PRIRUČNIK
VEB NOVINARSTVA
Škola WebNovinar
CSS Buzz Slideshare
Twitter YouTube RSS Vesti Vi
deo
Del. icio. us Obrazovanje Audio
Sport
Facebook Cost per Click Google
Google
ICANN Netiquette
ordPress
Posao Scribd Analytics Swivel Fotografija
Stream DNS WordPress SEO Tag Wiki URL
PRIRUČNIK
VEB NOVINARSTVA
Škola WebNovinar
Urednik izdanja:
Aleksandar Mitić
Dizajn i prelom izdanja:
Marko Cvetković
BEOGRAD 2010
Ovaj priručnik napisan je zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške
medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Izneti stavovi
pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju zvaničan stav USAID-a.
Sadržaj
A
UVOD U VEB NOVINARSTVO
1. Uvod u veb novinarstvo....................................................................................9
autor Aleksandar Mitić
2. Razvoj interneta i novih medija........................................................................14
autor Dragana Petković
3. Istorijat veb novinarstva i uloga novinara na internetu.....................................17
autor Aleksandar Mitić
4. Specifičnost web novinarstva...........................................................................23
autor Bojana Barlovac
5. Žanrovi internet novinarstva..........................................................................31
autor Aleksandar Mitić
6. Izvori informacija i pretraga na vebu ...............................................................35
autor Aleksandar Mitić
7. Filtriranje vesti – RSS.......................................................................................46
autor Dragana Petković
8. Pisanje za web................................................................................................53
autor Dragana Petković
9. Uredjivanje za web..........................................................................................62
autor Aleksandar Mitić
10. Funkcionisanje web redakcije.........................................................................68
autor Aleksandar Mitić
11. Pravilno stilsko izražavanje na internetu.......................................................72
autor Aleksandar Milanović
B
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
12. Informaciona arhitektura i menadžment sadrzaja sajta..................................79
autor Dragana Petković
13. Veb dizajn i ilustrovanje veb sajtova...............................................................89
autor Milica Sekulić
14. Informaciona arhitektura i menadžment sadržaja sajta (CMS)........................97
autor Veroljub Zmijanac
15. Fotografija....................................................................................................102
autor Milica Sekulić
4
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
Sadržaj
16. Video i audio snimci.....................................................................................109
autor Dušan Lovre
17. Grafikovi i mape, zvučni slajd i dokumenti.....................................................117
autor Vukašin Stojkov
18. Internet oglašavanje.....................................................................................124
autor Srđan Erceg
19. SEO/Analytics...............................................................................................137
autor Vladimir Trkulja
C
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
20. Etika u veb novinarstvu.................................................................................149
autor Aleksandar Mitić
21. Autorska prava.............................................................................................156
autor Nevenka Antić
22. Internet i zakonodavstvo..............................................................................161
autor Maja Raković
D
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
23. Web 2.0......................................................................................................169
autor Jelena Mickić
24. Blogovi.........................................................................................................175
autor Jovana Tripunović
25. Alati za kolaboraciju....................................................................................179
autor Jovana Tripunović
26. Društvene mreže u novinarstvu...................................................................183
autor Nebojša Radović
27. Biznis na netu.............................................................................................187
autor Dragana Vukajlović
28. Obrazovanje na netu...................................................................................209
autor Jovana Tripunović
29. Karijera u internet novinarstvu....................................................................214
autor Jelena Manić
30. Budućnost veba..........................................................................................221
autor Dragana Petković
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
5
A
UVOD U VEB NOVINARSTVO
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
Uvod u veb novinarstvo
U dobu koje će ostati upamćeno po svetskoj finansijskoj, ekonomskoj, energetskoj, prehrambenoj i ekološkoj krizi, pojava interneta se često poredi sa industrijskom revolucijom, što dovoljno
govori o pečatu kojim obeležava početak 21. veka.
Istovremeno, samo novinarstvo je pojavom interneta doživelo suštinsku tehnološku, socijalnu,
ekonomsku i kulturnu transformaciju. Za one medije koji nisu bili spremni da ga prihvate, internet
je doneo štetu, probleme i stagnaciju, za one koji jesu shvatili njegovu suštinu, pružio je ogromnu
šansu i otvorio mnoge horizonte.
Eksplozija informativnih sajtova na internetu svakodnevno menja novinarstvo. Internet kao sredstvo informisanje spaja ono najbolje u štampi, na radiju i televiziji: može biti brz kao radio, slikovit
kao televizija, postojan i analitičan kao štampa. Ukratko, internet je do sada neprevaziđen multimedijalni informativni medij.
Medij koji će u budućnosti biti glavni izvor novog zaposlenja u novinarstvu.
Medij na kojem ima najmanje cenzure i najviše informacija.
Medij u čiju perspektivu ne sumnja niko.
Medij koji je najlakše i najjeftinije osnovati i održavati.
Medij u čija najnovija tehnička dostignuća se svake godine izdvajaju milijarde evra.
Medij koji spaja sve pređašnje medije i stvara novu fuziju multimedijalnog novinarstva.
Medij koji je u 2009. godini postao izvor vesti za dve trećine Amerikanaca.
Medij koji je u 2009. godini u Velikoj Britaniji po prvi put imao najveći prihod od reklama među
svim medijima, uključujući i do tada neprikosnovenu televiziju.
Mediji čiji broj korisnika u Srbiji neprestano neprestano raste, a čiji će finansijski priliv od advertajzinga posebno rasti od 2011. godine.
Zaista, « veb », « onlajn », « internet » mediji – odnosno platforme za izveštavanje o činjenicama
koje su proizvedene i distribuirane putem interneta -- jesu budućnost.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
9
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Pa ipak:
Eksperti u agencijama za internet marketing se žale na nedostatak kvalitetnog novinarskog sadržaja u Srbiji.
Adekvatno obrazovanje za veb novinarstvo u Srbiji još uvek nije nije zaživelo.
Srpski mediji još uvek stidljivo koriste tehnike i prednosti internet novinarstva, i tek počinju da
shvataju da je veb medij za sebe, da to nije dnevna novina na kompjuterskom ekranu ili televizijski
dnevnik sa tekstom.
Srpski mediji, PR agencije i kompanije još uvek ne uviđaju značaj investiranja u edukaciju iz oblasti
veb novinarstva za svoje kadrove.
Upravo zato, “WebNovinar” – škola pri Udruženju novinara Srbije -- u 2010. godini dobija obrise
jedinstvenog sveobuhvatnog, praktičnog kursa veb novinarstva u regionu.
Cilj kursa je jasan: uz pomoć vodećih srpskih stručnjaka za internet, upoznati polaznike sa tehnikama istraživanja, pisanja, uređivanja i multimedijalne produkcije informativnog sadržaja na internetu s ciljem da po završetku kursa postanu sposobni da samostalno ili u sklopu internet redakcije
proizvode sadržaj po najvišim novinarskim profesionalnim i etičkim standardima, u skladu sa kompetitivnim komercijalnim orkuženjem.
Naime, internet izveštavanje i produkcija zahtevaju specifična znanja i sposobnosti koja se u novinarskim školama, pre svega u Severnoj Americi, sve više izučavaju u okviru posebnih kurseva veb
novinarstva.
“WebNovinar” predstavlja korak sa vremenom u novinarskom obrazovanju,ali odražava i sve
veću potrebu studenata da se upoznaju i savladaju tehnike rada na mediju koji pruža sve više mogućnosti za honorarni rad i stalno zaposlenje na položajima novinara, urednika ili dopisnika internet sajtova širom sveta.
Udruženje novinara Srbije, najveća strukovna novinarska organizacija u zemlji – sa preko 3,000 članova -- , te IREX i USAID, koji su materijalno podržali izdavanje ovog priručnika, prepoznali su trenutak i uložili trud da omoguće održavanje kursa, po završetku kojeg bi svaki polaznik trebalo da bude:
- Svestan prednosti internet novinarstva i spreman da ih upotrebi radi poboljšanja rada svoje
redakcije ili informativnog sektora svoje organizacije;
- Svestan etičkih izazova i spreman da na njih odgovori u skladu s etičkim kodeksima;
- Svestan kompetitivnog okruženja i spreman da se upusti u tržišnu trku sa oštrom konkurencijom,
uključujući i kroz sopstvenu start-up produkciju.
Kurs « WebNovinar » se sastoji iz četiri nastavna bloka:
1. Osnove novinarskog izveštavanja na internetu (31 čas): tokom ovog bloka, polaznici će se
upoznati sa istorijatom interneta i internet novinarstva, njegovim specifičnostima u odnosu na
ostale medije, sa ulogom novinara na vebu. Učiće o tehnikama pronalaženja informacija na vebu,
pisanja i uređivanja za veb. Obučavaće se za samostalan rad, kao i za rad u okviru veb redakcija.
10
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
2. Produkcija informativnih sajtova (37 časova) : drugi blok nastave posvećen je tehnikama produkcije informativnih sajtova. Tokom ove sesije, polaznici će se upoznati sa osnovama planiranja
veb sajtova – veb arhitekturom --, dizajnom i programiranjem. Na praktičan način će se obučiti za
upotrebu multimedijalnih sadržaja – video, audio materijala, grafikona, mapa, zvučnih slajdova,
dokumenata. Upoznaće se sa značajem internet marketinga i optimizacije pretrage.
3. Etika internet novinarstva (6 časova) : treći blok je najkraći ali izuzetno važan i njegove ključne
teze će se provlačiti kroz čitav kurs. Radi se o etici veb novinarstva. Polaznici će se upoznati sa novinarskom etikom, sa korišćenjem interneta za politička obračunavanja, kampanje, aktivizam, ali i
za mržnju i terorizam. Razmatraće da li svojom demokratizacijom i participativnošću, internet kao
medij ugrožava novinarsku profesiju. Posebna pažnja biće posvećena poštovanju autorskih prava i
zakonodavnom okviru u kojima funkcioniše veb novinarstvo u Srbiji i u svetu.
4. Nove forme informisanja na vebu (22 časa) : poslednja sesija je posvećena promenama na
vebu i u internet novinarstvu koje su u poslednjih par godina do temelja promenilo upotrebu ovih
medija – od društvenih mreža, preko bloga, do raznih programa za kolaboraciju. U tom sklopu,
promenile su se i povećale mogućnosti kako za biznis na internetu, tako i za obrazovanje i karijere
na vebu – čemu će takođe biti posvećena posebna pažnja. Za kraj rasprava o budućnosti veba,
koja bi zbog izuzetno brzog tempa promena na vebu do dana održavanja mogla lako da postane i
sadašnjost.
OSNOVE NOVINARSKOG IZVEŠTAVANJA NA INTERNETU
Uvod u kurs veb
novinarstva
Osnovni pojmovi, uvod u program, organizacija kursa, metoda
rada, upoznavanje.
Internet - pojam i istorijske faze. Kako dolazimo do informacija na
Razvoj interneta i novih
2.
internetu? Kako korisnici čitaju na vebu? Upotreba veba u Srbiji
medija
– šta kažu istraživanja?
Istorijat vebnovinarsRazvoj internet novinarstva. Gde se nalaze internet mediji danas?
3. tva i uloga novinara na
Kakva je uloga novinara u internet svetu?
internetu
1.
4.
Specifičnost veb
novinarstva
Žanrovi internet
novinarstva
Pronalaženje
6.
informacija na vebu
5.
7. RSS
8. Pisanje za veb
broj
časova
2
2
2
Šta razlikuje veb novinarstvo od drugih medija? Nove vrste novinarstva: Građansko novinarstvo, Linking journalism.
3
Žanrovi u veb-novinarstvu: veb-vest, veb-priča i veb-intervju.
2
Izvori podataka i selekcija, istraživačko novinarstvo na vebu.
Google. Objašnjenje procesa identifikacije i istraživanja vesti.
2
Društveno snimanje linkova i RSS. Praćenje izvora informacija.
Google Reader, Netvibes, Delicious…
2
Osnove novinarskog pisanja. Razlike u pisanju za web u odnosu
na tradicionalne medije. Ritam i dinamika naracije u veb-tekstu.
Specijalizovano pisanje. Stil pisanja za veb.
Kako urediti sajt? Naslovi i najave.
9. Uređivanje za veb
Funkcionisanje veb
10.
Kako funkcioniše jedna veb redakcija.
redakcije
Pravilno stilsko
11.
Pravilno stilsko izražavanje.
izražavanje na internetu
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
6
2
2
2
11
UVOD U VEB NOVINARSTVO
12. Test - vežba
Polaznici se dele u dve konkurentske redakcije koje rade na izradi
veb vesti.
UKUPNO (1. deo)
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
4
31
Informaciona arhitektura
13. i menadžment sadržaja
sajta (CMS)
Kako se planira sajt, osnovni elementi informacione arhitekture.
4
Veb dizajn i ilustrovanje
14.
veb sajtova
Vizuelna arhitektura sajta. Estetika informativnih sajtova/portala (raspored elemenata, kolor šeme…)
Odabir dodataka na sajtu i njihovo pozicioniranje.
2
Informaciona arhitektura
15. i menadžment sadržaja
sajta (CMS)
Osnove programiranja za veb –novinare. WordPress.
4
16. Fotografija
17. Foto - Vežba
18. Video i audio snimci
19. Vežba
Grafikovi i mape, zvučni
20.
slajd i dokumenti
21. Internet oglašavanje
22. SEO/Analytics
23. Vežba
24. Test - produkcija sajta
25. Etika veb novinarstva
26. Autorska prava
27. Internet i zakonodavstvo
Funkcionalnost fotografije za veb. Upotreba fotografije za grafiku i
ilustraciju sadržaja. Obrada fotografije u grafičkom programu. Kreiranje
galerija, slajdova… Flickr, Stock fotografija, Copyright fotografije
Unos fotografije u članak u Wordpressu
Fenomen videa na internetu, You Tube, Internet celebrity. Uvod u video
i uvod u montažu. Video tranzicije, rad sa zvukom. Montiranje videa,
obrada zvuka. Upload na You Tube.
Unos snimka u članak u Wordpress-u
Wordpress dizajn, grafički prikaz dokumenata na vebu, alati za dizajn
grafika, infografija, prezentacije, SlideShare, veb-ilustracije.
Osnove internet marketinga, baneri, kontekstualno oglašavanje, oglasni
potencijal sajtova u Srbiji.
Internet marketing - SEO u široj slici marketinga, SERP, onsite i offsite SEO.
Šta je to analitika? Zašto Google analytics? Osnovno o Google analytics
servisu, drugi servisi, ili šta Google analytics može, a šta ne. Integracija
Google analyticsa u sajt ili blog. Posećenost sajta - da li je samo ona bitna?
SEO u Wordpress-u
Polaznici se dele u dve konkurentske redakcije koje rade na izradi pisanju i produciranju — stranice jednog informativnog veb sajta
UKUPNO (2. deo)
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Novinarska etika. Specifičnost veb etike. Da li internet stvara kult amaterizma i koliko to ugrožava novinarsku profesiju?
Mogu li se poštovati autorska prava na internetu? Kako? Creative Commons licence
Zakonodavni okviri u kojima funkcioniše veb novinarstvo u Srbiji i u
svetu
UKUPNO (3. deo)
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
4
1
6
1
2
2
2
1
8
37
2
2
2
6
Veb 2.0 i aktivizam na
28.
netu
Šta je to veb 2.0? Informisanje na vebu: veb-korisnici, veb-entiteti i vebautori. Sajtovi nevladinih organizacija kao konkurencija informativnim
kućama.
2
29. Blogovi
Šta su to blogovi? Kako su nastali, ko ih koristi, zašto i kako? Da li blogeri
mogu da zamene novinare?
4
12
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Alati za onlajn rad redak30. cije, programi za kolaboraciju
Društvene mreže u novi31.
narstvu
Društvene mreže u novi32.
narstvu
33. Biznis na netu
34. Obrazovanje na netu
35.
Karijera u internet novinarstvu
36.
Budućnost veba, završna
sesija
Primena viki koncepta u virtuelnoj redakciji. Alati za kolaboraciju.
2
Društvene mreže u veb-novinarstvu. Facebook, Twitter. Kako stvoriti
svoj internet imidž?
3
Povezivanje Wordpressa sa društvenim mrežama, građenje zajednice
1
Kako promovisati sadržaj na internetu?
Komunikacija na internetu. Viralni marketing. Šta korisnici žele da
dobiju na internetu?
Kako se obrazovati preko veba?
Kako pronaći posao na internetu i u veb novinarstvu? Moderno
shvatanje karijere, načini za aktivno traženje posla i prepoznavanje
potreba tržišta rada.
Kakva je budućnost veba ? Sumiranje utisaka. Evaluacija, dodela diploma.
UKUPNO (4. deo)
UKUPNO (kurs)
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
4
2
2
2
22
96
13
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Dragana Petković
Razvoj interneta i novih medija
“Mi oblikujemo svoja oruđa, a potom, naša oruđa oblikuju nas“ - Maršal Mekluan
Bilo da se divimo novim tehnologijama, ili da ih krivimo za sve loše što se dešava, ne možemo
poreći da su ušle u svaku poru društva i izmenile komunikacionu mapu sveta u kome živimo. Da li
smo u stanju da se prilagođavamo promenama onoliko brzo i često koliko to nove tehnologije zahtevaju od nas? Mi možemo da ih ignorišemo, ali one neće ignorisati nas. Danas kada informacija
predstavlja glavnu robu i resurs dobro poznavanje novih tehnologija postaje ključno, jer uspomoć
njih možemo da unapredimo svoje obrazovanje, profesiju i svakodnevni život. Isto tako, potrebno
je da razumemo nove tehnologije, kako bismo umanjili njihove negativne efekte.
Profesije u čijoj su suštini komunikacija i informisanje traže plivanje u promenama, snalaženje
na internetu i umeće sa informacijama. Upravo su novinari, čija se uloga sa razvojem novih medija
značajno menja, profesionalci koji će ostati konkurentni na tržištu rada i informisanja samo ako
uspešno vladaju internetom. Činjenica da u Srbiji čak 54% stanovništva uspešno ignoriše internet
naglašava modernu ulogu novinara, jer oni treba osvetle svojevrsnu medijsku i obrazovnu maglu u
kojoj žive njihovi sunarodnici. Internet nam pruža nove mogućnosti da ispunimo svoje potencijale
i kapacitete, ali istovremeno zahteva od nas da prihvatimo i savladamo njegov sistem obrazovanja,
učenja, napredovanja i razvitka.
Društvo koje pokreću informacione tehnologije očekuje od njegovih članova da budu veoma prilagodljivi i spremni da se stalno obrazuju. Poslovi u veb programiranju i dizajnu pre 20 godina
uopšte nisu postojali. U svetu se fakultetska diploma i neformalno obrazovanje sve više podrazumevaju, kao što se nekada podrazumevalo da ste završili srednju školu. Da biste dobro radili svoj
posao potrebno je da budete u toku sa novim tehnologijama, da umete da ih koristite tako da to
unapređuje vaš radni dan, vašu produktivnost i efektivnost. Inače... Gubite posao. U toku svoje
karijere pojedinac u proseku promeni 5 do 7 poslova. Dakle, teško da ćete penziju dočekati na radnom mestu na kome ste sada, a još je manje verovatno da će vam obrazovanje koje ste stekli do
sada biti dovoljno da napredujete.
Biti novinar danas podrazumeva da smo na “ti” sa internetom i da smo sa mnogim ljudima putem
interneta na “ti”. Bavljenje vebom i kreiranjem sajtova odavno ne podrazumeva samo tehnička
znanja - kvalitetan internet sadržaj ima glavnu ulogu u postizanju uspeha. Sadržaje može stvarati
bilo ko, kao što se kaže i da danas svako može biti novinar. Ipak… Dobri novinari i dobar sadržaj u
Srbiji nisu u većini.
14
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Da bi se ova situacija promenila, a novinari uhvatili korak sa svetom i iskoristili internet kao tržište
za nove ideje, poslove i zaradu, potrebno je da steknu nove, praktične veštine i znanja, koje ćemo
pokušati da predstavimo u ovom izdanju. Uspomoć njih možete pokušati da na ličnom planu i planu vašeg tima ili redakcije odgovorite na promene, nelogičnosti ili protivurečnosti koje sa sobom
nosi informaciono doba.
Promene su verovatno jedina stalna pojava u modernom svetu, a u samoj suštini tehnologija jeste i njihova protivurečnost i dvostranost, svetla i tamna strana. Već nam se dešavaju, a verovatno
je da nas tek i očekuju tako velike promene da više nećemo moći da ih posmatramo kroz vrednosnu
dimenziju dobro- loše. Svet će biti toliko drugačiji da ćemo zaista jedino i moći da ga nazovemo
„drugačijim“.
Kako to kaže Tomas Hiland Eriksen, socijalni antropolog i mislilac tehnologije, u svom delu “Tiranija trenutka”, dve najdublje promene koje je tehnologija donela današnjem društvu su ubrzanje
vremena i informaciono preopterećenje. Ove pojave su razlog mnogih rasprava i diskusija, a upravo je potreba da se one reše pokretač mnogih uspešnih veb projekata. Iz njih su proistekla i mnoga
druga pitanja i problemi savremenog doba. Obe će na specifičan način biti predmet ovog izdanja i
pokušaćemo da ih ublažimo različitim praktičnim rešenjima.
INFORMACIONO PREOPTEREĆENJE
Iz doba prosvetiteljstva u kome se smatralo da nemamo dovoljno informacija i uvek žudelo za
njihovom većom količinom i dostupnošću, došli smo do informacionog doba. Njega odlikuje višak
informacija. Količina informacija na internetu dovoljno je velika da nam se zavrti u glavi. Informacije i znanje deluju dostupnije nego ikad. Ipak, problem je upravo u tome što to samo tako deluje.
Zapravo je veoma teško saznati pravu stvar u pravo vreme, izvući je iz okeana informacija koje nas
okružuju. Neki tvrde da informaciono preopterećenje zapravo ni ne postoji, već da postoje samo
loši filteri.
O ovom problemu, tome koliko je veliki net, i kako da uspemo u jednom od glavnih zadataka modernog doba – efektivnom informisanju, pretraživanju i snalaženju na vebu možete saznati više u
poglavljima o filtriranju interneta i istraživačkom novinarstvu.
UBRZANJE VREMENA
Prevelika količina informacija zahteva sve više vremena za njihovu obradu. Uvek nam se čini da
pre nego što počnemo da se bavimo glavnim zadatkom imamo još nekoliko sitnijih koje treba obaviti. A njihov broj stalno raste, pa počinjemo da popunjavamo međuprostore. Dok čekamo autobus
čitamo novine, odgovaramo na mejlove dok pijemo kafu i sve više stvari radimo u isto vreme. Osećamo se zbunjeno, pretrpano, izgubljeno u porukama koje treba iskoristiti za donošenje odluka.
Upravo tako se osećaju i naši čitaoci, ljudi sa kojima komuniciramo. Mi stvaramo sadržaje koji se
najčešće čitaju usput, bez mnogo koncentracije, sa mislima na drugom mestu. Iako nam internet u
odnosu na tradicionalne medije daje više prostora za pisanje, stvaranje i objavljivanje, zapravo ga
imamo sve manje, jer nema ko da nas čita. Pažnja publike je sve kraća, danas se tekstovi skeniraju i
listaju na brzinu, obraća se pažnja na ključne reči, vizuelne elemente, snimke i fotografije.
O tome kako pisati za veb, biti koncizan, kratak, jasan i upečatljiv saznaćete u poglavljima o pisanju i uređivanju za veb i stilskom izražavanju. O tome kako da nas primete i zapaze u okeanu informacija moćićete mnogo da naučite u poglavlju o internet marketingu.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
15
UVOD U VEB NOVINARSTVO
DIGITALNI IDENTITET
Na samim počecima masovne upotrebe interneta on je bio prostor za maštanje, građenje posebnih identiteta, mesto na kome niko ne zna da ste pas. Mogli ste biti šta god želite i želeli ste
da budete štagod. On je zadržao ovu svoju ulogu, ali je istovremeno svojim razvojem i uticajem na
društvo doveo do toga da danas manje gradimo lažne, a više razotkrivamo svoje prave identitete.
Istovremeno shvatamo, najčešće kroz smešne ili bolne greške, da treba da se izborimo da ih sačuvamo od neželjenih pogleda.
O tome kako da vodimo računa o digitalnom identitetu i reputaciji, kako da stvorimo lični onlajn
brend i brend našeg medija, možete da pročitate u poglavljima o društvenim mrežama, građenju
zajednice na vebu i brendiranju sebe na internetu u poslovne svrhe.
MOĆ PUBLIKE
Publika u novim medijima više nije publika, danas smo svi i stvaraoci i konzumenti informacija
i sadržaja. Nove medije biraju, stvaraju, grade i ruše čitaoci. To su isti oni koji su do juče sa svog
kauča sa daljinskim u ruci pasivno primali informacije. U starim medijima urednici odlučuju o tome
šta je danas vest i čime javna sfera treba da se bavi. Novi mediji nemaju takozvane “čuvare kapija”,
objavljuje se sve (i svašta), a publika sama bira šta joj je zanimljivo. Mi sami podižemo kvalitetne
sadržaje na vrh – delimo ih na društvenim mrežama, šaljemo mejlom, govorimo o njima, učestvujemo u njihovom stvaranju i podizanju na listi rezultata na pretraživačima.
O tome kako se novi i stari mediji razlikuju i šta je to veb doneo tradicionalnim medijima i novinarstvu saznaćete u poglavljima o specifičnostima novih medija i blogovima. O tome kako funkcioniše veb, kako se postiže i meri čitanost sadržaja možete pročitati u poglavljiva o društvenim
mrežama, optimizaciji za pretraživače, veb analitici i vebu 2.0.
NOVINAR KAO “ONE MAN SHOW”
Novinar je danas pokretna redakcija, od njega se očekuje da pronađe potrebne informacije i sagovornike, napiše tekst po merilima veba, upotpuni ga fotografijom ili snimkom, okači na internet i
ispromoviše. Novinar ili veb stvaralac treba da uklopi sve ove zadatke na najefektivniji način i uradi
ih brzo, kvalitetno i tako da njegovi čitaoci požele da rezultat njegovog posla podele sa prijateljima
na vebu.
O tome kako da napravite svoj blog ili sajt, kako da ga uređujete saznaćete u poglavljima o Wordpress-u, fotografijama i videu na vebu. U poglavljima o novinarskoj etici, autorskim pravima i
zakonodavnim okvirima saznaćete kako da se bezbedno i fer ponašate dok stvarate za veb.
Bilo da radite sami ili u timu, u starim ili novim medijima, tradicionalnoj ili modernoj kompaniji,
ova znanja će vam omogućiti da napredujete. Oni kojima su ova knjiga i kurs posvećeni, na dobrom
su putu da ostvare svoje potencijale i ostanu u toku sa trendovima, veštinama i znanjima potrebnim za uspešan profesionalni razvoj u novim medijima.
16
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
ISTORIJAT VEB NOVINARSTVA I
ULOGA NOVINARA NA INTERNETU
KRATKA ISTORIJA VEB NOVINARSTVA
Iako se prvi dnevni list na internetu, San Jose Mercury News, pojavio 1993. godine, istorija veb
novinarstva ima i svoju predistoriju. Naime, kao preteča vebu su se 1982. godine pojavili ambiciozni, eksperimentalni “videoteks” servisi, koji su štampane publikacije i druge interaktive servise
prikazivali preko TV ekrana. Tekst je imao digitalnu formu, primitivne grafike, čet, te usluge poput
šopinga. Međutim, ovaj servis je bio strogo kontrolisan od strane velikih medijskih korporacija Times Mirror i Knight Rider, te je svaki pokušaj publike da se ukaže na neophodnost boljeg sadržaja
bio obuzdavan. Rezultat: servis je ugašen 1986. godine i danas se smatra primerom kako onlajn
novinarstvo ne treba da izgleda.
U isto vreme, američke kompanije CompuServe, Prodigy i AOL su počele da koriste mreže za
pružanje usluga poput četa i raznih foruma, iako same kompanije nisu direktno bile vezane za novinarstvo.
Njihov uspeh, kao i vrtoglav napredak u kompjuterskim tehnologijama, razvoj World Wide Web-a
krajem 80-ih i početkom 90-ih, HTML-a (1990-1992), grafički brauzer Mosaic (1993), razvoj elektronske pošte, naterao je medijske kompanije da ulože ogroman trend u pokrenu novi talas u onlajn novinarstvu i prvi talas veb novinarstva.
Ilustracija: sajt University of Florida Journalism School 1993. godine –
bio je funkcionalan samo noću i vikendima, kada kompjuter nije bio potreban za druge svrhe
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
17
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Razvio se tekst u digitalnoj formi, sa sofisticiranim grafikama,video, audio materijalima, mejlom
i elekstronskom kupovinom. Činjenica da veb nije bio kontrolisan poput svog prethodnika i da je
rasla konkurencija u svetu internet provajdera, dovela je do brzog širenja veb novinarstva. Zahvaljujući pretraživačima poput Yahoo-a, korisnici su sve više mogli da kontrolišu sadržaj koji žele da
čitaju.
Ekonomski model prvih veb medija se zasnivao na ideji da se korisnicima pruži besplatan sadržaj,
a da će profiti doći od reklama. Međutim, dok su shvatili da im je model bio preambiciozan, bilo je
prekasno za naplaćivanje sadržaja i usluga jer su se korisnici navikli na besplatan sadržaj i odbijali
su da plate bilo kakvu pretplatu.
Zahvaljujući sve jeftinijoj i kvalitetnoj tehnologiji, na hiljade korisnika je lansiralo sopstvene sajtove. Nastali su manji, inovativni sajtovi, specijalizirani sajtovi i nešto kasnije – blogovi – stvarajući
novi model onlajn vesti.
Razvijena su tri modela veb medija:
- Direktan prenos postojećeg štampanog medija na veb platformu
- Prenos štampanog medija uz dodatak određenih originalnih sadržaja
- Potpuno nov, originalan sadržaj, uključujući video i audio.
Međutim, još 1998. godine, možemo da pročitamo sledeće: “I zaista niko u 1997. godini nije
ostvarivao profit od medijskih sadržaja na internetu, i nejasno je da li će ovaj mediji uopšte postati
lukrativan za kreatore tih sadržaja. Sve dok je tako, internet teško da će moći da preuzme dominaciju od televizije i tradicionalnih komercijalnih medija”. Jedan analitičar 1996. godine kaže : “Svi
očekuju da će se desiti nešto neverovatno da bi se ova stvar isplatila”.
Krajem 90-ih, na internet se gleda kao na “novu ekonomiju”. Ogromna investitiranja, špekulativni fondovi vode ka frontalnom ratu između novog i starih medija. Oni se vide kao konkurencija. Osnivaju se nove redakcije u medijima, specijalizirane za veb, i odvojene od matičnih
redakcija.
Međutim, inovacije i investiranja su brutalno zaustavljeni 2000. godine. Odbijanje korisnika da
plate za bilo šta na netu je dovelo do shvatanja da niko na netu ne pravi novac i da su ogromne
investicije bile preambiciozne. Tržište je propalo marta 2000. godine. Oko 500,000 poslova u onlajn
sektoru je izgubljeno u periodu 2000-2002. godine.
Internet se međutim nije dao, te se iz krize vratio jači nego ranije, u novom pakovanju i s novim
karakteristikama koje će stvoriti ono što danas zovemo Web 2.0 Termin Web 2.0 se odnosi na veb
sajtove koji dobijaju makar određenu vrednost od akcija korisnika : veb izdavači stvaraju platforme
umesto sadržaja, a korisnici stvaraju sadržaj.
Medijske kompanije su shvatile da je neophodno uključiti korisnika u izradu sadržaja. Korisnik
postaje partner.
Uz to, kako menadžment kompanija, tako i sami novinari koriste svoje iskustvo u novom mediju
da pruže kvalitetnije usluge i sadržaje, dok pristižu i nove mobilne tehnologije, uključujući pametne telefone i moćne digitalne asistente. Grafika je sofisticirana, video i audio sveprisutni, štampa,
elektronski mediji i onlajn mediji se sve više spajaju.
18
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Već od kraja 2002. godine, tržište na vebu ponovo raste.
Dakle, u vreme videoteksta vlasnici su kontrolisali sve a krajnji korisnici nisu imali mogućnosti da
utiču na kvalitet proizvoda koji im se nudi.
U prvoj fazi veb novinarstva, krajnji korisnici su se borili za kontrolu nad sadržajem, ignorisali su
reklame i izborili se za besplatan sadržaj.
U drugoj fazi veb novinarstva, kontrola se deli, a deli se i sadržaj. Vlasnici i korisnici shvataju da
su potrebni jedni drugima. Velike mreže su ništa bez publike, dok su krajnjim korisnicima potrebni
sadržaji velikih novinskih kompanija da bi mogli da ih komentarišu i nadograđuju. Naime, prikupljanje informacija je skupo, zahteva veliki kapital i profesionalnu obučenost, što mnogi krajnji korisnici
ne poseduju.
Novinske agencije pak shvataju da je ključ uspeha da publici daju ono što želi kada to želi. Dakle,
non-stop uređivanje vesti, interaktivnost, pružanje publici opcija i kontrole.
Stvari su se toliko menjale da je i jedan tradicionalni štampani medij, Time magazin, 2006. godine
proglasio za ličnost « Tebe » - odnosno čitaoca-korisnika-kontributora sadržaja na netu. I kratko
objasnio: “U 2006. godini, WWW je postao sredstvo da milioni ljudi pruže svoje male doprinose i
učine ih važnim”.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
19
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Informativne internet medije danas možemo podeliti na:
1. Internet verzije tradicionalnih medija – prenosi se sadržaj iz štampane verzije, uz određene
dodatke i ograničenu interakciju. Primer: www.politika.rs
2. Novinske agencije koje na različite načine plasiraju svoje vesti na internetu – non-stop priliv
novih informacija, pratkično bez interakcije . Primer: www.tanjug.rs
3. Tematski specijalizirani sajtovi – objavljuju se informacije o određenoj temi – važni kao resursi, imaju informativni sadržaj, ponekad i interakciju. Primer: www.kosovocompromise.com
4. Participativni mediji. Primer: www.agoravox.fr Na tom sajtu, citaoci sami postavljaju svoje
tekstove, bez ograničenje dužine. Šalju ključne reči i ilustracije, a tekstove odobravaju moderatori
da bi se izbegle dezinformacije. Svako ima pravo da ih komentariše, a obično stoje na sajtu po 24
časa. Problem je kako održati stalni kvalitet.
5. Portali informacija. Sajtovi koji kompjuterski, algoritimima selektuju informacije i mnoge besplatne servise krajnjim korisnicima, sve to u cilju informisanja, druzenja, zabave, komunikacije
među ljudima itd… Primer: www.naslovi.net
6. Blogovi. Onlajn dnevnici koje stvaraju i objavljuju grupe i pojedinci. Iako su neki političari i
javne ličnosti počeli da bloguju, ipak se blogovi najviše vezuju za obične ljude koji pišu o svojim
viđenjima sveta i govore o svojoj svakodnevnici. Primer: www.bruxelles.blog
7. “Sam svoj urednik”. Zahvaljujući raznim tehnologijama, čitalac postaje sam svoj urednik. - RSS
(Really Simple Syndication ili Rich Site Summary) je jednostavan način za automatsko (brzo) preuzimanje informacija sa veb sajtova. Umesto da posećujete veb sajtove kako biste videli da li se na
njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS. Na taj način ćete odmah biti obavešteni o
najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtu.
Dakle, krajem 90-ih, internet se smatrao direktno sukobljenim sa tradicionalnim medijima. Međutim, ta teza je danas prevaziđena jer je internet napredovao ogromnom brzinom u poslednjih 15
godina i od medija koji se čita i konsultuje, postao interaktivan medij u čijem stvaranju i održavanju
često učestvuje i sama publika. To je dovelo do jačanja uloge internet novinarstva u odnosu na
televiziju, radio i štampu.
Ključni problem koji se javlja je ekonomska opravdanost. Neophodno je pronaći pravu formulu
koja bi omogućila što niže troškove proizvodnje veb sadržaja, a u isto vreme privlačenje što većeg
prihoda od reklama. Razrešenju tog problema sasvim sigurno ne doprinosi ni činjenica da su informacije na internetu postale besplatne i da su se čitaoci navikli da mogu da ih konsultuju a da ih ne
plaćaju.
Rešenje se vidi u sinergiji, odnosno u fuziji medija, starih i novog medija. Suština je da je informacija stalno prisutna, da se sajt dopunjuje redovno.
KAKVA JE ULOGA NOVINARA U INTERNET SVETU
Mešanje informacija i zabave (infotainment), PR komunikacije i informacije, pojavljivanje besplatne štampe, brzina, amaterizam, tendencije su koje zabrinjavaju novinare.
20
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Tradicionalni mediji su upali u krizu: s jedne strane opadanje profesionalnih standarda, samokritike i rigoroznosti, s druge strane jačanje političkog, ekonomskog pritiska, loši ekonomski modeli,
opadanje čitanosti, otpuštanja...
Uz to, pojavljivanje informacija na internetu novinara skida sa pijedestala eksluzivnog prenosioca
informacija.
Komunikacija “jedan ka više” (one-to-many) se transformiše u komunikaciju “više na više” (“many
to many”).
Novinar gubi svoje prednosti:
- istraživanje postaje preskupo
- informacije pristižu u određenoj vrsti hijerarhizacije ka čitaocu
- gubi kontrolu nad difuzijom, koja je na internetu viralna
- analitičari se sami javljaju na blogovima
- korisnici šalju eksluzivne snimke i informacije – YouTube, Twitter, druge društvene mreže.
Činjenica je da su se mnogi novinari uplašili tehnološke revolucije koju je doneo internet i da se
nisu adekvatno prilagodili. Oni su se uplašili kulturoloških promena, ali i svog statusa, svog radnog
mesta. Zbog toga su i sami novinari često negirali internet kao « pravi » medij.
Novinar se sada žali da ima manje vremena za proveravanje, da mora da proizvodi više sadržaja sa
manje vremena. To ga čini zavisnijim od komunikacija, PR izveštaja, saopštenja za štampu.
Takođe se žali da se gubi razlika između profesionalaca, amatera i publike. Čitalac je sve participativniji. Ostaje da se edukuje i publika da može da napravi razliku.
Kritičari kažu da novinari na netu još uvek manje proizvode originalnog sadržaja nego što preuzmu sa ostalih tradicionalnih medija. Neki to nazivaju « fast-food informacijama ».
Čak su se pojavile debate “Da li je internet spasilac ili grobar novinarstva?”.
Na internetu informacije mogu da se pronađu 24 sata, i čitalac može da njih da reaguje kada god
hoće, komentarisanjem. To menja još jednu karakteristiku novinara – njihovu sposobnost da vrše
hijerarhiju vesti. Umesto novinara, to sada čine sami čitaoci. Čitalac na internetu sam bira ono što
će da čita – pravi svoju « plejlistu », kao na MP3 plejeru, bira šta će da pročita i sam to organizuje.
On takođe tu informaciju širi drugim korisnicima preko raznih mreža, sajtova, linkova, mobilnih
telefona – i samim tim se dodatno smanjuje prostor za novinare.
Pa ipak, ima mesta za novinare. Novinari daju « kredibilitet », mogu da daju bar kakvu-takvu garanciju kvalitetu i istinosti vesti, da daju perspektivu vesti i izvrše podelu između dobrih i loših vesti.
Iskustvo novinara u izboru informacija, stilskom i sadržajnom izražavanju, hijerarhizaciji je nešto
što je za sada još uvek nezamenljivo.
Međutim, da bi to ostvarili i sami novinari moraju da menjaju svoje navike i da uče:
- moraju da se naviknu na nove koncepcije informacije
- moraju da nauče nove tehnike informacija
- moraju da prihvate da dele ulogu pružaoca informacija za publikom
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
21
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Internet ja razvio na milione novih autora, pisaca, snimatelja, fotografa. Danas ljudi pišu više
nego ikada do sada – pišu i-mejlove, šalju komentare na članke, na forume, pišu blogove, komuniciraju preko interneta. Oni takođe, više nego ikada do sada, snimaju i fotografišu i svoje snimke
razdeljuju.
Dakle, za novinara više nije dovoljno da poznaje osnove pisanja, stisko izražavanje.
Oni koji hoće da nastave da zarađuju u novinarstvu moraju da nauče nešto novo. Dok milioni
znaju da dobro pišu i snimaju, mnogo manji broj ima ekspertizu da analizira sveže informacije koje
interesuju publiku. Mnogi znaju da izveštavaju o nečemu što im se nalazi pred nosem, da praktično
prenose informacije koje su im dostupne. Ali, ono što nedostaje je znanje o tome kako pronaći
informaciju kada se ona ne nalazi ispred nas.
To dovodi do smrti « stenografskog » modela novinarstva, s obzirom na ogroman broj ljudi koji
mogu samo da snime neki događaj ili da izveste u maniru “rekao je ovo ili ono ». Ono što je neophodno su eksperti koji mogu da analizaju i zalažu se za informacije koje idu u prilog interesu
javnosti.
To zahteva novinare koji imaju profesionalnu obuku i iskustvo. Novinare koji imaju analitičke sposobnosti, novinare koji imaju specijalističko znanje.
Istraživanje Online News Association i Medill School of Journalism Northwestern Univerziteta je
pokazala da onlajn menadžeri i dalje traže ono za šta su se mnogi novinari obrazovali u novinarskim
školama: traže saradnike koji imaju osećaj za značaj priče, za detalje, koji su sposobni da uređuju
tekstove, a ne tehničke producente.
Žele novinare koji znaju da budu u isto vreme i urednici jer će veoma često morati sami da rade
u redakcijama To isto važi i za svet korporacija, NVO ili vladinih agencija, gde veb novinar mora da
bude obučen da sam proizvodi vesti - a to ne može da radi ako ne zna šta je fokus priče, ako ne
poznaje osnovne tehnike poput čuvene “obrnute piramide”.
Nikada nije bilo bolje vreme nego danas da se uđe u veb novinarstva. Pravi se novac, zapošljavaju se ljudi, traže se nove, inovativne ideje. U Srbiji nema veterana veb novinarstva. Zato, budite
njegovi pioniri.
22
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Bojana Barlovac
Specifičnosti veb novinarstva
“Ispostavilo se da je tajna uspeha u informatičko doba ono što je oduvek bilo – čitanje, pisanje i
aritmetika, crkva, sinagoga, džamija, vladavina prava i dobra vlada. Internet vas može učiniti pametnijim ali ne i pametnim” – Tomas Fridman1
Argentinski pisac Horhe Luis Borhes je 1941. godine svojom novelom “Dvorište viljuškastih
staza” predstavio model koji savladava prostor i vreme kao dve super-sile kojima je čovek uvek
bio povinovan. Trebalo je skoro pet decenija da bi koncept detemporalizacije i deteritorijalizacije s nastankom Veba postao opšte dostupan. Novi medij ponudio je novinarstvu da zadrži svoja
tradicionalna načela i oblike ali da proširi njihov domet. I novinarstvo je pristalo. Samo je trebalo
još objasniti novinarima da novi medij, u skladu sa tim, zahteva i novu percepciju komunikatora
koji se njime služe.
Džejms Glen Stoval, profesor Veb novinarstva na Univerzitetu Tenesi, SAD, smatra da je najvažnija
stvar na Vebu upravo vest. Onog trenutka kada svaki Veb novinar bude svestan toga, moći će da koristi sve potencijale Veb-a kao takvog. Glavna specifičnost tog novog medija jeste prenebregavanje
prostorno-vremenskih odrednica koje je omogućeno postojanjem šest osnovnih karakteristika Veb
novinarstva: kapacitet, fleksibilnost, neposrednost, trajnost, interaktivnost i linkovanje.
KARAKTERISTIKE VEB NOVINARSTVA
1. KAPACITET
Novinar štampanih medija može ispričati priču u 500 do 600 reči. Foto-reporter može fotografisati ceo dan da bi na kraju samo jedna fotografija bila objavljena u novinama. Grafički novinar
može dobiti jednu ili dve kolone slobodnog prostora. TV reporter ima 40 sekundi da ispriča
priču tako da 5-minutni intervju sa nekom osobom mora biti skraćen na 7-sekundnu izjavu.
Sve to rezultira dvema velikim frustracijama tradicionalnog novinarstva – nedostatak vremena
i prostora.
Veb u velikoj meri probija ove limite ukoliko ih čak i konačno ne ukida -- Tekst može da bude
znatno duži od 500 do 600 reči; Foto reporter može postaviti galeriju fotografija; Grafički novinar je limitiran samo veličinom ekrana; TV reporter može imati neograničeno vreme na Veb
TV-u.
1
Tomas Fridman je dugogodišnji kolumnista Njujork Tajmsa i trostruki odbitnik Pulicerove nagrade.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
23
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Jedini limit Veb-a predstavljaju: serveri na kojima su sajtovi smešteni a koji imaju određeni kapacitet, zatim veličina ekrana koju korisnik upotrebljava, vreme koje je potrebno da se određeni
sadržaj učita, kao i vreme koje novinar želi ili može da utroši na pripremanje veb sadržaja.
2. FLEKSIBILNOST
Veb novinaru je na raspolaganju da operiše raznim formama predstavljanja informacije: reči,
slike, audio, video, grafika, forumi... Navedene forme nisu baš dovoljno istražene što Veb novinarima otvara mnogo mogućnosti za ostvarivanje kreativnosti različitim kombinovanjem ovih formi
novinarskog Veb izražavanja. Tako npr. audio picture gallery (galerija slika sa zvukom) je nova forma
prezentovanja informacija po kojoj se sajt Njujork Tajms (www.nytimes.com) izdvaja od ostalih onlajn izdanja američkih listova. Tako npr. izložba slika se ne može lepo predstaviti u pisanom obliku
uz jednu-dve fotografije dok se na TV-u suština izložbe gubi u senci atmosfere sa događaja koja
izbija u prvi plan. Stoga jedino audio picture gallery ispunjava sve kriterijume verodostojnog izveštavanja sa takvog događaja iz razloga što posetilac te Veb stranice gleda sliku po sliku sa izložbe uz
prigodan objašnjavajući tekst i muziku u pozadini čime stiče utisak da se nalazi u muzeju ili galeriji
sa audio vodičem.
audio picture gallery
Usled fleksibilnosti i slobode kombinovanja različitih formi, Veb novinarstvo ruši zidove tradicionlanog novinarstva. Na taj način ovaj novi medij nameće i novu koncepciju novinarske profesije
uvodeći pojam tzv. backpack novinara koji vlada različitim formama novinarstva a nije specijalizovan samo u jednoj polju (npr. pisanje ili fotografija).
3. NEPOSREDNOST
° Istovremenost diverziteta. Mnogi veliki događaji obuhvataju više manjih istovremenih događaja (npr. 11. septembar u SAD - rušenje Bliznakinja, avion udara u zgradu Pentagona dok američka
vlada zaustavlja saobraćaj u celoj zemlji). Veb je jedini medij koji tu raznovrsnost može da isprati na
jednom mestu, u isto vreme. Tako npr. prikazivanje golf turnira na TV ekranu izgleda dosadno jer
su svi događaji koji se dešavaju na golf terenima u tom trenutku neuhvatljivi za TV koji je fokusiran
na jednog igrača ili jedan potez.
° Sveobuhvatnost. Kao što je prethodno rečeno, Veb ima veliki kapacitet, tako da prilikom izveštavanja o velikim nesrećama kao što je zemljotres na Haitiju, jedino Veb nema tu prostornu i vremensku ograničenost omogućavajući da se navedu sve žrtve kao i svi relevantni snimci i fotografije
24
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
o toj tragediji. Televizija i novine mogu da se fokusiraju i prenesu samo jedan segment događanja
koja publiku ne moraju da zanimaju a situaciju može da promeni tako što će okrenuti drugi kanal ili
uzeti druge novine dok na Veb-u publika sama kreira svoj Infobahn2.
° Brzina sa kontekstom. Veb ima moć da sve brzo apstahuje i ažurira. Dok bi TV novinarima kopanje po arhivi oduzelo previše vremena kada su u pitanju udarne vesti pod oznakom „hitno”, Veb
novinar može brzo da postuje vesti na sajt ali i obezbedi kontekst događaja o kojem izveštava. Tako
npr. ako je vest o zemljotresu koji je pogodio Haiti, Veb novinarima je na raspolaganju celokupna
onlajn arhiva u vezi sa tom zemljom, eventualnim ranijim slučajevima zemljotresa i sl. koja se vrlo
brzo može integrisati u postojeći sadržaj udarne vesti obezbeđujući širi kontekst. Takođe, organizovanost konteksta događaja i samog događaja je najpodesnija na Veb-u.
4. TRAJNOST
Govoriti o vebu kao permanentnom mediju deluje nemoguće onome ko satima radi na tekstu na
kompjuteru a koji može da se izbriše samo jednim klikom. Papir se uništava, video i audio trake propadaju, a Veb sadržaji mogu da traju dok ih neko fizički ne ukloni. Veb kao medij i u ovom segmentu
stoji nadmoćno nad tradicionlanim budući da je jedini na kojem ništa ne propada i na kojem se
ništa ne može u potpunosti izgubiti ukoliko se regularno održava a materijal arhivira. Upravo ta
trajnost vodi ka brzom i jednostavnom obezbeđivanju konteksta.
5. INTERAKTIVNOST
Ineraktivnost je osnovna specifičnost Veb novinarstva koju karakteriše potpuno novi odnos publike i novinara/medijske organizacije. Tradicionlani mediji su vrlo limitirani po pitanju interaktivnosti. Televizija gledaoce angažuje eventulanim kontakt uključenjima i slanjem tekstualnih poruka sa
svojih mobilnih telefona dok se nametnuti sadržaj ne može korigovati već samo ukloniti klikom na
daljinskom upravljaču. Štampani mediji su nešto fleksibilniji iz razloga što organizacijom svog sadržaja (naslovi, nadnaslovi i sl.) omogućuju čitoacu da bira šta će čitati ali ne postoji kanal za povratnu
reakciju osim pisanja redakciji.
Infobahn ili Information Superhighway je termin kojim je Al Gor, nekadašnji potpredsednik SAD-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, nazvao
imaginarne puteve koje ljudi kreiraju prilikom kretanja na Vebu.
2
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
25
UVOD U VEB NOVINARSTVO
S druge strane, publika na Veb-u sama gradi svoj birajući Infobahn između sajtova kao i sadržaja
unutar sajtova. Interaktivnost na Veb-u se sprovodi na razne načine: različita glasanja i ankete,
forumi, komentari, čet uživo sa medijskim komunikatorima, blogovi... To dalje služi medijskoj organizaciji da prati i sazna više o svojoj publici ali i o posećenosti i reakcijama na svoje sadržaje.
6. LINKOVANJE
Link, kako se Hyperlink često skraćeno naziva, je tekstualna adresa odgovarajućeg dokumenta.
Selekcija odgovarajućeg linka govori pretraživaču da zatraži odgovarajući dokument od servera.
Reč hypertext, iz koje proističe hyperlink (link), skovao je 1965. Ted Nilsen tako da prefiks
”hyper”na reč tekst, koji potiče od grčke reči „υπερ-” koja znači preko ili izvan, označava prevazilaženje starog linearnog sistema pisanog teksta omogućujući prenebregavanje vremena i prostora
takvim načinom komuniciranja.
Korišćenjem linkova u novinarskim žanrovima, stvara se potpuno nova arhitektura tih žanrova a
samim tim i podvrsta novinarstva koja se naziva Link novinarstvo. Tu novu oblast i termin “Link novinarstvo” definisao je u februaru 2008. godine Skot Karp, nekadašnji direktor sektora za digitalne
strategije u „Atlantic Media” ali i osnivač socijalne mreže za novinare pod nazivom Publish2. Prema
Karpu, link novinarstvo podrazumeva preuzimanje sadržaja drugih onlajn medijskih organizacija i
blogera i njihovo ubacivanje u sadržaj sopstvene vesti kako bi priča bila kompletno pokrivena.
26
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Profesor Škole novinarstva na Siti univerzitetu u Njujorku, Džef Džarvis, je rekao da vest nije
“one-size-fits-all”, dakle ne može svima da odgovara. Međutim, Veb kao novi medij svojom novom
arhitekturom vesti pruža posetiocu mogućnost da sam jednostavno dolazi do informacija koje su
mu potrebne a novinar mu to omogućuje i olakšava linkovima iz svog teksta.
Cilj restrukturisanja vesti tj. iznalaženja novog arhitektonskog rešenja za njih, jeste da posetioci
dobiju najbolje moguće pokrivanje određene teme.
“U ekosistemu linkova uz tu novu arhitekturu vesti, smatram da mi kao industrija treba da još
više istaknemo i odamo priznanje originalnom izveštavanju. U budućnosti će originalno novinarstvo biti podržano od strane publike koja preko linkova može dublje da prodre u to izveštavanje ali
i putem reklamiranja sopstvenog sadržaja na taj način”, rekao je Džarvis.
To vodi ka zlatnom pravilu link novinarstva – “Linkuj ka dobrim stvarima koje su drugi napisali
kao što bi hteo i da oni vode ka tvojim dobrim tekstovima.” U cilju da steknu a potom i zadrže što
veći broj poklonika koji će pratiti šta oni pišu, blogeri su prvi koji su shvatili princip “Linkuj ili te neće
biti”. Stoga oni vrlo vode računa o tome ka kome linkuju i ko linkuje ka njima.
NOVA ARHITEKTURA VESTI
U onlajn novinarskim tekstovima, link novinarstvo čini kontekst priče lako dostupnim, ali samo
linkovanje nije novinarstvo već ga samo novinar može učiniti tako što će prethodno proveriti da
li link ispunjava određene kriterijume da bi se mogao ubaciti i na taj način učiniti kompletnijim i
relevantijim taj novinarski tekst.
Džarvis ističe da je ključno za novu arhitekturu vesti da ona održava poverenje posetilaca u te novinare i tu medijsku organizaciju iz razloga što novinar linkovanjem pokazuje na koji način je došao
do nekog podatka.
Teoretičar online novinarstva Geri MekGavern smatra da postoje dve fundamentalne razlike između pisanja za Veb i za štampu:
→ čitaoci onlajn vesti mogu lako i brzo da nađu reči i određene pojmove iz sadržaja koji ih zanimaju. To se može postići i sa štampanim medijima s tim što bi iziskivalo više vremena.
→ čitaoci onlajn vesti mogu da linkuju. To se ni na koji način ne može postići sa štampanim medijima.
Stoga MekGavern zaključuje da je link najvažnija stvar koju će novinar stvoriti u svom tekstu. On
naglašava da se ubojit veb sadržaj dobija samo uz pomoć ubojitih linkova.
KAKO STVORITI UBOJIT LINK
→ Mesto linka u vesti
Linkovi se nikako ne smeju stavljati u prva dva paragrafa (eventualno u drugi ukoliko novinar
proceni veliku važnost linkovanja informacije iz tog pasusa). Pošto link predstavlja poziv na akciju,
stavljanje linka na početak vesti, pa čak i na početak pasusa govori „klikni na mene jer je ostatak
dosadan” kako kaže Mek Govern. S obzirom na to da linkovi, naročito oni unutar teksta, pozivaju
čitaoca da prekine trenutno čitanje, autor teksta mora da razmisli da li baš želi to da učini. Paragraf
ne sme sadržati više od jednog ili dva linka, osim ukoliko ne postoji snažan razlog da se doda još
neki link, iz raloza što bi to delovalo pretrpano i zbunjujuće za čitaoca.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
27
UVOD U VEB NOVINARSTVO
→ Struktura linka
Prilikom biranja reči koje će činiti link u vesti treba se voditi istim pravilom ključnih reči kao i kod biranja ključnih reči za naslov i lid te vesti. Samo nekoliko reči treba da predstavlja link (od tri do sedam
reči), u suprotnom - link deluje ometajuće na čitaoca. Međutim, iz konteksta ili reči koje čine link
treba da bude jasno gde taj link vodi i šta čitalac može tamo da sazna. Ako se izaberu prave reči, tu
vest će pretraživači lakše nalaziti a posetilac će precizno znati šta može da očekuje kada na to klikne.
Nepravilno linkovanje: Vlasti Srbije su pre mesec i po dana za Darkom Šarićem raspisale Interpolovu poternicu pošto ga sumnjiče da je bio na čelu grupe koja je prošle jeseni pokušala da prošvercuje više od dve tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu.
Pravilno linkovanje: Vlasti Srbije su pre mesec i po dana za Darkom Šarićem raspisale Interpolovu
poternicu pošto ga sumnjiče da je bio na čelu grupe koja je prošle jeseni pokušala da prošvercuje
više od dve tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu.
Potrebno je da novinar prethodno razmisli o tome šta ljudi najčešće kucaju na internet pretraživačima da bi došli do informacije na čiju stranicu ih autor vesti šalje. Tako npr. “Jeftini Letovi Berlin”
će ljudi pre kucati u pretraživačima nego “Povoljne Avionske Karte Berlin”. Nikako se ne sme pisati
“pogledajte ovde” ili “za više informacija, kliknite ovde.”
Kad se obeleže željene reči, ubaci se samo URL3 stranice na koju se čitalac šalje i link se prepoznaje od ostalog sadržaja po tome što je podvučen ili plave boje, ili i jedno i drugo.
→ Link ne ispunjava svoju funkciju ukoliko je:
° Nejasan. Prosečno inteligentnom čitaocu bi tebalo odmah da bude jasno šta će dobiti ukoliko
klikne na taj link. Ako nije jasno iz reči koje čine taj link, onda bi trebalo da bude poznato iz celokupnog konteksta.
° Previše opšti. Ukoliko link vodi ka početnoj strani nekog sajta u okviru čijeg sadržaja se treba
dodatno tražiti relevantnu informaciju zbog koje je posetilac kliknuo na taj sajt onda je čitaocu
znatno otežana situacija. Novinar i urednik bi trebalo da linkom odmah dostave informaciju svom
posetiocu bez njegovog dodatnog truda.
° Irelevantan. Neki linkovi mogu posedovati puno informacija ali da nisu u direktnoj vezi sa pričom (tekstom).
° Komercijalan. Linkovi ne bi trebalo da vode posetioce ka reklamama ili sajtovima na kojima
se od njih na bilo koji način zahteva da potroše novac osim ukoliko to nije svrha linka, dakle jasno
naznačeno. Mnogi sajtovi tako naslov neke knjige linkuju ka sajtu Amazon.com gde je cilj da se
posetiocu sajta proda ta knjiga. Takvi linkovi ne daju nikakve dodatne informacije čitaocu već mu
samo oduzimaju vreme.
° Nepostojeći. Kada novinar ili urednik ubacuju linkove u svoj tekst oni ne mogu da pretpostave
koliko će sajtovi/stranice na koje šalju svoje čitaoce živeti. Takođe se dešava da neki sajtovi posle
nekog vremena zaključaju svoje vesti dajući im tako status tzv. premium content-a za koji bi čitaoci
koji su upućeni na taj link trebalo da plate kako bi došli do relevatne informacije zbog koje su tu.
3 URL – veb adresa
28
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
FORMAT I PONAŠANJE
Veb kao novi medij zahteva da bude pravilno percipiran ne samo od strane profesionalnih komunikatora već ga i publika drugačije doživljava. Stoga, pre nego što počnete da pišete za Veb, nepohodno je znati osnovne razlike između Veba i štampe iz perspektive publike – format i ponašanje.
→ Format
° Veb publika ima potpunu kontrolu nad sadržajem u smislu vremena i mesta koje će mu obezbediti dok kod štampe ta privilegija pripada urednicima novina.
° Štampani sadržaji su statični dok nam Veb obezbeđuje različite dinamičnosti.
° Štampa ima formu portreta dok Veb ima formu pejzaža. To određuje koliko dugo naše oči mogu
da izdrže čitanje u horizontalnoj liniji pre nego što se umore ili izgube koncentraciju.
° Dok nas štampa limitira sa svojim linearno organizovanim sadržajem, Veb nam otvara razne
mogućnosti brzog pretrčavanja iz jednog u drugi sadržaj.
→ Ponašanje
° Čitaoci vesti na Vebu, za razliku od novinske publike, poseduju nešto što psiholozi zovu kognitivnim opterećivanjem s obzirom na to da se Veb publika uvek pita “Gde će ovaj link da me odvede”,
“Šta ovde mogu da očekujem”…
° Ljudi tačno znaju šta žele da pročitaju na Vebu i zato gube strpljenje ako treba u tom tekstu da
čitaju nešto što nije toliko blisko povezano sa sadržajem koji ih zanima.
° Ljudi češće skeniraju pogledom sadržaj na ekranu nego što ga zaista čitaju kao što je slučaj kod
novina.
° Velika brzina učitavanja sadržaja ljude tera da češće menjaju sadržaj na Vebu tako da postaju
znatno nestrpljiviji nego što su prilikom okretanja stranica novina. Takođe, što je tekst na Vebu
duži, više se gubi strpljenje za čitanje celog teksta.
UMESTO ZAKLJUČKA -- 11 “NE” Veb novinarstva4
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Ne zaboravite publiku.
Ne terajte ljude da čekaju sadržaj koji nije vredan toga.
Ne koristite Netskejp a da to ljudima prethodno ne naznačite.
Ne budite nejasni.
Nemojte da linkujete samo da biste linkovali.
Nemojte zanemariti navigaciju.
Ne shvatajte sebe previše ozbiljno.
Ne trošite bez razloga učitavanje sadržaja na ekranu.
Ne zanemarite veličinu slika i ALT tagove5
Ne uznemiravajte nas ukoliko nemate šta da kažete.
Ne idite u dubinu i ne budite previše opširni već budite fokusirani i idite u dubinu.
The Committee of Concerned Journalists, koji je pripremio ovu listu, je svetska organizacija koja okuplja novinare, publiciste, vlasnike medija i
akademike zabrinute ta budućnost novinarske profesije.
5
ALT tag – alternativni sadržaji
4
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
29
UVOD U VEB NOVINARSTVO
LITERATURA
° Mc Quail. D. (1994): Mass Communication Theory, SAGE, London
° Stovall, J.G. (2004): Web Journalism – Practice and Promice of New Medium, Pearson Education
Inc, United States
° Mc Govern, G. (2006): Killer Web Content, A & C Black Publishers Ltd., London
° Herman, E.S; Mekčesni, R.V. (2004): Globalni mediji – Novi misionari korporativnog kapitalizma,
Clio, Beograd
° Lorimer, R. (1998): Masovne komunikacije, Clio, Beograd
° Manovich, L. (2001): The Language of New Media, The MIT Press
° James Glenn Stovall, The Art of Linking
http://www.jprof.com/onlinejn/artoflinking.html
Posećeno: 21.01.2010.
° Greg Linch, Nine Steps to Verified Link Journalism
http://blog.publish2.com/2010/01/05/nine-steps-to-verified-link-journalism/
Posećeno: 21.01.2010.
° Mindy Mc Adams, Link journalism: Credibility and authority
http://mindymcadams.com/tojou/2008/link-journalism-credibility-and-authority/
Posećeno: 20.01.2010.
° Edward J. Delaney, Frank Rich: Why I link
http://www.niemanlab.org/2008/12/frank-rich-why-i-link/
Posećeno 21.01.2010.
° Elizabeth Osder, Dos and Don'ts of Web Journalism
http://www.concernedjournalists.org/dos-and-donts-web-journalism
Posećeno: 23.01.2010.
° Scott Carp, Reinventing Journalism On The Web: Links As News, Links As Reporting
http://publishing2.com/2008/02/20/reinventing-journalism-on-the-web-links-as-news-links-asreporting/
Posećeno: 23.01.2010.
° Josh Korr, The New AP
http://blog.publish2.com/2008/10/08/the-new-ap/
Posećeno: 21.01.2010.
° How Good Is The Mainstream Media At Linking Out?
http://www.seoco.co.uk/blog/how-good-is-the-mainstream-media-at-linking-out/
Posećeno: 21.01.2010.
° Jeff Jarvis, New rule: Cover what you do best. Link to the rest
http://www.buzzmachine.com/2007/02/22/new-rule-cover-what-you-do-best-link-to-the-rest/
Posećeno: 23.01.2010.
30
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
Žanrovi internet novinarstva
Novinski žanrovi su modeli koji omogućavaju da se sadržaj masovnih medija predstavi na jedan
primeren i razumljiv način.
Najčešći žanrovi u novinarstvu, uključujući u veb novinarstvu, su:
VEST: prilog koji sadrži elemente “ko”, “šta”, “kada”, “gde”, “zašto” i “kako” nekog aktuelnog događaja. Vest daje osnovu za « izveštaj » kada prilog razrađuje elemente vesti, opisuje zbivanja koje
je proizvelo te činjenice i predstavlja kontekst, odnosno pozadinu vesti.
ČLANAK: novinska forma izražavanja koja pruža čitaocu mogućnost svestranijeg uvida u materiju
i usmerava ga ka zauzimanju stava. On analizira pozadinu i smešta događaje u širi kontekst njihovog
značenja.
INTERVJU: u isto vreme metod dolaženja do informacija neophodnih za sve ostale novinske žanrove, ali i žanr za sebe u kojem autor postavlja pitanja sagovornika o temama koje su od interesavanja publici.
KOMENTAR: prilog u kojem autor analizira određenu pojavu, fenomen, i nastoji da publiku ubedi
u svoj lični stav o uzrocima i posledicama.
I VEST – OSNOVA NOVINARSTVA
AKO JE VEST KOKTEL INFORMACIJA, KAKO I GDE DA NABAVITE NEOPHODNE SASTOJKE?
Osnova novinarskog pisanja je vest – i u štampi, i na televiziji, i na radiju, a pre svega na netu, koji
u velikoj meri duguje svoju popularnost činjenici da može da 24 sata u « real-time »-u objavjuje
najnovije vesti i da ih dopunjuje.
Vest je pobeda košarkaša na svetskom prvenstvu, smena premijera, prodaja velike kompanije,
ostavka fudbalskog selektora, operacija na grlu poznatog pevača, velika poplava u Beogradu. Vest
je sama po sebi vredna objavljivanja, ali i služi kao inicijalna kapisla za druge žanrove pisanja: reportaže, komentare, analize.
Pogledajmo šta bi sve moglo da čini vest:
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
31
UVOD U VEB NOVINARSTVO
• Priča o događaju, činjenici ili mišljenju koja interesuje publiku
• Prezentacija novih događaja u novinama, časopisima, radiju ili TV
• Sve što dovoljno ljudi želi da čita, a da zadovoljava standarde « dobrog ukusa »
• Sve što je novo i interesuje veći broj ljudi – najbolja vest je ona koja ima najveci značaj za
najveći broj ljudi
• Precizan i aktuelan opis događaja, otkrića, mišljenja i svega onog što interesuje publiku
• Prvi neredigovan nacrt pisanja istorije
Ali šta to od vesti ćini vest? Postoji konsenzus da je za određivanje toga šta je vest potrebno
upotrebiti nekoliko kriterijuma :
• Bliskost. Što je događaj geografski bliži publici, imaće veći značaj za publiku. Znači, ako je
naša teniserka Jelena Janković uspela da se plasira u treće kolo nekog jakog turnira, vest
će u Srbiji imati veći značaj nego recimo u Americi. Tamo će pak vest o pobedama sestara
Vilijams imati mnogo više mesta.
• Aktuelnost. Što je događaj aktuelniji, to je zanimljiviji publici. Ako se nešto događa SADA,
zanimljivost je najveća. Recimo, ako je takmičenje u toku ili se završilo pre neznatnog vremena, šanse da bude u vestima je mnogo veće nego ako se dogodilo juče.
• Bitnost. Što su u pitanju publici poznatiji ljudi, to je događaj interesantniji. Znači, ako je
Dejvid Bekam proslavio rođendan velikom žurkom za igrače Milana, njegov rođendan će
biti vest, dok rođendan nekog manje poznatog igrača nije interesantan.
• Sukob. Publika voli svađe, rivalitet, sukobe. Svađa trenera i igrača je vest. To što se dobro
slažu – nije.
• Retkost. Događaji koji se retko dešavaju privlače više pažnje. Svi znaju za čuveni primer :
ako pas ujede čoveka – to nije vest. Vest je ako čovek ujede psa.
• Emocije. Događaj koja izaziva sreću, tugu, ponos ili bes ima elemente emocije i stoga je
interesantniji publici.
Naravno, ne mogu sve vesti da imaju sve ove elemente. Međutim, pri odabiru vesti, valja voditi
računa o tome da vest sadrži što više ovih elemenata.
II ČLANAK
Članak je novinska forma izražavanja koja pruža čitaocu mogućnost svestranijeg uvida u materiju
i usmerava ga ka zauzimanju stava. On analizira pozadinu i smešta događaje u širi kontekst njihovog značenja. Relativno je duži i ima složenu strukturu. To je mozaična, hibridna forma koja sadrži
gotovo sve forme novinarskog izražavanja: od vesti, preko intervjua, do komentarisanja i ocena
karakterističnih za komentar i kritiku.
