Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
NEKI EKONOMSKI ASPEKTI RAZVOJA
TURIZMA I POLJOPRIVREDE
U SRBIJI I CRNOJ GORI*
Uvod
Turizam i ugostiteljstvo čine značajno privredno područje u svakoj zemlji. Između njih postoji i određena specifičnost, što razvoj ugostiteljstva uporedo teče sa privrednim razvojem i razvojem poljoprivrede, dok se uslovi za razvoj turizma stvaraju na relativno višem nivou
privredne razvijenosti, lične potrošne i životnog standarda.
Uticaj privrednog razvoja posebno poljoprivrede i agroindustrijske proizvodnje, na razvoj turističkog sektora ispoljava se preko stvaranja i raspodele društvenog proizvoda i narodnog dohotka. U meri u
kojoj se povećava društveni proizvod i narodni dohodak, intenzivniji
je i rast akumulacije, pa se tako odvija brži razvoj uzajamno zavisnih
privrednih sektora (poljoprivrede, prehrambene industrije, turizma i
ugostiteljstva, saobraćaja i dr). Rast društvenog proizvoda i narodnog
dohotka na razvoj turizma ispoljava se i preko sve viših materijalnih
izdvajanja za ličnu potrošnju i životni standard. Ovo posebno dolazi
do izražaja u razvoju proizvodnje sve kvalitetnijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za potrebe turističke tražnje i potrošnje proizvoda. Oba razvojna pravca zahtevaju da se kontinuelno usklađuje razvoj
turizma, poljoprivrede i prehrambene industrije. Razvojem ovih delatnosti stvaraju se materijalno-ekonomske pretpostavke za privredni
razvoj, rast životnog standarda, i podizanje kvaliteta života ljudi.
Razvoj poljoprivrede i turizma i njihovih međusobnih ekonomskih odnosa dovodi se u vezu sa nivoom ukupnog privrednog i socijalnog razvoja. Analiza dinamičkih i strukturnih promena u razvoju turizma i agroindustrijske proizvodnje zasniva se na primeni odgovarajućih statističkih postupaka.
138
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Kvantitativne i dinamičke promene u turističkom prometu analiziraju se na bazi kretanja broja dolazaka, noćenja i prosečne dužine
boravka turista. Ovi pokazatelji u turizmu odražavaju i dinamiku globalne turističke potrošnje, pa i potrošnje poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda.
Prilagođavanje poljoprivrede razvoju turističke privrede
Ukupan privredni razvoj imao je u osnovi snažan uticaj na razvoj turizma posle Drugog svetskog rata, na području SFR Jugoslavije.
Dinamičan proces razvoja turističke privrede pokretan je razvojem
proizvodnih snaga u Evropi i svetu. Ovi procesi su bili posebno ispoljeni u periodu posle 1960 godine. Sa rastom životnog standarda stanovništva, uz uticaj drugih faktora, kao rezultat industrijalizacije i deagrarizacije, ostvarivani su i procesi urbanizacije. To je pokrenulo
dosta intenzivan i dinamičan rast turističke privrede u našoj zemlji.
Razvoj turizma na području Srbije i Crne Gore praćen je određenim regionalnim specifičnostima, koje su prouzrokovane neravnomernim finansijskim ulaganjima u turističku privredu. Za razliku od snažne ekspanzije primorskog turizma na bazi širenja kapaciteta u Hrvatskoj i Sloveniji na području Srbije i Crne Gore, razvoj turizma bio je
sporiji i ostvarivan je, uglavnom preko kontinentalnog turizma (banjskog, planinskog, tranzitnog i dr), dok je znatno zaostajao razvoj seoskog turizma.
Prema prikazanom kretanju turističkih dolazaka i broja noćenja
(tabela 1), u razvoju turističkog prometa i turističke potrošnje, kao odraz promena i dinamike u ukupnoj privredi, uočavaju se dva perioda:
period od 1955. do 1985. i period posle 1985. godine.
