LUKOIL Magyarország Kft.
1068 Budapest, Benczúr u. 13/B.
PRISTANIŠNI RED
K l a u z u l a
Ovaj pristanišni red koji se sastoji od 16 (šesnaest) numerisanih stranica je odobren rešenjem
Organa za puteve, železnice i plovidbu Nacionalne Saobraćajne Službe broj
UVH/HF/NS/A/647/3/2014 od05.novembra2014.godine..
^potpis
2014
1
SADRŽAJ
I. POGLAVLJE
PODACI O PRISTANIŠTU
1.1 Vlasnik i korisnik
1.1.1 Registracioni brojevi
1.2 Geodetski podaci
1.2.1 Opis pristaništa
1.3 Hidrografski podaci
1.3.2 Ostali podaci
1.4 Namena, korišćenje pristaništa
1.5 Mesta čekanja za brodove
1.6 Opreme i objekti pristaništa
1.7 Navigacioni signali
1.8
1.9
1.10
1.11
Plutajući objekti (pristanišni ponton)
Pristanište i navigacioni uređaji
Tehnologija tovarivanja
Smeštavanje i privezivanje brodova
1.11.1 Smeštavanje brodova
1.11.2 Privezivanje brodova (operacije)
II. POGLAVLJE
KORIŠĆENJE PRISTANIŠTA
2.1 Dozvola za korišćenje pristaništa
2.2 Obaveza prijavljivanja
2.3 Zabrana pristajanja i zadržavanja
2.4 Opšta pravila za korišćenje pristaništa
III. POGLAVLJE
3.1
3.2
IV. POGLAVLJE
OBAVEZE I PRAVILA PONAŠANJA ZA LICA NA PODRUČJU
PRISTANIŠTA
Obaveze
Pravila ponašanja
OPŠTE ZABRANE, PROTIVPOŽARNI PROPISI, PROPISI ZA ZAŠTITU
ŽIVOTNE SREDINE I ADN PROPISI
4.1
Opšte zabrane
4.2
Protivpožarni propisi
4.3 ADN propisi
4.4 Propisi za zaštitu životne sredine
V. POGLAVLJE KLAUZULA
PRILOZI
1. prilog : Dispozicija pristajanja
2. prilog: PANNÓNIA ETHANOL red u-, iz- i pretovarivanja sa rečnim uređajem za
tovarivanje
I. Poglavlje
Podaci o pristaništu
1.1 Vlasnik i korisnik
______________________ LUKOIL Magyarország Kft _____________________
_____________________ 1068 Budapest, Benczúr u,13/b ____________________
1.1.1 Registracioni broj: E-80/02/C/B/B/P-80-45/005-01
1.2. Geodetski podaci
1.2.1 Bazno sedište - pristanište
•
Upravno područje grada Dunaföldvár
• Broj katastarske parcele: 0116/7
• Veza sa javnim saobraćajnim putem: glavni put br. 6. odsek 84+750 km, put sa krutim
zastorom
• Železnice nema
1.3 Hidrografski podaci
1.3.1 Velika reka Dunav 1562+900-1563+60 rečnih kilometara, desna obala
Merodavni stalni vodomer
Mesto
Karakteristične mere
visina na „0” tački
Dunaföldvár
Duna 1560 + 600 rečnih kilometara
mBf (nadmorska visina iznad Baltičkog mora
88,86
Visoki plovidbeni nivo VPN
Niski plovidbeni nivo NPN
Merodavni poplavni nivo MPN
94,37
88,30
98,63
Lokalni (pogonski) vodomer:
Dunav 1563+080 rečnih kilometara desna obala
visina na „0” tački iznosi 89,15 m Baltičke nadmorske visine
3
1.3.2 Ostali podaci
Vlasnik vodenog područja
Korisnik vodenog područja
Država Mađarska
Közép-Duna-völgyi Vízügyi Igazgatóság
Podaci o visini se odnose na BALTIČKI Prilikom preračunavanja na Jadranski osnovni
osnovni nivo
nivo treba dodati +0,675 m
1.4 Namena
Roba koja spada pod snagu ADN - benzin, gasno ulje – istovar iz tankera u obalne rezervoare, odnosno
utovar bioetanola u tankere.
Oblik korišćenja
Izgradnja
Trajanje rada
Pristanište za opšti saobraćaj
Rečna, otvorena na reku. Širina: pristanišni
ponton+najviše 3 plutajuća objekta
Neprekidno
1.4.1 Visina keja iznosi 95,80 m B. n. v., zbog toga do VPN+150 cm „mereno na stalnom vodomeru!”
visine vode pristanište može ograničeno da funkcioniše!