Postoje dve verzije multimedijalnih priča. Prva verzija predstavlja multimedijalnu priču koja je
zasnovana na tekstu, s dodacima i video i audio klipova, fotografije i interaktivne grafike. Osnova
ovih priča se nalazi u novinama i časopisima. Video klipovi koji se koriste su samo klipovi koji su
32
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
preneti sa televizije na internet format, najčešće preko You Tube-a. Mnogi pobornici multimedijalnog veb novinarstva čak smatraju da ovaj tip priča ne zaslužuje naziv « multimedijalna priča » već
da se radi o običnim tekstovima propraćenim multimedijalnim ilustracijama.
Drugu verziju predstavljaju priče koje su u osnovi promišljene i napravljene kao « multimedijalne ». Dakle, priča je u stvari kolaž multimedijalnih materijala – teksta, fotografija, video klipova, audija, grafika i drugog interaktivnog materijala koji je predstavljen na veb sajtu tako da je
informacija u svakom mediju komplementarna, odnosno informacije dopunjuju jedna drugu i ne
ponavljaju se. Različite delove priče ilustruju različiti mediji. Cilj je da se iskoristi najadekvatnija
medijska forma –video, audio, fotografija, tekst, animacija – koja će predstaviti segment priče na
najinformativniji i najuverljiviji način (za razliku od prve verzije u kojem multimedija služi samo za
ilustraciju i ponavlja praktično informaciju).
Dnevnik « Los Angeles Times », na primer, pravi različite verzije multimedijalnih priloga :
http://www.latimes.com/news/local/photography/
Takođe, multimedijalne priče mogu da se dele i na one koje pravi sam reporter i one koje ilustruje
urednik.
Kada reporter sam sastavlja priču, on sam prikuplja video klipove, fotografiše, prikuplja informacije koje mogu biti spojene u infografiji.
Kada urednik sastavlja priču, on šalje fotoreportera da slika, jednog reportera da napravi intevjue, reportera s kamerom da nešto snimi. Urednik je taj koji od početka drži “sve konce u rukama”.
Naravno, ne mogu sve priče da budu dobre multimedijalne priče. Najbolje multimedijalne priče
su multidimenzionalne : brza akcija za video, proces koji se može ilustrovati za grafiku (npr : kako se
vrši neka hirurška operacija), jake emocije za fotografiju, zanimljivi citati za audio.
III INTERVJU
Intervju je, kao što smo rekli i metod i žanr. U svakom slučaju, on predstavlja razmenu informacija
između novinara i izvora, odnosno novinar pokušava da dobije mišljenje od izvora o nekoj temi.
Intervjuisani izvor može da bude:
- Ličnost od javnog značaja: političar, menadžer velike kompanije…
- Popularna ličnost : sportista, muzičar…
- Ličnost koja ima autoritet da komentariše teme od javnog značaja : analitičar, psiholog…
- Očevidac događaja, često i običan građanin (očevidac nekog incidenta)…
Intervjui mogu da se dele na:
- intervju pitanja-odgovori (Q&A – questions and answers). To je najosnovniji tip intervjua.
Autor postavlja pitanja, izvor odgovara. Nema interpretacije odgovora.
- intervju-portret. Autor pravi profil određenje ličnosti koristeći u tekstu ne samo pitanja i odgovore već i dodaje svoje opservacije, objavljuje detalje iz biografije, anegdote, opisuje ponašanje sagovornika.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
33
UVOD U VEB NOVINARSTVO
- tematski intervju – često se sastoji o više intervjuisanih ličnosti koje povezuju pitanja o jednoj
tematskoj celini.
IV KOMENTAR
Komentar je novinarski žanr u kojem autor iznosi svoje lično mišljenje o određenoj pojavi od
interesa za širu javnost.
Najbolji komentari su oni koji uspevaju da se drže jedne teme, koji imaju ubojitu argumentaciju,
jasnu poentu i prepoznatljiv lični stil autora.
Na vebu, komentare u velikoj meri zamenjuju blogovi kao specifična forma kolumne i komentara.
REZIME:
Vest
•
•
•
•
34
Članak
Intervju
• Objašnjava
događaje i stavlja
ih u kontekst
• Metod dolaženja
Odnosi se na
• Duža forma
do informacije i
najsvežiji događaj • Zasnovan na
poseban žanr
Kratka forma
činjenicama
• Može biti i kratak
Samo najbitniji el- • Kompleksan,
i duži
ementi – pregled
slojevit
• Pitanja mogu da
činjenica
• Nema ličnog
sadrže lični vredOdsustvo ličnog
mišljenja
nosni sud
mišljenja
• Neophodan balans između izvora
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
Komentar
• Iznošenje ličnog
mišljenja
• Mora biti fokusiran na jednu temu
• Mora da govori o
bitnoj temi
• Mora da razvije
ubedljiv argument
• Prepoznatljiv lični
stil
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
Izvori informacija i pretraga na vebu
Novinar je univerzalna neznalica. Novinar je neznalica koja sve zna ili sveznalica koja ništa ne
zna. Ovaj kliše o novinarima opravdan je samo do određene mere. Jer prednost novinara je u tome
što oni mnogo toga moraju da znaju, a kada ne znaju nešto, onda znaju gde to nešto mogu da saznaju. U tom smislu, novinar i ne treba da ima znanje o svemu, ali mora da ima sposobnost i znanje
da izgradi oko sebe krug ljudi, krug izvora informacija i sistem pronalaženja informacija koji će mu
na brz i jednostavan način dostaviti podatke koji ga interesuju.
Izveštavanje je osnovni zadatak novinarstva, bez obzira o kom mediju se radi. Neko mora da pronađe informaciju koja zadovoljava kriterijume novinarstva, dolazi od kredibilnih izvora i jeste vest.
Za to je novinaru potrebno da:
- bude znatiželjan: da ima želju da istražuje, da ima njuh za ono što jeste vest;
- bude uporan: ne sme lako da odustane ako mu je teško da dođe do informacije ;
- bude odvažan : mora da bude spreman da postavi teška pitanja, čak i ako to dovodi do
ljutnje ili neprijatnih situacija;
- bude ubedljiv : mora da dokaže izvoru zašto bi baš njemu trebao da pruži određenu informaciju ;
- ima dobro pamćenje : mora da se priseti gde se nalaze adekvatni izvori informacija ;
- ume da sluša : mora da bude strpljiv pri slušanju izvora, pre svega kada se radi o intervjuima ;
- obrati pažnju na detalje : reporter mora da razume sve detalje priče o kojoj izveštava i da
razmotri da li su svi neophodni izvori kontaktirani i uključeni.
RAZMIŠLJAJTE KAO REPORTER !!!
Kako pronaći temu ili vest ?
Preko drugih medija : lokalnih novina, radija, televizije, internet sajta
 Razgovorom s izvorom informacija (intervju, izjava)
 Istraživanjem određene teme
 Saopštenjem, prisustvovanjem određenom događaju

Jednom kada imate ideju o nekoj vesti ili članku, morate da nađete dovoljno informacija na osnovu kojih ćete napisati tekst.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
35
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Koji su vam elementi potrebni ?
Opis samog događaja – detalji koji odgovaraju na pitanja : ko, šta, kako, gde, kada, zbog
čega ?
 Izjava relevantne osobe
 Odgovor na pitanje “zašto je vest bitna?”
 Da li postoji i “druga strana medalje” priče, neko ko ima drugačije mišljenje o temi (u tom
slučaju potrebna je i izjava te druge osobe)?

Uzmimo kao primer sportski događaj:
Najosnovniji elementi :
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ekipa i rezultat
U okviru kog takmičenja se odigrao susret
Mesto održavanja
Vreme održavanja (dan)
Ključni momenti na jednoj utakmici – šta je presudilo ?
Značaj utakmice za takmičenje (koje su posledice ovog rezultata) Eventualno tabela ili
istorijski značaj utakmice.
Rezime kretanja rezultata
Najvažniji statistički podaci o napadu i odbrani
Izjave igrača i trenera
Uticaj spoljnih faktora na igru (vetar, kiša, sneg, sunce, toplota)
Eventualne povrede igrača
Eventualne suspenzije igrača za naredne utakmice
Kada se igraju naredne utakmice, naredna takmičenja
Najbolje je ako za jednu vest imate sve relevantne izvore. Obratite pažnju na sledeći primer :
« Nakon sukoba navijača Crvene zvezde i policije, portparol MUP-a saopštava da su ‘Zvezdini huligani pod dejstvom alkohola’ nasrnuli na policiju i da je pritom jedan policajac povređen. Jedan od
policajaca, učesnik u sukobu, potvrđuje ovu priču ».
Razmislite u čemu je problem sa ovom vešću.
Naravno, problem je što su oba izvora iz policije, odnosno jedne te iste institucije, odnosno jedne
strane u sukobe. Šta ako je policija izazvala incident ?
Kako rešiti ovaj problem ? Pre svega, potrebno je naći vođe navijača Crvene zvezde i razgovarati sa njima. Potrebno je i razgovarati sa drugim mogućim svedocima sukoba. Najzad, neophodno je kontaktirati lokalnu bolnicu i utvrditi da li ima povređenih i na strani Zvezdinih
navijača.
Izvori informacija:
Bez izvora, nema informacija – bez informacija, nema novinarstva. Novinar bez dobrih izvora ne
može da bude dobar novinar.
36
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Izvori mogu da se podele na:
1) Sagovornike (s kojima se razgovara)
2) Događaje (o kojima se izveštava)
3) Postojeće sadržaje (koji mogu da se prikupljaju i pretražuju)
I SAGOVORNICI:
Glavni zadatak novinara je da dođe do sagovornika koji imaju određenu informaciju koja je relevantna za njegov prilog. Naime, izvor većine informacija za jednog novinara su ljudi, odnosno
sagovornici reportera. Novinari ne mogu da prisustvuju svim događajima i često moraju da zavise
od sagovornika, svedoka ili zvaničnika kao izvore informacija. Takođe, sagovornici imaju često aktuelnije informacije u odnosu na već postojeće sadržaje.
Postoje sledeći izvori:
-Službeni: ovlašćeni funkcioneri, portparoli
-Neslužbeni: očevici događa, svako ko zna nešto o događaju o kojem novinar izveštava
Uzmimo sportski primer:
Službeni kontakti :
 Predsednik kluba ili neki drugi klupski zvaničnik
 Trener
 Kapiten tima
 Lekar
 Sudija
 Delegat
Neslužbeni :
 Ljudi van uprave
 Eksperti, analitičari
 Prijatelji, lični kontakti
Izvore može da delimo i na :
- Javne izvore: izvor koji izlazi direktno u javnost sa punim imenom i prezimenom.
- Anonimni izvori: izvor iz institucije ili osoba koja ima informaciju o određenoj temi, a ne želi da
mu se ime pojavi u javnosti. Može da bude i dobro obavešteni pojedinac koji upućuje na istraživanje određene vesti.
Do službenih, javnih kontakata se može dođi ličnim odlaskom u određenu instituciju ili telefonskim pozivom.
Pre nego što nazovete ili odete u određenu instituciju :
 Istražite malo temu
 Pripremite pitanja
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
37
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Ponesite tehnički materijal za prikupljanje informacija (diktafon, kamera…)
 Ako idete na lice mesta, pristojno se obucite

Kada nazovete ili dođete u određenu instituciju :
 Predstavite se : ko ste, iz kog razloga dolazite (npr : školski rad, novina), koju informaciju
konkretno tražite.
 Postavite pitanja, intervjuišite sagovornika
 U slučaju da je sagovornik nedostupan, odsutan – zakažite novi sastanak ili se raspitajte
kada možete ponovo da pozovete, dođete
 Budite uporni i samouvereni, ali nikako drski i nepristojni
Kako voditi intervju, razgovor, postavljati pitanja na pres konferenciji?
Dobro se pripremite, saznajte što više o sagovorniku
Pročitajte izjave, intervjue koje je sagovornik već ranije dao
 Razgovarajte sa ljudima koji su već intervjuisali sagovornika
 Zapišite pitanja
 Dođite na vreme na intervju
 Nemojte odmah početi sa pitanjima – ćaskajte malo da bi njega i sebe opustili
 Budite ljubazni
 Budite oštri ako to zahteva tema
 Ne gubite fokus – nemojte da vas sagovornik odvede od teme o kojoj hoćete da razgovarate
 Postavljajte direktna pitanja
 Postavljajte kratka pitanja
 Nemojte iznositi svoje mišljenje
 Nemojte praviti uvod u pitanje sopstvenim mišljenjem
 Često koristite sagovornikovo ime
 Ponovite nekoliko poslednjih reči iz njegove rečenice
 Pođite sa lakšim pitanjima
 Ostavite najteža pitanja za kraj – nakon zagrevanja
 Uvek na kraju pitajte : « Imate li nešto da dodate ? ». Nikad se ne zna, možda tada saznate
najviše.


Specifičnosti intervjua na vebu su sledeće :
Veb je proširio načine dolaženja do ljudskih izvora. Pre svega, lakše je dođi do ljudi zbog dobrih
telefonskih direktorijuma koji postoje na internetu, ali i činjenice da praktično svaka institucija ili
organizacija na svom sajtu navodi mejlove ili telefonske brojeve zaposlenih. Mejlovi su pružili priliku da pored intervjua « uživo » - « oči u oči » ili telefonom, do razmene informacija može doći i
preko eletronske pošte.
Intervju preko mejla ima svoje pozitivne i negativne strane :
Pozitivne strane :
1) Sagovornik će lakše pristati na njih jer može da odgovori kada on poželi i ima unapred pripremljenu listu pitanja pa nema « iznenađenja ».
2) Sagovornik može da bira reči i pruži smisleniji odgovor.
3) Mogući intervjui sa osobama koje se nalaze fizički daleko.
38
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
4)
5)
Brza i laka forma koja štedi vreme svima.
Ostaje sačuvan pisani trag sadržaja odgovora.
Negativne strane:
1)
2)
3)
4)
5)
Nema direktnog postavljanja podpitanja.
Autor ne može da oseti emocije sagovornika.
Gubi se na spontanosti.
Sagovornik može da se konsultuje sa svojim PR timom pre nego što odgovori.
Odgovore može da napiše i pošalje neki asistent sagovornika, a ne sam sagovornik
II DOGAĐAJI
Novinar mnoge informacije može da prikupi i prisustvovanjem događajima – pres konferencijama,
koncertima, utakmicama, sednicama skupštine, protestima, sukobima… U tim slučajevima, reporteri moraju da upotrebe oči i uši da bi osmotrili događaj, ali i da budu spremni da interpretiraju događaj koji su upravo videli. Moraju da razumeju zašto su na licu mesta, šta mogu da dobiju od informacija, i koje su im informacije neophodne da bi mogli da izveste sa događaja na odgovarajući način.
III POSTOJEĆI SADRŽAJI
Veb je doprineo neverovatnoj ekspanziji pristupa postojećim sadržajima. Zahvaljujući njemu, lakše se dolazi do zvaničnih podataka vladinih institucija i agencija (koje sve imaju svoje veb sajtove),
do podataka nevladinih organizacija, interesnih grupa i kompanija. Takođe je u ogromnoj meri
poboljšan pristup informacija drugih medija, usavršena klasifikacija i pretraga:
Internet je ogroman izvor informacija čiji izvori mogu da budu:
Organizacije
Neformalne organizacije
Publikacije
Elektronski
mediji
Pojedinci
Biblioteke
Interesne grupe
Knjige
TV
Eksperti
Univerziteti
Nevladine
organizacije
Novine
Radio
Profesori
Vlada
Blogovi
Časopisi
Video
Kolege
Kompanije
Čet grupe
Izveštaji
DVD
Prijatelji
Muzeji
Email liste
Fotografije
MP3
Javne ličnosti
Pronalaženje informacija na vebu se sastoji iz tri koraka :
1. Analizirajte temu i postavite strategiju
2. Izaberite pretraživač
3. Procenite kvalitet izvora informacije
1. ANALIZIRAJTE TEMU I POSTAVITE STRATEGIJU
Umesto da žurite u pretraživanje, bolje je razmišljati par minuta o najboljim ključnim rečima i
terminima za pretraživanje. To se zove « strategija pretraživanja ».
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
39
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Dakle, postavite sebi pitanja:
1. Šta tačno tražite? Na primer: Popularnost srpskog filma u bivšoj Jugoslaviji
2. Koje su ključne reči? “Popularnost”, “srpski film”, “bivša Jugoslavija”
3. Da li postoje slične reči terminu koji tražite? Na primer : popularnost = omiljenost, Jugoslavija = SFRJ,
4. Da li termini mogu bolje da se definišu ? Na primer: bivša Jugoslavija = Hrvatska, Srbija,
Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija
5. Kako možete da povežete ove ključne reči? Na primer: “Srpski film” + popularnost + Jugoslavija OR SFRJ
6. Da li je potrebno da informacija bude aktuelna ? Da li morate da imate najaktuelniju informaciju ili ne ?
7. Koji tip informacija vam je potreban ? Da li vam je potreban statistički podatak vezan za
gledanje filmova u bioskopima ili kvalitativni opis ?
8. Za koji vremenski period tražite informaciju ? Da li možda za neki specifičan period, na primer 80-e?
9. Na kom jeziku ? Engleskom ? Srpskom ?
10.Koji izvor informacija tražite ? Da li su vam potrebne zvanične informacije ili mogu da dođu
u obzir i nezvanične ?
2. IZABERITE PRETRAŽIVAČ
Postoji četiri načina da se dođe do informacija na vebu:
1)
2)
3)
4)
Pretraživači
Direktorijumi
Nevidljiv veb
Njuzgrupe i eksperti
1) PRETRAŽIVAČI
Pretraživači koriste specijalne softverske tehnike, odnosno “robote”, koji prelistavaju veb stranu u potrazi za ključnim rečima koje se nalaze u naslovu ili tekstu strane.
Google – najbolji pretraživač, najveća baza podataka uključuje moćne aplikacije. Kako funkcioniše? Program pronalazi strane na vebu i gradi bazu podataka. Pretraživač vam pomaže da pretražite
tu databazu. “Page Rank” uređuje rezultate. Bitan element je bliskost reči i njihov položaj. Linkuje
na stranu. Daje prednost količini saobraćaja na strani i popularnosti strane. Gugl je od izuzetne
koristi ako tražite konkretnu informaciju. S druge strane, on daje i previše informacija, zbog čega
možete da izgubite previše vremena.
čokolada kuvanje = čokolada I kuvanje
čokolada OR kuvanje = ili čokolada ILI kuvanje
« čokolada za kuvanje » = tačna fraza
čokolada –kuvanje = čokolada ali NE i reč kuvanje
~kuvanje vrste = vrste kuvanja, na primer :dinstanje
Define:_kuvanje definisanje reči « kuvanje »
Čokolada * kuvanje = čokolada i kuvanje povezani jednom ili više reči
40
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Takođe, ne zaboravite :
- nema manjih i velikih slova
- tražite što jednostavnije: ako tražite neko ime kompanije, samo njega ukucajte. Ako tražite
restoran indijske kuhinje, ukucajte npr “indijski restoran” i grad.
- Koristite reči za koje mislite da će se pojaviti na strani. Na primer : Koristite što je manje termina moguće. Ako koristite previše termina možete da promašite određene važne informacije.
- Koristite opisne reči.
Kako se čitaju rezultati na Guglu:
1.
2.
3.
4.
Naslov strane
Opis ili deo strane koji vam pomaže da imate uvid u to da li je to strana koja vam je potrebna
URL adresa strane
Kaširana verzija: link ka ranijoj verziji strane. Kliknete tu ako stranica više ne postoji.
2) DIREKTORIJUMI
Direktorijumi su od izuzetne koristi ako tražite informacije ili linkove po temama. Oni se specijaliziraju za linkovanje ka drugim veb sajtovima i kategorizuju te linkove.
Veb direktorijum nije pretraživač i ne pokazuje liste veb strana na osnovu ključnih reči, već pokazuje veb sajtove po kategorijama i podkategorijama. Kategorizacija je zasnovana na celom veb sajtu umesto samo na jednoj strani ili ključnim rečima. Sajtovi se često mogu pojaviti samo u nekoliko
kategorija. Direktorijumi su dobri ako tražite rezultate u koje možete da imate poverenje. Dobijete
manje rezultata, ali oni su relevantniji, jer su prošli kroz filterisanje neadekvatnih sajtova. S druge
strane, to znači da mogu da daju i premalo informacija ukoliko tražite veoma specifične informacije
ili opšte informacije.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
41
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Google direktorijum :
http://www.google.com/dirhp
Yahoo direktorijum :
http://dir.yahoo.com/
Internet Public library direktorijum:
http://www.ipl.org/
Akademski direktorijum Infomine:
http://infomine.ucr.edu
Direktorijum direktorija:
http://www.web-directories.ws/
3) NEVIDLJIVI ILI DUBOKI VEB
Duboki veb je sadržaj neta koji se ne nalazi preko pretraživača: arhive, kalendari raznih događaja,
katalozi prodaje, statističke informacije, interaktivne databaze, enciklopedije, rečnici, itd
Tvorac termina “deep web” Majk Bergman je uporedio pretraživanje neta u današnje vreme sa
bacanjem mreže na površinu okeana: mnogo toga može da se uhvati, ali mnogo toga što je dublje
i da se propusti. Mnoge informacije se nalaze “duboko” ukopane i obični pretraživači ne mogu da
ih nađu, kao što su na primer sajtovi za koje je potrebna registracija ili koji su u formatu koje pretraživači ne mogu da čitaju.
Primeri sajtova koji se nalaze u “dubokom vebu”
42
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Postoje specijalni pretraživači, poput www.pipl.com, koji za razliku od običnih pretraživača, imaju
robote koji pronalaze baze podataka, kontakt detalje i druge relevantne informacije iz direktorijuma članova, naučnih publikacija, sudskih arhiva i mnogih drugih izvora “dubokog veba”.
4) NJUZGRUPE
Njuzgrupe su nastale još 1980-ih, i prethodnice su današnjih foruma. To su diskusione grupe o
određenoj, specifičnoj temi. Njuzgrupa je u stvari kolekcija razmenjenih elektronskih poruka između članova grupe. U svakoj poruci se navodi ime osobe koja je poslala informaciju i vreme kada je
poruka poslata. Pogodne su za diskusiju, razmenu mišljenja. Problem je u pouzdanosti informacija,
pogotovu ako se autori ne poznaju među sobom.
Primer : Usenet – mreža za podršku njuzgrupama
Groups.google.com – lista svih njuzgrupa
[email protected] – njuzgrupa našeg kursa
Ali… PAŽNJA!
3. PROCENITE KVALITET IZVORA INFORMACIJA
Nije sve što se nalazi na internetu tačno ili relevantno. Pretraživači mogu da stave jedne pored
drugih relevantne enciklopedije i amaterske blogove, naučne radove i email diskusije, vladina dokumenta pored radova učenika osnovne škole.
Razlozi za to su brojni :
- svako može da postavi nešto na internet – i amater i ekspert
- sajt može da se hostuje bilo gde u svetu – dakle određene informacije su možda relevantne za
nekog na Novom Zelandu a nisu za nekog u Srbiji
- svako može da kaže šta hoće, bez obzira da li je to tačno ili ne
- informacije ostaju na netu dok god ih autor ne obriše ili se sajt ne ugasi čak i kada su prevaziđene
Uporedite internet sa bibliotekom.
U biblioteci je :
- autor proverio svoj rad
- urednik izdanja ga je ponovo proverio
- izdavač je utvrdio da li je dovoljno dobar rad za izdavanje
- moguće je da je bilo recenzenata knjige
- bibliotekar je procenio da li vredi imati tu knjigu
Da biste proverili kvalitet informacija, morate da razmišljate kao sudija:
- da istražite dokaze
- da postavite pitanja
- da razmotrite motive onih koji pružaju informaciju
Postoji WWW tehnika, od engleskih reči
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
43
UVOD U VEB NOVINARSTVO
“Who?” (Ko?)
“Where?” (Gde?)
“When?” (Kada?)
KO?
Svako može da postavi informaciju na internetu
Razmislite:
- Ko je napisao informaciju?
- Ko je objavio?
- Da li se radi o izvoru informacija kojem možete da verujete?
- Da li autor i izdavač pokušavaju da mi prodaju nešto, da me dezinformišu?
Neke od odgovora na ova pitanja možete da dobijete ako pretražite sam sajt: pogledajte ime
autora, ime organizacije, sekciju “o nama”, kontakt detalje.
GDE?
Razmislite odakle dolazi informacija:
- Iz koje zemlje?
- Da li poreklo informacije utiče na pristrasnost informacije?
Ponovo, neke od odgovora možete da dobijete na samom sajtu : lokacija sajta, sekcija « o nama »,
kontakt detalji.
KADA?
Kada je informacija objavljena. Informacija može da postane prevaziđena, da bude promenjena
ili da nestane.
Postavite sebi pitanje :
- Kada je ova informacija originalno postavljena ?
- Da li je još uvek korisna ?
Da biste dobili odgovore na ova pitanja, pogledajte :
- Datum objavljivanja informacije
- Sekciju « O nama » - da li kaže nešto o tome koliko se često sajt dopunjuje.
Pogledajte URL (Uniform Resource Locator) – to je veb adresa strane koju otvarate:
Primer: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-zatire-svoje-stocharstvo.sr.html
44
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
URL
Šta je to?
Šta znači?
http://
Transfer protokol
Protokol ukazuje pretraživaču šta da radi s fajlom
koji želi da otvori. HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je najčešći protokol.
www.politika
Ime servera
Server na kome se nalazi veb strana. Obično se radi
o organizaciji koja je odgovorna za sajt.
.rs
Kod zemlje
Kod zemlje u kojoj se nalazi sajt
rubrike
Direktorijum
Direktorijum u kojem se nalazi veb strana
Srbija-zatire-svoje-stocharstvo.html
Ime fajla i tip
fajla
Ime fajla koji ste otvorili i tip fajla. U ovom slučaju
to je html. A mogao bi da bude .doc (dokument),
.gif (fotografija), itd.
Proverite tip organizacije:
•
.ac, .edu = akademski ili obrazovni serveri
•
.co, .com = komercijalni serveri
•
.gov = vladini serveri
•
.org = nevladini serveri, neprofitni serveri
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
45
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Dragana Petković
Filtriranje vesti – RSS
Preopterećenje informacijama, kao goruće pitanje modernog doba, već dugo pritiska korisnike
interneta, a najviše one u čijem poslu informacije predstavljaju glavni resurs. Kada bismo odštampali sve informacije stvorene 2006. godine, tim papirima bismo mogli da obavijemo planetu Zemlju
4 puta. Predviđa se da će 2011. Internet biti 10 puta veći nego 2006. godine1.
Rast količine informacija od 2006. do 2011.
Izvor: IDC
Osećaj preplavljenosti informacijama nije novost koju je doneo internet. Kao što to Klej Širki,
u sjajnoj tezi o nepostojanju informacionog preopterećenja2 kaže, još od Gutenberga na svetu je
mnogo više knjiga nego što pojedinac može da pročita, pa ipak smo nalazili načine da pročitamo
ono šta nam je potrebno. Možda preopterećenje uopšte nije problem. Ono je samo činjenica, stanje stvari, a problem je u tome što nemamo dovoljno dobre sisteme za filtriranje informacija.
Dakle – Preopterećenje ne postoji, postoje samo loši filteri. A filteri su način da se snađemo u haosu.
Budući da novi mediji funkcionišu po principu “objavi pa filtriraj”, za razliku od starih koji su radili
obrnuto, na nama je da uporno filtriramo svoje informaciono okruženje.
Potraga za pravom informacijom od jednostavnog klika (kako je delovalo u odnosu na prašinarenje po bibliotekama ili raspitivanje po gradu) pretvara se u mukotrpan, rudarski posao, koji dugo
traje i daje neizvesne rezultate.
1
2
http://www.emc.com/collateral/analyst-reports/diverse-exploding-digital-universe.pdf
http://www.boingboing.net/2010/01/31/clay-shirky-on-infor.html
46
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Da bismo ovaj posao što više olakšali, automatizovali i uredili potrebno je da dostignemo novi
nivo pismenosti – informacionu, ili digitalnu pismenost. Ona podrazumeva ne samo da umemo da
koristimo računar, već da smo sposobni da koristimo internet, upoznamo i naučimo da koristimo
alate koji treba da nam olakšaju potragu za informacijama.
Novinarstvo je pravi primer profesije koja zavisi od, živi za i služi za pronalaženje, stvaranje, reprodukovanje, analizu i interpretaciju informacija. Ako neko danas i sme da propusti neku vest i živi u
blaženom neznanju, to svakako nije novinar.
U opisu ne samo njegovog posla, već i njega kao osobe, jeste da prvi saznaje sve novosti o temi
koju prati, da ih prvi dopunjava, analizira, proverava i širi dalje. Ako je obavešten, brz, originalan i
promućuran, aktivnost njegovih čitalaca na vebu doneće mu veću čitanost, popularnost i kredibilitet. Da bi postigao sve ovo on mora savršeno da pliva u informacijama. To znači da je kreirao lični
sistem za informisanje, to jest sistem za flitriranje informacija, koji odgovara njegovim potrebama,
dinamici njegovog rada, temi kojom se bavi, očekivanjima čitalaca.
Bez pretenzija da damo sveobuhvatan spisak tehnoloških rešenja za filtriranje veba, u nastavku
teksta ćemo vam ponuditi 4 kategorije i po nekoliko pripadajućih aplikacija koje iz našeg iskustva
dobro rade ovaj posao, a naročito kada se strateški iskombinuju i uklope.
To su:
1.
2.
3.
4.
RSS
News Alerts
Društveno praćenje linkova
Društvene mreže
RSS
RSS je skraćenica za Really Simple Syndication ili veoma jednostavno povezivanje.
RSS je jednostavan način da automatski preuzimate sadržaje sa velikog broja sajtova koje želite
da pratite, ali ne stižete svaki dan da ih posetite. Umesto da vi idete na sajt da biste našli informaciju, informacija stiže u vaš RSS čitač. Trenutno se teži tome da RSS čitači budu ažurirani u realnom
vremenu.
Ako svakoga dana treba po nekoliko puta da posetite dvadesetak sajtova koji se bave tematikom
koju pratite, i proverite da li su objavili nešto novo, izgubićete mnogo vremena. Ako želite uspešno
da se bavite onlajn novinarstvom, da zarađujete od blogovanja ili kreiranja sadržaja na sopstvenom
ili tuđem sajtu, brzo ćete uvideti da je nužno da pratite što veći broj kvalitetnih izvora informacija.
Često se taj broj popne i do stotinu.
RSS vas automatski obaveštava o najnovijim objavljenim člancima na sajtovima koje želite da
pratite, pa vi ne morate da idete na sajt po sadržaje, već oni dolaze kod vas. Pored toga, ova tehnologija vam omogućava da vršite pretragu među svim ovim člancima, da ih sortirate po različitim
kriterijumima, da ih podelite u foldere ili kategorije, da im dodelite ključne reči… Na ovaj način
možete da stvorite svojevrsnu, ličnu, sistematizovanu, arhivu članaka o temama koje pratite. Ovako ćete se lakše setiti gde ste nešto pročitali i ponovo naći tu informaciju, bićete motivisani da
svakodnevno više čitate, kao i da pratite šta piše konkurencija, osećaćete da ste u toku i da držite
stvari pod kontrolom.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
47
UVOD U VEB NOVINARSTVO
RSS Fid (RSS Feed) – Protok tekstova ili skup sadržaja objavljenih na određenom sajtu, koji se potom pojavljuju u vašem RSS čitaču. Fid je zapravo RSS dokument koji sadrži
sažetke sadržaja ili kompletne tekstove jednog sajta koji se plasiraju u vaš RSS čitač. Da
biste pokupili RSS fid sa određenog sajta i stavili ga u svoj čitač potrebno je da pronađete prepoznatljivu narandžastu ikonicu na sajtu.
RSS Čitač (RSS Reader) – Program za agregaciju i prikazivanje sadržaja (RSS fidova) različitih sajtova, koji vam omogućava da na jednom mestu vidite sve članke sa sajtova koje pratite i manipulišete
njima u skladu sa svojim potrebama.
Kako se koristi RSS?
1. Potrebno je da nabavite RSS čitač.
2. Treba da izaberete i u RSS čitač unesete fidove sajtova koje želite da pratite.
Preporučujemo vam da na Ju Tjubu pogledate video “RSS in Plain English” koji na veoma jednostavan način objašnjava šta je RSS i kako se koristi.
RSS ČITAČI
Postoje onlajn i desktop RSS čitači, razlika je u tome možete li im pristupiti sa bilo kog računara
vezanog na net, ili samo sa svog. Mi vam preporučujemo onlajn čitače, budući da ćete verovatno
imati potrebu da pristupate informacijama sa različitih lokacija.
Postoji veliki broj različitih RSS čitača, kao što su: Google Reader, NewzCrawler, NewsGator, Bloglines, Netvibes, Feed Demon… Svaki ima svoje prednosti i mane, različite mogućnosti, a od korisnika zavisi koji će najviše odgovarati njegovim potrebama.
Mi vam predstavljamo dva najpopularnija RSS čitača, koje ćete brzo naučiti da koristite i prilagodite sebi.
GOOGLE READER
Ovaj čitač predstavlja još jednu u nizu odličnih Guglovih aplikacija u koju se možete ulogovati
uspomoć svog Gmail naloga ili Gugl naloga. Ako nemate ovaj nalog preporučujemo vam da ga
otvorite.
Ukoliko ste ulogovani u Gmail možete se lako ulogovati u čitač, idite na adresu:
http://www.google.com/reader.
Kada ste otvorili Google Reader, možete početi da dodajete sadržaje u njega. Ovaj čitač vam
nudi mogućnost da napravite foldere, dodajete tagove i tako kategorizujete sadržaje, izdvojite
najbolje članke uspomoć zvezdica, a možete pratiti i šta čitaju i dele vaši prijatelji koji takođe
koriste Gmail i ovaj čitač. Isto tako, možete ostavljati komentare, direktno iz čitača podeliti sadržaj sa prijateljima na društvenim mrežama, a ono što podelite takođe se može pojaviti i na
vašem Google Buzz profilu. Na ovaj način možete da povežete različite servise koje svakodnevno
koristite i poboljšate komunikaciju sa prijateljima. Isto tako, ovo može biti i način da se iznova
pretrpate informacijama, i u radnu sredinu unesete pometnju. Od vas zavisi kako ćete iskoristiti
sve ove opcije.
48
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
NETVIBES
Netvibes je veoma atraktivno dizajniran RSS čitač, prilično prilagodljiv, i nudi dva različita stila za
posmatranje sadržaja. Jedan je veoma nalik Google Reader-u, a drugi prikazuje sadržaje uspomoć
tabova i liči na brauzer u brauzeru.
Drugi, ili kako ga oni nazivaju “widget” prikaz sadržaja omogućava vam da pored vesti lako i
pregledno pratite Tviter i Fejsbuk, dodajete različite aplikacije poput vremenske prognoze, igrica,
beležnice…
Da biste koristili Netvibes potrebno je da se registrujete na strani: www.netvibes.com, a potom
odaberete koje ćete sajtove pratiti. Netvibes vam po registraciji već nudi unapred pripremljen set
fidova, koje možete brisati, dodavati i raspoređivati po svojoj volji.
Ovaj čitač će veoma prijati onima koji žele vizuelno prilagodljiviju sredinu (omogućava promenu
boja, fontova, tema). Netvibes pruža zaista lepo iskustvo, prijatno za oko, zabavno i veoma prilagodljivo, a verujemo da će Google Reader više koristiti onima koji vole svedenu, čistu i preglednu
vizuelnu sredinu, kroz koju se lako i brzo skroluje, što je važno ako imate preko stotinu fidova.
UNOS RSS FIDOVA U ČITAČ
Kada ste odabrali čitač i registrovali se, potrebno je da u njega dodate fidove sajtova koje ćete
pratiti. Na sajtovima ćete videti narandžastu ikonicu, najčešće sa leve strane u adres baru brauzera, a kada kliknete na nju sajt će vam ponuditi da dodate sadržaj u svoj RSS čitač. Neki sajtovi će
vam tražiti da obeležite koji čitač koristite, kako bi vam dali pravi format sadržaja. Mnogi sajtovi
omogućavaju preuzimanje svih sadržaja koji se na njima objavljuju, kao i preuzimanje sadržaja iz
određenih kategorija koje su vam interesantne.
Postoji još jedan način da unesete novi izvor vesti u svoj čitač. Ako na nekom sajtu ne vidite RSS
možete u samom rideru kliknuti na dugme “add a subscription” i tu ukucati adresu sajta.
Kada uspostavite listu sajtova koje želite da pratite vi je lako možete prebacivati iz jednog u drugi
čitač i isprobati kako koji funkcioniše. Potrebno je da u okviru svog čitača nađete opciju za uvoz i
izvoz RSS feedova (import and export feed).
YAHOO! PIPES – ZA NAPREDNIJE KORISNIKE
Jahu Pajps (Yahoo! Pipes) je odlična aplikacija za napredne korisnike interneta, koji imaju vremena
i želje da se bave uspostavljanem nešto složenijeg, ali korisnog sistema za filtriranje RSS feed-ova.
Radi se o interaktivnom agregatoru fidova, uz pomoć čijeg grafičkog interfejsa možete povezati,
iskombinovati i isfiltrirati više RSS fidova, tako da vam daju jedinstven, zajednički dotok informacija.
Na primer, pratite 50 sajtova koji izveštavaju o modi, ali vas konkretno interesuju samo revije za
period proleće/leto održane na evropskim nedeljama mode. Uspomoć Pajpsa možete da unesete
fidove svih tih sajtova, da definišete ključne reči i da izvučete jedinstveni fid koji bi pokrivao samo
ono što vas zanima, i dodate ga u svoj RSS čitač. Aplikacija može i da vam prevede sve ove tekstove
na engleski, tako da možete da pratite modne sajtove na različitim jezicima. Ovo je zaista moćan
alat, ali nije savršen, verovatno ćete ponešto propustiti, no u nekim situacijama, uz podešavanje i
eksperimentisanje, može biti veoma koristan.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
49
UVOD U VEB NOVINARSTVO
AGREGATORI VESTI
RSS tehnologija omogućila je različita tehnička rešenja i koncepte, kao što su na primer agregatori vesti, koji takođe mogu da vam budu od koristi u informisanju. Ovi agregatori vuku RSS fidove
sajtova koje su odabrali i prikazuju ih na jednom mestu.
Na primer, domaći agregatori vesti, kao što su Naslovi.net ili Vesti.rs vuku najnovije vesti sa svih
najposećenijih domaćih informativnih portala. Tako ne morate da posećujete i B92 i Blic, RTS i
Politiku, već sve čitate na jednom mestu. Čak i njih možete ponovo provući kroz određeni filter,
pa dobiti još ciljaniju informaciju. Na primer, agregator vesti Naslovi.net može vam generisati RSS
fid za vesti u kojima se pojavljuju ključne reči koje vi definišete. Na primer, interesuju vas strane
investicije u Srbiji. Unesete odgovarajuće ključne reči, pokupite fid i budete na vreme obavešteni
kada se desi nešto novo.
Od inostranih, najpoznatiji agregator je svakako Google News, a ovom prilikom ćemo pomenuti
i još jedan zanimljiv agregator. Alltop je veb projekat nekadašnjeg Eplovog evanđeliste, poznatog
govornika i investitora u zanimljive veb projekte, Gaja Kavasakija. Ovaj servis je odabrao najkvalitetnije, najzanimljivije i najrelevantnije internet sajtove, koji se bave nekom od preko stotinu tema,
od australijskog fudbala, preko organske ishrane, automobila, do fotografije i psihijatrijskih poremećaja. Sadržaji svih ovih sajtova se agregiraju na stranama sajta posvećenim određenoj temi.
Odaberete temu koja vas zanima i na jednoj strani dobijete poslednje objavljene vesti sa svih relevantnih sajtova koji se bave tom temom. Takođe, Alltop se stalno razvija i inovira, pa tako sada imate mogućnost i da na jednoj strani pratite 50 najčešće retvitovanih Tviter korisnika. Ovaj agregator,
kako kažu, ima za cilj da vam pomogne da nađete taj informacioni “grumen zlata”, a mi mislimo da
mu to prilično dobro ide.
NEWS ALERTS
Internet pretraživači, kao što su Google, Yahoo i Bing nude servise koji mogu da vam olakšaju
praćenje novosti na netu, ako stalno pretražujete veb o istim temama, i imate određene ključne
reči za koje ste uvek na oprezu, pa makar to bilo i vaše ime ili ime vašeg sajta.
Google Alerts vas imejlom obaveštava svaki put kada se na vebu pojavi nova stranica sa ključnom
reči koju ste definisali. Možete odabrati da primite obaveštenje kada se reč koju tražite pojavi u
vestima, u blogovima, ako se pomene u nekoj diskusionoj grupi ili videu. Možete odabrati i opsežnu
varijantu, pa ćete primiti obaveštenje za svaku od ovih opcija.
Ovi servisi takođe vam nude i obaveštenja iz više desetina različitih kategorija, od najvažnijih vesti, preko sportova, zdravlja i putovanja, do akcija na berzi.
Twitbeep je servis koji funkcioniše na sličan način s tim što vam umesto pretraga sa kompletnog
veba, šalje pretrage sa Tvitera.
DRUŠTVENO PRAĆENJE LINKOVA (SOCIAL BOOKMARKING)
Dobar način za praćenje najzanimljivijih priča, sajtova, snimaka i drugih sadržaja su onlajn servisi
putem kojih korisnici čuvaju i dele linkove. Sve ono što bi sačuvali kao omiljenu stranu u svom brauzeru (bookmarks ili favorites) korisnici čuvaju na ovim sajtovima, a potom drugi korisnici glasovima
rangiraju linkove, pa se na naslovnoj strani nađu najzanimljiviji.
50
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Ovi servisi mogu da budu zarazni i prilična su zamka jer podstiču besciljno, ali beskrajno zabavno
surfovanje, kome se ne vidi kraj. Ipak, i na njima često postoji mudra i praktična kategorizacija tema
i tagovi, pa uz malo više koncentracije i odolevanja atraktivnim linkovima, možete naći relevantne
izvore informacija za temu kojom se bavite.
Najpoznatiji servisi su: Delicious, Digg i Reddit.
Delicious je servis koji vam omogućava da sačuvate omiljene veb lokacije na jednom mestu i da
im pristupite odakle želite, takođe možete da ih podelite sa ostalim korisnicima, kao i da vidite šta
drugi dele. Delicious vam prikazuje šta je to sveže i najzanimljivije na vebu po izboru brojnih korisnika. Potrebno je da se registrujete da biste koristili ovaj sajt.
Digg funkcioniše na sličan način, s tim što mu čuvanje bookmark-a nije osnovna funkcija. Reddit
je servis sa specifičnom publikom. Na njemu se često dele bizarni sadržaji, a neki kažu i da je to aplikacija za gikove. Mi vam preporučujemo da isprobate sva tri servisa, svakako imaju svoje prednosti.
A kada završite sa tim, možete da isprobate još jednu aplikaciju za društveno deljenje linkova, koja
ima sasvim drugačiji koncept.
StumbleUpon omogućava zabavno surfovanje vebom, tako što odaberete teme koje vas zanimaju, a potom vas aplikacija nasumično šalje na sajtove koje su drugi korisnici ocenili kao zanimljive
u toj oblasti. Klikćete dalje i surfujete, usput obeležite da li biste i vi tu stranu nekom preporučili i
nastavite da lutate. Upozoravamo vas da ovakvo surfovanje može da bude veoma zarazno i da vas
odvede negde gde uopšte niste planirali, ipak lepo je za odmor, a ume da bude i inspirativno.
DRUŠTVENE MREŽE KAO ALATI ZA INFORMISANJE
Pored zabave, druženja i promocije, društvene mreže novinarima mogu da budu korisne i kao
izvor informacija. Dobar novinar će umeti da ih iskoristi i da bi plasirao informaciju, promovisao
svoj sajt ili članak, ali i došao do informacije i kontakta.
Društvene mreže vam, naročito ako imate puno prijatelja ili pratite veliki broj korisnika, mogu
stvoriti veliki informacioni šum, i one same po sebi traže sistem za filtriranje, ako želite da ih upotrebite za posao.
Preporučujemo vam da se pozabavite stvaranjem lista prijatelja na Fejsbuku, koje osim za zaštitu
privatnosti mogu da posluže i za sortiranje informacija. Jedan od predloga je da se napravi lista u
kojoj će se naći strane, grupe i nalozi sajtova koji pišu o vama važnim temama, kao i vaših FB prijatelja za koje znate da često postave zanimljiv link. Kada posmatrate samo tu listu, ona će biti protok
informacija za sebe i nešto poput RSS čitača na vašem Fejsbuk nalogu.
Kvalitetni sajtovi redovno održavaju svoje naloge na Fejsbuku i Tviteru, pa je zgodno pratiti ih tim putem, a naročito za neke lakše teme, razonodu i inspiraciju. Nekada je bolje rasteretiti RSS čitač i pratiti
određene sajtove putem društvenih mreža. Oni će vam sami poslati najvažnije i najzanimljivije članke.
ZA KRAJ
Preporučujemo vam da date šansu svakom od pomenutih alata, kao i novima koji se često pojavljuju. Isprobajte ih, dajte im nekoliko dana, i potrudite se da kreirate sistem koji će u potpunosti
odgovarati vašem vremenu, dinamici i tematici sadržaja koje pratite.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
51
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Ni jedan od ovih alata nije savršen i neće vas spasti preopterećenja sam po sebi. Ideja je da automatizujete što veći deo posla i posvetite se stvaranju sadržaja, kreativnoj interpretaciji i upotrebi
informacija.
Kada uspostavite sistem nemojte se opuštati, potrudite se da šarate vebom, da krstarite i tražite
nove izvore informacija, unapređujete i popravljate sistem.
Ubrzo to će postati vaš način korišćenja veba, a može vam se desiti i da uvidite novu radost u
čitanju novina koje nude vesti o temama koje niste vi odabrali, i koje nisu nužno u fokusu vašeg
interesovanja, te tako stari mediji dobijaju lep faktor iznenađenja.
52
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Dragana Petković
Pisanje za veb
DOBRO PISANJE ZA VEB LIČI NA RAZGOVOR
Ako je internet suštinski drugačiji medij od štampe, radija ili televizije, zašto se dešava da većina
medijskih profesionalaca stvara internet sadržaje na isti način kao što je to činila u starim medijima? Vaš sajt nisu vaše novine, niti TV kanal, prebacivanje sadržaja sa jednog medija u drugi, bez
ikakvog prilagođavanja, dovodi do teškoća u komunikaciji sa publikom.
Dobro pisanje za veb liči na razgovor, daje odgovore na pitanja i dozvoljava ljudima da brzo dođu
do informacija i nastave dalje.1
Čak 79% korisnika interneta skenira sadržaje u potrazi za ključnim informacijama i retko ko na
vebu posvećuje svoju punu pažnju tekstu i čita ga od reči do reči. Čitaoci na vebu često su motivisani konkretnom potrebom za informacijama, oni tragaju za nekim odgovorima i tačno znaju šta
traže. Na vaš sajt su verovatno stigli putem pretraživača i sada brzo skroluju i pokušavaju da nađu
ključnu reč zbog koje su tu.
U tom poslu oni posmatraju naslove i podnaslove, slike, boldovan tekst i linkove, a oči im se kreću
po strani u obliku slova F. To znači da će najviše primetiti prvih nekoliko (najčešće dve) reči u prvom
i drugom paragrafu. Vi imate nekoliko sekundi da im privučete pažnju i pružite im informaciju
koju traže na pravi način. A to znači da je ona formulisana i formatirana tako da se brzo i lako čita,
razumeva i pamti. Da biste to postigli potrebno je da budete sažeti i naučite kako da kreirate pregledne sadržaje, pogodne za brzo skeniranje.
Zbog toga što korisnici nemaju vremena da pomno čitaju svaku našu reč, zbog toga što su preopterećeni informacijama i verovatno pod stresom i u žurbi, sažetost postaje najvažnija veština
modernog novinara.
Sažetost
Sažetost znači da pišete kraće nego u štampi, ali ne podrazumeva da svoj analitički članak od
4 strane treba da pretvorite u dva paragrafa teksta. Sažetost podrazumeva brigu o izboru reči, o
strukturi i dužini rečenice, o paragrafima, o podeli teksta na celine i njihovom logičkom povezivanju. Sažetost znači da umemo da odredimo koje su informacije zaista potrebne našim čitaocima, i
da im u jednom tekstu ne dajemo ni manje, ni više od toga.
1
Redish, Janice, “Letting go of the words”. San Francisco: Elsevier, 2007. (slobodan prevod autora)
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
53
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Praktične preporuke
1. Najvažnije informacije na početku
Pišite stilom obrnute piramide, dajte čitaocima sve što je važno na početku, ne terajte ih da kopaju po tekstu, cilj nam je da odmah nađu ono što im treba. Zadržaće se kraće na sajtu, ali će se sasvim sigurno vratiti i dovešće prijatelje. Prva dva paragrafa treba da sadrže najvažnije informacije,
a svaki paragraf treba da počne ključnom rečju za taj deo teksta.
2. Napravite najavu sadržaja (intro) na početku
Na početku teksta sumirajte o čemu će sve tu biti reč. Tako posetioci znaju šta mogu da očekuju
i lako određuju da li da se zadrže ili da nastave sa traganjem. Takođe, ovaj mali uvod u vaš tekst
prikazaće se pored linka i naslova u rezultatima na pretraživaču, a korisnici koji prate vaš sajt putem
RSS-a će brzo moći da odrede da li ih članak zanima.
3. Jedna ideja ili poenta po paragrafu
Sažetost i preglednost ne postižu se nasumičnim seckanjem teksta na paragrafe, kako bi izgledali
kao manji blokovi reči, lakši za čitanje. Ova tehnika može smanjiti broj zastrašenih čitalaca, ali to će
biti kratkotrajni rezultati. Preglednost teksta postiže se preglednošću misli. Potrudite se da jedan
pasus teksta sadrži samo jednu ideju, predstavi jedan argument, prikaže jednu poentu u okviru
celine o kojoj govori vaš članak.
4. Ličniji ton, kontakt sa publikom, koristite jezik čitalaca
Stil pisanja na vebu često je neformalniji nego u tradicionalnim medijima. On odgovara komunikaciji “jedan na jedan” i nalazi se negde između pisanog i govornog stila. Kada pišete razmišljajte
o tome koja pitanja bi vam čitaoci postavili i dajte im odgovore, razvijajte komunikaciju, ostavljajte
prostor za razgovor. Ako pišete za lekare sasvim je u redu da koristite stručne medicinske izraze.
Ako pišete za pacijente, objasnite im šta im se dešava svakodnevnim jezikom i biće vam zahvalni.
5. Izbacite svaku suvišnu reč
NE: Bilo je potrebno utvrditi na koji način se može dostići najveća moguća efektivnost u toku sveukupnog vremena, a najviše u periodu od 17:00 do 19:00 sati.
DA: Trebalo je utvrditi kako se dostiže najveća efektivnost u toku ukupnog vremena, a naročito
od 17 do 19 sati.
Poseta učinjena prošle nedelje = Prošlonedeljna poseta
6. Umesto stranih i nepoznatih reči koristite poznate i domaće reči
NE: Oni anticipiraju kulminaciju sukoba o pitanjima o kojima nije postignut širok društveni konsenzus.
DA: Oni predviđaju da će sukob o pitanjima o kojima nije postignuta saglasnost u društvu dostići
vrhunac.
7. Koristite aktiv, a ne pasiv
NE: Novac koji vam je tokom putovanja potreban za hranu je deo koji bi trebao biti dobro isplaniran.
DA: Treba dobro da isplanirate koliko novca će vam biti potrebno za hranu na putovanju.
54
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
8. Akcija u glagolima, ne u imenicama
NE: Predstavnici opštine uložili su trud u to da omoguće odlaganje poskupljenja struje.
DA: Predstavnici opštine su se potrudili da odlože poskupljenje struje.
PREGLEDNOST
Da bismo olakšali put kroz naš tekst, potrebno je da ga učinimo što preglednijim i što lakšim za
skeniranje. Na taj način pomoćićemo i pretraživačima da razumeju o čemu je reč u tekstu i uvrste
ga u rezultate pretraživanja.
Korisnici internet sajtova su skoncentrisani na određeni zadatak koji treba da obave, i zbog koga
su na našem sajtu, budući da oni skeniraju sadržaje, naš je zadatak da im u tome pomognemo.
PRAKTIČNE PREPORUKE
1. Jasni naslovi
Čitaoci na internetu ne trpe udice, maštovite naslove, igre rečima… Naslov treba da bude jasan,
nedvosmislen i da opisuje temu teksta, tako korisnici odmah znaju gde su. Dozvoljeno je kreirati
originalne i neobične naslove u situacijama u kojima računamo na naše brojne verne posetioce.
Ipak, kada stvaramo tekst do koga će čitaoci pretežno dolaziti putem pretraživača potrebno je njegov naslov bude jasan.
Na primer, tražite informacije o novim matičnim pločama za računare i listate sajt Sveta kompjutera, da li biste kliknuli na naslov “Brze lepotice”? Kada biste pretraživali taj sajt, šta biste ukucali
kao ključne reči?
Naslovi koji “pale” na vebu:
•
•
•
•
“Kako da” naslovi: Kako da budete prvi na Guglu
Naslovi sa pitanjem: Da li vas kolege ogovaraju?
Imperativ naslov: Pobedite u svakoj raspravi
“X razloga…” ili “X načina…” naslov: 10 načina da zaradite na vebu
Dakle, ne samo zbog čitalaca, već i zbog pretraživača potrebno je da u naslov unesete ključne
reči, konkretno i jasno.
2. Podnaslovi
Podelite tekst na jasne celine, neka svakih nekoliko paragrafa bude odvojeno podnaslovom koji će
najaviti čitaocu šta ga dalje čeka u tekstu. Podnaslovi pomažu čitaocima da počnu da čitaju tekst
od dela koji ih najviše interesuje.
3. Tačkice (bullets)
Osim podnaslova, kratkih rečenica i paragrafa za jasnije vizuelno odvajanje informacija u tekstu poslužiće vam tačkice, zvezdice, brojevi ili neki drugi grafički elementi. Njima možete prikazati
nabrajanja, rasporediti ili kategorizovati informacije ili sumirati najvažnije delove teksta. Takođe,
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
55
UVOD U VEB NOVINARSTVO
takav prikaz informacija privlači pažnju, jer je lako pregledan i pogodan za skeniranje. Ovaj paragraf
biste lakše pročitali da je izgledao ovako:
Tačkice (bullets) koriste se za:
• Nabrajanja
• Kategorizaciju informacija
• Izdvajanje najvažnijih informacija
4. Linkovi
Odredite kojom ćete bojom i fontom ispisivati linkove na svom sajtu i držite se tog stila. Nećete
pogrešiti ako odaberete klasičnu plavu boju. Nikada ne šaljite svoje korisnike na neproverene sajtove, potrudite se da odaberete kvalitetne, ažurne sajtove koji daju detaljnije informacije o temi o
kojoj pišete.
5. Ključne reči
O čemu je reč u vašem tekstu, šta interesuje posetioce, šta bi oni ukucali u pretraživač kada
bi tražili informacije o vašoj temi? Utvrdite koje su prave ključne reči za vaš tekst i koristite te
reči često, stavite ih u naslov. U poglavlju o optimizaciji za pretraživače možete saznati više o
ovome.
6. Podebljajte reči i fraze
Naglasite čitaocima ono što je važno u tekstu tako što ćete podebljati ključne reči. Ne podvlačite
reči bez potrebe, jer podvučen tekst na vebu znači da se tu krije link.
7. Ilustrujte informacije slikama i fotografijama…
Korisnici koji skeniraju tekstove često se zadrže na slikama i fotografijama, one privlače pažnju.
Ako odaberete dobru ilustraciju, ona će reći čitaocu mnogo više o tome da li treba da ostane na
toj strani nego vaš tekst. Isto tako, neadekvatna ilustracija može ga prerano oterati sa sajta. Više o
tome kako da odaberete dobru fotografiju možete pročitati u poglavlju o fotografiji.
8. Prikažite poređenja, statistike, složene i brojne informacije infograficima
Mogli bismo da napišemo 15 komplikovanih rečenica o tome kako se pravi koja vrsta napitka od
kafe, i teško da biste zapamtili. A možemo i da vam pokažemo ovaj infografik:
56
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
PRILAGODLJIVOST SADRŽAJA
Prilagodljivi su oni sadržaji koje sam autor ili korisnici kasnije mogu da iskoriste u različite svrhe,
na različite načine i za razne potrebe. To znači da ih je lako povezati sa drugim sadržajima, prebaciti
u drugačiji format, ukrstiti informacije… Svaki sadržaj nosi neke informacije koje mogu biti korisne
i zanimljive i u drugim situacijama, sa drugačijim fokusom.
Na primer ako pratite vesti iz skupštine i pišete o novim zakonima i uredbama koje se donose,
možda ćete sutra želeti vizuelno da prikažete koliko je i kakvih zakona doneto u toku proteklih godinu dana. Možda će neko od vaših posetilaca hteti da iskoristi vaše sadržaje da bi napravio analizu
toga kojim se temama sve skupština bavila.
Ako pratite sportske vesti, a posebno pišete o fudbalu i rezultatima domaćih klubova, možda
ćete na kraju godine želeti da prikažete sve pobede i poraze tri najpoznatija domaća kluba na mapi
Evrope.
Šta možete da uradite već sada da biste sebi olakšali ovaj posao? Tagujte sadržaje – To znači
da svoje tekstove, u sistemu za uređivanje sadržaja, označavate ključnim rečima na osnovu kojih
ćete kasnije lako moći da ih razvrstate. Za primer tekstova o sportu – Svaki članak biste označili
imenima klubova koji učestvuju u utakmici, lokacijom utakmice, i na primer oznakom “pobeda
X kluba”. Kasnije kada kliknete na taj tag svi članci kojima je on dodeljen će vam se pojaviti na
jednom mestu.
Osim tagovanja, možete unositi podatke u eksel tabelu, možete čuvati linkove ka zanimljivim sadržajima u okviru nekog od servisa za društvenu razmenu linkova, omogućiti RSS za svoje sadržaje
i olakšati korisnicima da dođu do informacija koje dajete i iskoriste ih.
INTERAKTIVNOST SADRŽAJA
Interaktivnost je jedna od glavnih prednosti novih medija, i osnovih razlika u odnosu na tradicionalne medije. Ona omogućava čitaocima da postanu korisnici i urednici, a za novinara to znači da
deo kontrole nad sadržajima koje stvara predaje korisnicima. Otvara se za njihove komentare i
diskusiju. On ide tamo gde su korisnici, da bi ih pozvao da dođu kod njega. Zato veb novinar svoje
sadržaje postavlja na društvene mreže – na Fejsbuk, Tviter, Jutjub, Fliker… On stalno razmišlja o
tome kako da pruži kontrolu korisnicima, pa će im dozvoliti da lako preuzmu sadržaj, lako ga podele
na društvenim mrežama, preuzmu RSS-om… Isto tako, on će im dati kontrolu i pre nego što objavi
konačnu verziju teksta – putem društvenih mreža će ih pitati šta misle, pronaćiće sagovornike za
svoju temu uz njihovu pomoć, negovaće zajednicu.
GRAĐENJE ZAJEDNICE
Danas je suština veba u konverzaciji, više nego u sadržaju. Čitaoci na vebu ne žele samo da uzimaju sadržaje, čitaju ih ili posmatraju. Oni žele da ih koriste, kreiraju i dele. Blogovi su savršen primer za ovo, oni vrlo brzo kroz diskusije, komentare i razgovor postaju onlajn zajednice ljudi sličnih
interesovanja.
Novinari danas preuzimaju posao vođenja i razvijanja zajednice, komunikacije i saradnje sa korisnicima. Kako razvijati razgovor i diskusiju, zadržati korisnike, učiniti da oni požele da budu deo
našeg sajta?
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
57
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Morate biti aktivno uključeni kao deo zajednice – Komentarišite na blogovima, učestvujte u forumima i društvenim mrežama. Gde god se pominje vaša tema tu ste i vi.
Dozvolite da drugi učestvuju u vašem radu – ostavite svoju imejl adresu, pozovite ih da daju svoj
doprinos, postavljajte im pitanja, pokažite da vam je stalo do njihovog mišljenja, i poslušajte njihove sugestije, ako vrede.
Linkujte ka drugim kvalitetnim sajtovima koji se bave vašom temom i naravno, čitajte ih.
Novinar je danas vođa onlajn zajednice, koji zna šta se sve u njoj događa, o čemu se govori i koje
informacije su tačne. On uklapa sve te glasove, sakuplja informacije, filtrira ih i distribuira. Novinarstvo omogućava korisnicima da dođu do pravih informacija, baš kao i u starim medijima, samo na
potpuno novi i drugačiji način.
Literatura:
Redish, Janice, “Letting go of the words”. San Francisco: Elsevier, 2007.
Garrand, Timothy, “Writing for Multimedia and the Web”. Burlington: Elsevier, 2006.
Mill, David, “Content Is King - Writing and Editing Online”. Burlington: Elsevier, 2005.
McGovern, Garry, “Killer Web Content”. London: A&C Black: 2007.
Linkovi:
http://onlinejournalismblog.com
http://david-crystal.blogspot.com
http://copywriterunderground.com
www.copyblogger.com
http://www.problogger.net
ŠTA JE VEST?
Vest je sama suština novinarstva, njegova osnova, najsažetija forma, momenat od koga sve počinje i prvi, neuređen nacrt istorije. Upravo zato nju je i najteže napisati. Nije samo teško napisati
vest, teško je do nje doći, i teško je prepoznati šta je zaista vest. Novinari osim tehnike i stila pisanja
kroz praksu razvijaju i osećaj za to šta je vest i nos za to gde bi mogli da je nađu.
Nije svaka informacija vest, ali svaka vest nužno jeste informacija.
Vest, da bi bila vest, mora se dešavati sada, mora biti aktuelna, nova, neobična ili neuobičajena.
Više je vest ono što se dešava blizu nas, nego daleko. Sukob je vest, slaganje nije, osim ponekad
u Srbiji ili u pojasu Gaze. Vest izaziva emocije, utiče na našu budućnosti ili rešava neka pitanja iz
prošlosti. Vest svakako ne mora i najčešće i ne ispunjava sve ove kriterijume, ali je poželjno da ispuni barem nekoliko.
ZA KOGA PIŠEMO VEST?
Sve ove kriterijume posmatramo u odnosu na publiku za koju pišemo vest. Da li je informacija za
njih značajna, nova, bliska, da li utiče na njihovu budućnost i budi njihove emocije? Da bismo to
znali, moramo znati ko su to ONI.
58
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
U tradicionalnom novinarstvu vest je informacija važna za širok krug ljudi. Za Dnevnik u 19:30
vest je informacija važna za gospodina i gospođu Prosečne, njihov život, posao, porodicu, njihovo
sutra. Vest se za njih piše jezikom koji razumeju, bez pretpostavljanja da znaju bilo šta.
U veb novinarstvu i informacija važna uskom krugu ljudi može biti vest, ukoliko je taj krug okupljen oko vašeg sajta, i duboko zainteresovan za određene teme. Na vebu vest može biti i pojavljivanje nove kolekcije konjskih potkovica, iako interesuje samo 1500 ljudi, mada su to svi kolekcionari konjskih potkovica na svetu, okupljeni oko vašeg sajta.
Veb omogućava lakše grupisanje ljudi oko određenih tema, usitnjava ciljne grupe, sve ih više
specifikuje i daje nam šansu da se obratimo baš onima koje zanima određena informacija. Zapravo,
daje nam šansu da lakše nego ranije okupimo na jedno mesto ljude iz celog sveta zainteresovane
za određenu temu. Na taj način on dovodi do širenja tržišta na ceo svet, do unapređenja trgovine i
novih poslovnih prilika, ali i do razvoja brojnih, usko specijalizovanih sajtova.
U ovom okruženju novinari moraju, možda i bolje nego pre, znati šta je za njihovu publiku vest.
Novinari treba da osećaju puls čitalaca, da komuniciraju sa njima i otkrivaju šta ih pogađa. Na internetu to je, srećom, lakše postići nego u drugim medijima, i za to postoje brojni alati. Komentari
posetilaca, veb analize čitanosti teksta, rang na društvenim medijima, onlajn ankete samo su neke
od mogućnosti da proverite šta čitaoce interesuje. Kada dođemo do prave informacije, onda treba
i da je pretvorimo u pravu vest.
PISANJE VESTI
Vest pruža čitaocu najvažnije informacije o određenom događaju, pojavi, temi i te informacije
moraju biti potpune, jasne i nedvosmislene, koliko je to u datom trenutku moguće. Vest se najčešće piše pod vremenskim pritiskom, jer njena vrednost svakog minuta opada. Dakle, vest se piše
brzo, a pritom mora biti tačna, proverena iz barem dva izvora i oblikovana tako da privuče i zadrži
pažnju čitalaca.
Na vebu uz ove zahteve treba ispuniti još jedan, informacija mora biti odabrana i vest mora biti
napisana tako da pokrene diskusiju, komentare, aktivnost zajednice. Na internetu vest više liči na
razgovor nego na predavanje.
Vest se sastoji od lida (glave) i tela, a za ilustrovanje kreiranja vesti najčešće se koristi slika obrnute piramide, u čijem se dnu nalaze najvažnije informacije, a na vrhu one manje važne, koje se
mogu odstraniti, a da se potpunost vesti ne naruši.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
59
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Ova pravila takođe su i u osnovi pisanja za veb, mada ih je on, kao i mnoge druge medijske koncepte, redefinisao i promenio. Ipak, pre nego što počnemo da se bavimo pisanjem za veb i prilagođavanjem vesti vebu, važno je da usvojimo temelje pisanja vesti.
Vest je jasan i potpun odgovor na pitanje „Šta se dogodilo?“
Vest da bi bila potpuna mora dati odgovore na 6 čuvenih novinarskih pitanja: Ko? Šta? Kada?
Gde Kako? i Zašto? Odgovori na ova pitanja moraju se nalaziti u lidu vesti – njenoj prvoj, vodećoj
rečenici. Sve ostale informacije koje dopunjavaju sliku o događaju nalaze se u telu vesti. Odgovori
na pitanja i dopunjujuće informacije u vesti se ređaju po značaju i važnosti, u odnosu na kriterijume
koje smo već pomenuli.
Vest je u odnosu na druge novinarske žanrove možda najsuvlja i najogoljenija informacija, u koju
je apsolutno zabranjeno uključivati lične komentare, stavove, mudrovanje ili moralisanje. Ona je
kratka, čista, koncizna, predstavlja isključivo činjenice i ne ostavlja mesta za dvoumljenja ili nejasnoće.
Iako internet daje više mogućnosti za slobodu, kreativnost i izražavanje samog autora u odnosu
na tradicionalne medije, kada je reč o vesti, ona i u ovom prostoru mora ostati čista i zasnovana
samo na istinitim informacijama.
Ukratko:
• Vest počinje najvažnijom informacijom
• Suština vesti mora da stane u lid.
• Vest mora da pruži odgovore na svih 6 pitanja: Ko? Šta? Kada? Gde? Kako? i Zašto?
• Vest je kocizna i kratka, bez suvišnih reči. Kao što je to Čehov rekao: “Pisac je talentovan
ako ume sa malo reči da kaže mnogo”, mi bismo dodali da to još više važi za novinare, a
naročito na internetu.
• U vesti nema mesta za komentarisanje, davanje ličnog mišljenja, mudrovanje ili popovanje
• Sadrži sve relevantne informacije, ne izostavlja ništa što je važno, ali izostavlja neproverene,
neetične i nejasne informacije.
KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI
(Primer preuzet sa portala Mediacentar: http://www.media.ba)
Četvrtak, 06. jul 2006.
Tokom prepodneva u sve redakcije i agencije u Srbiji stiže saopštenje tužilaštva koje je više nego
interesatno: u gradu Smederevu, šezdesetak kilometara udaljenom od glavnog grada Beograda,
uhapšene su i optužene četiri osobe zbog navodne trgovine ljudima.
Prvooptuženi je izvesni Radomir, monstruozni otac koji je svoje maloletne kćeri silovao, primoravao da se bave prostitucijom i rade po kafanama, te da mu potom predaju veći deo zarade... 60
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Kako su o tome izvestili glavni beogradski mediji? Neki nisu uopšte, neki jednom rečenicom na
strani »hronike«.
Velika većina, uključujući i dnevnike Večernje Novosti, Glas Javnosti i web sajtove RTS i B92, prenela je agencijsku vest minimalno je prilagođavajući svojim potrebama, pre svega opremom (naslov, podnaslov...) koja je praktično i jedina uočljiva razlika između njihovih prezentacija ove vesti.
