ZA NAŠU ZEMLJU
jer zemlja zaslužuje najbolje
broj 10 / Oktobar 2013 / mesečnik
Značaj osnovne obrade zemljišta
Intervju: Sirak-biljka budućnosti
Bolesti belog luka -2. deo
AKTUELNI KONKURSI
REČ
UREDNIKA
Dragi prijatelji,
Još jedan septembar i još jedan polazak
u prvi razred je iza nas. Godine se niæu i
svaka kao i prethodna, kao i ova,
drugaËija je i nepredvidiva.
Ono što je izvesno i Ëega smo svedoci
jeste Ëinjenica da danas kasnimo sa
æetvom/berbom/vaenjem i soje i
suncokreta i kukuruza i šeÊerne repe.
Ove jeseni, kao nikada ranije, pozivali
smo se na berze, na realne ili pak ne
toliko realne cene, na træišnost, na planiranje proizvodnje... a setva pšenice je
poËela, i sigurna sam da niko u ovoj
zemlji ne zna na kojoj Êe se površini
posejati, a ne kakav nam je plan i struktura setve za narednu godinu svih useva.
Imamo mnogo nedoumica i pitanja na
koja nemamo odgovor. Pa tako ne
znamo koliko Êe se i da li Êe se uopšte
koristiti mineralno ubrivo, koliko Êe biti
posejano sorte TAVANKUT (nedeklarisano
seme moæda i netretirano fungicidima),
koliko Êe biti zaorano osnovnog hraniva
za narednu godinu?
Svedoci smo i besmislenih nadmetanja
za zakup dræavnog zemljišta (na 3
godine) gde je postignut rekord od
neverovatnih 151.000 dinara ili 1.300
evra po hektaru. A pitanje je koji to usev,
kada pritom date i punu tehnologiju,
moæe da vrati zakup, isplati troškove,
ulaganja, plati ratu za skup, nerentabilan
traktor ili kombajn, isplati energiju i naš
uloæen rad, i ostavi nam onoliko evra da
budemo zadovoljni i da imamo da
uloæimo u narednu proizvodnju?
Dragi prijatelji, osnovni alati svih nas
koji radimo u poljoprivredi pre svega bi
trebalo da budu papir, olovka i kalkulator.
Uz ovo trojstvo zakljuËci mogu biti sasvim
drugaËiji od onih napamet donešenih.
A pored toga, ono najbitnije i što ne sme
da izostane, jeste æelja da radimo i
postiæemo najbolje moguÊe rezultate
zajedno, saraujuÊi.
Zajedno moæemo sve.
Jer naša zemlja i mi zasluæujemo samo
najbolje.
Natalija Kurjak
2
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU,
VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO RASPISUJE
JAVNI OGLAS
za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava za obradivo
poljoprivredno zemljište dato u zakup za 2013. godinu
Sredstva podsticaja za izdavanje
obradivog poljoprivrednog zemljišta u
zakup iznose do 30.000.000,00
dinara. Sredstva za realizaciju
navedenih aktivnosti obezbeena su u
budæetu AP Vojvodine. Korisnici
sredstava su fiziËka lica
(poljoprivrednici), nosioci i Ëlanovi
registrovanog poljoprivrednog
gazdinstva upisanog u Registar
poljoprivrednih gazdinstava, koji su
vlasnici poljoprivrednog zemljišta.
Zahtev za odobravanje i korišÊenje
sredstava za obradivo poljoprivredno
zemljište dato u zakup u 2013. godini,
sa svom potrebnom dokumentacijom,
dostaviti zaključno sa 01. novembrom
2013. godine, na sledeÊu adresu:
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar
Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad,
sa naznakom „Javni oglas za zakup
zemljišta“.
Uslove konkursa i sve dodatne
informacije moæete preuzeti na
internet strani Sekretarijata
www.psp.vojvodina.gov.rs ili putem
telefona 021/456-973 iskljuËivo u
periodu od 10-13 Ëasova.
AGROSAVETI AGROTIM-A VICTORIA GROUP
NA RADIO STANICAMA U SRBIJI
AGROTIM Victoria group svakog
meseca priprema agrosavete koji
imaju za cilj edukaciju poljoprivrednih
proizvoaËa u našoj zemlji. Saveti se
odnose na aktuelne poslove na
njivama, upuÊuju, informišu i ukazuju
na šta posebno treba obratiti paænju.
“Redovno emitujemo u našim informativnim emisijama Vaš agrosavet.
Nadam se da Êemo i dalje ovako
saraivati. ©to se tiËe forme, ona je
odliËna, a i sama duæina trajanja
saveta je u okvirima zadovoljavajuÊeg.”
Marija JovanoviÊ, novinar
Radio "Koprijan", Doljevac.
A o agrosavetima su rekli:
“Emitovanje Vaših saveta na našem
radiju naišlo je na pozitivan odjek u
našoj publici, te se nadamo i radujemo
nastavku saradnje.” “MB” radio, Ub.
Poštovani čitaoci,
S obzirom da je saradnja
jedna od osnovnih smernica našeg
tima - pozivamo Vas da nam
pošaljete svoje komentare, sugestije,
“Saveti su kratki i korisni. Emitujemo
ih u okviru emisije koja je posveÊena
selu i poljoprivredi.”
Jela RakoviÊ, direktor
“Ivanjički“ radio, Ivanjica.
pitanja i predloge šta biste još voleli
da pročitate u narednom broju.
[email protected]
021 4895 470
021 4886 50
508
Autori tekstova i saradnici
Marketing
AGROTIM-a Victoria group:
Natalija Kurjak
Marina RadiÊ
Stručna služba
AGROTIM-a Victoria group:
Radmila FilipoviÊ
Vladan Starovlah
Gojko StoliÊ
ZNAČAJ OSNOVNE
OBRADE ZEMLJIŠTA
dipl.ing Vladan Starovlah
Osnovna obrada zemljišta je jedna od
najznaËajnijih agrotehniËkih mera.
prethodne kulture, sadræaju vlage u
zemljištu, zahtevima narednog useva,
vremenu izvoenja ove operacije.
Pre same osnovne obrade, neophodno
je izvršiti agrohemijsku analizu
zemljišta (ukoliko nije uraena). Na
osnovu analize zemljišta potrebno je
izvršiti izbor odgovarajuÊe formulacije
ubriva. Posle primene odgovarajuÊeg
mineralnog hraniva, moæe se pristupiti
osnovnoj obradi zemljišta. Ukoliko se u
proizvodnji primenjuje stajnjak ili neko
drugo organsko ubrivo, što je naæalost
rea pojava, odmah posle primene,
preporuËuje se njegovo zaoravanje.
Najvaæniji cilj osnovne obrade
zemljišta je stvaranje sitnomrviËaste
strukture i njegovo dovoenje u stanje
biološke zrelosti. Samom osnovnom
obradom se ovi efekti ne postiæu, ali se
iniciraju odreeni fiziËki, hemijski i
biološki procesi u zemljištu koji Êe
posle izvesnog vremena dovesti
zemljište u to stanje.
Osnovnom obradom zemljišta vrši se
aktiviranje oraniËnog sloja do pune
dubine, odnosno stvaranje rastresitog
sloja zemljišta koji pored setvenog
sloja obuhvata i dublje slojeve
zemljišta u kojima se razvija najveÊi
deo korenovog sistema biljaka.
ZahvaljujuÊi tome biljke mogu da
usvajaju više vode i hranljivih materija
iz dubljih slojeva zemljišta, a samim
tim Êe imati veÊu otpornost prema
suši. Obrađeno zemljište bolje upija
vodu, voda se lakše proceđuje u
dublje slojeve, bolje se akumulira i
prave zalihe vlage u zemljištu. Sve
ovo Êe biljkama omoguÊiti da lakše i
bez posledica prou kroz sušni period.
Obradom zemljišta vrši se njegovo
provetravanje što doprinosi aktiviranju
mikrobiološke aktivnosti u zemljištu,
unose se æetveni ostaci u zemljište,
uništavaju se korovi, vrši se suzbijanje
biljnih bolesti i štetoËina koje prezimljavaju na æetvenim ostacima.
Osnovna obrada zemljišta se moæe
vršiti razliËitim oruima. Danas postoji
veliki broj orua prilagoenih
razliËitim sistemima obrade zemljišta.
Prilikom njihovog izbora treba voditi
raËuna o koliËini æetvenih ostataka
Oranje je jedan od najstarijih naËina
obrade zemljišta, ali je i dalje najzastupljeniji, iako je operacija koja zahteva
daleko više ljudskog i mašinskog rada,
a samim tim i više košta od veÊine
drugih naËina osnovne obrade
zemljišta. Oranjem se u manjoj meri
vrši sitnjenje, mrvljenje i drobljenje
zemljišta ali dolazi do prevrtanja
plastice. Na taj naËin se vrši
izbacivanje dubljih slojeva zemljišta na
površinu, a zaoravanje površinskog
sloja. Ovo je veoma bitno, jer se
oranjem vrši zaoravanje æetvenih
ostataka i ubriva. Fosfor i kalijum iz
NPK ubriva se veoma sporo spuštaju
u zemljištu, tako da se oranjem
omoguÊuje njihovo smeštanje u dublje
slojeve zemljišta. Kako bi se oranje
izvršilo kvalitetno, veoma je bitno da
se podesi odgovarajuÊi odnos dubine i
širine brazde. U zavisnosti od tipa
zemljišta, on treba da se kreÊe u
intervalu od 1:1,27 - 1: 1,50. Ukoliko je
on širi, ne dolazi do potpunog prevrtanja plastice, pa je i kvalitet oranja
lošiji. Brzina kretanja traktora, takoe
moæe imati znatan uticaj na kvalitet
izvoenja ove operacije.