1.4.2 Nakon kopanja korita izvedenog u 09 mesecu 2013. godine je dno korita došlo na nivo 86,00 m B. n.
v, zbog toga ”stalni vodomer” na -56 cm (na pogonskom vodomeru -86 cm) isto obezbeđuje dubinu
vode do 230 cm u čitavoj dužini pristaništa, tako se može približavati pristaništu sa pojačanom
pažnjom manevrisanja, stalnim i tačnim merenjem dubine vode, i u slučaju niskih vodostaja!
1.5 Mesta čekanja za brodove
1.5.1 Mesto čekanja br. I.:
Vodeno područje na desnoj obali reke Dunava od 1562+500 rečnog km do 1562+800 rečnog km, čija
donja granica od obale iznosi 90-150 m, a gornja granica od obale 60-140 m u širini, to je mesto za
privezivanje brodova spašenih iz bilo kojeg razloga sa mesta istovara, koje se pri niskom vodostaju zbog
položenog šljunka ne može koristiti!
1.5.2 Mesto čekanja br. II.:
Vodeno područje na levoj obali reke Dunava od 1562+500 rečnog km do 1563+250 rečnog km, čija
donja granica od obale iznosi 100-150 m, a gornja granica od obale 50-100 m u širini, to je pristan za
brodove koji su natovareni s robom koja spada pod snagu ADN.
1.6 Uređaji i objekti u pristaništu
4
1.6.1
Obala:
1.6.1.1
desna
obala
Dunava
1562+900 - 1563+060 rečni km, visina 95,80 m B. n.v.
Put je zemljani put obložen tucanikom, a dug je 160 m.
1.6.1.1 Obala sa strminom je izgrađena s oblogom od lomljenika u betonu sa nagibom strmine 1:1. Podnožje je
podupirano rasipanim kamenjem.
1.6.1.2 Lomljenik spušten u oblogu strmine u donjoj trećini pristaništa su izgrađene stepenice od lomljenika,
tako je rešen i saobraćaj posade broda koja eventualno iskrca sa čamcem na obali.
1.6.1.3 U obalnoj traci pristaništa u rastojanju od 1,0-1,3 m od ivice obale su postavljeni kozlići opremljeni
čeličnim plaštom. Njihov raspored vidi „Prilozi: Dispozicija pristajanja”. Slučajno otkačenje užeta je
obezbeđeno zavarenim čeličnim ”uškama”.
1.6.1.4 Ovde se nalaze čelični stubovi nosači za tehnološke cevovode. Stubovi su položeni u beton sa zavarenim
konzolima.
1.6.1.5 Na stubu pored stepenica na strmini je postavljen kolut za spasavanje, s užetom dugačkom od 30 m za
plivanje do obale.
1.6.1.6 Za noćno osvetljenje pristaništa su postavljena rasvetna tela i reflektori montirani na stubove od betona
pored puta sa strane obale.
1.6.1.7 Pored stepenica na strmini, nasuprot putu za silazak, na ivicu obale je postavljena električna
protivpožarna pumpa za izvađenje vode iz Dunava na baznom sedištu. Tlačna cev je montirana na
stubove nosače.
1.6.1.8 Električni kabeli pristanišnog pontona, vodovi prenošenja podataka za sistem signalizacije, upravljanje i
kontrole su isto vođeni na stubovima proizvodnih vodova u razvodni orman koji se nalazi na obalnom
kraju ulaznog mosta.
1.6.1.9 Za podupiranje pristanišnog pontona (plutajućeg objekta) služe 2 kose potporne grede dugačke od 16 m,
i prečnika od 300 mm (sa 4 strane pojačane sa zavarenim T profilom). Ležišta za kose potporne grede su
spuštena u oblogu strmine, njihov materijal je armirani beton. Potporne grede su na svojim obalnim
krajevima montirani odbojnikom sa oprugom, kod priključka na plutajući objekt „sa bradom od drvenog
uloška” koja sprečava pad dole. Njihovo pričvršćenje kako u obalnom ležištu tako i na plovnom objektu
je izvedeno žičanim užetom.
1.6.1.10
Mostovi široki jedan metar za izlaz za slučaj opasnosti su postavljeni na potporne grede.
1.6.1.11
Ulazni most je dugačak 18 m, od čelične konstrukcije široke 1,3 m, s obe strane s ogradom,
odnosno opremljen konzolima za proizvodne vodove i kabele. Obalna potpora je položena na betonsku
podlogu spuštenu u strminu, obezbeđeno s lancima protiv pada dole. Hodna površina kako ulaznog
mosta, tako i mosta za izlaz za slučaj opasnosti je od rešetki za gaženje.