U čemu je njihova greška?
Umesto da im saopštenje bude polazna osnova, svojevrsna ideja za kompletnu vest do koje će
doći sopstvenim radom, oni su dozvolili da im ono što nudi agencija bude sve što će ponuditi čitaocima, iako svi pomenuti mediji imaju mreže dopisnika po čitavoj Srbiji.
Ni to, međutim, nije najgore od svega: umesto da barem (loše napisanu) agencijsku vest prilagode svojim potrebama (na šta po ugovorima sa agencijama uglavnom imaju pravo, sve dok ne
menjaju činjenice i jasno navode izvor vesti), oni su se zadovoljili samo radom na sopstvenim (ne
naročito atraktivnim) naslovima.
Analizirajmo dakle najpre pomenutu agencijsku vest koju su doslovno preneli neki dnevnici (vidi
dodatak broj 1 i 2). Umesto da jedna rečenica u samom uvodu objasni suštinu priče, agencijski
novinar je čitav prvi pasus sastavio kao da je sudski zapisničar: poređao je činjenice na birokratski,
dosadan, nenovinarski način. Tako je ispalo da je najvažnije to što je zamenik tužioca podigao optužnicu, što je jednako besmisleno kao kada bi vest o finalu fudbalskog prvenstva počeo sa »tačno
u 22.55h u nedelju uveče sudija Džon Smit je odsvirao kraj finalne utakmice«...
Dakle, umesto spominjanja lokalnog tužioca, trebalo je napisati otprilike ovakav lead:
Radomir J. i još trojica muškaraca optuženi su u Smederevu da su seksualno, fizički i materijalno iskorišćavali dve njegove maloletne ćerke.
Ili (ako radite u »ozbiljnim« dnevnim novinama)
Četvorica muškaraca optužena su u Smederevu da su se bavili trgovinom ljudima, nakon štoje
policija otkrila da su mesecima iskorišćavali najmanje dve maloletne devojke.
Ili (ako radite u tabloidu)
Nakon što je silovao svoju jedanaestogodišnju ćerku, Radomir Jovanović ju je naterao da godinama radi kao prostitutka, da bi je na kraju udao za nepoznatog muškarca od kojeg je zauzvrat
dobio tri ovce.
Tek nakon odgovarajućeg leada, trebalo bi krenuti u detaljno objašnjavanje počinjenih krivičnih
dela, pa zatim redom razjasniti šta se sve i kako desilo.
Izvor: http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-i-zasto-pisati-vesti
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
61
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
Uređivanje za veb
Ovo je kretanje mojih očiju na stranici sajta.
Ovo su moje prioritetne vizuelne zone na stranici.
62
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Ovako opada moja pažnja na vebu: ukoliko u roku od 15 sekundi ne nađem informaciju koju
sam tražio – odlazim sa sajta.
Zašto sam na ovom sajtu ? Da li se tu nalazi nešto što me interesuje, odnosno baš ono što me
interesuje ? Da li lako i jednostavno to mogu da pronađem ?
Tri grafikona s kojima počinjemo ovo poglavlje dovoljno govore o težini zadatka jednog urednika
na vebu. Oni pokazuju koliko je važno jednom uredniku da poznaje publiku, način na koji ona čita
informacije na vebu i ograničenost pažnje koje je spremna da poveri da bi bilo zadovoljena.
Uspešan sajt pretpostavlja :
1) Jasnu organizaciju sadržaja
2) Korisnost sadržaja
3) Kvalitetan i dobro obrađen sadržaj
Za ova tri kriterijuma odgovoran je urednik sajta.
Bez obzira na medij, uređivanje je motor novinarskog procesa. Urednik organizuje proces novinarskog izveštavanja, on je odgovorna osoba za zaokruživanje procesa koji počinje od prikupljanja
informacija i pisanja sadržaja. Urednici određuju sadržaj jednog veb sajta, imaju autoritet da organizuju redakciju i da odluče koje će priče biti objavljene, a koje neće. Najzad, odlučuju o prezentaciji
te priče i o tome da li je potrebno priču proširiti novim uglovima pogleda.
Dobar urednik:
poznaje jezik i moć reči
upućen je u dešavanja i poznaje kontekst priče
dobar je menadžer i organizator posla
sposoban je da donosi brze odluke, imajući na umu etičke kriterijume, i spreman je da preuzme odgovornost
- poštuje važnost novinarskih pravila – poput tačnosti i preciznosti – i inteligenciju publike
-
-
-
-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
63
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Urednici moraju da odluče kako će da predstave informacije tako da forma bude konzistentna i
prepoznatljiva stalnim čitaocima.
Uloga urednika je posebno važna na vebu zbog problema sa verodostojnošću i tačnošću informacija. Upravo zato je tačnost i preciznost od izuzetnog značaja, jer se njom stvara reputacija na vebu.
Ukoliko sadržaj ne odražava naslov, ukoliko postoje pravopisne ili očigledne faktografske greške,
reputacija sajta će biti ugrožena.
Urednik stoga mora da ima oštro oko i da proverava sve informacije, ali i formu, stil pisanja, pravopis. On mora da vodi računa i o tome da čak i najiskusniji novinari greše. Dakle, moraju da rade
praktično sve što rade i urednici u drugim medijima, s tim što se na vebu informacije postavljaju
izuzetno brzo, što umanjuje mogućnost za redigovanje teksta. To je pogotovu tačno kada se radi
o velikim, hitnim pričama, jer urednici nemaju dovoljno vremena da provere sve informacije pre
nego što moraju da ih postave. Nijedan urednik ne želi da pogreši, ali nijedan ne želi ni da bude iza
konkurencije, odnosno da bude sporije od nje.
Šta svaki urednik mora da uradi :
1) Da organizuje rad novinara i redakcije. O tome više u narednom poglavlju.
2) Da obezbedi kvalitetan i precizan sadržaj i stil pisanja:
- Gramatika, pravopis : reči moraju da budu ispravno napisane, gramatika mora da bude u skladu
sa standardima srpskog jezika. Učestale gramatičke i pravopisne greške urušavaju reputaciju veb sajta.
- Stil pisanja : svaka redakcija mora da ima svoj stil pisanja i urednik mora da održi konzistentnost stila u celoj publikaciji. Da li ćete koristiti « srpski predsednik » ili « predsednik Republike
Srbije » ? Da li ćete pisati “Sjedinjene američke države” ili “SAD”, “EU” ili “Evropska unija” ?
- Imena i funkcije : imena moraju da se proveravaju, kao i funkcije. Ljudi su jako osetljivi po pitanju funkcija. Na primer, nekome ko radi u organizaciji u kojoj je hijerarhija veoma važna nije isto
da li ćete ga nazvati « savetnikom » ili « saradnikom ».
- Citiranje : Svi direktni citati moraju da idu pod « navodnike ». U tom slučaju, citat mora da precizno odražava ono što je izvor rekao. Ukoliko je citat manje bitan ili nejasan, može da bude parafraziran, što podrazumeva ukidanje navodnika. Naravno, ukoliko je neka osoba napravila očiglednu
gramatičku grešku, pravilo je da novinar ili urednik sami isprave tu grešku.
- Jasnoća: Urednik mora da bude siguran da će publika razumeti jezik koji se koristi u tekstu. To je
pogotovu važno na vebu, jer čitaoci na vebu veoma brzo prelaze preko strana, uglavnom ih skeniraju.
Samim tim, reči i rečenice moraju da budu jasne i efikasne. Urednik mora da se stavi u kožu čitaoca,
dakle nekog ko nije bio na događaju s kojeg se izveštava, nekog ko možda ne poznaje tako dobro
kontekst neke priče. Uređivanje je posebno teško kada urednik sam dosta dobro poznaje određenu
temu. Urednik mora da eliminiše zbrku koja nastaje kada reporter nije u potpunosti razumeo o čemu
piše. Ukoliko reporter ne razume ono o čemu piše, veoma je verovatno da neće uspeti da napiše tekst
koji će biti razumljiv čitaocu. Na uredniku je da ispravi eventualnu grešku i tekst učini razumljivim.
- Izbegavanje ponavljanja i klišea: urednik mora da izbegne ponavljanja istih reči u okviru rečenice. Takođe, mora da se potrudi da pronađe sinonime za reči koje se u tekstu često ponavljaju.
Mora da izbegne razne klišee.
64
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
- Ukus i ton: Humor ne priliči tekstu u kojem se opisuje neka tragedija. Tekst u kome se navodi
da je predsednik države “podrignuo” tokom radne večere nije umesan. Na uredniku je da vodi računa da mu ovakvi i slični primeri ne promaknu.
- Psovke i jezik mržnje : napolje!
3) Da obezbedi pravilnu prezentacija priloga
Svi mediji, pa i veb, predstavljaju informacije publici u “malim dozama”, nikako od jednom. Na
primer, časopisi imaju stranicu sa sadržajem, novine imaju naslove, nadnaslove i podnaslove.
“Stepenasta prezentacija” ili “tizer” daje čitaocima informaciju o onome šta se nalazi u prilogu
pre nego što uđu u sam sadržaj teksta. Samom mediju, tizer omogućava bolju organizaciju, a čitaocu daje informaciju o tome da li bi trebalo ili ne da se opredeli za praćenje celog priloga. On je
zasnovan na tekstualnoj i vizuelnoj logici koja omogućuju čitaocu da vidi i razume u kom pravcu se
kreće informacija.
Na vebu, više nego na bilo kom drugom mediju, “stepenasta prezentacija” je izuzetno važna zbog
mnoštva informacija i formi informacija.
Dok u dnevnim novinama, nivoi informacija idu od naslova, preko podnaslova, do tela teksta, na
vebu ova forma ne mora da se prati.
Najveći broj veb medija koristi formu “naslov – najava sadržaja”.
Naslov:
Naslove često pišu sami novinari, ali za njih su u krajnjoj instanci odgovorni urednici.
Oni su izuzetno važan, prvi nivo informacija koji korisnik vidi – a često i jedini, ukoliko ga naslov
na privuče da pročita makar najavu sadržaja.
Naslovi moraju da:
- Budu precizni: moraju da održavaju sadržaj samog priloga. Ukoliko je čitalac razočaran ili
iznenađen informacijama koje nađe u tekstu, to znači da naslov nije uspeo.
- Naglašavaju najvažniju informaciju: mora da odražava ono što je poenta teksta.
- Budu konkretni: čitaoc mora da zna šta je to posebno što se nalazi u tekstu. Dakle, ne:
“Premijer predstavio niz fiskalnih promena”, već, na primer, “Premijer predložio ukidanje
poreza na dobit”. Iako su po broju reči skoro identični, drugi naslov je mnogo konkretniji i
sadrži više informacija.
- Budu kratki: obično ne više od osam do deset reči. Za razliku od novina, na vebu ne postoje
striktna ograničenja, ali zlatno pravilo je da bi naslovi trebalo da budu što kraći
Najava sadržaja:
Najava sadržaja je opis sadržaja teksta ili paketa priloga. Sastoji se od dve do tri rečenice, obično
ima između 50 i 75 reči. Cilj je da pruži više informacija od naslova o tome o čemu se radi u tekstu.
Kao i naslov, mora da bude konkretan i da odslikava ono što se zaista nalazi u tekstu. Najava sadr-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
65
UVOD U VEB NOVINARSTVO
žaja nije isto što i “lid” u vesti. Naime, dok lid vesti daje odgovor na najvažnija pitanja “ko”, “šta”,
“kako”, “gde”, “kada” i “zašto”, najava sadržaja daje informaciju o celom prilogu i u neku ruku služi
da čitaocu “proda” priču.
Pogledajte u ovom primeru razliku između lida i rezimea:
Lid:
“Gradske vlasti u Beogradu predstavile su danas plan izgradnje tri linije metroa u narednih 10
godina”.
Najava sadržaja:
“Za 10 godina, Beograđani bi trebalo da manje brinu o gužvama na mostovima i ulicama centra
grada. Saznajte kako gradske vlasti planiraju izgradnju tri linije metroa”.
Primer najave A
teen idol for modern times
His rise has been called «the traditional model of teen pop stardom.» Singer Justin Bieber, 16, is everywhere these days
-- Twitter, «The View,» the Billboard charts. What’s the story behind this modern-day Donny Osmond? FULL STORY
4) Da razmisli o širenju priloga:
Jedna od karakteristika novinarstva na vebu je “lateralno razmišljanje”. Na vebu, zahvaljujući varijaciji u formama informacija i hipertekstualnosti, postoji mogućnost da novinar i urednik razmišljaju na način o tome kako mogu da “prošire priču”.
To može da postigne ukoliko razmisli o odgovorima na klasična novinarstva pitanja:
Ko? Ko su važni ljudi koji su povezani sa pričom ? Da li je svako relevantan za priču uključen u nju ?
Da li bi bekgraund informacija o akterima pomogla publici da razume priču ?
66
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Šta ? Šta je glavni događaj u priči ? Koje informacije mogu da daju kontekst priče?
Kada ? Kada se događaj dogodio ? Kakav je sled događaja i kako najbolje objasniti taj sled događaja publici ?
Gde? Gde se događaj dogodio? Da li bi više informacija o samom mestu događaja moglo da doprinesu razumevanju priče?
Zašto ? Da li postoje još neki razlozi za neki događaj koji su publici važni za razumevanje priče ?
Kako ? Da li postoje neki procesi koji su važni publici za razumevanje priče ?
Kada biste pravili prilog o Dušanu Vujoševiću, treneru KK Partizan, i njegovom plasmanu na turnir
Final four Evrolige, na vebu biste mogli da temu proširite na sledeći način:
Ko ? Duško Vujošević. Napravite kratak biografski materijal sastavljen od video materijala o njegovoj karijeri kao treneru.
Šta? Pobeda za ulazak na Final Four. Opišite kakav je značaj ulaska Partizana u Final four.
Kada ? Večeras. Napravite grafikon koji prikazuje kretanje rezultata u pobedama između Partizana i protivnika.
Gde ? Beogradska Arena. Pustite audio snimak navijanja u beogradskoj Areni.
Kako? Partizan je pobedio zbog odlične taktike čuvanja najboljeg protivničnog igrača. Napravite
grafikon sa statistikom tog igrača.
Uz tekst, video, audio materijale, grafikone i statistike, urednik bi mogao da organizuje i ankete
na sajtu, da otvori temu na forumu sajta, da postavi dodatne multimedijalne sadržaje i linkove.
Ukratko:
1) Koristite tekst da biste objašnjavali
2) Koristite multimediju da biste prikazivali
3) Koristite interakciju (poput foruma) da biste publiku angažovali
Da bi sve ovo bilo moguće, urednik sajta mora da od svojih novinara zahteva da i sami razmišljaju
“lateralno”, odnosno da razmišljaju o načinima kojima mogu da obogaćuju priče.
Naravno, ne može svaka priča da se proširi na vebu. Ne postoji ni dovoljno resursa (tehnike,
ljudstva) ni dovoljno vremena, ni dovoljno potrebe da se svaki prilog proširuje. Upravu je tu uloga
urednika važna. On mora da odredi šta je važno i da proceni da li u okviru redakcije postoji dovoljno
resursa i vremena da se prilog proširi.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
67
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Mitić
Funkcionisanje veb redakcije
Jedna od specifičnosti interneta je što postoji ogroman broj informativnih sajtova kojima rukovode pojedinci koji imaju ulogu novinara, urednika i direktora publikacije u isto vreme. Jednostavnost
kreiranja novog sajta, kombinovana sa relativno niskom cenom potrebne tehnike stvorila je trend
formiranja sajtova koji funkcionišu na principu “jedan čovek – jedan sajt”. Zaista, jedan novinar, s
iskustvom, dobrom tehničkom potkovanošću i entuzijazmom može da napravi dobar sajt. Činjenica
je, međutim, da je za ozbiljan, održiv, dugoročan rad u veb novinarstvu neophodna redakcija.
Veb redakcija može da bude sastavljena od svega par novinara koji obavljaju više uloga, a može da
funkcioniše i kao sistem nalik tradicionalnom medijima, u kojima postoje precizno utvrđeni zadaci.
Neke od karakteristika rada veb redakcija su:
1) Publika želi vest ODMAH, ne sutra ujutru, ili u 19.30 u večernjem dnevniku na televiziji.
Dakle, redakcija mora da objavljuje informacije poput novinske agencije - izuzetno brzo.
2) Publika želi da bude deo redakcije, odnosno da učestvuje u stvaranju sadržaja (veb 2.0). Dakle, redakcija mora da bude spremna da deli prostor sa publikom i da radi zajedno s njom.
3) Publika želi da sadržaj bude multimedijalan i prilagođen društvenim mrežama. Dakle, redakcija ne samo da mora da poseduje znanje i tehniku, već mora da razvije i “veb mentalitet”, odnosno da pri planiranju izveštavanja i uređivanja uzme u obzir sve karakteristike
68
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
veb novinarstva.
4) Publika veoma lako prelazi s jednog veb sajta na drugi ukoliko je nezadovoljna sadržajem
izveštavanja. Dakle, redakcija mora da poseduje sadržaj koji može da privlači čitaoce i
stalno drži njihovu pažnju.
5) Publika na vebu ima ogroman izbor – zašto da dođe baš na vaš sajt? Dakle, redakcija mora
da poznaje i osnove internet marketinga da bi privlačila posetioce. Na primer: slanje najnovijih vesti mejlom, optimizacija naslova i ključnih reči za što bolju poziciju na pretraživačima, obaveštavanje publike o novitetima na sajtu preko društvenih mreža.
6) Publika na vebu posećuje često isti sajt više puta. Dakle, ukoliko želi da je zadrži, redakcija
mora da na sajtu stalno obnavlja informacije, postavlja nove vesti i aktuelizuje stare.
Direktor medija
(predstavnik medija, koordinira rad svih servisa u jednom mediju: redakcije,
marketinga, tehničkog osoblja)
Glavni i odgovorni urednik
(koordinira rad redakcije, odgovoran je za njeno funkcionisanje i produkciju,
ima konačnu reč po pitanju izbora vesti, formata, multimedije)
Kolumnisti
(pišu analize, kolumne,
veoma često sa stanovišta
redakcije)
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
(služi kao veza između glavnog i odgovornog urednika i ostatka
redakcije, motri da svi prilozi budu završeni u odgovarajućem roku i formatu, da su
adekvatno opremljeni )
Fotografi, snimatelji
(fotografišu događaje, snimaju)
Dizajneri
(vode računa o grafičkom izgledu
sajta, izrađuju grafikone, mape)
Urednici rubrika
(svaki urednik je zadužen za koordinisanje rada
u okviru svoje rubrike, sarađuje direktno sa
novinarima, fotografima i dizajnerima,
daje im zaduženja, pregleda njihove priloge)
Novinari
(izveštavaju sa lica mesta, pišu vesti u redakciji, mogu biti stalno
zaposleni, honorarci ili dopisnici u zemlji ili inostranstvu)
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
69
UVOD U VEB NOVINARSTVO
RADNI DAN JEDNE REDAKCIJE
09.55
U redakciju stiže informacija o značajnom događaju koji zahteva izveštavanje.
10.00
Dežurni urednik odmah određuje reportera i fotografa, snimatelja. Brzo se dogovaraju:
-
o detaljima onoga što je za sada poznato
oko fokusa i značaja priče
o tome da li postoje kontakti, izvori
o tome kada će ponovo biti u kontaktu
10.05-10.20
Glavni urednik saziva sve urednike uključene u priču (fotografija, video, audio, infografija, reportaža, ekonomija, sport, itd).
- Razgovara se o uglovima priče, grafikonima, fotografijama, video i audio prilozima, mogućim hronologijama i biografijama. Staviti priču u kontekst je ključno (zbog čega je važno,
koga je briga, šta to znači?). Isto tako je bitno približiti priču čitaocu.
- Tri ključna procesa razmišljanja: a) Pogled napred: Šta je sledeće? b) Pogled nazad: Šta stoji
iza? C) Pogled sa strane: kako su drugi reagovali u ovakvim situacijama? Da li su uglovi priče
sveži, da li je vremenski i tehnički moguće izvestiti iz tog ugla?
- Po mogućstvu određuje se najbolji novinar da piše glavnu priču na osnovu izveštaja koje
dobija.
- Određuje se novinar koji će primati sve informacije (sa izvora kao što su agencije, TV, radio,
drugi mediji, drugi reporteri) i prosleđivati ih novinaru koji piše glavni tekst. Veoma je bitno
pratiti druge medije, pogotovu agencije, da bi se uštedelo na vremenu i na ljudstvu.
- Ako se priča dogodila u večernjim časovima, urednik odlučuje da li će zvati još novinara i
urednika. Kontaktira odgovorne urednike telefonom ukoliko je to neophodno.
10.20-10.30
Urednik pravi plan izveštavanja. Razmišlja o eventualnoj reorganizaciji prostora na sajtu.
10.30-10.40
Urednik kontaktira reportera na terenu da bi dopunio plan izveštavanja, dobija najnovije informacije, donosi odluku oko rokova.
- Urednici rade sa drugim reporterima na raznim uglovima priče, odlučuje oko dužine tekstova
i rokova.
- Ti drugi reporteri kontaktiraju izvore, eksperte, analitičare da bi razvili svoje priče.
- Počinje pretraga arhiva i dokumenata na vebu.
10.40-10.45
Urednici obezbeđuju logistiku. Šta je kome potrebno : prevozna sredstva, laptopovi, kamere, fotoaparati, diktafoni, databaze podataka, enciklopedije, itd. Naravno, za sve ovo bi morao da postoji
unapred pripremljen mehanizam. Odnosno, u većini redakcija se zna gde su odgovarajuće databaze i drugi referencni materijali.
70
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
10.50-11.00
Urednik pravi raspored, sa rokovima i dužinom tekstova, zadacima za novinare, fotografe i grafičare.
- Štampa taj raspored i postavlja ga na vidno mesto.
- Urednik mora da osigura da svi znaju koji je plan, kakvi su rokovi. Mora da bude spreman da
odgovori na sva pitanja i objasni eventualne nejasnoće.
12.30
Urednik informiše novinare o bilo kakvim promenama u fokusu priče, novim podacima i mogućim uglovima priče, grafikonima, fotografijama, itd. Veoma je bitno da se shvati da, zbog razvoja
događaja, plan može da se promeni i prilagodi. Neophodno je naravno obavestiti sve članove redakcije o tim promenama.
- Takođe glavni urednik ne sme da zaboravi da se osim « hitne », dešavaju i druge dnevne priče
i da je potrebno na sajt ubaciti i druge dnevne tekstove, te mora da obezbedi novinare koji će
raditi na tome.
13.00
U roku od par sati od dobijanja prvobitne informacije, urednici se sastaju da bi odredili dokle se
došlo sa praćenjem situacije i daju savete o nastavku praćenja situacije.
15.00
Materijali (tekstovi, grafikoni, fotografije) stižu.
- Urednici pregledaju sve materijale. Mora se voditi računa o konzistentnosti u tekstu (recimo, ne može se u jednom delu teksta napisati da je broj povređenih 12, a u
drugom 11 ili desetak).
- Takođe mora se voditi računa o kvalitetu pisanja jer se veoma često o važnim pitanjima piše
preopširno, prebrzo i rečenice postaju previše kompleksne za novinarski stil. Naravno, urednik
mora da vodi računa i o kvalitetu izvora informacija, kao i tome da li je odgovoreno na sva pitanja.
- Ne treba zaboraviti i na etička pitanja.
19.00
Urednik pravi najnoviji pregled događaja. Da li se nešto promenilo na terenu, da li smo došli do
novih saznanja ?
08.00 SLEDEĆEG DANA
Dan posle, uređivački kolegijum vrši evaluaciju praćenja situacije, razgovara se sa onima koji su
bili uključeni. Pravi se plan za takozvani “follow-up”, odnosno nastavak priče od prethodnog dana…
i naravno prate se nove…
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
71
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Aleksandar Miladinović
Pravilno stilsko
izražavanje na internetu
1. U jeziku elektronskih medija postoje određene specifičnosti u odnosu na jezik štampe, ali je u
osnovi oba tipa novinarstva isti funkcionalni stil, u literaturi najčešće nazvan publicističkim. U okviru publicističkog stila govori se o novinarskom podstilu. Novinarski podstil ima svoje gramatičke i
leksičke specifičnosti, o čemu postoji obimna literatura i na srpskom jeziku.
2. O jezičkom izrazu novinara može se, dakle, govoriti iz stilističkog ugla, ali i iz ugla jezičke kulture,
tj. korektnosti i lepote jezika u medijima. Kada su elektronski mediji u pitanju, veliki problemi su
vezani za ogrešenja o jezičku normu na svim nivoima. Mnogi savremeni novinari uopšte ne prate
normativističku i stilističku literaturu, a odsustvo lektora u redakcijama stanje samo pogoršava. Koliko god da lingvisti pišu o različitim odstupanjima od jezičke norme u medijima, novinari uporno ponavljaju i najbanalnije i najnavođenije greške, opisane još u jezičkim priručnicima sa kraja 19. veka.
3. Tako se u svim oblicima novinarstva – i u štampi, i na televiziji i u on-line novinarstvu – često
pojavljuju neknjiževne konstrukcije za + infinitiv (za očekivati je da će akcionari ubuduće novine
čitati; pa je za očekivati da će se Bosanci, Hrvati i Srbi … tu preseliti; Odeća za pojesti) ili bez + da
(Arbitar Jovanović odlučio se za prekršaj u korist Partizanovog veziste, bez da je igraču Zemuna
pokazao žuti karton; Građani Srbije mogli su da uživaju u vazdušnim akrobacijama, mogli smo
da vidimo šta drugi trenutno imaju, a šta mi nemamo. I bez da idemo na Burže, ili na Farnboro).
Nažalost, neretko se sreću i pogrešna kongruencija (Beograd i Banjaluka jednako odgovorne), pleonazmi (Da li se vraćati natrag), ili dvosmislenosti, naročito u naslovima (Prisluškivanje ministara).
Takođe, gotovo da više i ne iznenađuju pogrešne konstrukcije obzirom na to i u vezi + genitiv, a iz
razgovornog jezika sve više prodire i semantički iregularna konstrukcija taj neki.
Da novinari nedovoljno prate i stručnu novinarsku literaturu kada se ona osvrće na jezičke probleme, svedoči i činjenica da su mnogi iskusni novinari davno ukazivali na novi tip jezičkih propusta:
stvaranje brojnih jezičkih stereotipa i klišea, među koje spada i prečesto citiranje i parafraziranje
naziva popularnih naslova filmova, književnih dela i sl. u naslovima tekstova. Koliko nam je poznato,
prvi put su ovi modeli jezičke igre dobro opisani i prokomentarisani u udžbeniku Dušana Đurića,
novinara i profesora novinarstva, pod naslovom Osnovi novinarstva iz 1981. godine: „Posle svakog
boljeg naslova knjige ili naziva filma, ili drame, novine su pune varijacija na te naslove i nazive”
(Đurić 1981: 59). Iste izvore citatnosti Đurić navodi i dve godine kasnije, u knjizi Novinarska radionica: „Omiljena konstrukcija naslova su pozajmljeni naslovi knjiga, filmova, pozorišnih i televizijskih
drama” (Đurić 1983: 67). Već u udžbeniku novinarstva Đurić je i upozorio buduće novinare na
opasnost od stvaranja jezičkih šablona: „Na žalost nemaštovitih davalaca naslova, i najoriginalniji
72
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
obrazac može da ’upali’ samo nekoliko puta; zatim se pretvara u šablon koji je čitaocu dosadio brže
nego što je list našao novu konstrukciju, novu izražajnu svežinu” (Đurić 1981: 59). U drugom delu
data je i nova preporuka budućim novinarima: „Poslovice i izreke manje inventivni citiraju u celini –
što nikad nije dobro. Bolje je prekinuti ih, pa staviti tri tačke, ali i tu se čuvati inflacije i banalizacije
(…). Najbolje je kad se umesto izvorne upotrebi nova reč koja određuje sadržaj – tada je to ne samo
slikovito nego i vrlo informativno, jer jednom jedinom novom nepoznatom rečju, kad je smestimo
u poznati smisao, dobijamo novu ocenu, novu informativnu sliku” (Đurić 1983: 67).
Tako se naslov čuvenog filma Ko to tamo peva već decenijama citira i parafrazira na bezbroj
načina u novinskim naslovima, iako su novinari već tokom osamdesetih godina 20. veka upozoravali da je to preraslo u šablon: „KO TO TAMO PEVA izazvao je plimu pitanja: Ko to tamo odlučuje...
Ko to tamo diže cene... Ko to tamo preprodaje... švercuje...”Đurić 1983: 67). Navedene preporuke
i argumentovana kritika, međutim, ostali su bez odjeka kod novinara i urednika, pa tako često i
danas srećemo sledeće naslove: Ko to tamo urla; Ko to tamo gleda; Ko to tamo lobira; Ko to tamo
„mulja”; Ko to tamo pati; Ko to tamo vređa; Ko to tamo telefonira itd.
Naročito su česti stereotipi i šabloni u sportskom novinarstvu, gde se čitavi izveštaji sa utakmica
zapravo skupovi gotovih jezičkih matrica u kojima se praktično zamenjuju samo imena i prezimena
igrača, rezultati, kao i minuti u kojima su postignuti golovi ili koševi, ali to je opširna tema koja bi
se morala obraditi u posebnom izlaganju. Navedimo stoga samo neke od šablona: divovska borba
(U finalu turnira u Monte Karlu viđena je divovska borba), potučen do nogu (Gosti iz Grčke, gde se
Božić slavio pre dve nedelje, potučeni su do nogu), napraviti (od gotovog) veresiju (Opet je srpski
predstavnik odigrao dobro veći deo utakmice, ali je umalo napravio i treći put veresiju), opravdati
očekivanja (derbi-meč 29. kola nije opravdao očekivanja), upisati se u listu strelaca (Osim Šešuma,
Prodanovića i Dragićevića svi ostali igrači su se upisali u listu strelaca), biti na kolenima (Partizan
na kolenima) itd.
4. Veće probleme u odnosu na gramatička ogrešenja ili na stvaranje šablona i klišea predstavljaju
sveopšta banalizacija, kolokvijalizacija, familirijarizacija, pa čak i vulgarizacija medijskog i javnog
jezika uopšte. U pitanju je prelazak na niži registar kojim se brišu razlike između standardnog i supstandardnog, zavničnog i nezvaničnog, javnog i privatnog. To, nažalost, nije samo lingvistički već i
kulturološki fenomen. Selekcija svakodnevnog, kafanskog i uličnog, jezika za informisanje javnosti
podilaženje je najnižem ukusu, u čemu pojedini mediji prednjače. Ako se izvrši i sasvim površna
analiza jezičke nekulture npr. u štampanim medijima, može se zaključiti da je u epicentru dnevni
list Kurir, a onda se ona širi u koncentričnim krugovima i zahvata sve veći broj novina i časopisa.
Isto važi i za veb-novinarstvo.
5. Specifična neutralizacija funkcionalnostilističkih zakonitosti ostvaruje se na različite načine; gotovo da postoje različite jezičke strategije za vulgarizaciju novinarskog izraza, koji je u 20. veku presudno doprinosio razvijanju izražajnih mogućnosti u srpskom književnom jeziku. Kolokvijalizacijom
izraza istovremeno se vrši i neutralizacija suštinske opozicije između „žute“ i „ozbiljne“ štampe,
kao i neutralizacija opozicije između novinarskih žanrova koji dozvoljavaju određene jezičke slobode, pa i odstupanja od norme (npr. kolumna, eventualno i komentar) i žanrova kod kojih su
jezičke i kompozicione karakteristike vrlo jasno propisane i uslovljene funkcijom teksta (informativni žanrovi, npr. vest, izveštaj i sl.).
6. Može se uočiti da je jezik koji je prvobitno bio uglavnom prilagođen sadržaju informacija i
željenom konzumentu (vesti sa estrade u najširem smislu tog pojma) počeo osvajati i političke,
kulturne i naročito sportske rubrike, pa se npr. u naslovima umesto imena i prezimena političara,
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
73
UVOD U VEB NOVINARSTVO
umetnika ili sportista sve češće pojavljuju nadimci, što doprinosi njihovoj ekonomičnosti, ali istovremeno i svojevrsnoj familijarizaciji koja u jeziku medija ne bi trebalo da bude dopuštena (Čeda,
Kusta, Nole i sl.). Ovakvi jezički postupci pre dvadesetak godina bili su nedopustivi u novinarstvu, ali
su očigledno mnoge norme, ne samo jezičke, u međuvremenu počele da slabe.
7. U informativnim žanrovima (vestima i sl.) „ulaznica“ za kolokvijalizaciju novinarskog jezika su
bili ekonomični razgovorni univerbi: saobraćajka, generalka, nuklearka i sl., a poslednjih godina
nailazimo i na pojačan uticaj žargona (Klasična sačekuša i sl.). Van tih žanrova spektar leksičkih
sredstava za kolokvijalizaciju je gotovo nepregledan. Ponekad je jedina motivacija za kolokvijalizaciju želja da se da atraktivan naslov (npr. Mož’ da bidne, ne mora da znači kao naslov teksta o
zaštiti softverskih rešenja).
8. Kolokvijalizacija i žargonizacija ponekad se markiraju navodnicima, što se može označiti kao
postupak ortografskog umekšavanja selektirane lekseme („Seča“ na medicini, Akcije „ošišale“ i
kraljicu, „Uvaljuju“ bosansku marku umesto evra, Mladi Albanci „navučeni“ na drogu). Ovakvo
markiranje, međutim, suštinski ne menja opšti utisak: bilo da žargonizam ili kolokvijalizam označite
navodnicima ili ne, njihova upotreba u novinarstvu mora biti uslovljena novinarskim žanrom, i
svedena na najmanju moguću meru. Preporučljivi su, kao i dijalektizmi ili lokalizmi, samo kada
doprinose specifičnoj aktuelizaciji jezika, npr. u reportažama ili putopisima. Sličnu funkciju stilski markirane lekseme imaju i u književnim delima, a navedeni žanrovi upravo se književnosti i
približavaju. Aktiviranje kolokvijalizama, žargonizama i dijalektizama očekivano je i u već pomenutim kolumnama, gde ovi leksički slojeve neretko predstavljaju stilsku slobodu istaknutih novinara,
poput Bogdana Tirnanića u srpskom ili Tanje Torbarine u hrvatskom novinarstvu.
9. Specifičan ekvivalent navedenim procesima na televiziji predstavlja diskurs voditelja u „talk
show“ programima (npr. Pink, ali i Studio B): u programu i voditelji i gosti upotrebljavaju poštapalice
(npr. ovaj), koje ponekad imaju i funkciju dočaravanja modernog gradskog izraza (ono kao i sl.). Dok
se kod gosta jezički izraz ne može kontrolisati, voditelji moraju voditi računa o tome da cilj emisija u
kojima se razgovara sa gostima nije da se postigne kućna atmosfera, niti atmosfera iz kafića. Upravo
ovakvu neprimerenu atmosferu voditelji svesno postižu i drugim jezičkim elementima (intonacijom, obraćanjem na „ti“…), kao i brojnim nejezičkim (način sedenja, mimika, gestikulacija i sl.).
10. Poseban „doprinos“ kolokvijalizaciji sa dodatkom malograđanštine predstavljaju beogradski
besplatni „kulturni vodiči“ indikativnih naziva City Magazine, Trip i Singidunum Weekly: u njima
imamo specifičan jezički bućkuriš od žargonskog i kolokvijalnog engleskog i istog takvog srpskog
jezika, a takav jezički hibrid sve više prodire i u elektronske medije. Čini se da se u srpskom novinarstvu ovakav tip anglosrpskog jezika prvo počeli koristiti gotovo svi rok kritičari u štampi i na
televiziji, a potom preuzeli novinari koji prate i komentarišu modu, zatim film i sl.
11. Posledica svega navedenog je da čitaoci i gledaoci gube jezičku kompetenciju, ne osećaju
više razliku između standardnog i supstandardnog u jeziku, što se najbolje vidi iz njihovih pisanog i
govornog izraza. Zato novinari imaju i zadatak da kultivišu jezik svojih čitalaca. Novinari moraju biti
svesni da uzor u književnom jeziku već decenijama ne predstavlja samo jezik prestižnih pisaca, već
i jezik uglednih novinara, umetnika, naučnika, kao i drugih aktera pre svega na javnoj sceni. Stoga
je obaveza novinara da prate ne samo stručnu, već i lingvističku literaturu, počevši od osnovnih
normativističkih priručnika (pravopisa, normativnih gramatika i normativnih rečnika), preko brojnih jezičkih savetnika, do stilističkih rasprava i studija. U Beogradu su veoma česti i različiti jezički
seminari (npr. onaj u organizaciji Kolarčevog narodnog univerziteta, namenjen pre svega novinarima i lektorima), kao i različita predavanja u mnogim institucijama.
74
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
UVOD U VEB NOVINARSTVO
Za sam kraj ostaje da navedemo i selektivnu literaturu koja će doprineti boljem i preciznijem
jezičkom izrazu (veb-)novinara.
Selektivna bibliografija
Grickat 1966: Grickat, Irena, Naslovi – posebna kategorija pisane reči, Naš jezik, knj. XV, sv. 1-2,
77-95.
JSSI 1991: Jezik i stil sredstava informisanja, Sarajevo.
Katnić-Bakaršić 2001: Katnić-Bakaršić, Marina, Stilistika, Sarajevo.
Kiršova 2005: Kiršova, Mirjana, „Neke osobenosti jezika štampe na srpskom jeziku (u poređenju
sa ruskim)“, Šesti lingvistički skup „Boškovićevi dani“, Podgorica, 321-328.
Đurić 1981: Đurić, Dušan, Osnovi novinarstva, Beograd.
Đurić 1983: Đurić, Dušan, Novinarska radionica, Beograd.
Milanović 2005: Milanović, Aleksandar, Uticaj reklamnog diskursa na novinarski (pod)stil, u
zborniku: Šesti lingvistički skup „Boškovićevi dani”, Podgorica, 307-319.
Milićević 1983: Milićević, Blažo, Jezik u upotrebi.
Mladenov 1980: Mladenov, Marin, Novinarska stilistika, Beograd.
Prćić 1999: Prćić, Ljubica, Jezik naslova u dnevnom listu „Politika”, u zborniku: Aktuelni problemi
gramatike srpskog jezika, Subotica – Beograd.
Radovanović 2004: Radovanović, Milorad, Planiranje jezika i drugi spisi, Novi Sad – Sremski Karlovci.
Rajnvajn i Mladenov 1980: Rajnvajn, Ljubomir i Mladenov, Marin, Oblici novinarskog izražavanja,
Beograd.
Rajnvajn 1988: Rajnvajn, Ljubomir, Stvaralaštvo novinara, Beograd
Slavković 1988: Slavković, Dušan, Biti novinar, Beograd.
SN 1998: Savremeno novinarstvo (prir. Neda Todorović), Beograd.
Tošović 2002: Tošović, Branko, Funkcionalni stilovi, Beograd 2002.
Čarkić 2002: Čarkić, Milosav Ž., Uvod u stilistiku, Beograd.
Škiljan 1998: Škiljan, Dubravko, Javni jezik, Beograd.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
75
B
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Dragana Petković
Informaciona arhitektura i
menadžment sadržaja sajta
PLANIRANJE I IZRADA SAJTOVA – ULOGA NOVINARA (MENADŽERA SADRŽAJA)
Novinar u 21. veku treba da razume i u osnovi poznaje uobičajeni proces izrade sajtova, da prepoznaje osnovne faze i aktivnosti tog procesa, kao i veštine, znanja i zaduženja profesionalaca koji
u tom poslu učestvuju. On, kao kreator sadržaja, urednik i moderator zajednice mnogo će bolje
raditi svoj posao ako bude imao jasnu sliku celine. Takođe, ovaj uvid je deo opšteg obrazovanja
jednog profesionalca u novim medijima. On ne mora i ne treba da ume da programira, dizajnira,
testira, vodi projekat, ali treba u osnovi da razume šta se u kojoj fazi izrade sajta događa i na koji
način on može da doprinese, ako je potrebno.
Pokušaćemo, u najgrubljem, da predstavimo proces izrade sajtova, onako kako bi on trebalo da
izgleda, sa posebnim fokusom i detaljnijim opisom planiranja sajta, u kome novinar ili menadžer
sadržaja mogu imati značajnu ulogu.
Kreiranje preglednog, upotrebljivog i kvalitetnog veb sajta, bio to blog ili veliki portal, predstavlja
složen proces za čije je izvođenje potrebno imati raznovrsna znanja, veštine i informacije. Samim
tim, u ovaj proces je nužno uključiti profesionalce iz različitih oblasti, i to najmanje tri: veb developmenta (programiranja), veb dizajna i upravljanja sadržajima. Ove tri osobe baviće se funkcionisanjem, izgledom i sadržinom sajta.
Član tima koji će kreirati sadržaje, uređivati ih i najviše komunicirati sa korisnicima ne treba da
bude isključen iz procesa planiranja i kreiranja sajta. Njegovo poznavanje ciljne grupe biće od neprocenjivog značaja za kvalitet sajta, a samo učešće u kreiranju sajta olakšaće mu kasniji rad.
Osim programera, dizajnera i menadžera za sadržaje ili novinara, gde ima resursa, u tim biće
uključen i specijalista za informacionu arhitekturu, stručnjak za upotrebljivost sajta, specijalista za
korisnički doživljaj, profesionalci za testiranje… U praksi se sve ove funkcije veoma često spajaju i
preklapaju.
Dešavaće se da na jednom projektu dizajner osim za dizajn bude zadužen i za informacionu arhitekturu i upotrebljivost sajta, a na drugom će to raditi programer. Često će oni ovaj posao raditi
zajedno, a nekada će upravo osoba zadužena za sadržaj imati taj zadatak. Mogućnosti su raznolike
i zavise od slučaja do slučaja, okolnosti, sredstava i pre svega od znanja ljudi u timu i njihovih interesovanja.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
79
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Sledeća mapa predstavlja skicu procesa planiranja jednog sajta, njegovog kreiranja, testiranja,
evaluacije i unapređivanja. Brojne su faze kroz koje prolazi tim koji radi na stvaranju sajta, a mi
ćemo se u ovom tekstu posvetiti delovima u kojima novinar može da ima značajniju ulogu.
Mapa je preuzeta sa sajta američke vlade posvećenog izradi sajtova prilagođenih korisnicima:
www.usability.gov.
Ovako bi izgledao idealan proces izrade sajta, koji bi posvetio pažnju svim važnim elementima.
Ipak često se, usled nedostatka sredstava, vremena ili znanja, neke od ovih faza izostavljaju. Od slučaja zavisi da li će sve faze, sa svim aktivnostima biti nužne za izradu kvalitetnog sajta, ali možemo
reći da se detaljno planiranje i analiza nikako ne smeju izostaviti. Istovremeno, u domaćoj praksi,
to je faza koja se često izostavlja.
Kreiranje sajta može se, u najgrubljem, podeliti na tri glavne faze, i to su:
• Planiranje, analiza korisnika
• Dizajn, razvoj
• Testiranje, evaluacija
Za potrebe ovog teksta, pretpostavićemo da je tim koji će izrađivati sajt već sastavljen, da su
uloge podeljene i da su rokovi, resursi i rizici utvrđeni planom. Bilo da pravimo novi sajt ili unapre-
80
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
đujemo postojeći potrebno je da se detaljno pozabavimo planiranjem i analizom, nakon koga će
uslediti dizajn sajta, njegov razvoj, testiranje i lansiranje.
PLANIRANJE I ANALIZA
U istoj meri u kojoj novinar treba da poznaje ljude za koje piše, i oni koji razvijaju sajt treba da poznaju svoje korisnike. Kada se ovo zaboravi, sajtovi izgledaju kao promotivni flajeri kompanija, projekata i direktora, u kojima je glavno ono što oni žele da kažu, a ne ono što korisnici žele da saznaju.
Različiti korisnici imaju različite potrebe, dolaze na sajt sa različitim namerama i zadacima koje
treba da obave, motivišu ih razne priče i koristiće sajt na razne načine. Kada planiramo sajt treba
da imamo sve ove varijable na umu, da svoje korisnike poznajemo dovoljno dobro da bismo im
kretanje kroz sajt i informisanje učinili što prirodnijim i jednostavnijim.
Ovde važi parola: “Ne teraj me da razmišljam!”
Naši korisnici su u stisci sa vremenom, prelistavaju ono što smo napisali i traže put kroz lavirint
informacija. Ako im bude isuviše naporno, nejasno i maglovito, oni će svoj zadatak pokušati da
obave na drugom mestu.
Uloga novinara, ili kreatora, urednika sadržaja veoma je važna u fazi planiranja sajta, a posebno
u delu posvećenom upoznavanju korisnika, zadataka koje oni treba da obave na sajtu i njihovih
potreba. Tek na osnovu tih informacija može se planirati dizajn sajta i informaciona arhitektura.
U planiranju sajta proćićete kroz nekoliko glavnih faza:
Upoznavanje korisnika
Kreiranje korisničkih persona
Kreiranje scenarija upotrebe sajta
Izrada spiska sadržaja
UPOZNAVANJE KORISNIKA
Faza upoznavanja korisnika, određivanja njihovih potreba, zadataka, motivacije i razloga zbog
kojih dolaze na sajt predstavlja jedan od najvažnijih delova procesa planiranja sajta.
Prvi korak koji treba da preduzmete je da nabrojite ko su sve vaši korisnici i izdvojte nekoliko
glavnih grupa. Zapitajte se kako bi vaš posetilac sebe definisao kada dođe na vaš sajt, šta je on u
tom trenutku od svih uloga koje ima u životu: lekar, pacijent, student, trkač, putnik, roditelj, pecaroš, klijent banke, kupac stana?
Budite sigurni da uvek navodite konkretne osobe, a ne ustanove – vi ne pišete za banke, za ministarstva, škole, organizacije... U tim institicijama nalaze se različiti ljudi sa različitim potrebama. U
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
81
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
školama rade i pedagozi, mladi i stariji nastavnici, direktori, sekretarice... Oni ne traže iste informacije i ne konzumiraju ih na isti način.
Vi možete razmišljati o svojim korisnicima i pretpostavljati kakvi su, ipak, dok ih uživo ne upoznate ne možete biti sigurni da radite pravu stvar.
Postoje različite tehnike kojima možete da upoznate svoje korisnike: intervjui, fokus grupe, ankete, testiranja upotrebljivosti sajta, sortiranje kartica… Najčešće nemamo sredstava da obavimo
složena istraživanja, ispitivanja i intervjue sa korisnicima, ali postoje tehnike koje nisu skupe, a
mogu da budu veoma korisne.
Razgovarajte sa korisnicima, pokušajte da dođete u situaciju u kojoj će vam oni neposredno govoriti o svojim potrebama i ciljevima. Razmislite o svojoj misiji – koga informišete? Sigurno imate
kontakt sa svojim budućim ili sadašnjim korisnicima. Nadamo se da niste odlučili da se bavite izradom sajta o temi o kojoj ne znate ništa i ne znate ko bi mogao znati.
Evo nekih mogućnosti da dođete do korisnika:
• Razgovarajte sa marketing službom vaše firme ili medija – Kome se oni obraćaju? Kome
reklamiraju proizvode? Ko vas prati?
• Razgovarajte sa korisničkom podrškom – Ko vas zove telefonom, kakva pitanja postavlja,
kakve teškoće imaju, koje informacije traže?
• Čitajte mejlove koji stižu putem kontakt formi na sajtu, šta vas ljudi pitaju, da li vas kritikuju
ili hvale?
• Postavite kratak upitnik ili anketu na sajt – Pitajte ljude ko su, koliko imaju godina, čime se
bave, da li su pronašli ono što su tražili?
• Slušajte i gledajte ljude – Posmatrajte ih kada uživo obavljaju posao koji bi trebalo da obave na vašem sajtu, posmatrajte kako koriste vaš sajt.
• Intervjuišite korisnike
Cilj svih ovih aktivnosti biće da saznate:
Kakva su njihova iskustva i znanja u vezi sa korišćenjem veba i u vezi sa temom kojom se vaš sajt
bavi?
Kakve informacije su im potrebne?
Na koji način razmišljaju i organizuju informacije?
Kakva su njihova očekivanja od vašeg sajta?
Kako se osećaju kada se nalaze na vašem sajtu (možda su ljuti jer pokušavaju da saznaju kako da
poprave štampač koji ste im prodali, ili tužni jer pokušavaju da naplate osiguranje od vaše kuće za
nešto što su izgubili, ili opušteni i srećni jer kupuju nova kola preko vašeg sajta?)
82
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Koje bi bile njihove ključne fraze kad biste ih pitali šta treba da imate na umu kada pišete za njih?
Da li bi rekli “Hoću odmah da saznam šta mi treba i da idem” ili “Želim detaljna objašnjenja” ili
“Volim da čitam kratke, izražajne tekstove”?
Kakve su njihove vrednosti? Koliko su im važni cena, kvalitet, tačnost i proverenost informacija,
mogućnost da kažu šta misle?
Demografija (godine, pol, sposobnost, lokacija...)
Tehnologija – Odakle pristupaju sajtu, rezolucija monitora, brauzer, brzina interneta?
KREIRANJE KORISNIČKIH PERSONA
Da biste stvorili što jasniju sliku o tome ko su vaši korisnici, treba da sistematizujete informacije do kojih ste došli istraživanjem, posmatranjem i razgovorom sa korisnicima. Ova slika će
vas voditi u daljem planiranju i kreiranju sajta, a i kasnije, kada budete pisali sadržaje i gradili
zajednicu.
Persona će pomoći vašem timu da konkretizuje korisnika, bolje se fokusira na njegove potrebe,
i uvek se, tokom svih faza izrade sajta i rada na njemu vrati na sliku korisnika i ono što je njemu
potrebno. Kada imate nedoumicu u vezi sa nekim elementom sajta ili novim sadržajem, zapitaćete
se šta bi vaša persona rekla na to.
Persona je osoba sa imenom, slikom, specifičnim demografskim, ličnim i profesionalnim osobinama. Ona ne postoji u realnom svetu, ali predstavlja kombinaciju osobina različitih realnih ljudi.
Persona je zapravo ilustracija, konkretan primer korisnika do koga ste došli na osnovu svih prikupljenih informacija.
Vaš cilj je da se približite što realnijoj slici osobe koja koristi vaš sajt, i opišete je kroz sve elemente
koje ste saznali o korisnicima: znanje, iskustvo, očekivanja, osećanja, način razmišljanja, ključne
fraze, vrednosti, demografija, tehnologija…
Persona treba da ima određene one karakteristike koje su važne za vaš sajt, to jest one koje bitno
određuju korisnika vašeg sajta. Za većinu sajtova persona treba da ima: ime i prezime, fotografiju,
godište, grad iz koga dolazi, obrazovanje, profesiju, odgovornosti.
Osim toga tu su: bračni status, visina plate, interesovanja, hobiji, lični moto u životu, karakter,
veštine, osobine, ciljevi i stremljenja, omiljena muzika, knjiga, film, stil života, politička opredeljenost, religija… Sve karakteristike koje mogu biti važne u tome kako se vaš korisnik određuje prema
vašem sajtu.
Ukoliko ste prepoznali nekoliko različitih ciljnih grupa uradite po personu za svaku od njih.
Slika i ime persone su od posebnog značaja, oni daju život profilu korisnika, i oni će učiniti da
tim oseti da kreira sajt za žive, postojeće ljude sa određenim potrebama, ne za neke apstraktne,
uprosečene korisnike. Slika i ime treba da odgovaraju timu, tim treba da ih oseti kao realne, prave, nemojte birati ime i sliku koji će biti predmet smeha i šale, tim treba da poštuje tu personu.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
83
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Bojana Jevtić
•
•
•
•
18 godina
Beograd
Maturantkinja Treće beogradske gimnazije,
Društveni smer
~ ♥ Life’s a game, but it’s not fair. I break the rules, so I don’t care ♥ ~
Aktivnosti
-
-
-
-
-
Dramska, literarna sekcija i recitovanje
Školski časopis
Pohađala radionice o ljudskim pravima i ekologiji
Vršnjačka edukatorka za bolesti zavisnosti u Kancelariji za mlade
Debatni klub
Interesovanja
-
-
-
-
-
Muzika: Pop, rok
Prati šta se događa u svetu mode, voli pozorište i film
Voli besplatna putovanja, traži volonterske kampove i seminare
Borac je za ljudska prava, toleranciju, slobode
Čita filozofiju, dvoumi se da li da upiše političke nauke ili psihologiju
Osobine, raspoloženja:
Nestrpljiva, druželjubiva, nasmejana, neshvaćena, zamišljena, voli duge razgovore, ne voli
površna ćaskanja o kupovini, tračeve i ogovaranje. Modu, muziku i film posmatra kao umetnost. Traži originalno, zanimljivo društvo, voli neobične, jedinstvene stvari, privlače je čudni
ljudi. Ona voli da privlači pažnju svojim neobičnim stavovima i novim informacijama.
Kako koristi net
“Na netu najviše koristim Fejs, tu su svi. Imam blog na kome pod pseudonimom kačim svoje
pesme i priče. Osim toga skidam muziku i serije, tražim ponekad neke tekstove omiljenih
pesama i seminare na koje bih mogla da odem. Trenutno mi je najveća frka oko faksa, još
nisam odlučila šta ću da upišem, pa posećujem sajtove fakulteta i tražim informacije o prijemnim ispitima.”
Tehnologija
-
-
Brzi internet kod kuće, pristupa i sa mobilnog telefona
Koristi Firefox brauzer
Primer: Persona portala za srednjoškolce Mingl
84
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
KREIRANJE SCENARIJA UPOTREBE SAJTA
Nakon što ste napravili nekoliko persona, na red dolazi razmišljanje o tome u kakvim će sve situacijama, sa kakvim potrebama i pitanjima, ljudi koristiti vaš sajt, i za šta će ga sve koristiti. U razmišljanju o tome pomoćiće vam izrada scenarija u kojima bi se vaše persone mogle naći.
Scenario je kratka priča, ponekad duga tek dve, tri rečenice, koja opisuje u kakvoj se situaciji i sa
kakvim zadatkom korisnik nalazi na vašem sajtu. Kao što persona daje život svim informacijama
koje ste prikupili o vašim korisnicima, tako scenario oživljava ciljeve i zadatke vaših korisnika.
Analiza zadataka (Task analysis)
Zadaci predstavljaju sve one aktivnosti koje posetioci žele ili mogu da obave na vašem sajtu,
kojima ispunjavaju određenu potrebu. Korisnici su na vašem sajtu sa određenim razlogom, oni
su motivisani konkretnom potrebom, pitanjem, zadatkom koji treba da obave, nisu samo tu da bi
čitali članke i besciljno lutali po sajtu, mada ne isključujemo i tu aktivnost.
Vaš zadatak je da omogućite korisnicima da što brže, bezbolnije i uspešnije završe taj zadatak,
bilo to dolaženje do određene informacije, kupovina nekog proizvoda, pružanje informacije, usluga
ili šta god drugo.
Ova analiza će vam omogućiti da saznate kakve aktivnosti vaš sajt treba da podrži i kakvog obima treba da budu vaši sadržaji, takođe utvrdićete i kakve aplikacije su vam potrebne, da li treba
da menjate navigaciju, da pravite dodatne strane, dodajete funkcionalnosti...
U ovoj fazi analize i planiranja vi utvrđujete kakve sve konkretne zadatke mogu da imaju korisnici vašeg sajta. Na primer zadaci koje korisnik sajta o putovanjima može imati su: kupovina avionske karte, rezervacija hotelskog smeštaja, informisanje o kulturnim spomenicima, informisanje
o cenama u određenoj zemlji, informisanje o noćnom životu, ishrani, mogućnostima za kupovinu…
Svaka persona treba da ima nekoliko scenarija, koji će opisivati njenu određenu potrebu i zadatak.
BOJANA:
BOJANA:
Mislim da je ova priča koju sam
napisala baš dobra. Kako da je
objavim na ovom sajtu?
Ne mogu da zapamtim sve ove
datume iz istorije… Sigurno postoji
neki specijalni metod za pamćenje?
BOJANA:
BOJANA:
Dvoumim se između političkih
nauka i psihologije, trebaju mi sve
informacije o ovim fakultetima.
Bilo bi super da mogu nekoga da
pitam kako je studirati tamo i šta
mogu posle da radim sa tom
diplomom…
Imam odlične ocene, pitam se mogu
li da studiram u inostranstvu.
Sigurno postoje neke stipendije,
zanima me koje sve uslove treba da
ispunim, koliko novca daju i kako
da se prijavim...
Na primer, persona portala za srednjoškolce Mingl, bi mogla da se nađe u okvakvim scenarijima:
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
85
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Sve što imate na svom sajtu treba da ispunjava određeni scenario – to ne znači da vi treba da
imate napisan svaki od tih scenarija, već da možete da ga uvidite u svemu. Informacije koje nisu
nikom potrebne, i za koje ne bi postojao scenario, nemaju šta da traže na vašem sajtu.
Scenario će vam dati jasniju sliku i o tome kakve sadržaje treba da pišete za vaše korisnike,
kakve su im informacije potrebne, u kom obimu i na koja pitanja treba da date odgovor. Takođe,
scenario vam pomaže da pišete rečima svojih korisnika, da ih bolje razumete, kao i da stalno imate
na umu da su oni orijentisani ka određenom cilju.
Nakon ovih faza možete napraviti spisak zahteva koje sajt treba da ispuni i spisak sadržaja koje je
potrebno kreirati.
Scenarija će opisati 10-30 najčešćih situacija ili zadataka koje će imati vaši korisnici na sajtu, a
na osnovu njih moćićete da utvrdite i koje sve zahteve sajt treba da ispuni. Spisak zahteva sadržaće sve ono što na sajtu mora da postoji, i što sajt treba da omogući posetiocima da urade. To
su osnovne funkcionalnosti, kao što su pretraga sajta, formular za pitanja posetilaca, stranice,
kategorije i slično..
SPISAK SADRŽAJA (CONTENT INVENTORY)
Spisak sadržaja je način da na jednom mestu predstavite sve sadržaje koji treba da se nađu na
sajtu ili sadržaje koji se već tu nalaze. Uspomoć persona, scenarija i zadataka moćićete da pretpostavite kojim sve temama i u kojoj širini treba da se bavite, na koja pitanja treba da odgovorite,
koje sve prateće sadržaje treba da kreirate (npr: stranice “profesionalni tim”, “kontakt”, “pitajte
nas”, “postanite član”…)
Poželjno je da se spisak sadržaja vodi od samog početka rada na sajtu, a ako redizajnirate postojeći sajt i nemate ovaj spisak, posvetite vreme detaljnom popisu strana i sadržaja.
Ovaj spisak treba da sadrži sledeće informacije:
•
Temu ili kategoriju kojoj sadržaj pripada
•
Naslov strane i URL
•
Kratak opis sadržaja
•
Kada je strana kreirana i poslednji put revidirana
•
Kada treba da se revidira sledeći put
•
Ko je kreirao sadržaj i ko je odgovoran za te sadržaje
•
Ka kojim stranama linkuje ovaj sadržaj
•
Status sadržaja ili strane (sačuvaj, obriši, revidiraj…)
Detaljan popis vam daje jasan pregled i kontrolu nad tim šta se sve i gde nalazi na vašem sajtu.
Ako ga izradite u Ekselu moćićete kasnije da sortirate i pretražujete sadržaje, da imate pregled nad
tim šta je poslednji put ažurirano itd…
86
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Kod rada na novim sajtovima ovaj spisak pomaže u praćenju razvoja, a kod rada na velikim sajtovima koji postoje već dugo on vam omogućava da ne zaboravite šta sve imate na sajtu i da pažljivije
planirate njegovo ažuriranje.
ARHITEKTURA, DIZAJN, RAZVOJ SAJTA
Nakon faza planiranja sajta, u kojima novinar ima važnu ulogu, na red dolazi faza razvoja, gde
najviše posla imaju programeri i dizajneri.
Na osnovu svih dobijenih informacija potrebno je napraviti vizuelnu i informacionu arhitekturu
sajta. Biće izrađeni predlozi glavne navigacije kroz sajt, plan kretanja kroz sve sadržaje, dizajn svih
strana…
U ovom svetlu sajt se može posmatrati kao zgrada. Svaka zgrada ima određenu namenu. Njen
dizajn, konstrukcija, materijal od koga je napravljena, ljudi koji se u njoj nalaze čine jedinstveni doživljaj, koji predstavlja nešto više od prostog zbira elemenata. Isto tako i sajtovi mogu biti logični,
napravljeni tako da se kroz njih prirodno kreće, ili haotični, nelogični, nalik lavirintu u kome ništa
ne možemo da nađemo.
Da sajt ne bi bio lavirint, već dobro osmišljena zgrada sa jasnim putokazima, potrebno je napraviti detaljan plan i projekat. Tada se bavimo informacionom arhitekturom - planiramo organizaciju i
označavanje sadržaja, sistem pretrage i navigacije u okviru sajta. Tu jasno prikazujemo i vidimo šta
će se sve naći na sajtu i kako će se kroz sve to korisnici kretati. Tada nam postaje jasno kako ćemo
rasporediti i povezati sve sadržaje koji se nalaze na spisku sadržaja.
U doba preopterećenosti informacijama dobra arhitektura sajta je od ključne važnosti za korisnike. Ona nam pomaže da organizujemo sve sadržaje tako da se može lako kretati kroz njih, tako
da pronalaženje potrebnih informacija bude brzo, i da to bude prijatno iskustvo za korisnika. Mi
možemo na sajtu imati bezbroj korisnih, dobro napisanih sadržaja, potpuno u skladu sa potrebama
korisnika, ali ako korisnici ne umeju da ih pronađu i iskoriste, naš sajt nije ispunio svoju ulogu.
Neplanirano pravljenje sajta i kasnije teškoće koje to sa sobom nosi mogu mnogo da vas koštaju,
stoga ovaj deo priče treba uraditi detaljno i pažljivo. Ako u timu ne postoji specijalista za informacionu arhitekturu, što je često slučaj, ovim poslom će se baviti dizajner i programer.
Oni će vam predstaviti nacrte i skice arhitekture sajta, a primere i detaljniji pregled ovog procesa
možete videti u tekstu o vizuelnoj arhitekturi i veb dizajnu.
Nakon što se utvrdi arhitektura sajta, dolazi na red izrada različitih verzija dizajna i vizuelnog
identiteta sajta. Ovaj identitet treba da dopunjava i podržava arhitekturu i da omogući lep doživljaj
upotrebe sajta.
Ubrzo nakon utvrđivanja arhitekture i dizajna na scenu stupa programer koji razvija sajt, njegov
frontend (ono što vide korisnici) i bekend (ono što se nalazi ”ispod haube”, mesto na kome vi unosite sadržaje). Više o ovom procesu možete pročitati u tekstu o Vordpres CMS sistemu.
Kada je sajt tehnički završen, u njega se unose sadržaji, a potom se testira. Postoje različiti načini
za testiranje sajta, a u ovoj fazi najbitnije je utvrditi da sve radi, da nema bagova, zaglavljivanja,
tehničkih grešaka. Ako testiranje pokaže da je sve u redu, sajt se može lansirati i promovisati.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
87
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Nakon nekog vremena, na osnovu programa za praćenje i analizu upotrebe sajta, mogu se uvoditi
unapređenja i evaluirati kvalitet i upotrebljivost sajta.
Linkovi i literatura:
- http://www.usability.gov
- Information Architecture Institute: http://iainstitute.org/
- Morville, Peter; Rosenfeld, Louis, “Information Architecture for the World Wide Web”.
O’Reilly, 2006.
- Boiko, Bob, “Content Management Bible 2nd Edition”. Wiley Publishing, 2005.
- Redish, Janice, “Letting go of the words”. Elsevier, 2007.
88
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Milica Sekulić
Veb dizajn i ilustracija
veb sajtova
1. VEB DIZAJN I ILUSTRACIJA VEB SAJTOVA
1.1 VIZUELNA ARHITEKTURA SAJTA
Veb dizajn je kompleksan i zahtevan posao koji podrazumeva poznavanje brojnih veština
neophodnih za kreiranje i funkcionalnost veb sajta. Postoji više različitih kategorija veb sajtova i njihova namena određuje i njegovu funkcionalnost. Veb dizajner, osim što mora odlično
poznavati rad u grafičkom programu, te na kreativan i dopadljiv način osmisliti dizajn sajta, on
sa posebnom pažnjom mora razmišljati o tzv. “korisničkom doživljaju”.
Korisnički doživljaj sajta predstavlja skup svih elemenata sajta od vizuelnih do kontekstualnih, koji utiču na kompletnu sliku korisnika tj. posetioca sajta o njegovoj funkcionalnosti i
upotrebljivosti. Onoliko koliko je važno da sajt poseduje kvalitetnu i dopadljivu grafiku, toliko
je važno i da sadržajem zadovoljava ono čemu je namenjen. U tom smislu, veb dizajner, još
prilikom izrade nacrta grafike, mora razmišljati o nameni i upotrebljivosti sajta, prilagođavati
i usklađivati vizuelno sa kontekstualnim i vrlo često praviti kompromise u tom smislu, kako bi
korišćenje sajta od strane posetilaca bilo što jednostavnije.
Vizuelna arhitektura je nešto što bismo najjednostavnije mogli opisati kao osmišljavanje
i kreiranje grafičkih delova sajta i njihovo usklađivanje sa sadržajem. S obzirom na to da se
jedan veb sajt ne pravi poput umetničke slike ili fotografije i ne služi samo za posmatranje,
već za interakciju sa posetiocem, u tom smislu grafički deo nikako ne sme ugrožavati deo namenjen sadržaju. Nakon određivanja kategorije kojoj sajt pripada (poslovni, lični, portal, blog
itd.), jako je važno pažljivo osmisliti arhitekturu i pozicioniranje elemenata koji će se naći na
sajtu i definisati njihovu funkciju. To se najjednostavnije postiže kreiranjem početnog nacrta
sajta.
Početni nacrt sajta je zapravo gruba skica sajta koja sadrži sve ili bar većinu elemenata koje
će sajt posedovati. Ovaj nacrt je najbolje raditi u direktnoj komunikaciji sa klijentom u kojoj
će se na najefikasniji način definisati potrebni elementi sajta već u prvoj fazi rada na projektu,
a svakako izbeći i brojni nesporazumi koji mogu nastati usled zahtevnosti klijenta, njegovog
nedovoljnog poznavanja materije i usklađivanja želja sa potrebama ili u krajnjem slučaju nesporazuma.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
89
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Slika 1.1 – Početni nacrt sajta
Vizuelna arhitektura sajta odnosi se na kreiranje vizuelnih elemenata za tzv. korisnički interfejs:
delova namenjenih grafici, navigacije, kolumni, dodatnih menija, delova namenjenih tekstu i sl.
Ona može biti podeljena u nekoliko faza u zavisnosti od kompleksnosti sajta:
1. Osnovna arhitektura – kreiranje osnovnih elemenata bez detalja (skica)
2. Idejno rešenje – kreiranje dizajna grafike na sajtu
3. Korisnički doživljaj – kreiranje krajnjeg izgleda sajta sa svim elementima i detaljima u
okviru njih
1.1.1 ELEMENTI (OBJEKTI) VIZUELNE ARHITEKTURE I POZICIONIRANJE
U vreme kada je veb dizajn dostigao pravu ekspanziju kao vrsta kreativnog izražavanja, veštine,
pa i umetnosti, nije lako definisati osnovne elemente koje bi u vizuelnom smislu jedan sajt trebalo
da poseduje. To na prvom mestu zavisi od kategorije kojoj sajt pripada, njegove svrhe i namene, a
naravno i od kreativnosti veb dizajnera i slobode koju dobije od strane klijenta. Dizajniranje sajtova
je danas postala stvar prestiža među ljudima koji se bave dizajnom grafike i sve je više sajtova koji
se mogu nazvati pravim malim umetničkim delima. Međutim, ono što karakteriše jedan dobar veb
sajt, nije samo raskošna grafika i umeće koje dizajner uloži u njeno kreiranje, već na prvom mestu
balans između dizajna i funkcionalnosti. Sajt u čiji je dizajn uloženo mnogo truda ne vredi toliko,
ukoliko onaj kome je namenjen, a to je posetilac, ne ume da ga koristi, ukoliko ga zbunjuje i ukoliko
ne može sa njega preuzeti informaciju koja mu je potrebna.
Upravo iz tog razloga, veoma je važno težiti jednostavnosti i objekte na sajtu postavljati tako da
posetioca intuitivno i neprimetno “vode” kroz sajt.
90
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Slika 1.2 – Nacrt osnovnih elemenata (objekata) na sajtu
Neki od osnovnih i najkorišćenijih objekata na sajtu su:
• Zaglavlje sajta (header)
U zaglavlje se obično smešta najupadljivija grafika, logotip, glavni naslov i sl. i kao što mu samo
ime kaže, pozicionira se u gornji deo sajta, na koji posetilac obično prvo obrati pažnju prilikom
učitavanja sajta.
