Magazin o inovacijama
JUL 2011
hi!tech
Siemens Srbija
Kako će nam pomoći
nova vrsta medicine
i pametne tehnologije
Zdravi do
osamdesete
Napon je
ključan
Nova
proizvodnja
Zelena
mobilnost
Transformatori za sigurne
mreže i prenos uz nisko
rasipanje energije
Simulacija i proizvodnja
u potpunosti sjedinjene
Železnica budućnosti
štedi energiju i resurse
3|10
Uvodna r eč
Poštovani čitaoci,
Očekivani životni vek sve je duži širom
sveta. Mi, kao pojedinci, imamo čemu da
se radujemo - životu do zlatnih godina,
80, 90 ili još dubljoj starosti. Ipak, stručnjaci se plaše da će ovaj demografski
razvoj dovesti do znatnog rasta zdravstvenih troškova, ali ovaj trend ne mora
da se nastavi: i kada ostarimo, možemo
biti zdravi i u dobroj formi a da ostanemo da živimo u istom okruženju. Zahvaljujući modernoj medicinskoj tehnologiji i inteligentnim domovima, Siemens
nastoji da to i ostvari.
Molekularna medicina ima potencijal da
pronađe i leči bolesti na ćelijskom nivou.
Takve inovacije održaće pacijente zdravim na duže staze uz minimalnu intervenciju, a stajaće manje od sadašnjih
metoda. Stanovništvo koje stari ne mora
biti ni izbliza toliko skupo za zdravstveni
sistem koliko se toga pribojavaju političari. Zdravstvena politika trebalo bi da
se više orijentiše na prevenciju kako bi se
u potpunosti iskoristile sve nove prilike.
Ujedinjenjem laboratorijske dijagnostike i dijagnostičkog snimanja, precizni
rezultati dobijaće se još brže, jednostavnije i pouzdanije.
Pročitajte više o zdravstvu u starosti u
naslovnom članku ovog izdanja. Takođe
ćete pronaći članke o novom tipu generatora koji će se proizvoditi u Siemensovoj
fabrici vetrogeneratora u Subotici, o ekološkim vozovima, prvim električnim
automobilima spremnim za proizvodnju, važnosti transformatora za budućnost elektroenergetskih mreža, ujedinjavanju virtuelnog planiranja i stvarne
proizvodnje, novim analizama pitke
vode i javnoj rasveti.
Tihomir Rajlić
Generalni direktor
Siemens d.o.o. Beograd
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
impr int
hi!tech – Magazin o inovacijama - Siemens Srbija
Kontakt osobe za Siemens Srbija:
Slavica Radojević i Jovana Žuržin
Siemens AG Austria, Siemensstraße 90,
A-1210 Vienna Osoba odgovorna za izdavanje
Gerald Oberlik Communications (CC)
Glavni urednik Elisabeth Dokaupil
CC Uredništvo Klemens Lendl, Ursula Grablechner,
Markus Honsig
Oglas Gabriele Groulik
Fotografije, distribucija Sabine
Nebenführ, Sieglinde Hofstätter
Telefon 05 17 07-222 07 Fax 05 17 07-530 00
Grafički dizajn Wolfgang Lackinger
Litografija Repro Zwölf
Štamparija Druckerei Berger, Horn. Član udruženja
za integrisane komunikacije.
[email protected]
www.hitech.at
Uvod
hi!tech
Sadržaj
hi!tech – Magazin o inovacijama
cover
Naslovna strana –
Kako tehnologija
utiče na ljude,
društvo i okolinu
04
Priča sa naslovne strane:
Zdravi i u starosti . . . . 04
Možemo da ostanemo zdravi
i u dobroj formi i u dubokoj
starosti. Siemens nastoji da to i
ostvari uz pomoć moderne tehnologije i inteligentnih kuća.
Nanotehnologija . . . . . 07
hi!biz
Zarada od novih
proizvoda, procesa,
materijala i inteligentnije komunikacije
12
hi!life
Kako tehnologija
čini boljim svakodnevni život, bavljenje sportom, način
provođenja slobodnog vremena
04
40
Novosti iz Srbije . . . . . . . 10
Novosti . . . . . . . . . . . . . . 26
Novosti . . . . . . . . . . . . . . 38
Rast uz novi generator . 11
Digitalni svet . . . . . . . . . 27
Zeleni gradovi . . . . . . . . 39
24 miliona evra za proizvodnju
novog tipa generatora.
Šta digitalizacija može doneti
svim područjima privatnog i profesionalnog života.
Gradski čelnici moraju da prošire
infrastrukturu.
E-mobilnost . . . . . . . . . . 28
Prednosti i nedostaci velikih događaja za gradove.
Dobre veze . . . . . . . . . . . 12
Razmena podataka bez papira s
kupcima, dobavljačima i bankama.
Razgovor o novim prilikama zahvaljujući molekularnoj medicini
koja nastoji da leči bolesti na
ćelijskom nivou.
Ekološka struja . . . . . . . 13
Inteligentni pomoćnici
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 08
Projekat Maslinet. . . . . . 14
Praktični kontrolni sistemi za
sve važne funkcije u kući, mini
uređaje koji beleže medicinske
podatke i robote koji nam služe.
Tehnologija budućhi!school nosti: najnoviji rezultati istraživanja
sa Univerziteta
Optimalna upotreba recikliranog
otpada i njegovog energetskog
potencijala.
Senzorske mreže u maslinjacima.
Svi veliki proizvođači će u skoroj
budućnosti na tržište plasirati
električne automobile.
Ispitane vode . . . . . . . . 32
Novi sistemi senzora trebalo bi
da doprinesu bržem ispitivanju
vode i vazduha kako bi se pronašle opasne materije.
Uvek upaljena . . . . . . . . 16
Novi prijatelji . . . . . . . . 34
Transformatori osiguravaju da se
svetla nikad ne gase.
Kompanije otkrivaju Facebook
i druge društvene mreže kao
način komunikacije s kupcima i
partnerima.
Inženjerski poduhvat . . 20
Izveštaj o izgradnji elektrane u Melahu.
Nova proizvodnja . . . . . 22
Virtuelni svet planiranja spaja se
sa stvarnom proizvodnjom.
Zelena mobilnost . . . . . 24
Kako železnička vozila postaju
sve više ekološka i efikasna.
Klimatske promene. . . 36
Stručnjaci smatraju da je klimatski inženjering poslednje pribežište u slučaju da se klimatske
promene drastično ubrzaju.
Veliki događaji . . . . . . . 40
Potpuna sigurnost . . . . 41
Kako Vatikan štiti svoje rukotvorine i posetioce.
Bez otpada. . . . . . . . . . . 42
Mihael Braungart govori o svojoj
viziji neprestanog recikliranja.
Formula 1 . . . . . . . . . . . 44
Nova tehnologija za stazu Yas
Marina Circuit u Abu Dabiju.
Gradska rasveta . . . . . . 46
Energetski efikasna gradska rasveta se isplati.
Solarna toplotna
energija . . . . . . . . . . . . . 48
Strogi zahtevi za proizvodnju
sistema solarne energije.
hi!story . . . . . . . . . . . . . 50
Sto dvadeset godina električne
podzemne železnice.
hi!tech 03|10
02 ■ 03
Zdravi i u starosti
Deca koja se danas rađaju u Austriji imaju
očekivan životni vek
od oko 80 godina. A ta
brojka stalno raste. Ljudi
žive duže nego ikad pre,
i to ne samo u zapadnim
industrijskim zemljama.
U poslednjih 50 godina očekivani
životni vek povećao se i u Kini, od nešto
iznad 40 do preko 71 godine. Prema procenama Ujedinjenih nacija, u 2050. će
prvi put biti više ljudi na svetu starijih od
60 nego onih mlađih od 14 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama već je
više od 50.000 ljudi starijih od 100 godina. Za obične je ljude dobra vest da postoji nada da dožive 80, 90 ili čak i više godina. Međutim, političari se plaše da će se
zbog tih demografskih promena naglo
povećati lični zdravstveni troškovi pa se
zdravstvo smatra velikim izazovom u
godinama koje slede. Ipak, ovaj trend se
ne mora nastaviti. Možemo da ostanemo
zdravi i u dobroj formi i u poznim godinama, a da nastavimo da živimo u istom
Elisabeth Dokaupil, Pictures of the Future
životnom okruženju. Moderna medicinska tehnologija i inteligentni domovi
pomoći će nam da to i ostvarimo.
Naravno da je zdrav stil života koji se
sastoji od mnogo kretanja i pravilne ishrane najvažniji faktor. Ali i oni koji se ne pridržavaju tako strogih pravila i pametnih
smernica u svom životu imaće znatno
bolje šanse da ostanu zdravi i u starijem
životnom dobu. To omogućava potpuno
nov medicinski pristup: molekularnom
medicinom moći će da se otkriju i izleče
bolesti na ćelijskom nivou. Na primer,
naučnici rade na pronalasku pojedinačnih
kancerogenih ćelija i njihovih genetskih
karakteristika u ranoj fazi i upotrebljavaju
ciljane i individualno prilagođene metode
za njihovo suzbijanje. Te tehnologije
BOLESTI mogu da se otkriju na ćelijskom
nivou i mogu da budu lečene u ranoj fazi.
Aline Rohmer/Getty Images, Siemens
pomoći će pacijentima da ostanu zdravi uz
minimalnu intervenciju, ali i uz znatno
manje troškove u odnosu na prethodne
metode. Stanovništvo koje stari ne mora
biti ni izdaleka tako skupo za zdravstveni
sistem kao što bi se moglo pomisliti..
Zdravstvena politika trebalo bi da se
više usmeri na prevenciju da bi se u potpunosti iskoristila svaka nova prilika.
Skrining se već uspešno koristi u brojnim
zemljama pa će u budućnosti doneti precizne rezultate još brže, lakše i pouzdanije, zahvaljujući novim kombinacijama
laboratorijske dijagnostike i dijagnostičkog snimanja.
Detaljni snimci proizvedeni modernom opremom smanjiće potrebu da se
pacijenti podvrgavaju biopsiji koja je
dosad bila neophodna za postavljanje
dijagnoze.
Lečenja koja se navode u nastavku
postaju sve dostupnija uz minimalnu
intervenciju. Na primer, doktori mogu da
koriste katetere za navigaciju vaskularnim
sistemom i uklanjanje začepljenja krvnih
sudova. I neki tumori se mogu odstraniti
ovom metodom. Alchajmerova bolest i
degenerativna mišićno-skeletna bolest u
budućnosti će moći da se leče na bolji
način zahvaljujući ranom otkrivanju bole-
Naslovni članak
hi!tech
hi!biz
hi!school
hi!life
Možemo da ostanemo
zdravi i u dobroj formi i u
poznim godinama, a da nastavimo da živimo u istom
životnom okruženju. Moderna medicinska tehnologija i inteligentne kućepomažu nam da to i ostvarimo.
hi!tech 03|10
04 ■ 05
hi!tech
Naslovni članak
hi!biz
hi!school
hi!life
Uspešno rano
otkrivanje
Skrining raka dojke pokazao se kao
vrlo efikasan. Mortalitet u svetu uzrokovan rakom dojke kod žena između 50
i 69 godina pao je za 15, odnosno na
25 posto. Kombinacijom različitih
postupaka snimanja poput ultrazvuka,
mamografije i magnetne rezonance taj
trend bi mogao da bude dodatno
poboljšan. Uz klasičnu mamografiju
nedavno je uvedena i trodimenzionalna tomosinteza dojki kojom se mogu
otkriti i oni tumori koji su pre bili skriveni iza nekog tkiva. U kombinaciji s trodimenzionalnim ultrazvukom dobijaju
se još precizniji snimci. Kada doktori
traže metastastazne maligne tumore,
od velike su im koristi postupci koji ne
pokazuju samo poprečne preseke organa nego i biohemijske procese kojima
se predočavaju tumori.
■ siemens.com/healthcare
DETALJAN PREGLED MOZGA. Uređaj za magnetnu rezonancu 7 Tesla na Medicinskom
fakultetu u Beču može da prepozna promene na mozgu u vrlo ranoj fazi. Naučnici istražuju
da li to može da se koristi za bolje prognoziranje Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti.
sti.
Ključnu ulogu u svemu ima i istraživanje pomoću novog uređaja 7 Tesla za snimanje magnetnom rezonancom koji je
postavljen u Centru za magnetnu rezonancu u Hohfeldu na Medicinskom fakultetu u Beču u bečkoj Opštoj bolnici u
saradnji sa Siemensom. Njime je moguće
pronaći krvne sudove prečnika 0,2 milimetara i predočiti metaboličke procese.
Profesor radiologije Zigfrid Tratnig rekao
je: „Uređaj će se upotrebljavati za otkrivanje mikrokrvarenja, abnormalnog taloženja olova ili morfoloških promena u
mozgu u vrlo ranoj fazi kako bi se ustanovilo mogu li se Alchajmerova i Parkinsonova bolest uspešno lečiti.“ Uređajem se
detektuje i osteoartritis, jedna od najuobičajenijih mišićno-skeletnih bolesti, u vrlo
ranoj fazi dok se ti procesi mogu još poništiti.
U isto vreme ostvareni su napreci u
laboratorijskoj dijagnostici. Laboratorij-
Kombinacijom različitih postupaka snimanja poput
ultrazvuka, mamografije i magnetne
rezonance čiji se
rezultati mogu prikazati na istom
ekranu poboljšava
se rano otkrivanje
bolesti.
Elisabeth Dokaupil; Pictures of the Future
Siemens
ska dijagnostika traži biomarkere koji
patroliraju krvnim sudovima poput stanica u imunološkom sistemu. Kao primer
možemo uzeti troponin, protein koji se
nalazi samo u srcu i može ući u krvotok
tek kada mišićne ćelije u srcu odumru.
Koncentracija biomarkera troponina 1
ultra u krvi siguran je znak oštećenja srčanog mišića, na primer kod srčanog udara.
Još jedan parametar u kardiologiji je hormon moždani natriuretski peptid (eng.
brain natriuretic peptise, BNP), koji se
stvara prilikom slabljenja srčanog mišića.
Ispitivanje BNP-a na preventivnim pregledima može pomoći kod utvrđivanja uzroka nejasnih simptoma. Napredovalo se i u
pogledu traženja pouzdanog indikatora
raka prostate. Preispituje se varijanta tradicionalnog proteinskog ispitivanja PSA,
koji je dokazano podložan greškama. Uz
to ispitivanje mogu se koristiti posebni
postupci magnetne rezonance.
Moderna laboratorijska dijagnostika
ima samo jedan nedostatak: procene trenutno zahtevaju složene postupke i opremu. "Kako bi se ustanovilo da li je pacijent
doživeo srčani udar, potrebna su nam brza
i povoljna ispitivanja koja doktoru koji je
zadužen za lečenje na licu mesta mogu
dati pouzdane informacije“, objašnjava
Valter Gumreht iz Siemensa. On je učestvovao u razvoju elektrohemijske kamere
koja, kada se upotrebljava s papirnom trakom natopljenom u reagens, može dati
detaljne informacije o bilo kojoj tečnosti
za koju je programirana da analizira.
Prema njegovom mišljenju, taj postupak
omogućava ispitivanja moždanog ili srča-
nog udara u samoj doktorskoj ordinaciji ili
prostoriji za hitne slučajeve.
Razvijaju se i dijagnostički sistemi koji
mogu stati na površinu katetera. Zamisao
u pozadini tih sistema je fluidna biopsija,
koju Siemens trenutno razvija. Cilj je da se
uhvate i identifikuju ćelije tumora koje
kruže. To bi bio sistem ranog upozorenja
milionima ljudi koji se već leče od raka i
kod kojih postoji rizik od metastaziranja.
Dijabetes je takođe jedna od hroničnih
bolesti u porastu. Novim postupkom
moglo bi se razviti brzo testiranje šećerne
bolesti, čime bi se smanjili milioni skupih
pregleda. Razvijena su i testiranja genetskog fragmenta koji kontroliše proizvodnju insulina u telu. Tako bi se uspostavila
osnova na kojoj bi se temeljili novi načini
lečenja.
Sve te inovacije predstavljaju glavne
trendove nove medicine koji su usmereni
na precizniju, bržu, nežniju, isplativiju i
prilagođeniju zdravstvenu zaštitu. Radujemo se novom, zdravijem dobu, ali dobu
koje bi trebalo da možemo da priuštimo
sebi.
SKUPO
ZDRAVSTVO.
Zdravstveni troškovi u svetu narašće na preko 5
triliona evra do
2013. Ali taj trend
se ne mora nastaviti. Nove dijagnostičke metode i
metode lečenja
manje su invazivne i finansijski
manje zahtevne
pa je lečenje
moguće priuštiti.
Više informacija
■ siemens.com/healthcare
■ siemens.com/innovation
Šta se može postići nanotehnologijom?
Dr Mukeš G. Harišingani, direktor Kliničkog programa pronalazaka u Centru za
istraživanja molekularnog snimanja u Opštoj bolnici u Masačusetsu, radi na
lečenju bolesti na ćelijskom nivou.
Koje prilike su nam se otvorile u medicini zahvaljujući
upotrebi nanočestica?
U laboratoriji već možemo da
prepoznamo pojedine ćelije
uz pomoć magnetno-optičkih
senzora, magnetnih nanočestica u kombinaciji s fluorescentnim molekulima. Optičko
snimanje omogućiće izuzetno
precizne hirurške zahvate. Patologije se
mogu predočiti i lokalizovati, a zatim
hirurški odstraniti uz pomoć optičkih
postupaka fluorescencije. U
mnogim slučajevima hirurški
zahvati mogu da se izbegnu u
potpunosti. Ako se nakon lečenja više ne može videti svetlo
fluorescentnog indikatora koje
okida samo kancerogene ćelije, to objektivno dokazuje da
su kancerogene ćelije uspješno
uklonjene.
Da li je takvo lečenje dostupno i za
druge bolesti?
Uz neke izmene ovaj scenario se može primeniti na brojne druge bolesti i na većinu
delova tela. Nanočestice se mogu kombinovati sa materijama koje aktiviraju samo
pojedine objekte. Na primer, možete upotrebiti spojeve koji se pričvršćuju samo za
kancerogeno ili inficirano tkivo zbog npr.
ateroskleroze. Mi u MGH-u trenutno radimo na svojevrsnoj zbirci tih spojeva. Izrađujemo kompendijum za rano otkrivanje i
lečenje bolesti koji se neprestano proširuje.
■ siemens.com/pof
hi!tech 03|10
06 ■ 07
INTELIGENTNO ŽIVLJENJE.
Svetla, roletne i grejanje mogu
da se unapred programiraju ili
se njima može upravljati sa bilo
kog mesta u kući.
Inteligentni pomoćnici
Starimo i naravno, želeli bismo da što duže
živimo i uživamo,
čak i ako zauzvrat moramo
prihvatiti
određena ograničenja svoje
vizije i mobilnosti ili ako
bolujemo od hroničnih bolesti. Većina starijih građana želi da nastavi da živi u
dobro poznatom okruženju što je duže
moguće. A to im postaje sve lakše. U
budućnosti će moderni senzori, upravljačka i komunikaciona tehnologija smanjiti
broj poseta doktoru, a domove učiniti
sigurnim i udobnim za život starijih ljudi.
U sklopu življenja potpomognutog mobilnim ambijentom postoji i minikompjuter
Elisabeth Dokaupil
koji se nosi na telu i koji prati zdravstveno
stanje čoveka. „Bilo da se prati zgrušavanje krvi, šećer u krvi ili srce, pacijent može
videti rezultate pre nego što se oni pošalju
doktoru koji tada postupa u skladu s očitavanjima“, rekao je Johan Notbauer iz Siemensovog CT odeljenja u Austriji.
Ti potrebni, izuzetno kompaktni miniuređaji beleže i šalju medicinske podatke i
koji su pri tom otporni, sigurni, praktični i
povoljni tako da se i sami napajaju, još
uvek se razvijaju. To je veliki izazov, naročito za uređaje opremljene mikrofonima
koji moraju da selektuju pojedinosti o
srčanim otkucajima. Dalje, mini-kompjuteru je potrebna i komunikaciona jedinica
za odašiljanje prikupljenih podataka lokalnom uređaju sa ekranom, a zatim i bolnici.
