450 N
Označavanje plastične cevi sa natpisom
”WABCO-TECALAN”
preuzima
garanciju WABCO za odgovarajući
materijal prema uslovima isporuke.
Besprekorno polaganje plastične cevi
može se proveriti prilikom tehničkog
prijema vozila na osnovu napred
navedenih uputstava za ugradnju.
Savijanje plastičnih cevi
S obzirom na date radijuse savijanja, cev
se može saviti na hladno. Pošto ona teži
da se vrati u prvobitni položaj treba je
ispred i iza mesta savijanja pričvrstiti.
Najmanji radijusi savijanja (vidi sledeću
159
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
WABCO - utične veze u
pneumatskim kočnim
instalacijama
Navojni priključak
Medju komad
Nastavak s navojem
Navojni priključak
Opšta uputstva
Mogućnosti primena
160
Spoljni elementi se odlikuju:
q
Visokom pouzdanošću na
zaptivnost;
q
Nemaju
koroziju,
pošto
se
pojedinačne komponente rade od
mesinga, odnosno od nerdjajućeg
čelika;
q
Brzom montažom pošto može da
otpadne zametno postavljanje čaura,
pritezanje preklopnih navrtki i dorada
u slučaju zaptivanja;
q
Zaptivanje u odnosu na cev vrši se
specijalnom zaptivkom, koja je
postavljena pre steznog elementa,
tako da je oštećenje zaptivne zone
Utični spojevi mogu se primeniti za sve
pneumatske vodove u gradnji vozila u
vezi sa plastičnom cevi.
na plastičnoj cevi isključeno zbog
steznog elementa. Zaptivka deluje
kako protiv curenja vazduha, tako i
protiv prodiranja prljavštine spolja;
q
Navojni priključci su snabdeveni
integralnom zaptivkom koja je
pogodna za navojne priključke
prema DIN 3852 i za priključke koji
odgovaraju VOSS-utičnom spoju;
q
Otpor strujanja odgovara nastavku
sa usečnim prstenom;
q
Tehničko područje primene
-450C do +1000C
(kratkotrajno +1250C).
WABCO
broj dela
Spoljni Ø
x
debljina
zida
Radni
pritisak
na 200C
u bar
828 251 908 6
6x1
27
828 251 907 6
8x1
19
828 251 906 6
10 x 1
15
828 251 905 6
12 x 1,5
19
828 251 904 6
15 x 1,5
15
828 251 903 6
18 x 2
17
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Uputstva za montažu:
Cev sa nastavkom
Sve utične spojnice imaju označen
prečnik cevi.
Cevi moraju da budu odsečene pod
pravim uglom. Dopušteno je max
odstupanje 50
Dužine uvlačenja:
Ø cevi spolja
x debljina
zida
Dužina
uvlačenja u
mm (±0,5)
Sile
uvlačenja
uN
6x1
20
< 100
8x1
21
< 120
10 x 1
25
< 120
10 x 1,25
25
< 120
10 x 1,5
25
< 120
12 x 1,5
25
< 150
15 x 1,5
27
< 150
15 x 2
27
< 150
16 x 2
27
< 180
18 x 2
28
< 200
Uklještenje posle uvlačenja proveriti
vučenjem od najmanje 20 do 50 N.
Momenti pritezanja
Cevi se moraju uvući u utični spoj do
graničnika. Alat za to nije potreban.
Istovremeno pritiskivanje i obrtanje
olakšava uvlačenje (spajanje).
Mi preporučujemo obeležavanje dužine
uvlačenja zbog kontrole.
Navoji
Obrtni momenti
pritezanja
M 10 x 1
16 - 20 Nm
M 12 x 1,5
22 - 26 Nm
M 14 x 1,5
26 - 30 Nm
M 16 x 1,5
32 - 38 Nm
M 22 x 1,5
36 - 44 Nm
Utični spoj, pošto uvučena cev, nije više
rastavljiv iz sigurnosnih razloga.
