1
2
Јегричка
Има једна речица,
име јој је Јегричка.
Тече она кроз село моје,
поносно показује богатство своје.
У њој живи црна чигра,
једна жаба скаче сама,
ту се нађе ретка видра,
а и змија стара дама.
Плива штука, смуђ и сом,
Јегричка је свима дом.
Крај обале стоји пањић,
ослонио се на њега локвањчић.
Милана Шарић
OШ „Бранко Радичевић“ IV1
Равно Село
Љубомир Миљић
OШ „Бранко Радичевић“ IV1
Равно Село
3
4
САДРЖАЈ
УВОД �����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
Геолошко-геоморфолошке особине���������������������������������������������������������������������������������������
Клима подручја��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
Хидролошке особине���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ЖИВИ СВЕТ�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ ПАРКА ПРИРОДЕ ЈЕГРИЧКА�������������������������������������������������������
ЗАШТИТНА ЗОНА�����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС����������������������������������������������������������������������������������������������������������������
КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА�������������������������������������������������������������������������
ПЛАН УПРАВЉАЊА ПАРКОМ ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“���������������������������������������������������������
ОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА И ГАЗДОВАЊА ��������������������������������������������������������������������
ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР ПАРКА ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“������������������������������������������������
ТУРИСТИЧКИ РЕСУРСИ И ПОТЕНЦИЈАЛИ�����������������������������������������������������������������������������
ПЛАН УПРАВЉАЊА ПАРКОМ ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“���������������������������������������������������������
ЗАКЉУЧАК������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
ЛИТЕРАТУРА���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������
5
Публикација о заштићеном подручју, Парку природе
„Јегричка“, представља популарно издање стручно–едукативног карактера. У овом, сада трећем издању, дају
се нови подаци о природним вредностима подручја, са
богатим избором фотографија.
Жеља нам је да читаоци спознају сву лепоту и непоновљивост природне баштине коју крије Парк природе
„Јегричка“, да све више долазе и уживају у овом изузетном
простору и тако допринесу његовом очувању.
Овом приликом желимо да искажемо искрену захвалност Покрајинском заводу за заштиту природе на
стручној помоћи, као и Покрајинском секретаријату за
урбанизам, градитељство и заштиту животне средине на разумевању и финансијској подршци за остварење
ове публикације.
ЈАВНО ВОДОПРИВРЕДНО ПРЕДУЗЕЋЕ
„ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ“
Салаш поред Јегричке
6
УВОД
Јегричка, некада најдужа аутохтона река Бачке, пресеца бачку лесну терасу у дужини од 64 km. У прошлости је представљала систем повезаних бара, кроз које је
вода отицала до ушћа у Тису. У другој половини XIX века
на Јегричкој је извршена мелиорација и регулација,
првенствено доњег тока од Жабља до Тисе. Касније је
урађена регулација и узводно, до места где канал Мали
Стапар - Нови Сад пресеца Јегричку. Најважније карактеристике природног станишта су одређене географским положајем, геоморфолошким и хидролошким особинама подручја. Мозаик водених, барских, ливадских и
слатинских станишта, уз присуство великог броја строго
заштићених и заштићених врста, пре свега птица, представља основне одлике због којих је ово подручје значајно у националним и међународним оквирима.
Заштићено подручје, својим депресијама и воденим
током, представља еколошки коридор са Тисом и саставни је део националне еколошке мреже, која је повезана са паневропском еколошком мрежом.
Пошто се ради о динамичном систему, који је веома подложан природним променама, а истовремено се
налази и под снажним антропогеним утицајем (на обалама Јегричке су обрадиве површине), током 2012. године урађена је ревизија заштићеног подручја. Утврђене
су нове мере и режими заштите да би се постојеће природне вредности очувале и унапредиле, а антропогени утицаји контролисали и смањили на најмању могућу
меру.
У поступку валоризације природних вредности границе заштићеног подручја су проширене на површине
са слатинским пашњаком, подручје Мале баре и шира
подручја ушћа канала који се уливају у Јегричку. ПП
„Јегричка“ према категоризацији представља заштићено подручје II категорије од великог значаја.
Ревизијом је површина Парка природе „Јегричкa“
повећана са 1.144,81 hа на 1.193,19 hа, односно за 48,38
hа. На основу стања природних вредности предложене
су нове границе заштићеног подручја и границе режима
заштите са мерама заштите, а у циљу очувања водених,
мочварних и ливадских станишта, која су приоритетна
7
за заштиту. На тај начин обезбеђује се заштита дивљих
врста карактеристичних за та станишта, од којих су многе строго заштићене, као и очување геоморфолошких и
хидролошких вредности Јегричке.
На подручју ПП „Јегричкa“ први пут је успостављена
заштитна зона, површине 5.701,60 hа, ради спречавања,
односно ублажавања, спољних утицаја на заштићено
подручје, посебно што се на обалама Јегричке налази
обрадиво земљиште.
У области заштите природе последњих десетак година донет је већи број Конвенција и Закона. Ови међународни документи за циљ наводе очување биодиверзитета, одрживо управљање водама, заштиту, побољшање
и рационално коришћење површинских и подземних
вода, контролу упуштања отпадних вода, нутријената и
загађујућих материја.
8
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Заштићено подручје ПП „Јегричка“ налази се на простору јужне бачке лесне терасе између Малог бачког
канала код Деспотова, на западу, и њеног ушћа у Тису код
Жабља, на истоку. Заштићено природно добро смештено је на површини од 1.193,19 ha. Парк природе „Јегричка“ простире се на подручју општина: Бачка Паланка,
Врбас, Темерин и Жабаљ.
9
Парк природе„Јегричка“ је, захваљујући свом повољном географском положају, приступачан и веома добро
саобраћајно повезан са осталим деловима Војводине.
Најзначајније саобраћајнице које пресецају ток Јегричке
су: међународни пут Е-75, затим путеви Нови Сад-Србобран-Суботица, Нови Сад-Бечеј, Нови Сад-Врбас, Нови
Сад-Жабаљ-Зрењанин, и локални пут Жабаљ - Чуруг.
