CENTAR ZA EDUKACIJU, TOLERANCIJU I
MULTIKULTURALIZAM
Zbornik radova pristiglih na konkurs “Poštuj različite!” u
okviru projekta “Promocija naučnoistraživačkog rada mladih u
AP Vojvodini u oblasti tolerancije i multikulturalizma
Projekat je finansiran od
strane Pokrajinskog
sekretarijata
za
obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice.
Radovi u zborniku su dati u izvornom obliku, onako kako sui h
dostavili autori.
Maglić, 2011.
1
SVADBENI OBIČAJI KOD SLOVAKA
Milan Bosančić, Srednja elektrotehnička škola, Novi Sad
IzgraĊivano vekovima, negovano, uzdizano iz pepela zaborava, ono
što razlikuje jedan narod od drugog
jeste kultura. Sve što opisuje jednu
kulturu od jezika, vere, obiĉaja pa do umetnosti daje posebnu ĉar tom
narodu. Ne postoji narod na ovom svetu bez obicaja . Neki od tih obiĉaja su
isti kod razliĉitih naroda, dok su pojedini obiĉaji karakteristiĉni za neke
oblasti ili zemlje. Migracijama i ratovima uzrokovano je da se mnogi narodi
mešaju, a samim tim i njihove kulture. Nesto što povezuje sve narode sveta
i obiĉaj kome se svi raduju jeste svadba. Posebna po svojim obiĉajima koji
se nasleĊuju generacijama, i u većoj meri pokusavaju da se zadrţe jeste
slovaĉka svadba.
Najviše podataka moţemo naći u muzejima i u štampi koja prati
kulturu i razne kulturne manifestacije. Ĉitajući razne ĉasopise i
ţiveći u
okolini gde ima Slovaka, javila mi se ideja da opišem njihovu svadbu i
obiĉaje.
Slovaĉke devojke pedesetih godina dvadesetog veka udavale su se
jako rano već sa petnaest, šesnaest godina. Bile su mlade i nezrele, tako da
su im braĉne partnere birali roditelji, a one su jako malo mogle da utiĉu na
njihovu odluku. Upoznavanja i udvaranja su se najĉešće dešavala na
seoskim mobama, ili na crkvenim sveĉanostima i zabavama. Svadbe se
nikada nisu odrţavale za vreme posta, adventa ,i perioda o šest nedelja pre
boţićnih svetkovina. Najĉešće su se odrţavale u jesen . Sve poĉinje time što
devojka mladiću daruje peškir koji je ona vezla za njega, da bi joj on na to
odgovorio tako što bi joj poklonio prsten. Svadba najĉešće
poĉinje u
ĉetvrtak kada mlada odlazi iz roditeljske kuće i dolazi kod maldoţenje. Ona
sa sobom donosi miraz
u vidu posteljine, peškira i krpa koji su ruĉno
vezeni. Nedeljom rano ujutru svadba se završava kada mlada skida
venĉanicu. Posebno dirljiv trenutak, pun emocija i sećanja, sreće i tuge na
jednom mestu jeste oproštaj neveste od roditelja i porodice. Obilazeći oko
kućnog stola i ljubeći mu ivice devojka se zahvaljuje majci i ocu za sve sto
su joj pruzili i darivali u ţivotu. Ovaj ĉin se ponavlja još tri puta, pre nego
što devojka poĊe na venĉanje, po povratku iz crkve i pred sam odlazak u
2
mladoţenjin dom. Za razliku od drugih svadbenih nošnji slovaĉka mlada je
obuĉena u crnu venĉanicu. Crna venĉanica simbolizuje ţal za mladošću, jer
se devojka u tom trenutku rastaje od svog devojaštva i samim tim postaje
ţena. Ona ţali za bezbriţnim danima detinjstva koje je provela kod roditelja
i za svim lepim trenucima koji su iza nje. Za nju poĉinje novi ţivot, u novom
domu, gde ona treba da postane uzorna domaćica i majka kakve su bile
njena majka i bake. Bogatstvo devojke odreĊivalo se po broju vezenih
suknji koje je ona odjednom oblaĉila. Mlada koja je dolazila iz bogate i
imućne porodice imala je ĉak sedam sukanja. Na glavi mlada je morala da
nosi svadbeni venac od raznobojnog cveća i bisera. Savdbeni venac naziva
se parta. Nikad nije teţio ispod pet kilograma, nasledjivao se, ĉuvao i
ostajao u porodici, tako da je ćerka imala tu ĉast da nosi isti venac kao i
njena majka. Slovaĉku svadbu ne bi mogli da zamislimo bez okićene
svadbene koĉije kojom mladenci u cveću i ispraćeni muzikom odlaze u novi
zajedniĉki ţivot. Veseli trenuci puni igre, muzke, sreće i nabujalih emocija
upotpunjuju najmlaĊi gosti, deca. Deca svojim svadbaskim igrama glume
mladu, maldoţenju, starog svata, kumove, sveštenika i upotpunjavaju ovaj
ritual smehom, šarmom i fotografisanjem. Jedan od obiĉaja takodje je da
gosti pored poklona obavezno donesu i tortu koja je neizostavni deo
svadbene trpeze pored svadbrarskog kupusa. Svi ovi svadbeni rituali
razlikuju se od mesta do mesta. Svadbena veĉera je kod svih ista. Centralno
mesto na njoj pored mladenaca zauzima stari svat koji je otvara i poĉinje
reĉima: ” Sa Boţijom pomoći, neka poĉne “. Nedeljom ujutru mlada skida
crnu venĉanicu i partu i stavlja kapicu. Obilazi oko trpeze u mladoţenjinom
domu i ljubi ivice stola. Ona se zahvaljuje svekru i svekrvi, što su je primili
u njihov dom, blagosilja njih i novu kuću.
Svadba kao doţivljaj koji dvoje mladih treba da pamte ĉitavog ţivota,
da ga se sećaju sa osmehom na licu, kao najveseliji dan njihovog poĉetka.
Ţiveći u neposrednoj blizini ovog naroda imao sam prilike da vidim kako sve
ovo izgleda. Bio sam dirnut svim ovim obiĉajima i naĉinom na koji se
izvode. Bio sam ponosan na još jedno iskustvo više. Imati ove ljude u svojoj
blizini znaĉi imati pravog, vernog, poštenog i vrednog komšiju, po ĉemu su
oni na daleko poznati.
3
Slika 1. – Slovaĉka mlada i mladoţenja
4
POŠTUJ RAZLIČITE!
Bojana Dimić, Gimnazija i srednja ekonomska škola “Jovan
Jovanović Zmaj”, Odţaci
Dragi ĉitaoĉe ili slušaoĉe, ako ikada dospem u tvoje ruke, ne ispuštaj
me, samo ĉitaj ili slušaj paţljivo i sa razumevanjem.
Posle duţeg razmišljanja i gledanja u sat crvene boje odluĉila sam da
ovu priĉu podelim s vama.
Ovo nije tipiĉno istraţivaĉko delo, ovo je jedno–proţivljeno i vidljivo
golim okom- delo.
U ovom eseju izneću problem današnjice, sve ono što sam doţivela ili
ono što sam imala prilike da vidim kod drugih. Naravno, kako ništa nije tako
crno, ispriĉaću vam i o tolerantnom suţivotu sa svojim sugradjanima
razliĉite nacionalnosti.
Nadam se da ću uspeti da prenesem poruku koju ţelim i pokušaću da
usmerim ljude na pozitivnu stranu.
Do napretka neće doći ako se samo iznesu pozitivni primeri.Mislim da
ćemo uspeti jedino ako sagledamo sve probleme i ne satiremo ih pod tepih.
Prihvatimo ljude kakvi jesu i ţivimo svi zajedno srećno. Zvuĉi kao bajka, zar
ne? To nija bajka, to se dešava i u stvarnom ţivotu. Sa mojim komšijama
koji nisu iste nacionalnosti kao i ja, ţivim srećno, radujemo se zajedno,
proslavljamo razne praznike. Vojvodina je multietniĉko mesto to se moţda i
oĉekuje od njenih sugradjana.
Kad se samo setim kako sam volela svog komšiju sa trećeg sprata,
njega su zapravo sva deca volela. Sve je bilo tako bezbriţno. Uvek nam je
delio bombone i savete. Mogli smo u pola noći zakucati na njegova vrata,
uvek bi bio jako ljubazan i predusretljiv. A eto, on nije bio iste nacionalnosti
kao i ja, ali kao da je to bitno. Zar nije najvaţnije kakav je ĉovek, a ne koja
drţava je zapisana u matiĉnoj knjizi rodjenih.? Moţda moj komšija nije
ostavio neki znaĉajan trag u sportu ili nauci, ali na mene je ostavio veliki
uticaj-ZATO ŠTO JE BIO ĈOVEK. Vratiću se kasnije na razgovor o komšiji,a
sad ţelim da vam priĉam o miru u svetu.
5
Mir u svetu, svi mi teţimo nekom svom posebnom kutku gde se
osećamo najprijatnije i taj kutak se naziva mir. Zajedniĉki cilj ljudi je da mir
vlada u našoj zemlji i to je taj naš kutak, sigurno utoĉište koje jedino
imamo. Ne moţe sad odjednom da se sakupi nas nekolicina i da kazemo
odsutra vlada mir. Ne, to nije tako brzo i jednostavno zato što su ljudi po
svojoj prirodi brzopleti i nesavršeni. Stići ćemo do poslednje stanice tek
onda kad se svi zajedno budemo ujedinili. Hoćemo ili ne? Pitanje još uvek
stoji otvoreno. Pokušaćemo, trudićemo se i ,,i strašno dugim nogama,,
krenućemo u svet. Neće biti lako, ali ja sam ona koja veruje u sebe i u
ljudsku dobrotu.
Ljudska prava su posledica mira ili nemira-kako god hoćete. Neki ljudi
danas ne znaju koja su njihova prava, naviknu se na ono što im je servirano
i ne znaju za bolje. Mislim da ţele više ali se ne usuĊuju da traţe i to je
suštinski problem.
Prave vrednosti su pobrkane, materijalno je postalo bitno. Ĉoveku je
u interesu da te iskoristi.
Doći će neki novi klinci, neke nove generacije od kojih ćemo mi u
globalu loši ljudi napraviti bolje ljude- lepo je govorio moj komšija.
Imao je on mudre savete meĊu kojima su i :
Dok ne ugroţavaš druge, sve je dozvoljeno.
Tolerancija ide uz moć.
I tolerancija ima svojih mana, a to su licemerje, dvoliĉnost.
Kad ti neko da zahtev, pruţio ti je slobodu izbora.
Ljudska prava su univerzalna, uroĊena, neotuĊiva ,a ne relativna.
Sad stupa , istraţivaĉki rad, na snagu.
,,Uprava za ljudska i manjinska prava,,.
Grupa za unapreĊenje poloţaja Roma.
U okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava, drţavnu upravu i
lokalnu samoupravu u Sektoru za nacionalne manjine sistematizovana je
Grupa
za
sprovoĊenje
Strategije
za
unapreĊivanje
poloţaja
Roma.
Zaposleno je troje ljudi.
Grupa je pod imenom Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju,
od 2003. godine postojala je u okviru institucija nadleţnih za ljudska i
manjinska prava uz podršku meĊunarodnih organizacija- Programa za
razvoj UN i Švedske agencije za meĊunarodni razvoj(SIDA), fonda za
6
otvoreno
društvo,
Misije
OEBS-a
u
Srbiji,
Evropske
agencije
za
rekonstrukciju, Saveta Evrope, UNHCRa.
Aktivnosti Grupe si iniciranje, koordinacija, praćenje i realizacija
aktivnosti ĉiji je cilj unapreĊivanje poloţaja pripadnika romske nacionalne
manjine.
Do sada uraĊeno:
Srbija je jedna od zemalja koje su pokrenule meĊunarodnu inicijativu
,,Dekada inkluzije Roma 2005-2015.
Strateški okvir: Vlada Republike Srbije je 2009. godine usvojila
Strategiju i Akcioni plan za unapreĊivanje poloţaja Roma u Republici Srbiji
koji pokrivaju 13 oblasti : obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja, zdravlja,
socijalne
zaštite,
kulture,
medija
i
informisanja,
potom
suzbijanja
diskriminacije, politiĉke participacije, zatim u oblastima koje se odnose na
posebno osetljive grupe unutar romske populacije- ţene, interno naseljena
lica i povratnici po osnovu sporazuma o readmisiji, odreĊeni broj jedinica
lokalne samouprave usvojio lokalna strateška dokumenta za unapreĊivanje
poloţaja Roma ili ova pitanja ukljuĉio u druga relevantna dokumenta.
Institucionalne strukture za sprovoĊenje strateških dokumenata:
Formiran Savet za unapreĊivanje poloţaja Roma i sprovoĊenje
Dekade inkluzije Roma kojim predsedava nacionalni koordinator Dekade,
potpredsednik Vlade za evropske integracije, Kancelarija za sprovoĊenje
strategije za unapreĊivanje poloţaja Roma sistematizovana u okviru
Ministarstva za ljudska i manjinska prava , Osnovana Kancelarija za
inkluziju Roma Vojvodine, u 55 jedinica lokalne samouprave angaţovani
koordinatori za romska pitanja, osnovane radne grupe za sprovoĊenje
Strategije u resornim ministarstvima i Komesarijatu za izbeglice.
Finansijski mehanizam : Nadleţna ministarstva na godišnjem nivou
identifikuju sredstva potrebna za sprovoĊenje Strategije i obezbeĊuju deo iz
budţetskih i/ili donatorskih sredstava.
Iniciranje
i
uĉešće
u
realizaciji
mera
predviĊenih
nacionalnim
akcionim planovima, meĊu kojima su najznaĉajnije afirmativne mere u
obrazovanju.
Participacija:
U
izradi
strateških
dokumenata
uĉestvovali
su
predstavnici
Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i romskog civilnog sektora,
7
meĊu kojima i predstavnici mreţa romskih NVO-Lige za Dekadu i Ţenske
romske mreţe.
Vidite, ima pozitivnih primera i to je za svaku pohvalu.
Dok god ima dobrih i poţrtvovanih ljudi biće svima lepo.
Ciljevi Dekade su jako humani i drago mi je što se bore.
Jednom će i predrasude isĉeznuti.
,,Ljudska prava-Odraz institucionalne nemoći,,
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Primena Zakona protiv diskriminacije
U Srbiji je 2009. godine donet Zakon o zabrani diskriminacije, a
2010. godine je izabran prvi poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Na
donošenje ovog zakona uticalo je nekoliko razloga, pre svega ĉinjenica da
se diskriminacija u Srbiji odomaćila kao neproblematiĉno ponašanje, kako
pojedinca, tako i medija, javnih ustanova i zakonodavne vlasti. U ovom
izveštaju
već
su
pomenuti
sluĉajevi
diskriminacije
vezani
za
izbor
Bošnjaĉkog nacionalnog saveta, odnosno za pribavljanje dokumenata
potrebnih za dobijanje drţavljanstva susedne MaĊarske. Osim ovih, postoje
i drugi sluĉajevi koje treba pomenuti. U Zrenjaninu se niz institucijaNarodno pozorište, muzej,
Direkcija
za izgradnju i ureĊenje grada,
predškolska ustanova i javna preduzeća-,,Vodovod i kanalizacija,, , ,,Ĉistoća
i zelenilo,, , ,,Pijaca i parkinzi,, -oglušilo o preporuku gradskog ombudsmana
da postave table s nazivima na jezicima nacionalnih manjina koji su u
Zrenjaninu u sluţbenoj upotrebi.
,,Zašto neki NovosaĊani ne znaju dobro srpski,, , Danas, 12. januar
2010.
Prvi deo teksta, mi ipak daje nadu da napredujemo i da ćemo
vremenom postati bolji i tolerantniji ljudi.
Drugo, poslednja reĉenica po meni nije nimalo na mestu, zato što
svako ima pravo da govori na svom maternjem jeziku a to ako im drugi
strani jezil tj. srpski ide slabije, ne znaĉi da vremenom neće savladati teĉno.
Ţelim da se shvati da nacionalne manjine vole Srbiju kao i bilo ko drugi. To
8
je njihovo prebivalište, ali naravno ţele da oĉuvaju i svoje obiĉaje i jezik.
Svako bi isto tako postupao.
Radi poboljšanja poloţaja manjina Helsinški odbor smatra da je :
Spajanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava nepromišljen
potez vlade jer to ministarstvo još uvek ima vaţnu ulogu u promovisanju i
zaštiti ljudskih prava u Srbiji
Neophodno ojaĉati kadrovski Ministarstvo za ljudska i manjinska
prava, drţavnu upravu i loklanu samoupravu, posebno u delu koji se bavi
ljudskim pravima. Ministarstvo nije samo eksponent vlade, već i faktor koji
ograniĉava vladu kada ona narušava osnovni razlog njegovog postojanja.
Potrebno stvoriti uslove da
deklarisanje nacionalne pripadnosti
prilikom popisa stanovništva bude u najvećoj mogućoj meri slobodno i
lišeno pritiska svake vrste.
Potrebno
obezbediti
finansijske
pretpostavke
za
normalno
funkcionisanje nacionalnih saveta.
Neophodno podrţati rad nezavisnih institucija.
Formulisati strategiju manjinske politike u Srbiji.
Moj sinonim za toleranciju je moj komšija sa trećeg sprata.
Sigurna sam da i vi imate nekog ko je pravo oliĉenje tolerancije sa
svim njenim vrlinama i manama.
Ljudi, vreme je da otvorimo oĉi i da pogledamo u stvarnost onakvu
kakva jeste.
I da, setite se pojedinac je najmanja manjina u grupi.
Hvala na paţnji!
Literatura:
1.
www.seecult.org 07.09.2011 u 15:30 h
2.
www.vm.rs 07.09.2011 u 18:35 h
3.
www.stil-magazin.rs 07.09.2011 u 18:50 h
9
КО САМ? ЧОВЕК САМ
Стефано Боршош, Средња техничка школа „Јожеф
Шинковић“, Бачка Топола
Млад сам. Имам 17 година. Идем у средњу школу. Здрав сам.
Способан сам. Умем и волим све што умеју млади.
Живим у малом бачком селу које се зове Горња Рогатица са
мајком, два брата, сестром и очухом. Интересантна смо породица.
Војводина у малом. Не, Европа у малом. Од нас шесторо, колико нас има
у породици, понекад размишљам шта је ко, и тако догоди се да у
часовима доколице најмлађег брата, који је Србин, а којег највише
волим, питам шта је, а он ми каже: „За сада сам ти брат, не питај даље!“
Али да пођемо редом. Зовем се Боршош Стефано. Италијан сам.
Не, отац ми је био Италијан. Нажалост, није самном. Преминуо је.
Можда сам Штеф? Рођен сам у Немачкој, малом граду Бад
Секинген. Живели смо до моје четврте године у Немачкој. Проговорио
сам на немачком језику, а не италијанском, нити мађарском иако ми је
мајка Мађарица. Дружио сам се са децом која су говорила само немачки.
Волео сам их. Дечије искрено.
Можда сам Иштван? Тада нисам знао зашто али моја мајка је
одлучила да се вратимо у њено родно место, код моје баке, овде у
Бачкој. Породица моје баке је мађарска породица, а моја бака говори
само мађарски којим ћу и ја убрзо проговорити, а данас је и одлично
знати језик мојих најрођенијих.
Али можда сам и Стефан. Долазим из велике Немачке у малу
Србију. Средина ми је потпуно непозната. Други људи, други језик,
други обичаји. Баш ништа није било као у Немачкој. Дошао сам на један
мали салаш где су сви говорили само мађарски.
Али, опет оно „али“. Моја мајка одлучује да ме упише у српску
школу,
а
ја
сам још увек слабо
говорио
српски,
иако
нам је
свакодневницу покушавао улепшати човек са којим је моја мајка почела
да живи. Био је Србин.
За дечака који је уписан у српску школу, а сви његови другови у
школу са мађарским наставним језиком биће то веома тежак период у
10
детињству, а посебно и то, што ми је отац веома недостајао, пати моја
душа.
Са салаша, на којем смо живели са баком селимо се у српско село.
Када сад размишљам о томе, ипак сам брзо прихватио и ову, нову
средину јер играјући се, учећи и дружећи се нисам размишљао о деци
која говоре само српски, јер сам и ја постао део њих. Говорим и српски.
Стефан у мени побеђује.
Често сам се питао шта ли тражи овај нови човек у нашој
породици, али убрзо сам сазнао да моја мајка очекује бебу и схватио
сам да ћу се у будућности свакодневно будити уз овог човека, који ми је
уствари покушавао заменити оца али не баш успешно. Када се родио
мој други брат, а којег сада волим можда највише на свету, иако ми је
полубрат, постали смо велика породица и збиља добро функционишемо.
Пошто живим у Србији, очух ми је Србин па ми људи говоре да
сам и ја Србин-Стефан, а и то ме не чуди, нити ми смета. За њих сам
Србин, а ја уствари понекад помислим да сам 25% Италијан, 25%
Мађар, 25% Немац, 25% Србин, али најчешће мислим да сам ја ипак
100% ЧОВЕК.
Зашто? Зато што волим оно што воле прави, здрави, млади људи:
волим своју интересантну породицу, школу, девојке, а једва чекам да
завршим школу, да се запослим и живим као сав нормалан свет, без
оптерећења ко сам, а са оптерећењем да ли сам добар човек, по оној
изреци једног великог човека који је често говорио: „БУДИМО ЉУДИ“.
11
ТОЛЕРАНЦИЈА И МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ
Владимир Половина, Техничка школа, Кикинда
Храброст за писање оваквог есеја скупио сам захваљујући својим
пријатељима. И зато овим путем говорим у име свих нас. Ситуације и
ставови који су овде изложени, односе се на цео мој разред, а надам се
и на све младе. Појмови као што су толеранција и мултикултура нису
довољно заступљени ни у једном уџбенику иако нас свакодневно
окружују. Чињеница да са мном у разред иду и ђаци различитих нација
и вероисповест од моје, као и чињеница да је мој први комшија католик,
а ја православац, навела ме је да јавно говорим о односима међу нама.
Надам се да ће се у свему овоме пронаћи већина младих.
Пишући овај рад водио сам се примерима из живота. Наиме,
живим
у
таквој
средини
да
сам
свакодневно
окружен
људима
различитих нација и вероисповести. Неке од ситуација које сам
проживео са тим људима покушао сам да представим у овом раду. Поред
тога, користио сам и примере о којима сам читао на интернету, а говоре
о овој теми. Све то покушао сам да поткрепим и мислима великих људи
чије сам цитате подвлачио док сам читао њихова дела.
Сматрам да свако од нас по рођењу стиче способност да расуђује
шта је добро, а шта не. Као што имамо урођену способност да
разликујемо црно и бело, тако умемо да разликујемо хумано од
нехуманог. Још од малена био сам васпитаван да ствари које су се
одвијале око мене делим на толерантне и оне које не треба радити.
Рођен сам у Книну 1994. године. Нажалост, врло брзо сам на својој кожи
искусио управо те ствари које не треба радити. Са својом породицом сам
августа 1995. побегао у Србију заједно са још четврт милиона својих
сународника. У новом, нетолерантном друштву које је настајало у
Хрватској, није било места за Србе. Југославија, држава у којој су до
тада живели у миру и слози сви народи, нестала је у пламену
братоубилаштва.
Замислимо
се
колико
пута
смо
чули,
прочитали
или
сами
изговорили и написали реч толеранција. У последње време ова реч се и
пречесто користи и добрим делом злоупотребљава. Најједноставније
12
објашњено, толеранција представља способност људи да разумеју и
прихвате разлике, биле оне политичке, етничке, верске или полне.
Толеранција
такође
представља
уважавање
туђег
мишљења
и
ненаметање свог по сваку цену. Толеранција представља добру људску
особину. Она је део карактера сваке личности. Да ли ће неко бити
толерантан или не, не зависи искључиво од личности особе. Зависи од
васпитања те особе и у великој мери од средине у којој живи.
Међутим, живимо у таквом времену да, ако погледамо било где
око себе, видећемо много више нетолеранције. Ко је крив за такво
стање у друштву? Да ли је крива држава, религије или је крива људска
потреба да се на некоме искали бес и мржња? На ово питања је тешко
одговорити, али једно је сигурно, толерантни људи често настрадају
због те своје особине и бивају означени као слабићи. Напротив, људи
који су толеранти нису слабићи. Слабићи су фанатици - верски,
политички или било који други. Они су јаки само када су у гурпи.
Толеранција
представља
део
културе
једног
народа.
У
нераскидивој вези са овим појмом јесте и мултикултурализам. Рећи за
неку државу или већу заједницу да је мултикултурална значи да у њој
постоје мањинске заједнице, које са већинском заједницом живе у
толеранцији и сматрају се њеним саставним делом. Главна врлина такве
већинске заједнице јесте уважавање културних, верских, етничких
различитости мањинских заједница. Нажалост, број држава за које се
може рећи да су мултикултуралне је веома мали и константно се
смањује. Многи би осудили ову изјаву и рекли да је данас демократија и
толеранција
у друштву у процвату. Мас-медији нам свакодневно
омогућују да свако од нас створи своју слику света, ону коју жели да
прихвати и која ће се уклопити у свет у каквом би појединац волео да
живи. Тако сам ја, склапајући своје коцкице на мапи света дошао до
закључка да се толеранција у свету губи. Непрестано пропагирање
доброте као да има функцију да замаже људима очи пред стварном
ситуацијом у свету.
Са
(не)толеранцијом,
нажалост,
можемо
се
срести
још
у
најстаријим временима. Позната ми је новозаветна легенда о жени коју
се каменовали због прељубе. И то знате ко? Они који су грешили више
од ње. Шта мислите, да ли су на тај начин желели да сперу срамоту са
13
свог образа окривљујући друге? У данашњим околностима, ја бих ипак
сачувао тај камен у свом џепу. И био бих му захвалан. Мислим да би
свако од нас са што више каменчића у џеповима постао толерантнији.
Јер један камен, јесте једна туђа грешка, али и једна нова лекција за
нас!
Имам срећу да живим у Србији, земљи која је препознатљива по
својој мултикултуралности. Велики је број оних који имају лоше
мишљење о Србији, али то је углавном због лажног извештавања неких
медија. Свако ко дође у Србију, увери се да није тако. Готово сваки
туриста који посети Србију на питање: Шта вам се највише допало?
одговара:
Људи. Јединствени су у ставу да су људи у Србији
дружељубивији и спремнији да помогну него било где у свету.
У Војводини, северној покрајини државе Србије, регији у којој
живим и на коју сам поносан, има више од двадесет и шест различитих
нација и националних или етничких група. Становници Војводине се
разликују и по вероисповести. Највише има припадника православне
вероисповести,
затим
католика,
протестаната,
муслимана,
али
и
припадника других мањих верских заједница. Чак шест службених
језика је у употреби у Војводини. Такође, могу се купити новине на
сваком од ових шест језика. Због овога многи Војводину називају
Европом у малом. У многим основним и средњим школама у покрајини
настава се изводи и на језицима националних мањина. Слично је стање
и на Новосадском универзитету који сачињава тринаест факултета, на
којима
се
настава
обавља
и
на
језицима
националних
мањина.
Инциденти верско или национално мотивисани су изузетно ретки, али и
ако се десе, строго се санкционишу. Међутим, становништво овде није
толерантно зато што их на то приморавају страшне казнене мере
државе, већ зато што је то део културе и личности народа који живе на
овим просторима.
Живим у Кикинди, месу на североистоку Војводине. Као и цела
покрајина и Кикинда је богата разноликим етничким гурпама. Мој
најближи комшија је Мађар, католик по вероисповести и никада због
тога није долазило до несугласица. Напротив, међусобно се помажемо
од кад знам за себе. Ниједан већи посао не може да прође без помоћи
комшија. Такође, у разред са мном иде неколико Мађара и један Ром и
14
сви су ми одлични другови. Често пратимо заједно кошаркашке и
фудбалске утакмице и навијамо за Србију. Никада нећу заборавити
недавноодржано финале у одбојци. То вече ми је, поред победе о којој
сам маштао, поклонило и једно велико сазнање о величини људи.
Наиме, мој другар из разреда је за ову прилику обукао дрес Србије и
тим гестом покушао да пружи подршку нашим репрезентативцима.
Тренирам кошарку од када сам се доселио у Кикинду. У нашем
тиму налазе се играчи различитих националности и вероисповести. Они
никада због тога нису дискриминисани. Имају подједнак третман као и
сви остали. Заједно доприносимо бољој игри тима. Често навијачи кажу
да се осећа једно срце на терену. Знао сам за још једно такво срце.
Била је то репрезентација Југославије, непосредно пре њеног распада.
Да пишем о овоме, инспирисао ме је филм који сам недавно погледао.
Као спортиста, увек сам успевао да увидим ту чаробну нит толеранције
која постоји и изван терена. Поседовали су је и Владе Дивац и Дражен
Петровић. Све до једног момента... Крвави тренутак раздора између
Срба и Хрвата када је само једна једина реч успела да претвори у прах
њихово неописиво пријатељство. Драго ми је да у мом тиму нема таквих
несугласица.
Цитирао бих баш овом приликом и нашег Нобеловца Иву Андрића.
Намерно кажем нашег. Сматрам га великаном. Ма где да се родио, ма
где да је живео, његова крв потиче са ових простора. Уосталом, његово
име није никаква материјална ствар па да се различите нације боре око
њега. Једном приликом рекао је: Живот нам враћа само оно што ми
другима дајемо. И зато цените друге, да би други ценили вас! Нема
великана за мале људе. Велики човек вам суди по вашим врлинама, а
мали по манама. Великан нађе начин да вас и на тај начин увелича, а
мали човек да вас понизи и смањи. Стога могу слободно да констатујем
да у Војводини живе само велики људи! Уколико је и било оних малих
мислим да су се асимиловали и прилагодили оваквом добронамерном
становништву. Мржња, бес, сујета, љубомора... речи су које не опстају
на овој територији!
На
основу
толеранција
свега,
требало
да
долазимо
до
представља
констатације
идеал
да
би
човековог
управо
трајања.
Хармоничности и сагласности међу људима у једној заједници, а самим
15
тим
и
успеха
и
напретка,
нема
без
међусобних
уважавања
и
компромиса.
ЛИТЕРАТУРА:
1.
http://www.scribd.com/doc/38183471/Diplomski-Rad-
Multikulturalizam
2. http://psihologija.serbiandownload.com/tag/tolerancija/
3.
http://tragom.me/20101116240/Ti%C4%8De-nas-
se/multikulturalizam-je-mrtav.html
4.http://sport.blic.rs/Kosarka/Svetska-kosarka/185152/Nekad-bracaVlade-Divac-i-Drazen-Petrovic
5. Андрић, Иво – Знакови поред пута, Народна књига, Београд
2005.
6. Дучић, Јован – Благо цара Радована, Љубитељи књиге, Нови
Сад 2005.
16
BOGATSTVO JE U RAZLIČITOSTI
Sanja Virijević, Školski centar „Nikola Tesla“, Vršac
Sedim u polutami pod ţućkastom svetlošću. Pišem ovaj dnevnik
nekoliko kilometara dalje od kuće. Imam ţelju da sagledam trenutnu
situaciju i ukaţem ljudima da ne prave razlike meĊu sobom, bilo po pitanju
nacionalnosti, vere ili jezika. Najbitnije je ono što ĉovek nosi u duši, po
tome ga treba pamtiti i vrednovati.
U Etiopiji ţivi oko 80000 ljudi. Dnevno umire dvadeset ĉetiri deteta od
gladi. Tuţno je samo gledati decu, tako malu, kojoj ţeliš da pomogneš, ali
masovna glad je opet zahvatila celu drţavu, da je jednostavno uzalud truditi
se. Tuţni, iscrpljeni pogledi dece, navode na razmišljanje. Nanose bol, bude
ţelju da pomognem. Ĉak i odrasli pate. Glad je zahvatila skoro svakog, a za
sobom povukla i brojne bolesti. Prva u redu je anoreksija.
Pre petnaest godina uvedeno je vakcinisanje odojĉadi, pa je smrtnost
znatno smanjena. Problem virusa side je takoĊe veliki, ali preduzimaju se
mere, pa je zaraţenost sidom manja nego u ostalim drţavama Afrike.
Kako je u siromašnim krajevima Etiopije? Da bi voda stigla do
odreĊenih mesta, potrebne su donacije za kopanje bunara, kao i za
izvoĊenje samog posla. Zato devojĉice prelaze kilometre da bi donele vodu
kuci. Ostaje im manje vremena za domaće zadatke i uĉenje. Zbog toga
većina napušta škole.
Kako je u njihovim školama? Uĉionice su tako tuţne, siromašne.
Nemaju klupe već sede na kamenju.Tabla je puna rupa, a biblioteke da i ne
pominjem. Bile su dve police na kojima se nalazilo nešto manje od dvadeset
knjiga. Dvadeset posto su bile knjige i lektire, a osamdeset posto literature
o HIV-u. Naţalost, leka da se ova bolest iskoreni još uvek nema. Ali i
donacije lekova kasne.
Šta je sa ostalim razlikama? Zašto su one tako izraţene i da li to
moţemo da promenimo? Zašto ne bismo cenili ljude koji nisu iste boje tena
kao mi, iste boje kose, iste nacionalnosti? Zar nije lepo imati prijatelja koji
nije iste vere kao mi, iste boje koţe? Zašto neko ne preduzme nešto po tom
pitanju i sve okrene ka pravom putu? Zato što su za sve to krivi ljudi. Da,
krivi smo mi. Mi smo ti koji postavljamo te uslove i na osnovnu toga delimo
17
ljude na dobre i loše. Zašto tako radimo? Zato što ne znamo da cenimo
prave vrednosti u ĉoveku. Zato što smo zaokupljeni svojim ţivotom i ne
pitamo se šta je sa tuĊim sudbinama. Kako je njima kada ţive u takvim
uslovima?
