Nastavno-naučnom veću
Hemijskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Dekanu prof. dr. Branimiru Jovančićeviću
Na sednici Nastavno-naučnog veća Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
održanoj 10. maja 2012. godine, imenovani smo za članove Komisije za pregled, ocenu i
odbranu doktorske disertacije kandidata Ane V. Vujačić, magistra hemijskih nauka,
istraživača saradnika Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, pod naslovom: „Kinetika i
mehanizam
adsorpcije
natrijum
(Z)-3-(5-hlor-2-((5-hlor-3-(3-sulfonatopropil)
benzotiazol-2(3H)-iliden)metil)benzotiazol-3-ium-3-il)propan-1-sulfonata
na
koloidne čestice zlata različitih svojstava i veličine“.
Komisija je pregledala doktorsku disertaciju i podnosi Nastavno-naučnom veću sledeći
IZVEŠTAJ
A. PRIKAZ SADRŽAJA DOKTORSKE DISERTACIJE
Doktorska disertacija Ane Vujačić pod navedenim naslovom napisana je na 210
strana A4 formata kucanog teksta, sadrži 79 slika, 20 tabela i 3 sheme. Disertacija
obuhvata sledeća poglavlja: 1. Uvod (3 strane), 2. Opšti deo (55 strana), 3.
Eksperimentalni deo (10 strana), 4. Rezultati (88 strana), 5. Diskusija (6 strana), 6.
Zaključci (3 strane), 7. Literatura (36 strana) sa 359 navoda i 8. Prilozi (8 strana).
Pored navedenog, disertacija sadrži Listu skraćenica, Sadržaj, Izvod na srpskom i
engleskom jeziku, Zahvalnice i Biografiju autora.
1
U Uvodu Kandidatkinja navodi osnovne karakteristike, značaj i široku upotrebu
sistema koji se sastoje od hibridnih nanočestica zlata različitih svojstava i veličine, sa
adsorbovanim citratnim ili boratnim jonima i funkcionalizovanih omotačem kojeg čini
organska
tiocijanska
boja
(natrijum
(Z)-3-(5-hlor-2-((5-hlor-3-(3-sulfonatopropil)
benzotiazol-2(3H)-iliden)metil)benzotiazol-3-ium-3-il)propan-1-sulfonat,
TC).
Kao
ciljevi ove doktorske disertacije navode se ispitivanja hemije interakcije na površini
nanočestica zlata sa adsorbovanim slojem negativno naelektrisanih citratnih ili boratnih
jona sa negativno naelektrisanom TC bojom, poređenje eksperimentalno dobijenih
rezultata za gašenje fluorescencije TC boje sa izračunatim rezultatima i utvrđivanje
najverovatnije orijentacije molekula TC boje na površini ovih nanočestica, određivanje
parametara adsorpcije, kao i proučavanje procesa formiranja J-agregata dobijenih u
slučaju najmanjeg sintetizovanog koloida sa adsorbovanim boratnim jonima (obeleženog
kao C6) na površini ovih nanočestica zlata, kao i ispitavanje mehanizma i kinetike Jagregacije i uticaja metalnih katjona u različitim oksidacionim stanjima. Pored toga,
Kandidatkinja kao jedan od ciljeva postavlja primenu ćelijskih sistema zasnovanih na
limfocitima i fibroblastima, kao model sistemima za ispitivanje genotoksičnosti
nanočestica zlata različite veličine, karakteristika površine i koncentracije.