10
ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ
ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
Геолошко-геоморфолошке особине
Геолошки посматрано, слив Јегричке у јужном делу
Бачке, припада југоисточном делу великог Панонског
седиментног басена, док географски припада Панонској низији. На територији данашњег Панонског басена у геолошко-историјској прошлости егзистирало је
велико унутрашње море Паратетис. Издизањем Алпа,
Карпата и Динарида, спуштањем међупростора у западном делу Паратетиса током палеогена, нарочито интензивним тектонским збивањима почетком неогена, формирана је велика међувеначна потолина, а унутар ње
Панонско море. Великом седиментацијом која се одвијала током неогена и квартара, у условима врло неуједначеног блоковског спуштања појединих делова басена
дуж великих раседа, дошло је до попуњавања седимената читавог басена, прво у морској, затим језерској и на
крају мочварно-барској средини.
У геолошком погледу лесна тераса састављена је од
преталоженог барског и сувоземног леса. Преталожени
лес по настанку је еолско – флувијалног порекла, непорозан, чвршћи и вертикално се мање цепа. Услед ових
особина, на његовој површини дуже се задржава вода,
градећи баре и мочваре. Ова појава је нарочито изражена у доњем току Јегричке. Лесна тераса нагнута је
од северозапада према југоистоку, а у том правцу отиче и Јегричка. У орографском погледу, подручје природног добра је низија која се одликује малом надморском
висином од 75.0 до 82.3 m надморске висине.
У геоморфолошком погледу на лесној тераси најчешће се јављају различите морфолошке творевине и
то: лучна удубљења, пешчани брежуљци и речне долине. Највећи број лучних удубљења је у вези са Јегричком.
11
Зимски пејзаж
12
Клима подручја
Клима слива Јегричке као и јужне Бачке је умереноконтинентална, тако да климатске појаве не одударају
много од оних широм Војводине. Умерено-континенталну климу одликују четири годишња доба: умерено хладна зима и умерено топло лето, док пролеће и јесен нису
јасно изражени.
Према вредностима климатских елемената, осматраним на метеоролошкој станици Римски Шанчеви, у
вишегодишњем периоду (1991 – 2010), који приближно осликава климатске прилике на подручју заштићеног
природног добра, средња годишња температура ваздуха износи 11,6°С. Најтоплији месец је јули, са средњом
месечном температуром од 22,2°С, а најхладнији јануар, са 0,5°С. Током зимских месеци вода Јегричке се најчешће замрзне.
Средња годишња количина падавина за осматрани
период износи 689,2 mm. Највише падавина се излучи у
јуну, просечно 95,7 mm, а најмање у фебруару, 32,6 mm.
Највише талога се излучи током лета, затим у пролеће,
па у јесен, а најмање током зиме. Средња месечна количина падавина у вегетационом периоду износи 66,8 mm.
У овом делу Бачке доминантан правац има западни
ветар са годишњим просеком честине 232‰, док током
зиме највећу честину од 187‰ има југоисточни ветар
или кошава.
Тршћаци у бојама јесени
13
Хидролошке особине
Црпна станица у Жабљу
У хидрографском погледу, Јегричка је у прошлости
прошла кроз многе промене од свог природног до данашњег, значајно измењеног изгледа. Највеће промене
настале су средином XIX, а настављене су током XX века.
Пре увођења мера заштите од сувишних унутрашњих
вода, Јегричку је представљао читав низ бара повезаних
ширим или краћим удубљењима. Долина Јегричке је у
природном, некадашњем режиму била дугачка преко
100 km и имала слив од 144.200 ha, представљајући тако
једну велику мочвару, која је имала улогу сакупљача и
одводника вода, са виших површина према Тиси.
Први технички подухват који је променио природни
слив Јегричке је градња канала Дунав – Тиса од Моноштора до Бачког Градишта, који је смањио слив Јегричке,
одсецајући јој део површина које су дотицале са севера. Јегричка је и ископом канала Мали Стапар – Нови
Сад 1870. године, тј. пресецањем слива, претрпела знатне измене у режиму вода. Осамдесетих година XIX века
је ископана мрежа канала за одводњавање, а крајем
шездесетих година прошлог века део Јегричке од канала Савино Село – Нови Сад (код Деспотова), до ушћа у
Тису, постаје канал Основне каналске мреже Хидросистема Дунав – Тиса – Дунав (ОКМ ХС ДТД), какав постоји
и данас.
Режим вода слива Јегричке је диригован, којим се
управља путем синхронизованог маневрисања следећим изграђеним објектима: водозахватна устава Деспотово, преливни праг код Змајева за регулисање нивоа
воде, устава Жабаљ и црпна станица на уливу Јегричке у
Тису). Одвођење сувишних унутрашњих вода одводњавањем, као и режим вода у каналима ОКМ ХС ДТД, утицали су на режим вода прве издани. Јегричка није пловна.
Њен доњи ток у дужини од око 15 km данас је рибњак у
којем се налазе четири острва-греде.
Устава у Жабљу
14
ЖИВИ СВЕТ
И поред измењених природних карактеристика у
водотоку Јегричке, поготово њеном средишњем делу,
од моста регионалног пута Нови Сад - Бечеј до уставе Жабаљ, очувани или незнатно измењени природни
услови обезбеђују стабилан развој бројних фито и зооценоза, карактеристичних за равничарске реке.
Подручје Парка природе „Јегричка“, прати стална динамика плављења обалног појаса. Услед промена водног режима омогућен је развој специфичне водене (акватичне) и мочварне (семиакватичне) вегетације,
флоре и фауне. Забележено је 76 водених и мочварних
биљака које граде шеснаест биљних заједница. У дубокој
води се развија дрезга (Ceratophylletum demersi) која гради тзв. „подводне ливаде“ и потопљене заједнице кроцања и мрестњака (Myriophyllo-Potametum) и мрестњака и
дрезге (Potamogetono- Ceratophylletum demersi).
Ближе обали налази се појас најлепших водених
макрофита: белог локвања (Nymphae alba), воденог
орашка (Trapa natans) и локвањића (Nymphoides flava).
Мочварну вегетацију карактеришу тршћаци (ScirpoPhragmitetum) и рогоз (Typhetum angustifolie). На слатинским стаништима присутна је вегетација заслањених
ливада и пашњака.