• Glavni navigacioni meni
Svakako jedan od najvažnijih delova sajta, jer od njegove funkcionalnosti zavisi kvalitetno “surfovanje” posetilaca i preuzimanje informacija sa sajta. Nije neophodno pozicionirati ga odmah
ispod zaglavlja i njegova pozicija zavisi od afiniteta dizajnera ili klijenta, ali je jako važno da ipak
bude na mestu koje je dovoljno uočljivo za posetioca sajta.
• Kolumne (leva, desna, centralna)
Sajt može, a i ne mora posedovati levu ili desnu kolumnu i njihovo pozicioniranje takođe zavisi
od potreba sajta, afiniteta dizajnera ili klijenta, ali i od količine sadržaja sajta i njegovog osnovnog koncepta. Centralna odnosno osnovna kolumna je nešto što svaki sajt poseduje, jer je ona
namenjena sadržaju i njegovom kontekstualnom delu.
• Začelje sajta (footer)
Začelje nije deo sajta koji posetilac odmah uočava, ali je neizostavan. On veoma često sadrži
osnovne informacije o sajtu, njegovom autoru, autorskim pravima, godini proizvodnje, a veoma je pogodan i za smeštanje periferne navigacije sajta, koja će poslužiti posetiocu, posebno
na sajtovima sa mnogo sadržaja koji se prostire po dužini.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
91
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Naravno da veb dizajn, sam po sebi dozvoljava širinu u kreativnosti i idejama i da se spomenuti
objekti mogu kombinovati i dizajnirati na mnogo različitih načina.
Ono što je preporuka, a mnogi bi se složili i prioritet kod kreiranja vizuelne arhitekture jesu jednostavnost i funkcionalnost.
1.2 INFORMACIONA ARHITEKTURA SAJTA
Nakon vizuelne, koja predstavlja složen i kompleksan posao u procesu kreiranja veb sajta, na red
dolazi informaciona arhitektura, tj. njeno pažljivo osmišljavanje i definisanje, pogotovo ako se radi
o potpuno novom projektu.
Koncept sajta je nešto o čemu se mora veoma detaljno i sa posebnom pažnjom razgovarati sa
klijentom, jer je informacija na sajtu koja će biti preneta posetiocu, podjednako važna (ako ne i
važnija) od vizuelnog efekta koji će na njega ostaviti grafika. Posao veb dizajnera i prioritet svih
onih sa dugogodišnjim iskustvom u toj delatnosti je svakako da na najbolji mogući način usklade
vizuelni deo sa sadržajnim, odnosno sa informacijom koja je upotrebna vrednost sajta, a samim
tim korisniku maksimalno olakšaju “preuzimanje informacije”.
Slika 1.3 - Informaciona arhitektura sajta
Informaciona arhitektura podrazumeva definisanje svih potrebnih stranica na sajtu, kreiranje hijerarhije i pozicioniranje stranica, definisanje načina na koji će stranice biti kreirane (kod kompleksnih projekata generisanje stranica uz pomoć CMS-a), definisanje dinamičkih elemenata na sajtu
namenjenih interakciji sa posetiocima, ostavljanje prostora i planiranje razvoja sajta itd.
92
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Vrlo često, klijentu, tj. naručiocu projekta, informaciona arhitektura će biti mnogo važnija od
vizuelne i insistiraće na preciznosti u definisanju svih neophodnih elemenata. Proces definisanja
informacione arhitekture ponekad može biti veoma naporan i kompleksan posao u kom će često
dolaziti do nesporazuma između naručioca projekta i svih učesnika u njegovom kreiranju.
Iz tog razloga je jako važno, na samom početku napraviti skicu informacione arhitekture, uz jasno
označavanje svih datoteka (fajlova), direktorijuma (foldera) sa datotekama, način na koji se generišu, njihovu međusobnu povezanost itd.
Na slici 1.3 prikazana je jednostavna struktura informacija statičkog veb sajta koji se sastoji od
nekoliko stranica i direktorijuma, koji imaju račvanja u druge stranice ili poddirektorijume. Kod
kompleksnijih i većih projekata ova skica može izgledati mnogo komplikovanije i na prvi pogled
poput lavirinta, ali kada se odmah jasno definišu koraci po kojima će se kreirati kontekstualni deo
sajta, posao njegove izrade se značajno olakšava.
Skicu informacione strukture treba odmah dostaviti klijentu na uvid i nakon njegove revizije uvrstiti eventualne izmene ili dopune.
2. Informativni veb sajtovi
2.1 KATEGORIJE INFORMATIVNIH SAJTOVA
Osnovna uloga svih vrsta medija je prenos informacija. Internet kao specifični medij koji korisnicima nudi potpunu interaktivnost u preuzimanju i korišćenju informacija poseduje i neke veoma
jasno definisane standarde u tom smislu u čijem sprovođenju učestvuju svi stručnjaci u procesu
kreiranja veb sajta. Svi sajtovi su zapravo informativni, na koji god način da su napravljeni jer je
njihova osnovna namena i funkcija da posetioca informišu o nečemu. Korporativni, sajtovi malih
preduzeća, onlajn prodavnice, lični sajtovi i portfolia, portali, diskusioni forumi i grupe itd. su sajtovi koji pružaju informacije, ali ono na šta ćemo se posebno fokusirati u ovom tekstu su sajtovi koji
predstavljaju onlajn medije i distribuiraju informacije od sveopšteg značaja (vesti).
U svetu je već nekoliko godina unazad primetan trend migracije medija iz štampanih u elektronske, a posebno je primetan trend korišćenja interneta kao medija koji može pružiti interakciju sa
korisnicima podjednako kvalitetno i brzo kao i televizija. Zato sve veći broj štampanih izdanja (novina, časopisa, magazina) svojim konzumentima pruža i mogućnost čitanja elektronskih izdanja na
internetu, a ne mali broj njih je u potpunosti prešao na ovaj način prezentovanja svojim čitaocima.
Upravo zbog činjenice da se na jednom informativnom, dinamičkom veb sajtu, pored najnovijih
informacija, vesti i reportaža, mogu pogledati i fotografije (galerije fotografija), video zapisi događaja, poslati komentari na neki događaj ili popuniti formulari za elektronsku pretplatu, sve veći broj
velikih medijskih kuća odlučuje da ulaže i u svoja onlajn izdanja.
Kategorije sajtova kao onlajn medija, mogu na primer biti:
• Medijski portali
Medijski portali su obično sajtovi velikih medijskih kuća, bilo da su u pitanju TV, radio stanice ili sajtovi štampanih medija. Veliki broj svih pomenutih medija sve češće ulaže u svoja
onlajn izdanja, koja su neretko korisnicima zanimljivija od onih inicijelnih. Primeri su sajt
televizije B92, novinskih kuća Kurir, Press, Blic, zatim tabloida Svet, Scandal itd.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
93
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Slika 2.1 – Press Online (http://pressonlajn.rs)
• Onlajn magazini (eZine)
Obično su to dinamički, veoma sadržajni sajtovi, usko ili široko specijalizovani, koncipirani poput magazina na kakve smo navikli u štampanim izdanjima, sa rubrikama, kolumnama, feljtonima i sl. Poslednje dve-tri godine, onlajn magazini su postali izuzetno popularni, pa se mnoge
već poznate medijske kuće odlučuju za ulaganje u ovakve projekte koji mogu biti od višestruke koristi. Primeri: magazin o zdravlju Stetoskop.info, 21dan.com, Ženskiportal.com, Lepotaizdravlje.rs itd.
Slika 2.2 – 21 Dan (http://21dan.com)
94
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
• Elektronska izdanja časopisa
Pod ovom kategorijom bi se mogli podrazumevati svi oni štampani mediji koji se za svoje
onlajn prisustvo odluče samo na postavku elektronskog izdanja ili kataloga izdanja. Ova
elektronska izdanja, posetiocima nude obično samo virtuelno prelistavanje časopisa bez
mogućnosti bilo kakve interakcije ili preuzimanja sadržaja. Na elektronska izdanja se obično
odlučuju skupi i luksuzni časopisi malih tiraža i obično obrađuju tematike vezane za modu
i lajfstajl.
Slika 2.3 - Gen Lux Magazine (http://genlux.com)
• Nezavisni blogovi
Možda jedna od najpopularnijih kategorija informativnih onlajn medija su nezavisni blogovi, koji su posebno postali popularni u poslednjih nekoliko godina u Sjedinjenim Američkim
Državama, ali i globalno. Sve veći broj novinara odlučuje se da svoje zanimanje iskoristi u
kreiranju ličnog bloga na kom će objavljivati informacije raznih vrsta, vesti, kolumne, događaje, kritike događaja i sl. Iako je blogovanje postalo veoma popularno širom sveta i među
sasvim običnim ljudima koji ih koriste za pisanje o svakodnevnim stvarima iz života, u zemljama zapadne Evrope, a posebno u SAD, postoji veliki broj nezavisnih blogera različitih
struka (novinara, profesora, istoričara, inženjera, umetnika itd.) koji imaju veliki uticaj na
javno mnjenje.
2.2 ESTETIKA INFORMATIVNIH VEB SAJTOVA
Pozicija veb dizajnera podrazumeva posebnu pažnju usmerenu ka estetskom momentu sajta,
njegovoj grafičkoj sadržajnosti, kombinaciji boja, umetničkom doživljaju i generalno svemu onome
što utiče na kreiranje kompaktnije slike o sajtu. Kao i u svim sferama dizajna i u veb dizajnu su se
godinama unazad ustalili neki standardi koje dizajneri manje ili više poštuju, a koji se prilagođavaju
napretkom tehnologije, uticaju trendova, kreativnosti dizajnera itd. Estetika veb sajtova, odnosno
kriterijumi po kojima bi neki sajt mogao biti vrednovan u estetskom smislu, najviše zavisi od kategorije kojoj sajt pripada i njegovoj nameni.
U prethodnom poglavlju su navedene i opisane kategorije sajtova kao onlajn medija koji pružaju
informacije i dinamičnu interakciju sa posetiocima, a koji svakako spadaju u sajtove kod kojih se
posebna pažnja mora obratiti na balans između vizuelnog i sadržajnog dela sajta.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
95
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Neki od osnovnih kriterijuma koji su kao standardi uspostavljeni u kreiranju dizajna ovih sajtova
bi bili:
• Jednostavna i pregledna vizuelna arhitektura sajta
Pod jednostavnošću se na prvom mestu podrazumeva jasnost i preglednost u pozicioniranju
objekata, urednost, intuitivnost navigacije kroz sajt, vođenje računa o posetiocu, izbegavanje
agresije na posetioca jakim bojama, upadljivim reklamama, njihovim konfuznim rasporedom
i sl. Od izuzetne važnosti je upravo rukovoditi se ovim kriterijumima jer će to u mnogome
olakšati rad na razvijanju sajta, razvijanju njegove funkcionalnosti, marketinške upotrebljivosti itd.
• Svedena grafika
Svedena grafika je prioritet kod velikih i kompleksnih portala i sajtova koji nude mnoštvo informacija u različitim kategorijama, ali je svakako poželjna i kod jednostavnijih sajtova. S obzirom
na to da smo već više puta spomenuli da je informacija i njeno preuzimanje od strane posetioca
jako važno, apsolutno je nedopustivo zamarati ga “teškom” grafikom, komplikovanim detaljima
ili apstraktnim elementima grafike. Kao i cela vizuelna arhitektura i grafika koja je upotpunjuje
mora biti jasna, uredna, bez previše detalja i slika u okviru nje.
• Svetle ili pastelne kolor šeme
Korišćenje svetlih ili pastelnih kolor šema naravno nije neophodno, ali je veoma poželjno i u
direktnoj je vezi sa spomenutom svedenom grafikom. Isto kao što posetioca ne želite zamarati
mnoštvom slika i detalja u okviru grafike sajta, tako ga ne želite zamarati ni prejakim bojama ili
kontrastima u kolor šemama. Odabir mirne i neupadljive kolor šeme, prijatne oku i optimalne
na različitim vrstama monitora će doprineti boljoj i kvalitetnijoj upotrebljivosti sajta. Izuzeci u
korišćenju jakih boja ponekad mogu da se jave ukoliko je neophodno ispoštovati korporativni
identitet i kolor šemu u okviru knjige standarda, ali i u tom slučaju se može pronaći kompromis
i agresivne boje svesti na minimum.
• Dizajn prilagođen sadržaju
Već je više puta spomenuto da se već prilikom dizajniranja posebna pažnja mora obratiti na
prostor namenjen sadržaju, a grafika prilagoditi njegovoj količini. Na većini strogo informativnih sajtova, sadržajni deo čini više od 70% prostora.
Kao primere svega ovoga, uzećemo nekoliko dobrih i nekoliko loše dizajniranih onlajn izdanja i
neadekvatno primenjene vizuelne estetike na njima. Spomenućemo sve ono što je dobro i što treba koristiti, a naravno upozoriti na ono što bi trebalo izbegavati i što stvara lošu sliku o sajtu i čini
ga manje ili više upotrebljivim.
96
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Veroljub Zmijanac
Informaciona arhitektura i
menadžment sadržaja sajta
Besplatni CMS alati
CMS (Content Managment Systems) je višenamenska aplikacija uz čiiju pomoć ćete moći da brzo
i lako napravite moćan portal. Besplatna CMS rešenja (alati ili sofveri) imaju veoma jaku zajednicu
(ljudi, programera, dizajnera...) koji ih koriste, te se rešenja konkretnih problema mogu lako pronaći na internetu. CMS nudi veoma intuitivan administrativni panel, koji je neretko višestruko puta
bolji od rešenja koja biste morali da platite i sami programirate. Ovaj panel je jednostavan tako da
za objavljivanje i modifiaciju članaka nije potrebno vebmastersko znanje. Nakon instalacije CMS-a
i uz veomu kratku obuku korisnici sa nivoom iskustva u pisanju dokumenata u Word-u moćiće bez
problema da objave svoje prve članke na internetu.
Uz pomoć CMS-a ćete na lak, brz i bezbedan način kreirati i objaviti sadržaj na internetu, a onda
taj sadržaj i prezentovati svojoj publici.
CMS vam pomaže da vaš sajt bude dobro organizovan i pregledan, a ujedno i lako održiv, što će
smanjiti cenu pratećih usluga, poput administracije. Pošto najveća CMS rešenja širom sveta koriste milioni webmastera, verovatno je da ćete i probleme na koje naiđete u radu rešiti pretragom
interneta. Ukoliko ipak desi, što je malo verovatno, da problem koji se pojavio na vašem sajtu, niko
ranije nije rešio, ostaje vam mogućnost da unajmite eksperta (guru, nindža) iz CMS koji koristite.
Na svu sreću zbog prostranjenosti najvećih CMS rešenja (Wordrpess, Joomla, Drupal) i broj ovih
eksperata je veliki, te su i cene njihovih usluga niske.
Zbog svega ovoga CMS rešenja su odličan izbor za mnoge tipove sajtova (mala preduzeća, personalni sajt, informacioni portal,...), a njihova funkcionalnost posebno je korisna kod blog i magazin
sajtova.
ZAŠTO BESPLATNO, A NE SPECIFIČNO I PRILAGOĐENO REŠENJE?
Kada pravite sajt, bio to blog, portal ili magazin, prva odluka koju ćete napraviti jeste da li ćete
unajmiti IT kompaniju koja će vam napraviti (programirati) konkretno i prilagođeno rešenje za vaš
slučaj ili ćete izabrati besplatno, open-source rešenje?
Biranjem plaćenog rešenja obavezujete se i postajte zavisni od tehnologije i kompanije, ali imate
mogućnost da izvoljevate u vašim zahtevima. Prva verzija softvera verovatno će imati bagove, a
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
97
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
može se desiti i da bude ranjiva na hakerske napade. Administrativni panel za unos članaka može
biti prilagođen vašim porukama, ali često i manje lep i lak za korišćenje od sofvera sa tradicijom kao
što je i Wordpress. Programerski tim koji radi sa vama, pronalaziće rešenja za zahteve koje pred njih
stavljate, uz mogućnost da se implementiraju i specifični i nestandardni zahtevi. No, rastom vaših
zahteva, raste i broj linija koda, programerski tim u firmi se menja, što sve mogu biti veoma ozbiljni
rizici na koje možete naići kada korisite plaćeno rešenje.
Besplatna rešenja poput Wordpressa su sigurna od hakerskih napada i provereno rade bez greške. Alat kao što je Wordpress se nadograđuje minimum jednom u dva meseca, a nove verzije rešavaju sigurnosne propuste i donose nove funkcionalnosti.
Ona će zadovoljiti najveći broj korisnika, a usled ogromne zajednice programera koji koriste ovaj
alat, dobićete i mnoge druge funkcionalnosti i servise - i to besplatno. I ako služi za upravljanje
sadržajem Wordpress se uz par klikova može opremiti kalendarom dešavanja, anketama, ocenjivanjem kvaliteta tekstova i komentara... Uz nešto više tehničkog znanja na Wordpress možete dodati
i gotovu internet prodavnicu ili započeti sopstvenu društvenu mrežu.
Sve ove funkcionalnosti koje su gotovo besplatne (podrazumevaju vaše znanje i vreme), mogu
koštati i desetak hiljada evra ukoliko bi izabrali plaćeno CMS rešenje za vaš vebsajt.
MOGUĆNOSTI I KARAKTERISTIKE SVIH CMS REŠENJA
Templejti (teme) za izgled
Uz svaki CMS distribuiraju se osnovni, tj podrazumevani templejti za izgled. Oni su najčešće veoma jednostavni (i ružni) i služe da se nakon instalacije sistema tesitra osnovna funkcionalnost sajta.
No, kao što smo već spomenuli oko Wordpressa, Joomle i Drupala okupljena je i velika zajednica
dizajnera koja je ponudila na hiljade besplatnih templejtova (samo na Wordpressovom sajtu ima
oko 1100 tema), koje možete preuzeti.
Pored besplatnih tema, uz malu nadoknadu (do 100$) možete pazariti PREMIUM teme čiji su
autori profesionalni dizajneri, a vaš sajt može biti identičan, na primer sajtu Bele kuće.
Ukoliko želite apsolutno nov i svež izgled za vaš sajt, možete uz malo znanja prepraviti neku od
već postojećih tema ili možete unajmite dizajnera koji će izgled vašeg sajta pretočiti u templejt.
Interesantno je da ovu vrstu nadogradnje Wordpressa možete jeftino platiti. Indijci kodiranje Wordpress templejta iz gotovog dizajna cene na manje od 100$.
Ono što je ključno jeste da CMS rešenja omogućavaju promenu izgleda sajta sa jednog mesta.
Promenom teme, menja se izgled kompletnog sajta te je ovaj proces brz i bezbolan. Na taj način
možete pre definitivne odluke o izgledu vašeg budućeg sajta probati nekoliko tema. Redizajn sajta
možete uraditi za nekoliko minuta, bez straha da će promene koje budete uveli uticati na dostupnost vašeg portala.
Lako editovanje sadržaja
Pošto je sadržaj odvojen od vizuelne prezentacije, manipulacija i uređivanje sadržaja je postalo
veoma lako i brzo. Većina CMS sistema sadrži odlične WYSIWYG editore, koje omogućavaju i neteh-
98
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
ničkim licima da objavljuju materijal na sajtu. Autor i urednik članaka na sajtu se oseća isto kao da
radi u Microsoft Wordu, te se bez neke veće muke, vrlo brzo može uvesti u posao.
Skalabilni dodaci (Plugins ili Modules)
Većina CMS softvera uključuje i veliku bazu dodataka koji se jednostavno instaliraju i dodaju nove
mogućnosti (funkcionalnosti) vašem sajtu.
Na primer ukoliko želite anketu možete instalirati besplatni dodatak WP-Polls, dok ćete za Kalendar dešavanja koristi dodatak po imenu Events Calendar. Sve ove dodatke možete pronaći na
Guglu ili pretragom Wodpress plugin repozitorija na adresi http://wordpress.org/extend/plugins/.
Trenutno on broji oko 8500 dodataka.
Ceo proces instalacije dodataka je prilagođen i za pojedince bez imalo tehničkog znanja, te ukoliko ne želite ručno da instalirate dodatke, možete otići u administrativni panel i na stranici Plugins
– Install new pronaći željeni plugin. Nakon klika na Install, Wordpress će sam instalirati željeni dodatak, a vi dobiti mogućnost da koristite novu funkcionalnost.
Standardni update i upgrade sistema
Aktivna CMS rešenja se redovno razvijaju. Sa pojavom svake nove verzije možete očekivati nove
funkcionalnosti i mnoštvo zakrpa koje će vas reštiti sigurnosnih problema i prethodnih grešaka.
Menadžment toka informacija i delegiranje odgovornosti
Wordpress omogućava da se korisnicima CMS-a odrede različite uloge i odgovornosti u odnosu
na njihovu funkciju na sajtu. Autor članaka može napraviti članak, ali tek uz odobrenje urednika taj
članak može biti objavljen. Neki autori mogu objavljivati vesti samo u rubrici Sport, a neki u svima. Ni
autor, ni urednik sajta ne moraju da brinu da će napraviti previd ili slučajno grešku koja će nepovratno obrisati sve podatke. Takva prava ima samo Administrator sistema. Ovakvi zadaci su lako ostvarljivi uz pomoć CMS rešenja, te se nemojte brinuti ako vaša redakcija broji više od jednog autora.
Menadžment i revizija dokumenata
CMS alati, poput Wordpressa, će vas snabdeti opcijom da pregledate revizije dokumenata i da
na njima primetite ko, šta i kada je promenio neki deo teksta. Dokument možete sačuvati u obliku
Drafta ili ga postaviti da se objavi u budućnosti. Članci mogu biti i privatni, a u tom slučaju će posetioci biti zamoljeni da unesu šifru kako bi im mogli pristupiti.
ZAŠTO WORDPRESS, A NE JOOMLA, DRUPAL ILI NEKO DRUGO REŠENJE?
Odgovor na ovo pitanje je teško dati. Mogu se pronaći brojni članci na ovu temu i odgovor nikad nije dat do kraja. U zavisnosti od preferencija autora brojna su i mišljenja. Sva tri spomenuta
rešenja se intenzivno koriste i imaju veliku zajednicu koja autore ovih CMS-ova non-stop tera da
izbacuju nove poboljšane verzije svojih alata. Ono što je sigurno jeste da sa izborom bilo kog od
spomenuta tri rešenja nećete pogrešiti.
Veroljub Zmijanac, autor tutoriala: Za svoje sajtove izabrao sam Wordpress sasvim slučajno. Delimično je na to uticalo poznanstvo par prijatelja čije sam Wordpress sajtove imao priliku da pogle-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
99
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
dam. Wodpressov administrativni panel mi je ulio poverenje, a poznata peto minutna Wordpress
instalacija navela da ga isprobam. Pored toga Wordpress, za svoje blogove i magazine, koriste i
holandski National Geographics, MTV, Larry King, Reuters, francuski Le Mond....
MANE WORDPRESSA
Do sada ste mogli da čujete samo reči hvale o besplatnim CMS rešenjima. Pa ipak, birajući jedno
standardno rešenje moraćete ga podosta prilagođavati da bi ono u potpunosti odgovaralo vašim
potrebama. To znači, da ćete, u zavisnosti od vaših prohteva, morati da instalirate mnoštvo dodataka. To ne bi bio problem da se dodaci, kao i sam Wodpress, isto tako ne apdejtuju, te je vrlo moguće
da ćete deo vremena izgubiti u tehničkim stvarima.
Pošto dodaci nisu provereni od strane autora Wordpressa, može se desiti da neki od njih ne rade
baš kao što treba, ili da dva dodatka ne budu kompatibilna – no ovo se jako retko dešava.
Kako se bude povećavao broj dodataka koji budete koristili može se uočiti i smanjenje brzine učitvanja stranice, te je savet da broj dodataka držite na minimumu. Pored toga što će dodaci učitavati
potrebne CSS i JavaScript fajlove, oni će dodavati i tabele u vašu Wordpress bazu te je ovo još jedan
razlog zašto treba biti obazriv prilikom instalacije dodatka.
Spisak dodataka na sajtu www.trcanje.rs
µAudio Player – pušta mp3 na stranici
Adminimize – sakriva DASHBORD od običnih
korisnika
Ajax Plugin Helper - jedan klik instalacija dodataka
Akismet – zaštita od spema
Broken Link Checker – kontrola linkova
Capability Manager – upravljanje grupama
cforms – kontakt strana
Comment Counter – broji komentara autora
Custom Login Page – ulepšava login stranicu
Enforce www. Preference – dodaje www na adresu
Events Calendar – kalendar dešavanja
External Links – obeležava eksterne linkove ikonicom
FeedBurner FeedSmith – centralizuje fidove
flickrRSS – uvozi Flickr galeriju
GD Star Rating – ocenjivanje članaka i komentara
Get Recent Comments – daje spisak poslednjih
komentara
Google XML Sitemaps – SEO za mapu sajta
Limit Login Attempts – zaštita od hakera
Link to Post – pomoć pri linkovanju pri pisanju
članaka
NextGEN Gallery – galerija fotografija
Ozh’ Admin Drop Down Menu – ulepšava administrativni meni
100
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
Page Lists Plus – sređuje prikaz stranicu u meniju
Platinum SEO Pack – SEO rešenje (keywords, description,...)
Role Manager – uređuje grupe
SEO Friendly Images – SEO, postavlja alt tag na slike
SEO Super Comments – stranica sa komentarima
autora
Sociable – dodaje ikonice za deljenje na Facebooku,
Twitteru
WordPress Database Backup – automatski backupa
baze
WP Download Monitor – meri download fajlova u
člancima
WP Exploit Scanner – proverava sigurnost WP
instalacije
WP-PageNavi – omogućava paginaciju na index
stranici
WP-Polls – ankete
WP-PostViews – broj pregleda članka
WP-Table Reloaded – ubacivanje tabela u članak
WP-UserOnline – Ko je onlajn? Slično kao na forumima
Yet Another Related Posts Plugin – daje sugestije
sličnih članaka
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
INTERESANTNI LINKOVI I PREPORUKE
Tutorijali
Možete pronaći bukvalno sve što vas interesuje o Wordpressu u obliku tutorijala, elektronskih
knjiga ili knjiga koje možete naručiti preko interneta.
Pretraga po ključnoj reči “wordpress tutorials” pronalazi više od 100.000 stranica, a bilo šta na
prvoj stranici je vredno pažnje.
Oficijalni časovi Wordpress tima:
http://codex.wordpress.org/WordPress_Lessons
Ovde možete pronaći sve što vam je potrebno da ovladate Wordpressom, a za početak preporuka
ide lekciji “Novi u Wordpressu – Kako početi? ” http://codex.wordpress.org/New_To_WordPress_-_Where_to_Start
Nettuts – Lista 50 najboljih tutorijala
http://net.tutsplus.com/articles/web-roundups/top-50-wordpress-tutorials/
Na ovoj adresi ćete pronaći 50 najboljih WP tutorijala po izboru ovog poznatog magazina (koji je
i sam Wordpress sajt).
Teme
Ukoliko ste, i kada budete bili, spremni da izdvojite stotinaka dolara za kvalitetnu WP temu, otkucajte na Google “wordpress premium themes”. Na prvoj Google stranici ćete pronaći odlične izvore, ali i mnoštvo reklama koje možete prelistati. Ukoliko se odlučite da pravite informacioni portal,
tj magazin potražite “wordpress magazine themes”.
Savet: Ne žurite sa izborom teme, već da dobro istražite i izaberete favorite, a onda napravite
mini anektu sa vašim koautorima ili prijateljima.
Budite oprezni, jer ukoliko izabarete magazin temu to će podrazumevati da imate dovoljno sadržaja (minimum jedan tekst dnevno) kako vaš sajt ne bi izgledao dosadno i zapušteno.
Dodaci
Ukoliko imate ideju šta fali vašem sajtu i šta biste voleli da imate kao deo vašeg Wordpress instalacije, gotovo da je sigurno da se neko toga već pre vas setio.
Savet: Neke očigledne funckionalnosti poput anketa su i više puta napravljene, te buidte pažljivi
sa izborom one najbolje. Pre instalacije dodatka proverite koliko ljudi ga je već instaliralo i kakvi su
utisci.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
101
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Milica Sekulić
Fotografije
1. Upotreba fotografije na Web sajtovima
1.1 OSNOVNE FUNKCIJE UPOTREBE FOTOGRAFIJE
Upotreba fotografije na sajtu je jedna od najfrekventnijih tema iz oblasti Web dizajna, s obzirom da je usko povezana kako sa izradom grafičkog rešenja sajta, tako i sa njegovim kontekstualnim delom, odnosno sadržajem. Obzirom da živimo u doba tzv. “brzog Interneta”, teško da se
može zamisliti sajt bez prisustva fotografija, bilo da su one korišćene u svom izvornom obliku
za ilustraciju sadržaja ili da su korišćene kao materijal za izradu vizuelnog dela sajta, tj. grafike.
Osim što je nezamislivo da na sajtu nemamo fotografije, danas Web dizajneri imaju daleko veću
slobodu prilikom odabira fotografija i njihovog korišćenja, no ipak, i danas je svakako važno
obraćati pažnju na optimizaciju fotografija koje koristimo na Web sajtu o čemu ćemo pričati u
narednim pasusima.
Obzirom da je fotografija jedan od osnovnih materijala svakog grafičkog/Web dizajnera, a svakako i neodvojivi deo sadržaja, samim tim otvara i neke druge teme i pitanja kojima se moramo baviti,
pre nego je upotrebimo. Ta pitanja mogu biti egzaktna kao npr. pitanje autorskih prava (copyrighta), tehničkog kvaliteta fotografije itd, ili apstraktna poput pitanja umetničkog smisla prilikom izrade
grafike sajta i sl.
Funkcija fotografije u Web dizajnu:
• Izrada grafičkog rešenja sajta
Fotografija može biti korišćena u više segmenata koji se tiču grafike. Na prvom mestu, može
poslužiti u delovima ilustracije vizuelne arhitekture, kao njena dopuna, zatim za izradu idejnog rešenja, pogotovu ukoliko se radi čitav set fotografija specijalno za sajt i naravno kao
materijal za izradu i dopunu celokupnog korisničkog doživljaja sajta. U doba kada je Internet
konekcija bila daleko slabija, korišćenje fotografija na sajtu bilo je minimalno, pogotovo u delu
vezanom za grafiku. Dizajn sajta se uglavnom svodio na korišćenje određene kolor šeme, koja
nije opterećivala Internet konekciju. Danas, Web dizajn predstavlja vrlo kompleksnu kategoriju
dizajna u kom je jedan od najznačajnijih činilaca upravo izrada digitalne grafike, bogate bojama
u kombinaciji sa fotografijama visokog kvaliteta.
102
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
• Ilustracija sadržaja na sajtu
Ilustracija sadržaja je oduvek bila jedna od osnovnih funkcija fotografije koja se koristi na Webu. U doba kada Web dizajn nije bio toliko razvijen, korišćenje fotografije se svodilo na ubacivanje u sadržaj sajta sa eventualnom prethodnom obradom u nekom od grafičkih programa, koja
se prevashodno odnosila na optimizaciju fotografije tj. prilagođavanje dimenzija i rezolucije
za prikazivanje na Web-u, dok je danas osim za ilustraciju teksta i grafiku, posebno popularno
kreiranje tzv. foto galerija čija je funkcija prikazivanje većeg broja fotografija na jednom mestu
uz kategorizaciju i smeštanje u posebne foto albume.
1.2 TEHNIČKI KVALITET FOTOGRAFIJE
Digitalna fotografija poseduje određene atribute koje bi svaki profesionalac koji se bavi grafičkim/
Web dizajnom, trebalo dobro da poznaje, jer se na osnovu toga određuje i ocenjuje upotrebljivost
fotografije u tehničkom smislu. Jedna od najvažnijih stvari prilikom određivanja tehničke kvalitativnosti fotografije je rezolucija. Rezolucija predstavlja broj piksela na fotografiji i što je broj piksela na fotografiji veći, ona je boljeg kvaliteta. Rezolucija fotografije se obeleževa sa “dpi”, kao
skraćenica od “dots per inch” što u prevodu znači “tačke po inču”. Što je “dpi” veći, tačnije što više
tačaka, tj. piksela ima po jednom inču na fotografiji, fotografija je boljeg kvaliteta.
Fotografije koje se koriste za prikazivanje na Web-u, nikada nisu pretendovale na visoke rezolucije, jer visoka rezolucija, velike dimenzije i podrazumevaju i veću “težinu” fotografije u kilobajtima
(KB). Samim tim, za prikazivanje na Web-u su oduvek bile korišćene fotografije manje rezolucije,
koje su prilagođene brzini učitavanja na različitim brzinama Internet konekcija.
Za izradu grafičkih rešenja i korišćenje fotografija u štampane svrhe je situacija potpuno drugačija,
te je u tom slučaju, neophodno koristiti fotografije rezolucije koja je standardna rezolucija za
štampanje ili veća.
Kvalitet fotografije se osim na rezoluciju i dimenzije odnosi i na njene osobine u pogledu jasnoće,
ekspozicije, kompozicije itd. što je takođe od velikog značaja za dizajnere, kako bi imali što manje
posla prilikom obrade u nekom od grafičkih programa.
1.3 OBRADA FOTOGRAFIJE U GRAFIČKOM PROGRAMU
Napretkom tehnologije koja je u progresiju povukla mnoge profesije, posebno je primetan pomak kada je u pitanju digitalna fotografija i njeno korišćenje u okviru grafičkog dizajna. Međutim,
pomeranjem standarda i visokih kriterijuma u pogledu kvaliteta fotografije, danas je skoro nezamislivo da ona ne doživi veću ili manju obradu u nekom grafičkom
programu, koja podrazumeva otklanjanje svih eventualnih nedostataka
koji se mogu javiti usled raznih okolnosti prilikom fotografisanja i blaže
ili jače vidove foto manipulacije o kojoj će biti reči kasnije.
Jedan od, svakako, najpoznatijih i najpopularnijih grafičkih programa za obradu i manipulisanje fotografijama je Adobe Photoshop.
Još od početka devedesetih i svojih najranijih verzija, korišćenjem
ovog moćnog alata, bilo je sasvim jasno da će on doneti revoluciju
kada je digitalna fotografija u pitanju, a samim tim i digitalna grafika
kao njen produkt.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
103
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Pojavom Adobeovog “Creative Suite” paketa početkom 2003. godine nastaje istinska revolucija
na polju foto editinga1 i manipulacije, obzirom da je novi proizvod iz Adobe-a ponudio mnoštvo
novih softverskih aplikacija koje služe kao dopuna, najpopularnijem i najkorišćenijem Photoshopu. Adobe CS je od tad zvanično ime za sve proizvode koji se nalaze u pomenutom paketu.
Adobe Photoshop, obzirom da predstavlja jedan od najsuperiornijih softvera za obradu digitalne fotografije, poseduje alatke uz pomoć kojih brzo i efikasno možemo uraditi mnoštvo intervencija, poboljšati izgled i kvalitativnu vrednost fotografije ili je pripremiti za namenu za koju
nam je potrebna.
Najčešće intervencije na fotografijama za koje će nam biti potreban neki grafički program su:
• Otklanjanje nedostataka na fotografiji
Podrazumeva popravljanje svih eventualnih nepravilnosti na fotografiji koje mogu nastati iz
tehničkih razloga (izoštravanje, podešavanje kontrasta, eliminacija “šuma”, “crvenih očiju” itd.)
• Retuširanje fotografije
Retuširanje fotografije takođe predstavlja odklanjanje nedostataka i nepravilnosti na fotografiji, ali u širem smislu i daleko detaljnije. Retuširanje veoma često podrazumeva i neke
kompleksnije izmene na fotografiji npr. promene boja, pojedinih delova konteksta, isecanje
pojedinih delova itd.
• Foto manipulacija
Manipulacija fotografijom podrazumeva sve što podrazumevaju otklanjanje nedostataka i
retuširanje, ali se njom odlazi i mnogo dalje u smislu izmene sadržaja na fotografiji. Ona se
najviše koristi prilikom izrade grafike i njom se obično služe dizajneri i umetnici kada žele da
fotografiju iskoriste za realizaciju nekog idejnog rešenja.
• Optimizacija fotografije za prikazivanje za Web
Predstavlja obaveznu intervenciju na svakoj fotografiji koja treba da se prikaže na Web-u, bilo
da se ona nalazi u okviru grafičkog dela sajta ili u delu namenjenom sadržaju. Optimizacija
najčešće podrazumeva prilagođavanje dimenzija, rezolucije i veličine fografije, kako bi se
ona što brže i nesmetano prikazivala posetiocima sajta sa različitim brzinama konekcija na
Internet.
1.4 KREIRANJE WEB FOTO GALERIJA
Brža i kvalitetnija Internet konekcija nam danas omogućuje prikazivanje odnosno pregledavanje
većeg broja fotografija u okviru jedne Web stranice. Samim tim, sve je popularnije kreiranje galerija fotografija koje mogu prikazati veliki broj fotografija i foto albuma različitih kategorija. Web foto
galerije se u okviru nekog sajta mogu prikazivati u okviru konteksta na sajtu tj. galerija koje će
ispratiti određeni tekst ili reportažu na sajtu i tzv. “foto priče”, zatim mogu biti smeštene odvojeno
od tekstualnog dela sadržaja sajta u posebnu sekciju, a može ih pokretati i posebna dinamička aplikacija koja će korisnicima omogućiti brojne interaktivne funkcije.
1
Uređivanje, izmena, obrada
104
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Dakle, Web foto galerije, na osnovu gore navedenog, možemo podeliti na:
• Kontekstualne foto galerije (foto priče)
Kao što u naslovu stoji ove fotogalerije su usko povezane sa sadržajem sajta, odnosno kontekstom u kom se nalaze, obično kao ilustracija teksta koji je objavljen. Danas se veoma često
možemo susresti sa reportažama u okviru onlajn magazina koje prati serija fotografija koje su
radi lakšeg pregledavanja od strane posetilaca, smeštene u foto albume/galerije. Ponekad se
dešava da se neka reportaža prikaže samo kroz seriju fotografija uz minimalni tekst koji opisuje
fotografije i to su tzv. foto priče.
Slika 1.1 - Foto priča NY Times
Slika 1.2 - Foto galerija
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
105
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
• Individualne foto galerije
Individualne foto galerije se smeštaju nezavisno od osnovnog sadržaja sajta iako one u svakom slučaju predstavljaju deo celokupne sadržine. U ovom kontekstu, govorimo o galerijama koje se nalaze u posebnom delu/sekciji sajta i obično se kreiraju kada je potrebno
kategorizovati veći broj fotografija. Individualne fotogalerije mogu biti statičke i njihova
hijerarhija i kategorizacija može biti definisana “ručno”od strane Webmastera, ali ukoliko se
radi o većem broju fotografija najbolje bi bilo koristiti dinamičke fotogalerije koje pokreće
određena aplikacija. Na ovaj način se omogućavaju brojne korisne funkcije i za posetioce
(lakše surfovanje, slajdovi, ocenjivanje i komentarisanje fotografija, RSS itd.), a svakako i za
Webmastera koji radi na njenom održavanju.
Foto galerije na Web sajtu moguće je imati i na još nekoliko načina u zavisnosti od toga na koji
način je kreirana i postavljena informaciona arhitektura sajta i aplikacije koja pokreće sajt. Tako
imamo razne dodatke koji se mogu pridodati softveru/aplikaciji koja se nalazi u pozadini sajta, a
koje mogu omogućiti RSS sindikaciju sadržaja iz foto galerije koja se nalazi u okviru nekog eksternog Web servisa (npr. Flickr), zatim specijalizovane dodatke za određene softverske aplikacije (plugins) i sl.
1.5 FLICKR FOTOGRAFIJA
Flickr predstavlja jedan od najpopularnijih i najkvalitetnijih Web servisa za postavljanje fotografija na globalnom nivou. Osim što pruža usluge hostovanja fotografija odnosno foto i video galerija,
on ima odlike i društvene mreže, tj. povezane onlajn zajednice umetnika, profesionalaca i amatera
u oblasti fotografije i digitalne grafike.
Slika 1.3 – Flickr.com
Flickr je kao ideja razvijen od strane kanadske kompanije Ludicorp 2004. godine, ali je početkom
2005. godine kompaniju i projekat kupio američki gigant Yahoo, pa je tako za posedovanje
korisničkog prostora (account-a) na Flickr-u bilo neophodno posedovati i Yahoo nalog. Za svojih
šest godina postojanja, doživeo je značajnu progresiju, uveo mnoge novine, postao “brend name”
za foto onlajn zajednicu, te dostigao brojke od 4 milijarde hostovanih fotografija, što je podatak iz
Oktobra 2009. godine (Wikipedia).
106
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Kreiranje sopstvenog korisničkog naloga i foto galerije na Flickr-u je veoma jednostavno, a postoje dve vrste naloga – free koji je besplatan i ima određene restrikcije i pro koji je komercijalan i sa
više mogućnosti. Obzirom da je prelaskom projekta u ruke Yahoo-a, omogućeno povezivanje korisnika i njhovih servisa sa Flickr-om, dovoljno je posedovati Yahoo ID i on automatski omogućuje
korišćenje Flickr-a. Upload fotografija i njhova kategorizacija, tj. kreiranje foto albuma, omogućena
je kroz jednostavni korisnički interfejs uz aplikaciju Organizer.
Slika 1.4 - Flickr.com Organizer
Fotografije koje korisnik uploaduje na svoj Flickr nalog, mogu biti javne ili privatne, odnosno
vidljive samo određenim grupama ljudi koje na Flickr-u označimo kao kontakte (prijatelje).
Što se tiče licenciranja uploadovanih fotografija, Flickr nudi nekoliko mogućnosti. Na prvom mestu licenciranje na osnovu potpunih autorskih prava nad fotografijom od strane autora (All rights
reserved), ograničena autorska prava (Some rights reserved) a ukoliko autor ne naznači drugačije,
podrazumevajuća je Creative Commons licenca koja omogućuje drugima da slobodno koriste objavljene fotografije.
1.6 STOCK FOTOGRAFIJA
Predstavlja jedno od najrasprostranjenijih rešenja kada je snabdevanje fotografijama u pitanju. U
slučajevima kada budžet sajta ne dozvoljava unajmljivanje usluga profesionalnih fotografa, većina
dizajnera klijentima predlaže opciju stock fotografija koje se mogu kupiti ili besplatno preuzeti
na mnogobrojnim servisima tj. berzama fotografija širom Interneta. Stock fotografije imaju jasno
definisane načine korišćenja i nakon kupovine se mogu odmah preuzeti, obično su delo profesionalnih fotografa, a cene su pristupačne. Postoji više vrsta licenciranja stock fotografija, tj. definisanja
načina korišćenja.
Najrasprostranjeniji je, tzv. “Royality-free” što znači da se fotografija plaća samo jednom prilikom kupovine i može biti korišćena neograničeno mnogo puta u različite svrhe, a isto tako
fotograf je može prodati neograničeno mnogo puta. Usled velike popularnosti ovog vida snabdevanja fotografijama od strane klijenata, neke od fotografskih agencija su svoj rad fokusirale na
izradu editorijala za stock sajtove, tj. berze fotografija zbog višestruke isplativosti takvog načina
prodaje fotografija.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
107
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Postoje i besplatni servisi koji nude stock fotografije, boljeg ili slabijeg kvaliteta, od profesionalnih ili amaterskih fotografa, koji se uglavnom baziraju na razmenu fotografija i imaju različite vrste
licenciranja i restrikcija prilikom korišćenja u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.
Najpoznatiji sajtovi sa stock fotografijama:
www.corbis.com
www.istockphoto.com
www.gettyimages.com
1.7 AUTORSKA PRAVA FOTOGRAFIJE
Autorska prava nad fotografijom (ili bilo kojim delom) predstavljaju način zaštite koji je u svakoj državi regulisan zakonom. Taj način zaštite podrazumeva ekskluzivno pravo autora da koristi,
reprodukuje ili prodaje svoje delo i apsolutno svako originalno delo podleže autorskim pravima
autora u momentu nastanka.
Fotografija i autorska prava kojima ona podleže, nažalost su jedan i od najrasprostranjenijih
primera kršenja istih pogotovu na Internetu gde je kontrola poštovanja autorskih prava značajno
otežana zbog količine sadržaja i informacija.
Autorska prava (copyright) se ne moraju odnositi samo na jednu osobu tj. umetnika ili autora
dela. Na primer kada kompanija angažuje fotografa da uradi set fotografija specijalno za editorijal, on kao autor jeste nosilac autorskih prava, ali ekskluzivno pravo na fotografiju u tom slučaj
poseduje kompanija i fotografija se može koristiti samo za potrebe editorijala, te autor nema pravo
dalje distribucije tih fotografija.
Ukoliko na sajtu želimo da koristimo određenu fotografiju koja nije naše autorsko delo i koju nismo
kupili na nekom sajtu sa stock fotografijama, postoji način na koji to možemo učiniti legalno i bez
posledica, a to je korišćenje uz dozvolu/saglasnost autora. Dozvola ili licenca za korišćenje od strane
autora i vlasnika ekskluzivnih prava može biti usmena ili pismena sa ili bez novčane nadoknade.
Postoji nekoliko Web servisa koji nude besplatnu razmenu i korišćenje stock fotografija uz prethodnu saglasnost i dozvolu autora za njeno korišćenje. Takođe, ukoliko poželite da koristite fotografiju
sa Flickr-a, a autor je naznačio da poseduje potpuna autorska prava, neophodno je da ga prethodno
kontaktirate za dozvolu, a on će vam dati ostale informacije o vrsti nadoknade koju očekuje.
Nažalost, kao što je već spomenuto, Internet je plodno tlo za kršenje autorskih prava posebno
kada je fotografija u pitanju, pa se veoma često dešavaju slučajevi neovlašćenog korišćenja i objavljivanja fotografija. Autori pokušavaju da se štite od takvih stvari postavljanjem vodenog žiga
na fotografiju (watermark), te jasnim naznakama da se radi o potpunim autorskim pravima nad
fotografijama (all rights reserved.), a sve je veći broj i sudskih sporova koji se tiču povrede autorskih
prava na Internetu.
Ukoliko nije specijalno naznačeno da se fotografija može slobodno koristiti (Creative Commons licence), čak i ako fotografija nije obeležena vodenim žigom i oznakom o potpunim autorskim pravima, neophodno je kontaktirati autora za dozvolu. U suprotnom, fotografiju je zabranjeno koristiti.
Veoma je rasprostranjena pojava da onlajn mediji pribegavaju tome da samo potpišu izvor fotografije odakle su je preuzeli i time autoru daju bar neku satisfakciju, ali to definitivno nije rešenje
ukoliko se od autora ne zatraži pismena ili usmena dozvola.
108
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Dušan Lovre
Video i audio snimci
1. UVOD
Legenda kaže da je sve počelo 2005. u San Francisku. Dva prijatelja večeraju, snimaju se video
kamerom i, prirodno, požele da podele taj snimak sa drugim prijateljima. Međutim, Internet u
to vreme nema mogućnosti jednostavnog deljenja video materijala, pa ovoj dvojici sine ideja da
naprave sajt koji će im omogućiti da ostvare naum. Kasnije im se pridružuje još jedan, i tako oni
stvaraju ono što se danas zove YouTube. Čed Harli, Stiv Čen i Džoud Karim, u to vreme zaposleni
u PayPal-u, verovatno nisu znali da pokreću revoluciju koja i danas traje. Iako je istinitost priče o
kalifornijskoj večeri diskutabilna i, najverovatnije, produkt YouTube PR odeljenja, to svakako ne
umanjuje istorijsku vrednost ovog poduhvata - deljenje videa definitivno je jedan od najvažnijih
aspekata Internet kulture. Prema raznim izvorima sa Interneta, na YouTube-u danas ima više od
100 miliona video klipova, svaki dan pojavi se oko 200 hiljada novih, a da biste pogledali svaki od
tih klipova potrebno Vam je oko 600 godina.
Treba napomenuti da YouTube nije jedini video hosting sajt. Naprotiv, danas postoji mnoštvo lokacija koje nude manje-više iste usluge (BlipTV, Vimeo, Crackle...), ali YouTube je prvi približio video
prosečnom korisniku, pruživši tako milionima mogućnost za “pet minuta slave”. Pored ogromnog
broja korisnika koji “kače” klasične amaterske video snimke (dečiji rođendani, kućni ljubimci...),
skoro sve velike medijske kuće (CNN, BBC, Sky...) imaju svoj YouTube video kanal, a postoji i veliki
broj umetnika različitih profila (režiseri, muzičari, animatori...) koji se na ovaj način vrlo uspešno
promovišu.
slika1. Stiv Čen i Čed Harli
Internet je sa pojavom World Wide Web-a prestao da bude mreža, i postao Mreža, a slobodno
možemo reći da je YouTube od informacije napravio Informaciju.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
109
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
2. SLIKA VREDI KAO HILJADU REČI. POKRETNA SLIKA VREDI KAO MILION.
Da li bi ushićenje planete zbog Armstrongovog “malog koraka za čoveka” bilo toliko veliko da nije
bio obezbeđen TV prenos sletanja na mesečevu površinu? Činjenica je da su pokretne slike najmoćniji način prenosa informacija. Ovo ne treba dalje dokazivati - slušati prenos fudbalske utakmice na radiju i gledanje televizijskog prenosa iste utakmice neuporedivo su različiti doživljaji. Moć
informacije prenete živom slikom možemo videti na svakom koraku. Koliko samo proizvoda nalazi
put do novčanika zahvaljujući TV reklamama? Dok traje Super Bowl, američki ragbi šampionat, 30
sekundi reklamnog spota košta skoro 3 miliona dolara! Ovo ne znači da je neko dovoljno hrabar da
rizikuje. Reklamni prostor se za vreme trajanja Super Bowl šampionata veoma dobro rasproda, a
kompanije koje se reklamiraju zarade mnogo više od početnog uloga. Uspeh propagande kroz pokretne slike uočili su i, nažalost, koristili i Hitler, Staljin, Pinoče i njima slični... Mnogi srednjoškolci
nikada nisu pročitali Romea i Juliju, a velika većina je uživala u filmskoj adaptaciji sa Leondardom
DiKapriom i Kejt Vinslet. Naravno, ovo ne umanjuje veliku vrednost Šekspirovog dela, ali nedvosmisleno pokazuje prednosti slanja informacije putem pokretnih slika u odnosu na sve druge načine.
Internet je dostupnost informacija podigao na sasvim novi nivo. Iako i dalje postoje zemlje koje
kontrolišu pristup različitim sadržajima, danas je mogućnost da bilo ko dođe do bilo koje informacije veća nego ikad. Razvoj videa na Internetu je ovu mogućnost dodatno proširio - zamislite
ogromnu televizijsku stanicu, sa praktično neograničenim brojem kanala i sadržaja, nesputanu i
nepristrasnu, koja vam pruža mogućnost da se uključite u urednički proces...
Prestanite da zamišljate. Uključite se.
3. INTERNET CELEBRITY
Moć Internet videa najbolje pokazuje postojanje tzv. “Internet celebrity-a”, ljudi koji su postali
poznati širom planete zahvaljujući mogućnosti deljenja video klipova. Jedan od najpoznatijih primera su dva brata iz Velike Britanije, Heri i Čarli. Otac ih je 2007. godine snimio amaterskom kamerom kako bi sa prijateljima podelio radost imanja dece. U klipu koji je kraći od jednog minuta, mlađi
brat, Čarli, ujeda Herija za prst. Ovaj prilično dosadan video, za koji biste pomislili da je zanimljiv
samo ocu i da će ga njegovi prijatelji pogledati iz čiste kurtoazije, postao je Internet fenomen. Klip
sa dva deteta i ujedanjem prsta pogledan je više od 150 miliona (!) puta što ga čini najgledanijim
videom na YouTube-u do sad. Heri i Čarli su danas prave zvezde - imaju svoj blog, širom sveta postoje klubovi obožavaoca, štampaju se majice...
Slika 2 - Scena iz klipa “Charlie bit my finger”
110
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Ovi momci nisu jedini primer, naprotiv. Sada već nadaleko čuveni Kanađanin, Žon Lažoa, širom
sveta postao je poznat zahvaljujući svom specifičnom humoru koji je otelotvorio u pesmi “Everyday
Normal Guy”. Nakon početnog uspeha, Lažoa prilično aktivno izbacuje nove pesme i ima vernu
armiju fanova i veoma zauzet raspored nastupa po Americi i Evropi. Svi se sećamo i simpatičnog
debeljuce poznatijeg kao “Numa Numa Guy” - Geri Brolcma je web kamerom snimio svoje izvođenje pesme “Dragostea din tei” moldavskog sastava “O-Zone”. Nakon milionskih pregleda, Geri je
od običnog Internet korisnika postao medijsko lice - između ostalog, pojavljuje se u jednoj epizodi
čuvene serije “South Park”, a učestvovao je u brojnim reklamnim kampanjama.
Slika 3 - Geri Brolcma, “Numa Numa Guy”
Slika 4 - Žon Lažoa
Ovakvih primera je zaista mnogo. Poznati kalifornijski punk-rock bend Weezer je čak napravio
spot za pesmu “Pork and Beans” kao omaž mnogim Internet celebrity-ima. Pored Gerija, u spotu
se pojavljuju i afro nindža, dramatična veverica, Daft Punk ruke...
Vreme je i da pomenemo jedan “ozbiljniji” primer - urugvajski režiser Fede Alvarez snimio je
2009. kratki film “Ataque de Pánico!” (“Napad panike”) u kom džinovski roboti uništavaju Montevideo. Budžet za ovo ostvarenje bio je tričavih 300 dolara. Nepunih nedelju dana kasnije, g. Alvarez
dobija ponude od velikih holivudskih studija što ga na kraju dovodi do ugovora sa filmskom kućom
Ghost House Pictures i rada sa čuvenim režiserom Semom Rejmijem.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
111
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Slika 5 - scena iz filma Ataque de Pánico
4. DIGITALNI VIDEO - OSNOVNI POJMOVI
4.1. ANALOGNI I DIGITALNI VIDEO
Prednosti digitalnog videa u odnosu na tradicionalni, analogni, su brojne. Osnovna razlika između ova dva koncepta je u sledećem: analogni video nastaje tako što se informacije iz objektiva
kamere preko glave za snimanje zapisuju kao video signal na magnetnu traku u kameri, dok se kod
digitalnog videa te iste informacije zapisuju na traku kao podaci. Da bismo ovo razumeli, napravićemo malo poređenje. U audio svetu takođe postoje analogni i digitalni princip zapisa - audio kaseta
i CD. Dok je zvučna informacija na audio kaseti zapisana u vidu zvučnog talasa, na CD-u se zvučni
podaci upisuju u vidu niza brojeva (0 i 1), što je poznato kao binarni zapis. Ovo znači da će zvuk koji
pustite sa CD-a uvek zvučati isto, jer će uređaj koji koristite za puštanje pomenuti niz brojeva uvek
reprodukovati na isti način, za razliku od audio kasete, gde će kvalitet zvuka direktno zavisiti od
stanja u kom se traka nalazi. Napravimo još jedno poređenje - recimo da imate dokument otkucan
u Word-u. Štampana verzija tog dokumenta predstavlja analognu verziju, dok je fajl koji se nalazi
na vašem računaru digitalna. Ako sada ovaj dokument kopirate, jasno je da će svaka fotokopija
papirnog dokumenta izgledati sve lošije i lošije, dok će fajl uvek biti isti, bilo da ga kopirate na disk,
flash memoriju, CD, DVD, šaljete putem Interneta i slično.
Da se vratimo na prednosti digitalnog videa u odnosu na analogni. Pored razlike u kvalitetu samog zapisa, velika prednost digitalnog videa leži u mogućnostima dalje obrade - prošlo je vreme
analogne, nelinearne video montaže, pa ćete danas, bez obzira na to koji izvor videa koristite, biti
u situaciji da obrađujete vaš snimak digitalno, na računaru. Ako želite da ubacite materijal sa stare
VHS trake u računar, moraćete analogni signal sa trake da pretvarate u digitalni, što često dovodi
do značajnog pada kvaliteta slike. Kod digitalnog videa nema ovog problema, jer je niz brojeva koji
predstavljaju video zapis uvek isti.
4.2. OSOBINE DIGITALNOG VIDEA
Danas postoji veliki broj različitih formata i medija na koje možete snimiti video materijal. Najrasprostranjeniji format je i dalje DV (Digital Video) i o njemu će ovde najviše biti reči. Napomenimo
da DV nije jedini format zapisa digitalnog videa (postoje i HDV - High Definition Video, zatim DigiBeta, Digital8, D-VHS i mnogi drugi), ali je zbog pristupačnosti opreme i kvaliteta odličan izbor za
mnoge potrebe.
112
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Svaki video materijal ima sledeće osobine, od kojih zavisi njegov kvalitet:
• Broj frejmova u sekundi (eng. Frame Rate) - video je u stvari niz statičnih slika koje zajedno
predstavljaju celinu. Pojedinačna slika naziva se frejm, a što je više frejmova u sekundi kvalitet snimka je veći. Kod DV formata, a u zavisnosti od televizijskog formata koji se koristi,
broj frejmova je 25 u sekundi (za PAL TV standard, koji se, između ostalih zemalja, koristi i
u Srbiji) ili 30 frejmova po sekundi (kod NTSC standarda koji se koristi u SAD). Filmske kamere beleže video sa 24 fps (eng. frames per second), a pomenimo i high speed kamere,
koje su u mogućnosti da snimaju video sa čak 250 hiljada frejmova u sekundi - prednosti
ovakvog načina snimanja možemo videti u raznim filmovima (npr. “300” Zeka Snajdera ili
“Bullet Proof” Kventina Tarantina) ili u popularnoj emisiji “Time Warp” koja se emituje na
Discovery kanalu.
• Odnos slike (eng. Aspect Ratio) - definiše se kao odnos između širine i visine slike. Ovaj odnos je kod svih popularnih video formata u obliku pravougaonika - standardno je odnos 4:3,
dok je kod widescreen varijante 16:9. Ovo nas dovodi i do priče o rezoluciji.
• Rezolucija (eng. Resolution) - veličina slike. Kod digitalnog videa ova veličina meri se u pikselima (eng. Pixel) - tačkama koje predstavljaju najmanji deo slike. Kod PAL DV videa rezolucija
je 720x576 piksela, što znači da se svaki frejm sastoji od 720 tačaka horizontalno i 576 tačaka
vertikalno. Naravno, veća rezolucija znači i veći kvalitet slike, pa tako video visoke definicije
(HDV) može imati, u zavisnosti od varijacije formata, rezoluciju od 1280x720, 1440x1080 ili
1920x1080 piksela. U poslednje vreme, u visokobudžetnim produkcijama (filmovi, reklame,
spotovi...) koriste se RED kamere, sa maksimalnom rezolucijom od 4480x1920 piksela.
• Bitrejt (eng. Bitrate) - protok podataka po sekundi videa. Kako je digitalni video, kao što je
rečeno, zapisan binarno, tj. kao i svaki drugi fajl na Vašem računaru, bitrejt predstavlja količinu podataka koji će biti sadržani u jednoj sekundi video klipa. Naravno, što je bitrejt veći i
kvalitet videa je veći, ali i veličina fajla u kom je video sadržan. Recimo, isti video će daleko
bolje izgledati ako je njegov bitrejt 2Mbps (megabita po sekundi) nego 300Kbps (kilobita
po sekundi), ali će zauzimati oko 6 puta više mesta na disku. Što je još važnije, ako taj video
postavite na YouTube, vaš gledalac će morati da ima Internet konekciju od bar 2Mbps da bi
gledao klip bez “kočenja”.
4.3. KODECI
Kodek (eng. Codec - Compression/Decompression) je softver koji omogućava čuvanje, odnosno
kompresiju videa, i reprodukovanje, odnosno dekompresiju. Ovo je opet najlakše shvatiti ako uporedimo audio CD i MP3 - CD standardno ima 700 MB i na njega može da stane 70 minuta nekompresovane muzike. Sa druge strane, ako muziku kompresujemo (sabijemo) u MP3 format, na 700
MB može stati i 20 sati muzike. Svaki audiofil sa odgovarajućom opremom će primetiti razliku u
kvalitetu nekompresovane i MP3 muzike, ali prednosti kompresije su, u ovom slučaju, daleko veće.
Što se kompresovanja video materijala tiče, opet postoji veliki broj različitih kodeka. Ipak, pomenućemo samo one koji se najčešće koriste:
• DV - hardverski kodek. Kada snimite DV materijal i “ubacite” ga u računar, biće u DV
kompresiji. Ovo je najbolji način za čuvanje materijala koji kasnije planirate da koristite
za dalju obradu.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
113
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
• MPEG2 - kodek koji se koristi kod DVD video diskova; uobičajen je za emitovanje na TV-u;
odličan za arhiviranje materijala.
• MPEG4 - najpoznatije varijacije ovog kodeka su DivX i XviD (često su filmovi sumnjive legalnosti upravo u nekom od ova dva formata). Često se koristi za video na internetu.
• FlashVideo (FLV) - format koji je razvila Macromedia, danas u vlasništvu korporacije Adobe.
Najviše zastupljen na Internetu.
Kao što vidimo, izbor kodeka zavisi od namene materijala.
5. VIDEO MONTAŽA
5.1. KRATAK ISTORIJAT FILMSKE MONTAŽE
Filmska montaža predstavlja “pričanje priče” spajanjem scena koje mogu biti snimljene na različitim lokacijama, u različitom vremenu. Prvi filmovi sastojali su se od jednog jedinog kadra, koji je
trajao onoliko koliko je to režiser želeo (najpoznatiji primer je “L’Arrivée d’un Train à la Ciotat” - “Dolazak voza u stanicu Ciotat” iz 1895., gde u 50 sekundi gledamo voz koji ulazi u stanicu). Čovek kom
se pripisuje prvi montiran film zvao se Edvard Porter. Kada su ljudi iz filmskog studija Tomasa Edisona
(inače, Edison je bio na čelu kompanije koja je izumela filmsku kameru i projektor) poželeli da snime
nešto duži film od dotadašnjih, obratili su se Porteru, koji je tada radio u ovom studiju. Rezultat je legendarni “Life of an American Fireman” (“Život američkog vatrogasca”), koji se smatra prvim filmom
sa zapletom i filmskom pričom. Oba ova filma možete pogledati na, pogađate, YouTube-u.
5.2. LINEARNA MONTAŽA
Pre pojave računara i nelinearne montaže, filmovi su se montirali direktnim lepljenjem, a kasnije
i presnimavanjem trake. Ovakva montaža naziva se linearna. Linearna montaža je, za današnje
pojmove, iscrpljujuće spor proces - sve scene se fizički nalaze na traci, pa se montiranje svodi na
sastavljanje scena redom. Primer: imate 4 scene sa različitih izvora (traka) i želite da ih izmontirate u određenom redosledu, npr. 2 pa 3, 1, 4. Puštaćete scene redom i snimati ih na glavnu traku.
Problem nastaje kada, iz nekog razloga, želite da promenite redosled scena - kod linearne montaže
nemoguće je umetnuti scenu između dve postojeće, ili promeniti mesto. Ako biste želeli da zamenite mesta scenama 2 i 4 morali biste da krenete ispočetka. Pojavom računara razvila se moćnija,
udobnija i u svakom smislu superiornija montaža - nelinearna.
5.3. NELINEARNA MONTAŽA
Nelinearna montaža je, najprostije rečeno, montaža uz pomoć računara. Pošto računar na video
gleda kao na bilo koji drugi fajl, kod nelinearne montaže nema ograničenja koje prati traku. Jednostavno, možete do mile volje “seckati” video fajlove, spajati ih, menjati redosled scena, dodavati
grafiku, titlove, muziku... Opet jedan primer: imate film na VHS kaseti i u sred filma snimljene su
reklame. Da biste ih se otarasili potrebno je da imate dva video-rekordera (ili jedan rekorder i jedan
plejer), pa u jedan ubacite kasetu sa filmom a u drugi praznu kasetu. Zatim pustite film dok na drugom rekorderu započnete snimanje. Čekate da kaseta dođe do dela gde su reklame pa zaustavite
snimanje. Premotate reklame i ponovo pokrenete snimanje... Ovaj beskrajni proces se kod nelinearne montaže završava sa par klikova mišem.
Postoje razni programi za montažu na računaru, o kojima će više reči biti u poglavlju 5.6.
114
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
5.4. VRSTE KADROVA
Postoji više vrsta kadrova koji su opšteprihvaćeni i sa kojima ćete se sretati:
• Total - široki kadar. Često se koristi za određivanje mesta gde se radnja dešava. To može biti
neki pejzaž, zgrada, snimak kompletne sale gde se konferencija dešava i slično;
• Opšti plan - bliže upoznavanje sa prostorom, npr. nekoliko novinara stoji u holu i sl;
• Srednji plan - upoznavanje sa akterima radnje. Vidi se cela ljudska figura, izraz lica, gestikulacija;
• Srednje krupan plan - fokusiran na jednog ili dvoje ljudi. Vide se od pojasa na gore. Često se
koristi za snimanje izjava. Fokus je na ljudskom licu;
• Krupan plan - čovekovo lice. Vrlo često korišćen u filmu, retko u informativnim prilozima;
• Detalj - najkrupniji plan. U fokusu je najčešće predmet. Često se koristi kao među-kadar.
5.5. OSNOVNA PRAVILA MONTAŽE
Ovde ćemo se osvrnuti na neka osnovna pravila bez kojih bi montiranje bilo tehnički neispravno. Jedna od najbitnijih stvari je tzv. rampa - zamišljena osa akcije u kadru. Pretpostavimo da
imate snimljen intervju i u kadru vidimo novinara i osobu A, koja odgovara na pitanja. Novinar
je u levom uglu, osoba A u desnom. Snimatelj je snimao intervju i iz suprotnog ugla, pa imate i
kadar u kom je novinar u desnom uglu a osoba A u levom. Spajanjem ova dva kadra došlo bi do
preskakanja rampe. Pošto gledalac vidi samo ono što je kamera zabeležila, vrlo je bitno da ga
orijentišemo u prostoru, a rampe služe upravo tome. Preskakanjem rampe gubi se prostorna celovitost, što gledaoca dezorijentiše i rezultuje suprotnim efektom od željenog - informacija koju
ste želeli da prenesete prelazi u drugi plan, i gledalac se sada podsvesno ponovo orijentiše. U
filmovima i spotovima se rampe ponekad namerno preskaču, sa svesnim ciljem režisera da zbuni
gledaoca, ali u montiranju informativnih priloga ovo se uvek izbegava. Još jedna stvar o kojoj
treba voditi računa su tzv. “skok-rezovi” (eng. Jump-cuts) - preskakanje vremenskog kontinuiteta. Recimo da montirate intervju, i preskačete određeni deo. Rez koji napravite biće “skok-rez”
- identičan kadar, isti subjekat, drugo vreme. Da ne biste nepotrebno uznemiravali gledaoca, ovo
ćete rešiti dodavanjem među-kadra, npr. krupan snimak ruke govornika, neki detalj iz pozadine
i slično. “Skok-rezovi” se vrlo često koriste u spotovima, gde imaju zaista zanimljiv efekat, ali ih
treba izbegavati u klasičnim informativnim prilozima.
Još jednom - imajte u vidu da je montaža pričanje priče. Ako imate kadar gde osoba A zamišljeno gleda u nešto, gledalac će očekivati da vidi šta je to - vodite računa o prostoru. Ako montirate
konferenciju za novinare koju je neko od govornika u nekom trenutku napustio, ne vraćajte se na
kadrove gde je taj govornik i dalje prisutan - vodite računa o vremenu.
5.6. SOFTVER ZA VIDEO MONTAŽU
Kao i za svaku drugu oblast, i za video montažu postoji priličan broj programa. U PC svetu najpopularniji je Adobe Premiere - kao što je Photoshop industrijski standard u domenu grafičkog
dizajna i obrade fotografije, tako je Premiere standard u domenu montaže i video postprodukci-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
115
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
je. Ipak, ako ne želite profesionalno da se bavite videom, problem može predstavljati cena: pun
paket, Adobe Premiere Pro CS4 košta skoro 1000€ dok je oskudnija verzija, Premiere Elements
oko 100€. Neku vrstu alternative ovim programima predstavlja Windows Movie Maker, koji besplatno dolazi uz Windows (NAPOMENA: Windows Movie Maker ne dolazi uz Windows 7, ali se
može besplatno preuzeti sa Microsoftovog sajta). Prilično visoka cena Adobe-ovog softvera ima
svoj razlog - u pitanju je vrhunski program za potpunu kontrolu kreativnog procesa montaže.
Microsoft-ovo čedo je daleko jednostavniji program, sa manje opcija i bez mnogih naprednih
mogućnosti. Ipak, kada tek ulazite u vode digitalnog videa Windows Movie Maker može biti dobar izbor.