Zapravo, tim CT stručnjaka radi na uređaju za trudnice kojim će se kontrolisati
srčani otkucaji fetusa kod visokorizične
Siemens, picturedesk
trudnoće. „Za to se koristi vrlo sofisticiran
algoritam“, rekao je Notbauer.
Austrijski stručnjaci za razvoj integrisanih sklopova na svojem su terenu kada
je reč o razvoju integrisanog sklopa zaduženog za sve te procese, a koji koristi što
manje energije. Projekat finansira Savezno ministarstvo transporta, inovacija i
tehnologije u sklopu FIT-IT inicijativa i
zajedničkog poduhvata ENIAC. Partneri
na projektu su Univerzitet u Gracu, bečki
Tehnološki fakultet i Infineon.
Sledeći korak mogao bi da bude automobil koji može da komunicira s vozačevim srčanim monitorom, a koji bi mogao
da otkloni strahove starijih ljudi u vožnji.
„Ti mali uređaji mogu da se upotrebljavaju
i kao monitori pada“, rekao je Notbauer.
Padovi predstavljaju ozbiljan problem,
naročito kod starijih ljudi. TTa opasnost
može biti znatno umanjena zahvaljujući
detektorima pokreta spojenim sa izvorima
svetlosti. Time se smanjuje potreba za traženjem prekidača prilikom ustajanja. Potezni prekidači na ključnim lokacijama
poput tuševa i toaleta pružaju veću sigurnost. Mogu se kombinovati s alarmnim
modulom koji prosleđuje poziv u nuždi
nekolicini mobilnih operatera.
Sve u svemu, svim važnim funkcijama
u kući poput paljenja, gašenja i prigušivanja svetla, dizanja i spuštanja roletni i
upravljanja grejanjem može se upravljati
ručnim daljinskim upravljačem za stolom
ili iz kreveta. Programiranje tih koraka uz
pomoć Siemensovog sistema Synco Living
je još praktičnije, a kombinuje se s upravljanjem roletnama u odnosu na sunce ili
grejanjem s obzirom na spoljnu temperaturu. Sistem štedi i energiju te unapređuje
sigurnost jer može da simulira prisustvo
ljudi u kući.
Svim funkcijama automatizovane kuće
može se upravljati i one se mogu pratiti
putem interneta ili telefona. Sistem može
uključiti grejanje ili proveriti prozore i
roletne dok u kući nema nikoga.
Naravno da bi bilo lepo kada bismo kod
kuće imali nekoga ko bi se brinuo za doma-
Naslovni članak
hi!tech
hi!biz
hi!school
hi!life
ćinstvo i služio nam u starosti. Ali to nije
samo skupo, nego će, s obzirom na sve
duži očekivani životni vek, biti nemoguće
imati dovoljno negovatelja. Stoga naučnici
nastoje da osmisle robote koji bi nam olakšali život i koji bi imali reakcije nalik ljudskim. jer je usamljenost najveći problem
brojnim starijim građanima.
Prošle godine tim nemačkih sociologa
sa Univerziteta u Dizburg-Esenu je testirao robote i njihov radni učinak kao negovatelja. Proučavali su najpoznatije primerke, npr. Care-O-Bot koji je razvio nemački
institut Fraunhofer i Casero MLR sistema.
„Otkrili smo da roboti mogu da snose deo
tereta koji imaju naši negovatelji i negovateljice u društvu koje stari, ali da ih ne
mogu zameniti“, rekao je koordinator studije Dijego Kompanja. Razlog za to je što
ne mogu da podstaknu starije da rade
neke stvari, poput pijenja više vode te se
suočavaju s problemima prihvatanja.
Bez obzira na to, roboti se mogu nositi
s važnim zadacima, a da se pri tom ne
umore. Hondin Asimo može da nosi predmete i pomaže ljudima prilikom pada te
okida alarm u slučaju predstojeće opasnosti. Zahvaljujući kamerama, senzorima i
laserskim skenerima, Care-O-Bot, uslužni
robot visok 1,50 metar, može sam da istraži nepoznata okruženja kako bi naučio
nove zadatke i kako bi ih sam obavio. Čak
može da nosi i poslužavnik s hranom, a u
planu je i da se osposobi za igranje društvenih igara s pacijentima. Ali ovaj robot i
nije baš omiljen. Robot njegovog konkurenta, Casero, je mnogo bolje prihvaćen.
Ta malena kolica u obliku slova L nose
rublje, hranu i poštu. „On ne smeta stanarima, zaposlenima ni posetiocima domova
za stare i nezbrinute osobe zahvaljujući
svojoj jednostavnoj navigaciji i diskretnom dizajnu“, izvestila je Karen Šir, nadzornica projekta.
Stanare staračkog doma, stare i nezbrinute osobe, ne vezuju nikakvi emocionalni problemi za robota Paroa koji liči na
životinju. Svojim velikim crnim očima,
mekim krznom i slatkim prćastim nosi-
CARE-O-BOT može da poslužuje hranu te
će u budućnosti možda moći da igra i društvene igre sa starijima, ali on još nije tako
dobro prihvaćen.
ćem, belo mladunče tuljana u potpunosti
je okupiralo pažnju starijih građana Japana. Paro poboljšava dobrobit stanara
doma za stare i nezbrinute osobe te navodno pomaže da se uspori napredovanje
bolesti poput demencije ili Alchajmerove
bolesti. Zaposleni u staračkom domu i
nezbrinute osobe oslobađa dela odgovornosti te je izvor zabave i tema razgovora
među starijima.
■
Više informacija
■
■
■
■
■
■
■
siemens.com/buildings
siemens.com/syncoliving
siemens.com/innovation
www.aal-europe.com
www.eniac.eu
www.care-o-bot-research.org
www.wimi-care.de
PARO, ROBOT-TULJAN, unapređuje dobrobit stanara doma za stare i nezbrinute osobe u
Japanu. Takođe navodno pomaže da se uspori napredovanje Alchajmerove bolesti i demencije.
hi!tech 03|10
08 ■ 09
Energetska
efikasnost se isplati
Primena koncepta energetske efikasnosti može
biti jedan od glavnih
rešenja za efikasnije i bezbolnije prevazilaženje negativnih efekata prouzrokovanih
ekonomskom krizom, a suština ovog
koncepta je ušteda i smanjenje troškova
upotrebom Siemens-ovih rešenja čiji su
rezultati u kratkom roku vidljivi.
Kompanija Siemens d.o.o. Beograd organizovala je jedanaesti po redu Siemens
dan u okviru svoje kampanje „Energetska
efikasnost i briga o životnoj sredini”.
Ovog puta prezentacija o Siemens-ovim
konkretnim predlozima i rešenjima za
energetsku efikasnost u oblasti industrije
i energetike održana je u Užicu. Nijedna
firma na svetu svojim klijentima ne može
ponuditi tako raznovrstan portfolio ekonomičnih tehnologija zasnovanih na zaštiti životne sredine. Neki od primera su:
■ Veća efikasnost omogućava manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju zagađivača. Siemens-ove elektrane sa kombi-
Create the Future
Četvrtu godinu za redom kompanija Siemens organizuje takmičenje u izradi multimedijalnih prezentacija za učenike osnovnih
i srednjih škola pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i
Sekretarijata za obrazovanje Grada Beograda, sa ciljem da doprinese edukaciji mladih i
uvođenju tehnoloških inovacija u njihov svakodnevni život. Učenici osnovnih i srednjih
škola, uzrasta od 12 do 19 godina, takmičili
su se u timovima od 3 do 5 učenika.
Siemens
Siemens
novanim ciklusom rada će uskoro ostvarivati stepen efikasnosti u proizvodnji
energije od preko 60 procenata. Kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije moguće je ostvariti stepen
efikasnosti od čak preko 90 procenata.
Kroz projekte modernizacije prilagođene
potrebama moguće je u potpunosti renovirati starije objekte.
■ Instalirano je preko 6.400 Siemensovih turbina na pogon vetra, maksimalnog kapaciteta od preko 5.700 MW, koje
godišnje smanjuju emisiju CO2 za 8 miliona tona.
■ Zahvaljujući Siemens-ovoj tehnologiji
prenosa jednosmerne struje visokog napona (HVDC), električna energija se može
prenositi na udaljenosti do 2.000 km uz
minimalne gubitke.
■ Pogoni sa promenljivom brzinom i
pretvaračima frekvencije smanjujuju potrošnju energije koju koriste pumpe i
ventilatori i do 60 procenata.
■ U poređenju sa konvencionalnim procedurama, Siemens-ova Corex tehnologija omogućava smanjenje emisije CO2 i
sumpor-dioksida koji nastaju u proizvodnji čelika za 30, odnosno 97 procenata. ■
Ceremonija proglašenja ovogodišnjih
pobednika takmičenja Create the Future
2011 održana je u poslovnom centru kompanije Siemens d.o.o. Beograd 24. maja.
Pored timova učenika koji su osvojili jedno
od prva tri mesta, članova stručnog, studentskog i novinarskog žirija, proglašenju
pobednika su prisustvovali i predstavnici
Ministarstva prosvete Srbije, kao i Gradskog
veća Grada Beograda.
U kategoriji osnovnih škola pobedio je tim
“Inđijanopolis”, OŠ "Jovan Popović" iz Inđije,
dok je u kategoriji srednjih škola, tim
■ Svojim specijalnim postrojenjima za
prečišćavanje otpadnih voda u proizvodnji papira, Siemens pomaže u smanjivanju zagađenja životne sredine otpadnim
vodama. Biogasovi koji nastaju prilikom
ove vrste proizvodnje koriste se za proizvodnju električne energije, čime se smanjuje emisija CO2 koji ispuštaju ova postrojenja.
■ Dosledna primena lakih konstrukcija i
korišćenje energije kočenja omogućavaju
podzemnim železnicama, poput metroa
u Oslu, 30 procenata manju potrošnju
energije od konvencionalnih podzemnih
železnica.
■ Optimizacijom sistema za grejanje,
ventilaciju i klimatizaciju, Siemens povećava efikasnost u korišćenju električne
energije u zgradama i smanjuje emisiju
gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Siemens je modernizovao 6.500 objekata širom sveta, smanjivši emisiju CO2
za 2,4 miliona tona, uz uštedu od 1 milijarde evra.
■ Pored toga, Siemens je dizajnirao i
energetski efikasna rešenja za svoje kupce, npr. u domenu osvetljenja, koja ne
ugrožavaju životnu sredinu. LED sijalice
koriste 80 procenata manje električne
energije i traju 50 puta duže od običnih
sijalica.
Siemens namerava da se naročito koncentriše na razvoj u oblasti održivih tehnologija, pomoću kojih će kompanija svojim klijentima omogućiti da posao obavljaju ekonomično i u skladu sa ekološkim
princima. Upravo zbog toga, Siemens je
sebi postavio za cilj proširivanje svog
portfolija za zaštitu životne sredine, kako
bi poboljšao kvalitet života širom sveta. ■
Više informacija
■ www.siemens.com/environmentalportfolio
“Titans” Elektrotehnčke škole "Nikola Tesla" iz
Beograda proglašen za ovogodišnjeg pobednika. Na takmičenje se ove godine prijavilo
540 timova iz cele Srbije, dok je 200 timova
predalo svoje radove. Tema ovogodišnjeg
takmičenja bila je "Gradovi budućnosti".
cover
VESTI IZ SRBIJE
hi!biz
hi!school
hi!life
Rast uz novi generator
Novi tip generatora,
koji je nedavno osmislio
jedan Siemensov inženjer,
sada će se proizvoditi u fabrici
vetrogeneratora u Subotici
i biće namenjen izvozu na
svetsko tržište. “Siemens d.o.o. Beograd
će u narednih 18 meseci uložiti 24 miliona evra u proizvodnju ovog novog tipa
generatora, a u drugoj polovini 2012.
godine zaposliti još 150 radnika u svojoj
fabrici“, istakao je Tihomir Rajlić, generalni direktor kompanije. “Novi tip generatora, bez prenosnika i sa direktnim
pogonom, proizvodiće se isključivo u fabrici u Subotici“.
Siemens fabrika u Subotici, najznačajniji domaći proizvođač električnih
mašina i pretvarača koji se primenjuju u
oblasti obnovljivih izvora energije, predstavlja reprezentativan primer ovog segmenta srpske privrede koji Srbiju postavlja na tehnološku mapu sveta, zaključeno je tokom susreta predstavnika
Elektroprivrede Srbije, Grada Subotice i
kompanije Siemens u ovoj fabrici.
„Naša fabrika je jedna od dve Siemensove fabrika u svetu koja proizvodi generatore za vetroelektrane i ima jedinstven
portfolio komponenti za vetro i solarne
elektrane. Ponosni smo što je fabrika u
Subotici ujedno i predvodnik primene
koncepta energetski efikasne proizvodnje u Srbiji“, rekao je Rajlić tokom posete
Siemens fabrici. „ Naša kompanija se zalaže za što veću primenu čistih tehnologija u proizvodnji i verujemo da će i EPS,
naš najznačajniji partner, biti u prilici da
se okrene primeni ovog koncepta“.
Siemens fabrika u Subotici posluje u
okviru kompanije Siemens od 2005. go-
Siemens
Siemens
SIEMENS FABRIKA U SUBOTICI. Uložicemo
24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora koji će se proizvoditi isključivo u Subotici", istakao je Rajlić, CEO Siemens Srbija.
dine, a u okviru lokalne kompanije Siemens od 1. januara 2010. godine. Od
osnivanja 2003. godine do danas u njoj
je proizvedeno više od 12.000 generatora. Ukupna instalisana snaga svih proizvedenih jedinica generatora u fabrici
Siemensa u Subotici oko dva i po puta je
veća od ukupne instalisane snage svih
proizvodnih objekata u sastavu Elektro-
privrede Srbije. Zahvaljujući tako specifičnom proizvodnom portfoliju, izuzetno traženom na tržištima visokorazvijenih ekonomija, kao i u zemljama u razvoju koje vode računa o svojim
energetskim bilansima, kompanija Siemens je stekla ugledno mesto među prvih pet izvoznika u Srbiji.
Kao i bilo koji drugi Siemensov proizvodni pogon u svetu, u fabrici u Subotici
se strogo vodi računa o zaštiti životne
sredine i energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući sistemima kontrole potrošnje
vode i toplotne, električne energije i gasa
energije, ukupni troškovi za energiju fabrike u Subotici su smanjeni za 15 do 20
odsto. Osim toga, reciklira se 75 odsto industrijskog otpada koji je uobičajen nusproizvod tokom procesa proizvodnje. ■
hi!tech
hi!tech
01|1101|11
10 ■ 11
$VTUPNFST
4VQQMJFST
8FC
4FSWJDFT
8FC4FSWFS
6TFS
&%*'"$5
9.'-"5
%FÙOFE&%*'PSNBU
'BY
1%'
.BJM
6TFS
POSLOVNA INTEGRACIJA
obuhvata veze između internih
aplikacija, kao što su ERP, CRM,
SCM ili matični podaci, te prema
klijentima, dobavljačima, pružaocima usluga i berzama. Bilo koji
broj sistema koji pripadaju klijentima ili njihovim poslovnim partnerima može da se integriše
preko aplikacije SIS-a.
$VTUPNFST4VQQMJFST
Dobre veze
Integracija svih poslovnih procesa, razmena
podataka s klijentima,
dobavljačima, distributerima i bankama, bez trošenja papira. Poslovni svet bi
mogao da bude tako jednostavan!
Stvarnost je, naravno, poprilično drugačija. Velike kompanije često koriste različite formate podataka i metode komunikacije, mnogi dobavljači šalju fakture
samo na papiru, a trgovina putem interneta nije povezana sa računovodstvenim
sistemom preduzeća, itd.
Razvijeni i poznati poslovni procesi s
nedostacima po pitanju medija, interfejsa ‘od tačke A do tačke B’ između aplikacija i različita integracijska ostrva koštaju
nepotrebno mnogo vremena i novca.
„Jedno rešenje nudi fleksibilnu integraciju poslova, koja je prilagođena
jedinstvenim potrebama partnera“,
Elisabeth Dokaupil
Siemens
otkriva Diter Holman iz Siemens IT Soluje 200 međunarodnih poslovnih partnetions and Services (SIS). „To rešenje obura. Sveukupno otprilike 12 miliona razhvata veze između internih aplikacija,
mena obradi se svake godine između
kao što su ERP, CRM, SCM ili matični
otprilike 1150 partnera koji su trenutno
podaci, te prema klijentima,
integrisani. SIS rešenja su
dobavljačima, pružaocima
takođe zanimljiva za mala i
usluga i tržišnim lokacijama.
srednja preduzeća jer mogu
Klijentu je za korišćenje naše
da iskoriste postojeću infraaplikacije potreban samo
strukturu i partnerske veze, a
jedan interfejs po sistemu˝.
pri tom ne moraju da snose
Međutim, optimalna integracitroškove visoke raspoloživoja nekoliko potpodručja često
sti. „Mi povezujemo kompanije dovoljna za znatno povećaje preko različitih provajdera
nje efikasnosti poslovnih promnogo jeftinije i praktičnije
Dieter Holmann:
cesa. „Elektronska obrada ne
nego što je to moguće malim
“Jeftinije zahvadopušta dvostruke unose, ljujući sinergijaindividualnim klijentima“,
skraćuje vreme protoka poda- ma.“
objašnjava
taka i obrade i optimizuje proHolman i navodi prednosti
cese čak i izvan granica kompanije“,
korišćenja pružaoca usluga. Modeli
objašnjava Holman. „Ovo drastično smanaplaćivanja temelje se na potrebama
njuje troškove po dokumentu.“
klijenta. Hardver i licence nisu potrebne
Procese je moguće automatizovati uz
ni u kom slučaju jer SIS pruža te usluge.
visok stepen dostupnosti i sigurnosti –
Troškovi zavise od obima usluga i količi24 sata dnevno, 365 dana u godini. Henne podataka.
■
kel je jedan od klijenata SIS-a koji koristi
■ [email protected]
ovu uslugu za CEE deo poslovanja – s
velikim obimom poslovanja: integrisano
Christina Lehner
cover
Ve s t i
hi!biz
hi!school
hi!life
Eko-struja iz otpada
Odlaganje na deponijama ili spaljivanje
nisu jedine mogućnosti
za postupanje s kućnim otpadom. Postoji alternativa
koja maksimalno iskorišćava
reciklažni i energetski potencijal otpada:
proces dodatnog odvajanja u kombinaciji s optimizovanim sagorevanjem.
Ovaj novi model nude KELAG Umwelttechnik i Siemensova divizija Industrijska rješenja (Industry Solutions). Kako bi
se osiguralo zbrinjavanje otpada koje
čuva resurse, iz otpada se prvo uklanjaju
materijali koji se mogu ponovno upotrebiti u reciklažnoj industriji. Zatim sledi
jednostavan proces i koraci u postupku
koji odvajaju tvrde čestice poput kamena
i stakla. Gvožđe se, kao i drugi vredni
materijali i filmovi, odvaja za reciklažnu
industriju, a goriva s visokim kalorijskim
vrednostima izvlače se za industriju
cementa. Deo otpadne toplote iz sledećeg
procesa spaljivanja služi za sušenje
organskog otpada iz procesa recikliranja,
NOVO ISKORIŠĆAVANJE
OTPADA.
Optimalno
korišćenje
reciklažnog i
energetskog
potencijala
otpada.
što poboljšava njihova svojstva gorenja.
Ono što preostane je homogeno gorivo
kalorijske vrednosti od 10 do 13 MJ/kg s
uglavnom stalnim svojstvima gorenja
koja su prikladna za proizvodnju ekostruje u elektranama na otpadne materijale, koje je osmislio Siemens.
Inovativni proces s centrifugalnim
separatorom – kombinacija fluidizovanog sloja i spaljivanja s pokretnom rešetkom – dopušta ujednačenu raspodelu
goriva na rešetki i daje optimalne rezultate sagorevanja uz minimalne emisije.
Dobijena toplota služi za proizvodnju
pare koja se na primer može koristiti za
snabdevanje lokalnih mreža za grejanje
ili za proizvodnju struje. U zavisnosti od
zemlje rada, takođe je moguće iskoristiti
lokalne podsticaje za proizvodnju ekostruje ili eko-energije.