Redukovana obrada zemljišta
podrazumeva primenu pliÊeg oranja, ili
njegovo potpuno izostavljanje i danas
u vreme krize i ušteda sve više dobija
na znaËaju. Iako postoji veliki broj
pozitivnih efekata primene oranja u
osnovnoj obradi zemljišta, visoki
troškovi ove operacije uticali su da se
sve više primenjuje neki vid redukovane obrade zemljišta. Orua koja se
najËešÊe primenjuju su razliËite vrste
tanjiraËa, kultivatora, razrivaËa, koji se
mogu primenjivati pojedinaËno ili Ëiniti
kombinovano orue koje se sastoji od
više pojedinaËnih zajedno, na primer:
tanjiraËa + kultivator + valjak.
KorišÊenjem ovakvih orua vrši se
drobljenje, sitnjenje i mešanje
zemljišta ali nema prevrtanja plastice
kao kod oranja. Ovaj vid obrade se vrši
uglavnom pliÊe, obavlja se bræe,
omoguÊava da se u kratkom vremenskom roku obradi velika površina
zemljišta, omoguÊuje kasnije bræu i
lakšu predsetvenu pripremu zemljišta i
ono što je naroËito bitno, zahteva
manje ulaganje finansijskih sredstava.
Negativna strana ovog vida osnovne
obrade je nemoguÊnost adekvatnog
zaoravanja æetvenih ostataka i
mineralnog ubriva kao i to što
pojedine biljne vrste negativno reaguju
na redukovanu obradu zemljišta.
Ono što je sigurno, jeste da redukovana obrada zemljišta ne moæe u
potpunosti zameniti konvencionalnu,
ali se njihovim odgovarajuÊim kombinovanjem svakako mogu ostvariti
dobri rezultati u proizvodnji uz
smanjenje troškova. Strna æita najbolje
reaguju na primenu redukovane
obrade zemljišta. Ove biljne vrste
mogu da ostvare neznatno niæe, ili Ëak
iste prinose sa redukovanom obradom
u poreenju sa klasiËnom, jer ne
zahtevaju dublju obradu i dobro
koriste produæeno dejstvo dublje
obrade zemljišta primenjene za
prethodne useve. Naravno i ovde
postoje odreena ograniËenja, jer
treba voditi raËuna o uslovima godine.
Redukovana obrada nije uvek
opravdana i ne mogu se uvek oËekivati
dobri rezultati. Ukoliko je jesen kišna,
koliËina padavina veÊa od godišnjeg
proseka za naše uslove, zbog
poveÊane vlaænosti zemljišta, redukovana obrada zemljišta se ne preporuËuje
jer se ne moæe kvalitetno uraditi.
Osnovna obrada zemljišta se mora
izvršiti što kvalitetnije, u zavisnosti od
uslova na terenu. Loš kvalitet osnovne
obrade zemljišta neminovno uslovljava
poteškoÊe pri obavljanju narednih
agrotehniËkih operacija. Nekvalitetno
uraena osnovna obrada zemljišta ,
direktno utiËe na smanjenje optimalnih uslova za razvoj biljaka, a to
neminovno dovodi do smanjenja
prinosa gajenih biljaka.
3
IZVEŠTAJ SA PRODUKTNE
BERZE AD NOVI SAD
ZA NEDELJU OD 7.10.-11.10.2013.
master ekonimista Marina Radić
Kako odmiËe jesenja æetva
suncokreta i soje, odnosno berba
kukuruza, tako je i ponuda roba iz
sektora primarnog agrara sve veÊa, a
što je za analize træišta još bitnije,
cene su u sinhronizovanom i
oËiglednom usponu. Promet od 2.481
tone robe je Ëetiri puta veÊi u odnosu
Kukuruz se ponovo vraÊa na lidersku
poziciju po prisustvu na berzanskom
træištu. Ono što ovoga puta ovu robu
kandiduje na sam vrh berzanskih
aktuelnosti jeste podatak da kukuruz
beleæi jedan od najveÊih nedeljnih
cenovnih skokova. Naime cena
kukuruza novog roda se kretala u
rasponu od 13,10 din/kg bez PDV, pa do
13,80 din/kg, pri Ëemu je proseËna
cena trgovanja u odnosu na prethodnu
nedelju u porastu za 5,35%. InaËe
prosek cene kukuruza novog roda je
iznosio 14,60 din/kg (13,52 bez PDV).
Tržište pšenice nije tako hirovito kao
træište kukuruza, pa je i rast cene ove
robe mnogo umereniji. ProseËna cena
trgovanja od 18,57 din/kg (17,19 bez PDV)
za 1,15% je veÊa nego prethodne nedelje.
Svetski bilansi pšenice nisu toliko
pomereni u korist ponude kao što je to
sluËaj kod uglavnom svih ostalih primarnih poljoprivrednih kultura, pa se iz
tih razloga na ovom træištu moæe oËekivati jedan stabilan, ali umeren rast cena.
ProseËna cena je iznosila 30,05 din/kg
(27,82 bez PDV), što je za 2,67% više u
odnosu na cenu u prethodnoj nedelji.
Sojom se trgovalo po ceni od 49,68
din/kg (46,00 bez PDV) što predstavlja
rast cene za 2,22% u odnosu na
prethodnu nedelju i što još jednom
potvruje status najbolje træišne pozicije ove robe od svih roba iz sektora
primarne proizvodnje. Sojina saËma sa
44% proteina je prometovana po ceni
od 72,00 din/kg (60,00 bez PDV).
Suncokret koji je izazvao toliko
nezadovoljstva poljoprivrednih
proizvoaËa, polako dolazi na nivo cene
koji je pribliæan cenama u zemljama
našeg bliæeg okruæenja. U nedelji za
nama ovom robom se trgovalo po ceni
koja se kretala u rasponu od 27,80
din/kg bez PDV, pa do 28,00 din/kg.
Od ostalih roba trgovalo se još semenskom pšenicom po proseËnoj ceni od
26,69 din/kg, NPK 16:16:16 mineralnim
ubrivom po ceni od 41,98 din/kg i
mineralnim ubrivom MAP po ceni od
50,53 din/kg.
Promet na Produktnoj berzi 16.09.-11.10.2013.
16.09.-20.09.
4
23.09.-27.09.
30.09.-04.10.
07.10.-11.10.
na prometovanu koliËinu robe u
prethodnoj nedelji. Rast cena i sve
veÊe prisustvo roba veÊe pojedinaËne
vrednost razlog je što finansijski rast
prometa koji je iznosio 49.618.470
dinara nije bio u srazmeri sa
koliËinskim obimom prometa s obzirom da je bio skoro pet puta veÊi od
vrednosti prometa prethodne nedelje.
U prilog konstataciji o veoma
intenzivnom trgovanju na berzi
svakako govore i podaci da je
protekle nedelje posredstvom berze
sklopljeno ukupno 25 kupoprodajnih
ugovora, a predmet trgovanja je bilo
Ëak 9 razliËitih roba.
PRODEX
Proteklu nedelju na “Produktnoj
berzi” u Novom Sadu, obeleæio je
blagi porast cena na svim segmentima træišta. Suncokret je blago
poskupeo na 28,00 din/kg, bez
PDV-a, soja u zrnu na 46,00 din/kg,
bez PDV-a, dok træište pšenice, koje
iako deluje priliËno cenovno stabilno
na osnovu registrovanih berzanskih
kupoprodajnih ugovora, ipak daje
odreene signale o cenovnom trendu
koji se moæe oËekivati u narednom
periodu, zbog Ëinjenice da, krajem
ove nedelje, prodavci nisu hteli da je
ponude ni po nešto višim cenama od
poslednje registrovane 17,00 din/kg,
bez PDV-a.
Ipak je, sa stanovišta cenovnog rasta,
træište kukuruza bilo najinteresantnije. PoËetkom nedelje startovalo se
sa pojedinaËnom cenom novog roda
od 13,00 din/kg, bez PDV-a, da bi
cena tokom Ëitave nedelje
kontinuirano rasla i dostigla na
današnji dan nivo od 13,80 din/kg,
bez PDV-a, posmatrajuÊi pojedinaËne
poslove. Ponderisana cena poslednjeg dana trgovanja iznosila je 13,67
din/kg, bez PDV-a, što je za 0,70
din/kg, više nego prošlog petka.