На основу истраживања евидентирано је 148 таксона виших биљака. У групи национално и међународно
значајних врста забележенo је 15 таксона. Од тога су три
строго заштићене врсте: бели локвањ (Nymphaea alba),
мочварна папрат (Thelypteris palustris) и дивљи овас
(Ventenata dubia). На Прелиминарној Црвеној листи флоре наведене су 4 врсте и 2 подврсте и то: панонски звездан (Aster tripolium subsp. pannonicus), мочварна папрат
(Thelypteris palustris), Табернемонтанова зука (Scirpus
lacustris subsp. tabernaemontani), трава против глиста
(Artemisia santonicum). Две врсте: водена папрат (Salvinia
natans) и водени орашак (Trapa natans) су наведене у
Додатку I Бернске конвенције као строго заштићене.
Видра ( Lutra lutra)
15
Барска папрат (Thelypteris palustris)
На подручју Јегричке забележено је 22 врсте риба из
8 породица. Међу њима, строго заштићене врсте су златни караш (Carassius carassius), гавчица (Rhodeus amarus),
лињак (Tinca tinca) и чиков (Misgurnus fossilis).
Подручје ПП „Јегричка“ пружа повољне станишне
услове за развој и живот водоземаца и гмизаваца. На
овом подручју забележено је 9 врста из класе водоземаца (Amphibia), а забележене су и 3 врсте из класе гмизаваца (Reptilia). Међу водоземцима и гмизавцима се као
значајне врсте за заштиту истичу црвенотрби мукач
(Bombina bombina) и барска корњача (Emys orbicularis).
На Јегричкој је до сад регистровано 198 врста птица.
Многе врсте значајне су у националним и међународним
размерама, што доказује и њихово присуство на разним листама, уредбама и конвенцијама: 167 врста строго заштићено, 68 врста на SPEC листи, од чега су четири врсте SPEC 1, односно на IUCN Црвеној листи, док се
50 врстa налази на Додатку I Директиве о птицама. Због
свог значаја, Јегричка је 2009. године проглашена локалитетом од међународног значаја за птице - Important
Bird Area, под називом „Јегричка“ - RS004. Jeгричка је друго по бројности гнездилиште белобрке чигре (Chlidonias
hybridus) и једино гнездилиште црне чигре (Chlidonias
niger) у Србији. За врсте као што су букавац (Botaurus
stellaris), патка кашикара (Anas clypeata), сиви барски
петлић (Porzana parva), модровољка (Luscinia svecica),
цврчић тршћар (Locustella naevia) и брката сеница
(Panurus biarmicus) ово подручје је међу значајнијим гнездилиштима у Србији. Овде се гнезде и глобално угрожена патка њорка (Aythya nyroca), као и у нашим крајевима ретка врста, црноврати гњурац (Podiceps nigricollis).
Водена и околна сувља станишта насељавају ретке
врсте сисара, од којих се издваја видра (Lutra lutra), строго заштићена врста чијим је популацијама неопходно
пажљиво управљати.
Мешинка (Utricularia vulgaris)
16
Чапљица (Ixobrychus minutus)
17
ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ ПАРКА
ПРИРОДЕ ЈЕГРИЧКА
Заштићено подручје Парка природе састоји се из
три целине: А, Б и В. Свака од њих представља специфичан простор ПП „Јегричка“, где је целина А- каналисани
део, Б- средњи део (протицај Јегричке преко природних
депресија) и В- рибњак.
Целина А обухвата простор од уставе Деспотово (km
65+140) преко прелива Змајево (km 48+490), до регионалног пута Темерин-Бечеј (km 30+000). У овом делу тока
Јегричка је каналисана-регулисана ископаним одводним каналом у ширини дна од 6 до 7 m.
Целина Б обухвата простор од пута Темерин-Бечеј
(km 30+000), до уставе Жабаљ (km 15+470). На овом делу
Јегричке отицање се врши преко природних депресија,
а делом и преко одводног канала у кориту водотока.
Трећа целина В простире се од уставе Жабаљ (km
15+470) до црпне станице Жабаљ (km 0+820), који је
претворен у рибњак, површине 470 ha, основан 1954.
године. У рибњаку се налазе и четири острва. Изливни
канал Јегричке у Тису представља деоница од црпне станице Жабаљ (km 0+820), до улива у реку.
На подручју Парка природе „Јегричка“ успостављен
је режим заштите II и III степена. Од укупне површине
заштићеног подручја која износи 1.193,19 ha, подручје
режима заштите II степена износи 257,09 ha, или 21.5
% заштићене површине, док режим заштите III степена
износи 936,10 ha, или 78.5 % заштићене површине.
18
19
ЗАШТИТНА ЗОНА
Заштитна зона, коју чини простор изван граница
заштићеног подручја, одређена је ради спречавања,
односно ублажавања спољних утицаја. Режим заштитне
зоне заштићеног подручја забрањује и ограничава радове и активности за које се утврди да могу имати значајан
неповољан утицај на биолошку разноврсност, вредности геонаслеђа и предела Парка природе „Јегричка“.
Укупна површине заштитне зоне износи 5.701,60 ha.
МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС
Део Парка природе „Јегричка“ налази се на листи
подручја од међународног значаја за птице (Important
Bird Areas - IBA подручје). Значај фауне птица верификован је још 1997. године, када део овог подручја званично постаје међународно значајно станиште птица
у Европи, са IBA кодом YU 04 SE, на површини од 5.400
ha (Puzović i Grubač, 2000). IBA подручје обухвата део
Јегричке низводно од Темеринског моста, ширећи се и
на део Жабаљског рита. На основу ревизије IBA подручја
у Србији током 2009. године, тренутно се простире на
површини од 4.112 ha, а обухвата, осим заштићеног дела
подручја, и влажна и ливадска станишта на локалитету
Жабаљски рит, као и остале простране влажне ливаде,
слатине и пашњаке јужно од тока Јегричке, све до Споменика природе „Јуришина хумка“.
Водоток Јегричке обухваћен је и међународно ботанички значајним подручјима (Important Plant Areas – IPA
подручје) у централној и источној Европи (2005).
КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
За Јегричку је, као влажно подручје, основни услов
опстанка очување и унапређење квалитета и режима
воде. Циљ заштите овог подручја је очување мозаичности станишта која су у нестајању.