U prvom periodu konstantno je povećavan broj dolazaka i noćenja turista. Ukupan broj dolazaka turista povećan je od 1.048 hiljada u
1955. godini na 5.987 hiljada ili za 571% u 1985. godini. Broj noćenja
turista bio je još brži, tj. povećan je od 2.980 hiljada na 24.411 hiljada
ili za 819%. Brži rast turističkih noćenja od broja dolazaka uslovljava
povećanje prosečne dužine boravka. U ovom periodu prosečna dužina
boravka turiste povećana je od 2,8 na 4,1 dan tj. za 43%.
Za razliku od brzog razvoja turizma u prvom periodu, ispoljena
je opadajuća tendencija i broja dolazaka i broja noćenja turista, u drugom periodu (1985-2002. godine). Broj dolazaka turista je smanjen od
139
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
5.987 na 2.751 ili za 54%. U istom periodu smanjen je broj noćenja od
24.411 na 10.896 ili za 55%. Prosečna dužina boravka turiste iznosila
je 4,3 dana.
Tabela 1. Dinamika dolazaka i noćenja domaćih i inostranih turista u
Srbiji i Crnoj Gori (u hiljadama)
Godina
Turisti
ukupno
1955.
1965.
1975.
1985.
1990.
1995.
2000.*
2002.*
1048
2651
4904
5987
5062
3057
2615
2751
1955.
1965.
1975.
1985.
1990.
1995.
2000.*
2002.*
2980
8147
16958
24411
21000
12340
10873
10896
strani
Dolasci turista
60
477
1126
1225
1186
228
239
448
Noćenja turista
175
1303
3631
4881
4399
805
865
1.650
% stranih turista
(ukupno=100)
5,7
18,0
23,0
20,5
23,4
7,5
9,1
16,3
5,9
16,0
21,4
20,0
20,9
6,5
8,0
15,1
* Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Izvor: Statistički godišnjaci Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd
Dinamiku promena fizičkog obima ukupnih turističkih usluga
prate brže promene usluga preko stranih turista. U prvom periodu broj
dolazaka stranih turista je povećan za 20,4 puta, a broj noćenja stranih
turista za 28 puta. Učešće stranih turista u ukupnom broju dolazaka
povećano je od 5,7% (1995) na 20,5% (1985) a u ukupnom broju noćenja od 5,9% (1995) na 20,0% (1985).
U drugom periodu, karakterističnom po recesivnom kretanju turističkih usluga, ispoljena je tendencija bržeg opadanja zastupljenosti
140
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
stranih turista. Zastupljenost stranih turista u ukupnom broju turističkih dolazaka smanjena je na 9,1% a u broju noćenja na 8,0% u 2000.
godini. Tendencija opadanja stranih turista u drugoj polovini osamdesetih godina bila je posledica ekonomske krize u privredi u celini, a u
periodu posle 1990. godine uvedenih ekonomskih sankcija i blokade
prema našoj zemlji od strane Saveta bezbednosti. Posle 2000-te godine dolazi do znatnijeg povećanja učešća broja dolazaka i noćenja
stranih u ukupnom broju turista. To je još uvek znatno manje u odnosu
na njihovo učešće polovinom 80-tih godina.
U proteklih nekoliko godina šire se turistički kapaciteti: klasični
ugostiteljski objekti (hoteli, moteli, turistička naselja i sl) i tzv komplementarni kapaciteti, naročito u privatnim sobama, stanovima, vilama i vikendicama. Uporedo sa rastom broja soba u klasičnim i komplementarnim turističkim objektima, brže je rastao broj turističkih ležajeva.
Korišćenje ovih kapaciteta znatno je uslovljeno sezonskim karakterom turističkog prometa. U mesecima izražene turističke ekspanzije, ispoljava se optimalnije korišćenje turističkih objekata i kapaciteta
u njima, što je obrnuto u mesecima van glavne turističke sezone.
U sagledavanju uslova za ostvarivanje turističke potrošnje u celini, a posebno turističke potrošnje poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda neophodno je ukazati i na karakteristike alokacije turističkih dolazaka i noćenja turista prema vrsti turističkog mesta (tabela 2).