■
■ siemens.com/is
■ www.kelag-ut.at
EU zahteva očuvanje energije
NISKOENERGETSKI MOTOR.Izuzetno efikasan u optimizovanom pogonskom sklopu.
Od 16. juna 2011. proizvođačima električnih motora biće dopušteno da stave na
tržište Evropske unije samo električne motore s stepenom efikasnosti IE2 ili boljim,
prethodni EFF1. Ta promena se odnosi na
električne motore do 1000 V, 50/60 Hz, u
rasponu izlazne snage od 0,75 do
375 kW te obuhvata sve vrste verzija za
neprekidan rad.
Širom svieta 20 miliona industrijskih
motora potroši 65 posto celokupne industrij-
ske struje. Izmenjivači frekvencije upravljaju
brzinama prema potrebi. To bi u kombinaciji
s niskoenergetskim motorima moglo da smanji potrošnju industrijske struje do 70 posto.
Zahvaljujući ovim uštedama, ulaganje se
uglavnom isplati u manje od dve godine.
Siemensova divizija Pogonske tehnologije
(Drive Technologies) jedini je dobavljač na
tržištu koji može da ponudi sve tehnologije
za celi pogonski sklop.
■ siemens.com/drives
hi!tech 03|10
12 ■ 13
cover
hi!biz
Maslinet
hi!school
hi!life
Senzorske mreže u
uzgoju maslina
dovršen projekat MASLINET.
Reč je o partnerstvu na inovativnom projektu koji je imao
parazita u maslinjacima. Kroz podršku
tom projektu Siemens je želeo da doprinese uvođenju IC tehnologije u poljoprivredu, razvoju ekološke proizvodnje i da
osnaži saradnju s akademskom zajednicom podržavajući inovativne i razvojne
projekte. Cilj projekta MASLINET je
demonstracija primene bežičnih senzornih mreža u poljoprivredi na uzgoju masline.
za cilj da stvori preduslove za povećanje
kvaliteta uzgoja domaće masline, i to
putem primene informacione i komunikacione tehnologije prilagođene za maslinarstvo. Maslinarstvo je strateška grana
mediteranskog dela Hrvatske, a ujedno je
i temeljna nadogradnja turističke ponude.
Kakvoća maslinovog ulja prošlih godina
se stalno poboljšavala, te se stoga razvijaju tehnologije koje skraćuju vreme prerade ključne za proizvodnju extra devičanskog maslinovog ulja. Hrvatska je još
ranije uvela podsticajne mere za proizvodnju i Nacionalni operativni program podizanja novih nasada maslina, a trend u
svetu postaje proizvodnja sortnog maslinovog ulja. Velikim proizvođačima i izvoznicima hrvatsko maslinarstvo može da
konkuriše jedino vrhunskim kvalitetom
koji se može ostvariti zahvaljujući IC tehnologijama i smanjenoj upotrebi pesticida.
Integracijom tehnologije, iskustava i
znanja dva partnera Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu
i Siemensa Hrvatska, pokrenut je pilotprojekat izrade bežičnih senzora za praćenje mikroklimatskih uslova i pojave
INOVATIVNOST KONCEPTA
U poljoprivredi je potrebno pratiti klimatske parametre i fizičku pojavu štetočina na
različitim kulturama, na primer u voćarstvu. U tu se svrhu koriste „agro-klimatske“
stanice smeštene na relativno malo mesta
na poljoprivrednim zemljištima i razne
vrste klopki za hvatanje i uništavanje štetnih insekata. Podaci o mikroklimi i o detekciji štetočina ulazne su informacije složenih
modela na temelju kojih se donosi odluka
o tome treba li, koje i koliko pesticida koristiti na nekom mestu. Prognostički modeli
rezultat su prikupljanja podataka tokom
dugog perioda, i istraživanja biljke i štetočina. Bežična senzorska mreža na nivou
jednog stabla treba da da informacije
potrebne za praćenje mikroklime, stanja
tla, stanja biljke i prisutnosti štetočina
(maslinove muve). Te informacije mogu da
se koriste za upravljanje upotrebom pesticida i za kreiranje novih prognostičkih
modela.
Fakultet elektrotehnike i računarstva
radio je na razvoju senzora čvorova, algoritama za obradu informacija i komunika-
U saradnji sa hrvatskim Fakultetom elektrotehnike i računarstva u Zagrebu je uspešno
Siemens Hrvatska
Siemens
ciji čvorova, prikupljanju podataka iz bežične mreže senzora u centralni kompjuter te
obradi tih podataka. Bežičnu mrežu čula
čine čvorovi malih dimenzija, kompjuteri
vrlo ograničenih mogućnosti koja prikupljaju podatke iz okoline u kojoj se nalaze,
obrađuju ih, lokalno donose odluke i bežično komuniciraju s ostalim čvorovima u
mreži putem definisanog protokola. Ideja
Univerzitet u
Zadru u projektu
MASLINET
Univerzitet u Zadru, Odsek za poljoprivredu i akvakulturu Sredozemlja (UniZd)
uz FER Zagreb kao jedan od inicijatora
prvobitne ideje o primeni senzorske tehnologije baš na primeru masline i maslinove muve, pridružio se projektu
MASLINET te je početkom 2008. godine
potpisalo ugovor o pokretanju projekta
„Klopka poboljšanih karakteristika za
praćenje maslinove muve“ kao projekat
pridružen projektu MASLINET, kompanije Siemens Hrvatska i FER Zagreb.
Šematski prikaz organizacije mreže senzora
u jednom maslinjaku koju čine čvorovi na
stablu i na tlu te lokalni serveri koji podatke
iz mreže senzora prenose u centralni kompjuter koristeći javnu bežičnu komunikacionu infrastrukturu.
GRAĐEVINSKA
LOKACIJA U
MELLACHU.
Nova će elektrana
dosegnuti učinkovitost od 80%.
je da su čvorovi „autonomni“ u energetskom smislu, tj. da vrlo dugo rade koristeći baterijski izvor napajanja ili energije iz
ambijenta u kojem se nalaze. To za projektanta čvorova i mreže postavlja posebne
izvore. Cilj je, u završnici, da senzorski čvorovi budu jeftini i jednostavni te stoga sveprisutni u vrlo brojnim primenama. Komunikacija među čvorovima je lokalna,
kratkog dometa. Da bi mreža komunicirala
s udaljenim računarima, upotrebljava tehnologije i protokole bežične komunikacije
„velikih“ kompjutera. Svrha primene bežičnih senzorskih mreža je da se dobije celovita informacija koju nije moguće dobiti
drugim pristupima, kako bi se okolinom
moglo upravljati, učiniti je prilagodljivom.
Ili drugim rečima, „inteligentnom“.
SPROVOĐENJE PROJEKTA
Projekat MASLINET trajao je tri godine i
odvijao se u dve faze: 1. izgradnja koncepta bežične mreže inteligentnih senzora za
praćenje mikroklimatskih uslova i pojave
štetočina, sistema prikupljanja informacija i njihove obrade; 2. implementacija koncepta u probnom maslinjaku.
Tim stručnjaka, predvođeni prof. Bilasom s Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, završio je istraživanje i
razvoj prve generacije sistema bežične
mreže senzora, a eksperimentalni rad
sproveden je u maslinjaku porodice Pavlović u Petrčanima pored Zadra. Sistem
bežične mreže senzora (eng. wireless sensor network), kakav je instaliran u probnom maslinjaku, činili su čvorovi kojima
se mere parametri mikroklime u maslinjaku te temperatura i vlažnost tla. Rezultat
istraživanja i razvoja FER-ovog tima je vla-
stita platforma bežičnog senzorskog čvora,
nazvana „FER Čvorak“. Mreža se zasnivala
na ZigBee protokolu. Čvorovi su veći deo
vremena bili neaktivni čime se smanjila
njihova potrošnja i produžio autonoman
rad na terenu na više od tri godine. Lokalni koordinator mreže dobijao je energiju
iz solarnih ćelija i akumulatora te su se
prikupljene informacije prenosile nekoliko puta na dan u serverski računar upotrebom GSM mreže.
POTENCIJAL I MOGUĆNOSTI RAZVOJA
Cilj je da razvojno-istraživački projekat
MASLINET koristi bežične senzorske čvorove smeštene u krošnji masline zajedno
s lovkom. Bežična mreža senzora bi automatizovala postupak, smanjila trošak ljudskih aktivnosti i terenskog rada, dala geografsku raspodelu rasprostranjenosti i
širenja parazita te omogućila analizu pojave štetočina u širem području. Te informacije bi ujedno mogle da koriste za upravljanje upotrebom pesticida i eventualno
razvoj prognostičkih modela. Prema tome
pravovremena upotreba i pravilno doziranje pesticida omogućili bi da se unapredi
kvalitet tretiranja štetočina odnosno u
ovom slučaju maslinove muve.
■
Više informacija
■ www.maslinet.com
Hrvatsko maslinarstvo može da konkuriše jedino vrhunskim kvalitetom koji se može
ostvariti primenom IC tehnologija uz smanjenu upotrebu pesticida.
hi!tech 03|10
14 ■ 15
TRANSFORMATOR ZA VISOKONAPONSKU
jednosmernu struju. Omogućava da
se električna energija prenosi hiljadama kilometara s
malim gubitkom.
Elisabeth Dokaupil
Siemens, Albert Klebel
cover
Transfor mator i
hi!biz
hi!school
hi!life
Napon
je ključan
Transformatori, koji postaju sve tiši i ekološki
prihvatljiviji, osiguravaju da se svetla nikad ne
gase, čak ni u najvećim elektroenergetskim mrežama. Predstavljamo vam intervju s Jurgenom
Vinkenflugelom, generalnim direktorom
poslovne jedinice Transformatori u Siemensu,
i Ernstom Knolom,rukovodiocem fabrike u
Weizu, najvećoj u Siemensovoj poslovnoj jedinici
Transformatori.
Koju ulogu u elektroenergetskoj mreži
igraju transformatori?
Vinkenflugen: Transformatori su među
ključnim komponentama za prenos i distribuciju energije u elektroenergetskim
mrežama.
Knol: Iz generatora elektrana izlazi niskonaponska struja. Transformatori povišavaju napon kako bi se tokom prenosa što
više smanjili gubici. Napon se nakon toga,
što je moguće bliže potrošačima, snižava
na vrednost koju koriste kućni uređaji.
Zbog toga se u velikim elektroenergetskim mrežama u Evropi i SAD-u koristi na
hiljade transformatora.
Šta se događa ukoliko transformator prestane da radi?
Vinkenflugen: Tada nastaje kritična situacija koja može uzrokovati nestanak struje
u većim delovima elektroenergetske
mreže. Transformatori moraju da budu
apsolutno pouzdani.
Knol: A to i jesu, s obzirom na to da je teoretski prosečno vreme između kvarova
Siemensovih transformatora 650 godina.
To se čini kao večnost. Šta to znači za
proizvodnju transformatora?
Knol: Tokom celokupnog proizvodnog
procesa usredsređeni smo na dugovečnost transformatora, a to se uzima u obzir
i u fazi projektovanja. Bitno nam je i korišćenje materijala visokog kvaliteta, koji
kupujemo od pažljivo izabranih dobavljača. Tokom proizvodnog procesa, u koji se
ulaže posebno mnogo truda, transformatori prolaze opsežno testiranje pre isporuke.
Vinkenflugen: Izgradnja transformatora i
danas uključuje mnogo ručnog rada. Specijalizovanim radnicima treba mnogo sati
za izgradnju navoja. Zbog toga su stručnost i predanost zaposlenih od izuzetne
važnosti. Klijenti su toga svesni i često
traže transformatore iz tačno određene
fabrike zato što veruju ljudima koji su
tamo zaposleni.
U kom su stanju elektroenergetske
mreže u kojima se koristi najviše transformatora?
Vinkenflugen: Skoro sve mreže u razvije-
hi!tech 03|10
16 ■ 17
TRAFO-STANICA. U elektroenergetskoj mreži, transformatori prilagođavaju struju za
prenos i u skladu s potrebama
potrošača.
nim zemljama stare su četrdeset do šezdeset godina. S obzirom na sve veću
potražnju za strujom, nalaze se na svojoj
granici, ali često nema novca za njihovu
nadogradnju.
Hoće li mreže moći da se nose sa zahtevima koje pred njih stavlja sve veća primena alternativnih izvora energije?
Vinkenflugen: Samo ako mreže budu
koristile nove, inteligentnije tehnologije.
Pametne mreže budućnosti neprestano
će prikupljati informacije o stanju komponenata u mreži i šta mogu da obrade.
Transformatori će takođe komunicirati s
ostalim komponentama mreže i prenositi
informacije o tome koliko opterećenje
mogu podneti i koliko dugo će moći da se
koriste.
Mogu li tradicionalne tehnologije premostiti velike udaljenosti između elektrana i potrošača?
Vinkenflugen: S obzirom na gubitke u
prenosu, tradicionalni visokonaponski
vodovi sve brže dolaze do granica svojih
mogućnosti. Tradicionalni vodovi ne
mogu da se koriste u sprezi s priobalnim
vetroparkovima, koji se nalaze na preko
50 kilometara od obale, ili za solarnu
energiju generisanu u afričkim pustinjama, s kojom projekat Desertec kani snabdeti centralnu Europu.
Knol: Visokonaponska jednosmerna
struja (HVDC) nudi rešenje. Ona omogućava pokrivanje nekoliko hiljada kilome-
tara. Veliki transformatori zaduženi su
za pretvaranje napona. HVDC ima još
jednu prednost uz smanjeni gubitak
energije u prenosu: protok voda upola je
manji od voda za izmeničnu visokonaponsku struju.
Velike elektroenergetske mreže, poput
onih u Evropi, uključuju zemlje koje, na
primer, imaju velike zalihe hidroenergije,
ali njihove mreže nisu baš stabilne.
Vinkenflugen: Pretvaranje u jednosmernu struju može služiti i kao svojevrstan
vatreni zid između mreža s izraženim
kolebanjima napona i stabilnih mreža, s
obzirom da se kolebanja u jednoj mreži
eliminišu. Transformator u
tom slučaju deluje kao „backto-back“ stanica, koja omogućava da sve vrste mreža koriste
energiju.
EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO I PRIJATNO
ZA OKO. Tihi transformatori, koji su glasni kao i ljudski govor, i transformatori
s biorazgradivim izolatorskim tečnostima na osnovu estera mogu se smestiti u bilo koju vrstu građevine. To
pruža mnoge mogućnosti za zanimljiv
arhitektonski dizajn.
Elisabeth Dokaupil
Siemens
Ima li loših strana u korišćenju
jednosmerne struje u
mrežama?
Knol: Jednosmerna struja
može da poveća nivo buke
koju proizvode transformatori. Već je bilo nekoliko pokušaja da se smanji stepen buke u
fabrici transformatora u Lincu.
Prvi kompenzacioni krug jednosmerne struje uspešno je
ugrađen ove godine, što ima
pozitivan uticaj na te transformatore i uklanja povećan nivo
buke nastao zbog korišćenja
cover
Transfor mator i
hi!biz
hi!school
hi!life
aktivne kontrole buke. Brži računari
omogućavaju merenje buke u svako
doba i u osnovi uklanjaju buku protivmerama.
Kako konstruisati ekološki prihvatljivije
transformatore?
Knol: Transformatori mogu biti više ekološki ako se smanjuju gubici energije što
je više moguće i koristi biorazgradiva izolatorska tečnost. Između ostalog, sprovodimo istraživanja o upotrebi tečnosti na
osnovu estera.
FABRIKA U VAJZU. Specijalizovanim radnicima potrebno je mnogo sati za izradu
navoja.
jednosmerne struje.
Koji je normalan stepen buke transformatora? Je li njihovo zujanje
podnošljivo?
Knol: Kada se transformatori koriste za
snabdevanje energijom u gradovima, trebalo bi da budu što više ekološki, a naravno, i tihi. Posebni „tihi transformatori“,
koji su glasni isto koliko i ljudski govor,
razvijeni su u Vajzu. Inače, transformatori bez problema mogu da budu glasni
koliko i ulična buka.
Kako učiniti transformator tišim?
Knol: U osnovi, tri su izvora buke u transformatoru: magnetno jezgro koje oscilira, sile koje se stvaraju u navojima i ventilatori koji hlade transformator. Naše
načelo je smanjiti buku na izvoru kad
god je to moguće, a dodatne potrebne
zaštitne mere svesti na najmanju moguću meru. Kod transformatora je naročito
teško apsorbovati buku niske frekvencije.
Koje su određene mere moguće?
Knol: Najlakše je raditi u većim dimenzijama. To smanjuje gustinu protoka u jezgru
i transformator radi tiše. Međutim, to
rešenje je skupo.
Vinkenflugen: Druga opcija je korišćenje
Gde nastaju gubici u transformatoru?
Vinkenflugen: Brojni transformatori za
snabdevanje u blizini potrošača koriste
električnu energiju čak i kad nam ona ne
treba, na primer noću. Oni moraju da
budu uključeni da bismo mogli da koristimo električnu energiju bilo kada, npr. da
bismo upalili svetlo. Jedan od načina smanjivanja gubitaka energije u transformatorima je upotreba amorfnog, jako krhkog materijala u jezgru.
Knol: Upotrebom amorfnih transformatorskih jezgara smanjujemo gubitke za
više od pola. Potrebni su posebni proizvodni procesi za izradu takvih vrsta
jezgara, s obzirom da materijal treba
valjati, a ne rezati i slagati u slojevima,
kao što je to slučaj kod konvencionalnih
transformatora.
Što se tiče izgleda, ne možemo reći da su
transformatori vrhunac arhitekture.
Kako ih uklopiti u vizuru grada?
Vinkenflugen: Tihi transformatori s ekološkom izolacijom mogu se smestiti u bilo
koju vrstu građevine. To otvara mnogo
mogućnosti za zanimljivu arhitekturu,
iako iza toga stoji još uvek tradicionalna
tehnologija koja se uspešno koristi od
1881.
■
Više informacija
■ www.siemens.com/energy
TRANSFORMATOR VISOKONAPONSKE jednosmerne struje za spajanje mreža i prenos električne energije
s malim gubitkom.
Šta sve može visokonaponska jednosmerna struja?
■ Vetropark Nordsee Ost spojen je sa mrežomuz pomoć visokonaponske jednosmerne struje. Jedan od ključnih elemenata
spoja na mrežu je transformatorska platforma na pučini, u kojoj je smeštena sva oprema za pretvaranje električne energije.
■ Xiangjiaba (XJB) između Fulonga i Fenxiana trenutno je najjača elektrana koja proizvodi visokonaponsku jednosmernu struju,
s kapacitetom od 6.400 megavata koje prenosi na preko 2.100 kilometara. Prvi transformator na svetu koji može stvoriti 800
kilovolta (800.000 volta) jednosmerne struje već se iskazao. Deset novih supertransformatora koriste se u elektrani koja
proizvodi visokonaponske jednosmerne
struje Yunnan-Guangdong, koja prenosi
5.000 megavata preko 1.400 kilometara
između provincije Yunnan na jugozapadu i
provincije Guangdong na jugu. Prenosi ekološki proizvedenu električnu energiju iz
nekoliko hidroelektrana u industrijsku regiju
delte Biserne reke koja se naglo razvija.
■ Dve „back-to-back“ stanice visokonaponske jednosmerne struje spajaju elektroenergetske mreže Gruzije i Turske. Iz
hidroelektrana u Gruziji električna energija
prenosi se u Tursku putem te stanice.
hi!tech 03|10
18 ■ 19
cover
hi!biz
Elektrana
hi!school
hi!life
Inženjerski poduhvat
Na mestu izgradnje
termoelektrane s najvećom snagom u Austriji komponentama se
rukuje uz pomoć divovskog
sistema visoke tehnologije. Ovaj pravi inženjerski
poduhvat odvija se u Melahu u južnoj
Štajerskoj prema nalogu austrijskog
preduzeća za snabdevanje električnom
energijom Verbund. Samo je prva od
dve gasne turbine isporučene tokom
leta dugačka 13 metara i teška 300 tona.
nije čak ni najveća ni najteža komponenta: blok transformator, koji stiže iz
Vajza, težak je 350 tona pre samog
punjenja uljem.