Sagledavajući sve ovo, zapitala sam se kako je kod nas? Niko nije
zadovoljan, niti iko zna kako je ovde. Kod nas je klima bar umerena, ne
vlada glad, ima vode, škole su regularne, sve je mnogo lepše. Zemljište je
plodniije. A opet, nemamo sluha za one koji su u teţem poloţaju. Ne znamo
kako je ţiveti bolestan i gladan. Ţalimo se na probleme koji su svakodnevni
svima u svetu. Većina ne zna i ne ţeli da zna kako je tamo u ,,dalekoj’’
Africi.
Sama pomisao na sve ovo me boli. Ţivot Etopije je bolan, pun
iznenaĊenja, pun smrti. Mnogi ljudi to ne shvataju ili ih ne zanima. Mnogi ne
znaju kako je velika tuĊa patnja. A mnogi, „tamo daleko“, neće ni doţiveti
sutrašnji dan. Ţao mi je što neki ljudi ovde uništavaju, bacaju ono za šta bi
Etiopljani dali sve.
Sada kada pogledam ljudski ţivot negde drugde, zapitam se zbog
ĉega pojedinci ovde pate? Zašto nikada nisu zadovoljni onim što imaju i
uvek traţe više? Zar to tako mora biti?
Ljudi, iskoraĉite iz svojih oklopa ravnodušnosti i nezainteresovanosti
za tuĊe ţivote. Preduzmimo udruţeni nešto za spas onih koji pate. Pomoći
ćemo njima, ali i sebi. Probudimo zrno dobrote koji spava u svima nama i
ĉeka pravi podsticaj da proklija u biljku ljubavi i sveuopšte povezanosti. Jer,
spoljne razlike su varljivi prividi. Svi smo mi roĊeni isti i zasluţujemo istu
šansu, šansu na ţivot.
18
БОГАТСТВО ЈЕ У РАЗЛИЧИТОСТИ
Теодора Попов, Школски центар „Никола Тесла“, Вршац
На овом свету постоји много људи. Сваки човек је посебан и има
нешто по чему се издваја и разликује од других.
Људи се могу разликовати по многим стварима, као што су
националност, раса, религија, начин одрастања, живота и размишљања.
Тако,
у
нашој
земљи,
живи
много
народа
различитих
националности, језика и обичаја. Познајем много таквих људи, aли нас
то што нисмо исти не спречава да се дружимо и разговарамо. Тако
можемо да сазнамо много једни о другима и да се још више зближимо.
Можемо да откријемо много нових и занимљивих ствари. Упознала сам
много људи из различитих земаља преко интернета и сазнала много о
њиховим обичајима, навикама, начину школовања. Понекад, иако смо
далеко једни од других, имамо слична размишљања. Доста мојих рођака
живи у Аустралији. Иако су пореклом из Србије, њихов се начин живота
веома променио. Често ми говоре о томе како проводе дане тамо. Без
обзира на то што се не виђамо годинама, и даље су ми веома драги. Кад
дођу, увек проверавам и унапређујем своје знање енглеског језика.
Нажалост, нисам упознала много људи који су другачије расе, али
бих то волела. Не допадају ми се људи који имају предрасуде и који не
желе да прихвате неког само зато што је другачији. Тако, на пример,
ромска нација није још увек најбоље прихваћена. Многи их, због
предрасуда, избегавају и не желе у својој близини. Имам неколико
пријатеља који су Роми и са којима се одлично слажем. Исто тако, не
мислим да треба одбацивати људе са здравственим проблемима и
дефектима. Напротив, треба им пружити подршку и помагати, јер ћемо
се тако и ми и они осећати боље. Сматрам да они нису мање вредни у
односу на нас само зато што су другачији. Имала сам другарицу у
основној школи која је имала проблема са ходом и којој је било теже да
разуме и научи неке ствари. Сви смо јој увек помагали колико год смо
могли, а она нам је то враћала својим пријатељством. И данас се некад
видимо или чујемо телефоном.
19
Такође, не мислим да треба судити о људима на основу социјалне
ситуације; на основу тога да ли живе на селу или у граду; на основу
начина облачења, размишљања и врсте музике коју слушају, јер они
веома често могу бити одлични пријатељи и људи са којима је веома
занимљиво проводити време.
Мислим да би свет био јако досадно место када би си људи били
исти и да су управо те разлике оно што га чини лепшим и бољим
местом.
20
POŠTUJ RAZLIČITE
Emilija Hajdu, Srednja medicinska škola, Sombor
1.UVOD -„Tolerancija”-ta divna i ĉarobna reĉ,koju ne poznaje svako,
samo jedan mali delić naroda.Kad izgovoriš svakome se neki drugi pojam
farmira u glavi.Moţeš da udišeš duboko znaĉaj tolerancije samo onda kad
osetiš.Ja sam Emilia Hajdu i ţivim u jednom malom selu u Malom IĊošu u
Vojvodini.Tu i u okolini ţive zajedno Srbi, MaĊari, i Crnogorci u najboljim
meĊuljudskim odnosima.
Imam puno prijatelja
Srba i MaĊara,i vrlo sam ponosna na njih,jer
uvek mogu da raĉunam na njihovu pomoć i saradnju.Volela bi svima da
ispriĉam moje iskustvo i da posavetujem tu omladinu,gde nema te
saglasnosti ,jer ovo mesto je baš primer gde nacionalne manjine ţive
zajedno.Ja sam MaĊarica, a imam jednu divnu drugaricu Srpkinju, SlaĊanu
već deset godina. Mislim da je ovo naše prijateljstvo za primer, pa bi volela
da ispriĉam sve što sam doţivela s njom, i ono što sam pronašla u zakonima
za zaštitu manjina.
2.METODOLOGIJA -Sve te podatke što ću ovde navesti sam pronašla
u novinama, na internetu, a ostalo je liĉno iskustvo i moje mišljenje.
3.REZULTAT
I
DISKUSIJA -Volim da se druţim,pa baš zato imam
prilike da pokupim podatke i sa drugih mesta, o meĊuljudskim odnosima.
U susednoj opštini, u Baĉkoj Topoli je organizovan Kamp tolerancije,to je
posebna
prilika
gde
se
vidi
naĉin
druţenja,razumevanja
i
saradnje
nacionalnih manjina na jednoj teritoriji.Sa SlaĊom smo se upoznale još u
osnovnoj školi na jednoj ekskurziji. Zbog jezika smo se slabo sporazumele,
pošto smo dopisivale, to druţenje je preraslo u veliko prijateljstvo. Retko se
viĊamo, ali se ĉesto ĉujemo. Sad već i one najveće tajne tuge i radosti
podelimo jedna sa drugom. Kad smo ĉule za Kamp tolerancije, odmah smo
znale da nam je mesto tamo.
Ove godine su 24. jula organizovali po peti put „Kamp tolerancije” sa
uĉešćem mladih iz podunavskih regiona i gradova.Cilj ovog kampa je
popularizacija
poštovanja,razliĉitosti,što
se
postiţe
preko
razgovora i bogatog kulturno-umetniĉkog i zabavnog programa.
21
sadrţajnih
Ove godine u „Kampu tolerancije”su uĉestvovali oko 200 gostiju
poĉev od Nemaĉke, Ukrajne, Slovaĉke, Hrvatske, Rumunije, Bugarske,
MaĊarske, Austrije i naravno iz Srbije.
Na otvaranju kampa predsednica Skupštine Srbije Slavica ĐukićDajanović poruĉila je mladima „da se vole” i time da budu primer za odrale.
„U
današnje
vreme
bez
tolerancije
nema
zajedniĉkog
ţivota,demokratskog,ekonomskog,niti bilo kojeg drugog razvoja obratio se
prisutnima zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Daĉić.
„Ne moţete voleti svoj narod ,ako ne volite druge narode. Jedna od najvećih
vrednosti Srbije i Vojvodine jeste to što
mnogo naroda ţivi u miru i
toleranciji.”
U Baĉkoj Topoli, u srcu centra je izgraĊena nova fontana,i trg oko te
fontane je po inicijativi uĉesnika kampa nazvan Trg tolerancije.
Predsednik skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Šandor Egreši
je rekao da je ponosan na to što je Vojvodina promoter i nosilac programa
tolerancije . On je istakao da tolerancija ne sme
da se posmatra kao
evropski trend jer to nije politiĉka kampanja i parola za jednokratnu
upotrebu.
Program ovogodišnjeg Kampa tolerancije kreirali su mladi uĉesnici
koji su predloţili edukativne radionice u skladu sa svojim interesovanjima,
na zanimljiv naĉin su
predstavljali jedni druge, a svakog dana bila je
konzumirana tradicionalna hrana i slušala se muzika iz druge regije .
Ova tradicionalna manifestacija je izuzetna znaĉajna radi negovanja
dobrih odnosa i meĊusobnog uvaţavanja u Vojvodini kroz upoznavanje i
razmenu iskustva sa prijateljskim regionima Evrope, a ove godine je slogan
bio: „Dunavom bez granica”.Prema popisu u Srbiji 2002. godine bez Kosova
i Metihije, ţivi 1 135 393
pripadnika nacinalnih manjina. Najveći broj
nacionalnih manjina ţivi u Automnoj pokrajini Vojvodini MaĊari 290 207 ,
Hrvati 56 645 , Slovaci 56 637 , Rumuni 15 626 , Romi 29 057 , Bunjevci 19
766 , Rusini 15 626 , Makedonci 11 785 , Ukrajinci 4 635 , Nemci 3 154 ,
Ĉesi 1 648
i drugi. U centralnoj Srbiji ţivi 59 952 pripadnika
albanske
nacionalne manjine , 135 670 Bošnjaka, 18 839 Bugara, 39 953 Vlaha, 3
975 Goranaca, 14 062 Makedonaca, 15 669 Muslimana, 79 136 Roma, 14
569 Hrvata i drugih. U Srbiji postoji 169 opština, a od toga 68 multietniĉkih.
Da bi jedna opština smatrala multietniĉkom, potrebno u njoj 5 % od
22
ukupnog broja stanovništva da pripada jednoj nacionalnoj manjini, ili da sve
nacionalne manjine zajedno imaju udeo od najmanje 10 % u ukupnom
stanovništvu.
Srbija je jedna multietniĉka i višereligijska drţava, njenom bogatstvu
doprinosi 27 nacionalnih manjina i dve svetske religije hrišćansko i islam. A
ustavom je garantovano da su svi graĊani jednaki pred zakonom, bez obzira
na njihovu rasu, pol, roĊenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest,
politiĉko i drugo uverenje.
Osnovna naĉela na kojima se zasniva sistem zaštite
manjine su :
zabrana diskriminacije, mere za obezbeĊivanje ravnopravnosti, sloboda
nacionalnog opredljivanja i izraţavanja, saradnja sa sunarodnicima u zemlji
i inostranstvu, obaveza poštovanja ustavnog poretka, naĉela meĊunarodnog
prava i javnog morala i zaštita steĉenih prava.
Kolektivna prava nacionalnih manjina ostvaruju se
kroz kulturnu
autonomniju, suština te autonomnije je pravo na sluţbenu upotrebnu jezika,
obrazovanje, kultúra i informisanje.
Sistem zaštite manjina u Republici Srbije razvijan je još za vreme
Socijalistiĉke Federativne Republike Jugoslavije.Ustav iz 1974 godine je
definisano poloţaj nacionalnih manjina i njihova kolektivna prava.
Danas meĊu
najvaţnije dokumente spada okvirna konvencija za
zaštitu prava nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i
manjinskim jezicima, kojima se definiše minimum zaštite garantovan
manjinskim grupama. Ustav
republike Srbije iz 2006 godine je osnov za
razvijanje politike, zaštite nacionalnih manjina, njihov poloţaj , štiti njihov
identitet i integritet.
Ustavom su garantovani ravnopravnost i jednakost graĊana bez
obzira na nacionalnu pripadnost, religiju i jezik, kao i ustavna sloboda
izraţavanja.
Drţava je u obavezi da unapreĊuje punu ravnopravnost i podstiĉe duh
tolerancije.Za pravni poloţaj nacionalnih manjina u drţavnoj zajednici od
najveće vaţnosti su odredbe Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i
graĊanskim slobodama
i odredbe zakona
o zaštiti prava
i sloboda
nacionalnih manjina, kojima se garantuje individualna i kolektivna prava
nacionalnih manjina.
23
Ĉlanom 64. zakona o društvenoj brizi o deci, predviĊeno je da
predškolsko vaspitanje u Republici Srbiji moţe se ostvariti i na jezicima
nacionalne manjine , a uslove rada propisuje ministar nadleţan za poslove
prosvete.
Zakonom o osnovnoj školi Republike Srbije predviĊeno je, u ĉlanu 5. ,
pravo pripadnika nacionalnih manjina da nastavni plan i program ostvaruju
na maternjem jeziku ukoliko za upis u prvi razred prijavi najmanje 15
uĉenika, a ovaj broj moţe biti i manji ukoliko se pribavi saglasnost ministra
prosvete. Udţbenici se štampaju i na jezicima nacionalnih manjina.
Zakonom o srednjoj školi predviĊeni su vidovi obrazovanja koji su sadrţani
u Zakonu o osnovnoj školi. Ĉlan 27 Zakona o srednjoj školi propisuje da je
nastava
jezika
sa
elementima
nacionalne
kulture
fakultativni
oblik
obrazovno-vaspitnog rada.
Prema zakonima o višoj školi i
o univerzitetu, nastava se moţe
izvoditi i na jeziku nacionalne manjine s time da matiĉna knjiga studenata i
evidencija o izdatim diplomama vodi se i na srpskom jeziku na ćiriliĉnom
pismu i na jeziku nacionalne manjine,
Radi
ostvarivanja
prava
na
samoupravu
u
oblasti
kulture,
obrazovanja, informisanja i sluţbene upotrebe jezika i pisma, pripadnici
nacionalnih manjina mogu da izaberu nacionalne savete u skladu sa
zakonom. Koristeći to pravo,
konstituisali su svoje
pripadnici deset nacionalnih manjina
nacionalne savete ( Bunjevci, Bugari, Bošnjaci,
MaĊari, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Ukrajnici i Hrvati ) i njihovi
nacionalni saveti su ukljuĉeni u rad sa nadleţnim drţavnim organima.
Prema ĉlanu 60 kriviĉnog zakona
Republike Srbije, predviĊena je
kazna zatvora od tri meseca do pet godina za one koji na osnovu razlike u
nacionalnosti, rasi, veroispovesti, politiĉkom ubeĊenju, etniĉkoj pripadnosti,
polu, jeziku, obrazovanju ili društvenom poloţaju
uskrate
prava
drugim
graĊana
utvrĊena
ustavom, zakonom
ili
ili
ograniĉe
propisom,
ili
opštim aktom, ili ratifikovanim meĊunarodnim ugovorom, ili ko na osnovu
ove razlike daje graĊanima povlastice ili
pogodnosti. Ĉlanom 100
predviĊena je kazna zatvora do 3 godine, za one koji javno izloţe etniĉke
grupe poruzi narode ili narodnosti.
Prema zakonu o drţavnim praznicima
u Republici Srbiji,
imaju pravo da ne rade u dane svojih verskih praznika.
24
zaposleni
Po Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i graĊanskim slobodama
podrazumeva se da pripadnici nacionalnih manjina uĉestvuju u procesu
odluĉivanja ili odluĉuju o pitanjima koja su vezana za njihovu kulturu,
obrazovanje, informisanje i upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom.
Treba napomenuti da teritorijalna disperzija nacionalnih manjina nije
jednaka. U centralnoj Srbiji svaki deseti, a u Vojvodini svaki treći stanovnik
je pripadnik neke od manjinskih zajednica. Ustav Republike Srbije definiše
kao drţavu srpskog naroda i svih graĊana koji u njoj ţive. Zakonom o zaštiti
manjina (ĉlanovi 13 i 14 ) reguliše obrazovanje na jeziku nacionalnih
manjina. U Autonomniji Pokrajine Vojvodini pripadnici maĊarske manjine
mogu da se obrazuju na sopstvenom jeziku u 78 osnovih i 30 srednjih škola,
a u većini njih je nastava dvojeziĉna. Obrazovanje na maĊarskom jeziku
obuhvata
godinama
unazad
77
%
uĉenika
iz
ove
zajednice
na
osnovnoškolskom nivou i preko 65 % na srednjoškolskom. Nastava na
maĊarskom izvodi se i na tri više škole, Katedrama za maĊarski jezik i
knjiţevnost u Beogradu i Novom Sadu, i na još tri vojvoĊanska fakulteta.
Uĉiteljski fakultet na maĊarskom jeziku otvoren je 2006. godine u Subotici.
Stanje u obrazovanju pripadnika drugih nacionalnih manjina u
Vojvodini je malo nepovoljnije: na svom jeziku osnovnu školu pohaĊa 73 %
Slovaka i oko 20 % u srednjim školama, na maternjem jeziku osnovnu
školu pohaĊa oko 57 % Rumuna, a srednju oko 27 %. Nastava na
rusinskom obuhvata oko 50 % uĉenika
osnovnoškolskog i manje od 1 %
srednjoškolskog uzrasta. Nastava na hrvatskom jeziku se odvija u
4
osnovne škole u subotiĉkoj opštini i do sada više od 200 uĉenika pohaĊa
prva ĉetiri razreda na osnovnoškolskom nivou. Navedene manjine, osim
Hrvata, imaju i katedre za jezike i knjiţevnosti na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu, a Slovaci i Rumuni se mogu obrazovati za uĉitelje na svom
jeziku. Predmet makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture i
bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture predaje se od 2006. u dve
vojvoĊanske škole.
Van Vojvodine obrazovanje na nesrpskim jezicima postoji samo u
Preševu i Bujanovcu ( albanski ), i donekle u Bosilegradu (bugarski ). Na
teritoriji uţe Srbije uĉenicima je obezbeĊena mahom fakutativna nastava
predmeta maternji jezik sa elementima nacionalne kulture i to za pripadnike
bugarske manjine u dve opštine i bošnjaĉke manjine u tri opštine. Zakonsko
25
rešenje prema kojem obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ne
iskljuĉuje obavezno uĉenje srpskog jezika ĉesto zbog lošeg nastavnos plana
i programa dovodi do toga da pripadnici manjinskih zajednica ponekad ne
govore dobro srpski jezik. Vlada Srbije je već
napravila korake prema
pokrajinskim organima uprave da u opštinama u kojima pripadnici manjina
ĉine većinu stanovništva vrati uĉenje jezika sredine koje je ukinula
Miloševićeva vlada.
Informisanje na maternjem jeziku reguliše Zakon o zaštiti manjina
ĉlanom 17.. U Srbiji se javno informisanje ostvaruje, pored srpskog jezika, i
na maĊarskom, slovaĉkom, rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom,
ukrajinskom, ĉeškom, nemaĉkom, makedonskom, bugarskom, albanskom,
vlaškom i bunjevaĉkom. U Republici Srbiji ima oko 160 štampanih i
elektronskih medija, koji u potpunosti ili delom informišu javnost na
jezicima nacionalna manjina. Od tog broja u AP Vojvodini je oko 140, a u
centralnoj Srbiji 20, ako izuzmemo medije u Sandţaku.
Radio programe emituje 84 stanice: 72 u Vojvodini, a 12 u centralnoj
Srbiji. Radio programi su uglavnom lokalnog karaktera, a ne retko su
informacije na manjinskim jezicima servisnog karaktera ili imaju karakter
nedeljne hronike. Tv program emituje 32 televizije: 27 u Vojvodini, a 5 u
ostatku Srbije.
Moje prijateljstvo sa SlaĊom me je navelo, da prikupim sve te
podatke o nacionalnim manjinama. Jako mi se sviĊaju naši zakoni i podaci o
tome koliko divnih naroda ţivi u našoj drţavi zajedno
2009. godine sam krenula u srednju medicinsku školu u Somboru. Te
godine sam se prvi put odvojila od moje porodice i bilo mi je jako teško .
Ĉesto mi j došlo da ću
sve ostaviti i otići ću kući. SlaĊa je godinu dana
starija od mene i isto je upisala srednju školu u Somboru. Ona je jedna
divna osoba, koja je uvek spremna da mi pomogne, da me sasluša. Bilo je
hiljadu razgovora sa njom da me teši, i da mi pomogne, da mi objasni neke
stvari koje nisam razumela zbog jezika. Sad idem u treći razred srdenje
škole, i jako mi je drago što sam ostala u toj školi, našla sam nove
drugarice i razumela sam koliko je vaţno da se ljudi raznih jezika druţe.
Uvek je nekome potrebna pomoć, i ako ĉovek ima puno prijatelja, uvek se
naĊe jedan pored tebe koji će ti pomoći. Ja mislim da moja SlaĊa ću uvek
26
ostati moja, i nadam se da ću uvek biti u prilici da podelim sa njom i moje
lepe trenutke.
Baš zato u današnje vreme u Vojvodini ta tradicionalna manifestacija
„Kamp tolerancije” je najbolji primer, i najviše
ukazuje na to da nam u
svakodnevnom ţivotu najviše treba tolerancije da bi ţiveli u miru i negovali
meĊuljudske odnose. Bilo bi poţeljno
organizovati
što više takvih
kampova.
4.
LITERATURA- Podatke sam koristila iz novina, Blica,
Tanjuga, iz sluţbenog lista i iz liĉnih razgovora i doţivljaja.
27
*
Maja Rajić, SOŠO „Milan Petrović“, Novi Sad
Tolerancija je za mene poštovanje i prihvatanje razlika meĊu ljudima
i narodima. Tolerantni mogu biti samo oni koji mogu da razumeju da ne
moţemo biti svi isti. Ljudi se razlikuju po boji koţe, po jeziku kojim govore,
po obrazovanju, po vrsti hrane koju jedu, po naĉinu na koji kuvaju, po
bolestima od kojih boluju, po verskim obiĉajima, po naĉinu proslavljanja
praznika i po još mnogo ĉemu.
Pošto razliĉitosti ima beskrajno mnogo, tolerancija je za mene
beskrajno velika moć razumevanja i poštovanja svih tih razlika. Samo ljudi
velikog srca mogu biti tolerantni ljudi. Kada bi bilo više tolerancije na svetu,
svet bi bio bolji. Bilo bi manje ratova, bolesti, gladi i drugih nedaća. Veoma
je vaţno da razumemo one kojima su pomoć i podrška potrebni. Tolerancija
je i jedan od naĉina kako da budemo pozitivni.
Kada mi ne smeta moj drugar kad na velikom odmoru priĉa romskim
jezikom, a ja ga ne razumem, to je tolerancija. Tolerancija je kad ne
slavimo istog dana Boţić i ne smeta nam što onaj koji slavi dobije slobodan
dan. Tolerancija je kad strpljivo ĉekam da neko u invalidskim kolicima izaĊe
iz autobusa. TakoĊe je tolerancija i kad mene ĉekaju drugovi da se
orijentišem u dvorištu.
Toleranciju bi trebalo negovati i o njoj što više priĉati da bi nam ţivot
bio bolji, lepši i lakši.
28
*
Ljubica Gajić, SOŠO „Milan Petrović“, Novi Sad
Tolerancija je lepo ophoĊenje prema nekome ili neĉemu. Mada reĉ
tolerancija u 21. veku ljudima ne znaĉi mnogo, jer došlo je takvo vreme da
ljudi
ne znaju zapravo šta ta reĉ znaĉi. Dok štite svoje interese stvaraju
ljubomoru kojom ugroţavaju i povreĊuju ljude oko sebe, a da toga obiĉno
nisu ni svesni.
Ja mislim da bi trebalo pronaći pravi naĉin da ljudi nauĉe šta je
tolerancija. Za mene je tolerancija veoma lep naĉin da ljudi iskaţu svoja
osećanja i da nauĉe da poštuju svet oko sebe.
Ja ću vam ispriĉati priĉu u kojoj nema nimalo tolerancije. U stvari ima
je, ali na ţalost nije jedina.
Jednog dana šetala sam sa drugaricom kroz grad, a pored nas su,
drţeći se za ruke, prošli jedan Kinez i jedna devojka bele koţe. Moja
drugarica se tada iskreno nasmešila i rekla: „Lep su par.“ A momci koji su
bili iza nas nasmejali su se zlobno i glasno komentarisali: „Šta će ona s
njim? Pogledaj ga samo kako je mali, debeo i ruţan...“
U ovoj priĉi sa strane momaka nije bilo nikakve tolerancije. Sa njima
se niko ne bi mogao uporediti, toliko su oni sami sebi bili lepi.
29
*
ĐorĎe Hrubelja, SOŠO „Milan Petrović“, Novi Sad
Evo i jednog mog predloga kako bi trebalo da se ponašaju svi ljudi
ovog sveta.
Sve moje komšije znaju da ja ne vidim dobro i hoće uvek da mi
pomognu kada ulazim u našu zgradu ili kada se sretnemo u hodniku.
Jednom prilikom ja sam se zbunio i greškom pozvonio na vrata
komšinici koja ţivi na spratu ispod mene.
Ona je u tom trenutku bila u nekom velikom poslu, ali mi je veoma
ljubazno otvorila vrata i pomogla da odem do mog stana.
Bila je tolerantna i uopšte se nije naljutila ne mene.
Ja mislim da bi nam svima bilo bolje kada bismo se tako ponašali
jedni prema drugima.
30
TOLERANCIJA, ZA ZAJEDNIČKI ŢIVOT SA LJUDIMA OKO NAS
Marina Obradović, SOŠO „Milan Petrović“,Novi Sad
Pošto sam odrasla u malom selu gde se svi poznajemo, nikada nisam
imala probleme sa ljudima oko sebe. Svi su me znali od roĊenja i prihvatili
me takvu kakva jesam.
MeĊutim, u gradu su stvari bile sasvim drugaĉije. Kada smo pre samo
deset godina mama i ja šetale Zmaj-Jovinom ulicom, ljudi su se okretali za
nama i zagledali me. U prodavnice je bilo nemoguće ući, a i prodavaĉice
nisu bile naroĉito ljubazne. U poslednjih pet godina, ĉini mi se, stvari su
krenule nabolje. Danas su svi predusretljivi prema meni, ponekad i previše,
i sada svuda mogu da uĊem kolicima. Napravili su rampe u pozorištima,
liftovima, u trţnim centrima... Evo ovog vikenda idem u Beograd da gledam
tenis. Mama je zvala Teniski savez i bez problema su joj rezervisali mesto
za mene i pratioca. Kasnije je zvala i Beogradsku arenu gde su joj rekli da
imamo obezbeĊen i parking samo da se prethodno javimo organizatoru. Sve
ovo znaĉi da nikome ne smetamo i da je i u ovako vaţnim dogaĊajima za
Srbiju, kada se traţila karta više, na tribinama ipak bilo mesta i za nas.
A i ova naša nova škola! Tek o njoj bih mogla da pišem. Sada smo
zaista izjednaĉeni sa zdravom decom, ako ne i malo povlašćeni. Neka, malo.
Trebalo je mnogo vremena i truda naših roditelja, nastavnika i raznih dobrih
ljudi da nas i ostali prihvate i da nam pomognu. Uvek mi je bilo ţao one
dece koje su se roditelji stideli i sakrivali ih po kućama samo zato što im je
neko rekao da je njihova razliĉitost sramota. Vremena se menjaju nabolje i
nadam se da će biti sve manje ljudi sa posebnim potrebama. A ako ih i bude
imaće iste uslove kao i zdravi ljudi.
31
*
Ruţica Bajac, SOŠO „Milan Petrović“, Novi Sad
Ono što nam ţivot sa drugim ljudima ĉini zanimljivim, a ĉesto i
neoĉekivanim, moţemo podeliti na više naĉina. Nekada su to razlike u
oblaĉenju, boji koţe, naĉinu razmišljanja, a nekada u veri ili naciji kojoj
pripadamo. Mnogi ljudi imaju predrasude o razliĉitim nacijama. Zar za miran
i srećan ţivot ĉoveka nedostaje nešto više od malo poštovanja prema
drugaĉijim obiĉajima, tradiciji, jeziku? Verujem da postoje ljudi koji kao i ja
ţele da svi ţivimo u slozi i ljubavi.
Po polasku u školu susrećemo se razliĉitim nacijama. U osnovnoj školi
moja najbolja drugarica bila je jedna Romkinja. U stvari bilo nas je nekoliko
veoma dobrih drugarica. To što je jedna bila muslimanka, druga katolikinja,
a treća pravoslavna nije nam ni najmanje smetalo da uĉimo i druţimo se.
Naprotiv, mogle smo da ĉujemo jedna od druge razne zanimljive stvari kojih
nema u školi.
Stvarno ne razumem zašto postoje ljudi puni mrţnje koji ţele da
naude svima koji nisu kao oni. Ne mogu i neću da mislim da ćemo nešto
postići ratovima i netolerancijom. Volela bih da makar pokušamo da
neprijatelju budemo prijatelji.
Svi mi umemo ponekad da budemo nestrpljivi. Ja prva. U našoj školi
ima i uĉenika kojima je potrebna veća paţnja, a ja to nekad nesvesno
zaboravim i u ţurbi prestanem da budem realna. Sva sreća pa se brzo i
opametim i naĊem im se pri ruci. Jedino tako moţemo da ţivimo zajedno i
da budemo zadovoljni.
32
*
Irena Šentaler, SOŠO „Milan Petrović“, Novi Sad
Ţivim u Sremu. Tu kod Novog Sada u Sremskim Karlovcima. Na kraju
moje ulice nalazi se jedan stanĉić. Tamo ţivi porodica malo drugaĉija od
moje. Razlikujemo se po nacionalnosti. Oni su braĉni par Kineza. Kinezi
imaju i malog slatkog sina koji, zamislite, nosi naše ime. Zove se Luka. Sve
troje ţive normalno kao i mi i fini su. Na ulici se svaki put jave, a meni se
taj njihov naglasak baš dopada. Drugaĉiji su po izgledu od nas, ali to nije
nikakav problem. Najbitnije je da se ne svaĊaju sa komšijama. Ni njih niko
ne dira i ne provocira. A i zašto bi? I oni imaju pravo da vode miran ţivot.
Iako imaju kose oĉe i govore neobiĉno ljudi su baš kao i mi.
33
PONOSNI SMO ŠTO SMO RAZLIČITI
Danijela Jurčević, Poljoprivredna škola Bač
Vojvodina je u poslednja tri veka jedan od etniĉkih i verskih
najheterogenijih regiona u Evropi. Tokom ranijih godina stanovništvo
Vojvodine se dosta menjalo. Na te promene najviše su uticale ĉeste seobe
naroda, brojni ratovi, razliĉite ekonomske promene i mnogi drugi faktori.
Neki od ovih faktora, u razliĉitim periodima, delovali su stimulativno, a neki
depresivno na brojno stanje i etniĉku strukturu populacije na ovom
podruĉju. Prema nekim, starim prvim popisima stanovnika, najveći deo
Vojvodine ĉinili su Srbi, dok ostali deo pripada MaĊarima, Slovacima,
Hrvatima, Crnogorcima, Romima, Rumunima, Makedoncima, Rusinima...
Pošsto je Vojvodina etniĉki najheterogeniji region u Evropi podrazumeva se
da je i verska struktura njenog stanovništva razliĉita. Prema prvim
popisima, nekada je u Vojvodini najviše bilo katolika, zatim grkokatolika,
protestanata, judista, pravoslavaca... Kasnijih godina su se pojavile nove
vere kao što je muslimanska i pojavila se nova grupa, ateisti. To su bili ljudi
bez odreĊene vere. Tokom narednih godina broj pripadnika svih vera se
menjao, negde je rastao, negde se smanjivao dok su se neke vere stopile u
jednu.
Tada, u to vreme, multikulturalnost nije toliko dolazila do izraţaja jer
je svaka vera i svaki narod imao svoja verovanja i svoje obiĉaje i po mnogo
ĉemu su se razlikovali. U današnje vreme to je dosta drugaĉije. Danas ima
dosta obiĉaja koja su zajedniĉka za sve vere i sve narode ili većinu, tako da
se praktiĉno i ne zna od kog naroda zapravo potiĉe neki obiĉaj. Danas su svi
ljudi jednaki i imaju ista prava bez obzira koje su vere i nacionalnosti.
Razlikuju se po tome što svaka vera ima bar po jedan svoj praznik ili obiĉaj.
U opštini Baĉ, gde ţivim, većina stanovika su Srbi, Hrvati, Slovaci, Romi,
Muslimani, a manji deo MaĊari, Rumuni, Rusini i ostali. Isto tako postoji i
veći broj razliĉitih vera, ali najdominantnije su pravoslavna, katoliĉka,
evangelistiĉka, muslimanska... Sve to sa sobom nosi odreĊene praznike,
verovanja i neke obiĉaje. Bez obzora na to ljudi se dosta
dobro slaţu
meĊusobno i nema odbacivanja nekih zbog njihovog verskog opredeljenja.
Primer toga jeste sto pravoslavci slave slavu, a ostali ne i onda oni idu kod
34
pravoslavaca na slavu, a pravoslavci kod njih odlaze kad je, na primer,
katoliĉki Boţić ili Uskrs ili Bajram, Ramazan ili neki drugi praznik. U školama
nastavnici, profesori ili uĉitelji su isti prema svim Ċacima, bez obzira koje su
nacije i odakle potiĉu. Po mestima se organizuju neke manifestacije kako bi
još više zbliţili razliĉite nacije. Jedna od takvih manifestacija se odrţava u
Baĉu pod nazivom ''Dani Evropske Baštine'' gde uĉestvuju mnoga kulturnoumetniĉka društva kao što su folklor i hor. Dolaze i uĉestvuju ljudi iz raznih
mesta i cele opštine Baĉ, kako mlaĊi tako i stariji, a sve to sa ciljem da bi
današnje generacije nauĉile da cene ljude oko sebe, da bi nauĉili druge
obiĉaje i nauĉili da poštuju i neguju ovo bogatstvo dato ovom etniĉkom
heterogenosti oko njih, datoj na jednom mestu.