Ovakav ovonedeljni cenovni rast
primarnih poljoprivrednih prozvoda,
prouzrokovao je i porast indeksne
vrednosti PRODEX-a, koji na današnji
dan beleæi vrednost od 194,62
indeksnih poena, što je za 2,59
indeksnih poena više nego prošlog
petka. Ovakve indeksne vrednosti
PRODEX je poslednji put registrovao
još krajem avgusta ove godine.
Pregled zakljuËenih i ponuenih koliËina, kao i dijapazon zakljuËenih i ponuenih
cena poljoprivrednih proizvoda u period 07.10.-11.10.2013, dati su u sledeÊoj tabeli:
PONU–ENA CENA PONUDE ZAKLJU»ENA ZAKLJU»ENA
DIN/KG
KOLI»INA
CENA DIN/KG
KOLI»INA
SA PDV-OM
(t)
SA PDV-OM
(t)
ROBA
PROMENA U
ODNOSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2013.
1.666
14,15-14,90
1,416
14,15-14,90
Pšenica, rod 2013.
523
18,36-18,58
523
18,36-18,58
+ 1,15%
Soja, rod 2013.
50
49,68
25
49,68
+ 2,22%
Sojina saËma,
min 44%
Semenska pšenica
“Simonida”
95
72,00-72,36
45
72,00
- 4,76%
25
26,46
25
26,46
- 2,00%
Semenska pšenica
49
26,46-27,16
49
26,46-27,16
+0.76%
NP 12:52
25
26,46-27,16
25
50,63
-1,36%
NPK 16:16:16
25
50,63
25
41,98
-
Suncokret, rod 2013.
396
41,98
348
30,02-30,24
+ 2,67%
Suncokrtova saËma,
min 33%
161
30,02-30,24
-
-
-
Pšenica, rod 2012.
23
16,08
-
-
-
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj
nedelji na vodećim svetskim berzama:
Cena kukuruza je poËetkom nedelje zabeleæila rast na osnovu dobrih vesti o
izvozu SAD-a, a oËekivanja trgovaca su da
Êe nakon ovako niske cene uslediti rast.
Meutim, u drugoj polovini nedelje cena
ove kulture krenula je da pada, da bi
nedelju završila blizu nivoa trogodišnjeg
minimuma zbog zabrinutosti da bi
potraænja za ovom æitaricom mogla pasti
ukoliko vlada SAD-a umanji zakonski
minimum upotrebe biogoriva. Æetva je
bila na nivou od 25% sredinom nedelje.
+ 5,35%
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP DECEMBAR 2013.
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
petak
Pšenica
252.43 $/t
255.23 $/t
254.79 $/t
253.68 $/t 251.85 $/t
Kukuruz
174.48 $/t
176.84 $/t
173.85 $/t
174.56 $/t
172.51 $/t
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
Ëetvrtak
Soja, zrno nov 13
475.84 $/t
476.38 $/t
473.49 $/t
473.12 $/t
Sojina saËma, okt 13
431.30 $/t
433.70 $/t
428.70 $/t
425.20 $/t
petak
473.27 $/t
424.40 $/t
AmeriËka nedeljna izvozna prodaja
pšenice bila je na nivou od 688.000 tona
i smatra se generalno dobrom, a
potvruje prisustvo Brazila na træištu koji
kupuje pšenicu upravo od SAD-a. Pale su
preko potrebne kiše za setvu HRW pšenice.
Cena decembarskog fjuËersa na kukuruz
je u poslednjih nedelju dana pala za 0,23%,
dok je fjuËers na pšenicu pao za 0,55%.
Vrednosti soje su poËetkom nedelje
beleæile rast na osnovu špekulacije da
Êe kiše na Srednjem zapadu odloæiti
æetvu. Meutim, u drugoj polovine
dolazi do pada vrednosti ove uljarice,
koja je sve do kraja nedelje beleæila
pad na osnovu špekulacija da bi zalihe
u SAD-u i Brazilu mogle da budu veÊe
PŠENICA
zbog povoljnijih vremenskih prilika.
Novembarski fjuËers na soju ima gotovo
istu vrednost kao i pre nedelju dana,
dok je na sojinu saËmu jeftiniji za 0,80%.
KUKURUZ
BUDIMPEŠTA
156.08 EUR/t (features dec 13)
140.50 EUR/t (features nov 13)
EURONEXT PARIZ
198.75 EUR/t (features nov 13)
173.25 EUR/t (features nov 13)
U Budimpešti je pšenica sa decembarskim fjuËersom skuplja za 1,01%, dok je kukuruz sa novembarskim fjuËersom skuplji za
1,80%. U Parizu je fjuËers na kukuruz sa novembarskom isporukom skuplji za 2,81%, dok je pšenica skuplja za 1,92%.
5
PRIMER DOBRE PRAKSE
BIS AGRO DOO,
NOVI KNEŽEVAC
suncokreta i kukuruza. ©to se semena
pšenice tiËe, proizvoaËi sami zapraše
i Ëuvaju pšenicu. Radimo i otkup
jeËma, soje, uljane repice i kultura
specifiËnih za ovaj kraj-industrijske
paprike i semenskog luka. Ove godine,
nismo mnogo radili promet pesticida
zato što su hemijske kuÊe traæile da se
ispune odreeni uslovi, pa su
uglavnom proizvoaËi sami nabavljali
pesticide za svoje potrebe. Ukupni naš
prihod zavisi od cene i prinosa
odnosno koliËine robe koju otkupimo i
prodamo. 20% naših kooperanata Ëini
80% prometa. To su veÊi
poljoprivredni proizvoaËi koji
ostvaruju pravo na povoljniji repromaterijal, bolju cenu u toku otkupa. Uvek
deo marže prenosimo na naše
Pozicija Novog Kneževca u Republici Srbiji
Teritorija opštine Novi Kneæevac
zahvata krajnji severoistoËni deo AP
Vojvodine i najseverniji deo Banata.
Severnu granicu opštinske teritorije
Ëini deo dræavne granice prema
Maarskoj. NovokneæevaËka opština
se prema jugu graniËi sa Ëokanskom
opštinom, prema istoku, izlazi na
dræavnu granicu prema Rumuniji, a
zapadna granica je prirodna i nju Ëini
deo toka reke Tise koja razdvaja
teritorije opština Novi Kneæevac i Kanjiæa.
NovokneæevaËki atar obuhvata
22.000ha ukupne (obradive i neobradive) površine zemljišta, od Ëega je
oko 10.000ha u vlasništvu dræave.
BIS AGRO DOO Novi Kneæevac
pokriva oko 9.000ha, putem svojih
kooperanata kojih broji preko 600.
Kooperanti su uglavnom iz Novog
Kneæevca, ali ih ima i iz –ale, Banatskog Aranelova, Srpskog Krstura,
Malog Ioša. Ova površina se svake
godine širi, s obzirom da broj kooperanata koji sarauju sa BIS AGRO DOO
raste, a isto tako postojeÊi kooperanti
“rastu” i šire svoje posede.
OsnivaËi ovog preduzeÊa su Milan
BigoviÊ, ekonomista po struci i
Slobodan StojanoviÊ, agronom. O
zajedniËkim poËecima Slobodan kaæe:
„Posle zajedniËkog rada u jednoj
zemljoradniËkoj zadruzi, Milan i ja,
smo 2004. godine rešili da se u ovom
poslu oprobamo i privatno, udruæili
smo snage i osnovali ortaËku radnju
BIS. Naziv Bis potiËe od inicijala
6
naših prezimena, BigoviÊ i StojanoviÊ.
Te 2004. godine nismo ni slutili da
Êemo zbog obima posla koji je rastao
iz godine u godinu, morati promeniti
organizacionu formu 2009. godine
kada smo osnovali BIS AGRO kao
DOO, a zatvorili ortaËko društvo.
Naše preduzeÊe danas zapošljava 10
radnika. 5 radnika radi u komercijali,
dok drugih 5 radnika Ëini proizvodni
sektor za naše potrebe. Posedujemo i
skladišnu poziciju - Veliki salaš
površine 3ha, hangar površine 2400
kvadrata, a zakupljujemo još 5000m2
magacinskog prostora za zrnastu i
paletiranu robu, vagu i svu potrebnu
mehanizaciju, protoËna skladišta.
Otkup vršimo pored našeg otkupnog
mesta u Novom Kenæevcu i u zakupu
u –ali, Banatskom Aranelovu i
Malom Iošu.”
„U toku godine prometujemo oko
16.000 tona pšenice, 7.000 tona
suncokreta, 12.000 tona kukuruza,
250 tona ubriva, takoe semena
kooperante, dajemo im avanse,
garancije za mehanizaciju i zakup
državne zemlje. Tako im pomažemo i
finansijski pa ne moraju da se
zadužuju i daju hipoteke bankama.“
kaæe Milan dodajuÊi da su kooperanti
sa kojima sarauju mladi, obrazovani,
informisani, da znaju šta æele kao i da
rado prihvataju inovacije. To se moglo
najbolje videti na primeru analize
zemljišta kojom se lako i taËno utvrdi
šta je potrebno zemlji i koju su neki
poËeli da rade i na jesen i na proleÊe i
to za sve kulture koje gaje.