Tokom ove škole koristićemo Windows Movie Maker i još neke prateće programe. To je samo
početak. Iskreno se nadam da će vam se video montaža uvući pod kožu i da ćete se vremenom
odlučiti za ozbiljniji softver.
6. ŠTA DALJE?
Internet i tehnologije koje ga okružuju sve više napreduju svakog trenutka. Razvoj društvenih
mreža doveo je do povezanosti o kojoj se pre desetak godina nije ni razmišljalo. Kamere mobilnih
telefona sve su kvalitetnije, wireless hotspotovi nalaze se na sve više mesta. Nadam se da ćemo
za relativno kratko vreme moći da se povežemo sa skoro bilo kog mesta na planeti. Mnogi ljudi
tvrde da nas Internet otuđuje, da zastranjujemo. Ja sam ubeđen u potpuno suprotno - Internet
nas vraća osnovi, poenti i smislu društvenih bića: deljenju. Bez obzira u šta verujete, u nekog
svesnog tvorca ili u evoluciju, neminovno je da se konstantno dešava razvoj i napredak. Živimo u
zanimljivim i veoma dinamičnim vremenima, a biće samo bolje. Dobrodošli!
116
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Vukašin Stojkov
Grafikoni i mape,
zvučni slajd i dokumenti
WORDPRESS DIZAJN
Veb dizajn je po svojoj prirodi značajno drugačiji od grafičkog dizajna, koji je većini ljudi prva asocijacija pri bilo kakvom pomenu pojma dizajn. Dok je cilj grafičkog dizajna da posmatračima prenese poruku, ideju i/ili osećaj oslanjajući se na vizuelne elemente, zadatak veb dizajna je da prenese
informaciju, obavi određenu funkciju, omogući interakciju kao i da zadrži posetioca.
Ova poslednja funkcija veb dizajna je posebno relevantna, u vremenu kada postoji prezasićenost
izvorima onlajn informacija i opcija za provođenje vremena na internetu. Danas samo sekunde
dele korisnika od kliktanja na “Nazad” dugme u pregledaču ili odlaska na neki drugi, od ranije poznat, sajt sličan vašem, ili pak vraćanja na Facebook da se vidi šta ima novo kod prijatelja.
Razlozi za odlazak posetilaca sa vašeg sajta se grubo mogu podeliti na grupu onih koji nisu pronašli ono što su tražili ili očekivali i na one koji nisu uspeli da se snađu sa interfejsom zbog toga
što je bio grafički pretrpan i nepregledan, tipografski nečitljiv ili se dizajn raspadao u njihovom
pregledaču. Naravno, ukoliko vi ili vaša organizacija ulažete napor u produkciju i razvoj onlajn publikacije nije vam cilj da gubite posetioce (i prihod od oglašavanja) zbog toga što ste napravili grešku
u koracima prilikom dizajna.
Pored brojnih drugih prednosti Wordpress autorima i onlajn izdavačima olakšava i obavljanje
ovog važnog koraka.
WORDPRESS TEME
Kao što je to slučaj sa dodatnim funkcionalnostima – plaginima –Wordpress je modularan kada je
u pitanju i dizajn, oslanjajući se na teme kada je u pitanju izgled sajta koji pokreće Wordpress. Jedna tema je skup grafičkih i drugih fajlova koji svi zajedno određuju izgled sajta, od boja i raspored
elemenata do veličine teksta i konkretnih fontova koji se koriste.
Ogromna većina dostupnih WP tema na koje možete naići je prihvatljivog do visokog kvaliteta
kada se na umu imaju zahtevi vezani za (veb) dizajn. Veliki izbor tema – preko 1000 na zvaničnom
sajtu Wordpressa plus još barem toliko na drugim sajtovima – kao i velika raznolikost namena za
koje su pravljene čini gotovo izvesnim da ćete iz postojećeg skupa tema pronaći jednu koja zadovoljava vaše potrebe.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
117
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Instaliranje teme
Izbor između različitih tema obavljate pod odeljkom ‘Izgled’ kontrolnog panela, putem opcije
‘Teme’. Klikom na opciju ‘Uključi’ aktivirate temu, dok preko ‘Dodaj novu’ dugmeta – dodajete
nove teme.
Kako pronaći Wordpress temu
Najlogičnije mesto za početak potrage za temom za vaš projekat je zvanični sajt Wordpressa i
baza tema koja se tamo nalazi (na adresi http://wordpress.org/extend/themes/).
Sajt Smashing Magazine je mesto gde se može naći veliki broj tema grupisanih ili po vremenu nastanka ili nekom svojstvu ili nameni (portfolio, minimalan dizajn, galerija). Adresa gde ovo možete
naći je http://www.smashingmagazine.com/tag/wordpress/.
Pri traženju tema sa nekim određenim svojstvom, npr. ‘magazine wordpress themes’, najbolji
ostaje Gugl kojim možete naći skupove tema grupisanih po datom kriterijumu na mnogobrojnim
sajtovima koji se bave dizajnom i Wordpressom.
Pored besplatnih tema kakva je većina dostupnih postoje i one koje se plaćaju, odnosno premium teme. Cena ovih tema se uglavnom kreće od 15 do 50€ i mogu imati niz prednosti i sa strane
izgleda i sa strane funkcionalnosti. Neka od mesta gde možete naći ovakve teme su http://www.
woothemes.com/, http://themeforest.net/category/wordpress, http://gorillathemes.com/.
Ukoliko zaključite da nijedno gotovo rešenje ne odgovara onome što ste zamislili vi i vaša organizacija moraćete naručiti pravljenje posebne teme, što je u najvećem broju slučajeva najbolje
rešenje. U ovom slučaju treba obratiti pažnju na portfolio tima dizajnera i programera i nastojati da
se angažuje onaj tim koji ima iskustva u razvoju WP tema.
118
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
GRAFIKONI
Grafikoni su grafički elementi putem kojih vizuelno predstavljamo podatke, gde su podaci predstavljeni simbolima poput grafikona sa stubcima, linijskog grafikona, cirkularnog i drugih vrsta grafikona.
Koriste se da bi olakšali i ubrzali razumevanje velikih količina podataka kao i njihovih odnosa.
Za različite vrste podataka su pogodnije i odgovarajuće vrste grafikona, za procentualne grafikone
(npr. rezultati izbora) su pogodni cirkularni grafikoni, za podatke koji predstavljaju neke promene
tokom određenog vremena (npr. kurs dinara i evra) su pogodni linijski itd.
Alati za pravljenje grafikona
Postoji veliki broj različitih alata za pravljenje grafikona, a ovde ćemo pomenuti dva koja se ističu
svojim prednostima.
Microsoft Office je paket za kancelarijsko poslovanje i obrađivanje informacija bez koga je teško
zamisliti bilo koju kancelariju, odnosno – novinarsku redakciju. Poznavanje rada sa ovim programima se uglavnom podrazumeva da bi se neko smatrao informatički pismenim tako da je sa te strane
Excel kao deo ovog paketa dobar izbor za pravljenje grafikona.
Nakon što pripremite odgovarajući tablični proračun pravite grafikon biranjem opcije ‘Chart’ u
meniju ‘Insert’. Excel nudi ogroman broj opcija za oblikovanje željenog grafikona za svaki od ponuđenih tipova. Ovako dobijeni grafikon se za korišćenje na vebu najlakše pripremate tako što ga
snimite kao sliku (desni klik na površinu grafikona, opcija ‘Save as picture…’) i kao sliku ubacite u
tekst koji se priprema za objavljivanje.
Swivel (http://www.swivel.com/) je besplatni onlajn servis koji omogućava pravljenje interaktivnih grafikona. Grafikoni koje napravite pomoću ovog servisa se mogu ugraditi (en. embed) u tekst
koji spremate za objavljivanje po sistemu sličnom načinu na koji se ugrađuju videi sa YouTubea.
Sam grafikon se pravi na isti način kao i u Excelu – unosom podataka u tabelu te biranjem vrste grafikona. Kako bi dobijeni grafikon ugradili, tekst ili stranicu na sajtu morate ga prvo javno
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
119
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
podeliti (‘Share’ pa ‘Make public’) te kliknuti na opciju za ugrađivanje (‘Embed’). Dobijeni kod
iskopirate i pejstujete u onom delu teksta gde ga želite smestiti. (Tokom ove operacije smeštanja
koda morate se prebaciti na ‘HTML’ mod uređivanja članka odnosno stranice.)
INFOGRAFICI
Dok grafici služe da se brzo i pregledno predstavi velika količina podataka kao i njihovi odnosi
infografici uključuju i predstavljanje informacija i znanja pored podataka.
Jedna od pojava koja prati dolazak informacionog doba je i preopterećenost količinom informacija koje dolaze do nas kao i potencijalnih izvora za konzumiranje informacija. Jedan od načina da
se vaš medij istakne u očima posetilaca i kako bi im se na najbolji način prenele informacije te ih se
pretvorilo u članove redovne publike je upravo korišćenje infografika.
Pomoću infografika možete zainteresovati vašu publiku za nešto što bi inače preletela, možete im
predstaviti kompleksne informacije na način koji je jednostavan za razumevanje i možete ih pokrenuti ili ubediti kako uz pomoć brojeva ili sirovih činjenica nikako ne biste mogli.
Među najosnovnije tipove grafika spadaju dijagrami, organizacione sheme, hronologije i mape.
Za najbolje rezultate je preporučljivo izabrati onu formu ili kombinaciju koja je najpogodnija za taj
konkretan slučaj. (Idealno je u ovaj proces uključiti i dizajnera odnosno art direktora redakcije.)
120
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Alati za pravljenje infografika
Preceden (http://www.preceden.com/) je besplatni onlajn servis pomoću koga možete napraviti
vizuelni hronološki infografik i zatim ga ugraditi u vaš tekst.
Wordle (http://www.wordle.net/) je besplatni onlajn servis za kreiranje oblaka reči. Koristeći ga
možete praviti privlačne grafičke prikaze najčešće pominjanih reči u nekom tekstu ili govoru.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
121
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
DOKUMENTI
U prednosti onlajn objavljivanja spada i to što svojoj publici možete predstavljati i materijale o
kojima se izveštava, kao što su tekstovi zakona, prezentacija sa pres konferencije, izveštaji i drugi
dokumenti.
Takođe se za teme od posebnog značaja mogu stvarati prezentacije, e-knjige i whitepaperi koji
doprinose potpunijem izveštavanju o nekoj temi i uspostavljanju ugleda novinske kuće.
E-knjige
S’ vremena na vreme se u javnosti pojavi interesovanje za neku temu po pravilu podstaknuto tekućim dešavanjem, od društvenih pojava kao što je nasilje u porodici, ekonomskih poput kretanja
kursa dinara do političkih kao što je status Kosova.
Osmišljavanje i produkcija e-knjiga može biti odlično rešenje za izdvajanje ponude vašeg medija
u ‘džungli’ često sličnog i monotonog pokrivanja ovakvih širokih tema.
Glavna pravila za izradu uspešnih e-knjiga, onih koje će privući pažnju široke publike i podstaći
viralno širenje istih su da budu besplatne za preuzimanje, da budu grafički privlačne i ispraćene
odgovarajućim fotografijama i ilustracijama te da budu pisane razumljivim jezikom.
Dodatna uputstva za izradu uspešnih e-knjiga:
• Koristite pejzažnu orijentaciju – lakše se čita na ekranima.
• Napravite posebnu stranicu za preuzimanje koja će isticati nekoliko ključnih pitanja na koja
se u e-knjizi odgovara.
• Ne dopustite sebi luksuz gramatičkih i pravopisnih grešaka.
• Izaberite naslov koji će u trenutku zarobiti pažnju vaših čitalaca.
• Na kraju e-knjige pozovite čitaoce da je podele sa svojim prijateljima.
Alati za objavljivanje dokumenata
Slideshare (http://www.slideshare.net/) je besplatni onlajn servis koji omogućava postavljanje
PowerPoint (i Word i PDF) dokumenata i služi za objavljivanje prezentacija. Ovim putem objavljenu
prezentacija možete ugraditi (en. embed) u tekst ili stranicu publikacije.
Prednost korišćenja ovog servisa je to što se posetiocu pruža mogućnost da zaobiđe često napornu proceduru preuzimanja (po pravilu glomaznog) fajla te njegovo otvaranje i pregledanje na
računaru. Kada se prezentacija ugradi u tekst ona se može pregledati brzo i jednostavno odnosno
u okviru teme koja se obrađuje.
Scribd (http://www.scribd.com/) je besplatni onlajn servis koji omogućava postavljanje i objavljivanje tekstualnih dokumenata i njihovo potonje ugrađivanje u stranicu. Prednosti su slične prethodnom servisu Slideshare – omogućava jednostavno pregledanje dokumenata u okviru teksta koji
obrađuje neku temu. Npr. možete ugraditi tekst novog zakona u tekstu koji najavljuje glasanje o
njegovom usvajanju.
122
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
123
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Srđan Erceg
Internet oglašavanje
UVOD
Internet oglašavanje u okviru škole Web novinarstvo je osmišljeno sa ciljem upoznavanja polaznika sa osnovnim pojmovima i konceptima ove grane digitalne industrije. S obzirom na poslovnu
važnost ove teme, u kojoj možda leže odgovori i na potencijalne izvore kako finansiranja poslovanja, tako i zarade, fokus u skriptama i na predavanjima je prevashodno na stanju na tržištu Srbije
početkom 2010. godine. Dakle, konkretno i primenjivo.
OSNOVE INTERNET MARKETINGA
Internet marketing je u najširem smislu planirano vođenje kompletnog nastupa firme, proizvoda
ili usluge na internetu, od dizajna sajta, izbora domena, preko pozicioniranja na pretraživačima,
društvenim medijima, do vođenja oglasnih kampanja, komunikacije sa potrošačima/korisnicima
i ostalih neophodnih radnji za pravilno zauzimanje pozicije na intenet tržištu. Iako se često
smatra da je internet marketing isto što i internet oglašavanje, činjenica je da je oglašavanje,
kao i na tradicionalnim medijima, samo deo šireg marketinškog nastupa i podređeno konačnom
makretinškom cilju.
Kako bismo razumeli internet marketing, neophodno je dotaći se marketinga generalno, pogotovo
oglašavanja, pošto se bavimo internet oglašavanjem. Oglašavanje je vid komunikacije koji za cilj
ima navođenje potrošača ili korisnika na određnu akciju1. Obično je u pitanju prenošenje poruke
koja kod potencijalnog potrošača utiče na njegovu percepciju proizvoda ili usluge, na emocije
koje oseća prema njima, zatim na prepoznatljivost proizvoda, i druge elemente, koji utiču na izbor
između dva konkurentska proizvoda i navode ga kupi proizvod ili uslugu oglašivača. Osnovni cilj
internet oglašavanja se svodi na isto. Povećati prodaju, stvoriti emociju, obavestiti, itd.
Prema generalnoj teoriji marketinga i oglašavanja, svi elementi koji učestvuju u građenju i
prenošenju oglasne poruke budu kreirani na određeni način, u skladu sa ciljevima kampanje,
ciljnom grupom, itd. Da ne bismo odlazili sa teme, suština je da je za svaku uspešnu kampanju
neophodno ne samo zakupiti odgovarajuće medije, već imati i pravilno kreiranu reklamu - kreativu.
Kvalitet kreativnog rešenja je možda i najvažniji pojedinačni element svakog oglašavanja. Ukoliko
uspešno prenese gorespomenute elemente potencijalno potrošaču/korisniku, šanse da se
postigne željeni rezultat značajno rastu. Ukoliko je reklama ne odgovarajuća, onda će i rezultate
1
Wikipedia, Advertising - http://en.wikipedia.org/wiki/Advertising
124
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
biti teško ostvariti. Isto važi i za medijsko planiranje. Reklama namenjena muškarcima, plasirana
ženskoj populaciji, koliko god bila dobra, neće poslužiti svrsi. Pojednostavljeno, svi elementi
moraju biti adekvatno uklopljenji u jednu funckionalnu celinu.
Merilo uspešnosti određene kampanje je pritom veoma teško ustanoviti. Prodaja spada u
najpoverljivije podatke koje klijent može posedovati i koliko god da blisko sarađuje sa agencijom,
gotovo je nemoguće očekivati dobiti takve informacije od klijenta. Istovremeno, ne utiču samo
reklamne kampanje na dobru ili lošu prodaju određenog proizvoda, već gotovo nemerljiv broj
elemenata, te je samim tim nemoguće na osnovu prodajnih rezultata ili nekih drugih rezultata
izmeriti kvalitet kampanje, koji agencija prodaje. Da, moguće je pratiti uticaj kampanje, ali da bi se
uspostavilo poslovanje neophodno je ustanoviti i mere koje određuju cenu određene kampanje.
Ovo je učinjeno kroz plaćanje kreativnih agencija po satu rada, a za agencije koje se bave medijskim
planiranjem kroz “kupovinu” publike.
Kada je reč o televiziji, govorimo o broju ljudi u određenoj ciljnoj grupi koji su videli reklamu,
kada je reč o štampanim medijima pričamo o tiražima, kada je reč o bilbordima (Out Of Home
oglašavanje) pričamo o broju vozila (ljudi) koji su prošli pored reklame, na radiju o slušanosti, a
na internetu o broju prikaza oglasa i o broju klikova na isti. Kod internet oglašavanja postoji još
načina merenja rezultata, zahvaljujući samoj prirodi medija, ali se trenutno u Srbiji većina merenja
uspeha kampanje svode na dva: što veći broj prikaza oglasa i što veći broj klikova na oglas. Iako je
ovakava podela prilično pojednostavljeno gledanje na marketing generalno, kao i na kompleksan
medij poput interneta, treba uzeti u obzir da se gotovo svako planiranje zakupa oglasnog prostora
trenutno na Mreži u Srbiji svodi na ova dva cilja.
Da bi se ostvario cilj bilo koje internet kampanje moramo znati ili preporučiti nekoliko osnovnih
stvari: koji će biti ciljani sajt ili ciljana stranica (Landing page), ciljnu grupu kojoj treba da prikažemo
oglas, koje tipove oglasa ćemo koristiti i način na koji će se izračunavati zakup oglasnog prostora.
Ciljna grupa
Ciljna grupa je industrijski standard za naziv grupe potencijalnih potrošača ili korisnika kojima
želimo da prenesemo našu oglasnu poruku. Definiše se obično demografski, prema polu, starosti,
kupovnoj moći ili bihejvioristički - prema ponašanju i kupovnim navikama, kao i prema proizvodima
ili uslugama koje traže. Postoje i drugi načini definisanja, ali ovo su dva osnovna.
Landing Page
Ciljna strana je mesto na koje treba da dovedemo ciljnu grupu i od nje u velikom zavisi uspeh
kampanje. Ukoliko je stranica na koju će doći nedogovarajuća, rezultati kampanje bez obzira na
broj prikaza oglasa ili klikova na isti će biti značajno umanjeni. Stoga je pravilan izbor ciljne strane,
i njena izrada, od presudnog značaja. Primera radi, ukoliko je cilj prodaja, a na ciljnoj strani ne
postoji sistem za online prodaju, šanse se značajno smanjuju da ćete tog konkretnog posetioca
pretvoriti u mušteriju.
Tipovi oglasa
Izbor tipa oglasa takođe značajno može uticati na uspeh kampanje, čak je i uslovljen tipom
proizvoda ili usluge koju reklamiramo. Ukoliko se radi o robi široke potrošnje (Fast Moving Consumer
Goods (FMCG)) najčešće je neophodno da postoji momenat promocije naziva robne marke koju
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
125
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
reklamiramo ili prikaz njenog zaštitnog znaka, boje ili oblika koji asocira na nju. Postoje i kampanje
koje su nešto kompleksnije i ne prenose poruku iz prvog, već vas mame da kliknete na baner kako
biste saznali šta se reklamira, ali se i tada koriste vizuelno elementi kako bi naveli posmatrača na
klik. Osnovni tipovi oglasa su:
1. Multimedijalni, poznatiji i kao baneri, koji sazdrže bogate audio-vizuelne elemente.
2. Tekstualni, koji se svode na tekst.
Oba imaju svoju svrhu, oba mogu prenositi emocije i informacije, ali izbor jednog ili drugog
će uticati na formiranje sadržaja oglasa, a možda i na način izračunavanja cene zakupa oglasnog
prostora.
Načini izračunavanja cene
Načini izračunavanja cene oglasnog prostora svode se na dva osnovna:
1. Po prikazu - Cost Per Mille (CPM), ponekad nazivan i Cost Per Thousand (CPT), jer se plaća
po hiljadu prikaza,
2. Po kliku - Cost Per Click (CPC), po kome se plaća za klik na oglas.
Kao što se vidi iz priloženog, dva osnovna merila su konstantno prikaz i klik. Izbor između jednog
ili drugog načina obračuna zavisi prevashodno od mogućnosti, a potom i od cilja kampanje.
Ukoliko postoji mogućnost, izbor se svodi na finansijsku isplativost - šta košta manje. Da li CPM
ili CPC? S obzirom da se tokom kampanje prate i prikazi i klikovi, važno je naći najbolji odnos.
Druga stavka jeste cilj kampanje, koji u dobroj meri i utiče na izbor načina obračuna. Ukoliko klijent
oglašava konkretan proizvod koji prodaje na sajtu, u velikom broju slučajeva se bira CPC, jer ne
može doći do prodaje ukoliko ne bude klikova, dok kod klijenata koji oglašavaju npr. robu široke
potrošnje, prodaja se u 99% slučajeva neće obaviti online, cilj je podizanja svesti o robnoj marki
(Brand Awareness), građenje pozitivnih emocija i slično. Samim tim, možda je čak mnogo važnije
da potencijalni potrošači vide oglase, pre nego kliknu na njega. Naravno, ovo je pojednostavljeno
gledanje i idealan slučaj je prikaz i klik, pri čemu potencijalni potrošač dolazi na sajt na kome ga
dočekuju npr. informacije o akcijama ili nagradnim igrama koje će dodatno pospešiti prodaju. No,
princip je jasan.
Na osnovu gorespomenutih osnovnih parametara dolazite i do izbora između dva osnovna tipa
kampanje: Display Advertising (Baneri) i Pay Per Click (Kontekstualno). Iako postoji mnogo preplitanja između ova dva tipa, industrija je prihvatila ovu podelu.
BANERI (DISPLAY ADVERTISING)
Šta su baneri?
Baneri su jedan od tipova grafičkih oglasa, koji su velikom rasprostranjenošću i popularnošću,
greškom, postali sinonim za celokupno vizuelno oglašavanje (Display Advertising2) na internetu i kao
takvi su prihvaćeni i u Srbiji. Display Advertising u izvornom obliku podrazumeva sve vrste vizuelnih
oglasa3, poput novinskih i TV oglasa, uključujući i tekstualne, grafičke i druge vizuelne forme, ali je
termin u internet marketingu prerastao u naziv za tipove kampanja koje podrazumevaju pre svega
2
3
Yahoo! HELP, What is Display Advertising? - http://help.yahoo.com/l/us/yahoo/ysm/mda/basics/what_displayadvertising.html
Wikipedia, Display Advertising - http://en.wikipedia.org/wiki/Display_advertising
126
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
korišćenje banera koji se kupuju po prikazu, ne po kliku. Radi lakšeg razumevanja i komunikacije u
nastavku ćemo Display Advertising korisititi upravo na ovaj, tržišno prihvaćeni, način.
Display Advertising, kako mu i sam naziv, kaže bavi se pre svega vizuelnim momentom oglašavanja
i osnovni cilj u ovom slučaju nisu klikovi, već prikazi. Ovakav pristup je sličan takozvanim klasičnim
medijima poput televizije, štampe (novine i magazini), Out Of Home (bilbordi...) i drugim, koji
nisu interaktivni i ne omogućavaju posmatraču više od posmatranja reklamne poruke i upijanja
njenog sadržaja, te je i cilj sličan - prevashodno preneti posmatraču, kroz pravilno kreiran vizuelni
element, i emociju i informaciju, što će kasnije uticati na kupovinu robe ili usluge koju reklamiramo.
Pritom, kako veb baneri jesu interaktivni, ne zadržavamo se samo na ovome, već kroz interakciju
sa banerom, da li kroz klik ili neku kompleksniju akciju, omogućavamo posmatraču i da aktivno
učestvuje u kampanji i naravno da ga preusmerimo na sajt na kome možemo da mu ponudimo
i kompleksnije akcije, poput prodaje, prijavljivanja na listu za slanje email poruka, preuzimanje
probnih verzija softvera i drugih akcija.
Ciljevi su dakle kod ovog tipa kampanja, prema prioritetima, sledeći:
1. Prikaz (Impression),
2. Klik (Click),
3. Ostale akcije koje se događaju na sajtu.
Osnovni cilj je ostvaren već kod prikaza, jer je povećan OTS (Opportunity To See) određenog
oglasa u određenoj kampanji. OTS4 je mera koliko je puta pripadnik željene ciljne grupe imao priliku
da vidi našu reklamu. Što veći OTS, to bolje. Paralela se može povući najpre sa TV oglašavanjem,
gde ne postoji direktna interakcija sa oglasom, ali koja već decenijama predstavlja glavni oglašivački
kanal komunikacije kroz sve elemente koje smo već pomenuli na početku u generalnom opisu
svrhe oglašavanja - emocije, informacije, itd.
Razlike između TV-a i banera, i to velike, naravno postoje i baneri svakako nisu jednaki TV
spotovima, ali je vizuelni momenat najvažniji i stoga kroz tu prizmu treba posmtrati ovakav
vid internet oglašavanja. Istovremeno, baneri sa sobom donose dodatnu dubinu, njihovom
interaktivnošću, gde dolazimo do drugog cilja - klikova.
Cilj kod klika je naravno preusmeriti potencijalnog potrošača na sajt na kome se odigrava dodatna
interakcija. Što više klikova, to bolje. Kroz čist broj posetilaca povećavamo broj ljudi koji su ne samo
bili izloženi reklami (vizuelni momenat), već i onih koji su kroz interakciju klikom došli na sajt, gde
su dodatno izloženo promotivnim informacijama i vizuelnim elementima. Klik je otvorio dodatnu
dubinu u kampanji i stoga je poželjno imati što više klikova u svakom vidu internet oglašavanja, ali
u slučaju Display Advertising-a treba uvek uzeti u obzir njihov osnovni cilj - prikaz.
Kada pogledamo cilj jasno je i kako dolazimo do načina izračunavanja vrednosti kampanja kod
Display Advertising-a - plaćanje po prikazu. Ukoliko se poredi sa plaćanjem po kliku, da cena je
veća, ali je pristup drugačiji i treba naglasiti još nešto - kod ovog tipa oglašavanja pozicije oglasa su
obično premijum pozicije.
Premijum pozicije su najbolje moguće pozicije u vizuelnom kontekstu. Jasno istaknute, u prvom
skrolu, na mestu na kome je gotovo izvesno da će posetilac sajta biti izložen oglasnoj poruci.
Navedene pozicije je gotovo nemoguće zakupiti na drugi način.
4
Western Publishers Ltd, Opportunities-to-see - http://www.westburnpublishers.com/marketing-dictionary/o/opportunities-to-see-(ots).aspx
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
127
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Međutim, kako smo već nebrojeno puta istakli da nam internet pruža dubinu klika, moramo da
se pozabavimo i klikovima i načinom da povećamo njihov broj, a da ne povećamo dramatično cenu
kampanje. Odgovor nam daje kontekstualno oglašavanje, tj. Pay Per Click kampanje.
KONTEKSTUALNO OGLAŠAVANJE (PAY PER CLICK)
Šta je kontekstualno oglašavanje?
Kontekstualno oglašavanje je oglašavanje na osnovu konteksta (sadržaja) koji se nalazi na
sajtu na kome se prikazuju željeni oglasi. Za razliku od demografskog pristupa, gde ciljanje
započinjemo izborom medija ili podmedija u skladu sa brojem gledalaca, čitalaca, slušalaca i
drugo, određene ciljne grupe definisane prema demografskim parametrima i pokazateljima,
kod kontekstualnog oglašavanja ciljanje započinjemo korišćenjem ključnih reči (keywords) koje
se nalaze u tekstovima sajtova koje potencijalni potrošač posećuje, a koji pružaju mogućnost
plasiranja kontekstualnih oglasa ili ih koristi u pretrazi na internet pretraživačima poput Google-a,
Yahoo-a i drugih, da bismo plasirali oglas u skladu sa interesovanjima potencijalnog potrošača.
Kako je predominantni model izračunavanja cene u ovom tipu kampanja, koje donose daleko
veći broj klikova u odnosu na Display Advertising, plaćanje po kliku (Pay Per Click (PPC)), te je i
usvojeni naziv za kontekstualne kampanje u Srbiji sa početka 2010. godine - PPC kampanje, iako
je PPC samo način izračunavanja plaćanja.
Kao što je već napomenuto, dok je kod Display Advertising-a prevashodni cilj prikazati oglas
i audio-vizuelno preneti poruku, kod PPC kampanja primarni cilj jeste navesti potencijalnog
potrošača da klikne na oglas i bude preusmeren na sajt na kome se navodi ka željenoj akciji. Dakle,
ciljeve u skladu sa prioritetima ćemo poređati prema sledećem redosledu:
1. Klik,
2. Akcija na sajtu koji ciljamo,
3. Prikaz oglasa.
Zapravo, kontekstualno oglašavanje je postalo izabrani model oglašavanja kod kampanja čiji su
osnovni cilj klikovi, baš zbog osobine da donosi viši Click Through Rate (CTR) - broj klikova prema
broju prikaza - u odnosu na Display Advertising. Zašto je kontekstualno oglašavanje orijentisano
prema kliku? Odgovor leži u principu rada - plasiranju oglasa prema sadržaju. Ovaj princip se
donekle može uporediti sa tipologijom u klasičnom oglašavanju, u kome pored analize demografskih
podataka, se posmatra i tipologija određene emisije, rubrike - akcioni film, sportske strane, itd,
s velikom prednošću u korist internet oglašavanja, koje nam zahvaljujući dvosmernom protoku
informacija između sajtova i njihovih korisnika i naravno interaktivnoj prirodi medija, omogućava
da ne ciljamo po opštem interesovanju, već konkretne pojmove koje interesuju korisnike Interneta,
što dovodi do vrlo preciznog ciljanog plasiranja reklame i samim tim do velikog broja klikova.
Ključne reči su ti pojmovi koji mogu sadržati jednu ili više reči, pri čemu se konkretne reči mogu
ponavljati u drugim ključnim rečima. Primera radi “laptop” je jedna ključna reč, a “Acer laptop” je
druga ključna reč. Ovo je pojednostavljen opis ključnih reči, pošto postoje različiti tipovi ključnih
reči: precizne, široke, negativne, itd; kao i ključne reči koje opisuju proizvod, ključne reči koje
opisuju posetioca kome želimo da plasiramo poruku i druge, a sve zavise od same mreže i sistema
za oglašavanje koje koristimo. Suština je da od pametnog i preciznog izbora i načina korišćenja
ključnih reči u velikoj meri zavisi uspešnost kampanje.
128
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Kada se spominje uspešnost kampanje, trenutno se u Srbiji posmatra samo broj klikova, što je
nedovoljno dobro. Broj klikova koliko god da je velik, ukoliko ne dovodi do željene akcije na sajtu
na koji dovodimo potencijalne potrošače, naprosto nije dovoljno važan pokazatelj. Čemu hiljade i
hiljade klikova, ukoliko akcija zbog koje su posetioci dovedeni na sajt nije obavljena? Samim tim,
broj klikova je tek početak ozbiljnog rada na internet oglašavanju, i pravi cilj jesu akcije, to jest
pretvaranje klikova u akciju - što se naziva konverzija.
Da bi se ostvarila konverzija, vraćamo se opet na ključne reči i njihov izbor. Jedna od najvažnijih stavki
pri formiranju i vođenju kampanje je dakle izbor ključnih reči koji će dovesti do posete sa najvećim
procentom konverzija, ne nasumične klikove. Postoje brojne alatke i metode koje omogućavaju pravi
izbor ključnih reči, no u ovom predavanju je najvažnije shvatiti koncept rada, te ćemo se zadržati na
isticanju važnosti pravilnog izbora ključnih reči u skladu sa konačnim ciljem kampanje.
Ključne reči su međutim, pozadinski element kampanje i potrošač ih ne vidi, i koliko god da je
važan njihov pravilan izbor, podjednako je važan i sam tekst ili izgled oglasa - kreativa. Da, opet se
vraćamo na kreativnu poruku, koja i dalje drži jednu od najvažnijih pozicija u svakoj vrsti oglašavanja,
pa i u PPC kampanji. A, kao i kod ostalih medija i u slučaju PPC kampanja sadržaj mora biti usklađen
prirodi pristupa, što u ovom slučaju znači navesti željenog potencijalnog potrošača da klikne na
reklamnu poruku.
Pored klika, kao što je napomenuto na početku izlaganja o PPC kampanjama, važne su još dve
stvari - akcija i prikaz. Više o akciji će biti rečeno u sledećem poglavlju, a prikaz slično Display
Advertising-u i u PPC kampanjama igra značajnu ulogu u prenosu informacije i stvaranju emocija.
Čak se na takozvanim PPC mrežama plasiranje oglasa može kupovati po prikazu, što dovoljno govori
o važnosti ovog apsekta. No, klikovi i akcije predstavljaju pravu suštinu PPC kampanja.
AKCIJA
Akcija - kao što je već napomenuto, stvarni cilj internet oglašavanja bi trebalo da bude željena
radnja koju posetilac obavlja na samom sajtu, na koji ga dovodi klik na oglas. Radnja koju želimo
da obavi zavisi, naravno, od konačnog cilja kampanja. Već sam naveo nekoliko osnovnih: prodaja,
prijavljivanje na mailing listu, preuzimanje probnog softvera, itd.
Prodaja je samobjašnjiva kategorija - ne samo što smo obavili reklamiranje, već smo i završili
prodaju. Najlepši momenat za svakog proizvođača ili prodavca.
Prijavljivanje na mailing listu ne završava prodaju sada, pošto možda proizvod koji reklamiramo
se ni ne prodaje na Netu, npr. prirodni sok, ali smo zato dobili dozvolu posetioca da ga kasnije
kontaktiramo i to lakše, jevtinije, direktnije i brže, kako bismo ga naveli da kupi sok koji promovišemo
ne samo sutra, već i tokom godina koje dolaze. Prodaja je dakle opet konačni cilj, ali nekoliko
koraka kasnije.
Ista je situacija i kod preuzimanja probnog softvera. Pružanjem prilike posetiocu da testira vaš
proizvod dobijate priliku da kroz sam kvalitet onoga što nudite pridobijete kupca. Konačni cilj je
opet prodaja. Pritom, prilikom preuzimanja softvera, uzimate i podatke, gradite baze podataka i
pripremate se za buduće prodaje.
Pored ovih postoje i drugi vidovi akcije - igranje igrica u kojima glavne uloge igraju proizvodi koje
promovišete, itd.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
129
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Trenutno rad na sajtovima i prodaji akcija kroz sistem Cost Per Action (CPA), gde klijent plaća po
obavljenoj akciji još uvek nije previše zastupljen i stoga se kampanje svode na CPM i CPC sisteme.
OGLASNI POTENCIJAL SAJTOVA U SRBIJI
Internet industrija u Srbiji je daleko od razvijene i svodi se u velikoj meri na entuzijazam ljubitelja
same Mreže i grupe koje ulažu resurse u rad na internetu, s nadom da će provrćaj investicija doći
u trenutku stvarnog razvoja interneta, prevashodno kao oglasnog medija. Kako se na internetu
oglašavanje u 2009. godini od ukupnih oglasnih budžeta trošilo nešto više od 2%, oglasni potencijal
je ogroman. Ali, jedno je potencijal, drugo je ostvarenje potencijala
Da bi se razumeo i oglasni potencijal, treba razumeti načine zarade koje nalazimo na internetu.
Koji su osnovni izvori zarade?
1.
2.
3.
4.
5.
Oglasi,
Pretplata (plaćanje za sadržaj),
Prodaja proizvoda ili usluga,
Stvaranje novih poslovnih kontakata (Lead generation),
Donacije.
Načine zarade ne treba mešati sa poslovnim modelima. Više pročitati na http://digitalenterprise.
org/models/models.html.
Dakle, postoji nekoliko osnovnih izvora zarade i ponajviše zavise od tipa sajta kojim se upravlja,
to jest koja je osnovna svrha sajta. Iz poslovne perspektive njegova svrha je gotovo uvek da donese
profit, s izuzetkom obrazovnih i administrativnih sajtova, kojima je svrha širenje znanja i ubrzavanje
poslovanja i života građana i institucija, ali čak i njima su potrebni izvori finansiranja i ovog puta
ćemo se baviti upravo njima, iz perspektive sadržaja poruke prema potrošaču i svrhom koju ta
poruka ima za njega. Tako ćemo dobiti i odgovor kako vlasnik sajta može doći do zarade ili makar
neophodnog prometa novca.
Uzmimo u obzir nekoliko glavnih kategorija: mediji, forumi, društvene mreže, e-commerce sajtovi,
enciklopedije, elektronska uprava, korporativni sajtovi (uključujući neprofitne organizacije) i drugi.
Krenimo redom. Koja je svrha medija za potrošača? Da dođe do informacija. Dakle, cilj medija
je da nas snabdeju informacijama, bilo da su u vidu slike ili teksta, brzo i precizno. Da bi se takav
sadržaj stvorio, neophodan je novac. Neophodno je platiti infrastrukturu, novinare fotografe ili
agencijske servise. Kako i gde onda naplatiti, da bi se pokrili troškovi, a potom i zaradilo? Vrlo teško
i na malom broju mesta. Zašto? Sama predivna priroda interneta da se radi o besplatnom mediju je
doprinela njegovom brzom širenju, ali je značajno i uglavnom negativno uticala na poslovni model
medija koji se do tada najviše bavio tekstualnom formom - štampanom medij.
Do pojave interneta za veći ste morali uvek da platite makar neku osnovnu sumu u vidi plaćanja
primerka novine ili pretplate. Samim tim, stvaralac sadržaja (novine/magazin) su mogli da računaju
da iz tog osnovnog dela novca mogu da pokriju određeni deo troškova, ostatak, kao i zaradu su
nalazili u prodaji oglasnog prostora. Pojavom interneta, koji nam je omogućilo da čitamo gotovo
sve svetske novine u trenutku i od kuće doveo je do velike tržišne utakmice u kojoj je neko rekao:
“OK, mi ćemo biti besplatni, bez pretplate i plaćanja i promet ćemo isključivo ostvarivati kroz
prodaju oglasnog prostora.”
130
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Dešavalo se to i u štampanim medijima (24 sata), ali se prethodno desila i psihološka promena
da je sajt i inače morao da bude besplatan, jer se nalazi na internetu, gde je i inače sve besplatno,
makar prividno. Razloge za ovakvo shvatanje stvari možemo tražiti u brojnim aspektima, od
odsustva mogućnosti plaćanja preko interneta u njegovom začetku, preko ideje da smo najzad dobili
globalnu mrežu koja oslobađa i omogućava deljenje informacija i komunikaciju na najosnovniijem
i najvažnijem nivou, do današnjih problema mikro-plaćanja koja bi omogućila da se neki članci
prodaju u centima. Ali, svi ti momenti su neka druga tema. Činjenica je da je opšteprihvaćeno da
informacije na internetu ne koštaju.
Ovo je nateralo medije da se okrenu oglašivačkom sistemu zarade. Na žalost velikog broja
kompanija sami troškovi održavanja i vođenja tako kompleksnih sajtova, kao što su medijski, su
ogromni. Ne, internet nije besplatan. Naprotiv. Ali, činjenica da je za potrošača zaista besplatan
dovela je do toga da bez zarade od prodaje oglasnog prostora većina sajtova propada.
Ne važi ovo pravilo samo za medije, isto je i za forume, društvene mreže, enciklopedije i ostale
koji aktivno ne prodaju ništa na internetu, osim naravno oglasnog prostora. Pritom su mušteriji
kompanije, retko pojedinci i sami potrošači i dalje ništa ne plaćaju.
Dakle, oglasi su osnovni izvor zarade u najvećem broju slučajeva. Kako je na internet oglašavanje
potrošeno svega nešto više od 2% ukupnih marketinških budžeta u 2009. slobodno možemo reći
da ogroman potencijal postoji na tržištu Srbije. Makar, finansijski potencijal.
Da bi se on pretvorio u profit, neophodan je i sadržajni potencijal, to jest potencijal publike.
Sajtovi ne prodaju oglašivačima njihov sadržaj, već sadržajem privlače posetioce, koje potom
sajtovi “prodaju” marketinškim agencijama, oglašivačkim mrežama ili direktnim oglašivačima. A,
da bi sajt imao dobar sadržaj i redovno ažuriran, neophodna su ulaganja, koja u početku dolaze
od samih investitora, ali kasnije moraju dolaziti od oglašivača. Ukoliko oglašivači ne odreaguju i
ne ulože u web oglašavanje, sajtovi ne mogu da održe nivo ponude, a ako ne mogu da održe nivo
ponude, oglašivači nemaju razlog da se oglase na internetu i tako ulazimo u začarani krug, koji se
može razbiti samo zajedničkim radom sajtova i oglašivača.
Kakav je sadržaj na srpskom web-u, to jest koliko posetilaca zaista mogu “ponuditi” sajtovi na
domaćem tržištu? Najkraći odgovor je nedovoljno razvijen. Da, postoje kvalitetni sajtovi, da postoje
brojni ljudi koji dobro rade na Mreži, ali još uvek internet nije došao do nivoa ozbiljne industrije.
Rešenje, kao i u prethodnom pasusu leži u radu svih koji učestvuju u stvaranju internet sadržaja mediji, administratori, blogeri, programeri, oglašivači.
OSNOVNI TERMINI
Da bi se razumeli svi koncepti neophodni za uspešno vođenje internet kampanja i steklo dublje
razumevanje internet oglašavanja, neophodno je upoznati se sa osnovnim terminima ove industrije.
Klik (Click)
Klik (Click) je, kao što mu i samo ime kaže, naziv za akciju kliktanja na određeni oglas. Prenešn je iz
računarske terminologije kao akcija kliktanja na dugme miša, koja u ovom slučaju šalje potencijalnog
potrošača na željenu stranicu (Landing Page).
S obzirom na moguće prirode izračunavanja cene na osnovu klika (Pay Per Click - PPC kampanje)
i njegov uticaj na Click Through Rate (CTR), broj klikova je postao jedna od najvažnijih mera u
internet oglašavanju.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
131
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Impressions (Prikazi)
Impressions (Prikazi) su broj prikaza određene reklame na nekom mediju, u slučaju internet
oglašavanja, na internetu. Kao što i sam naziv kaže, predstavljaju broj koliko je puta određeni
oglas prikazan.
Prikazi se koriste za izračunavanje cene kada su u pitanju CPM kampanje, kod kojih se plaća za
prikaz reklame, bez obzira na broj klikova; kao i za izračnuvanje Click Through Rate-a (CTR).
Prikazi su jedna od dve ključne jedinice u oglašavanju na globalnoj Mreži, pored klikova, pošto
učestvuju u izračunavanju (CTR), koji ima izuzetno važnu ulogu u uspešnom vođenju kampanje.
Click Through Rate (CTR) – Odnos broja klikova i prikaza
CTR (Click Through Rate) je količnik broja klikova na određeni oglas i broja prikaza istog oglasa CTR = broj klikova/broj prikaza (Clicks/Impressions). CTR se računa odvojeno za oglase i odvojeno
za ključne reči u sistemu Google AdWords.
CTR je jedna od najvažnijih stavki u merenju kvaliteta ili uspešnosti određene internet kampanje,
jer nam daje uvid u to koliko je naš izbor ključnih reči i kvalitet oglasa, bilo izgledom, porukom ili
pozicijom privukao pažnju potencijalnih kupaca/korisnika. Što veći CTR, to bolje.
Nizak CTR za ključne reči kod Google AdWords sistema utiče na cenu za te ključne reči, kao i na broj
prikaza oglasa, grupe ili kampanje koji se prikazuju na osnovu tih ključnih reči. Istvoremeno, nizak
CTR određenog oglasa obično ukazuje na nizak kvalitet oglasa, a u skladu sa AdWords smanjuje
broj njegovih prikaza u okviru grupe kojoj pripada ili, ukoliko postoji sam taj jedan oglas u grupi,
povećava tražena cenu za klik na isti. CTR je dakle gotovo najvažniji pokazatelj u AdWords sistemu,
pošto direktno utiče i na cenu. Iako kod drugih mreža ovo nije princip i CTR ne utiče na cenu, i dalje
nam jasno ukazuje na kvalitet marketinške kampanje.
CTR se naravno nikako ne sme uzimati kao jedino merilo uspešnosti internet kampanje. Na kraju
dana najvažnije je da li je ostvaren cilj kampanje – obično povećana prodaja ili povećan broj korisnika.
CTR međutim jeste, pogotovu u kombinaciji sa povratnim podacima klijenta, najefikasnija stvarna
merena vrednost za procenu kvaliteta kampanje, a samim tim i za i fino podešavanje i vođenje iste
i stoga se mora redovno kontrolisati i usklađivati nastup u skladu sa njim.
Conversion (Pretvaranje posete u željenu akciju - Konverzija)
Conversion (Konerzija) je naziv u internet marketingu za pretvaranje posete veb sajtu ili veb
stranici u određenu, željenu akciju - obično prodaju. Konverzija je najvažniji element u okviru
kampanje i predstavlja njen konačni cilj.
Iako su klikovi prvo merilo uspešnosti kampanje, za uspeh kampanje u naprednijem internet
marketingu pre svega se prate konverzije, to jest koliko je određni cilj na strani na koju oglas dovodi
zaista ostvaren. Kod internet prodnica konverzije su lako definisane – prodaja i one su glavno
merilo uspešnosti, pogotovo što omogućavaju trenutno merenje povraćaja investicije (Return On
Investment – ROI). Naravno, nije prodaja jedini inicijalni cilj i konverzije se definišu u skladu sa
ciljevima marketinškog plana. Prijavljivanje na Newsletter je još jedan popularan cilj, koji će tek
kasnije možda dovseti do konkretne prodaje. No, bez obzira na to iz perspektive agencije cilj je
ostvaren onog trenutka kada se posetilac prijavio na newsletter.
132
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Korisni linkovi: http://adwords.google.com/support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=107055
Landing Page (Ciljna stranica)
Landing Page (Ciljna stranica) je termin u internet oglašavanju za internet stranicu na koju klik
na oglas dovodi potencijalne kupce/korisnike; bilo da je u pitanju baner, slikovni, tekstualni oglas
ili neka druga forma promotivne poruke. Ciljna stranica je jedna od najvažnijih stavki u internet
kampanjama, kako kada je u pitanju njen izbor, tako i kada je u pitanju njen dizajn.
Shodno ključnim rečima koje ste koristili za prikaz određenog oglasa ili sadržaju samog oglasa klik
na oglas bi trebalo da vodi na stranicu koja ima vezu sa ključnim rečima i sadržajem oglasa. Na taj
način se povećava šansa da se klik/poseta pretvori u neku konkretniju akciju – u idealnom slučaju
u planiranu konverziju. Dizajn ciljne stranice je podjednako važan kao i izbor linka za oglas, jer od
dizajna, to jest korisničkog iskustva (user experience), direktno zavisi prodaja/promocija ili drugi cilj
definisan za konkretnu stranicu.
Kod Google AdWords sistema ocena kvaliteta (Quality Score), koju Google koristi za ocenjivanje
strana direktno utiče na cenu oglašavanja, te je kod Google AdWords kampanja pravilno kodiranje
stranice podjednako važna, kao i sam dizajn.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Landing_page, http://adwords.google.com/
support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=47884
Uniform Resource Locator (URL) – Web adresa u opšteprihvaćenom značenju
Uniform Resource Locator (URL) je u opšteprihvaćenim pojmovima interneta, pa tako i internet
marketinga i oglašavanja, zaparavo WEB adresa poput (http://www.webnovinar.org). URL u suštini
nije WEB adresa, već je zapravo deo Uniform Resource Identifier-a (URI) koji ukazuje na to gde se
određeni kompjuterski resurs nalazi i koji mehanizam se koristi da bi se došlo do njega i upotrebio
isti. Veb adresa je samo jedan takav resurs, ali usred njene ogromne popularnost URL je postao
njen sinonim.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Uniform_Resource_Locator
Pay Per Click (PPC) – Plaćanje po kliku
Pay Per Click (PPC) je model internet kampanja u kom se određivanja cene oglašavanja vrši na
osnovu broja klikova na oglas. Za razliku od takozvanih klasičnih (offline) medija – televizije, štampe,
radija, bilborda i drugih, kao i CPM internet kampanja kod kojih se plaća prikazivanje (štampanje)
oglasa; u slučaju PPC kampanja se plaćaju samo klikovi na oglas, bez obzira na broj prikaza.
S obzirom na interaktivnu prirodu interneta koja nam dozvoljava da oglasi ne budu samo puke
slike, već i linkovi ka sajtu ili stranici koji promovišemo, PPC sistem omogućava daleko veće direktno
vraćanje investicije (Return On Investment - ROI) u odnosu na Display Advertising.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click
Flat Rate PPC (Fiksna cena klika)
Flat Rate PPC (Fiksna cena klika) je model plaćanja za klik na internet oglašivačkim mrežama na
kojima je cena za klik (CPC) nepromenjiva (fiksna). Ovakav model je pogodan za brzo izračunavanje
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
133
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
neophodnih sredstava za određeni broj klikova, ali oduzima mogućnost dodatnog investiranja za
bolju poziciju ili veći broj prikaza i veći deo rada se svodi na kvalitetnu izradu oglasa i dobar izbor
ključnih reči.
Httpool (http://www.httpool.rs) koristi ovaj model plaćanja na teritoriji Srbije i trenutno je cena
jednog klika 7 dinara + PDV.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click#Flat-rate_PPC
Bid Based PPC (Cena klika na osnovu nadmetanja)
Bid Based PPC (Cena klika na osnovu nadmetanja) je model plaćanja za klik na internet oglašivačkim
mrežama na kojima se oglašivači ponudom cene za klik (CPC) nadmeću za bolju poziciju i za prikaz
na prvoj oglasnoj strani. Ovaj model najviše podseća na aukcije i u zavisnosti od kompleksnosti
sistema izračunavanja cene ima i različite sisteme nadmetanja. Kod nekih sistema se „dostavlja“
najveća cena koju je oglašivač voljan da plati za klik, što ne znači da će klik toliko i koštati, pošto u
cenu ulaze razni faktori, poput istorijata CTR-a, kvaliteta ciljne stranice, i drugih, kao što je slučaj
kod AdWords sistema; dok kod drugih kompleknost izračunavana nije velika, već se nudi cena koju
će oglašivač zaista platiti, poredi se naprosto sa drugim ponudama i u skladu sa tim dobija pozicija,
poput Etargeta.
Ovakav model je mnogo dinamičniji i dozvaljava ozbiljnu tržišnu utakmicu, i u njemu cenu
značajno mogu varirati od dana i perioda godine.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click#Bid-based_PPC
Cost Per Mille / Thousand (CPM / CPT) – Cena po hiljadi (prikazi)
Cost Per Thousand (CPM / CPT) je mera za količinu novca koju oglašivač plaća za 1000 prikaza
njegovog oglasa na određenoj oglašivačkoj mreži; i istovremeno način kupovine oglasa.
CPM je odgovarajući pogotovo kod kampanja za robu široke potrošnje (FMCG), kod kojih uvek
mora da se radi na lojalnosti prema brendu (Brand Loyalty) i prepoznatljivosti brenda (Brand
Recognition). Bez obzira na izbor načina izračunavanja cene CPM treba koristiti kao statističku meru,
jer se kao takva koristi i na drugim medijima i samim tim je matematička veza između klasičnih i
digitalnih medija.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Cost_per_mille
Cost Per Click (CPC) – Cena po kliku
Cost Per Click (CPC ) je mera za količinu novca koju oglašivač plaća za jedan klik na njegov oglas, na
određenoj oglašivačkoj mreži; i istovremeno način kupovine oglasa. Cena se određuje u zavisnosti
od toga koji se model izračunavanja koristi – Flat Rate PPC ili Bid Based PPC.
CPC je zajedno sa CPM-om najvažniji finansijski apsekt kampanje, jer od njih zavisi ukupna cena
iste. Oglašivač može u većini mreža izabrati sistem izračunavanja cene CPC ili CPM, ali u svakom
slučaju dobija i jednu i drugu meru tokom kampanje, i na osnovu nje može korigovati izbor načina
kupovine u slučaju da je neophodna promena. CPC je isplativiji sistem ukoliko su klikovi cilj.
Korisni linkovi: http://www.marketingterms.com/dictionary/cost_per_click/
134
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Cost Per Action / Acqusition (CPA) – Cena po akciji (nabavci)
Cost Per Action / Acquistion (CPA) je model plaćanja u internet oglašavanju po kome oglašivač
plaća za određenu akciju / nabavku – obično prodaju, prijavu za newsletter i slično – na osnovu
određenog oglasa. Ovakav sistem izračunavanja cene se smatra optimalnim, jer oglašivač plaća
tek po određenoj akciji, koju sam definiše i slično CPC-u i CPM-u njegovo određivanje zavisi od
oglašivačke mreže na kojoj se kupuje. CPA nije trenutno u velikoj upotrebi u Srbiji.
Korisni linkovi: http://en.wikipedia.org/wiki/Cost_per_action
Quality Score (Ocena kvaliteta) – AdWords
Quality Score (Ocena kvaliteta) je, kao što sam naziv kaže, ocena koju Google AdWords sistem
daje određenoj ključnoj reči, na osnovu više parametara. Quality Score se izračunava svaki put kada
se izabrane ključne reči pojave u nečijoj pretrazi (Search) ili sajtu (Content) i dodeljuje se na lestvici
od 1 do 10, pri čemu je veća ocena bolja, i direktno utiče na traženu cenu za klik, neophonodu
cenu za pojavu na prvoj strani pri pretrazi, određivanje da li tražene ključne reči mogu da se koriste
u kampanji i poziciju samog oglasa, te je rad na njegovom poboljšanju ključan u svakoj kampanji.
Google Quality Score određuje posebno za prikazivanje na pretraživačima, posebno za prikazivanje
na Content mreži.
Display URL (Prikazni URL)
Display URL (Prikazni URL) je adresa koja se prikazuje u okviru oglasa, obično na pretraživačkim
i kontekstualnim mrežama, koju oglašivač želi da potencijalni kupac ili korisnik vidi i ne mora da
bude jednaka adresi na koju klik zaista vodi. Prikazni URL se koristi kako bi se potencijalnom kupcu/
korisniku jasnije stavilo do znanja na koju konkretno stranu odlazi. Kako se kod velikog broja sajtova
konkretne strane vode pod kompleksnim adresama u PHP-u, Display URL je uveden radi efikasnijeg
oglašavanja.
Izbor je prikaznog URL-a je važan, jer zloupotreba, u kojoj prikazujete da ćete klijenta odvesti ka
određenoj usluzi ili proizvodu, a vodite ga na nešto sasvim drugo laka i moguća, ali je i kratkoročno
i dugoročno loš izbor, jer ćete mušterije lažnim oglašavanjem samo odvratiti od dalje kupovine ili
vraćanja na sajt.
Korisni linkovi: http://adwords.google.com/support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=6314
Destination URL (Odredišni URL)
Destination URL (Odredišni URL) je internet adresa na koju klik na oglas vodi. Za razlliku od prikaznog
URL-a, koji ne mora da predstavlja postojeću internet adresu, destination URL je stvarna web adresa
na koju dovodite potencijalne potrošače – to je adresa takozvane ciljne strane (Landing Page).
Izbor Ciljne strane u skladu sa ključnom reči ili ključnim rečima na osnovu kojih se oglas prikazuje
je kritičan deo kampanje. Loš izbor ove strane ili neusklađenost sa ključnim rečima može veoma
loše uticati na konačan cilj kampanje. Kvalitet oglasa može doprineti broju klikova, ali broj konverzija
može biti nizak i klikovi će biti ostvareni uzalud.
Korisni linkovi: http://adwords.google.com/support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=6313
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
135
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Za pretraživače kontroliše se: istorijat CTR-a ključne reči na Google-u (ne uzima se u obzir CTR za
traženu ključnu reč na Content mreži); istorija vašeg računa, merenu CTR-om za sve oglase i ključne
reči; istorijat CTR-a prikaznog URL-a (display URL) u okviru grupe oglasa; kvalitet ciljne stranice
(landing page); relevantnost ključne reči u odnosu na oglase u oglasnoj grupi; relevantnost ključne
reči i sadržaja oglasa u odnosu na tražene reči; uspešnost vašeg računa u odnosu na geografski
region u kome će oglasi biti prikazani; drugi relevantni faktori.
Za mrežu: uspešnost oglasa na sajtu na kome se prikazuje ili sličnim sajtovima; relevantnost
oglasa i ključne reči u okviru oglasne grupe u odnosu na sajt; kvalitet ciljne strane; drugi relevantni
faktori. Pritom, ukoliko se kupuje na prikaze (CPM) gleda se samo kvalitet ciljne stranice, a ukoliko
se kupuje po kliku (CPC) posmatraju se istorijat CTR-a na sajtu na kome će biti prikazan oglas i
sličnim sajtovima; i kvalitet ciljne strane.
Svi ovi elmenti da bi se ispoštovali čime direktno utiče ne samo na poboljšanje vaše kampanje,
već vas tera i da se pozabavite sopstvenim sajtom, čime posredno dobijate i poboljšanu opimizaciju
za pretraživače (Search Engine Optimization – SEO).
Korisni linkovi: http://adwords.google.com/support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=10215
136
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Vladimir Trkulja
SEO/Analytics
UVOD
Pominjali smo načine na koje je moguće povećati popularnost sajta i kao efekat imati veću posećenost. Takođe smo istakli da posećenost sama po sebi nije cilj, i da treba ulagati resurse u obezbeđivanje većeg kvaliteta dolaznih linkova, a ne u njihov kvantitet.
U ovom poglavlju ćemo videti kako se ove veličine mogu meriti, i na osnovnom nivou se upoznati
sa postupcima njihove analize i korišćenja u cilju dodatne optimizacije sajta.
Možda tako ne izgleda, ali količina informacija koju jedan posetilac vašeg sajta sa sobom donosi
je zaista velika. Sve te informacije se mogu sakupiti, grupisati i sortirati po određenim parametrima, dajući vam odličan uvid u efekat koji vaš sajt, ili neki njegovi delovi imaju na posetioce.
Navedimo samo neke od parametara koje (skoro) svaki posetilac ostavlja dolaskom na vaš sajt:
• tačnu stranicu sa koje je došao na vaš sajt
• tip i verziju svog operativnog sistema i Internet pregledača
• rezoluciju ekrana
• stranicu vašeg sajta na koju je prvo došao
• ukoliko je došao sa pretraživača Interneta, ključnu reč za koju je izvršio pretragu
• broj stranica koje je pogledao na vašem sajtu
• vreme koje je proveo na vašem sajtu
• stranicu vašeg sajta sa koje je otišao (napustio vaš sajt)
Verovatno već naslućujete da svaki od ovih podataka u sebi nosi manje ili više očiglednu poruku, npr:
• rezolucija ekrana: ako vidite da gomila vaših posetilaca koristi ekran horizontalne rezolucije
1024px, a vaš sajt je širine 1280px, to znači da jedna velika grupa vaših posetilaca ima problema sa upotrebljivošću vašeg sajta
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
137
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
• stranica vašeg sajta sa koje posetioci odlaze: možete da identifikujete stranice sa kojih posetioci najčešće odlaze i da na osnovu sadržaja tih stranica analizirate zbog čega posetioci odlaze
• vreme provedeno na vašem sajtu: ukoliko se meri sekundama, očigledno da nešto niste
uradili kako treba
Zamislite koliko je tek korisno imati mogućnost da kombinujete ove parametre i pratite njihove
vrednosti tokom proizvoljnog vremenskog perioda…
ŠTA JE TO VEB ANALITIKA?
Formalno rečeno, veb analitika obuhvata aktivnosti merenja, prikupljanja i izveštavanja o poseti
sajta, sa ciljem da optimizuje sve aspekte veb prisustva.
GOOGLE ANALYTICS
Google je kompanija koja pažljivo osluškuje potrebe tržišta, nudeći nove servise na osnovu najbolje prakse konkurentskih kompanija. Ni Google Analytics servis nije izuzetak u tom pogledu, već
logičan element koji predstavlja jednu od kockica na putu da Google ponudi potpuno integrisanu
uslugu vlasnicima sajtova.
Google Analytics je postao standard zbog toga što je:
• besplatan
• moćan
• lepo dizajniran
• pravljen za ljude
• konstantno se usavršava
• integriše se sa drugim Google servisima
Kada nešto postane standard, nosi još jednu značajnu prednost, vrlo bitnu iz ugla analitike: mogućnost poređenja. Budući da ogroman broj sajtova koristi baš Google Analytics, direktno poređenje parametara između takvih sajtova je moguće.
Osnovno o Google Analytics servisu
Google Analytics servisu se pristupa sa adrese www.google.com/Analytics/, a da biste mogli da
ga koristite, potrebno je da imate Google nalog koji se može besplatno otvoriti.
Ovaj servis funkcioniše tako što se integriše u vaš sajt, što za efekat ima skupljanje podataka o
svakom posetiocu sajta. Podaci se neprekidno sakupljaju, ali njihova obrada se ne dešava u realnom vremenu, već kasni neka 2 sata.
Moguće je koristiti Google Analytics na više sajtova, i sa jednog centralizovanog mesta pratiti
podatke o svakom od njih.
138
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Centralni Google Analytics ekran (Dashboard) za izabrani sajt nudi brzi pregled najčešće korišćenih parametara, kao i mogućnost da se na jednostavan način izabere vremenski opseg i metrika
koju želimo da pratimo.
Izgled ove stranice je moguće prilagoditi vašim potrebama, te možete ukloniti postojeće, ili dodati nove izveštaje. Map overlay izveštaj nije preterano koristan, te ga možete ukloniti klikom na X, a
izveštaj o stranicama sa kojih posetioci napuštaju vaš sajt možete dodati odlaskom u odgovarajući
izveštaj (Content -> Top Exit Pages), i iznad naziva izveštaja kliknuti na „Add to Dashboard“.
Podaci u okviru Google Analytics sistema su grupisani u sledeće osnovne grupe:
• Visitors
• Traffic sources
• Content
Pogledaćemo osnovne informacije i objašnjenja za svaku od ovih grupa.
VISITORS
Omogućava dobijanje detaljnih informacija o posetiocima i njihovom ponašanju nakon što su
stigli na sajt, kao i tehničkim specifikacijama softvera i hardvera koji koriste.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
139
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Neki od najvažnijih parametara koje je moguće pratiti su:
Visits (broj poseta) – poseta se može definisati kao serija posećenih stranica (ili samo jedna stranica) sajta od strane jednog posetioca. U realnosti to znači da ukoliko neki sajt posetite u npr. 6 puta
u međusobnim razmacima koji su veći od 30 minuta, Google Analytics će zabeležiti 6 poseta sajtu.
PageViews (broj pregledanih stranica) – definiše se kao ukupan broj stranica koje su svi posetioci
u datom vremenskom periodu otvorili, odnosno posetili.
Bounce rate (ne postoji adekvatan prevod na srpski jezik) predstavlja procenat posetilaca koji su,
došavši na neku stranicu sajta, sajt odmah i napustili, pritom ne posetivši ni jednu drugu stranicu.
Time on Site – vreme koje prosečan posetilac provede na sajtu tokom jedne posete. Ova vrednost je često nepouzdana, pošto ljudi ne koriste sajt aktivno, već ga otvore, rade druge stvari, itd.
% New visits – procenat posetilaca koji su tokom izabranog vremenskog perioda prvi put posetili sajt.
U Visitors Trending sekciji možete dobiti detaljnu statistiku o svim prethodno navedenim parametrima, primenjujući sate, dane, nedelje ili mesece kao interval posmatranja. Statistika po satima
je vrlo korisna, jer kroz nju možete videti u koje doba dana je poseta najveća, a u koje najmanja,
što može biti korisna informacija za vebmastere koji planiraju nadogradnju sajta, a žele da njihovi
posetioci ne primete da sajt ne radi neko vreme.
Pored navedenih parametara, moguće je dobiti i informaciju o tehničkim karakteristikama softvera i hardvera koji vaši posetioci poseduju, odnosno videti najzastupljenije operativne sisteme,
pregledače Interneta, kao i procenjeni propusni opseg Internet konekcije.
TRAFFIC SOURCES
Informacija sa kog sajta posetioci dolaze spadaju u najbitnije podatke koje Google Analytics pruža.
140
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Ova sekcija vam omogućava da grupišete sajtove u tri osnovne grupe sa kojih vaši posetioci dolaze, i to u:
Direct traffic
Posetioci koji na vaš sajt dolaze ukucavanjem adrese u njihov pregledač Interneta, ili klikom na
vaš link sačuvan u Favorites/Bookmarks stavci njihovog Internet pregledača.
Referring sites
Posetioci koji su na vaš sajt došli prateći link na nekom drugom sajtu.
Search engines
Posetioci koji su putem pretraživača Interneta stigli na vaš sajt.
Vrlo korisna opcija unutar ove sekcije je izveštaj Keywords, koji omogućava da vidite koje su najčešće ključne reči kojima posetioci stižu na vaš sajt. Ovo je vrlo bitno zbog optimizacije sajta za
pretraživače Interneta, ali i kao dobar izvor informacija koji vam može pomoći da shvatite koje ste
ključne reči propustili, a vašim posetiocima su bitne.
CONTENT
Vrlo je bitno znati koji sadržaj je najpopularniji na sajtu. Content sekcija vam omogućava da pored osnovnih podataka o broju pregledanih stranica i bounce rateu vidite i koje stranice su najposećenije.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
141
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Nevezano za samu analitiku, vrlo je važno redovno pratiti listu sajtova sa kojih posetioci dolaze
na vaš sajt. Velika većina njih će biti već poznati sajtovi, sa kojima ste uspostavili formalnu ili neformalnu saradnju (razmena linkova ili nešto slično), ali s vremena na vreme će se pojavljivati i sajtovi
koje vidite po prvi put. Obavezno ih posetite i ispitajte u kakvom kontekstu se pominjete vi i vaš
sajt, jer posete sa novih sajtova mogu da znače baš svašta – od krajnje pozitivnih (linkovanje na
korisne informacije na vašem sajtu), do vrlo negativnih (spominjanje vas ili vaše firme/organizacije
u negativnom kontekstu).
U ovoj sekciji možete pogledati i listu stranica kojima posetioci najčešće ulaze na sajt (Top landing
pages), kao i listu stranica sa kojih posetioci napuštaju vaš sajt (Top exit pages).
Vrlo zanimljiva i korisna opcija je Site Overlay, koja vizuelno prikazuje na koje linkove posetioci vašeg sajta klikću. Na osnovu ovako prezentovanih podataka možete videti koliko ste dobro fokusirali
pažnju posetilaca na sadržaj koji smatrate da je bitan.
DRUGI SERVISI, ILI ŠTA GOOGLE ANALYTICS MOŽE, A ŠTA NE
Google Analytics naravno nije jedini servis ove vrste. Postoje i rešenja drugih organizacija, od
kojih su najpopularnija:
• Woopra - http://www.woopra.com/
• Yahoo! Web Analytics - http://web.Analytics.yahoo.com/
• Webalizer – http://www.mrunix.net/webalizer/
• AWStats - http://awstats.sourceforge.net/
142
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Za detaljniju listu i opise pomenutih rešenja, pogledajte stranicu http://en.wikipedia.org/wiki/
List_of_web_Analytics_software.
Slobodno isprobajte i neki od navedenih servisa, ili pak više njih – ne postoji ograničenje u broju
softvera za veb analitiku koje možete koristiti na jednom sajtu.
INTEGRACIJA GOOGLE ANALYTICSA U SAJT ILI BLOG
Pre nego što počnete da dobijate izveštaje o posećenosti i ostalim parametrima vašeg sajta, potrebno je da Google Analyticsu omogućite pristup vašem sajtu. Zavisno od toga kakav sajt imate,
taj postupak može biti jednostavan, ili izuzetno jednostavan.
Ukoliko posedujete klasičan HTML sajt, koji se sastoji od statičkih stranica, potrebno je da kod
koji ste dobili na Google Analytics servisu prilikom kreiranja novog sajta ubacite u svaki od HTML
fajlova na vašem sajtu.
Ubacivanje ovog koda u gomilu HTML fajlova može biti zamoran proces, te ukoliko imate dinamički sajt (u PHP, ASP ili nekoj trećoj tehnologiji), celu stvar možete realizovati mnogo jednostavnije, ubacivanjem koda samo u jedan od fajlova, koji se poziva iz svakog od ostalih fajlova. Ili putem
funkcije, ili…nešto treće – konsultujte vašeg programera oko ovoga.