U strukturi turističkih dolazaka najveće učešće su imali gradovi
- sedišta republika i pokrajina (u 2000. godini 33,7%). U ukupnom
broju noćenja gradovi-sedišta republika i pokrajina učestvuju sa svega
14% u 2002. godini. U ova mesta dolazi veći broj turista, dok je
njihova dužina boravka znatno manja u odnosu na druga turistička
mesta. Po pravilu, u glavnim gradovima republika i pokrajina boravi
veći broj turista, ali se kraće vreme zadržavaju. U strukturi ovih turista
znatan broj čini školska omladina koja kroz gradske sredine prolazi na
bazi organizovanih ekskurzija. Sportisti gradove posećuju zbog učešća
u sportskim takmičenjima. Pored ovih, značajne su i posete naučnim i
stručnim savetovanjima, političkim i drugim skupovima i sl. U ovu
grupu turista spadaju i poslovni ljudi, kao i zvanični predstavnici firmi
koji pomenuta mesta češće posećuju radi obavljanja poslova.
141
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Tabela 2. Struktura dolazaka i noćenja turista prema turističkom
mestu u Srbiji i Crnoj Gori (u hiljadama)
1985.
1995.
broj
%
broj
%
Dolasci turista
Ukupno
5987 100,0 3057 100,0
Sedišta rep. i pokrajina 1943 32,5 977 32,0
Banjska mesta
492 8,2 324 10,6
Primorska mesta
996 16,6 523 17,1
Planinska mesta
530 8,9 401 13,1
Druga turist. mesta
1674 28,0 723 23,7
Ostala mesta
352 5,9 109 3,6
Noćenja turista
Ukupno
24411 100,0 12340 100,0
Sedišta rep. i pokrajina 3023 12,4 1663 13,5
Banjska mesta
4154 17,0 2399 19,4
Primorska mesta
9919 40,6 2898 23,5
Planinska mesta
2819 11,5 2227 18,0
Druga turist. mesta
3640 14,9 1826 14,8
Ostala mesta
856 3,5 328 2,7
Vrsta turističkog mesta
2000.*
broj
%
2002.*
broj
%
2615
881
330
376
378
559
90
100,0
33,7
12,6
14,4
14,5
21,4
3,4
2751
873
326
476
445
565
67
100,0
31,7
11,9
17,3
16,2
20,5
2,4
10873
1486
2510
2724
2149
1763
241
100,0
13,7
23,1
25,1
19,8
16,2
2,2
10896
1523
2153
3445
2169
1410
196
100,0
14,0
19,8
31,6
19,9
12,9
1,8
1
Zvanična statistička služba definiše turistička mesta koja ispunjavaju sledeće osnovne
uslove: 1) atraktivne (prirodne lepote, lekoviti izvori, kulturno-istorijski spomenici,
razne kulturne zabavne i sportske priredbe itd), 2) komunikativne (mogućnost
pristupa, saobraćajne veze i sl), i 3) receptivni (objekti za smeštaj i uz njih potrebni
prateći objekti za pružanje raznih usluga-trgovinskih, zanatskih, PTT-ovih usluga,
zatim parkovi, kupališta, šetališta i dr). Prema navedenim kriterijumima sva
turistička mesta se razvrstavaju u sledeće vrste: 1) sedišta republika i pokrajina, 2)
banjska mesta, 3) primorska mesta (uz morsku obalu i na ostrvima; 4) planinska
(mesta iznad 500 metara nadmorske visine ili leže u teritorijalnom okviru neke
planine; 5) ostala turistička mesta koja raspolažu nekim atraktivnim faktorom (na
primer klimatske, kulturno-istorijske i sl), rečna i jezerska mesta i dr., a koja će se
razvrstavati prema primenjenim kriterijumima. U okviru ove grupe mesta treba
uključiti seoska naselja u kojima se razvija seoski turizam i 6) ostala mesta u kojima
postoje ugostiteljski objekti pa na toj osnovi postoje mogućnosti za smeštaj turista.
* Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Izvor: Statistički godišnjaci Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd
Primorska mesta, za razliku od relativno manjeg učešća u broju
turističkih dolazaka imaju znatno veće učešće u broju noćenja. Ovo je
142
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
logična pojava, s obzirom da se boravak na moru, u većini slučajeva
obavlja samo jednom godišnje, ali zato ostvaruje znatno veći broj noćenja.
