Limagrain d.o.o.
Seme
rađa
profit
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
SREMSKA
Godina III • Broj 49 • 10. oktobar 2014. • cena 40 dinara
POLJOPRIVREDA
Foto: M. Mileusnić
UHVATILI
ZAMAH
S
remskim ratarima smeši se rodna jesen. Veliki posao
ubiranja roda sa više od 165.000 hektara uspešno se
odvija, jesenja berba je uhvatila zamah, a jedini problem sa da je do tra ja la me ha ni za ci ja zbog ko je deo ro da
osta je na nji va ma. Rod sun co kre ta i še ćer ne re pe je na
ni vou pro šlo go di šnjih pri no sa, rod so je je da le ko bo lji
od lanj skog, a ohra bru ju i pri no si mer kan til nog ku kuru za. Po iz ve šta ji ma sa pri jem nih me sta, ne ma tra go va
tok si na u ku ku ru zu, a tru lež kli pa i kli ja nje ku ku ru za
sa mo su spo ra dič ni slu ča je vi.
BIKIĆ DO • DANILO ŠTEFANČIK, RATAR, VOĆAR, STOČAR...
U OVOM BROJU
DEJAN TITELAC, JEDAN OD
NAJMLAĐIH PČELARA U SREMU:
Poklon košnice,
"vetar u leđa"
Dok radi,
čovek se
nečemu i nada
Strana 10.
SELU U POHODE - KUPINOVO:
Tamo gde
autobusi okreću
Š
ezdesetogodišnji Danilo Štefančik iz Bikić Dola po zanimanju je automehaničar,
ali od kada je otišao u penziju aktivno se
posvetio poljoprivredi. Kako kaže, država bi trebala da zaštiti seljake, da oni imaju zagarantovane cene i da se uvede neki red na tržištu.
Do tada, od ovog posla se može živeti skromno,
samo tek toliko da čovek ne bude gladan.
Strana 3.
Strana 11.
SMS MALI OGLASI 063/8526-021
od 29. 9. do 3. 10. 2014.
Rast cene pšenice
Pad cena
kukuruza i soje
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
Pad cena
na svetskim berzama
AKTUELNOSTI
MOSKVA • ZASEDANJE MEĐUVLADINOG SRPSKO-RUSKOG KOMITETA ZA TRGOVINU
Moguć veći izvoz u Rusiju
M
inistarka poljoprivrede Srbije Snežana Bogosavljević
Bošković izjavila je u Moskvi
da postoje uslovi za povećanje izvoza poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda u Rusiju. Ona je na 13.
zasedanja Međuvladinog srpskoruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju
kazala da su u trgovini sa Rusijom
uočene određene tehničke i proceduralne smetnje, o čemu će razgovarati sa ministrom poljoprivrede
Ruske Federacije Nikolajem Fjodorovim, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije.
- Želimo da zamolimo rusku stranu da nam pomogne, kako bi naše
kompanije koje se bave proizvodnjom mleka i mesa, kada se steknu
uslovi za izvoz na rusko tržište, mogle da budu na listi odobrenih objekata, jer bi dobile iste dozvole i za
trgovinsku razmenu za Kazahstan i
Belorusiju, koje su članice ruskog
saveza - istakla je Bogosavljević
Bošković.
Ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković
Na Zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu,
ekonomsku i naučno-tehničku saradnju razgovaralo se i o investiranju u srpsku poljoprivredu kao
i o mogućnosti da pojedina preduzeća koja su u procesu privatizacije pronađu partnere u Rusiji.
Ministarka poljoprivrede je predlo-
žila da ruska strana iduće godine
bude zemlja partner na najvećoj
poljoprivrednoj manifestaciji u Srbiji - Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Zasedanje Međuvladine komisije
za trgovinu Srbije i Rusije počelo je
u ponedeljak, 6. oktobra, a završeno je u sredu.
NOVI SAD • IZ ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE
Inače, ranije je najavljeno da će
nakon razgovora u Moskvi, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković krajem ove sedmice
u Beču učestvovati u radu dve konferencije o održivoj "zelenoj" energiji i
proizvodnji organske hrane.
Najvažnije teme biće podsticanje
tranzicije u energetskom sektoru
kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje upotrebe
fosilnih goriva, zaštita životne sredine i sprečavanje klimatskih promena, navela je ministarka.
Ona je dodala da se danas oko
82 odsto energije u svetu dobija iz
neobnovljivih izvora energije, a da
su prognoze međunarodne organizacije za energetiku da će korišćenje obnovljivih izvora energije u
narednim godinama rasti i da će do
2035. godine dostići 31 odsto, ali i
da će konvencionalna goriva i dalje
biti važan i dominantan energent.
Zbog sprečavanja klimatskih
promena govoriće se i o prednosti
upotrebe prirodnog gasa u odnosu
na nuklearnu energiju i postrojenja
koja rade na ugalj, rekla je Bogosavljević-Bošković.
Ona je dodala da očekuje da posebno interesantna bude tema poljoprivede i očuvanja zemljišta i prirodnih resursa u kontekstu klimatskih promena.
- Trendovi kao što su organska
hrana mogu biti posebno interesantni za našu poljoprivrednu praksu. Organski i lokalno uzgajani proizvodi za koje vlada posebno interesovanje u ekonomski razvijenim
zemljama govore da je za potrošače
danas više neko ikad ranije važno
poverenje i kvalitet proizvoda", dodala je ministarka.
Očekujem da sa kolegama ministrima učesnicima ove konferencije
podelim iskustva i ideje kako da na
najbolji način iskoristimo ove trendove i istovremeno doprinesemo
očuvanju resursa i sprečavanju klimatskih promena, kazala je Bogosavljević - Bošković.
S. P.
BEOGRAD
NOVI PRAVILNIK O PODSTICAJIMA
Poljoprivrednici
nezadovoljni cenama
Maksimalno
do pet miliona
Naturalno zaduživanje je za poljoprivrednike najnepovoljnija
varijanta, imajući u vidu paritete proizvoda
U
Srbiji se ove godine beleži
vrlo dobar rod najznačajnijih
ratarskih kultura, ali poljoprivredni proizvođači nikako ne mogu
da budu zadovoljni cenama tih svojih
proizvoda, izjavio je Tanjugu predsednik Zadružnog saveza Vojvodine
(ZSV) Radislav Jovanov.
Napominjući da nam predstoji setva pšenice, on je upozorio da bi država svojim merama trebalo da pomogne tu važnu proizvodnju, istovremeno
apelujući na Ministarstvo poljoprivrede da obezbedi novac za podsticaje i
da ta sredstva, koliko god da iznose,
isplaćuje blagovremeno, odnosno pre
početka proizvodnje.
Jovanov navodi da su za isporučen
suncokret ratari dobijali po 30 dinara
za kilogram a možda će dobiti još dva
do tri dinara više, dok se cena soje
ustalila na 33 dinara uz očekivanja da
će biti povećana za desetak dinara.
- Najveći problem je niska cena
kukuruza, koji će ove godine ostvariti
možda i rekordan rod, a trenutno se
plaća po 13 dinara sa porezom na dodatnu vrednost, dok bi u jeku berbe
mogao da bude čak i jeftiniji za koji
dinar, što nikako nije dobro za proizvođače - ističe Jovanov.
On je upozorio na to da je slaba
zainteresovanost proizvođača za setvu pšenice, ovih dana na početku
optimalnog setvenog roka, a kako je
dodao to se može tumačiti time što su
još velike površine pod kukuruzom,
pa ratari čekaju da posle berbe na
tim njivama poseju hlebno žito, kao i
"hroničnim nedostatkom novca".
Podsticaji i za nabavku novih plastenika
P
Najveći problem – niska cena kukuruza
U ZSV proteklih godina stalno upozoravaju na to da pšenica mora da
ima mesto u poljoprivrednoj proizvodnji koje zaslužuje, što znači da bude
"vodeća ratarska kultura ne samo u
Vojvodini i Srbiji nego i u regionu" i
zato država u tom pogledu mora da
reaguje odgovarajućim merama, naglasio je Jovanov.
On smatra da podsticaji, odnosno
državne subvencije domaćem agraru,
moraju da budu isplaćivane blagovremeno, što pre svega znači na početku
svake proizvodnje, onda kada je novac poljoprivrednicima najpotrebniji.
Posebno je za one proizvođače sa manjim posedima važno da dobiju finansijsku podršku uoči setve da bi "izbegli
naturalno zaduživanje, koje je za njih
najnepovoljnija varijanta, imajući u
vidu paritete proizvoda".
Kad pšenica, soja ili drugi proizvod
dostigne na tržištu dobru cenu, poljoprivrednici koji su se naturalno zadužili uglavnom od toga nemaju korist
jer kako su se zadužili da ga proizvedu
tako moraju i da se razduže.
Zbog toga u ZSV apeluju na Ministarstvo poljoprivrede da obezbede
novac za podsticaje, onoliko koliko je
to moguće i što je važnije da ga isplate blagovremeno, istakao je Jovanov i
dodao da je za pohvalu to da država
poljoprivrednicima ove godine isplaćuje i da će isplatiti sve najavljene
podsticaje.
U ZSV smatraju da bi državne podsticaje trebalo da dobiju svi oni koji se
bave poljoprivrednom proizvodnjom,
tako da ne treba praviti razliku između "velikih" i "malih", kojih je u Srbiji
mnogo više.
S. P.
oljoprivredni proizvođači, po novom pravilniku koji je stupio na
snagu, mogu da dobiju podsticaj u
maksimalnom pojedinačnom iznosu od
pet miliona dinara za investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Podsticaji se daju za primarnu proizvodnju biljnih kultura - žitarica, industrijskog, aromatičnog i lekovitog bilja,
povrća, voća, grožđa i cveća.
Takođe, pravo na tu vrstu subvencija može se ostvariti i za primarnu
stočarsku proizvodnju - mleka, mesa,
konzumne ribe i meda i drugih pčelinjih
proizvoda, navedeno je u pravilniku čiji
je tekst objavljen na sajtu Ministarstva
poljoprivrede.
Poljoprivrednicima su državne subvencije na raspolaganju za nabavku nove mehanizacije i opreme za navodnjavanje, opreme i materijala za zaštitu od
bolesti, štetočina, korova, grada, niskih
i visokih temperatura, novih priključnih
mašina i opreme za setvu, sadnju i berbu, novih plastenika...
Subvencioniše se, između ostalog, i
nabavka nove opreme za smeštaj odnosno odgoj mlečnih krava, tovnih junadi,
ovaca, koza, prasadi i živine, kvalitetnih
priplodnih grla na domaćem i stranom
tržištu, nabavka nove opreme za ribnjake i nove opreme za pčelarstvo...
Pravo na podsticaje, pod uslovima
utvrđenim ovim pravilnikom, ima fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog
gazdinstva, preduzetnik i pravno lice
- privredno društvo, zemljoradnička zadruga, poljoprivredna srednja škola.
Postupak za ostvarivanje prava na
podsticaje pokreće se po zahtevu sa
podacima iz Registra na dan 31. mart
tekuće godine, u skladu sa zakonom
kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Zahtev za korišćenje podsticaja podnosi se Upravi za agrarna plaćanja za
svaku kalendarsku godinu, u periodu od
1. maja do 15. oktobra tekuće godine.
Najviši ukupni iznos podsticaja po
podnosiocu zahteva je dva miliona dinara, a za određene namene - izgradnju,
proširenje, rekonstrukciju ili adaptaciju
hladnjača i novih objekata namenjenih
skladištenju žitarica i do pet miliona dinara.
Podsticaji se isplaćuju na osnovu rešenja Uprave, po redosledu podnošenja
zahteva, a do iznosa finansijskih sredstava utvrđenog posebnim propisom
kojim se uređuje raspodela podsticaja u
poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ako je više zahteva podneto u isto
vreme, redosled isplate podsticaja određuje se prema vremenu prijema zahteva u Upravi.
S. P.
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 063/8526-021
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144 • Registarski broj NV000659
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
SREMSKA
2
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
AKTUELNOSTI
SREMSKA MITROVICA • JESENJA BERBA UHVATILA ZAMAH
Biće puni silosi i čardaci
Rod suncokreta i šećerne repe na nivou prošlogodišnjih prinosa, prinosi soje daleko bolji od lanjskih, a ohrabruju
i prinosi merkantilnog kukuruza – Po izveštajima sa prijemnih mesta, nema tragova toksina u kukuruzu, a trulež
klipa i klijanje kukuruza samo sporadični slučajevi
S
remskim ratarima smeši se
rodna i uspešna jesen. Veliki
posao ubiranja roda sa više
od 165.000 hektara uspešno se odvija, jesenja berba je uhvatila zamah, a jedini problem sada je dotrajala mehanizacija zbog koje deo
roda otaje na njivama. Generalni
sekretar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović ocenjuje da
poslednjih dana izuzetno povoljne
vremenske prilike idu na ruku ratarima, jesenja berba odmiče punom
parom i, kako se lepo vreme očekuje i narednih dana, radovi će biti
intenzivirani.
Rod suncokreta je skinut sa 95
odsto od ukupno 8.690 zasejanih
hektara. Preostalo je samo da se
Jesenji radovi u Sremu
Kultura
Površine
Urađeno
u procentima
Prosečan
prinos t/ha
Suncokret
8.690
95 %
3
Soja
22.363
95 %
3,6
Šećerna repa
14.485
20
58
Markantilni
kukuruz
118.942
10
8,3
urade manje površine koje su kasnije zasejane. Prosečan prinos je
tri tone po hektaru što je na nivou
prošlogodišnjeg prinosa.
- Što se tiče soje koja je zasejana na 22.363 hektara, skinut je rod
U ŠIDU
Završena trećina posla
Na području šidske opštine, jesenja žetva je do sada završena
na jednoj trećini proletos zasejanih površina. Prema podacima
Kancelarije za poljoprivredu, od
ukupno 29.364 hektara, skidanje
useva završeno je na 10.503 hektara. Prinosi soje od 3,6 tona po
hektaru su, prema rečima poljoprivrednih stručnjaka, dobri ili zadovoljavajući, dok je prinos suncokreta zbog velike vlage i kiša
manji nego lane. Ratarima predstoji žetva kukuruza koji zauzima
površinu od 15.551 hektar.
Žetva suncokreta je pri kraju, rod je odličan, a prinosi soje
i šećerne repe su izuzetno dobri.
Prinosi suncokreta kreću se oko
3 tone po hektaru, a zbog velikih kiša je procenat ulja nešto niži nego što se očekivalo. Soja je
požnjevena sa 50 odsto površina,
a očekuje da će ukupan rod biti
veći od 500.000, pa možda čak i
od 600.000 tona. Prinosi šećerne
repe su veći od 60 do 70 tona po
hektaru.
S. M.
sa 95 odsto površina, a sada se ubira rad soje koja je kasnije zasejana.
Prosečan prinos je 3,6 tona po hektaru, što je odličan prinos i za 64
posto veći nego lane kada ova kultura u suvim uslovima imala prinos
od samo 2,2 tone. Ove godine naročito su dobri prinosi kod onih koji
su ranije skinuli rod, soja je tokom
vegetacije imala odlične vremenske
uslove i tokom žetve je samo zbog
kiše bilo problema sa skidanjem roda – navodi Vlaović.
Šećerna repa je zasejana na
14.485 hektara, a slatki koren je
izvrađen sa petine zasejanih površina, uz prinose koji se kreću od 57
do 58 tona po hektaru. To je oko
lanjskog proseka, tačnije za četiri procenta bolji je ovogodišnji rod.
Digestija je lane bila znatno bolja,
a ove godine ona se kreće od 12 do
14 procenata, pa uz malo bolje prinose, generalno posmatrano, dobiće se isti prinos šećera po hektaru.
- Vade se ugovorene površine,
ponekad dolazi i do zastoja na prijemnim metima jer su velike količi-
Ove godine soja dobro „platila“
ne repe u šećerani, ali i one koja je
na depoima – kaže Vlaović. - Cenu
ne treba ni spominjati. Šećerane
su smanjile cenu na 4 do 4,1 dinar
po kilogramu standardnog kvaliteta
koji podrazumeva od 16 procenata
šećera. Kako je digestija manja od
lanjske, sigurno je da će u konačnom obračunu ratari dobiti manje
od ove cene.
Što se tiče merkantilnog kukuruza koji u Sremu zauzima 118.942
hektara, berba sve više odmiče, a
do sada je obrano oko 10 odsto površina. Najpre se beru raniji hibridi
i to u zrnu, ali je sve više poljoprivrednika koji beru kukuruz u klipu
za čardake. Vlažnost zrna je početkom ove sedmice bila oko 17 procenata. Svi žure da iskoriste lepo
vreme i skinu rod što pre kako bi na
vreme pripremili oranice za setvu
pšenice i ozimog ječma.
Prosečan rod merkantilnog kukuruza u Sremu za sada je 8,3 tone
i biće veći kada stignu kasniji hibridi
koji daju veće prinose od ranih sorti
hibrida.
- Izveštaji sa prijemnih mesta
govore da nema tragova toskina u
kukuruzu. Mada su mnogi nagoveštavali pojavu truleži na vrhu klipa
i klijanje kukuruza, pokazalo se da
je reč o pojedinačnim slučajevima.
Najvažnije je da je kukuruz dobrog
kvaliteta – ističe Vladimir Vlaović.Mehanizacije ima dovoljno, ali je
zastarela i zbog dotrajalosti mašina
jedan deo prinosa će ostati rasut na
njivama
Ž. N.
GAZDINSTVA
BIKIĆ DO • DANILO ŠTEFANČIK, RATAR, VOĆAR, STOČAR...
Dok radi, dotle se čovek nečemu i nada
- Situacija u poljoprivredi i stočarstvu postaje sve gora i niko ne zna dokle će to tako biti. Ipak, optimista sam
i ne mislim da odustajem od ovog posla. Mora se raditi, to čoveka i drži, lenjost je najveća bolest – kaže Danilo
Štefančik iz Bikić Dola
Š
ezdesetogodišnji Danilo Štefančik iz Bikić Dola po zanimanju je automehaničar, ali od
kada je otišao u penziju aktivno se posvetio poljoprivredi i stočarstvu.
Sve do 1993. godine radio je u
Hrvatskoj, u Kombinatu gume i obuće „Borovo“, gde je u to vreme i živeo, a kada je počeo rat vratio se u
svoj rodni Bikić i zaposlio se u šidskom „Hempru“.
- Tu sam radio neko vreme, a onda
sam opet otišao u Hrvatsku gde sam
i stekao uslov za prevremenu penziju.
Tada sam odlučio da se vratim u rodni
kraj i počnem se baviti poljoprivredom
i stočarstvom. Najpre sam držao krave, ali sam ih kasnije prodao, a sad
imam tri bika, dve kobile lipicanerke,
sedam ovaca i ovna. Od zemlje posedujem njive, ukupno deset hektara,
na kojima gajim pšenicu, kukuruz i
suncokret, a osim toga imam i pet jutara bresaka. U poslu mi pomažu supruga, sinovi i snaja, radimo sve zajedno, mada deca najviše vode računa
o breskvama, jer se od njih najbolje
može i živeti pa im se zato treba maksimalno posvetiti. Doduše, poslednjih
godina i ta je zarada sve manja i manja, jer, primera radi, pre tri godine
smo kilogram bresaka prodavali po 80
dinara, a završili na 60 dinara. Prošle
Ispomoć
Danilo Štefančik
godine počeli smo prodaju sa 60, a završili na 40 dinara, a ove godine cena
im je pala na 30, odnosno 25 dinara
po kilogramu. Ne samo breskve, nego
je sve nekada bilo mnogo isplativije
raditi. Recimo, dok sam pre sedamosam godina držao krave, mleko sam
prodavao po 35 dinara za litar, a kada je palo na 19 dinara rešio sam da
prodam krave i da odustanem od tog
posla, jer nisam imao nikakvu računicu. Samo kad se uporedi cena nafte koja je u to vreme bila 30 dinara
po litri, a sada je 150, dok je mleko
i dalje 28 ili 30 dinara vidi se odmah
da se taj posao ne isplati. Ko kaže da
je drugačije, vara sam sebe – priča
o svom poslu Danilo Štefančik iz Bikić Dola.
Kada je sezona prodaje bresaka na pijaci, Danilo ima ispomoć
na tezgi. Svakog dana sa njim na
pijacu dolaze njegovi unuci osmogodišnja Ema i desetogodišnji
Danilo.
- Dok je bio raspust ustajali
su svako jutro u pola šest i bili sa
mnom na pijaci sve do jedan sat.
Oni uvek sve rasprodaju, ne samo
breskve, nego i jaja kad ih donesemo. Svi su nas upoznali i rado
dolaze kod nas, baš zbog mojih
malih trgovaca – kroz osmeh kaže Danilo.
Prema njegovim rečima, situacija u
poljoprivredi i stočarstvu postaje sve
lošija, a dokle će to tako biti ostaje da
se vidi. Ipak, optimista je i ne misli da
odustaje od posla koji radi.
- Dok radi, dotle se čovek nečemu
i nada. Najgore bi bilo opustiti se i ne
raditi ništa, jer se onda ne bi imao čemu se ni nadati. Mora se raditi, to čoveka i drži, lenjost je najveća bolest.
Stalno mislim - biće bolje, a ustvari
je sve gore i gore. Primera radi, letos sam mekinje plaćao 20 dinara, a
Svakodnevna ispaša ovaca na Fruškoj gori
pšenicu su uzeli po 16 dinara. Pitam
se gde tu ima logike - da su mekinje
skuplje od pšenice, a znamo šta su
mekinje – otpad od žita. Ništa bolja
situacija nije ni u stočarstvu. Jer, lakše
je čoveku izvaditi zdrav zub nego izvaditi pasoš za jednu kravu ili bika kad
ih prodaješ. Zato mislim da neće biti
ništa od te njihove priče o potrebi povećavanja stočnog fonda koju stalno
slušamo, jer kome se još isplati držati
stoku – razočarano se pita Danilo, ali
ipak ističe da je zadovoljan svojim životom i onim što je do sada stekao.
Kako kaže, država bi trebala da zaštiti seljake, da oni imaju zagarantovane cene i da se uvede neki red na
tržištu. Do tada, od ovog posla se može živeti skromno, samo tek toliko da
čovek ne bude gladan.
S. M. – M. M.
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
3
STRUČNI SKUPOVI
NOVI SAD • U ORGANIZACIJI „AGROPRESA“
Konferencija o razvojnim
šansama srpskog agrara
U
druženje novinara za poljoprivredu „Agropres“ i Novosadski sajam, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine
i Ministarstva trgovine, turizma i
telekomunikacija organizovali su
nedavno šestu po redu nacionalnu konferenciju „Agrobiznis Srbije“. Ovogodišnja Konferencija koja
je održana na Novosadskom Sajmu, okupila je veliki broj izlagača
iz zemlje i inostranstva, a bila je
posvećena analizi mogućnosti povećana izvoza poljoprivrednih proizvoda, sa naročitim osvrtom na
voćarstvo i povrtarstvo.