I na kraju, izuzetno jednostavan način podrazumeva da koristite neki od popularnijih CMS-ova,
tipa WordPress, Drupal, Joomla! ili nešto slično popularno. To znači da možete birati jedan od mnogobrojnih dodataka (pluginova ili modula) za vaš CMS, koji će vas samo zamoliti da unesete kod koji
vam je Google Analytics dostavio, a sam dodatak će obaviti ostatak posla.
TUMAČENJE PODATAKA
Prvi dijagram koji vam Google Analytics servira je broj posetilaca tokom poslednjih mesec dana.
Međutim, ta informacija sama po sebi ne znači mnogo – osim što možete videti neke očigledne
skokove ili padove posete, te ispitati uzroke tih pojava.
Na vama je da definišete koji su podaci bitni za vaš sajt i ciljeve koje njime želite da postignete.
Nisu svi parametri univerzalno relevantni, naime često se dešava da se jedan parametar može tumačiti na nekoliko načina.
Dobar primer je parametar Bounce. Generalno je dobro imati što manji Bounce rate, budući da
sigurno želite da posetioci dolaze na vaš sajt i ne zatvaraju ga nakon što otvore jednu stranu. Međutim, situacija kada se to desi se može tumačiti na dva načina.
• posetilac nije našao ono šta mu treba, i procenio je da mu vaš sajt u tom cilju neće pomoći
• posetilac je došao na vaš sajt, dobio informaciju koja mu je potrebna, i zatvorio sajt
Imajte to u vidu kada gledate bounce rate, koji će verovatno biti viši nego što želite – budući da
niske vrednosti bounce ratea nisu karakteristika informativnih sajtova.
Recimo da vam je bitno da vidite koliki broj ljudi pristupa vašem sajtu putem mobilnih uređaja,
budući da želite da sajtom ciljate ljude koji telefon (ili sličan uređaj) koriste za pregledanje Interneta.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
143
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
Google Analytics nudi mogućnost da pratite posetu sa takvih uređaja, i daje vam statistiku o zastupljenosti osnovnih kategorija tih uređaja u okviru sekcije Visitors -> Mobile.
Liste najučestalijih ulaznih (Content -> Top Landing Pages) i izlaznih (Content -> Top Exit Pages)
stranica sajta su podaci na koje treba obratiti posebnu pažnju. Naime, vrlo je bitno kakav će izgled
i informacije nuditi prva stranica koju posetilac vidi na vašem sajtu – odnosno može se reći da taj
utisak direktno utiče na bounce rate. To vam daje mogućnost da optimizujete stranice iz navedene
liste, i posetiocima date razlog da nastave sa surfovanjem po vašem sajtu.
NAPREDNE MOGUĆNOSTI
Konverzije
Pošto smo više puta rekli da visoka posećenost nije osnovni cilj sajta, može se pretpostaviti da
imate definisane druge konkretne ciljeve koje sajt treba da ispuni. Google Analytics vam može
pomoći u merenju ciljeva na vrlo konkretan način – definišete akciju koju posetilac treba da
izvede, i ukoliko se to zaista desi, dobijete jednu recku. Odnosno, brojač ljudi koji su „ispunili“
neki vaš cilj se poveća za jedan. Ciljevi mogu biti definisani akcijama, kao npr. registracija novog
člana sajta, popunjavanje i slanje kontakt formulara, kupovina nekog proizvoda na sajtu, poseta
konkretne stranice sajta, itd.
Google Analytics nudi dosta opcija vezanih za ovu tematiku, koje možete videti u sekciji „Goals“.
Praćenje kampanja
Imati uvid u informacije odakle posetioci dolaze na sajt je bitno iz mnogih razloga. Jedan od tih
razloga je merenje uspešnosti neke kampanje koju realizujete. Na primer:
•
kampanja reklamiranja putem kontekstualnih oglasa
•
zakup banera na nekom sajtu
•
promotivni newsletter
Na stranici
http://www.google.com/support/googleAnalytics/bin/answer.py?hl=en&answer=55578 se nalazi alat kojim u vaše URL-ove možete ugraditi poseban kod koji će Google Analytics prepoznati i
prikazivati u statistici na poseban način.
Izveštaji
Praktično svaka stranica koju Google Analytics prikazuje je neka vrsta izveštaja. Međutim, dolazićete u situaciju kada je drugim licima (potencijalni oglašivači, šefovi) potrebno prikazati neki od
segmenata sajta u formatu koji je zgodan za prezentovanje ili štampanje.
Klikom na Export dugme na vrhu ekrana izveštaje na konkretnim stranicama možete sačuvati u
nekoliko različitih formata, među kojima je PDF najzgodniji za pregledanje/štampanje. Pored toga,
postoji sekcija Custom reporting, koja vam omogućava da sami izaberete brojne parametre koje
želite da prikažete u izveštaju.
144
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
ZAKLJUČAK
Google Analytic je vrlo moćan alat koji se može koristiti na mnogo različitih načina, u zavisnosti
od vaših potreba. Kada se prvi put susretnete sa njim, moguće je da će gomila dijagrama, brojeva
i novih termina delovati pomalo zastrašujuće. Međutim, suština nije da iskoristite baš svaku informaciju koju vam ovaj servis pruža, već da nađete optimalan skup podataka koji doprinose vašem
boljem razumevanju načina na koji posetioci pronalaze i koriste vaš sajt.
Opasnost Google Analyticsa je sklonost novih korisnika da razviju neku vrstu zavisnosti, odnosno
fanatičnog svakodnevnog posećivanja i proučavanja statistike, bez jasne ideje kako statistika doprinesi cilju sajta. Lepo je znati kako se vaša poseta iz dana u dan menja, ali već smo rekli da poseta
sama po sebi nije cilj – nemojte dozvoliti da zbog takvog svojevrsnog gubljenja vremena zanemarite aktivnosti koje zaista doprinose razvoju vašeg sajta.
Kada su u pitanju sajtovi koji se prevashodno bave plasiranjem informacija, Google Analytics se
takođe može koristiti na razne načine. Pratite dnevnu posetu i stranice koje privlače najviše pažnje.
Obratite pažnju na poreklo vaših posetilaca, kao i vreme koje provode pregledajući sajt. Koristite
mogućnost da pratite vaše promotivne kampanje (baneri, kontekstualno oglašavanje, razni drugi
linkovi) i druge načine plasiranja informacija (RSS, Newsletter) putem kodova za praćenje.
Savet za kraj je da prevashodno vodite računa o kvalitetu sadržaja vašeg sajta. Google Analytics
je alat koji vam može pomoći da shvatite kako posetioci koriste vaš sajt, ali konkretne akcije kojima
ćete poboljšati kvalitet i popularnost sajta su na vama.
DODATNI IZVORI INFORMACIJA
Na Internetu se može naći ogromna količina tekstova i saveta koji za temu imaju Google Analytics. Nije loše krenuti od zvanične Help stranice koja se nalazi na adresi http://www.google.com/support/Analytics/?hl=en i zvaničnog foruma na adresi http://www.google.com/support/forum/p/
Google+Analytics/?hl=en.
Zvanični blog (http://Analytics.blogspot.com/) je dobro pratiti pošto se na njemu pojavljuju obaveštenja o novim mogućnostima Google Analytics softvera, a i često se predstavljaju najbolje prakse korišćenja softvera. Ukoliko više volite video zapise, Google Analytics ima YouTube kanal (http://
www.youtube.com/googleAnalytics) na kome takođe možete dobiti odgovore na često postavljana
pitanja.
Za naprednije tehnike predlažem da pogledate dokument na adresi http://blog.vkistudios.com/
images/CompleteGAPowerUser-veb.pdf koji pokriva i integraciju Google Analytics servisa sa AdSense sistemom plasiranja reklama.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
145
C
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE
INTERNET NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Aleksandar Mitić
Etika u veb novinarstvu
ETIKA U NOVINARSTVU
Zamisli radio koji ne sme da pozove gosta u svoju emisiju zato što su njegovi stavovi previse kritički prema vlastima.
Zamisli televiziju koja ne sme da prikaže slike bede i siromaštva zato što to šteti međunarodnom
ugledu zemlje.
Zamisli novine u kojima je kritika vlasti zabranjena jer ona smatra da ima monopol nad istinom,
nad ocenom toga šta je dobro i loše za vas.
Zamisli magazin koji ne sme da objavi kritički istraživački tekst o lokalnom multimilioneru zato što
njegova kompanija preti da će obustaviti reklamiranje u njemu.
Zamisli internet pretraživanje u kojem ti je zabranjen pristup alternativnim, kritičkim vestima i
sajtovima iz inostranstva.
Nije teško zamisliti ove situacije jer su, nažalost, one i dan danas prisutne u mnogim delovima
sveta, pa ponekad čak i kod nas, u Srbiji.
Sloboda medija i njena konstruktivna, ključna uloga u demokratiji se sputava na raznorazne –
otvorene ili prikrivene – načine, direktnom cenzurom ali i mnogo suptilnijim načinima ekonomskog
i političkog pritiska.
Slobodu medija opstruiraju i zemlje koje se ubrajaju među totalitarne ali i najveći zagovornici demokratije, koji su spremni da, na primer, cenzurišu “nepodobne” video snimke o akcijama svojih armija.
Mediji mogu bez demokratije, ali demokratija ne može bez medija.
Mediji su postojali i postoje i u društvima u kojem ona služe kao čisto propagandno sredstvo
jedne vlasti, jednog totalitarnog sistema. Nije potrebna demokratija da bi se napisala vest, da bi se
napravio TV dnevnik, uredila radio emisija. Ali tada se postavlja pitanje svrhe medija kao pamfleta
vlasti. Zar nisu novinari u tom slučaju samo instrument, lutke političara, puki izvršioci ideoloških
naređenja ? Da li im takvo ponašanje uopšte daje za pravo da se nazivaju novinarima ?
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
149
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Želimo da imamo imidž
demokratske države, da
možemo da kritikujemo
kada smo opozicija, ali
mora li baš ta kritika
kada smo na vlasti ?
Želimo nezavisnost
medija od države i njenog
uticaja, ali medij mora da
bude profitabilan i ne
sme previše da se zamera
našim biznis interesima.
Politićki interesi
- političke partije
- nevladine organizacije
- lobi grupe
Ekonomski interesi
- oglašivači
- sponzori
Interesi medija
- vlasnici medija
- zaposleni u medijima
Interesi publike
- gledaoci, slušaoci,
čitaoci
Želimo da poštujemo
profesionalne principe, ali
moramo da opstanemo na
tržištu, da privučemo
reklame, da isplatimo
plate, da se izborimo sa
tehničkim i materijalnim
problemima.
Želimo da saznamo šta
se događa oko nas, ali
samo ono što je nama
bitno, želimo da se
zabavimo, da nam bude
interesantno, brzo i
lagano servirano.
servirano ssservirano
saznam o
150
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Ako je suditi po profesionalnim i etičkim kriterijuma 21. veka, onda zasigurno ne. Naime, ti novinarski kriterijumi su danas definisani i uokvireni demokratskim načelima koja se zalažu za slobodu
medija, njihovu nezavisnost, borbu za istinu, objektivnost i odgovornost.
Borba za ta načela i njihovo široko prihvatanje je trajala vekovima, od filozofa Džona Miltona i
Džona Stjuarta Mila, koji se smatraju začetnicima misli o slobodnoj štampi, pa do današnjih etičkih
kodeksa koji se redovno dopunjuju da bi se uskladili sa demokratskim normama.
Načelna misija masovnih medija je da budu “vox populi”, glas naroda, njegovo pravo da sazna
istinu, da zna sve što se događa oko njega, da kroz medije prati ponašanje vlastodržaca, kritikuje i
ispravlja njihovu politiku.
Ne postoji pak ni jedan mehanizam koji garantuje da će mediji raditi u službi demokratije. Pod uticajem liberalne misli, stvorilo se mišljenje da neka “nevidljiva ruka slobode” stoji iza funkcionisanja
medija i da je ta sloboda nedodirljiva i neprikosnovena. Međutim, realnost je nažalost drugačija i
sloboda medija je u velikoj meri umanjena ekonomskim, političkim, drustvenim i kulturnim ograničenjima.
Današnja nauka o medijima i komunikacijama – komunikologija – sve više identifikuje probleme
koji se javljaju u funkcionisanju medija, i crta sve kompleksniju sliku o medijima u modernom demokratskom društvu.
Najprostije rečeno, mediji su danas u suštini jedna mešavina raznih uticaja: finansijskih interesa
vlasnika medija i njihovih poslovnih partnera, političkih interesa koji pokušavaju raznim komunikacionim strategijama da utiču na medije, te masovne publike, koja sama ima svoje zahteve i želje
vezane za ono što želi da sazna.
Eticki kodeksi u novinarstvu postoje danas u čitavom svetu. Katkad se razlikuju, ali pojedine
odrednice opstaju u svim kodeksima. Ipak, etički kodeksi – kao set pravila o moralnom ponašanju u
novinarstvu, opšte deklaracije koje teže da osnaže novinarsku profesiju -- « nemaju nikakvog smisla ako ostanu okačeni na zidu. Ono što ima smisla jeste etički kodeks koji je deo ličnosti novinara
i usmerava njegove postupke » - kaže jedan od vodećih teoretičara novinarstva Džon Meril, koji
dodaje da se « moralne vrednosti stiču celog života s raznih strana – od crkve, porodice i prijatelja.
Novinari ne mogu razdvojiti etiku novinarstva od vrednosti kojih se pridržavaju kao pojedinci ».
ČETIRI GRUPE ETIČKIH PROBLEMA
Izdojićemo etičke probleme s kojima se novinari suočavaju i podeliti ih u četiri grupe, u zavisnosti
od situacije u kojoj se novinar nalazi:
I KADA NE ZNATE SVE INFORMACIJE
LOŠI IZVORI ILI NJIHOV NEDOSTATAK
Često u hitnim situacijama, nemamo mogućnost da dođemo do svih izvora informacija. Na primer, strane u sukobu ponekad ne žele da daju pristup izvorima informacija ili jednostavno vi iz
raznih razloga niste u mogućnosti da dođete do njih. Odmah upadate u zamku neobjektivnosti. Takođe, loši izvori (najčešće anonimni) mogu predstavljati veliki problem jer mogu lako manipulisati
informacijama a ne preuzimaju odgovornost za njihovu tačnost. Stoga je jako bitno imati kredibilne izvore – od svedoka događaja, državnih organa, priznatih analitičara, itd.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
151
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
DEZINFORMACIJE
Iako po definiciji mogu biti namerne, dezinformacije se često plasiraju iz neznanja. Veoma često,
zarad ‘viših’ nacionalnih, državnih ili političkih ciljeva, državna propaganda ili propaganda strana u
sukobu prosto guši novinarstvo, koje postaje puki prenosilac informacija i mišljenja jedne političke
grupacije ili države. Dezinformacije postoje svuda, a katkad su najizraženije i najvidljivije u najdemokratskijim državama.
SPINING PR AGENCIJA
Veoma često u kriznim situacijama, PR agencije, bilo da su državne ili da su unajmljene od strane
zaraćenih strana, rade takozvani “spining” priče, odnosno događaje ubacuju u kontekst koji odgovara potrebama njihovih klijenata. Cilj je da se u slučaju neprijatne informacije napravi zabuna i
zbrka, a u slučaju delimično pozitivne informacije naglasi velika pobeda.
II KADA ZNATE SVE A NE MOŽETE TO DA KAŽETE
PRITISCI I CENZURA
U kriznim situacijama, pritisci države, zaraćenih strana, lobista, vojske i policije su veoma prisutni.
Od novinara, pre svega glavnih i odgovornih urednika, ti akteri zahtevaju pozivitivno izveštavanje o
svojim interesima, a negativno o suparničkim. U slučaju neprihvatanja takvog izveštavanja, dolazi
do manje ili više nasilnih pokušaja da se mediji prisile da se povinuju tim zahtevima.
TEROR JEDNOUMLJA
Neki ga zovu “intelektualni terorizam”, drugi “jednoumlje”, ali činjenica je da je teror mejnstrim
mišljenja danas prisutniji nego ikada u svetskim medijima. Ukoliko vodeći svetski ili nacionalni
mediji proglase nekog za lošeg momka, manje poznati i afirmisani mediji u velikoj meri slede,
katkad zato što se slažu, ali često i zato što nemaju snage da se suprostave tom mišljenju. Moraju
da se povinuju jednoumlju ili da budu izloženi kritikama zbog “ekstremizma” ili “pristrasnosti”.
III KADA ZNATE SVE A NE ŽELITE TO DA KAŽETE
NEBALANSIRANOST, PRISTRASNOST (NACIONALNA, IDEOLOŠKA, POLITIČKA), AKTIVIZAM
Objektivnost u novinarstvu je cilj kojem svi teže. Tako bar stoji u novinarskim knjigama, tako
se novinarstvo izučava u školama, takve su nominalne direktive svih profesionalnih urednika.
Imati raznolike izvore i balansiran tekst je izvodljivo u velikom broju slučajeva. Zaista nije teško
pozvati nekog na telefon da bi se dobila reakcija na neku optužbu čije je on predmet. Problemi nastaju u kriznim situacijama. Veoma često u ratu, recimo, nije lako doći do suprostavljene
strane. U takvim se situacijama objektivnost lako gubi. U ratovima u bivšoj Jugoslaviji se princip
objektivnosti veoma retko primenjivao. Srpski izveštači su imali uglavnom samo srpske izvore,
muslimanski izveštači muslimanske, i tako dalje. Nisu se proslavili u većini slučajeva ni izveštači
stranih medija, koji su veoma često jednostrano izveštavali, time dodatno potpaljujući vatru.
Veoma je prisutan takozvani “aktivistički” pristup novinarstvu. On ima možda za cilj da predstavi
jednu humanu notu sukoba, da naglasi patnje žrtava, ali veoma često upada u zamku pristrasnosti, što može da dovede do opasnih posledica.
JEZIK MRŽNJE – HUŠKANJE
Raspirivanje mržnje na bilo kom osnovu – nacionalnom, verskom, rasnom, polnom – je takođe
jedan od velikih problema sa kojim se suočava novinarska etika. Nije sporno da kritika druge nacije,
vere ili rase može da postoji, nije sporno i da je ona katkad nužna. Međutim, problem je u tome
što se ta kritika često pretvara u blaćenje ‘suprotne strane’, prepuno pojednostavljenih stereoti-
152
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
pa. ‘ Naši ‘ su dobri momci, ‘njihovi’ su loši. ‘Naši’ samo brane svoje ili žele da spasu svet od zla,
‘njihovi’ žele da osvoje tuđe ili žele da unište svet. U takvom crno-belom svetlu prikazuje se većina
sukoba, političkih borbi. Takvom crno-belom slikom se i stvaraju sukobi, huška se na rat. U Ruandi
je Međunarodni sud za ratne zločine sudio novinarima radio stanica u toj zemlji jer su preko radio
talasa bukvalno pozivali na ubistva i masakre 1994. godine, tokom ruandskog genocida, u kojem je
nastradalo preko 500.000 ljudi. To je najdrastičniji primer huškanja i raspirivanja mržnje.
KORUPCIJA
Nažalost, kao i u svim sferama društva, korupcija je prisutna i među novinarima. Primanje mita
zarad pisanja katkad i lažnih informacija je prisutna i u svakodnevnom novinarskom poslu, ali pogotovu je opasna u kriznim situacijama, kada su posledice izveštavanja mnogo veće nego inače. Čim
neko primi novac da napiše vest na određen nacin, on automatski krši etički kodeks. Naravno, teško
je proceniti koliki je broj novinara koji su podmićeni, pre svega zato što su metodi podmićivanja
raznorazni (nekad je novac u pitanju, nekad usluga).
IV KADA KAŽETE SVE A MOŽDA NIJE TREBALO
ODAVANJE OSETLJIVIH INFORMACIJA
U sukobima, novinari često dolaze do informacija čije objavljivanje služi jednoj od strana da otkrije lokaciju suparničkih trupa ili sazna neku drugu informaciju od vitalnog značaja. Ponekad se
objavljivanje tih informacija ne može izbeći, ali veoma često novinari – čak i nesvesno – objavljuju
informacije koje više liče na doušništvo nego na novinarstvo.
KLEVETA
Javna kleveta – izlaganje nekoga mržnji, podsmehu ili preziru javnosti – jeste prenošenje informacija koje nanose štetu nekoj osobi ili njenoj profesiji, poslu ili karijeri. Kleveta često dovodi do podizanja postupka protiv medijske kuće i autora priloga. Da bi se pokrenuo postupak potrebna su pet
preduslova : objavljivanje (prenošenje trećem licu), identifikacija (iako to nije ograničeno na citiranje
imena neke osobe), šteta naneta ugledu, dokaz da je informacija lažna i dokaz da je informacija pogrešna. Astronomske sume koje ponekad novinari i medijske kuće moraju da plaćaju zbog klevete su
upozorenje da se mora itekako paziti šta se piše. Veoma često do pokretanja postupka u vezi klevete
ne dolazi nakon velikih kritičkih komentara, već uglavnom zbog grešaka, nemarnosti, ponekad i zlobe.
Pojedini teoretičari medija su izdvojili reči koje – ako ih upotrebite – mogu lako da dovedu do klevete:
preljuba – alkoholičar – krivotvoren proizvod – ateista – loš karakter – bigamista - na crnoj listi – ucena – ljubitelj dobre kapljice – mito – javna kuća – kuća poroka - kupovati glasove – varati
– zlostavljanje dece – šurovanje – mućkaroš – izigrava poverenje – korupcija – kukavica – lopuža
– neplatiša – živi na tuđ račun – prevarant – narkoman – ulizica – varalica – kockar – gangster –
homoseksualac – iznuđivanje novca – hipokrita – nekompetentan – neveran – doušnik – netolerantan – dvostruka ličnost – ljubavnica – lažov – mafijaš – manipulator – mentalno bolestan – član
bande – glasnogovornik – neonacista – voajer – plagijator – koristoljublje – prostitutka – silovatelj
– podvala – nitkov – zavodnik – zabušant – švercer – podao – potkupljiv – prodana duša – špijun –
provokator – podvaliti – lopov – nemoralan – bolestan um – neprofesionalan - bezvredan – hulja…
SENZACIONALIZAM I PREDATORSKO IZVEŠTAVANJE
Novinari često objavljuju tekstove i fotografije koje više služe jeftinom senzacionalizmu nego stvarnom razumevanju ozbiljne krizne situacije. Često se zaboravlja na emotivno reagovanje publike ali i
članova porodica pogođenih. Jure se emocije i profit bez obzira na posledice po kvalitet izveštavanja.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
153
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
POSEBNOST VEB ETIKE:
Na vebu, etika se suočava sa još niz problema:
1) NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA “BESPLATNOG”
Svoj uspeh internet, a i internet novinarstvo, u velikoj meri duguju “kulturi besplatnog”, odnosno činjenice da korisnici uglavnom ne plaćaju za informacije koje se nalaze na vebu. Ta navika
se međutim pretvorila u jedno “opšte prepisivanje” informacija, “pozajmljivanje”, odnosno kršenje autorskih prava. Na internetu je previše lako krasti tuđe informacije, fotografije, grafikone,
video. Etički kodeksi to svakako zabranjuju i preporučuju da se umesto prepisivanja celog teksta
koristi linkovanje.
Naravno, kršenje autorskih prava ne treba mešati sa legalnim preuzimanjem sadržaja, bilo putem RSS ili preko koncepta « copyleft »-a, u okviru kojeg autor dela podržava njegovo kopiranje.
2) KULT AMATERIZMA
Kritičari interneta smatraju da na njemu vlada “kult amaterizma”. Naime, oni smatraju da odsustvo pravila u istraživanju, proveravanju informacija i hijerahizaciji uništavaju temelje i autoritet informativnih kuća tako što stavljaju rame uz rame tačno i netačno, profesionalnog naučnika
i komšiju koji ima lični stav. Oni smatraju da na netu slobodno cirkulišu najgnusnije laži, dezinformaciju i poluinformacije, bez ikakvog obaziranja na etičke kodekse.
Tako Endrju Kin (Andrew Keene), autor knjige “Kult amaterizma” pravi iluziju na biologa iz 19.
veka T.H. Hakslija, koji je predstavio paradoks “majmuna naučnika” po kojem ako damo neograničen broj pisaćih mašina neograničenom broju majmuna, neko od njih će na kraju napisati
remek-delo u ravni Šekspira ili Platona.
“Pretskazanje T.H. Hakslija se danas ostvarilo, s tim što su pisaće mašine zamenili kompjuteri,
a majmune korisnici interneta … Politički komentari bez ikakve osnove; video klipovi i muzika na
nivou jadnog amaterizma; apsolutno nečitljive kritike, eseji i romani: majmuni naše ere objavljuje svašta zahvaljujući internetu”, tvrdi Kin.
Kritičari takođe smatraju da je, s obzirom na anonimnost koja vlada internetom, često teško
utvrditi tačnost informacija koje dolaze od korisnika – od tekstova, preko fotografija do videa.
Kako korisnici mogu da budu sigurni da je takav sadržaj istinit i ko preuzima odgovornost u slučaju da nije? Kada internet mediji pozivaju publiku da šalje svoje priloge, da li objavljivanjem
njihovih tekstova na svojim sajtovima oni zapravo daju tim tekstovima autoritet i kredibilitet ne
znajući često da li su oni pristrasni ili nepotpuni?
Transparntnost i edukacija su ključni. Potrebno je objasniti publici proces izveštavanja, odvojiti
sadržaj redakcije od sadržaja publike.
Internet je prepun neproverenih informacija, često laži i dezinformacija. Mnoge informacije
su, u stvari, čiste glasine, namerno plasiranje da bi sajtovi privukli više posetilaca. Da biste sačuvali integritet vašeg sajta, izbegavajte objavljivanje informacija koje su neproverene i proveravajte pažljivo svaku informaciju koja bi mogla da bude kontroverzna.
154
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
3)
TERORISANJE SLOBODE
Internet je najdemokratskiji medij, prostor koji daje mogućnost mnogim glasovima koji ostaju
ugušeni zbog političkih pritisaka, kontrole medije i drugih vrsta diskriminacije. To je idealno
mesto za mnoge aktivističke grupe, drugačija mišljenja i uopšte umrežavanje alternativnih mišljenja.
Međutim, internet je i medij na koji se « lepe » i raspirivači mržnje koji za propagiranje svojih
ideja koriste rupe u zakonu, slobodu medija, anonimnost veba i dislocirane servere, teroristi koji
koriste veb za planiranje svojih zločina, digitalni kriminalci koji kroz krađu identiteta i drugih podataka ugrožavaju slobodu interneta jer prizivaju kao reakciju njegovu strožu kontrolu.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
155
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Nevenka Antić
Autorska prava
O ČEMU GOVORE ZAKONI?
Autorsko pravo je eksplicitno i nužno uslovljeno nastankom autorskog dela, (1) a nastanak autorskog dela originalnošću i formom. (2) Autentičnost dela i izražavanje u odredjenom obliku su komponente, čija dovoljnost izričito isključuje vrednovanje njegovog sadržaja, svrsishodnosti, veličine,
stručnih, naučnih, etičkih i estetskih osobina. Autorsko pravo i autorsko delo ne zavise od broja
autora, brojnosti dela i osnova stvaranja, jer su autorska dela i koautorska, (3) baze podataka, (4)
prerade (5) i zbirke. (6) Na njihovo postojanje ne utiče ni stepen stvaranja, ni zvanična registracija,
pošto su autorska i nesvršena dela, sastavni delovi i naslovi dela, (7) a evidencija samo jedan od
načina obezbedjenja dokaza na sudu. (8)
Ako delo ispunjava uslov suštine i forme, autorsko pravo, pre svega, pripada njegovom tvorcu,
po-jedincu, čiji su identifikacioni simboli, ime, pseudonim ili znak, označeni u delu ili tokom objavljivanja dela. Ako identitifikacija autora nedostaje, do utvrdjivanja identiteta, autorsko pravo ima
lice koje objavljuje ili pušta u promet objavljeno delo. (9) Osim autora, u kategoriju nosilaca autorskog prava spadaju i naslednici autora, kao i oni kojima je ustupljeno autorsko pravo.
Ustupanjem se ne prenose prava inkorporisana u ličnost autora i ličnu vezu autora s delom, čime
se, prilikom svakog tekućeg i budućeg korišćenja dela, uspostavlja trajna obaveza priznanja autorstva i poštovanja prava autora na objavljivanje dela i obaveštavanja o njemu, davanje saglasnosti
za preradu dela, suprotstavljanje izmenama dela, promeni forme i nedostojnom korišćenju dela
kojim se vredja ličnost autora ili narušava ugled i čast. (10) Naznačenje imena autora nije obavezno jedino u nedostatku tehničke mogućnosti i celishodnosti tokom konkretne forme saopštavanja
autorskog dela. (11)
Mogućnost ustupanja postoji samo ako je reč o imovinskim pravima ustanovljenih povodom
korišćenja dela, a obaveza pridržavanja ovih prava limitirana je sedamdesetogodišnjim rokom od
smrti autora ili poslednjeg autora, (12) obimom prenosa, sadržinskim, prostornim i vremenskim
odredjenjima. U pravno nejasnim ugovornim situacijama, svaki sporni slučaj u vezi s isključivim ili
ograničenim korišćenjem dela uvek se tumači na način koji obezbedjuje ishod povoljniji za autora
ili lica koja ga nasledjuju. (13)
Za neizvršenje obaveze preuzete pravnim poslom o ustupanju prava kojim se ugrožava interes
autora ili njegovih naslednika, nakon pismenog obaveštenja i ostavljanja primerenog roka za ispu-
156
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
njenje obaveze, može se povući ustupljeno pravo u roku od 2 godine od zaključenja ugovora ili predaje dela, ako je delo predato posle tog trenutka. (14) Za prilog u novinama ili časopisu, članak ili
ilustraciju, trajanje tog roka ograničeno je na 6 meseci. (15) Povlačenje ustupljenog prava moguće
je i u slučaju subjektivne procene autora o ugrožavanju njegovog ugleda i časti korišćenjem dela,
ali to implicira obavezu naknade štete sticaocu prava. (16)
Ako autorska naknada nije ugovorom odredjena, a prihod ostvaren korišćenjem dela prevazilazi
visinu izdataka za njegovo korišćenje ili ako se korišćenjem dela ostvaruje dobit nesrazmerna unapred ugovorenoj naknadi, autor ili njegov naslednik ima pravo da traži izmenu ugovora povodom
dodavanja ili visine autorske naknade u roku od 2 godine od saznanja za nove okolnosti, ali najkasnije u roku od 6 godina od završetka godine u kojoj su okolnosti nastale. (17)
Prenos svojine na originalu autorskog dela ne znači prenos autorskog prava, (18) ali se za crteže,
članke i sl. priloge, namenjene novinama i periodičnoj štampi, to mora jasno naznačiti ugovorom
autora i izdavača. (19) Ako je autor zaposlen, za dela nastala u sklopu radnih dužnosti, ugovorom o
radu ili opštim aktom, može se promeniti i trajanje roka od 5 godina na strani poslodavca, koji, bez
te promene, postaje isključivi nosilac imovinskih autorskopravnih ovlašćenja. (20)
Imovinska funkcija autorskog prava ostvaruje se i ubiranjem naknade za davanje dela na poslugu,
kao i posebne naknade od proizvodjača ili uvoznika sredstava podobnih za snimanje i umnožavanje
autorskih dela (21) posredstvom organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog prava. (22)
Pravilno korišćenje autorskog dela drugog autora podrazumeva navodjenje autora i izvora preuzetog dela, što pretpostavlja obavezno naznačenje imena autora, izdavača, godine i mesta izdanja,
novine, radio ili televizijske stanice gde je delo prvi put objavljeno ili neposredno preuzeto, ali
samo u meri koja ne zadire u opravdani interes autora i ne prevazilazi granice primerenog korišćenja dela. (23)
Ako je delo objavljeno i u sklopu dogadjaja - predmeta javnog izveštavanja ili su kratki odlomci
dela uneti u tekst radi ilustracije, dokaza ili uputstva s jasnom citatnom naznakom i navodjenjem
naslova citiranog dela, bez saglasnosti autora i bez obaveze isplate autorske naknade, dozvoljeno
je umnožavanje i javno saopštavanje dela. (24)
Bez dozvole autora i plaćanja naknade objavljeno autorsko delo može da se koristi u sudskom
postupku ili tokom procedure pred drugim državnim organima, a i od strane obrazovnih ustanova i
fizičkih lica za sopstvene arhivske, naučnoistraživačke i nekomercijalne potrebe. (25)
Davanju saglasnosti autora i isplati naknade za dvodimenzionalno umnožavanje, javno saopštavanje i puštanje u promet umnoženih primeraka dela ne podležu ni trajno izložena dela u otvorenom javnom prostoru, a i dela iz kojih se sastoje katolazi javnih izložbi i javnih prodaja, kao i dela
umnožena radi olakšanja pristupa osobama s invaliditetom. (26)
Ukoliko raspolaže dozvolom autora za emitovanje dela, organizacija za radiodifuziju može da snimi delo na nosač zvuka ili slike, bez posebnog ovlašćenja i novčane obaveze, da snimak arhivira,
ako ima dokumentarnu vrednost ili da ga, posle emitovanja, briše u roku od 90 dana. (27)
Izostanak posebnog ovlašćenja autora, ali postojanje obavezne novčane naknade za umnožavanje postoji u slučaju državnih organa, javnih biblioteka i naučnoistraživačkih institucija, ako to čine
s odlomcima publikacija na nosaču teksta, (28) a isti status imaju i medji povodom umnožavanja,
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
157
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
stavljanja u promet i javnog saopštavanja članaka preuzetih iz drugih medija, samo ako su u bliskoj
vezi s tekućim dogadjajima ekonomske, verske ili političke prirode i ako ne postoji eksplicitna autorska zabrana. (29)
Svaka radnja zlopupotrebe ili prekoračenja autorskopravnog ovlašćenja povlači materijalnu, prekršajnu ili krivičnu odgovornost lica koje prekoračenjem izaziva povredu autorskog prava, a vrsta i
visina sankcije zavisno od prirode povrede i okolnosti učinilaca, odmerava se u rasponu od 10.000
do 3.000.000 dinara, (30) s tim što u najtežim slučajevima povrede, može biti izrečena i zatvorska
kazna. (31)
Zaštita autorskog prava odnosi se i na poštovanje zaštitnih tehnoloških mera ili elektronskih zapisao autorskom pravu, (32) jer prožimajući doktrinirane i praktične aspekte života, tehnologija
prožima i stvaranje, uspostavljajući neraskidivu relaciju s njim. S jedne strane, ona predstavlja produkt uma obuhvaćen normama autorskog prava, a s druge, podržava druge forme kreativnog rada.
PRAVNI STANDARDI DIGITALNOG DOBA
Kada je osamdesetih godina XX veka pojava takozvanih novih tehnologija omogućila umrežavanje
i proširila obim stvarlačkog resursa, izgradila je i svest o uzajamnosti koja utiče na razvoj naših društava. Ta svest je dala početni impuls onome što nazivamo “slobodnim sadržajem”. (33) Nastajući
u samom srcu tehnologije, u računarstvu, u središtu fenomena koji je promenio svet, novi pravni
okvir radja nove dimenzije digitalnog i vrši kontinuirani uticaj na nedigitalni univerzum. On pokazuje kako pravo može da deluje praktično, lako i brzo, u korist svih, uvek i svuda. On dokazuje da su
pravne promene moguće unutar samog prava bez dugotrajne zakonodavne procedure ili zakonskih
promena. On tehnologiju preobražava u opšte dobro dopuštajući slobodu stvaranja i razmene,
upotrebe i unapredjenja, pokretanja i znanja. Posredstvom tog rešenja tehnološka dostignuća se
neprestano usavršavaju i pružaju svima kao mehanizmi povezivanja i podrške, (34) kao ispunjenje
ličnih i grupnih napora, stvaralačkih i korisničkih potreba, kao odgovori na zahtev vremena obojenog tehnološkim bojama.
Početkom XXI veka, kada u savremenom duhovnom stvaralaštvu interakcija i umreženost, podržane novim tehnologijama, bivaju uočljivije i potrebnije nego ikad, a logika moći i profita nekontrolisana, početni impuls je prevazišao granice računarstva. Pojava novog pravnog rešenja ili
licenciranja Creative Commons (35) proširuje okvir “slobodnog sadržaja”. Ovaj zahvat je, pored
računarskih programa, obuhvatio i sve postojeće i usvojene stvaralačke forme, po biti različite, ali
pojmovno i pravno bliske računarskim programima, jer se integrišu u isto, inventivno i dinamično,
u intelektualno stvaranje. Ta bliskost je istakla jednu relevantnu vezu, vezu stvarne i pravne prakse,
jer pravo treba da prati život, kao što život prati pravo. Time je pravno transformisan odnos stvaralaca i budućih stvarlaca, stvaralaca i njihovih prethodnika, stvaralaca i njihovih saradnika ili sveta
kome je stvaranje namenjeno.
Pravna novina nije slučajna ni brza. Ona je produkt jednog misaonog poduhvata, (36) ispitivanja
i preispitivanja granica mogućeg, kojim se, kritikom vladajuće prakse razmene centara moći i profita, na tlu samog prava, konstituisao nov, opštevažeći, pristupačan, praktičan i slobodan sistem
protoka, prenosa i korišćenja kreativnih sadržaja ili autorskih dela. Generisan iz filozofske i pravne
kritike dotadašnjih rešenja, ovaj sistem ne negira postojanje prava i normativnu funkciju, jer bi
time negirao svoj osnov, svoju moć, svoje uporišne tačke, ali jasno izražava nepristajanje na tradicionalnu, rigidnu, kontrolisanu i profitnu pravnu instrumentalizaciju, neprilagodjenu mogućnostima
i težnjama savremenog doba.
158
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Pravna priroda i funkcija Creative Commons licenciranja pojačana je usaglašavanjem pojedinačnih, nacionalnih, s originalnim Creative Commons sistemom. Sastavljen na engleskom jeziku i zasnovan na američkom pravu, sistem se prevodi i prilagodjava domaćem pravnom poretku i praksi,
ali ne ostaje statičan i nepromenljiv. On se usavršava i menja u skladu s dinamikom promene medjunarodnog prava, a svaka promena je promišljena i lišena negativnih uticaja na prethodno zasnovane odnose ugovornih strana. Za razliku od slobodnog softverskog licenciranja, koje ne priznaje
kohabitaciju, s nastankom Creative Commons licenciranja, istovremeno je ustanovljena jednakost
svih Creative Commons sistema, nezavisno od nacionalnog jezika i prava, ako su ispoštovana opšta
i nedvosmislena pravila pravnoprevodilačke procedure. Pravila postupka su unapred definisana, a
priznanje i važenje se potvrdjuje objavljivanjem sistema. (37)
Osim podržavanja stvaranja, razvoja i obrazovanja unošenjem pojedinačnih dela u internet, licencni sistem Creative Commons sadrži jednu bitnu odliku, kojom se razlikuje od svih prethodnih,
klasičnih pravnih rešenja. On garantuje slobodu izbora uslova pod kojima se objavljuje, čime se
zaobilazi suvišna kontrola nad motivima objavljivanja i sopstvenim delom. Motivi su zadržani u
domenu individualnog, jer nisu vodjeni dejstvom spolja nametnute, nelegitimne i konvencionalne
logike profita. S druge strane, digitalno kodiranje procesa licenciranja, preko popularnih pretraživača, olakšava nalaženje objavljenog dela i garantuje njegovo korišćenje samo pod uslovima pod kojima je objavljeno, čime se istovremeno i eksplicitno isključuje svaki angažman posredničke strane.
Neprestano povezana sa slobodom i eksperimentom, umetnička i freelance praksa, uz blogere, nezavisne izdavače i uticajne medijske kuće, (38) prepoznaje i prihvata ovu pravnu inovaciju,
kao oblik komunikacije s ostatkom sveta. U sferi nauke, čiji je smisao saradnja, opovrgavanje ili
nadgradnja, smena i razvoj, uzrok i posledica, pojavio se projekat Science Commons, (39) a značaj
pravno utemeljenog i svima dostupnog ili slobodnog znanja vidljiv je u stalnom i sve uticajnijem
razvoju najveće svetske multijezičke (40) online enciklopedije, Vikipedije, i ostalih interaktivnih,
autorskokorisničkih projekata WMF. (41)
Pravno uredjeni sistem licenciranja sastoji se iz različitih licenci, ugovora kojima je zajedničko definisanje osnovnih termina, prava i obaveza ugovornih strana. Kao sveprisutno i obavezujuće, uvek
se predvidja autorstvo, kategorija koja upućuje na tvorca dela i način njegove identifikacije. Ostala
prava u korelaciji s obavezama druge ugovorne strane: nekomercijalno, bez prerada i deliti pod
istim uslovima su fakultativne kategorije koje podležu slobodi izbora ili opredeljenja. Ovi ugovori su
formalizovani, pristupačni, pravno i jezički primenljivi, poznati i priznati u svetskoj sudskoj praksi, a
njihova razumljivost je potkrepljena osnovnim opisima (Commons Deed) i pratećim terminološkim
i pravnim objašnjenjima. (42) (43)
Sama priroda Creative Commons licenciranja predstavlja slobodu izbora i pravo koje ne implicira
obavezu stalnog i identičnog licenciranja, ali označava i podržavanje uzajamnosti u kojoj se ogleda
potencijal intelektualne zajednice, nužne za razvoj društva u celini, a njena pristupačnost, rasvetljenost, pravna i jezička odredjenost olakšavaju teškoću lutanja kroz lavirinte zakona. (44)
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
159
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
(1)
Zakon o autorskom i srodnim pravima, Sl. glasnik RS, br. 104/09, čl. 8
(2)
Ibid., čl. 2
(3)
Ibid., čl. 10
(4)
Ibid., čl. 5, st. 3
(5)
Ibid., čl. 4
(6)
Ibid., čl. 5, st. 1
(7)
Ibid., čl. 3
(8)
Ibid., čl. 202 st. 1 i st. 7
(9)
Ibid., čl. 9 i čl. 13
(10)
Ibid., čl. 14-18
(11)
Ibid.
(12)
Ibid., čl. 61 i čl. 102-103
(13)
Ibid., čl. 68, st. 1
(14)
Ibid., čl. 71
(15)
Ibid.
(16)
Ibid., čl. 72
(17)
Ibid., čl. 70
(18)
Ibid., čl. 65
(19)
Ibid., čl. 78
(20)
Ibid., čl. 98
(21)
Ibid., čl. 39-40
(22)
Ibid., čl. 152-153
(23)
Ibid., čl. 41
(24)
Ibid., čl. 43 i čl. 49
(25)
Ibid., čl. 42 i čl. 44-46
(26)
Ibid., čl. 51-52 i čl. 54
(27)
Ibid., čl. 50
(28)
Ibid., čl. 55
(29)
Ibid., čl. 56
(30)
Ibid., čl. 215-217
(31)
KZ RS, Službeni glasnik RS br. 85/05, čl. 198-199
(32)
Ibid., čl. 200
(33)
Licence Free Software Foundation, http://www.fsf.org/licensing/licenses/
(34)
Projekat GNU, http://www.gnu.org/software/software.html
(35)
Creative Commons, http://creativecommons.org/
(36)
Prof Lorens Lesig, pravnik i filozof, tvorac CC sistema, http://lessig.org/info/bio/
(37)
Objavljeni i Creative Commos sistemi u proceduri, http://creativecommons.org/inter
national/ srpski Creative Commons sistem, http://creativecommons.org/international/rs/
(38)
Flickr, http://www.flickr.com/creativecommons/
Public Library of Science (PLoS), http://www.plos.org/
BBC, http://www.bbc.co.uk/creativearchive/cal_group/index.shtml
Al Jazeera, http://cc.aljazeera.net/
(39)
Science Commons, http://sciencecommons.org/
(40)
Vikipedija na srpskom jeziku, http://sr.wikipedia.org/wiki/
(41)
Wikimedia Foundation, http://wikimediafoundation.org/wiki/Our_projects
(42)
http://wiki.creativecommons.org/FAQ http://www.creativecommons.org.rs/faq
(43)
Nevenka Antić, Creative Commons izmedju alternative i nužnosti, Bilten br. 85, Mensa Sr
bije, Beograd, 2008
(44) Ibid.
160
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Maja Raković
Internet i zakonodavstvo
Cilj predavanja je da se polaznicima kursa ukaže na osnovne elemente zakonodavnog okvira relevantnog za njihovu praksu u veb novinarstvu.
S obzirom na kompleksnost zakonodavnog okvira relevantnog za internet, koja prevazilazi mogućnost obuke u okviru jednog dvočasovnog predavanja, kao i na činjenicu da će se zakonodavnim pitanjima u praksi i njihovom svakodnevnom radu baviti pravnici i advokati, ovaj kratki uvod
novinarima treba da posluži kao osnova za njihovo dalje samostalno istraživanje i pripremu za
interaktivnu diskusiju koja je predviđena za samo predavanje, a treba da pruži odgovor na dva
pitanja:
• Kako su regulisana prava i obaveze relevantna za novinarsku praksu i kako ona funkcionišu
u onlajn okruženju?
• Koje su teme internet zakonodavstva i politike aktuelne? Ova oblast je namenjena onima
koji žele da se bave izveštavanjem o različitim političkim, pravnim i ekonomskim pitanjima
informacionog društva.
Dakle, predavanje je zamišljeno u dve celine - jedna će biti posvećena temi upravljanja internetom, a druga pitanjima slobode izražavanja i inofrmisanja na internetu.
SLOBODA IZRAŽAVANJA I INTERNET
Sve međunarodne konvencije o ljudskim pravima propisuju zaštitu slobode izražavanja i pravo
na informisanje. Međutim, te odredbe uvek sadrže i izvesna ograničenja, koja su uslovljena zaštitom drugih prava. Adekvatan balans između prava na slobodu izražavanja i informisanja sa drugim
pravima, poput na primer prava na privatnost, jedan je od kjučnih izazova za medijsku politiku i
zakonodavstvo.
Primer koji ćemo na predavanju koristiti kao osnovu za diskusiju i analizu domaćeg i evropskog
zakonodavstva relevantnog za slobodu izražavanja na internetu je Član 10 Evropske konvencije o
zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda1 koji u prevodu na srpski glasi:
Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, CETS No.: 005,
http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=005&CM=8&DF=13/04/2010&CL=ENG
Article 101 – Freedom of expression
1
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
161
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Član 10 – Sloboda izražavanja2
1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog
mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.
Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
2. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u
demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava
drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i
nepristrasnosti sudstva.
Osnova za novinarski rad je etika. Poznavanje relevantnog zakonodavnog okvira je potrebno, ali
od ključne važnosti je poznavanje i delovanje u skladu sa novinarskom etikom i osnovnim međunarodno prihvaćenim principima slobode izražavanja i standardima zaštite ljudskih prava. Svako
takvo izveštavanje u demokratskim društvima u velikoj meri pruža garancije i za adekvatnu pravnu
zaštitu novinara, pred domaćim ili međunarodnim sudom.
Kada su medijske slobode u pitanju regulisanje interneta često se poredi sa štampom, a ne sa
drugim elektronskim medijima. Jedan od osnovnih razloga za veću intervenciju zakonodavstva u
radiodifuziji (radio i televizija) u odnosu na štampane medije jeste ograničenost radiodifuznog
spektra. Pravno gledano, štampa je tradicionalno imala mnogo manja zakonska ograničenja i u
demokratskim društvima razvijeni su efikasni mehanizmi samoregulacije.
Samoregulacija postoji u različitim profesijama, a zasniva se na definisanju određenih etičkih
principa relevantnih za datu profesiju (poput, na primer, novinarskih kodeksa) i uzajamnoj saglasnosti u okviru profesije da se u svakodnevnoj praksi deluje u skladu sa tim principima. Samoregulacija, odnosno rešavanje “sporova” između građana i medija od strane same profesije (posredstvom Saveta za stampu i Komisija za žalbe), a ne jedino kroz sudske procese, sa jedne strane štiti
građane od toga da njihova prava budu ugrožena od strane medija, a sa druge strane u velikoj meri
štiti i same medije od veće intervencije (u smislu većih zakonskih ograničenja) države, koja ima
obavezu zaštite slobode izražavanja i informisanja, ali isto tako ima obavezu i zaštite drugih ljudskih
prava i osnovnih sloboda. U okviru samoregulacije, profesija je ta koja “kažnjava” svoje pripadnike
za kršenje pravila i odstupanja od prihvaćenih etičkih principa, štiteći na taj način ne samo prava
drugih, već i profesiju kao celinu i njen ugled u javnosti.
Kada je u pitanju zakonodavstvo, teme dominantne u tradicionalnim okvirima regulisanja medijskih sadržaja - među kojima su pitanja pristojnosti, zaštite maloletnika, manjina i ranjivih grupa, dostojanstva i ugleda, privatnosti, poverljivosti, nacionalne bezbednosti, autorskih prava,
zabrana govora mržnje, propagande, podsticaja nasilja, prikrivenog i obmanjujućeg oglašavanja,
podsticaj kulturne raznolikosti i medijskog pluralizma – i dalje su aktuelne. Međutim, postavlja
se pitanje da li i kako se pravila razvijena za takozvani „oflajn“ svet mogu adekvatno primeniti i
u onlajn okruženju.
1 Everyone has the right to freedom of expression. This right shall include freedom to hold opinions and to receive and impart information and ideas
without interference by public authority and regardless of frontiers. This article shall not prevent States from requiring the licensing of broadcasting,
television or cinema enterprises.
2 The exercise of these freedoms, since it carries with it duties and responsibilities, may be subject to such formalities, conditions, restrictions or
penalties as are prescribed by law and are necessary in a democratic society, in the interests of national security, territorial integrity or public safety, for
the prevention of disorder or crime, for the protection of health or morals, for the protection of the reputation or rights of others, for preventing the
disclosure of information received in confidence, or for maintaining the authority and impartiality of the judiciary.
2
162
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
Ubrzane tehnološke i društvene promene u oblasti medija i komunikacija postavile su brojne
regulatorne izazove. Konvergencija telekomunikacija, medija i informacionih tehnologija nastala
tokom devedesetih godina uticala je na postepenu transformaciju medija, koja se pre svega ogleda
u brisanju granica između tradicionalnih mas-medija i pojavu novih vidova komunikacije. U tekstu,
koji je poslužio kao osnova za pan-evropsku diskusiju o potrebama redefinisanja tradicionalnog
shvatanja pojma medija, Karol Jakubovič (2009) Kao glavne odlike konvergentne digitalne komunikacije navodi: multimedijalnu komunikaciju, nelinearni “sadržaj na zahtev”, interaktivnost, asihronu komunikaciju, individualizaciju, nosivost prijemnika i mobilnost prijema, nestajanje intermedijuma (tradicionalnih posrednika poput medijskih organizacija) i nastajanje “neo-intermedijuma”
koji pružaju mogućnosti novih usluga i sakupljaju, čuvaju i oblikuju sadržaje na sasvim nov način.3
U novom medijskom i komunikacionom okruženju došlo je do promene u načinima pristupa informacijama, sakupljanja, kreiranja i distribucije informacija i sadržaja. Mogućnost interaktivnog
korišćenja medija stvorila je nove aktere. Korisnici (medijska publika) više nisu samo konzumenti,
već i proizvođači sadržaja. Implikacije pojave takozvanog “građanskog novinarstva” su višestruke
i uključuju pitanja poput etike i odgovornosti, ili demokratske participacije. Menja se i medijska
publika koja u obilju informacija i uz mogućnost veće kontrole medijskih sadržaja - kroz nelinearne
usluge na zahtev - postaje sve više fragmentisana.
Sve ove promene imaju veliki uticaj na medijsko zakonodavstvo, a naročito činjenica da se one
odvijaju velikom brzinom i da su u velikoj meri nepredvidive. Na primer, današnja uloga i uticaj na
društvo internet pretraživača ili društvenih mreža, teško da se mogla predvideti pre desetak godina. Kada se vremenom budu razvile (i potvrdile u praksi kao adekvatne) određene pravne norme
koje tretiraju ova pitanja, one će verovatno već biti zastarele i neadekvatne u odnosu na neke nove
pojave u sferi komunikacija do kojih će u međuvremenu doći. U tom smislu, jedan od velikih izazova je tehnološka neutralnost, odnosno kako razviti medijski zakonodavni okvir i standarde koji će
biti tehnološki-neutralni.
UPRAVLJANJE INTERNETOM
Ukoliko o temi interneta i zakonodavstva govorimo ne sa aspekta pravnog okvira relevantnog
za praksu veb novinara, već sa aspekta izveštavanja o internetu i informacionom društvu, onda je
svakako jedna od ključnih smernica za razumevanje političkih, pravnih, ekonomskih, društvenih
karakteristika i aktuelnosti u vezi sa internetom Forum o upravljanju internetom (Internet governance forum, IGF). Kroz tipičnu novinarsku formulu izveštavanja i pitanja: šta, gde, kada, ko, kako,
zašto, tema globalne debate o upravljanju internetom mogla bi da se posmatra na sledeći način:
ŠTA?
Forum o upravljanju internetom uspostavljen je kao platforma za dijalog između različitih aktera
i zainteresovanih strana, sa ciljem da se razmotre politička pitanja koja se odnose na elemente
upravljanja internetom, kako bi se obezbedili i podstakli održivost, otpornost, sigurnost, stabilnost
i razvoj interneta.
Sam pojam upravljanja internetom definisan je kao „razvoj i primena - od strane vlada, privatnog
sektora i civilnog društva, a u skladu sa njihovim ulogama - zajedničkih principa, normi, pravila,
procedura donošenja odluka i programa koji oblikuju evoluciju i korišćenje interneta“.4
3
Jakubowicz, K. (2009). A New Notion of Media?. Strasbourg: Council of Europe. Dostupno na:
http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media/Doc/New_Notion_Media_en.pdf
4
Report of the Working Group on Internet Governance, WGIG (2005). Dostupno na: http://www.wgig.org/docs/WGIGREPORT.pdf
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
163
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
GDE?
Prvi globalni forum o upravljanju internetom održan je u Grčkoj (Atina, 2006), a zatim u Brazilu
(Rio de Žaneiro, 2007), Indiji (Hajderabad, 2008) i Egiptu (Šarm el Šeik, 2009). Ove godine IGF se
održava u Viljnusu u Litvaniji od 14. do 17. septembra.
Po ugledu na globalni IGF osnovani su i brojni regionalni i nacionalni forumi o upravljanju internetom. Evropski IGF, pod nazivom Evropski dijalog o upravljanju internetom (osnovan 2008) ove
godine održava se u Madridu. „Lokalni“ forumi odvijaju se u Danskoj, Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, SAD, Rusiji, Španiji, Švedskoj...
KADA?
Odluka o uspostavljanju Foruma o upravljanju internetom doneta je na Svetskom samitu o informacionom društvu (Ženeva 2003, Tunis 2005). Šefovi država članica Ujedinjenih nacija pozvali su
Generalnog sekretara UN da sazove forum koji će omogućiti politički dijalog između različitih zainteresovanih strana o pitanjima interneta, sa mandatom na pet godina. Ove godine na zasedanju
Generalne skupštine UN odlučuje se o produžetku mandata i nastavku IGF-a.
KO?
Učesnici Foruma o upravljanju internetom su predstavnici zemalja članica UN, međunarodne
organizacije, privatni sektor, civilno društvo, među kojima su - ICANN, ITU, UNDP, UNESCO, OECD,
OEBS, Savet Evrope, Yahoo, Google, Microsoft, Cisco, IBM, Skype, ISOC, Diplo fondacija, W3C, Article 19, Univerziteti Oxford, Sorbona, Sao Paolo, Madrid, itd.
Na poslednjem IGF-u održanom u Egiptu bilo je ukupno 1480 učesnika iz 116 zemalja sveta predstavnika vlada (28%), civilnog društva (19%), tehničke i akademske zajednice (18%), privatnog
sektora (17%), međunarodnih organizacija (10%) i medija (8%).5
KAKO?
Forum predstavlja platformu za razmenu iskustava, za međusobno koordinisanje tela koja se
bave različitim aspektima interneta, za identifikovanje novih problema i pitanja koje treba rešiti
kroz regulatorne okvire ili druge mehanizme. U okviru različitih tematskih celina – pristup, kritični
internet resursi, raznolikost, otvorenost, bezbednost, izgradnja kapaciteta, razvoj6 – odvijaju se
radionice i plenarne sesije.
Neke od tema radionica i sesija prošlogodišnjeg IGF-a bile su: “Društvene mreže i upravljanje
internetom – pravna pitanja i izazovi“, “Autorska prava i pristup znanju”, “Balans između slobode
izražavanja i privatnosti na internetu”, “Pravni pregled cenzure i filitriranja sadržaja na internetu”,
“Privatnost, pismenost i društvene mreže”, itd.
Ceo proces zasniva se na principima transparentnosti i participacije. Različiti akteri učestvuju u
pripremi programa i tematskih celina o kojima će se diskutovati na ravnopravnoj osnovi, a svi dokumenti, transkripti i webcast sesija dostupni su na zvaničnom sajtu Foruma i čitava debata može
se pratiti putem interneta.
5
6
http://www.intgovforum.org/cms/magabout/484-igf-sharm-el-sheikh-attendance-statistics
Access, Critical Internet Resources, Diversity, Openness, Security, Capacity Building, Development
164
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
ZAŠTO?
Važnost Foruma o upravljanju internetom ogleda se pre svega u tome što su različiti internet
akteri uključeni u dijalog na ravnopravnim osnovama i što teme o kojima se raspravlja obuhvataju
najaktuelnija i globalno najznačajnija politička, pravna i ekonomska pitanja u vezi sa internetom.
Iako se na samom forumu ne donose obavezujuće odluke, nema konsenzusa, niti usaglašavanja
stavova o pojedinim pitanjima, samim tim što su u diskusiju uključeni svi ključni akteri i donosioci
odluka važnih za funkcionisanje interneta (poput recimo Međunarodne unije za telekomunikacije
ili ICANN-a), kao i neki od kreatora interneta i veba (Vint Cerf, Bob Kahn, Tim Berners-Lee…), uticaj
ovakve platforme na politiku i zakonodavstvo u vezi sa internetom je od velikog značaja.
Neka od mogućih pitanja za diskusiju:
1. Koji domaći zakoni su relevantni za novinarsku praksu i kako oni tretiraju pitanja vezana za
internet?
2. Kako se osnovni principi i regulatorni izazovi, opisani u delu teksta koji se odnosi na slobodu
izražavanja na internetu, reflektuju u postojećem EU i domaćem zakonodavstvu?
3. Za novinare koji u cilju pripreme za svakodnevnu praksu izučavaju pravo i etiku jedna od
dominantnih tema je pitanje klevete. Kako regulisanje klevete funkcioniše u praksi kada je
u pitanju internet? Da li su vam poznati neki slučejevi tzv. „turizma klevete“ (libel tourism)?
4. Kako pitanje uređivačke odgovornosti funkcioniše na internetu?
5. Na koji način je regulisan sadržaj na internetu? Šta je ilegalan, a šta štetan sadržaj na internetu? Ko je pravno odgovoran za sadržaj na internetu?
6. Da li blogeri treba da imaju isti pravni status i zaštitu kao novinari?
7. Gde su granice između javne i privatne komunikacije na internetu?
8. Šta su mediji na internetu, u smislu javnog informisanja?
9. Kako funkcioniše samoregulacija na internetu?
10.Koje teme globalne debate o upravljanju internetom su važne sa aspekta slobode izražavanja i prava na informisanje?
Korisni linkovi za pripremu za čas:
www.coe.int/media
www.ec.europa.eu/information_society
www.intgovforum.org
www.eurodig.org
Reference:
• Council of Europe (2009). Internet Governance and Critical Internet Resources. Strasbourg:
Council of Europe.
• Hirst, M. and Harrison, J. (2007). Communication and New Media: from Broadcast to
Narrowcast. Oxford: Oxford University Press.
• Jakubowicz, K. (2009). A New Notion of Media? Strasbourg: Council of Europe.
http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media/Doc/New_Notion_Media_en.pdf
• Kurbalija, J. (2009). An introduction to Internet governance. Malta: Diplofoundation.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
165
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUŽENJE INTERNET NOVINARSTVA
• McQuail, D. (2006). “New Horizons for Communication Theory in the New Media Age”,
in A Companion to Media Studies, Ed. Angharad N. Valdivia. Oxford: Blackwell Publishing.
• Orlik, P., Anderson, S., Day, L. and Patrick, L. (2007). Exploring Electronic Media – Chronicles
and Challenges. Oxford: Blackwell Publishing.
• Pavlik, J.V. (2008). Media in the Digital Age. New York: Columbia University Press.
• Pember, D. R. and Calvert, C. (2007). Mass Media Law. New York: McGraw-Hill
• Weber, R.H. (2009). Shaping Internet Governance: Regulatory Challenges. Zürich: Schulthess.
• Welsh, T. and Greenwood W. (2001).McNae’s Essential Law for Journalists. London: Butterworths.
166
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
D
NOVE FORME INFORMISANJA NA
INTERNETU
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jelena Mickić
Web 2.0
VEB 2.0 I MEDIJI MASOVNIH KOMUNIKACIJA
Termin veb 2.0 (web 2.0) je u poslednjih nekoliko godina postao izuzetno popularan i zastupljen
najpre u softverskoj zajednici, zatim vrlo brzo i u poslovnom i medijskom svetu. Najjednostavnije
rečeno veb 2.0 predstavlja drugi period u razvoju veba i to je period koji još uvek traje.
Termin veb 2.0 se prvi put pojavio 2003.godine, a prva konferencija posvećena vebu 2.0 održana
je 2004. godine. Sam naziv veb 2.0 se pripisuje Timu Orajliju (Tim O”Reilly), poslovnom čoveku,
osnivaču i vlasniku izdavačke kuće, kao i velikom zagovorniku pokreta i ideje slobodnog sofvera i
otvorenog koda (open source). Orajli je definisao veb 2.0 shodno softverskim rešenjima i pomacima koji su obeležila ovaj period u odnosu na prethodni kao “poslovnu revoluciju u kompjuterskoj
industriji koja će koristi Internet kao platformu i iznedriti veliki broj softverskih aplikacija koje će postajati sve bolja kako ih veći broj ljudi bude koristio“. 1 Sam termin veb 2.0 je ubrzo postao mnogo
više od softverskih aplikacija i obuhvata čitav spektar komunikacijskih i medijskih praksi, kao i novih
kreativno korisničkih navika, koje su nedugo zatim dobile i odgovarajuća teorijska objašnjenja.
Ove promene, noviteti, kao i generalno pojava veba nisu mimoišli ni medijsku industriju, niti
komunikacijske forme, kako interpersonalne, tako i masovne komunikacije, pa ćemo stoga u daljem tekstu našu pažnju fokusirati na koncept veb 2.0 u medijskom kontekstu. Ali da bismo bolje
razumeli promene koje su nastale, kao i prednosti koje veb 2.0 nudi, podsetićemo se konkretnog
značenja koje koncepti Internet i veb nose u sebi.
Internet predstavlja globalni sistem međusobno umreženih kompjutera koji putem digitalne tehnologije omogućava prenos, protok i razmenu gotovo neograničene količine informacija i podataka, između uzajamno povezanih korisnika. U svojim ranim danima Internet je bio mreža za transmisiju podataka i komunikaciju zatovrenog tipa, dostupna samo vojnim, državnim i akademskim
institucijama. Vremenom je Internet bivao sve otvoreniji kako za spoljne komercijalne organizacije,
tako i za neinstitucijalizovane, pojedinačne korisnike.2
U komunikacijskom i mas medijskom diskursu, prava revolucija i značajna promena nastaju tek
sa većom raspostranjenošću i dostupnošću Interneta, što se naročito intenzivira pojavom njegovog
vidljivog dela veba. Vrld vajd veb (World Wide Web) ili skraćeno veb je osmišljen 1989. godine,
1
2
Više o Orajlijevom Manifestu Web 2.0 na http://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.html
Pregledna istorija Interneta može da se pročita na http://www.computerhistory.org/internet_history/
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
169
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
kao globalni sistem informacija i podataka koji su dostupni na Internetu u formi hiperteksutalnih
setova dokumenata (hypertext), kroz koje je korisniku omogućena navigacija putem hiperlinkova
(hyperlink). Iako često pogrešno upotrebljivani kao sinonim za istu pojavu, Internet i veb nisu isto.
Veb je servis koji funkcioniše na Internetu, ili još jednostavnije, veb je vidljivi deo Interneta. Ogromna vrednost veba ogleda se u lakoj dostupnosti izuzetno velike količine informacija, te za razliku
od nekadašnjih štampanih enciklopedija i tradicionalnih načina skladištenja podataka i znanja u
bibliotekama, veb predstavlja instant bazu koja je slobodna, otvorena i besplatno dostupna za pretraživanje korisnicima širom sveta.
Veb onakvim kakvim ga mi znamo danas je nastao tek sredinom devedesetih godina prošlog
veka, tačnije sa pojavom brausera Mozaika 1994. godine veb postaje korisnicima prijatniji za
upotrebu, jer ovaj brauser po prvi put omogućava pojavljivanje grafičkih elementi zajedno sa
tekstualnim na veb stranicama. Godine koje slede beleže povećanu popularnost i interesovanje
javnosti za veb. U ovom periodu takođe postaju uošljive neke od pojava koje su se manifestovale značajnim povećanjem interpersonalne komunikacije putem imejlova, foruma, četova, kao i
sve većoj količini sadržaja i znanja koje je postajalo dostupno korisnicima na vebu. Ova faza ekspanzije popularnosti i upotrebe Interneta i veba tokom devedesetih godina počinje da biva sve
bitniji faktor, i njegov uticaj se primećuje kako u polju kulture, komunikacijske industrije, tako i
društvenih odnosa i ekonomije.
VEB 1.0
Period devedesetih godina, tačnije od 1991-2003. je period ranog ili početnog razvoja veba i poznat je pod nazivom veb 1.0. Sam termin veb 1.0 je retronim, nastao je nakon što je Tim Orajli već
definisao terminologiju i karakteristike veba 2.0. U periodu veb 1.0 možemo da mapiramo nekoliko
bitnih specifičnosti u sferi komunikacija i mas medija. Popularnost i ekspresivnu početnu prisutnost Interneta i veba u gotovo svim segmentima života počinju da koriste i tradicionalni masovni
mediji (štampa, radio, televizija) koji ne propuštaju priliku da iskoriste Internet, kao još jedan medij
putem koga će dopreti do svoje publike. Medijski sadržaj koji se publici putem veba plasira je proizvod mas medijske industrije, krojen po čvrsto utvrđenim standardima i kriterijumima medijske
profesije. Konkretno štampani mediji, i naročito dnevne novine svoj sadržaj prebacuju na veb, gde
ga stavljaju besplatno na raspolaganje i konzumaciju svojoj čitalačkoj publici.
Velika novina u prisutnosti mas medija na vebu je sada i arhiva starijih medijskih tekstova i mogućnost njihovog pretraživanja koja se po prvi put nudi publici. Sama publika sada ima mogućnost
da na par klikova mišem stupi u direktni kontakt sa autorima/producentima sadržaja koji konzumira, i da taj isti sadržaj istovremeno komentariše. Publika takođe po prvi put ulazi u interesantnu
interkativnost kako sa novim medijem, Internetom, tako i sa medijskim sadržajem koji pretražuje,
i prateći hiperlinkove konzumira na nov način. Istovremeno ova publika i dalje ispunjava svoju pasivnu ulogu čitaoca, odnosno konzumenta medijskog sadržaja, bez preterano velike mogućnosti za
ispoljavanje sopstvenog mišljenja ili kreativne slobode. Iako je u pitanju nov medij, komunikacijska
praksa mas medija prema svojim čitaocima ostaje verna dogmatskoj definiciji masovne komunikacije: transmisija identičnog sadržaja, koji putuje od aktivnog autora do pasivne publike, koja je
autoru nepoznata i mnogobrojna. Povratna informacija od publike do autora može da postoji, ali se
ne podrazumeva. Što se samog sadržaja na vebu u to vreme tiče, podsetimo se, to je vreme veb sajtova, stoga medijski sadržaj pripada mas medijskim kompanijama, a ostali dostupan sadržaj pripada akademskim, državnim i komercijalnim institucijama, kao i izuzetno malobrojnim pojedincima,
koji svojim poznavanjem tehnologije programiranja imaju tu privilegiju da postave funkcionalno i
vizuelno veoma jednostavne lične i statične veb stranice na kojima se sadržaj ne menja.
