Staranje i briga o deci u
Norveškoj– promene i trendovi
Ćišten Tošten
Šef odeljenja za porodičnu terapiju
U Agderu, Bufetat,
Svein Uve Ueland
Savetodavac šefa zdravstva i socijalne politike u Kristijansandu
1
Socijalna politika
Univerzalne mere:
Dečiji dodatak.
Dečiji dispanzeri.
Obdaništa.
Zaštita dece
Staranje o deci
2
Prvo malo o socijalnoj politici
Socijalna politika
• = Radpodjela resursa i dadžbina
– Državne mjere su neophodne da bi se umanjile
negativne posljedice drustvenog razvoja
• Odgovornost države je glavna tema u socijalnoj
politici
Tri socijalna modela (modeli
“blagostanja/ dobrobiti”)*
Uloga:
Liberalni
Socijalnodemokrats
ki
Konzervativni
Familija
Marginalna
Marginalna
Centralna
Tržište
Centralna
Marginalna
Marginalna
Država
Marginalna
Centralna
Subsidirana
Dominantna forma
solidarnosti
Individualno
Kolektivno
Rodbina
Dominantna arena
za solidarnost
Tržište
Država
Familija
Tipicni primjeri
Amerika
Skandinavia
Italia. Balkan (?)
* Esping-Andersen 1990 – The three Wolrds of Welfare Capitalism
Norveski socijalni sistem (sistem
blagostanja/ dobrobiti)
• Izgrađen je pretežno poslije 1945
– Kamen temeljac sistema je položen prije pronalaženja
nafte i prije nego sto je Norveska postala bogata
nacija
• Prepoznatljiv je po:
– Univerzalnošću (socijalni sistem i mjere se odnose na
sve građane Norveške)
– Država je dominirajuća arena solidarnosti
Socijalna politika- investiranje u
decu
•
Tesna veza između socijalne politike i staranja o deci
•
Efektivan odgovor na potrebu za staranjem zahteva od nas da
utvrdimo kada i kako u toku ljudskog života bi bilo najbolje ulagati
kako bi se kasnije smanjila potreba za skupljim i i često neefektivnim
popravnim metodama (Esping-Andersen 2005)
•
Životne šanse često više zavise od kulturnog, kognitivnog i
društvenog kapitala koje građanin može steći. Fundamentalna
životna faza je u detinjstvu i presudno pitanje leži u interakciji
između društvenih i roditeljskih ulaganja u razvoj deteta (EspingAndersen 2002)
•
Pošto će životne šanse većine ljudi u mnogome diktirati odnosi u
porodičnom domu, treba sprovoditi politiku usmerenu ka društvenom
uključivanju (Esping-Andersen 2002)
7
Kako investirati u budućnost
dece?
• Esping-Andersen (2002, 2005)
– Smanjiti društveno isključivanje/ povisiti
uključivanje
– Smanjiti siromaštvo kod dece
– Dobra obdaništa i škole za sve
8
Neke opšte socijalne uredbe koje su od
važnosti za decu
•
Dečiji dodatak – Uveden 1944. Važi za sve od 1970. Finansijska
pomoć države svim porodicama koje imaju decu uzrasta 0 – 18
godina.
•
Dečiji dispanzeri – Odgovornost opština od 1972. Bave se
preventivnim zdravstvenim radom i pružaju informacije o trudnoći,
porođaju i deci, obično do školskog uzrasta. Ova usluga je izborna i
besplatna za sve porodice sa decom.
•
Dečija obdaništa – Od 2009. sva deca imaju pravo na mesto u
obdaništu od kada napune godinu dana. Obdaništa nisu besplatna,
ali uvedena je propisana (maksimalna) cena.
9
Dečiji dispanzeri
• Deca i roditelji dolaze više puta u dečije dispanzere dok
dete ne napuni 5 godina. Više medicinske sestre takođe
idu u kućne posete.
• Deci se mere visina i težina i radi se analiza urina. Radi
se veliki broj kontroli vida, sluha, motorike, sposobnost i
razvoj govora. Viša medicinska sestra organizuje
vakcinaciju.