Dok sam bila mlaĊa nisam shvatala u ĉemu je tolika vrednost ovog
bogatstva, kako su stariji ljudi to nazivali. Sada shvatam šta predstavlja
multikulturalnost i šta znaĉi imati neprocenjivo bogatstvo. Za mene su svi
ljudi isti bez obzira ko su i koje su vere. Kada sam krenula u srednju školu
videla sam da ne dele svi isto mišljene i da ne misle svi kao ja. Kod mene u
razredu ima i Srba, Hrvata, Muslimana i Slovaka, MeĊutim, neki iz razreda
su pravili razliku i na neki naĉin odbacivali Slovake. U poĉetku to se nije
toliko primećivalo dok se nismo bolje upoznali. S vremenom to je postajalo
sve jasnije i sve izraţenije, sve ĉeţće su poĉeli da se podsmevaju drugarici
koja je bila Slovakinja zbog naĉina kako izgovara neke reĉi na srpskom ili
kad nije znala nešto dobro da izgovori. To uopšte nije bilo lepo sa njihove
strane, nisu shvatali da treba da joj pomognu da se privikne na novu
sredinu i nove ljude. Devojke u razredu su se uvek drţale nekako zajedno i
trudile smo se da joj pomognemo što više moţemo. Nekoliko puta smo se i
posvaĊale sa momcima zbog toga jer po nekad nisu znali kad je dosta šale.
To je tako trajalo neko vreme dok i oni nisu sami uvideli da se ona ne
razlikuje od ostalih i da je bilo dosta takvog ponašanja. Polako su postajali
sve vise tolerantniji prema njoj i pomagali su joj kad god je trebalo. Videli
su da je skroz nebitno ko je, šta je i odakle je.
Taj dogaĊaj mi je pomogao da još više shvatim koliko su ljudi
razliĉiti, ali opet jednaki.
Naša razliĉitost nas je nauĉila toleranciji koja je na ovom prostoru
izgraĊena vekovnim suţivotom razliĉitih nacija, vera i kultura. To je veliko
bogatstvo koje smo nasledili od naših predaka i koje ćemo ostaviti u amanet
35
budućim generacijama. VojvoĊani su dobar primer tolerancije i multikulture
i veoma smo ponosni na to sto smo razliĉiti, a opet toliko jednaki.
36
ČESI U BELOJ CRKVI
Dušan Ivanović, Tehnička škola „Sava Munćan“, Bela Crkva
Sa velikim zadovoljstvom prihvatio sam da napišem kratak esej o
Ĉesima i njihovom ţivotu i istoriji u Beloj Crkvi, izmeĊu ostalog zato što mi
je majka Ĉehinja i zato što imam dosta prijatelja i roĊaka meĊu njima.
Pored ovog rada uĉestvovao sam u brojnim manifestacijama koje su za cilj
imale prezentaciju nasledja Ĉeške zajednice u juţnom Banatu, kao što je,
naprimer, uĉešće u projektu „Komšijska knjiţevnost“ realizovanog 2011,
zatim sam uĉestvovao u povorci ispred Matice Ĉeške na „Karnevalu cveća“ u
Beloj Crkvi, volontirao sam za „Noć Muzeja“ 2011. ispred Nacionalnog
Saveta Ĉeha i uĉestvovao sam u još par projekata u zadnjih par godina.
Bela Crkva ( Weisskirchen, Fehertemplom, Biserica Alba ) leţi u lepoj
i prostranoj kotlini reke Nere na krajnjem jugoistoku Vojvodine. Kotlina je
oiviĉena obroncima Karpatskih planina , a otvorena
prema zapadu
Panonske nizije. Mesto je dobilo ime po staroj crkvici koju su izgradili prvi
naseljenici. Boravili su u ovom podruĉju, ili prolazili Traĉani , Kelti, Skiti,
Daĉani, da bi završetkom mlaĊeg gvozdenog
doba otpoĉeo novi period
istorije - period rimske dominacije koji će trajati
sve do sredine trećeg
veka.
U ataru naseljenih mesta otkriveno je 46 arheoloških nalazišta iz
razliĉitih perioda prošlosti. Procentualno 26% otkrivenih naselja pripada
neolitu,
24
%
bronzanom
dobu,
50
%
gvozdenom
dobu,
60
%
rimsko/antiĉkom dobu i 76 % srednjem veku.
Belu Crkvu je 1717. godine osnovao Klaudije Florimund grof od
Mercia. Naseljevaju je Nemci iz raznih krajeva. Ubrzo se naseljavaju Srbi
1751.godine, a u drugoj polovini osamnaestog veka naseljavaju Rumuni. Pri
kraju prve polovine XIX veka naseljavaju Ĉesi, kasnije i MaĊari.
Bela Crkva u periodu od 1764. do 1767. godine, postaje sedište
Vlaško-ilirske regimente. Status slobodnog kraljevskog grada dobila je
1872. godine, tako je 03. januara 1872. godine, odrţan izbor za gradskog
naĉelnika, u prisustvu izaslanika kraljevskog komesar i 45 gradskih
odbornika. Stanovništvo nije poštovalo nove predstavnike, zbog takve
37
situacije car je 7. maja 1872. godine stigao u Belu Crkvu.Tom prilikom je
javno izneo nezadovoljnicima da je prikluĉenje Granice MaĊarskoj bila
njegova volja i odluka. Banatska vojna granica ukinuta je 9. juna 1872.
godine. Graniĉna krajna je 1. avgusta 1872. godine,podeljena na sreske
uprave na ĉelu sa sreskim poglavarima. Od 1. novembra 1872. godine,
dotadašnje sreske uprave postale su sreska neĉelstva i to : Stara Orašava,
Bela Crkva, Banatski Karlovci, Alibunar, Kovin i Panĉevo, a 27. juna 1873.
godine belocrkvanski srez ukljuĉen je u Krašovsku ţupaniju.
Ĉesi Bele Crkve
U Srbiji najveći broj Ĉeha ţivi u opštini Bela Crkva, prema popisu iz
2002. tamo ih je više od 800. Procentualno najviše ih je u malom selu
Krušĉica.
Na taj prostor doselili
su se u 19. veku a danas od tradicionalih
ĉeških manifestacija oĉuvao se na primer pinklbal. Jednom godišnje, na taj
bal dolaze braĉni parovi, sami donose hranu i piće i to u torbi koja se na
ĉeškom kaţe, kako drugaĉije nego pinkl.
Osim na balovima, u Beloj Crkvi Ĉesi se ĉesto sastaju u zimskom
periodu, na danima ĉeške kulture, za Badnje veĉe ili na tradiconalnom
maskenbalima, odnosno fašenkama koji se organizuju krajem februara.
Obiĉaji jedne tipiĉne ĉeške porodice, poput porodice Irović ne razlikuje se
mnogo od onih koje praktikuju njihovi susedi.
"Kod kuće se priĉa ĉeški a već na ulici i u školi govori se srpski", kaţe
Antnon Irović, jedan od Ĉeha koji ţive u Krušĉici.
"To je zato, smatra on jer imamo dosta sliĉnih reĉi i nije mnogo teško
da nas razumeju i Srbi.
Mi smo kompaktni, kako se to kaţe, u svakom pogledu sa komšijama.
Sa svima ostalima nema nikakvih problema. Kad bi tako mogli neki drugi
narodi, ja bih bio sretan, zaista", kaţe Anton Irović.
38
Ĉeški jezik
Ĉeški jezik je jedan od tri sluţbena jezika u Beloj Crkvi, meĊutim za
razliku od srpskog, rumunskog ili maĊarskog jezika ne izuĉava se u
školama. Od ovog septembra uz pomoć ĉeškog ministarstva spoljnih
poslova uĉitelj iz ĉeške podućavaće ĉešku decu maternjem jeziku tokom
cele godine, ali u prostorijama ĉeških udruţenja.
"Kako u Srbiji ţivi 2200 Ĉeha, što je naspram većinskog naroda, jako
mali broj i ako se uzme da u Vojvodini oko 38 odsto stanovništva ĉine
pripadnici nacionalnih manjina a da je ĉeška nacionalnih manjina i u
Vojvodini jedna od malobrojnih manjina, onda je oĉuvanje nacionalnog
identiteta i nacionalnog jezika jako, jako veliki problem", kaţe predsednik
Matice Ĉeške Štefan Klepaĉek.
U Beloj Crkvi ţive pripadnici više od 20 nacionalnih manjina. Ĉesi ĉine
jedva 4 odsto stanovništva, ipak uz nekoliko manifestacija godišnje imaju i
dvojeziĉni bilten koji se svaka tri meseca štampa u tiraţu od oko 200
primeraka. "List Ĉeha Juţnog Banata" rezimira dešavanja u Beloj Crkvi.
Lekturu radi Ĉeški uĉitelj a tekstove ĉlanovi udruţenja Ĉesi juţnog Banata i
to volonterski.
"Trudimo se da taj bilten sadrţi ono sto se dešavalo ovde, da
ĉitaocima bude interesantan, da mogu da proĉitaju list i oni koji ne znaju
dovoljno dobro ĉeški, zato ga i radimo dvojeziĉno. Većina Ĉeha ţivi u
mešovitim brakovima, a u nekima se ne govori ĉeski jezik, već srpski. Oni
koji su uporni da sa decom govore ĉeški jezik oni i nauĉe ĉeški ali ne toliko
dobro kao kad bi pohaĊali nastavu na ĉeškom", smatra predsednica
udruţenja Ĉesi juţnog Banata, Vlastenka Kristan.
Ĉeški radio
Svakodnevno u programu lokalnog radio Sunca bila je i jednoĉasovna
emisija na ĉeškom jeziku. Posle usvajanja Zakona o radiodifuziji, taj radio
izgubio je frekvenciju ĉime su Ĉesi ostali bez svakodnevnog programa na
39
maternjem jeziku. Sada šansu vide u formiranju ĉeškog nacionalnog saveta
koji bi mogao da bude osnivaĉ takvog medija. Inicijativu za njegovo
osnivanje Ĉesi su podneli u septembru, posle usvajanja Zakona o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
"Pošto je Beloj Crkvi obezbeĊena samo jedna frekvencija, tu
frekvenciju je dobio gradski radio, ĉiji je osnivaĉ opština Bela Crkva. Na tom
radiju se emituje ĉeški program ali samo jednom nedeljno što ni izdaleka
nije dovoljno za potrebe ove zajednice, nastanjene uglavnom na podruĉĉju
opštine Bela Crkva", kaţe osnivaĉ radio Sunca Jaroslav Bodnar.
Jedna od retkih biblioteka u Srbiji koja poseduje malobrojne stare
primerke knjiga na ĉeškom jeziku takoĊe je u Beloj Crkvi. U toj opštini su i
crkve koje svedoĉe o naseljavanju prvih generacija Ĉeha u Vojvodinu. Na
primer crkva Svete Troice u selu Krušĉica, uskoro proslavlja vek postojanja.
Deo sluţbe u toj kao i u crkvi u Ĉeškom selu odrţava se na ĉeškom jeziku
bez obzira na to što lokalni katoliĉki sveštenik nije Ĉeh već MaĊar.
Ĉeško selo
Bave se promovisanjem svoje kulture organizovanjem "Dani Ĉeške
kulture" gde se većinom organizuju izloţbe fotografija,predmeta,nošnje i
ostalog
vezano
za
Ĉešku
kulturu.Bore
se
za
ostvarivanje
svojih
prava.Organizuju stalne posete Republike Ĉeške za sve graĊane Bele Crkve
na 10 dana uz organizovani program,posete znaĉajnih spomenika i
gradevina kulture kao što su Ĉeški dvorci i dr.
"Ĉeška beseda"
Bave se I oĉuvanjem svoje kulture promovisanjem njihove istorije,
kulture, folklora i obiĉaja. U relizaciji je projekat rekonstrukcija objekta
nekadašnje škole na Ĉeškom jeziku u Muzej koji se nalazi u Ĉeškom
selu.Zalaţu se za ostvarivanjem prava nacionalnih manjina i ostalo.
Чешко Село је насеље у општини Бела Црква у Јужнобанатском
округу. Према попису из 2002. било је 46 становника (према попису из
1991. било је 58 становника).
40
ISTORIJA
Ĉesko selo je najmanje naselje u
Belocrkvanskoj opštini. Prvi put se
pominje 1415. Godine pod nazivom Abel, posle ĉega se ne pominje sve do
1833. Godine kada je obnovljeno. TakoĊe je poznato и pod nazivom
Fabijan.
Stanovništvo
Ĉesko selo ima 29 kuća, 16 domaćinstva I atar površine 217 hektara.
Ima 46 stanovnika sa negativnim demografskim trendom.
Današnja crkva izgraĊena je u period od 1900. do 10. avgusta 1901.
Godine u neogotskom stilu i posvećena
је Janu Nepomuku, koji se slavi
svake godina 16. maja.
Демографија
U naselju Ĉeško selo ţivi 38 porodica, а proseĉna starost stanovništva
iznosi 46,9 godina (44,8 kod muškaraca I 49,4 kod ţenaU naselju ima 16
domaćinstava, а proseĉan broj ĉlanova po domaćinstvu је 2,88.
Ovo naselje je uglavnom naseljeno Ĉesima (prema popisu iz 2002.
godine), а u poslednja tri popisa primećen је pad u broju stanovnika.
Etniĉki sastav prema popisu iz 2002.[2]
Ĉesi
39
84,78%
6
13,04%
Srbi
MaĊari
1
2,17%
nepoznato
0
0,0%
Fašanke Ĉeha u Beloj Crkvi
U Ĉeškoj Besedi Bela Crkva, u Ĉeškom Domu - po tradiciji najbolje se
organizuju dani fašanki.
14.04.2011 09:08
Pod tuĊom maskom lakše se ţivi...
41
Danas je to uobiĉajena stvar: Laţni moral, laţno predstavljanje, laţna
liĉnost...
U vreme kada su strogi crkveni zakoni nalagali takoĊe strogo
pridrţavanje moralnih i svakih drugih normi, kada su se mlaĊi starijima na
ulici javljali sa „ljubim ruke“ i „sluga pokoran“, nije bilo tako. Da bi ste na
trenutak pobegli od stvarnosti, pretvorili se u nekog drugog i radili i ono što
se inaĉe ni po ţivu glavu nije smelo, morali ste da ĉekate „belu nedelju“. Taj
period pada pred veliki Uskršnji post. Fašanke, iliti poklade, se odrţavaju
više dana, ali se moraju prekinuti kad taj post poĉne.
Iako su datumom vezane za crkveni kalendar, ne bismo mogli reći da
Crkva blagonaklono gleda na ovu tradiciju. Ona potiĉe iz doba paganstva, a
sloboda kojoj se maskirani prepuštaju nikako se ne uklapa sa smernošću i
skromnošću koju nalaţe vera. Naprotiv, u izobilju hrane, a naroĉito pića
koju konzumiraju usput, dok od kuće do kuće obilaze poznate i nepoznate
familije, mnogi se „zaborave“, pa se uţive u likove neotesanaca kakvi inaĉe
nisu – ili se bar tako drugim danima ne ponašaju. Sa domaćinima piju i
nazdravljaju, pevaju bećarce i zadirkuju im ţene i ćerke.
Fašanke predstavljaju imitaciju stvarnog ţivota, izvrgavanje ruglu
društvenih vrednosti. To su dani ludovanja i „davanja sebi na volju“... jer,
kad proĊe post i stigne proleće, vreme je za svakodnevne obaveze i onaj
manje šareni ţivot na njivi, u polju ili na drugom poslu.
Svadba kao prava, a nije
Ĉesi u Beloj Crkvi, uraĉunavajući i one u Krušĉici i nekada u Ĉeškom
Selu (dok je imalo puno više stanovnika), organizuju svadbu. Sa sve
mladom, mladoţenjom i kumovima. Prikljuĉe se tu i veseli „svatovi“, pa se
svadbena povorka umnoţava dok se prolazi kroz selo. Domaćini iznose
posluţenje ispred kuće, ĉitaju im se stihovi i pevaju pesme.
Uveĉe se proslava nastavlja u salama. Povorka maski u salu ulazi
zajedno, i otvara ples. Onda se pridruţe gostima za stolovima, šegaĉeći se i
posluţujući se slobodno, jer tada Ċakonija ne nedostaje. Tada je vreme i da
mlada „rodi“. Cela ceremonija oko ovog „poroĊaja“ propraćena je burom
smeha koju izaziva nespretna gomila „babica“, po pravilu momaka obuĉenih
u ţenske haljine sa debelom šminkom na licu.
Dete koje se simboliĉno rodilo biće u ţivotu švaler, neradnik i
pijandura, oliĉenje nemoralnog i bahatog ţivota, koji će provesti pevajući i
42
veseleći se do svog zadnjeg dana. Tog zadnjeg dana organizuje se pogreb.
Povorku ĉini kompletna ekipa za sahranu na ĉelu sa „sveštenikom“ koji
naglas ĉita svakakve bezobrazluke iz narodnih i novosklepanih erotskih
stihova. Pogrebnici, ministranti, nosaĉi. I On. Zovu ga svakako, ali nije
primereno da u novinama ta imena navodimo... Tu je i ucveljena udovica,
sa još dosta „uplakanih“ ţena, koje ţale za Njim, koji je, eto, bio „jako
dobar i veliki“.
Zbog ovakvih stvari, nije dolazilo u obzir da se na takve veĉeri vode
deca. Tradicionalno, za njih se jedno popodne, a to uvek pada u nedelju,
organizuje Maskenbal sa muzikom uţivo. Igra se, peva i uţiva. Podele se
bombone, a najlepše maskirani dobiju ĉokolade ili druge sitnice. Prisutni
budu mame i tate, bake i deke, a tom se dogaĊaju raduju sva deca iz grada
i sela, pa je sala uvek puna.
Sve ima svoj kraj
Pred završetak maskenbala za odrasle, nikom se nije odlazilo kući,
taman su se lepo zagrejali... Igra, smeh, pesma, društvo! Ali, šta se mora,
mora se. Kad se ponoć pribliţi, „popa“ poĉne da kadi sve po sali. Predhodno
u kandilo pospe i ljutu papriku.
Kad se svi zaplaĉu i zaglave se na izlaznim vratima, Fašankama je
kraj. Ceo jedan ţivot u nekoliko dana... Sve do nove prilike, sledeće godine.
U poslednje vreme, koje poĉinju da liĉe na ţivot pod maskama, sve je
manje posetilaca i uĉesnika ovog dogaĊaja. Ophrvala ih briga za opstanak,
te nemaju vremena ni volje da se provode i nasmeju.
Rekao bih da je naš zadatak da tradiciju oĉuvamo. Ĉesi u Beloj Crkvi
će sigurno raditi na tome. Ove godine, prve veĉeri u Ĉeškoj Besedi Bela
Crkva, Fašanke su poĉele nastupom dece, bilo ih je preko sto, koji su igrali i
pevali pred prepunom salom. Nakon toga, orkestar je svirao stare ĉeške
pesme. Sutradan, sve je vrvelo od dece na njihovoj maskaradi. Na mladima
svet ostaje. Ĉujem da je i u Krušĉici bilo tako. To je dobar znak.
Ove godine su u posetu Ĉeškoj Besedi, na popodnevni deĉji
maskenbal, došao je u pratnji supruge i predstavnik Ĉeške Ambasade, g-din
Joza Luboš, ekonomski savetnik , i doneo nekoliko slatkih paketića za
najlepše maskiranu decu. Finansijski, bilo je mnogo lakše nego prošlih
godina, jer je veliku podršku dao ĉeški Nacionalni savet, pa su svi uĉesnici
imali hranu i piće, a i bilo je sitnih nagrada za svaku malu masku.
43
Jaroslav Bodnar, Nacionalni savet ĉeške nacionalne manjine u Srbiji
NOĆ MUZEJA 2011
Najlepši pogled kroz prozor!
Nacionalni savet ĉeške nacionalne manjine po prvi put je ove godine
uzeo je uĉešće u „Noći muzeja“ 14. maja 2011.godine. Manifestacija „Noć
muzeja“ prerasla je u jedan od najpoznatijih kulturnih brendova u Srbiji i
najposećeniji je dogadjaj u oblasti kulture. Nacionalni savet Ĉeha svojim
uĉešćem pokazao je da podrţava ideju same manifestacije a to je da se na
popularan naĉin bavi kulturnom baštinom. Takodje smatramo velikim
uspehom i sam koncept disperzije kulturnih vrednosti i dostupnost kulturnih
sadrţaja u manjim i seoskim sredinama i omogućavanje njihovog masovnog
korišćenja.
U okviru kulturnih dešavanja u Noći muzeja, na lokacijama: Ĉeški
dom u Beloj Crkvi, naseljena mesta Krušĉica i Ĉeško selo,
a pod
pokroviteljstvom Nacionalnog saveta ĉeške nacionalne manjine, postavljena
je izloţba „Otvori svoj prozor“.U svetu u kome ţivimo, na granici
unutrašnjeg i spoljašnjeg, apstraktnog i konkretnog, iluzija i stvarnosti,
ţeljenog i ostvarenog... pojavi se prvo kao otvor na zidu, a zatim preraste u
prozor, svaka naša misao. Svetlost koja se probije, uĉini stvari mogućim.
Postavi se kao prilika da zavirimo u sebe, ali i da povremeno pobegnemo od
sebe u ĉudesni svet iluzija. Prozor, zajedno sa ogledalom i slikom, ĉest
je motiv u
likovnoj
umetnosti ( A. Matis, R. Magrit, K. Mone ). Ovoga
puta, svoj pogled na svet u sebi i oko sebe iskazala su deca Bele Crkve, u
mediju slikanja i vajanja, kroz kombinovane tehnike tempere, kolaţa,
modeliranja glinom i plastelinom, a uz podršku profesora likovne kulture
Tereze Stamenković i Zorana Stamenkovića.
Prozor kao koncept oduvek je povezivan sa ĉulima, pogotovo
vizuelnom percepcijom – što je olakšalo njegovu transformaciju od
„starijeg“ medija, slike, do novijih : televizije i raĉunara. Moţemo ga shvatiti
kao stanje ili model za posmatranje i interakciju sa svetom koji nas
okruţuje. Inspirativnim sloganom „OTVORI SVOJ PROZOR“ Ĉeški nacionalni
poslao je poruku: „ Otvorite svoj prozor za drugaĉije ideje, drugaĉije misli ,
drugaĉije reĉi, drugaĉije ophodjenje, drugaĉiju kulturu “.
44
Veliki broj posetilaca, njih oko 1.000 u Beloj Crkvi i više stotina u
Krušĉici i Ĉeškom selu pokazali su da je ideja i koncept postavke apsolutno
prepoznat
od
autobusom
strane
naših
sugradjana.
Avantura
kolektivne
voţnje
koji je specijalno angaţovan za ovu priliku kao i zajedniĉko
razgledanje izloţbi ostaće svima nama, kao uĉesnicima ove Noći
muzeja
nezaboravan i neponovljiv doţivljaj.
Kako bi ova noć dobila svoj puni umetniĉki karakter, uz izloţbe je
emitovana klasiĉna muzika ĉeških kompozitora, a krunu muziĉkog dela
programa mogli smo da pratimo u crkvi sv. Jana u Ĉeškom Selu, gde je mali
koncert na orguljama odrţala gospoĊica Miroslava Bodor, koja je specijalno
za ovu priliku angaţovana iz ĉlanstva Ĉeške Besede Beograd,. Miroslava je
pripremila i prezentovala fragmente najpoznatijih melodija komponovanih
za ovaj instrument na kome malo ko ume da svira.
Noć
Muzeja
uvrštena
je
u
Kalendar
redovnih
manifestacija
Nacionalnog saveta, te nas i ubuduće oĉekuju kulturni dogaĊaji tim
povodom, dogaĊaji kojim će se Ĉesi na najlepši naĉin predstavljati svim
ljubiteljima umetnosti i kulture.
Literatura
1.
Ozren m. Radosavljević, „Hronika Ĉeškog sela“, BC Info, Bela
Crkva 2002.
2.
Jovan Debeljaĉki, „Moj Banatu opet sam ti došao...“, Glas
Banata, Gaj, 2003.
3.
„Beseda Ĉeška“, Glasilo Ĉeškog nacionalnog saveta u Srbiji,
Bela Crkva, 2011.
4.
Godišnjak „Društva prijateljstva Jugoslovena, Ĉeha i Slovaka“
Beograd, 2006.
45
Metodologija:Većina podataka je prikupljena iz knjiga navedenih u
literaturi, iz intervjua koji sam obavio sa osobama koje su aktivne u
Nacionalnom save Ĉeha, i u ostalim udruţenjioma.Analizom sadrţaja
periodiĉnih izdanja Ĉeske zajednice u Srbiji došao sam do podataka
kojesam koristio u pisanju ovog rada. Dobijane podatke sam analizirao i
uporedio radi utvrĊivanja taĉnosti.
46
RUSI U BELOJ CRKVI
Nikola ĐurĊević, Tehniĉka škola „Sava Munćan“, Bela Crkva
Већ дуже време пратим манифестације везане за боравак Руског
кадетског корпуса, које се дешавају учестало у задњих година и које
имају за циљ неговање традиције њихових предака у Белој Цркви. Био
сам одушевљен њиховим оркестром, који је звучао веома добро и који је
одушевио грађане Беле Цркве. Све то заједно заинтересовало ме је за
историјат и боравак њихових предака у мом родном месту па сам радо
прихватио идеју да нешто напишем о њима у склопу овог пројекта.
Посебно ме је одушевила униформа и дисциплина која је зрачила
из младих кадета који су сваке године све бољи и бољи, и са великом
лакоћом и самопоуздањем пролазе кроз наш град, улепшавају га и
представљају у најлепшем светлу. Дивим се сваким њиховим покретом
и са великим нестрпљењем очекујем нове и смеле покрете који би ме
одушевили, не само мене него и све друге грађане Беле Цркве.
Бела Црква је постала део руске историје пре 90 година, када је
прихватила руске избеглице захваћене пламеном грађанског рата. Град
је тада постао један од центара руске емиграције на Балкану. Овде се
родила и осмишљена је идеја Заграничне Русије.
Током двадесетих и тридесетих година прошлог века овде су били
стационирани, после евакуације из Русије, Николајевско кавалеријско
училиште, Кримски кадетски корпус и његов претходник – Први
кадетски корпус Великог Кнеза Константина
Константиновича. У здању у центру града био је смештен је
Маријински донски женски институт. На градским улицама се чуо руски
говор, у градском парку је свирао руски дувачки оркестар, у месним
школама неретко су математику, физику и стране језике предавали
руски наставници.
Данас Бела Црква поново чита руске странице своје историје. У
знак сећања на руске придошлице један од централних тргова је назван
''Трг руских кадета''. Четврту годину за редом становници града срдачно
поздрављају савремене руске кадете који у Белој Цркви учествују у, већ
традиционалним, годишњим кадетским саборима. Јавност подржава
47
догађаје у организацији Српско-руског друштва, који су усмерени на
чување и ширење интересовања за Русију, руску културу и историју,
затим популаризацију руског језика. Тим циљевима треба да служи и
Центар за изучавање руског језика.
Један део Донског кадетског корпуса (основан 1883. године) је
евакуисан 1920. године из Новоросијска у град Измаил на Суецком
каналу где су га Енглези на путу за Бугарску 1922. године распустили.
Други његов део је из Јевпаторија евакуисан у Цариград а затим у
Краљевину СХС, прво у град Стрнишће, потом 1922. године у Билећу, па
1926. године у Горажде да би се корпус 1933. године обрео у Белу
Цркву.
Судбина Сибирског кадетског корпуса (основан 1873. године) и
Хабаровског кадетског корпуса (основан 1900. године) била је слична:
траса евакуације била је дуга и водила је из Владивостока 1922. године
преко Шангаја у Сплит 1925. године, а одатле преко Стрнишћа коначно
у Белу Цркву. Занимљиво је напоменути да је из Владивостока кренуло
око 900 кадета, а да их је у Сплит стигло само 250.
Тако су завршили своје постојање у својој Отаџбини руски
кадетски корпуси.
Први Руски Великог Кнеза Константина Константиновича кадетски
корпус основан jе спајањем поменута три корпуса који су премештени
из Сарајева, Билеће и Горажда у Белу Цркву 1929. године. Био је то
једини сачувани кадетски корпус у изгнанству, наследник некадашње
славе и традиције 30 кадетских корпуса.
Своју редовну васпитно-образовну делатност корпус је због
априлског рата прекинуо априла 1941. године. По добијању сагласности
окупацијских власти, корпус
Храм Светог Јована Богослова у Белој Цркви
Историја овог храма не почиње 1932. године већ 1917. Октобра.
Крвавог октобра.
Велики број ,,белих" Руских избеглица био је братски дочекан у
Краљевини Југослaвији: Котор, Стрнишће, Сарајево, Бела Црква...
48
Бела Црква, мала варошица на југу Баната је прихватила ...око
2000
Руских
Хајделберг,
изгнаника.
свеучилиште
Ова,
где
тада,
је
варошица
васпитавана
је
постала
Руска
Руски
омладина
у
Кадетском корпусу и Девојачком институту.
Иако су имали богомоље у Корпусу , Институту и изнајмљеним
просторијама код ,,Румунске цркве", појавила се потреба за храмом који
би био баш њихов, Руски...
Најзаслужнији за дизање храма био је млади кнез Димитриј
Шаховски, који се замонашио на Светој Гори и добио монашко име
Јован. Идејно решење урадио је архитекта Александар Шевцев. Иконе у
иконостасу урадио је пуковник Иван Трофимов. Храм се напунио
иконама које су уз велики ризик донели из Русије...
Две највеће светиње храма јесу Крст у коме се налази честица
Часног Крста и копија Казањске иконе Пресвете Богородице у којој се
налази честица ризе Пресвете Богомајке.
После
Другог
светског
рата
наставља
се
епопеја
руског
избеглиштва. Бежећи од комунизма који сада разара и Краљевину
Југославију, они одлазе даље на запад Европе, Америку, Канаду,
Аустралију... У Белој Цркви остају ретке породице које су успеле да се
прилагоде новом систему, старци, Црква и гробље.
Протојереји, сенатори, генерали, пуковници, кадети... Остали су
заувек у Белој Цркви.
У избеглиштву у Америци се налазе јеромонах Јован Шаховски,
ктитор храма и свети владика Николај Велимировић, који су се већ
сретали у Охриду.
1954. године, због лошег материјалног стања и немогућности
одржавања храма, Руска црква подпада под јурисдикцију сестринске
Србске Православне цркве.
Тек 2002. године, почиње права обнова храма и он полако добија
онакво лице какво су желели и они који су га подигли. Обнављају се
зидови, али се обнавља и душа Србског и Руског народа.
49
Спомен соба руских кадета у Белој Цркви
Русију је после октобарске револуције 1917. напустило више од
два милиона грађана,од којих су многи дошли у Краљевину Срба,
Хрвата и Словенаца. Значајно уточиште руским избеглицама пружила је
Бела Црква. У малу војвођанску варош је пристигло преко 2.000 Руса
које су Белоцрквани срдачно прихватили и вратили им веру и наду у
живот. Овде је између два светска рата био смештен Кримски кадетски
корпус, који је касније, када се ујединио са Првим руским кадетским
корпусом, добио име Кадетски корпус великог кнеза Константина
Константиновића.
У кући Владимира и Валентине Кастељанов, потомака тих руских
кадета, отворен је у Белој Цркви јединствен музеј – Спомен-соба руских
кадета.
У Музеју су изложене и многобројне фотографије ученица у
љупким браон униформама украшеним белим кецељама. То су девојке
које су похађале чувени „Девојачки марјански донски институт“. Ову
средњу школу је, у периоду од 1920. до 1941. године, завршило више
од 1.000 девојака.
Већина избеглица била је из редова руске аристократије и
интелектуалаца. Они су распламсали успавани духовни и културни
живот Беле Цркве: својим прилозима подигли су Руску цркву 1930.
године, а на сачуваном плакату од 6. децембра 1940. најава је приредбе
поводом празника Кадетског корпуса, на којој „учествују хор, „дувачки
оркестар и оркестар балалајки“.
Најстарији Белоцрквани се са сетом сећају руских балетских
представа
у позоришту „Бург“,
песничких вечери
и променадног
концерта, недељом у парку варошице.
Јула прошле године Белу Цркву су посетили млади кадети из
Краснојарске области, како би помогли у сређивању запуштеног гробља
на коме је сахрањено 650 Руса, а међу њима 19 генерала. Млади кадети
су одржали променадни концерт у парку. Старији Белоцрквани су тако
евоцирали успомене на прохујала времена, прилазили су са сузама у
очима дечацима и причали им о некадашњим приредбама и концертима
који су одржавали њихови славни претходници.
50
У музеју су и бројне књиге са печатима разних кадетских корпуса
из
царске
Русије,
иконе,
кованице...
Најстарија
књига,
уџбеник
историје, датира из 1886. године. Ту су и верске књиге, затим, разно
ордење (и оно које је добио Кастељанов), па бодеж, такозвани „кинжал“
из 1900. године, једина успомена од
У Спомен-соби велику пажњу привлачи књига необичног наслова,
писана мастилом – „Зверијада“. У њој су руски кадети генерација од
1927. до 1929. године у стиху и прози описивали догодовштине из
школских клупа, хвалили омиљене професоре, али и критиковали и
исмевали оне омражене које су називали „звери“. По њима је књига и
добила име. Након матуре, тачно у поноћ, свршени кадети тајно су
предавали књигу новој генерацији да је чува и допуњује. „Зверијада“ је
дуго била брижљиво чувана тајна. Касније је овај симпатичан обичај
руских кадета прерастао у традицију.
Отварање кабинета за изучавање Руског језика у Белој Цркви
Фонд
кадетских
корпуса
"Алексеј
Јордан",
у
сарадњи
са
информатиком ад, опремио је учионицу у „Техничкој школи Сава
Мунћан“у Белој Цркви савременом рачунарском опремом,оптимизованом
заучење руског језика.
Александар Васиљевић Конузин, Амбасадор Русије у Србији
вечано је отворио у среду (5. октобра). "Руски кабинет". Том приликом
онје школи
"Сава Мунћан", уручио поклон - књиге на руском језику
сакупљене у Русији за поклон српским ученицима.Поздрављајући
присутне, Амбасадор Конузин је рекао је да се веома залаже за учење
руског језика у Србији, не само зато што је Рус него ја зато што ће све
више младих људи у Србији везивати своје стручно знање и посао за
Руски језик.
Поновни долзак Руских кадета у Белу Цркву и њихово учешће на
карневалу. Сваке године руски кадети долазе у Белу Цркву већ
неколико година за редом, учествују у акцијама сређиванја споменика и
гробља . У карневалској поворци радо учествују и красе је као драгуљ
на круни.