U Opštem delu dat je detaljan pregled koloidno-disperznih sistema, optičkih
karakteristika metalnih nanočestica i do sada korišćenih procedura za sintezu nanočestica
zlata. Detaljno su objašnjeni struktura i karakteristike cijanskih boja, kao i formiranje
agregata cijanskih boja u prisustvu metalnih nanočestica. Zatim su predstavljene funkcije
kojima se može objasniti kinetika reakcije nanočestica zlata sa bojom, a prikazana je i
sigmoidna funkcija ranije primenjena za razjašnjavanje kinetike J-agregacije slične
cijanske boje u prisustvu metalnih jona. Opisan je i efekat unutrašnjeg filtera i
diskutovani su procesi koji se dešavaju između apsorpcije i emisije svetlosti i dat je
pregled mehanizama gašenja fluorescencije boje. Pored toga, opisan je uticaj nanočestica
zlata na ćeliju, značaj ispitivanja njihovog dejstva na limfocitima i fibroblastima i testovi
kojima se može ispitati genotoksičnost nanočestica zlata. Na kraju ovog dela naglašen je
2
značaj i primena nanočestica zlata, cijanskih boja kao i sistema nanočestica/boja u
različitim oblastima istraživanja, nakon čega je istaknut cilj rada i očekivani rezultati.
U okviru poglavlja Eksperimentalni deo Kandidatkinja daje detaljan pregled
aparatura, reagenasa i eksperimentalnih procedura i tehnika korišćenih u okviru
doktrorske disertacije.
Poglavlje Rezultati sastoji se iz tri celine u okviru kojih Kandidatkinja prikazuje i
obrazlaže rezultate svojih istraživanja. U prvom delu je opisana karakterizacija svih
sintetizovanih koloidnih nanočestica zlata pomoću apsorpcionih spektara, TEM i DLS
merenja, i merenja zeta potencijala, u odsustvu i prisustvu TC boje. U drugom delu, koji
je podeljen na četiri podceline razjašnjena je adsorpcija TC boje na površini
sintetizovanih nanočestica zlata. U okviru ovog dela je, korišćenjem različitih
eksperimentalnih tehnika, detaljno ispitana interakcija TC i sintetizovanih nanočestica
zlata sa adsorbovanim citratnim i boratnim jonima. Razjašnjeno je gašenje florescencije
TC boje u prisustvu ovih nanočestica, pri čemu je intenzitet fluorescencije korigovan za
efekat unutrašnjeg filtera, i određene su konstante ravnoteže procesa adsorpcije. Zatim je
određen eksperimentalno dobijen procenat gašenja fluorescencije TC boje u prisustvu
sintetizovanih nanočestica zlata i izračunat teorijski procenat gašenja fluorescencije TC
za monoslojnu površinsku pokrivenost nanočestice, kao i efikasnost gašenja
fluorescencije u zavisnosti od veličine čestica, pri konstantnoj koncentraciji nanočestica.
Posebno je ispitano formiranje J-agregata boje, dobijenih samo u prisustvu najmanjeg
sintetizovanog koloida zlata (C6). Pritom je ispitana kinetika J-agregacije, određena
zavisnost brzine reakcije od koncentracije TC boje i temperature, pretpostavljen je
mehanizam reakcije i određen uticaj metalnih katjona u različitim oksidacionim stanjima
na J-agregaciju boje u odsustvu i prisustvu koloida C6. U trećem delu je ispitana biološka
aktivnost nanočestica zlata, kao zavisnost citotoksičnih efekata ovih nanočestica od
njihove koncentracije i veličine, korišćenjem dva in vitro model sistema humanih ćelija:
limfocita i fibroblasta i primenom CB-mikronukleusnog testa i γ-H2AX eseja.
U poglavlju Diskusija Kandidatkinja iznosi rezultate svojih istraživanja,
naglašava njihov značaj i korisnost za buduća istraživanja, i poredi dobijene rezultate sa
dosad objavljenim podacima iz literature.
3
U poglavlju Zaključak sumirani su rezultati dobijeni u okviru doktorske
disertacije.
Navedena Literatura (359 citata) obuhvata radove iz oblasti istraživanja i iscrpno
pokriva sve delove disertacije.