U ime republičkih nadležnih organa, ove godine izlagali su Stevan Nikčević, državni sekretar
Ministarstva trgovine, turizma i
telekomunikacija koji je govorio
o trgovinskim potencijalima i barijerama za izvoz hrane i Atila
Juhas, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne
sredine koji je prisutne upoznao
sa merama agrarne politike u cilju
podsticanja izvoznog potencijala.
Vršilac dužnosti pokrajinskog
sekretara za poljoprivredu Branislav Bugarski govorio je o izvoznim potencijalima pokrajine,
dok je šef sekcije za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji
Evropske unije u Srbiji Frik Janmat pričao o zajedničkoj agrarnoj
politici Evropske unije sa posebnim
osvrtom na mogućnosti plasmana
srpske hrane na tržište EU.
Kraće predavanje o mogućnostima i prespektivama proizvodnje
voća održao je prof. dr Zoran Keserović, direktor departmana za
voćarstvo i vinogradarstvo, Poljo-
Obraćanje Branislava Bugarskog
privredni fakultet u Novom Sadu.
Prof. dr Nebojiša Momirović, sa
poljoprivrednog fakulteta u Beogradu govorio je o mogućnostima
i perspektivama proizvodnje povrća, dr Zoran Uzelac, menadžer za
svinjarstvo u Delta agraru pričao
je o unapređelju stočarske proizvodnje u cilju podsticanja izvoza,
dok je o perspektivama razvoja
ukrasnih biljki govorila prof. dr
Mirka Glavendikić sa Šumarskog
fakulteta i predsednica Udruženja
za pejzažnu hortikulturu.
Kako je u svom pozdravnom
obraćanju istakao prvi čovek
„Agropresa“ Goran Đaković, cilj
ove Konferencije bio je upoznavanje sa potencijalima srpskog agrara, sa mogućnostima njegovog
plasiranja na inostrana tržišta, kao
i mogućnosti unapređenja postojećih i razvoja novih grana poljoprivredne proizvodnje.
Sa ovogodišnje Konferencije
- Za Vojvodinu danas gotovo
da nema značajnijeg razgovora i
značajnijih tema nego što je poljoprivreda. Tako možemo shvatiti
zašto nije dobro prodavati strancima našu zemlju i zašto je važno da
pomažemo udruživanje, da spojimo poljoprivrednike i preduzetnike, da podignemo konkurentnost
kroz unapređenje navodnjavanja i
uključivanja što većeg broja protiv
gradnih raketa u sistem zaštite i
slično, rekao je Bugarski.
Prioritet su ulaganja
Frik Janmat
Povećanje
kvaliteta kroz
ispunjenje
standarda
- Srbija ima velike poljoprivredne potencijale koji nažalost
još uvek nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. Sa druge strane, Evropska unija kao važan
spoljnotrgovinski parter Srbije
ima svoje zahteve u pogledu
standarda kvaliteta i mislim da
će Srbija ako želi da napreduje
morati u što skorije vreme da
te zahteve ispuni, čime će podići i nivo kvaliteta svojih proizvoda, rekao je šef sekcije za
evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u
Srbiji Frik Janmat.
4
Državni sekretar Stevan Nikčević istakao je da Srbija preduzima konkretne aktivnosti i donosi
odgovarajuće mere za povećanje
izvoza naših agrarnih proizvoda
koji predstavljaju jedan od ključnih segmenata njenog razvoja.
Nikčević je objasnio da se između
ostalog veliki napori ulažu za uklanjanje postojećih barijera srpskom
izvozu u zemlje članice CEF TA sporazuma, što je ujedno i jedan od
glavnih zadataka Sekretarijata i
Ministarstva u celosti.
- Tu posebno treba izdvojiti administrativne mere kojima su povećane akcize u BiH na uvoz piva,
što je znatno pogodilo proizvođače
u Srbiji, koji na to tržište plasiraju
više od 62 odsto ukupnog izvoza.
Naša najznačajnija tržišta, pored
država članica CEF TA su članice
carinske unije Rusije, Belorusije
i Kazahstana kao i Evropska unija. Srbija je, podsetio je Nikčević.
oslobođena dažbina u izvozu poljoprivrednih proizvoda u EU, ali
imamo određene kvote za izvoz
šećera, duvana, mesa i mesnih
prerađevina kao i vina, a uspevamo da ispunimo količine samo kada je reč o šećeru. Za naš agrar
je loše to što dugi niz godina ne
uspevamo da iskoristimo više od
15 odsto kvote za izvoz junećeg
mesa i prerađevina u EU i to je jedan od značajnih prostora na kojima bi trebalo zajednički da rade
predstavnici države u smislu podsticaja, proizvođači i trgovci, rekao je Nikčević.
Govoreći o merama Ministarstva
poljoprivrede, državni Sekretar u
ovom Ministarstvu Atila Juhas istakao je da Ministarstvo ne može
Rejonizacija proizvodnje
Dr Zoran Keserović
Stevan Nikčević
da direktno podstiče izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali da nizom
aktivnosti podstiče samu poljoprivrednu proizvodnju.
Vršilac funk ci je po kra jin skog
se kre ta ra za po ljo pri vre du, vodo pri vre du i šu mar stvo Bra ni slav
Bu gar ski na po me nuo je da je po-
kra ji na po sled njih go di na znatno una pre di la si stem fi nan sij skih
in stru me na ta za pod sti ca nje poljo pri vred ne pro iz vod nje kroz neko li ko fon do va i da je po mo gla
iz grad nju ka pa ci te ta ko ji omo guću ju po ve ća nje pro iz vod nje a time i iz vo za.
Predstavljajući potencijale srpskog voćarstva i povrtarstva, prof.
dr Zoran Keserović i prof. dr Nebojiša Momirović istakli su potrebu što hitnije rejonizacije Srbije,
kako bi se jasno znalo ko šta i gde
proizvodi. Obrazlažući ovu tezu,
profesor Keserović je istakao da
se neretko u Vojvodini seju kulture
koje nisu tradicionalne, odnosno
kulture čiji rod nije zadovoljavajuć
ni po kvalitetu, ni po kvantitetu.
- Posebno je nezgodna situacija
sa kajsijom koja prosto ne može
u Vojvodini da uspe kao što može
u drugim delovima Srbije, pa se i
mimo toga naši voćari ne odlučuju da od nje odustanu. Sa druge
strane, a ispravite me ako grešim,
nema mnogo logike ni u tome da
se šljiva koja se proizvodi u Vojvodinu prodaje u Arilje koje bi trebalo da ima dovoljno kapaciteta i
bez vojvođanskih proizvoda, rekao
je Keserović i dodao: - Da bi unapredili naše voćarstvo, potrebno
je da podstičemo udruživanje. Često čujemo da se naši paori žale
na male posede, ali, istini za volju
kada obiđete recimo Južni Tirol,
videćete da ni tamo pojedinačni
posedi nisu mnogo veći. Pa ipak,
za razliku od naših često inertnih i
nepovarljivih domaćina, ljudi su se
tamo udružili i posluju odlično. Oni
nemaju problema sa hladnjačama
jer su uspeli sami sebi da obezbede prostor za smeštaj. To je model
kojim se treba rukovoditi, rekao je
dr Keserović ističući kao dobar primer poslovanja kompaniju „Atos
fruktum“ iz Male Remete.
S. Lapčević
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
ŠIROM SREMA LICITACIJE ZA ZAKUP ZEMLJIŠTA
INĐIJA ● NEZABELEŽEN SLUČAJ NA JAVNOM NADMETANJU ZA ZAKUP DRŽAVNOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Odustali svi ponuđači!
T
okom dva dana, koliko je trajala licitacija za zakup državnog obradivog zemljišta poljoprivrednicima u Inđiji, svi ponuđači su povukli svoje ponude, što je
jedinstven slučaj od kada se sprovodi praksa javne licitacije. Prvog
dana licitacije za uzimanje u zakup
državnog obradivog zemljišta poljoprivrednicima ponuđeno je 88
hektara u tri katastarske opštine, a
učestvovala su svega tri ponuđača
koji su povukli svoje ponuda. Zemlju u katastarskim opštinama Beška, Krčedin i Maradik prvog dana
javnog nadmetanja niko nije uzeo
u zakup. Nadležni iz Komisije kažu da do sada nisu imali slučaj i da
ne znaju koji je razlog ovakvog postupka ponuđača ali pretpostavljaju
o čemu je reč.
- Prvi dan licitacije je neslavno prošao, jer niko nije izlicitirao
88 hektara koliko je predviđeno za
prvi dan javnog nadmetanja. Svi
ponuđači su odustali pre otvaranja pisanih ponuda, načina na koji
ove godine dajemo u
Inđija, Novi Karlovci i
zakup zemljište. LičStari Slankamen. Kano mislim da u sisteko saznajemo, tokom
mu neke stvari ne stoje
prethodnog dana iz midobro, a to je da smo
nistarstva je stiglo saprošle nedelje imali zaopštenje da ponuđači
pisnike o vansudskim
ne ispunjavaju uslove
poravnanjima republičda licitiraju zbog neizkog
poljoprivrednog
mirenih obaveza prema
inspektora, koji se podržavi iz prethodne godine.
godio sa ponuđačima iz
Podsećamo, ove goprošle godine koji su na
dine se na teritoriji insličan način odustajali i
đijske opštine u zakup
ušli bespravno u koriSiniša Filipović
se davalo 549 hektara
šćenje poljoprivrednih
površina - kaže Siniša Filipović, obradivog poljoprivrednog zemljipredsednik Komisije za sprovođenje šta što je duplo manje u odnosu na
postupka javnog nadmetanja i ob- prošlu godinu kad je paorima ponuđeno 1012 hektara. Početne cejašanjava:
- Oni su sada došli u situaciju da ne bile su više u odnosu na protevansudskim poravnanjem isplate klu godinu kada su se kretale od 30
zakupninu koju su trebali dati pre pa do 57 hiljada dinara, ove godine
godinu dana, zato verujem da bi to minimalna cena prvog dana licitacije iznosila je 45 hiljada dinara a
mogao biti osnovni motiv.
Drugog dana licitacije pojavila maksimalana 81 hiljadu dinara što
su se takođe tri ponuđača za zakup je svakako cena koja je za sadašnje
zemljišta u tri katastarske opštine, prilike u poljoprivredi visoka.
Nema izlicitiranog zemljišta u Inđiji
U narednih nekoliko dana Komisija će se sastati kako bi podneli izveštaj predsedniku opštine nakon
čega će uslediti skupštinska procedura a potom i zahtev Ministarstvu
da bude organizovan drugi krug licitacije kako bi predviđeno zemljište
bilo dato u zakup. U drugom krugu
bi cene mogle biti niže za 30 odsto
poručuju nadležni, dok u nezvaničnim krugovima se govori da bi to
mogao biti razlog odustajanja ponuđača na licitaciji.
M. Balabanović
IRIG • U SUSRET LICITACIJI DRŽAVNE ZEMLJE
PEĆINCI • PRVI KRUG LICITACIJE ZEMLJIŠTA
I do 70.000 za hektar
40.500 dinara
za hektar u Ašanji
O
glas za javnu licitaciju u prvom
krugu za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj
svojini raspisan je i u četrnaest katastarskih opština Iriga.
Ovaj put, iriškim paorima stavljeno
je na raspolaganje nešto više od 993
hektara zemlje, sa početnom cenom od
35 do čak 70.000 dinara po hektaru.
Obilazak poljoprivrednog zemljišta
koje se daje u zakup, kako se ističe u
iriškoj lokalnoj samoupravi, realizovaće
se u KO Irig, KO Rivica i KO Vrdnik 14.
oktobra od 10 časova, u KO Jazak se-
lo, KO Jazak Prnjavor i KO Mala Remeta
15. oktobra od 10 časova, odnosno za
KO Krušedol Prnjavor, KO Krušedol selo, KO Grgeteg, KO Velika Remeta, KO
Šatrinci i KO Neradin 16. oktobra, takođe od 10 časova.
Rok za podnošenje dokumentacije je
do 12 sati, dana 17. oktobra u središtu
iriške administracije, a kontakt osoba je
Marija Babić - telefon: 022-400-609.
Javno nadmetanje održaće se u
zgradi Opštinske uprave i to u periodu
od 20. do 22. oktobra, sa početkom u
10 časova.
S. L.
P
AKTUELNOSTI
BEOGRAD • STRUČNJACI UPOZORAVAJU
Kasna berba kukuruza
- smetnja za setvu pšenice
O
vogodišnji rod kukuruza u Srbiji biće manji za 20 do 30 odsto
od prvih procena iz avgusta, kada se govorilo o prinosu od sedam do
osam milona tona, a bilo bi dobro da
rod bude šest do 6,5 miliona tona, izjavio je agroekonomski analitičar Milan
Prostran.
- Procene roda kukuruza iz avgusta
se nažalost ne poklapaju sa stvarnim
stanjem kukuruza, kazao je Prostran
agenciji Beta, upozorivši da bi to moglo
negativno da utiče i na početak jesenje
setve pšenice.
Kako je objasnio Prostran, problem
je što je kukuruz predsetveni usev pšenicu, za koju optimalan period za setvu
od početka oktobra. Za setvu pšenice,
treba “osloboditi” površine pod kukuruzom, odnosno obrati kukuruz i pripremiti njive, kazao je on.
Prostran je rekao da će zbog velike
vlage kukuruza biće neophodno da se on
suši, što će uvećati troškove skladištenja
poljoprivrednicima za 10 procenata.
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
Za parcele u katastarskim opštinama Brestač i Kupinovo,
u prvom krugu nije bilo ponuđača što je, kako ističu nadležni,
u vezi sa činjenicom da je dosta zemlje izlicitirano prošle godine,
te da se radi o malim površinama
Milan Prostran
On je kazao da kukuruz trenutno
košta 12 -13 dinara po kilogramu, ali
očekuje da će dostići cenu od 17 do 18
dinara po kilogramu.
Prostran je istakao i da će kukuruza
biti dovoljno za domaće potrebe, a verovatno i oko dva miliona tona za izvoz.
S. P.
rvi krug javnog nadmetanja
za davanje u zakup poljoprivrednog zelmljišta u državnoj
svojini u pećinačkoj opštini počeo
je licitacijom za parcele u katastarskim opštinama Ašanja, Brestač, Kupinovo i Obrež.
U Ašanji je ponuđeno oko 320
hektara od kojih je izlicitirano
214,7 hektara, a za zemljište u
ovom naselju je postignuta i najviša cena prvog dana licitacije:
40.500 dinara po hektaru, što je
samo jedan licitacioni korak ispod
maksimalne cene.
Od ponuđenih 160 hektara u
Obrežu, izlicitirano je 51,8 hektara zemljišta. Za pet ponuđenih
parcela u Brestaču i šest u Kupinovu nije bilo zainteresovanih ponuđača, tako da ovo zemljište biti
ponuđeno u drugom krugu javnog
nadmetanja.
Nakon prvog dana licitacije,
predsednik Komisije za sprovodjenje postupka javnog nadmetanja
Tomislav Ćirković, izjavio je da
nadmetanje protiče u najboljem
redu i izrazio nadu da će tako biti i
narednih dana:
- Licitacija je uspešno protekla.
U Ašanji je bila najveća konkurencija pa je tamo postignuta i najviša cena. U Obrežu su izlicitirane 3
parcele po najnižoj ceni a to je prvi licitacioni korak iznad početne.
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Detalj sa licitacije u Pećincima
Za zemljište u Brestaču i Kupinovu
u prvom krugu nije bilo ponuđača,
što se i očekivalo, budući da je dosta zemlje izdato prošle godine a i
radi se o malim površinama, istakao je Ćirković.
- Zadovoljan sam kvalitetom
zemlje, a i cenom takođe, pa se
samo nadam da će i godina biti dobra kako bi se ovo ulaganje
isplatilo. Uzeo sam 25 hektara pa
ćemo videti kako će se pokazati,
rekao je poljoprivrednik Stevan
Džakula.
Drugog dana licitacije ponuđeno
je zemljište u Donjem Tovarniku i
Subotištu. U Donjem Tovarniku je
izlicitirano 293 od 340 hektara, a
u Subotištu je u zakup izdato svih
osam ponuđenih parcela, odnosno
43 hektara državnog zemljišta.
U četvrtak je na licitaciji bilo zemljište u katastarskim opštinama
Deč, Šimanovci, Karlovčić i Sremski Mihaljevci, a poslednjeg dana
licitacije u prvom krugu, 10. oktobra, je zemljište u Ogaru, Prhovu,
Sibaču, Popincima i Pećincima.
Ove godine, recimo to još jednom, pećinačkim paorima će biti
ponuđeno ukupno 2.531 hektar
u svih 15 katastarskih opština na
rok od tri godine.
S. L.
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
5
ANALITIKA
STANJE I PERSPEKTIVE U PROIZVODNJI POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U SRBIJI (2)
Niska kupovna moć
poljoprivrede
Tržišta manje razvijenih zemalja i bivših republika Jugoslavije najzastupljenija u izvozu poljoprivrednih mašina
i opreme iz Srbije. Istovremeno najveći uvoz je iz industrijski i tehnološki razvijenih zemalja, Nemačke, Italije,
Francuske, Indije, Kine i Belorusije
Piše:
Branislav Gulan,
član Odbora za selo
Srpske akademije
nauka i umetnosti
K
ao što je već konstatovano,
značajan devizna sredstva i
onako oskudna izdvajaju se
za uvoz poljoprivredne mehanizacije. To je razlog za brzu revitalizaciju
industrije poljoprivrednih mašina i
opreme i za kreiranje nove industrijske politike u ovoj oblasti. Ta industrijska politika mora biti zasnovana
na novim tehnološkim postupcima,
inovacijama, patentima...
Iz podataka u tabelama 4 i 5 se
vidi da je u 2012. godini, vidi se da
su preduzeća, članovi Grupacije
proizvođača poljoprivrednih mašina koji deluju u okviru Privredne
komore Srbije, ostvarili najveći
izvoz na tržišta Etiopije od 10,88
miliona dolara, Bosne i Hercegovine od 7,03 miliona dolara, Hrvatske od 3,44 miliona dolara, Ruske
Federacije od 2,24 miliona dolara i
Mađarske od 1,97 miliona dolara.
Očigledno je da su tržišta manje
razvijenih zemalja i bivših republika Jugoslavije najzastupljenija
u izvozu poljoprivrednih mašina i
opreme iz Srbije.
Istovremeno najveći uvoz je iz
industrijski i tehnološki razvijenih
zemalja, Nemačke, Italije, Francuske, Indije, Kine i Belorusije.
Na osnovu raspoloživih podataka Privredne komore Srbije
proizilazi:
A. Učešće ove industrije u
ukupnom prihodu metalske i
elektro industrije pokazuje tendenciju pada u periodu 2005 –
2010. godine;
B. Broj preduzeća je u blagom
porastu;
C. Broj zaposlenih radnika je
smanjen za 50 odsto.
Prema podacima u sadržanim
u tabeli 6. zapaža se da svega tri
preduzeća u ovoj industriji spadaju
u grupu velikih sa preko 2.000 zaposlenih ili sa učešćem u ukupnom
broju zaposlenih u ovoj grupaciji sa
preko 70 odsto. Broj srednjih preduzeća iznosi devet, a malih 74. To
znači da su proizvodni i radni potencijali veoma usitnjeni!
Proizvodnja u sektoru
mašina
Fizički obim industrijske proizvodnja u sektoru proizvodnje mašina za poljoprivredu i šumarstvo u
periodu, januar - decembar 2012.
godine, u odnosu na prosek 2011.
godine beleži rast od 1,7 odsto i
rast zaliha od 61,0 odsto. To znači
da je tražnja za mašinama veoma
niska, zbog čega je rast zaliha veoma visok. Razlog je u niskoj kupovnoj moći poljoprivrede, odnosno
njenom nepovoljnom ekonomskom
položaju.
Rast proizvodnje u periodu januar – decembar 2012. godine .
u odnosu na prosek 2011. godine.
zabeležen je kod proizvodnje ostalih plugova od 167,7 odsto, traktora
točkaša snage preko 37kw do 59kw
od 52,2 odsto i kod sejalica od 39,9
odsto.
Pad proizvodnje u posmatranom
periodu zabeležen je kod raonih plugova od 39,5 odsto, ostalih uređaja
za pripremu zemlje od 53,1 odsto,
kultivatora (sa fiksnim alatima) od
54,5 odsto, motokultivatora od 36,2
odsto, plevilica i kopačica od 33,3
odsto, traktora točkaša snage preko
18kw do 37kw od 16,7 odsto, kao
i kod valjaka i setvospremača od
11,9 odsto.
(Nastaviće se)
Nerazvijeni i bivše jugoslovenske republike najveći kupci naših traktora
TABELA 4: Najznačajniji partneri u izvozu Srbije u 2010-2012.god.
R.br.
Izvoz u mil.USD
Zemlja
2010.
2011.
2012.
4,80
10,88
11,83
9,71
7,03
Hrvatska
3,73
4,80
3,44
Ruska Federacija
1,69
1,66
2,24
Mađarska
0,51
2,18
1,97
Egipat
1,71
1,37
1,91
1.
Etiopija
2.
Bosna i Hercegovina
3.
4.
5.
6.
7.
Ukrajina
1,45
1,70
8.
Rumunija
0,95
1,50
1,54
9.
Republika Makedonija
2,25
2,21
1,36
10.
Crna Gora
1,33
2,31
1,30
TABELA 5: Najznačajniji partneri u uvozu Srbije u 2010-2012.god.
R.Br.
Uvoz u mil.USD
Zemlja
2010.
2011.
2012
1.
Nemačka
24,92
41,87
52,47
2.
Italija
14,75
22,92
24,16
3.
Belorusija
13,65
23,58
17,53
4.
Francuska
11,67
14,75
15,94
5.
Kina
6,81
9,15
6,38
6.
SAD
4,62
4,93
5,68
7.
Mađarska
5,36
4,68
8.
Austrija
4,70
4,52
9.
Slovenija
3,09
10.
Holandija
2,91
4,29
TABELA 6. Struktura preduzeća prema veličini
Tokom 2012. značajan pad proizvodnje i raonih plugova
6
broj preduzeća
broj zaposlenih
učešće u ukupnom
broju zaposlenih u grupaciji
velika
3
2.023
71,2 %
srednja
9
493
17,3 %
mala
74
327
11,5 %
UKUPNO:
86
2.843
100,0%
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
IZ RADA VELIKIH SISTEMA
SREMSKA MITROVICA • NA POLJIMA KAZNENO-POPRAVNOG ZAVODA
Soja premašila nacionalni prosek
P
o svemu sudeći, mitrovački Kazneno popravni zavod
upamtiće ovu godinu kao jednu od boljih, barem što se tiče poljoprivrede i posebno soje. Naime,
upravo ovih dana završena je žetva
ove kulture, a prema prvim podacima rod na ukupno 146 hektara
je bogat i odličnog je kvaliteta, što
naročito važi za semensku soju kojom je pokriveno 80 hektara oranica. Prema rečima Dragana Zdravkovića zadužen za poljoprivredu u
KPZ, sa prvobitno predviđenih 2.3
tone po hektaru došlo se do preko
četiri tonе semenske soje. Što se tiče merkantilne soje ona je za 700
kilograma po hektaru premašila nacionalni prosek od 2.7 tona.