Kada bude dovršena, dimenzije elektrane biće još impresivnije: dva kompleta turbina – drugim rečima gasna turbina, generator i parna turbina – biće
dugi 46 metara, teški 1150 tona i biće
smešteni na temeljima izgrađenim od
3000 kubnih metara armiranog betona i
500 tona čelika za armiranje. Kotlovi će
težiti po 1800 tona i imaće 35.000 varova po kotlu. Svaka gasna turbina će usisavati po 2,2 miliona kubnih metara
vazduha za sagorevanje na sat, a cevovodi vode za hlađenje provodiće sedam
kubnih metara vode u sekundi. „Mase i
protoci energije u ovom slučaju su
veoma impresivni“, rekao je Martin
Hohfelner, glavni rukovodilac projekta
u Verbundu.
Međutim, ključna je druga vrednost.
Efikasnost nove elektrane, koja će biti
spojena na mrežu krajem sledeće godi-
Markus Honsig
Siemens
ne, kreće se oko 58,8 posto – „što je stavlja na vrh onoga što je moguće u izgradnji velikih termoelektrana, čak i u
poređenju s projektima na međunarodnom nivou“, objašnjava Hohfelner. Ako
se koristi i daljinsko granje, efikasnost
je preko 80 posto; gorivo se teško može
efikasnije iskoristiti. Preciznije govoreći, to znači da gasno-parna elektrana
poput ove u Melahu proizvodi otprilike
60 posto manje emisija CO2 od drugih
elektrana na ugalj s najnovijom tehnologijom, a koje postižu najviše 46 posto
žnje za električnom energijom, a koja je
u stalnom porastu (oko 2 % godišnje do
2020. prema nekim predviđanjima).
Kada bude dovršena, elektrana u
Melahu imaće snagu od 832 MW i stvaraće 5 milijardi kWh struje godišnje. Poređenja radi, kako bi proizveli istu količinu energije trebalo bi da radi 1200
vetrenjača. Ovo će dovesti postavljenu
snagu termalne proizvodnje električne
energije Verbunda otprilike na nivo iz
2000. godine. Nakon liberalizacije tržišta
električne energije, nekoliko termoelek-
Veliki posao
GRAĐEVINSKA
LOKACIJA U
MELAHU. Nova
elektrana dosegnuće efikasnost
od 80%.
efikasnosti. Ovaj odličan učinak delom
je posledica upotrebe gasa kao goriva, a
gas je najčišći od svih fosilnih nosilaca
energije, te optimalnog iskorišćavanja
goriva drugim procesom protoka u parnim turbinama. U ekološkom pogledu,
to ovakvu elektranu čini najboljom
alternativom za upotrebu izvora obnovljive energije, koji u bliskoj budućnosti
neće biti dovoljni za pokrivanje potra-
■ Investicije Verbunda teške
550 miliona evra
■ 260 miliona evra za
austrijske partnere
■ Betonske i čelične konstrukcije: Arge Porr / Strabag
■ Cjevovod: Arge Integral /
Bohr und Rohr
■ Generator pare iz otpadne
topline i sistema de-NOx
(denitrifikacija dimnog
gasa): Austrian Energy &
Environment
■ Transport glomaznih komtrana moralo je da bude zatvoreno pre
nekoliko godina jer više nisu bile konkurentne. Melah je iz više razloga bio dobra
lokacija za izgradnju nove elektrane, a
argumente navodi i Hohfeliner: „Sigurno snabdevanje prirodnim gasom kao
gorivom, priključak na visokonaponski
vod od 380 kV, dostupnost vode za hlađenje iz Mure, potencijal za integraciju s
okružnom toplotnom mrežom te, narav-
TURBINE ZA MELAH. Lopatice turbine presvučene keramikom s
integrisanim hlađenjem vazduhom podnosiće temperature do 1500 stepeni.
no, sinergije s elektranama koje su tamo
već smeštene.“
Gasno-parna elektrana vrsta je dvojne elektrane, budući da se sastoji od dva
voda koji su u osnovi jednaki u tehničkom dizajnu, ali razlikuju se na dva
načina. Jedan vod se hladi svežom
vodom iz Mure – što poboljšava efikasnost jednog postotnog boda u poređenju s korišćenjem rashladnog tornja. Za
drugi je vod na suprotnoj
obali Mure izgrađen rashladni toranj s osam rashladnih ćelija da bi se
izbegao poremećaj balansa temperature reke.
Dalje, jedan vod elektrane biće spojen na vod od
380 kV za međuregionalno snabdevanje električnom energijom, a drugi
će biti spojen na lokalni
vod od 110 kV u vlasništvu od Steirische Netzgesellschaft SNG.
Gasne turbine gasno-parne elektrane
u Melahu proizvodi Siemens u Berlinu i
one su srce nove elektrane. Njihova
izgradnja zahteva tešku mašinsku mehaniku kojom je potrebno upravljati s izuzetnom preciznošću. Ukupno 7000 delova, od onih teških nekoliko tona do
izrazito malih, potrebno je sastaviti kako
bi dovršili SGT5-4000F, što je službena
oznaka tipa gasnih turbina. Među najvrednijim komponentama su lopatice
turbine, koje su presvučene keramikom i
opremljene integrisanim hlađenjem
vazduhom da bi izdržale temperature do
1500 stepeni, koje se mogu postići u turbinama. Svaka ima snagu od otprilike
deset sportskih automobila modela
Porsche 911. Siemens vodi celi inženjerski deo posla kao i celi projekat i upravljanje gradnjom. „Do sada smo sve obavili prema planu“, potvrđuje Hohfelner.
„Glavni rokovi preuzimanja predviđeni
za oktobar i kraj decembra sledeće godine još uvek stoje.”
■
Više informacija
■ www.verbund.at
■ siemens.com/energy
hi!tech 03|10
20 ■ 21
PLANIRANJE PROIZVODNJE U VIRTUELNOM SVETU. Simulacija i poboljšavanje procesa pre početka prave proizvodnje.
Biografije proizvoda
bez praznina
Zatvaraju se praznine
između
virtuelnog
sveta planiranja i sveta
stvarne proizvodnje. Podaci o proizvodu mogu se
neprimetno preneti iz digitalne fabrike u stvarnu proizvodnju, a biografije proizvoda mogu imati stalnu podršku softverskih alata. Od prve ideje do kompjuterskog dizajna, planiranja i proizvodnje pa sve do službe za korisnike i
održavanja, upravljanje životnim ciklusom proizvoda ide ukorak s proizvodom
i osigurava da će stečeno iskustvo preći
na sledeću generaciju i nakon „penzionisanja“ proizvoda.
Industry Journal, Elisabeth Dokaupil
Kompanije na globalnom nivou iz automobilske
i elektronske industrije
zajedno su s mehaničkim
inženjeringom bili pioniri
upravljanja životnim ciklusom proizvoda (PLM). Sada
se i industrije robe široke
potrošnje i prehrambenih proizvoda
počinju baviti tom temom. Razlog tome
je celovit pristup koji nudi nove potencijale zahvaljujući sinergijama između
poslovnog softvera za upravljanje resursima preduzeća (ERP), paketu Microsoft
Office i PLM-u. Stvaraju se pristupačne i
jedinstvene strukture u celom preduzeću, što dovodi do smanjenja troškova i
znatno poboljšane komunikacije između svih uključenih zaposlenih.
Tehnički temelj koncepta PLM je softver koji drži sve informacije u central-
Siemens, Adams Golf
VIRTUELNA MAŠINA. Opisivanje
mašinskih procesa na ličnom kompjuteru s kopijom alatne mašine u
razmeri jedan naprema jedan.
cover
Proizvodnja
hi!biz
hi!school
hi!life
DIGITALNA OGLEDNA SLIKA stvarne fabrike takođe dopušta planiranje
delatnosti održavanja.
nom mestu za čuvanje podataka i može
neprimetno da radi s drugim programima. Najčešće korišćen sistem PLM-a
širom sveta je Siemensov Teamcenter.
PLM može u znatnoj meri da optimizuje proizvodni proces u digitalnoj
fabrici. U ovoj virtuelnoj simulaciji
stvarne fabrike procesi se simuliraju i
poboljšavaju daleko pre početka prave
proizvodnje. Proizvodne kompanije
upotrebom posebnog softvera mogu da
simuliraju tokove materijala i virtuelno
ispituju proces puštanja u pogon. Moguće poteškoće, poput sudara predmeta
proizvodnje s policama u skladištu prilikom ukrcavanja i iskrcavanja ili područja fabrike do kojih ruka robota ne može
doći, mogu se identifikovati i ispraviti
već tokom planiranja. „Kao i na području kompjuterskog dizajna, želeli smo
unapred da budemo sto posto sigurni i
nepogrešivi”, naglašava Rainer Aicher,
rukovodilac grupe za mehanički dizajn
u kompaniji za mehanički inženjering
Hermle-Leibinger Systemtechnik u
Tutlingenu koja u ovu svrhu koristi Siemensov Tecnomatix: “U tome i uspevamo s ovim programom.”
Ulazak u stvarni svet posle svih simulacija zahteva da proizvodni sistemi
budu opremljeni PLC (programibilni
logički upravljač) programima za procese u fabrici. Softver takođe mora da
upravlja sistemom kontrole pokreta
motora unutar mašine. „Uobičajena
praksa je da takve programe u fabriku
unesu inženjeri na prenosnim računarima, tamo ih optimizuju te ručno učitaju
u sistem upravljanja”, kaže Volfgang
Šlogl iz Siemensa, ali ovaj proces može
da završi sa greškama s ozbiljnim posledicama. Rasporedi i proračuni uopšte se
ne mogu regulisati ako podaci nisu u
potpunosti kopirani ili su kopirani na
pogrešno mesto. Isto tako može biti
ozbiljnih posledica po kvalitet proizvoda, pa čak i skupih povlačenja s tržišta
koji štete ugledu kompanije.
Trenutno spajanje automatizacione
tehnologije i PLM-a izbegava takve probleme. Siemensov softver povezuje planiranje proizvodnje direktno s proizvodnjom kombinujući PLM softver sa
sistemom kontrole pokreta. Time se
povećava produktivnost cele fabrike jer
proizvođači takođe dobijaju potpune
informacije o raspoloživosti i lokaciji
određenih alata.
Drugi korak je povezivanje digitalne
fabrike s određenim automatizacionim
rešenjem. Većina potrebnog softvera za
proizvodnju stvara se na temelju specifičnog rasporeda fabrike, opisa komponenata koje se koriste – poput robota i
senzora – i planiranih procesa. Šlogl:
„Simatic Automation Designer automatski stvara 70 do 80 posto softvera PLCa”. Program takođe može da napravi
celokupnu strujnu šemu buduće
fabrike: od razvodnog ormara do
kablova mašina i osigurača. Šlogl
procenjuje da „to eliminiše do 50
posto inženjerskog rada na električnim sistemima i automatizaciji“.
Proizvođač može da profitira na virtuelnom prikazu čak i tokom proizvodnje. Uvek ima pristup digitalnoj oglednoj slici stvarne fabrike koja se može
koristiti za planiranje delatnosti održavanja, simulaciju promena u proizvodnji ili ispunjavanja optimizacije. Daimler AG je prvi korisnik sistema Simatic
Automation Designer. Novi softverski
alati su se pobrinuli da biografije proizvoda u budućnosti neće imati opsežne
praznine.
■
Brzi let
Inovativna palica za golf američkog proizvođača Adams Golf učestvovala je u
rekordu turnira koji je postavio Rickie
Fowler u Dablinu, u Ohaju u SAD-u. Aerodinamična svojstva drajvera Speedline
Fast 10 prvo su optimizovana posebnim
softverom za kompjuterski dizajn nakon
ispitivanja u vazdušnom tunelu. Jedna
bitna karakteristika proizvodne linije
Speedline je manja površina palice za
smanjivanje otpora vazduha. Kod trenutnog modela trebalo bi da se poveća površina palice kako bi se povećala efikasnost
udarca uz istovremeno postizanje većih
brzina. Problem je rešen Siemensovim
softverom NX Flow, a postignut je znatno
veći nivo produktivnosti kompjuterskog
dizajna. Zahvaljujući smanjenju trajanja
proizvodnog ciklusa, vremena ispitivanja i
troškova, vremensko razdoblje do izlaska
proizvoda na tržište smanjeno je za 50
posto.
REKORDNO DOBRA. Nova palica
Adams Golfa optimizovana je pomoću
softvera za kompjuterski dizajn nakon
ispitivanja u vazdušnom tunelu
Više informacija
■ plm.automation.siemens.com
■ automation.siemens.com
■ siemens.com/industryjournal
hi!tech 03|10
22 ■ 23
cover
hi!biz
Mobilnost
hi!school
hi!life
Možemo biti zeleniji
VELIKE BRZINE VELAROM. Optimizovana
aerodinamika i inteligentno upravljanje
energijom osiguravaju visoku efikasnost.
Ljudi i dobra sve su
više pokretni. To se u
budućnosti neće promeniti pa će biti izazov politici prevoza. Kako
bi savladali poteškoće, biće
nužno da železničke opcije vozovi, podzemne železnice i tramvaji
– igraju važnu ulogu. To će od pružaoca prevozničkih usluga zahtevati da
uspeju barem delimično da postanu
inteligentan umreženi sistem u smislu
„potpune mobilnosti“ i time osiguraju
lagane prelaze među različitim vrstama prevoza te uštede energiju i resurse
como, Elisabeth Dokaupil
Siemens
za sama železničko-prevozna sredstva.
Ali, kako potrošnju primetno smanjiti kada su železnička prevozna sredstva već vrlo ekološka i pokretana efikasnim
električnim
motorima?
Dizajneri vozove stvaraju aerodinamičnijima, razvijaju kompaktne motore
visokog zaokretnog momenta i niske
potrošnje, inteligentne pogonske sisteme i tehnologije za obnovu energije
kočenja.
Siemensov Velaro jedan je primer
toga šta optimizovana aerodinamika
može da postigne. Oplata uređaja koji
se postavljaju na krov, sklopovi točkova
i prenosi, redizajniran spojler, nos i
krov te uzdignuti krov koji počinje na
sredini zadnjeg vagona, što smanjuje
otpor i spoljašnju buku pri prolasku
kroz tunele, neki su od najvažnijih
aspekata. Inteligentni upravljač energijom osigurava i da sistemi voza rade uz
optimalnu efikasnost.
Kod lakših vozova, kod kojih je prostor ograničen, fokus je na kompaktnom dizajnu i smanjenoj težini –
karakteristikama koje je Siemens
postigao kod novog sklopa točkova Syntegra putem inovativnog dizajna sistema. Umesto prenošenja snage pogonskih motora na osovine putem prenosa,
električni motor u obliku valjka okružuje osovine pogona pokrećući ga direktno i bez stvarnog kontakta. To skraćuje
sklop točkova za otprilike metar i čini ga
otprilike dve tone lakšim, smanjujući
LOKOMOTIVA VECTRON.
Dobro opremljena za razne
potrebe železničkog prevoza
unutar Evrope zahvaljujući
visokoj fleksibilnosti.
BEČKI TRAMVAJ IZUZETNO NISKOG
poda ispituje se unutar okvira subvencionisanog istraživačkog projekta EcoTram kako
bi se pronašli načini smanjivanja potreba za
energijom javnog prevoza bez smanjivanja
udobnosti. U centru pažnje su grejanje,
ventilacija i kontrola klimatskih uslova.
Ovaj projekat je osvojio drugo mesto na
takmičenju VCÖ Mobility Award 2010.
www.vcoe.at
potrošnju energije za otprilike 20 posto.
Dalje, osmišljen je tako da je manje podložan trošenju.
Upotreba energije kočenja znatno
doprinosi i štednji energije. Pri kočenju
se električni motori jednostavno prebacuju na generatorski rad i pretvaraju
energiju pokreta natrag u električnu
energiju. Tramvaj izuzetno niskog poda
koji se trenutno koristi u Beču i Oradeai
u Rumuniji bio je pionir u upotrebi
energije kočenja, a ima još i izuzetno
nisku visinu ulaza. Udobnost i kraće
vreme potrebno za ulazak čine ovo vozilo još privlačnijim.
Za povraćaj energije kočenja potrebni su prikladni uređaji za pohranu energije. Oni se nalaze duž železničkog
pravca te pohranjuju energiju u kon-
denzatore dvostrukog sloja izuzetno
velikoga kapaciteta koji mogu preuzeti i
osloboditi obilne količine energije za
nekoliko sekundi. Siemensov novi koncept prebacivanja omogućava i upotrebu takve pohrane energije u pokretnom
vozilu. „Brzi“ kondenzatori dvostrukog
sloja kombinuju se s baterijama za
vozove s nikl-metal-hloridom, koje
otpuštaju svoju energiju kroz duže vremensko razdoblje.
Fleksibilnost i mogućnost retrogradne ugradnje i prenamene vozova takođe
su ključ brzog i efikasnog železničkog
prevoza. Lokomotiva Vectron opremljena je za razne potrebe prevoza u Evropi.
Uticaj železničkih prevoznih sredstava na okolinu trebao bi biti minimalan
ne samo tokom rada, već i kroz njihov
celi životni vek. Ovo uključuje sledeća
pitanja: kako se može variti čelik trošenjem što je moguće manje energije, a
osigurati istu stabilnost? Koje je delove
moguće reciklirati, a koje je bolje upotrebljavati za stvaranje energije?
Dosledno bavljenje tim problemima
operaterima donosi nove prednosti. Na
VOZOVI PODZEMNE ŽELEZNICE U OSLU.
primer, 63 novih vozova podzemne
železnice koje Siemens razvija i izrađuje za glavni grad Norveške, Oslo, ne
samo da troše trećinu manje električne
energije od svojih prethodnika, već i ne
sadrže štetne materijale, a više od 94
posto njihovih delova moći će da se reciklira za 30 godina, kada dostignu kraj
svog veka trajanja.
Visoka dostupnost povećava i ekološku osvešćenost železnica štednjom
resursa za korisnike i one koji njome
upravljaju. To zahteva stručnu i inovativnu uslugu, počevši od ispitivanja i
puštanja u pogon, preko preventivnog i
korektivnog održavanja te podrške
putem opsežnog upravljanja rezervnim
delovima, kao i popravkom i prdužavanjem veka trajanja obnavljanjem.
Osiguravanje voza i trase takođe
daje važan doprinos zelenoj mobilnosti. Ono obezbeđuje sigurnost i rad bez
problema - ali to nije sve. Online algoritmi u kompjuterima vozila smanjuju
potrošnju energije za barem 25 posto, a
istovremeno smanjuju trošenje vozila.
U isto vreme se kapacitet linije – poput
one podzemne železnice – može povećati za 50 posto, a može se poboljšati i
tačnost. To se postiže izračunavanjem
optimalne brzine vožnje temeljene na
trenutnom položaju i planu vožnje
kako bi se izbegla nepotrebna ubrzavanja. Drugim rečima, može se koristiti
na mnogim područjima kako bi se železnička prevozna sredstva učinila ekološki prihvatljivijim. A razvoj se nastavlja.
■
Na kraju svog veka trajanja 94 % će moći
da se reciklira.
hi!tech 03|10
24 ■ 25
KERAMIČKI ZAVRŠNI SLOJEVI POJEDNOSTAVLJUJU PROIZVODNJU. Siemens je razvio magnetne keramičke
završne slojeve za smanjivanje i olakšavanje proizvodnje sklopki
u energetskoj elektronici, kao npr. za rasvetu. Ta elektronika prilagođava napon, jačinu struje ili frekvenciju potrošaču, kao recimo kod svetiljke. Kako bi se uštedelo na prostoru, što je
moguće više komponenti, kao što su otpornici ili zavojnice,
integriše se u pojedinačne slojeve keramičkih štampanih pločica. siemens.com/innovation
Novosti ukratko IIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
IZVANREDNE SLIKE
DETEKCIJA PUKOTINA
IZVANMREŽNA SIMULACIJA
Syngo Aortic ValveGuide, softver za
3D oslikavanje,
osvojio je nagradu
Techno-College
Innovation Award.