B. KRATKI OPIS POSTIGNUTIH REZULTATA
U ovoj doktorskoj disertaciji potvrđena je adsorpcija TC boje na površini
koloidnih nanočestica veličine 6 nm, 9,5 nm, 17 nm i 30 nm, označenih kao C6, C9,5,
C17 i C30, u vodenoj sredini. TEM merenjima je pokazano da samo u slučaju najmanjih
sintetizovanih nanočestica, C6, prisustvo TC boje izaziva aglomeraciju nanočestica sa
adsorbovanom TC bojom, pri čemu je primećena značajna razlika u veličini C6 i C6/TC
hibridnih čestica. Merenjem zeta potencijala je potvrđeno negativno naelektrisanje na
površini svih ispitivanih nanočestica, pri čemu se ova vrednost nakon dodatka TC boje
smanjuje, ukazujući na moguće slabe elektrostatičke interakcije između citratnih/boratnih
anjona i pozitivno naelektrisanog tiazolnog dela TC boje, što je potvrđeno i FTIR
merenjima.
Merenje fluorescencije agregata čestica-boja, korigovane za efekat unutrašnjeg
filtera, je ukazalo da nanočestice zlata, u zavisnosti od koncentracije, gase fluorescenciju
TC boje. Nađeno je da ovaj proces kvantitativno zavisi od pokrivenosti površine
nanočestica zlata molekulima TC boje. Pritom je sa povećanjem veličine čestica, pri
konstantnoj koncentraciji nanočestica razlčitih veličina, efikasnost gašenje fluorescencije
rasla.
Uz pretpostavku da je maksimalno gašenje fluorescencije TC boje ograničeno na
potpunu monoslojnu pokrivenost površine nanočestica TC bojom i da su molekuli TC
boje orijentisani horizontalno na površini nanočestice izračunate su vrednosti
koncentracije nanočestica potrebne za potpuno gašenje fluorescencije TC boje i poređene
su sa eksperimentalno dobijenim vrednostima. Eksperimentalno dobijene vrednosti
koncentracije nanočestica C17 i C30 potrebne za potpuno gašenje fluorescencije TC boje
su bile niže od teorijski izračunatih, dok su za gašenje fluorecencije TC boje pri
konstantnoj koncentraciji nanočestica dobijene više eksperimentalne vrednosti u
4
poređenju sa teorijski izračunatim. Iz ovih podataka je zaključeno da je verovatna
orijentacija molekula TC boje na površini ovih nanočestica kosa.
U slučaju nanočestica C6 i C9,5 teorijski dobijene vrednosti za koncentraciju TC
boje potrebnu da pokrije površinu nanočestice i da fluorescencija boje bude potpuno
ugašena, u slučaju sve tri orijentacije, su bile niže u poređenju sa dobijenom
eksperimentalnom vrednošću. Koncentracija nanočestica C9,5, potrebna da bi došlo do
potpunog gašenja fluorescencije TC boje po vrednosti najpribližnije odgovara vertikalnoj
orijentaciji boje duž kraće strane. U slučaju C6 eksperimentalno dobijen rezultat je dosta
niži od teorijski izračunatih vrednosti za sve tri moguće orijentacije boje, iz čega je
zaključeno da je na površini ovih nanočestica boja smeštena u više od jednog sloja. Iz
eksperimenata u kojima je ispitivano gašenje fluorescencije, izračunate su i konstante
ravnoteže za proces adsorpcije TC na površini svih pomenutih nanočestica.
U apsorpcionom spektru koloida C6 u prisustvu TC boje (zapreminski odnos 2:1),
oštar apsorpcioni minimum na 475 nm je ukazao na formiranje J-agregata TC boje na
površini ovog koloida. Veličina ovog minimuma je rasla sa povećanjem koncentracije TC
do granične koncentracije TC ~ 0,5×10-5 M a sa daljim povećavanjem koncentracije boje
nije primećen dalji porast intenziteta ekscitona. Određeno je da broj molekula TC
adsorbovan na jednoj nanočestici zlata iznosi približno 100, i da su ovi molekuli
raspoređeni kao 3 sloja boje.