5
1.7 Navigacijska signalizacija
Na osnovu Pravilnika plovidbe Ministarstva za nacionalni razvoj (NFM) o redu saobraćaja na vodi broj
57/2011. od 22. novembra 2011. godine, na Dunavu:
- kod 1563+030 rečnog km na desnoj obali postavljeni znakovi sa brojevima E.5.3 i E.7 (broj brodova
koji mogu pristati)
- između 1562+500 rečnog km i 1563+250 rečnog km unutar granica pristajanja na levoj obali postavljeni
zankovi E.5 dopunjeni sa znakovima E.5.2 (dozvoljeno je čekati)
- u visini 1562+200 rečnog km za označavanje granice širine mesta za privezivanje na vodi po posebnoj
odredbi Nacionalne saobraćajne službe (NKH) se može postaviti rasvetna boja znaka A.5 koja iz priloga
8. Pravilnika plovidbe (HSZ) predstavlja granicu između desne strane plovidbene linije i mesta čekanja za
brodove.
1.8 Plutajući objekt (pristanišni ponton):
MAHART TTS 1703-B je pretvoren iz barke za prevoz suve robe, u cilju istovara goriva – benzina, gasnog
ulja, bioetanola – iz tankera na obalu, odnosno utovara bioetanola proizvedenog u pogonu na obali u tanker.
Godina i mesto proizvodnje barke
1983, MHRT Pogon Dunaharaszti
Dužina
L=76,49 m
Širina
B=10,97 m
Visina palube od osnovne linije
2,9 m
Dubina gaženja
0,4 m
Najveća dubina gaženja
0,5 m
Visina slobodne strane
2,42 m
Na palubi Pontona su smešteni uređaji pristaništa, kabine rukovanja za pomoć kod utovara i istovara, sistemi
cevi i signalizacije.
1.9 Uređaji za pristajanje i navigaciju
• U prednjem delu Pontona s leve i desne strane se nalazi po jedan vitao za privezivanje sa užadi za
obalu koji drži brod prema napred
• Na levoj strani Pontona, ispod i iznad glavnog ulaznog mosta se nalazi po jedan vitao za privezivanje s
račvastom užadi
• Na levoj strani Pontona pored potpornih greda se nalazi po jedan kozlić za privezaje užadi za
obezbeđivanje od pada dole
• Na zadnjem delu Pontona na levoj i na desnoj strani se nalazi po jedan vitao za privezanje s obalnim
užadi za usporenje
• U predmenjem i zadnjem delu Pontona su po 2 kozlića za privezanje užadi
6
Na prednjem i zadnjem del se nalazi po 1 oborivi jarbol, sa poprečnom gredom
Na vrh oba jarbola su montirani gromobrani sa hvataljkom
Na poprečnoj gredi prvog jarbola na levoj strani se nalazi okrugla lampa sa belim svetlom, na
desnoj strani okrugla lampa sa plavim svetlom, a pod njoj se nalaze dva stožca ovešena o žabi.
Na poprečnoj gredi zadnjeg jarbola s leve strane je kružna lampa sa belim svetlom, s desne strane kružna
lampa sa crvenim svetlom, a na 1 metar ispod nje kružna lampa sa belim svetlom.
Ispod bele lampe sa leve strane na žabi se nalazi zastava vlasnika (LUKOIL)
Od ulaznog mosta na prednjem delu palube je smešten sistem cevi koji je potreban utovarivanje bioetanola,
•
-
kontrolni prozorčić slopnog rezervoara, regulacijska-kontrolna jedinica i desnoj strani okretni kran za
dizanje cevi za natakanje (na ručni pogon)
Na desnu stranu prednjeg dela je građena kabina za posadu za upravljanje i za informacijsku jedinicu za
upravljanje i kontrolu (bioetanol)
Od ulaznog mosta na zadnjem delu palube je smešten sistem cevi LUKOIL-a za istovar, kontrolni poklopac
slopnog rezervoara, odnosno na zadnjem delu palube sa strane vode kran za dizanje cevi i kabina za
rukovanje.
Na palubi na tri stuba postoji rasveta prostora:
- jedna rasveta je za prostor pored mosta za glavni ulaz,
-
- a po jedna za osvetljenje stepenica ugrađenih u levu i desnu stranu pontona, u prednji i zadnji trup broda i
upravnih zgrada
Na desnoj strani plutajućeg objekta na jednako rastojanje je ovešeno 6 (10x10x250 cm) letava za čuvanje
ivice broda.