- Još jedna žetva soje je za nama
i mogu slobodno reći da skoro nismo imali toliko razloga da budemo
zadovoljni koliko sada. Rod je ne
samo bogat nego je i odličnog kvaliteta. Ideja da krenemo sa semenskom proizvodnjom je bila predmet
dugih razgovora i razmišljanja svih
nas koji se bavimo poljoprivredom i
upošljavanjem osuđenika u Zavodu,
uključujući tu naravno i upravnika.
Kroz razgovor sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada
došli smo do ideje da bi bilo najbolje saditi soju i kao što vidite, vratilo nam se mimo svih očekivanja,
jasan je Zdravković.
Mehanizacija radila punom parom
Deo „Dunav soje“
Ovogodišnji ostvareni rod soje
biće ne samo veći od nacionalnog
nego i kvalitetniji, što je, kako ističe
upravnik Zavoda Marko Sekulić, još
veći uspeh kada se zna da KPZ nije
ustanova koja se prvobitno bavi poljoprivredom.
Marko Sekulić
- No vo sad ski In sti tut sa ko jim
sa ra đu je mo član je vr lo zna čaj ne
aso ci ji ce „Du nav so ja“ sa cen tralom u Be ču, ko ja se bo ri pro tiv
ko ri šće nja ge net ski mo di fi ko vanih se me na i hra ne uop šte. Preko In sti tu ta i mi smo po sta li deo
te Aso ci ja ci je što nam je po seb na
čast, na ro či to otu da što pla ni ramo da na jed nom ma njem de lu
na ših ora ni ca u do gled no vre me
po kre ne mo i pro iz vod nju zdra ve
hra ne, pri ča uprav nik i na po minje: - Što se ti če ro da so je, ima li
smo do bru go di nu, vla žnu, ra di li
smo vred no, po štu ju ći sva pra vi la
i kao što vi di te, is pla ti lo se. Iskreno, pra vo je pi ta nje da li će mo u
sko ri je vre me ima ti ova ko do bar
pri nos, ali ovaj put nam se sve
slo ži lo. Sprem ni smo da kre ne mo
sa uz go jem ra ži, spre ma mo za
upo tre bu i omo tač rol ba la za čuva nje lu cer ke ko ji još ni je vi đen
na srem skim po lji ma, a oče ku jemo i do na ci ju iz IPA fon da Evropske uni je ko ju će mo is ko ri sti ti za
osa vre me nji va nje pro iz vod nje, a
po seb no me ha ni za ci je.
Grejanje na biomasu
Imajući u vidu da Srbija kao
buduća članica EU mora računati na obaveze koje je EU preuzela
prihvatanjem Kjoto protokola oko
korišćenja obnovljivih izvora energije u bliskoj budućnosti će korišćenje obnovljivih izvora energije
biti njena obaveza. Jedan od obnovljivih izvora energije je i biomasa
koju će KPZ obezbediti
baliranjem sa oko oko 150 hektara oranica pod sojom. Na taj
način, kako ističe Željko Lazarević iz službe za obuku i upošljavanje osuđenih lica, obezbediće se
100 bala prosečne težine oko 12
kilograma po hektaru ili 15.000
bala ukupne težine 180.000 kilograma što daje toplotnu moć
2.790.000.000 kilo džula.
- Vrednost mrkog uglja i prostornog drvena koja daje toplotnu moć potrebnu za zagrevanje
objekata je oko 1.700.000 dinara, a vrednost nama potrebne sojine slame je oko 250.000
dinara, tako da je ušteda očigledna. Kotlovi BEK – 500 naše su proizvodnje i kao energent
prvenstveno koriste bio masu u
obliku bale, ali mogu da se koriste i ostala goriva u vidu drva i uglja. Rukovanje kotlom je
veoma jednostavno. Ubacivanje
bio mase je ručno kao i čišćenje dimnih cevi, jer kotao poseduje velika ložna i dimna vrata
koja obezbeđuju lak pristup, a
značajno je istaći da pri sagorevanju bio mase nema emisije štetnih gasova u atmosferu,
objašnjava Lazarević i dodaje:
- Prednost ovog kotla je u tome
što već u svom sastavu poseduje
veliku akumulaciju vode, a samim
tim je i veliki akumulator toplote i
ne iziskuje česta loženja.Može se
primenjivati i za grejanje radionica do 1200 kvadrata kao i staklenika, plastenika, sušara u režimu
90 sa 70, staja za smeštaj stoke i
drugih objekata.
stili za si li ra nje, za po tre be far me
kra va. Oče ku je mo od li čan rod.
Ra ni je ostva re ni pro se čan pri nos
je 5 6 to na u zr nu, a ove go dine oče ku je mo i pre ko se dam tona, ob ja šnja va La za re vić i na stavlja: - Što se ti če so je, deo će mo
osta vi ti za sop stve ne pro iz vo de,
a to kom na red nog pe ri o da očeku je nas se tva oko 100 hek ta ra
mer kan til ne so je, a si gur no će mo
po se ja ti i ne ku se men sku kul turu, mo gu će tri ti kal, ali osta je još
da se to vi di. Sa se men skom sojom smo od lič no pro šli i mi slim
da vi še ne ma ni ka kve bo ja zni od
no vih slič nih ula ga nja.
S. Lapčević
Željko Lazarević
Dragan Zdravković
Dobra mehanizacija
i vredni ljudi
Glavni „krivac“ za ovako dobru i
kvalitetnu soju, kako ističe upravnik službe za obuku i upošljavanje
osuđenih lica KPZ-a Željko Lazarević leži u kvalitetnoj uposlenosti osuđenih lica, radnika u Zavodu, ali i u ispravnoj i obnovljenoj
mehanizaciji koja je, kako isitče,
u danima žetve radila „punom parom“.
- Maksimalno iskorišćena znanja i veštine svih zaposlenih glavni su uzrok ovako dobre žetve. Za
nas ovaj dobar rod dosta znači,
tim pre što sopstvenom proizvodnjom punimo dobar deo budžeta,
a pomažemo i druge Zavode iz našeg sistema, tako da mislim da neću pogrešiti kad kažem da će, ako
Mitrovica stane, stati i drugi zavodi. U tom smislu vredno je istaći
da je naš kukuruz nedavno otišao
za Zaječar, da smo Valjevu poslali
jedan berač i tako dalje. Mi smo
Zavod koji ubedljivo najviše ulaže
u privredu i poljoprivredu i sigurno
je da smo na to izuzetno ponosi,
smatra Lazarević.
Uskoro vredni žeteoci Kazneno
popravnog zavoda ponovo će izaći
na svoja polja jer ih očekuje berba
kukuruza, za kojeg tvrde da je u
odličnoj kondiciji i da će baš kao i
soja dati bogat rod odličnog kvaliteta.
- Imamo 280 hektara kukuruza od čega smo 20 hektara kori-
Peć za grejanje na biomasu
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
7
NAUKA U PRAKSI
OD POSTANKA SVETA ČOVEK JE UPUĆEN NA HRANU IZ PRIRODE (2)
Intergralna proizvodnja povrća
Prioritet se stavlja na ekološki bezbednije metode i tehnologije gajenja kako bi se smanjili neželjeni efekti
primene organskih i mineralnih đubriva i pesticida, a sve radi povećanja sigurnosti po zdravlje čoveka, životinja
i životnu sredinu smanjenjem zagađenja vode, vazduha i zemljišta
Piše: Prof. dr Žarko Ilin
Preuzeto iz časopisa „Savremeni povrtar“
Agrotehničke mere
u konvencionalnoj proizvodnji povrća
I
ntegralna proizvodnja, samo je jedan od brojnih alternativnih sistema kontrolisanom konvencionalnom ili uobičajenom sistemu intezivne
proizvodnje povrća. Naime, u kontrolisani konvencionalni kao najintezivniji način ili sistem proizvodnje povrća
integrisane su brojne mere iz dosada
poznatih alternativnih sistema gajenja, a u cilju zaštite životne sredine
i proizvodnje zdravstveno-bezbednog
povrća. Ovaj sistem se u razvijenom
svetu počeo razvijati sedamdesetih
godina prošlog veka kao jedan od ekološki prihvatljivih sistema proizvodnje
povrća za svežu potrošnju ili najrazličitijie oblike i tipove prerade.
Integralna proizvodnja povrća definiše se kao ekonomična proizvodnja
visokokvalitetnih i zdravstveno-bezbednih povrtarskih proizvoda. Prioritet se stavlja na ekološki bezbednije
metode i tehnologije gajenja kako bi
se smanjili neželjeni efekti primene
organskih i mineralnih đubriva i pesticida, a sve radi povećanja sigurnosti
po zdravlje čoveka, životinja i životnu
sredinu smanjenjem zagađenja vode,
vazduha i zemljišta.
U zemljama sa razvijenom integralnom proizvodnjom postoji centralna agencija za integralnu proizvodnju
i regionalne jedinice. Farmeri se registruju u agenciji i samim tim činom
prihvataju sve propisane principe proizvodnje, kontrole i sertifikacije sopstvene proizvodnje.
Da bi se proizvodnja povrća registrovala kao integralna mora da se ispune dva osnovna uslova i to:
potencijalni proizvođač u sistemu
integralne proizvodnje povrća treba
da bude posvećen ovom sistemu proizvodnje, da ispuni određene zahteve
koji moraju biti u celosti primjenjeni
na gazdinstvu i/ ili farmi i
uslovi koji moraju da se ispune u
tehnološkom procesu proizvodnje povrća po principu i zahtevima Internacionalnog udruženja za integralnu
proizvodnju.
U tehnološkom procesu proizvodnje propisane su mere koje treba
preduzeti u proizvodnji zdravstvenobezbednog povrća i zaštite životne
sredine i to:
2. 1. biodiverzitet i infrastruktrura;
2. 2. izbor parcele;
2. 3. plodored;
2. 4. izbor sorte ili hibrida i odnos
prema gajenju GMO;
2. 5. obrada zemljišta;
2. 6. navodnjavanje;
2. 7. đubrenje orgnskim i mineralnim đubrivima;
2. 8. integralna zaštita od štetnih
insekata, bolesti, korova i njihova primena u praksi;
2. 9. sigurno i kvalitetno čuvanje i
postupanje sa preparatima za zaštitu
bilja;
2. 10. berba, skladištenje i rukovanje gotovim proizvodima;
2. 11. zdravlj radnika i očuvanje životne sredine.
U sistemu integralne proizvodnje
povrća posebna pažnja se posvećuje
đubrenju organskim i mineralnim đubrivima i korišćenju pokrovnih useva,
zatim preventivnim biološkim i agrotehničkim merama u suzbijanju bolesti, štetočina korova, izboru tolerantnih sorti i hibrida. Obavezna je primena cvetnih margina oko parcele. Cvetne vrste luče atraktante, te mirisom
i bojom privlače štetne insekte. Podstiče se nastanjivanje i umnožavanje
predatorskih vrsta. Uklanjaju se biljke
hranjiteljke za pojedine štetne insekte ili obolele biljke. Tek kada se iscrpe
mogućnosti koje pružaju preventivne
(indirektne) biološke i agrotehničke
mere, uz stalni i stručni monitoring,
pristupa se zaštiti od bolesti štetočina i korova preparatima sa „zelene li-
8
Prof. dr Žarko Ilin
ste“, a uz posebnu dozvolu samo u izuzetnim prilikama mogu da se koriste
preporučeni preparati sa „žute liste“.
To su preparati koji iamju dozvolu od
agencije za integralnu proizvodnju povrća. Koriste se preparati kratke karence u tačno preporučenim (insekticidi i
fungicidi) ili malo nižim od propisanih
doza (posebno kod herbicida). Herbicidi se vrlo često koriste u split aplikaciji
na osnovu prethodno utvrđenih korovskih vrsta, brojnosti i faze u kojoj se korovske vrste nalaze. Sve to radi zaštite
agro- ekosistema i proizvodnje zdravstveno-bezbednog povrća.
Održiva proizvodnja
povrća
Održiva poljoprivreda je sistem koji
uključuje tehnologije i metode proizvodnje koji imaju za cilj proizvodnju
zdravstveno-bezbedne hrane, očuvanje prirodnih resursa i adekvatan odnos prema životinjama u okviru stočarske proizvodnje.
Održiva poljoprivreda pridržava se
principa da je neophodno vratiti sve
što je uzeto iz prirode. Na taj način
čuvaju se prirodni resursi, kao što je:
zemljište, voda, vazduh, i omogućava
njihovo koišćenje u budućnosti za generacije koje dolaze.
Održiva poljoprivreda je važan elemenat sveukupnog napora da se celokupna ljudska delatnost učini kompatibilnim sa zahtevima ekosistema u
kojem ljusdski rod živi i funkcioniše.
Stoga je proučavanje i razumevanje
različitih sistema poljoprovredne proizvodnje, koje vode ka ekološkoj poljoprivredi, neophodno kako bi se prirodni resursi racionalno koristili.
Postoji veliki broj definicija održive poljoprivrede. Dve opšte definicije
glase:
„Održiva poljoprivreda je takav
razvoj poljoprivredne proizvodnje koji
će zadovoljiti rastuće potrebe ljudi za
hranom, pri čemu neće ugroziti mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe“ i „Održiva poljoprivreda pobokjšava sveukupan kvalitet života, sad i u budućnosti,
pri čemu se održavaju ekološki procesi
na kojima se život zasniva“.
Agroekološki pristup poljoprivrednoj proizvodnji promoviše zatvoreni
ciklus biljnih hraniva na gazdinstvu
(farmi), očuvanje vodnih resursa, korišćenje redukovanih sistema obrade
zemljišta, zaštitu od erozije, očuvanje
i unapređenje biodiverziteta i integraciju biljne i stočarske proizvodnje na
gazdinstvu (farmi). Bez obzira na to
koliko proizvođač (farmer) uspeva da
prizvodi i živi u skladu s ovim principima, ni jedan sistem nije održiv,
ukoliko nije profitabilan. Stoga održiva poljoprivreda poseban naglasak
stavlja na socio-skonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje. Ovaj sistem
mora da obezbedi dobit proizvođaču
(farmeru), kao i njegovu konkurentnost na tržištu.
Kao što smo već istakli rzvijaju
se brojni alternativni i održivi sistemi
poljoprivredne proizvodnje, pa i proizvodnje povrća.
Proizvodnja povrća po
organskim principima
Proizvodnja povrća po organskim
principima (organska proizvodnja povrća) jedn je od tradicionalnih održivih
sistema gajenja povrća. Počeo je da
se razvija dvadesetih godina prošlog
veka pod nazivom biodinamička proizvodnja povrća u Nemačkoj. Tri velika pokreta koja se smatraju začecima
moderne organske proizvodnje, kao
alternativnog metoda gajenja su biodinamička (u Nemačkoj), organska (u
Engleskoj) i biološka (u Nemačkoj).
Pojavili su se u približno isto vreme
na samom početku (biodonamička) i
u prvoj plovini XX veka i to najpre u
Nemačkoj (dvadesetih godina prošlog
veka), Engleskoj (krajem tridesetih,
početkom četrdesetih godina prošlog
veka) i SAD-u (sredinom četrdesetih
godina prošlog veka).
Sedamdesetih godina prošlog veka
nastao je „Master gardner“ program i
radi pod okriljem državnih fakulteta
u SAD-u i to njihovih stručnih službi.
Započeo je promociju organske proizvodnje 1973. godine u državi Vašington da bi se odatle program proširio i
na druge države SAD-a i Kanade.
Proizvodnja po oraganskim principima spada u alternativni sitem kontrolisanom konvencionalnom sistemu i
sami je jedna od tri ravnopravna sistema ove za nas značajne grane biljne proizvodnje.
Postoji veliki broj definicija organske proizvodnje, koje su često veoma
slične definicijama održive poljoprivrede. Najčešće korišćene i opšteprihvaćene definicije organske poljoprivrede su definicije IFOAM-a, Američkog ministarstva poljoprivrede i Codex
Alimentariusa.
IFOAM (International Federation
for Organic Movements), je privatna,
neprofitna organizacija nastla sedamdesetih godina prošlog veka. IFOAMovi osnovni standardi za organsku
distribuciju, preradu i proizvodnju su
u širokoj upotrebi od osnivanja i korišće ni su za raz voj ser ti fi ka ci o nih
pro gra ma od Evrop ske uni je, FAO i
za zli či tih na ci o nal nih or ga ni za ci ja.
De fi ni ci ja or gan ske po ljo pri vre de
(pa i or gan ske pro iz vod nje po vr ća)
po IFO AM-u (1996) gla si „Or ganska po ljo pri vre da je si stem po ljo-
Upotreba teške mehanizacije i zaštita crnog luka od plamenjače
1. Opšte
agrotehničke mere
2. Specijalne
agrotehničke mere
3. Specifične
agrotehničke
mere
Ljuštenje
- Tanjiranje
- Plitko oranje
U proizvodnji
rasada:
-pikiranje
-kalemljenje
-kaljenje
-dodatno osvetljavanje
Kod paradajza:
-zakidanje zaperaka
-vođenje biljaka u
„V“
-skidanje listova
-vršikanje
-kolčenje
-orezivanje cvasti
-gajenje u špaliru
Osnovna obrada:
-plugovima ravnjacima
-plugovima obrtačima
-nošenim i/ili vučenim
podrivačima/
razrivačima
Gredice – različite
širine i visine
Kod krastavca
-pinciranje
-gajenje u špaliru
Đubrenje:
-organskim
-minerlanim đubrivima
-zelenišno đubrivo
Fertigacija
Kod paprike
– rezidba
-vođenje biljaka na
1 ili 2 stabla u „V“
Predsetvena priprema:
-tanjiranje
-setvospremanje
Zaštita od mraza
Blanširanje:
-celera
-špargle
-radiča
Setva i/ili sadnja
Malčovanje
Dorastanje:
-karfiola
-kelja pupčara
-radiča
Mere nege:
-međuredna kultivacija
-okopavanje
-ogrtanje
-navodnjavanje
-zaštita-od korova,
bolesti i štetočina
Neposredno
pokrivanje
biljaka agrotekstilom
Hidroponi
Aerosoli
pri vred ne pro iz vod nje ko ji odr ža va
zdrav stve no sta nje ze mlji šta, ekosi ste ma i lju di. Osla nja se na eko loške pro ce se, bi o di ver zi tet i ci klu se
pri la go đe ne lo kal nim uslo vi ma, dok
je upo tre ba in pu ta ko ji po ti ču iz van
ga zdin stva (far me) ogra nil če na.
Or gan ska po ljo pri vre da kom bi nuje tra di ci ju, ino va ci ju i na u ku kako bi se una pre di la ži vot na sre di na,
raz vi li pra vič ni od no si i omo gu ćio
do bar kva li tet ži vo ta.“ Sa mo go dinu da na ka sni je (1997) Ame rič ko
mi ni star stvo po ljo pir vre de i nje govo sa ve to dav no te lo Od bor za na cion la ne or gan ske stan dar de (NOSB)
de fi ni še or gan sku po ljo pri vre du
kao „eko lo ški si stem po ljo pri vredne pro iz vod nje ko ji na gla ša va ipodsti če bi o di ver zi tet, bi o lo ške ci klu se,
kao i bi o lo šku ak tiv nost ze mlji šta.
Za sno va na je na mi ni mal nom kori šće nju in pu ta ko ji po ti ču iz van
ga zdin stva (far me) i na prak si koja ob na vlja, odr ža va ili po bolj ša va
eko lo šku har mo ni ju. Pri mar ni cilj
or gan ske po ljo pri vre de je ste op timi zi ra nje zdra vlja i pro duk tiv no sti
me đu sob no za vi snih or ga ni za ma,
bi lja ka, ži vo ti nja i lju di.“
Tri, odnsno dve go di ne ka snije (1996) Co dex Ali men ta ri us kao
deo svet ske or ga ni za ci je za pro izvod nju hra ne (FAO) i Svet ske tr govin ske or ga ni za ci je (WHO) pred la že
sle de ću de fi ni ci ju ogran ske po ljopri vre de „Or gan ska po ljo pri vre da
je ho li stič ki pri stup po ljo pri vred noj
pro iz vod nji či ji je cilj una pre đe nje
zdrav stve nog sta nja agro-eko si stema, uklju ču ju ći bi o do ver zi tet, bio lo ške ci klu se i bi o lo šku ak tiv nost
ze mlji šta. Ona na gla ša va zna čaj
or ga ni za ci je i agro teh nič kih me ra,
ko ji ma da je pred nost u od no su na
in pu te ko ji po ti ču iz van ga zdin stva
(far me), ima ju ći u vi du da lo kal ni
uslo vi zah te va ju si stem ko ji je prila go đen tim uslo vi ma. To se po sti že
ko ri šće njem , kad god je to mo gu će,
agronomskih, boloških i mehaničkoh
metoda, a izbegava se korišćenje
sintetičkih materijala, radi obezbeđivanja normalnog odavijanja bilo koje
specifične funkcije sistema“.
Na osnovu napred iznetih definicija
proizvodnja povrća po organskim princpima može da se definiše kao sistem
proizvodnje koji ima za cilj stvaranje
sveobuhvatnog (holističkog), humanog, ekonoomski i ekološki prihvatljivog i održivog sistema gajenja povrća
u bašti, na njivi i u različitim oblicima i
tipovima zaštićenog prostora. Oslanja
se na korišćenje lokalnih, obnovljivih
reursa na gazdinstvu (farmi), primenu
plodoreda, zelenišnog đubriva, komposta, glistenjaka, biološku kontrolu
bolesti i štetočina, međurednu obradu ili kultivaciju iokopavanje kao mere
u suzbijanju korova i pokorice, kao i
minimalnu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta bez značajnijeg okretanja plastice, gaženja i sabijanja zemljišta. Upotreba sintetičkih
đubriva, pesticida, regulatora rasta,
antibiotika, hormona, veštačkih aditiva, jonizujućeg zračenja i genetski
modofikovanih organizama, strogo je
ograničena ili zabranjena (Zakon o
organskoj proizvodnji „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 30/10 od
7.5.2010).
(Kraj)
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
PROGNOZNO IZVEŠTAJNA SLUŽBA ZAŠTITE BILJA VOJVODINE
Stanje ratarskih
i voćarskih kultura
Zaštita uljane repice
Pregledom useva uljane repice
(faza kotiledona-prvi par listova) u
Senti, registrovano je prisustvo buvača Phyllotreta spp . i oštećenja na
listovima 5-15 procenata.
Štete nanosi imago koji gricka
list, te tako stvara veliki broj rupa
po listu, a u slučaju jačeg intenziteta napada list može da izgleda
kao sito. Prag štetnosti je 10 odsto
napadnute lisne površine.
Dalje štete će se zavisiti od vremenskih uslova. U uslovima suvog,
toplog vremena buvači pričinjavaju
veće štete.