Ako uredjaj treba zameniti onda
priključak odvrnuti iz uredjaja. Pri tome
se utični spoj okreće na cevi. Zaptivni
prsten izmedju uredjaja i priključka se pri
oštećenju zamenjuje.
Za ugaone i T-priključke koji su za
uredjaj fiksirani kontra navrtkom koriste
se isti O-prstenovi i pritisni prstenovi kao
kod nastavaka sa usečnim prstenom.
Uvlačenje i potrebne sile za to uzeti iz
tabele.
161
10.
Montaža cevnih vodova i priključaka
Utični spojevi sa brzim
priključivanjem (RO – spoj)
Taj spoj sadrži dva tipa RO spoja: RO 13
i RO 15.
RO spoj (medju komad i nastavak)
predstavljaju celinu (obrtnu).
RO nastavak je uvek prav, dok medju
komad može biti ugaoni, t ili unakrsni.
Oba dela se rukom spoje i mogu se
medjusobno zakrenuti.
Obnavljanje
fabrikatima
i
RO spoj se ne sme koristiti kao:
–
spojni članak izmedju vučnog i
priključnog vozila, kao i izmedju
osovine i šasije;
–
fleksibilni / pokretni spojni članak.
Ako se već upotrebljava RO spoj, npr.
kao kombinacija onda se nastavak
osigurava
od
zakretanja
kontra
navrtkom.
162
drugim
Zamena drugim fabrikatima je moguća
ako:
–
priključni navoj odgovara ISO 40391 ili ISO 4039-2 (metrički);
–
su cevi po DIN 74324, DIN 73378,
ISO 7628 ili NFR 12-632 (metrički).
Samo kod RO spoja (RO-nastavak i
kontra komad) spojni elementi nisu
izmenjivi
sa
elementima
drugih
proizvodjača.
WABCO sistem
zameni oba:
Sila za obrtanje i izvlačenje cevi je mera
za kontrolu spoja.
zamena
spojeva
može
da
–
klasični program nastavaka;
–
sve tipove natičnih spojnih sistema.
Popis uređaja
Sadržaj:
Strana
1.
2.
Kočni uredjaji na motornom vozilu
Prikolični upravljački ventil
Usisni prečistač
APU-jedinica za pripremanje vazduha
Automatski regulator sile
kočenja ARSK (ALB)
Kočni cilindar
Trokružni zaštitni ventil
Ventil za ograničenje pritiska
Prečistač sabijenog vazduha
Regulator pritiska
Duo-Matik brza spojnica
Drenažni ventil
Opružno telo
Antifrizer
Automatska kočna poluga
Ručni kočni ventil
Kompresor
Spojničke glave
Ventil puno / prazno
Rezervoar za vazduh
Manometar
Isušivač vazduha
Elektromagnetni ventil
Kočni ventil motornog vozila
Reducir ventil (reduktor)
Rele ventil
Nepovratni ventil
Sigurnosni ventil
Tristop® cilindar
Prelivni ventil
Četvorokružni zaštitni ventil
Klipni cilindar s oprugom
Wendelflex® - spiralna spojna cev
Prikolični kočni uredjaji
ARSK (ALB) prikolični
kočni ventil
Prikolični kočni ventil
Prikolični otkočni ventil
Proporcionalni ventil
ARSK ventil (ALB)
Ventil za ograničenje pritiska
Cevni filter
Elektromagnetni ventil
Rele ventil
Brzo ispusni ventil
Ventil sa ograničenjem hoda
3/2 ventil
973 00. ... 0
432 6.. ... 0
932 500 ... 0
7
54
8
20
468 40. ... 0 / 475 71. ... 0
421 0.. ... 0 / 423 ... ... 0