Na desnu prednju ogradu plutajućeg objekta je stavljena ploča s natpisom „zabrana izazivanja talasa”, na
stub za zadnje desno osvetljenje prostora „privezivanje pored broda je zabranjeno” i na desnu zadnju
upravljačku kabinu sa strane vode „nepozvanima je ulaz zabranjen.
1.10 Tehnologija u- i istovarivanja
U upravljačke kabine treba smestiti tzv. kontrolnu listu! Lista mora sadržavati sve važnije korake tehnološkog procesa
od početka do završetka. Ove liste upravljačko osoblje mora zajedno pročitati!
Goriva – benzin, gasno ulje – u prištanište stižu tankerima. Na brodovima su ugrađeni pumpa za otakanje,
mreža cevi i merilo količine. Snabdevanje pumpe strujom je iz sopstvenog sistema. Treba izvesti električno
uzemljenje (EPH) između pontona – broda još pre spajanja creva! Cevni vod zatvorenog sistema za otakanje
goriva preko ulaznog mosta dolazi na obalu. Cevni vod na oba kraja mosta se završava u crevima opremljenim
sa brzim prekidačima.
7
Brodovi su tako privezani da je u slučaju bilo koje opasnosti moguća brza promena mesta. Privezani brod na
električne kabele i na savitljiva creva koja služe za u- i istovar ne smiju ispoljavati uticaj vučenja.
Posle otakanja treba razdvojiti brzi priljučak cevi na brodu i uzemljenje, i tanker sa dozvolom operatora
može otići.
Pre odlaska broda napunjenog bioetanolom, najpre treba skinuti cev za natakanje, isključiti uzemljenje i
priključak kabela za prenošenje podataka.
U slučaju vanrednog događaja (havarija, požar itd.) iz celog sistema se struja može isključiti iz obalnog
razvodnog ormana.
U- ili istovarivanje robe se može uslediti samo pridržavanjem protivpožarnih propisa. propisa za
čuvanje životne sredine i plovidbeno tehnoloških propisa.
1.11 Smeštaj i privezivanje brodova
1.11.1 Smeštaj brodova
U pristaništu na Dunavu između 1562 + 900 rečnog km i 1563 + 060 rečnog km na istom pontonu se dešava
istovar iz broda na obalu, odnosno utovar sa obale u brod.
Na gornjem delu pontona je izgrađen uređaj za merenje i kontrolu utovarivanja bioetanola, na donjoj polovici
pa se nalazi sistem cevi za istovar benzina i plinskog ulja.
U isto vreme uz ponton pristaništa može samo jedan brod da pristane, da vrši otakanje ili utovar!
Brod koji se nalazi u pristaništu, treba privezivati uzimanjem propisanih u 7. poglavlju, član, 7.01 tačka 3.
Pravilnika plovidbe u obzir! Tanker na koji se vrši utovar na pontonu pristaništa treba pričvrstiti i čeličnim
užetom koje se izdaje na kozlić koji se nalazi na prednjem delu istoga. Način pristajanja treba da omogući da u
slučaju bilo koje opasnosti dođe do brze promene mesta!
Privezani brod ne može ispoljavati dejstvo vučenja na električne kabele i na cevi za otakanje!
U slučaju napunjenosti pristaništa, brodovi sa teretom koji su primorani na čekanje, mogu koristiti mesto za
privezivanje na levoj obali.
One brodove koji su ispražnjeni, treba postaviti na donje mesto privezivanja, ukoliko vodostaj to omogućuje!
Ukoliko brod koji vrši pretovar robe koja spada pod snagu ADN služi i za pohranu opasnih materija, i posle
pohrane – opravdano – od toga nisu očistili, ne može se koristiti za posrednu i neposrednu poslugu brodova
koji ne spadaju pod snagu ADN!
Brodovi koji prevoze proizvode koji ne spadaju pod snagu ADN za čekanje se mogu koristiti sa mestima
privezivanja na levoj obali.
8
1.11.2 Pristajanje brodova (operacije)
Brod koji dolazi u pristanište natovareno, sa sopstvenom mašinskom snagom stoji do pristanišnog pontona,
odnosno pomoću motornog broda. Mašinska snaga i izazivanje talasa ne sme prelaziti minimalnu mašinsku
snagu koja je potrebna za manevrisanje!
Ukoliko se motorni brod iz bilo kojeg razloga postaje nepogodan za polovidbu, posle ispražnjenja spuštanjem
na donje mesto za privezivanje može da obavi operacije koje su potrebne za prelaženje na drugo mesto.