Концепт заштите, поред очувања и унапређења природних вредности, обезбеђује одрживе, финансијски
и друштвено прихватљиве механизме за смањење
загађења, ублажавање поплава и суша, рибарство, туризам, рекреацију, научно-истраживачки рад и едукацију,
уз поштовање закона, нарочито Закона о заштити природе, Закона о водама и Закона о рибарству.
Заштита природних вредности, односно дивљих врста и станишта, изискује примену активних мера заштите
које укључују мониторинг и трајно очување популација
строго заштићених и заштићених врста, као и ревитализацију и реконструкцију њихових станишта. Због тога се
концептом заштите обезбеђује регулација водног режима и протока воде кроз цело заштићено подручје, одржавање каналисаног дела Јегричке, контролисани доток
воде, пре свега воде из бочних канала са пољопривредног земљишта, кошење трске, уклањање и сузбијање
инвазивних врста, ограничено и контролисано пашарење и др.
ПЛАН УПРАВЉАЊА ПАРКОМ ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“
Планом управљања дефинисани су циљеви и принципи заштите унапређења коришћења и развоја како
појединих вредности тако и целог заштићеног подручја.
Програм мера заштите и развоја обухвата организацију
управљања и коришћења, заштиту природних вредности, научно-истраживачку и стручну активност, едукацију,
уређење и опремање као и обезбеђење финансијских
средстава, што је основни предуслов за реализацију
програма заштите и развоја.
У наредном периоду планирано је праћење стања
природних вредности и дефинисање угрожавајућих
фактора, едукација путем организовања еколошких
радионица, квизова, еко - кампова, ликовних колонија.
Посебна пажња биће посвећена спровођењу режима
заштите, мониторингу квалитета воде и муља, евидентирању и праћењу стања строго заштићених и заштићених врста, раду чуварске службе и контроли коришћења
ПП „Јегричка“ уз одговарајуће накнаде. Развој екотуризма је такође један од приоритетних активности у будућности.
20
ОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА И
ГАЗДОВАЊА
Управљање Парком природе „Јегричка“ у складу је
са Законом о заштити природе, Одлуком о заштити ПП
„Јегричка“ и другим актима које по основу повереног
права да врши послове Управљача доноси ЈВП „Воде
Војводине“.
У својству управљача, ЈВП Воде Војводине омогућује
спровођење прописаних режима заштите и очувања
природног добра, научно-истраживачких, еколошкообразовних и информативно-пропагандних активности,
доноси десетогодишње планове управљања и годишње
програме заштите и развоја, акт о унутрашњем реду и
чуварској служби и обезбеђује финансијска средства.
ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР ПАРКА
ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“
Информативни центар Парка природе „Јегричка“ је
отворен у мају 2010. године, на месту где се налази објекат ЈВП Воде Војводине- чуварница у Темерину, у непосредној близини моста државног пута првог реда Нови
Сад-Бечеј. Центар је успостављен у циљу промоције,
привлачења туриста и квалитетнијег управљања, са
могућностима упознавања посетилаца о значајним природним и културним богатствима овог подручја.
Рад информативног центра се реализује у сарадњи
са заинтересованим субјектима као што су: Покрајински
завод за заштиту природе, Покрајински секретаријат за
урбанизам, градитељство и заштиту животне средине,
школе, факултети, невладине организације, удружења
Информативни центар
21
Осматрачница за птице
спортских риболоваца, туристичке организације итд.
Организују се и интернационални и национални еколошки волонтерски кампови, ликовне колоније, квизови знања за децу, еколошке радионице, такмичења у
рекреативном риболову и др.
ТУРИСТИЧКИ РЕСУРСИ И
ПОТЕНЦИЈАЛИ
Подручје са богатим живим светом, очуваним природним вредностима и прелепим пејзажима, као што
је Јегричка, представља изузетно атрактивно место за
организовање програма едукације, рекреације, као и
развој екотуризма. На најзначајнијем делу водотока трећем километру од Темеринског моста (десна обала
Јегричке), постављена је осматрачница за птице, која је
корисна за посматрање птица (birdwatching) и других
природних вредности. Сваке године кроз Пројекат „Вода
за живот“ повећава се број мобилијара (дрвене клупе и
столови са уграђеним сунцобранима) који се постављају
на обале Јегричке, углавном код Удружења за спортски
риболов. Све је више информативних табли на којима се
приказују одлике ПП Јегричка, као и најзначајнији представници живог света Јегричке. Овакав склоп садржаја
пружа идеалне услове за боравак и уживање у раскоши
природе, приближава је на јединствен начин свакоме ко
тамо борави.
Туризам и угоститељство се последњих година у
Србији развијају и у правцу еко-етно понуде и отварају
се угоститељски објекти типа салаша. Природне вредности Јегричке су изузетна туристичка атракција и представљају добру основу за развој одрживог туризма.
Ветрењача у Равном Селу
22
ЗАКЉУЧАК
Подручје са тако разноликим биолошким богатством,
очуваним природним вредностима и прелепим пејзажима, као што је Парк природе „Јегричка“, представља изузетно атрактивно место за организовање програма едукације, рекреације као и развој екотуризма.
Њен значај могуће је сачувати само у условима
повећаног степена заштите од загађивања и примене
других мера, које би имале за циљ заштиту овог воденог екосистема као природног добра, како би и будућа
поколења уживала у њеној разноликости и лепоти.
Имајући у виду значај овог заштићеног подручја, неопходно је развијати еколошку свест и приближити биолошке принципе одрживог развоја садашњим и будућим
генерацијама, како би истрајали на спровођењу активности које се односе на заштиту и унапређивање флоре
и фауне, ограниченог и мудрог коришћења заштићених
просторних целина, очувању природних и културних
вредности од светског значаја, неговању културне баштине и традиције.
Овакав приступ природи пружа идеалне услове за
одмор и уживање у њеној раскоши.
Јегричка може и много више. Она је благодет. Њена
вода је живот, радост и богатство.
Едукација деце на инфо центру
23
ПАРК ПРИРОДЕ „ЈЕГРИЧКА“
Парк природе „Јегричка“ налази се на простору јужне
бачке терасе, између канала ДТД код Деспотова на западу и ушћа Јегричке у Тису код Жабља на истоку. Јегричка је аутохтона речица Бачке, а њена дужина износи 64
km. Простире се речном долином Јегричке која је утицала на стварање простора који својом особеношћу заслужује да буде заштићено добро. Јегричка протиче кроз
неколико општина: део изворишта налази се у општини Бачка Паланка, а даље протиче кроз општине Врбас,
Темерин и Жабаљ. Заштићено подручје покрива површину од 1.193,19 ha. У другој половини XIX века извршена је регулација Јегричке, а изградњом Хидросистема
ДТД постала је његов део са регулисаним водним режимом. Како и поред тога поседује очуване природне вредности, 2005.год. је стављена под заштиту као значајно
природно добро. Подручје кроз које протиче Јегричка је
низија мале надморске висине (75.0-82.3 m.n.v.).
Клима је умерено континентална са четири годишња
доба: умерено хладна зима и умерено топло лето, а пролеће и лето нису јасно изражени. Најнижа просечна температура је у јануару, 0,5°C, a највиша у јулу, 22,2° C. Падавине су неравномерне, што утиче на повремену појаву
поплава и суша. Највише падавина је у јуну, а најмање
у фебруару. У овом делу Бачке најчешће дува северозападни ветар и југоисточни ветар, познат као кошава, а
најређе северни ветар.
У овим пределима су некада доминирали ритови и
мочваре, док данас преовлађују пољопривредне површине. Влажна и водена станишта и даље су очувана у
деловима где се Јегричка слободно разлива, а њен успорен ток омогућава развој специфичне водене и мочварне вегетације.
Ретке и строго заштићене врсте су: бели локвањ
(Nymphaea alba), мочварна папрат (Thelypteris palustris),
дивљи овас (Ventenata dubia), панонски звездан (Aster
tripolium subsp. pannonicus), Табернемонтанова зука
(Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani).
Јасике на обали Јегричке
24
Ихтиофауна Јегричке заступљена је са двадесет врста од којих су најбројније: црвенперка, уклија, бели амур,
сребрни караш, бодорка, смуђ, штука, сом, сунчаница,
амерички сомић, гргеч и др. Заштићене врсте су чиков
(Misgurnus fossilis), штука (Esox lucius), смуђ (Stizostedion
lucioperca), сом (Silurus glanis) и шаран (Cyprinus carpio).
Влажно подручје погодује водоземцима (мали водењак
и жабе) и гмизавцима. Присутна је ретка барска корњача (Еmys orbicularis), и две врсте змија: белоушка и рибарица.
Парк природе „Јегричка“ представља оазу за опстанак барских птица, а нарочито ретких и угрожених врста. До сада је регистровано 198 врста птица. Од изузетног значаја је присуство угрожене патке њорке (Aythya
nyroca) и других ретких врста као што су црноврати
гњурац (Podiceps nigricollis), мали гњурац (Tachybaptus
ruficollis), сива гуска (Anser anser), еја мочварица (Circus
aeruginosus),црна чигра (Chlidonias niger), модровољка
(Luscinia svecica) и цврчић тршћар (Locustella naevia).
Богатство заштићеног подручја допуњују сисари.
Најзначајнија је видра (Lutra lutra) која је глобално угрожена врста, а сусреће се волухарица (Arvicola terrestris),
пругасти пољски миш (Apodemus agrarius) и бизамски
пацов (Ondatra zibethica).Од месоједа најчешћи су ласица (Mustela nivalis), куна белица (Martes foina), јазавац
(Meles meles) и лисица (Vulpes vulpes). Од ловне дивљачи присутни су срна (Capreolus capreolus) и зец (Lepus
capensis).
Парк природе „Јегричка“ се налази на листи Међународно значајних станишта за биљке и птице (IPA и IBA
подручје), а верификовани су 1997, односно 2005. године у међународним оквирима.
Подручје са овако очуваним природним вредностима и прелепим пејзажима представља изузетно место за
одмор, рекреацију, едукацију и уживање у природи.
25
Теписи белог локвања
JEGRICSKA TERMÉSZETI PARK
A Jegricskai Természeti Park a délbácskai löszterasz
területén található, nyugatról a DTD csatorna melletti Deszpotovó, keletről pedig a Jegricska tiszai torkolata
Zsablyánál határolja. A Jegricska, mint Bácska őshonos vízfolyása, 64km hosszban a jegricskai völgyben terül el, mely
különös jellegzetességeivel megérdemli, hogy védett természeti érték legyen. A Jegricska több kistérségen keresztül is átfolyik: forrásának egy része a bácspalánkai kistérség
területén található, majd keresztülhalad Verbász, Temerin és Zsablya kistérségeken. A védett terület1.193,19hа-t
fed le. A Jegricska szabályozása a XIX. sz. második felében
megtörtént, a DTD Vízrendszer kiépülésével pedig annak
részévé vált, szabályozott vízjárással. Mindemellett megtartotta jellegzetességeit, és 2005-ben mint jelentős természeti érték II.és III. fokú védelem alá került. A II. fokú védelem
alá 245,28 ha, vagyis 21,43%, a III. fokú védelem alá pedig
899,53ha, vagyis 78,57% tartozik.
A Jegricska alacsony tengerszint feletti magasságú területen folyik át (75,0-82,3 m.tsz.f ).
Klímája mérsékelten kontinentális, négy évszakkal: mérsékelten hideg tél és mérsékelten meleg nyár, a tavasz és
az ősz sem szélsőséges. A átlagos legalacsonyabb hőmérséklet januárban van 0,9°C, a legmagasabb pedig júliusban
21,5°C. A csapadékviszonyok nem kiegyenlítettek, így időszakosan árvíz és szárazság is kialakul. A legtöbb csapadék
júniusban, a legkevesebb februárban van. Bácskának ezen
a részén leggyakrabban a délkeleti szél fúj, mely Kosava
néven ismert, gyakori még északnyugati is, viszont legritkább az északi szél.