Taj softver omogućava doktorima
da se tokom operacije srca u stvarnom vremenu orijentišu unutar
tela pacijenta.
www.siemens.com/healthcare
Novorazvijeni merni uređaj
Sitrans FUT 1010 omogućava
operaterima naftovoda i gasovoda da neprekidno proveravaju
ispuštaju li im gde vodovi. Radi
na načelu
ultrazvučnih
talasa.
siemens.
com/innovation
Sitraffic Cosimo je ime novog alata
za izvanmrežnu simulaciju za
Sitraffic Conduct+, upravljački
centar za autoputeve. Može se koristiti za procenjivanje učinaka sistema upravljanja prometom bez
potrebe za intervencijom u stvarnom prometu. Sistem reaguje jednako precizno kao i prilikom
korišćenja u stvarnoj situaciji.
www.siemens.com/traffic
Klemens Lendl
Siemens
SVETLEĆE DIODE SPREMNE ZA RUŠENJE REKORDA
Povećanje efikasnosti od 30
posto čini Osramovu crvenu svetleću diodu najefikasnijom na toj
talasnoj dužini. Čipovi su optimizovani
kako bi omogućili da
nove svetleće diode zauzimaju
manje mesta i troše manje energije.
www.osram.com
N o v o s t i hi!school
BRZ PRENOS. Siemensovi istraživači
postavili su rekord prenosa digitalnih podataka uz pomoć bele svetleće diode.
Digitalni svet
Nastavlja se digitalizacija svih oblasti
privatnog i poslovnog
života, naročito otkad internet nudi mnogo novih
primena, funkcija i usluga.
Uz to, izazovi širom sveta,
kao što su promena klime i demografske
promene takođe stimulišu inovacije na
području informacione i komunikacione
tehnologije (ICT). To su zaključci studije
Delphi Study 2030, koja je ispitala oko
550 ICT stručnjaka.
Svakodnevni predmeti spojiće se u
mrežu kako bi stvorili internetsku
mrežu stvari i nezavisno razmenjivali
informacije. Ugrađeni sistemi koji se
mogu koristiti kao umreženi procesori
u sistemima poput vazduhoplovnih i
mašine mogu nezavisno da uče od drugih inteligentnih sistema i da komuniciraju s njima.
Pojaviće se i „internetske energije“ s
mnoštvom čvorova za spajanje učesnika
u energetskom sistemu, kao što su
domaćinstva, industrijski potrošači,
proizvođači energije i postrojenja za
skladištenje energije, električni automobili i elektronske tržišne lokacije.
ICT i energetski sistem sjediniće se u
tom sistemu, a energija će moći da teče
u bilo kom smeru. ICT će pridoneti
zaštiti klime. U industrijama poput
transporta, telematike, tehnologije
energije i inteligentne gradnje, primjena ICT-a omogućiće znatna smanjenja
emisije CO2.
Naročito u automobilskoj i, industrijskoj
automatizaciji, mašinstvu, energetici i
zdravstvu, dinamični razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija ubrzaće rast i podstaći inovacije. Čak dve trećine ispitanih stručnjaka predviđaju rast
vrednosti s kojom ICT učestvuje u automobilizmu sa sadašnjih 20-30 posto na
50 posto do 2024. Primera radi, to, uključuje internet u vozilu i umrežavanje
automobila u svrhu međusobne razmene podataka ili sa sistemima upravljanja
saobraćajem. ICT takođe igra ključnu
ulogu u elektromobilnosti, npr. za spajanje na inteligentne elektroenergetske
mreže.
Zahvaljujući računarskom oblaku, u
budućnosti nećemo morati da spremamo softver i da imamo velike kapacitete
za čuvanje i obradu podataka na vlastitom računaru. Umesto toga, moćne
komunikacione mreže biće potrebne za
neprekidnu vezu s internetom, kako bi
se pristupilo globalno distribuiranim
resursima raznih pružaoca usluga.
Otprilike 70 posto ispitanih stručnjaka
očekuje da će pristup kapacitetu računarskog oblaka biti uvrežena praksa do
2024.
Za korišćenje tih novih mogućnosti
potrebne su komunikacione mreže s
velikim kapacitetima za prenos. Sveobuhvatna statična širokopojasna veza s
optičkim vlaknima i stopama prenosa
od 100 Mbit/s bržim, postaće globalni
standard.
■
Više informacija
■ muenchner-kreis.de
■ siemens.com/pof
hi!tech 03|10
26 ■ 27
TESLA ROADSTER . S
motorom od 292 kW koji
automobil dovodi do 100
km/h za 4,2 sekunde.
Ponovni izum
automobila
Svi govore o električnim automobilima, no
samo ih nekolicina vozi,
jer zapravo još nisu dostupni.
Ali, to će se promeniti u godinama koje dolaze. Svi veliki
proizvođači staviće u promet
hibridne i u potpunosti električne modele. Do danas je, ipak, izbor električnih
Markus Honsig
Tesla, Renault
automobila trenutno dostupnih za kupovinu još uvek mali. Dostupan je kalifornijski Tesla Roadster, koji se u malim serijama proizvodi od 2008, trendseter s
električnim motorom od 292 kW koji
vozilo ubrzava do 100 km/h za 4,2 sekunde, što ga čini kultnim automobilom
među slavnim Amerikancima. Pogon se
napaja energijom iz 6.800 tipičnih malih
baterija spojenih u moćan paket. I Toyoti i
Daimleru se svidela ta ideja. Oba proizvođača automobila su sada kupila udeo u
Tesli i kupuju baterije i upravljačku teh-
nologiju od pionira električnog auta, iako
se oba bave i razvijanjem vlastite baterije.
Osim električnog sportskog automobila, na tržištu su i električni automobili
poput Think Cityja, koji potrošačima zaista donosi električnu mobilnost, ali iznosi
na videlo i temeljno ograničenje svih
električnih automobila. Oni trenutno
nude vidno manje udobnosti, prostora i
efikanosti od uobičajenih vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, uprkos
značajno višim cenama. Think City na put
izlazi sa 46 KS, velikom brzinom od 100
hi!touch
hi!biz
E–automobili
hi!school
hi!life
km/h i dometom od 160 kilometara. Radi
se o dvosedu, a košta oko 40.000 evra.
Automobil je za predane zaštitnike životne sredine.
Počevši od decembra, prvi električni
automobil velikog serijskog proizvođača
biće dostupan u Austriji: Mitsubishi
i-MiEV. Automobil težine 1100 kilograma otprilike je veličine VW Pola, ima
električni motor od 49 kW i litijum-jonske baterije od 16 kWh, koje se mogu u
potpunosti napuniti za sedam sati spajanjem na uobičajenu utičnicu od 230 V te
DO 2020, RENAULT
želi da deset posto
prodanih automobila
ima električni pogon;
oni će u Austriji biti
dostupni od 2012.
bi trebalo da osiguraju maksimalan
domet od 150 kilometara. Ali, taj auto
definitivno nije i jeftin. Mitsubishijev
i-MiEV će koštati oko 35.000 eura. Peugeot iON i Citroën C-Zero takođe će se pojaviti na austrijskim putevima i deliće istu
osnovnu tehnologiju.
Drugi proizvođači se još uvek drže po
strani i ispituju atmosferu pokušajima
masovne proizvodnje, BMW Minijem,
Mercedes Smartom, a Audi novim
modelom A1. Ipak, startni pištolj se
oglasio, a svi putevi vode ka električnom automobilu. Renault se, na primer,
hi!tech 03|10
28 ■ 29
hi!touch
hi!biz
hi!school
E–automobili
hi!life
već probija na čelo. Francuski proizvođač automobila želi da električni automobili čine deset posto njegove ukupne
prodaje do 2020. godine. Prvi električni
automobili, svi s oznakom Z.E. na kraju
naziva, trebalo bi da stignu na tržište
sledeće godine (a u Austriji 2012.).
Monovolumen Kangoo Rapid i limuzina
Fluence su prerađeni za električni
pogon. Prvi pravi električni auti iz Renaulta, gradski električni dvosed Twizy i
veći Zoe, najavljeni su za 2013.
Renault je razvio tri različita koncepta za punjenje litijum-jonskih baterija.
Standardno punjenje preko uobičajene
utičnice za struju (četiri do osam sati),
brzo punjenje preko trofazne utičnice
od 400 V (trideset minuta) i quick drop
sistem koji bi trebalo da omogući promenu baterije za tri minuta. Prve stanice
za ovakvu zamenu izgradiće se u Izraelu
u saradnji s kompanijom Better Place.
2013. biće ključna godina za koju će
gotovo svi veliki proizvođači najaviti
svoje prve električne automobile. Električni automobili zahtevaju nove dizajne, nove strukture, nove materijale i
nove koncepte. Motor je znatno manji i
jednostavniji i nije potreban nikakav
prenos. Moraju biti lagani i imati znatno dorađenije korisničke profile.
Ovog leta je BMW svojim Mega City
Vehicleom pokazao kako električni automobil može da izgleda kad se iz temelja
redizajnira. Vozilo se sastoji od dva jasno
odvojena, nezavisna modula: „pogonskog modula“, koji uključuje bateriju,
pogon, strukturalne funkcije i funkcije
za sprečavanje sudara u kompaktnoj
šasiji, te „životnog modula“, kabine za
putnike izrađene od karbonskih vlakana.
Taj jednostavni, fleksibilni dizajn proizvešće trajnu promenu i kod automobila
i u procesu njihove proizvodnje. Oba
modula mogu da se proizvedu potpuno
nezavisno jedan od drugog, te da se brzo
i jednostavno sastave praktično bilo gde
Markus Honsig
Range Extender
generator-modul
e-traction-engine
high voltage wire
high voltage li-ion
traction batterie module
fuel tank for
Range Extender
AUDIJEV A1
E-TRON. Rešavanje problema
dometa uz pomoć
malog motora s
unutrašnjim
sagorevanjem za
punjenje baterije.
MITSUBISHI
I-MIEV. Prvi
električni automobil velikog
serijskog proizvođača u Austriji.
u svetu.
Kompetencija u oblasti karbonskih
vlakana već je povećana prošle jeseni,
kada je BMW osnovao zajednički projekat s SGL Groupom, jednim od vodećih
svetskih proizvođača karbonskih proizvoda. „MCV će biti prvo velikoserijsko
vozilo s putničkom kabinom od karbona.
U kombinaciji s našom LifeDrive arhitekturom započinjemo novo poglavlje u
izradi laganih automobila, budući da
ćemo gotovo u potpunosti kompenzovati
povećanu težinu od 250 do 300 kg kod
električnih vozila“, naglasio je Klaus
Draeger, član odbora za razvoj u BMW-u,
na prvom predstavljanju MCV-a, koji bi
na puteve trebalo da stigne 2013.
Litij-ionske baterije postale su prvi
izbor za skladištenje energije. Ipak, još
je uvek potreban veliki napredak, budući
da su baterije još uvek preteške i preskupe. Grubo procenjeno, treba očekivati
trošak od najmanje 800 evra po kWh i
jedan kilogram dodatnoga tereta po kilometru dometa. U oba slučaja trebalo bi
da bude puno potencijala za smanjenje
tih brojeva.
Elegantna opcija za rešavanje temeljnog problema dometa električnoga auta
je Range Extender, kao što je Audi pokazao modelom A1 e-tron, vrstom vrlo bla-
Audi, Mitsubishi, Mercedes, Mia
gog hibrida koji preokreće prethodni
model. A1 uvek vozi na struju; Range
Extender, mali, stalno upaljen motor s
unutrašnjim sagorevanjem, služi samo
za punjenje baterije putem generatora,
povećavajući domet za dodatnih 200
kilometara. Jedan posebno šarmantan
aspekt jeste da je motor od 250 kubnih
centimetara Wankel motor, koji konačno
može da igra na kartu svojih jačih strana
kod ove primene svojom kompaktnom
veličinom, malom težinom i izuzetno
glatkim radom.
Bez sumnje, automobilska industrija
uvođenjem električnog automobila stoji
na pragu jednog od najvećih prekretnica
u svojoj; a ta će prekretnica da dovede
nove igrače na tržište.Onda kada se upotrebom električnih motora u proizvodnji
automobila odbace visokosložena mehanička rešenja i novi materijali zamene
deo teške obrade čelika, otvoriće se nove
prilike za male, fleksibilne proizvođače.
Oni mogu da donesu nove ideje na tradicionalno tržište automobila, poput
modela Mia, izvorno francuskog projekta koji su preuzeli nemačka energetska
kompanija Conenergy i farmaceutski
preduzetnik Kohl.
Mia je vrlo lagana, zahvaljujući plastičnom zakovanom telu i jednostav-
MERCEDES
SMART. U
nom, aerodinamičnom dizajnu, a dizajnirao ju je jedan od zvezda scene, bivši
glavni dizajner Peugeota i Volkswagena
Murat Günak, koji sada želi da ostvari
svoju viziju automobila budućnosti
dalje od velikih proizvođača. Auto teži
samo 570 kilograma, a najlakši mogući
baterijski paket, koji bi trebalo da potraje za domet od 100 kilometara, težinu
dovodi na 650 kilograma. Šta razlikuje
dizajn električnog automobila od uobičajenog? „Tehnologija zauzima znatno
manje prostora: mali električni motor,
pretvarač, baterija; ništa više od toga“,
objašnjava Günak. „Sve se ovo lako može
smestiti u osnovu vozila.
To omogućava da prvi
put u potpunosti iskoristimo dizajn monovolumena poput Mije, oblika
koji zauzima malo, a nudi
puno prostora.“ Proizvodnja bi trebalo da
započne u drugom kvarMurat Günak
talu 2011. „Radi se o potmodelom Mia nudi
puno drugačijoj vrsti
veliku unutrašnjost.
proizvodnje: čista, tiha,
jednostavna, s relativno malo komponenata, bez komora za bojenje, bez varenja, no s jasno određenim ciljem.“ Zanimljiva je i cena, koja bi trebalo da bude
ispod 20.000 eura. Najzad, više se radi o
ponovnom izumu automobila. Električni automobil može biti katalizator
rekonfiguracije mobilnosti pojedinca,
koju će izrazito odlikovati umrežavanje
bez znatnih prelaza i korišćenja različitih vrsta prevoza.
■
Više informacija
■ www.teslamotors.com
■ www.thinkev.com
■ siemens.com/mobility
■ www.betterplace.com
■ www.sglgroup.com
■ www.conenergy.com
početku će utičnice u garaži
kod kuće, u
garažama za
parkiranje ili na
parkiralištima
supermarketa ili
preduzeca biti
dovoljne.
Punite li već?
Čak i ako je izbor trenutno vrlo mali, nedavna studija koju je za Verbund izradila Federalna agencija za okolinu predviđa da će do
godine 2020. na austrijskim putevima voziti 200.000 električnih automobila. To je
dvostruko veći broj od cilja koji je izvorno
postavila platforma Austrian Mobile Power.
„To je definitivno realan scenario“, veruje
Roman Bartha, šef odseka elektromobilnosti u Siemensu Austrija i jedan od dva glavna rukovodioca Austrian Mobile Powera.
Pitanje je gde će se i kako vozila moći da
pune strujom. Za prvi talas električnih
automobila na putevima Bartha pak ne vidi
problem u njihovom snabdevanju s dovoljno električne energije. To bi se moglo odvijati na parkiralištima kompanija, u
garažama za parkiranje, na parkiralištima
trgovačkih centara, da navedemo samo
nekoliko mogućih lokacija stanica za punjenje kao dodatak utičnici u garaži kod kuće.
Javne utičnice na ulicama teško da će biti
potrebne početnih godina. U principu bi
trebalo očekivati dve do dve i po utičnice
po automobilu, veruje Bartha: „Jedna u
kući, jedna na poslu, a ostale na javnim
prostorima.“ A budući da će u mnogim slučajevima to biti uobičajene utičnice od 220
V, troškovi će biti podnošljivi – iako će se to
kroz duže vreme promeniti. Inteligentni
stubovi za punjenje koji ne nude samo
struju već i informacije za ostvarivanje
komunikacije između automobila i mreže
(ključne reči: pametna mreža i vozilo
prema mreži) biće nešto skuplje, od 2000
evra naviše. „Infrastruktura uvek košta“,
potvrđuje Bartha.
Na nekoliko pitanja još uvek treba odgovoriti kako bi se takva infrastruktura mogla
izgraditi. Kako bi proces prepoznavanja
mogao izgledati, a da je siguran i transparentan? Kako će se sprovoditi naplata? U
čemu će biti smešten merač, a u čemu
inteligentna jedinica? U autu? U stubu za
punjenje? Kako će funkcionisati sistemi
korisne rezervacije? Kakva će roaming rešenja postojati kako bi mi omogućila da
kupim električnu energiju od različitih
snabdevača energijom putem stubova za
punjenje različitih pružaoca usluga? Konačni odgovori na ova pitanja još nisu pronađeni, naročito ne u širem evropskom
kontekstu. Samo je jedna stvar sigurna:
elektromobilnost će zbližiti nove igrače s
visokim komunikacijskim potrebama pa će
postojati velika potreba za standardizacijom interfejsa.
Austrian Mobile Power radi na konceptu
punjenja bilo gde s jedinstvenim postupkom pristupa i jednostavnim procesom prepoznavanja koji prepoznaje svako vozilo
kao posebnog potrošača. Strujne stanice
poput modela klasične benzinske pumpe
neće postojati. Umesto toga postojaće utičnice visoke snage s dodatnom komunikacijskom komponentom. Nadalje, Bartha je
uveren i da će se infrastruktura i dalje
razvijati i prilagođavati željama korisnika.
■ www.austrian-mobile-power.at
■ www.mia-electric.com
hi!tech 03|10
30 ■ 31
Voda pod
kontrolom
Naša voda za piće podložna je strogim ispitivanjima zbog zagađenja. Možemo bez brige
popiti čašu vode kad god
želimo. Samo je jedna noćna
mora za stručnjake za vodu
– teroristički napad otrovom ili nezakonito odlaganje otpada na područjima s
kojih se dobija voda. Tako je, na primer,
2005. nepoznata osoba potopila tri
rezervoara sredstva protiv korova blizu
crpilišta pitke vode kod Bodenskog jezera u Nemačkoj. Bilo je moguće odbraniti
građane od katastrofe. Ali to nije lako.
Problem: pronalazimo samo materije
koje direktno tražimo. Ribe i vodene
buve koriste se kao sistemi upozorenja
kako bi rizik bio najmanje moguć, no njihove reakcije nije uvek jednostavno protumačiti. Voda za piće se takođe nakon
dužih intervala proverava opsežnim
Source: Lenntech, WHO, EU, deutsches Gesundheitsamt
Povećanje kvaliteta vode
Razvoj obrade vode za piće podstiču pre svega Nemačka, Austrija i
SAD, sve zemlje sa strogim propisima koje druge evropske zemlje
često kopiraju. Primera radi, evropska granica za nitrat je 50 mg/l,
a u SAD-u je samo 10 mg/l. Stručnjaci u mnogim slučajevima ne
mogu da se slože oko dopuštenih koncentracija. Jedna kontraverzna tema je izlaganje olovu koje dolazi od starih cevi, a može oštetiti nervni sistem odojčadi. Deo Direktive o vodi za piće Evropske
unije određuje da bi se trenutna granica od 25 µg/l trebala sniziti
na 10 µg/l.
■ www.eea.europa.eu
Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil
picturedesk, Siemens
hi!touch
hi!biz
Vo d a z a p i ć e
hi!school
hi!life
laboratorijskim ispitivanjima. Tri
nova senzorna sistema koja su
razvili Siemensovi istraživači trebalo bi da omoguće efikasnije praćenje vazduhai vode. Oni koriste
biološke komponente za detekciju i
takođe se nadopunjuju. Enzim acetilkolinesteraza (AChE), belančevina
koja je izuzetno brz katalizator, služi
kao alarmni sistem protiv užasavajućih
napada otrovom. On razlaže materiju
koja služi kao sredstvo poruke koje kod
životinja odašilje nervne signale prema
mišićima. Materije koja oštećuju taj
enzim su izuzetno otrovne, poput sarina i tabuna ili zabranjenog insekticida
E605. „Kada je enzim uništen, nešto
stvarno opasno je u vodi“, objašnjava
Heike Barlag, stručnjak za biosenzore u
Siemensovoj diviziji Corporate Technology. Ovo znanje je dovoljno za brzo
upozorenje.
Analiza iskorišćava vrstu AchE-a koja
stvara produkte raspadanja koji se mogu
elektroemijski detektovati. Novorazvijeni sistem je izuzetno osetljiv. Može otkriti toksin E605 u
količinama manjim od milionitog dela grama po litru (desetina
grama fatalna je za ljude). U
budućnosti će takođe biti moguće otkriti toksine teških metala,
fenola i plavih algi koristeći ispitivanja ometanja enzima.