Prema navedenim podacima u planinskim mestima turizam se
postepeno proširuje. Na ovo ukazuje rast njihovog učešća u ukupnom
broju dolazaka i noćenja turista. Učešće planinskih turističkih mesta u
ukupnom broju dolazaka povećano je od 8,9% u 1985., na 16,2% u
2002. godini, a u broju noćenja od 11,5% u 1985. na 19,9% u 2002.
godini (tabela 2). Promene u strukturi turističkih dolazaka i noćenja
ukazuju da se postepeno vrši alokacija turističke aktivnosti u korist
primorskog, planinskog i banjskog turizma.
U razvoju turističkih usluga i povećanja turističkog prometa,
značajno mesto treba da imaju seoska naselja u kojima se pored postojećih i atraktivnih prirodnih uslova stvaraju povoljni materijalni uslovi
za ostvarivanje seoskog turizma. Ovo je posebno karakteristično za
ona područja u kojima postoje povoljni prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede i povećavanje turističke aktivnosti koja obezbeđuje odmor,
oporavak, zdravstvenu rekreaciju, sport, razonodu i sl.
Kod analize uslova i mogućnosti razvoja turizma, posebno snabdevanja turističke potrošnje poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, neophodno je pratiti promene u ispoljavanju njihove sezonosti,
posebno u zemljama u kojima zaostaje ukupan privredni razvoj. Sezonski karakter turističkih usluga u visokom stepenu određuju vremenske i klimatske karakteristike u svakom turističkom području. U
meri u kojoj se razvija turizam i raste životni standard stanovništva,
stvaraju se i pretpostavke za produžavanje trajanja turističke sezone i
ravnomernije turističke potrošnje.
Ekonomski efekti razvoja turizma
U ekonomskoj teoriji, posebno u teoriji privrednog razvoja, poznato je kakve sve efekte turizam može imati na celokupnu privredu1.
Pozitivni efekti turističke potrošnje na poljoprivredu naročito su izraženi kod inostranog turizma. Novac koji strani turisti troše u jednoj
zemlji ima multiplikatorsko dejstvo, generirajući višestruke efekte na
nacionalni dohodak i zaposlenost. Potrošnja stranih turista izaziva inicijalni impuls kojim počinje multiplikatorska sekvenca. Ova potrošnja
predstavlja preliveni dohodak iz inostranstva, koji protiče kroz niz de-
143
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
latnosti i grana, sve dotle dok se ne odlije u inostranstvo, po osnovu
uvoza roba i usluga, ili se pretvori u domaću štednju.
S tim u vezi postavlja se pitanje: Kakvi su rezultati mogućeg
multiplikatorskog dejstva turističke potrošnje kod nas? Potencijalno
dejstvo potrošnje stranih turista na našu privredu, pre svega poljoprivredu, je značajno zbog male uvozne zavisnosti naše turističke privrede. Stoga se može očekivati da će svaki dolar povećane potrošnje
stranih turista, kod nas imati daleko duže dejstvo, te će kroz više
transakcija opticati u domaćoj privredi. To je posebno važno, ukoliko
je reč o potrošnji stranih turista za hranu i piće, proizvoda koji su u
visokom procentu domaći, proizvedeni bez uvoznih inputa. Međutim,
mora se imati u vidu da sve manji deo rashoda turista odlazi na hranu i
piće. Svedoci smo stalnog pada značaja ishrane u turističkoj ponudi.
Ova pojava će se reperkutovati i u našim uslovima, doduše u nešto
sporijem obliku. Razlog za ovakvu konstataciju leži u činjenici da je
kvalitetna, visokovredna, i prirodno proizvedena hrana, naša važna
komparativna prednost. Ukoliko je budemo potencirali, multiplikatorski efekti stranog turizma na rast nacionalnog dohotka će biti
veći, znatno iznad efekata koji bi se ostvarivali kroz saobraćaj,
transport i dr.
Kada je reč o poljoprivredi, turistička tražnja ima uticaja na promenu strukture zaposlenosti, u samom regionu gde se turistički kapaciteti nalaze, i u regionima odakle potiče hrana koja se realizuje kroz
turističku ponudu. Razvoj turizma u određenom području dovodi do
pada agrarne zaposlenosti, dok u ostalim, koja proizvode hranu za zadovoljenje turističke tražnje, zaposlenost u poljoprivredi raste.