51
Литература-извори
1.
http://www.ruskasoba.org/srb_index.html
2.
http://www.informatika.com/page/100287/cnt/ruski-kabinet-
u-beloj-crkvi.sr-Latn-CS.htm
3.
http://serbian.ruvr.ru/2011/10/10/58489698.html
4.
http://www.pravoslavie.ru/srpska/48990.htm
5.
Апостол љубави, Радмила Гава, Бела Црква 2002.
Методологија :
Анализа садржаја интернет страница коришћена као главна
метода у писању овог рада
заједно са интервјуима које сам обавио са виђенијим члановима
Руско-Српског
пријатељства из Беле Цркве. Компаративна анализа добијених
података изведена на
крају.
52
POŠTUJ RAZLIČITO!
Aleksa Crkvenjakov, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
U ovom razvijenom svetu, i to pogotovo u okviru civilizacije koja teţi
napretku i jednakosti, tolerancija razliĉitih kultura, narodnosti, vera i jezika
je kljuĉna stavka za dalje napredovanje ka konaĉnom cilju univerzalnog
društva. A korak pre tolerancije je upravo utvrĊivanje glavnih predmeta
tolerancije. Ono što je svima upisano u genetskom kodu ili u kulturi koje se
nauĉio dok je odrastao ili u jeziku koji smatra svojim i svojih srodnika,
njihova narodnost, njihova kultura, je jedna od najosnovnijih polaznih
taĉaka
meĊusobne
i
meĊudruštvene
tolerancije.
Odliĉan
primer
je
Vojvodina, teritorija koja je pod okriljem jedne suverene vladavine (u ovom
sluĉaju, RS) ali nije etniĉki jedinstvena već upravo etniĉki izuzetno
raznovrsna i ĉine je: Srbi, Romi, MaĊari, Nemci, Bunjevci, Slovaci, Rumuni,
Rusini... Drugaĉije kulture, vere, jezika i istorije, uspevaju mirno da ţive i
saraĊuju.
Još šira slika se dobije kad se uzme u obzir cela Evropa, ili cela naša
planeta. Zbog ustaljenih shvatanja, popularne kulture i ozbiljnih mana ljudi
koji imaju suviše moći u svojih rukama po ĉitavom svetu su se dešavali
ratovi naroda, istrebljenja, proterivanja, netrepljivosti. Ta vremena se
polako gube iza nas i prekriva ih prašina istorije, a sadašnjost se mora
okrenuti ka ispravljanju nepravde i zajedniĉkom napretku.
Krajem septembra 2011. godine u Sremskim Karovcima je bio odrţan
meĊunarodni volonterski radni kamp ''Wine fest'' koji je okupio osam
volontera iz inostranstva i osam lokalnih volontera koji su imali dve nedelje
da ţive zajedno u Ekološkom centru u Sremskim Karlovcima i da rade na
pripremanju
predstve
i
zabavnog
programa
za
posetioce
festivala
„GroţĊebala''. Ja sam bio kamp-lider na tom kampu, zaduţen za rad
volontera i ovde ću predstaviti svoje viĊenje saradnje volontera, njihovo
prezentovanja svojih kultura, interkulturalni dijalog, jeziĉke barijere i ostale
aspekte multikulturalnosti koje sam uspeo da zapazim.
Iako ćilim u Turskoj zovu kilim, kurva je italijanski za skreni a pravo u
Poljskoj znaĉi desno, jeziĉkih barijera nismo imali, jer je zvaniĉan jezik
kampa bio engleski i svako je razumeo barem osnovne stvari. Sa Fincem su
se jedino javile poteškoće, ali sa dovoljno strpljenja se lako rešavala svaka
53
nedoumica. Svaki uĉesnik je bio oduševljen ţeljom drugih volontera da
nauĉe izraze njegovog jezika, te smo postavili tabelu podeljenu na jezike na
kojoj smo poĉeli od engleskog i dalje delili na druge. Tu se upisivalo sve što
je smatrano u neku ruku praktiĉnim, od pozdrava do psovki, i ljudi su ih
većinu zapamtili. Italijan iz Albina je bio pogotovo revnosan da savlada
srpski te je već drugog dana sam sebi naruĉivao piće, a posle dve nedelje je
znao prolaznicima da objasni odakle je i zašto je tu. Finac je svako jutro
pešaĉio do Dunava i tamo se sprijateljio sa jednim ribarem. Finac mu je
polako priĉao na engleskom, a ribar je znao pomalo nemaĉkog te su se u
osnovi razumeli. Jednog jutra se Hannu pojavio sav ozaren i srećan jer je od
ribara na poklon dobio malu bovu koju mu je ovaj ruĉno napravio. Da bismo
izbegli stvaranje jeziĉkih grupa kod Italijana, Španaca i Meksikanaca
ubacivali bismo
se u
njihove
razgovore na
maternjim
jezicima
na
engleskom. Naposletku smo izbegli jeziĉke grupe i jezik je postao ono što
mu je i namena – sredstvo razmene informacija meĊu svima i sredstvo za
spajanje ljudi.
U toku rada se pojavio problem opšteg nepoznavanja tehniĉkih
termina i naziva alata na engleskom jeziku. U pomoć je pritekla devojka iz
Poljske (koja studira engleski), te bi poslušala na srpskom šta ţelim nekome
da poruĉim i na perfektnom engleskom bi prenela moje reĉi. Jedini oblik
nerazumevanja sa kojim smo bili suoĉeni je bilo to što su volonteri bili
ubeĊeni da turski jezik koristi arapsko pismo, te je Tugce morala da
objašnjava reforme jezika i drţave za vreme Ataturka.
TakoĊe primetna ţelja za upoznavanjem druge kulture se javila pošto
smo se već drugog dana kampa dotakli kulinarstva. U okviru programa
kampa bio je obezbeĊen ruĉak u obliţnjem restoranu, a doruĉak i veĉeru su
volonteri u grupama od po dvoje sami spremali. Prvobitno nepoverenje
prema salati od patlidţana koju je Turkinja spremila je kratko trajalo dok
nije nastupilo opšte oduševljenje kada su je probali. Dvojica Italijana su
spremili bruskete i upravo najmlaĊeg kamp lidera upoznali sa delikatesom
od jela koje se sastoji samo od hleba i maslinovog ulja. Na moje ubeĊivanje,
Davide je kupio parĉe pice, ali i pored ţelje da ne ispadne nekulturan
primetio je kako bi takva picerija posle dva dana propala na Siciliji. Davide
je vegeterijanac, te se našao u krajnje nepovoljnoj situaciji kad je odluĉeno
da se organizuje veliki roštilj, ali na predlog većine ubaĉena je i velika
54
porcija povrća koja se pekla pored mesa i koju su na kraju svi rado probali.
Miodrag je bio proglašen za majstora palaĉinkara pošto je stotinu komada
ispekao za veĉeru. Meksikanac, koji ih je prvi put tada probao, sveĉano je
obećao da će celoj svojoj porodici spremiti palaĉinke jednog dana. A Finac je
izjavio: „Ţao mi je što vas ne mogu posluţiti sveţom morskom ribom, ali
pravim odliĉnu kajganu!”
U toku kampa bilo je organizovano razgledanje varoši i okoline. U
centru Karlovaca se nalaze pravoslavna i katoliĉka crkva, i Italijani i Španci
su bili veoma zainteresovani da je vide iznutra i pošto smo krenuli Matteo je
primetio kako Turkinja nema prekrivena ramena i predloţio daodemo neki
drugi put pošto je smatrao da nije pristojno otići razgolićen u crkvu ali i
nepoštenim da ne dobiju svi istu šansu da odmah vide crkvu. Svi su se
sloţili ali se i Turkinja izvinila što je zbog nje sve to odloţeno.
Zatim, bilo je osmišljeno interkulturno veĉe (intercultural evening) u
kojem su svi morali
da na osoben naĉin ostatku grupe predstave svoju
zemlju. Turkinja je na opštu radost mladića izvela trbušni ples uz muziku,
pokazala nam slike svog rodnog grada i posluţila nas turskim pićem rakom
(napominjući daono nema veze sa grĉkim pićem). Italijani su na internetu
pustili šaljivi crtani o razlici izmeĊu Italije i ostatka Evrope. Finac nam je
pokazao slike prirode koje je fotografisao na kampovanju po jezerima
Finske. Poljakinja je imala zanimljivu prezentaciju o istoriji svoje drţave.
Meksikanac nam je priĉao o tome kako su njegovu zemlju otkrili Evropljani,
ali kako i dalje ţive ostaci stare domorodaĉke kulture u njihovoj tradiciji.
Vladimir je odluĉio da predstavi Srbiju, te je pustio pesme Slobodana
Trkulje.
Okupljanja kao što je ovo su odliĉan pokazatelj mogućnosti uţivanja i
upoznavanja drugaĉijih kultura i tolerancije istih. Od istoka do zapada i od
severa do juga, naš svet je prepun mogućnosti doţivljavanja lepog
u
odnosu sa razliĉitim ljudima i njihovim kuturama. Nakon ovog kampa, iz
iskustva mogu i sam ponoviti da se jedna od najvećih mudrosti zaista krije u
arapskoj izreci: Pitaj me za moje vrline, ne za boju moje koţe.
Relevantna literatura i informacije:
-
Mesto
odrţavanja
http://www.ekoloskicentar.org/ (10. 10. 2011.)
55
volonterskog
kampa:
- Organizacija preko koje su volonteri saznali za kamp i prijavili se:
http://www.mis.org.rs (10. 10. 2011.)
- Organizator kampa: http://www.pokretgorana.org.rs/ (10. 10.
2011.)
-
Zakon
o
volontiranju
Republike
Srbije:
http://www.nshc.org.rs/pdf/zakon_o_volontiranju.pdf (10. 10. 2011.)
-
Program
GroţĊebala
u
Sremskim
http://www.karlovci.org.rs/pdfs/program%20grozdjenbala.pdf
2011.)
56
Karlovcima:
(10.
10.
POŠTUJ RAZLIČITO!
Jelena Popović, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
Nema sumnje da mnogi znaju znaĉenje reĉi tolerancija, odnosno
multikulturalnost, ali šta te reĉi zaista znaĉe, odnosno na šta se sadrţina
ovih pojmova suštinski odnosi? Da li ljudi znaju da budu tolerantni i da li svi
poštuju multikulturalnost? Moţemo biti licemerni i izgovoriti da. Kao i
zanemariti mnoštvo novinskih ĉlanaka i televizijskih najava: „Tinejdţeri
noţem izboli Roma“, „Nastavnica izvreĊala uĉenicu na nacionalnoj osnovi“,
„Rusini teţe do posla“. O nasilju u sportu da i ne govorim. Mnogima je i
dalje u svesti tragiĉna sudbina Francusa Brusa Tatona, kao i mnoštvo
nacionalistiĉkih, seksualno i ljudski uvredljivih parola.
MeĊutim, uprkos brojnim primerima loših i nesreĊenih odnosa u našoj
zemlji, postoje i pravi primeri tolerancije oko nas. Zato ja, kao neko ko je
poreklom iz zapadne Srbije, ţelim da pišem o svom upoznavanju sa
prelepom Vojvodinom, o novim prijateljima koje sam stekla i koji su mi,
uprkos razlikama, postali vrlo znaĉajni. Dolaskom iz male sredine u Novi
Sad i na školovanje u Karlovaĉkoj gimnaziji, poĉela sam da ţivim u
srednjoškolskom domu „Brankovo kolo“. Tu sam se prvi put susrela sa
mnogobrojnim nacijama, razliĉitim kulturama, opredeljenjima i samim tim
poĉela da uviĊam šta zaista znaĉi poštovati razliĉito. Šta znaĉi ceniti druge
kulture, a bolje upoznati svoju; prihvatiti osobu druge nacionalnosti, druge
vere i postati sa njim najbolji prijatelj. Jer tada sam shvatila da bez obzira
da li verujemo u istog Boga, ili moţda ne verujemo u onostrano uopšte, i
drugi, poput mene, imaju sliĉne probleme u porodici, imaju sliĉne mane i
vrline i podjednako udobno rame za plakanje.
Ovaj upeĉatljiv, a naizgled tako jednostavan naziv teme brzo me je
zainteresovao i podstakao da i ja iznesem svoje mišljenje, da prikaţem
stvari iz svog aspekta i da, barem nekako i na trenutak, ulepšam sliku naše
zemlje i kaţem: „Da, i kod nas se poštuje razliĉito!“ Da bih još više
utemeljila istinitost svoje priĉe i svojih misli, odluĉila sam da mi u ovom
radu pomognu: Mario, Noemi, Andrija, Nikolaja i Margareta; MaĊarica,
Srbin, Rusinka i Slovakinja. Moji prijatelji! Interesantno, ali svi su bili
oduševljeni mojom molbom da mi kaţu što više o sebi, svojoj porodiĉnoj
57
tradiciji, obiĉajima... TakoĊe, ubrzo su se potpuno oslobodili i bez mojih
pitanja sami iskazali svoju priĉu.
Nikolaja potiĉe iz Ruskog Krstura, malog sela u Baĉkoj, blizu Kule.
Ona je grkokatoliĉke vere, u kojoj se ne poštuju porodiĉni sveci, niti slave.
Rusini proslavljaju samo Svetu Janu i Svetog Nikolaja, po kojem je ona i
dobila ime. Uskrs se kod njih naziva Pasha. Nikolaji je rusinski maternji
jezik, ali i srpski uĉi od malih nogu. Samim tim, krenuvši u srednju muziĉku
školu, lako se navikla na novosadsku sredinu i u školi nije imala problema
sa uklapanjem, posebno što su, kako kaţe, Rusini vrlo talentovani za
muziku, te u razred sa njom idu još dve drugarice iz njenog mesta.
Ismevanje ili neku drugu vrstu omalovaţavanja nikada nije doţivela.
Drugima je ĉak uvek bila zanimljiva i privlaĉna upravo zbog svog naglaska.
Rusini su miroljubivi, tradicionalni i ne vole psovke. Iz ljubavi prema muzici,
proizilazi i njihova ljubav prema folkloru, te imaju dva veoma popularna
festivala. Jedan je za decu i naziva se „Pupoljak“, dok se drugi namenjen
odraslima zove
„Crvena ruţa“ i predstavlja pravu feštu koja se slavi tri dana i u kojoj
su svi veseli i sveĉano raspolozeni.
Margareta ide sa mnom u Karlovaĉku gimnaziju i objašnjava da su
Slovaci protestantske vere, ali i da je njeno selo Lalić podjednako naseljeno
katolicima i protestantima te su od malena, uprkos razlici u veroispovesti,
nauĉeni toleranciji i prijateljskom odnosu jedni sa drugima. Ono što je
posebno zanimljivo jeste to da kod njih sveštenik moţe biti i osoba ţenskog
pola, što je za mene bilo vrlo neĉekivano. TakoĊe naglašava da je ni u
srednjoj školi nisu doĉekale neprijatnosti i da je to što je drugaĉije
nacionalnosti u odnosu na srpsku većinu, njenim prijateljima nebitno.
Slovaci su vredni, dosta se bave poljoprivredom, ali su ujedno uvek
raspoloţeni, uvek su spremni za zabavu i slavlje. Slave seosku slavu koja se
zove „Kirbaj“ i slave je na dan kada je sagraĊena crkva u njihovom selu,
dok je Srbi slave na Mitrovdan, ali istiĉe da u stvari, svi zajedno slave; Srbi
dolaze na njihovu slavu i zabavljaju se zajedno sa njima i obrnuto.
Moja cimerka iz Feketića, Noemi, je MaĊarica, a nas dve smo jedne
od desetine drugih koje ţive zajedno i funkcionišu na human i prirodan
naĉin. Noemi kaţe da su MaĊari društveni i ljubazni, u šta sam se i sama
uverila, upoznavši njenu porodicu kod koje sa radošću s njom odlazim. Ona
58
sama dodaje da se MaĊari ne tuĊe i ne dele ljude po veri i naciji mada
smatra da Srbi imaju ponekad problem da ih prihvate, ali se nada da će se
to promeniti.
Andrija iz Odţaka jeste Srbin kojem vera i nacionalnost ne
predstavljaju prepreke za iskrena prijateljstva. Andrija zapravo nikada ni ne
misli o religiji. I on je, poput mene, imao sreću da se dolaskom u Novi Sad
susretne sa toliko razliĉitih ljudi.
Koliko sliĉan njemu, toliko i razliĉit jeste Mario, drug sa kojim sedim
u istoj klupi od kada sam upisala Karlovaĉku gimnaziju. Mario je veoma
pozitivna, zrela i pametna osoba, jedan je od najtolerantnijh deĉaka koje
poznajem. Mario je do sedmog razreda osnovne škole ţiveo u Kuli, gradiću
blizu Novog Sada. Tamo se osećao kao da je drugaĉiji od okoline; smetala
mu je atmosfera malog grada koja je podrazumevala neke tipiĉne i
svakodnevno uobiĉajene dogaĊaje, ograniĉenja, površnost svojih vršnjaka...
Preselivši se u Novi Sad, on konaĉno pronalazi osobe sliĉne sebi,
neopterećene lokalnim tabuima. Iako roĊen u patrijarhalnoj sredini, Mario
se bori da bude drugaĉiji, da mu interesovanja ne odreĊuju drugi, već on
sam. Mario se izjašnjava kao ateista, ali i poštuje druge koji veruju. Za
njega ograniĉenja ne postoje.
S razlogom mogu da smatram da sam došavši u Novi Sad na
školovanje poĉela da razmišljam na drugaĉiji naĉin, da sam postala
tolerantnija i zrelija kao liĉnost. Karlovaĉka gimnazija i druţenje sa mojim
prijateljima su mi pruţili priliku da kroz izloţbe, predstave, razne sekcije i
ekskurzije zaista shvatim šta je multikulturalnost. U moju školu ĉesto dolaze
inostrani knjiţevnici i predavaĉi, koji nas upoznaju sa svojom kulturom i
naĉinom ţivota.
Sa razredom sam gledala predstavu „Ćelava pevaĉica“
Eţena Joneska, rumunskog dramskog pisca, koji i sam ima multinacionalno
poreklo,
a
temu
za
svoje
delo
pronalazi
u
apsurdnosti
ljudske
svakodnevnice. Bili smo i na neobiĉnoj izloţbi crteţa rumunskog umetnika
Dana Perţovskog. Njegovi radovi sadrţe motive ironije koji se prepliću sa
motivima humora, i njima upućuje kritiku društvu, politici i kulturi. TakoĊe,
prošle školske godine smo na ekskurziji posetili gradove MaĊarske,
Budimeštu i Sent Andreju, gde smo se bliţe upoznali sa maĊarskom
istorijom, znamenitostima i kulturom kao i sa srpsko-maĊarskim istorijskim
i kulturnim vezama.
59
Na kraju, ono što je najbitnije i suština svega jeste da smo svi mi
dobri drugari, da nama nije strano kada neko kaze „Dobri Ċenj“, odnosno
„Dobar dan“, ili „Đakujem“ kao i „Hvala“. Niko to ne moţe definisati kao
prepreku, jer nije razliĉitost u obiĉajima, kulturi i seksualnosti ono što je
najbitnije; bitno je kakvi smo ljudi i kakva nam je duša.
Svi smo mi sliĉni jednom velikom kolaĉu, saĉinjenom od raznih
sastojaka, a opet tako dobro rasporeĊeni u jednu neobiĉnu celinu. Ima nas i
tamnoputih, svetlokosih, visokih i niskih, kovrdţavih i pravih, pa se lepo
slazemo! Zato vera, nacija i kultura ne smeju da nam budu granice! I zato,
poštujmo razliĉito!
Literatura:
1.
Vil
Kimlika,
Multikulturalno
graĊanstvo:
Liberalna
teorija
manjinskih prava,
Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2002.
2. Milan Mesić, Multikulturalizam, Školska knjiga, Zagreb, 2006.
3. Ljubinko Pušić, Urbana kultura: osnova odrţive multikulturalnosti,
SAS i
Filozofski fakultet, Novi Sad, 2003.
4. http://www.vojvodina.gov.rs/
5.http://www.romanianculturalcentre.org.uk/announcements/extra/2
006/09/romanian-theatre/
7. http://www.snp.org.rs/latinica/predstave/celava-pevacica
60
POŠTUJMO RAZLIČITO
Boris Jarić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
Lako je prihvatiti, razumeti i voleti sliĉnost. Odabrati krug ljudi s
kojima
je
komunikacija
prepoznatljiva
bez
mnogo
reĉi.
Odabrati
razumevanje i ostati u zoni sigurnog, toplog, domaćeg.
MeĊutim, šta kada je slika u ogledalu drugaĉija od nama poznate?
Kada neko ima razlicite stavove, ubeĊenja, verovanja?
Kada se u bilo kom smislu razlikuje od svega za šta se zalaţemo?
Kada pripada drugaĉijem seksualnom opredeljenju ili ima politiĉka
ubeĊenja s kojima se ne slazemo?
Kada ima drugaĉiju boju koţe, govori nama stranim, hladnim
jezikom, umesto sedmog januara slavi dvadeset i peti decembar, ili, ne daj
Boţe, mesto Krsne slave Kurban-Bajram?
Tada nastaje dilema - kako komunicirati sa takvim osobama?
Izbegavati ih, ţiveti pored njih a ne sa njima, ili se opredeliti za teţi,
ali daleko humaniji i razumniji put i prihvatiti razliĉitost u svakom smislu?
sam, iskreno, za onu treću opciju. UbeĊen da ona nije i ne sme da
bude poza, fetiš, saţaljenje ako smo hendikepiranoj osobi ukazali pomoć ili
hvalisanje zbog gesta sto smo siromahu na ulici spustili dve kovanice u
utrnulu
ispruţenu
ruku.
To
je
najdublje
shvatanje
tolerancije
uz
obrazloţenje da ona ne podrazumeva klimanje glavom na sve sa ĉime se ne
slaţemo. Naprotiv. Argumentovan, konstruktivan dijalog i kod najvećih
neslaganja moţe dovesti do kompromisa. Ali, ako se i to ne dogodi,
razliĉitost treba poštovati, jer na nju svako ima pravo koje mu roĊenjem
pripada.
Ĉim doĊemo na svet, isti smo kao drugi. Imamo iste potrebe.
Odjednom se naĊemo u njemu sami, merimo i obeleţavamo, ali sada vidimo
boje ljudi, primećujemo njihove razliĉitosti i, kao svesne osobe, razumemo
ih.
Retko
kada prihvatamo.
Sinonimna upotreba reci "tolerancija" i
"prihvatanje" predstavljala mi je jedan od većih problema sa kojima sam se
suoĉio razmišljajući o ovoj temi.
Tolerancija podrazumeva akciju, podrazumeva sedenje pored osobe
sa kojom se ne slaţemo i suzdrţavanje od konflikta u kojima je jedna strana
61
ugroţena. Tolerancija, sama po sebi, nije stanje svesti, vec ukljuĉuje akciju,
ili, preciznije, odstupanje od iste.
Moţemo li traţiti ili oĉekivati
da nas drugi prihvate? I da mi
prihvatimo druge?
Ne razumem huligansku ikonografiju ţivota. Kako da onda budem
tolerantan prema njima? Ako prolaze dani a da pripadnici takvih gupa, ili
cak subkulture u nekim slucajevima, ne nasrnu na nekog ko je od njih
razliĉit,
osnovni
nivo
tolerancije
je
postignut
-
uzdrţali
su
se
od
preduzimanja negativne akcije prema nekome ko vodi naĉin ţivota koji oni
ne ţele da razumeju.
Da li bismo ĉak i to ukoliko jednog huligana tretiram kao bilo kog
drugog prolaznika na ulici, kao ravnopravnog graĊanina, mogli nazvati višim
nivoom tolerancije?
Moj doţivljaj te osobe nije se promenio. Šta bi bilo potrebno da
razumem njegov naĉin zivota? Prvo, morao bih da se donekle sloţim s
njegovim stavovima. A da bi se to dogodilo, moralo bi da dodje do promene
percepcije "dobrog" i "loseg", pošto njihov naĉin ţivota predstavlja opasnost
za druge i ultimativno samouništenje. Na kraju, morao bih da izbrišem svoje
duboko ukorenjeno ubeĊenje da svaka osoba zasluţuje poštovanje, pošto se
"huliganska percepcija ţivota" skoro nikada ne vodi tom devizom.
Ali, šta bi bio moj odgovor na pitanje: "Moţemo li oĉekivati da drugi
budu tolerantni?"
Da, jer ni sliĉnost ni razliĉitost meĊu ljudima ne mogu i ne smeju biti
alibi za agresivne radnje i dela.
Nije lako biti tolerantan u širem smislu te reĉi koji podrazumeva
osnovnu dozu prihvatanja i otvorenosti, jer to nije privremeni niti selektivni
manir. Tako shvaćen, pretvara se u svoju suprotnost. Zato nijednog
trenutka ne smemo zaboraviti da smo svi mi u necemu razliĉiti od drugih.
Zbog svega ovoga smatram da je tolerancija svojevrsna filozofija,
proces koji se uĉi, gradi i unapreĊuje ĉitavog ţivota ĉiji nam plod
omogućava da se uspešno integrišemo u društvo na kom god meridijanu da
se naĊemo.
62
Korišćena literatura:
Ljubiša Mitrović, Civilno društvo i multikultiralizam na Balkanu,
Beograd, 2004.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija
http://www.dayline.info/index.php?option=com_content&task=view&id=14
159&Itemid=195
63
POŠTUJMO RAZLIČITO (RATUJMO LJUBAV, NE VODIMO RAT)
Matija Babić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
Nedavno sam se vratio iz Sjedinjenih Drţva, gde sam proveo godinu
dana kao uĉenik na razmeni. Tamo sam pored Dţerada, Brajsa, Ore, Grega,
Ešli, Ember i Gabrijela stekao još mnogo prijatelja koje nikad neću
zaboraviti i koji su postali deo mene. Iako su ameriĉka i srpska nacija
teritorijalno i kulturološki veoma daleke, ja sam te godine, uprkos strahu od
novog, uspeo da sebi naĊem nov dom. Zahvaljujući svim tim ljudima koji
su me prihvatili kao i svojoj volji da se novoj sredini prilagodim, stekao sam
nezaboravna iskustva. Ali, za to je bilo potrebno mnogo rayumevanja, i sa
moje i sa njihove strane.
Pre nego što sam stigao u Findli, upozorili su me na razliku u kulturi i
problemima koji iz toga mogu nastati. Najpre sam pomislio da se pod tim
podrazumevaju drukĉiji kućni obiĉaji, stroţija pravila oblaĉenja, razliĉiti
sleng meĊu vršnjacima i sliĉno. MeĊutim, kulturna razlika se odnosila na
nešto drugo. Nešto mnogo veće. Nakon što sam stigao i skrasio se, poĉeo
sam da primećujem koliko se vrednosni sistemi Evropljana i Amerikanaca
suštinski razlikuju.
Gde god da se pogleda, primetiće se razlika u nekom aspektu kulture
i svakodnevnog ţivota: u trajanju brakova, ponašanju u školama, vaspitanju
dece... Naroĉito me je iznenadila razlika u odnosu prema seksu i oruţiju.
Kada sam stigao, baka sa kojom sam ţiveo i koja se starala o meni mi je
bez ikakvih problema kupila vazdušni pištolj, i pustila me da pucam iz njega
bez njenog nadzora. Ovako nešto mi moji roditelji nikad ne bi dozvolili.
MeĊutim, šokirala me je njena reakcija kad sam je zamolio da izaĊem sa
devojkom u trţni centar. Rekla je da ja ne bi ni trebalo da imam devojku
tako mlad, što je mene još više zaĉudilo jer su moji roditelji sa simpatijama
komentarisali sve devojĉice u koje sam se zaljubljivao. Sa druge strane, pre
dve godine sam uĉestvovao na inernacionalnom kampu za mlade, i svake
veĉeri, nekoliko Francuskinja je ostajalo u našoj sobi do kasno uveĉe. Kada
je naša profesorica o ovome obavestila njihovu, ona je smireno objasnila da
Francuzi o seksu još od malena, i da ona ima poverenja u svoje uĉenicei te
da one neće raditi ništa što im ne prija.
64
Sada bi već trebalo da je jasno: u Americi seks predstavlja mnogo
veću pretnju mladima nego oruţije ili bilo koja druga vrsta nasilja.
Statistike govore da je poslednjih godina u Americi zabeleţem
znaĉajan porast trudnoće kod devojaka mlaĊih od 20 godina. Istraţivanja
pokazuju da u Sjedinjnim Drţavama na svakih 1000 tinejdţerki njih 85
zatrudni. TakoĊe, broj oĉeva ovih beba koji zapravo ostane sa majkom i
odgoji dete je zabrinjavajuće mali. U Evropi, broj trudnica na 1000
tinejdţerki je ĉetiri puta manji, i oĉevi mnogo ĉešće ostaju sa novoroĊenim
detetom. U većini drţava Evrope, mladima se još u osnovnoj školi pruţa
kvalitetno obrazovanje o kontracepciji, seksualno prenosivim bolestima
(STD), trudnoći, anatomiji polnih organa i seksu uopšte. Ova predavanja
mlade upozoravaju s posledicama, ali ih i pripremaju na zreli, seksualni
ţivot koji ih uskoro ĉeka. U Americi, naprotiv, ovakva predavanja gotovo da
ne postoje. Ova tema je za njih tabu, i mnogi ne ţele da priĉaju o njoj. Ĉak
su i filmovi u kojima se vidi i najmanji deo golog ţenskog tela zabranjeni
maloletnicima u bioskopu. Nešto najbliţe edukaciji o seksu je zabrana koju
mladi dobijaju od svojih roditelja.
Ogroman broj tinejdţera ni ne razmišlja o onome što prethodi i
posledicama u seksu dok se ne naĊu u prilici da imaju odnos, što ih ostavlja
nesigurne, nespretne, i najgore, nespremne. Upravo ovo je razlog najvećeg
dela trudnoća tinejdţerki, kao i prenošenju polnih bolesti. O potrebi za
edukacijom govori i Salt-N-Pepa u poznatoj pesmi „Let's talk abou sex“
(priĉajmo o seksu): „Let's talk about all the good things and the bad
things... let's talk about aids...“ (Priĉajmo o svim dobrim i lošim stvarima
koje mogu da se dese...Priĉajmo o sidi). No, to su stvari o kojima se u
Americi uglavnom ćuti.
***
Za razliku od toga, ameriĉki stav prema vatrenom oruţiju je
ekstremno razliĉit u odnosu na Evropu, pogotovo kad je reĉ o mladima. U
većini drţava Evrope, civilima nije dozvoljeno da poseduju pištolj, a kamoli
neko drugo vatreno oruţije bez dozvole za koju je neophodno podneti
specijalan zahtev i koju je obavezno redovno obnavljati. Najviše onih koji
legalno poseduju bilo kakvu spravu za ubijanje su pripadnici policije i
vojske. Sa druge strane, u Sjedinjenim Drţavama postoji zakon na osnovu
kojeg svaki punoletni graĊanin ima pravo da poseduje pištolj ili saĉmaru dok
65
god je prijavi kad je kupi. TakoĊe, po sliĉnom zakonu, svi imaju pravo da
pucaju na bilo koga ko se nepozvan naĊe na njihovoj teritoriji pod
izgovorom
da
su
zloupotrebljavaju.
se
osetili
ugroţenim.
Zabrinjavajuća
je
Naţalost,
ĉinjenica
da
ovi
39%
zakoni
se
ameriĉkih
domaćinstava poseduje vatreno oruţije i da se samo u periodu 2001-2004.
godine, desilo više od 42 000 ubistava vatrenim oruţjem. Roditelji poseduju
pištolje,
deca
se ubijanju uĉe gladajući crtane filmove.
Na
ţalost,
istraţivanja pokazuju oruţje koristi duplo više ljudi ubiju uzrasta od 14 do
24 godine nego pripadnici svih ostalih starosnih grupa zajedno.
U Evropi se ovakvi postupci mnogo stroţije kaţnjavaju i samim tim,
incidenti sliĉni ovome su znatno reĊi. U Americi se, na svakih 100 000
stanovnika, u proseku, desi oko 6,5 ubistava nekim oruţijem. U Evropi, na
100 000 stanovnika, ovaj broj je više od ĉetiri puta manji.
***
Ovi primeri su, od bezbroj drugih, dva oĉigledna koja porede dve
ekonomski, politiĉki i vojno razliĉite drţavne unije. Na osnovu ovoga, Evropa
moţda zvuĉi naprednije i kulturnije od Amerike. No u Sjedinjenim Drţavama
mladi ranije poĉinju da rade, brţe postaju samostalniji, više zaraĊuju i ova
komparacija nije prost vrednosti sud. Ma kako se meni, sa ove strane
Atlantika, ĉinilo, uz analizu mnogih drugih primera koje ovde nisam
spominjao, došli bismo do zakljuĉka da nijedan sistem nije ni bolji, ni gori.
Samo su drugaĉiji.
Moj boravak u SAD-u mi je pomogao da shvatim da ţivot koji u
Novom Sadu vodim nije jedini koji postoji. TakoĊe, pomogao mi je da
budem tolerantniji spram razliĉitih ljudi i obiĉaja, bez obzira na to što te iste
stvari posmatram kritiĉki.
Godinu dana u Ohaju me je osamostalilo, disciplinovalo i uĉinilo
drugaĉijim, ali me je i navelo da shvatim da postoje stvari u Srbiji koje mi
mnogo znaĉe a o kojima nisam razmišljao.
Da zavolim razliĉito!