• U određenom uzrastu se rade standardizovani lekarski
pregledi
10
Dečiji dispanzeri
• Više pažnje usmereno ka psihosocijalnom odnosu i
interakciji roditelja i dece:
–
–
–
–
–
TWEAK. Ispituje korišćenje opijata kod trudnica
EPDS. Edinburgh Postnatal Depression Scale
Marte Meo. Vežbanje veština interakcije između roditelja i dece
ICDP. International Child Development Program
PMT-O (Parent Management Training)
11
Dečija obdaništa
• Dečija obdaništa predstavljaju dobro polje
za negu, igru, učenje i vaspitanje.
• Sva deca treba da aktivno učestvuju u
inkluzivnom zajedništvu.
• 90% sve dece uzrasta 1 – 5 godina je
imalo mesto u obdaništu 2011-e
12
13
Staranje i briga o deci
Za najugroženiju decu i roditelje
14
Staranje i briga o deci
•
Usluga za najugroženiju decu. Centar za zaštitu
odojčadi, dece i omladine treba da:
–
–
•
•
Obezbedi neophodnu pomoć i negu u pravo vreme deci i
mladima koji žive u uslovima koji im mogu narušiti zdravlje ili
ometi razvoj.
Doprineti da deca i mladi odrastaju u sigunim uslovima
4 – 5% norveške dece koriste usluge zaštite dece
Osnovne mere centara za zaštitu dece:
1. Izborne mere pomoći za decu i porodice.
2. Preuzimanje starateljstva. Smeštanje dece van prodice zbog
odsustva staranja.
3. Mere koje se primenjuju kod poremećaja u ponašanju.
Smeštanje omladine u institucije ili hraniteljske porodice zbog
njihovog ponašanja.
15
Bv.l. § 4-2. prijavljivanje centrima za
socijalni rad
• Centri za socijalni rad će u najkraćem roku, a najkasnije
u roku od 7 dana, procesuirati pristigle prijave i proceniti
da li će se prijave ispitati.
• Dečiji dispanzeri, obdaništa, škole, bolnice i drugi imaju
obavezu da prijave centirma za socijalni rad ukoliko
sumnjaju da je dete izloženo nemaru.
• Roditelji i porodice sami kontaktiraju centre za socijalni
rad.
• Komšije kontaktiraju centre za socijalni rad.
16
Bv.l. § 4-3. Prava i obaveze centara za socijalnu
zaštitu odojčadi, dece i omladine da sprovode
istragu
• Ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje uslovi za
sprovođenje mera, centri za socijalni rad će ispitati slučaj
u zakonom predviđenom roku (3 meseca)
• Istraga će se sprovoditi na način koji će što je manje
moguće naškoditi strane uključene u proces, i neće se
ispitivati više nego što svrha nalaže. Važnost će se
pridavati sprečavanju bespotrebnog širenja znanja o
istrazi.
• Roditelji ili oni kod kojih je dete se ne mogu
suprotstavljati sprovođenju istrage prilikom kućne
posete.
17
Bv.l. § 4-4. Dodatne mere za decu i porodice sa
decom
•
Centrii za zaštitu odojčadi, dece i omladine treba da doprinose tome da
svako dete ponaosob ima dobre uslove života i mogućnost da stekne
obrazovanje savetovanjem, usmeravanjem ili dodatnim merama.
•
Centri za socijalni rad će se postarati da se sprovedu dodatne mere, kada
dete zbog odnosa u porodici ili drugih razloga ima potrebu za tim, npr:
•
–
–
–
–
–
–
Imenovanjem kontakt osobe
Obezbeđivanjem mesta u obdaništu
Odlaskom u kućnu posetu
Sprovođenjem mera rasterećivanja u domu
Boravkom u centru za roditelje i decu ili drugim merama koje jačaju roditeljstvo.
Centri za socijalni rad mogu takođe pružati finansijsku pomoć kao dodatnu meru
–
–
–
–
–
Marthe Meo.