Vizuelnim pregledom useva uljane repice ustanovljeno je i prisustvo pagusenica repičine lisne ose
,i štete na mladim biljkama. Njihova brojnost se kreće od 1 do 4 po
biljci , i to manji larveni stadijumi.
Na mladim biljkama mogu da pričine značajne štete za veoma kratko
vreme.
Prag štet no sti u use vi ma uljane re pi ce je 1 pa gu se ni ca po
bilj ci, ili 50 pa gu se ni ca na me tar
kva drat ni.
Pre po ru ka :po što je ulja na repi ca u ose tlji voj fa zi , po po sti zanju pra ga štet no sti ko ri sti ti insek ti ci de na ba zi pi re tro i da:
• De cis 2,5-EC (del ta me trin)
0,3 l/ha;
• Grom (lamb da-ci ha lo trin)
0,25 l/ha;
• Fa stac 10-EC (al fa-ci per metrin) 0,1 l/ha;
• Tal star 10-EC (bi fen trin)
0,15 l/ha
U Su bo ti ci je pri me će na ja ča
ak tiv nost glo da ra na par ce la ma
ulja ne re pi ce. Dok su bilj ke male mo gu da pri či ne zna čaj nu štetu,tre ba ih su zbi ja ti sa upo tre bom
ma ma ka na ba zi cink-fos fi da.
Štete od buvača
Al ter na ri o zne
pe ga vo sti ja bu ka
Mlađi larveni stadijumi pagusenica
Na li sto vi ma sor te zlat ni de lišes u Zre nja ni nu uoči li smo značaj no pri su stvo simp to ma pro uzro ko va ča (Al ter na ria spp.) ko ja
za sa da ni je pro u zro ko va la po četak opa da nja li sto va, ali uko li ko
po tra ju po volj ne vre men ske pri like za ši re nje ovog pa to ge na do ći
će do spa ja nja pe ga i pro pa da nja
li sne ma se. Na vr ho vi ma mla dara uoče no pri su stvo simp to ma
pe pel ni ce (Po dosp ha e ra le u co-
tric ha) u ni žem in ten zi te tu dok
je pri su stvo se kun dar nih in fek cija ča đa ve kra sta vo sti i pe ga vo sti
li sto va i plo do va pro u zro ko va ča
(Ven tu ria ina e qu a lis)na pre o stalom li šću ne što vi še .
ni ja na mla da ri ma ja bu ka. Pregle dom ko lo ni je pod bi no ku la rom
i di sek ci jom sa dr ža ja ab do me na
pa ra zi ti ra nih ima ga ni smo uoči li
pri su stvo raz voj nih sta di ju ma para zit ne osi ce Ap he li nus ma li.
Na sor ti Aj da red pri su stvo pome nu tih pa to ge na u znat no manjoj me ri.
Žu ta li sna rđa
na spon ta noj flo ri
Ukla nja nje opa log za ra že nog
li šća u na red nom pe ri o du do prine će sma nje nju in fek tiv nog poten ci ja la za sle de ću go di nu.
Kr va va vaš ja bu ke
Vi zu el nim pre gle dom za sa da
ja bu ke lo ka li tet Mi haj lo vo, sor te
Zlat ni de li šes i Aj da red ko je se
na la ze u fa za pot pu no raz vi jenog i obo je nog plo da, uoči li smo
pri su stvo ko lo ni ja Kr va ve va ši
(Eri o so ma la ni ge rum) u ni skom
in ten zi te tu na po preč nim pre seci ma gra na, u do njim de lo vi ma
sta bla, vr lo ni ska broj nost ko lo-
Simptomi alternarijske pegavosti
Sig na li zi ra mo
pro iz vo đa či ma
str nih ži ta da smo na spon ta noj
ko rov skoj flo ri iz fa mi li je Po a ceae, na obo du par ce la, uoči li vr lo
vi so ku in fek ci ju i pri su stvo simpto ma žu te li sne rđe, pru zro ko vač
Puc ci nia stri i for mis, do mi nan tog
pa to ge na na use vi ma ozi me pšeni ce to kom ve ge ta ci je u 2014.
(po tvr đe no pri su stvo pa to ge na
mi kro skop skim pre gle dom). Na
ovaj na čin za dr ža va ju ći se na
spon ta noj flo ri i u ze mlji štu glji va
će pre zi me ti, te će u slu ča ju povolj nih uslo va za raz voj ostva ri ti
in fek ci ju (spo re no še ne ve trom)
na ozi moj pše ni ci.
Imago repičine ose
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
9
PČELARSTVO
INĐIJA • DEJAN TITELAC, JEDAN OD NAJMLAĐIH PČELARA U SREMU
Dobio "vetar u leđa" za biznis
Iako se niko u njegovoj porodici ne bavi pčelarstvom, ovaj mladić se odvažio da sa nepunih dvadeset godina
napravi sopstveni biznis i proizvodi med. Kako u šali kaže, misli da je njegov pradeda bio pčelar, pa pošto
„krv nije voda“, veruje da je imao od koga da nasledi ljubav i interesovanje za ovo zanimanje
I
dok većina devetnaestogodišnjaka razmišlja o studijama i
provodu, momak iz Inđije Dejan Titelac, intenzivno već četiri
godine radi na uvećanju svog pčelarskog društva i priprema košnice
za zimu. Iako se niko u njegovoj
porodici ne bavi pčelarstvom, ovaj
mladić se odvažio da sa nepunih
dvadeset godina napravi sopstveni
biznis i proizvodi med. Kako u šali kaže, misli da je njegov pradeda
bio pčelar, pa pošto „krv nije voda“,
veruje da je imao od koga da nasledi ljubav i interesovanje za ovo zanimanje. Dejan je pre mesec dana,
kao najmlađi pčelar, preko pokrajinskog konkursa dobio deset novih
košnica i to mu je, kako kaže, bio
stumulans i povoljan vetar u leđa
da nastavi da se bavi pčelarstvom.
- Interesovanje za pčelarstvo datira od pre par godina kada sam jednom prilikom drugaru pomagao oko
njegovih košnica i tada sam iz znatiželje poželeo da i ja to radim. Posao mi je delovao interesantno, pa
mi je drug ubrzo dao jedan roj i tako
sam započeo samostalno da se bavim pčelarstvom. U prvo vreme sam
želeo samo da zaradim džeparac a u
međuvremenu i zavoleo posao jer su
me učili ljudi koji su pravi majstori u
poslu i imaju veliko iskustvo - počinje
priču Dejan i objašnjava:
- Imao sam veliku podršku porodice, prijatelja i mog mentora Deja-
Dejan Titelac sa novim košnicama
na koji su bili uz mene tako da nije
bilo teško naučiti neke nove stvari u
vezi ovog posla.
Dejan Titelac je i član inđijskog
Udruženja pčelara „Roj“ i ima samo reči hvale za ostale članove ovog udruženja jer su mu pomogli prilikom edukacije o pčelarstvu. Kako kaže i sam
se edukuje čitajući stručne časopise
i knjige kako bi bio bolji i uspešniji u
svom poslu. Dejan je nedavno na jednom pokrajinskom konkursu dobio deset novih košnica kao najmlađi pčelar
što mu je dalo novu motivaciju za rad.
- Evropska unija je donirala po
deset novih košnica sa rojevima za
najmlađe pčelare u nekoliko opština
u Vojvodini. Mi smo se prijavili na
pokrajinski konkurs, dva momka iz
naše opštine i ja smo dobili košnice
koje su stigle pre dvadesetak dana priča Dejan i osvrće se na činjenicu
da je ova godina bila prilično loša za
pčelarstvo u Srbiji.
- Ove godine sam imao prinos od
deset kilograma po košnici, dok je
prošle godine bila mnogo bolja situacija. Ali, šta da radimo, kako drugima
tako i meni. Inače, ove godine sam
imao samo suncokretov med, koji se
kreće oko 500 dinara za kilogram kaže mladi pčelar iz Inđije i dodaje da
su bagrem i lipa potpuno podbacili.
Imajući u vidu činjenicu da je
pčelarstvo „posao na točkovima“ i
da se košnice sele, Dejan ističe da
su ove godine pčele nosili na Cer,
Frušku goru i u Banat. On dodaje
da pčelarska sezona u punom jeku traje od aprila, kada se košnice
spremaju, do septembra meseca.
Dalje navodi da posla ima ili mnogo
ili veoma malo, u zavisnosti od doba godine. Na kraju, ističe da med
za sada prodaje kod kuće, jer nema
dovoljno količina da bi ga nosio pijace ili prodavao na veliko. Kaže da
ima lepe planove za budućnost jer
želi da se posveti pčelarstvu ali usput nađe još neki posao.
- Imam ukupno 19 košnica koje pripremam za sledeću sezonu, a
planiram da ih imam i do 40 -kaže
na kraju razgovora ovaj mladi i ambiciozni pčelar iz Inđije.
Ako je suditi po onoj staroj da
„na mlađima svet ostaje“, onda inđijski pčelari nemaju razloga za brigu. Dejan Titelac i slični njemu su
pravi primer za to.
M. Balabanović
SREMSKA MITROVICA • MILANKA MIŠKOVIĆ, POSTALA PČELARKA KAD JE OTIŠLA U PENZIJU
Pčelarstvo više od hobija
- Pčelarstvo je zanimljiv i unosan posao, ali meni i mom mužu nije prevashodno važno da zarađujemo
koliko da radimo nešto korismo i da imamo u kući svoj, prirodni med, kaže Milanka Mišković
V
аspitаčica je po struci Milаnkа ra ki ju, a od ka da ima ju i med
- Obožаvаm dа rаdim u voćnjaMišković iz Sremske Mitro- - pra ve me do va ču. Iz no se je na
ku, a posebno oko pčelа. Istina, tim
vice, koja je svoj rаdni vek pro da ju, po kla nja ju ka da idu u
poslom je najviše zadužen moj suprovelа sa decom u vrtićima Predpo se te
prug, on se uglavnom bavi košnicaškolske ustanove „Pčelica"
ma, a ja pomаžem. Nemamo
u ovom gradu. Godinama
ambiciju da stalno povećaje u penziji, ali je sa svojim
vamo broj košnica i rojeva,
suprugom Živkom, takođe
već da radimo kako treba
penzionerom, našla razonotaj posao i da imamo svog
du u pčelarstvu.
meda za sopstvene potrebe.
Miškovići imaju posed
Jer, danas nije svejedno gde
na Fruškoj gori, u Vrdnimed kupuješ i od koga, naku, gde uglavnom provode
stavlja Milanka Mišković.
penzionerske dаne, a da im
Rad oko pčela, kao i oko
ne bude monotono došli su
svih drugih poslova, zahtena ideju da se bave pčelarva mnogo pažnje i ljubаvi.
stvom. Ideja je realizovana
To pčele osete, a ova penzipa su Milаnkа i njen suprug
onerka ne krije da o pčelaobezbedili nekoliko košnica
ma doskora nije znala ništa
sa pčelama i tako sad imai da je kao i njen muž, malo
ju meda za svoju potrebu i
naučila o tome iz knjiga, a
više.
malo i od drugih iskusnijih
- Imamo 12 košnica , ali
pčelara.
ove godine nemamo medа,
Porodica Mišković višak
jer je bila lošа godina. Prosvojih proizvoda, kada ih
šlogodišnji med smo proima, plasira na sajmovima,
dali, nešto smo ostavili za
pijacama i manifestacijama
sebe, a veći deo smo poslazdrave hrane. Tako je bila i
li ćerki koja živi daleko od
nedavno u Laćarku kada su
nas, u Kanadi, priča Milanka
na manifestaciju "Kujnica
Mišković.
na šoru" doneli rakiju šljivoOva pen zi o ner ska po rovicu, medovаču, višnjevаču,
di ca ima voć njak sa mnoorаhovаču. Meda nisu imali
go sta ba la šlji va i dru gog
jer je ovo, ponavlja Milanka
vo ća ta ko da ne ma po treMišković, bila loša godina.
bu da ra di pa še se li svo je
Nada se da će naredna gopče le na dru ga pod ruč ja.
dina biti medonosnija.
Od šlji va ko je sa ku pe MiMilanka Mišković sa svojim proizvodima
ško vi ći na pra ve kvalitetnu
S.Đ. - M.M.
10
Hoće li naredna godina biti bolja za pčelare?
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
SELU U POHODE
KUPINOVO • NA GRANICI DONJEG SREMA
Tamo gde autobosi okreću
Svoju šansu Kupinovo traži, ne toliko u poljoprivredi, koliko u turizmu. Ako su Pećinci administrativni,
a Šimanovci privredni, Kupinovo bi, smatraju Kupinci, trebalo da postane turistički centar opštine
P
ećinačko selo Kupinovo nalazi se
uz samu reku Savu i predstavlja
poslednju granicu Donjeg Srema prema prestonom Beogradu. Zbog
svog geografskog položaja, ovo maleno i lepo uređeno selo, koje prema poslednjem popisu broji tek nešto manje
od 2.000 stanovnika bilo je mesto koje
je u znatnoj meri uticalo na tok istorije
srpskog naroda. Naime, upravo ovde
se nalazila poslednja prestonica srpskih despota Brankovića – Kupinik, a u
pravcu ovog sela, srpska vojska je pre
stotinu godina prešla granice AustroUgarske i po prvi put nakon 1848.
godine povela borbu za oslobođenje i
ujedinjene sa maticom.
Danas, kako ističe Zorica Vlajnić,
predsednica Saveta Mesne zajednice,
iako je treće selo po veličini u pećinačkoj opštini, Kupinovo i pored nastojanja njegovih meštana da ostanu
na svojim imanjima, polako nestaje.
Razlog tome, Zorica Vlajnić vidi u hroničnom nedostatku materijalnog blagostanja koje je, kako ističe, uvek i svuda,
ljude navodila na nove puteve.
- Nije to problem samo Kupinova,
nego svih sela u Srbiji. Lokalna samouprava se trudi da pomogne koliko je
u njenoj nadležnosti, ali ipak postoje
neki momenti na koje niko ne može da
utiče. Nama je Beograd blizu, a opet,
gledano u odnosu na Pećince, mi smo
selo u kojem autobus okreće. Nema
Ljubica Bošković
dalje. Starijim Kupincima to ne smeta,
jer mi jesmo i Pećinčani i Sremci, ali
mlađe generacije koje traže bolja radna mesta nego što je sedenje za traktorom, svakako tu činjenicu teže podnose. Primera radi, najveći broj naše
omladine, već po svršetku osnovne
škole odlazi za Beograd i Zemun. Tamo
završavaju srednje škole i trude se da
tamo i ostanu. Među onima koji se u
Kupinovo vrate, malo je onih koji su to
hteli svojevoljno, a mnogo je više onih
koji se u velegradu kakav je Beograd nisu snašli, objašnjava Zorica Vlajnić.
Borba za društveni život
I mada je suočeno sa sve bržim odlaskom mladih, Kupinovo i dalje živi.
U ovom selu koje je sa jedne strane
oslonjeno na Savu, a sa druge na čuvenu Obedsku baru, deluje nekoliko
različitih Udruženja građana. Tu su
Udruženje žena, Udruženje „Duga“,
„Likovna kolonija“, aktivna je folklorna sekcija, a za njima ne zaostaju ni
lovci. Ima Kupinovo svoje prodavnice
koje, za razliku od mnogih drugih, rade čitav dan, a tu je i „samo njihov“
Kinez.
Kupinovo nema svoj Dom kulture,
odnosno ima ga, ali se on trenutno koristi kao fiskulturna sala. Ipak, zahvaljujući odličnoj saradnji sa Osnovnom
školom vrata ove sale su otvorena kad
god se za tim ukaže prilika.
- Dobra je stvar to što imamo odlične odnose sa školom koja rado otvara vrata sale za sva dešavanja u selu
kojih, istini na volju, usled nedostatka
novca, odlaska mladih i opšte zatvorenosti Kupinaca u svoje probleme,
nema preterano puno. Mi volimo da
kažemo da imamo i svog Kineza i
to posebno ističemo jer nam je i to
jedan od pokazatelja da nismo baš
zaboravjeni, priča predsednica i nastavlja: - Veliki značaj održavanju
žitova u selu daje i Etno kompleks
koji polako postaje sve veća turistička atrakcija koju mnogi obilaze. Od
skoro je tu postavljena i suvenirnica
koja će dodatno unaprediti rad naših
vrednih i udruženih žena.
Kupinski pejzaž
se polako kreće sa berbom kukuruza pa ćemo videti, objašnjava Zorica
Vlajnić.
Turizam pre svega
U tri škole 500 đaka
Trenutno, u kupinskoj Osnovnoj
školi koja nosi ime Narodnog heroja
i kupinskog učitelja Dušana Vukasovića „Diogena“, računajući tu i područna odeljenja u Obrežu i Ašanji ima
oko 500 đaka. Broj se, kako ističu,
tokom proteklih godina nije povećavao, ali nije primetan ni drastičan
pad.
- Nema tu pravila. Od generacije do generacije pomeranja mogu
da budu velika, tako da prvo školsko zvono za sve nas, a posebno za
prosvetne radnike često umesto radosti donosi zebnju. Obreška škola
je ove godine renovirana, ašanjska
je nova, stara tek nekoliko godina,
a u Kupinovu smo uspeli da uredimo
grejanje i enterijer, a uredili smo i
kapiju, tako da nema više ulazaka u
dvorište, ističe predsednica i dodaje: - Tokom proteklih godina imali
smo često problema i sa provalama.
Škola je često bila na meti nesavesnih pojedinaca, kradeni su računari, ali to je sada rešeno.
Etno kuća
Zorica Vlajnić
Stalni gosti
beogradskih pijaca
Kao i najveći deo pećinačkih sela i Kupinovo živi od ratarskih kultura koje ovdašnji paori seju na, kako
kažu, „sasvim dovoljnim“ posedima.
Najčešće su zastupljeni kukuruz, pšenica i suncokret, polako se počinje sa
plantažnom proizvodnjom, a kako je
tržište u Donjem Sremu poprilično zasićeno, Kupinci zbog blizine glavnog
grada, osim na kvantaš, često svoju
robu iznose i na beogradske pijace.
- Kupinci su, mogu slobodno reći,
stalni gosti beogradskih pijaca. Mnogi već decenijama imaju svoje tezge
i stalne mušterije, a polako stupaju i
oni mlađi. Od poljoprivrede se živi pre
svega teško, a tek onda možda i lepo.
Naši posedi su relativno mali, ljudi se
teško udružuju i to svakako utiče i na
mogućnost plasmana njihovih proizvoda. Koliko znam, polako stasavaju
i oni koji uvode nove kulture, kao što
je recimo luk, kojeg na našim poljima
nije bilo u nekom većem obimu što je
svakako dobro. Seljak u vremenu u
kojem smo ima obavezu da bude i domišljat i snalažljiv jer samo tako može
da opstane. Sa druge strane, rad na
njivi je uvek gledanje u nebo. Ne valja
kad je sušno, a evo videli smo da ne
valja ni kada ima dosta kiša. Sa žitom
gotovo niko nije dobro prošao, sada
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
Svoju šansu, Kupinovo prema rečima Zorice Vlajnić traži ne toliko u
poljoprivredni, koliko u turizmu. Ako
su Pećinci administrativni, a Šimanovci privredni, Kupinovo bi, smatraju
Kupinci, trebalo da postane turistički
centar opštine.
- Naše predispozicije su turizam.
Imamo Obedsku baru, Kupinik kao
prestonicu srpskih despota. Stoga,
Mesna zajednica se trudi koliko god je
u mogućnosti da podstakne ljude da
se uključe u turističku ponudu. Za sada to ide polako, ali verujem da ćemo
u skorije vreme imati bolje rezultate,
barem što se tiče privatnog smeštaja,
objašnjava predsednisa Saveta.
A da je šansa Kupinova u turizmu,
smatra i Ljubica Bošković iz Agencije za razvoj Pećinaca, koja napominje da trenutno u selu ima pedesetak
ležaja u nekategorizovanim domaćinstvima.
- Kupinovo je najlepše sremačko
selo i istinski „predeo gde priroda grli istoriju“, kako glasi i pećinački turistički slogan. U saradnji sa ovdašnjim
udruženjima građana i Mesnom zajednicom u sve naše aktivosti mi redovno uključujemo sve Kupince voljne
da pomognu nama, sebi i svome selu.
Kupinci su dobri i vredni ljudi, njihovo selo je bogato kulturno-istorijskim
spomenicima i u kombinaciji sa domaćim proizvodima pravljenim po sremačkom receptu, mislim da mogu dosta toga da ponude turistima koji iz godine u
godinu u sve većem broju dolaze u ovo
selo, zaključuje Ljubica Bošković.
S. Lapčević
Sve je više turista
11
STARI I PROVERENI RECEPTI
NAJBOLJA JE PRIRODNA MEDICINA
Како protiv
rana i uboja
Biljem protiv
stomačnih
tegoba
U
Melemi pokraj puta…
Čest boravak u prirodi nosi i veći
rizik da se povredimo. U tim slučajevima, najčešće se radi o ubojima,
kada su tupim predmetom povređena tkiva ali nema otvora na koži,
i ranama, kada su površina kože i
tkivo ispod nje oštećeni.
Po pravilu reč je o manjim povredama ali je neophodno da se i
one na pravilan način saniraju da ne
bi došlo do komplikacija - inficiranja bakterijama i gnojenja. U tome
može da nam pomogne i lekovito
bilje.
sled obilja svežih namirnica,
stomačne tegobe su u ovo doba godine naročito česte. Osim
toga, nedovoljno oprano i(li) termički
neobrađeno voće i povrće kao i pripremanje jela u prirodi, mogu da izazovu
brojne stomačne tegobe. Da nevolja
bude veća leti i početkom jeseni su
češći i stomačni virusi, pa se uživanje
lako pretvori u nevolju. Posledice stomačnih tegoba posebno su opasne za
najmlađe, jer prolivi i povraćanje obično
brzo prouzrokuju dehidraciju. Odlazak
kod lekara je neophodan, mada u lečenju ovih tegoba pomažu i čajevi.
Predlažemo nekoliko starih i proverenih biljnih recepata koji pomažu da
se rešite nekih od neprijatnih stomačnih problema.
Gavez
(Symphytum officinale)
Ova biljka raste uz vodotokove,
na vlažnim livadama i istom takvim
šumama. Koren gaveza je mesnat,
spolja crn a iznutra beo, stabljika
je razgranata i dlakava sa velikim
episastim listovima, dok su cvetovi
zvonasti, ružičastocrveni ili ljubičasti. Sadrži sluz, tanine, etarsko ulje,
supstancu alatonin.
Koristi se za pospešavanje rasta
i razmnožavanja ćelija, regeneriše
oštećena tkiva i smiruje bol i to: Litrom vrele vode prelijte 100 do 200 g
korena gaveza, sačekajte 2 do 3 sata, procedite i u tu tečnost potopite
gazu, stavite na povređeno mesto i
previjte zavojem. Ili: nekoliko kašičica osušenog i samlevenog korena
gaveza pomešajte sa malo vode da
dobijete gustu pastu, namažite je na
gazu i prislonite na ranu. Oblog menjajte posle dva do četiri sata.
