Olivera Žikić
Klinika za zastitu mentalnog zdravlja
KC Nis
KOGNITIVNO
BIHEJVIORALANA TERAPIJA
U TRETMANU
EMOCIONALNIH
POREMEĆAJA KOD
NEFROLOŠKIH PACIJENATA
Doc. dr Olivera Ţikić,
psihijatar
• Telo i duša dva pola iste celine,
ljudskog bića
• Nerazdvojivi su
• Poremećaj u jednom uglavnom
dovodi do poremećaja u drugom
• Ništa drugačije nije ni kod bubreţnih
pacijenata
• Jasno definisano telesno oboljenje
• U emocionalnoj sveri negativna,
neprijatna doţivljavanja poput straha,
tuge, besa i ljutnje
• Kod pacijenata koji se nalaze u krajnjem
stadijumu bubreţne bolesti postoji visok
procenat komorbidne depresije
• Nezavisno od osnovne bolesti, komorbidna
depresija je povezana sa povišenim
mortalitetom1 kao i dodatnim padom
kvaliteta ţivota2.
1.
Riezebos RK sa sar, Nephrol Dial Transplant, 2010.
2. Dogan E sa sar., Ren Fail., 2005.
Survival curve comparing patients with and without depressive symptoms.
Riezebos R K et al. Nephrol. Dial. Transplant. 2010;25:231236
© The Author 2009. Published by Oxford University Press [on behalf of ERA-EDTA]. All rights
reserved. For Permissions, please e-mail: [email protected]
• Osobe na dijalizi imaju značajan nivo
stresa koji olakšava razvoj
–
–
–
–
–
–
depresije,
anksiznosti,
seksualnih problema,
poremećaja sna3,
nekooperativnosti
psihotoičnih reakcija4.
3. Sabry AA sa sar., Saudi J Kidney Dis Transpl, 2010.
4. Levy NB , Nephrology Times, 2009.
• Tretman navedenih psihopatoloških
ispoljavanja - medikamentozna terapija.
• PROBLEM - odredjeni medikamenati se
izlučuju putem bubrega te zbog već
insuficijentne funkcije, bubrezi nisu u
stanju da adekvatno elimišu supstance iz
tela.
• Mogu se javiti izraţeni neţeljeni efekti
naročito kod pacijenata sa redukovanom
glomerularnom filtracijom
• PROBLEM - Nefrološki pacijenti zbog
prirode bolesti ali i zbog komorbiditeta,
uzimaju značajan broj lekova što već
predstavlja opterećenje za oslabljenu
bubreţnu funkciju.
• Potraţeni su alternativni putevi za
rešavanje emocionalnih problema kod ovih
pacienata.
• Zvanične terapijske metode u
psihijatriji:
– Medikamentozna terapija
– Psihoterapija
– Socioterapija
• Jedna od psihoterapijskih metoda
koja se u dosadašnjim istraţivanjima
pokazala kao efikasna u
prevladavanju emocionalnih i
ponašajnih problema kod bubreţnih
pacijenata je kognitivno bihejvioralna
terapija.
• Dosadašnja istraţivanja su potvrdila da
je kognitivno bihejvioralana terapija
efikasna u tretmanu
–
–
–
–
depresije5,
poremećaja sna6
anksioznosti7
drugih psihopatoloških ispoljavanja kod
bubreţnih pacijenata.
5. Hogan M, Nephrology Times,2009.
6. Hung-Yuan Chen sa sar, Amer J Kidney Dis., 2008.
7. Yildirim YK sa sar., EDTNA ERCA J., 2006.
• Ovom vrstom psihoterapije moţe se
rešiti i problematično ponašanje
poput
– neadekvatnog uzimanja tečnosti8
– komplijanse ovih pacijenata
8. Sagawaa M sa sar., Int J Nurs Stud., 2003.
OSNOVNI POSTULATI
KOGNITIVNO
BIHEJVIORALNE TERAPIJE
• Pragmatična kombinacija dve veoma
efikasne psihoterapijske metode -
kognitivne i bihevioralne terapije
• Spojene u jednu celinu predstavljaju
moćno oruţje u prevladavanju
širokog spektra psihičkih poremećaja.
• U najvećem broju slučajeva se
primenjuje paket mera u kome se
nalazi kombinacija obe metode
• Zavisno od procene i formulacije
slučaja, kao i od faze terapije, teţište
moţe primarno biti na kognitivnim ili
na bihejvioralnim tehnikama
• Tehnike se baziraju na normalnim
fiziološkim principima
– Senzitizacija, desenzitizacija i
habituacija
– Fiziologija mišićnog sistema
– Stimulacija pojedinih grana vegetativnog
nervnog sistema
– Principi obrade podataka ....
KBT
• Terapija se zasniva na bazičnim
principima učenja.
• Smatra se da je patološko ponašanje
stečeno, naučeno tokom ţivota
• Značaj biološke spremnosti svakog
pojedinca (neuroticizam, ekstroverzija
introverzija)
• Svaka emocija ima tri komponente
– Kognitivnu (misaona- procene, verovanja...)