Kinetička ispitivanja formiranja ovih agregata u prisustvu nanočestica C6 su
pokazala da se reakcija odvija kroz dva koraka. U skladu sa dobijenim kinetičkim
podacima pretpostavljen je mehanizam reakcije u kojem je prvi korak brzo inicijalno
formiranje površinskog sloja praćeno sporijim rastom J-agregata na inicijalnom sloju Jagregata. Iz merenja apsorbancije na 475 nm i iz fluorescentnih merenja određene su
vrednosti konstanti brzina ovih procesa. Iz zavisnosti brzine reakcije od temperature na
16° C, 20° C, 24° C, 28° C i 30° C određeni su i aktivacioni parametri entalpije i
entropije aktivacije (Ea1 = 170.7 kJ/mol, ΔH≠1 = 168.2 kJ mol−1, ΔS≠1 = 385.33 J
mol−1K−1 i Ea2 = 93.5 kJ/mol, ΔH≠2 = 91.06 kJ mol−1, ΔS≠2 = 93.01 J mol−1K−1).
U prisustvu 1,67×10-5 M TC boje i 1×10-3 M jona Mg2+ ili 1×10-3 M jona Al3+
došlo je do formiranja novog apsorpcionog pika na ~ 460 nm koji je ukazao na
formiranje J-agregata boje, dok se nakon dodatka nanočestica C6 u rastvor boje i u
5
prisustvu jona K+, Cs+, Mg2+, ali ne i Al3+, formirao apsorpcioni minimum na 475 nm,
takođe ukazujući da je došlo do stvaranja J-agregata usled kuplovanja površinskog
plazmona C6 i molekulskog ekscitona J-agregata. Ispitivanjem kinetike J-agregacije, u
odsustvu koloida C6, u zavisnosti od vrste 1+ katjona utvrđeno je da sa porastom njihove
veličine dolazi do smanjenja vrednosti konstante brzine i bržeg i sporijeg procesa. Sa
povišenjem temperature, u prisustvu 1,67×10-5 M TC boje, 5×10-8 M nanočestica C6 i
1×10-3 M jona Cs+ vrednosti konstanti brzina za oba procesa su porasle. Dobijene niže
vrednosti aktivacionih energija (Eact1 = 47,55 kJ/mol a Eact2 = 29,93 kJ/mol) u poređenju
sa vrednostima dobijenim bez prisustva Cs+ jona ukazale su da je u ovom slučaju
smanjena energetska barijera i pospešena J-agregacija.
Tretiranje kultura limfocita sintetizovanim nanočesticama zlata veličine 15 nm i
47 nm, označenim kao C15 i C47, je izazvalo citotoksične efekte koji su pokazani
značajnim povećanjem učestalosti mikronukleusa (MN) i CBPI ali zanemarljivo malim
povećanjem ćelijskog proliferativnog potencijala, u poređenju sa kontrolom. Dobijeni
rezultati su ukazali na poremećaj funkcije kontrolnih tačaka ćelijskog ciklusa i
identifikovane su dve glavne kontrolne tačke Chk1 i Chk2. U ćelijskoj liniji fibroblasta,
iste koncentracije nanočestica zlata su izazvale nešto veći nivo γ-H2AX fokusa nego što
je to u kontroli. Potvrđeno je i da postoji zavisnost citotoksičnih efekata pomenutih
nanočestica u ovim model sistemima humanih ćelija od koncentracije i veličine čestica,
ali je u slučaju limfocita dobijena veća osetljivost na nanočestice zlata. U kulturi
limfocita, u prisustvu iste količine zlata, efekat je bio dosta jači za manje nanočestice
(koloid C15), a sa povećanjem koncentracije C15 i C47 učestalost mikronukleusa se
smanjila. Osim toga, veće nanočestice (C47) su povećale učestalost MN i CBPI pri nižim
koncentracijama od manjih nanočestica (C15).