Muška bokvica
(Plantago lanceolata)
Uspeva uz puteve, po livadama
i pašnjacima. Ima prizemne gole
i žilave listove i zeleni smeđi cvet
u obliku klasa. U lekovite svrhe se
najčešće koristi vrsta širokog lišća.
Sadrži tanin, vitamin C, limunsku
kiselinu, saponizide, gorke materije. Koristi se za zaustavljanje krvarenja, sprečava da se rane zagade
i dobar je protiv oboja i to kao sok
i oblog: Listove izgnječite i iscedite sok i po nekoliko kapi kanite na
ranu što će da zaustavi krvarenje.
Za oblog može da se koristi dobro
opran svež list bokvice koji je 24 sata bio potopljen u maslinovom ulju.
Vatom umočenom u ulje prvo premažite ranu, malo sačekajte, obrišite pa privijte list bokvice. Oblog
menjajte dva puta dnevno - ujutro
i uveče.
Savet plus: Umesto bokvice može da posluži biljka podbel (Tussilago farfara). List ove bilje se opere,
namaže mašću ili uljem i stavi na
uboj, posekotinu, zagnojenu ranu.
Ruža (Rosa centifolia)
Hajdučka trava
Kantarion
(Hypericum perforatum)
Uspeva na brežuljcima, poljima,
livadama i pašnjacima bez mnogo
vode i na kamenitim mestima. Izraste do do 70 cm, ima uspravnu
stabljiku sa glatkim listovima bez
peteljki i žute cvetove sa pet latica na kojima su crne tačke. Sadrži
tanine, etarsko ulje, antocijan, karotin, holin.
Koristi se da dezinfikuje rane,
pospešuje epitelizaciju kože, blagotvorno deluje na zagnojene rane
Kantarion čaj: Litrom vrele vode
prelijte 3 kašike cveta kantariona,
stavite na ringlu i čim počne da vri
sklonite pa procedite. Ovima čajem
ispirajte rane.
ke listove i ljubičasto crvene cvetne
glavice sa kukicama koji se „lepe”.
Sadrži inulin, gorke materije, etarsko ulje, tanin, kao i brojne minerale.
Koristi se da pospešuje izbacivanje stranih tela iz rane, a blagotvorno deluje na zagnojene rane.
Čičak člaj: Prelijte sa pola litra
vode 10 g usitnjenog lista čička,
ostavite preko noći, ujuto prokuvajte 10 minuta, poklopite, kad se
ohladi procedite i ispiraju zagnojene rane.
Savet plus: ako se rane mažu
smesom praha od osušenog korena čička i zečjeg loja izvlače strana
tela.
Hajdučka trava
(Achillea millefolium)
Uspeva po ivicama oranica, sunčanim obroncima i pašnjacima. Reč
je o razgranatoj biljki dlakavih listova i belih cvetova. Sadrži tanin,
etarsko ulje, mravlju kiselinu i brojne minerale.
Koristi se da zaustavi krvarenje i
da dezinfikuje ranu.
Kantarion sok: Svežu hajdučku
travu operite u hladnoj prethodno
prokuvanoj vodi, dobro izgnječite
i iscedite sok pa ispirajte ranu više puta dnevno. Na sveže rane koje krvare može da se stavi šaka izgnječene biljke i privije zavojem.
Sadrži galni tanin i galnu kiselinu,
kvercitrin, etarsko ulje, vosak, šećer i
razne soli. Dobar je antiseptik i deluje
na površinsko skupljanje tkiva.
Koristi se za lečenje zapaljenja sluzokože organa za varenje koa i protiv
proliva i to: 40 g latica majske ruže,
40 g kamilice, 10 g cveta podbela, 10
g trandavilja. Sa pola litra proključale
vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite, posle tri sata procedite i malo
zasladite medom. Svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.
Matičnjak
(Melissa officinalis)
Lekovite osobine imaju listovi ubrani pre cvetanja. Glavni sastojak listova
je etarsko ulje koje miriše slično limunu. Sadrži i tanine kao i opore i gorke
materije.
Koristi se: protiv povraćanja, da reguliše varenje, za jačanje organizma,
protiv nadimanja i to: 100 g lista matičnjaka i 100 g lista nane: sa pola litra
ključale vode prelijte dve kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i pijte čaj zaslađen medom posle
jela.
Slatki koren ili sladić
(Glycyrrhiza glabra)
Čubar
(Satureja hortensis)
Svež koren sadrži skrob, mineralne, malo manitola, asparagina,
gorkih materija i jedan flavonski
Sadrži etarsko ulje, tanine a najlekovitiji sastojci su fenolska jedinjenja. Gotovo isti sastav i dejstvo
imaju i planinski čubar (Satureja
montana) i vresak (Satureja subspicata). Koristi se za lečenje organa za varenje, protiv proliva i tegoba u crevima, za lečenje stomačnih
virusa, da umiri grčeve u želucu i
crevima i to: 40 g čubra, 40 g rizoma trave od srdobolje, 20 g lista
pitome nane. Poparite tri kašike
mešavine sa pola litra vode, poklopite, sačekajte tri sata i procedite.
Tokom dana čaj popijte umesto vode, a uzimajte po dva do tri gutljaja
svakih pola sata.
Čičak (Arctium lappa)
Raste kao korov na bunjištima,
uz živice plotove i pored puteva.
Ima dug i vretenast koren, srcoli-
Muška bokvica
Gavez
Kantarion
Čubar
heterozid. Njegovu lekovitost potvrdila su i naučna istraživanja.
Koristi se za lečenje organa za
varenje, da izleči upale sluzokože
želuca i creva, protiv zatvora i to:
30 g slatkog korena; 30 g plodova pasjakovine; 30 g morača; 10 g
kore krušine. Morač usitnite u avanu, koru krušine iseckajte i dodajte slatki koren i pasjakovinu ili pasdren. Kašiku mešavine, dva do tri
minuta kuvajte u dva decilitra vode,
sklonite sa vatre i poklopite. Kada
se prohladi procedite, zasladite medom i popijte. Čaj skuvajte dva do
tri puta dnevno.
Kičica
12
Matičnjak
Sladić
Kičica
(Centaurium erthyraea)
Ova biljka obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima
(geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr), a sadrži i smolu,
šećer, vosak, oko 0,6 do 1 odsto alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu,
a najmanje u listu.
Koristi se protiv bolova u želudcu, protiv proliva, pospešuje varenje, protiv nadutosti i gasova i to:
20g kičice, 20g nane, 20g matičnjaka, 20g gorke dateline. Jednu
kašiku mešavine prelijte sa 2,5dl
ključale vode. Ostavite da odstoji
15 minuta. Procedite i pijte jednu
šolju pre jela.
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
SA SVIH MERIDIJANA
HIT U SVETU • CRNI BELI LUK
Sladak kao karamela
Crni beli luk je odličan za sve, posebno za decu. Poznata su njegove dobre strane: on stimuliše imuni sistem
i izuzetno je dobar za prevenciju raka, izvrstan je u borbi protiv upala, prehlada, čisti krvne sudove, sprečava
razvoj ateroskleroze, staboilizuje krvni pritisak i uopšte, stimuliše rad srca i krvnih sudova, pozitivno deluje
na rast i deobu ćelija što izaziva efekat podmlađivanja pa ga smatraju generalno čuvarem energije mladosti
B
ez njega je većina jela nezamisliva, čak i onima koji ga
preterano ne vole. Lekovit,
ukusan, sa možda malo preteranim
šmekom, beli luk, sada ima i svog
brata koji je, bar na prvi miris i ukus
- privlačniji. Reč je o belom luku u
crnom izdanju, koji je fermentacijom urađen tako da postane crn,
bez karakterističnog jakog ukusa ali
sa deset puta jačim svojstvima.
Potpuna pomama
Ovaj sto posto prirodni beli crni luk postao je hit u kuhinjama u
Aziji, Americi i Rusiji i kuvari ga
prosto obožavaju jer mogu da naprave od njega šta žele, a da im
jak ukus ne pomrsi konce. Od njega mogu da prave čak i slatke poslastice i jednostavno da ga mešaju u sva jela.
Crni beli luk svako može da napravi, ali se to u domaćoj radinosti ne isplati, jer se beli luk mora
držati u rerni 40 dana na temperaturi od 60 Celzijusovih stepeni.
Neočišćen beli luk se stavi na dno
posude, zatim se posuda prekrije
aluminijumskom folijom kako bi
ga u periodu fermentacije štitila
od prodora neželjenih bakterija ali
i sprečila ispravanje arome. Jedinstveni miris, ukus i tekstura crnog
belog luka dobija se bez ikakvih
dodataka zbog čega je dodatno
cenjen.
Smiren od ljutine
i čuvar mladosti
Crni beli luk tražen
na svim meridijanima
Dobijen takvom procedurom crni beli luk je delotvorniji od običnog
belog: organizam ga lakše usvaja,
kao antioksidanas deluje 10 puta
snažnije, sedam puta se povećava
fruktoza u njemu, a zadržava istovremeno svojstva prirodnog antiobiotika.
Tako “smireni" od ljutine crni
beli luk je odličan za sve, posebno
za decu. Poznata su njegove dobre
strane: on stimuliše imuni sistem i
izuzetno je dobar za prevenciju raka, izvrstan je u borbi protiv upala,
prehlada, čisti krvne sudove, sprečava razvoj ateroskleroze, staboilizuje krvni pritisak i uopšte, stimuliše rad srca i krvnih sudova, pozitivno deluje na rast i deobu ćelija što
izaziva efekat podmlađivanja pa ga
smatraju generalno čuvarem energije mladosti.
U Koreji, gde se crni beli luk pravi vekovima, postoji drevna legenda koja kaže da ga je Bog darovao
ljudima kao garant besmrtnosti.
Slatko od belog luka
Tokom perioda fermentacije beli luk se estetski pretvara u crni
cvet, zadržavajući šećer i aminokiseline koje proizvode melanoidin,
supstancu odgovornu za tamnu boju. Crni beli luk tako postaje sladak kao karamela i od njega može da se pravi slatko, ili sirup
ČIJAVANPRAŠ, „NEKTAR BESMRTNOSTI“
Da zauvek ostanete mladi!
Čijavanpraš je bogat vitaminom C, pa jača imuni sistem, poboljšava probavu i apsorpciju hranjivih materija,
smanjuje kiselost u organizmu i nadutost, olakšava eliminaciju toksina. Ova lekovita smesa pomaže i u regulaciji
telesne težine, deluje preventivno protiv bolesti disajnih puteva, pospešuje iskašljavanje
A
jurvedska lekovita smesa čijavanpraš, koji se zbog svojih lekovitih svojstava naziva
i “nektar besmrtnosti“, hiljadama
godina narodima istoka čuva zdravlje i održava telo mladim, snažnim
i vitalnim.
Iako je najraniji recept za čijavanpraš nađen u četvrtom veku pre
nove ere, interesovanje za njega u
svetu poraslo je tek poslednjih nekoliko decenija. U ajurvedi je poznat kao rasajana - podmlađivač organizma, a predstavlja smesu bilja,
začina i ajurvedskog voća. Legenda
kaže da su blizanci Ašvini i Kumari
napravili ovaj eliksir za mudraca Čijavana Rišija, koji je pod stare dane
oženio mladu princezu i tragao za
sredstvom koje bi ga pomladilo.
ovaj nektar pospešuje intelektualne
i afektivne moždane funkcije i sve
češće se preporučuje starijima, naročito onima koji imaju Alchajmerovu bolest i demenciju.
Visoka biološka aktivnost
Odlaže starenje i čisti krv
Njegova antioksidantna svojstva
neutralizuju slobodne radikale, koji
uzrokuju oštećenja i starenje ćelija i
pomaže da se telo zaštiti od mnogih
bolesti. Bogat je vitaminom C, pa
jača imuni sistem, poboljšava probavu i apsorpciju hranjivih materija, smanjuje kiselost u organizmu i
nadutost, olakšava eliminaciju tok-
sina. Ova lekovita smesa pomaže
i u regulaciji telesne težine, deluje
preventivno protiv bolesti disajnih
puteva, pospešuje iskašljavanje.
Kako olakšava sintezu belančevina,
čijavanpraš oblikuje i jača muskulaturu, a kožu ulepšava i ubrzava zarastanje rana.
Podjednako je dobar za žene i
za muškarce: reguliše menstruaciju, ublažava PMS, podstiče plodnost
i pravilan razvoj embriona. Sadrži
više od 50 lekovitih sastojaka, pa
smanjuje rizik od stvaranja tumora,
a lekari kažu da redovna tromesečna kura ovim eliksirom čisti krv od
toksina i smanjuje visok krvni pritisak. Osim što podiže raspoloženje,
Biološka aktivnost čijavanpraša
iznosi 200 bioloških jedinica, što je
znatno više od ženšena (120 jedinica).Glavni sastojak je amla (indijski
ogrozd ili amalaki), čiji je plod jedan
od najboljih izvora antioksidanata
na svetu (20 puta više vitamina C
nego sok od pomorandže). Na sanskrtu amalaki znači “onaj ko održava”, doslovno hrani, podmlađuje
i zbog svojih nutritivnih svojstava
preporučuje se kod mnogih bolesti.
Čijavanpraš sadrži i špargle, bambus, plavi lotos, kardamon,koru cimeta, klinčić, šatavari, ašvagandu,
med, sladić, sandalovinu, susamovo ulje, divlji zeleni slanutak i još
nekoliko nama manje poznatih, a
lekovitih istočnjačkih trava.
Nije za dijabetičare
Čijavanpraš izgleda kao gust
džem, slatko-kiselog ukusa. Ako se
uzima samostalno, otapa se u ustima nekoliko minuta ili razmućen s
toplim mlekom, vodom ili zelenim
čajem (2 dl). Preporučena dnevna
doza za odrasle je po jedna kašičica
ujutro, 15 do 20 minuta pre obroka
i uveče pre spavanja. Za decu stariju od 4 godine - od četvrtine do
cele kašičice dva puta na dan, a za
starije jednu trećinu kašičice triput
dnevno.
Idealna dužina kure čijavanprašom je tri meseca, a sprovodi se
jednom godišnje (stariji dve kure
godišnje). Kura pospešuje čišćenje i
pomlađivanje organizma, jača imuni i kardiovaskularni sistem, pospešuje rad jetre i organa za varenje i
dobar je dodatak ishrani kod zračenja i hemoterapije. Može se koristiti
sa drugim ajurvedskim preparatima
i sa susamovim i bademovim uljem,
ali se termička obrada ne preporučuje, jer tako gubi lekovitost i hranljivost.
Uzimanje čijavanpraša ne savetuje se onima koji imaju jako izražen dijabetes, upale bubrega i alergije na med. `Nektar večne mladosti` u Srbiji se može nabaviti u bolje
snabdevenim prodavnicama zdrave
hrane.
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
13
ZAŠTITA BILJA
ZANIMLJIVOSTI O LISNATOM POVRĆU (2)
Virus mozaika salate
Najrasprostranjeniji i ekonomski najštetniji virus lisnatog povrća je virus mozaika salate
(Lettuce mosaic virus, LMV)
Piše: Prof. dr Branka Krstić
Preuzeto iz časopisa „Savremeni povrtar“
Rasprostranjenost i značaj.
Virus mozaika salate (LMV) je opšt
rasprostranjen virus i javlja se svuda gde se salata gaji. Pojava oboljenja koje ovaj virus izaziva zabeležena je prvi put 1921. godine na
Floridi i od tada he virus pronađen
u svim regionima gde se salata gaji.
Mozaik salate je ekonomski štetan i
često se navodi kao najčešće i veoma destruktivno oboljenje salate.
U zavisnosti od soja virusa i sorte
salate, virus može da izazove i do
50% smanjenje prinosa. Rane infekcije izazivaju kržljavost biljaka
kod kojih su glavice dvostruko man
je od zdravih.
Osobine virusa. Čestice ovog
virusa su izduženog oblika, veličine
od 750 nm x 13 nm. Virus pripada rodu Potryus (fam. Potyviridae),
najbrojnijem rodu biljnih virusa.
Virus mozaika salate ima četiri patotipa (soja) u zavisnosti od njihove sposobnosti da zaraze različite
kultivare salate. Patotipovi I i II ne
mogu da prevaziđu otpornost zasnovanu na mo i g genima, a patotipovi III i IV mogu da zaraze kultivare salate koji poseduju ove gene
rezistentnosti. Patotipovi III i IV su
prevalentni u Evropi.
Domaćini. Virus mozaika salate
iam širok krug domaćina kojem pripadaju vrste iz 20 biljnih rodova. Od
gajenih biljaka osim zelene salate,
ekonomski značajni prirodni domaćini
su endivija (Cichorium endivia), cikorija (Cichorium intybus), naut (Cicer
arientinum), spanać, novozelandski
spanać i grašak. Virus mozaika salate zaražava i veliki broj korovskih
vrsta kao što su: pepeljuga, mrtva
kopriva, žutenica, gorčika, mišljakinja, taržučak, divlja salata i druge.
Za ovaj virus je karakteristično da u
krugu domaćina ima i ukrasne biljke:
cinia (Zinnia elegans), kadifica (Tagetes erecta), lizijantus (Eustoma
grandiflorum), gomfrena (Gomphrena globosa) i druge.
Prof. dr Branka Krstić
Simptomi. Simptomi koje izaziva virus mozaika salate su veoma
varijabilni. Ako su zaraze rane, listovi salate su deformisani, kržljavi i kod nekoh kultivara ispoljavaju
mozaik ili šarenilo. Početni simptomi su prosvetljavanje lisnih nerava,
praćeno sekundarnim simptomima
tipa mozaika. Rano zaražene biljke
se retko potpuno razvijaju, pa ostaju kržljave. Često se dešava da se
pri ranoj infekciji glavice salate uopšte ne formiraju, a unutrašnje lišće
je kržljavo i zbijeno, pa obrazuje
glavicu. Kasnije zaraze izazivaju niz
različitih simptoma. Ove biljke mogu potpuno da se razviju, ali spoljašnji listovi su žuti, uvijeni i deformisani. Listovi motači se često odvajaju od glavice. Glavice salate mogu
da budu više ili manje deformisane.
Pojava nekrotičnoh simptoma, koji
se često javljaju kao sitne nekrotične pege na marginama spoljašnjih
listova, uslovljena je uslovima spoljašnje sredine, a ne sojevima ovog
virusa kao što se ranije mislilo.
Simptomi koje virus mozaika salate izaziva na salati razlikuju se od
simptoma koje izazivaju neki drugi
virusi salate, ko što su virus mozaika postrne repe i virus infektivne
žutice salate. Ova va virusa izazivaju simptome samo na starijem, dok
virus mozaika salate izaziva pojavu
simptoma i na mlađem lišću. U odnosu na druge viruse, teško je razlikovati simptome, mad je za virus
mozaika salate karakteristično uvijanje listova omotača spolj nadole.
Prenošenje. Virus mozaika salate je jedini ekonomski značajan virus salate koji se prenosi semenom
salate. Zaraženo seme omogućava
održavanje virusa od vegetacije ili
duži vremenski period, širenje virusa u nova područja i započinjanje
primarnih infekcija u usevu., posle
čega se virus veoma efikasno širi
tokom vegetacije boljnim vašima.
Procenta prenosivosti LMV semenom salate je varijabilan i kreće se
od 0,3 do 30%, a najčešće 3-5%.
Često sen u stručnoj javnosti smatra da relativno nizak procenat zaraze semena (od 1% do 5%) ne nagoveštava moguće ekonomske gubitke. Međutim, kod virusa, kakav
je i LMV, i niskim procentom zaraze
semena u usev se unosi veliki broj
infektivnih jedinica, koje predstavljaju izvor inokuluma za sekundarno širenje vašima. Prema tome,
virusna oboljenja mogu da se jave
u značajnijem obimu sa visokom
učestalošću zaraženih biljaka, čak i
sa semenom sa veoma niskim nivoom zaraze, ukoliko postoje efikasni
vektori daljeg sekundarnog širenja. Virus mozaika salate se prenosi i semenom divlje salate (Lactuca
serriola). U toplijim krajevima virus
mozaika salate s estalno održava u
zelenoj slati koja se neprekdno gaji,
naročito u zaštićenom prostoru.
Virus mozaika salate mođe da
zarazi veliki broj drugih gjenih biljaka i veliki broj vrsta korova. Virus se, takođe, prenosi vašima na
neperzistentan način. Vaši prenose
virus iz drugih useva koji se gaje u
blizini ili sa zaraženih korovskih biljaka oko samog useva. Najznačajniji vektori su polifagne vrste vaši:
Myzus periscae i Aphis fabae.
Primarni izvori inokuluma su zaraženo seme i alternativni domaćini. Pojava mozaika salate u usevu
je obično povezana sa zaraženim
semenom, jer klijanci iznikli iz zaraženog semena predstavljaju sekundarni izvor inkuluma iz kojeg vaši
virus prenose na zdrave biljčice.
Ako je populacija vaši u usevu visoka, učestalost mozaika do kraja vegetacije može da dostigne i 100%.
Kontrola. Široka rasprostranjenost i visoka učestalost zaraze u
usevu salate pripisuje se pre svega
prenošenju virusa semenom, zatim
stalno prisutnoj i visokoj populaciji
vaši u prirodi i širokom krugu domaćina. Zbog specifične epidomologije, uspešna kontrola LMV mora da
uključi nekoliko obaveznih elemenata. Pošto početne zaraze uvek
potiču od zaraženog semena, prvi
korak jeste upoteba bezvirusnog
(virus-free) semena. Biljke koje
se koriste za proizvodnju semena
moraju biti bezvirusne i potrebno
je redovno primenjivati odgovarajuće mere za kontrolu vaši kao
vektora. U komercijalnoj proizvodnji salate takođe se preporučuje
kontrola vaši, što značajno može
dauspori širenje virusa u toku godine. Prema tome, dve najvažnije mere u kontroli virusa mozaika
salate su korišćenje virusno indeksiranog semena i otpornih sorti. Dozvoljeni prag zaraze semena
je obično rigorizan (o zaraženog
semena u partiji od 30000 semena), mada je u nekim zemljama,
kao što je Holandija znatno viši (0
semena u 2000 semena). Indeksiranje semena se obavlja u toku
vegetacije pregledom na prisustvo
simptoma, a zatim laboratorijskim
testiranjem semena serološkim
metodama (ELISA). U svetu postoje i programi razvijanja otpornosti zelene salate na virus mozaika salate, čak su neki otporni
kultivari komercijalno dostupni,
najčešće ledene salate (iceberg,
crisphead), ali zbog uspešnosti
sertifikacionih programa u proizvodnji bezvirusnog semena, ova
mera se češće primenjuje.
Svakako, prateće mere su uništavanje korova u i oko useva i
smanjenje populacije insekata
vektora. U našoj zemlji, na salati su, osim virusa mozaika salate,
prisutni i virus mozaika krastavca i
virus bronzavosti paradajza.