170
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
U periodu veb 1.0 svaki pojedinac koji je imao pristup Internetu je mogao da pretražuje veb tražeći potreban sadržaj ili informaciju, koju je mogao samo da čita, preuzima, štampa i eventualno
prosledi putem imail servisa. Svi ostali oblici interkacije, kao i mogućnost kreiranja i postavljanja
sadržaja od strane krajnjeg korisnika Interneta nisu postajali kao opcija. S obzirom da je dostupan
Internet sadržaj u to vreme bio i daleko manjeg obima nego sada, bilo je moguće i jednostavnije
locirati njegovog autora.
U periodu veb 1.0 se na polju interpersonalne komunikacije razvija sve intenzivnija upotreba
imejla, foruma, četova i njuzletera (newsletter), kao oblika kompjuterski posredovane komunikacije (computer mediated communication) “jedan na jedan” ili “u maloj grupi”. Po prvi put se u
istoriji komunikacije isti medij, Internet, koristi kao sredstvo masovne i interpersonalne komunikacije. Dok je mas medijska komunikacija na Internetu i dalje bila formalna, interpersonalna je,
kao i uvek poprimila manje formalne i personalizovane karakteristike, što će u mnogome uticati
na sam registar komunikacije u nekim novim formama medijskog izražavanja u sledećem periodu u istoriji razvoja veba.
VEB 2.0
Drugi period u razvoju veba jeste veb 2.0, koji je počeo 2004. godine i još uvek traje, ali ovaj koncept nikako ne sme da se ograniči samo na tehnički ili komercijalni razvoj veba, već i na promenu
koja je nastala u interpersonalnoj i masovnoj komunikaciji, kao i mas medijskoj industriji. Ovaj
period je karakterističan po pojačanom učešću i kreativnoj produkciji krajnjih korisnika, odnosno
publike masovnih medija i sve većoj proliferaciji različitih, naročito besplatnih, komunikacijskih i
medijskih servisa i kanala. Stoga ne čudi da je u medijskoj praksi, kao i teoriji u poslednje vreme sve
više prisutna upotreba i termina Media 2.0.
Period veba 2.0 je obeležila pojava izuzetno velikog broja već pomenutih veb aplikacija, većinom
besplatnih i jednostavnih za korišćenje, koje su poznate i pod nazivom društveni mediji (social
media). Za razliku od perioda Veb 1.0 gde je bilo potrebno specijalističko znanje, kao i posedovanje određenih softverskih programa za objavljivanje sadržaja, sada se situacija dramatično menja.
Treba uzeti u obzir da veb 2.0 i društveni mediji nisu isto, jer su društveni mediji samo jedna od
prepoznatljivih karakteristika veba 2.0.3
Društveni mediji se javljaju u izuzetno velikom broju različitih oblika i u najpopularnije i najučestalije sigurno spadaju: blogovi, forumi, Vikipedija (Wikipedia) i ostali viki kolaborativni sajtovi,
društvene mreže kao sto su Fejsbuk (Facebook), Majspejs (MySpace), mikroblog Tviter (Twitter),
virtuelni svet Sekndlajf (Second Life), kao i zajednice (veb lokacije) na kojima se nalaze servisi pomoću kojih se deli sadržaj (content communities), Jutjube (Youtube), Flikr (Flickr), kao i ostale veb
lokacije koje predstavljaju mesto uzajamne komunikacije, participacije, kolektivnog ucešća, spontanog ili organizovanog, pojedinaca, grupa i institucija.
Sigurno je svako od nas nebrojeno puta koristio Vikipediju kao besplatnu onlajn enciklopediju,
u kojoj se kriju odgovori na mnoga pitanja. Zarad lakše, interesantnije komunikacije, ali i zabave,
imamo barem jedan profil na društvenim mrežama, verovatno na Fejsbuku, a čitamo i po koji
privatni ili medijski blog. Mozda neko od nas čak i tvituje. Prihvatanje i upotreba svih ovih, kao i
mnogih drugih besplatnih alata ili servisa od strane korisnika Interneta je rezultiralo i promenom
u njihovom ponašanju, komunikaciji i formiranju novih upotrebnih navika. Dok smo u periodu veb
1.0 mogli sa nesmetano da čitamo, eventualno po neki put ostavimo svoj komentar, veb 2.0 je u
3
Više o društvenim medijima na http://en.wikipedia.org/wiki/Social_media
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
171
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
nama probudio i kreativnu crtu, pa mi sada ne samo da komuniciramo, već sami pišemo blogove,
fotografišemo, komentarišemo, ostavljamo linkove, delimo i prosleđujemo dalje veb i drugi multimedijalni sadržaj. Zbog ovakvog angažovanja korisnika Interneta nastao je još jedan sinonim za
društvene medije, a to je korisnički kreiran sadržaj (user generated content).4
Neki od postojećih društvenih medija
http://phun-ky.net/img/blog/img8d06a1a05b394f8e2ad5e323f23f5c6c.jpg
4
Detaljniji opis korisnički kreiranih sadržaja je dostupan na http://en.wikipedia.org/wiki/User-generated_content
172
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
U sve većem broj novih veb servisa obraća se izuzetna pažnja na korisničke potrebe, i korisnik
je sada po prvi put u prvom planu na vebu i Internetu. Za razliku od prethodne faze veba, kada je
bilo neophodno poznavanje tehnologije i ekspertsko znanje, kao i licence za rad kod tradicionalnih
masovnih medija, za učestvovanje u društvenim medijima potrebni su dobra volja, posvećenost i
umešnost, dok su njihova tehnologija i upotrebna pravila svakom korisniku izuzetno pristupačni.
Veb 2.0 po prvi put omogućava pojedincima, članovima publike tradicionalnih mas medija da postanu autori medijskog sadržaja koji će postati dostupan na globalnom nivou širokom auditorijumu
putem na primer bloga i RSS tehnologije ili Jutjuba na primer. Na ovaj način je nastala idealna
prilika da se “glas” društveno angažovanih pojedinaca i grupa, koji ne poseduju formalno novinarsko iskustvo, ali imaju jasno izraženi stav dalje čuje. Upotrebom društvenih medije, odnosno
besplatnih veb komunicijskih alata, oni postaju autoriteti kojima se veruje, a njihovi, najčešće blogovi, nose atibut zvaničnih izvora nezavisne, pouzdane, vesti i informacije, kao i argumentovanog
mišljenja, koje spada u novi domen takozvanog građanskog žurnalizma (citizen journalism).5 Ovim
činom se na vebu i u okviru polja medija, masovnog informisanja i komunikacije javlja izvor vesti
koji ne mora da bude institucionalizovan, industrijski, istovremeno je pouzdan, uticajan i legitiman.
Društveni mediji putem Interneta omogućavaju svakom pojedincu koji poseduje volju da se obrati kako usko targetiranoj i malobrojnoj Internet publici, tako i globalnoj masovnoj publici, što je
nekada bila eksklutivna prednost tradicionalnih masovnih medija.
Istovremeno i mas mediji u vebu 2.0 implementiraju različite forme novih komunikacijskih servisa,
i veliku pažnju posvećuju interesovanju, ukusu i čitalačko konzumentskim navikama svoje publike. Tradicionalna paradigma masovne komunikacije se redefiniše i sada podrazumeva mas medijski
kreiran sadržaj koji je potencijalno dostupan velikom auditorijumu. Koncept masovne publike se
anulira, a publika se doživljava kao jasno segmentisana, koja može da se definiše shodno različitim
vrednostima, korisničkim preferencama, konzumentskim navikama i demografskim atributima. U
alate veba 2.0 spadaju i veoma precizni merači koji omogućavaju kontinuirano praćenje statistike
posećenosti veb sadržaja, kao i mnogo jasnije i detaljnije definisanje svakog pojedinačnog člana publike. Direktna povratna informacija od publike, odnosno komentarisanje sadržaja, i komunikacija sa
mas medijima je sada ne samo poželjna, već i deo svakodnevne prakse, te je masovna komunikacija
u kontekstu veba 2.0 dvosmerna i odvija se između aktivnog autora, i takođe aktivne publike. Članovi publike su angažovani distributeri sadžaja tradicionalnih mas medijskih kuća, ali su i samostalni ili
kolaborativni autori novog sadržaja. Zapravo količina sadržaja koji je dostupan na vebu je sada ogromna, i često je teško identifikovati njegovog autora, pri čemu se i verodostojnost i pouzdanost iznetih informacija dovode u pitanje. Manje profitabilne organizacije, profesionalni pojedinci, a sve više
i tradicionalni masovni mediji na Internetu svesni ovakvih naglih promena, odlučuju se za produkciju
kastomizovanog medijskog sadržaja koji nije namenjen svima, odnosno masovnoj publici, koja u
vebu 2.0 ni ne postoji, već je ovaj sadržaj namenjen usko segmentisanoj i jasno profilisanoj publici.
Samim članovima publike različiti veb servisi, agregatori vesti, kao što je na primer Google Reader
omogućavaju olakšano praćenje veb sadržaja koji je filtriran prema kriterijumima i parametrima
koje korisnik zada.
Još jedna novina u komunikaciji i medijima veba 2.0 se odnosi na autorska prava. Za razliku od
tradicionalne industrije mas medija gde je pitanje autorskih prava, kao i prava na distrbuciju sadržaja striktno legalno definisano, veb 2.0 i pojava korisnički kreiranog sadržaja, pojedinačna ili
kolaborativna autorska prava i prava na distribuciju sadržaja reguliše nizom Kriejtiv komns licenci
(creative commons) ili skraćeno CC licenci.6
5
6
Više o građanskom žurnalizmu na http://en.wikipedia.org/wiki/Citizen_journalism
Detaljno o CC licencama na http://creativecommons.org.rs/sta_je_creativecommons
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
173
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Veb 2.0 je doneo promene i na polju kompjuterski posredovane interpersonalne komunikacije
koja je nekada bila privatna i zatvorenog tipa (setimo se imajl prakse veba 1.0), te je sada ovaj vid
komunikacije često otvoren i javan (Fejsbuk, blog, Tviter ili bilo koji drugi lični sadržaj koji je dostupan velikom broju Internet korisnika), čime Internet postaje medij gde se granice između privatnog
i javnog često veoma zamagljuju.
Evopska komisija (The European Commission) u svojoj publikaciji za Sigurniji Internet navodi distinkcije između prvog i drugog razvojnog perioda veba. Veb 1.0 karakterisale su sledeće pojave:
preuzimanje veb sadržaja (downloading), njegovo konzumiranje, korporativni veb sajtovi, odvojeni
medijski formati (audio, video, grafika, tekst) i statične veb stranice. Period veb 2.0 odlikuju postavljanje sadržaja (uploading), njegovo kreiranje, lične i interkativne veb stranice, kao i konvergenciju medijskih formata u sadržaj multimedijalne prirode.7
U prethodno navedenom mogli smo da primetimo da veb 2.0 predstavlja mnogo više od novog
fenomena koji se zasniva na digitalnoj tehnologiji i svakom pojedincu pristupačnim softverskim
rešenjima. Ovaj koncept menja stari i oblikuje nov način konzumacije i razmene, i nudi inovativna
rešenja u kreiranju sadržaja. Veb 2.0 pruža veliku kreativnu slobodu svojim korisnicima, istovremeno redefinišući tradicionalno pozicioniranje mas medija kao jedinog legitimnog izvora vesti, informacija i zabave. Promovišući kulturu dijaloga i ravnopravnu participaciju svih svojih učesnika, veb
2.0 menja i dominantna shvatanja masovne komunikacije i mas medijskog sadržaja. Sve dok ideje
demokratičnosti i otvorenosti, koje čine osnov ideologije veba budu važile, i dalje će se insistirati
na pravu svakog pojedinca na nesmetani i slobodan pristup vebu kao izvoru informacija i znanja, a
sve u cilju samostalnog ili grupnog angažovanja, kreativnog izražavanja, kvalitetnije komunikacije u
unapređenja opšte društvene informisanosti i obrazovanja.
Publikacija Evropske komisije “Sigurniji Internet” je dostupna na
http://ec.europa.eu/information_society/activities/sip/docs/public_consultation_prog/workshop_2.pdf
7
174
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jovana Tripunović
Blogovi
BLOG
Smatra se da svakog dana nastane približno 900 hiljada novih blogova. Slikovitije rečeno, svake
sekunde nastane desetak novih. To znači da za vreme koje vam je potrebno da pročitate ovu rečenicu, nastaje pedesetak blogova. Reč je, očito, o globalnom fenomenu čije se postojanje već dugo
ne dovodi u pitanje i, štaviše, o pojavi koja se promišlja čak i u visokim akademskim krugovima.
Blog je, za manje od petnaest godina svog postojanja, uspeo da se situira u svetu novih medija
kao najotvorenija forma komuniciranja. Uspeo je da pronađe svoje mesto u relevantnim enciklopedijskim odrednicama. Uspeo je da odoleva uticajima medijskih magnata i da ih, štaviše, privuče
sebi. Uspeva, a rezultat toga je pred vama, da nacrt jednog predavanja prilagodi sebi. Tok teksta
pred vama će, naime, s namerom da blogu oda počast, od njega preuzeti formu hronološki obrnutog prezentovanja sadržaja.
KAD BLOGA NEMA, SVE JE DOZVOLJENO
Komunikolozi su dugo većinu svoje pažnje posvećivali takozvanim političkim blogovima, tako da
je umalo ostalo neprimećeno more koje se talasa u novinarskoj blogosferi. Iako je prvobitno i korišćen kao novinarski alat, novinarski blog je dogo ostao nerazvijen i nije mu posvećivana naročita
pažnja. Tako je pre svega zbog toga što je čak i u svojoj osnovnoj, tekstualnoj formi, dovoljno dugo
zadovoljavao potrebe svoje zajednice korisnika. Drugo, blog platforme su ubrzo po popularizaciji
blog forme postale zatrpane hrpom ličnih i bezličnih blogova koji nisu davali prostora da možda
jedina, zaista korisna upotreba blog formata dobije na zamahu.
Blog je prvi put upotrebljen na nekom medijskom sajtu avgusta 1998. kada je Johnatan Dube iz
Charlot Observera objavljivao hroniku uragana Boni u vidu blog postova. Ekipa koju je kao novinar tad predvodio imala je zadatak da na nekoliko sati šalje informacije u redakciju, i to nije iziskivalo nikakav dodatni napor. Štaviše, oni bi te informacije svakako slali da bi kolege u redakciji
bile dovoljno informisane. Jedina razlika odnosila se na činjenicu što su ti tekstovi tada, po prvi
put u istoriji, bili dostupni široj javnosti. Od tada do danas, web novinarstvo je jedini odogovor u
kriznim situacijama, iako se mnogo više snalažljivosti očekuje od nekih, takozvanih toplijih medija, poput televizije ili radija. Kriza je sjajan poligon za društvene medije, među prvima blog. Tako
je, glavnu rolu odigrao 11. Septembra jer su tradicionalni mediji ostali nespremni, a kasnije su
čak u svojim zvaničnim formama citirali blogove kao relevantne informacije. Tada je prvi put gra-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
175
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
đansko novinarstvo odnelo pobedu nad tradicionalnim medijima. Onda su se oni, tradicionalni
mediji, dosetili pa su u svoje veb formate uključili blog platforme na kojima je svakome postalo
moguće da objavljuje svoj onlajn dnevnik. Ovakav suživot tradicionalnih i novih medija radi u
obostranu korist jer s jedne strane daje tradicionalnim medijima svežu krv, a s druge strane autorima blogova daje medijski prostor.
Blog se savršeno uklapa u koncept građanskog, participativnog novinarstva. On, naime, dozvoljava novinaru ili pojedincu koji je amaterski zainteresovan za izveštavanje, omogućava da unosi
tekstove. Upravo zbog toga mnogi portali namenjeni građanskom novinarstvu predstavljaju blog
platforme koje objedinjuju veći broj novinarskih blogova.
Blog kao medij uspeva da prevaziđe mnoge nedostatke klasičnih medija, naročito pritisak moćnika, politiku redakcije ili nedostatak povratne reakcije. Blog, kao jedan od novih medija, nema
klasične posrednike ili „čuvare kapija“ (gatekeeper), pa samim tim ono što prenosi postaje nefiltrirana vest, vrlo često, vest iz prve ruke. Prva blog platforma u Srbiji koja je odgovorila na ovaj izazov
bila je blog platforma vebsajta B92. Posmatrano sa stanovišta građanskog novinarstva kom blog
neminovno pripada, blog B92 predstavlja presedan. Naime, prilikom formiranja sopstvene blog
platforme, rukovodstvo je, po svemu sudeći, vodilo računa o tome da ljudi koje će uključiti u svoju
blogosferu zastupaju vrednost za koje se zalaže i B92. Presedan je upravo u tome što je pomenuta
platforma nastala kao ekskluzivno okupljalište osvedočenih prijatelja sličnog mišljenja i tek kasnije, porastom sopstvenog uticaja, neminovno privukla i ljude koji zastupaju suprotna stanovišta.
Broj čitalaca bloga B92 varira u zavisnosti od usijanosti političke klime, ali drastično se povećava u
napetim društvenim i političkim okolnostima. Poslednji put je odigrao klasičnu ulogu informatora
tokom jula 2009. godine a u vezi sa saobraćajnom nesrećom u Egiptu. Tada je kroz blog, a još više
kroz komentare na blogu B92 u etar dospeo čitav set informacija iz neposrednog okruženja ljudi
direktno pogođenih nesrećom.
Kada govorimo o vezi između tradicionalnih i novih medija, konkretnije, bloga, moramo naglasiti
da blogeri, naročito oni koji se bave izveštavanjem ili komentarisanjem vesti, osećaju sebe kao
kontrapunkt klasičnog novinarstva. Oni zbog toga uočavaju sve greške i propuste starih medija. Blogosfera reaguje nezavisno od naslova u klasničnim medijima, drugačije rečeno, blogosfera reaguje
ili na vest ili na izostanak vesti, ali tu se uticaj klasičnog novinarstva završava. Dodir između starih i medija nove generacije i posledice tog dodira, mogu se ocenjivati uticajem koji imaju na publiku. U prvi mah, stupanjem novih medija na scenu, otvoren je još jedan
izvor informacija koji će se sa već postojećim, boriti u svetu otvorene konkurencije. S druge
strane posmatrano, novi mediji, preskačući pravila otvorenog tržišta grabe za sebe određeni deo
publike koji više neće ni očekivati da pravu, nefiltriranu informaciju dobije od tradicionalnih medija. Poštovaoci bloga i njegovi apologeti, sve otvorenije kritikuju novinarstvo korišćeno na stari
način, osvrćući se, pritom, na uticaj koji novinar trpi od redakcije i na nemogućnost da isti ima u
vidu sve strane neke vesti.
BLOG RASTE
Čovek je stvorio blog, a blog mu je vratio istom merom. Slično se, kažu religije, desilo i u odnosu
Boga i čoveka. Nakon što je stvoren, blog je počeo da stvara i oslikava svet u kom postoji. Njegov
tvorac, bloger dakle, danas, pokazuju statistički podaci, piše svoje zapise samo radnim danima, skoro kao da mu je to zanimanje. Onima čije zanimanje i jeste pisanje to ne bi trebalo da predstavlja
išta čudno, a ponekad se baš oni najviše opiru, iako je to opiranje zapravo plivanje protiv struje.
176
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Struju bloga kao novog načina komuniciranja prati čak i formiranje novih reči, termina, kojim se
u blogom zaokruženoj zajednici označavaju pojmovi. U tom smislu, uvedene su reči poput: bloger
– osoba koja učestvuje u blog komunikaciji, blogosfera – zajednica blogera, blogistan – sinonim
za blogosferu, ili češće, zajednica blogova sa ratnom tematikom, blogopotamus – vrlo dug članak
(post), flog – lažni blog iza kog se obično krije propaganda, metablogging – pisanje bloga o blogu,
splog – spam blog, blog koji čine isključivo reklame. Konačno, litblog, kao blog posvećen književnosti i critblog, posvećen književnoj kritici. Bez obzira na postojanje čitave terminološke zbirke u
okviru koje je moguće čak i pojmovno razlikovanje blogova u odnosu na njihov sadržaj, treba imati
u vidu da blog nastavlja da se zove i poima blogom čemu god da je posvećen. Izvorno gledano, blog
predstavlja zapis na internetu čiji sadržaj kreira pojedinac na osnovu svojih afiniteta. S tim u vezi
možemo očekivati da postoji onoliko vrsta blogova koliko postoji blogera.
Važno je pomenuti da postoje i takozvani kolaborativni blogovi. To su oni blogovi koje uređuje
više ljudi istovremeno i koji, po nekom nepisanom pravilu, međusobno nadovezuju svoje tekstove.
Sve veći broj blogera se opredeljuje za pisanje u okviru kolaborativnog bloga jer ono, samo po sebi,
dovodi tekst do mnogo šire publike. Za kolaborativno blogovanje se opredeljuju ne samo pridošlice da bi privukle pažnju na sebe, već vrlo često i etablirani blogeri koji radije dele mišljenje za što
većim brojem ljudi. Najčešća upotreba kolaborativnog bloga uviđa se u građanskom novinarstvu.
Naime, iznenadilo bi vas koliko onlajn magazina koje pratite su u osnovi kolaborativni blogovi.
BLOG SE RAĐA
Najranijim blogom se smatra Links from the Underground iz 1994. godine čiji je autor bio Justin
Hall, u to vreme student na Swarthmore koledžu. Svoj potez je kasnije objasnio mladalačkom potrebom da proba nešto novo: „Na koledžu sam shvatio da bi Proust (Prust) and Joyce (Džojs) voleli
web, i da bi, verovatno, pokušali da izvedu sličan eksperiment, da pišu, u hipetekstu, o životu.“1
Blog, kao termin potiče od reči weblog, što označava dnevnik na internetu i prvi put ju je, kao
takvu upotrebio Jorn Barger 17. decembra 1997. godine označavajući njome svoj internet dnevnik
Robot Wisdom. Skraćenu verziju, tj. termin blog, stvorio je Peter Merholz koji je, duhovito, izraz
weblog razdvojio u frazu „We blog“.
Blog možemo posmatrati kao formu koja se u komunikacionom smislu može smestiti između email poruke i web-a, tačnije kao formu koja je negde između obraćanja jednog jednom i obraćanja
jednog svima. Pod blogom podrazumevamo vebsajt koji sadrži hronološki niz zapisa koji se, u zavisnosti od interesovanja autora odnose na različite teme. Zapisi se sortiraju od novijih ka starijim
što se smatra glavnom odlikom bloga, iako se taj manir koristio i u nekim ranijim interenet formama. Među odlike bloga spadaju i činjenica da posetioci mogu svojim komentarima da učestvuju u
stvaranju vebsajta, kao i činjenica da je blog vebsajt koji se redovno ažurira. Tipovi unosa koji su
na raspolaganju tvorcu i posetiocima bloga variraju ne samo po sadržaju, što se, imajući u vidu na
ideju internet dnevnika i podrazumeva, već i po formatu i obimu. Blog se smatra polu javnom/polu
privatnom formom, jer, iako je u izvornoj varijanti bloga, reč o ličnim, dakle, privatnim zapisima
pojedinca, činjenica da je blog ostavljen na uvid korisnicima interneta koji, osim čitanja, mogu i da
komentarišu zapise, čini ovu formu javnom u najširem smislu reči.
1
Dan Gilmore, We the media, Grassroots Journalism by the People, for the People, O’Reilly Media, 2004. http://www.oreilly.com/catalog/wemedia/copyright.html
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
177
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Linkovi
Istorija bloga http://www.rebeccablood.net/essays/weblog_history.html
Wikipedija o blogu http://en.wikipedia.org/wiki/Blog
Wikipedija o kolaborativnom blogu http://en.wikipedia.org/wiki/Collaborative_blog
Wikipedija o vebu 2.0 http://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0
Arhivirana verzija prvog bloga u službi medija http://web.archive.org/web/20010417195542/
www.charlotte.com/special/bonnie/0828dispatches.htm
Jedan od posećenijih metablogova http://www.hypergene.net/blog/weblog.php
Istraživanje o blogerima http://www.pewinternet.org/Reports/2006/Bloggers.aspx
178
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jovana Tripunović
Alati za kolaboraciju
ALATI ZA ONLAJN RAD REDAKCIJE, PROGRAMI ZA KOLABORACIJU
Svet izravnan valjkom globalizacije bitno se razlikuje od svih svetova koji su mu prethodili.
Promenjen je način življenja, učenja, rada, druženja, složićete se i izveštavanja. Gotovo svi aspekti života drastično se razlikuju od ranijih, a među njima, svakako, i novinarski poziv u celini.
Imperativ brzine jači je nego ikada, nivo konkurentnosti suroviji nego ikad ranije, a konzumenti s
pravom zahtevniji od svih prethodnih. Njima, konzumentima, dakle, na raspolaganju je ogroman
izbor izvora informacija od zvaničnih do sasvim neformalnih, pa su samim tim, njihovi standardi
sve viši. Jedni mogući odgovor na to nalazi se u promeni koncepta, a novinarstvo se poslednjih
nekoliko godina sasvim vično nosi sa tim izazovom.
Prva ponuda koju je novinarstvo kakvo smo poznavali moglo da iznese pred konzumente svojih
proizvoda svakako je građansko novinarstvo. Uvođenjem ovog koncepta novinarski poziv postao
je otvoren za sve građane kojima je time bilo omogućeno da doprinose izveštavanju. Smatra
se da se prvi bljesak građanskog novinarstva javio tokom događaja zapamćenih kao „11. Septembar“. Tada je, naime, većina informacija kojima su rapolagali zvanični mediji, dolazila od takozvanih „običnih građana“. Baš kao što se prvi put pojavilo, građansko novinarstvo nastavilo
je da se ističe u kriznim trenucima, mada je našlo svoju primenu i u svakodnevnom, klasičnom
novinarstvu.
Iako je uvođenjem građanskog novinarstva učinjen veliki ustupak zahtevnoj publici, to nije bilo
dovoljno. Bez namere da ulazimo u analizu razloga, dovoljno je samo reći da je koncept građanskog
novinarstva jednim delom unizio i ugrozio tradicionalne medije, proširivši kompletan spisak potencijalnih izvora informacija za čitav set novih novinskih portala građanskog izveštavanja.
Osetivši se ugroženim, tradicionalni mediji pokušali su da nadomeste nedostatak. Rešenje se
javilo u činjenici da u okviru tradicionalnih medija radi veći broj profesionalaca koji udruženim
radom na zahteve publike odgovaraju daleko uspešnije od običnih građana. Otvorio se prostor za
kolaborativno novinarstvo (http://en.wikipedia.org/wiki/Collaborative_journalism), a ono, makar u svojoj osnovnoj ideji, nije ništa drugo do redakcijski rad.
Nizom metamorfoza koje su sledile došlo se do današnjeg oblika izveštavanja koje se zasniva
na saradnji ali uključuje i saradnju sa aktivistima građanskog novinarstva. Zahvaljujući tome, na
raspolaganju nam je najbolje od svih novinarstava. Ili bar mogućnost istog.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
179
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Saradnja o kojoj se govori zahteva alate koji je čine mogućom i tu dolazimo na polje onlajn alata
za kolaboraciju. Svaki od internet servisa koji omogućava saradnju većeg broja korisnika za tili čas
se pretvara u virtuelnu redakciju, a zahvaljujući konceptu veb 2.0, to je skoro svaki internet servis
koji poznajemo.
Analizirano sa stanovišta dve osnovne tehničke platforme, misli se, pre svega na wiki format i
blog platforme, koje pripadaju veb 2.0 tehnologijama, uočava se širok spektar njihovih primena u
smislu kolaboracije većeg broja korisnika. Upravo zato se ovde bira da se o veb 2.0 tehnologijama
govori kroz prizmu analize wiki i blog koncepta. Oni će se, naime, analizirati paralelno ne bi li se
uočile njihove osnovne karakteristike.
WIKI SISTEMI I BLOG
Među prvim veb 2.0 platformama pojavili su se mnogobrojni wiki sistemi, a najpre i najupečatljivije
kroz Wikipediju, slobodnu encikolopediju stvorenu radom malog broja entuzijasta. Istorijski posmatrano, nastanak wikipedije, može se shvatiti kao društveni početak veb 2.0 tehnologije. Wiki
je veb stranica koja se upotrebom jednostavne sintakse prilagođava i pretvara u gotovo bilo šta.
Upravo tako, wiki može da nosi sve od teksta, preko grafičke animacije do video projekata. Wiki
je u suštini sistem ideja koje je wiki zajednica spremna da deli i umrežava. Zbog jednostavnosti
upotrebe i mogućnosti da se prilagodi, wiki je postao sistem koji odgovara na različite zahteve.
Koriste ga, naime, za saradnju u okviru poslovnog okruženja, za obrazovanje, za stvaranje enciklopedija, za rečnike, baze filmova i tako dalje. Wiki sistem je do danas evoluirao u konglomerat
platformi koje se mogu prilagoditi gotovo bilo kojoj potrebi grupe ili zbira korisnika. Razlika između
grupe i zbira uspostavljena je sa potrebom da se razgraniče mogućnosti wiki platformi koje sežu od
organizovanog delovanja legitimnih udruženja do eksperimentalnih platformi pojedinaca. Kada je Ward Cunningham osmislio je Wiki koncept pokrenuvši prvu wiki stranicu 1994. godine,
imao je u vidu ideju o brzo i lako rastućem internetu čiji sadržaj će moći da dopunjuje veći broj
korisnika. Bez pretenzija da razmatramo porive koji su ga to naveli, vredi napomenuti da je osnovni
koncept koji se neguje u okviru wikija upravo saradnja. Cela ideja počiva na saradnji. Saradnji i
brzini, da budemo sasvim precizni.
Značaj wikija ogleda se u činjenici da je upravo u okviru njega postalo moguće da se sadržaj
unosi kroz interfejs kog odlikuje WYSIWYG sistem. WYSIWYG predstavlja akronim rečenice „What
you see is what you get“, a sa stanovišta istorije interneta predstavlja pravu revoluciju. Naime, sve
do uvođenja ovog koncepta, unos sadržaja na internet strane podrazumevao je poznavanje komplikovanih programskih jezika i kodova. Isti koncept olakšao je i unapredio tehnike štampanja sa
personalnog računara učinivši vidljivim budući izgled dokumenta ili slike.
Za sada ne postoji sistem koji je prilagođeniji promenama, izgradnji i preoblikovanju, kao što je
to wiki. Osmišljen kao online platforma, wiki se lako pretvara u kolaboraciono okruženje. Imajući u
vidu lakoću otvaranja nove wiki platforme, dovoljno je lako zamisliti rad redakcije na njoj. Dovoljno
je, naime, da se povodom značajne teme kojoj redakcija treba da posveti pažnju pokrene platforma
i da joj se, nakon toga, priključuju svi srodni sadržaji. Na taj način čini se jednostavnim kasnije
obrađivanje priče, a čak se ne isključuje ni mogućnost potpunog prenosa sadržaja sa wiki platforme
u konkretan medij.
Blog se, s druge strane, često opisuje kao suština veb 2.0 tehnologije. On je, istoriografski čitano,
nastao kao veb dnevnik, kao stranica koju osmisli korisnik, a koja je otvorena i za uticaj drugih
180
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
korisnika, kako putem pisanja komentara, tako i odabirom određenog bloga putem RSSa. Blog se
već zbog svoje prirode može koristiti za saradnju među kolegama, ali i kao virtuelna redakcija u okviru koje autor teksta ostavlja mogućnost za pitanja i komentare. Mogućnosti naprednijih blogova
ogledaju se i u multimedijalnosti čija je primena podrazumevajuća u svetlu novih medija. Upravo
zbog karakteristika bloga kao medija za razmenu mišljenja i ideja, on se neretko uzima kao kolaboraciona platforma, mada, i dalje samo kao paralelni kanal za komunikaciju.
Osim klasičnih blogova, a misli se na blogove pojedinaca, postoje i takozvani kolaborativni
blogovi koje stvara veći broj pojedinaca. Ovakvi blogovi funcionišu ili kao agregatori većeg broja
pojedinačnih blogova ili kao platforme na koje svoje tekstove upućuje veće broj autora. Ilustracije
radi, treba imati u vidu da je priličan broj portala građanskog novinarstva tehnički gledano zapravo
kolaborativni blog. Najčešće je reč o blogu koji vode različiti autori, dok je za čitaoca to jedinstvena
strana putem koje se informiše. Na ovaj način blog se koristi istovremeno i kao virtuelna redakcija,
i kao medij kolaborativnog novinarstva.
U medijskom smislu blog je prvi put upotrebljen 1998. godine i to kao platforma na koju su
upućivane sve informacije koje je redakcija lista Charlot Observer prikupljala, a koje su se ticale uragana Boni. Arhivirana verzija tog bloga nalazi se na adresi http://web.archive.org/
web/20010417195542/www.charlotte.com/special/bonnie/0828dispatches.htm i odličan je primer inovativnosti u pristupu.
GOOGLE DOCS
Značajno mesto među onlajn alatima za kolaboraciju svakako zauzima i Google docs. Reč je o
Guglovom servisu koji, plastično govoreći, izgleda kao MS Office u onlajn verziji. Ono što odlikuje
Google docs svakako je mogućnost da veći broj ljudi radi na istom dokumentu, pa samim tim čini
mogućim da, na primer, članovi redakcije kroz saradnju pripremaju novinski tekst. Uslovi koje je,
u tom slučaju, neophodno ispuniti su da svi članovi redakcije ili bar tima koji zajedno obrađuje
određenu temu, imaju Googlove mejl naloge, to jest, Gmail naloge koji uključuju i Google docs.
Zahvaljujući ovom servisu moguće je aploudovati bilo koji dokument i to ili tako da on bude samo
vidljiv saradnicima, ili tako da oni mogu da ga menjaju. Ovakav način rada u mnogome olakšava
saradnju u okviru virtuelne redakcije.
Korisnici Google Docs servisa o mogućnostima upotrebe
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
181
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Prilično nalik sistemu saradnje koji nudi Google docs funkcioniše i veb servis http://writeboard.
com/ koji potpuno besplatno omogućava razmenu i aktivnu saradnju prilikom pisanja tekstova.
Mnogi od onlajn alata za kolaboraciju predstavljaju odličnu zamenu za realnu saradnju, a mnogi
deluju čak i naprednije od žive saradnje. Jedan od takvih je svakako i http://www.bubbl.us/ servis koji omogućava onlajn brejnstorming, za koji vam je, čak i prilikom živok kontakta neophodno
dosta vremena, i neretko buke.
Potreba za saradnjom pretvara, a već je i pretvorila mnoge servise u alate za kolaboraciju. Možda
najbolji primer predstavlja Skype koji omogućava ne samo konferencijske telefonske razgovore,
već i razmenu dokumenata između većeg broja korisnika. Statistike pokazuju da je Skype ubedljivo
najkorišćeniji u okviru multinacionalnih komapanija, a pretpostavlja se da je tako upravo zbog njegove prilagođenosti kolaboracionim potrebama.
Pristupi li se pitanju onlajn kolaboracionih alata kreativno, odgovor je moguće pronaći u gotovo
svim veb servisima. Ne treba isključivati niti jednu mogućnost koju nudi savremeni koncept interneta. Nije, na primer, nemoguć ozbiljan redakcijski rad u okviru, na primer, neke Fejsbuk grupe.
Navedimo samo kao primer da onlajn redakcija jedinog domaćeg portala za srednjoškolce, Mingl,
funkcioniše u okviru virtuelnog okruženja upravo kroz jednu takvu grupu.
I wiki i blog i koncept, istovremeno i set alata koje nudi Google, ali i svi ostali onlajn alati za kolaboraciju smešteni su u samu srž logike društvenog interneta, ali ukupna ostvarenost njihovih
kapaciteta zavisi od ideja koje su u njih spremni da ulože oni koji kreiraju sadržaje, dakle vi.
182
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Nebojša Radović
Društvene mreže u veb-novinarstvu
Fejsbuk, Twitter. Kako stvoriti svoj internet imidž?
Nove generacije i nove tehnologije uporedno sa njima znatno menjaju stvari kada je izdavaštvo u
pitanju. Sve je manje onih koji će se radi nostalgije, i onog čuvenog mirisa sveže štampanih novina
opredeliti za odlazak na trafiku, kada im se iste informacije, često u mnogo bogatijem obliku, pružaju na njihovom sobnom računaru. Svet medija se radikalno menja, a na čelu tih promena je upravo
Internet koji, polako ali sigurno, zauzima prvo mesto kada je vreme konzumiranja nekog medija u
pitanju. Savremeni veb 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja pojedinačno svakom korisniku, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka karakterističnog za štampu i TV, dobijemo
medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet
kao platformu, dobijamo i sve ostale.
Ove promene neminovno dovode i do promena u novinarskoj profesiji. Medijska tranzicija zahteva i prilagođavanje novim trendovima, a kada govorimo o istim svakako da nam prvo padaju pamet
društveni mediji. Društveni mediji su postali deo naše svakodnevnice, bilo da smo mladi koji će uz
kafu prepričavati svoje doživljaje sa Fejsbuka ili poslovni ljudi koji šire i razvijaju svoja poznanstva
kroz biznis klubove na LinkedInu. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet,
postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.
Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Fejsbuk (Facebook) prosečno posećuje preko 62
miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na njemu preko 2 sata, što ga, ako ga posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik
provodi najviše vremena. Odmah iza Fejsbuka je i Majspejs (MySpace) sa 60 miliona, a slede ga
LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća mikrobloging platforma Tviter (Twitter). Ovaj
fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.
Sve ovo nas navodi da društvene medije bliže izučavamo sa aspekta veb novinarstva kako bismo
mogli što kvalitetnije da priđemo širem krugu ljudi.
ZAŠTO DRUŠTVENI MEDIJI?
Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta veb stranica putem kojih je na jednostavan način
omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije sa interakcijom korisnika. Sa aspekta raz-
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
183
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
graničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene onlajn komunikacije koji za
osnovu ima Veb 2.0 tehnologiju.
Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih
medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.
Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:
• Jednostavnost korišćenja - Svako može da koristi društvene medije,
• Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) - Generalno posmatrano, mali broj osoba
poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati),
jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.
DRUŠTVENE MREŽE = KONVERZACIJA
Samo ime “društvene mreže” nam otkriva jednu od osnovnih aktivnosti na ovom tipu servisa
– druženje. One su mesto za prijatelje, poznanike, ljude sa istim interesovanjima, one su njihov
glavni komunikacioni alat. U prilog ovome ide i činjenica da se društvene mreže danas intezivnije
koriste i od elektronske pošte, što dodatno utiče na to da je neophodno biti prisutan na njima.
Postavlja se pitanje na koji način je ovu konverzaciju moguće iskoristiti sa aspekta veb novinara.
Ovde, društvene mreže možemo prepoznati u nekoliko aspekata:
-
-
-
-
generator sadržaja praćenjem poznatih ličnosti i stručnjaka koje ih koriste
praćenje trendova korišćenjem analitičkih alata
promociju postojećih i novih izdanja i sadržaja
kontrola kvaliteta zahvaljujući interaktivnoj prirodi veba.
Društvene mreže kao generator sadržaja
Spomenuta jednostavnost korišćenja društvenih medija uticala je i na to da najširi društveni
slojevi budu prisutni onlajn. Ono što je nama interesantno jeste da je veliki broj eminentnih
stručnjaka i poznatnih ličnosti prepoznao potencijale društvenih medija, za promociju svog poslovanja i aktivnosti. Svi oni, umesto da ih kontaktiramo i tražimo informacije koje su nam potrebne, sami objavljuju aktuelnosti vezane za njihov život, a svakako najbolji primer čini spoj
poznatih ličnosti i mikrobloging servisa Tviter. Danas, aktuelnosti iz života poznatih ličnosti mnogo pre ćete saznati na njihovim ličnim Tviter profilima, nego u novinama. Kratka forma od 140
karaktera, pogodna za korišćenje sa mobilnih aparata uticala je da se Tviter virus raširi širom
sveta omogućivši poznatima na stotine hiljada pratilaca, a danas predstavlja redovan izvor vesti
iz života poznatih ličnosti. Najbolji primer za to verovatno predstavlja holivudski par Ešton Kučer
i Demi Mur čije Tviter naloge brižno prati preko 7 miliona ljudi širom sveta, a koji svoje aktivnosti
svakodnevno prenose ovom auditorijumu.
PRAĆENJE TRENDOVA
Analitički alati koje nam pruža internet doneli su nam dodatnu vrednost kada je praćenje trendova u pitanju. Sve one već spomenute konverzacije generišu oblak konverzacija kroz koji možemo da
184
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
saznamo koliko su neke teme zaista popularnije od drugih. Dok na pretraživaču Gugl to možemo
saznati na osnovu broja rezultata koje nam ponudi za određenu ključnu reč (ili grupu ključnih reči),
Twitter trending topics i Facebook Lexicon nam daju jasan i aktuelan prikaz popularnosti/traženosti
neke teme. Prošlogodišnja smrt popularnog pevača Majkla Džeksona u potpunosti je preplavila
društvene medije, i učinila čak kraći prekid rada servisa twitter.com. Zanimljivo je da se sve ovo
dogodilo u nekoliko sati te imamo priliku da se još jednom uverimo u brzinu objave i širenja informacija na internetu.
PROMOCIJA KROZ DRUŠTVENE MREŽE
Sada, kada imamo sadržaj i svesni smo da je on zaista popularan postavlja se pitanje kako ga
promovisati tako da nađe željenu publiku. Dok su prve dve funkcije mahom zanemarene, promocija na društvenim mrežama je većini verovatno i sinonim korišćenja društvenih mreža. Spomenuli
smo već kao prednosti jednostavnost i veliki broj korisnika, a ne smemo zaboraviti i činjenicu da
je vođenje naloga na ovim servisima, ako izuzmemo ljudske resurse, besplatno što daje dodatnu
motivaciju za korišćenje. Da bismo detaljnije objasnili promotivnu ulogu društvenih medija iskoristićemo primer magazina Story.
Primer 1: Story
a.
Fejsbuk
b.
Tviter
Onlajn nastup magazina Story na
Fejsbuku sastoji se od fan strane
brenda Story koji se sastoji od onlajn i štampanog izdanja. Nekoliko
puta dnevno, u intervalima obično
dužim od jednog sata (da ne bi došlo do zasićenosti) na strani se dele
najzanimljiviji sadržaji tog dana,
dok se štampano izdanje promoviše
skraćenim sadržajem i naslovnom
stranom koja se menja po izlasku
svakog broja. Pored deljenja sadržaja, posebnu pogodnost predstavlja
i mogućnost promocije dešavanja
u organizaciji Story marketing tima.
Zahvaljujući interaktivnoj prirodi
Fejsbuka, urednici samog sajta, kao
i organizatori dešavanja u jako kratkom period dobijaju povratnu informaciju o tome koliko je neka informacija tražena/kvalitetna što
dalje može usmeriti njihov rad.
Tviter u Srbiji nije servis sa tolikom bazom korisnika kao Fejsbuk, ali kombinacija sa celebrity
magazinom ispostavila se kao pun pogodak. Razlog leži u činjenici da se Tviter dobrim delom percipira kao servis koji koriste poznati te je Story tviter nalog jedan od najpraćenijih na domaćem
tržištu kada su mediji u pitanju. Pored deljenja informacija poput onog na Fejsbuk-u, ovde imamo
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
185
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
i mogućnost komunikacije sa poznatim ličnostima, a ostvaruje se i saradnja sa sličnim medijima
koji imaju prisustvo na ovoj društvenom mreži. Tviter je tipičan predstavnik real time web-a te je
odličan za promociju dešavanja i izveštavanje korisnika o istim u toku samog dešavanja. Slanje foto
i video snimaka sa lica mesta na kompatibilne servise Twitpic i Twitvid daju dodatnu vrednost ovom
nalogu i približavaju korak bliže svet poznatih krajnjim korisnicima.
INTERAKCIJOM DO LOJALNOSTI
Interaktivnost internet naglašava dvosmernu komunikaciju, te je danas lakše nego ikada dobiti
povratnu informaciju o vašem radu. „Knjiga žalbi“ je ceo Internet gde se ljudi mogu pozitivno ili
negativno izraziti o Vašem delu. Koliko god nam promocija bila u fokusu kada su društvene mreže u
pitanju, njihova verovatno najveća vrednost se nalazi u povratnim informacijama koje dobijamo od
naših krajnjih korisnika. Skupa istraživanja tržišta sada možemo delimično zameniti reakcijom naših
korisnika na informacije koje objavljujemo. Što informacije izazovu veću pažnju to je vrlo verovatno
da su i više tražene, a kada se krećemo onako kako to većina krajnjih korisnika želi dodatno ih vezujemo za naš brend, čime dobijamo lojalne korisnike koji su centralna figura marketinga „od usta do
usta“. Upravo ovaj tip marketinga najkarekterističniji je za društvene mreže, svaki od ovih korisnika
dobru priču o brendu širi svom krugu prijatelja, čime dodatno interesuje i druge ljude za naš rad.
Ovime iza nas ne stoji samo brend, već i naš lojalni korisnik, a njegovi prijatelji nas prepoznaju kao
omiljeni magazin/ ili kao omiljenog novinara njihovog prijatelja čime se daje posebna društvena
vrednost celoj priči.
TRANSPARENTNOST PRE SVEGA
Kakav god bio nastup na društvenim mrežama, na kraju je bitno da ono što se komunicira bude
tačno, i da se u potpunosti to stoji iza toga. Prednost Interneta jeste u njegovoj viralnosti, lakoći
širenja poruka, i mogućnosti da se za kratko vreme dođe do velikog broja korisnika, ali isto tako se
može doživeti i suprotna sudbina. Internet pamti, sve što objavimo bude negde zabeleženo čak i
ako mi to obrišemo. Manipulacije koje mogu da nam donesu privremenu dobit, poput objave lažnih informacija, mogu dugoročno da utiču na to da izgubimo najlojalnije korisnike, a samim tim i
njihovu mrežu prijatelja čime sabotiramo stečenu reputaciju.
Za detaljnije informisanje o društvenim mrežama i novinarstvu preporučujemo sledeće lokacije:
-
-
-
-
-
-
-
-
-
186
http://cyberpoetica.blogspot.com/2009/08/novinarstvo-i-drugi-demoni-izazovi.html
http://www.blogowski.eu/2009/08/17/real-time-veb-i-novinarstvo/
http://www.blogowski.eu/2009/09/28/cuvari-informacije/
http://www.draganadjermanovic.com/2008/12/22/pr-ovci-u-ratu-sa-blogerima/
http://www.draganadjermanovic.com/2009/02/06/uticaj-blogova-na-novinare-brodeuristrazivanje/
http://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/1382/koliko-su-drustveni-mediji-mainstream/
http://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/673/ap-studija-news-20-novi-modelpisanja-vesti-1-2-3/
http://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/484/social-media-releases/
http://www.guardian.co.uk/media/pda/2009/sep/18/oxford-social-media-convention2009-journalism-blogs
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Dragana Vukajlović
Biznis na netu
INTERNET MARKETING VS. TRADICIONALNI MARKETING
Skoro svako poslovanje zahteva efikasnu marketing strategiju da bi uspelo. Dobra marketing strategija može pomoći u poslovanju i na duge staze. Uspeh svakog poslovanja zasniva se na prodiranju
proizvoda/usluge do ciljanog korisnika. Oglašavanje je veoma važno za postavljanje proizvoda u
centar pažnje. I zbog toga, reklamiranje proizvoda efikasno pomaže u povećanju prodaje.
Marketing je važna strategija za poslovanje i sadrži veliki broj efektivnih metoda. Tradicionalni
marketing se koristi odavno, ali danas Internet donosi nove pravce u reklamiranju poslovanja i
deluje na dalje poimanje marketinga.
Tradicionalni marketing podrazumeva pronalaženje medija (štampa, radio, TV, itd) čija se demografija (godine, pol, itd) najbliže oslikava nekom postojećom ili željenom bazom korisnika. Onog
trenutka kad se ova demografija potvrdi, sadržaj, brend, artikli itd. se plasiraju pred potencijalne
korisnike sa nadom da će privući njihovu pažnju.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
187
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Tradicionalne marketinške ideje se i dalje mogu koncentrisati oko offline strategije. One vam
svakako mogu pomoći u širenju poslovanja na lokalnom nivou. Tu spadaju ideje kao što je davanje
oglasa u lokalnim novinama, televiziji i radiju. Takođe, postoje i drugi načini klasičnog marketinga:
štampanje čestitki, oglašavanje u žutim stranama, posteri, bilbordi itd. Međutim, sve ovo je često
jako skupo, pogotovo za manja i srednja preduzeća.
Sada ulazimo u doba Internet marketinga. Ne, već smo u njemu. Produktivniji, a jeftiniji marketing.
Gomila sadržaja koji se nalazi na Internetu jednostavno čeka da korisnik dođe do njega. Preko
pretraživača, uglavnom. I preko reklamiranja.
KAKO PROMOVISATI SADRŽAJ NA INTERNETU
Tradicionalni marketing koristi demografiju određenog medija kako bi preko većeg broja populacije došao do ciljanih „potencijalnih“ kupaca.
Internet marketing radi potpuno suprotno jer ciljani kupci traže na internetu ono što im je potrebno. Načini na koje možete doći upravo do njih su:
1. SEO, optimizacija prema zahtevima pretraživača – vaš sajt/blog se mora naći u prvih 20
rezultata na Google-u (poželjno u prvih 5) za vama bitne ključne reči. Ako vas nema, nije dobro
urađen SEO. Pozabavite se time!
188
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
2. PPC kampanje, plaćanje po kliku – ako imate veliku konkurenciju u svom poslu, potrebno
je izdvojiti se nekako. Na pretraživaču se to radi preko plaćenih rezultata po principu: definišete
svoje ključne reči i oglase za njih, a plaćate samo onda kad neko klikne na neki od vaših oglasa i
dođe na vaš sajt. Ako ste dobro definisali reči, trebalo bi da dobijete i veliki broj potencijalnih korisnika/kupaca. PPC kampanja može da se vodi i kroz kontekstualne oglase.
3. Email marketing – prilagođen i izdizajniran email (newsletter) koji sadrži neke zanimljivosti
i novine za vaše korisnike kao što su: obaveštenja, promocije itd. Svi korisnici primaju taj email.
Ali pravu vrednost nam daju društvene mreže, i to besplatno.
4. Facebook – postoji nekoliko načina promocije na ovoj društvenoj mreži: plaćene reklamice
uz pomoć kojih možete tačno da odredite svoju ciljnu grupu, grupa ili fan stranica preko kojih možete besplatno da plasirate svoj sadržaj svim članovima, i sopstveni profil.
5. Twitter – društvena mreža i platforma za mikrobloging. Što imate više korisnika koji vas
prate to više možete da ispromovišete svoj sadržaj. Ne postoji mogućnost plaćenog oglašavanja.
Prvi korak koji uključuje online reklamiranje jeste vaš sajt/blog. Dobra komunikacija između prodavca i korisnika može da podigne „vezu“ na viši nivo.
Napredne internet statistike – ova metoda nam donosi mnogo više informacija nego što je samo
pitanje koliko poseta ima neki sajt. Ove statistike omogućavaju vlasniku sajta da ima veoma bitne
informacije kao što su: Odakle posetioci dolaze (refereri)? Koliko dugo se zadržavaju na sajtu? Koja
stranica je najpopularnija sa strane korisnika? Sa koje stranice korisnici najviše odlaze sa sajta? Najbitnija stvar kod statistika jeste mogućnost ustanovljavanja problematičnih delova sajta i izmena
kampanja prema svemu tome.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
189
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
U budućnosti, sajtovi će biti mnogo više personalizovani, kako se budu okretali prema potrošačima i raznim tržišnim nišama. Internet marketing kroz audio newsletter-e će verovatno postati
mnogo pristupačniji za ciljanu publiku. Druga predviđanja za budućnost internet marketinga su:
• 50% eksperata tvrdi da će i dalje biti moguće razmenjivati besplatan, muzički sadržaj putem P2P (peer-to-peer) mreže .
• 59% eksperata se slaže sa predviđanjem da će se računari sve više i više širiti u području
poslovanja i državnih organa tako da će neminovno postati delovi aparata, telefona, automobila pa i odeće.
• 56% eksperata se slaže da će se telekomunikacije i školovanje od kuće proširiti, zbog čega
će se granica između slobodnog vremena i posla smanjiti pa će se u skladu sa tim i dinamika
porodice promeniti.
• 57% eksperata se slaže da će se online školovanje proširiti celim svetom i da će preći u
formalni način edukacije zbog čega će studenti moći, uglavnom, da se grupišu prema zajedničkim interesovanjima i znanjima, a ne samo prema godinama.
Uzimajući sve ove stvari u obzir, internet marketing je jedan od najvažnijih aspekata Interneta i
mnogi ljudi smatraju da ova oblast ima jako dugačku budućnost, pored samog Interneta.
ALI, DA BISTE BILI USPEŠNI MORATE IMATI KVALITETAN SADRŽAJ!
Vežbanje pisanja
Šta mislite, kako ćete dolaziti do ideja za svoj blog/sajt? Pa, ideje su svuda oko nas, samo ih treba
tražiti i primetiti. A kao dodatna pomoć – koristite svoju kameru na telefonu i uslikajte sve zanimljivo našta naiđete. Neka vest može da se “vrti” oko samo jedne slike.
Od ideje do rasplamsavanja
Imati dobru ideju je jedna stvar. Pretvaranje u tekst/blog post je sasvim druga. Ukratko, da bi
tekst bio koristan, mora da bude koristan većini ljudi, ne samo vama.
Rasplamsavanje nastaje kad je vaša ideja ušla u mnoge glave. Ako napišete nešto što je vama
interesantno to može da ostane samo kao neki “plamičak” u vašoj glavi. Ali ako napišete nešto što
će ljudi poželeti da šire dalje, onda pričamo o pravoj stvari. To je cilj.
Konkretne vežbe pisanja
Poenta je da pišete kad god možete, gde god da ste. Nije dobro reći: “Pisaću svakog jutra” ili “Pola
sata pre spavanja odvojiću vreme za pisanje”. Potrebno je vežbati kad god imate vremena, pa makar to bilo i 5 minuta dok sedite u banci i čekate na red.
Kako?
Razmišljajte o čemu biste pisali. Napravite belešku o tome o čemu razmišljate. Snimite kratke
video ili audio snimke ili jednostavno napišite to na zadnjoj strani računa. Šta god da radite, razmišljajte o tome šta biste mogli da pišete.
190
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Napišite pasus gde god da stignete. Ako sedite u kafiću i čekate drugaricu koja kasni 10 minuta,
eto prilike da napišete bar deo svog teksta. Završite ga dok budete sedeli na wc šolji.
Čitajte tuđe tekstove. Ovo se takođe računa u vežbanje pisanja jer dok čitate, videćete da li išta
možete da unapredite u svom pisanju.
Objavljujte često svoje tekstove. Još jedna stvar koja može da naudi vašem pisanju jeste čuvanje
gomile tekstova u draft-u, koje nikad niste objavili. Jer istina je da ono što nije objavljeno, ne računa
se. Pokažite svoje tekstove na sajtu, blogu, gde god. Samo ih pokažite. Što više objavljujete, više će
vas ljudi pronalaziti, pratiti, čime stičete mogućnost da dobijate što više feedback-ova.
A šta ako ne uspete iz prve?
Život nam baca razne lopte. Ne zaboravite da kroz vežbanje pisanja možete stići negde gde niste
ni sanjali. Budite otvoreni ka tome kao što se otvarate pred bilo kojim iskustvom u životu. Ponekad
ćete iznenaditi sami sebe.
I nastavite da pišete. Nastavite da vežbate. Pokušavajte stalno nove stvari. Jedini način da budete
sve bolji jeste da radite na tome, da vežbate, da pažljivo slušate šta drugi pričaju/pišu o vama, da
pratite druge.
Foto: Oscar Berg
Na slici iznad, možete videti sa kojih strana dobijamo ideje za sadržaj (input), i kako naš sadržaj
plasiramo drugima (outpost).
Zašto je internet još dobar? Sebe možete predstaviti u još boljem svetlu (samo ne preterujte, budite uvek svoji), možete da pazite šta ćete napisati, koje ćete fotografije postaviti i uvek imate dovoljno vremena da smislite poželjan odgovor. U realnom životu je mnogo teže predstaviti se onako
kako neko očekuje jer tada su budna sva čula i s mukom se sakrivaju mimika, odsustnost, gafovi…
Psihijatar dr Zoran Ilić
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
191
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
BRENDIRANJE SEBE NA INTERNETU U POSLOVNE SVRHE
Ti nisi specijalna osoba. Nisi ni lepa ili jedinstvena snežna pahuljica. Ti si organska materija koja
trune kao i sve ostalo. – Tyler Durden (Brad Pitt), Fight Club.
Zašto graditi lični brend?
Recimo, vi želite da postanete poznat i uticajan novinar (za početak). Iako postojite u realnom
svetu, zašto to ne biste uradili i online? Jak lični brend je miks reputacije, poverenja, pažnje i delovanja.
Lični brend vam daje mogućnost da se razlikujete u moru sličnih ljudi. U suštini, vi reklamirate
sebe kao nešto drugačije od ostatka “pakovanja”. Da li vam je to potrebno? Ne znate? Ok, da li
želite da vas mešaju sa ostatkom pakovanja?
Redakcija za koju radite može da pomogne u izgradnji brenda, ako je i ona ima. Ali ako ste sami
po sebi brend, vi ćete izdići redakciju – a to se plaća.
A posebno se plaća ako postanete web celeb.
192
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
O brendu generalno
Koja je razlika između sajta B92 i Blica? Razlika u dizajnu, svakako, ali šta tačno ističe njihov
brend? Nezgodno pitanje, ha?
A još kad dodamo da su oni najposećeniji informativni sajtovi kod nas, šta ih dodatno razlikuje od
ostalih koji možda imaju i bolji dizajn?
Koristan, informativni i pravovremeni sadržaj koji pružaju.
Ljudska strana brenda
Kao prvo, zapamtite da brendiranje nije gluma. Budite to što jeste. Vrlo brzo ćete biti otkriveni
ako glumite nešto što niste.
Drugo, možda ćete hteti da koristite neki alijas, zato što se plašite Interneta i špijuna. To je ok,
s tim da se vaš brend neće tako lako povezivati sa mogućim poslom, osim ako ne idete unaokolo
objašnjavajući kako imate tajni identitet. Mira Adanja Polak, Brankica Stanković, Teofil Pančić, Jugoslav Ćosić, Olivera Kovaćević… svi su poznati - pod svojim imenom.
I konačno, brendovi su kompleksni i nisu jaki zbog jedne svoje osobine. Madona ima mnogo više
od samo jednog elementa brenda. Budite kompleksni i različiti i interesantni. Samo, budite sigurni
da možete u jednoj jednostavnoj rečenici da kažete ko ste vi zapravo pa će i drugima biti lakše da
vas prihvate.
Tehnologija brendova
Po nekima, Google je “sistem za upravljanje reputacijom”. I da, svako ko gradi svoj brend na internetu će se složiti sa tim. A kako to Google utiče na vašu reputaciju? Probajte sledeće: ukucajte
svoje ime i prezime u polje za Search. Šta ste dobili u rezultatima pretrage? Da li ste zadovoljni kako
vas Google vidi? I, da li vas ima uopšte?
Pre nego što objasnim kako Google meri vašu prisutnost, važno je da znate da je najbolje da se
brendirate lično – kroz svoj blog. Nije loše imati svoju stranicu kao novinara na sajtu izdanja za koje
radite. Ako nemate ni jedno ni drugo, morate imati LinkedIn nalog (www.linkedin.com, profesionalna socijalna mreža). Sledeće je Facebook nalog (www.facebook.com, socijalna mreža) i/ili Twitter
nalog (www.twitter.com, socijalna mreža i platforma za mikrobloging).
Šta god da imate, a trebalo bi skoro sve, mora da se nađe na prvoj stranici Google rezultata.
A ovo su neke od stvari koje Google koristi da bi izmerio vašu prisutnost:
• dolazeći linkovi sa drugih izvora – ako želite da neko linkuje vaš sadržaj, on mora biti jako kvalitetan posebno ako želite da dobijete link sa nekog jako bitnog sajta.
• odlazeći linkovi ka kvalitetnom sadržaju – ovo je zapravo više zbog dobrih kontakata, ali zasigurno pomaže da dokažete da ste vrlo prisutni.
• Čitljive, pretražive stranice – ako Google može da shvati o čemu pričate na svom sajtu to znači
da verovatno onda i imate nešto dobro da ponudite svetu.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
193
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
• Konstantno ažuriranje sadržaja – Google više ceni svežinu nego nešto bajato (zar to ne
volimo svi?)
• Priključivanje direktorijumima – Google želi da zna da ste svoj sajt prijavili na sve bitne pretraživače, direktorijume i agregatore blogova.
• “Tehnički” kvalitet – Google računa i mnoge druge vrednosti, kao što je pisanje sadržaja koje
prati standard, zbog kojih je njemu onda mnogo lakše da razume sve što se nalazi na vašem
sajtu.
To su principi o kojima Google brine, a i tako vas ljudi pretražuju na internetu.
Ali ne zaboravite da ipak sve ovo radimo zbog ljudi, jer ljudi su oni koji donose odluke. Dakle,
hajde da vidimo šta se računa u vaš jak lični brend, sa ljudske strane.
Slušanje
• Ostavljajte korisne komentare na onim blogovima koji spominju vas ili se pozivaju na vaše
tekstove.
• Koristite Yahoo! Site Explorer da biste videli ko vam sve linkuje sajt.
• Pratite druge koji se bave vašom oblašću interesovanja. Učite od njih.
• Slušajte mišljenja lidera u drugim oblastima, vidite kako možete da primenite njihove ideje na
sebe.
• Ne zaboravite podcast-e (audio zapise). Pogledajte iTunes i pronađite ljude koji govore o vašoj
oblasti interesovanja.
• Istražujte stvari kao što su mišljenja posetilaca /zajednice, bilo da su pozitivna ili negativna,
ukoliko želite da poboljšate rezultate.
Osnovni koraci
• Osnovni korak je vaš blog/sajt. Blog nije potrebno da ima svako, ali većina ljudi koja želi da
brendira sebe bi trebalo da ima.
• Kupite ukoliko možete domen koji je lak za pamćenje, lak za izgovor, sa imenom koje odgovara sadržaju. Nemojte se praviti previše pametni!
• Dobar layout ne mora mnogo da košta, a i pokazuje da niste od onih koji samo kopiraju nekog.
• “O meni” stranica na vašem sajtu bi trebalo da bude o vama i vašem poslovanju, i u suštini bi
trebalo da bude poslovan. U svakom slučaju mora biti o vama.
• Omogućite jednostavno ostavljenje komentara na svom sajtu.
• Budite sigurni da posetioci mogu da prate blog putem RSS-a.
• Koristite fontove i boje koje su lake za čitanje.
• Sajt pretrpan reklamama nije sajt koji čitaoci žele da posećuju. Budite pažljivi.
194
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
• Obratite pažnju na to koje widget-e koristite u navigaciji. Budite ozbiljni po tom pitanju.
• Brzina učitavanja stranice je ključna. Svaki put kada napravite izmene na blogu testirajte brzinu.
• Prijavite svoj sajt na svim boljim pretraživačima.
• Koristite WebsiteGrader.com da bi ste se uverili da vaš sajt odgovara zahtevima Google-a.
Nalozi na društvenim mrežama
Morate imati naloge na nekima od ovih sajtova da bi ste doprineli širenju sopstvenog brendiranja.
• Morate imati nalog na Twitter.com ukoliko imate svoju “publiku” koja vas prati.
• Facebook i/ili MySpace su korisne društvene mreže gde možete postavljati svoje sadržaje
(pogledajte sledeću listu).
• Napravite nalog na Flickr.com kako biste postavljali svoje fotografije.
• Napravite nalog na YouTube.com kako biste postavljali svoje video zapise.
• Napravite nalog na LinkedIn.com kako biste uspostavili svoju profesionalnu mrežu.
• Napravite nalog na Gmail.com za korišćenje ne samo email-a već i kalendara, dokumenata itd.
Postavljanje sadržaja van bloga
• Postavite RSS svog bloga na Facebook uz pomoć aplikacije Flog Blog ili neke druge.
• Linkove ka svojim nalozima na društvenim mrežama obavezno postavite na LinkedIn profil.
• Postavite link ka svom blogu u svoj email potpis.
• Postavite link ka svom blogu na sve svoje profile na društvenim mrežama.
• Koristite društvene mreže kako biste sa drugima delili svoje najbolje sadržaje.
• Ne zaboravite mesta kao što su forumi, budite i na njima aktivni.
Sadržaj
• Redovno ažurirajte sadržaj. Ako ne svakodnevno, onda bar tri puta nedeljno.
• Što više drugi mogu da koriste vaš sadržaj, to će ga više i zavoleti.
• Pišite kratke tekstove sa mnogo pasusa da bi ih ljudi lakše čitali.
• Slike privlače pažnju čitalaca. Pokušajte da imate makar jednu sliku po postu. (Ne zna se zašto
ovo ima efekta, ali izgleda da doprinosi podizanju pažnje.)
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
195
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
• Pišite o različitim stvarima na svom sajtu. Intervjui, “kako da” tekstovi, novine i drugo će svakako privući više pažnje.
• Ograničite broj “I ja takođe” postova na ne više od tri mesečno. Drugim rečima, budite originalni.
• Povremeni tekstovima u kojima nabrajate neke stvari često su veoma dobri za privlačenje pažnje.
• Pišite strasno, ali budite kratki (osim ako ne pišete listu od 100 saveta).
• Uzmite u obzir i dodavanje audio i video zapisa u svoje tekstove. YouTube snimak sa vama u
glavnoj ulozi može mnogo doprineti vašem ličnom brendingu, pogotovo ako delujete prijatno.
• Manje je više!
Konverzacija
• Ostavljanje komentara na tuđim blogovima će pospešiti svest o vama.
• Što su vaši komentari korisniji, to više pokazuju vaše znanje.
• Pažljivo pratite diksusije kako biste mogli da im se priključite u svakom trenutku.
• Nemojte biti hvalisavi, to niko ne voli.
• Postavljajte pitanja na kraju svojih tekstova. Poštujte svačije odgovore. Učite iz konverzacije.
• Budite samouvereni. Traženje potvrde da ste dobri je često znak slabosti.
• Nikada se nemojte previše braniti ako vas neko napada. Budite taktični.
• Nemojte brisati komentare u kojima vas kritikuju. Obrišite vulgarnosti, spam i teško uvredljive
komentare. (Napravite pravilnik o komentarima na blogu kako biste se ogradili zbog brisanja.)
Zajednica
• Zapamtite da su zajednica i vaša ciljna grupa dva različita pojma.
• Omogućite svojoj zajednici da vas lako pronađe.
• Doprinosite njihovim blogovima i projektima.
• Često se zahvaljujte ljudima na njihovom vremenu i pažnji.
• Proslavljajte važne informacije (događaje) u svojoj zajednici – kao što su rođendani na primer.
• Članovi vaše zajednice znaju zajedno više nego vi sami. Postavljajte im slobodno pitanja.
• Izvinite se kada zabrljate. I pritom budite iskreni.
• Pratite šta se dešava u konkurentskim zajednicama, to može da bude jako korisno. Saznajte
ko ih posećuje, zašto i kako komuniciraju.
196
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Licem u lice
• Imajte pri sebi jednostavne i informativne vizit karte. Uvek!
• Verujte svom sagovorniku.
• Garderoba i spoljašnji izgled i te kako znače, “čine čoveka”. Voleli bismo da nije tako, ali jeste!
• Naučite da se ukratko predstavite i uvežbavajte ga često.
• Raspitajte se o ljudima koje srećete. Pokušajte da ih upoznate što bolje.
• Nemojte od samog početka tražiti poslovne kontakte. Umesto toga, tražite zajednička interesovanja.
• Naučite kada treba ljubazno da odete.
• Ne pokušavajte da ostvarite kontakt sa svima u prostoriji. Upoznajte 6 do 10 novih, ali bitnih
ljudi.
• Nikada ne sumnjajte da ste vredni onoga što radite.
• Ako ste užasno stidljivi, pokušajte da pronađete svog “čoveka od akcije” za javne događaje.
• Radite domaći unapred (pronađite nečiji poslednji blog post, pronađite tu osobu na Google-u
itd.). To će vam pomoći da se osećate kao neko ko zna o čemu priča.
• Neka vaš prvi kontakt sa nekim bude uz pomoć očiju. Mnogo je moćnije nego što možete da
zamislite.
Promocija
• Promovišite druge češće nego sebe
• Hvalisanje ni za šta drugo nije korisno osim za vaš ego.
• Linkovanje i promovisanje drugih je dobar način da pokažete da vam je stalo do njih.
• Ne linkujte baš svaki post. Samo najbolje.
• Još jedan način promocije: budite gost bloger na tuđim blogovima.
• Još jedan način promocije: postavite video snimak na YouTube sa URL linkovima.
• Još jedan način promocije: koristite statuse na
svom LinkedIn i Facebook profile.