Jer, dok sam u Americi ţudeo za bakinim pekmezom od kajsija,
mršavim srpskim palaĉinkama, domaćom pilećom supom, sveţe ispeĉenim
nezdravim belim hlebom, ĉevapĉićima, lubenicama коje Romi svake godine
prodaju pred mojom zgradom, sladoledom koji sam kupovao kod komšije
Albanca, i dok su mi nedostajali školsko dvorište, izlasci u centar, Brzi,
66
Nedla, Megi, Hana, Vule, Kefa, Jova, Marko, PeĊa, Đole, Smigi, Vuk, moji
roditelji i sinhronizovani SunĊer Bob, danas s nostalgijom razmišljam o
Dţeradu, baki Kej, Medison, Kejtlen i njihovoj velikoj familiji, Brajsu, Ori,
Gregu,
Gabrijeli
Avganistancima,
i
druţenju
Ukrajincima
oko
i
vatre
Rusima
u
dvorištu,
koje
sam
o
svim
upoznao,
o
onim
mom
košarkaškom treneru, o prvom zaraĊenom novcu, o bejzbolu, o njihovom
zaprepaštenju što pavlaku maţem na hleb a ne prelivam je po salati, o školi
u kojoj sam imao samo sedam predmeta od kojih je jedan bio moderan
ples, o Wall Martu i Oreo keksu.
O svemu onome koje je toliko razliĉito od ţivota koji me ovde
okruţuje. O onome što sam zavoleo.
*Literatura
Wikipedia,
posećeno
1.
10.
"http://en.wikipedia.org/wiki
2011;
URL:
HYPERLINK
Gun_violence_in_the_United_States"
http://en.wikipedia.org/wiki/Gun_violence_in_the_United_States
Wikipedia,
posećeno
2.
10.
2011;
URL
HYPERLINK
"http://en.wikipedia.org/wiki/Teenage_pregnancy"
http://en.wikipedia.org/wiki/Teenage_pregnancy
Guttmacher
Institute:
U.S.
Teenage
Pregnancies,
Births
and
Abortions: National and State Trends and Trends by Race and Ethnicity
Posećeno
2.
10.
2011;
URL:
"http://www.guttmacher.org/pubs/USTPtrends.pdf"
www.guttmacher.org/pubs/USTPtrends.pdf
67
HYPERLINK
POŠTUJMO RAZLIČITO
Olivera Batić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
Ne mogu da budem sasvim srećna, i da, recimo, pijem jogurt, ĉaj ili
vodu i uz to radim nešto produktivno, a da ne razjasnim sebi, misli zaĉete
skorašnjom ,za mene potpuno dirljivom situacijom, koja je zapoĉeta sa
moţda skrivenim ciljem-podele i kalsifikacije ljudi. Poĉelo je, od sasvim
vidno neuspelog pokušaja da ne otvorim vrata popisivaĉu stanovništva, u
ĉemu me je ipak spreĉila ,moţda karma, ili znatiţelja. Ipak, mladić je ušao u
stan i pritom obraćajući mi se neobiĉno kulturno, zamolio da se ’’izjasnim u
skladu sa liĉnim osećnjima’’ u vezi sa svojim etniĉkim poreklom i
pripadnošću.
Dakle, u meni su simultano, i haotiĉno navirale konfuzija i lucidnost.
Verovatno taj gradativni impuls, i jeste ona vrsta suštine, sa kojom se
rodimo, koja je moţda deo naše DNK, ali i ona dogma kojom se vodimo i
kojom su nas ţivot i majke i bake i deke protkali. I eto, sasvim lako sam se
, uprkos svojim godinama, izjasnila kao ’’Jugoslovenka’’!-ali koliko sam bila
iskrena ili izmanipulisana.? Inspiracija, praktiĉno i vrlo intimno, zasnovana
na svesti i uobliĉavanju iskustava tokom odrastanja uz BK, B92, NIN, ali
svakako i dekine, ĐinĊićeve, Tesline, Draškovićeve, Titove i Šerbedţijine
figure, me je obeznanila i na momenat izazvala. I svakako se sada borim da
nastvaim da ţivim ’’jugoslovensku multikulturalnost’’!
Vremenom, od samog poĉetka-kraja ’’problema šest republika’’,
izdvaja se fantastiĉna grupa multikulturalnih, ali nekako i monokulturalnih
pitanja, - ukoliko se Jugosalvija vodi Titovom idejom bratstva i jedinstva, da
li je ovo samo proizvelo efekat oksimorona? Gde je Jugosalvija kao laţna
tovrevina, samo jedna jasna leksema, ali ipak osakaćena nekolicinom
atributa koji se ĉine vrlo kontrasnim?! Nekako mi se ĉini da priĉa o Srbima i
Hrvatima, biva sve sliĉnijia tragediji moţda, Eteokla i Polinika, braće koja
zarad borbe oko vlasti ginu, dok neka treća, sasvim irelevantna a statiĉno i
nepobitno realna osoba Kreont, koristi sluĉaj i preuzima vlast! A sluĉaj
’’Jugoslovenskih Amerikanaca’’. Tesla i Šerbedţija, kao veĉita spona naše
srpsko-hrvatske ’ludosti’ i inata, na kraju ostaju definisani kao na izgled
sasvim multikulturalna bića iliti ’’Amerikanci, srpskog porekla, roĊeni u
68
Hrvatskoj’’. Raspravljajući, mi Balkanci, o tome da li su oni Srbi ili Hrvati,
nismo nikako primetili sasvim jasnu smelost Njujorĉana, koji su jednu ulicu
posvetili Tesli! Kako je to izrazit oblik multikulturalizma! Ali, mi, Jugosloveni,
nikako nismo razrešili konkretnije segmente - ni Teslinog ni Šerbedţijinog
porekla, iz ĉega decenijama proizilaze ne -tolerantni izlivi šovonizma i jada.
I to sa obe strane ,što dokazuje našu neopozivu sliĉnost temperamenta,
graviranog ponosa, inata i ţelje za ’kamuflaţom’ i dokazivanjem naše
’’potpune etniĉke i kulturne razliĉitosti’’. Stanje agonije ovog tipa, u
famoznoj ’’jugosferi’’, vodi ka samodestrukciji.
Tako je, vremenom, propagiranje razliĉitosti Srba i Hrvata, svedeno
na vrlo naizgled bezazlenu, svakodnevnu
društvenu
izjavu. Dakle, fraza
upotrebljavana obiĉno sa vidno kulturnim ciljem, da se nekome poţeli
prijatno veĉe,
postala je još jedan izvor netolerancije i diskrimancije
izmeĊu dva naroda. Da li poţeleti :’’Dobro veĉe’’,’’Dobar veĉe’’ili’’Dobra
veĉer’’, ostaje pusta dilema, i to koja je na internet-forumima i google-u
brojala preko 200.000. rezultata! Ali, najbezazlenije i najsigurnije bismo je
mogli okarakterisati kao ţelju ĉoveka, za uspostavljanjem društvenih
odnosa. MeĊutim, jednom prilikom, u Hrvatskoj verziji kviza ’’Tko ţeli biti
milijunaš’’, takmiĉarka je rekla:’’Dobro veĉe’’, na šta je inaĉe, vrlo
nacionalno nastrojeni voditelj Tarik Filipović rekao:’’Pa zašto gospoĊo DoBRo VEĈE-?!’’.Apropo jeziĉke ’’multikulturalnosti’’, u hrvatskim medijima,
plasirana je infromacija, još 2008.godine,da će se u školama ponovo uĉiti
ćirilica. Reakcije, su bile priliĉno intrigirajuće, i bazirane na relativno siĉnim
izjavama Zagrepĉana, ’’da bi bilo lepo da njihova deca nauĉe još jedno
pismo’’, iliti ’’da im nije na odmet da znaju još jedan jezik’’! ali, osvrćući se
stanju opšteg problema i zaista nimalo tolerantnih termina ’’posrbljavanje
Hrvata’’ i ’’ĉišćenja hrvatskog jezika od srbizama’’ otvara niz polemika i
bizarnih aluzija.
No, isto se dešava i ovde. Naši osvedoĉeni nacionalisti i jeziĉki puristi
se, na primer, zgraţavaju nad reĉju tisuća, smatrajući je hrvatskom ne
znajući da je u pitanju drevna staroslovenska reĉ a da je hiljada zapravo
grecizam.
Doktor srpske istorije, koji trenutno ţivi i radi u Londonu, Dejan
Đokić, u intervjuu sa britanskim novinarom, sa dozom šarma i suptilnosti
govorio o problemu –postjugoslovenizma. Umereno, i nekako, apstraktnim
69
reĉnikom, osvrćući se na period devedesetih i ’’Oluju’’, nemire, Miloševića,
razmatra tenziju i meĊuljudske odnose ovh dvaju zemalja. Konkretno,
profesor se okreće kulminaciji i pitanju da li je i zašto došlo do trajne
povrede
odnosa,
aluDirajući
na
gotovo
isti
mentalitet,
strukturu
i
neprikosnovenu sliĉnost Srba i Hrvata. Najupeĉatljivijim komentarom je
skrenuo paţnju - na srpsko-hrvatsku neraskidivu vezu, baziranu na
razumevanju bez prevodioca, na gotovo istoj muzici koju slušamo, hrani
koju volimo...i dokazujući da je postjugoslovenizam ekvivalentan pojmu
tolerancije, ali da suštinu treba sami da spoznamo.
Evo, pamtiti one fantastiĉne godine, kada se tako lako letovalo u
Makarskoj, kada su postojali dugi korzoi, igranke i kada se na priredbama
salutiralo idealima, kada su uopšte postojali ideali! Kada se pisalo Bitlsima i
sanjao London! Znati i priĉati potomcima o tim vrmeneima, i momentima ,
dobrog ţivota
bilo
bi vrlo produktivno u podizanju svesti o
našoj
monokulturalnoj i sasvim bogatoj ili moţda i nametnutoj iskri jedinstva.
Od kada su krenuli, sa prostora izmeĊu Dnjestra, Dnjepra, na
severu Baltiĉkog mora, naj jug, Sloveni su odluĉno naselili Balkan, i postali
Balkanci. I posle hiljada ili tisuća simbola, sponi, TuĊmana, Miloševića,
Izebegovića, bilo bi lepo zapaziti –princip ili mehanizam suncokreta.
Svakoga dana, iznova, krećemo i pratimo nešto što je donekle naš smisao i
naša uloga. Stalno je isto, i sliĉno ’istome’. Promenilo se ovde, toliko
’Sunaca’. Mnoga smo ubijali, nekima smo se klanjali, neke smo zvali
drugovima! Oduvek je suncokretu potrebno sunce, da bi ga vodilo. Ali,
pošto Sunce ne zavisi od Suncokreta, ono i dalje sija i obasjava druge
prosotre, ĉak i kada taj suncokret uvene. Što je sasvim u redu. Ali nećemo i
ne moţemo biti revolucionarni ili buntovni, pa pokušati da poremetimo
harmoniju ovog mehanizma i zato će suncokret ostati Suncokret. Tako ćemo
i mi. I suncokret će moţda neki umetnici ubrati, ispresovati i uramiti! Pa
eventualno napraviti koktel-izloţbu!
Ravna gluposti, ta urnebesna i univerzumska
’Markom Kraljevićem’, dovešće
potreba za dotiĉnim
do lošijih od Tadića i Josipovića. (Ali
ĉinjenica je da priĉe o ovom junaku, ostaju farsa). Ali, ići u susret
komunizmu, filmu, Jat-u, konjanicima, sarmi, Dalmatinkama, petokrakoj,
Divcu i Draţenu Petroviću, Andriću, Knez Mihajilovoj i radujući se susretima
70
s teatrima punih BeograĊanki, NovosaĊanki i Sarajki, moţda i je i bio dobar
put ka lošoj izgradnji ’Kuće cveća?!’’
Literatura:
Vladimir Pištalo, Tesla, portret meĊu maskama. Agora, Zrenjanin,
2009.
Leksikom ex ju mitologije, Rende, Beograd, 2005.
SFRJ za poĉetnike, www.b92.net/tv
71
POŠTUJMO RAZLIČITO
Sofija Balać, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
“Reĉ tolerancija potiĉe iz grĉke reĉi tolerare, što znaĉi podnositi, trpeti
i uvaţavati tuĊe mišljenje i uverenje. Tolerancija govori o poštovanju, brizi,
donošenju ispravnih zakljuĉaka i prvenstveno o ţivotu u miru i ljubavi.”
Kada bi trebalo da odgovorim na pitanje o tome šta je tolerancija i
zašto je ona bitna, i sama bih rekla nešto sliĉno. Dodala bih još i da je
tolerancija nerazdvojna sa multikulturalnošću i da je sve lakše kada
shvatimo koliko su i jedan i drugi pojam bitni i neizostavni deo naših ţivota.
Imam sedamnaest godina i moja vanškolska interesovanja ukljuĉuju
muziku, fotografiju i jezike. Pre dve godine sam se iz Baĉke Topole preselila
u Novi Sad kako bih pohaĊala Karlovaĉku gimnaziju. Odrastajući u sredini u
kojoj su široko zastupljeni maĊarski jezik i kultura, od malena sam uĉila o
toleranciji, iako ja toga nisam ni bila svesna.
Na ideju da napišem ovaj esej sam došla posle gledanja predstave
“Krici i šaputanja” MaĊarskog pozorišta iz Kluţa u Rumuniji, na pozorišnom
festival Bitef. Ova predstava me je inspirisala da razmišljam o razliĉitim
stvarima, izmeĊu ostalog i o tome koliko sam tolerantna, i ako jesam, da li
je to dovoljno, ne zbog tematike predstave, negozbog ĉinjenice da je ona
izvoĊena na maĊarskom jeziku, da je reĉ o ĉuvenom švedskom reţiseru
Ingmaru Bergmanu kao i zbog ĉinjenice da su to dve razliĉite kulture
spojene u jedan koncept. TakoĊe, ova predstava me je podsetila i na moju
vezu sa maĊarskim jezikom.
“Krici i šaputanja” je predstava u adaptaciji i reţiji Andreja
Šerbana, sa ĉijim su se radom posetioci Bitefa već mogli sresti prethodnih
godina. Nastala je po uzoru na istoimeni film Ingmara Bergmana i raĊena je
tako da publici omogući da svedoĉi o nastajanju filma, da se upozna sa
Bergmanovom metafizikom i da joj se pribliţi naĉin njegovog razmišljanja.
Iako sam i pre gledanja predstave znala ko je Ingmar Bergman, ona me je
motivisala da podrobnije istraţim njegov ţivot i rad, kao i da pogledam neke
od njegovih fimova.
Beogradski Internacionalni Teatarski Festival (Bitef) je osnovan
1967. godine. Razvijajući se i rastući, postao je jedan od najvaţnijih i
72
najvećih evropskih festivala. Već godinama prevazilazi sve kulturne i
politiĉke barijere i ide u korak sa evolucijom pozorišne scene. Bitef je jedan
od retkih pozorišnig festivala koji obuhvata i eksperimentalne i tradicionalne
forme predstava. Selektori glavnog programa su Jovan Ćirilov i Anja Šuša.
Posetioci ovog festivala su u mogućnosti da vide hrabre eksperimentalne
scenske nastupe, ali i klasiĉna ostvarenja. Evropska fondacija Premio
Europa per il Teatro je 1999. godine Bitefu uruĉila Specijalnu nagradu.
Spisak umetnika koji su uĉestvovali na Bitefu je dug, neki od njih su
otkriveni upravo tu, a nekima je ovaj festival bio još jedna potvrda
sopstvene
umetniĉke
vrednosti.
Osnovni
cilj
Bitefa
je
da
predstavi
najznaĉajnije internacionalne autore, produkcije i fenomene savremene
izvoĊaĉke scene. Na taj naĉin Bitef promoviše razliĉite pristupe teatru, ali i
razlike, miltikulturalnost i toleranciju. Bitef takoĊe podstiĉe razvoj srpske
scene izvoĊaĉkih umetnosti i omogućava joj priznavanje u meĊunarodnom
kontekstu.
Program festivala se odrţava na razliĉitim gradskim lokacijama,
pozorišnim i drugim originalnim prostorima u Beogradu, ali od prošle godine
je zapoĉeo program koji podrazumeva izvoĊenje znaĉajnih predstava u
Novom Sadu zahvaljujući kojem sam i sama postala deo bitefovske publike.
Gledajući “Krike i šaputanja” u novosadskom Srpskom narodnom
pozorištu, nisam mogla a da ne budem ponosna na ĉinjenicu da ipak
razumem po nešto od izgovorenog teksta na maĊarskom jeziku i da ne
moram poput mnogih u sali da gledam u titl projektovan na zidu. Iako
nikada nisam išla na kurseve maĊarskog jezika, dosta ga razumem,
zahvaljujući tome što sam odrasla u multinacionalnoj sredini Baĉke Topole.
Postojala su deca sa kojima sam htela da se igram, ali je jeziĉka barijera
oteţavala stvari. A onda sam ja poĉela od njih da uĉim maĊarski, a oni od
mene srpski jezik i jeziĉka barijera se postepeno gubila. Pošto sam pohaĊala
muziĉku školu u kojoj je većini uĉenika i profesora maternji jezik bio
maĊarski, kako bih svojim predavaĉima olakšala posao i spasila ih
predavanja na dva jezika, trudila sam se da taj meni daleki jezik što više
razumem. Naravno, nikada ga nisam nauĉila savršeno, jer su i profesori
imali razumevanja za mene i cenili su moj trud, pa su predavanja bila
dvojeziĉna.
73
Mislim da zapravo iz svega toga proizilazi moje interesovanje za
uĉenje jezika jer nakon mog interesovanja za maĊarski jezik, poĉela sam da
uĉim engleski jezeik, francuski, latinski, da se interesujem za islandsku
muziku, da u Karlovaĉkoj gimnaziji pohaĊam radionice iz finske kulture i da
se zanimam za uĉenje skandinavskih jezika i kulturu skandinavskih zemalja.
Ipak, i pored mog pozitivnog iskustva, meĊunacionalni odnosi u
mestima kao što je Baĉka Topola nisu uvek tako idealni. Ĉesto se dešavaju
meĊunacionalni sukobi koje prouzrokuju kako ĉlanovi nacionalne manjine,
tako i ĉlanovi nacionalne većine i ĉesto se oseća netolerantnost sa obe
strane. Zbog toga su potrebne inicijative poput ove koje će pomoći da se
osvesti internacionalni dijalog i da se, što je posebno bitno, projekti kao što
je ovaj sprovode meĊu mladim ljudima.
Zbog sećanja na svoje detinjstvo i svog intimnog uverenja da nas
razlike moraju spajati a da nas multikulturalizam moţe oplemeniti i uĉiniti
plemenitijim i mudrijim, odluĉila sam da uĉestvujem na ovom konkursu i da
svojom priĉom zainteresujem svoje vršnjake da “pošuju razliĉito”.
Literatura :
Bergman, Ingmar, Najbolje namere, Geopoetika, Beograd, 2009.
Bergman, Ingmar, RoĊeni u nedelju, Geopoetika, Beograd, 2011.
Veb-sajt Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje (
HYPERLINK
"http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/Nacionalne_zajednice/madjari.htm"
http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/Nacionalne_zajednice/madjari.htm)
74
ДАРКОВЕ СНОХВАТИЦЕ
Дарко Петровић, Пољопривредна школа Футог
Читао
сам
да
су
обичне
приче
о
обичним
људима
и
најзанимљивије.
Зовем се Дарко Петровић, ученик сам Пољопривредне школе у
Футогу. Ове године сам матурант. Мој пут кроз живот није био нимало
лак, сваки корак ка будућности био је тежи од претходног, а иза себе
осећао сам ништа више до туђих погледа, исмевања и погрдних
коментара. Ходао сам храбро и чини ми се брзо, надајући се да ће се
тим крупним корацима све то завршити , да ће нелагода других људи
када се нађу у мом присуству постати прошлост, да ће ме погледати,
мило се осмехнути и да ћу се уклопити. Године су се низале и дошло је
време да упишем средњу школу.
То је било као да су ме бацили у дубоко бескрајно море. Треба
пливати,
а
моме народу то
није својствено.
Постојати.
Опстати.
Разумети, а опет носити идентитет свог народа. Издржати атмосферски
притисак око себе, сударе, непредвиђене и непредвидљиве поступке
своје и туђе, који понајчешће и нису по нашој мери.
Уз велику неверицу прихватио сам осмехе и поздраве својих
вршњака коју су ми прилазили док сам непомично стајао у ћошку
просторије своје нове школе. Држао сам се по страни спреман на нове
ударце и поразе не схватајући да је стигао нови период мог живота.
Упућивали су ми прве речи, временом поделили са мном и прве тајне и
тек тада сам постао свестан да је мојој отуђености дошао крај. Тада сам
по први пут знао где припадам и кога то могу назвати својом породицом.
Ближио се 19. мај ове године, мој рођендан. Био сам у дому,
пробудили су ме први јутарњи зраци и иако сам веровао да ми нико
неће честитати осећао сам неко узбуђење и сну ту више није било
места. Када смо дошли на наставу тако је и било, сви смо се ћутке
гледали, смешили се уобичајеним шалама, нико ми није придавао
пажњу нити се десило нешто што би овековечило мени битан дан.
Мислио сам заборавили- па шта. Није њихова дужност да се сете.
Доста су ми пружили : љубав, једнакост, другарство. Имам ли права још
75
нешто да им тражим? После другог часа позвали су ме да одем са њима
у зборницу на неки пријем. Нећкао сам се, питао шта ћу ја тамо, али кад
сам закорачио у свечану салу схватио сам. Одједном је у мојој
унутрашњости, као и око мене, планула нека нова светлост; у дубоким и
далеким видицама које је она сада обасјавала. Мени су се указала
невиђена пространства и отворили далеки путеви. Сви су весели и
насмејани, био сам збуњен и сам себе питао шта ћу ја овде, а тада ми се
све разјаснило-сазнао сам да свугде могу доспети, све разумети, јер око
мене су све моји пријатељи .
У овом свечаном салону са сликама холандских мајстора сви
смо изгледали као принцезе и принчеви, поносни што у друштву
професора за ове три године нису овим просторима лутале само празне
душе. Сви смо
се заједно радовали рођенданској песми, били смо
очарани бојама које су пружале упаљене свећице, свих осамнаест,
дајући посебан одсјај и лепоту нашим лицима. Погледи су нам се
сусретали у благој магли дима након што смо заједно, као што то
породице раде, угасили моје свећице. Не зна се ко је био срећнији они
или ја. Они који су данима смишљали најбољи могући поклон или ја
који сам о томе маштао и мислио да тако нешто не могу да доживим, да
нисам заслужио, ипак сам другачији.
Сетио сам се оца, који ме је пратио у стопу, он се више бојао
школе од мене, а сада је далеко и са њим не могу да поделим ову
радост. Знам да би био поносан и да би ме потапшао по рамену како
само он уме и погледао само једним продорним погледом и ја бих тада
знао да сам његов цео свет... са овом мишљу видела се и прва суза на
мом лицу. Сада имам сећање на овај дан и поклон који сија на мом
врату као доказ да сам нешто постигао, да ме је неко заволео.
Тражио сам место у дому. Сећам се првог мог душека, на коме
сам заспао без прокишњавања над главом и без гурања са укућанима на
уском кревету. Нисам ни знао за место Футог, никада нисам чуо за
грофове и власнике овог дворца, па опет пошао сам у непознато, водио
сам се мишљу да ми теже не може бити. Опет ћу се срести са неким
новим људима који немају ни време ни жељу да чују моју причу,
да ме упознају и да виде да сам исти како и они, да умем да се
радујем, тугујем, да волим и да тешко подносим поразе и неразумевање.
76
На моју срећу, погрешио сам. Све у овој школи остаће заувек за мене
место просветљења и светлости, а сама светлост симболизује свест,
разбуктава радозналост, истражује и учи наш дух и жељу да спознамо
животну истину.
Мој народ се често сели и изузетно воли природу. У овој школи
нема черги и картонских колиба, али има оних који се друже са
природом, то је наше животно опредељење. Овде нема класичног
распуста јер ми у току читаве године бринемо о свом благу : крава се
мора оплодити, отелити, помусти. Кобилу треба ождребити, а зрневље
покупити. Треба оставити за догодине, треба да проклија и тада ће бити
хлеба.
И када прође овај дан незаборава, моје пунолетство, почећемо
да схватамо да у овој последњој години школовања наша знања морају
спречити егоизам. Зар то није величанствено да баш ја, чији народ нема
своју државу устанем против оних који журе да на брзину сумњивим
радњама
остваре
велики
профит,
а
на
штету
исцрпљивања
и
уништавања природних добара.
На застави мог народа је точак што симболизује кретање и
скитњу. Сви они који су
данас били уз мене у мојој глави су заувек
овенчани класјем, а при томе не знају да се и они клацкају на
заједничком точку. Када смо се растали сазнали смо да је то једини
рођендан од постанка школе који је прослављен у дворцу.
Пожурили смо полако да у преосталом делу дана помогнемо
црној и масној равници да остане симбол земаљске безграничности.
Када се жагор смирио и када је свако остао са својим мислима схватио
сам да ћу ускоро напустити ову породицу. Шта после? Чувени Балзак је
написао следећу мисао : „Ако циљате високо пуцајте право у Бога, а ако
и промашите први светац је Ваш “. Свестан сам да сам на почетку свог
животног опредељења, али знам ко су ми узори и из мог народа :
Дезидер
Банго,
Папузи,
Монтео,
Максимов.
Мој
народ
је
био
инспирација за чувену Есмералду, као и Листу, Бизеу, Брамсу, Вердију,
Рахмањинову и Пушкину. Јаника Балаш и његових осам тамбураша,
Шабан Бајрамовић, Есма Реџепова су обележили детињство мог оца.
Због свега овога трудићу се да мој народ не буде синоним за криминал,
77
прљавштину и да мајке не плаше децу пред спавање причом да ће
их однети Цигани. Мој народ има виталност и прихвата живот и живи га
„док траје нек лаје“ али као што приказује филм „Скупљачи перја“ то је
специфичан начин
живота. Стално се игра игра привлачности и
одбојности према мом народу.
Ако су ми то узори, а ја будући описмењивач Србије, трудићу се
да струкови цвећа, млазеви воде, расути плодови и нектари радосно
присутних животних напона и распарчавања милијардама лепота буду
моји сапутници. Не сам, али уз помоћ паметнијих и хуманијих из хиљаду
клица, семена нових сорти ствараћу и поклањати своје мале али
немерљиве дарове. Срце ми је велико да може да прими све путнике
који лутају као и ја и не треба заборавити да и Цигани плачу од среће.
78
ЛЕПОТА РАЗЛИЧИТОСТИ У МОМ МЕСТУ
Јелена Живковић, Средња техничка школа „Милева
Марић“, Тител
Имам право гласа па ћу се потрудити да вам пренесем моје
размишљање и да вас уверим да живим у средини у којој је понос бити
Србин, Словак, Мађар... Моје место је проткано правилно просеченим
друмовима, куће се нижу у редовима, а у њима живе дивни људи. То су
моји мештани. Крећући се од куће до школе, сваки дан видим лица
топлих осмеха, која ми пожеле добар дан. Већину тих људи добро знам
– моје комшије, бака, тетка Илушка, моји другари и другарице, а
понекад сретнем и старе пријатеље из основне школе. Ја знам да свако
од њих потиче из породице различите културе, вере, али сви имају исти
осмех кад их поздравим. Од другара из основне школе научила сам да
се поздрављам на више језика: ,,Добър ден“, ,,Guten Tag“ и ,,Jó napot
kívánok“. Tо ме је подстакло још у детињству да сазнам више о њиховом
начину живота. А вама желим да пренесем моје знање и тако
допринесем неговању толеранције према другим етничким заједницама.
Упознавање других култура захтева доста времена у трагању за
изворима података, њихово прикупљање, тумачење и разумевање. За
потребе овог рада одлучила сам се пре свега, за интервју, као метод
кроз који могу доћи до веродостојних података. Интервјуисала сам како
моје вршњаке, тако и особе различитог доба и занимања, различитих
етничких група. Водила сам разговор са Светланом Савић и Драганом
Липтаји. Светлама Савић је оснивач КУД ,,Јован Поповић“, Актива жена
и драмске секције ,,Ђерам“. Она ме је упознала са радом и активностима
ових удружења, која окупљају припаднике различитих етничких група у
мом месту. Драгана Липтаји је активна учесница Мађарском дома
,,Тиски цвет“. Она ме је упознала са радом и активностима које се
одржавцају у ,,Тиском цвету“. Такође, користила сам књигу ,,Колико се
познајемо из историје националних заједница у Војводини“, која ми је
79
помогла да се упознам са историјском сликом етничких заједница у
нашој покрајини.
Сатима сам гледала, читала прикупљене податке, али никако
нисам имала јасну визију како и где треба почети, како нагласити оно
што носимо у себи, а све то да буде печат мог размишљања. Хтела бих
да будем убедљива, јасна, али то овде окружена мирноћом моје собе,
никако не могу. Нашла сам идеално место, где ветар вековима доноси и
односи мирисе живота. Тителски брег је једино место на коме се Тител
види као на длану. Погледом лутам по панорами и чини ми се да на коју
год страну света погледам, сви путеви виде ка Тителу. Окружена сам
прелепим
војвођанским
местима:
Зрењанин,
Шајкаш,
Сремски
Карловци, Нови Сланкамен, Перлез, Опово, Ковачица, Нови Сад, Бечеј...
Из свих тих градова људи непрекидно долазе у Тител, јер ту живе
њихови ближи и даљи рођаци, пријатељи, склапају се бракови и тако
продубљује и потврђује дугогодишња веза и љубав између људи. То је
доказ да, када се млади заволе они не гледају на националност, већ
негују традицију добрих односа и несебичне толеранције, која увек као
резултат има лепу и здраву породицу, пуну потомака. Њихова деца су
круна успеха и сигурна будућност овог места. Наравно, да шароликост
етничких група у мом месту као и у целој Војводини није одувек
постојала. Разлози су били бројни, а најчешћи су били принудни и
економски: ратови, бољи услов за живот, развој градова, а на неке
миграције утицали су и развој железнице, тржишта и занатства.
Етничка слика данашње Војводине састоји се из: Срба, Буњеваца,
Шокаца, Хрвата, Мађара, Румуна, Русина, Македонаца, Рома, и још
многих... Буњевци су велика етничка група која настањује простор чија
се замишљена линија налази између Баје, Сомбора и Суботице. Шокци
су, слично Буњевцима, такође католичке вере, досељеници у близини
Дунава,
у
местима
Вајска,
Бачки
Брег,
Сонта,
Бођани,
Плавна.
Најстарији хрватски досељеници у Банату су Крашовани. Доселили су
се, према предању, из Босене у 16. веку. У деловима Бачке, Барање и
Славоније хрватска популација чинила је компактну заједницу. У
средњем веку Срем је био настањен углавном, мађарском и хрватском
популацијом. У време владавина Османлија то становништво се повукло
80
према
западу
или
прихватило
ислам.
На
основу
података
о
средњовековној територији данашње Војводине у периоду пре Мохачке
битке, овај део тадашње Угарске краљевине сврставао се у развијеније
делове државе. Након најезде Турака на овај простор становништво се
због двоструког опорезивања помера у северније крајеве, док опустеле
крајеве настањује становништво са Балкана. Колонизација мађарског
становништва у Бачку, Банат и Срем завршила се другом половином 19.
века. Први помени о Румунима на територији Баната су из 14. века, а
данас их има и на територији средњег и јужног Баната. Њихови разлози
миграције били су јачање границе према Турцима и настојање да се
побољша економска ситуација у земљи. Преци војвођанских Русина
доселили су се половином 18. века у данашњу Бачку. Русин је стари
назив
за
Украјинца.
Они
су
успели
да
задрже
свој
индетитет
захваљујући својој гркокатоличкој вери. Њихов језик разликује се од
књижевног украјинског језика јер је 250 година био одвојен од
матичног народа, па је у специфичном окружењу попримио доста
српских, мађарских и словачких речи. У Срему и Банату већ 1447.
године
већину
досељевања
Срба
становништва
у
представљају
Војводину
почињу
у
Срби.
Првобитна
време
пропадања
средњовековне српске државе. Након ослобођења од Турака на та
подручја, под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, сели се много Срба
с простора Србије. Наредна насељавања везана су за колонизацију
солунаца после 1918. године.
Шароликост мог места се огледа у дешавањима током целе
године. Десети пут у Тителу ове године одржана је манифестација
,,Стварале су и стварају наше руке“, за коју сматрам да има изузетно
велику вредност. Ова манифестација оставља печат који се не може
обрисати, јер је сведочанство несебичне толеранције и дружење. Њену
основу чини изложба ручних радова. То су радови које су стварале
наше баке, мајке, а део тога и младе девојке, које са поносом
настављају да негују ове дивне вештине. Драмска дружина ,,Ђерам“ и
фолклорски асамбл ,,Јован Поповић“ сарађују са Активом жена, који
шије,
везе
народности
и
украшава
ношње
и
костиме.
Традиција
народа
и
Бачке, Баната и Срема, у нашем културно-уметничком
друштву негује се кроз очување фолклорних игара из Војводине.
81
Средином двадесетог века у Тителу, Јован Поповић је основао драмску
секцију на мађаском језику, а Фарић Вера која и данас учествује у
Активу жена, била је члан истоимене драмске секције. Вредне и
креативне жене сакупиле су ствари које су се некада користиле у
домаћинству и уредиле ,,Етно собу“. За поставку ове собе на поклон су
добили слике, зидни сат, сто, столице, витрину, предмете који су ручно
рађени пре много година. Млади радо посећују ову собу. Манифестација
,,Покажи, да ти и ја покажем“ окупила је ове године девет удружења
жена из различитих средина: Бело Блато, Србобран, Нови Сад, Перлез,
Ковиљ,
Гардиновци,
Добановци,
Руски
Крстур
и
Лединци.
Циљ
окупљања је преношење искустава о мање познатим техникама веза,
као што су бели вез, колочарски мађарски, ,,керање“ итд. Изузетно ми
је драго када се понекад деси да се Ускрси по грегоријанском и
јулијанском календару поклопе. Сви моји мештани тада су код куће,
које су препуне дечије радости и цике, јер је све шарено од боја.