PMT-O (Parent Management Training)
MST (Multisistemska terapija)
Sastanci mreže
Porodično savetovanje
”Druge mere jačanja roditeljstva”
18
Bv.l. § 4-4. Dodatne mere za decu i porodice sa
decom
• Centri za socijalni rad će na isti način sprovoditi mere
koje mogu podstaći aktivnost deteta u slobodno vreme,
ili obezbediti detetu mofućnost da se obrazuje ili radi, ili
priliku da živi van roditeljskog doma
• Centri za socijalni rad mogu roditeljski dom da stave pod
nadzor tako što će imenovati nadzornika
• 80% mera centara za zaštitu odojčadi, dece i omladine
su izborne mere moći za decu i porodice
19
§ 4-12. odluka o preuzimanju starateljstva nad
detetom
•
Odluka o preuzimanju starateljstva nad detetom se može doneti
– Ukoliko postoji ozbiljan nedostatak svakodnevne brige o detetu, ili odsustvo ili
nedostatak ličnog kontakta i sigurnosti koje je detetu potrebno u njegovom
uzrastu i razvoju
– Ukoliko se roditelji ne staraju da dete koje je bolesno, ometeno u razvoju ili ima
posebne potrebe dobije pokrivanje svojih posebnih potreba za terapijom i
učenjem
– Ukoliko je dete zlostavljano ili izloženo drugim teškim napadima kod kuće, ili
– Ukoliko je vrlo verovatno da zdravlje ili razvoj deteta može biti narušeno jer
roditelji nisu u stanju da se dovoljno brinu o detetu
•
Rešenje o preuzimanju starateljstva može se usvojiti samo kada situacija u
kojoj se dete nalazi to nalaže. Takvo rešenje se zbog toga ne može usvojiti
ukoliko se odnosi mogu poboljšati sprovođenjem određenih mera pomoći.
20
§ 4-14 og § 4-15. alternative smeštaja dece po
preuzimanju starateljstva i izbor smeštaja
•
•
•
Hraniteljska porodica
Institucija
Institucionalizacija kada je to neophodno jer je dete ometeno u
razvoju
•
Smeštaj se bira prema detetovoj posebnosti i potrebe za negom i
učenjem u stabilnom okruženju. Neophodno je takođe uzeti u obzir
da je detetu potreban kontinuitet u vasitanju, kao i etnička,
religiozna, kulturna i jezička pozadina. Dalje se uzima u obzir koliko
dugo bi smeštaj trajao, i da li je moguće i poželjno da dete provodi
vreme ili ima kontakt sa roditeljima.
•
Većina dece nad kojima se preuzme starateljstvo se smešta u
hraniteljske porodice.
21
§ 4-24. Smeštaj i zadržavanje u instituciji bez
saglasnosti deteta
•
Dete koje ispoljava ozbiljne probleme u ponašanju
– Težim ili ponovljenim kriminalnim aktivnostima,
– Postojećom konzumacijom opijata ili
– Na drugi način
•
Može se bez sopstvene ili saglasnosti roditelja ili staratelja smestiti u
instituciju na posmatranje, ispitivanje i kratkoročno lečenje (do 4
nedelje)
•
Ukoliko postoji verovatnoća da je detetu neophodno duže lečenje, može se
doneti rešenje da se dete smesti u instituciju u trajanju do 12 meseci bez
saglasnosti roditelja ili staratelja i deteta. Novim rešenjem se boravak deteta
u instituciji može produžiti na još 12 meseci.
22
Odgovornost zaštite dece –
Opština
• Opštine su odgovorne za sprovođenje mera koje po
zakonu nisu dodeljene državnom organu.
• U svakoj opštini postoji uprava na čijem je čelu šef koji je
odgovoran za sprovođenje zakona.
• Uprava sprovodi tekuće poslove, u koje spadaju
–
–
–
–
Savetovanje i usmeravanje
Sprovođenje zakonskih mera, eventualno predlaganje mera
Priprema sučajeva za razmatranje u pokrajinskoj komisiji,
Sprovođenje mera.
23
Odgovornost zaštite dece –
pokrajinski komitet
• Pokrajinski komitet za socijalni rad odlučuje o
prinudnim merama koje predlaže opština.
• Svaki pokrajinski komitet se sastoji od
– Jednog ili više direktora koji ispunjavaju zahteve za
sudiju,
– Stručnog odbora,
– Drugih članova.
