GASTROENTEROLOGIJA
PROF. DR DRAGAN POPOVIĆ
Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju
Klinički centar Srbije
Gorušica predstavlja simptom
koji se karakteriše pojavom osećaja pečenja, paljenja ispod i iza grudne kosti. Nastaje kao posledica vraćanja, najčešće, kiselog želudačnog sadržaja iz želuca u donji deo jednjaka.
Nekada je stepen vraćanja kiselog sadržaja u jednjak vrlo veliki tako da se
penje i u gornji deo jednjaka pa čak
dospeva i u usta stvarajući osećaj kiseline u ustima kao i pečenje jezika.
Na spoju jednjaka i želuca nalazi
se ventilni mehanizam koji obezbeđuje prolazak na dole unete hrane i tečnosti i sprečava vraćanje sadržaja iz
želuca u kontra smeru. Naravno i taj
ventilni mehanizam ima svoje periode
opuštanja u toku 24 h tokom kojih dolazi do vraćanja manje količine želudačnog sadržaja u donji deo jednjaka.
Te epizode su retke i kratko traju tako
da ih mi ne registrujemo kao tegobe.
Međutim, ako epizode vraćanja kiselog želudaćnog sadržaja postanu učestale i intenzivne onda ih organizam
registruje kao gorušicu.
Najčešći razlozi za nastanak gorušice su: slabljenje ventila između jednjaka i želuca, povećanje pritiska u
želucu izazvano obilnim obrocima ili
njegovim usporenim pražnjenjem,
usporeno čišćenje donjeg dela jednjaka od vraćenog kiselog sadržaja, povećanje pritiska u trbuhu najčešće izazvano gojaznošću, postojanje želudačne kile, uzimanje lekova koji labave
ventilni mehanizam.
Ako gorušica nije preterano učestala i intenzivna u lečenju se primenjuje adekvatan higijensko-dijetetski
režim i uzimanje lekova što će je efikasno ukloniti. Higijensko-dijetetski režim podrazumeva češće a manje obroke pravilno raspoređene, dobro žvakanje, bez odlaska u krevet posle obroka,
bez kasnih večernjih obroka, redukciju telesne težine ako je potrebno, uz izbegavanje pikantne hrane, gaziranih
pića, izbegavanje mente (čaj od nane,
mentol bombone, žvake), manje čokolade i citrusnog južnog voća.
U lečenju se koriste tri grupe lekova: prvu čine antacidi, lekovi za neutralizaciju već postojeće kiseline, čije
dejstvo nastupa brzo ali i kratko traje
tako da su na duže staze nedovoljno
efikasni. Potrebno je blokirati proizvodnju hlorovodonične kiseline u želucu. Drugu grupu čine lekovi iz grupe
blokatora H2 receptora koji obezbeđuju delimičnu blokadu proizvodnje kiseline. To obezbeđuje nestanak tegoba, međutim ovi lekove već posle nekoliko dana korišćenja pokazuju fenomen navikavanja organizma na njihovo prisustvo pa oni postaju sve manje
efikasni i ne mogu smanjiti stepen kiselosti u želucu do tog nivoa da omoguće oporavak nadražene ili oštećene
sluznice u jednjaku. Treću grupu čine
inhibitori protonske pumpe (pantoprazol, esomeprazol), najefikasnija
grupa lekova koja maksimalno redukuje proizvodnju kiseline, brzo i veoma efikasno eliminiše tegobe i stvara
optimalne uslove za oporavak sluznice jednjaka. Takođe, oni ne izazivaju
naviku već ostaju efikasni i pri dužem
uzimanju a nuz efekti su im minimalni pa danas predstavljaju lekove izbora u tretmanu ovog problema.
U slučaju da tegobe traju i pored
sprovedene terapije ili se ponavljaju
po prekidu terapije, kao i kod pojave
»alarmnih znakova“ – otežano gutanje
koje napreduje, gubitak na telesnoj težini, promuklost, anemija ... potrebno
je potražiti pomoć gastroenterologa.
9
Download

GASTROENTEROLOGIJA