U mestima turističke destinacije stanovništvo dobija nove mogućnosti za zapošljavanje i sticanje višeg dohotka nego u poljoprivredi. Za turističke regije svojstven je visok, često drastičan pad agrarne
zaposlenosti. Ova pojava se može zapaziti i kod nas, te je sasvim opravdano smatrati turizam jednim od najadekvatnijih rešenja problema
agrarne prenaseljenosti, daleko efikasnijim od industrijalizacije. Razvoj turizma u određenim regionima apsorbuje viškove seoske radne
snage, bez pritiska na gradove i bez niza nepovoljnih socio-ekonomskih i ekoloških posledica koje ubrzana industrijalizacija može doneti.
Ako je, pak, prisutna depopulacija i starenje sela, razvoj turizma takođe može pomoći u rešavanju ovog problema.
144
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Od svih direktnih efekata, daleko najznačajniji je devizni ili
platnobilansni efekat turizma. Kada je poljoprivreda u pitanju ovom
efektu se mora posvetiti posebna pažnja. U ekonomskoj teoriji dobro
je poznat fenomen tzv. "nevidljivog izvoza", izvoza kroz pružanje usluga stranim turistima. Ovaj vid realizacije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ima poseban značaj za nas.
Zbog svega iznetog, turizam, tj. realizacija domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kroz pružanje usluge stranim turistima,
ima veliki značaj za Srbiju i Crnu Goru. Radi se o realizaciji pod izuzetno povoljnim okolnostima, gde se pružanjem turističke usluge postiže bolja cena za proizvode naše poljoprivrede, nego putem klasičnog
izvoza. Osnovni razlog leži u karakteru turističke tražnje za hranom i
pićem u mestu turističke destinacije2.
Osim činjenice da se poljoprivredni proizvodi prodaju stranim turistima po cenama koje su znatno više od izvoznih, bitno je što do realizacije dolazi u zemlji proizvodnje, te se eliminišu, transportni troškovi, i
protekcionističke barijere na stranim tržištima. Razni vidovi uvoznih
kvota, visoki standardi, zdravstvene i ekološke podobnosti, rigorozna
kontrola kvaliteta itd., se eliminišu putem realizacije poljoprivrednih proizvoda kroz turističke usluge. Dakle, devizni priliv od ovog izvoza je najveći, već se do njega relativno lako dolazi, uz moguće zapošljavanje domaćeg stanovništva, u samom turizmu, i u pratećim delatnostima, među
kojima poljoprivreda zauzima značajno mesto (Pešić, 1996).
Da bi se stekla potpuna slika odnosa turizma i poljoprivrede potrebno je ukazati i na moguće negativne uticaje. Pre svega, misli se na
trajno gubljenje poljoprivrednog zemljišta, usled izgradnje turističkih
objekata, infrastrukture i saobraćajnica. Ovaj negativan efekat razvoja
turizma se može značajno ublažiti izradom i poštovanjem prostornih
planova regiona, te adekvatnom fiskalnom politikom unutar regiona.
Veći problem javlja se usled negativnih uticaja turizma na zagađivanje
vazduha, voda i zemljišta.
Turistička ponuda jedne zemlje treba da bude prepoznatljiva.
Zdravstveni, sportski, seoski, a posebno lovni i ribolovni turizam, pružaju velike mogućnosti za atipičnu, visoko diversifikovanu ponudu, u
pogledu smeštajnih objekata, i ishrane u njima. Ovakva turistička ponuda podrazumeva više cene i garantuje veće iskorišćavanje pozitivnih
145
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
efekata turizma. Pansionska, a naročito vanpansionska potrošnja jednog
lovca, sportiste, ribolovca, splavara ili učesnika nautičke regate, kudikamo prevazilazi potrošnju prosečnog potrošača turističkih usluga.
Ako se prihvati strateško opredeljenje u razvoju turizma, da se
potencira specijalizacija umesto standardizacije i diversifikacija umesto tipizacije, ostale prateće delatnosti se moraju tome prilagođavati.