InaËe, BIS AGRO doo u zimskom
periodu organizuje 8 do 9 puta
seminare, prezentacije sa hemijskim
kuÊama, semenarima, osiguravajuÊim
društvima. To kooperantima mnogo
znaËi jer dobijaju nove informacije i
edukuju se. „Postoji i udruæenje paora
koji sa nama pregovaraju štiteÊi
interese kooperanata, svojih Ëlanova.
Sve u svemu, veoma smo zadovoljni
saradnjom sa našim kooperantima.
Lojalni su, ispunjavaju svoje obaveze,
a mi se trudimo da oni budu zadovoljni saradnjom sa nama. Moramo da
im obezbedimo isto što im nude i
drugi ali pod povoljnijim uslovima.
Posebno bih izdvojio uspešnu
saradnju sa kompanijom Victoria
Group, jer zahvaljujuÊi toj saradnji
poljoprivredni proizvoaËi dobijaju
priliku da se razvijaju, napreduju i
rastu. Victoria Group nam je siguran i
pouzdan partner kome su sirovine
potrebne svake godine i postoji dosta
prostora da se poveÊa naša saradnja.
Moramo da istaknemo da je pravi
predstavnik Vaše kompanije naš i Vaš
menadæer Stanko ©ibul. Izuzetno smo
zadovoljni saradnjom sa njim“, rekao
je Milan pred sam kraj našeg razgovora. „Da bi sa Vama i dalje saraivali
potrebno je da budete najjeftiniji, sa
najboljim repromaterijalom i da
redovno plaÊate“, kaæu kroz smeh
naši sagovornici. „To daje posebnu
sigurnost koja je nama potrebna za
dalju saradnju“, dodaju na kraju Milan
i Slobodan.
ZAŠTITA ULJANE REPICE
OD KOROVA I ŠTETOČINA
U jesenjem delu vegetacije ekonomski
najznaËajnija štetoËina uljane repice je
repičina lisna osa (Athalia colibri).
dipl.ing Gojko Stolić
Pored repiËine lisne ose tu su i ostale
štetoËine kao što su: repiËina crna
pipa, crvenoglavi repiËin buvaË i
druge vrste buvaËa. One ošteÊuju
iznikle biljke, a kasnije i razvijenu
lisnu masu, što Ëesto dovodi do
proreivanja useva, a ponekad i do
potpunog uništenja. Napadnute biljke
se slabije razvijaju.
Uljana repica je usev koji se seje
krajem avgusta, poËetkom septembra
meseca. S obzirom da Êe veÊina
korovskih biljaka biti uništena tokom
kasne jeseni i zime, usled izmrzavanja,
primena pesticida kod uljane repice
moæe da izostane.
U zavisnosti od toga koji je predusev
izabran za uljanu repicu, tokom
septembra dolazi do klijanja i nicanja
korovskih biljaka. U uslovima
poveÊane brojnosti korova, gajene
biljke zaostaju u porastu i u toku
zimskog perioda mogu da izmrznu
zbog nedovoljne razvijenosti. NajËešÊi
korovi koji se javljaju u usevu uljane
repice su: kamilica, njivska oranica,
Ëestoslavica, divlja paprika i palamida.
Za suzbijanje korova u uljanoj repici
postoje razliËiti sistemi zaštite. Koji Êe
biti izabrani, zavisi od potencijala i
brojnosti navedenih korova.
1. Primena zemljišnih herbicida, pre
setve uz inkorporaciju (plitko mešanje
sa zemljom) upotrebom preparata na
bazi aktivne materije klomazona.
2. Suzbijanje korova posle nicanja
korova i useva - za suzbijanje
jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova primena preparata na bazi
aktivne materije klopiralid.
Tretiranje se vrši kada uljana repica
ima 2 lista, odnosno do visine od 15cm,
palamida je u fazi od 4-6 listova,
kamilica u fazi takoe 4-6 listova, a
ostali korovi se suzbijaju u ranijem
porastu od 2 do 6 listova.
NajËešÊi predusev uljanoj repici je
pšenica i veoma Ëesto je ona korov
koji se, u zavisnosti od godine, mora
suzbijati. Za suzbijanje koristimo
preparate na bazi graminicida.
U praksi se seme uljane repice Ëesto
tretira insekticidima radi zaštite od
ovih štetoËina. Za tretiranje semena
koristimo preparate na bazi tiametoksama i imidakloprida. Zaštita preko
tretiranog semena je najËešÊe dovoljna,
osim u sluËaju prenamnoæavanja repiËine lisne ose. Tada je potrebno izvesti
dodatno tretiranje useva repice preparatima na bazi bifentrina i deltametrina.
Tretiranje protiv ove štetoËine vrši se
kada je u proseku 1 gusenica po biljci.
Pored pomenutih štetocina na uljanoj
repici, štetu mogu priËiniti i
podgrizajuÊe sovice, kao i razne vrste
glodara, miševa, hrËak i voluharice. Za
suzbijanje podgrizajuÊih sovica
moæemo koristiti preparat na bazi
hlorpirifosa + cipemetrina, a za suzbijanje glodara koristimo preparate na
bazi cink fosfida.
7
TRULEŽ KORENA
ŠEĆERNE REPE
dipl.ing Radmila Filipović
Poslednjih godina sve ËešÊe se
susreÊemo sa pojavom mrke truleæi na
korenu šeÊerne repe. Obilaskom
parcela na pojedinim lokalitetima
Srema i Banata, uoËeno je prisustvo
ovog oboljenja.
Banata, gde se i javlja najËešÊe. Nikako
ne treba zaboraviti da i uËestalost
gajenja ovog useva na istoj parceli,
kao i gajenje useva koji su netolerantni
na truleæ, mogu doprineti širenju ovog
parazita.
Mrku truleæ korena šeÊerne repe
prouzrokuje fitopatogena gljiva
Rhizoctonia solani. Ona se u zemljištu
odræava sklerocijama i u sluËaju jaËe
zaraze moæe da bude ozbiljan problem
u proizvodnji šeÊerne repe. Na
zaraæenim parcelama gubici se
odraæavaju u vidu smanjenja prinosa,
sadræaja šeÊera, jednom reËju
propadanja useva.
Simptomi bolesti, se obiËno ne javljaju
do kraja leta ili poËetka jeseni, što
Ëesto moæe da zavara poljoprivredne
proizvoaËe. U veÊini sluËajeva bolest
se primeÊuje dosta kasnije, kada je
repa u fazi vaenja.
Na korenu šeÊerne repe, odnosno na
površini tkiva javlja se mrka ili siva
truleæ. Tkivo poprima mrku boju i
postaje ugnuto u odnosu na zdravo.
Na uzduænom preseku korena moæe se
uoËiti smena mrkog nekrotiËnog tkiva
i tkiva koje nije promenilo boju. Kod
jaËih zaraza Ëesto dolazi do pucanja
korena. Parazit se širi sa korena na
lisne drške što dovodi do njihove
nekroze kao i uvenuÊa samih listova.
Ukoliko se raširi i zahvati Ëitavu glavu
Intenzitet pojave ovog parazita zavisi
od lokaliteta, vremenskih uslova kao i
genotipa sorte šeÊerne repe. Za razvoj
gljive Rhizoctonie solani pogoduju
obilne kiše, visoke temperature tokom
proleÊa ili leta, kao i loša i sabijena
struktura zemljišta. Ovakav tip
zemljišta je zastupljen na podruËju
PROGNOZA VREMENA
Period
Odstupanje srednje
sedmodnevne temperature, VerovatnoÊa
min. i max. temperature
(oC)
21.10.2013.
do
27.10.2013.
28.10.2013.
do
03.11.2013.
04.11.2013.
do
10.11.2013.
8
U celoj Srbiji
iznad
višegodišnjeg proseka
U celoj Srbiji
iznad
višegodišnjeg proseka
U celoj Srbiji
u granicama
višegodišnjeg proseka
70
50
40
korena, biljke ubrzo uginu i propadaju.
Ovo oboljenje se pre svega javlja
lokalno, u manjim oazama na
parcelama. Prisutno je uglavnom na
teæim i nestrukturnim zemljištima, kao
i u depresijama zbog lošeg vodnog i
vazdušnog reæima.
Za suzbijanje ovog parazita od
izuzetne vaænosti je obezbeenje
optimalne strukture zemljišta, što se
postiæe nizom agrotehniËkih mera.
Takoe veoma bitno je i poštovanje
plodoreda, dok u regionima koji su
ugroæeni ovim problemom preporuËijemo gajenje tolerantnih sorti.