Жута чапља
26
A térségben korábban a rétek és a mocsarak domináltak, míg manapság többnyire a mezőgazdasági művelés
alatti területek.A nedves és a vízállásos területek megőrzésre kerültek azokon a részeken, ahol a Jegricska szabadon szétterül, és a lelassult vízáramlás lehetővé teszi különleges vízi vegetációk kifejlődését.76 vízi és mocsári növényt
jegyeztek fel, melyek 16 növényi közösséget alkotnak. A
mély vízben fejlődik ki az érdes tócsagaz (Ceratophylletum
demersi), mely ún. „lebegő szőnyeget” képez, és alámerült
süllőhínáros - békaszőlőhínár (Myriophyllo-Potametum)
valamint békaszőlőhínár - érdes tócsagaz (Potamogetono Ceratophylletum demersi) közösségeket alkot.
A parthoz közel helyezkedik el a legszebb vízi makrofiták
övezete: fehér tündérrózsa (Nymphaea alba), sulyom (Trapa
natans), tündérfátyol (Nymphoides flava). A mocsári vegetációt a nád (Scirpo-Phragmitetum) és a sás (Typhetum
angustifolie) jellemzi.
Ritka, védett faj a fehér tündérrózsa (Nymphae alba), a
tőzegpáfrány (Thelypteris palustris), a sulyom (Trapa natans
agg.), a közönséges rence (Utricularia vulgaris) és a vénusz
légycsapója (Dionaea muscipula).
A Jegricska halállománya 20 fajból áll (vörösszárnyú
keszeg, szélhajtó küsz, fehér amur, ezüstkárász, bodorka,
süllő, csuka, harcsa, naphal, törpeharcsa, sügér).Védett faj
a réti csík (Misgurnus fossilis), a csuka (Esox lucius), a süllő
(Stiyostedion lucioperca), a harcsa (Silurus glanis) és a ponty
(Cyprinus carpio).A nedves térségek a kétéltűeknek és a hüllőknek kedvező. Megtalálható itt a ritka mocsári teknős
(Еmys orbicularis), és két féle hüllő is: a vízisikló és a kockás
sikló.
A Jegricska Természeti Park a különösen védett és
veszélyeztetett vízimadarak fennmaradását is biztosítja. Eddig 198 fajta madarat jegyeztek fel. Különös jelentőségű a veszélyeztetett cigányréce (Aythya nyroca) és más
ritka fajok jelenléte, mint a feketenyakú vöcsök (Podiceps
nigricollis), a kisvöcsök (Tachybaptus ruficollis), a nyári lúd
(Anser anser), a barna rétihéja (Circus aeruginosus), a kormos
szerkő (Chlidonias niger), a kékbegy (Luscinia svecica) és a
réti tücsökmadár (Locustella naevia).
Домаћински дочек на салашу
27
A védett terület gazdagságát az emlősök is bővítik. A
legjelentősebb az általánosan veszélyeztetett vidra (Lutra
lutra), de megtalálható itt a vízipocok (Arvicola terrestris), a
pirókegér (Apodemus agrarius) és a pézsmapocok (Ondatra
zibethica) is. A húsevők közül a legnagyobbak a menyét
(Mustela nivalis), a nyest (Martes foina), a borz (Meles meles)
és a vörös róka (Vulpes vulpes). A vadon élő emlősök közül
jelen van még az őz (Capreolus capreolus) és a fokföldi nyúl
(Lepus capensis) is.
A Jegricska Természeti Park a nemzetközileg jelentős
növény- illetve madárélőhelynek (IPA és IBA terület) számít,
a madarak jelentősége 1997-ben lett hitelesítve.
Egy így megőrzött, természeti ritkaságokkal és gyönyörű tájjal rendelkező terület különösen alkalmas a pihenésre, rekreációra és oktatásra, és minden esetben az élvezetek tárháza.
Prevela: Kristina Braun-Luković
“JEGRICKA“ NATURE PARK
“Jegricka“ Nature Park stretches across the terrain of the
south Backa terrace, between the DTD Canal at Despotovo
in the west and the confluence of the rivers of Jegricka and
Tisa at Zabalj in the east. The river Jegricka is an autochthonous small river of Backa that is 64 km long and that runs
along the Jegricka river valley. The river contributed to creation of the space that deserves to be a protected property due to its specific characteristics. The river Jegricka flows
through several municipalities: a part of its spring is located
in the municipality of Backa Palanka and after that, it continues flowing through municipalities of Vrbas, Temerin, and
Zabalj. The protected area covers the surface of 1.193,19hа.
During the second half of the 19th century, the river Jegricka was regulated, and when the DTD Hydro-system was
constructed, the river became its integral part with a regulated water regime. Despite all that, the river preserved its
natural values so that in 2005 it was placed under protection as a significant natural asset. The protection regimes of
the 2nd and 3rd levels were set. The surface of 245.28 ha, or
21.43% is under the 2nd level of protection while the surface of 899.53 ha, or 78.57% is under the 3rd level of protection.
The area that the river Jegricka flows through is the low
altitude flatland (75.0-82.3 m.a.).
The climate is of a moderate continental type, with four
seasons – moderately cold winter and moderately warm
summer, while spring and autumn are not clearly distinguished. The lowest average temperature is in January 0,9°C
and the highest is in July 21,5°C. The unequal distribution of
the total rainfall affects the occasional occurrence of floods
and droughts. The highest rainfall is in June and the lowest
in February. The south-east wind known as „kosava“ is the
most frequent in this part of Backa, while north-west and
northern winds are less frequent.
This area used to be covered with swamps and marshes
before while it is predominantly an agricultural region nowadays.
Каналисани ток Јегричке
28
Wet and water habitats are still preserved in parts where
the river Jegricka is racking freely while its slow moving
flow enables the development of specific aquatic vegetation. There are 76 water and marshland plants that make
16 plant communities. Deep waters are the habitat of Rigid Hornwort (Ceratophylletum demersi) that builds the
so-called „submerged meadows“ and submerged communities of Water Milfoil and Potamongeton (pondweed)
(Myriophyllo-Potametum) and pondweed and Rigid Hornwort (Potamogetono- Ceratophylletum demersi). Closer
to the bank there is the belt of the most beautiful water
macrophytes: White Water Lily (Nymphae alba), Water Caltrop (Water Chestnut) (Trapa natans) and Floating Heart
(Nymphoides flava). The marsh vegetation is characterised
by reeds (Scirpo- Phragmitetum) and bulrush (reedmace)
(Typhetum angustifolie).