24
Odgovornost zaštite dece – Bufetat (na
nivou države)
• Posle zahteva opštine u smeštanju dece van
njihovog domapomaže centar za socijalni rad.
• Orgovorni za pridobijanje hranjiteljskih porodica i
posredovanje.
• Odgovorni da hraniteljske porodice steknu
neophodno znanje i savetovanje.
25
Hraniteljska porodica kao
meraprofesionalizacija
26
-Pridobijanje novih porodica putem posebnih odeljenja
-Održavanje i priznavanje
-Plaćanje troškova i naknade
-Ponuda kurseva i savetovanja
-Stalan kontakt sa Centrom za socijalni rad preko deteta
-Posebna organizacija- Udruženje hraniteljskih porodica
27
Odobrenje
• Hranitelji prvo pohađaju PRIDE – kurs
• Opština u kojoj dete živi daje odobrenje za
svako dete ponaosob
• Danas se hranitelji prvo traže iz kruga srodničkih
porodica
• Hraniteljska porodica treba da bude prosečna
porodica koja predstavlja većinu u društvu
• Ispunjeni socio-ekonomski uslovi, dokaz da
hranitelj nije osuđivan
28
Prava deteta
• Da odraste u porodici
• Da učestvuje u odlučivanju i da izrazi sopstveno
mišljenje
• Da bude izdržavano (hrana i odeća)
• Da bude paženo i zdravo i bolesno
• Da ide u školu i dobije pomoć pri učenju
• Da učestvuje u aktivnostima u slobodnom
vremenu
• Da ima prijatelje
29
Koristan i izazovan zadatak
• Pružiti detetu sigurno i
bezbrižno odrastanje u
porodičnom okviru
opšteprihvaćenih društvenih
normi
• Doživeti radost i značaj
pomaganja detetu
• Ljubav deteta je poklon
• Izazov predstavlja, kada je
dete tužno i povređeno, biti
smiren prema detetu
30
Provera stanja deteta
• Biti hranitelj nije privatna stvar
• Centar za socijalni rad će
razgovarati sa detetom
• Centar za socijalni rad će
nadziradi hraniteljsku porodicu
• Osoba koju Centar za socijalni
rad izabere će biti u kontaktu
sa detetom
• I ova osoba i hraniteljska
porodica će podnositi pismene
izveštaje više puta godišnje
• Moguće je prekinuti saradnju
sa hraniteljskom porodicem i
dete se u tom slučaju seli
31
Promene i tendencije
Stručne razvojne karakteristike
32
Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece
u Norveškoj
•
Nov zakon o deci iz 1992.
– Glavno težište je na «biološkom principu».
– Pridat veći značaj izbornim dodatnim merama
– Osnivanje pokrajinskih komiteta za sprovođenje prinudnih mera
•
NOU 2012:5
– Nov princip: «razvoj koji podstiče vezivanje»
• Da li kvalitet odnosa vezanosti i odnosa između staratelja i deteta
podstiče razvoj ili ne.
• Stepen ozbiljnosti i ponavljanje propusta u staranju
• Da li su osobine staratelja(psihička ometenost u razvoju, psihičke
bolesti, zloupotreba opijata) trajne ili prolazne.
– Znači li ovo da će se manje uzimati u obzir biološka veza između
roditelja i dece kada je u pitanju preuzimanje starateljstva?
33
Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece
u Norveškoj
• 2004: država je preuzela deo odgovornosti centara za
rad sa odjočadima, decom i omladinom. Osnovana
Služba za decu, omladinu i porodicu (Bufetat).
– Pridobijanje hraniteljskih porodica, obuka i posredovanje.
– Upravljanje institucijama koje se bave zaštitom i brigom o deci.
– Stručni tim: savetovanje, usmeravanje, upravljanje merama koje
nisu propisane zakonom, a koje su u nadležnosti opština.
• 2012: više odgovornosti se prenosi opštinama.
•
(RASPRAVA-PREDLOG PROMENE ZAKONA O ZAŠTITI ODOJČADI, DECE I OMLADINE)
– Prenošenje finansijske odgovornosti na opštine
– Povećanje odgovornosti opština za izbor stručnih mera i analizu
34
Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece
u Norveškoj
• Smeštanje u institucije je smanjeno za 19% od 2004.