Фарбају се јаја и припрема велики верски празник. Вредне домаћице
праве укусне колаче. Са својим комшиницама размењују рецепте, тако
да свака може да се похвали националним и традиционалним колачима
из њене кухиње. Још једно важно догађање које је ове године окупило
моје суграђане била је ,,Ноћ музеја“. Неко из знатижеље, а већина из
жеље за дружењем, радо су седели и пили чај на „Чајанки код Милеве“,
док су средњошколци током једног сата успели да кроз глуму дочарају
прошлост и представе познате људе који су некада живели и школовали
се у Тителу и тиме заслужили да их памтимо. Најлепша су дружења на
сеоским славама или током Великогоспојинских свечаности. Тада су
улице пуне, како домаћина, тако и гостију. Сви се заједно шетају и
гледају културно-уметнички програм који је шарен као бакин ћилим. На
бини се смењују фолклорци који не штедећи своју енергију играју и
плешу игре свих националности. Уз звуке хармонике, фруле, виолине,
тамбуре, кроз улице се чују мелодије полке, ужичког кола, коче, пирош
чизме, брамса... Деца школског узраста рецитују и читају на матерњем
језику. До касних послеподневних часова смењују се учесници а
публика их награђује великим аплаузом. ,,Котлић под Тителским
брегом“ окупља гурмане и врхунске куваре, не само из мог места. Свако
од њих се труди да направи најбољу чорбу и тако заслужи златну
82
медаљу. Мађарско културно-уметничко друштво ,,Тиски цвет“ постоји од
2002. године, његови оснивачи су Белди Вилмош и Иштван Хорват. Два
пута недељно одржавају се часови фолклора на којима и млади и стари
могу да науче да играју бројне игре из мађарске и српске културе.
Поред тих часова одржавају се и часови мађарског језика, доступни
свима. Они организују
интересантно дружење, под именом ,,Јабука
бал“. Овај бал има једну специфичност која га разликује од других
балова. Са плафона, на танком канапу висе јабуке. Циљ бала је да
током плеса неко од играча украде јабуку од чувара. Ако успе – његова
је, ако не- мора је да плати. Исто тако, постоји и ,,Грожђенбал“. Током
целе године млади учесници вредно вежбају игре и тако учествују у
разним манифестацијама као што су ,,Смотре фолклорних игара“ у
Бајмоку, Каћу, Кикинди, Белом Блату, Марадику итд. Цео један зид
украшен је дипломама и сликама са ових гостовања и учествовања. За
вредан рад и труд, чланови КУД ,,Тиски цвет“ награђени су путовањем у
Будипешту. А за Нову годину и Божић, најмлађи учесници добијају
поклоне.
Кроз интервју сазнала сам да без обзира на опредељења и
националност мојих суграђана, сви сматрају да је стварање културноуметничког удружења за младе и старе, у којој ће заједно стварати,
певати, свирати, глумити, шити, сликати, рецитовати, и бавити се
многим другим активностима, веома добра идеја. Тако би могли да се
упознају са разним културама и обичајима, склапају пријатељства и
кумства која ће се преносити деценијама. Такође, сазнала сам да нико
није био у некој непријатној ситуацији због своје националности,
традиције и вере, нити је из истог разлога доводио неког у такву
ситуацију. Захвална сам многим људима, вредним помена, који су узор
толеранције, мира, несебичности и који су не штедећи своје време и
новац, оставили нама, непроцењиво благо кроз своја дела. Тако бих
навела најпре, из мог места, грофа Лајнингена Ветрбушког Армина, који
је
несебично
спасио
житеље
накадашњег
Титела,
тако
што
је
пројектовао и изградио долму и заштитио Тител од поплава. Исто тако
споменула бих генерала и историчара Аврама Ђукића, јер захваљујући
његовом делу, ,,Историја Шајкашког батаљона“, могу да се упознам са
многим детаљима из историје мог места, песника Стевана Молнара који
83
је не само писао песме на мађарском језику и преводио их на српски,
већ је и објавио спортску монографију ,,35 година рукомета у Тителу“.
Захвална сам и чувеној царици, Марији Терезији, која је посадила фење
дуж моје главне улице и улепшала место. Захвална сам великим људима
целе Војводине, сликару Францу Ајзенхуту који је насликао највећу
слику историјског жанра у Војводини, ,,Битка код Сенте“. Она се данас
налази у Сомбору. Затим, Мирославу-Мики Антићу за његово дивно
стваралаштво, а посебно за ,,Боје и речи“ које је написао заједно са
Ференцом Фехером на српском и мађарском језику, Марији Балан
сликарки наивне уметности, чије име се зна по целом свету, Ђорђету
Балашевићу, певачу и композитору у чијим песмама доминира идеја
мира и толеранције, Звонку Богдану, певачу, чије песме носе мирисе
поља, река, села, и чувају традицију буњевачке, мађарске, српске и
румунске
песме,
Зузани
Халуповој,
сликарки
наивне
уметности,
и
најпознатијој
многим,
многим
југословенској
другим.
Сви
они
припадају различитим етничким група, а ипак ставарали су једни за
друге, а неки чак и заједно. За њихово стваралаштво инспирација је
долазила из мотива љубави, деце, пролећа, Војводине ...
Срећна сам. Ширим руке према Тиси, Бегеју. Окрећем се, ширим
руке према улицама, црвеним крововима, долми, тргу, захваљујем свим
народима што су одабрали баш ово место да ту живе, рађају се и умиру.
Поштујем корене народа који су се ужилили на овом тлу и са другим
расту у дебело стабло, шире гране, листају, цветају, рађају. Поносно
кажем да имамо најјаче оружју које нас штити као заједницу. То је наша
слога, спокојство у заједничком животу, мудрост старијих и сигурност
деце. Да бисте се уверили у све што сам вам написала, позивам вас,
дођите, посетите нас, упознајте моје суграђане. Дозволите да вас
уведем у кућу у којој се кува најлепши мађарски паприкаш, да вас
угостим у кући где се служе резанци са маком и бухле. Желим да вам
покажем кућу у којој се кува у земљаном лонцу. Друга насеља се могу
похвалити лепим кућама, уређеним улицама. Али ја, ја ћу се хвалити
мојим суграђанима, мојим комшијама који су увек ту, кад треба.
Хвалићу се најбољим другарицама, јер у нашем другарству није важно
које смо вере и националности,. Хвалићу се топлим осмесима тетка
Илонке, чика Пиште, Анке, Розалије. Поносно ћу их спомињати као
84
дивне људе, добре домаћине и хвала им што су део своје културе
пренели на мене.
Литература:
Колико се познајемо- из историје националних заједница у
Војводини, Влада АП Војводина, Нови Сад, 2010.
Три века новог тителског школства,
Тителски летопис, Друштво пријатеља Титела, Тител, 2002.
Тителски летопис, Друштво пријатеља Титела, Тител, 2004.
85
ПОШТУЈ РАЗЛИЧИТЕ!
Марко Вујиновић, Средња техничка школа „Миленко Брзак
Уча“, Рума
Са својих петнаест година превише пута чуо сам за реч мржња.
Људи се мрзе због тога што неко има више материјалних средстава,
неко мање. Онај што је дебео мрзи онога који је мршав, онај што је бео,
мрзи црнога, црни мрзи белога и тако у недоглед.
Највише мржње ипак сам чуо у речима које размењују људи
припадници различитих народа и народности. Зашто то раде? Из ината,
принципа, љубоморе или можда неко из досаде? Има ли заиста људи
који не желе да виде свет испуњен љубављу, већ мржњом?
Често
седим са својим оцем и слушам његове приче из
детињства. Уз њих се радо смејем, али морам да признам, деси ми се и
да заплачем. Најлепше године његове младости пресекли су људи који
се мрзе, а било их је много мање од оних који се воле. Отац ми је рођен
у Зеници. Одрастао је у граду где су сви били исти. Бити Србин, Хрват
или Муслиман, то није било битно. Различите вероисповести су се
мешале на пословима и у школама, на утакмицама и у дискотекама, а
ипак је све функционисало. Божић, Бајрам и Васкрс били су празници
за све. Одлазили су једни код других на славља и част. Када нико није
могао ни да посумња да ће се ту нешто променити, оно најгоре се
десило, а то је рат. Гинули су сви, без обзира на вероисповест, плакали
су, остајали без дома и породице.
Зашто је неко својом мржњом хтео да промени живот срећним
људима? Дојучерашњи пријатељи јуришали су једни на друге, а да ни
сами нису знали зашто. Остале су велике празнине и дугачки километри
који раздвајају некадашње најбоље пријатеље. Интернет је једина
добра страна ове ружне, ратне приче, јер мог оца често повеже са
друговима из детињства. Међу њима се још увек, упркос свему, осећа
љубав, а не мржња.
Војводина
је
место
где
има
пуно
различитих
народа
и
народности. Надам се да људи, поучени овим искуством, неће никада
дозволити да моја и наредне генерације пођу путем мржње.
86
ПОШТУЈ РАЗЛИЧИТЕ!
Ненад Зец, Средња техничка школа „Миленко Брзак Уча“,
Рума
Према положају мањине,
Ситуацији у којој живе, условима живота,
Одређује се зрелост већине,
А власт би требало да буде срамота.
Ако већ Влада не мисли о њима,
И не брине за те људе,
Треба да се мења већина
И да нестану предрасуде.
Није битна боја коже,
Човек је само важно бити.
Велик је само ако може
Различите да прихвати.
Нису они овде странци.
Они су део државе ове.
Можда су избеглице и дошљаци,
Ал´ имамо исте потребе, навике и снове.
87
ПОШТУЈ РАЗЛИЧИТЕ!
Петар Марић, Средња техничка школа „Миленко Брзак
Уча“, Рума
Кроз читаву људску историју вођени су сукоби и ратови. Неки
су вођени због земље, неки због богатства, али по мом мишљењу
највише сукоба и ратова родило се из страха и незнања како да се
прихвати и разуме неко ко мисли другачије, ко говори другим језиком,
ко се моли другом боги и има различиту боју коже.
Да ли се ико запитао је ли то човечанству било потребно? Они
којима је до тога стало јесу, а управо ти људи представљају зрачак наде
толико потребан целом свету. Не можемо сви бити исти, нити би то
требало да будемо.Замислите једну улицу и да су у тој улици све куће
окречене истом бојом, испред сваке куће да је засађено исто дрво, да
стоји иста клупа, око које је исто цвеће.Сви људи тог места говоре
истим нагласком, и слични су један другоме. Била би то катастрофа за
људски род. Човечанство не треба да буде једна улица у којој су сви
исти. Људски род је овакав какав јесте управо због тога што је сваком
човеку дозвољено да своју кућу окречи различитом бојом, па су нам и
улице шарене и интересантне. У томе је суштина друштва. Без обзира на
величину и боју , свака кућа је место где људи станују.
За наше подручје говоре да је „буре барута” и да је оно
„стаклена нога у европском троношцу”.Поручују нам да ће остати такво
све док људи не науче да толеришу једни друге и да проблеме не
решавају силом. Чудновато, али највећа мржња родила се на Балкану у
оквиру једног народа- Срба, Хрвата и Муслимана, који су некада живели
у једној држави. Водили су многе међусобне ратове, у тим ратовима
било је превише невиних жртава. Због чега? Сви они живе на истој
територији, и говоре истим језиком.Изгледа да су се борили због онога
што би требало људе да спаја и да промовише мир- због религије. Неки
припадници ова три народа успели су да заваде људе и да их гурну у
беспотребну патњу и убијања.
Свако наше дело треба да води ка миру. Један писац је рекао:
„Немојте да мислите да рат, ма колико нам се чинио оправдан и
88
неопходан, није злочин.” Било би добро да се људи сете ове мисли
сваки пут када се спремају за обрачун са неистомишљеницима. Колико
год сматрали да смо у праву и да је наш став једини исправан,
увек
треба размислити и о дугим људима и начину на који ће нека наша
одлука њих погодити. Нико од нас не тражи да волимо све што се
разликује, али од нас се, као од свесних бића, тражи да разлике које
постоје код других људи прихватимо и научимо да живимо уз њих.
89
ПОШТУЈ РАЗЛИЧИТЕ!
Стефан Маркуш, Средња техничка школа „Миленко Брзак
Уча“, Рума
Војводина је као велика породица. Она на свом породичном
стаблу има пуно становника који се разликују по својој националности и
култури. Те народе
чине: Срби, Хрвати, Мађари, Чеси, Словаци,
Русини, Албанци и Роми.
Међу овим људима рађала се љубав, па је склопљено много
мешовитих бракова. У мом окружењу живе већином Срби, али има и
других народа. Сматрам да ти народи нису угрожени, јер их нико не
спутава да се образују, нађу посао и да одржавају своју културу. Сваки
човек је другачији, па се тако и мањинске заједнице разликују једна од
друге. Временом су се људи досељавали из различитих крајева, неки су
одлазили у градове, а неки у развијенија села. Са собом су понели
успомене и нека традиционална обележја и обичаје. Староседеоци су им
пожелели добродошлицу тако што су им помагали да направе куће, а
неки су их примали код себе док се не снађу. Одржавали су своју
традицију код куће или на неким јавним скуповима. Позивали су остале
да им буду гости, да покажу да нису заборавили одакле су дошли, али и
да поштују културу и обичаје своје околине. Јавне установе се труде да
им изађу у сусрет и помогну да реше неке проблеме, као што су:
запослење, образовање младих и материјална сигурност породице.
Већина је, својим гестовима добре воље и поштовања , показала
да их подржава у свему што доприноси бољој будућности наше
заједнице. Тиме је доказала да је достојна поштовања које им је
указано.
90
*
Tamara Orčić, Srednja muzička škola Subotica
Sve sto ljudima treba na ovom svetu i bez cega ne bi trebali da
ostanu je njihova porodica.Znam za slucajeve gde su se ljudi odricali svojih
kcerki ili sinova jer se zene i udavaju za nekog ko nije njihove vere ili
nacionalnosti.Ne vidim poentu toga.Zar je ljubav tih ljudi toliko mala da se
vredi odreci svoje krvi?Nadam se da taj odgovor necu saznati u svom zivotu
i porodici...Ustvari zanm da necu,jer moja porodica nije,kako bih to rekla,
,,cistokrvna''.Ima nas svoih nacionalnosti,od Srba do Austrijanaca,pa ima
nas cak i Roma. Ali osoba o kojoj cu ja pisati je Makedonka.
Zove se Divna Ognenoska,udata Kujundzic.Rodjena je dvadesetpetog
jula hiljadu devetsto sedamdesete godine u Prilepu,Makedonija.Nakon samo
sest meseci njenog zivota njeni roditelji odlucuju da se dosele u Srbiju,u
Suboticu,na njenu zalost,a moju srecu.Zasto kazem njenu zalost?Sretna je i
tu,ali ipak njeno srce tezi za njenim rodnim krajem,njenim zavicajem kao
sto bi i moje srce vapilo za Suboticom i Srbijom da odem negde daleko da
zivim.Uostalom i njena porodica je tamo.Tu joj je samo majka,a otac je pre
godinu dana preminuo.
Njen najveci uspeh u zivotu je upravo njena porodica.I zbog njih iako
su joj koreni u Makedoniji njeni poslednji listovi ce ostati tu.
Zahvaljujuci njoj zavolela sam Makedoniju,njenu kulturu i jezik iako
nikad nisam bila tamo.Uporno se trudim da naucim makedonski jezik,ali ne
ide mi bas.Ali jednog dana cu ga pricati kao da je moj maternji
jezik.Jednostavno
sam
fascinirana
makedonskim
narodom.Njihovo
sve.Najdrazi Makedonac posle moje ujne mi je Todor Tose Proeski.Takav
glas...neponovljiv je.Obozavam i makedonsku tradicionalnu muziku.Ucenik
sam srednje Muzicke skole Subotica i na smeru sam tradicionalnog pevanja i
najvise volim da proucavam Makedoniju,doduse nekim profesorima sam
mozda i dosadila sa njom,ali kada zapevam makedonsku pesmu i kada
vidim osmeh na licu moje ujne i kako je stihovi moje pesme,a njene kulture
vracaju u njen zavicaj i meni je srce puno.
91
Kada bi me pitali sa cime je Makedonija doprinela svetskoj kulturi i
narodu,moj odgovor bi bio da je doprinela sa svojim postojanjem i bogatom
kulturom isto kao sto je moja ujna doprinela mom zivotu njenim
postojanjem i bogatom dobrotom.Ovim sastavom zelim reci da nije bitno
koju zastavu imas,s koje si zemlje i kojim jezikom se sluzis ono sto je zaista
bitno jeste da si covek u srcu,a moja ujna je upravo to.
92
СРЕЋАН ЖИВОТ
Зорица Мајкић, Средња техничка школа „Милева Марић“,
Тител
Ученици основне школе имају предмет који је назван Свет око
нас.У уџбенику за други разред основне школе пише: " Човеку је, као и
осталим живим бићима, за живот потребна храна, вода, ваздух, сунчева
светлост и топлота. Ако има те услове за живот, човек може да расте,
размишља, ради. ...За срећан живот веома је важно и ово: Да волимо и
да будемо вољени. Да поштујемо једни друге. Да имамо пријатеље и да
се дружимо. Да умемо показујемо своја осећања....Осећања се могу
исказати речима и покретима тела: осмехом, махањем руке, загрљајем,
пољупцем, ширењем руку. Лепе речи и такви покрети чине срећним и
нас и друге људе. Веома важна
људска
врлина
је
племенитост.
Када је човек несебичан и кад се труди да помогне другима, и сам се
осећа боље и задовољнији је својим животом."
(Свет око нас, стр. 21)
Изузетно ми се свидео овај текст. Мислим да бисмо се сви могли,
на тренутке вратити у основну школу и још једном научити ову лекцију.
Лекцију о љубави, поштовању, пријатељству, племенитости и срећи.
Нарушеност међунационалних односа у Војводини и недовољна
обавештеност о историјском и културолошком аспекту заједничког
живота више нација, навели су ме да другачије размишљам о овој теми
и напишем нешто што ће бити мој мали допринос побољшању и
развијању толеранције, што ће имати мој лични печат.
Инспирисале су ме публикације центра CETIM, а као
извор
информација послужили су ми интервјуи и литература до које сам
успела да дођем.
Прикупљањем ових информација и учесталијим размишљањем о
овој теми дошла сам до важних закључака који су ми омогућили
потпуније
схватање
појава
у
нашем друштву.
мултикултурализам.
93
Једна
од
њих
је
Мултикултурализам
културном
разноликошћу
представља
у
једнаке
атмосфери
могућности
узајамне
Мултикултурализам је комбинација разних култура и
праћене
толеранције.
мера којима се
обезбеђује једнакост у друштву. Постојање више култура богати и плени
друштвену
средину
и
друштво
у
њој.
Уобичајени
оквири
мултикултуралних расправа везују се за мањине и етничке групе. Данас
постоји све више предрасуда везаних управо за ове скупине људи .
Сматрамо их другачијим, различитим.
Али, како посматрати различитост?
Које место јој доделити унутар једног друштвеног система?
У мултикултуралном друштву као што је наше, нужно је, не само
поштовање различитости, него и поштовање различитих приступа
различитостима. У Србији је Уставом омогућена верска слобода, што
значи слободно изражавање верске припадности и поштовање групе
људи одређене нације. Поштовање које прати толеранција међу тим
људима. Толеранција је уважавање и поштовање туђег мишљења и
уверења. Толеранција је веома битан друштвени фактор.
Учили су ме да на све људе гледам подједнако и да је битно које
унутрашње вредности неко поседује.
Учили су ме да доброта побеђује и да се доброчинство увек
исплати.
Сматрам да је у свему највиши циљ пријатељско сусретање са
људима других култура. Поседовање више култура, самим тим мноштва
традиција, обичаја треба да нам буде велика међунационална вредност.
Војводина је посебан и специфичан пример мултикултурализма.
Вишевековни
суживот
довео
је
до
тога
да
је
она
синоним
за
мултикултуралност.
Од средњег века овај простор насељавају мађарско, словенско и
румунско православно и католичко становништво. Прочитала сам да је
први краљ Угарске Стефан Свети (1000- 1038) написао свом сину:"
Држава са једним језиком и једним обичајем је слаба и рањива. Зато ти
сине наређујем, да придошлице са добрим намерама подржаваш и
цениш, да би код тебе радије боравили, него другде становали..."
И станују у Војводини и живе и воле многи одвајкада...
94
Ђ. Шушњић у свом делу Дијалог и толеранција рече: Ако се људи
међусобно мрзе и кољу, онда нема те њиве која обећава добру жетву:
ни у агрикултури ни у култури....Само васпитањем и образовањем за
дијалог и толеранцију може се стећи свест да је други човек наша
допуна, а не наш пакао. Растућа сложеност нашег света чини да је дух
нашега времена у ствари дух разлика, а не сличности.
Настава
се у Војводини у основним спроводи
на шест, а у
средњим на пет језика.
Различити језици и културе живе. Кажу да децу треба учити да
развијају дух толеранције, да људе цене по њиховим етичким, духовним
вредностима, да не стварају предрасуде. Чини ли се то како ваља?
Нетрпељиви сми, окрутни према Ромима.
Често чујем само ружно о њима. Прљави су, краду, лажу, лењи
су.
Роми су недовољно проучен и познат народ, иако присутан у
Европи много стотина година. Њихова историја није била у ближој вези
са крупнијим догађајима европске историје.Европљани, а и сами Роми ,
увек су се значајно раздвајали због различитог начина живота, језика,
различите културе. Сами Роми, између себе, раздвајају се на основу
језика, обичаја, имена којим се називају. Из језика хинду стигао је
назив Роми, а значење те речи је мушкарац. Сами
Роми прихватају
овакав назив.
Многи од нас, већина, назваће их Циганима. Роми овакво
ословљавање доживљавају погрдним и непожељним . А и овај назив, на
неком од језика значи човек, тј. људско биће. Када их почнемо
доживљавати онако би требало тј. као истинска људска бића можемо
рећи да смо се променили, побољшали. Младе мајке Ромкиње, често не
умеју својој деци да измере температуру уколико је повишена, немају
адекватне лекове, немају топле ципеле нити ролере, као друга деца.
Нису радо прихваћени, научени оном што би требало, сви их избегавају.
Роми нису дуго бележили податке уз своје историје, други су то
чинили
па
су
многе
податке
прећутали,
протумачили.
95
заташкали,
погрешно
У XIV веку Роми живе на многи местима на Балкану, а угарски
краљ их назива народом фараона јер се веровало да потичу из Египта.
У XIX веку баве се занатима потребним становништву, а они који
су се бавили музиком инспирисали су композиторе попут Франца Листа.
Захваљујући Ромима у многе језике ушла је реч боем и боемски живот, а
тако су називани виолинисти музичари који су долазили из Чешке.
Ипак, Роме су чешће прогањали, тешко кажњавали, да ли из
споственог хира или обести,
а током Другог светског рата нацисти су
хтели потпуно да их истребе, и њих,
и Јевреје, кажу
и Србе.
Нацистички лекари су изводили различите огледе над њима, о овоме се
зна, али и да нова истраживања доносе нове резултате.
Мој ујак има комшију Милета. Заједно уносе кукуруз, пеку ракију,
топе чварке. Миле има сталан посао и нада се скорој, заслуженој
пензији.
Када за десет или петнаест година будем имала своје дете, неће
ми сметати, укулико оно пожели да се игра са Милетовом унучицом.
Нећу бранити јер то су наше комшије, то је наш живот!
Дискриминација представља насиље, а једини начин да се то
сузбије
јесте толеранција, заједнички живот и подједнаке могућности
разноликих људи. Да ли су толеранција и поштовање права на
различитост ознака за комуникацију, преговарање и промену односа
међу различитим групама? Да, јесу и то је начин да се људи уваже и
ојачају поверење.
Не желим да причам о ружном нити да мислим ружно. Лоши људи
постоје и чине лоше другим људима.
Морамо се борити против њих како би они занесени, заљубљени,
ведри и они у сени били слободни. Треба афирмисати вишејезичност као
вредност од општег интереса.
Већину становништва у селима у североисточној Војводини чине
Румуни. У нашој држави постоји седам традиционалних цркви и мноштво
верских заједница.
96
Људи у свом егоизму усресређени су само на себе, занемарују
друге и почињу елиминисати све сем своје културе, језика, начина
живота. Треба дозволити другима да буду део нашег простора како
бисмо тај простор преточили у заједнички озарен срећом, благошћу.
Када остварим истинску духовну везу са неки човеком није битно
да ли је он Румун, Мађар, Босанац. Не желим да слушам како је младић
нападнут зато што је можда другачији, не попут њих. Не желим да
слушам како је наше друштво непријатељско и затворено. Не мислим да
је тако!
Моје одељење чине различите индивидуе: веселе, које се кикоћу
и својим беспрекорно нашминканим трепавицама трепћу. Момци који
сањаре и планирају. У клупама до моје седе
Андреа и мало даље
Данијел. Обоје су из Ечке, села у Банату. Обоје су румунског порекла и
моји добри другови. Ни по чему их не одвајам од осталих другова и
другарица нити то чини било ко из разреда. Заједно са другим ђацима
са банатске стране, како ми то кажемо,
из Перлеза, Стајићева, Ечке
путују до наше школе у Тителу. Никада нису имали било какав проблем
због своје народности.
Са нама су од прве године и
као да нам је свима време време
пролетело.Делимо исту ђачку судбину и безбрижност коју нам наших
осамнаест година може допустити.
Неке политичке, историјске поделе из давне прошлости учиниле
су да су родитељи мојих другова остали у српском, а не у румунском
делу Баната и нису се селили. Оду у Темишвар понекад
као што то
учини и било код од нас. Андреа се дивно смеје и весела је девојка
прелепих тамних очију. Предивно пева и игра. Част ми је што ми је
другарица. Данијел је учтив и одмерен младић.
Чула сам да се, у Трансилванији, дуже него било где у Европи,
задржао обичај да мушкарци женама с поштовањем и уважавањем љубе
руку
приликом
поздрава.
Гледајући
Данијела
ових
година
које
проводимо заједно у школи и ван ње, уверена сам да је то могуће. Он
би се сигурно тако опходио и, сигурна сам, његов џентлменски став је
нешто што је део његовог порекла, прошлости, културе.
Људи из других земаља припаднике нашег народа који су
настањени у њиховим државама можда доживљавају као сувишне и
97
неприхватљиве. Надам се да смо ми, као разред, били довољно
увиђавни и толернтни.
Уверена
сам,
били
бисмо
такви
према
свима,
Французима, Словацима, Јеврејима... Нама то, ЗАИСТА,
Русинима,
није важно!
Нама те разлике, ако оне то јесу, не представљају препреку или
проблем, напротив!
Проучавајући материјал који сам сакупила за овај есеј, сазнала
сам мноштво нових појединости
које раније нисам знала нити сам на
њих обраћала пажњу.
Сазнала сам да су се Румуни досељавали у низијски Банат током
и пре XVIII века. Такође, да указом Марије Терезије напуштају своја
села око Темишвара и настањују се око реке Бегеј: у Мали и Велики
Торак, Јанков мост, Ечку, Клек.
Прочитала
староседеоци.
сам
Сам
да
су
помен
Румуни
овог
у
селима
банатског
око
града
Вршца
били
недалеко
од
Делиблатске пешчаре моје лице обасја осмех. Многи знаменити људи
потичу из овог града: Паја Јовановић, Јован Стерија Поповић, Драгиша
Брашован и многи други.
Из овог града потиче и Васко Попа, за кога је Октавио Паз рекао:
"Васко је био не само један од великих песника нашег времена него и
изванредан човек и великодушан пријатељ..."
Васко Попа је написао песничку збирку "Кућа на сред друма" и
Макс Еренрајх рече: "Необична је та кућа подигнута насред друма: ње
нестане када се небо и земља рву, тама и светлост боре, али је извесно
да ће се појавити лепа као "небеска ћуприја" чим се борбе прекину. "
У нашај заједничкој кући на сред друма, Војводини, родише се
многи важни људи:Константин Дијаковић Лога, просветитељ, професор
румунске и српске граматике у арадској препарандији; Раду Флора,
књижевник, преводилац, проучавалац румунских банатских говора и
српско- румунских односа; Зузана Халупова, чувена сликарка; Микола
Кочиш, песник, лингвиста;
Трифун Димић утемељивач ромологије у
Србији и писац буквара на ромском језику,
Роберт Хамерштил,
космополита чији је матерњи језик немачки, али говори мађарски,
српски, румунски и хроничар је живота малих људи.
98
Од давнина постоји
насиље. Насиље над мојим народом и
над другим народима. Разорени су градови, убијена деца, порушене и
оштећене установе које и данас стоје на ветрометини светова и у нашим
мислима као трагични доказ насиља.
На овај начин позивам све људе да не буду заслепљени мржњом,
били то Срби или неки други; да се не приклоне привиду и да је колико
је год могуће корачамо под заједничком капом пријатељства уз опште и
једнаке интересе и циљеве. Стварањем међусобне духовне блискости и
једнакости моћи ћемо да имамо толерантан суживот и да уважавамо све
културе и све
народе
и останемо једна сложна мулти културална
средина.
Литература којом сам се служила помогла ми је да развијем
реалну слику о друштву у којем живим, о животу у Војводини и о животу
уопште. Свесна свих мана, слабости и недоследности свих људи света и
своје сопствене, покушаваћу да их оплеменим, укажем на лепоту
једнакости и различитости међу њима и подстакнем на став да је основ
заједничког живота различитих људи пријатељски позив, прихватање и
уважавање. За добар и срећан живот свих нас!
Литература:
Колико се познајемо- из историје националних заједница у
Војводини, Влада АП Војводина, Нови Сад, 2011.
Три века новог тителског школства, Друштво пријатеља Титела,
Тител, 2000.
Дијалог и толеранција - искуство и разлике, Ђ. Шушњић, Чигоја,
2002.
Свет око нас, Креативни центар, Београд 2011.
Публикације центра ЦЕТИМ
99
IGENT- EGY MERŐBEN ÚJ SPORT
Renata Kurina, Srednja škola „Lukijan Mušicki“, Temerin
Iskolánkban
egy
új
sportot
űzűnk,a
sport
megálmodója,a
testneveléstanárunk. A sport elnevezése Igent. A név a tartalomra is utal: a
fiatalok nemes vetélkedésére. Az iskolánkban Igent szakkör működik,
jómagam is tagja vagyok. Ez a sport az előzékenységet,nemek közötti
egyenlőséget hírdeti és szórakoztató jellege van.
Tizennyolc éves múltra tekint vissza,és a szakemberek fényes jövőt
jósolnak.
Az Igentről elsősorban a tesnevelésórákon hallottam,baráti körben és
a sportról megjelent könyvből informálódtam (PRVA KNJIGA O JADŢENTU).
A könyv több nyelven is megjelent:szerb nyelven,angol nyelven,szlovák
nyelven,magyar nyelven.
Jelá Labudová és Branislav Antala HEALTHY ACTIVE LIFE STYLE AND
PHYSICAL EDUCATION című könyvében az Igent az sportot méltatja mint a
fiatalság
egészségét
és
szocializációját
valamint
a
nemek
közötti
együttműködést elősegitő sportot. A politika újság 2011 október 2-i
számában méltatja tesnevelő tanárunkat, Janko Pavlist.
A játék alapelve, hogy fiú és lány egyenrangú. Mivel páros játék igy
fiú és lány közötti együttműködésről szól. Az Igent korhatártalan, igy jól
tudjuk
magunkat
érezni
egymás
társaságában.
Nagyon
fontos
a
csapatmunka,és az összhang,de legfontosabb az ész és a reflex,hogy milyen
gyorsan tudunk reagálni arra, ha az egyik személytől a labda átkerül a
másikhoz. Mivel tilos a labdával való fejre mért ütés, igy egymás testi
épségére is odafigyelünk. Aki ezt még sem teszi meg, sárga valamint azt
követően piros lapot,majd minimum két meccs kötelező kihagyását kapja
büntetésül. Nálunk nem számít a sportoló nemzetisége. Gyakran akad rá
példa,hogy szerb nyelven beszélő játékostársaink arra kérnek minket, hogy
tanítsuk meg őket pár szóra.A játék minden tekintetben határtalan.
Örök
barátságok
szövődnek.Utazunk,megismerjük
más
népek
kultúráját, szokásait, zenéjét. Alapszabály ugyanis az, hogy a vendéglátó
100
csapat köteles helyi jellegű élőzenét szolgáltatni a mérkőzések szüneteiben.
A csapatunk összetartó, és már összehangolt,igy gyakran megtörténik, hogy
a
meccseinkből
győztesen
szórakozni,beszélgetni,és
kerülünk
egymásra
ki.
Szeretünk
figyelni a
együtt
lenni,jól
meccsek alkalmával.
A
tesnevelő tanárunk ennek a játéknak a megálmodója és egyben a
csapatunk fő embere. Azt hiszem, bátran kijelenthetem,hogy Ő az, aki
minket feljebb és feljebb húz a ranglétrán,és mellettünk áll bármikor és
bármiben. Ha jól belegondol az ember,akkor minden csapatnak szüksége
van egy ilyen ,mint a mi edzőnk. Állíthatom azt is,hogy neki köszönhetünk
mindent, amit eddig elértünk a sport és az emberi viszonyok terén.
Szeretném mindannyunk nevében megköszönöm neki mindazt, amit
értünk tett! Az Igent megálmodójának alapötlete volt egy nemzetek és
nemek fölötti, korszerű huszonegyedik századi sportot létrehozni.Ennek a
részesei vagyunk mi is. Mivel már tizennyolc éves múltra tekint vissza az
Igent, így ért bennünket már bánat is,csalódás, is de legtöbbször csak öröm
és siker.Mindannyiunk nevében állithatom,hogy nem céltalanul tartunk
össze és nem céltalanul vagyunk egy csapatban.
A
temerini
hagyománnyá vált a
JP93
Igent
Kluban
minden
mérkőzés
után
már
mérkőzések utáni bulizás.Ez nagyon fontos a fiatalok
számára,mert igy megismerik más nemzetiségű fiatalok gondolkodását és
mentalitását.Így agresszió helyett barátságok születnek. Ebből látszik, hogy
Temerin nem csak a pofonokról híres.
Források:
1.Prof.Janko Pavlis Jela Labudová és Branislav Antala a 2011-ben
Pozsonyban HEALTHY ACTIVE LIFE STYLE AND PHYSICAL EDUCATION
2.Igent,Novi Sad 2010.(Magyar nyelvű kiadás)
3.Jela Labudová és Branislav Antala
HEALTHY ACTIVE LIFE STYLE
AND PHYSICAL EDUCATION Bratislava 2011
4.Politika 731- 2. oktober 2011.
5. Interjú Janko Pavlisszal 2011. október 10.
101
MULTIKULTURALIZAM I TOLERANCIJA U VOJVODINI
Nina Stojanović, Srednja tehnička škola „Mileva Marić“, Titel
Nepregledne ravnice, nedostizno nebo koje se iznad sirokih reka pruza
kao oklop koji mirise na pobedu.
Misticni drumovi koji vezuju sela I gradove, kraj kojih u njivama nice
zivot. Suncokreti koji pomno prate kretanje sunca, psenica i kukuruz nase
verne sluge. Ali svo ovo blago ne cini sustinu Vojvodine, vec dobrocudni ljudi
koji zive u njoj sa svim svojim navikama, obicajima ali ambicijama.
Tako slicni a tako razliciti. Vojvodinu cine njena deca.
Ponekad je lepota u razlicitosti, a tamo gde pocinje jedna kultura u
Vojvodini druga se zavrsava. Zasto smo zaboravili da je nasa pokrajina
cvetnik jezika, mesavina temperamenata i znanja? I da li svi mi dovoljno
negujemo ono najvrednije i najplemenitije zaostavstinu nasihpredaka? I da li
je dovoljno cuvamo kako
bi nasim potomcima pokazala put ispravnosti,
pravednosti, put kojim su u proslosti znameniti vojvodjani pre nas koracali?
Verujem da je temelj nase culture nemoguce tako lako srusiti i da,
ako u buducnosti svi zajedno radimo na Njegovom ocuvanju i njegovoj
dogradnji Vojvodina koja je bila zemlja nasih predaka, postace i zemlja nasih
potomaka. Kroz istoriju Vojvodina je imala neobicno dinamicnu proslost. Bila
je poporiste burnih
istorijskih dogadjaja, menjala je gospodare pa cak i
tlacitelje. Prolazili su kroz nju mnogi narodi i ostavljali duboke tragove. Gaj
Mesije Trajan Decije bio je prvi rimski car ilirskog porekla . Svetu poznat kao
progonitelj hriscanskog naroda. Rodjen je u Donjoj Panoniji koja je danas
sastavni deo teritorije Vojvodine. Njegova vojska
bila je poznata po
izvarednom moralu, a posle brojnih bitaka postao je prva u nizu licnosti koje
su obelezile nasu pokrajinu. Kako su vekovi smenjivali, Dunav i Tisa izlivali i
povlacili, radjala su se nova pokolenja fenomeni knjizevnog stvaralastva.
Jedan od njih je pesnik, prevodilac i novinar Ferenc Feher.
Svoje
prve
pesme
objavljuje
(1946),
poezija
mu
je
duboko
usresredjena na seoske dozivljaje izgubljenog detinstva i vojvodjanski
pejzaz. Prevodio je sa hrvatskog, madjarskog, makedonskog i slovenackog
na madjarski jezik. Voleo je Vojvodinu njoj je nemoguce ne biti pristrasan.
102
Jednom kada dodjes i ugledas ta nepregledna prostranstva , okusis plodove
zemlje koja je nahranila hiljade generacija, ne ostajes ravnodusan, a kada
zivis tu jednostavno se uklopis i postanes deo nje. Kazu da je rad stvorio
coveka i uredio proctor u kome zivimo, a ipak covekova najveca vrlina je da
nauci da zivi u skladu sa prirodomi ljudima u njegovom okruzenju. Pred
nama koji smo rodjeni u Vojvodini je veliki zadatak, jos kao vrlo mali
moramo da naucimo da se uklapamo, postujemo i cenimo nase sunarodnike,
ali i da proucavamo njihovu kulturu, postujemo religiju, delimo prostorije,
rodno mesto ili grad. Mi svi zajedno Vojvodinu cinimo zivom. I pak neki od
nas su se isticali i isticace se. Ovi prostori su od uvek simbolizovali jednakost,
mir I pogodno tlo za uspeh, pa su se ovde radjale zene koje su svakim
svojim korakom odisale natprirodnom snagom i talentom
koji zna da
zaintrigira i najvece svetske umove . Mileva Maric kasnije Anstajin, zena koja
je uspela da opcini i zaiteresuje jednog od najvecih svetskih umova ikada
Alberta Anstajina.
Mileva je bila prva srvska matematicarka, rodjena u Titelu, iz malog
mesta, ali sa velikim mogucnostima, uporna i voljna da uspe. Maturirala je sa
najboljom zavrsnom ocenom iz matematike I fizike, upisala je univerzitet u
Cirihu. Tamo upoznaje sedamnaestogodisnjeg Alberta koji joj je bio kolega
na predavanjima iz fizike. Ljubav je planula, a iz strasne afere radja se kcer
Liserl. Iznenada njen zivot krece uzvodnim tokom, ne uspeva da zavrsi
fakultet i sa vanbracnim deteto oseca se kao sramota za svoju porodicu.
Anstajin dobija posao
u patentnom zavodu u Bernu
njifova veza
zapada u krizu. Nakon ovih desavanja Vencavaju se u nadi da cepoboljsati
stvari, ali se nista ne menja. Rodila je jos dva sina, medjutim nesreca nikada
ne dolazi sama umiru joj kcer i sin (Eduard), a sin Hans Albert joj preostaje
jedina uteha. Tragicni dogadjaji su slomili Milevu I ona je postala usamljena i
izgubljena dusa. Razni ljudi su obelezili, razne etape u Vojvodini, a svi su bili
posebni. Razlicite nacionalnosti, veroispovesti i razlicitog interesovanja
zajedno su cinili ponos Vojvodine. Ugledajuci se na njih svi mi bi trebali da
mimoidjemo bariere, izgradimo mostove i srusimo zidove izmedju nas.
Prvenstveno da se deklarisemo kao ljudi koji imaju svojie vrline i mane koji
se bore za svoje lepse sutra. Ostvarenje prava svakog pjedinca podrazumeva
i postovanje tudjih prava, teoreticar Jelinek definisao je pravo kao ,,minimum
103
morala”, a ako bi svi mi koristili taj minimum napravili bi pravedniju
zajednicu za pravije ljude.
Ja zelim da gradim svoju socijalnu mrezu, da budem u prilici da
upoznajem nove ljude, ucim nove jezike.
Zelim da sama otkrijem svoju sopstvenu istinu o prostoru na kome ja
zivim I ljudima koji tu zive, Po ugledu na prethodno navedene ljude zelim
uspesno da radim ono sto volim, ali za to su mi potrebni moji sunarodnoci i
saradnja sa ljudima iz mog okruzenja.
Necu pisati dalje i necu pisati vise, na svima nama je da
zakljucimo.
P.S. Iskreni ljudi sa malo reci kazu mnogo….
104
*
Tijana Jeličić, Gimnazija “20. oktobar”, Bačka Palanka
U Vojvodini oduvek ţivi više naroda u harmoniji. Tako imamo Srbe,
Hrvate, MaĊare, Slovake, Rumune, Crnogorce... Svi se meĊusobno poštuju
i pomaţu jedni drugima, ţiveći u skladnim odnosima bez sujete i mrţnje.
Osim što dele prostor i kulurne institucije, dele i jaka osećanja i
prijateljstvo. Narode ne treba deliti prema nacionalnosti. Dok postoji
meĊusobno poštovanje meĊu ljudima postojaće i naša drzava. U Vojvodini
svako moţe pronaći domovinu, ljubav, toleranciju, osećati se prijatno,
znati da će dobiti potrebnu pomoc kad god bude potrebno. Naroĉito me je
fascinirao odnos Srba i Slovaka. Mogu da zakljuĉim da ţivimo kao jedna
celina, ne gledamo ko je šta po nacionalsnosti i odakle je poreklom. To nije
vaţno. Nije bitno odakle si vec kakva si osoba. U našoj drţavi svako moţe
pronaći dom, a to je ono najvaţnije. Veze meĊu narodima su oliĉenje
nesebiĉnosti i ţelje da se pomogne u svakom trenutku.
Podaci za ovaj rad su prikupljeni iz raznih izvora. Podsticaj nam je
dala knjiga dr Nebojše Kuzmanovića „Srpsko-slovaĉke knjiţevne veze“ u
kojoj je detaljno opisan napredak u meĊusobnim odnosima naroda. Dobio je
Oktobarsku nagradu opštine Baĉka Palanka za oblast druĉtvenih delatnosti i
za razvoj multikulturnih veza i odnosa. TakoĊe, od pomoći je bio i razgovor
kako sa njim tako i sa profesorom latinskog jezika koji je po nacionalnosti
Slovak.
Prostori srednje i jugoistoĉne Evrope su u Novom veku, a naroĉito od
XVII stoleća mesta susreta razliĉitih kultura: vizantijske, orijentalno-turske,
zapadnoevropske i ruske. Samo ono proţimanje i susretanje etnokultura,
koje je praćeno razumevanjem i dobrim uticajima kultura jednih na druge,
proizvodi opšteĉoveĉanske kulturne sedimente i dovodi do toga da te
kulture ne ţive jedna pored druge, nego jedna sa drugom.
Tek multikulturalnost koja je samostvorena dugogodišnjim kulturnim
vezama, a ne ona koja se drţavno-politiĉkim pritiscima i apstraktnom
105
idejom natura odreĊenim narodima, jaste pretpostavka za ukidanje kulturne
samodovoljnosti i samogetoizacije.
Kulture ne ţive jedna pored druge, nego jedna sa drugom. Uĉenje od
drugih i o drugima nam pomaţe da se bolje prepoznamo i da sebe vidimo u
drugima, jer sami ne moţemo postojati. Upravo se kroz razliĉitost odrţava
vitalnost jedne kulture. Za juţnoslovenske prostore i za naš narod – srpski,
od naroĉitog znaĉaja su kako vizantijsko-pravoslavno nasleĊe tako i uticaji
racionalistiĉko-prosvećenog zapada, pre svega u literaturi, filosofiji i
arhitekturi. Dodiri našeg naroda sa zapadom bili su najizraţeniji na
prostorima Podunavlja i Vojvodine, gde su se susretale mnogobrojne kulture
i narodi, pa tako i susret srpskog i slovaĉkog naroda. Mnogi srpski pisci,
filozofi, nauĉnici su se školovali baš u mnogim slovaĉkim gradovima kao što
su Bratislava, Košic, Keţmark, Modra… To nam govori da je veliki broj naših
uĉenih ljudi obrazovanje steklo ne samo u Beĉu, Budimpešti ili na nemaĉkim
univerzitetima, već i u Slovaĉkoj. Svojim predanim knjiţevno-nauĉnim
radom na ovu ĉinjenicu najbolje je ukazivao srpski knjiţevnik i publicista
Risto Kovijanić. Iz Kovijanićevih radova moţemo mnogo toga saznati o
školovanju i radu Dositeja Obradovića, Vuka Karadţića, Branka Radiĉevića,
J.J. Zmaja, Pavla Popovića, Joakima Vujića, Svetozara Miletića i drugih
srpskih prosvetitelja i romantiĉara, te o uticajima Jana Kolara, Pavela Jozefa
Šafarika, ĉiji su prijateljski odnosi sa Vukom Karadţićem bili izuzetno vaţni
za kulturu Srba i Slovaka ali i ostalih naroda, Ljudevita Štura i drugih
slovaĉkih pisaca, filozofa i prosvetitelja na srpsku kulturu i juţnoslovensku
ideju saglasja i razumevanja, pre svega meĊu slovenskim narodima, kako
kroz
nacionalne
preporode,
tako
i
kroz
ideje
o
panslovenstvu,
austroslovenstvu ili ''slovenskoj uzajamnosti'' Jana Kolara. Blisko istorijsko
iskustvo nas uĉi ĉemu vodi nekritiĉko prihvatanje jednog epohalnog pokreta
– socijalizma kao svetskog procesa – potiskivanju subjektivnih moći na
raĉun kolektiviteta, pa se posle pokazuje da on (kolektivitet) ne moţe sam
od sebe da egzistira što dovodi do njegovog urušavanja i raspada takve
zajednice. S druge strane neprihvatanje ovog procesa vodi u potpunu
izolaciju, koja se prikazuje kao samoizolacija, a koja opet vodi slabljenju
duhovno-kulturnog stvaralaštva, jer se bez kontakata sa drugima upada u
kulturnu samodovoljnost i sumnjivo mesijanstvo.
106
Jedan od mogućih puteva kojim bi se rešila ova, ni malo spekulativna
dilema, već naprotiv veoma stvarna opasnost za opstajanje, kako naše
prošlosti, tako i neizvesne budućnosti, bi mogao biti i put „slovenske
uzajamnosti“. Iako bi ovaj slovenski put mogao da liĉi na istorijski
anahronizam i neoromantiĉarsku zabludu, nije zgoreg napomenuti da se
istorija ne završava XX vekom, niti atlantistiĉkom kulturom. Dosadašnja
istorija svedoĉi o smenjivanju razliĉitih civilizacija, a slovenska još ni danas,
prema Špenglerovoj periodizaciji, nije doţivela svoj vrhunac.
Veze i meĊusobno poštovanje su postojale i izmeĊu Njegoša i Štura.
Kovijanić je pisao o srpsko-slovaĉkim knjiţevnim vezama i odnosima,
narodnoj poeziji, te o mnogim, srpskim i slovaĉkim pisacima. SaraĊivao je u
slovaĉkim, ĉeškim i srpskim ĉasopisima, a pored toga uĉestvovao i na
mnogim
nauĉnim
skupovima
i
sipmpozijumima
posvećenim
srpsko-
slovaĉkim knjiţevnim vezama, kako u Slovaĉkoj tako i u našoj zemlji.
Ĉitajući dela Rista Kovijanića, Jana Kmeća, Petra Milosavljevića, drugih
slavista, pa i naših istoriĉara vidi se da su Srbi u poslednja tri veka od svih
naroda kojima su okruţeni imali najbolje odnose, kako politiĉke tako i
kulturne upravo sa Slovacima. Ţiveći vekovima pod tuĊinskom dominacijom
- turskom i austrougarskom - Srbi i Slovaci su jedni u drugima prepoznali
saveznike i prijatelje na koje se mogu osloniti u svojoj borbi za nacionalno
osloboĊenje,
razvijanje
svog
narodnog
jezika,
autonomne
kulture
i
izgraĊivanje sopstvene drţave. Kolar i Šafarik su dobili ideju za skupljanje i
izdavanje slovaĉkih narodnih pesama pod uticajem Vukovih “Srpskih
narodnih
pjesama”.
Mnogi
slovaĉki
pisci
su
prevodili
dela
srpske
knjiţevnosti, kao i Srbi slovaĉke knjiţevnosti. Ideja slovenskog zajedništva,
uprkos mnogim preprekama, nije apstraktna odrednica, jer su slovenske
veze i danas prisutne: slavistiĉki kongresi i saradnja slavista, filmski i
muziĉki festivali slovenskih i pravoslavnih zemalja, meĊusobne posete
folklornih društava (najizrazitije iz Ukrajine, Slovaĉke i Srbije), posete
crkvenih horova, saradnja srpskih i ruskih intelektualaca. Najmanja je
saradnja u oblasti knjige, jer se veoma malo meĊusobno prevodi, a to je
jedna od najvaţnijih oblasti. Ali ipak, sva vrata za oţivljavanje slovenskog
zajedništva nisu zatvorena. Srpsko slovacke veze u istorijskom kontekstu
odlikuje odsustvo bilo kakvih sukoba ili nerazumevanja i visok nivo saradnje
107
i uzajamnosti, uglavnom na duhovno-kulturnom planu, ali i na politiĉkom.
Ovi odnosi mogu posluţiti za primer mnogim evropskim narodima. Veze
Srba i Slovaka mogu se pratiti do duboko u prošlost, ĉak do Velike seobe
naroda. Nakon propasti srpske srednjevekovne drţave, Srbi su bili prinuĊeni
da se pred Turcima povlaĉe prema severu. Na taj naĉin su balkanski Srbi
došli u dodir sa Srbima starincima, na prostorima Podunavlja, te sa
MaĊarima,
Slovacima,
najistaknutija
slovaĉka
Rumunima
i
intelektualca:
drugim
Kolar,
narodima.
Tako
su
Šafarik
Štur
svojom
i
tri
erudicijom, idejama o slovenskoj samobitnosti i jedinstvu, te svojim
ugledom udarili i uĉvrstili temelje srpsko-slovaĉke knjiţevne i kulturne
saradnje. Odnose slovaĉkog i srpskog naroda, kroz viševekovnu istoriju,
odlikuje odsustvo bilo kakvih sukoba ili nerazumevanja, već naprotiv, visok
nivo saradnje i uzajamnosti, uglavnom na duhovno-kulturnom planu, ali i na
politiĉkom,
što
ja
najviše
bilo
izraţeno
tokom
XVIII
i
XIX
veka.
Rezultati srpsko-slovaĉke kulturne i knjiţevne saradnje su se najbolje
pokazali u vreme evropskog nacionalnog preporoda, u prvoj polovini i
sredinom XIX veka, jer od stotina srpskih studenata koji su studirali na
slovaĉkim školama izdvojili su se oni koji se javljaju kao utemeljivaĉi novih
oblasti i institucija srpske kulture. Srpsko slovaĉke veze su odrţavane i u
drugoj polovini XIX veka.
A o meĊusobnoj toleranciji i saradnji govori i profesor latinskog
jezika, Jan VaĊina:“Oduvek sam Srbe i Slovake smatrao kao jedinstvenu
kulturnu celinu, naroĉito zbog toga što decenijama radim u srednjoj skoli i
uspešno sam izveo dvadesetak generacija. Divno je raditi sa decom. Volim
svoj posao i uţivam radeći u školi. TakoĊe, ĉlan sam skromnog udruţenja
Srba i Slovaka. Skupovi su divni, stekao sam mnogo prijatelja i veoma sam
srećan zbog toga. Divno je kada se u tuĊoj zemlji ne osećate kao višak već
se svi trude da vam bude prijatno.
Oduvek mi je bila ţelja da pomaţem
ljudima. Smatram da radom u prosveti to i ĉinim. Osim što ih decu uĉim
latinski, ućim ih da ne treba da dele jedni druge po nacionalnosti i poreklu.
Ja sam poreklom iz Selenĉe, nikada u detnjistvu nisam imao problema zbog
svog porekla, deci je to najmanje vaţno. Završio sam srednju školu
gimnaziju u Subotici, a nakon toga upisao i 1987. godine završio Filozofski
fakultet u Beogradu, odsek za klasiĉnu filozofiju. Poznajem mnogo Slovaka
108
koji su postali uspešni u Srbiji, i veoma mi je drago zbog toga. Ja sam jedini
profesor latinskog jezika u Baĉkoj Palanci i okolini koji sam završio ovaj
odsek. U poĉetku nisam mogao da naĊem posao, oko godinu dana bio sam
nezaposlen. Zaposlio sam se u gimnaziji u kojoj i danas radim. Nikada
nisam imao problema zbog svoje nacionalnosti
i drago mi je što sam
prihvaćen u ovoj zemlji, što ljudi u mom okruţenju ne prave razliku izmeĊu
Slovaka, Srba niti bilo kojih drugih naroda. Ovo je moja domovina i ni za šta
na svetu je ne bih menjao.“ Profesor VaĊina je izuzetno obrazovan ĉovek,
Uĉi decu gledajući ih sve istim oĉima. Ne razlikuje ih po nacionalnosti. Sve
su to ista deca, sa istim pravima, sa manama i vrlinama. Naravno, profesor
VaĊina nije jedini koji svojim radom i ţivotnom priĉom dokazuje da je
moguće ţiveti normalan i prijatan ţivot u Vojvodini. Postoji još mnogo
uspešnih ljudi u Vojvodini koji nisu srpske nacionalnosti, ali su cenjeni i
veoma uticajni.
O neraskidivim kulturnim vezama izmeĊu Srba i Slovaka, dr Nebojša
Kuzmanović je rekao:“Mnogo sam prouĉavao ljudske odnose, o ĉemu govori
i moja knjiga. Zadovoljan sam kako to sve izgleda, ali naravno ništa nije
potpuno savršeno. Uvek će se naći pojedinci koji se neće sloţiti sa tim da svi
treba da ţivimo zajedno, kao celina. Naravno, ne smemo dozvoliti da uticaj
nekolicine takvih ljudi narusi sve ono lepo do sada uraĊeno. Treba da
pomaţemo jedni drugima, da se poštujemo, cenimo i volimo. Ljubav je ono
što nas ĉini ljudima. Treba da damo sve od sebe da Vojvodina ostane
ovakva kakvom se trenutno smatra, pokrajinom u kojoj ţivi mnogo razliĉitih
naroda, a opet je jedinstvna, sklop zapravo istih ljudi, koji su sloţni kao da
su jedna porodica. Domovina je nešto sto se ne moţe kupiti, nešto što niko
ne moţe da otme iz vašeg srca, nešto najvaţnije. MeĊusobno pomaganje i
poštovanje ĉini nas ljudima.“
Kako bismo još više poboljšali meĊuljudske odnose treba da
ogranizujemo vise skupova, da postanemo društvoo u kojem se ljudi mogu
pristojno i ljudski ponašati jedni prema drugima, ostavljajući meĊusobno
dovoljno prostora. Organizovanje kampova za mlade je dobar naĉin da se
mladi uĉe meĊusobnom poštovanju i da se ljudi ne razvrstavanju prema
nacionalnoj pripadnosti ili religiji. Ljude treba deili da dobre i loše, poštene i
nepoštene. U Vojvodini ima ciše kako nacionalnosti, tako i vera. Najviše je
zastupljena pravoslavnavera, zatim katoliĉka i protestantska. Koliko nas u
109
Vojvodini ima naizgled razliĉiitih, ipak ĉinimo jendu celinu, naraskidivu vezu
kuture i obiĉaja, uĉimo jedni od drugih, pomaţimo jedni drugima jer za
svako dobro delo bićemo nagraĊeni.
110
НЕКАДА МИ ЈЕ БИЛО НЕЛАГОДНО
Иван Сремачки, Средња техничка школа „Михајло Пупин“,
Кула
Некада ми је било нелагодно. Нисам волео ни да пролазим тим
крајем. Некада сам се трудио да размишљам као да тај део нашег села
ни не постоји. Шта могу, сада ми је још непријатније због тога. Шта сам
могао? Није оправдање, али сви око мене су стално говорили да су они
другачији, да су неуреди, да не воле да раде, да краду...
До пре пар година нисам о њима ни размишљао, једноставно нисмо
се сретали, нити имали било каквих додирних тачака... Нико од њих са
мном није ишао ни у вртић, ни у школу, није долазио на утакмице, нити
у мали паркић где ми често седимо...Нисам са њима имао никакав
контакт.
Е,онда, пре неколико година неколико породица се уселило на крај
села у старе куће. Причало се да су то добили на коришћење – куће ће
одржавати, а и они неће више бити по чергама. И тако почели су да
живе поред нас. У почетку неверица- ставрно је било разноразних
коментара – те неће се ониу ту задржати, те они ће те куће још више
упропастити,
те
донеће
неке
заразне
болести...
То
сам
слушао
свакодневно, ал нећу да кажем и ја сам то говорио... Шта ћу, зар да
штрчим од својих другара, своје породице, комшија...?
Е, то, да штрчим, то ме посебно нервира. Лако је нама ми смо јачи,
бројнији,
мислимо
да
смо
најпаметнији...
Али
тако
размишљам
сада...Пре три године тако нешто ми није падало на памет...
Овако је било.
Доселили се они, нека глупа, сада могу слободно да кажем и
напета атмосфера...Ови причају ово, они оно, те шта ће нам, те зашто
баш овде код нас, те сад ће да буде овако, па онако. Из ове
перспективе
звучи
ми
страшно,
а
тада
-
било
ми
је
некако
нормално...Признајем. Сви су то говорили. Једно време то је била
главна тема у селу, а о мом крају да не говорим. Сада могу да кажем није нам више био проблем ни то што смо тог лета изгубили у фудбалу
од екипе из суседног села, ни што су наши и комшијски усеви били
111
слаби, ни што није било кише, ни то већ годинама нисам ишао на
море... Све је одједном постало неважно, а у први план је стављено
њихово присуство...
А они. Они некако као у неком страху, склањају се. Ми млади, или
стари, свеједно, када стојимо пред кућом, а они наилазе, пређу пут, као
да не сметају... А нас опет као да то још више нервира, то нас је баш
нешто посебно изазивало.
Било је лето у пуном јеку, врућина, спарина, све се топило од
сунца и гушило од прашине. Нема још ни неких великих послова, све
нешто замрло, досада нека завладала.
Једно вече била је нека посебна запара, тачно сам слутио да ће
нешто да буде. Ми пред кућом на улици, сами смо себи сметали.
Одједном наиђоше неки облаци, црни да валда црњи не могу да буду,
спрема се олуја, неко невреме. Спрема се, спрема се, видимо ми, ал
ништа. Седимо и чекамо. Почиње киша, прво ретке велике капи, а после
се небо отворило...Склонили се ми – сад ће проћи, али не пролази.
Чекамо, коментаришемо. Не пролази, мрак се спушта. То није више била
киша, то су били потоци средње величине. Већ од лагане опуштене
атмосфере почиње неки благи немир у нама, комешамо се, виримо кроз
прозор, гледамо у већ потпуно мрачно небо. Гледамо и чекамо. Више
нико ништа не коментарише.
У дворишту провала од воде, тамо где су до мало пре биле стазе
сада су потоци, ускоро видим кроз прозор и ограда се извалила, почела
стока беспомоћно и бесциљно да јури по дворишту... Све је изгледало
као када на временској прогнози прикажу поплављена подручја. Сви
смо се уплашили, а не знамо шта да предузимамо. Немоћни и нервозни
чекамо да стане...
Ујутру је све изгледало као да је највећа олуја прошла селом, неке
штете су мање, а неке веће. Ми баш нисмо имали среће. Данима смо
покушавали да спасемо што се спасти може. Мало су нам помагале
комшије, али то је оно што посебно памтим из тог периода.
Домаћинства која су била у релативно добром стању доста су
страдала, а како су тек прошли они чије су куће већ биле у лошем
стању ... То се више није могло препознати шта је некада било.
112
Наше нове комшије су претрпеле највећу штету и заиста им је
требало и највише времена да колико-толико доведу, већ трошне куће,
у ред. Они су од јутра до мрака , а некада и дубоко у ноћ, поправљали
штету коју је нанело невреме.
Али није прошао ни један дан да бар неко из њихових породица не
прискочи комшијама у помоћ. У таквим пословима и мала помоћ зна да
буде драгоцена.
У првом тренутку нисмо могли да се снађемо у присуству нових
мајстора који су се испоставили као вема вешти. Али убрзо смо почели
да сарађујемо какао само људи знају када их снађе нека невоља.
Те дане сам заиста упамтио.
Памтим их и данас.
И за кратко време све се некако променило. Сада се више нико ни
не сећа разних коментара и оцена које смо давали о нашим новим
комшијама када су се доселили.
Некако смо заборавили. Само ме плашим да они можда нису
заборавили, али надам се да хоће.
Овог викенда опет идемо заједно на пецање, а некада ми је било
нелагодно.
1)
Enciklopedija jugoslovenskih pesnika, izdavacko preduzece ,,Prosveta”
2)
WWW.VOJVODINACAFE.COM
3)
WIKIPEDIA
4)
UDZBENIK PRAVA ZA TRECU GODINU SREDNJE SKOLE
113
POŠTUJ RAZLIKE!
Marija Kovačević, Gimnazija i ekonomska škola „Jovan
Jovanović Zmaj“, Odţaci
Srbija je jedna bogata zemlja. Neki će se sloţiti sa tim, a neki neće.
Nemamo more, nemamo ostrva i Evropu, ali zato imamo ljude. Naši ljudi
nisu svi uniformisani i poreĊani u liniji. Naši ljudi su raznoliki. Raznih vera,
raznih nacionalnosti i raznog porekla. To što smo razliĉiti ne znaĉi da ne
osećamo uperen prst ili udubljenje pesnice. Svima nam je potaman da
uţivamo zavaljeni u ţivotima sve dok nam neko ne poremeti harmoniju
ţivljenja. S dodirom prvog povetarca spremni smo za rat. Kada nas sustignu
posledice spremni smo da beţimo, a kada više ne znamo šta da radimo
onda nam samo ostaje da lajemo. Dok lajemo neko drugi beţi i gde god da
se pogleda neko pati ili reţi. Kiša pada pokušavajući da spere sav bol i tugu
koju nanosimo jedni drugima umesto da svi izaĊemo na kišu i zajedno
rastemo.
Svi smo istkani razliĉitim ţivotnim nitima. Svako od nas u sebi ima
jednu svilenu nit, jednu svilenu nit samo njegovu, posebnu i jedinstvenu.
Kada bih pokušala da iz gomile izvuĉem samo jednu i da sa njom uramim
priĉu, zapostavila bih druge i naterala ih da se osete manje vrednim. Svaka
svilena nit je vredna, stoga ukrašavam ovu priĉu sa svim nitima ove bogate
Srbije.
Poštuj razlike!
Dobar dan !
Nismo li imali danas dobar dan? Nismo. Unervozio nas je autobus koji
kasni, unervozila nas je zima koja je poranila, unervozile su nas cene koje
skaĉu i vesti koje samo o tome priĉaju. Unervozila nas je škola, unervozio
nas je posao, profesori, gazde. Unervozili su nas ljudi, unervozilo nas je
sunce koje je odjednom niotkuda izašlo pa se preznojavamo u dugim
rukavima. Unervozio nas je sat. Mislim da kasni. Unervozila nas je rasprava
sa prijateljima juĉe, unervozila nas je rasprava sa roditeljima danas.
114
Unervoziće nas rasprava sa našom liĉnošću, sutra. Nervoza, stres i bes je
svuda oko nas. Oslobodimo se. Neko trĉi, neko peva, neko piše. A neko ne
moţe ništa od toga. Šta on da radi? Da se uvuĉe u ćošak u sobi i da gleda
svet iz daleka, ne znajući kako da mu se prilagodi. Katkad i ja napravim
udubljenje po ćoškovima sedeći u njima i ne znajući šta da kaţem, šta da
uradim,
da
bi
neko
obratio
paţnju.
Uĉaurih
se
u
svojim
mislima
pokušavajući da shvatim ljude. I onda iznenada doĊem do zakljuĉka da
ljude ne treba shvatati, njh treba samo poštovati. Samo, sad ne znam kako
da se izvuĉem iz ovog ćorsokaka jer dok ti nešto sine nešto novo se desi pa
promeni ceo tok stvari i zakuca te za zemlju još više. Sad sam zemlja, sad
sam deo nje. Sad mogu da upijam reĉi, poglede, dodire. Ali sad mogu i da
me gaze. Nekolicina nevinih ţrtava će pasti sa mnom. Mravi, bube,
samopouzdanje i um. Nekolicina udova, ali oni više nisu bitni.
Neko je vrisnuo u daljini. Snaţan eho mi para uši ĉitav minut. Gledam
na sve strane i jedino što uspevam da vidim jeste mrtva priroda. Spuštajući
stopalo na svom drugom koraku u oko mi upade kontura malog deteta.
Prilazim detetu. Savijena romkinja gleda u stopala. U radijusu od deset
metara ne vidim ništa starije od zgrade preko puta. Devojĉica ima oko pet
godina i stoji sama, napuštena, nikom potrebna. Odbaćena, kao kakva
ispisana školska sveska. Puštena na milost i nemilost okoline. Papir
vremenom izbledi. Nikog nema da ga skloni u fioku. Ovo dete je prebledelo
od muke. Toliko da je vetar u prolazu pokušao da iscrta prirodu veselim
bojama misleći da je papir. Jedan vetar danas, mnogo vetrova sutra. Sa
najmanjim povetarcem će se razbiti u milione atoma. Doćiće izbori.
Raširićemo platno preko celog trga i lepiti atome. Spajati ih i praviti
razdraganu i šarenu priĉu. Bila jednom jedna Crvenkapica. Krenula je kod
bake u posetu. Idući kroz šumu prošla je kraj mnogobrojnih ţivotinja.
Ispred bakine kuće pojavila se Rozenkapica. Baka je pridigla svoju
pozamašnu dioptriju da
osmotri svoju unuku,
videvši je široko
se
osmehnula. Osmehujem se i ja okolnim bilbordima. Osmehujem se, ali
sarkastiĉno iako sam u velikom plusu.
Svakodnevno uĉionicu delim sa devetnaest drugova i drugarica, ako
izuzmemo profesora. Zovu nas ţensko odeljenje jer imamo samo tri deĉaka.
Nas sedamnaest smo manje-više stopljene u jednu celinu. Naši deĉaci su
snaţni stubovi koji nas drţe tokom celog puta. A mi smo te koje ih ĉuvamo
115
kao oĉi u glavi. Na jednom od ĉosova jedna drugarica je rekla da priĉa
maĊarski. Svi smo je upitno pogledali. Objasnila je da je to maternji jezik
njene majke i da ju je ona nauĉila. U isti mah oglasili smo se kako bi i mi
voleli da umemo da priĉamo tako dobro maĊarski ili neki drugi jezik, dok je
nekolicina
presekla
oštrim
skeptiĉnim
pogledom
osmehom
ispunjenu
uĉionicu. Pruţajući sav svoj prezir ironiĉno su se smejali. Neko je i dobacio
nešto, ali je to ostalo u senci oduševljenja većine te se uĉionicom zaĉulo
uzvikivanje raznoraznih maĊarskih reĉi kao što je szeretlek. Insistirali smo
na tome da nas nauĉi kako da se predstavimo i kako da kaţemo da je danas
lep dan. Trenutna manjina u uĉionici, koja se ustremila na meĊusobno
ćuškanje i ogovaranje, nije zraĉila simpatijom. Kome prepisati takvo
ponašanje? Naša zrelost se ugleda u našem zelenilu. Okolina, okruţenje je
to koje nas podstiĉe da sazrevamo ili da uvenemo. Poĉevši od roditelja i
preko medija gradimo ili zapoĉinjemo gradnju naših razmišljanja. Deca su
ogledalo roditelja, a roditelji isto tako svojih roditelja i sve u nedogled. Da bi
se neko razmišljanje, neko ponašanje ka odreĊenoj pojavi, ka odreĊenom
stanju, ka odreĊenom „problemu“ u potpunosti iskorenilo verovatno bi
morali da ugasimo celu našu civilizaciju i da se vratimo negde u doba
Nemanjića. Verujem da bi se i tada pojavio pojedinac sa ţeljom revolta i
namernim urušavanjem jedinstva okoline. Premda se ne moţemo vratiti na
poĉetak jer se u ţivotu sa starta kreće samo jednom, ostaje nam da ne
idemo ovim putem kojim je veliki broj ljudi krenuo već da pokušamo da
skrenemo na neku drugu stranu. Da skrenemo ne tamo gde je put bogat i
raskošan već gde je ispravan. A da li je nešto ispravno nećemo znati ako
pogledamo u pasulj već ako pogledamo oko sebe i saslušamo ljude. Dati
nekom savet je lako, ali dati nekom pravi savet je vrlina. Znati poslušati
pravi savet je teško, ali pokušati saslušati pravi savet je ĉoveĉnost. Nakon
školskog zvona i dalje nas je drţalo lepo rapoloţenje sve do nekog od
narednih ocenjivanja.