Kod operacija za spuštanje:
•
•
•
Treba obezbediti dovoljan broj stručnog osoblja
Za sprečavanje nastajanja iskre treba upotrebiti odbojne kugle ili ovešena drva za trenje
U cilju ventilacije otvorene poklopce skladišta treba zatvoriti!
•
Pri istočnom vetru koji je jači od 5 stepena (jačine 8) koji duva na brod, spuštanje je zabranjeno za
sve brodove!
II. poglavlje
Korišćenje pristaništa
2.1 Dozvola za korišćenje pristaništa
Brodovi koji su u vlasništvu, odnosno korišćenju društva LUKOIL Magyarország Kft. mogu pristanište da
koriste bez ograničenja, dok ga drugi brodovi mogu koristiti samo sa prethodnom dozvolom korisnika
pristaništa.
Ugovorom sklopljenim između društva LUKOIL Magyarország Kft. i društva PANNÓNIA-ETHANOL
Magyarország Zrt. se korišćenje pristanišnog pontona dozvoljava društvu PANNÓNIA- ETHANOL
Magyarország Zrt. .
2.2 Obaveza prijavljivanja
Prijavljivanje se može desiti lično, na radio telefonu dežurne službe (+36 30 229- 4351), u slučaju predajnoprijemnog radio aparata korišćenog od društva LUKOIL Kft. na kanalu 13. samo u slučaju opasnosti kanal
br. 16.!
Brodovi koji odlaze iz pristaništa, dužni su podneti izveštaj o vremenu odlaska, kao i o brodskim jedinicama
9
UK
odašiljanim od motornog broda
2.3 Zabrana pristajanja i zadržavanja
Ukoliko se na pristaništu vodi pretakanje proizvoda koji spadaju pod snagu ADN, zabranjeno je pristati uz tanker sa
kojeg se vodi pretakanje!
Zadržavati se na području obale pristaništa, nadalje na brodovima koji čekaju u pristaništu je stranim licima
zabranjeno! Zabrana se ne odnosi na posadu brodova, na radnike u pristaništu kao ni na zastupnike društva
LUKOIL Magyarország Kft. ni na povlašćena lica za obavljanje kontrole, odnosno na služben lica.
2.4 Opšta pravila za korišćenje pristaništa
U interesu bezbednog i stručnog opsluživanja pristaništa treba obezbediti dovoljan broj osoblja koji su
učestvovali u obuci zaštite na radu, zaštite od nesreće i u protivpožarnoj obuci, koji imaju položen ispit
za ADN i raspolažu brodarskom knjižicom.
Brodovi koji koriste pristanište – i prevoze proizvode koji spadaju pod snagu ADN – moraju raspolgati
važećom potvrdom o odobrenju u skladu s ADN ili ADNR.
Na vodenom području pristaništa i na mestima privezivanja koja pripadaju pristaništu se sme
manevrisati samo sa brzinom (odnosno motornom snagom) koja je potrebna za operacije i za održavanje
sposobnosti kormilarenja!
Prilikom operacije sa brodovima treba izbegavati štetan efekt usisivanja i izazivanje talasa, u interesu
zaštite uređaja, opreme pristaništa kao i brodova koji čekaju.
Na području obale pristaništa, uređaje za pristajanje, saobraćajne puteve, mostove za ulaz i za izlaz za slučaj
opasnosti je zabranjeno čak i prelazno zakrčiti!
Mesto za tovarenje u pristaništu i saobraćajne puteve preko noći i u slučaju ograničene vidljivosti treba
dovoljno osvetliti.
Za saobraćaj među obalom i brodovima, a prelaz na brodove, na pristanišnom pontonu sa strane vode se
nalaze dve neklizne ugrađene stepenice sa strane vode. S pristanišnog pontona su izgrađena 2 mosta za
slučaj opasnosti – i u sredini jedan službeni ulazni most.
Brodovi koji se zadržavaju u pristaništu napunjeni sa opasnom materijom, odnosno – opravdano – od te
materije nisu očišćeni, moraju nositi oznake za dan i za noć koje su propisane u Pravilniku plovodbe.
U zimskoj sezoni treba neprestano voditi brigu o ukidanju klizavosti saobraćajnih puteva i mostova, o
čišćenju palube pristanišnog pontona.
Kada lomljenje ledenih santi postiže tako visok stepen da već ugrožava plovidbu, odnosno korišćenje
10
pristaništa, led pored pristanišnog pontonona treba probiti.