C. UPOREDNA ANALIZA REZULTATA KANDIDATA SA REZULTATIMA IZ
LITERATURE
U ovoj doktorskoj disertaciji Kandidatkinja je detaljno ispitala interakciju
negativno naelektrisane tiocijanske boje sa nanočesticama zlata različitih svojstava i
6
veličina koje na svojoj površini imaju adsorbovane negativno naelektrisane boratne
odnosno citratne jone. Pokazano je da dolazi do adsorpcije TC boje na površini ovih
nanočestica, a interakcija je objašnjena slabim elektrostatičkim privlačenjem između
negativno naelektrisanih karboksilatnih ili boratnih anjona na površini nanočestica zlata i
pozitivno naelektrisanog dela tiazolnog prstena TC boje. Ovo objašnjenje je u skladu sa
ispitivanjem ranije opisanim u literaturi koje su izveli Jeunieau i saradnici (2000) na
sličnom sistemu, dok su Sato i saradnici (2010) interakciju između negativno
naelektrisanih nanodiskova Ag (sintetisanih fotoindukcijom) i slične tiocijanske boje koja
je takođe negativno naelektrisana, objasnili elektrostatičkim privlačenjem usled
parcijalno pozitivnog naelektrisanja na hromofori.
Pored toga izračunat je broj molekula TC boje koji je potreban da bi se pokrila
površina sintetizovanih nanočestica sa adsorbovanim boratnim (C6 i C9,5) i citratnim
(C17 i C30) joinima. Poređenjem eksperimentalno dobijenog procenta gašenja
fluorescencije TC boje u prisustvu sintetizovanih nanočestica zlata i teorijski izračuntog
procenta gašenja fluorescencije TC za monoslojnu površinsku pokrivenost nanočestice, u
svakom pojedinačnom sistemu dobijena je najverovatnija orijentacija molekula TC boje, i
izračunate su efikasnosti gašenja fluorescencije u zavisnosti od veličine čestica, pri
konstantnoj koncentraciji nanočestica. Dobijeni rezultati su u skladu sa ispitivanjem koje
su sproveli Lim i saradnici (2006) na sistemu sa sličnom tiocijanskom bojom. Izračunate
vrednosti konstanti ravnoteža za proces sorpcije TC na površini sintetizovanih
nanočestica su takođe bile u skladu sa ovim literaturnim podacima.
Osim toga Kandidatkinja je prvi put, prema podacima do sada objavljenim u
literaturi, ispitala mehanizam i proučila kinetiku formiranja J-agregata neke iz grupe
tiocijanskih boja u prisustvu nanočestica. U ovom slučaju radi se o formiranju J-agregata
TC boje, dobijenih samo u prisustvu najmanjeg sintetizovanog koloida, C6. Prepostavljen
je mehanizam prema kojem se ova reakcija odigrava kroz dva koraka – prvi, brži, pri
čemu dolazi do adsorpcije inicijalnog sloja boje i drugi, sporiji, koji se pripisuje rastu Jagregata na inicijalnom sloju J-agregata. Iz merenja apsorbancije na talasnoj dužini
formiranja ekscitona (475 nm) i iz fluorescentnih merenja određene su vrednosti
konstanti brzina ovih procesa, a iz zavisnosti brzine reakcije od temperature određeni su i
aktivacioni parametri entalpije i entropije aktivacije. Ranije su bila izvedena ispitivanja
7
gde je praćeno formiranje ekscitona kod J-agregata nekih tiocijanskih boja u rastvoru u
prisustvu različitih soli koje je sproveo Chibisov sa saradnicima (2004), dok je Andrade
sa saradnicima (2002) ispitivao porfirinske (cijanske) boje na površini proteina. Međutim,
do sada nisu bila izvedena kinetička ispitivanja J-agregacije na hibridnim sistemima koji
se sastoje od metalne nanočestice i organske boje. Pored toga, u tezi je pokazano da u
prisustvu TC boje i metalnih katjona u različitim oksidacionim stanjima takođe može
doći do formiranja J-agregata TC boje uz pojavu novog apsorpcionog maksimuma na ~
460 nm, dok se po dodatku koloida C6 formira apsorpcioni minimum na 475 nm. Pritom
su niže vrednosti aktivacionih energija u rastvoru TC boje, koloida C6 i u prisustvu Cs+
jona u poređenju sa vrednostima dobijenim bez prisustva Cs+ jona ukazale da je u prvom
slučaju smanjena energetska barijera i pospešena J-agregacija. U radu koji je objavio
Chibisov sa saradnicima (2004), gde je ispitivana cijanska boja slične strukture kao TC u
prisustvu hlorida 1+ katjona, kao i nitrata 2+ i 3+ katjona, je pokazano da je došlo do
formiranja J-agregata, ali, za razliku od dvostepenog mehanizma pokazanog u tezi,
kinetika i mehanizam ove reakcije su objašnjeni autokatalitičkim procesom.