Na primer, u proizvodnji hrane se moraju afirmisati tradicionalni, karakteristični i geografski specifikovani artikli.
Ekonomski efekti u turističkoj privredi ispoljavaju se preko
rasta društvenog proizvoda i narodnog dohotka. U periodu 1986-2001.
godini, rapidno je opao društveni proizvod u privredi u celini, pa i u
turizmu i ugostiteljstvu. U ovim delatnostima posmatrano zajedno
procenat smanjenja društvenog proizvoda iznosio je 60,0%, a
narodnog dohotka za 58,0%. U ukupnom društvenom proizvodu
privrede učešće turizma i ugostiteljstva povećano je od 1,9% u 1986.
na 2,6% u 1994., odnosno 2,2% u 2001. godini (tabela 3). Ovi podaci
ukazuju da su posledice produbljivanja privredne krize i uticaj
ekonomskih sankcija prema našoj zemlji bile nepovoljne za privredu u
celini, a takođe za turizam i ugostiteljstvo.
U periodu posle ukidanja sankcija Srbiji i Crnoj Gori, turizam,
ugostiteljstvo i poljoprivreda predstavljaju značajne pokretače oživljavanja ukupne privrede. Na ovo upućuju dosta povoljni komparativni prirodni uslovi od značaja za razvoj turističke privrede i poljoprivrede. Naročito je značajan uticaj inostranog turizma na privredni razvoj, posebno
rast turističke potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i sticanje deviznih sredstava kao finansijske osnove za ukupni privredni rast.
Posredni ekonomski efekti turizma ispoljavaju se preko razvoja
drugih privrednih delatnosti koje su u funkciji turističke potrošnje.
Ekonomski rezultati turističkog prometa u visokom stepenu se izražavaju u razvoju saobraćaja, trgovini, proizvodnom zanatstvu i uslužnim
delatnostima. Rast proizvodnje i usluga u prometnim delatnostima rezultira na bazi rasta tražnje i prometa posredstvom turizma i ugostiteljstva. Preko turističke potrošnje se uvećavaju ekonomski efekti i
rast u ukupnoj privredi.
146
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Tabela 3. Društveni proizvod i narodni dohodak ugostiteljstva i
turizma Srbije i Crne Gore (mil. dinara)
1986.
Ukupno
Poljoprivreda
Ugostiteljstvo i turizam
Ostale delatnosti
Ukupno
Poljoprivreda
Ugostiteljstvo i turizam
Ostale delatnosti
Ukupno
Poljoprivreda
Ugostiteljstvo i turizam
Ostale delatnosti
Ukupno
Poljoprivreda
Ugostiteljstvo i turizam
Ostale delatnosti
1990.
Društveni proizvod
50509
45867
5264
4690
956
842
44289
40335
%
100
100
10,4
10,2
1,9
1,8
87,7
87,9
Narodni dohodak
39508
35876
4754
4220
804
711
33950
30945
%
100
100
12
11,8
2
2
85,9
86,3
2001.*
1994.
1999.
20750
4302
536
15912
163467 606713
37010 145772
3154 13085
123303 447856
100
20,7
2,6
76,7
16876
3912
462
12502
100
23,2
2,7
74,1
100
22,6
1,9
75,4
100
24,0
2,2
73,8
136534 487423
33833 133122
2677 10884
100024 343417
100
24,8
2
73,3
100
27,3
2,2
70,5
* Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Izvor: Statistički godišnjak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd.
U zavisnosti od dostignuća u ukupnoj privredi, turistička potrošnja u razvojnom i ekonomskom smislu predstavlja integralni tržišni činilac, preko koga se usmerava i povezuje ponuda i tražnja u drugim
delatnostima. Sa privrednim razvojem turizam će postati i organizovani oblik razvoja lične potrošnje i životnog standarda. Turistička potrošnja sa razvojem kupovne moći stanovništva postaje široko tržište
za promet finalnih materijalnih dobara i usluga. Stoga se u budućnosti
sa rastom društvenog proizvoda, produktivnosti rada i lične potrošnje,
može očekivati povećavanje i širenje domaćeg i inostranog turizma.