Upravljači brodova se moraju pridržavati uputstva vlasnika pristaništa ili zastupnika pristaništa koja se odnose
na mesto, način pristajanja, na tovarivanje i redosled tovarivanja.
O evidenciji značajnijih događaja u vezi sa funkcionisanjem pristaništa (nesreća, havarija, onečišćenje vode)
treba voditi dnevnik.
U dnevniku pristaništa treba upisati protivpožarne vežbe i vežbe uzbune. Dnevnik se drži u upravljačkoj kabini
pristanišnog pontona.
III. Poglavlje
Obaveze i pravila ponašanja za lica na području pristaništa
3.1 Obaveze
Posada brodova koji se nalaze u pristaništu, kao i radnici obalne službe dok obavljaju svoj posao, su dužni
držati se i od drugih zahtevati da se drže uredbe Ministarstva za saobraćaj broj 11/1977. od 21. 12. 1977. godine
o redu korišćenja pristaništa, Pravilnika plovidbe, i Pravilnika rada pristaništa i njegovih priloga.
Svaki angažovani je odgovoran i dužan odmah napominjati, javiti, ako bilo gde primeti oticanje, curenje ili
neke druge nepravilnosti.
Vanredne događaje do kojih se dolazi u pristaništu (nesreća, požar, havarija, onećišćenje životne sredine itd.)
upravljač broda i obalsko upravljačko osoblje su dužni neodložno prijaviti službi, odnosno organu koji je
ovlašćen za preduzimanje mera. Događaje terba uvesti i pristanišni dnevnik
U interesu ispunjavanja obaveze prijavljivanja u dežurnom prostoru pristaništa treba istaknuti telefonski broj
važnijih organa i službi!
U pristaništu takvi ljudi mogu vršiti navigacijske – stručne i s utovarivanjem povezane radove koji ne stoje pod
uticajem sredstva koje štetno deluje na sigurnosno obavljanje radova (alkohol ili drugo slično delujuće
sredstvo).
Operator je u punoj meri odgovoran za pridržavanje lokalnih, nacionalnih pravila i propisa i za prevenciju štete
u životnoj sredini.
U smislu zakona o zaštiti na radu u obadve upravljačke kabine treba istaći imenik obučenih pružilaca prve
pomoći i treba obezbediti kutiju odgovarajuće dimenzije za pružanje prve pomoći i bocu za ispiranje očiju na
lako dostupnom mestu
ÜK
11
3.2 Pravila ponašanja
Za predupređivanje vanrednih događaja, operacije tovarivanja i plovidbe tako treba obaviti da se sasvim ostvare
propisani u pravnim propisima o navigaciji, o zaštiti od nesreće, o preventivnoj protivpožarnoj zaštiti i o zaštiti
životne sredine.
U slučaju usleđivanja vanrednih događaja osobje brodova i radnici obalske službe su dužni preduzeti primarne
mere (spasavanje, uklanjanje štete, pružanje prve pomoći itd.) i surađivati i nadalje u uklanjanju štete).
Odmah treba obavestiti sve zainteresovane preko rukovoditelja baznog skladišta!
IV. poglavlje
Opšte zabrane, protivpožarni propisi, propisi za zaštitu životne sredine i ADN propisi
4.1 Opšte zabrane
Zabranjeno je s obale ili sa pristanišnog pontona materijal koji onečisti vodu i životnu sredinu i ošteti živi svet
baciti ili levati u vodu!
Zabranjeno je na području vode pristaništa ili mesta za pristajanje:
• Saobraćati sa plovnim vozilima koja služe za sport i zabavu
• Kupati se i loviti ribe.
Na području pristaništa je zabranjeno:
• Pušenje i korišćenje otvorenog plamena
• korišćenje bilo kakvog uređaja na pogon sa krutim ogrevnim materijalom
• korišćenje opreme i odela koja prouzrokuje nastanak iskre ili statički se napaja elektricitetom
•
4.2.
Izvođenje radova gde nastaje iskra i otvoreni plamen
Protivpožarni propisi
Prilikom korišćenja pristaništa treba se držati propisa plovidbenog pravilnika, pravila koja se odnose na prevoz
„opasnih materija” i propisa za protivpožarna uputstva.
U okolici tovara prema ADN rasvetna tela mogu biti samo lampe otporne na eksploziju.
Na plutajućim objektima za svaki slučaj treba obezbediti vatrogasne aparate i uređaje u broju propisanom od
nadležnih na lako dostupnom mestu. Kada je vreme toplo, u interesu smanjenja nastanka gasa, odnosno
požarne opasnosti, paluba plovnih objekata više puta treba polivati u toku dana!