Ispitivanjem citotoksičnih efekata sintetizovanih nanočestica zlata C15 i C47 u
ćelijskoj kulturi limfocita pokazano je da je došlo do značajnog povećanja učestalosti
mikronukleusa i CBPI, što je ukazalo na poremećaj funkcije kontrolnih tačaka ćelijskog
ciklusa, i identifikovane su dve glavne kontrolne tačke Chk1 i Chk2. U ćelijskoj liniji
fibroblasta, iste koncentracije nanočestica zlata su izazvale nešto veći nivo γ-H2AX
fokusa nego što je to u kontroli. Potvrđeno je i da postoji zavisnost citotoksičnih efekata
pomenutih nanočestica u ovim model sistemima humanih ćelija od koncentracije i
veličine čestica, ali je u slučaju limfocita dobijena veća osetljivost na nanočestice zlata.
Postoji nekoliko istraživanja koja pokazuju zavisnost ćeliske apsorpcije nanočestica zlata
od veličine i oblika čestice, kao i od karakteristika površine nanočestice, opisanih u
radovima Hoffmann-a sa saradnicima (2006) i Goodman-a sa saradnicima (2004).
Međutim, treba imati u vidu činjenicu da nije zasigurno poznato šta se dešava sa
nanočesticama zlata nakon njihovog ulaska u ćeliju. U tom smislu, davanje dodatnih
informacija u ovom polju istraživanja, prikazano u tezi, daje nov naučni doprinos boljem
razumevanju ćelijskih sistema sa nanočesticama zlata, koji bi mogli poslužiti kao odlični
model sistemi za procenu genotoksičnosti.
8
D. OBJAVLJENI RADOVI I SAOPŠTENJA KOJA ČINE DEO DISERTACIJE
Rad u vrhunskom međunarodnom časopisu (M21)
Ana Vujačić, Vesna Vasić, Miroslav Dramićanin, Sofija P. Sovilj, Nataša Bibić, Jasmina
Hranisavljević, Gary P. Wiederrecht, Kinetics of J-aggregate Formation on the Surface of
Au Nanoparticle Colloids, The Journal of Physical Chemistry C, 116 (7), (2012) 4655–
4661 (IF2011=4,805).
Ana Vujačić, Vesna Vodnik, Gordana Joksić, Sandra Petrović, Andreja Leskovac,
Branislav Nastasijević and Vesna Vasić, Particle size and concentration dependent
cytotoxicity of citrate capped gold nanoparticles, Digest Journal of Nanomaterials and
Biostructures, 6 (3) (2011) 1367-1376 (IF2010=2,079).
Ana Vujačić, Vesna Vodnik, Sofija P. Sovilj, Miroslav Dramićanin, Nataša Bibić,
Slobodan Milonjić, Vesna Vasić, Adsorption and Fluorescence Quenching of 5,5’disulfopropyl-3,3’-dichlorothiacyanine Dye on Gold Nanoparticles, New Journal of
Chemistry, DOI:10.1039/C2NJ40865A (IF2011=2,605).
Rad saopšten na skupu međunarodnog značaja štampan u celini (M33)
A. Vujačić, V. Vasić, M. Dramićanin, S. Sovilj, N. Bibić, S. Milonjić, J. Hranisavljević
and G. Wiederrecht, Kinetics of J-aggregation of TC-coated Au colloidal nanoparticles in
aqueous solution, Proceedings of the 10th International Conference on Fundamental and
Applied Aspects of Physical Chemistry, "Physical Chemistry 2010", Sept. 21-24, 2010,
Belgrade, Serbia, L-P-2, 626-628.