(NOVA 2011) – povećanje smeštanja u hraniteljske
porodice
• Da li smo otišli predaleko kod smanjivanja broja
smeštaja u institucijama?
- Smatram to naprosto skandalzno lošim. Ne mislim da se uzimaju u obzir potrebe
dece, kaže Bunkholt.
Cilj norveških vlasti je bio smanjenje korišćenja smeštajnih kapaciteta u institucijama, a
deca se pre smeštaju u hraniteljske domove ili ostaju u sopstvenim domovima. Ovaj
razvoj je otišao predaleko, smatra Bunkholt, koji ukazuje na to da postoje deca koja ako
se ne uklope u hraniteljsku porodicu, postaju žrtve.
– Mnogo ove dece se prethodno razočaralo, a onda dolaze u porodicu i primete da
ne uspevaju da se uklope. Tako propada odnos između dece i hranitelja. Strašno je
veliko razočarenje za ovu decu, koja su već razočarana, kaže Bunkholt. (Vigdis
Bunkholt za NRK 10.1.2012)
35
Procena preuzimanja starateljstva
- biološki princip:
• Opšti princip o uređenom društvu u kojem dete
odrasta kod svojih roditelja, a uloga vlasti je
sekundarna
• I postojanje jake veze između roditelja i dece
koja je od posebne važnosti za decu i od
posebnog značaja za druženje posle
preuzimanja starateljstva
36
Princip unapređivanja vezanosti:
• Da vezanost i odnos između negovatelja i deteta
podržava njegov razvoj
• Stabilnost u dobrom vršenju nege (bez nemara,
nedostatka nege ili poduke, zlostavljanja ili nasilja)
• Dobre osobine negovatelja (bez psihičkih zaostalosti
u razvoju, pshičkih bolesti, konzumiranja alkohola i
narkotika bilo trajnih ili prolaznih)
37
Istraživanje je dokazalo negativan
uticaj na dete:
• Zlostavljanje dece
• Nemar
• Zloupotreba
• Nasilje i seksualno nasilje
• Stres i nepredvidljivost
• Drugi teški napori
38
Delovanje je štetno u odnosu
na:
•
•
•
•
•
•
Emocinalna i funkcija ponašanja
Društvena kompetentnost
Dostignuće u školi
Oslabljeno pamćenje
Pad drugih kognitivnih funkcija
Psihopatologija i više opštih zdravstvenih
problema
39
Teški problemi pomenutih funkcionalnih
područja postavljeni u teroiji pokazuju:
• Povrede sistema vezivanja
• Povrede očekivanja dece u odnosu na druge
odrasle- tzv. radni model koji dete razvija
• Povrede razvoja empatije
• Povrede emocionalne regulacije koja je u
razvoju tokom prvih, uticajnih godina života
40
Strategije ovlađivanja i protivmere koje se razvijaju
kod deteta kada je izloženo negativnim i
traumatskim merama u detinjstvu dovodi do:
• Dugotrajne anksioznosti- i traumatske reakcije kao
posledica izloženosti mračnom i nepredvidljivom
roditeljstvu
• Internalizacija u vidu straha i depresije ili
eksternalizacija u vidu agresije kada je roditeljstvo
prožeto prisilom, moću, nepredvidljivošću i
agresivnošću
• Rizik dobijanja povreda u razvoju kada je dete
svedok nasilja u porodici, zlostavljanja i nemara
41
Često pojedina deca imaju obimne
povrede
• Multifinalnost- je zbiran proces koji se sastoji od različitih
negativnih uticaja na decu u različitim fazama razvoja, u
kojem su nasilje koje ostavlja traume, kao i kažnjavanje
deteta, dominantni. Utiče na normalan razvoj i dovodi do
nemerljivih posledica i trenutno i i kao kasne komplikacije.
• Poli-viktimizacija – značajan procenat dece koja su ugrožena
lošim roditeljstvom su takođe izložena drugim negativnim
naporima- primetan je nedostatak osnovnih faktora zaštite,
tako da je dete izloženo čitavom nizu trauma i drugim štetnim
faktorima u odrastanju pored zlostavljanja i zanemarivanja.