Tečnost opasnu od požara je zabranjeno držati u stambenom prostoru plutajućih objekata!
Iscurelu materiju opasnu od požara sa palube odmah treba odstraniti!
m
12
Ponašanje u slučaju požara:
• Gašenje požara treba započeti sa mogućim sredstvima, sopstvenom snagom
• Požar se odmah mora javiti vatrogasnom društvu
• Pri požaru, omah treba stati sa ispražnjenjem (pretakanjem), reze se moraju zatvoriti.
• Ako se u pristaništu na nekim pristanima zadržava više brodova od jedan, onda u slučaju požara brodove
koji su ugroženi od vatre treba postaviti na mesto privezivanja.
4.3 Propisi u vezi s ADN
Tokom rada pristništa moraju se pridržavati propisi pravila plovidbe koje je prilog uredbe Ministarstva za
privredu i trgovinu (GKM) broj 32/2005 od 2. VI. 2005. godine o međunarodnom prevozu opasne robe na
unutrašnjim vodama” i uredbe Ministarstva za nacionalni razvoj (NFM) broj 57/2011. od 22. XI. 2011.
godine o redu vodenog saobraćaja.
U slučaju prevoza opasne robe s otpremom iz pristaništa treba se pridržavati propisa o obavezi prijavljivanja
koja je određena u OGLASU ZA BRODARE br. 006/DU/2013.
Treba obezbediti tretman opasnih otpadaka koji nastaju tokom rada i njihovo sakupljanje da ne bi onečistili
životnu sredinu.
Na brodu koji prevozi opasnu robu osim drugih zahtevanih dokumenata treba obezbediti:
•
•
•
Tovarni list koji se odnosi na opasnu materiju koja se prevozi
Uverenje o merenju otpora izolacije električnog sistema broda i o pregledu električnih uređaja protiv
eksplozije koje nije starije od 3 godine.
Uverenje o kontroli protivpožarne opreme koje nije starije od pola godine.
4.4 Propisi za zaštitu životne sredine
Tokom rada u- istovarivača treba preduzeti sve mere da ne bi bilo koja opasna materija iz tovara dospela u
vodu, odnosno u životnu sredinu, s posebnim osvrtom na propise u vezi s ADN iz 8. i 10. poglavlja HSZ
(Plovidbenog pravilnika).
Na pristanišnom pontonu, opremu, materijale za ulovljenje uljnih mrlja koje plivaju na vodi treba držati u
pripravnosti.
Za skupljanje otpadaka koji su nastali na plovnim objektima i na području obale treba obezbediti
odgovarajuće ostavište i opremu i treba voditi brigu o njihovoj neprestanoj otpremi.
U slučaju onečišćenja vode i životne sredine dežurstvo pristaništa je neodložno dužno obavestiti područno
nadležno nadzorstvo Közép-Duna-völgyi Környezetvédelmi Természetvédelmi és Vízügyi felügyelősséget i
sa materijalima koji na mestu stoje na raspolaganju započeti uklanjanje štete.
Ovaj Pravilnik o radu pristaništa, priloge ovog pravilnika – sa posebnim osrvtom na pismena uputstva
13
PANNÓNIA ETHANOL – svi radnici moraju poznavati i dati daljim saradničkim društvima (brodskoj
posadi) da ih upoznaju.
13
V. Poglavlj
e Klauzula
5.1 Važenje
Važenje pristanišnog reda traje od stupanja na snagu rešenja kojim je ovaj pristanišni red
prihvatan sa strane Nemzeti Közlekedési Hatóság Hajózási Főosztály Kikötői Osztály – do
opziva tog rešenja.
1. Prilog
Dispozicija pristajanja
mesto
čekanja br.1
mesto čekanja
br.2
mesto čekanja
br.3
14
2. prilog - Pismeno uputstvo
Red tovarivanja rečnim uređajem za natakanje PANNÓNIA ETHANOL
Pre početka natakanja:
1. Treba kontrolisati da li prethodni tovar broda koji se želi napuniti može izazvati
opasnu reakciju s ETIL-ALKOHOLOM koji se želi natakati.
2. Treba kontrolisati svu bezbednosnu opremu koja je postavljena na pristanišnom
pontonu i na brodu, sme se upotrebiti samo oprema koja funkcioniše ispravno i
3.
4.
5.
6.
raspolaže važećim dokumentima.
Samo rukovalac koji raspolaže osnovnim znanjem plovidbe i učestvovao u obuci ADN
sme vršiti operacije natakanjaa.