– Telesnu (lupanje srca, zategnutost mišića,
ubrzano disanje, bolovi...)
– Ponašajnu – reakcije beţanja, izbegavanja i
sigurnosno ponašanje
• Kada tretiramo negativna emocionalna
stanja poput anksioznosti, depresivnosti,
besa ljutnje primenjujemo tehnike koje su
usmerene na sve tri komponente
KOGNITIVNI MODEL
Za naša osećanja i ponašanje
nije vaţno šta nam se dešava već
kako te dogadjaje procenjujemo i
koliko verujemo u tačnost naših procena
• Uglavnom se nastanak emocija vidi iz
takozvane nekognitivne perspektive,
tj smatramo da odredjeni dogadjaji
utiču na nastanak naših emocija
• Da je tako – isti dogadjaj bi kod svih
ljudi izazvao ista osećanja
• Primer : Pogoršanje bolesti i hospitalizacija – dve
procene pacijenta sa visokim nivoom uverenosti u
nju
– Ja više ne mogu da izdrţim, ovo su neizdrţive
muke, ništa u mom ţivotu ne valja....(visok nivo
besa, ljutnje i moguć razvoj depresije)
– Sada mi je malo lošije, ali ne znači da će uvek
biti tako. Iz iskustva znam da moţe da mi bude
bolje. Ako sam izdrţao do sad, mogu i od sad.
Ja sam neko ko ipak ima svetle tačke u ţivotu –
deca porodica....
• VAŢNO – mi pacijentu ne govorimo
kako će da misli i kako će da zameni
misli, već ga vodimo do ţeljenog
zaključka postavljanjem logičnih,
Sokratovskih pitanja te, na taj način,
indukujemo ponovnu kognitivnu
obradu podataka i donošenje novih
logičnih i realnijih zaključaka.
(GUIDED DISCOVERY)
• Telesne tegobe se rešavaju dominantno
veţbama relaksacije i veţbama disanja.
• Zasnovane na fiziološkim principima –
– Veţbe disanja – stimuliše se
parasimpatikus
– Progresivna mišićna relaksacija – princip
kontrakcije mišeća
• Posebno dobro za anksioznost i napetost,
bes ljutnju
VEŢBE DUBOKOG DISANJA
Udah – zadržati dah 5 sek.- izdahnuti polako brojeći do 10 sek.
• Ponašanje – primenjujemo različite
metode
– Za depresiju bihejvioralna aktivacija
– Za anksioznost – sprečavanje reakcija
beţanja i izbegavanja, kao i
sigurnosnog ponašanja
• Druge metode poput
–
–
–
–
–
–
–
Defokusiranje paţnje
Treninga socijalnih veština
Asertivni trening
Neverbalna komunikacija
Planiranje vremena
Donošenje odluka
Kontrola besa.......
• Kognitivno bihejvioralna terapija traje 1216 seansi, 45 min, individualno ili grupno
• Vremenski je ograničena
• Za neke poremećaje kraće za druge duţe
• Nema kontraindikacije ako je neophodno
da se uzima zajedno sa
psihofarmakoterapijom
Bruce Lydiard, Current Psychiatry, 2003
• Postavlja se pitanje da li psihoterapija zaista
ima pozitivno dejstvo ili je to nešto što je
površno moţda magijski, nešto što nema veze
sa medicinom.
• Naš mozak ima jednu veoma vaţnu
karakteristiku koja se zove neuroplastičnost i
ta osobina znači da se on menja pod uticajem
spoljašnjih stimulusa.
• Kognitivno bihejvioralna terapoija dokazano
daje i izmene u centralnom nervnom sistemu.
PET nakon KBT
paničnog
poremećaja
• Sniţenje aktivnosti u:
–
–
–
–
Levom hipokampusu
Levom ventralnom ACC
Levom cerebelumu
Ponsu
• Povišenje aktivnosti u:
– Medijalnim
reg.
prefrontalnim
Yojiro Sakai sa sar., Changes in cerebral glucose utilization in patients with panic
disorder treated with cognitive–behavioral therapy, NeuroImage 33 (2006) 218–226
PET nakon KBT i Paroxetina kod
Major depresije
KBT:
Povećanje aktivnosti u
dorzalnom delu
cingulusa, a sniţenje u
dorzalnom, ventralnom
i medijalnom delu
frontalnog korteksa
Paroxetin:
Povećana aktivnost u
prefrontalnom delu i
sniţenje u
hipokamalnoj i
cingularnoj regiji
Goldapple, K. et al., Modulation of Cortical-Limbic Pathways in Major Depression
Treatment-Specific Effects of Cognitive Behavior Therapy Arch Gen Psychiatry
2004; 61:34-41.
PRINCIPI KBT
Ivan Petrovich Pavlov 1849-1936
The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1904
Eric R. Kandel
The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2000
HVALA NA
PAŢNJI
Download

преузмите pdf документ