Za period od 21. oktobra do
10. novembra 2013. godine sa verovatnoćama
Izvor: RepubliËki hidrometeorološki zavod Srbije
Odstupanje
sedmodnevne
sume padavina
VerovatnoÊa
Sedmodnevna
suma padavina
(oC)
(mm)
(%)
(mm)
U veÊem delu Srbije
ispod
višegodišnjeg proseka
50
Minimalna
temperatura
Maksimalna
temperatura
(oC)
Od 6 do 11
Od 17 do 22
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 1 do 6
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 10 do 17
Od 3 do 9
Od 14 do 19
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od -2 do 3
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 8 do 14
Od 1 do 7
Od 11 do 16
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od -4 do 3
Izmeu 1000 m i
1600 m
nadmorske
visine
od 6 do 12
Od 1 mm do 5 mm
U Vojvodini
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
U veÊem delu Srbije
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
U planinskim predelima
u granicama
višegodišnjeg proseka
70
U celoj Srbiji
u granicama
višegodišnjeg proseka
40
Od 1 mm do 10 mm,
u planinskim
predelima lokalno
do 15 mm
Od 5 mm do 15 mm
u planinskim
predelima
lokalno do 20 mm
PREPORUKE ZA PROIZVOĐAČE
O ČUVANJU KUKURUZA
U KLIPU ILI ZRNU
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS formiralo je Komisiju
za ocenu stanja useva kukuruza i
praÊenje sadræaja mikotoksina u
kukuruzu 2013. godine koja je
predloæila set preventivnih mera kojih
se moraju pridræavati proizvoaËi i
skladištari kukuruza u cilju spreËavanja
pojave aflatoksina i drugih mikotoksina u kukuruzu roda 2013. godine.
Sušenje zrna
Posle berbe potrebno je u što kraÊem
roku smanjiti sadræaj vlage u zrnu da
bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova
fiziološka aktivnost i produkcija
mikotoksina. Sušenje zrna do 14%
vlage treba se obaviti u roku od 24-48
Ëasova posle berbe.
Posle sušenja treba izbegavati
skladištenje toplog zrna u hladnim
skladištima, jer Êe se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga, potrebno
je ohladiti zrno do 2-50C posle
sušenja, a pre skladištenja. S obzirom
da u našoj zemlji od ukupne
poljoprivredne proizvodnje najveÊi deo
pripada manjim proizvoaËima,
moguÊnosti veštaËkog sušenja
kukuruza su male. Stoga se kukuruz
uglavnom suši prirodnim putem i Ëuva
u koševima ili razliËitim prilagoenim
skladištima. U takvom uslovima zrno,
koje ne bi smelo sadræati više od 24%
vlage, treba paæljivo pregledati i
odbaciti sve klipove sa promenjenom
bojom (crvena, ruæiËasta, ljubiËasta,
bela), ispucalim ili isklijalim zrnima
(viviparija), mehaniËki ošteÊene
klipove, kao i delove koËanke i neËistoÊe.
Ovakav naËin sušenja je bezbedan
samo ako je atmosferska vlaga 55%
do 75%, a temperatura 4-150C.
Čuvanje zrna
1. Obezbediti ispravno higijensko
stanje skladišta pre unošenja zrna i
odræavati higijenu tokom skladištenja.
Svi prostori za Ëuvanje moraju biti, pre
unošenja zrna higijenski ispravni, a
kasnije se moraju redovno kontrolisati
uslovi u njima;
2. Obavezno odvojiti prošlogodišnji
rod od ovogodišnjeg;
3. Ne skladištiti kukuruz na betonu da
ne bi došlo do pojave kondenzacije;
4. SpreËiti mehaniËke povrede i
povrede od insekata;
5. Skladišni prostor mora imati
neometan protok vazduha ili se
svakodnevno provetravati;
6. Odræavati odgovarajuÊu temperaturu u skladištu;
Temperatura i relativna vlaænost
vazduha u skladištima utiËu i na
sastav mikoflore zrna. Na temperaturi
od 5 do 100C, skladišne gljive se
razvijaju veoma sporo, dok je na
povišenoj temperaturi (preko 200C)
porast veoma brz;
7. Redovno pratiti pojavu truleæi na
klipu i zrnu i odbaciti bolesne.
Truleæ klipa u zavisnosti od
prouzrokovaËa moæe biti razliËite boje
- zelene, bele, crne ili jarko crvene. Za
sada ne postoje raspoloæivi fungicidi
koji se efikasno koriste za kontrolu
razvoja gljiva na zrnu za ljudsku
upotrebu. Registrovano je nekoliko
preparata, pod razliËitim imenom, na
bazi organskih kiselina a to su propionska i izobutiriËna kiselina ili mešavine ovih kiselina s amonijum izobutiratom. Ove kiseline ne odstranjuju
prethodno formirane mikotoksine u
zrnu, ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i
time dalju biosintezu mikotoksina.
Skladištenje kukuruza
u klipu - u čardaku, košu
1. Skladištenje u drvenim i metalnim
skladištima (Ëardak, koš) obavlja se
nakon temeljnog ËišÊenja i tretiranja
protiv skladišnih insekata;
2. Odbaciti sav kukuruz sa bolesnim i
ošteÊenim zrnima (klipove);
3. Najpre unositi kukuruz sa manje
vlage (do 20%), a u gornjim slojevima
skladištiti vlaæniji (do 25%). Kukuruz
sa veÊom vlagom, naroËito preko
28%, pre skladištenja treba odloæiti na
neko suvo i promajno mesto, u tanjem
sloju, dok vlaga ne dostigne 25% ili
manje (ako je koliËina kukuruza veÊa);
4. Skladišta treba da budu dobro
aerisana.
Skladištenje kukuruza
u silosima
1. Pripremiti prijemna mesta, ako ih
ima više pokušati razvrstati kukuruz u
odnosu na vlagu semena (vlaga se
odreuje brzim meraËima);
2. Obavezno preËistiti seme pre
stavljanja u silo Êelije;
3. Ukoliko kukuruz ima vlagu iznad
15% obavezno osušiti;
4. Kukuruz dræati na 14% vlage tokom
skladištenja, vizuelno plesniv odbaciti;
5. Nakon sušenja kukuruz ukoliko
postoje uslovi ohladiti na 40C i vršiti
stalnu kontrolu vlaænosti i temperature i po potrebi aeraciju (eleviranje);
6. Dnevno meriti temperaturu na
nivou silosnih Êelija;
7. Kontrolu parametara u silosu
(sadræaj vode, plesni) vršiti na svake
2 nedelje;
8. Kontrolu skladišnih štetoËina
(insekata);
9. Primena fungicida u skladištu
(dozvoljenih) koji iako ne deluju na veÊ
stvoren toksin niti smanjuju koncentraciju deluju preventivno na stvaranje
novih æarišta;
10. Ukoliko u silosima ne postoje
sušare, a zrno ima poveÊanu vlagu i
koristiÊe se za ishranu stoke
preporuËljivo je konzervisati
sredstvima za spreËavanje razvoja
plesni na bazi propionata i organskih
kiselina;
11. Redovna kontrola na prisustvo
plesni i mikotoksina kod duæeg
skladištenja - najvaænije pravilno
uzorkovanje, preporuka po EU
Direktivi EC/401/2006.
9
KUKURUZ -
KUKURUZNI PLAMENAC
I KUKURUZNA SOVICA
StruËna podrška Agroprotekt doo,Nikole PašiÊa 9 Sombor: dr Dragan Vajgand
Protekle godine je dosta priËano o
aflatoksinima koji se razvijaju na zrnu
kukuruza. Toksine luče gljive koje
teško mogu direktno da prodru u
zdravo zrno. Najviše se razvijaju na
zrnima koja su oštećena od strane
ptica, glodara, sunca, grada i insekata.
Kukuruzni plamenac i sovica su
prisutni svuda gde se gaji kukuruz i
ubrajaju se meu njegove najvaænije
štetoËine. Osim na kukuruzu gusenice
ovih vrsta se razvijaju na velikom
broju gajenih biljaka.
U našoj zemlji kukuruzni plamenac je
ranije imao jednu generaciju godišnje.
Kasnije je poËeo da ima dve generacije.
Pojedinih godina se javlja produæeni
let druge generacije, a nekada je
prisutna i treÊa generacija. Broj
generacija kod kukuruzne sovice je
teško odrediti, jer se generacije
preklapaju, ali je moguÊe da razvije do
5 generacija godišnje.
Izgled ženke kukuruznog plamenca
periodu od 27. maja do 06. juna. Kraj
leta prve generacije i poËetak leta
druge generacije su zabeleæni najËešÊe
krajem juna i poËetkom jula meseca.
Tokom leta leptira prve generacije je u
periodu od 1994. do 2012. godine u
Somboru zabeleæeno od 120 do 2720
leptira prve generacije. U proseku se
zabeleæi 870 leptira prve generacije.
Izgled jajnih legala na naličju
lista kukuruza
Leptiri prve generacije polaæu jaja
najËešÊe na naliËje lista kukuruza. Jaja
su u jajnim leglima po 15 do 40
komada. Æenka ih poloæi kao riblju
krljušt najËešÊe uz glavni lisni nerv 5
do 8 lista. Jedna ženka položi do
250 jaja! Najpre su jaja skoro
providna, zatim mleËno bela, a kasnije
se u njima naziru gusenice. Pred kraj
embrionalnog razvoja u ljusci jaja se
mogu videti crne glave gusenice.
Gusenice se pile obiËno nakon 5-7
dana. Kratko se hrane na površini lista
na kome su bila jaja, a zatim se
zavlaËe u toËir koji prave mladi listovi i
tamo se hrane najmlaim listovima.
Takvi listovi kada se razviju na sebi
imaju male rupice koje su odliËan znak
da se na toj biljci razvija kukuruzni
plamenac. Nakon pojave metlice, neke
gusenice se sele na metlicu i u
gornjem delu stabljike završavaju svoj
razvoj. Metlice na takvim stablima se
najËešÊe kasnije lome što je još
uoËljiviji znak da se u toj biljci razvijala
gusenica. Stadijum gusenice traje 20
do 35 dana. Nakon toga gusenica
prelazi u lutku, koja je najËešÊe u
samoj stabljici, a nekad i u pazuhu
listova. Glavna štetnost ove generacije
se ogleda u smanjenju vitalnosti
biljaka kukuruza, jer se deo sprovodnih snopiÊa biljaka ošteti. OšteÊenja
najËešÊe nastaju u gornjem delu
stabljike, iznad klipa, pa ta šteta ne
utiËe znaËajnije na prinos.
Na osnovu brojnosti leptira prve
generacije se ne može dati prognoza
brojnosti druge generacije, jer se
brojnost leptira poveća od 1,1 do 27
puta. Druga generacija poËinje sa
letom obiËno u prvoj polovini jula. Ona
je prisutna obiËno do kraja avgusta.
NajveÊi broj leptira druge generacije
se ulovi od 04. do 14. avgusta. Leptiri
druge generacije polaæu jaja na naliËje
listova kukuruza, obiËno u visini klipa.
Osim na kukuruzu ponekad masovno
naseljavaju useve paprike polaæuÊi jaja
na same plodove ili listove. Ree jaja
se mogu naÊi i na suncokretu,
kupusnjaËama... Pošto u vreme
piljenja gusenica obiËno bude jako
toplo i suvo vreme, gusenice se odmah
po piljenju sele u svilu ili se ubušuju u
stablo i klip kukuruza gde je relativna
vlaænost optimalna za njihov razvoj.
Najveću štetu gusenice prave
ukoliko se ubuše u klip, jer se tu
Izgled mužjaka kukuruznog plamenca
Plamenac prezimljava u stadijumu
odrasle gusenice u æetvenim ostacima
kukuruza. Krajem aprila i tokom maja
gusenice se preobraze u lutke. Prva
generacija leptira poËinje sa letom
najËešÊe u prvoj polovini maja.
NajveÊu brojnost leptiri dostiæu u
10
prosek
1994
1996
1998
2000
2002
2004
2006
2008
2010
2012
Broj leptira kukuruznog plamenca po godinama na svetlosnoj klopci u Somboru
hrane zrnima u različitom stadijumu zrelosti. Svako oštećenje
direktno smanjuje prinos, ali i
kvalitet zrna. Gusenice na svom telu
nose gljivice sa površine kukuruza
direktno ih unoseći u biljku. Na
oštećenim zrnima se brzo razvijaju
gljive čiji toksini su jako opasni za
životinje i ljude (aflatoksini).
Gusenice završavaju razvoj u stabljici
ili klipu i pripreme se za prezimljavanje. Gusenice u prezimljavanju mogu
da preæive i najveÊe mrazeve u našim
krajevima zahvaljujuÊi posebnim
belanËevinama koje proizvedu.
juga. Jaja polaæe na listove, klip i svilu
kukuruza. Razvija se kratko na površini
biljke, a onda se ubušuje u klip.
Jaja kukuruzne sovice na svili kukuruza
Kontrola ovih štetoËina je veoma teška
jer veÊi deo æivota provode skriveno,
izbegavajuÊi na taj naËin kontakt sa
insekticidima. Takoe ogromne
površine, veliki broj hibrida i
tehnologija proizvodnje omoguÊavaju
razvoj velikog broja jedinki.
Na internet sajtu www.agroupozorenje.rs
se redovno daju podaci o letu leptira
kukuruznog plamenca i sovice. Na
ovom mestu proizvoaËi mogu da se
informišu o dinamici leta leptira i
optimalnom periodu za pregled useva
kukuruza na prisustvo jajnih legala.
Zavisno od mnogih faktora naseljenost
razliËitih parcela jako varira. Na grafikonima brojnosti se vidi da tokom
2013. godine, kukuruzni plamenac je
bio veoma brojan, a kukuruzna sovica
malobrojna. U kukuruzu je ipak dominirao plamenac. Zavisno od parcele
naseljenost biljaka gusenicama je bila
veoma razliËita. Istovremeno jedna
parcela je imala naseljeno 70% biljaka
kukuruza kukuruznim plamencem, a
parcela pored 5% naseljenih biljaka
kukuruznom sovicom. Prilikom
pregleda biljaka kukuruza, treba
pregledati na veÊem broju mesta po
10 biljaka uzastopno Ëime Êe se
ustanoviti proseËna naseljenost biljaka
jajnim leglima. Nikako se ne
preporuËuje upotreba insekticida bez
predhodnog pregleda useva!
NajveÊi deo kukuruza je polovinom
septembra bio zreo, ali su kombajni u
njemu bili retkost jer se æetva suncokreta i soje jako razvukla. Kraj septembra i poËetak oktobra su okarakterisale
kiše, pa su se na ošteÊenim klipovima
poËele razvijati gljive. Dalji razvoj
gljiva i proizvodnja toksina Êe zavisiti
od naËina berbe i Ëuvanja.
Izgled oštećenog klipa na kome se
razvijaju gljive
Tokom septembra u hladnijim
godinama su prisutni pojedinaËni
primerci, a tokom toplih godina, javlja
se i treÊa generacija leptira kukuruznog plamenca.
Kukuruzna sovica prezimi u zemlji, a
populacija domaÊih primeraka se
meša sa primercima koji se dosele sa
INFO +
Izvor: Prognozno izveštajna služba Vojvodine
U okviru rada Prognozno izveštajne
sluæbe zaštite bilja Vojvodine izvršen je
vizuelni pregled zdravstvenog stanja
merkantilnog kukuruza. Pregledi su
obuhvatali prisustvo plesni i nivo
ošteÊenja od insekata.
Laboratorijskom analizom potvreno
je da su prouzrokovaËi plesni na klipu
gljive iz grupa Aspergillus i Fusarium
vrsta, a ošteÊenja od insekata
pripadaju ošteÊenjima od kukuruznog
plamenca koji je u ovoj sezoni bio
prisutan u visokom intenzitetu.
prosek
Broj leptira kukuruzne sovice po godinama na svetlosnoj klopci u Somboru
Ove gljive su sposobne da u odreenim
uslovima proizvode mikotoksine, kao
sekundarne metabolite, koji su veoma
štetni po zdravlje ljudi i æivotinja. Vaæan
momenat je utvrivanje prisustva gljiva u
polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci
u procesu berbe i Ëuvanja kukuruza.
Vizuelni pregledi zdravstvenog stanja
pokazali su postojanje razlika u nivou
ošteÊenih klipova po regionima. Tako je
od insekata ošteÊeno od 0,24 % do 37,74
% klipova, Fusarium vrste su prisutne na
0,17 % do 15,52 % klipova, dok su
Aspergillus gljive utvrene od 0 % do
6,60 % klipova. U vizuelnim pregledima
obuhvaÊena je i ocena sa zdruæenim
ošteÊenjima od insekata i prouzrokovaËa
bolesti, dominantno Fusarium vrsta.
Procenat ošteÊenih klipova u ovoj grupi
kreÊe se od 0 % do 33,84 %.
Samo prisustvo ovih gljiva ne
podrazumeva i prisustvo mikotoksina.
Ukoliko se ostvare povoljni uslovi za
razvoj mikotoksina do berbe, tokom
berbe kao i u procesu čuvanja,
problem postaje veoma ozbiljan.
U sluËaju prisustva plesni neophodno
je rukovoditi se uputstvima struke.
Kako bi se izbegli uslovi za sintezu
mikotoksina, neophodno je u što
kraćem roku po berbi (u roku od
jednog dana) skinuti vlagu zrna na 14
%, a temperaturu u procesu čuvanja
treba održavati između 5°C i 10°C.
Najpovoljniji uslovi za bezbedno
čuvanje kukuruza je temperatura oko
5°C, a vlaga zrna 12 % do 13 %.
Detaljne informacije po regionima,
moæete videti na portalu PIS Vojvodine
- www.pisvojvodina.com.
11
INTERVJU
prof. dr Berenji Janoš
rukovodilac odeljenja za alternativne kulture, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu
SIRAK – ŽITARICA BUDUĆNOSTI
Sirak je žitarica koja potiče
iz Afrike. Jedna vrsta se koristi
za proizvodnju metli (sirak
metlaš), dok se sirak za zrno
koristi za ishranu ljudi i
stoke. Sirak je bogat gvožđem,
kalijumom i fosforom, i
dobar je izvor proteina i
vlakana. Ne sadrži gluten.