• Trudite se da ne šaljete previše email-ova u kojima sebe promovišete. Umesto toga, samopromociju uvijte u nešto što ima vrednost za druge.
• Ponekad, samim tim što radite nešto veoma
dobro je vredno toga da vas drugi promovišu.
Pokušajte.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
197
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
ELEMENTI LIČNOG BRENDINGA
Samopouzdanje na prvom mestu
Da li ćete sami, uz pomoć prijatelja ili samomotivacionih knjiga naučiti kako da uočite i utvrdite
stvari koje ste radili u svojoj glavi da biste dostigli sve što ste želeli da ostvarite, zaista nije bitno. Što
više učite to ćete biti uspešniji svake godine.
Budite ono što jeste
Veoma je bitno da budete ono što zaista jeste. Madona nije pokušavala da bude neko drugi, zar ne?
Brendovi za koje znamo i koje volimo postoje zato što imaju sopstveni identitet. U svetu interneta sa
silnim “i ja takođe” fazama, brendiranje gubi na značaju ako svako provali da ste isti kao i svi drugi.
Ponudite kvalitet
Brendovi zbog nečega opstaju. Vaš brend mora da nudi kvalitet.
Shvatite šta možete najbolje da ponudite, i držite se toga čvrsto. Ako ne pravite odličan “proizvod”, a to je vaš doprinos svetu, zašto bi ikoga bilo briga za vaš brend?
Budite odgovorni
Biti pouzdan je osnova za vaš brend. Ako niste pouzdani, neće vam pomoći mnogo ni što ste
dobra osoba, ili veoma interesantna. Jedino što je važno je pomažete ljudima da nešto postignu.
Uradite ono što kažete. I stalno to radite.
Što ste vi više pouzdani, to će se vaš brend više ceniti.
Institucija sami za sebe
Na svaki posao koji prihvatite, gledajte kao na još jedan projekat. Na svaki projekat gledajte kao
na još jednu šansu. Sa svakim razgovarajte profesionalno kao da ta osoba traži partnerstvo sa vama
i vašom kompanijom. Ovo će vam pomoći da stavite sve što radite u neki okvir.
Nisu funkcije i titule ono što je bitno, bitno je iskustvo. Što pre to shvatite , život će vam postati bolji.
I zato je važno da naučite da gledate izvan organizacije kojoj pripadate. Ne da biste je napustili,
već da biste shvatili kako vi možete da pomognete u više stvari.
Neprestano radite na sebi i učite
Učite iz svih bitnih izvora. Čitajte odlične knjige. Pratite sve interesantne blogove uz pomoć Google Reader-a, Netvibes-a i sl., i naučite kako da prikupite informacije koje su bitne za ono za šta ste
vi zainteresovani.
Što više budete učili, to ćete više imati šta da ponudite. Ostanite dosledni svojoj ideji o tome ko
ste i šta želite da ponudite svetu, ali budite kreativni, i stalno težite ka tome da učinite svoj brend
korisnijim i vrednijim za ostale.
198
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Naučite da dobro komunicirate
Nemojte samo komunicirati, već to radite kako treba. Naučite da blogujete tako da ljudi žele da
pročitaju ono što imate da kažete. Naučite koji od vaših postova će kako uticati na vaše posetioce.
Komunicirajte verbalno.
Učite kako da prezentujete nešto od organizacija i individualaca koji to ozbiljno rade. Obratite
pažnju na to kako profesionalci govore i naučite iz toga što su vam pokazali.
Uvek težite ka tome da komunicirate u pravcu koji ističe poentu vaših informacija. To se može
smatrati vrednošću.
Strast pokreće lični brend
Strast razmišljanja i planiranja je ono što pokreće najbolje u nama. To je ona neumorna težnja da
uradimo nešto što smatramo da je bitno koje će nas unaprediti u mnogo različitih smerova.
Ključ vašeg uspeha u životu jeste da pronađete i učvrstite ovu istu strast.
Najbolji savet povodom ovoga jeste da ponekad vaša strast može da bude u vezi sa onim što je trenutno interesantno svetu. Samo, ne folirajte. Naprosto, neće potrajati, a vaš brend će patiti zbog toga.
Strast je teško isfolirati
Autentičnost je bitna. Većina ljudi može da oseti autentičnost bez mnogo truda. Takođe, mogu
da osete i ako odlutate od onoga što vam je zaista važno. Zato, budite iskreni prema svojoj strasti.
A evo i saveta za to: ako ste odjednom toliko nezainteresovani za nešto, razmislite da pređete na
nešto što će zadržati vašu strast i pažnju.
Evo nečega o čemu treba razmisliti: U redu je da krenete dalje sa onoga za šta ste bili strastveno
vezani, čak i ako je to ono što definiše čitav vaš brend. Možete potražiti i neki korak sa strane koji
pokazuje dodirnu tačku sa vašom strašću, ili čak možete početi skroz iz početka. Čini se obeshrabrujućim, ali će se isplatiti na kraju.
Strast sadrži greške i neuspeh
Nikada ne brinite o tome da li radite nešto pogrešno, ružno, da li nervirate ljude nečim. Naravno,
nemojte to da radite namerno, ali se nemojte uplašiti ako ste to uradili. Kako možete strastveno
da stvarate, ako ste zabrinuti da ćete preći granicu. Nemojte VREĐATI osećanja ljudi, i naročito,
priznajte kada niste u pravu, izvinite se, pokušajte ponovo biti prijatelji, i nastavite dalje.
Sa ljudima, obavezno se potrudite da ispravite tamo gde ste nekoga “nagazili” ili iznervirali… U
poslu, ako vaše strasti nešto povrede, pokušajte da obnovite i vidite gde to vodi.
Život nema dugme da uradimo nešto ispočetka, i ubrzo ćete shvatiti ko je zaglibljen u prošlosti, a
ko je fokusiran da izvuče iskustvo za bolju sadašnjost I budućnost.
Usredsredite se na one koji razumeju ovo poslednje. Prošlost je tu da učimo iz nje, a ne da bi nas
mučila. Pravite greške. Izvinite se. Ponovite. Ali NIKADA ne gazite po ljudima.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
199
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Razvijajte se iz svoje strasti. I slobodno podelite svoju strast.
Strast iziskuje rad i razmišljanje
Ovo je veoma značajno: samo pričanje o stvarima sve vreme nije baš isto. Morate da uđete u
igru. Isprobavajte stvari, eksperimentišite, radite nove stvari, sarađujte sa drugima, POMAŽITE drugima, i delite svoja razmišljanja i ideje.
Predložite nove stvari, a zatim vidite da li možete da ih isprobate. Radite na nečemu u laboratoriji
pa to pokažite svima na svetu.
Strast nije “I ja takođe” igra
Budite svoji uvek. I verujte da je ono što je jedinstveno i bitno u vama upravo to što će ljudi želeti
i zbog čega će vas i potražiti na prvom mestu. Naći svoje note je teško i zahteva malo truda, ali kada
jedanput dođete do njih, svirajte ih glasno i jasno.
Šta je sledeće?
To ima mnogo veze sa vama. Da li želite da sagradite svoj brend da biste bolje promovisali svoju
firmu u svetu? Ili želite da uspostavite sebe kao solo igrača? Stategija mora da proizađe iz vaših
ciljeva, a vaši potezi će proizaći iz te strategije. Lični brending je tema o kojoj se već neko vreme
govori, ali je postala aktuelna u poslednje vreme. Zbog čega je to tako? Delom pokazuje kako je
Internet postao naše radno mesto, ono od čega živimo i gde se družimo. Teško je donositi toliko
informacija online koliko donosimo uživo, ili bar mi tako verujemo.
Jak lični brend uglavnom zavisi od dva faktora: kredibilnost i vidljivost. Ako imate veliki broj kontakta ali ljudi nisu sigurni čime se vi bavite, to znači da treba da ojačate svoj brend i da pokažete
ljudima ko ste vi zapravo.
200
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Ako ima ljudi koji vas zaista cene i vole da rade sa vama, ali nema ih mnogo oko vas, to znači da
morate da morate da se pokažete, da ljudi mogu da dođu do vas.
Vidljivost + Kredibilitet = Lični brend
Koliko vas je tražilo sebe na Internetu?
Guglanje sebe nije pitanje sujete, to je odličan način da proverite sopstveni “brend menadžment”.
Vaše internet prisustvo samo poboljšava svest o važem ličnom brendu – svidelo vam se to ili ne.
Nije bitno na kom se trenutno mestu nalazite što se tiče poslovanja. Ali ako ne može ništa o vama
da se nađe na Internetu, kako mislite da možete da se takmičite sa drugima koji već postoje tamo?
Uostalom, sve ono što je bitno da prikažete o sebi na Internetu jeste zapravo ono što se nalazi na
prvoj stranici Google rezultata, kada neko ukuca vaše ime.
Dobra vest je da upotrebom sajtova koji imaju veliku posećenost i koji objavljuju mnogo novog
(svežeg) sadržaja na dnevnom nivou, kao što su Facebook, Twitter, LinkedIn i sl., možete da gradite
i/ili da pojačavate svoj lični brend veoma direktno i brzo.
9 STVARI KOJE MORATE U STARTU DA URADITE
Da biste ojačali svoju online mrežu prijatelja, morate nekako i doći do njih. Najjači kontakt je ipak
onaj uživo. Ali da li ste spremni da se predstavite svetu i uživo? Počnite sa fokusiranjem i krenite
polako po koracima.
1. Budite spremni. Obucite se reprezentativno i uvek imajte kod sebe vizit karte.
2. Izaberite 2 događaja svake nedelje na kojima možete da upoznate bitne ljude za svoj posao.
Nebitno da li je to rano ujutru, tokom radnog vremena ili posle posla, samo idite tamo.
3. Budite konstanto na dešavanjima. To ne znači da treba bukvalno svaki ispratiti, ali se potrudite da budete prisutni na nekoliko uzastopnih kako bi vas ljudi upoznali, upamtili i videli da
zaista postojite.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
201
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
4. Pričajte sa ljudima, ne budite stidljivi. Najbolji utisak ćete napraviti ako postavljate dosta pitanja. Ljudi vole da pričaju, pa ako im omogućite da pričaju o stvarima koje vole osećaće se kako
provode odlično svoje vreme. Međutim, potrudite se da pripremite stvarno dobra pitanja.
Pitanja tipa Šta mislite o vremenu? vas ne vodi u dobrom smeru, zar ne? Umesto toga, pitajte
ih o njihovim poslovnim ciljevima, da li su ranije bili na ovakvim događajima, zašto su sad
odlučili da dođu?
Uvek završite razgovor tako što ćete se zahvaliti na prijatnom razgovoru i razmeniti vizit
karte.
I ne pričajte ni sa kim predugo, tu ste da biste se povezivali sa ljudima.
5. Kad dođete kući sa gomilom vizit karata, prvo što ćete uraditi je da ih upišete u svoju listu
kontakata.
6. I još jednom da podsetimo: održavajte svoje naloge na zlatnoj trojci: LinkedIn, Facebook,
Twitter.
7. Kad imate kontakte i svoje naloge, vrlo lako možete da se povežete i online sa ljudima koje
ste upoznali. Svaka od ove tri mreže daje mogućnost da import-ujete svoje kontakte i da na
taj način pronađete ljude. Kad ih pronađete, dodajte ih kao svoje online kontakte. Budite
sa njima u vezi.
8. Pošaljite svakoj osobi, koju ste dodali , privatnu poruku. Na Facebook-u i LinkedIn-u to možete uraditi odmah, dok im šaljete zahtev za dodavanje u svoju mrežu. Na Twitter-u im
morate poslati odvojeno poruku.
Efekat upoznavanja ljudi na nekom dešavanju traje od 2-4 nedelje. Ali kad se povežete sa
njima preko neke od ove tri mreže, efekat traje dok god imate svoj profil na mreži. Na primer, ako promenite posao i to ažurirate na svom profilu, svi vaši kontakti će biti obavešteni
o tome, čak I oni koje ste upoznali pre godinu dana na nekom dešavanju.
9. Ako se desi da za neku osobu pomislite “Bilo bi dobro kad bih stupila u kontakt sa njom”, i
ako zaista to ima nekog smisla za vaš posao, onda se pobrinite da to i uradite.
202
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Marketing se zasniva na kontaktima: imati dovoljno kontakata sa pravim ljudima dok gradite sliku
o sebi. Online umrežavanje daje na značaju onim kontaktima koje ste upoznali na nekom dešavanju.
Kod korišćenja društvenih mreža, morate i paziti na svoje ponašanje. Sledeća ilustracija odlično
pokazuje kakve sve vrste profila na Twitter-u postoje. Pronađite se.
Izvor: crazycrackerz.com
1. Novi član – motiviše ga radoznalost šta je to Twitter. Obično otvaraju nalog zato što su
njihovi prijatelji ili neko iz porodice to uradili. Nažalost, obično pišu poruke koje nemaju
nikakvu svrhu: Vodim psa u šetnju. To nikoga ne interesuje, ali ljudi tolerišu na početku.
2. Član koji želi da se promoviše – motiviše ga mogućnost promovisanja ličnog Brenda, i zbog
toga i otvara nalog. Naravno, trudi se da dokaže da on nije tu samo zbog toga. Follower-i ga
prate jedno vreme, da vide u šta će prerasti.
3. Smor aka social media whore – motiviše ga to što može da se hvali ljudima o svojim poslovnim i drugim poduhvatima i na taj način privlači pažnju samo na sebe. Follower-i ga
tolerišu – neko vreme.
4. Kučka – motiviše ga što može da ispoljava svoje nezadovoljstvo u svakom trenutku. Misli se
da su žene uglavnom takve, ali je dokazano da ima više muškaraca koji to rade. Follower-i
ih obično blokiraju.
5. Ekspert kom se veruje – motiviše ga što će ga ljudi i prepoznati kao eksperta. Njih je dobro
pratiti ako vas zanima oblast u kojoj on radi.
6. Osoba za primer – motiviše ga to što može da pomogne drugima. Follower-I ga obično obožavaju jer je uvek tu da odgovori na svako pitanje.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
203
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
49 PITANJA O LIČNOM BRENDINGU
Evo jedne zanimljive vežbe koja će vam pokazati koliko je zaista bitno stvoriti svoj lični brend.
Postavite sebi sledećih 49 pitanja i dobro razmislite o njima. Pokušajte da zapišete 5 ili 10 najbitnijih stvari za koje ćete se obavezati da ćete raditi na njima kad naiđete na slabosti. Takođe, budite
sigurni da možete sebi da jasno napravite putanju za one stvari koje radite dobro.
1. Šta te čini nezamenljivim?
2. Na koji način daješ neku vrednost?
3. Šta te čini drugačijim od ostalih?
4. Da li predvodiš ili pratiš zajednicu?
5. Šta za tebe znači “status quo”?
6. Zašto si baš ti najbolji?
7. Zbog čega iko treba tebe da sluša?
8. Da li voliš da isprobavaš nove stvari?
9. Kada si poslednji put pročitao neku knjigu?
10. Na koji način komuniciraš svoje vrednosti?
11. Koji su to trendovi koji oblikuju novu ekonomiju?
12. Kako možeš sebe da postaviš prema tim trendovima?
13. Šta pronalaziš o sebi kad pretražuješ svoje ime na Google-u?
14. Koji su tvoji ciljevi? Da li su svi fiksni?
15. Da li imaš zapisane planove kako da ostvariš svoje ciljeve?
16. Da li preuzimaš već neke korake kako bi ih ostvario?
17. Za kakvu kompaniju radiš? Vizionarsku ili za “dinosaurusa”?
18. Da li pretražujete preko Google-a, Bing-a ili Yahoo-a?
19. Koliko virtuelnih kontakata imaš?
20. Da li se povezuješ sa uticajnim ljudima?
21. Da li pratiš najmanje 20 blogova iz oblasti koje te interesuju?
22. Da li komentarišeš na blogovima bar nekoliko puta nedeljno?
23. Kada si poslednji put napisao nešto s čim se neko nije složio?
24. Koje su najveće ideje koje imaš u svojoj glavi? Da li ih uopšte imaš?
25. Da li osećaš žar u stomaku koji te pokreće?
26. Ako ne, šta može da upali taj žar?
27. Da li uživaš u svom poslu?
28. Da li radiš nešto po navici iako ne vidiš neki interes od toga?
29. Da li možeš da nabrojiš 5 društvenih mreža i da opišeš kako one funkcionišu?
30. Koje nove stvari trenutno učiš?
31. Da li razmišljaš?
32. Šta je tvoj lični brend?
33. Da li pratiš određene stvari na internetu kroz na primer Google alerts?
34. Na koji način promovišeš svoj lični brend?
35. Da li imaš lični brend?
36. Gde želiš da budeš za 1, 5, 10, itd. godina od danas?
37. Šta si poslednje radio, a da nije uspelo?
38. Kada si poslednji put probao nešto novo?
39. Kada ne znaš odgovor na neko pitanje, da li ideš na Google?
40. Da li veruješ u kreiranje okolnosti oko sebe?
41. Koji uspešni ljudi su oni kojima se diviš?
42. Šta te vodi ka životu koji je zaista tvoj?
204
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
43. Da li si prvi rangiran na Google-u kad se ukuca tvoje ime?
44. Da li imaš blog?
45. Možeš li da napraviš blog?
46. Da li možeš da napišeš eBook o nečemu u šta se razumeš?
47. Da li možeš da pitaš nekog bitnog da budeš gost bloger na njegovom blogu?
48. Da li ti je bilo rečeno NE za nešto prošlog meseca? Ako nije, onda ne koristiš sve šanse.
49. Koliko treba da prođe da bi preuzeo akciju?
VIRALNI MARKETING
Za razliku od „prekidajućeg“ marketinga, gde se oglašivač brine kako iz jednog centra da dođe
do što većeg broja ljudi koje će da prekine u onom što rade i da im plasira svoju reklamu, viralni
marketing funkcioniše skroz drugačije. U sistem ljudi se ubaci nešto što ima veliku vrednost za njih,
digitalnog formata i lako prenosivo. To se zove „viralni agent“.
Viralni agent u sebi sadrži link ka sajtu koji se reklamira ili ka nekom proizvodu. On može biti
dobra fora, besplatan softver, sve što je vredno i lako prenosivo digitalnim putem. Zatim ljudi sami
među sobom prenose poruku jer se zaljube u nju i jer im se sviđa.
Klasičan marketing nema vrednost za korisnika, viralni marketing ima duhovnu ili pravu vrednost
i zato ga ljudi prenose sami od sebe.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
205
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Počeci viralnog marketinga
Nastao je 1996. godine, a na ideju je došao menadžment
mlade komapnije „Hotmail“, na čelu sa Indijcem po imenu Sabeer Bhatia.
Njihova viralna strategija je bila u tome da ljudima daju pravu vrednost – besplatan email. Jedino što je Hotmail tražio zauzvrat jeste da u dnu svakog besplatnog emaila koji korisnici
pošalju prijateljima stoji obaveštenje da postoji Hotmail kao
besplatni mail servis.
Kada se skupi ogromna količina ljudi koji su zavoleli vaš
brend jer ste im dali nešto besplatno što im zaista vredi, onda
možete da razvijate biznis dalje kako god vam padne na pamet, uspećete.
Prednosti viralnog marketinga
Ovo je trenutno najefikasniji oblik marketinga danas. Ukoliko uspe, viralna kampanja je bolja od
bilo koje TV, bilbord kampanje, jer je autentična i ljudi je shvataju kao svoju. Nešto kao socijalistički
model marketinga, „narodna reklama“ koja je vlasništvo svih nas.
Dobijaju se daleko najbolji rezultati za uloženi novac. Ako se vratimo na Hotmail, oni su uložili
u marketing manje od 50.000 dolara, a Microsoft ih je kupio posle samo godinu dana za oko 400
miliona dolara. Hotmail nije imao nijedan bilbord, TV reklamu, ništa. Samo viral.
Jedini nedostatak je što jako malo viralnih kampanja uspe, možda tek oko 20%. Razlog toga je
pokušaj kopiranja već viđenih virala, ali i to što virale rade uglavnom ljudi iz klasičnih marketinških
agencija koji ne poznaju dovoljno Internet kao medij.
206
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Viralni marketing zvanično spada u BTL advertising (štampani mediji, flajeri, brošure, newsletteri…). U Sloveniji, recimo, oko 90% budžeta za BTL ide na Internet. Praktično, viralni marketing je
velikim delom zamenio sve promocije koje su se ranije dešavale na ulici, po šoping centrima i radnjama jer je efikasniji, i dolazi se do većeg broja ljudi.
Primeri uspešnih viralnih kampanja
Jedna od zanimljivijih stranih i među prvim viralima jeste kampanja za automobilsku marku BMW i to preko serije „The Hire“,
koja je proslavila i BMW i glumca Clive Owen-a. Serija je bila napravljena sa idejom da se reklamira BMW automobil, i to samo
preko interneta. Clive je glumio vozača koji je vozio razne ljude
u najčudnijim situacijama. I uz BMW su uvek sve savlađivali. Dakle, to nije bio film o BMW automobilima, ali se automobil sve
vreme provlačio kroz film kao nešto korisno i dobro.
Nakon što je serija počela, BMW je uočio da im je prodaja porasla za 12% u odnosu na prethodnu godinu. Za samo 4 meseca, 11 miliona ljudi je odgledalo seriju na internetu, a 2 miliona
njih se registrovalo na BMW-ov sajt, i veliki procenat njih je seriju poslalo dalje – svojim prijateljima i porodici.
U svetu ima dosta dobrih primera, posebno kad su u pitanju brendovi koji rade na svetskom tržištu, ili filmovi poput „Dark Knight“ i mnogih drugih kasnije, koji su pravili i online igrice sa likovima
i temom iz datog filma (trenutno je jako popularna igrica za film „Avatar“).
U srbiji, najuspešnija i najpoznatija viralna kampanja je sajt VestiSrbija.com, koji je oborio rekord
posećenosti svih srpskih sajtova ikada, jer je 1. aprila 2009. godine na njemu bilo 423.569 poseta.
Do tada, rekord je držao B92.net, sa 389.936 poseta na sajtu i to 22. februara 2008. kada su objavili
klip „Kosovo za patike“. I sve to za samo 0 RSD.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
207
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Još neke uspešne viralne kampanje u Srbiji su:
1. Ja znam najbolje – sajt na kom posetilac može da napravi predizbornu kampanju za sebe.
Prvi pravi viral u našoj zemlji.
2. Sastavi svoju vladu – igrica u kojoj posetioci sastavljaju vladu od ponuđenih političara i
uzodređeni budžet. Igrica je za samo dva dana odigrana preko 50.000 puta. Nekoliko vodećih novina (Blic, Alo, Danas) je objavilo vest o igrici na naslovnoj strani. Reportažu o igrici
prenele su sledeće televizije: B92, FOX, Studio B, Avala pa čak i hrvatska televizija HRT1, a u
emisiji „Piramida“ na Pinku, igrica je bila jedna od tri teme.
3. Napravi Maci devojku – igrica u kojoj posetioci „sklapaju“ devojku voditelju Draganu Marinkoviću Maci. Nekoliko vodećih novina (Press, Alo, 24sata) je objavilo vest o igrici u rubrici
Zabava.
UMESTO ZAKLJUČKA
„Šta god verovali da možete ili ne možete, u pravu ste.“ - Henry Ford
Ponekad je jedina stvar između tebe i onoga što želiš – uverenje.
IZVORI:
1. „Personal Branding for the Business Professional“, Chris Brogan – www.chrisbrogan.com
2. www.brandingpersonality.com
3. www. internetmarketingdorset.co.uk
208
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jovana Tripunović
Obrazovanje na netu
Upotreba interneta značajno je evoluirala od svog nastanka kada je broj onih koji su ga baštinili
varirao u rasponu od nekoliko stotina do današnjeg višemilijardijskog broja korisnika. Ta evolucija
ogleda se u gotovo svemu, počevši od same arhitekture internet okruženja. Promene su očigledne
i u smislu ključnih oblasti kojima su posvećeni internet sadržaji, ali i u smislu opsega broja korisnika
koji istovremeno postaju i stvaraoci interneta. U svom začetku, internet je služio tek kao puki pretraživač ograničenih baza podataka, da bi danas bio izvor najrazličitijih informacija do kojih se dolazi putem nekada nezamislivih kanala. Internet je, sa pretenzijama da postane svetska mreža, od
samog nastanka imao u svojoj idejnoj osnovi umrežavanje kompjutera. Zahvaljujući tim mrežama
računara je bilo moguće širenje i deljenje informacija iz različitih, u to vreme, malobrojnih centara.
Tokom gotovo nevidljive revolucije koja se desila u oblasti korišćenja interneta, a tokom koje su
ljudi pobedili mašine, umrežavanje je promenilo svoje originalno značenje. Pretvorilo se u umrežavanje ljudi, jer je upotreba računara proširila svoj opseg i stvorila sliku mreže korisnika naspram
prethodne slike mreže aparata. Reč je o svojevrsnom Kopernikanskom obrtu zahvaljujući kom je
čovek doveden u centar zbivanja. Na početku ere personalnih računara, početkom 1983. godine
magazine Tajm je za ličnost godine proglasio personalni računar. Trinaest godina kasnije, 2006. godine ličnost godine prema odabiru istog magazina bio je korisnik interneta, svako od nas, takoreći.
Gotovo paralelno sa ovim Kopernikanskim obrtom, uspostavljao se i koncept celoživotnog obrazovanja koji od nas i naših savremenika zahteva neprestani rad na unapređenju ličnih veština i
znanja. Jedan od modela realizovanja koncepta celoživotnog učenja odvija se putem interneta.
Elektronsko obrazovanje je, osim u kontekstu dodatne edukacije, sve primenljivije na svim nivoim
obrazovanja. Imajući u vidu da je neophodno neprestano nadograđivati svoje znanje i informacije
kojima raspolažemo, shvata se značaj pozicije koju ono zauzima. Novinarski poziv čija je misija
informisanje i edukovanje najšire javnosti, zahteva posebno posvećivanje pažnje dodatnom obrazovanju, pa se upravo tu otvara polje za obuke putem interneta i primenu elektronskog obrazovanja u najširem smislu. Naime, putem raznih obrazovnih platformi postaje moguće da se ne samo
pohađaju kratki i jezgroviti kursevi, već i da se bude na stalnom izvoru edukativnih informacija, što
je, samo po sebi, obrazovni format.
Ranije pomenuta revolucija uticala je na anatomiju interneta, a taj novonastali, postrevolucionarni internet se najčešće naziva web 2.0. Ovaj naziv podrazumeva interaktivniji internet koji
omogućava deljenje informacija, interoperabilnost, a odlikuje se i dizajnom koji korisnik može da
prilagodi svojim potrebama. U osnovi, to je internet kakav danas poznajemo. Mnogi od današnjih
korisnika interneta čak i ne pamte bilo kakav drugačiji internet, pa im je teško objasniti ključne razlike između takozvanog veba 1.0 i onog koji su zatekli. Jedini koji poznaju je onaj drugi.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
209
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Ipak, veb 2.0 tehnologije ne uzimaju se, još uvek, kao primarne u primeni elektronskog obrazovanja. I dalje se prilično često kao formati za realzaciju obrazovnih programa putem interneta koriste
komercijalni softveri, iako je upotreba korisniku prilagođenog interneta možda ipak primerenija
ovoj svrsi. Naime, već na prvi pogled, veb 2.0 se, kao tehnologija koja podrazumeva da korisnici
oblikuju web sadržaj prema svojim potrebama, prikazuje kao okruženje koje je moguće prilagoditi
i obrazovnim potrebama pojedinca ili grupe. U skladu sa teorijskim stanovištima savremene koncepcije, obrazovanje je neodvojivo od kolaboracije između predavača i učenika, što, takođe, otvara
mogućnost za široku primenu web 2.0 tehnologija koje i egzistiraju na odnosu između korisnika.
Termin društveni softver je danas u najširoj upotrebi, a u osnovi se odnosi na bilo koji web softver
koji podržava interkciju većeg broja korisnika. Danas je kao sistem u upotrebi kroz društvene mreže
za druženje, kroz platforme za elektronsko učenje, kroz sisteme za razmenu podataka, ali i najuobičajenije pretraživanje internet. Društveni softver stvorio je koncept društvenog interneta. Reč je o
mreži koja se plete oko navika, mišljenja i asocijacija pojedinaca ili grupe pojedinaca. Sa čovekom u
centru zbivanja, društvena mreža, iako nužno elktronska, u svojoj suštini je i dalje samo mreža ljudi.
Tehnički posmatrano, društvene mreže pružaju svojim korisnicima mogućnost da u okviru jedinstvene platforme grade sopstvene, personalizovane profile putem kojih se kasnije umrežavaju sa
znanim ili neznanim ljudima. Tehnički posmatrano, dakle, ništa posebno, ali istorijski posmatrano,
a to je vidljivo već i sad, sa ove, kratke vremenske distance, društvene mreže su ipak prilično nalik
spektakularnom. Ako ništa drugo, spektakularnim ih čini broj njihovih redovnih korisnika koji se na
pojedinim mrežama meri stotinama miliona.
Uz potpunu opravdanost fascinacije brojevima, treba dodati i potpunu opravdanost pretpostavke
da danas većina tih korisnika upotrebljava svoje profile na društvenim mrežama potpuno iskreno.
Iskrivljena je, pa samim tim i prevaziđena, ranija pretpostavka o lažnom predstavljanju u virtuelnom svetu. Pre skoro dve decenije nastala je duhovita opaska „Na internetu, niko ne zna da si pas“.
Danas se ljudi na društvenim mrežama predstavljaju gotovo stoprocentno iskreno. Reč „gotovo“
stoji ovde u smislu ograde od ličnih romantizovanja sopstvenih ličnosti koje, priznaćete, postoje i u
realnom svetu. Niko, za ime sveta, ni u jednom od dva navedena sveta ne govori potpuno ogoljeno
o sebi. Srećom. U suprotnom bismo redovno čitali statuse poput „Slinava sedim ispred kompjutera
čiji je monitor prašnjav i plačem jer se ona stoka nije javila dva dana“. Umesto toga, ista osoba će o
sebi i sopstvenom trenutnom stanju napisati nešto romantizovano, zar ne?
Društvene mreže koriste se najčešće za neformalne oblike druženja, ali u poslednje vreme neret-
210
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
ko bivaju iskorišćene i u klasične poslovne svrhe, ali i za obrazovne potrebe. Ako su društvene mreže okruženje koje bira značajan broj pojedinaca onda će i biznis i obrazovanje naći način i sredstvo
da im se učine dostupnim u tom, uslovno govoreći, novom prostoru.
Naime, ako višemilionska grupa najčešće obrazovanijih pojedinaca bira da značajan deo svog
slobodnog vremena provede u virtuelnom okruženju onda će makar dobiti priliku da tokom tog
vremena pohađa neki početni kurs stranog jezika ili unapredi svoje znanje iz oblasti menadžmenta
ljudskih resura. Istovremeno ako je isti broj pojedinca u virtuelnom okruženju, kompanije će im
upravo tu nuditi svoje proizvode i preseliće veći deo marketinških kamapanja sa ulica i autoputeva
na internet. Zahvaljujući internetu, marketinška kompanija će precizno targetirati grupu i meni će
se prikazivati samo reklame za proizvode koje bih kupila, ne na primer i slušne aparate ili pelene.
Moć ovog naizgled predviđanja plaćena je privatnošću mojih ličnih podataka, ali bar ne slušam o
ponudi letovanja koje mogu platiti čekom od penzije. O ugroženoj privatnosti ću, baš kao i vi i baš
kao i Skarlet O’Hara, misliti sutra. Čak i ako je to sutra, doslovno sutra.
Šalu na stranu, virtuelna okruženja postala su, a čini se, tek će postati poligon za elektronsko
učenje koje će omogućiti gotovo besplatno obrazovanje za ljude širom sveta. Tako je, primera radi,
postalo moguće da se neki kurs održava na Fejsbuku, inače besplatnom veb okruženju trenutno
najveće društvene mreže na svetu. Prilika za besplatno dodatno obrazovanje, u eri imperativa celoživotnog učenja, predstavlja priliku koju bi retko ko propustio.
Raniji sistemi saradnje poput mejling lista i grupa za diskusiju imali su u svojoj suštini upravo ideju
na čijim je temeljima nastao kompletan koncept društvenih softvera, a kasnije i društvenih mreža
kakve danas poznajemo. Ideja koja je poslužila kao temelj je zapravo obrnuti pristup internetu u
odnosu na onaj koji je bio izvorni i shvatao intenet kao elitnu jedinicu u okviru koje se snalazi svega
nekolicina korisnika, dok ostali, bilo da je reč o desetinama ili milionima mogu samo da posmatraju
već unete izmene. Razvojem tehnologije i upošljavanjem drugačijih principa, stvoreni su uslovi da
internet postane društven, da postane, iznad svega, komunikativan. Promena koja se dogodila
najviše je nalik Kopernikanskom obrtu, s tim što je u osnovi tog obrta čovek. Naime, postavljanjem
čoveka u centar stvaranja internet sadržaja, nastao je takozvani veb 2.0. Ono što ga, možda čak i
ključno, odlikuje je, postojanje društvenih mreža. On, naime, kao da je ceo satkan od njih, a ovaj
tekst će posvetiti pažnju edukativnoj upotrebi samo nekolicine njih.
Društvena mreža Fejsbuk u trenutku kada nastaje ovaj tekst ima 400 miliona korisnika od kojih
ga polovina njih posećuje svakodnevno. U igri velikih brojeva je lako ostati zbunjen, pa će se ovde s
vpravom citirati i statistički podaci o prosečnom korisniku Fejsbuka. On ima 130 prijatelja, što znači
da toliko ljudi vidi njegove aktivnosti, ideje koje je spreman da deli, lične podatke i planove. Na
Fejsbuku provodi skoro sat vremena dnevno, a tokom mesec dana on 25 puta komentariše razne
njemu dostupne sadržaje. Kada se ova statistika uposli u svrhu realizacije ideje onlajn obrazovanja,
postaje jasno da će isti taj, prosečan korisnik lako postati član još jedne grupe koja će osim njega
okupiti i ostale polaznike jedne, pretpostavljenje, obrazovne grupe na Fejsbuku. Takođe će lako sa
svojih više od sto prijatelja deliti informacije o znanjima koje stiče u okviru pretpostavljenog obrazovnog programa.
Modeli za edukativnu upotrebu Fejsbuka, kome se, zbog njegove popularnosti, ovde posvećuje
posebna pažnja, mogu varirati od klasičnih informativnih, do edukativnih u užem smislu. Obrazovne institucije mogu, a to u poslednje vreme gotovo uobičajeno i rade, da naprave sopstvene fan
stranice putem kojih obaveštavaju svoje korisnike, najčešće studente o servisnim i obrazovnim
novostima. Tako je, primera radi, 26. februara ove godine Njojorški sekretarijat za obrazovanje
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
211
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
obavestio studente, učenike i njihove roditelje o odlaganju nastave zbog nepovoljnih vremenskih
prilika. http://www.facebook.com/NYCschools. Isti sekretarijat se, očigledno potpuno priklonio komuniciranju putem Fejsbuk mreže, imajući u vidu da mejl koji je ponuđen kao opcija za informisanje glasi: [email protected]
Drugi modus upotrebe Fejsbuka u obrazovne svrhe podrazumeva oformljavanje grupe polaznika
određenog obrazovnog programa. Kroz tako nastalu Fejsbuk grupu komuniciraju ne samo predavači, jednosmerno, već i sami studenti ili polaznici. Nivo privatnosti i zatvorenosti grupe će zavisiti
od cilja predavanja, a najčešći izbor kreatora je da grupa bude zatvorenog tipa. Razlozi za ovakvu
praksu su različiti, mada je svaki razumljiv ako se ima u vidu da je broj polaznika nekog edukativnog
programa nužno ograničen čak i ako je reč o klasičnom modelu obrazovanja.
Model koji se u poslednje vreme sve češće praktikuje je angažovanje samih korisnika obrazovnih
programa. Reč je o modelu koji podrazumeva da će polaznik kursa ili predavanja, u okviru nekog
svog zadatka, biti u prilici ili, neretko, u obavezi, da osmisli i realizuje neki oblik nastavnog zadatka
baš u okviru Fejsbuk platforme. Kroz ovaj model nastaju fan stranice ili profil strane književnika
koje, u okviru svojih studijskih obaveza, stvaraju studenti književnosti širom sveta, a kasnije baštini
celokupna populacija koja komunicira putem ove društvene mreže. Sličan pilot projekat realizuje
se u Petoj beogradskoj gimnaziji gde učenici drugog razreda u okviru predmetnog zadatka iz književnosti otvaraju profile naših književnika iz epohe romantizma.
Logika društvenih mreža razvila je sistem društvenog bukmarkovanja, a verovatno glavni predstavnik te vrste je Delicius. Reč je o veb servisu koji se koristi za razmenu, pretragu i čuvanje proverenih, što najčešće znači i kvalitetnih linkova ka najrazličitijim sadržajima. Delicius je nastao 2003.
godine, a danas ima blizu 6 miliona registrovanih korisnika. Logika na kojoj počiva leži u takozvanom tagovanju, odnosno jednostavnom opisu sadržaja. Takve opise je naknadno moguće klasifikovati, pretraživati, ocenjivati i čuvati u sopstvenom spisku linkova.
Otkriće da Delicious može da se koristi u obrazovne svrhe nimalo ne čudi, s obzirom na logiku
akademskog obrazovanja koja neretko zahteva prikupljanje izvora, referenci i literature. Umesto da
se svi korisni linkovi kopiraju u određeni tekst, dovoljno je napraviti Delicious nalog sa kompletnim
spiskom. Ovakav spisak je pretraživ, razmenjiv, rečju, koristan ne samo njegovom autoru već i svima koji se naknadno budu bavili istom temom.
Na slici: Pretraga po ključnoj reči Education
212
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Slična logika može se primeniti i ako se u obrazovne svrhe koriste neke, na prvi pogled, edukativno neupotrebljive društvene mreže. Primera radi, Flickr, ili bilo koji sličan servis za čuvanje,
razmenu i pretragu fotografija. Galerija fotografija koje opisuju određenu temu ili pripadaju jednom autoru mogu poslužiti ili kao ilustracija predavanja, ili mogu biti plod nekog zadatka. Gotovo
identična ideja primenljiva je i ako uzmemo u obzir YouTube. Tamo je, pustimo mašti na volju, na
primer, moguće napraviti plejlistu video tutorijala na određenu temu.
Ideja je, čini se, jasna. Kroz okulare obrazovne namere, gotovo svaki pedalj interneta izgleda kao
učionica.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
213
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jelena Manić
Karijera u internet novinarstvu
ŠTA JE KARIJERA?
Reč „karijera” koristi se u svakodnevnom govoru, pa se zato čini da je ovaj pojam potpuno poznat i jasan. Međutim, često se dešava da naizgled opštepoznate i široko prihvaćene reči mogu
značiti i nešto sasvim drugo od onoga što im po nekoj navici učitavamo. Nije loše da na samom
početku ovog teksta zastanemo i probamo da definišemo šta se to podrazumeva pod ovim pojmom, tj. šta je to uopšte karijera?
Većina ljudi karijeru shvata na tradicionalan način, pa zato misle:
•
Da karijeru imaju samo oni koji rade nešto naročito vredno, važno ili popularno (npr. u nauci, politici, bankarstvu, sportu, umetnosti itd.), ili zauzimaju rukovođeće pozicije;
•
Da se karijera odnosi samo na napredovanje u poslu (veća plata, bolji uslovi rada, više priznanja i ugleda u profesionalnoj zajednici itd.);
•
Da je karijera isto što i zaposlenje, posao koji radimo;
•
Da karijeru možemo predstaviti putem modela merdevina – stalnog uspinjanja na viši nivo.
Međutim, postoji i drugačije, savremeno shvatanje pojma karijere, prema kojem:
•
Svi ljudi imaju karijeru – karijera se ne odnosi samo na intelektualnu ili materijalnu elitu u
društvu;
•
Karijera je dinamičan proces (takav proces podrazumeva uspone i padove, nekad napredujemo, nekad ostajemo na istom poslu, nekad se dobije otkaz ili promeni posao, ali je sve to
karijera) – ne samo napredovanje u poslu kao jedina pozitivna vrednost;
•
Karijera se odnosi na sve što čovek radi – nije samo posao (zanimanje, radno mesto), već
obuhvata i obrazovanje, uloge u porodici, u društvu, volonterski rad i način na koji provodimo svoje slobodno vreme;
•
Karijera traje gotovo ceo život – ne počinje zapošljavanjem, niti se završava penzijom, već
ona praktično počinje polaskom u prvi razred osnovne škole, a traje i posle penzionisanja,
dok je čovek aktivan;
214
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
•
Grafički prikaz savremenog koncepta karijere mogao bi biti sinusoida – kriva sa pregibima
koji predstavljaju razne uspone i padove.
Sumarno prikazano, razlika između tradicionalnog i savremenog shvatanja pojma karijere je
sledeća:
Tradicionalno shvatanje karijere Savremeno shvatanje karijere
Elita
Svi
Napredovanje u poslu
Dinamičnost (usponi i padovi, promene...)
Zaposlenje, posao
Sve što se radi, ceo život
Ako karijeru doživljavamo prema savremenom shvatanju, moraćemo da promenimo i lični pristup karijeri. To znači da karijeru treba posmatrati kao da zahteva od nas da se njome AKTIVNO
BAVIMO, to jest, da je planiramo, vodimo, pratimo, prilagođavamo sebi i našoj okolini. Karijera jeste promenljiva kategorija koja zavisi od promena u interesovanjima, sposobnostima i vrednostima
zaposlenog, ali i u promenama u radnom okruženju. Cilj prihvatanja savremenog koncepta karijere
jeste u tome da pojedinac postane menadžer svoje karijere, a ne da samo „sedi“ i čeka posao koji
će moći da obavlja tokom čitavog radnog veka.
Savremeni koncept vođenja karijere i savetovanja stavlja pojedinca u centar procesa i od njega
zahteva da preispita svoje osobine, veštine, interesovanja i vrednosti. Samoupoznavanje je veoma
važan deo planiranja karijere, iz više razloga.
• Upoznavanje najpre svojih osobina i nedostataka je veoma bitno, da bismo na osnovu prave slike o sebi i svojim osobinama mogli da pretpostavimo koja vrsta posla će nam manje, a
koja više odgovarati (gde će nam biti prijatno, a gde se nećemo osećati dovoljno ispunjeno).
• Interesovanja mogu biti bitnija i manje bitna, ona u koja ulažemo mnogo ili vrlo malo energije, ona koja su učestala ili povremena. Međutim, u zavisnosti od toga o kojim se interesovanjima radi, posebno ako se stave na parče papira, mogu da kažu dosta toga o osobi ili da
pomognu u pravljenju budućih izbora, posebno onih vezanih za izbor karijere.
• Veština je naučena sposobnost da se nešto dobro uradi. Veštine neophodne za posao su
sposobnosti koje se vremenom razvijaju, a mogu se koristiti u raznovrsnim situacijama
– poslovnim, socijalnim i drugim. Poznavanje svojih veština pomaže da se pronađe onaj
put u karijeri koji odgovara veštinama. Postoji mnogo veština, a one koje se najčešće
zahtevaju od novinara su sledeće: veštine komunikativnosti, organizacijske, istraživačke,
rad u timu, rad pod pritiskom, itd. Veoma je važno uočiti koje smo veštine do sada uspeli
da razvijemo u dovoljnoj meri, a koje bi valjalo da usavršimo radi boljeg obavljanja posla
u budućnosti.
• Vrednosti su prilično apstraktan pojam koji je u svakodnevni govor došao iz filozofije. Međutim, iako mogu zvučati apstraktno, u svakodnevnom životu vrednosti ipak na veoma
jasan i konkretan način utiču na naše ponašanje, naše izbore i odluke. Izbori koje pravimo i
odluke koje donosimo, posebno one koje nam dugo prijaju, po pravilu su u skladu sa našim
vrednostima. Uopšteno, vrednosti bi se mogla opisati kao neko naše verovanje o tome šta
je dobro, korisno, vredno odnosno suprotno – loše, nekorisno, bezvredno.
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
215
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Kako vrednosti mogu uticati na odabir pravca razvoja karijere? Tako što će određenje sledećih
vrednosti direktno pomoći da shvatimo gde želimo da radimo:
• Da li si osoba koja duboko veruje u hijerarhiju kao poredak, ili smatraš da se bolje snalaziš
u nekom «opuštenijem» okruženju?
• Da li je fleksibilno radno vreme za tebe imperativ ili si veoma prilagodljiv/a na striktno radno vreme od 9 do 5?
• Da li smatraš da ljudi bolje funkcionišu u radnom okruženju i više pružaju kada su obavezani
na poslovni „dres kod“ ili misliš da ljudi moraju da imaju slobodu izbora sopstvene odeće i
u konvencionalnim poslovnim prilikama?
• Da li smatraš da je jako bitno kakvog je kvaliteta «proizvod» (na primer informativni veb
portal) koji firma za koju radiš nudi, ili pak smatraš da je samo bitno da si ti deo nekog sistema, da dobro radiš svoj posao i dobijaš za to platu?
• Kada sebi odgovorimo na ova pitanja lakše ćemo razumeti u kakvom okruženju želimo da
radimo. Takođe, pošto jasnije definišemo sopstvene vrednosti, lakše ćemo prihvatiti ili odbaciti trenutno radno okruženje.
• Pored samoupoznavanja i samoistraživanja kroz razne životne situacije, postoje i brojni testovi, što na internetu, a što kod psihologa – savetnika za karijeru (Nacionalna služba za
zapošljavanje je otvorila CIPS – Centar za informisanje i profesionalno savetovanje, gde je
moguće zakazati susret sa psihologom. Zadatak: pronađi kontakte CIPS-a na internetu!).
Korak u planiranju i razvoju karijere koji sledi posle samoupoznavanja podrazumeva informisanje.
Pred svaku osobu se ponekad nameće potreba da odluči kojim karijernim putem da krene. Takve
odluke su danas sve češće, usled promenljive društvene i ekonomske situacije. Tržište je nepredvidivo, proizvodnju i ponudu diktira potražnja, a medijska industrija se stalno prilagođava zahtevima
javnog mnjenja. Stoga je informisanje o stanju na tržištu rada i aktuelnostima u domenu profesije
imperativ koji se nameće pred svakog ko želi da bude konkurentan.
Bilo da se neko bavi izborom fakulteta ili specijalizacije, prvog posla, ili prekvalifikacije, od velike je važnosti prikupljanje što više informacija i iz što pouzdanijih izvora. Ne treba se zadovoljavati prenesenim informacijama, od trećih osoba, glasinama i opštevažećim mišljenjima. Ono
što ima jednu vrednost i jedno značenje za jednu osobu, za drugu će imati potpuno različito.
Zato je bitno da svako za sebe i po svojoj meri istražuje. Možemo se služiti svim raspoloživim
sredstvima:
• Putem medija (TV, internet, štampa, radio)
• Preko stručnjaka koje cenimo (prijatelja ili poznanika koji su stručnjaci u svojoj oblasti)
• Na fakuletima i visokim školama strukovnih studija (Univerzitetski Centri za vođenje karijere, sajtovi fakulteta ili informatori), gde su usluge dostupne studentima i alumnistima.
• U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (Centri za informisanje i profesionalno savetovanje)
• Na sajmovima profesionalne orijentacije i Sajmovima obrazovanja.
216
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Dolazak na kurs o internet novinarstvu, na primer, indirektno jeste pokazatelj dobre informisanosti, kao i prihvatanja savremenog shvatanja karijere i aktivnog pristupa u vođenju svoje karijere.
Kao što je poznato, razvoj informaciono komunikacionih tehnologija u sprezi je sa sve većom ekspanzijom informisanja putem interneta, čime se od novinara zahteva drugačiji pristup obavljanju
svog posla. Pred novinare se postavlja izazov ovladavanja novim veštinama i buđenje novih profesionalnih i drugih interesovanja. Kako bi se izašlo u susret novim zahtevima osoba mora da pokaže
strpljenje, fleksibilnost, radoznalost i spremnost za učenje. Odbijati promene i adaptaciju putem
pohađanja kurseva i isprobavanja novih mogućnosti, predstavljalo bi pasivan stav u skladu sa tradicionalnim i prevaziđenim konceptom karijere.
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA
Rekli smo da je cilj prihvatanja savremenog koncepta karijere u tome da pojedinac postane menadžer svoje karijere, a ne da samo „sedi“ i čeka posao koji će moći da obavlja tokom čitavog
radnog veka. Zasićeno tržište rada i konstantne fluktuacije, ne dozvoljavaju pasivan pristup, po
principu „srediće se sve samo od sebe“ ili „Biro će nam već pronaći nešto“. Deviza koju nameće
savremeno stanje tržišta rada jeste „Posao se ne čeka, posao se traži“. Možda sam ja veoma radoznala, samopouzdana, fleksibilna i prijatna osoba, sa razvijenim veštinama komunikacije, pisanja
vesti i reportaža, kreiranja istraživačkih tekstova, naprednog pretraživanja interneta i timskog rada.
Ipak, ukoliko ne umem da samu sebe adekvatno prezentujem, i nisam pronašla odgovarajućeg poslodavca koji želi da me upozna, sve to mi ništa ne vredi. Stoga je razvoj veština vezanih za aktivno
traženje posla od presudnog značaja za željeni razvoj karijere.
Postoji više načina za aktivno traženje posla, tradicionalnijih i modernijih. Naravno, glavno mesto
za traženje posla je ono što se zove vidljivo tržište. Ovo se odnosi na oglašavanje - u novinama, na
internetu, kroz agencije i slično. Međutim, postoji mnogo veće, skriveno tržište poslova. Pretpostavlja se da je oko 75% poslova u Evropi dobijeno kroz skriveno tržište. Što znači da oglasi nisu
uvek najefikasniji način da se pronađu najbolji ljudi za posao. Zbog toga, ukoliko tražiš posao, trebalo bi da se potrudiš da budeš jedan od ovih ljudi.
VIDLJIVO TRŽIŠTE POSLOVA
Možda je previše očigledno reći da treba da tražiš posao, ali ovo je veoma istinita činjenica. Ako si
prepoznao/la, identifikovao/la oblast u kojoj bi želeo/la da radiš, onda bi potragu trebalo usmeriti
u pravcu željene oblasti. Na primer, tako što ćeš pronaći specijalizovane novine ili magazine ili web
sajtove i mailing liste koji su posvećeni ovoj oblasti. Trebalo bi da razviješ strategiju koja na najefikasniji način prati sve moguće izvore relevantne za tvoju profesiju.
Ovaj proces zahteva dosta vremena i truda.
Mala pomoć pri traženju posla putem interneta i u sferi internet novinarstva može biti sledeća
lista sajtova koji se bave oglašavanjem poslovnih ponuda:
www.berzica.com
www.bestjobs.rs
http://sr.boljiposao.com
www.lakodoposla.com
www.oglasi.org.rs
www.yu-build.rs
www.zaposlenje.org
www.ponudaposlova.com
www.posao-srbija.com
www.poslovi.net
http://sviposlovi.com
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
217
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Jedna od opcija jeste i obraćanje nekoj od Agencija za zapošljavnje ili za posredovanje pri zapošljavanju, koje naplaćuju svoje usluge. Ipak, najefikasniji metod jeste umrežavanje (networking).
„SKRIVENO“ TRŽIŠTE POSLOVA – UMREŽAVANJE (NETWORKING)
Da bi povećao/la svoje šanse da pronađeš i dobiješ pravi posao, moraš da radiš na kreativnoj strategiji za lov na posao. Umrežavanje jeste deo te strategije i može biti ključan faktor u ovom procesu, ali to veoma retko podrazumeva da nekoga direktno pitate za posao. Umesto toga, više se misli
na deo procesa pronalaženja informacija o poslovima i karijerama i odnosi se na poboljšanje šansi
da se dođe do informacija o konkursu i šansi da imate uspeha pošto se već prijavite na konkurs.
Šta je umrežavanje? Ovde se pre svega misli na pravljenje i održavanje profesionalnih kontakata
unutar širokog kruga ljudi zbog sopstvene ili uzajamne koristi. Umrežavanje ne podrazumeva ’’činjenje usluga prijateljima’’, moljakanje ili prisiljavanje ljudi. Umesto toga, umrežavanje služi da bi
pronašao/la informacije i da bi proširio/la krug ljudi sa kojima u budućnosti možeš da sarađuješ
na profesionalnom planu. Umrežavanje može da se definiše kao „Umetnost upotrebe ljudi koje
poznajete da bi identifikovali ljude koje još uvek ne poznajete, ali koji vam mogu pomoći u traženju
posla“.
Razmisli šta hoćeš da dobiješ od umrežavanja:
• informacije o slobodnim radnim mestima;
• mišljenje o konkretnim organizacijama, njihovim vrednostima, ili karijerama unutar određenih profesija;
• ideje o tome kako možeš steći dodatne veštine i iskustvo.
Zatim razmisli o tome sa kim možeš da razgovaraš o ovim pitanjima:
• prijatelji i porodica;
• kolege (profesori, ljudi sa kojima radiš i slično);
• ljudi koje si sreo/la na sajmovima zapošljavanja, na konferencijama li na bilo kojoj vrsti
javnih događaja,
• ........
Ovakva lista bi trebalo da ti obezbedi dobar izvor ljudi, ali moraš da razmisliš koga ćeš kontaktirati
i u vezi sa čim. Ko od ovih ljudi može na najbolji način da ti pomogne da pronađeš ono što želiš?
Ako nemaš dobar spisak - moraš da ga razviješ. Kako se to radi? Volontiranje? Angažovanje u nekoj
akciji unutar lokalne zajednice? Konferencije ili seminari? Korišćenje socijalnih mreža na internetu? Facebook, Twitter. Linked In? Sam/a moraš sebi da stvoriš mogućnost za umrežavanje! Što više
mogućnosti i mreža, to bolje.
Kada utvrdite gore navedeno, postavlja se pitanje kako pristupiti onim ljudima koje ne poznajete. Najbolja opcija je lični kontakt, da do ljudi koje ne poznajete dođete prilikom susreta na
nekom javnom događaju ili sastanku koji će organizovati neko koga poznajete. Ukoliko ne postoji
način da lično upoznate osobu koja vam može biti dobar kontakt, imejl je drug najbolja opcija.
218
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Bez obzira da li stupate u kontakt sa ljudima pisanim putem ili ličnim kontaktom, trudite se
da na jasan i konkretan način opišeš zbog čega ih kontaktiraš. Dobro je jasno im objasniti gde si
čuo/la za njih i zbog čega stupaš u kontakt baš sa njima (posebno ako ti je neko lično preporučio
te ljude). Budite realni, ako nešto tražite od njih – informaciju, 10 minuta savetovanja o radu u
njihovom sektoru je sasvim prihvatljivo, dok su pisani komentari na tvoj CV sasvim neprihvatljivi!
Sve u svemu, dobro je negovati pozitivan i izbegavati agresivan pristup.
Važno je da ne tražite direktno posao, posebne usluge ili neumesnu podršku. Šta ako kažu ne?
Pa, nema ničeg lošeg u tome što si pitao/la! Ako ništa drugo, barem im učtivo zahvali i izvini se
što si im oduzeo/la vreme. Ako kažu da oni nisu prava osoba koju treba da kontaktiraš, možda
će preporučiti nekog drugog..? U suprotnom, vrati se svom spisku i pokušaj sa nekim drugim.
Ali, ako kažu da i sretnu se sa tobom, razmisli šta sledi posle toga. Uvek im se zahvali u pisanoj
formi. Ako ti je njihov savet bio od koristi i već si učinio/la neki korak u tom pravcu, reci im to i
budi konkretan/a. Zatim samo održavaj kontakt – opet podsećamo na mogućnost korišćenja različitih socijalnih mreža. Možeš se prijatno iznenaditi kada uskoro održavanje kontakta postane
dvosmeran proces. Ako znaju za neko slobodno radno mesto, ili čuju za neko koje bi vama moglo
biti interesantno, i ako si ostavio/la pozitivan utisak, postoji velika verovatnoća da će ti to i javiti.
A to je možda baš posao na skrivenom tržištu koji si tražio/la!
DRUGE MOGUĆNOSTI - SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA
Naravno, postoje i druga mesta gde možeš čuti o slobodnim radnim mestima i gde se možeš
umrežavati. Jedno takvo važno mesto je sajam zapošljavanja. Ovakvi sajmovi su relativno novi u
Srbiji i jugoistočnoj Evropi uopšte, ali polako postaju redovna pojava. Mali broj poslodavaca će
biti spremno da odmah na sajmu ponudi posao. Ipak, oni (uglavnom ljudi iz HR odeljenja) će biti
spremni da razgovaraju i uzmu CV.
Jedini manji problem je činjenica da će se tamo nalaziti na hiljade drugih ljudi... Kako onda
možeš na najbolji način da iskoristiš sajam zapošljavanja? Tako što ćeš unapred razmisliti o planu
svoje karijere i znati sa kim hoćeš da razgovaraš. Tako što ćeš imati u skladu sa tim napisan CV.
Tako što ćeš razmisliti o umrežavanju i kako na najbolji način da priđeš ljudima i šta hoćeš da
saznaš od njih. Tako što ćeš pre sajma malo istraživati - možda će se na sajmu pojaviti 10 ključnih kompanija kojima moraš prići. To nije veliki broj tako da možeš pre sajma na internetu da se
bliže upoznaš sa ovim kompanijama. Tako što ćeš razumeti da sam sajam predstavlja samo polaznu tačku - moraš da napraviš kontakte tamo, ali će održavanje kontakata posle sajma napraviti
pomak. Tako što ćeš razmisliti o ‘jednominutnoj reklami’. Šta je to jednominutna reklama? Pa,
jedan minut je dobra pretpostavka za to koliko ćeš vremena imati da razgovaraš sa potencijalnim
poslodavcem na sajmu. A jedan minut je mnogo duže nego što će oni provesti vremena gledajući
tvoj CV. Takođe, to je mnogo duže od prosečne TV reklame. Moraš da razmisliš o tome kako ćeš
iskoristiti ovaj jedan minut da bi ostavio/la dovoljno dobar utisak tako da tvoje kasnije umrežavanje može da rezultira pozitivno. I moraš da pokriješ sve aspekte:
• obuci se u skladu sa prilikom;
• budi siguran/a u sebe i učtiv/a;
• predstavi se i oslovi ih imenom (prvo proveri imena!);
• razmisli o tome šta ćeš reći o sebi... (ovo je samo mali deo onoga što ćeš reći u jednoj minuti!);
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
219
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
• zatim im postavi pitanja koja te zaista interesuju, ali koja takođe ilustruju tvoju ozbiljnost i
zainteresovanost za njihovu kompaniju i činjenicu da si već uložio/la napor da saznaš nešto
više o njima;
• nemoj da ostaneš predugo i sasvim ih preokupiraš - ostavi pozitivan utisak i idi dalje tako
što ćeš im reći da bi voleo/la da ostanete u kontaktu (ti preuzimaš ovu odgovornost - nemoj
očekivati da će to oni uraditi) i nadajmo se pozitivnom mišljenju u njihovim glavama da žele
bolje da te upoznaju.
• Obrati pažnju na govor tela – deluj sigurno, smireno i samouvereno.
Svi ovi saveti važe i u slučaju da te neko od poslodavaca koje si upoznao/la ovakvim ili onakvim
umrežavanjem pozove na poslovni intervju. Uz dobro određene ciljeve u karijeri, pregledno, jasno
i primereno napisan CV, otvoren i autentičan stav na intervjuu, uspeh ne može da izostane.
220
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
Dragana Petković
Budućnost veba
Tema budućnosti novinarstva na vebu, potrebe za novinarima i redefinisanja njihove uloge veoma je aktuelna, što se dodatno uvećava sa svakim novim servisom koji građanima omogućava da
dele sadržaje i informacije.
Fokus se sve više pomera ka korisnicima, kao stvaraocima, od veba 2.0, ka vebu 3.0. kao dobu u
kome će talentovani pojedinci kreirati i promovisati sadržaje visokog kvaliteta. Korisnik je u fokusu
ne samo kao stvaralac sadržaja, već kao osoba koja dodaje novi kvalitet tehnologiji svojim načinom
upotrebe postojećih servisa, i tako unapređuje biznis, umetnost, nauku i društvo u celini.
Gde se Srbija nalazi u svemu tome, sa zastarelim fakultetskim programima, neopremljenim redakcijama i medijima uplašenim od promena? Promene su neizbežne, tržišni uslovi pokreću nas
napred, da bismo bili konkurentni moramo da imamo moderna znanja.
Očekuje se da učešce Interneta u BDP-u 2020. godine u Srbiji bude 5,2%. Najveći deo ovog učešca potiče od povećane produktivnosti koju ostvaruju korisnici interneta, kako u uslužnom sektoru
i prizvodnji, tako i u poljoprivredi. Osim BDP-a, gustina Interneta podstiče i preduzetništvo, što
dovodi do povećanja broja novih privrednih delatnosti, što podrazumeva kako osnivanje novih
kompanija, tako i formiranje novih odeljenja poslovanja u postojećim kompanijama. Ovaj porast
novih poslovnih aktivnosti predstavlja i jedan od ključnih faktora koji pokreću otvaranje novih radnih mesta.1 Ova radna mesta zauzeće informaciono pismeni profesionalci.
U ovom udžbeniku bavili smo se širokim skupom veština i znanja koje moderan novinar treba
da poseduje da bi dobro radio svoj posao u informacionom dobu. Mišljenja smo da sličan uvid u
nove tehnologije i medije treba da imaju i predstavnici drugih profesija koji teže da budu uspešni
i inovativni.
Društvena korist koju donosi Internet podjednako je bitna kao i njegov ekonomski uticaj. Internet
stavlja nas, kao građane, u centar pažnje. Mi smo stvaraoci sadržaja, naša kreativnost dolazi do
izražaja, a naše povećano učešće u medijima može zaplašiti novinare i medijske poslenike koji ovu
scenu posmatraju na tradicionalan način.
Internet je ponudio besplatne sadržaje, no štampa i stariji mediji ipak nisu umrli. Svaki novi medij
nadograđuje stare, dodaje im novi kvalitet i razvija se u nešto sasvim drugačije. Ipak, to ne znači da
1
Telenor studija: “U susret povezanom svetu - Uticaj Interneta na društveni i ekonomski razvoj Srbije”. Preuzeto sa: http://www.telenor.rs
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
221
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
će stari mediji sa pojavom novih umirati. To pre znači da će se menjati i redefinisati, dozvoljavajući
da novi mediji utiču na njih i donesu im napredak.
Učešće građana u medijima je novi oblik novinarstva, u kome oni preuzimaju aktivnu ulogu u prikupljanju, pisanju, analizi i distribuciji vesti i informacija. Ono će to činiti kako na svojim blogovima
i sajtovima, tako i putem društvenih mreža i specijalizovanih portala za participativno novinarstvo.
Danas svaki sajt koji drži do sebe jasno pokazuje korisnicima da drži i do njih, jer je suština veba u
konverzaciji.
Participativno novinarstvo je svuda oko nas, sajtovi se trude da pokrenu korisnike na diskusiju,
širenje informacija i analizu događaja, žele da čuju komentare, da aktiviraju svoje posetioce, jer ih
tako zadržavaju na sajtu i tako šire svoju bazu korisnika. Novinari dobijaju novu ulogu – pokretača
diskusije i moderatora zajednice. Oni će sakupljati sve te informacije, odvajati “žito od kukolja” i
pronalaziti prave vesti. Novinari ne smeju da se plaše građana i participativnog novinarstva, već
treba da ga prigrle i na pravi način iskoriste kako bi unapredili svoj posao i svoju profesiju.
U vremenu preopterećenosti informacijama, prosečan korisnik interneta imaće teškoća da uspostavi odgovarajući sistem za informisanje. Često će imati teškoća u pretraživanju informacija, određivanju kredibiliteta izvora i istinitosti sadržaja, osećaće se pretrpanim i izgubljenim. Kvalitetni novi
mediji, sajtovi koji će biti na ceni, filtriraju veb za svoje korisnike. Dobar novinar imaće uspostavljen
pravi sistem za dolaženje do informacija i umeće sve najvažnije vesti i sadržaje o određenoj temi da
predstavi na pravi način, na jednom mestu.
I dok se mediji menjaju, novinari stiču nove veštine i trude se da efektivnije rade svoj posao, menja se i veb, pojavljuju se novi servisi i teži se razvoju novih koncepata. Mnogi će reći da je internet
tek u povoju i da njegove mogućnosti nisu iskorišćene. Šta su trendovi razvoja veba?
SEMANTIČKI VEB
Semantički veb je, u najkraćem, način da mašine komuniciraju sa mašinama. Ovaj trend u centar
stavlja značaj značenja informacije. Imamo mnogo informacija, toliko da ne znamo šta ćemo sa
njima. Poenta je u njihovom povezivanju. Računari imaju informacije, ljudi imaju znanje. Veb bi
trebalo da postane “inteligentniji”, što znači da bi računari trebalo da analiziraju sve podatke na
vebu – sadržaj, linkove i razmenu između ljudi i kompjutera. Mašina nam može dati određenu informaciju, ako umemo da je pronađemo, ali pravo blago interneta još uvek je neotkriveno – a to je
način da se sve ove informacije povežu, na osnovu njihovog značenja.
MOBILNI VEB
Jedan od aktuelnih trendova razvoja veba je “Internet stvari” – povezivanje najrazličitijih uređaja
na veb, od frižidera do patika. Mobilni telefoni postaju sve moćniji i umreženiji, a broj aplikacija
koje se kreiraju za ove uređaje stalno raste. Mobilni telefon je najlakši način da veb bude u našem
džepu. Možda ćemo sutra samo uspomoć nečije fotografije koju smo uslikali mobilnim, preko tog
uređaja za minut moći da nađemo ko je ta osoba, uspomoć njenog profila na društvenoj mreži?
EKONOMIJA PAŽNJE
Ekonomija pažnje je tržište na kome korisnici pristaju da plate za određene usluge poklanjanjem
svoje pažnje. Na primer – Pristaće da primaju preporuke i reklame za kupovinu određenih proi-
222
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
zvoda uz personalizovane vesti i obaveštenja koja su sasvim u skladu sa njihovim interesovanjima.
Suština je u tome da korisnik ima izbor, dakle može da odabere čak i koje će reklame primati. Sve
dok su sadržaji relevantni za njega, on će ostati na tom sajtu ili servisu. Fejsbuk vam već danas servira reklame na osnovu informacija koje ima o vama. Ako ste na svom profilu označili da ste vereni,
često ćete videti reklame za burme i venčanice.
PERSONALIZACIJA VEBA
Jedan od trendova u razvoju veba je mogućnost da se sadržaji i informacije koje tražimo prilagođavaju našim potrebama u što većoj meri. Na primer, Gugl vam već sada, na osnovu vaših
pređašnjih pretraga i interesovanja, kao i lokacije na kojoj se nalazite, daje relevantnije rezultate
pretrage za određenu ključnu reč. Last.fm vam na osnovu muzike koju ste slušali predlaže slične
bendove, a postoje sajtovi koji će vam predlagati prave knjige za vas, prave recepte, odeću i slično.
Teži se tome da informacije koje primamo budu što relevantnije za nas i da se to dešava potpuno
automatizovano.
INFORMACIJE U OBLACIMA (CLOUD COMPUTING)
Sa ogromnim veb mejl inboksima, onlajn servisima za učenje i kolaboraciju, društvenim mrežama
i sajtovima za slušanje muzike i gledanje filmova, sve više važnih dokumenata čuvamo na vebu,
a ne na svojim računarima. Jedan od trendova u razvoju novih tehnologija je i to da nam možda
uskoro neće biti potrebni operativni sistemi, već samo internet brauzer kojim ćemo pristupati svemu što nam je potrebno, odakle god budemo želeli. Guglov Chrome OS predstavlja početak ovog
koncepta i prvi operativni sistem koji se u potpunosti oslanja na veb.
ŠTA DALJE?
Informaciono doba odlikuje neverovatna brzina kreiranja novih proizvoda, servisa i koncepata.
Veoma je teško pretpostaviti koji će od njih zaživeti, i da li će biti korišćeni onako kako je prvobitno
predviđeno, ili će im korisnici pridodati novi značaj. Različiti su trendovi u razvoju novih medija
i novih tehnologija, a promene koje će nam doneti su nepredvidljive. Ako je u novo doba nešto
sigurno i konstantno, to je promena. A promena postaje toliko velika da nije ni bolja, ni lošija, već
samo drugačija. Od nas zavisi na koji ćemo način koristiti nove tehnologije u obavljanju svojih svakodnevnih ličnih i profesionalnih poduhvata.
LINKOVI:
http://www.readwriteweb.com
http://www.noupe.com/
PRIRUČNIK VEB NOVINARSTVA
223
Download

a uvod u veb novinarstvo