934 701 ... 0
475 009 ... 0 /475 015 ... 0
432 511 ... 0
975 303 ... 0
452 80. ... 0
434 300 ... 0 / 934 30. ... 0
433 30. ... 0
932 002 ... 0
433 5.. ... 0
961 72. ... 0
411 ... ... 0 / 911 ... ... 0
952 200 ... 0
473 30. ... 0
950 ... ... 0
453 ... ... 0
432 4.. ... 0
472 ... ... 0
461 11. ... 0 / 461 3.. ... 0
473 301 ... 0
473 017 ... 0 / 973 0.. ... 0
434 0.. ... 0
434 6.. ... 0 / 934 6.. ... 0
425 3.. ... 0 / 925 ... ... 0
434 100 ... 0
934 7.. ... 0
421 30. ... 0 / 423 0.. ... 0
452 711 ... 0
45
33
18
26
10
15
62
22
51
17
36
37
9
61
52
21
23
11
41
27
52
42
24
16
35
25
19
34
60
63
475 712 ... 0
475 715 ... 0
971 002 ... 0
963 00. ... 0
975 001 ... 0
475 713 ... 0
475 714 ... 0
475 010 ... 0
432 500 ... 0
472 1.. ... 0
973 0.. ... 0
973 500 ... 0
964 001 ... 0
463 036 ... 0
76
80
68
66
74
78
79
71
66
75
72
73
73
74
163
Popis uređaja
Strana
3.
Protiv blokirajući sistem (ABS)
ABS - rele ventil
ABS - senzor
Radni cilindar
Elastična čaura
Magnetni regulacioni ventil
Proporcionalni magnetni ventil
472 195 ... 0
441 032 ... 0
421 44. ... 0
899 760 510 4
472 195 ... 0
472 250 ... 0
4.
Sistem trajne kočnice u motornom vozilu
Radni cilindar
421 41. ... 0
Prekidač pritiska
441 014 ... 0
Magnetni ventil
472 170 ... 0
Dvokružni ventil
463 013 ... 0
5.
EBS - elektronski regulisan kočni sistem
Osovinski modulator
Prikolični upravljački ventil
Davač kočnice
Proporcionalni rele ventil
Reduntantni ventil
Centralni modul
480 103 ... 0
480 204 ... 0
480 001 ... 0
480 202 ... 0
480 205 ... 0
446 130 ... 0
95
98
99
99
97
101
107
108
105
106
106
105
6.
Vazdušno ogibljenje i ECAS (elektronska regulacija nivoa)
Jedinica za rukovanje
446 056 ... 0
Ventil sa obrtnim zasunom
463 032 ... 0
Senzor pritiska
441 040 ... 0
Elektronika (ECU)
446 055 ... 0
Ventil vazdušnog ogibljenja
464 006 ... 0
Magnetni ventil
472 90. ... 0
Senzor pomeraja
441 050 ... 0
111
120
114
121
117
113
118
120
7.
Pojačivač spojnice
Pojačivač spojnice
123
124
970 051 ... 0
8.
Pneumatski kočni sistem u vozilima za poljoprivredu
Slavina
452 002 ... 0 / 952 002 ... 0
Upravljački ventil prikolice
470 015 ... 0 / 471 200 ... 0
Regulator sile kočenja
475 604 ... 0
Ventil ograničenja pritiska
973 503 ... 0
Dvosmerni ventil
563 020 ... 0
127
131
132
135
130
131
9.
ETS i MTS elektronsko upravljanje vratima
Elektronika
446 020 ... 0
Magnetni ventil
372 060 ... 0
MTS Elektronika
446 190 ... 0
Magnetni ventil
472 600 ... 0
Cilindar za vrata
422 80. ... 0
Cilindar za vrata
422 812 ... 0
Prihvatnik pomeraja
446 020 ... 0
Dvosmerna slavina
952 003 ... 0
137
140
141
147
148
142
148
144
140
10. Montaža cevnih vodova i nastavaka s navojem
164
83
89
91
93
91
88
92
151
Download

1. - INFORM