Još 70-tih i 80-tih godina prošlog veka
naša zemlja ugovarala je poljoprivrednu
proizvodnju sirka. Kakva je situacija sa
srpskim sirkom danas?
U Srbiji proizvodnja sirka metlaša ide
u kontinuitetu, bez velikih fluktuacija.
Ipak, proizvodnja je danas nešto manja
nego pre deset godina. Jedan od
razloga leæi u tome štu su velike
metlare zatvorene, ali sada imamo
više malih metlara koje odliËno rade,
tako da su površine pod sirkom gotovo
konstantne. Izvoz naših metli, koje su
itekako poznate po kvalitetu, je
najznaËajniji u ovom delu Evrope. ©to
se tiËe sirka za zrno, to je druga priËa...
50-tih i 60-tih godina XX veka je bilo
pokušaja gajenja ovog sirka, ali se nije
ozbiljno gajio, sve dok se nije pojavio
problem sa kukuruzom zbog kukuruzne zlatice, globalne promene klime.
Postalo je suviše toplo i suvo za kukuruz i bilo je potrebno naÊi alternativu. Mi smo tad zapoËeli istraæivanje
alternativnih biljnih vrsta odnosno
unapreenje proizvodnje sirka za zrno.
Da li je sirak našao svoje mesto u
današnjem svetu?
Poreklo sirka odmah ukazuje na to da
je u pitanju æitarica koja opstaje na
podruËju sa suvom klimom i lošim
tipovima zemljišta, podruËju koje ne
odgovara kukuruzu i pšenici. Zbog
velikih klimatskih promena, sirak je
našao svoje mesto i u Evropi, te je
postao poznata zamena za pšenicu
koja uËestvuje znaËajno u dnevnoj
ishrani stanovništva. Kada govorimo o
12
uzgoju sirka u zrnu, SAD prednjaËe.
Središnji deo SAD je deo gde se gaji
kukuruz, a severno i juæno je došlo do
porasta gajenja sirka (Teksas,
Arizona). ZahvaljujuÊi dobrom
korenovom sistemu, maloj potrošnji
vode za jedinicu suve materije, sirak
se više nego dobro snalazi, dajuÊi
odliËne prinose. U delovima gde
kukuruz ne moæe dati bolji prinos od
3,5-4t/ha, sirak Êe sigurno dati
minimum 30% više odnosno 5-6t na
istoj površini.
Kakva je razlika u tehnologiji gajenja sirka
u odnosu na kukuruz?
Iako, se radi o jarim kulturama (i sirak
se seje na proleÊe, kao i kukuruz),
tehnologije gajenja sirka i kukuruza se
razlikuju jer su to razliËite biljne vrste.
Sirak mnogo fleksibilnije reaguje na
kašnjenje setve od kukuruza. Kukuruzu
se smanjuje prinos ako se kasno
zaseje (svaki dan se broji poËev od 1.
maja), dok se sirak moæe sejati sve do
kraja maja bez bojazni da Êe prinos
biti manji. Meuredni razmak kod sirka
se ne razlikuje od kukuruza: 70-50
moæe biti i 40 u zavisnosti od mehanizacije koju posedujemo, a što se tiËe
razmaka izmeu biljaka u redu to je
negde 11-12cm. Na taj naËin treba da
imamo oko 160.000 biljaka po hektaru,
a to je garancija dobrog prinosa.
Koje su najznačajnije karaktersitike i
prednosti sirka?
Karakteristika sirka je da je tolerantan na uslove spoljne sredine, ali
ta tolerantnost više je karakteristika
biljke u drugom delu vegetacije, od na
primer visine 50-tak cm, nego u
poËetku klijanja. Sirak Ëak i u maju
veoma sporo niËe, pa Êe neko
pomisliti da setva nije uspela, ali
posle tog usporenog poËetnog rasta
dolazi do ekspanzije, i u junu su biljke
visine do 1/2 ili 2/3 visine kukuruza,
imaju manju masu, efikasniju fotosintezu. Koren sirka je duplo veÊi
nego kukuruza tj. korenove dlaËice,
Ëime apsorbuje i onu vodu koja nije
dostupna za kukuruz.
Sirak se zadovoljava sa manjom
koliËinom hraniva po jedinici
površine/proizvoda što je još jedna
prednost sirka. Zbog svega ovoga ne
Ëudi što su površine pod sirkom za
zrno u stalnoj ekspanziji, što se meri
prodatom koliËinom zrna. Beleæi se
bar 30-40% više iz godine u godinu.
Radi se o hibridnom zrnu, kao i kod
kukuruza. Nekada su postojale samo
sorte iz SAD, dok sada imamo mnogo
drugaËija semena.
Da li postoji opasnost od “napada” imaga
kukuruzne zlatice na sirak?
Bez obzira o kojoj se vrsti hibrida sirka
radi, nikakve opasnosti u gajenju
nema. Naime, cvast sirka se zove
metlica, ali ta metlica je potpuno
drugaËiji organ od metlice kukuruza, i
po izgledu i po funkciji. Kod kukuruza to
je muški organ biljke, a kod sirka to je
æenski deo biljke. Kod sirka se u svakom
cvetu biljke nalazi i prašnik i tuËak, te
nema opasnosti, jer kukuruzna zlatica i
da hoÊe ne moæe da napadne svilu jer
ona ne postoji. Sirak se generalno ne
nalazi na spisku biljaka domaÊina, pa
ako uzmemo u obzir da se jedan deo
kukuruza zameni sirkom, eto naËina
kako zaštititi i kukuruz od ove
štetoËine. Pored toga, zamena
kukuruza sirkom za zrno, apsolutno
zamenjuje zrno, ima više proteina pa se
zrno sirka moæe koristiti za stoËnu
ishranu, no zbog velike koliËine
belanËevina u zrnu, sirak treba davati u
ograniËenim koliËinama.
blema. Dosta semena i izvozimo, a
imamo i razraenu tehnologiju
tretiranja semena. »injenica je da
poljoprivredna proizvodnja ne prihvata
brzo promene u alternativnoj
proizvodnji, veÊ to ide korak po korak,
ali Institut je spreman da izae u
susret svim potrebama. Trenutno u
komercijalnoj proizvodnji imamo dva
hibrida u ponudi - Gold i Alba. Ove dve
sorte su se pokazale kao izvanredne,
adaptivne. SledeÊi korak je rad na
popularizaciji korišÊenja sirka.
Kakva je situacija sa proizvodnjom sirka metlaša?
VeÊ godinama u Vojvodini imamo površine
od 1.200-1.300ha pod sirkom metla-
šem. Van Vojvodine se i ne gaji. Sirak
metlaš je vrlo intenzivna biljka,
senzacionalna. Negde oko stotinak
hiljada biljaka raste po 1 hektaru i sa
svake stabljike treba skinuti po jednu
metlicu. Potreba za ruËnom snagom
je izraæena, što je problem, umesto
da bude potencijal naše zemlje. Kod
nas se potcenjuje vrednost metle, a
mogli bismo da razvijemo brend.
Pitanje je kako angaæovati toliku
radnu snagu kako bi se pokidalo
more metlica sa biljki? To bi mogla
biti prilika za zaposlenje znaËajnog
broja ljudi, naroËito u ruralnom delu,
ali ljudi se teško opredeljuju za rad u
polju. Primeri uspešnih malih farmi u
ruralnim sredinama se svode na
intenzivnu organsku proizvodnju, što
zahteva angaæovanje i znanje
pojedinaËne radne snage. Tajna je u
ruËnoj proizvodnji i zalaganju
Ëoveka. ©to pre to shvatimo, mi
Êemo imati ono što drugi nemaju.
Ne treba svi da teæimo samo
proizvodnji automobila i raËunara.
Proizvodnja sirka metlaša je oblast u
koju treba ulagati, a klimatski uslovi
nam omoguÊavaju da u uslovima
veoma Ëestih suša najbolje osušimo
metle. Kvalitetne metle iz Srbije bi
sigurno našle znaËajno mesto na
træištu Evropske unije.
Sirak je tema o kojoj Êe se mnogo
govoriti u narednom periodu,a veÊ u
sledeÊem broju imaÊete prilike da
Ëitate o iskustvima iz prakse ljudi koji
gaje sirak u našoj zemlji.
Za šta se najčešće koristi sirak i ko ga
otkupljuje?
Sirak za zrno još uvek nije berzanski
artikal. Skoro sve mešaone stoËne
hrane otkupljuju sirak (npr. mešaona u
»antaviru), po relativno solidnoj ceni.
Najviše se koristi na farmi jer se tako
rešavaju Ëesti agronomski problemi
sa sušom i ishranom æivotinja. Ako se
ova tendencija nastavi i doe do
poveÊanja ponude, doÊi Êe i do pojave
sirka na berzi.
Koliko je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u
Novom Sadu spreman na potražnju za semenom?
Institut ima razraenu proizvodnju
semena, sa tim ne bi bilo nikakvih pro-
Za sve informacije, savete i eventualne nedoumice, pozovite stručnu službu AGROTIM-a VICTORIA GROUP.