Brod koji se želi napuniti, pre početka natakanja treba kontrolisati. Instalacije broda
moraju biti neoštećene, sposobne za funkcionisanje. Isto tako treba kontrolisati uređaj
za natakanje na obali i cev.
Jezik komunikacije između broda i obale treba usaglasiti. Pre početka natakanja treba
ispostaviti unapred pripremljenu kontrolnu listu.
Treba kontrolisati da li oprema određena u pismenom uputstvu postavljenom na brod
stoje na raspolaganju na brodu u ispravnom stanju.
7. Pre početka natakanja se treba uveriti o mogućnosti korišćenja puteva za spasavanje!
8. Osim postojeće opreme sledeću opremu treba postaviti na tačku natakanja:
1 pokretni aparat za gašenje požara težine od 50 kg, višak materijala za upijanje, 2
lopate, tacnu za hvatanje kapi. Oni koji učestvuju u natakanju dužni nositi samo
antistatičko odelo, bakandže, šljem i prsluk za spašavanje.
9. O natakanju treba obavestiti nadležnog za izdavanje dozvola u pristaništu
(rukovoditelja skladišta u Dunaföldváru društvo LUKOIL Magyarország Kft.).
10. Osoblje treba obučiti o rukovanju bezbednosnih uređaja i opreme!
Za vreme natakanja:
11. Za vreme natakanja pritisak treba usaglasiti sa posadom broda.
12. Stepen natakanja može biti najviše 97%.
13. Brzina natakanja na početku i kraju natakanja može biti najviše do 50 m3/sat. Tokom
natakanja najviša brzina natakanja može biti do 220 m3/ sat.
14. Nakon početka natakanja treba isprobati uređaj za sprečavanje prenapunjenja.
15. Za vreme natakanja na tačku natakanja drugi brod ne sme stati, niti ne sme vršiti
manevrisanje u blizini tog broda.
16. Natakanje se može dogoditi samo preko dana. U slučaju burnih vremenskih prilika
(jaki vetar, gusta kiša, sevanje) s natakanjem se ne sme započeti, a natakanje koje je
u toku treba zaustaviti.
15
17. Zabranjeno je otvoriti poklopce tovara dok se vrši natakanje.
18. Treba uzemljiti metalne instalacije cevi natakanja na obali i priključka sa brodom.
19. Pazite na to da ventil za napajanje bude OTVOREN!
20. Priključite zaštitu od prenapunjenja Scully Interlitrol i sistem za kontrolu uzemljenja u
prihvatnu jedinicu.
21. Sačekajte dok se gase svi crveni periodični signali i signal za uzemljenje gasi odnosno
upali se glavni zeleni signal za stanje odobravanja.
22. Priključite crevo za natakanje na odgovarajući priljučak prihvatne opreme. Pazite na
zaptivanje!
23. Pričvrstite kabel ventila prekida otplivanja tako da u slučaju otplivanja zatvori ventil.
24. NAPOMENA: Ako bilo koja crvena lampa gori duže od 45 sekundi nastupa stanje
kvara ( senzor za odsek rezervoara je vlažan ili neispravan ili uzemljenje (priljučak
nije ispravno), natakanjem goriva se ne sme započeti dok se problem ne otklanja.
25. Pritisnite dugme SET (podešavanje) na sistemu Smith Accuload III, i u slučaju
potrebe dajte lozinku „CODE” (KOD).
26. Unesite unapred podešenu količinu i pritisnite dugme START i po potrebi napunite
gorivo.
27. Uključite sigurnosni prekidač i za početak natakanja goriva (ako se odnosi na to)
28. Kad se postigne unapred podešena količina sistem Smith Accuload III se automatski
isključuje.
29. Pritisnite dugme za štampanje i izvadite kartu iz printera.
30. Pritisnite dugme „STOP” kada je operacija gotova.
31. Odvojite krak za tovarivanje ili crevo i oprezno ga vodite natrag, dok se skroz ne
povuče u svoje mesto skladištenja.
32. Odvojite zaštitu od prenatakanja Scully intellitro i sistem za kontrolu uzemljenja i
spremite ih na odgovarajući način.
33. Odvojite statički kabel uzemljenja i spremite ga.
34. Pre napuštanja područja za natakanje goriva dvostruko kontrolišite, da li su svi
priključni elementi, kabeli spremljeni na odgovarajući način.
Nakon završetka natakanja:
1. Treba kontrolisati čvrstinu i nepropusnost broda i zatvorenih uređaja.
2. Treba kontrolisati da li su na palubi i pristanišnom pontonu ostali ostaci opasne robe.
16
Download

LUKOIL Magyarország Kft. PRISTANIŠNI RED