Rare protected species include White Water Lily (Nymphaea alba), Marsh Fern (Thelypteris palustris), Water Caltrop (Water Chestnut) (Trapa natans) and Common Bladderwort (Utricularia vulgaris), which is an aquatic species
of bladderwort.
Ichtiofauna of the river Jegricka records 20 known species (Common Rudd, Bleak, Grass Carp, Crucian Carp, Roach,
Zander, Northern Pike, Cat Fish, Pumpkinseed, Brown Bullhead, Perch). Protected species include Weather Fish (Misgurnus fossilis), Northern Pike (Esox lucius), Zander (Stiyostedion lucioperca), Cat Fish (Silurus glanis) and Carp (Cyprinus
carpio). Damp area is favourable for amphibias (Smooth
Newt and frogs) and reptiles. There is also a rare Pond Turtle
(Еmys orbicularis), and two species of snakes – grass snake
and Dice snake.
“Jegricka“ Nature Park represents the oasis for survival of pond birds, in particular of rare and endangered species. Until now, there are 198 species of registered birds. The
presence of the endangered Ferruginous Duck (Aythya nyroca) and other rare species such as Black-necked Grebe (Podiceps nigricollis), Little Grebe (Tachybaptus ruficollis), Greylag
Goose (Anser anser), Western Marsh harrier (Circus aeruginosus), Black Tern (Chlidonias niger), Bluethroat (Luscinia svecica) and Grasshopper Warbler (Locustella naevia) is of exceptional significance.
Водомар (Alcedo atthis)
29
The abundance of protected area is supplemented
by mammals. The most significant among them is Otter
(Lutra lutra), which is in general the endangered specie,
while there are also European Water Vole (Arvicola terrestris), Striped Field Mouse (Apodemus agrarius) and Muskrat
(Ondatra zibethica). Ermine (Mustela nivalis), Beech Marten
(Martes foina), European Badger (Meles meles) and Fox (Vulpes vulpes) are the most numerous among carnivores. Wild
mammals include Roe Deer (Capreolus capreolus), and Cape
H are (Lepus capensis).
“Jegricka“ Nature Park is on the list of internationally significant habitats for plants and birds (IPA-Important Plant
area and IBA-Important Bird area) and significance of its
birds was verified in 1997.
The area with natural rarities preserved in such a way
and most beautiful landscapes, represents an exceptional
site for leisure, recreation and education, and, anyway, it is
an ideal place where you can relax and enjoy yourself.
Prevela: Dubravka Bugarski - Alimpić
ЛИТЕРАТУРА
Balog, I. (2002a): Gnežđenje velike bele čaplјe Egretta alba
u okolini Temerina. Ciconia 11:155.
Balog, I. (2002b): Rezultati prstenovanja ptica na reci
Jegrička kod Temerina. Ciconia 11: 39.
Букуров, Б. (1975): Физичко-географски проблеми
Бачке. Српска академија наука и уметности, посебно
издање, књига CDLXXXI, одељење природноматематичких наука, књига 43, Београд.
Букуров, Б. (1950): Три Бачке долине: Криваја, Јегричка и
Мостонга. Гласник Српског геолошког друштва. Св. XXX
– 2. Београд.
Букуров, Б. (1983): Општина Жабаљ. Природноматематички факултет, Институт за географију, Нови
Сад.
Виг, Л., Мишковић, М., Дамјанов, С., Гајер, Ј. (2008):
Могућности унапређења управљања Парком природе
„Јегричка“. Заштита природе 60(1-2): 129-136.
Вучковић, М., Стојановић, С., Станковић, Ж., Ждерић,
М., Килибарда, П., Радак, Љ. (1993): Водена и мочварна
вегетација Јегричке. Зборник радова Природноматематичког факултета. Нови Сад. сер. биол. 23: 75-78.
Галамбош, Л. (2011): Рибе малих стајаћих вода
Војводине. - У: Војвођанске баре: вредности и
могућности (уред. Месарош, Г.). Удружење Протего,
Суботица. пп. 32-38.
Garovnikov, B. (1988): Četiri ostrva na ribnjaku Jegrička.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Живковић, Б., Нeјгебауер, В., Танасијевић, Ђ., Миљковић,
Н., Стојковић, Л., Дрезгић П. (1972): Земљишта
Војводине. Институт за пољопривредна истраживања.
Нови Сад
Ковачев, Н. и сарадници: Парк природе „Јегричка“,
предлог за стављање под заштиту као заштићено
подручје II категорије, студија заштите Покрајински
завод за заштиту природе, Нови Сад, 2012.
Кошћал и сар. (2005): Геоморфолошка карта АПВ 1:300
000, Геозавод-Гемини, Београд
Лазић, В., edit. (1996): Јегричка, Монографија, Едиција
„Тија вода“, Пчеса, Нови Сад.
Лазић, Д. (2003): Флористичко-фитоценолошка
проучавања биљног света водотока Јегричке.
Магистарска теза, Пољопривредни факултет,
Универзитет у Новом Саду, 1-135.
Миловановић, Д., Живковић, А. (1962): Састав и
динамика планктона у рибњаку Јегричка у 1959-1960.
Зборник радова Биолошког института НР Србије 6(2):
3-30.
Миљковић, Н. С. (2005): Мелиоративна педологија.
Пољопривредни факултет, Универзитета у Новом
Саду, Нови Сад; Јавно водопривредно предузеће „Воде
Војводине“, Нови Сад.
Нeјгебауер, В., Живковић, Б., Танасијевић, Ђ. Миљковић,
Н. (1971): Педолошка карта Војводине, 1:50.000. Завод
за пољопривредна истраживања Нови Сад и Завод за
картографију „Геокарта“, Београд.
Puzović, S., Sekulić, G., Stojnić, N., Grubač, B., Tucakov, M.
(2009): Značajna područja za ptice u Srbiji. Ministarstvo
životne sredine i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu
prirode Srbije i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne
sredine i održivi razvoj, Beograd i Novi Sad.
Пујин, В. Р., Ратајац, Р. (1972): Састав и динамика
зоопланктонске продукције Јегричке у периоду 19681971. Зборник Матице српске за природне науке, 43.