Ekipa Heike Barlag također
radi na nosivom laboratorijskom
sistemu koji može približno da
identifikuje mnoge zagađivače i njihove
količine tokom razdoblja od pola sata.
Detektuje male molekule poput hormona, antibiotika ili pesticida te puno veće
bakterije na temelju imunološkog ispitivanja u malenom uzorku vode. Detekcija
se temelji na sposobnosti antitela u telu
da identifikuju strane materije na temelju karakterističnih komponenata zvanih
antigeni.
BELANČEVINA U UPOTREBI. Novi
sistemi analize koriste biološke komponente. Jedan od tih je enzim acetilkolinesteraza. Materije koje ometaju tu
belančevinu su izuzetno otrovne. Reakcija se brzo odvija, što ostavlja dovoljno
vremena za upozorenje.
Antitela za do 25 različitih materija
nalaze se na čipu na uklonjivoj kartici.
Ako se materije koje se traže vežu za
određena antitela na ploči, stvara se
električna energija koja se može detektovati čak i u najmanjim količinama od
nekoliko milijarditih delova ampera.
Prenosivi uređaj takođe može hvatati
bakterije, što je centralni zadatak u praćenju kvaliteta vode koji je pre zahtevao
bakterijske kulture koje su oduzimale
puno vremena. Kada nova metoda
sazri, možda će biti moguće obavljati
čak i rutinska ispitivanja kod testiranja
vode za piće. Senzori sa životinjskim
ćelijama predstavljaju savršeno proširenje tog sistema. Oni pokrivaju
širok spektar opasnih materija,
ali nisu u stanju da identifikuju
pojedinačne materije. Životinjske ćelije reaguju na sve što
može biti opasno za ljude i okolinu: teški metal, pesticide, ozon
ili azot oksid, kao i alkohol, nikotin i na ostatke farmaceutika.
Senzori se sastoje od silikonskih
čipova koji nose žive ćelijske kulture i mere promene metabolizma tih kultura. Prati se spoljašnji oblik, potrošnja kiseonika i pH
vrednost ćelijskih otpadnih produkata.
Ako se parametri promene, stanovnici
čipa postaju ugroženi toksinom.
Biolog Evamaria Stütz otkrila je da su
mišićne ćelije pacova pogodne za analizu otpadnih voda, jer vrlo osetljivo reaguju na zagađivače, žive dugo i podložne
su samo sporoj genskoj promeni. Ali
takođe se ispituju i druge stanice. Stütz:
„Želimo da nađemo odgovarajuće ćelijske linije za razne primene, uključujući i
analize vazduha“.
Senzori imaju širok raspon primene.
Mogu pratiti fabrike za obradu ili industrijsku otpadnu vodu, meriti kvalitet
vazduha i vode u pasivnim kućama ili
upozoriti na napade toksinima u vazdušnim lukama. Naučnici bi najviše od svega
voleli da pretvore cele organizme u senzore. Lišaj bi, primera radi, mogao da
prati kvalitet vazduha na saobraćajnim
raskrsnicama. Ali to još niko nije posti-
Više informacija
■ siemens.com/innovation
■ siemens.com/water
■ siemens.com/pof
hi!tech 03|10
32 ■ 33
Milioni prijatelja
Društvene mreže mogu da naprave puno više nego samo da omoguće privatnu komunikaciju između pojedinaca.
Sve veći broj kompanija otkriva Facebook i druge
mreže za direktnu
komunikaciju sa svojim klijentima. Korak
koji nudi potpuno nove mogućnosti – i
nove rizike. Veliko je iskušenje da se
društveni mediji koriste u reklamne
svrhe jer je potreban nivo znanja i iskustva nizak, a ne stvaraju se gotovo nikakvi troškovi. Nakon jednostavne regi-
Sabine Nebenführ
Christina Lehner
stracije možete se predstavljati na
društvenim mrežama, blogovima i drugim platformama, distribuirati sadržaj i
komunicirati s ljudima iz celog sveta. Je
li se ovo samo podigla medijska prašina
koja će proći jednako brzo kao što se i
pojavila? Naravno da postoje stručnjaci
koji u to veruju. No sve širi i mobilniji
izbor usluga upućuje na to da bi društvene mreže mogle trajno da promene
komunikaciju unutar određenih grupa
vršnjaka i između njih.
Ideja komunikacije, umrežavanja i
deljenja sadržaja putem internet platformi nije nova. Novinarske grupe i mejling
liste prethodile su društvenim mrežama.
No dramatično širenje dostupnih računarskih kapaciteta i brzo rasprostiranje
širokopojasnih veza učinili su svet društvenih mreža sve dostupnijim i zanimljivijim stalno rastućem broju korisnika.
Postoji više od 500 miliona korisnika
Facebooka širom sveta koji na njemu
potroše više od 700 milijardi minuta meseč-
no. Servis za mikroblogiranje Twitter
koristi se manje nego Facebook i YouTube. Na njemu svaki „tweet“ ne sme imati
više od 140 znakova, a lične teme razgovora nisu toliko uobičajene koliko linkovi na zanimljive članke ili rasprave o kretanjima u društvu.
Društvene mreže kompanijama nude
nov način stupanja u direktan kontakt s
(potencijalnim) klijentima i partnerima.
Trebalo bi da unapred detaljno proučite
temu kako biste otkrili koje bi pogodnosti vašoj kompaniji donela lična komunikacija i prisutnost na ovim kanalima.
Najbolji je način da sami ispitate platforme i naučite njihove navike i jezik.
Prvi korak je posmatranje, što znači
da se prate aktivnosti drugih kompanija
pa se onda na tome temelji vlastita prisutnost. Na taj način možete brzo spoznati opasnosti društvene interakcije na
internetu gde bi radnja koja bi se inače
odmah prihvatila u klasičnom okruženju odnosa s javnošću mogla dovesti do
kritične situacije u svetu
hi!touch
hi!biz
Društveni mediji
hi!school
hi!life
društvenog umrežavanja.
Društvene mreže pre svega nude
odlične nove mogućnosti za prevladavanje kriza. To uključuje ključne faktore
koji važe i za internet. Iskrena, otvorena
i izvorna komunikacija rezultiraće prijateljima bez obzira šta se dogodilo.
Poruke koje se brzo šire milionima korisnika mogu se stoga koristiti za izdavanje upozorenja i obaveštavanja da je sve
pod kontrolom, pod uslovom da ste
uspeli da uspostavite svoju verodostojnost, a čak se mogu koristiti i kao protivteža pristrasnom izveštavanju u drugim
medijima. Praćenje je važno za tačne
odgovore i dobro upravljanje krizom.
Trenutno postoje desetine alata za praćenje koji su dostupni na tržištu i pokrivaju sve kanale društvenih medija.
Velike kompanije poput Hewlett-Packarda i Intela već su odavno počele da
slede trend društvenih medija i tvrde da
su poboljšale eksternu komunikaciju i
internu komunikaciju u samoj kompaniji. Dell je verovatno najbolji primer
merljivog uspeha u umreženom poslovanju. Taj proizvođač računara prodaje
korišćene prenosne računare preko Twittera, koristi platformu IdeaStorm kako
bi mogao da iskoristi obilje ideja o razvo-
ju računara u internetskoj zajednici, te je
samo putem tih delatnosti uspeo da
proda računare u vrednosti od 500.000
dolara. No kompaniji koja ne prodaje
proizvode široke potrošnje mnogo je
teže da izgradi zajednicu. Kompanija
Voestalpine često je spominjani vođa na
području poslovanja među kompanijama u društvenim medijima.
Obično je jedna stvar najpotrebnija
kako bi se izgradila uspešna komunikacija na internetu: strpljenje. Kratkoročne kampanje nemaju baš previše smisla.
Ako kompanija deluje u segmentima
tržišnih niša, neće moći vrlo brzo da prikupi 10.000 „lajkova“ na svojoj Facebook stranici. Broj korisnika isto tako ne
znači baš sve. Sto „pravih“ korisnika koji
su stvarno zainteresovani i aktivni često
vrede više od 100.000 pasivnih. Siemens
je također dobro predstavljen na raznim
platformama. Korisnički računi na YouTubeu i mnogim drugim projektima
pozivaju korisnike da se upoznaju s
kompanijom i učestvuju u raspravama.
Facebook stranica hi!techa u Austriji
ponosna je što već ima malu zajednicu
obožavatelja.
Ponekad takmičenje za najboljeg talenta na berzi rada otvara
vrata društvenim medijima. Predstavljanje vaše kompanije putem društvenih
medija kao otvorene i moderne u ovom
slučaju donosi prednosti jer mnogo mladih, ambicioznih ljudi organizuje svoje
živote u skladu s društvenim mrežama.
Morate da govorite njihovim jezikom i da
zadržite prisutnost na društvenim mrežama ako želite da vas prihvate vođe
sutrašnjice.
Ako ste uprkos svim dostupnim opcijama još uvijek nesigurni oko interakcije
putem društvenog umrežavanja, onda
možete društvene mreže u početku koristiti za klasično oglašavanje. Ali nikako
nemojte u potpunosti zanemariti ovaj
trend. Praćenje je obavezno – agencija
može to obavljati za vas. Vrlo je velika
mogućnost da ste vi, vaši klijenti i partneri već na internetu, u vidu mišljenja i
članaka o kojima možda ništa ne znate.
Taj rizik ne bi trebalo da preuzmete! ■
Više informacija
■
■
■
■
■
■
■
www.ideastorm.com
socialmedia.biz
thesocialnetwork-movie.com
www.intel.com
www.dell.com
www.hp.com
www.ideastorm.com
hi!tech 03|10
34 ■ 35
hi!touch
hi!biz
hi!school
Zaštita klime
hi!life
Delovanje na
globalnu klimu
Suncobrani u svemiru i reflektori u okeanima – ti predlozi za
zaštitu Zemlje od klimatskog kolapsa zvuče utopijski. Ali stručnjaci
više ne opovrgavaju činjenicu da je načelno moguće
manipulisati klimom. Što globalno
zagrevanje više napreduje i što su neefikasniji međunarodni napori za smanjenjem CO2, to će biti više potražnje za
naučnicima koji rade na geoinženjeringu. U SAD-u se već javlja nova scena mladih preduzeća koja predstavljaju začetak
nove vrste klimatske industrije.
„Naravno da se takmičimo s majkom
prirodom. Ali to ne mora biti loša
stvar“, naglašava Nathan Myhrvold,
bivši glavni tehnološki direktor Microsofta koji trenutno vodi kompaniju
Intellectual Ventures sa 600 zaposlenih. „Globalnu klimatsku krizu rešićemo samo inovativnim idejama i tehnologijama“.
Intellectual
Ventures
poseduje prava na izum za sprečavanje
uragana. To uključuje i dizajn cilindra
cevi koji kružnim kretanjem vraća toplu
površinsku vodu okeana natrag prema
dole. Samo je pitanje vremena kada će
zemlje koje su česte žrtve uragana
postati zainteresovane za takvu ideju.
Naučnici se sve više slažu da geoinženjering mora da bude na raspolaganju
kao poslednja alternativa. Ako se promena klime drastično ubrza, veštački oblaci
Čistija struja
Velike količine ugljen-dioksida ispuštaju se u vazduh naročito prilikom sagorevanja smeđeg uglja, ali i kamenog uglja niskog kvaliteta.
Ekonomično rešenje tog problema moglo bi pridoneti sprečavanju
klimatskog kolapsa. Jedna mogućnost je rasplinjavanje. Tim procesom se prvo ugljenik u rasplinjaču pretvara u zapaljivi gas koji se
uglavnom sastoji od vodonika i ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid
se pretvara u CO2 i izdvaja. Ono što ostane je gas bogat vodonikom
zvan sintetski gas koji sagoreva u turbini kako bi se proizvela struja.
Sintetski gas se takođe može koristiti za proizvodnju uree ili gnojiva.
Utiskivanje CO2 u ležišta nafte poboljšava prinose. Siemens je pokrenuo inženjersku studiju za američku energetsku kompaniju Summit
Texas Clean Energy LLC koja se bavi gasno-parnom elektranom s
integrisanim sistemom rasplinjavanja uglja koja će postići najviši
svetski stepen sekvestracije CO2 od 90 posto.
■ siemens.com/energy
■ www.texascleanenergyproject.com
Industry Journal, Elisabeth Dokaupil
Siemens, picturedesk
i zakloni napravljeni od čestica sumpora
„mogli bi biti jedini način da na brzinu
ponovno snizimo globalne temperature“, objašnjava Britansko kraljevsko
društvo, najznamenitija i najstarija
naučna organizacija na svetu. Vulkanske
erupcije koje u atmosferu izbacuju
sumpordioksid potvrdile su činjenicu da
je geoinženjering načelno moguć. Erupcija Pinatuba na Filipinima u junu 1991.
prema procenama ohladila je Zemlju za
0,5 do 1 stepen Celzijusa. Sledeće se
ideje trenutno smatraju realnim: svetsko
povećanje pošumljenosti, odlaganje CO2
u tlo, okeane i u led na polovima, „stepen
Celzijusa.“ okeana kako bi se povećao
njegov kapacitet upijanja CO2 i proizvodnja veštačkih oblaka uvođenjem
stepen Celzijusa.
Klaus Lackner, geofizičar na Kolumbi-
POSLEDNJA NADA
Ako se promena klime dramatično ubrza, veštački oblaci i zakloni od sumpornih
čestica mogli bi biti jedini
način da se na brzinu snize
globalne temperature. Vulkanske erupcije dokazuju da
je na taj način moguće smanjiti temperaturu.
ji u Njujorku, veruje da veštačko drveće
može da izvlači ugljen-dioksid hiljadu
puta brže nego njihovi prirodni dvojnici.
Ti ekstraktori ugljen-dioksid slede načelo razmene jona. Hloridni joni vezani u
tečnoj veštačkoj smoli vežu CO2 iz vazduha. Nakon toga se filter veštačke smole
ispere, iza čega ostaje nataloženi tečni
ugljen-dioksid. Lackner je potvrdio da ta
metoda funkcioniše u laboratorijskim
ispitivanjima na Kolumbijskom univerzitetu.
Kanadski fizičar David Keith radi na
sličnom pristupu kojim je uspeo uveriti
Bill Gatesa da uloži 4,5 miliona dolara u
osnivanje kompanije Carbon Engineering. Lackner može da zamisli divovske
veštačke šume s milionima veštačkih stabala. Postoji mnogo mogućih upotreba
CO2. Lackner tvrdi: „Mogli biste da ga
koristite za uzgajanje paradajza u staklenicima, istiskivanje ulja iz tla, proizvodnju ili pohranjivanje goriva”.
Dok industrijske nacije polako počinju da eksperimentišu s geoinženjeringom, takođe počinju da se javljaju strahovi u pogledu negativnih posledica
upotrebe klimatskih tehnologija. Kina
je već koristila srebrni jodid u velikoj
meri kako bi proizvela veštačke padavine. Prevelika doza je u novembru 2009.
slučajno stvorila snažnu snežnu oluju.
Naučnik Juri Israel u Rusiji je opremio
automobil i helikopter generatorima
aerosola te ih je iskoristio za raspršivanje čestica koje sadrže sumpor. Tada je
izmerio kako se menjala nadolazeća
sunčeva svetlost. Kalifornijska kompanija Planktos Science takođe je uzrokovala pometnju objavom svoje namere
da nađubri deo južnog Atlantika tako da
ga obogati gvožđem. To bi trebalo da
olakša rast algi koje uzimaju CO2 iz vazduha i prenose ga u duboke nivoe vode.
Novo preduzeće Climos, koje je u San
Francisku osnovao Dan Whaley, steklo
je 3,5 miliona dolara preduzetničkog
kapitala iz novčanih ulaganja. Geoinženjering je čak i s ovim inicijativama
daleko od prelaska u centralnu struju,
ali više nije ni čista naučna fantastika.
■
Više informacija
■
■
■
■
■
■
royalsociety.org
www.mpimet.mpg.de
geoengineer.org
unfccc.int
scientificamerican.org
www.intellectualventures.com
hi!tech 03|10
36 ■ 37
ZELENO, FLEKSIBILNO I POGODNO
Kako bi voz poput Desira bio prihvatljiv za životnu sredinu, pri odabiru
materijala i procesa proizvodnje u obzir se moraju uzeti ekološki
aspekti. Voz mora biti visokoefikasan i u mogućnosti da pohranjuje
energiju kočenja te koristiti otpadnu toplotu. A upravljanje energijom
vozila mora se proveravati čak i kad nije u pogonu. Pružalac usluga
mora biti i fleksibilan kad se radi o mogućnostima i infrastrukturi.
www.siemens.com/mobility
Novosti ukratko IIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
MANJE JE VIŠE
Siemensova nova
vetroturbina radi
bez prenosa. Turbina od tri megavata
ima promer rotora
od 101 metra. Novi dizajn sadrži
manje komponenata i smanjuje
potrebe za održavanjem, što je
posebna prednost na
otvorenom moru.
energy.siemens.com
Klemens Lendl
Siemens
ISPROBAVANJE
ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA
UPUTSTVA
UMESTO SIRENA
Siemens sastavlja električni vozni
park koji se sastoji od ukupno 100
vozila koja će voziti zaposleni. Pilotprojekt elektromobilnosti u skladu sa
četiri načela održivosti usmerava se
na međusobni uticaj između infrastrukture i električnih auta te uključuje vrlo konkretno istraživanje i razvoj
novih poslovnih modela.
energy.siemens.com
U svom sistemu požarnog alarma
E100 Siemens
koristi izričita upozorenja i uputstva.
Ljudi reaguju na
govorna obaveštenja i do četiri puta
brže nego na sam
alarm.
www.siemens.com/buildings
PRAVA DOZA
Siemens
i-Dosom na tržište uvodi sistem
preciznog doziranja koji automatski meri
tačnu količinu
deterdženta za rublje potrebnu
za količinu rublja u mašini za
veš.
www.bsh.com
Novosti
hi!life
GRADOVI SU GRANICE
BUDUĆNOSTI.
Znatne investicije u infrastrukturu potrebne su kako
bi ih učinili održivim.
Skupi gradovi
čelnici moraju znatno da
prošire svoju infrastrukturu,
jer će, prema očekivanjima,
do 2050. godine 6,4 milijardi ljudi živeti
u gradovima sveta i koristiti električnu,
vodovodnu i prevoznu infrastrukturu, u
odnosu na trenutnih 3,3 milijarde stanovnika gradova. Istovremeno, gradovi
moraju da smanje svoje potrebe za
energijom i emisije ugljen-dioksida, jer
one već uzrokuju 80 posto emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
Stoga mere zaštite klime u gradovima
mogu imati veliki uticaj, a otvaraju i
dobre tržišne prilike za rešenja zelene
gradske infrastrukture.
Potencijal je veliki: većina infrastrukture u zemljama u razvoju i novim tržištima moraće da bude u potpunosti
ponovno izgrađena, jer su te zemlje
odgovorne za 95 posto rasta stanovništva zemlje. Konsultantska kompanija
Booz Allen Hamilton procenjuje da će
gradovi morati da ulože otprilike 27 triliona evra u modernizaciju i proširivanje
infrastrukture na svetskom nivou u sledećih 25 godina: 15 triliona evra za vodovodni sektor, 6 triliona evra za električne
sisteme te 5 triliona evra za mreže puteva i železnica.
Gradovima iznad svega trebaju energetski efikasne tehnologije kako bi
zadovoljili svoje potrebe za infrastrukturom na klimatski prihvatljiv način.
Moderne tehnologije građenja, sistemi
upravljanja prometom, električni automobili i širenje gradskog prevoza mogu
dramatično smanjiti emisije ugljenThe Global Market for Environmental
Technologies will Grow to over €3 Trillion
Billions of euros, by sector
Energy efficiency
Sustainable water management
Sustainable mobility
Environmentally-friendly energies
and energy storage
Resource and material efficiency
Recycling economy
155 94
35
Total market in 2007: €1,383 billion
Total market in 2020: €3,138 billion
615
335
53
2020
538
2007
300
200
361
1030
Source: BMU, Roland Berger
Ubrzan korak urbanizacije za rezultat ima
velike izazove. Gradski
dioksida. Rastuća potražnja za strujom
može se zadovoljiti na klimatski prihvatljiv način korišćenjem istovremenog stvaranja toplote i energije, prenosa energije s niskim gubicima i
inteligentnih energetskih mreža.