Virus mozaika krastavca
Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus, CMV) zaražava zelenu salatu i spanać. Ovaj virus
svrstava se u grupu virusa sa najširim krugom domaćina. Simptomi
14
Širok krug
domaćina
Virus mozaika salate zaražava širok krug domaćina (biljne
vrste iz 10 familija i 20 rodova)
koji uključuje: razne vrste salate, spanać, grašak, endiviju,
i mnogobrojne korovske vrste.
Virus mozaika salate prouzrokuje mozaik i šarenilo na svim
vrstama i tipovoma salate, ali
i simptomi mogu da variraju u
zavisnosti od soja virusa, vrmena infekcije i temperature.
Biljke zaražene u ranim fazama razvoja zaostaju u porastu,
pa je pojava zakržljalosti celih
biljaka česta. Virus se prenosi
semenom i vašima. Zaraza useva ovim virusom može da se
spreči zasnivanjem proizvodnje
upotrbom bezvirusnog semena,
uništavanjem korova oko usev
i gajenjem novih useva što je
moguće dalje od starih useva.
koje izaziva su veoma slični simptomimna koje izaziva virus mozaika salate. Na zaraženim biljkama se
javljaju hloroze duž nerava, a zatim
mozaik praćen nekrotičnim promenama. Rano zaražene biljke su kržljave i ne obrazuju glavicu. Ne prenosi se semenom salate i spanaća,
tako da njegova epidemologija zavisi od vaši i alternativnih domaćina.
Zbog toga je njegova distribucija u
usevu drugačija od distribucije virusa mozaika salate, odnosno biljke
sa simptomima se prvo javljaju po
obodu parcele. Prenosi se vašima
na neperzistentan način. Osnovna mera kontrole jeste udaljavanje
proizvodnje salate od proizvodnje
drugih osetljivih domaćina.
Virus bronzavosti
paradajza
Virus bronzavosti paradajza (Tomatovspotted wilt virus, TSWV) je
prisutan kod nas na mnogim važnim poljoprivrednim kulturama.
Poslednjih nekoliko godina širi svoj
krug domaćina, pa je tako pronašen i na salati. Rane infekcije zelene salate često vode ka potpunom
propadanju biljke. Na mlađem lišću
izaziva pojavu brojnih, malih smeđih nekrotičnih pega koje postaju
mrke, tamne. Česta je sekundarna infekcija bakterijama koje izazivaju trulež. Simptomi na zelenoj
salati uočeni kod nas najčešće su
bili u vidu nekroze nerava, deformacija lišća i neformiranje glavica.
Na starijim biljakama, simptomi su
se javljali u vidu žutila ivica lišća,
smeđih nekrotičnih pega i uvenuća.
Virus se prenosi tripsima na cirkulativni propagativni način, a najznačajniji vektor je zapadni cvetni
trips (Frankliniella occidentalis).
Osnovne mere u kontroli oboljenja
koje ovaj virus izaziva su suzbijanje
tripsa i udaljavanje parcela ili objekata zaštićenog prostora od drugih
domaćina ovog virusa.
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
SUSRETI
LAĆARAK • OLIVERA JELKIĆ - OD ADVOKATA I PISCA DO PROIZVOĐAČA ZDRAVE HRANE
Bobice sa Himalaja
rastu u Sremu
Pre devet godina Olivera Jelkić je došla na ideju o gajenju šipka,
a pre tri godine zasadila je svoju malu plantažu gojija
T
okom nekoliko poslednjih godina goji bobice osvojile su
evropsko i uopšte svetaka tržišta. Bobice stižu sa Himalaja, gde
za njih već znaju vekovima i koriste
ih kao sastojak ne samo u mnogim
receptima hrane, već i u medicini
zbog njihovih izvanrednih svojstava zbog kojih ih u Aziji čak nazivaju
"crvenim dijamantima".
Goji godži (neki njihovo ime čitaju gođi) ili vučja bobica - latinski
Lycium barbarum, grmolika je biljka koja naraste u visinu od jedan do
tri metara. Plod joj je narandžasto
crvene boje, dužine do dva santimetra, duguljastog oblika. U svakoj je bobici ima 10 do 60 semenki,
a bobice sazrevaju od jula do oktobra. Zbog brze oksidacije, one se ne
beru, već se tresu s grana i zatim
suše. Mogu se jesti sirove, a u prodavnicama najčešće se kupuju sušene i njihov slatki ukus podseća na
grožđice. Godži se može nabaviti u
obliku čaja i soka, a najveći izvoznik
i proizvodjač je Kina.
Ali, godži osvaja naša područja
i proizvodi se u Srbiju. Uspeva i u
Sremu. Ove neobične i, kažu moćne po zdravlje, bobice pronašli smo
u okolini Sremske Mitrovice u bašti
laćaračke porodice Jelkić. Tačnije
gaji ih poznata nekad mitrovačka
a sada beogradska advokatica Olivera Jelkić. Ova zanimljiva i inventivna dama je pisac knjiga za decu,
inicijator mnogih kreativnih stvari u
Godži bobice
Višestruka korist
Olivera Jelkić pored godži grmlja
svom selu i šire, od pre tri godine je
i proizvodjač godži bobica.
U svojoj bašti ima mini zasad
biljke godži. To je mala plantaža od
oko 350 stabala, bolje reći povećih
grmova biljke, postoji već tri godine, ali je ove godine, vlasnica uspela da odgaji "pravi rod", iako je
godina, inače, bila dosta loša.
- Dosta mi je roda pocrnelo,
jer plodovi brzo oksidiraju kada se
ubere ili ako se ne uklone na vreme. Ipak, zadovoljna sam, posebno
kvalitetom i ukusom, jer sam uspela da konačno dobijem slatke plodove, ističe Olivera Jelkić.
Srećne bobice
Bobice sa Himalaja nazivaju
i „srećne bobice“ zato što kažu
da se čovek dobro oseća kada
ih redovito konzumira, poboljšavaju energiju i izdržljivost
organizma. Godži bobice nisu
lek, ali predstavljaju jedan od
najkvalitetnijih prirodnih dodataka prehrani za dobrobit celog
organizma.
Godži u vreme zrenja
Ova žena ne krije, već otvoreno kaže kako često dolazi ne neke
nove ideje, zanimljive zamisli, oko
svog angažovanja pa je tako pre tri
godine došla na ideju o pomenutom
godžiju, a pre devet godina posadila je svoju plantažu šipka.
- Godži koji sam proizvela, sada
je obran, osušen, upakovan i sprema za plasman. Gajim ga za sopstvenu upotrebu i komercijalne svrhe. U bašti su ostale su samo stabla
i čekaju novi rod. Sezona godžija,
inače, traje do oktobra, dotle treba
da se obere. Ovo voće zovu tibetanski godži, neobično je po tome
što podnosi temperaturu i do minus
40 stepeni, ali odgovara mu i ova
naša klima, priča Olivera.
Dva roda bobica Oliveri su propala, jer nije imala, otkriva nam,
pravu sortu. Dugo se mučila da je
pronadje i našla je tako da sada na
laćaračkoj zemlji, u centu mesta,
odgaja kvalitetan slatki godži.
- Prva sorta koju sam zasadila,
dala mi je gorak plod i morala sam
da je menjam. Ovaj godži kojeg sada imam, doneo je izvanredan sladak rod. Mi bobice konzumiramo
Godži bobice imaju važnu ulogu u tradicionalnoj kineskoj, korejskoj, tibetanskoj i japanskoj
medicini već dugi niz godina. Danas se koriste jer se smatra da:
jačaju imunološki sistem, poboljšavaju vid i cirkulaciju, opuštaju
sušene, one su ukusa brusnice. Od
njih, takođe, pravim tinkture i prodajem ih, dodaje Olivera.
Pre devet godina na porodičnoj
njivi u ataru Laćarka Olivera je podigla plantažu šipka. Plantaža je veličine oko jutra zemlje, a zasađeni šipak
je kultuvisana sorta pa na grmovima
nema bodlji, dodaje naša sagovornica, ali se potom vraća na priču o godžiju koji je sada u trendu.
- Godži je, po dostupnim informacijama, najzdravija biljka na svetu.
Na svetskoj listi zdrave hrane, koja
se zove ORAC lista, goji je prvi sa
preko 25.000 orac jedinica. Sledi ga
aronija sa 16.000 jedinica, pa šljiva
sa 8.000 tih jedinica. Pre nekoliko
godina čuveni Tajm je godži proglasio voćem godine, u njemu ima
18 od 20 poznatih aminokiselina,
najviše gvozđa od svih biljaka, ima
mnogo C vitamina i germanijuma,
objašnjava nam Olivera Jelkić.
krvne žile i efikasno deluju na
povišen krvni pritisak, štite jetru
i bubrege, pozitivno utiču na ten,
mokraćni sistem, mogu ublažiti
nuspojave hemoterapije i radioterapije, pomažu kod bolova u leđima i kod dijabetesa.
Plod šipka
Osim sušenih i u obliku tinkture,
Olivera Jelkić od godžija i od šipka
koji se proizvodi na svojim posedima, pravi pekmez i džem čiji ukusi
se, tvrdi ona, ne mogu porediti ni sa
čim sličnim.
S. Đaković - M. Mileusnić
Prognoza vremena do kraja oktobra
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 29. 9. do 3. 10. 2014.
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Rast cene pšenice
• Pad cena kukuruza i soje
• Pad cena na svetskim berzama
U
prvoj nedelji oktobra na novosadskoj robnoj berzi vrilo je kao u košnici. Za ovaj period godine to je prepoznatljiva slika koja se ponavlja iz godine
u godinu. Prodavci agresivno nastupaju
na tržištu nudeći kukuruz kojeg je sve
više u ponudi. Više od četiri petine prometa se odnosilo na trgovanje ovom robom. Od ukupno 25 sklopljenih ugovora
posredstvom berze, 20 se odnosi na trgovanje kukuruzom.Ukupan promet od
2.145 tona robe je za 11,71% veći u odnosu na prethodnu nedelju, što je jasan
signal da je prošao period tržišne letargije, te da su se prometi preko “Produktne
berze” stabilizovali na uobičajenim nivoima. Najzastupljenija roba u trgovanju
imala je ujedno i najnižu jedniičnu cenu,
pa je bez obzira na rast količinskog pro-
meta, ukupna finansijska vrednost prometa bila za 15,43% manja u odnosu na
vrednost prometa u prethodnoj nedelji, a
iznosila je 41.687.272 dinara.
Kukuruz je u žiži interesovanja. Kako berba odmiče, tako i cena pada. U
toku nedelje kukuruz novog roda je sa
startnih 14,50 din/kg bez PDV, uz svakodnevni postepeni pad na kraju nedelje
došao do nivoa od 12,50 din/kg. To je za
relativno kratak vremenski period od pet
dana veliki pad od skoro 15%. Prosečna
cena trgovanja je iznosila 14,53 din/kg
( 13,21 bez PDV), a to je u odnosu na
prethodnu nedelju pad od 13,71%. Međutim, za tržište je u ovom trenutku ipak
relevatniji podatak o već pomenutoj najnižoj ceni od 12,50 din/kg bez PDV, što
je cena po kojoj je zatvoreno nedeljno
PRODEX
Ostvar eni ov on edel jni pr omet na
“Pr oduk tnoj be rzi” u N ovom S adu,
od pr eko 2.000 t ona, r ezu ltat je
v e oma d in ami čnih c eno vnih kr etanja na t rž ištu ž it ar ica, a p ose bno
na t rž ištu k uk ur uza. I dok pš en ica
sa p osle dnjom r eg istr ovanom ovon edel jnom c enom od 18,10 din/
kg, bez PDV-a, b el eži c eno vni maks imum još od p oče tka ov og od išnje
ž etve, k uk uruz u j eku ov og od išnje
be rbe, b el eži drast ičan c eno vni pad,
d ost iž ući po p oj ed inim be rza nskim
ug ov or ima sv oju na jn ižu c enu od
12,50 din/kg, bez PDV-a, u p oslednjih g od inu d ana. To je uje dno b ila
i na jn iža r eg istr ovana c ena k uk ur uza
pr ošl og od išnjeg r oda, z ab el ež ena
p oče tkom o kt obra pr ošle g od ine.
Na današnji dana PRODEX beleži
najnižu indeksnu vrednost, u poslednjih godinu dana, od 193,21 poena, što
je za čitavih 7,15 indeksnih poena niže
nego prošlog petka.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
ROBA
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE
DIN/KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG
SA PDV-OM
PROMENA U
ODNOSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2014.
1.025
14,08-15,95
925
14,08-15,95
-13,71%
Kukuruz, rod 2013.
225
14,85-15,40
225
14,85-15,40
-18,09%
300
14,85
300
14,85
-
100
13,75
100
13,75
-
Kukuruz, rod 2014.
(fco-kupac)
Kukuruz, rod 14.
(grat. lager do 20.10.)
Pšenica, rod 2014.
250
19,91
250
19,91
+3,87%
Soja, rod 2014.
300
41,25
300
41,25
-1,59%
Sojina pogača
20
50,60
20
50,60
-
Semenska pšenica
(fco-kupac)
25,2
27,61
25,2
27,61
-1,57%
trgovanje na novosadskoj berzi. Sada se
samo postavlja pitanje koja je donja granica pada cene žutog zrna. Procene su
da je ta granica ako ne već dostignuta,
ali svakako sasvim blizu.
Pšenica je potpuno u senci dešavanja
na tržištu kukuruza. Hlebnim zrnom se
trgovalo malo, ali sa tržišta ove nedelje
stiže vest da se ovom robom trgovalo po
ceni od 19,91 din/kg (18,10 bez PDV),
što je ovosezonski cenovni maksimum.
Retke su situacije kada u istom periodu
na tržištu žitarica imamo sa jedne strane minimum cene kukuruza , a sa druge
maksimalnu cenu pšenice. U odnosu na
prethodnu nedelju cena pšenice je u porastu za 3,87%.
Soja i ove godine pokazuje da ima sve
veći tržišni kapacitet. Pomenutu osobinu
ova roba crpi u činjenici da se njome trguje ne samo tokom žetve, već praktično cele godine. U nedelji za nama soja
novog roda se prodavala po ceni 41,25
din/kg (37,50 bez PDV), što je za 1,59%
cenovni pad u odnosu na prethodnu nedelju. Prvi put ove sezone predmet trgovanja bila je sojina pogača čija cena je
iznosila 50,60 din/kg (46,00 bez PDV).
Se men ska pše ni ca je po sta la redov na ro ba u tr go va nju na ber zanskom tr ži štu. Naj za stu plje ni ja sor ta
na tr ži štu je i ovo ga pu ta bi la Si moni da, a ce na je iz no si la 27,61 din/kg
(25,10 bez PDV), To je pad od 1,57%
u od no su na ce nu tr go va nja u prethod noj ne de lji.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
BUDIMPE[TA
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP SEPTEMBAR 2014.
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
174,24 $/t
176,81 $/t
175,49 $/t
176,01 $/t
177,33 $/t
Kukuruz
127,16 $/t
128,18 $/t
126,22 $/t
126,45 $/t
127,00 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
160,46 EUR/t
(futures dec 14)
112,78 EUR/t
(futures nov 14)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
158,00 EUR/t
(futures nov 14)
142,25 EUR/t
(futures nov 14)
U
odnosu na prethotnu nedelju pšenica je u Parizu
skuplja za 4,81%, a kukuruz za 4,60%. Pšenica
je u Budimpešti poskupela za 0,64%, dok je kukuruz jeftiniji za 0,77%.
V
rednosti kukuruza su i dalje pod velikim uticajem
rekordne žetve, ali se to u toku ove nedelje nije
toliko osetilo, bar što se tiče promene vrednosti fjučersa na ovu kulturu. Mad su vrednosti ipak skočile,
kako za kukuruz tako i za pšenicu, sa petogodišnjeg
minimuma. Zvanični podaci pokazuju da žetva ku-
kuruza kaska za normalnim tempom ida je u toku
protekle nedelje bila na nivou od 12% (7% prošle
nedelje; 23% poršle godine).
Izvoz pšenice u SAD-u je toku protekle nedelje
skočio za neverovatnih 92% u odnosu na poršlu nedelju. Kumulativan izvoz za ovu godinu ipak iznosi tek
12.8 miliona tona, što je u odnosu na poršlu godinu
pad za 28%. Žetva prolećnih useva pšenice ulazi u završnu fazu, sa generalno dobrim ocenama kvaliteta.
Cena kukuruza je u poslednjih nedelju dana na
čikaškoj berzi pala za 1,04%, dok je pšenica skočila
za 1,81 procentna poena.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno, avg 14
334,45 $/t
339,30 $/t
335,55 $/t
336,80 $/t
339,67 $/t
Sojina sačma, avg 14
307,20 $/t
308,10 $/t
304,60 $/t
305,30 $/t
308,70 $/t
U
SAD-a je ob ja vio da će za vr šne za li he bi ti
na mi ni mumu još od se zo ne 1972/73, odno sno na ni vou od 2.5 mi li o na to na). Že tva je
na ni vou od 10%, dok je 72% use va oce nje no
sa do bar/od li čan (53% pro šle go di ne).
U poređenju sa prethodnom nedeljom soja je
poskupela za 0,20%, dok je sojina sačma pala za
1,18%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
Datum prikupljanja podataka: 29.9.2014.- 6.10.2014.
VOĆE 29.9.2014.-6.10.2014.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - kvantaška pijaca
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz(uvoz)
kg
140.00
140.00
2
Banana (sve sorte)
Uvoz(uvoz)
kg
160.00
160.00
Trend
Ponuda
140.00
bez
promene
prosečna
160.00
rast
prosečna
prosečna
prosečna
3
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz(uvoz)
kg
150.00
150.00
150.00
bez
promene
4
Grožđe (belo Afuz Ali)
Domaće
kg
100.00
120.00
120.00
rast
GAZDINSTVO
R.B.
1
5
Grožđe (belo ostale)
Domaće
kg
100.00
100.00
100.00
-
prosečna
6
Grožđe (crno Hamburg)
Domaće
kg
90.00
90.00
90.00
pad
prosečna
7
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
30.00
50.00
50.00
rast
prosečna
8
Jabuka (Delišes zlatni)
Domaće
kg
30.00
50.00
50.00
pad
prosečna
9
Jabuka (Jonagold)
Domaće
kg
30.00
50.00
50.00
-
prosečna
10
Kivi (sve sorte)
Uvoz(uvoz)
kg
130.00
130.00
130.00
pad
prosečna
11
Kruška (Viljamovka)
Domaće
kg
90.00
120.00
100.00
-
prosečna
12
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
1000.00
1000.00
1000.00
-
prosečna
13
Limun (sve sorte)
Uvoz(Grčka)
kg
150.00
170.00
170.00
pad
prosečna
14
Orah (očišćen)
Domaće
kg
850.00
850.00
850.00
-
prosečna
15
Pomorandža (sve sorte)
Uvoz(Grčka)
kg
100.00
160.00
160.00
rast
prosečna
16
Smokva (suva)
Uvoz(Turska)
kg
380.00
400.00
380.00
bez
promene
prosečna
17
Šljiva (sve sorte)
Domaće
kg
55.00
60.00
60.00
-
prosečna
2
1
Proizvod
Blitva (sve sorte)
Poreklo
Domaće
Jed.
Mere
veza
Cena (din)
min
max
dom
20.00
20.00
20.00
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
Lucerka (seno
u balama)
R.B
1
2
Ponuda
bez promene
prosečna
2
Boranija (olovka)
Domaće
kg
50.00
60.00
60.00
rast
slaba
3
Boranija (šarena)
Domaće
kg
50.00
70.00
60.00
rast
prosečna
4
Boranija (žuta)
Domaće
kg
70.00
100.00
80.00
rast
prosečna
5
Brokola (sve sorte)
Domaće
kg
150.00
160.00
150.00
bez promene
slaba
6
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
80.00
90.00
85.00
pad
prosečna
7
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
25.00
30.00
25.00
pad
dobra
8
Dinja (sve sorte)
Uvoz(uvoz)
kg
110.00
120.00
110.00
-
slaba
9
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
80.00
95.00
85.00
rast
dobra
10
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
55.00
60.00
55.00
rast
slaba
11
Krastavac (Kornišon)
Domaće
kg
80.00
100.00
90.00
rast
prosečna
12
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
60.00
60.00
60.00
rast
slaba
13
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
40.00
45.00
45.00
rast
dobra
14
Krompir (beli)
Domaće
kg
30.00
40.00
35.00
bez promene
dobra
15
Krompir (crveni)
Domaće
kg
10.00
40.00
35.00
bez promene
dobra
16
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
15.00
25.00
20.00
bez promene
dobra
17
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
120.00
180.00
150.00
bez promene
dobra
18
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
25.00
30.00
30.00
bez promene
slaba
19
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
20.00
30.00
25.00
bez promene
dobra
20
Paprika (Babura)
Domaće
kg
80.00
100.00
90.00
rast
dobra
21
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
130.00
150.00
130.00
bez promene
prosečna
22
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
100.00
120.00
100.00
bez promene
dobra
23
Paprika (ostala)
Domaće
kg
80.00
100.00
90.00
rast
dobra
24
Paprika (šilja)
Domaće
kg
85.00
120.00
90.00
rast
25
Paradajz (chery)
Uvoz(uvoz)
kg
260.00
300.00
300.00
26
Paradajz (sve sorte)
Domaće
kg
100.00
115.00
110.00
Cena (din)
Jed.
Mere
min
max
dom
kg
17.00
19.00
18.00
-
slaba
bala 12-25kg
Domaće
kg
16.00
20.00
18.00
bez promene
slaba
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno sušen)
Lucerkino brašno
(min 15%
proteina)
Sojina sačma
(44% proteina)
Mesto prikupljanja cena: Loznica
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
džak 50kg
Domaće
kg
22.00
24.00
džak 25kg
Domaće
kg
45.00
džak 33kg
Domaće
kg
40.00
45.00
43.00
bez promene
dobra
Mesto prikupljanja cena: Loznica
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
23.00
2
Lucerka
(seno u balama)
bala 12-25kg
Domaće
kg
18.00
20.00
19.00
3
Pšenica
džak 50kg
Domaće
kg
20.00
20.00
20.00
4
Sojino zrno
džak 50kg
Domaće
kg
70.00
75.00
70.00
5
Stočni ječam
džak 50kg
Domaće
kg
25.00
26.00
25.00
rast
slaba
6
Stočno brašno
džak 33kg
Domaće
kg
16.00
17.00
16.00
pad
prosečna
SILOS
bez promene
prosečna
30
Pasulj (beli)
Domaće
kg
230.00
250.00
240.00
rast
prosečna
31
Pasulj (šareni)
Uvoz(uvoz)
kg
250.00
260.00
250.00
bez promene
prosečna
32
Pasulj (žuti)
Uvoz(uvoz)
kg
280.00
300.00
300.00
bez promene
slaba
33
Patlidžan (sve sorte)
Domaće
kg
45.00
60.00
50.00
rast
dobra
34
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
100.00
100.00
100.00
bez promene
prosečna
35
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
100.00
100.00
100.00
bez promene
prosečna
36
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
10.00
10.00
10.00
bez promene
dobra
37
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
komad
75.00
80.00
75.00
pad
prosečna
38
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
45.00
55.00
50.00
pad
dobra
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.70
15.00
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački sušen)
rinfuz
Domaće
kg
15.00
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
19.80
slaba
slaba
slaba
Trend
Ponuda,
broj grla
13.70
bez promene
prosečna
15.50
15.00
bez promene
prosečna
21.00
19.80
bez promene
slaba
CENE ŽIVE STOKE
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
80-120kg
300.00
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Tovljenici
300.00
prosečna
24.00
4
300.00
rast
20.00
dobra
kg
Ponuda
kg
rast
Uvoz(uvoz)
Trend
Domaće
<=15kg
Pasulj (beli tetovac)
dom
džak 50kg
Prasad
29
max
Kukuruz (okrunjen,
prirodno sušen)
3
prosečna
Cena (din)
min
1
slaba
prosečna
dobra
kg
bez promene
pad
pad
Domaće
sve rase
pad
85.00
džak 33kg
16-25kg
45.00
90.00
Suncokretova
sačma (33%
proteina)
Prasad
260.00
80.00
5
2
50.00
dobra
dobra
dobra
260.00
bez promene
bez promene
kg
35.00
49.00
16.00
sve rase
250.00
55.00
17.00
sve težine
kg
dobra
15.00
Koze
kg
rast
kg
1
Domaće
23.00
Domaće
Jed.