Сабадош, К., Кицошев, В. (2006): Планирање
инфраструктуре на природним добрима у функцији
одрживог туризма. Природни ресурси - основа
туризма, Конференција са међународним учешћем,
Ecologica, посебно тем.издање,12: 71-75, Београд.
Савић, Р., edit. (2011): Квалитет воде и муља у
водотоцима ХС ДТД-Јегричка, Департман за уређење
вода Пољопривредног факултета, ЈВП „Воде Војводине“,
Нови Сад.
Soó, R. (1964-1980): A magyar flòra ès vegetàciò
rendszertani-növènyföldrajzi kèzikönyve I-VI. Akadèmiai
kiadò, Budapest.
30
Ternovac, T. (1991): Podaci o ornitofauni Jegričke iz 1989 i
1990. godine. Ciconia 3: 14-24.
Ternovac, T. (1992): Podaci o gnežđenju nekih vrsta ptica sa
Jegričke. Ciconia 4: 63-64
Tucakov, M., Ham, I., Gergelj, J., Barna, K., Žuljević, A.,
Sekereš, O., Sekulić, G., Vućanović, M., Balog, I., Radišić,
D., Vig, L., Hulo, I., Simić, D., Skorić, S., Stojnić, N., Spremo,
N., Ružić, M., Puzović, S., Stanković, B., Grujić, D., Lukač, Š.
(2009): Kolonije galebova i čigri u Srbiji. Ciconia 18: 29-80.
Džigurski, D. M., Stojanović, S. J., Knežević, A. K., Nikolić, Lj.
M., Ljevnaić-Mašić, B. B. (2010): Vegetation of the classes
Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967 and Potametea Tx. et
Prsg. 1942 in the Jegrička watercourse (the province of
Vojvodina, Serbia). Zbornik Matice srpske za prirodne
nauke 118: 99-106.
Wolfram-Wais, A., Wolfram, G., Auer, B., Mikschi, E., Hain,
A. (1999): Feeding habits of two introduced fish species
(Lepomis gibbosus, Pseudorasbora parva) in Neusiedler
See (Austria), with special reference to chironomid larvae
(Diptera: Chironomidae). Hydrobiologia 408/409.
Документи
Годишњи програм управљања рибарским подручјем ПП
„Јегричка” за 2012. годину.
Подаци Хидрометеоролошке станице Римски Шанчеви.
Друштво љубитеља природе - Falco, Парк природе
Јегричка , брошура, 2007.
Подаци хидрометеоролошке станице Римски Шанчеви
Програм заштите и развоја Парка природе „Јегричка“ за
период 2006-2010. године, 2006. ЈВП „Воде Војводине“,
Нови Сад.
Програм управљања рибарским подручјем ПП „Јегричка“ за 2010-2019. годину.
Публикација Парк природе „Јегричка“, прво и друго
допуњено издање
Легислативе
31
Convention on Wetlands of International Importance,
Especially as Waterfowl Habitat. Ramsar, 1971.
Convention on the conservation of European Wildlife and
Natural Habitats, App.I, strictly protected plant species,
1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1.
Конвенција о биолошкој разноврсности („Службени лист
СРЈ“, Међународни уговори, бр. 11/2001).
Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн, 1979).
Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар,
1971).
Конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња (Бон, 1979).
Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних
водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992).
Директива о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне (ЕЕС, 1992).
Закона о заштити животне средине (‹›Сл.гласник РС››,
бр.135/2004).
Закон о заштити природе („Сл. гласник РС“, бр. 36/09,
88/10 и 91/10).
Одлука о Заштити Парка природе „Јегричка“, Општина
Жабаљ, (“Сл. Гласник РС” 11/2005.)
Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда
(„Службени гласник РС“ бр. 36/09).
Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим,
ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта
и о мерама заштите за њихово очување („Службени гласник РС“, бр. 35/10).
Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених
и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива
(„Службени гласник РС“, бр. 5/10).
ЈВП „Воде Војводине“
21000 Нови Сад,
Булевар Михајла Пупина 25
e-mail: [email protected]
WEB: www.vodevojvodine.rs
За издавача
Мирко Аџић,в.д. директора
ЈВП „Воде Војводине“ Нови Сад
Аутори публикације
Миланка Мишковић, дипл. биолог
Тијана Радуловић, проф. географије
Сања Ружин, дипл. еколог
Јасминка Гајер, инж. заштите животне средине
ЈВП „Воде Војводине”, Нови Сад
Покрајински завод за заштиту природе
21000 Нови Сад, Радничка 20а
e-mail: [email protected]
WEB: www.pzzp.rs
За издавача
Др биол.сци. Биљана Пањковић, директор
Покрајински завод за заштиту природе
Аутори публикције
Недељко Ковачев, дипл. географ
Тања Бошњак, дипл. инж. пољопривреде – уређење вода
Вида Стојшић, дипл. биолог
мр Никола Стојнић
Према Студији заштите Парк природе „Јегричка“
Покрајински завод за заштиту природе
Лектура
Данијела Обрадовић, дипл. проф.
Фотографијe
Архива ЈВП „Воде Војводине“
Архива Покрајински завод за заштиту природе
Ред.проф.др Лазар Лазић
Лоранд Виг
Миливоје Крвавац
Душан Чекић
Дејана Лазић
Насловна фотографија
Предраг Костин /www.naturephotokp.com/
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
719:502(497.113)(084.1)
338.483(282.5 Jegrička)(497.113)
502.17(282.5 Jegrička)(497.113)
ПАРК природе Jegrička / [аутори Миланка Мишковић ...
и др.] ; фотографија Дарко Живни ... [и др.]. - Нови Сад :
Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“, 2009
(Петроварадин : Футура). - 32 стр. ; илустр. ; 22 cm
Податак о ауторима преузет из колофона. - Тираж 500. - Библиографија. Резиме на мађ. и енгл. језику
ISBN 978-86-908041-6-0
Штампа
Штампарија Футура, Петроварадин
Треће допуњено издање
1.Мишковић, Миланка
а) Парк природе „Јегричка“ - Фотографије
b) Туристичка географија - Јегричка
c) Животна средина - Заштита - Јегричка
COBISS.SR-ID 238859783
Нови Сад, 2013.
32
Download

Untitled - Vode Vojvodine