Ekonomska će kriza pružiti važan
podsticaj za taj proces. Londonska investiciona kompanija HSBC procenjuje da
će 15 posto sredstava iz paketa ekonomskih podsticaja primenjenih širom sveta
biti uloženo u zelenu infrastrukturu. A
68 posto tih sredstava verovatno će biti
utrošeno na energetski efikasne tehnologije, jer takve investicije počinju da se
isplaćuju izuzetno brzo. Zgrade naročito nude veliki potencijal za uštedu energije: one su odgovorne za 40 posto svetske potrošnje energije, od čega bi se 30
posto moglo uštedeti izolacijom i upravljanjem hlađenjem i grejanjem.
Kako bi „zeleni“ gradovi postali stvarnost, gradski će čelnici morati da sprovedu složene projekte koji uključuju
velike investicije. U mnogim slučajevima javni proračuni neće biti dovoljni, a
saradnja s privatnim investitorima biće
nužna. I do 15 posto svetskog opsega
infrastrukturnih investicija već se finansira javno-privatnom saradnjom, u kojoj
kompanije isporučuju proizvode i usluge te pružaju i deo dugoročnog finansiranja i upravljanja projektom. Ugovaranje uštede energije koje nudi Siemens
jedan je primer te vrste saradnje.
■
805
Više informacija
■ siemens.com/urbanization
■ www.boozallen.com
hi!tech 03|10
38 ■ 39
cover
hi!biz
hi!school
hi!life
Novosti
Dobiti trku
GRADILIŠTE LONDON 2012. Tri četvrtine ulaganja nije
namenjeno za Olimpijske igre.
Takmičenje među gradovima postaje sve intenzivnije. Bez obzira
na veličinu i geografsku
lokaciju, centri naseljenosti
širom sveta ulažu napore
kako bi privukli preduzeća,
ulagače i turiste. Veliki događaji kao što su
Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u
fudbalu igraju upravo tu ulogu. To pokazuje i studija “Veliki događaji – pravi izbor
za vaš grad?” koju je sprovela konsultantska kuća Roland Berger Strategy Consultants u saradnji sa Siemensom. Cilj studije
bio je da se otkrije daju li veliki događaji
gradovima jači globalni profil i osiguravaju li im konkurentniju poziciju. Zaključak:
ako se napravi kako treba, veliki događaj
može trajno da poboljša perspektivu
Industry Journal, Elisabeth Dokaupil
grada. London, koji je domaćin Letnjih
olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2012.,
radi na tome. Ta bi manifestacija trebalo
da ubrza ekološki razvoj grada. Komisija
za održivi London 2012. obećala je da će
London proizvoditi što je moguće manje
otpada i CO2 te namerava da zaštiti prirodnu okolinu oko mesta održavanja
manifestacije. Tokom velikih događaja
gradovi su pod budnim okom svetske javnosti. Hiljade novinara izveštavaju ne
samo o takmičenju, već i o zemlji i ljudima
koji u njoj žive, i to čak godinama unapred. U sklopu masivnog poduhvata cele
nacije državne službe zajedno s privatnim
preduzećima rade na poboljšanju infrastrukture.
Ali mogu li svi gradovi da profitiraju?
Ne nužno. Prilikom razmatranja prijave,
mora biti jasno koje su prednosti i nedostaci grada. Iz tog je razloga u okviru studije razvijen plan od deset tačaka za donošenje odluka. Hoće li se proces prijave/
planiranja isplatiti? Koja je manifestacija
odgovarajuća? Mnogi se previše usredsređuju na privredni rast i potcenjuju kompleksnost takvih manifestacija i koordinaciju koja je potrebna.
Veliki događaj nije izolovan i mora da
se uklopi u urbanističko planiranje. Treba
pridobiti stanovništvo za projekat. Jednako su važne i inovacije, s obzirom da tehnologija ima trajni uticaj na gradove. Više
od pet miliona obožavaoca fudbala posetilo je inovativnu Allianz Arenu u Minhenu
od utakmice koja je otvorila Svetsko
prvenstvo u fudbalu 2006.
Lokacija na kojoj se manifestacija održava samo je vrh ledene sante. Samo 10 20 posto ukupnih troškova za velike događaje odlazi na određene objekte, a 80 - 90
posto odlazi na pripadajuću infrastrukturu. Lord Sebastian Coe, predsedavajući
Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2012.
u Londonu, siguran je u budućnost Londona. Manifestacija će zaista biti znatno
skuplja nego što se prvobitno očekivalo,
ali tri četvrtine ulaganja nema nikakve
veze s Igrama. Ulaganja će koristiti Stratfordu, okrugu s lošom infrastrukturom,
gde će se Igre najpre održavati.
■
Više informacija
ALLIANZ ARENA U MINHENU. Od uvodne
utakmice posetilo ju je više od pet miliona gledaoca.
picturedesk, Siemens
■
■
■
■
www.london2012.com
siemens.com/urbanization
www.rolandberger.com
www.olympic.org
VATIKANSKI MUZEJI. Potrebno je sjediniti sve sigurnosne sisteme ugrađene u muzeje.
Sigurnost i zaštita
Kada je reč o zaštiti neprocenjivog vatikanskog blaga od krađe,
vandalizma i požara, tradicionalna Švajcarska garda
nije od velike pomoći zbog
velikog broja građevina i
predmeta koje treba zaštititi.
Uz Baziliku sv. Petra, Papsku palatu i Sikstinsku kapelu, skoro sve druge građevine u toj najmanjoj priznatoj državi na
svetu, smatraju se unikatima. Već tokom
1980-ih Vatikan je počeo da štiti svoja
blaga modernom protiv-požarnom dojavnom tehnologijom. U papskoj gostinskoj
kući vrhunske usluge u zgradama –
uključujući savremeno upravljanje klima
uređajima i snabdevanje električnom
energijom – osiguravaju udobnost biskupa i kardinala koji putuju u Rim na konferencije ili konklave. Sedište snabdevanja
novina, Osservatore Romano, takođe je
opremljeno protivpožarnim dojavnim
sistemima.
Već 2001. godine u toj minijaturnoj
zemlji u upotrebi je bilo 90 Siemensovih
upravljačkih ploča za dojavu požara i
otprilike 2.000 detektora dima. U međuvremenu su svi sistemi za zaštitu od vatre
integrisani u jedinstvenu mrežu u saradnji s vatikanskim tehničarima. Ta mreža,
koja se temelji na tehnologiji optičkih
vlakana, uključuje više od 120 upravljačkih stanica i hiljade vatrodojavnih alarma
koji su spojeni sa sistemom upravljanja
kriznim situacijama. Kako bi se osigurala
maksimalna sigurnost, održava se bliska
saradnja s tehničarima zaposlenim u
Vatikanu. To je omogućilo pravovremeno
prepoznavanje potencijalnih opasnosti
koje bi mogle da izazovu požar, kako bi se
integrisale u planiranje sistema.
Sistemi usluge u zgradama neprekidno se optimizuju i spojeni su u mrežu uz
pomoć platforme za automatizaciju građevina Desigo. To se odnosi i na moderna
rešenja za rasvetu različitih dvorana. Pre
nekoliko meseci čak je i vatikanska
banka, Istituto per le Opere di Religione,
počela da upotrebljava Siemensove sisteme za zaštitu od požara i provala. To uvedeno rešenje banci jamči maksimalan
stepen autonomije u upravljanju i nadzoru. Sistemom se upravlja i nadzire
putem interneta iz nekoliko upravljačkih
centara. Tehničari trenutno rade na procesu koji će omogućiti sjedinjavanje
sistema ugrađenih u sve muzeje kako bi
se još više poboljšao nadzor. Vatrodojavni uređaji spojeni su putem intefejsa s
nadzornim sistemom Vatrogasne stanice
Vatikana. Vatrogasna stanica reaguje čim
grafički prikazi na monitorima i poruke
upozorenja naznače da je intervencija
potrebna. I papa Benedikt XVI ima koristi
od novih rešenja koja upravljaju i nadziru rasvetu i rasklopne ploče u njegovim
odajama.
■
Više informacija
■
■
■
■
siemens.com/buildings
www.osram.com
siemens.com/industryjournal
www.vatican.va
hi!tech 03|10
40 ■ 41
cover
hi!biz
hi!school
hi!life
Od kolevke do kolevke
Ekonomija bez otpada
Nemački hemičar i procesni inženjer Mihael Braungart bio je jedan
od očeva vizije „od kolevke do kolevke“, mogućnosti da se stvari recikliraju
unedogled. Sledi intervju o mogućnostima primene njegovih ideja.
Vi baš i ne verujete u ideju održivosti.
Zašto?
Ustaljeno razumevanje održivosti je
dosadno. Uvek se radi samo o smanjivanju, svođenju na najmanju moguću meru
i štednju. Drugim rečima, činiti sve kao i
pre, samo manje štetno. Ali, manje štetno
nije ni približno dovoljno. Moje se ideje
temelje na inteligentnom otpadu. Umesto
stvaranja manje štete, trebali bismo da
razvijemo korisne stvari.
Kako to funkcioniše?
Nije teško kad jednom iz glave izbacite reč
„otpad“. Uzmimo prirodu kao primer. Svi
mravi potroše onoliko energije koliko i 30
milijardi ljudi, ali proizvedu samo biomasu i nimalo otpada. Mi bismo mogli da učinimo isto kad bismo stvorili proizvode za
neprestani ciklus. Ideja koja stoji iza toga
zove se „od kolevke do kolevke“ („Cradleto-Cradle“). Moguće je kupiti „od kolevke
do kolevke“ tepih koji ne samo da ne sadrži zagađivače, već i uklanja čestice materije iz vazduha. Danas na tržištu postoje čak
i majice koje je moguće kompostovati.
Što se događa s proizvodima koje nije
moguće kompostovati?
Sve što se ne može pretvoriti u humus trebalo bi da može stalno iznova da se reciklira – bez gubitka na kvalitetu. To funkcioniše s kancelarijskim stolicama i patikama.
Danas se materijali obično recikliraju na
Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil
niži stepen, drugim rečima, kvalitet stalno
opada. Često su i izrazito zagađeni.
Zar u svetu „od kolevke do kolevke“ nema
smeća?
Ne. Čak i izduv automobila može da pruži
vredne sirovine. Na primer, trenutno
razvijamo tehnologiju koja može da se
koristi za proizvodnju vrednih đubriva od
azotovih oksida iz izduva.
Kako bi trebalo da se recikliraju složeni
proizvodi poput televizora?
Jednostavno treba sve ponovno da se izmisli. Prvo sebi uvek moramo da postavimo
zvođačem vozila kako bismo izradili karoseriju automobila čiji se delovi lepe zajedno, a ne zavaruju. Umesto prodavanja
samog vozila prodavalo bi se, na primer,
pravo na njegovo korišćenje na 100.000
kilometara. Jednom kad se karoserija iskoristi, umočila bi se u kupku, a razložene
bakterije, lepilo i delovi mogli bi se ponovo iskoristiti.
Nije li doista skupo proizvoditi takve proizvode visokog kvaliteta?
Iskustvo je pokazalo da kompanije od proizvoda „od kolevke do kolevke“ profitiraju
vrlo brzo. Na primer, Airbus je uspeo da za
“Sve što se ne može pretvoriti u humus trebalo bi
da može stalno iznova da se reciklira bez gubitka
na kvalitetu.” MICHAEL BR AUNGART
čisto pitanje tržišne ekonomije: šta žele
kupci? A kupci žele da gledaju film ili televizijsku emisiju, a ne da imaju televizor s
preko 4.000 zagađivača. Kupci žele čisto
rublje, ali ne nužno i vlastitu mašinu za
pranje veša. U ovim slučajevima ima smisla prodavati korišenje, ne proizvod. Neku
vrstu zelenog iznajmljivanja, drugim rečima. Kada proizvođači zadrže vlasništvo
nad proizvodima mogu se koristiti potpuno drukčiji materijali. Tada je najbolje ono
što vredi, a ne ono što je najjeftinije. Na
primer, trenutno radimo s jednim proi-
Michael Braungart, Lego, Maersk
20 posto sreže troškove za nove presvlake,
budući da više nije morao da plaća zbrinjavanje starih presvlaka kao opasnih
materijala. Nadalje, kupci rado plaćaju
više za proizvode „od kolevke do kolevke“.
Zašto vaš institut za životnu sredinu EPEA
sertifikuje kompanije, kao i proizvode?
„Od kolevke do kolevke“ je takođe deo korporacijske kulture. Ljudi koji rade za takvu
kompaniju obično su ponosni na to. Sertifikat služi kao reklama za naučnike u
usponu. On takođe pomaže da se zbliže
Eko-efikasnost
„Od kolevke do kolevke“ je vizija ekonomije bez otpada. Na tu su zamisao došli
nemački hemičar i procesni inženjer
Mihael Braungart i američki arhitekta i
dizajner Viljem Mekdonau. Ključni koncept je eko-efikasnost. Proizvodi se proizvode na inteligentan način u dva
zatvorena ciklusa, tako da mogu da se
vrate u prirodu bez uzrokovanja zagađenja – na primer, đonovi cipela, majice i
vrećice usisavača koje je moguće kompostovati – ili se mogu u potpunosti
reciklirati.
Braungart je procesni inženjer i profesor
hemije. U 1980-im osnovao je Hemijski
odsek Greenpeace Internationala. Danas
predaje na Univerzitetu Erasmus u Roterdamu. Osnivač je i rukovodilac međunarodnog istraživačkog i savetničkog
instituta EPEA Internationale Umweltforschung GmbH u Hamburgu. Godine
1995. osnovao je kompaniju za industrijski dizajn s William McDonoughom.
Popis kompanija koje već slede Braungartovo načelo „od kolevke do kolevke“,
bilo u celosti ili delimično, dug je i uključuje proizvođača igračaka Lego, najveću
brodsku prevozničku kompaniju Maersk,
hemijske gigante Akzo Nobel i DSM te
kompaniju za zbrinjavanje otpada Van
Gansewinkel.
MAERSK, najveća brodska prevoznička
kompanija na svetu, oslanja se i sledi
nečelo „od kolevke do kolevke“.
stručnjaci koji su bitni za inteligentne inovacije. Ako na to ovako gledate, načelo „od
kolevke do kolevke“ je i platforma za
komunikaciju.
Hoće li ideja neprekidnih ciklusa zaživeti u
sledećih nekoliko godina?
Ja sam optimističan. Sve veći broj mladih,
motivisanih inženjera i naučnika dospeva
u najviše nivoe uprave u kompanijama. A
zamisao se u mnogim zemljama razvija
brže no što smo očekivali. Holandija je na
najbržem putu da postane nacija na nače-
lu „od kolevke do kolevke“. Tamo imamo
nekoliko projekata i radimo na novim
zamislima prema načelu „od kolevke do
kolevke“ s građevinskim kompanijama,
proizvođačima elektronike i nadležnim
službama.
Mogu li i zakoni pomoći?
Ne. Ljudi to moraju dobrovoljno da učine i
razviju osećaj da nije prekasno, da je ovo
nešto što možemo učiniti. Ili, kako kaže
izreka: da, mi to možemo.
■
Više informacija
■
■
■
■
■
■
www.epea.com
www.maersk-line.com
www.mcdonough.com
www.akzonobel.com
www.dsm.com
www.vangansewinkelgroep.com
hi!tech 03|10
42 ■ 43
Velika nagrada
za tehnologiju
Bolidi Formule ovde
se utrkuju kroz hotel.
Danju i noću voze kroz
oštre krivine koje od vozača
zahtevaju sve što može da dâ.
Staza Yas Marina na ostrvu od
2.500 hektara na obali Abu
Dabija jedna je od najspektakularnijih i
tehnološki najnaprednijih automobilističkih staza. Prva trka na novoj stazi održana je 1. novembra 2009. i bila je trka
Formule 1 završena pod veštačkim svetlima. Sebastijan Vatel iz ekipe Red Bull
Racing osvojio je prvu Veliku nagradu
Abu Dabija, prvu u Ujedinjenim Arap-
Industry Journal, Elisabeth Dokaupil
skim Emiratima. Gledaoce poređane uz
stazu dugu 5,5 kilometara najviše je zanimao izgled staze, arhitektonski zanimljive zgrade, boksovi i luksuzne VIP lože.
Ovaj događaj svoj uspeh većim delom
duguje skrivenoj elektronskoj i komunikacionoj tehnologiji. Veličina samog
objekta predstavljala je posebne izazove
tokom planiranja i montaže.
Visokonaponska mreža od 22 kV s preko
18 trafostanica, 30 transformatora i celim
nizom prekidača i razvodnih kutija stazu
snabdeva strujom. Struja putuje kroz
gotovo 5.000 kilometara dug lavirint žica
i vodova, kroz 20.000 električnih priključaka, utičnica, prekidača za svetlo, prigušivača svetlosti, senzora pokreta i drugih
uređaja u sistemu.
Siemens
U srcu staze Yas Marina nalazi se centar za nadzor trke, gde sudije i službenici
nadziru sve što se događa na stazi. Siemens i njegov partner PKE ugradili su
kamere koje i danju i noću daju kristalno
čiste snimke. Snimci se prenose na monitore za slobodno podesivu zadnju projekciju koja u centru za nadzor trke, gde se
sudije brinu da se pravila trke prate do u
delić sekunde. Ako sudije žele da analizairaju pojedinosti trke nakon što se završila, mogu proveriti snimke, koji se digitalno i u realnom vremenu spremaju na
posebne servere.
Ako se trka prekine, sudije i sistem
nadzora trke mogu da komuniciraju korišćenjem sistema interkoma za sudije.
Nakon savetovanja s direktorom trke i
cover
hi!biz
hi!school
Abu Dabi
hi!life
STAZA YAS MARINA.Moderna električna i komunikaciona tehnologija priprema pozornicu za uzbudljive trke na jednoj od najspektakularnijih automobilističkih staza na svetu.
YAS HOTEL. Sistem
rasvete svetlećim
diodama na solarno
napajanje.
Visoki standardi
Investitor Aldar Properties odabrao je
Cebarco-WCT za opšteg dobavljača za
izgradnju staze Yas Marina te potpisao
ugovor s nekoliko dodatnih tehničkih
saradnika koji su mogli da ostvare njegovu viziju i slede stroge standarde u
kratkom vremenskom roku. Siemens i
njegov bečki saradnik PKE odabrani su
zbog svoje stručnosti iz podjednako
vrlo specijalizovanih projekata. Konzorcijum je angažovan kao podugovarač
odgovoran za sigurnosnu tehnologiju,
nadzor pristupa na stazi, visokonaponske i niskonaponske sisteme, rasvetu i
ožičenje cele lokacije. Siemens i PKE
već su sarađivali na izgradnji prvog
objekta za automobilske trke na Bliskom istoku, staze Bahrain International Circuit, i prve složenije trajne
automobilističke staze u Turskoj, spektakularnog Istanbul Parka.
■ www.pke.at
drugim službenicima, centar za nadzor
trke pokreće tradicionalni postupak
signaliziranja zastavom, žutom, crvenom
ili zelenom. To sve odvija se jednim pritiskom dugmeta na stazi Yas Marina.
„Zastave“ su DigiFlag signalna svjetla,
koja su ugrađena duž cele staze u određenim razmacima u skladu sa smernicama
FIA. Jasno su vidljive i na jakom suncu i
po noći. Ali na kraju se sve svodi na
vreme. Moderna oprema za merenje vremena prati i pamti vremena i brzine. Dve
staze spojene u stazu za trke Formule 1
opremljene su sistemima bežične lokalne
petlje (wireless local loop, LPP). Laserska
se tehnologija koristi na ravnini kako bi
se pratila vozila opremljena odašiljačima, sve do u desethiljaditi deo sekunde.
Informacije se prenose do centra za
monitoring trke putem kabla s optičkim
vlaknima ugrađenog nekoliko kilometara
ispod cele staze.