Mere
Uvoz(uvoz)
Ponuda
džak 33kg
Rasa
Paradajz (zeleni)
Trend
Stočno brašno
Težina/uzrast
Pasulj (beli gradištanac)
Cena (din)
Pakovanje
Naziv živ.
28
Ponuda
Domaće
R.B.
27
Trend
4
R.B.
Trend
Poreklo
džak 50kg
Proizvod
PIJACA
Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca
R.B
Pakovanje
MALOPRODAJA
3
POVRĆE 29.9.2014.-6.10.2014.
Proizvod
Mesto prikupljanja cena: Kikinda
Cena (din)
Trend
Ponuda,
broj grla
130.00 130.00 130.00
bez promene
vrlo slaba
kg
250.00 250.00 250.00
bez promene
slaba
sve rase
kg
250.00 260.00 260.00
bez promene
vrlo slaba
sve rase
kg
200.00 200.00 200.00
bez promene
vrlo slaba
min
max
dom
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
min
max
Trend
Ponuda
dom
1
Junad
>480kg
sve rase
210.00 230.00
230.00
bez promene
slaba
2
Krmače za klanje
>130kg
sve rase
150.00 160.00
160.00
bez promene
vrlo slaba
3
Tovljenici
80-120kg
sve rase
190.00 205.00
200.00
bez promene
prosečna
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
17
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor IMT 578, plug 755. Tel:
063/660-748.
• Prodajem motokultivator Lombardini sa
frezom i prikolicom 8,5KS. Tel: 063/516445 i
066/627-52-36.
• Kombajn Zmaj 191 H u perfektnom stanju,
sa žitnim hederom 5.2m i adapterom za suncokret i kukuruz, originalnim kolicima i jednim
prednjim rezervnim točkom, 1991. godište,
vredi pogledati. Tel:063/569-433.
• Prodajem Belorusa, zmajevku 7 t, špartač
IMT 4 reda, pneumatske mašine, 2 setvospremača, plug, levator, cisternu za osoku 300
litara i zrno soje Balkan. Tel: 022/664-772,
064/0650-157.
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u dobrom
stanju. Tel: 064/281-96-29.
• Prodajem traktor Belarus 820 u odličnom
stanju, 1999. godište i odžački krunjač, pogon struja i kardan, kapacitet 5 t na čas. Tel:
064/4-333-528.
• Prodajem traktor Torpedo 75 bez prednje
vuče. Tel: 065/418-74-00.
• Prodajem traktor Ursus 904b. Tel: 022/718340.
• Kupujem traktore, kombajne, berače, adaptere, prikolice, sejačice i drugu poljoprivrednu
mehanizaciju. Stanje nebitno. Tel: 061/6931066.
traktor Torpedo rx120 KS i tanjiraču Ferocop
28 diskova, vučena. Tel: 022/682-057.
• Prodajem berač Zmaj 222 '86 godište
060/025-81-41.
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u dobrom
stanju, može zamena. Tel: 064/281-96-29.
• Prodajem IMT 560 novi tip i plug dvobrazni
Lemind Leskovac. Tel: 064/40-62-990.
• Prodajem žitni kombajn Zmaj Univerzal. Tel:
064/33-11-825.
• Prodajem trobrazni plug 14 coli. Tel:064/7011-181.
• Prodajem traktor Torpedo RX-120 KS i tanjiraču Ferocop 28 diskova, vučena. Tel:
022/682-057.
• Prodajem traktor ferguson 533 ekstra stanje
povoljno, kamion mercedes 813 pre par dana
registrovan i kamion zastavu 650. Tel:066/9276-783.
● Prodajem samohodnu vadilicu za šećernu
repu sa prednjom vučom u ispravnom stanju.
Tel:063/776-58-04.
• Prodajem berač eko 3500 garažiran, prvi
vlasnik. Tel:064/46-157-39.
• Prodajem jednoredni berač slovenački i levator za istovar kukuruza 9 m. Tel:714-544.
• Prodajem pneumatsku sejalicu za kukuruz
i dve krave sa teladima od 14 i 28 dana.
Tel: 064/12- 52-950.
• Prodajem kombajn Claas Mega 204 sa hederom 510m, adapter za kukuruz 5 redi, roto
secka original Claas i adaptacija za suncokret.
Tel: 063/7767-828.
• Kupujem traktore IMT 533 i 539 do 1.000
evra. Tel: 066/9585-171.
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljaču 4 krila, levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18.
OPREMA
• Prodajem traktor TORPEDO 9006 1985.god,
sa prednjom vučom, pomoćnom hidraulikom,
registrovan, zadnje gume nove. Tel:063/591716.
• Prodajem drljaču sa tri krila. Drljača ja u
dobrom stanju, nigde nije varena ni lomljena.
Tel: 061/283-84-79.
• Prodajem IMT560 novi tip i plug dvobrazni
„Lemind“ leskovac Tel: 064/40-62-990.
• Jednoredni berač Zmaj 212 sa ubrzanjem.
Tel:023/786-165.
• Prodajem kombajn Zmaj 142 85. god. u
odlicnom stanju ili menjam za kombajn Zmaj
Dania 3600. Tel:022/715 406.
• Prodajem plug IMT 755, visoki, odlično stanje. Tel:064/167-60-92.
• Prodajem kombajn Zmaj 142 ispravan cena
po dogovoru. Tel: 064/862-34-53.
• Prodajem John Deere kombajn 1075 H4;
širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5
slamotresa, hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75.
• Prodajem traktor New Holland, kabina, sečka, kosa 3 metra. Tel: 022/630-872.
• Prodajem traktor 542 bez kabine, drljaču
trokrilnu i tanjiraču sa 20 diskova, berač dvoredni Zmaj i plugove. Tel: 063/1945-478
• Prodajem traktor Toma Vinković, 18 KS,
tanjiraču i levator. Tel: 022/2741-219,
064/3685-247.
• Prodajem traktor IMT 565 i berač za kukuruz
Zmaj 214s. Tel: 063/802-18-41.
• Prodajem traktor Belorus 52 sa prednjom
vučom. Cena 1.500 E. Tel: 022/669-147.
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalica
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljača 4 krila i levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18
• Prodajem frezu sa priključcima. Tel:
022/2741-029.
• Prodajem motokultivator IMT 506.
022/2741-258, 065/4033-077.
• Kupujem traktore, kombajne, berače, prikolice i svu priključnu poljoprivrednu mehanizaciju. Marka i stanje nebitno. Tel: 061/6931066.
• Prodajem traktor Belorus 82, 93. god., 3600
sati u dobrom stanju, setvospremač odžački,
plug trobrazni obrtač i plug dvobrazni leskovački. Tel: 022/711-988.
• Komušaljka za kukuruz, 6 valjaka, u dobrom stanju. Tel:061/283-84-79.
• Berač za kukurus Zmaj 222, dvoredni berač,
85. god, sa lakim tarupom, nije pucao na rudi,
može zamena za jednoredni berač i prikolica
Lifam, može da tovari 7 tona rinfuza, u odličnom stanju. Tel:066/217-243.
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem delove za trimer vilager, nov prsluk za nošenje trimera i kraljicu peć u odlicnom stanju. Tel: 063/434-232.
• Prodajem setvospremač od 2.20, jedan
red valjaka, remontovan. Tel: 022/640-581,
064/375-19-25.
• Izdajem super nov namešten stan , centar
75m2, klima CG, prvi sprat, Kralja Petra Prvog
. Tel: 621-520 i 064/419-80-93.
• Prodajem špediter prikolicu tonu ipo za traktor u odlicnom stanju. Tel: 063-733-07-12.
• Prodajem tešku drljaču, klinovi novi, 30x30. Cena 1100 E. Tel: 063/502-543.
• Izdajem garsonjeru u Beogradu kod Vukovog spomenika za studente. Tel: 621-309.
• Prodajem ventilator veliki za velile staje
svinjce štale i druge objekte monofazni a može i trofazni i kamin staklo napred u odlicnom
stanju. Tel: 064/392-96-77.
• Prodajem krimler 2,90 IMT. Tel: 064/17341-44.
• Izdajem nameštene jednokrevetne i dvokrevetne garsonjere sa CG ulica Vojislava Ilića 7
Pejton. Tel: 022/628-015 i 062/411-835.
• Prodajem prikolicu erdevicku 5 t. Zmajevu 6
t. kamionku 12 t. IMT 4 špartač. Tel:064/15054-96.
● Na prodaju tanjirača nošena adutova 28 diskova radni zahvat 2.8m. Tel:064/229-91-29.
• Kupujem jednoredni silažni kombajn.
Tel:063/88-696-58.
• Prodajem tešku vučenu tanjiraču zahvata
3m,0 tešku drljaču zahvata 3,3m, elevator za
kukuruz 9m, dvobrazni plug Vogel Not l 950.
Tel :064/43-33-528.
● Kupujem elevator za kukuruz. Tel: 060/01888-36.
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem samohodnu dvorednu vadilicu za
šećernu repu. Tel:063/776-58-04.
Prodajem Torpedo 4006, Dajc motor. Tel:
062/449-341.
• Kupujem prikolicu za rasturanje stajnaka
022/630-459.
• Prodajem traktor Massey Ferguson 65 u dobrom stanju. Tel: 064/9652-270.
• Kupujem frezu za traktor. Tel:063/536-2130.
• Prodajem traktore John Deere 4020 i Massey Ferguson 175. Tel: 022/670-150.
• Prodajem korpu za traktor, arnjeve za tamića stočarku, špeditere, drljace, plug, krunjač i
nove autoprikolice. Tel:063/870-30-14.
• Prodajem krunjač za kukuruz sa sopstvenim
pogonom transporterom za čokove. Kapacitet
8 t. na čas. Tel:O64/171-96-86.
POLJOPRIVREDA
• Prodajem prikolicu za bale, duvan, itd. Dugačka 6 m i široka 2 m. Tel: 064/24-94-505.
• Prodajem mehaničku Oltovu sejačicu sa
četiri reda za kukuruze na broj. Tel: 022/736118.
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"BILANS VM"
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450
• Prodajem Lifam levator za kukuruz 8m. Tel:
064/2071-138.
• Prodajem komušaljku i levator (za kukuruz).
Tel: 063/8104-720.
• Prodajem špartač, 4 reda sa kutijama. Tel:
065/4274-996.
• Prodajem berač jednoredni Eko 3500 SIP.
Tel: 065/585-05-70.
• Prodajem špediter "Dubrava" 2,5 t i prikolicu
3 t. Tel: 022/487-018.
• Prodajem špartače 2 i 4 reda IMT i autoprikolicu. Tel: 064/8599-612.
• Prodajem špartač 6 redi Oltov, plug 10 redi
IMT, drljaču 4 krila i rem za bikove i svinje na
točkovima. Tel: 022/2733-173.
• Prodajem rotacionu kosačicu 1,65. Tel:
022/666-148.
• Prodajem lozničku prikolicu kipericu od 5
tona. Tel: 022/664-696, 065/6573-453.
• Prodajem grablje Sunce. Tel: 022/731-414,
064/2114-049.
● Prodajem sejalice za žito amazon, rasipače
amazone rotacione kosačice sakupljače. Tel:
063/165-97-33.
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem presu za tvrdo baliranje Z-224 i
berač ZMAJ 222. Tel:064/701-11-81.
• Metalni mehanizmi za OLT-ove mehaničke
sejalice. Seje po jedno zrno. Tel:064/37248-57.
• Prodajem traktor T-40, prvi vlasnik. Tel:
064/5060-956.
SREMSKA
• Prodajem korpu za tr. stočarku, drljače, jedna ima valjke, špeditere, krunjać, autoprikolice, plug, a kupujem dubravinu prikolicu.
Tel.: 063/870-30-14.
• Kupujem poljoprivrednu mehanizaciju ispravnu i neispravnu. Tel: 064/2529-375.
• Prodajem berač zmaj 222 remontovan i
presu poljostroj odžaci u dobrom stanju.
Tel:064/24-94-091.
• Prodajem kombajn Đuro Đaković. Tel:
063/1094-235.
• Na prodaju ventilator za tovilišta veliki.
Tel:064/52-46-422.
• Transporter za žitarice, 8 metara, iz 2 dela.
Tel:060/083-82-51.
• Prodajem kombaj Zmaj 142 za žito i soju, 84. god., garažiran Tel: 022/650-262,
065/5898-811.
• Prodajem traktor Massey Ferguson 690. Tel:
064/2408-550.
• Kupujem laktofriz zapremine 200 litara.
Tel:064/457-45-65.
• Prodajem dvobrazni berač Zmaj 222, plug
IMT 2 brazde, plug Leopard i RAU drljaču. Tel:
063/1945-478.
• Prodajem berač 214s. Tel: 063/8665-700.
• Prodaju berač Zmaj 216, 2 gume 14 9 28
polovne i seme zobi. Tel: 022/666-409.
• Prodajem jednobrazni plug IMT i drljaču sa 4
krila. Tel: 022/731-223, 063/7025-540.
• Prodajem 2 drljače, jedna sa valjcima, špeditere, plug, stočarku, krunjač. Može zamena
a kupujem Dubravinu prikolicu. Tel: 063/87030-14.
• Prodajem dosta rezervnih delova za IMT
traktore, dosta delova za prednju vuču. Tel:
069/462-32-60.
ZEMLJA, PLACEVI, KUĆE,
STANOVI, LOKALI
• Uzimam zemlju u zakup Sremska Mitrovica,
Veliki Radinci i okolina. Tel: 064/150-70-21.
• Prodajem kuću u ulici Đure Jakšića (Kazandžiluk). Tel: 063/534-929.
• Prodajem kuću u Laćarku cena 20.000 evra.
Tel: 063/321-255.
• Prodajem kuću u Kukujevcima, Pašićeva 42.
Tel: 022/742-722.
• Izdajem spratnu kuću poseban ulaz CG naselje Kamenjar. Tel: 062/154-29-10 i 640-371
• Prodajem spratnu kuću u Laćarku, ulica Mačvanska 16. Tel: 061/605-13-98.
• Izdajem kuću u centru Sremske Mitrovice,
grejanje na gas. Tel: 062/176-15-42.
• Prodajem kuću cca 200 m2 Pejton 2 u blizini
Rode i Ideje između Stevana Sremca i Kamenjara. Tel: 064/987-28-14.
• Izdajem kuću u Maloj Bosni, povoljno. Tel:
064/235-89-76.
• Prodajem plac (8.005 m2) sa kućom,
objektima i ispustom za koze, vinogradom,
voćnjakom i livadom na Lipovači kod Šida
(prilaz sa 3 strane), ili menjam za kuću u
Erdeviku. Dogovor. SMS/Tel: 064/1629737
• Prodajem stan 28m2 u naselju Matije Huđi treći sprat, CG, cena 15.000 evra. Tel:
063/321-255.
• Prodajem dvosoban stan u Dekancu cena
29.000 evra. Tel: 063/321-255.
• Izdajem jednoiposoban namešten stan,
Vojvode Stepe 1/4, poželjno na duže. Tel:
064/6144-594 ili 069/641-552.
• Prodajem nove stanove . Tel: 063/321-255.
• Prodajem berač Zmaj 224, dvoredni,
2001. godište, baliranu detelinu i seno. Tel:
022/2680-055, 064/599-23-30.
• Prodajem plugove IMT 756 visoki kliners i
756 niski kliners i sejačicu četiri reda Olt. Tel:
069/717-615.
• Izdajem dvosoban namešten stan u naselju
Matije Huđi preko puta Zmajeve škole, CG,
prvi sprat, interfon, klima, useljiv odmah. Tel:
022/612-434 062/596-780.
• Izdajem polunamešten jednosoban stan u
naselju Kamenjar sa CG. Tel: 064/965-21-52.
• Izdajem stan na Novom Beogradu Jurija Gagarina 189. Tel: 613-109.
• Prodajem kuću u ulici Đure Jakšića (Kazandžiluk). Tel: 063/534-929.
• Prodajem kuću 100m2, Maksima Gorkog,
CG na 6 ari placa. Tel: 063/166-18-50.
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Uzimam zemlju u zakup Sremska Mitrovica,
Veliki Radinci i okolina . Tel: 064/150-70-21.
• Prodajem kuću ca, 200m2 Pejton 2 u blizini
Rode i Ideje između Stevana Sremca i Kamenjara. Tel: 064/98-72-814.
• Prodajem kuću u Kukujevcima, Pašićeva 42.
Tel: 022/742-722.
• Izdajem spratnu kuću poseban ulaz CG
naselje Kamenjar. Tel: 062/154-2-910 i 640371.
• Prodajem kuću u Laćarku cena 20.000 evra.
Tel: 069/321-25-55.
• Prodajem spratnu kuću u Laćarku cena po
dogovoru i prodajem francuski ležaj očuvan,
tri kauča nekorištena. Tel: 061/605-13-98.
• Izdajem spratnu nenameštenu kuću sa CG u
širem centru Sremske Mitrovice naselje Aleja.
Tel: 022/624-636.
• Hitno prodajem novu ekstra sređenu kuću,
garaža, tri šupe, naselje Nikola Tesla. Tel:
065/96-96-106.
• Prodajem plac 5,5 ari u Mačvanskoj Mitrovici gradsko građevinsko zemljište. Tel:065/9696-106.
• Prodajem kuću u Pejtonu. Tel: 063/321255.
● Prodajem kuću u Bešenovackom Prnjavoru
200m kv.na placu od 2.000 m kv.CG, kao nova. Tel:060/600-54-32 i 065/415-62-91.
● Prodajem kuću u ulici Đure Jakšića (Kazandžiluk). Tel: 063/534-929
● Prodajem kuću 100m2, Maksima Gorkog,
CG na 6 ari placa. Tel: 063/166-18-50
● Uzimam zemlju u zakup Sremska Mitrovica,
Veliki Radinci i okolina. Tel: 064/150-70-21.
● Prodajem jedno jutro zemlje, na radinačkom
putu, između Grgurevaca i Vrbare, uz asfalt,
leva strana od Grgurevaca. Tel: 064/127-2923.
● Prodajem dve kuće jedna u Ticanovoj a druga u Maloj Slavoniji. Tel: 630-435
● Prodajem noviju kuću sa lokalom ili jednosobnim stanom ulica Save Kovačevića 48. Tel:
064/442-04-12 i 022/627-091.
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Izdajem nov jednosoban stan namešten
stan u Sremskoj Mitrovici ulica Vodna 40/40.
Tel: 064/38-88-450.
• Jabuke prva i druga klasa, sorte ajdared i
greni smit, kao i jabuke za rakiju. Jabuke su
spremljene u hladnjaču. Tel:062/349-616
• Prodajem dvorišni stan u Vodnoj ulici cena
15.000 evra. Tel: 626-025.
• Prodajem jabuke za rakiju. Tel: 063/535180.
• Izdajem stan u Beogradu u stambenoj zgradi
na Vračaru, CG prvi sprat. Tel:064/598-51-23.
• Prodajem kašu od kupine, drenjine i šipka.
Tel: 462-345 i 061/685-53-33.
• Prodajem plug obrtač, četvorobrazni, rešetkaste daske, ekstra stanje. Tel: 063/509-869.
• Hitno prodajem dvosoban stan 64m2 na posebnoj parceli renoviran naselje Nikola Tesla.
Tel: 060/615-04-15.
• Ovogodišnje balirano livadsko seno, cena je
1e po komadu. Seno nije kislo, ima oko 700
bala. Tel:063/339-783.
• Prodajem setvospremač-krimler 2,90 m RAU
u odličnom stanju, povoljno. Tel: 061/20032-17.
• Prodajem trosoban stan u naselju Matije Huđi, cena 33.000 evra. Tel: 069/321-25-55.
• Suncokret gricko marke Kolos, odličan, selektiran, rod 2014. god. Tel:064/127-15-17.
• Prodajem presu Velger 71 u odličnom stanju. Tel: 064/51-69-710.
• Izdajem sobe sa CG upotreba kuhinje i kupatila ѕa studenkinje i zaposlene devojke.
Ulica Kuzminska. Tel: 063/124-57-49.
• Prodajem sadnice žbunastog lešnika, jednogodišnje 2 evra, dvogodišnje 3,5 evra. Adaševci. Tel: 737-311 i 063/892-50-30.
• Prodajem ekstruder za soju kapaciteta 80 kg
na sat, motor 7 kW. Tel: 064/567-53-59.
• Prodajem sejalica pneumatsku za soju. Tel:
065/51-22-169
• Prodajem selektor za žitarice (soju, kukuruz,
žito). Tel: 022/617-567, 064/567-53-59.
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
SREMSKA
18
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
• Prodajem beli luk bosut ručno obrađivan oko 1.000 kg, semenski i konzumni.
Tel:063/334-716 i 064/871-93-10.
• Sadnice kupine Loch Ness izuzetnog kvaliteta za jesenju i prolećnu sadnju 2014 i 2015
god, iz sopstvenog dvogodišnjeg zasada. Kupina vrhunskog ukusa, izgleda i karakteristika.
Mogućnost slanja brzom poštom na teritoriji
cele Srbije. Tel:061/288-86-01.
• Sadnice rena, za jesenju sadnju, sadnice
atestirane, sa sopstvenih plantaža rena, šaljem brzom poštom ili lično (preuzimanje, sve
stvar dogovora). Takođe ren u korenu ekstra
kvaliteta. Tel:064/029-6520
• Polen i propolis kapi. Tel:064/416-94-47.
• Prodajem šljive za rakiju. Tel:064/345-3579.
• Prodajem prvoklasnu rakiju od kajsije, šljive
i kruške. Tel: 065/542-53-73.
• Prodajem čekicar 5.5 kw melje klip, može
zamena. Tel:064/361-60-54.
• Prodajem veću količinu crnog luka. Tel:064/
014-58-43.
• Prodajem 15 litara rakije od breskve, 600
din/l 064/28-11-309.