Ponavljano zlostavljanje dece.
42
Killen’s samspillsmodell for analyse av
omsorgssviktsituasjonen
43
Primer multifinalnosti- odrastanje
kod kuće
Nedovoljno
senzibiliteta
neprevidivost
Nasilje koje ostavlja
traume
atributiv
no
Stil kažnjavanja
44
Primer poliviktimizacije- teret na
mnogo polja
Loše staranje
kod kuće
Samopovređiv
anje
Napadi nekog
iz mreže
Mobing u
školi
Napadi
prijatelja
45
Složena uzročna veza
• Ne posmatra se cela slika i dobije se loš osnov
• Obimne povrede u detinjstvu rezultiraju
zdravstvenim i razvojnim problemima
• Napori na više polja rezultiraju većim povredama
od povreda koje se nanose u jednom polju
• Nasilje koje se ponavlja doprinosi mogućem
trajnom oštećenju više razvojnih potencijala nego
pojedinačan napad
46
Štetno dejstvo u široj perspektivi
• Pacijenti koji su na dužem lečenju sa
najtežim dijagnozama kao što su
šizofrenija, depresija ili hronična
anksioznost
• Zdravstvene povrede onih koji rano
ispadnu iz školskog sistema i traže
utočište u asocijalnim krugovima, i koji
odatle kreću stopama kriminala.
47
Najmlađa deca su najizloženija
grupa
• Rani mentalni napori rezultiraju povredama
zdravlja i smanjenim razvojnim potencijalom.
Najlakše se formiraju u prvim godinama kada su
deca i najizloženija potencijalnim povredama.
• Najveći deo zlostavljanja dece i nasilja nad
decom pogađa decu do 5 godina.
• Najveći deo zlostavljanja dece koji može izazvati
smrt pogađa decu do jedne godine.
48
Porodice višeg naspram porodica nižeg
statusa i razvojni status deteta
• Jezičko iskustvo (fond reči) viši status dva puta više
od nižeg statusa
• Kvalitet reakcije reaksjonskvalitet (oppmuntring og
negative tilbakemeldinger) h.s. 7 ganger mer pos,
mens bare 1/3 av negative
• språklig kvalitet (språklig rikdom som bruk av verb,
adjektiver og adverb) h.s. 4 ganger så mange verb
og 5 ganger så mange adjektiver og adverb
• veiledningsstil (å gi hjelp, stille spørsmål, gi råd osv)
h.s. 4 ganger så mye samspill med barna
49
Sažetak
• Pravo deteta da odraste u porodici ili porodičnoj
zajednici
• Pravo deteta na staranje koje podstiče njegov razvoj
• Znatne povrede u detinjstvu rezultuju odraslima koji loše
funkcionišu i koji predstavljaju teret društvu umesto da
budu društveni resurs
• Znatne povrede predstavljaju izazov hraniteljskim
porodicama,ali i mogućnost za ponavljanje nasilja i
nemara
50
Neki su spremni da prihvate ovu decu
51
I uče ih šta su sigurnost i
radost
52
Kako pomoći starateljima da
pomognu deci?
• Ono što pomaže roditeljima kkod kuće
• Pomaže roditeljima u centrima za
porodičnu terapiju
• I pomaže hraniteljima.
Sutra ću govoriti o tome šta pomaže i
novim metodama zaštite dece.
53
Reference:
•
•
•
Raundalenutvalget, NOU 2012:5
Bufetat, PRIDE opplæring for fosterforeldre
Kari Killen (1994), Sveket – omsorgssvikt er alles ansvar
•
Esping-Andersen, Gøstad:
– A child-centred Social Investment Strategy (in Why We Need a New Welfare
State, Oxford University Press 2002)
– Putting the horse in front of the cart: Towards a social model for mid-century
Europe. (WRR lecture, Desember 8th, 2005)
•
NOVA – Norsk institutt for forskning om oppvekst, velferd og aldring:
Institusjonsplassering – siste utvei? Betydningen av barnevernsreformen fra
2004 for institusjonstilbudet, (Rapport nr. 21/11)
54
Download

Norsk barneomsorg – Endringer og tendenser