147
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Podsticanje održivog razvoja turističkog i agrarnog sektora
U okviru strategije povezivanja i usklađivanja razvoja turizma i
poljoprivrede, neophodno je razraditi i sagledati više značajnih pitanja. Za pokretanje intenzivnijeg i uspešnijeg razvoja turizma, značajno
je da se na planskim osnovama razrađuju i utvrđuju optimalni razvojni
programi za svaku turističku granu i područje turističke potrošnje. Turizam po sebi nije izdiferenciran u društvenoj podeli rada kao jedinstvena i po ekonomskoj strukturi homogena privredna kategorija. U
razvojnom smislu turizam ima značenje objedinjavajuće privredne
snage brojnih delatnosti, među kojima i proizvodnje poljoprivrednoprehrambenih proizvoda. S obzirom na ovu činjenicu treba uzeti u obzir i programe razvoja svih onih delatnosti preko kojih se ostvaruje
razvoj turizma (saobraćaj, ugostiteljstvo, komunalne delatnosti, zanatstvo i dr.).
Razvoj poljoprivrede i njeno prilagođavanje proizvodne strukture, predstavlja jedno od najbitnijih strateških pitanja za stabilan rast
turističke potrošnje. Sa podsticanjem intenzivnijeg razvoja turizma u
skladu sa komparativnim prirodnim i drugim mogućnostima, ova grana postaje sve značajniji oblik tražnje poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda.
U obezbeđivanju rastuće ponude kvalitetnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u skladu sa rastom očekivane povećane tražnje
ovih proizvoda na bazi rasta turističkih usluga, neophodno je usmeriti
razvoj poljoprivrede u nekoliko osnovnih pravaca: prvo, da se proizvede potreban obim primarnih poljoprivrednih proizvoda; drugo, da se
razvije prerađivačka industrija za proizvodnju raznovrsnih finalnih
prehrambenih prerađevina za turističku potrošnju; treće, da se širi, povećava i unapređuje kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
za potrebe turizma; četvrto, da se proširi raznovrsnost poljoprivrednoprehrambenih proizvoda biljnog i animalnog porekla. Posebno je važno da se proširi i unapredi proizvodnja poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda sa poznatim geografskim i ekološkim poreklom.
Polazeći od zavisnosti brojnih grana preko kojih se stvaraju uslovi za razvoj turizma, treba sagledati različite oblike integracionog i
ugovornog povezivanja subjekata u turističkoj privredi. Ovo zahteva
da se razrade podsticajne mere ekonomske politike od značaja za usklađivanje svih komplementarnih aktivnosti. U okviru razrade podsticajne ekonomske politike, posebno je značajno da se definišu eko148
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
nomski kriterijumi formiranja cena turističkih usluga. Ovo je naročito
važno za pokretanje masovnijeg domaćeg turizma. Za dalji razvoj
turizma neophodno je konstantno istraživanje zahteva tražnje za
turističkim uslugama.
Značajan podsticaj za održivi razvoj agrarnog i turističkog sektora privrede, treba ostvarivati uvođenjem sistema kvaliteta na bazi
međunarodnih standarda JUS ISO serije 9000 u poslovnu aktivnost
privrednih subjekata. Takođe treba podsticati i uvođenje ekološkog
upravljanja prema standardima serije JUS ISO 14000. Primena ovih
međunarodnih standarda je značajna, jer se istovremeno obezbeđuje
zaštita životne sredine i zaštita prirodnih resursa. U skladu sa ovim
neophodno je unaprediti školovanje stručnih kadrova u funkciji
uspešnog upravljanja održivim razvojem agrara i turizma.
Zaključci
Na području Srbije i Crne Gore, do sredine osamdesetih godina,
u turističkoj privredi je ostvaren značajan napredak. Na ovo su, pored
povoljnih prirodnih uslova i nasleđene bogate kulturno-istorijske baštine, u odlučujućoj meri uticali intenzivni privredni i društveno-ekonomski tokovi, kao i razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije.