Naši stručnjaci su Vam na raspolaganju.
Duško MarinkoviÊ 063/432-613
Stevan Dragin 063/102-5483
Gojko StoliÊ 063/103-6639
Goran AlimpiÊ 063/655-019
Milomir GostimiroviÊ 063/103-1049
Veljko JoviÊ 063/101-4827
Radmila FilipoviÊ 063/606-692
Vladan Starovlah 063/489-057
13
NAJZNAČAJNIJE BOLESTI NA
BELOM LUKU
StruËna podrška PSS Poljoprivredna stanica, Temerinska 131 Novi Sad: dipl.ing Milena Petrov
Viroze
Virus mozaika belog luka (Garlic mosaic
virus) - je najrasprostranjenije virusno
obolenje belog luka. Vegetativni naËin
razmnoæavanja belog luka omoguÊava
širenje virusa i progresivno opadanje
prinosa Ëak za 30-40%. »ešnjevi su
slabije razvijeni, a glavica je lakša.
sadnog materijala. Obolele biljke
zaostaju u porastu, bledozelene su
boje sa šatiranim æuÊkastim paralelnim prugama na listovima. LišÊe
obiËno klone i izgleda kao uvelo.
Obolele glavice se slabo skladište i
rano poËinju da teraju izdanke.
2. DEO
sekundarni paraziti i saprofiti pa
dolazi do promene boje u smeu ili
mrkoljubiËastu. U zaraæenom usevu
lukovice ostaju nedovoljno razvijene.
Epidemiologija: Virus se odræava u
zaraæenim divljim i ukrasnim lukovima,
nekim korovskim (tatula, štir,
grahorica, portulaka) i samoniklim
biljkama, kao i u vektoru tj. tripsima.
Ovaj virus prenosi duvanov trips
(Thrips tabaci) na perzistentan naËin.
Mere zaštite: NajznaËajnija mera
zaštite je suzbijanje tripsa. Za to
treba koristiti insekticide razliËitog
mehanizma delovanja jer trips brzo
razvija rezistentnost. Kontrola
korova i samonikle vegetacije moæe
uticati na smanjenje populacije
vektora i uklanjanje potencijalnih
izvora zaraze.
Garlic mosaic virus
Simptomi: Na mladim listovima
ispoljavaju se blede, hlorotiËne, uzane
pruge i crtice po Ëemu je ovo obolenje
i dobilo naziv crtiËasti mozaik belog
luka. HlorotiËne crtice se spajaju šireÊi
se duæ liski zbog Ëega nastaje opšta
hloroza lišÊa. Biljke zaostaju u porastu
i obrazuju nedovoljno razvijene glavice.
Epidemiologija: Virus se prenosi
vegetativnim putem preko zaraæenih
Ëenova, mehaniËkim putem i grinjama.
Nema podataka o prenošenju ovog
virusa drugim vektorima.
Mere zaštite: Jedina i osnovna mera
je da se za sadnju koriste zdravi Ëenovi
koji se mogu dobiti zasnivanjem
matiËnjaka zdravstveno proverenih
biljaka, koji bi sluæio za proizvodnju
zdravih lukovica.
Virus žute kržljavosti crnog luka
(Onion yellow dwarf virus) - ovaj virus
se Ëesto javlja na crnom luku, kod nas.
Osim na crnom luku prirodni domaÊin
mu je i beli luk.
Simptomi: Prvi simptomi se zapaæaju
na biljkama razvijenim iz zaraæenog
14
Yellow dwarf virus
Epidemiologija: Virus se odræava u
zaraæenim glavicama tokom skladištenja ili zaostalim u zemlji. Virus se
prenosi mehaniËkim putem i vašima na
neperzistentan naËin. Poznato je preko
60 vrsta vaši koje prenose ovaj virus.
Mere zaštite: Koristiti zdrave Ëenove
za sadnju. Suzbijati redovno biljne vaši
tokom vegetacije, jer su one vektori
prenosioci.
Virus žute pegavosti irisa (Iris yellow
spot virus) - ovaj virus u SAD priËinjava
znaËajne štete na lukovima. U prirodi
zaraæava oko 47 biljnih vrsta. Intenzitet
oboljenja zavisi od vitalnosti biljke u
vreme infekcije. Biljke pod stresom
jaËe obolevaju. Kod nas je prvi put
otkriven 2007 godine na crnom luku.
Simptomi: Na lišÊu se javljaju brojne
hlorotiËne pege nepravilnog oblika.
LišÊe æuti i suši se, dobijajuÊi slamasti
izgled. Izumrlo tkivo naseljavaju
Iris yellow spot virus
Zaključak
Kao preduslov uspešne proizvodnje
belog luka potrebno je koristiti zdrav
sadni materijal i poštovanje plodoreda.
PraÊenje pojave Puccinia allii, Botrytis
allii, B. squamosa i B. cinerea i njihovo
blagovremeno suzbijanje doprinose
efikasnoj zaštiti useva belog luka.
ZnaËajan problem u proizvodnji
priËinjava pojava Sclerotium cepivorum,
virus mozaika belog luka, virus æute
kræljavosti crnog luka i virus æute
pegavosti irisa zbog nepostojanja
efikasnih mera suzbijanja.
ELEKTRONSKA
KNJIGA POLJA
Zašto je NEOPHODNO voditi i
koristiti knjige polja?
Strogi standardi u oblasti prerade
poljoprivrednih proizvoda kao i njihove
primarne proizvodnje ne ostavljaju
moguÊnost izbora poljoprivrednim
proizvoaËima kada je reË o voenju
knjiga polja. Ovi dokumenti su od
izuzetnog znaËaja te u svakom trenutku
moraju biti adekvatno voeni i proverljivi.
•
Početak uvođenja kontrole
primarne proizvodnje baziraće se na
praćenju onih segmenata koji
direktno ugrožavaju zdravlje krajnih
korisnika. Kasnije, ovo će se preneti
i na racionalizaciju potrošnje
energenata - goriva, mazuta...
•
Proizvodi koji ne budu posedovali
adekvatnu dokumentaciju koristiće
se samo za ličnu upotrebu!
•
Gazdinstva koja ne budu vodila
evidenciju verovatno će biti isključena
i iz subvencionisanja proizvodnje!
Ovakve standarde proizvođači
nikako ne treba da dožive kao
pretnju već naprotiv, kao
mogućnost da ostvare određene
dodatne benefite (viša cena,
proširenje tržišta...).
Našim proizvoaËima se dešavalo da
zbog neispunjavanja standarda
kvaliteta propisanih u pojedinim
zemljama sa kojima ostvaruju
saradnju, finalni proizvodi budu
vraÊeni ili im bude promenjena
namena uz adekvatno cenovno
umanjenje. Tako se na primer dešava
da se, umesto za ishranu ljudi, hrana
naših proizvoaËa na kraju koristi za
ishranu domaÊih æivotinja.
I zato, voenjem knjiga polja, kontrola
primene razliËitih hemijskih supstanci
biÊe moguÊa na velikom broju
gazdinstava, meutim pregled
prikupljene dokumentacije i njena
naknadna obrada voenjem pisanih
knjiga neÊe biti moguÊa. Iz tog
razloga, kao prirodno i opravdano,
nameÊe se voenje ELEKTRONSKIH
KNJIGA POLJA.
Implementacijom elektronskih knjiga
polja imamo višestruku korist dok u
isto vreme znamo da radimo pravu
stvar za sebe, ali i društvo u celini!
Besplatnim
pozivom na
0
3
3
–
3
3
3
0
0
08
iz fiksne i svih mobilnih mreæa,
od ponedeljka do petka, od 8 do 16 h
lako i brzo dolazite do saveta, pomoÊi i rešenja nedoumica.
15
Dubrivo
NATURA
U zavisnosti od analiza zemljišta i potreba biljnih useva koje æelite da gajite, struËne preporuke
Agrotim-a Victoria Group omoguÊiÊe Vam da primenite ekonomiËne koliËine našeg ubriva.
Iskoristite ovu moguÊnost. Vaš uspeh biÊe naše zadovoljstvo.
Fertil i Agrotim Victoria group
Fertil NATURA ubrivo omoguÊava:
POTREBNA HRANIVA ZA PRAVILAN RAST
I RAZVOJ BILJAKA
DOBRU SINERGIJU RAZLI»ITIH OBLIKA
FOSFORA
O»UVANJE pH ZEMLJI©TA
DOBRU EFIKASNOST NA SVIM TIPOVIMA
ZEMLJI©TA
UJEDNA»ENU POPRE»NU DISTRIBUCIJU
HRANIVA
LAKU I JEDNOSTAVNU MANIPULACIJU
SA PAKOVANJEM OD 25 kg
AGROTIM VICTORIA GROUP, Hajduk Veljkova 11, 21112 Novi Sad; tel. +381 21 4886 500, fax +381 21 521 204
CALL centar 0800 333 330, www.victorialogistic.rs
16
Download

Oktobar 2013.