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
• Prodajem GOLF III TDI 97 god. 5 vrata, vlasnik. Tel:063/80-50-920.
• Novine koje Vas uvode
• Prodajem juga 55, 90 godište, benzin~plin,vlasnik,nove gume, registrovan do
2015, nov akumulator. Tel:065/653-81-93.
u savremeni agrobiznis
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 063/8526-021
E-mail: [email protected]
• Prodajem tri suprasne nazimice težine 150 kg,
i veću količinu tritikala. Te.:060/13-55-937.
• Prodajem sadnice žbunastog lešnika jednogodisnje 250 din. dvogodišnje 400 din.
Tel:063/89-25-030.
• Prodajem krmaču i brava za klanje.
Tel:063/764-82-64.
• Prodajem vagon kukuruza u Kuzminu.
Tel:064/355-32-16.
• Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel:
022/712-355
• Prodajem šumski med, cena 400 dinara, za
područje Šida besplatna kućna dostava. Tel:
022/712-355
• Prodajem med lipov i bagremov na veliko.
Tel: 066/005-655.
• Prodajem krmaču za klanje težine oko 200 kg
Cena 150 Din Tel:663-095.
OSIGURAJTE VAŠE
USEVE I PLODOVE
u kompaniji sa tradicijom
dugom 200 godina!
Tel: 064/4615-799
• Kupujem ovce, il defrans ili romanov.
Tel:060/450-65-55.
PČELARSTVO
• Pro da jem od lič na pče li nja dru štva.
Tel:065/237-12-55.
• LR kom plet nih ko šni ca sa pče la ma uzimlje nih i sprem ni za pro le će. Tel:064/24112-57.
• Prodajem med lipa i bagrem. Tel: 022/716516, 064/6522-453.
• Prodajem bagremov i lipov med, veća količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53.
• Prodajem jednu krmaču za klanje i jedno orahovo deblo. Tel:022/681-620.
• Vo šta ni po če ci ma tič nja ka na pra vlje ni
od či stog vo ska med nih po klo pa ca, u pako va nju ima te 40 ko ma da, po god ni za dva
od ga ji vač ka dru štva za ma ti ce ili za mleč,
za mleč mo že te da ih ko ri sti te vi še pu ta.
Tel:060/064-34-51.
• Prodajem rakiju šljivu. Tel: 022/661-312.
• Prodajem 38 ovaca i 25 jaganjaca.
Tel:022/664-520.
• Pro da jem med, po len i dru štva sa 10 ramo va. Tel: 022/718-292 064/6522-453.
• Prodajem 13 komada prasica tezina oko
25kg. Spremni za dalji tov. Cena po dogovoru.
Tel:064/468-35-28.
• Pro da jem 20 san du ka za pče le (pra zne)
lan sa tok na stav ci. Tel: 022/739-122.
• Jesenje oranje bašti sa malim traktorom T
Vinković u SM i okolini. Tel:022/631- 495 i
066/403-677.
● Uslužno molerski radovi -krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30 posto.
Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.
● Vršim usluge selidbe svih vrsta. Tel:
064/154-75-48.
● Časovi srpskog jezika za osnovce. Tel:
061/206-40-55.
● Časovi nemačkog jezika za sve uzraste
i priprema za odlazak u inostranstvo. Tel:
069/636-252.
• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.
• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30 posto.
Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.
• Trazim posao vozača imam B,C,E kategoriju
062/89-97-752.
• Cepam, unosim i slažem drva u Kukujevcima, Bačincima i Gibarcu. Tel: 742-191.
• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka,
pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu,
akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Muško ždrebe haflingera, staro 9 meseci.
Beogradski hipodrom. Tel:060/028-35-53.
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"KURIR-2"
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 063/404-950
• Prodajem žensko tele, deset dana staro, simentalske rase, umaticeno i jarice 25-30kg.
Tel:061/624-65-77.
• Prodajem 7 nazimica u čistoj rasi durok. Voganj. Tel: 064/256-36-89.
• Prodajem jagnje. Tel:022/742-273.
Na prodaju devet prasaca od 25 do 45 kg cena
210 din/kg. Tel: 064/42-72-535.
• Prodajem kravu sa dva teleta i steonu junicu.
Tel:454-010.
• Prodajem kravu sa teletom. Zvati na tel:
064/70-11-181.
• Prodajem krmaču sa prasicima i kavez sa kokama nosiljama. Tel: 061/713-59-73.
KUĆNI LJUBIMCI
• Kupujem nazimice. Tel: 061/3053-604
• Vijetnamske svinje. Povoljno! Tel:065/82090-03.
• Prodajem prasice težine oko 20 kg. Tel:
022/666-170
• Prodajem štence pekinezera, izuzetno lepi.
Tel: 069/1512-294
• Prodajem iznošene koke nosilje. Tel:670267.
• Prodajem bele piliće 3-4 kg. Tel: 022/673-756
• Prodajem rotfajlera ili menjam za šarplaninca. Tel: 064/1790-067
• Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec dana
(60 evra). Tel: 060/7352-070
• Prodajem crno belo tele. Tel:064/249-42-55.
• Prodajem mangulice i svinjsku mast od mangulice. Tel: 022/673-096
• Rasprodaja pilića od 3 nedelje. Te:063/83087-18.
• Kupujem mlađu telad (Šašinci). Tel:
063/7203-349
• Prodajem odrasle japanske guske i patke.
Tel:022/325-232.
• Prodajem dve kobile lipicanerke. Tel: 022/640028
• Prodajem prasad težine oko 25kg. Cena po
dogovoru. Tel: 064/468-35-28.
• Prodajem koze i jariće. Tel: 064/1629-737
• Kupujem automobile ispravne, neispravne
havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-2132.
• Prodajem prasice, 5 komada. Tel:063/70925-05.
PLASTENICI, STAKLENICI
• Za Peglicu, novi auto delovi. Tel: 063/77185-27.
• Prodajem kravu sa muškim teletom, Beočin.
Tel:064/282-98-47.
● Prodajem suprasnu krmaču. Tel:064/37282-57.
● Prodajem iznošene koke nosilje. Tel:670267.
• Prodajem mlade 18-nedeljene koke nosilje
u Sremskoj Mitrovici, isporuka početkom septembra. Tel.: 069/652-214, 022/631-221.
• Prodajem 14 ovaca i ovna. Tel: 022/742814.
• Nova folija za plastenik, odličan kvalitet.
Tel:063/349- 997.
• Plastenik 12m širine, 25m dužine, 3.60 visine,
dupli sa olukom. Lukovi su debljine 1^ srednji
stubovi 2^. Plastenik je kompletan sa folijom od
180 mikrona, kompletnim sistemom za navodnjavanje, mrežicom za zasenu, agril folijom. U
cenu plastenika su uračunati prevoz i montaža.
Cena je 10 EUR po kvadratu, moguća korekcija
cene. Moze zamena za auto ili plovni objekat u
toj ceni. Tel:064/197-26-25.
• Prodajem cevi za plastenik dužine 8 metara,
15 komada. Povoljno. Tel: 066/518-00-53.
• Prodajem „juga“ 55, 90, godiste, benzin, plin
atest, vlasnik ,nove gume registrovan godinu
dana. Tel:065/653-81-93.
• Prodajem Ladu Samaru sa troje vrata, plin.
Tel: 063/480-903.
RAZNO
• Oprema za svinjokolj: rem metalni i drveni,
korito, oraniju i kante za mast. Tel:065/57891-65.
• Povoljno, dobro očuvane čeze. Tel:061/22785-02.
• Prodajem rem. Tel:066/434-021.
• Prodajem presu za ceđenje grožđa za vino.
Tel:064/992-58-74.
• Lux lampe omogućavaju produžetak vegetacije i do 18 sati dnevno. Lampe se prodaju u
kompletu sa sijalicama. Tel:063/518-423.
• Bakarni kazan za pečenje rakije, zapremine
120 litara, tabarka 700 litara. U odličnom je stanju. Vrlo malo je korišćen. Umešten na kolica,
sa šapama, lak za montažu i demontažu. Ruda
je na uvlačenje i izvlačenje. Debljina danceta od
kazana je 7mm. Tel:061/172-52-34.
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Bure za prskalicu, tip Morava, 400 litara potpuno novo, nekorišćeno. Cena 70 EUR, može
kompenzacija za naftu. Tel:063/811-61-42.
• Kavezi za koke nosilje. Dva reda kaveza
za koke nosilje po 840 komada, svaki red je
3.000 EUR, automatsko čišćećenje (skreperom), na svaki red idu dva vosova ventilatora
Ø-500. Tel:023/772-750.
• Drvena burad za vino i rakiju, zapremine
350 i 70l. Tel:065/578-91-65.
• Prodajem mekano drvo.064/382-85-34.
• Časovi nemačkog jezika za sve uzraste
i priprema za odlazak u inostranstvo. Tel:
069/636-252.
● Primila bih besplatno stariju žensku osobu
u zasebno nameštenu garsonjeru za pomoć
u kući starijoj osobi. Tel: 022/628-015 ili
062/411-835.
• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155
• Prodajem štence Labradora. Tel: 060/01019-71
● Prodajem 5 komada prasica. Tel:063/7092-505.
• Poklanjam biber crep u Šidu. Tel:064/35529-52.
• Dajem časove engleskog i nemačkog jezika. Vršim prevođenje sa engleskog na srpski i
srpskog na engleski. Tel: 064/2064-956.
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857
• PVC cevi za plastenik (fi 40mm), PVC profili
ograde (širina 55mm i 75mm). Tel:063/448494.
• Prodajem „tamić“ 75 u dobrom stanju ili menjam za kombi ili za auto i traktor „rus“ T-40
sa plugom, povoljno. Tel:065/542-46-86.
• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055
• Prodajem 15 sjagnjenih ovaca. Tel: 064/2071138
• Prodajem devet prasica cena 280 dinara kg.
Tel: 063/86-814-83.
• Prodajem dve prikolice čokova dve kabine
traktorske IMT, novi tip, gumu 16 9 28. Tel:
022/660-481.
• Prodajem dobro očuvanu ugaonu garnituru
sa foteljom. Tel: 625-702 i 065/2625-702
• Tri koze za klanje, dotov, ili čuvanje. Hranjene su kukuruzom, detelinom, kukuruzovinom,
70 EUR-80 EUR po komadu.i može i dogovor.
Tel:061/627-13-09.
MOTORNA VOZILA
• Prodajem Opel Askonu , registrovana. Tel:
064/432-5869
• Prodajem Ladu Rivu u dobrom stanju registrovana, plinzimske i letnje gume. Tel:
065/832-09-35.
• Prodajem Škodu Oktaviju godina proizvodnje 1998, 1,6 benzin, može zamena za manji
auto. Tel 069/133-21-32.
● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka,
pastel, ulje)prodajem slike (ulja na platnu,
akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.
● Prodajem barske stolove F80 visina 140cm
dva komada, ručne mehaničke makaze za
lim, bušilica Boš SDS- plus i tri radijatora.Tel:
064/98-72-814.
● Prodajem registrovani pontonski privez broj
3, 10m od plaže sa plastičnim čamcem Elan
T400 sa aluminijumskom kabinom i motor Tomos 3,5 ks. Tel: 621-296 i 064/15-00-423.
• Kupujem montu dvanaesticu 360 kom.Lacarak. Tel:064/318-83-97.
• Prodajem polovan bračni krevet ručne izrade. Tel:064/23-38-416.
• Prodajem japanske odrasle guske, delove za
trimer springer i kraljicu peć u odličnom stanju. Tel:063/434-232.
• Prodajem punjač akumulatora 6/12/24 volti, klima pokretna, barske stolove F80visina
140cm dva komada, ručne mehaničke makaze
za lim i kompijuter komplet sa stolom, bušilica
Boš SDS- plus . Tel: 064/98-72-814
• Penzioner traži ženu bez obaveza do 65
godina starosti, nudim kuću doživotno. Tel:
022/651-288 i 064/306-30-06
• Kupujem butan – plinske boce, razne
elektromotore, ručni i električni alat, raznu
građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel:
061/113 – 83 – 56.
• Prodajem veš mašinu New Line cena 9.999
dinara. Tel: 064/171-64-70.
• Prodajem bukova drva isečena i iscepana,
bukov i hrastov paprikašna paletama. Tel:
063/50-94-93.
LIČNI OGLASI
• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca
može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju
u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/55243-11.
• Udovac 57 godina traži ženu nepušača do 50
godina radi braka. Tel: 066/9741-654.
• Za slobodne usamnjene slobodne ženske
osobe koje su za druženje sa slobodnim muškarcem, prvo sms. Tel:064/034-29-61.
● Želim da upoznam dobru i slobodnu zenu do
50 godina. Tel:063/870-30-14.
• Upoznao bih slobodnu damu do 53 godine.
Isključivo radi braka, usamljen i bez dece.
Tel.: 061/61-93-552.
• Slobodna žena traži situiranog slobodnog
gospodina bez obaveza starosti od 60-75 godina isključivo radi braka u obzir dolaze plavi i
smeđi. Tel: 064/546-82-63.
• Penzioner traži ženu bez obaveza do 65
godina starosti, nudim kuću doživotno. Tel:
022/651-288 i 064/306-30-06.
• Želeo bih da upoznam slobodnu, sasvim
skromnu i jednostavnu zenu, pravu Sremicu,
sa područja opštine Šid. Ja sam razveden,
imam 57 godina, rodjen sam, živim i radim u
Šidu. Tel: 062-19-60-900.
• Tražim ženu od 35 do 45 godina. Stambeno
i finansijski obezbeđena do kraja života. Tel:
061/2049-633
• Momak traži devojku ili mlađu ženu za brak.
Tel: 061/1414-227
• Momak sa sela traži mlađu ženu do 40 godina za brak. 061/6529-385.
• Tražim slobodnu ženu za vezu i brak. Tel:
065/4083-815
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
● Kupujem butan – plinske boce, razne
elektromotore, ručni i električni alat, raznu
građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel:
061/113 – 83 – 56.
● Prodajem vojnu cisternu 3000 litara. Tel:
064/150-70-21.
● Prodajem mašinu za šivenje bagat, dva dečija bicikla, puna vrata sa štokovima 2 kom, pak
treger za Ladu 1600, kuhinjsku ugaonu garnituru. Tel: 641-193 i 062/641-193.
● Prodajem kožnu garnituru, frižider i šporet,sve novo, cena 35.000 dinara. Tel:
022/636-225.
● Prodajem gusane radijatore sa ventilima i
bakarnim cevima.
BESPLATNI MALI OGLASI
S M S 063/8526-021
Tel: 063/562-884.
• Prodajem kamion Turbo Zetu u viđenom stanju, cena 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737.
● Kupujem polovan crep vinkovački. Tel:
022/670-846.
• Prodajem Ford Fiestu dizel godina proizvodnje 2004, Opel Korsu benzin godina proizvodnje 1998, Reno 5 dizel godina proizvodnje
1988. Tel: 064/370-45-93.
● Prodajem mekano drvo.064/382-85-34.
• Prodajem Mercedes C 200CDI godina proizvodnje 2007, crni prešao 180 hiljada, u odličnom stanju. Tel: 063/513-060.
• Prodajem šarplaninca star 2 god
Tel:064/024-52-61.
• Kupujem automobile ispravne, neispravne
havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-2132.
• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.
• Prodajem dve ovce. Tel:063/828-69-37.
• Prodajem povoljno sadnice ukrasnog šimšira. Tel:063/310-407.
• Prodajem kazan za pečenje rakije 200 litara.
Cena 1100e. Tel. 060/630-80-30.
• Prodajem odrasle japanske guske.
Tel:022/325-232.
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel:
022/716-200
● Prodajem bukvu, isečen i iscepan paprikaš, hrast, bukva, jasen, briket i pelet.
Tel:063/509-493.
• Prodajem “opel vektru” 2.0 dti, 74kw, godiste 2001. Tel:066/90-21-832.
• Prodajem Seražem aparat za lečenje kičme
toplotom i masažom i prodajem veš mašinu
u dobrom stanju. Tel: 022/631-943 i 064/3033-163
• Prodajem štence bišona i pulina. Tel:
022/710-400, 063/8251-526
● Prodajem dobro očuvan radni sto. Tel:
064//318-84-74.
• Šarplaninci dve prvobirane ženke od 5 meseci, moguća zamena. Tel:064/480-76-47.
• No ve ko šni ce, kom plet ne sa ra mo vi ma,
na stav ci ma. Tel:065/609-17-66.
• Ko šni ce za pče le, no ve, kom plet ne sa
ra mo vi ma i na stav ci ma. Kao na fo to gra fi jama. Iz ra dje ne od ve o ma kva li tet nih ma te rija la, ofar ba ne tri pu ta. Mo ze sla nje eks pres
po stom. Tel:063/245-693.
● Prodajem presu za ceđenje grožđa za vino.
Tel: 064/992-58-74.
• Prodajem TAM T-130 T 11.god 89. može zamena za manje auto i šasiju traktorske prikolice.i mlin Odžački. Tel:063/765-94-44.
• Prodajem Yugo Floridu 97. godište (51.000
km), nove gume, garažiran. Tel: 022/444-026
• Prodajem krmaču za klanje i dve tone kukuruza. Moguća zamena za drva. Tel:064/22-68707.
USLUGE, POSLOVI
● Kupujem automobile ispravne, neispravne
havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-2132.
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Prodajem kukuruze od 12 do 15 tona. Tel:
064/93-543-81.
• Prodajem tovljenike oko 110kg, komada 20.
Tel:022/664-559.
● Prodajem TAM T-130 T 11.god 89. može zamjena za manje auto.i šasiju traktorske prikolice.i mlin pdžacki. Tel:063/765-94-44.
● Prodajem TA AEG 6 kw, šivaću mašinu
bagat, fotelju na razvlačenje, kante za mast
emajlirane. Tel: 063/565-178 ili 022/628-156.
● Popravka i otkup frižidera, zamrzivača i veš
mašina. Tel 064/128-1072 ili 061/623-90-24.
МАРКЕТИНГ
022/610-496
SREMSKA
10. oktobar 2014.
POLJOPRIVREDA
19
MANIFESTACIJE
LEŽIMIR • ODRŽANI PRVI „OVČARSKI DANI“
Uspelo "vatreno krštenje"
Na prvoj manifestaciji ovog tipa životinje su izložili odgajivači iz Ležimira, Čalme, Šuljma i Zasavice
Ukazano na izuzetan značaj matičenja ovaca
P
rvog vikenda oktobra Ležimir
je bio domaćin prvim ''Ovčarskim danima''. Prva manifestacija ovog tipa u Ležimiru dočekana je sa velikim simpatijama i interesovanjem među žiteljima.
Za organizaciju ovog događaja
zaslužno je udruženje ovčara i kozara Sirmijum sa sedištem u Ležimiru. Udruženje je osnovano 12.
februara ove godine i iako relativno kratko postoje, pokazali su da
su njihove ideje i ambicije velike.
„Ovčarski dani“ su bili deo njihovog
godišnjeg plana i s obzirom da im je
ovo bilo „vatreno krštenje“ utisci su
više nego pozitivni i svi se nadaju
da će ovaj događaj zaživeti i u narednoj godini, da će privući što više
posetilaca i izlagača sa svih strana
i moći da se proširi i time postati
svojevrsni brend po kojem će se Ležimir prepoznavati jer je poznat po
izuzetnim prirodnim bogatstvima
što se tiče pašnjaka.
Program ovogodišnjih „Ovčarskih
dana“ obuhvatao je predavanje Savetodavne stručne službe Sremske
Mitrovice o ishrani i reprodukciji životinja, Selekcijske službe „Agrotim
plus“ o značaju matičenja životinja
i Agencija za ruralni razvoj grada
Sremska Mitrovica o sponi između
Zamenik gradonačelnika Tomislav Janković razgleda izložbu
Načelnik Gradske uprave
za poljoprivredu Vladimir Nastović
Priprema specijaliteta
poljoprivrede i Grada, odnosno Pokrajine, te izlaganje životinja. Ove
godine životinje su izložili odgajivači iz Ležimira, Čalme, Šuljma i Zasavice.
Udruženje žena iz Ležimira je
bilo zaduženo za ketering i dekor
te su uz razne đakonije i folklorne
ukrase dočarale duh Srema. Manifestiaciju su otvorili predsednik i
osnivač udruženja Laza Smiljanić i
Vladimir Nastović, načelnik Gradske uprave za poljoprivredu koji su
pozdravili sve zainteresovane i poželeli im dobrodošlicu. Skupu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika
Sremske Mitrovice Tomislav Janković.
Lale Andonović iz Savetodavne stručne službe Sremska Mitrovica održao je uvodno predavanje
i tom prilikom istakao da je ovca
jedina od životinja koja u svojoj ishrani može da koristi pašu i, uz minimalnu količinu zrnastih hraniva,
može da obezbedi ukupne životne
potrebe u periodu kada su zasušene. U periodu laktacije se mora pored pašnjaka povećati i udeo koncentrovanih hraniva. Naglašeno je
kako se može postići visok prinos
hraniva kombinovanjem leguminoza poput stočnog graška i soje sa
sirkom i „sudanskom travom“. Što
se tiče poboljšavanja rasnog sastava, potrebno je u stada ubacivati
kvalitetne umatičene ovnove što će
u narednim generacijama dovesti
do razvoja više mlečnosti i mesnatosti u zavisnosti kakav se tip treba
dobiti.
U ime selekcijske službe „Agrotim plus“ Jelena Radaković istakla
je prednosti umatičavanja životinja
Predavanja praćena s velikim interesovanjem
20
Izlagači
jer one pod kontrolom matične sliužbe imaju daleko veću cenu na tržištu i produktivnije su. Takođe je
napomenula da životinje u određenom rasnom tipu mogu da budu
umatičene, ali tek u drugoj generaciji i onda ostvariti subvencije od
države. Najbitnije je u procesu matičenja insistirati na kontinuitetu jer
samo se na taj način može doći do
podsticaja od države.
Zamenica direktora Agencije za
ruralni razvoj Sremske Mitrovice
Marina Maksimović u svom izlaganju istakla je značaj njihove
agencije kao svojevrsne spone između poljoprivrednih proizvođača i
Grada Sremske Mitrovice i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.
Agencija pažljivo prati konkurse i
aktivnosti koji mogu biti od koristi
za poljoprivrednike. Sve podatke
oko kreditnih linija i fonda za razvoj, podsticajnih sredstava i nespovratne pomoći poljoprivrednicima
Agencija prosleđuje preko predsednika udruženja koji im zatim prenose članovima.
Predavanja su praćena sa velikim interesovanjem, kako meštana,
tako i odgajivača koji su imali prilike da prošire svoja znanja. Utisci
su pozitivni i svi se nadaju da će
sledeće godine biti još veća posećenost. Članovi udruženja ovčara i
kozara „Sirmijum“ su zadovoljni kako je sve proteklo i najavili su nove
projekte.
S. Smiljanić
Vredne žene iz Ležimira đakonijama dočekale goste
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
10. oktobar 2014.
Download

Sremska poljoprivreda broj 49 10. oktobar 2014.