Za par dana moje odeljenje će biti bogatije. Kod nas prelazi deĉak iz
drugog odeljenja. Sada bih stavila jedan osmeh i završila priĉu, ali to moţda
u nekom drugom vremenu. Deĉak je primoran da preĊe jer se svakodnevno
susreće sa socijalnim maltretiranjem od strane svojih drugova iz odeljenja.
Svaki put kada odgovara ili pokuša nešto da kaţe biva poklapan stotinama
drugih podmuklih glasova. Ponaški, nije ni on cvećka, ali nije ni neko koga
116
treba ugnjetavati zbog njegovih osobina. Iskren je i više nego što treba. To
zna dosta da zasmeta, ali istinu je još i lako progutati, ali razliĉitost nije.
Premda ima veći broj drugarica nego drugova, ostalim deĉacima to
uzdrmava ego. Uznemirava ih ĉinjenica da je neko drugaĉiji, da je neko svoj
i na svom mestu. Da postoji neko ko ne ţeli sebe da menja jer to okolina
zahteva. Nismo svi kameleoni. Ponekad se i svojski trudimo da budemo. U
jednom momentu će nam ipak neko pogledati u oĉi.
Koliko neko mora da bude ugnjetavan od strane društva da je
primoran da promeni okolinu? Svekodnevno nam se to dešava sa mladima.
Kako u okviru škola, gradova, tako i drţava. Jurimo za poslom, da li je to
sve? Tragamo i za novim ljudima, moţda boljim, drugaĉijim. Menjamo sela
za gradove, gradove za sela, beţimo i teţimo. Kada dostignemo ljudski
vrhunac, prećićemo granice. Vinućemo se u zvezde i pokušati u jatu da
pronaĊemo nekog ko će nas razumeti. Ako ni tamo ne naĊemo, ne gubimo
nadu. Postoje i druge galaksije. Zar smo dotle došli? Da nam ni Zemlja nije
dovoljna, da nam i njene lepote ne odgovaraju. Da nam ova prelepa
zemaljska razliĉitost ljudi, biljaka i ţivotinja nije po meri. Zar da druge
primoravamo da se oblikuju plastelinom sve dok im se i ruke ne stope sa
bićem? Umesto da izaberemo i ţuti i plavi i crveni i zeleni i rozi i ljubiĉasti, i
sve ostale prekrasne boje, cvet i da napravimo divan buket. Buket koji će
uneti radost i sreću u svakog ko ga pogleda. Buket koji će nam zasijati u
oĉima. Nemojte da ne volite neku boju jer svaka boja to oseća. Kada
odbacite ţutu majcu ili crne pantalone, oni će to osetili, znajte. Oni će se
zguţvati i izbledeti na dnu ormana. Kada otvorite orman iskoĉiće ţeljni
ljubavi, a vi ćete ih besno nagurati nazad ljuti jer neće da se sloţe sami od
sebe već vam prave zbrku. A zaboravili ste zbrku koju ste napravili sa vašim
ţivotom odbacujući radost ovog sveta. Sutra će vam sve omaliti ili će vam
sve biti veliko pa ćete pohitati za onom ţutom majcom i crnim pantalonama.
Ako vam se posreći, oberuĉke će vas primiti. Ne zamerite ako budu
pocepani jer ih je samoća pocepala, te ne prepisujte to moljcima. Ali ako se
to ne desi, oni će ostati zalepljeni za dno ormana i neće vam dati da ih
pipnete jer će se ulepiti u sopstvenom znoju. Tada ćete se razbesneti još
više, ali biće kasno. Moraćete da ĉuĉite u sobi koji minut, onako golišavi,
moţda vas to malo podstakne pa se trgnete i osetite kako je drugima.
Trgnite se! Trgnite se pre nego što ostanete bez ićega ĉuĉeći, bez prijatelja.
117
Moje mesto ima dosta izbeglica i mogu vam reći, da od onih koje ja
poznajem, ne znam bolje ljude. Kada bi priĉala o njima nisam sigurna da li
bih mogla da se zaustavim. Takvo vaspitanje i dobrotu danas retko ko
poseduje. Dok sam još pohaĊala sedmi razred osnovne škole jedan deĉko se
doselio iz Hrvatske. Ne znam kako se zove jer iz priĉa ga znam kao Hrvoja.
Ne znam ni da li je deĉko pošteno prošao školskim hodnikom pre nego što
je dobio taj nadimak. Bio je prepušten raznoraznim ruganjima, na moju
sreću i na sreću onih koji tragaju za momentima paţnje, nisam bila prisutna
pri istima. Ofarbajte se u ljubiĉasto ako ţelite da vas svi primete. Ukoliko
ţelite neĉiju naklonost takvim postupcima ćete privući samo naklonost onih
koji su kao vi. A oni bolji, kojima svakodnevno teţite, neće otvoriti svoje
ruke za vas.
Jezik, reĉ, reĉenica, priĉa, ĉovek, posao, novac, moć, mrţnja. Koji ti
je ono beše maternji jezik? Hrvatski reĉe? Neki kaţu: "Mrzim Hrvate i oni
mrze nas. Nikada ne bih primio nekog od njih u našu drţavu jer i oni
odbacuju sve naše." Ali, ĉekaj, stani, ako ti mrziš i odbacujes njih, a tvrdiš
da i oni isto to rade pa zar nisi onda kao i oni? Jesi. Naravno da jesi. Da li ti
je to cilj? Da budeš kao neko koga smatraš oliĉjem lošeg? Ako nekog
smatraš lošim, znaj onda da si i ti loš. Svi smo svesni i znamo kako su se u
prošlosti mnogi odnosili ka Srbiji, ali dokle? Dokle ćemo mi da se svetimo za
prošlost umesto da ţivimo sadašnje trenutke najbolje što moţemo? Stalno
smo negativni i kukamo kako nam je loše. Zar nije to škrto od nas jer
znamo da neko nema ni ono što mi imamo? Osmehnite se. Imamo ţivot,
prelep ţivot je pred svima nama i zašto ga traćiti na širenje negativne
energije? Podelimo sve dobro sa drugima, iako je to veliko iako je malo, ali
ako mislite da nemate ništa da pruţite znajte da vam je promaklo nešto.
Pruţite osmeh. To vas ništa ne košta. Jedan osmeh i jedna topla reĉ će u
neĉijim oĉima zasijati kao Sirius. Dobili smo nešto najlepše, ţivot, i treba da
ga proţivimo najlepše i najbolje što moţemo i za nas i za ljude oko
nas. Volimo sebe, volimo ljude. Ljudi, budimo ljudi!
Vozeći bicikl centrom iznenada ispred mene se pojavio dekica koji
doziva jednog od psa lutalica. Na popunjenoj klupi iza, dekice su
posmatrale, pa i ja obratih paţnju. A i da nisam ţelela, morala bih jer se
našao sa psom taĉno ispred mene. Na pola metra od mene, u momentu
kada mu je nasamareni pas prišao, šutnuo ga je iz sve snage. Pas zajauka i
118
meni malo zafališe. Deda se sa trijumfalnim osmehom okrenuo ka svojoj
ekipi koja se smejala sa njim. Zgranuta nastavih put. Neki ljudi su toliko
isfrustrirani da su ogorĉeni i na ţivotinje. Ţivotinje koje ih ne diraju. Toliko
smo nezadovoljni sami sobom da gazimo slabije od sebe. Dedin unuk će po
uzoru tako šutati svoje drugove, a i one koji mu po nekoj osobini
zasmetaju. Misli nekih ljudi treba staviti u mašinu na iskuvavanje. I sasvim
sluĉajno upaciti jedan šareni peškir sa potajnom ţeljom da će peškir da
pusti boju i barem koliko-toliko da im podari šarenije poglede na svet.
Ponekad se osećam usamljeno. Svima nam nekad doĊu takvim
momenti. Nekome jednom godišnje, nekome jednom u deset godina.
Nekome je ceo ţivot takav. To nije nešto na šta utiĉeš ti ili ja jer je najlakše
sve prepisati horoskopu. Mnogo puta se zapitamo zašto nemamo prijatelje,
ali se ne zapitamo zašto mi nismo prijatelji. Mislimo da to jesmo, sebe
ubeĊujemo u to. Volimo da sebe predstavljamo što nakićenije moguće,
onakve kakvi bismo ţeleli da budemo. Kao sokovi smo, obojeni da bi što
lepše izgledali. Nekad stvarno i jesmo pravi prijatelji. Onda onaj drugi deo
nije do nas. Nama tad ostaje samo da se nadamo da će nas neko pronaći
meĊu ovim milionima ljudi, da ćemo pronaći nekog pravog prijatelja. Neko
ko će shvatiti da smo mi beli flomaster i da se vidimo samo na obojenoj
podlozi. Da li ćemo tad gledati da li je taj neko beo li crn? Da li je taj neko
naš ili njihov? Da li je taj neko sa krstom oko vrata? Nećemo i nemojmo jer
kada nas neko uhvati za ruku i kada shvatimo šta znaĉi iskrena prijateljska
ruka tada nećemo misliti ni na šta drugo nego na sreću koja nas je zadesila.
Tek kada tako nešto osetimo na svojoj koţi, kada shvatimo koliko smo
srećni, pomislimo i na druge i pokušajmo da to isto uradimo za njih.
Pokušajmo da ne ĉekamo da nam neko doĊe i zakuca na vrata jer moţda se
naĉekamo ceo ţivot. NaĊimo se sa ljudima na pola puta, ako treba, i mi
preĊimo ceo, jer nam ništa neće biti ako uloţimo malo truda zarad sreće
svih.
Koraĉam gradom kraj radnji i kuća. Nailazim na prosjaka. Pogled mu
je usmeren ka nebu. Pokušava da shvati šta mu je to promaklo. Prevrćem
dţepove i prisećam se da sam odavno ostavila pare van svog domašaja jer
sam izgubila veru u njih. Dodir papira i dodir kovanice mi ne znaĉe ništa.
Ispunjavaju samo moje dţepove. Oteţavati put kroz svet nema smisla, pa
su mi dţepovi prazni. Kaţiprst mi se zgrĉi prilikom dodira sa metalom.
119
Upuštam ga, sad na siguran teren, i izvlaĉim zaostalu kovanicu u dubinama
odeće. Spuštam je kraj prosjaka i nastavljam dalje. Pogled mi se ocrtava na
leĊima. Pogled sa vraćenom verom u ţivot, bar na tren. Sedoh na hladan
beton. Mesecima utabane ţvakaće gume se presijavaju na suncu. Zguţvan
letak nosi vetar. Na stablu se vijori odlepljeni kraj plakata. Nešto dalje, u
graji razdragane dece, ĉuĉi deĉak duge baršunaste kose potišten zbog
neuzvraćene ljubavi. Prilazi mu drug i pruţa mu ruku. Pridiţe ga i staje kraj
njega. Pogled pun nadanja podiţu ka suncu, a pozadi snaţno stišću jedno
drugom ruku.
S verom u bolje sutra, učenica drugog razreda...
120
МАЛА СКИЦА ЗАБОРАВЉЕНОГ ЛИЦА АНДРЕАСА ФРИЦА
Бојана Комарица, Гимназија и економска школа, Бела
Црква
„Бела Црква на рођењу не доби сретну звезду.
У колевку јој спустише водоплавне реке, песковито тло, ветрове и
војске. Суђаје јој доделише да животари у режиму Војне границе,
забачена, далеко на ободу царевине.
Али, гле чуда, њена звезда ипак заблиста пуним сјајем.
Упркос свему, опонашајући метрополе, њена деца претворише је у
праву варош, лепу, Белу… за поштовање!“
(из каталога изложбе
„Белој Цркви, с поштовањем“
Историјског архива Бела Црква)
Бела Црква
2011.
Када у раном детињству научимо прва слова и када нам,
паметници маминој, у руке амбициозно утрпају прве књиге са много
шарених илустрација, пред нама се отвори један нов и фасцинантан
свет.
Науче нас да се дивимо градитељима египатских пирамида и
великог кинеског зида, касније нежној љубави овековеченој здањем
какво је Таџ-Махал… Научимо све о Леониди и Ксерксу, о Сципиону и
Ханибалу, на крају о Жукову и Гудеријану… Све сама велика светска
историја…
Тако, пролазимо улицама сопственог града и не примећујући
његова здања. Као да су она одувек, богомдана, управо на том месту
постојала. Као да се подразумевају… Међутим, неки „мали“, релативно
121
анонимни људи из локалне историје, утицали су на мој живот свакако
значајније од Монтезуме.
Откуд дрворед чворноватих дудова пред мојом школом? Откуд
онај лепи музички павиљон, најдраже место за моје детиње игре, у
Градском парку? Откуд уопште Градски парк?
Учествујући скромно у истраживачком пројекту „Групе 484“ на
тему „Историја белоцркванског здравства“, а нешто касније и кроз
самостални истраживачки рад „Свиларство у Белој Цркви“, добила сам
прилику да се у Историјском архиву у Белој Цркви непосредно упознам
са садржајем архивског фонда „Магистрат Бела Црква“.
Иако
ничим
повезано
са
предметом
једног
или
другог
истраживања, у памћење ми се случајно урезало једно име: Андреас
Фриц. У магистратским документима помиње се често, а мистериозност
оснивача
масонске
ложе
у
провинцијском
пограничном
градићу
привукла ми је пажњу. Овај есеј је обједињени скуп сазнања до којих
сам дошла из неких необјављених архивских докумената и података
који се помињу на више различитих места у књигама које обрађују
прошлост Беле Цркве.
Мој град млад је тек триста година. Оснивачем сматрају грофа
Флоримунда Мерсија, блиставог царског чиновника, који је ипак само
још једна прозаична личност у низу. Леонард Бем, први цивил
градоначелник и први мештанин градоначелник, оснивач најстаријег
музеја у Војводини. Али, о њему је већ много писано, њега су већ давно,
Богу хвала, учинили славним. Андреас Шмид даровао је граду спратни
болнички павиљон, који се и данас користи. Али, спомен плоча у том
павиљону, а некада и улица са његовим именом, јавности већ довољно
сведочи о његовој хуманости.
Мноштво богатих трговаца, виноградара, занатлија, дали су свој
допринос развоју и старом сјају мог града. Сви су били предузетници,
мотивисани зарадом, од које је и град имао користи. Посебни су
постајали тек као оснивачи читаоница, музичких оркестара, ватрогасних
друштава.
Андреас Фриц разликовао се од свих. Живео је наоко миран и
обичан живот, у малом провинцијском граду, а некако је искакао из
122
клишеа тиме што је покушавао и успевао да велики бели свет преслика
и
„подвали“
традиционално
конзервативној
периферији
велике
монархије
Рођен је у Белој Цркви, 1810. године. Не можемо поуздано
тврдити да је рођен у имућној породици, али је извесно да је породица
Фриц, кроз деветнаести век, била једна од богатијих у Белој Цркви.
Тешко је установити да ли је сам Андреас зачетник тог великог иметка,
али је извесно да је био способан човек, јер је, већ у својој тридесетој
години саградио млин на реци Нери, непосредно уз Белу Цркву.
Основно занимање био му је тесарски занат, овај млин вероватно
представља излет у уносан посао производње брашна. Свега четири
године касније, на Нери гради и пилану у којој почиње производити
резану грађу. То је иначе време када је околина Беле Цркве, а посебно
обронци Карпата, била изузетно богата шумом. Документ у Историјском
архиву сведочи да су и млин и пилана горели током борби у Белој Цркви
августа 1848. године.
После пар година, све је поново у функцији.
Као предузимач – извођач радова на железничкој прузи у околини
Вршца, иначе грађеној само годину дана након најстарије пруге у овом
делу
Европе
(Оравица-Јасеново-Бела
Црква-Базијаш)
помиње
се
извесни тесар Андреас Фриц.
Немогуће је рећи да ли је то био баш „наш“ Андреас, јер је и име
и презиме било релативно често у Јужном Банату. Озбиљни и опрезни
истраживачи због тога не желе да устврде да се ради о истом човеку.
Међутим, тај неки евентуални имењак и презимењак морао је да
буде тесар, да има пилану у којој ће резати железничке прагове и
телеграфске бандере, да буде довољно имућан да плати раднике и
довољно храбар и предузимљив да преузме ризик тако великог посла.
Морао је бити и приближних година – у напону снаге. Било би превише
случајних подударности уколико је то неко други.
Осим тога, пошто је градња пруге изазивала приличан отпор
власника земљишта, тај неко морао је бити човек са визијом, онај који
види просперитет за свој град и тамо где га други не назиру. Пруга је
већ 1857. године повезала Белу Цркву са Европом и на њој је
123
успостављен свакодневни путнички саобраћај до Беча. Приближила је
тржиште, приближила људе и идеје.
Поставши куповином власник земље у приобаљу Нере, Андреас
није размишљао само о новцу. На том плацу он не гаји кукуруз и не
сади плантажу дудова (у то време уносна култура – лишће дуда
користило се за исхрану свилених буба и потражња је била велика, а
Бела Црква један од управо по свили чувених градова). Већи део тог
плаца он претвара у парк, садећи шумарак који постаје излетиште и
право стециште многих Белоцрквана. У то време познат је као „Фрицова
шумица“, а старији Белоцрквани који је још памте зову је „Луг“.
Пре свега, у том шумарку уређује прво грађанско стрелиште
(1855. године) на коме се у то време веома популарним спортом почињу
бавити цивили. На том стрелишту је 1867. инсталирана прва покретна
мета. У шумици се налазио мали павиљон са летњом баштом у којем су
се преко лета одржавале забаве. На тим забавама свирали су војни и
народни оркестри из Беле Цркве.
Осим стрељаштва, Андреас Фриц популарише и пливачки спорт у
Белој Цркви. Он великодушно поклања плац за „државни пливачки
базен“. Није познато да је такав базен икад саграђен, а можда пре
можемо рећи да јесте, али да сам појам „базен“ вероватно није у то
време био оно што ми данас под њим подразумевамо. Породица Фриц је
тај део Нере уредила и на њему направила пригодно купалиште. Када је
1876. године презентиран план за отварање школе за непливаче,
уређено је у Фрицовој шумици још једно купалиште на коме су,
скривене од знатижељних погледа, пливање могле да уче и даме. Тако
је у малом пограничном градићу прорадила школа пливања, нешто о
чему у то доба нису сањале ни метрополе.
Ова шумица временом је постала једно од значајнијих места у
тадашњој Белој Цркви. Мали павиљон више пута замењиван је новим и
већим, а одржавање шумице наставило је Парковско друштво и она се
под
именом
„Рудолфшајн“
(а
од
1918.
„Карађорђев
луг“,
или,
једноставно луг) одржала, са истом наменом, све до педесетих година
двадесетог века. Визија једног човека покренула је многе друге да
пуних сто година чувају и одржавају место на којем ће се забављати,
заљубљивати, дружити, договарати…
124
У тој истој шумици Андреас Фриц окупља пријатеље и пропагира
масонске
идеје.
Било
је
то
у
време
Војне
границе.
Збуњени
градоначелник и магистратски чиновници траже упутства од више
команде како да поступе. Нико од њих не зна шта је масонерија и да ли
је то нешто забрањено. Одговор из Темишвара гласио је да су то веома
опасне „социјалистичке“ идеје, те да се та окупљања по сваку цену
спрече. Фриц је био упоран и после неколоко лета, 1873. године добија
дозволу из Будимпеште да масонску ложу и оснује.
Сам чин оснивања ложе догодио се у великој сали Магистрата, у
истој просторији где се и данас одржавају скупштинске седнице локалне
самоуправе. Ипак, треба приметити да се ово дешава годину дана по
укидању Војне границе и да тада у столици градоначелника седи питоми
и либерални, већ помињани Леонард Бем, и сам занесењак и посве
необичан човек.
Смрт
Андреаса
Фрица
није
убележена
у
матичне
књиге
Римокатоличког жупног уреда у Белој Цркви. Његовог имена нема на
старим надгробним споменицима на месном католичком гробљу. Да ли
је, поткрај живота, Бела Црква постала тесна његовом слободном уму
или је живот удесио да случајно умре далеко од града који је волео и
којег је учио како да бар живи лепше и кад не може боље?
Било како било, нек ова „скица заборављеног лица“ буде бар
мали знак захвалности њему и њему сличним, који су некада ходали
улицама којим данас ми ходамо.
Извори:
Архивска грађа
Историјски архив Бела Црква, фонд Магистрат Бела Црква, 1795–
1872.
Литература:
Ţivan Ištvanić, „Lexicona Belocrkvanica 1“
Живан Иштванић „Историја белоцркванског спорта“
Живан Иштванић „Прва железничка пруга у Војводини“
125
*
Jovan Perić, Gimnazija „Veljko Vlahović“, Sombor
Svakodnevno posmatrajući dešavanja u našoj zemlji svaka razumna
osoba uvideće stalni rast populacije mladih koji, usled nedostatka nekog
pozitivnog ţivotnog uzora iz svoje sredine, pogrešno, barem po mom
mišljenju, svoje uzore pronalaze u osobama ĉiji je etiĉki kredibilitet blago
reĉeno upitan, a mogao bih da kaţem da u suštini i ne postoji. Pa tako,
umesto da raste broj mladih poštovalaca liĉnosti koje su ostavile neki
pozitivan trag u modernijoj istoriji ove zemlje, na koju baš i ne moţemo reći
da smo ponosni (Opet se koristim eufemizmom kako ne bih ostavio prevelik
utisak skeptiĉnosti prema razvoju Srbije u poslednjih dvadesetak godina,
ako ga je uopšte bilo...), raste broj mladih koji godine u kojima oni
predstavljaju najbolji materijal za primanje znanja, i za formiranje karaktera
koji će nositi u daljoj budućnosti, u kojoj će oni kreirati društvo, traće na
svojevrsno
idolopoklonstvo
odnosno
klanjanje
osobama
koje
bih
u
najboljem sluĉaju mogao opisati kao kriminalce, laţne vernike, nasilnike i
manipulatore. Posvetiti se daljim analizama njihovih postupaka ili bilo
kakvom razmišljanju o njima dovelo bi me u stanje krajnje nemotivisanosti i
depresije, odnosno, bilo bi ravno mentalnom samoubistvu. Zato se trudim
da svoje uzore pronalazim u svetlijim primerima ljudskog delovanja iz
istorije, ali i iz svakodnevice, te pokušavam da se maksimalno ugledam na
ljude iz svoje sredine, ali i iz celog sveta, naravno, koji me uveravaju da nije
besmisleno misliti drugaĉije od većine, i snaţno verovati u neke osnovne
principe ljudskosti i tolerancije. Jedan od tih ljudi, duhovnih voĊa, ali ne u
onom religijskom ili kultnom smislu, već u ţivotnom, filozofskom, jeste moj
profesor klasiĉne gitare, Zlatko Kamerer. Druţeći se sa ovim ĉovekom već
nekoliko godina i slušajući priĉe iz njegovog ţivota te sam naĉin na koji ih
on deli sa mnom, iz dana u dan sam sve više osećao potrebu i duţnost da
što veći broj ljudi upoznam sa njegovom ţivotnom filozofijom, poput one
potrebe da sa prijateljem podelite neku dobru knjigu koja vas je inspirisala
da od svog ţivota napravite nešto smisleno.
Priĉa koju bih ţeleo da rasporedim na sledećih par stranica nastala
je kao proizvod skoro šestogodišnjeg uĉenja klasiĉne gitare i otvorene
126
komunikacije izmeĊu Zlatka i mene, s kojim sam se sastajao dva puta
nedeljno od sedmog razreda osnovne škole, skoro svake nedelje. S obzirom
na to da se radi o skoro šeststo susreta, od kojih je svaki bio ispunjen
stalnom dozom kvalitetne nastave klasiĉne gitare, ali isto tako i razgovorima
o najrazliĉitijim temama, poĉevši od kritike muzike, knjiţevnosti, slikarstva i
ostalih grana umetnosti, preko razgovora o politiĉkoj situaciji u drţavi i
svetu, istorijskog pogleda na razvoj ĉoveĉanstva, ekonomije i razliĉitih
politiĉkih ideologija, te najrazliĉitijim priĉama iz njegovog izuzetno bogatog i
kvalitetno provedenog ţivota, saţimanje tog višegodišnjeg iskustva na
nekoliko stranica, ali i istovremeno skupljanje svih tih priĉica koje lebde u
kosmosu mojih misli i njihovo sklapanje u, za osobu koja nije upoznata sa
likom i delom Zlatka Kamerera, smislenu celinu, za mene predstavlja
izuzetan izazov. Siguran sam, ipak, da će se meĊu osobama koje budu
ĉitale ovaj esej zasigurno naći barem jedna koja je svesna vrednosti
iskustva o kojem priĉam, jer su mnogi Zlatkovi uĉenici danas priznati
ĉlanovi društva: lekari, arhitekte, programeri, pa ĉak i politiĉari, meĊu
kojima je jedan bio i gradonaĉelnik Sombora, i baš to mi daje inspiraciju da
njegov lik i delo na ovakav naĉin ovekoveĉim, kako bih te ljude podsetio na
deo ţivota koji je i za njih, ne sumnjam, veoma znaĉajan.
Poreklom iz Baĉkog Brega, to jest Berega, kako ga tamošnji
stanovnici zovu, bio je nestašno i inteligentno dete. Sin seoskog trgovca i
uĉiteljice, od malenih nogu uĉen je tome koje su prave vrednosti: ĉitalaĉka i
opšta kultura, ali i kultura ponašanja. Baš oni, njegovi roditelji, imali su
veliki znaĉaj u graĊenju njegove liĉnosti, te su mu pruţili podršku kada je
ţeleo da nauĉi svirati gitaru, u to doba ni blizu popularnu kao što je danas,
a neretko su bili i deo raznih, nekada veoma komiĉnih situacija. Tako je, na
primer, mladi Zlatko od svog oca, iskusnog trgovca koji je imao uvid u
aktivnosti mnogih stanovnika Berega, nauĉio kako je šlag najnepoţeljniji
deo roĊendanske torte za jelo, jer su ţene iz sela, kada bi ţelele da što
lepše ukrase svoju tortu, šlag, inaĉe bele boje, mešale sa olovnom farbom u
boji koja im je rasplamsavala kulinarsku maštu, a koju su prethodno kupile
u radnji njegovog oca. Od majke je saznao ono sa ĉim se verovatno svi
slaţemo, samo neki moţda to neće priznati, a to je da jedina kraĊa koja se
moţe opravdati jeste kraĊa knjige, i to naravno samo pod uslovom da se ta
knjiga i proĉita. Još jedan znaĉajan lik iz njegove biografije svakako je bio
127
njegov deda. U starosti pomalo neozbiljan, ali u suštini ĉovek velikog srca,
bio je vlasnik jedne bereške kafane ĉiji je asortiman morao s vremena na
vreme da dopunjava, pa bi zato ĉesto odlazio svojim kolima sa dva
upregnuta konja u obliţnje trgovaĉke centre, Osijek i Baju, gde je kupovao
neophodne zalihe i donosio ih nazad u Baĉki Breg. Kada su se u selu venĉali
momak i devojka, oboje iz loše situiranih porodica, koji su ţiveli od
zemljoradnje on im je nesebiĉno ustupio ta svoja dva konja za oranje, time
ih spasivši od gladi. Još jedna znaĉajna situacija ĉiji je neizostavan uĉesnik
bio i Zlatkov deda bio je porodiĉni odlazak na more. Jedva nagovoren da se
porodici pridruţi u zajedniĉkom putovanju, deda je tokom celog puta
gunĊao, a za to je iskoristio priliku i kada su se, vozeći se u Fići, njih petoro
izgubili u brdovitim predelima Dalmacije. Skoro svi su bili usredsreĊeni na
autokartu u rukama Zlatkovog oca kada je deda odjednom vrisnuo:
„Indijanci!“ Prvobitno misleći da je to još jedan od njegovih ispada, njih
troje to su ignorisali, da bi se u trenutku kada su svi digli pogled sa
autokarte zaista uverili kako ispred automobila stoji Indijanac u punoj ratnoj
opremi, kojem su se uskoro pridruţili i drugi Indijanci, ali i kauboji, a zatim i
ljudi u obiĉnoj odeći. Ispalo je da je porodiĉni Fića zalutao na set kultnog
nemaĉkog vesterna „Vinetu“, baš u toku snimanja.
U sedmoj godini ţivota Zlatko će pretrpeti mali kulturološki šok koji
će sa sobom doneti niz korisnih posledica,
preseliće se u Sombor. Prvih
dana u novoj školi biće mu pomalo teško, jer deĉaka koji je do tada ţiveo u
selu nastanjenom u najvećoj meri Šokcima, koje karakteriše izuzetno
specifiĉan naĉin govora, njegovi drugovi iz razreda neće razumeti. Srećom,
za mlad um nije bilo teško naviknuti se na novu okolinu, pa ubrzo poĉinje
da koristi prednosti veće sredine te otkriva ono što će mu potpuno
preokrenuti ţivot: muziku i gitaru. Svoj nestašluk i znatiţelju kanališe u
veţbanje instrumenta,
i kroz nekoliko godina, kao posledica doslednog
veţbanja i ljubavi prema gitari javlja se zaista dobro umeće sviranja. Ni
nedostatak tadašnjeg Sombora, sa aspekta muziĉkog obrazovanja (Grad je
imao samo osnovnu muziĉku školu.), nije ga spreĉio, te sam odlazi u
Sarajevo, gde će poloţiti ĉetiri razreda srednje muziĉke škole u samo
nekoliko meseci. Time je zaista dokazao kolika je snaga njegove volje i
kolika je njegova posvećenost klasiĉnoj muzici i klasiĉnoj gitari. Vrativši se u
Sombor, nastavio je sa sviranjem te je kulturni ţivot grada oplemenjivao
128
svojim nastupima, a sve ĉešće i pedagoškim radom, zbog ĉega je bio
primećen od strane mnogih Somboraca i postepeno postao sinonim za
bavljenje klasiĉnom gitarom u Somboru. Konaĉno primećen i od strane ljudi
koji su bili znaĉajan faktor u gradskim obrazovnim ustanovama dobio je
posao koji mu najviše priliĉi, poĉeo je da predaje gitaru u Višoj predagoškoj
školi,
odnosno
ĉuvenom
somborskom
Uĉiteljskom
fakultetu,
koji
je
svojevremeno pohaĊala i ĉuvena srpska spisateljica Isidora Sekulić, kao i
druge znaĉajne liĉnosti iz istorije srpskog kulturnog ţivota, a posle toga i u
somborskoj Gimnaziji „Veljko
Petrović“ gde je predavao gitaru kao
fakultativni predmet. Iako je predano radio i usavršavao se kao muziĉar,
Zlatko je studirao i na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Završivši prve tri
godine tako što je, pored uĉenja redovnih predmeta, tadašnju ekonomiju
prouĉavao ĉitajući delo Karla Marksa „Kapital“, u ĉetvrtoj godini studija
shvata kako ga to ne ĉini srećnim, te na veliko negodovanje njegovog oca,
odustaje od studija. Kao i svi mladići u SFRJ nije izbegao tadašnju obavezu
sluţenja
vojnog roka,
koja ga
je odvela
u Makedoniju,
na mesto
neverovatne lepote, Ohridsko jezero. Iako u duši pacifista, rado priĉa o
vojnim dogodovštinama i ljudima s kojima se tamo upoznao, kao što je
jedan dugokosi roker iz Slovenije koji je plakao dok su ga šišali na „nulu“, i
drug tenkista kojeg je uspeo nagovoriti da ga provoza tenkom kada je
većina njihovih kolega na dopustu otišla u posetu svojim porodicama, zbog
ĉega su obojica prenoćili u biblioteci kasarne, lisicama privezani za radijator,
jer nije bilo funkcionalne ćelije za vojne disidente. Danas Zlatko radi posao
najadekvatniji za njega, predaje klasiĉnu gitaru u Muziĉkoj školi „Petar
Konjović“, gde podstiĉe mlade, talentovane uĉenike i uĉenice da i oni
postanu majstori instrumenta radom, disciplinom, upornošću, a prvenstveno
ljubavlju prema gitari, i muzici uopšte.
Svaki put kada vizualiziram priĉe iz njegovog ţivota i anegdote iz
detinjstva, deĉaštva i mladosti koje je podelio sa mnom, u mojoj glavi
stvaraju se scene iz filma. Ako ćemo iskreno, sve te priĉe za mene zapravo
predstavljaju graĊu za jedan blokbaster koji bi u rukama nekog veštog
reditelja mogao da parira Felinijevom „Amarkordu“, zato što u njima ne
manjka ni komiĉnosti situacija i likova, niti tragiĉnosti koja gledaoca tera na
empatiju, a bogami ni zrele poruke o tome koliko je vaţno istrajati u svojoj
129
strasti te koje mere ĉovek treba preduzeti kako bi za sebe mogao reći da je
zaista ţiveo u skladu sa svojim unutrašnjim bićem.
130
Download

Zbornik radova