Kablovi s optičkim vlaknima igraju i
važnu ulogu u komunikacionoj infrastrukturi. Oni spajaju 2.500 telefona i
6.000 pristupnih tačaka umreženih
međusobno i sa spoljašnjim svetom. Za
razliku od gotovo 50.000 gledalaca, većina predstavnika medija trku prati na platnu veličine zida za zadnju projekciju –
prvom
u
svetu
automobilističkog
novinarstva – koji je postavljen u medija
centru za preko 600 akreditovanih novinara. Osim toga, razvijen je i sistem televizije sa satelitskom glavnom antenom
(SMATV). Sistem uključuje posebnu stanicu kablovske televizije koja emituje
različite programe ili video-isečke putem
7.000 izlaznih jedinica raspoređenih po
celom mestu događaja. Nadalje, gotovo
1.000 televizijskih prijemnika postavljeno je na posebno važnim mestima, poput
garaža, zgrada ekipa, administrativnih
kancelarija, VIP posetioce, površinama
boksova i Sun Towera za VIP površina.
I tehnologija rasvete je neobična, kao
što se moglo i očekivati od tako spektakularnog mesta. Sistemi rasvete svetlećim
diodama sa solarnim napajanjem naročito su impresivni. Koriste se i za Sun Tower
i za rasvetne efekte postavljene po celoj
lokaciji. Spoljna LED rasveta Yas Hotela
već se smatra primerom jedinstvenog
dizajna rasvete.
■
Više informacija
■
■
■
■
siemens.com/buildings
www.osram.com
siemens.com/energy
www.yasmarinacircuit.com
hi!tech 03|10
44 ■ 45
cover
hi!biz
hi!school
hi!life
Rasveta
Gradovi u novom svetlu
Upotreba rasvetnih
tela koja štede energiju jedan je od najefikasnijih načina zaštite klime. Na veštačku
rasvetu otpada malo manje
od 20 posto svetske potrošnje električne energije.
Preko 33 posto te energije moglo bi da se
uštedi upotrebom efikasnije rasvetne tehnologije, tačnije 900 milijardi kilovat-sati
godišnje, odnosno 450 miliona tona
ugljen-dioksida.
Ulice su poseban slučaj kada je reč o efikasnoj rasveti. S jedne strane, ulična svetla
koja obasjavaju sve kutke grada od velike
su važnosti za sigurnost i komfor stanovnika. S druge strane, ulična rasveta osigurava i da, primera radi, istorijski gradski
centri noću izgledaju jednako živopisno
kao po danu. Ali ne bi smelo da bude previše svetlosti – ne samo zbog potrošnje
energije. Globalno svetlosno zagađenje
sve je veći problem, naročito u jako industrijalizovnim regijama, gde se svetla
nikada ne gase. To ima negativan uticaj na
ljude, životinje i okolinu.
Samo su ti razlozi dovoljni kako bi gradovi razmotrili mogućnost nove ulične
rasvete. Međutim, ide se i korak dalje –
nakon što zabrani sijalice sa žarnom niti,
EU će do 2015. postupno ukinuti sijalice
manje efikasnosti za uličnu rasvetu, kao
što su sveprisutne živine sijalice, koje
proizvode samo 50 lumena hladnog,
belog svetla po vatu. Alternativa za upotrebu u javnim prostorima je natrijumova sijalica, koja je mnogo efikasniji izvor
svetlosti sa 120 lumena svetlosti po vatu.
Eugen Juen
Siemens, Osram, Siteco
BRATISLAVA je upotrebila natrijumove svetiljke prilikom osmišljavanja nove gradske rasvete.
Natrijumove sijalice zamenile su rasvetna
tela u pet gradova u Slovačkoj: u Bratislavi, Trnavi, Trenčinu, Popradu i Žilini. Projekat u Bratislavi smanjio je potrošnju
energije za 40 posto. „Visoka energetska
efikasnost natrijumovih sijalica ima i
mali nedostatak: žućkasto svetlo koje te
sijalice proizvode donekle ljudima otežava raspoznavanje boja i kontrasta“, objašnjava Matthias Fiegler iz Osrama.
Keramičke metal-halogense svetiljke
vodeće su među konvencionalnim tehnologijama. Bleštava svetla emituju sjajno,
belo svetlo, dobro prikazuju boje i obično
se koriste tamo gde je potrebna velika
količina svetla, kao npr. na stadionima.
Svetleće diode (LED) imaju iste mogućnosti, ali još ima mesta za poboljšanja u tehnologiji. Sve u svemu, svetleće diode pružaju najveći potencijal za štednju. Svetleće
diode mogu smanjiti potrošnju električne
energije za do 80 posto u odnosu na najstarije sisteme sa živinim sijalicama.
LED svetiljke mogu da se kombinuju i s
upravljačkim sistemima koji iskorišćavaju njihova idealna svojstva prigušivanja.
Svetleće diode mogu precizno da usmere
svetlost tačno tamo gde je to potrebno.
One po pravilu uklanjaju neželjenu raspršenu svetlost i tako smanjuju svetlosno
zagađenje. Njihova dodatna prednost je
sposobnost reprodukovanja boja i njihov
potencijal da se koriste u rasvetnim efektima za popularna mesta. Sa životnim
vekom od 50.000 sati, traju dvostruko
duže od konvencionalnih sijalica i potrebno ih je menjati tek svakih deset godina.
LED svetiljke još uvek su oko dva - tri puta
skuplje od tradicionalne tehnologije.
Međutim, ako u proseku računate na oko
50 posto manji trošak električne energije
– u zavisnosti od postojeće rasvetne tehnologije – prelazak na svetleće diode
isplatiće se u roku od 10 - 20 godina.
Isplatiće se bez obzira na direktni učinak
na okolinu. Postoje i ugovorni modeli koji
ulaganje otplaćuju uštedama u energiji. I
Osram želi da upola smanji troškove, što
NOVI OBLIK LED SVETILJKI.
Boja svetlosti koju proizvodi sijalica može se prilagoditi okolini.
bi sisteme sa svetlećim diodama učinilo samo 50 posto
skupljim od sistema koje nudi
konkurencija.
Grad Regensburg u Nemačkoj upotrebljava svetleće diode. Nakon eksperimentalne upotrebe na dve ulice u gradu,
svih 250 uličnih svetiljki u srednjovekovnom centru grada biće zamenjeno svetlećim diodama tokom 2011. godine. U svakoj je sijalici do 54 pojedinačnih svetlećih
dioda. Mogu se zavrnuti u postojeća grla,
a pružaju toplo, prirodno svetlo, koje prikazuje istorijske fasade u njihovoj punoj
lepoti. Očekuje se da će nove sijalice smanjiti potrošnju električne energije za 50
posto.
Grad poput Sidneja u Australiji mogao
bi da uštedi nekoliko miliona dolara na
električnoj energiji upotrebom svetlećih
dioda u uličnoj rasveti. Gradsko veće
započelo je malim korakom. Šetalište
Martin Place opremljeno je s 18 LED sijalica, koje u proseku povećavaju svetlost
za oko 50 posto i smanjuju potrošnju
energije za 56 posto.
■
Svetleće diode u
upotrebi u javnim
prostorima
Kemerovo, ruski grad s 520.000 stanovnika smešten uz transsibirsku železnicu, ugradio je 200 uličnih svetiljki sa
svetlećim diodama koje treba da demonstriraju svoju trajnost i moć osvetljavanja
na sibirskim temperaturama i vremenskim uslovima.
Oko 1.800 metara modula sa svetlećim
diodama obasjavaju Domovinski most
koji je izgrađen u Zagrebu u Hrvatskoj
2006. godine. Javnost i mediji bili su toliko impresionirani mostom da je
gradonačelnik morao dva puta da ga
otvori.
Više informacija
REGENSBURG će 2011. zameniti svih 250
uličnih svetiljki u staroj gradskoj četvrti
svetlećim diodama.
■
■
■
■
siemens.com
siemens.com/osram
siemens.com/pof
www.darksky.org
hi!tech 03|10
46 ■ 47
Iskorišćavanje
Sunčeve
energije
Najefiksaniji
način
dobijanja električne
energije od Sunca je
solarni termalni način i trenutno je u fazi
procvata.
Obećava
ekološki prihvatljivo dobijavelikim razmerama, naročito u Zemljinom sunčanom pojasu, koji uključuje i
južni deo SAD-a, južnu Evropu i delove
Afrike. U planu su već i solarne termalne
elektrane koje će stvarati do 250 megavata struje. Gradnja takvog tipa solarne
elektrane u osnovi je jednostavna. Ogledala koncentrišu Sunčevu svetlost na prijemnike, gdje se prikuplja i zagreva
toplotni medij. Medij protiče kroz izmenjivače toplote, koji stvaraju paru za
pokretanje turbine. Različite su tehnologije dostupne za prikupljanje Sunčeve
svetlosti. Jedna od metoda je upotreba
paraboličnih kolektora koji uz pomoć
ogledala prikupljaju solarnu energiju,
koja se potom usmerava na apsorbersku
cev, gde zagreva tečnost.
Elektrana s paraboličnim ogledalima,
koja će proizvoditi 50 megavata (MW)
struje, trenutno je u izgradnji u Lebriji u
Andaluziji. Nešto manje od 170.000 ogledala potrebnih za tu elektranu proizvode
se u Nazaretu, u severnom Izraelu. Ogle-
Pictures of the Future, Ursula Grablechner
ELEKTRANA S PARABOLIČNIM
KOLEKTORIMA. Ogledala prikupljaju solarnu energiju, koja zagreva tečnost u apsorberskoj cevi.
dala se proizvode od stakla koje sadrži
jako malo gvožđa, što znači da apsorbuju
jako malo, a reflektuju jako puno solarne
energije. Vruće, tečno staklo ističe iz peći
kroz čelične cevi i polako se hladi. Ploče
dimenzija 1,6 x 1,7 metara odlamaju se,
rubovi se bruse i ploče se ponovno greju.
Staklene ploče prenose se na podlogama
od nerđajućeg čelika kroz drugu peć, gde
se polako oblikuju u zadati zaobljeni
oblik sledećih 1,5 sat. U materijalu ne sme
ostati nimalo napetosti, koja bi posle
mogla da prouzrokuje napukline i pukotine, budući da solarni moduli dolaze s
garancijom od 25 godina.
Siemens
Parabolični kolektor sastoji se od 28
pojedinačnih ogledala. Njihov zakrivljeni
oblik mora da bude precizan u delić stepena kako bi se osiguralo da se Sunčeva
svetlost što preciznije refelktuje na apsorbersku cev, kako bi se gubici pri raspršivanju što više smanjili. Puno pažnje se
posvećuje premazu kako bi se još više
smanjila količina energije koju ogledala
upijaju. Kao što je to slučaj s apsorberskim cevima, premaz je ključan za visoku
efikasnost. Zaobljene staklene ploče prolaze kroz nekoliko tuševa. Otopina srebra
raspršuje se po poleđini, a potom se dodaje sloj bakra i nekoliko slojeva antikoro-
cover
hi!biz
hi!school
Solarna termalna energija
Proizvodnja solarnih kolektora
Parabolični kolektor sastoji se od 28
pojedinačnih ogledala. Njihov zakrivljeni
oblik mora biti precizan u delić stepena
kako bi se osiguralo da se Sunčeva svetlost što preciznije reflektuje na apsorbersku cev, kako bi se gubici od
raspršivanja što više smanjili. Apsorberske cevi (dole) najviše utiču na sveukupnu efikasnost sistema. Posebni premazi
na ogledalima i prijemnim cevima ključni
su za visoku efikasnost.
zivne boje. Pojedinačne komponente
nove elektrane u južnoj Španiji sastaviće
se na lokaciji u Lebriji. Betonski stubovi,
koji će nositi 6.048 paraboličnih kolektora, protežu se 40 metara u zemlju. Elektrana bi do kraja 2010. mogla biti dovršena i priključena na elektroenergetsku
mrežu te bi mogla početi da snabdeva
50.000 španskih domaćinstava električnom energijom uz pomoć Siemensove
parne turbine.
„Za očekivati je da će solarna termalna
energija napraviti pravi proboj onda kada
bude proizvodila električnu energiju po
konkurentnim cenama. Drugim rečima,
bez subvencija,“ naglasio je Eli Lipman,
potpredsednik odela za istraživanje i
razvoj u Siemensovom odeljenju za koncentrisanu solarnu energiju (Concentrated Solar Power, CSP). Za sada je cilj da
troškovi proizvodnje struje budu jednaki
ili niži od tržišne cene struje. Apsorberske cevi imaju veći uticaj na ukupnu efikasnost elektrane od bilo koje druge komponente. Siemens je krajem 2009.
lansirao dotad najefikasniji prijemnik. To
se postiglo povećanjem apsorpcije toplote
dok se istovremeno smanjio gubitak
toplote koji nastaje kada solarna energija
hi!life
zrači iz prijemnika. Posebni premazi tu
igraju ključnu ulogu.
Ekonomska efikasnost elektrane može
da se poveća i upotrebom velikih paraboličnih ogledala, budući da su fiksni troškovi niži po kvadratnom metru ogledala.
Dalja poboljšanja samih ogledala pomoći
će da se smanje ukupni troškovi energije,
što je mera za trošak stvaranja električne
energije koja u obzir uzima troškove ulaganja i pogona te kapitalne troškove.
Dok su neke solarne termalne elektrane već u pogonu u Španiji i američkoj
saveznoj državi Arizoni, tek sada se planira izgradnja prvih postrojenja u Izraelu.
„Podaci o Sunčevom zračenju u Izraelu su
savršeni. Cela pustinja Negev idealna je za
elektrane CSP,“ rekao je generalni direktor CSP-a Avi Brenmiller. „A ako biste elektrane opremili i gasnim turbinama, u Izraelu biste sada mogli proizvoditi električnu
energiju po konkurentnim cenama, čak i
bez subvencija.“ Downstream parnu turbinu u takvim hibridnim elektranama na
gas i solarnu energiju može pokretati
Sunčeva toplota i otpadna toplota koju
proizvodi gasna turbina. To znači da elektrana može da proizvodi električnu energiju i po noći. Solarna energija i fosilna
goriva mogli bi međusobno da nadopunjuju svoje nedostatke.
Izrael nije idealan samo za solarne termalne elektrane, već obećava i visoku efikasnost za fotonaponske elektrane. Vodeće na tržištu u razvijanju fotonaponskih
elektrana je preduzeće Arava Power, u
kojem Siemens ima udeo. Prve pustinjske
elektrane u izgradnji su u kibucu Ketura
u južnom Izraelu. „Moja velika nada je da
će ovo označiti početak unosne budućnosti obnovljive energije u Izraelu,“ rekao je
Mike Green, glavni inženjer elektrotehnike u preduzeću Arava Power.
■
Više informacija
■ siemens.com/energy
■ www.aravapower.com
■ siemens.com/pof
hi!tech 03|10
48 ■ 49
cover
hi!biz
hi!school
hi!life
Istorija
Sto dvadeset godina električnih
podzemnih železnica
PRVA podzemna železnica
na evropskom
kontinentu
puštena je u
pogon u Budimpešti 1896.,
železnica Franje
Josipa.
Prva svetska podzemna
železnica na električni
pogon otvorena je u
Londonu u decembru
1890. Planovi za povezivanje
dve železničke stanice na velikoj udaljenosti unutar grada
Beča postojali su već 1844. Prva podzemna
železnica započela je s radom 1863. u Londonu. Međutim, radila je s parnim vozovima i u početku nije naišla na sledbenike.
Henry Greathead je 1869. godine razvio
stroj za bušenje tunela za podzemni prolaz
Tower ispod Temze. Prelomni trenutak za
podzemni gradski prevoz ipak je došao tek
s upotrebom električnih motora. Osnovnu
ideju električne železnice predstavio je
Werner von Siemens 1879. na industrijskoj
izložbi u Berlinu. Frank Julian Sprague je
1888. razvio pogon trole za sistem tramvaja u Ričmondu, Virđžinija. Taj pogon je
omogućavao siguran prenos zakretnog
momenta motora na sisteme kotača.
Ursula Grablechner
Siemens
Prva londonska podzemna železnica na
električno upravljanje putovala je između
Stockwella i William Streeta. Podzemna
železnica je imala tri vagona koje je vukla
električna lokomotiva. Siemens je dobavljao 52 električne komponente, osovinske
motore, a kasnije i sisteme za pogon trole.
Ostali su u upotrebi do kraja 1923. Danas
su delovi železnice City i South Railway u
sistemu Northern Line. Siemens je kao
glavni izvođač radova 1896. u Budimpešti
izgradio prvu podzemnu železnicu na
LONDON: prva svetska podzemna
železnica na električni pogon je 1890. započela putovanjima između
Stockwella i William Streeta.
evropskom kontinentu - železnicu Franje
Josipa, danas Fäldalatti. Frank Julian Sprague je 1896. u Čikagu razvio prvi sistem
upravljanja za više jedinica, s pomoću
kojeg je jedan mašinovođa mogao sam da
upravlja celim vozom s vagonima na vlastiti pogon.
Na temelju ovih tehničkih razvoja, od
1900. širom sveta otvoreno je otprilike
140 sistema podzemne železnice. Najveće
mreže nalaze se u Londonu, Njujorku,
Tokiju i Moskvi; a stalno se razvija nešto
novo. Na primer, u Minhenu je 1967. uvedena prva podzemna železnica s vagonima s aluminijskom karoserijom i šasijom
sa vazdušnim jastucima. U Nirnbergu je
1975. ispitan prvi trofazni asinhroni
pogon za podzemne železnice koji je imao
napajanje preko izmenjivača. U Lilu je
1983. pušten u pogon VAL, prvi u potpunosti automatizovan sistem podzemne
železnice bez vozača i s gumenim oblogama na kotačima. U Nirnberg je 2004.
puštena u pogon prva podzemna železnica bez vozača. Izuzetno energetski efikasan pogon Syntegra prvi je put korišćen u
Minhenu 2008. Siemens u fabrici u Beču
od 1972. proizvodi vagone podzemne
železnice za Wiener Linien (Bečke linije)
– ukupno više od 500 „srebrnih strela“, a
takođe i V-vagon od 2000. Beč je svetski
centar za vozove i vagone podzemne železnice.
■
■ www.siemens.com/mobility
hi!tech 03|10
50
,BLPTFNPæF[BEPWPMKJUJQPUSFCB
QMBOFUF[BFMFLUSJƙOPNFOFSHJKPN
BEBKPKTFQSJUPNOFOBOFTFuUFUB
0EHPWPSLPNQBOJKF4JFNFOT&GJLBTOJNTOBCEFWBOKFNFOFSHJKPN
/BuJNJOPWBDJKBNBFGJLBTOPTFTUWBSBJEJTUSJCVJSBFOFSHJKBLPKBOBNKFQPUSFCOBBJTUPWSFNFOPTFESBTUJƙOP
TNBOKVKFFNJTJKB$0 XXXTJFNFOTDPNBOTXFST
"OTXFSTGPSUIFFOWJSPONFOU
.BMFƘFMJKFOFNPSBKVVWFLEB
QSPV[SPLVKVWFMJLFQSPCMFNF
4JFNFOTPWJQSPJ[WPEJJSFuFOKBQPNBæVEPLUPSJNBVSBOPNPULSJWBOKVCPMFTUJuUFEF
USPuLPWFJQSPEVæBWBKVæJWPUF
,BEBTFCPMFTUSBOPPULSJKFQPTMFEJDFTV[OBUOPNBOKF
%BOBTTFPHSPNBOEFPUSPuLPWBV[ESBWTUWFOPK[BuUJUJ
VTNFSBWBLBMFƙFOKVCPMFTUJQPQVULBSDJOPNBJPCPMKF
OKBTSDBVLSBKOKPKGB[J4B4JFNFOTPWPNOBQSFEOPNEJ
KBHOPTUJƙLPNUFIOPMPHJKPNEPLUPSJTVVNPHVƘOPTUJEB
JEFOUJGJLVKVPWBPCPMKFOKBVQPƙFUOPKGB[J5BLPQBDJKFOUJ
NPHVPENBIEBEPCJKVPEHPWBSBKVƘVUFSBQJKVuUPQP
NBæFVTQBuBWBOKVæJWPUBJTNBOKFOKVUSPuLPWB.JEBKF
NPPEHPWPSFOBTWBUFuLBQJUBOKBVPCMBTUJ[ESBWTUWFOF
[BuUJUF
TJFNFOTDPN BOTXFST
Download

hi!tech - Siemens AG Österreich