Razvoj turističke privrede predstavlja značajan faktor podsticanja stabilnog razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije, lovne
privrede i drugih sektora, posebno na selu. Preko turizma širi se razvoj
manje razvijenih područja, povećava se zaposlenost, razvija društvena
podela rada i podstiče harmoničan društveno-ekonomski razvoj u ruralnim područjima. Ukupnim privrednim i poljoprivrednim razvojem
stvaraju se pretpostavke za intenzivniji razvoj svih grana turističke aktivnosti. Turistička privreda postaje integrišući razvojni segment
ukupnog društveno-ekonomskog razvoja.
Za uspešniji razvoj turizma potreban je novi marketinški pristup,
koji bi istakao sve kvalitete u lepezi naše turističke ponude. Za pravilan marketing neophodan uslov pored materijalnih i prirodnih resursa,
čini stručan i moderan menadžment. Kako je sposobnost i veština upravljanja resursima, svetskim domenima dobila dominantnu ulogu, neophodno je i kod nas postojanje čvrstog opredeljenja i materijalne podrške u pravcu obrazovanja stručnog kadra (po svetskim standardima)
u oblasti turizma i njegovih pratećih delatnosti što predstavlja sigurno
149
Granski i sektorski aspekti razvoja poljoprivrede
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
ulaganje u budućnost. Ljudski faktor-menadžment, kao nezamenljiv
činilac, osmišljava i kreira funkcionisanje našeg turizma i njegove
ponude u pravcu privlačenja, pored naših i inostrane goste, koji bi
mogli ovoj zemlji da ponude ono što joj je trenutno najpotrebnijedevizni priliv kao zamajac za dalje privredne aktivnosti.
Napomene:
* Koautori: Simo Stevanović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Milan R.
1
2
Milanović, Ekonomika poljoprivrede, Beograd. Rad objavljen 2006, u
časopisu Ekonomski anali, tematski broj, Beograd, str. 325 – 333.
Rast društvenog proizvoda, zaposlenost, platni bilans i regionalna struktura privrede, predstavljaju direktne makro-ekonomske efekte razvoja turizma. Indirektni, granski i sektorski efekti, kroz socijalnu, kulturnu i psihološku dimenziju društvenog života, povratno utiču na ekonomske tokove.
Tražnja za turističkim putovanjima smatra se i cenovno i dohodovno vrlo
elastičnom, međutim tražnja za hranom i pićem na putovanjima i u mestima destinacije cenovno je neelastična, čak pokazuje određene paradokse.
Usled nepostojanja roba supstituta u mestima boravka, pojedini artikli hrane se mogu prodavati turistima po znatno višim cenama, od cena za domaće kupce. Takođe, faktor ograničenog vremena, pogotovo na putovanjima, čini da turisti prihvataju više cene za hranu i piće. Uz sve to, pripremanje, pakovanje i prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda stvara
dodatnu zaposlenost, pa se s pravom smatra da je kroz pružanje usluga
turistima ostvaren najviši vid realizacije poljoprivrednih proizvoda.
Literatura
1. Dinić, J. (1990): Turistička geografija, Ekonomski fakultet, Beograd.
2. Milenković, S. (1993): Ekonomska i prostorna valorizacija poljoprivrede u turizmu Srbije, Ekonomski fakultet, Beograd.
3. Pastore, R. (1992): Market Issues AD Marketing Strategies for Quality
Agriculture, with Particular Reference to Environment-Friendly Agriculture, ESOMAR Seminar "European Agriculture in Transition”, Germany.
4. Pejčić, H. (2002): Periferna poljoprivreda i seoski turizam, Ekonomika
poljoprivrede, br. 1-2/2002, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara
Jugoslavije, Beograd.
150
Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
5. Pešić, R. (1996): Turizam-vrhunski vid realizacije poljoprivrednih proizvoda, Zbornik radova “Poljoprivreda i turizam Jugoslavije”, Savez
poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, Beograd.
6. Simić, J., Đuričković, M., Umićević, R., Stevanović, S. (1996): Ekonomske tendencije i strategija usmeravanja razvoja turizma i poljoprivrede,
Zbornik radova “Poljoprivreda i turizam Jugoslavije”, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, Beograd.
7. Stanković, M. (1995): Turistička geografija SR Jugoslavije, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
8. Unković, S. (1992): Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd.
151
Download

02_02 Neki ekonomski aspekti razvoja turizma i poljop.pdf