9
Rad saopšten na skupu međunaronog značaja štampan u izvodu (M34)
V. Vodnik, A. Vujačić, M. Dramićanin, S.P. Sovilj and V. Vasić, Adsorption of 5,5’–
disulfopropyl – 3,3’– dichlorothiacyanine and fluorescence quenching in the gold
nanoparticle assembly, 12th Conference on methods and applications of fluorescence,
Book of Abstracts, September 11-14, 2011, Strasbourg, France, P101, p. 212.
E. ZAKLJUČAK
Kandidatkinja, mr Ana Vujačić je u podnetoj disertaciji pod naslovom „Kinetika
i
mehanizam
adsorpcije
natrijum
(Z)-3-(5-hlor-2-((5-hlor-3-(3-
sulfonatopropil)benzotiazol-2(3H)-iliden)metil)benzotiazol-3-ium-3-il)propan-1sulfonata na koloidne čestice zlata različitih svojstava i veličine“ uspešno rešila
postavljene zadatke koji se odnose na razjašnjavanje interakcije organske tiocijanske boje
sa nanočesticama zlata različitih veličina i sa adsorbovanim citratnim ili boratnim jonima,
zatim na kinetiku i mehanizam formiranja J-agregata boje, kao i određivanje
citotoksičnosti nanočestica zlata.
Komisija smatra da rezultati ove doktorske disertacije predstavljaju značajan i
originalni naučni doprinos razjašnjavanju mehanizma interakcije negativno naelektrisane
površine nanočestice zlata sa negativno naelektrisanom tiocijanskom bojom, što daje
bolji uvid za potencijalnu primenu ovih hibridnih struktura u budućnosti za dizajniranje
sistema za konvertovanje svetlosne energije, primenu u molekulskoj optoelektronici i kod
senzornih uređaja. Ispitivanje samo-organizacije ovakvih molekula (tipa cijanske boje)
posredstvom nanočestica je važno i zbog mogućnosti njihove primene kao hemijskih
senzora, u katalizi, prenosu lekova, nanoelektronici i medicinskoj dijagnostici. Pored
toga, ispitivani ćelijski sistemi sa nanočesticama zlata različitih karakteristika površine,
koncentracija i veličina čestice, bi mogli da posluže kao dobri model sistemi za procenu
genotoksičnosti. Sve ovo ukazuje da se ova disertacija uklapa u savremene trendove
opšte i neorganske hemije.
Rezultati istraživanja proistekli iz ove doktorske disertacije objavljeni su u okviru
tri rada štampana u vrhunskim međunarodnim naučnim časopisima kategorijie M21,
10
jednog saopštenja na skupu međunarodnog značaja štampanog u celini (M33) i jednog
saopštenja na skupu međunarodnog značaja štampanog u izvodu (M34).
Na osnovu svega izloženog Komisija predlaže Nastavno-naučnom veću
Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da podnetu doktorsku disertaciju mr Ane
Vujačić, pod naslovom „Kinetika i mehanizam adsorpcije natrijum (Z)-3-(5-hlor-2((5-hlor-3-(3-sulfonatopropil)
benzotiazol-2(3H)-iliden)metil)benzotiazol-3-ium-3-
il)propan-1-sulfonata na koloidne čestice zlata različitih svojstava i veličine“ prihvati
i odobri njenu odbranu za sticanje zvanja doktora hemijskih nauka.
U Beogradu,
21. decembra 2012.
Komisija:
dr Sofija Sovilj, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu, mentor
dr Vesna Vasić, naučni savetnik
INN „Vinča“, Univerzitet u Beogradu, mentor
dr Sanja Grgurić-Šipka, vanredni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Ljuba Mandić, redovni profesor
Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
dr Vesna Vodnik, viši naučni saradnik
INN „Vinča“, Univerzitet u Beogradu
11
Download

izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji