__
DK 621.882 2:610.17
LHwpno
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
VIJCI SA UTVROENIM
Tehnieki
SA OBA VEZNOM
17
~Hilr)(l
JUS
OSOBINAMA
M.B 1.023
uslolli
1983.
PRIMENOM
Praviinik br. 50-57/1 od 1983-01'()4;Slulbeni list SFRJ. hr. 8/83.
od 1983-05·18
'.'
f
"
J~
,.
~
~
i~
>'.
;.~.~:.;
,;.
<:'. ".~,\>l
"'<~~
t ( (; " ~.;",,",. .,iiIA
_
!L
(0.;
r
.\
_
'/.
Bolts, screws and studs with f':'-e~r,ibed quality,. Technical requirements
I
_
r
(-J.;//,1:-;'
7-
-
Ovaj standard je nastao revizljom standarda JUS MoB1.023 iz 1974. godine. Standard je u skladu sa stan·
dardom Meaunarodne organizacije za standardiziJClju ISO 898/1 iz 1978. godine.
SADRZAJ
Strana
1
Predmet
2
Oznaeavanje
3
I'v\aterijaI ....
4
Mehanil:ke osobine
standarda
5
Programi
6
Oblik
j
0
klase fvrstoee
0
••
0
0
••••
0
•
0
••••••••••
0
ispitivanja
•••••••••••••••
mehanickih
mere
0
1
•
•
•
•
9
OLna~avanje
10
Pakovanje
1
Predmet standarda
1.1
Ovim standardom
0
•
•
•••••••••••••••••••
_
0
•
0
•••
0
otpornost
3
6
•••••••••••••••••
0
0
0
0
0
(u daljem
tekstu:
.'
d
precnika
zahtevi
(npr.:
••••
•••••••••••••
0
0
uslovi za izradu vijaka sa glavom i svornih
vijak) nazivnih
7
••••••••••••
••••••••••••••••
•••••••••••••••••••••••••••••••
•••
••
15
17
vijeka ad ugljenicnih
.:;; 39 mm, sa utvrdenim
lavarijivost,
0
otpornost
osobinama.
prema
koroziji,
iznad + 300°C i ispod - 50°C).
prema temperaturi
Ovaj standard
•
6
0
se utvr<1uju tehnicki
celikll
3
••
0
••••••••••••••••••••••••••••••••••
karakteristika
klase izrade A i 8, Z8 koje se ne trail.' specijalni
se primenjuje
i ZlI vijke od mesinga
i ad drugih
materijala
pod uslovom
da
SI.'
mehanicke
i njihova prover8 posebno defini~u.
2
Oznacavanje
klase l:vrstoce
2.1
Klasa cvrstoce
vijaka oZflacllva se sa dva broja koji su odvojeni
zivne vrednosti
ZlItezne
cvrstoee
razvlatenjll
prema nazivnoj
Napomene:
Umnozak
Minimalna
R m/1OO,
vrednosti
MPa - N/mm
l'J
zatezne
granica
razvlacenja
tllckom.
drug; broj desetostruku
Prvi braj predstavljll
vrednost
stoti deo na-
adnOSll nllzivne grllnice
tj. 10 R L IR
u MPa·).
e
m
1/10 grllnice razvl11cenjll, odnosno
cvrstoee,
prvog i drugog broja odreduje
iii veee od svojih nazilmih
IV itdan;e
•
4
_.
0
.
iii legiranih
}
•
i Ievalitet izrade
Postupak
Provera mehanickih
.
1
••••••••••••••••••••••••
karakteristika
_
7
osobine
0
_
8
12
•
•••••••••••••••••••••••••••••••••
R It L odn. R P 02, i minimalna
vrednosti .
,
SA\IE1'JflZAVOD ZA STANOA.I.DlZAOIU
R eL/10 u MPa·
J
zatelna cvrstoCa R m jednake su
0
06tram
2 JUS M.B 1.023
Tabela 1
Zatezna tvrstoCa
R
MPa2!
m'
(nazivna)
10
12
1000
1200
.6
.8
.9
60
80
90
4
5
6
8
9
400
500
600
800
900
Prvi broj
Drugi broj
Granica
razvlatenja
(nazivna)
ReL
ReL
·100 % iii
Zztezna
tvrstoCa
(nalivna)
Primer:
R
Rm
Za eelil< nalivne
oznaka
zatezne
klase cvrstoce
prva brojka
R m /100
je klasa cvrstoce
2.2
Klase evrstoce
=
se prikazuju
apsci$Om na koju su nanete
vrednosti
---
(jedinicnog
-
100%
m
cvrstoCe
R
m
= 500 MPa i nazivne
granice
R l = 400 MPa
e
razvlacenja
bite:
=
500/100
= 5, a
drugs
brojka
10 X R L/R
e
m
= 10 X
400/500
=
8, pa
(
5.8.
giaficki u vidu izlomljene
polucrne
nazivne
cvrstoCe R m u MPa i ordinatom
prekidnog)
vrednosti
izd uienja
zatezne
As u procentfma
granitne
(tabela
linije na koordinatnoj
ravni sa
na koju su nanete
2).
Tabela 2
Zatezna
cvrstoCa
Rm,
I
I
r
r
Soo
600
700
800
r
(nazivna)
<400
1
T
-I
1
I
, 200
900 1000
I
1 <400
MPa
7
8
12.9
6.8
9
10.9
10
5.8
9.811
12
8.8
14
Izdu~enje,A5,
4.8
%
16
18
20
22
5.6
4.6
2S
30
1) Primenjuje Ie samo n& \lelieine do 16 mm prKnika
2) MP••. N/mm2
n8\loja.
:
·3
Materijal
3.1
Vijci odredene
utvrdenog
kln$e tvrstoce,
koji se ne ispituju
zatezanjem,
izraduju
se od materijala
hemijskog
sastava
u tabeli 3.
Tabela 3
Temperatura
Hemijski 1a1U •••, %
Klesa
Materijel
(termicka
obrada)
otpuhanja
tvrstoce
C
min.
max.
p
5
mal<.
max.
0c 11
min.
4.621
4.a2)
5.6
Ugtjenicni
celile.
--
8.861
Ugljenicni
eelik Ie lealJenje sa dodacima
8.83)
Ugljenicni
celile.
-
9.a6}
Ugljanieni
celik Ia kaljenje
9.8
Ugljenitni
telilc.
Ugljenieni
eelik Ie kaljenje
Ugljenitni
tali"
-
0.55
0.05
0.06
-
0.15
0.35
0.04
0,05
425
0.25
0.55
0.04
0,05
4507)
0.15
0.35
0.04
0,05
410
0,25
0,55
0.04
0.05
410
0,15
0.35
0,04
0.05
340
0.25
0.55
0.04
0,05
5.a21
6.821
10.96)
--
l8
vrlldnon
(6. Mn iii Cd
Ijenje
sa dodacima
{B. Mn iii Cd
la lealjenje
0.55
Legirani celik4)
0,20
0.55
0,035
0,035
Legirani telik4)
0,20
a.S{)
0.035
0.035
teli"
Ifi merenja
DrUg<) otpuhanje
sa dodacima
0.20
Ugljenil:ni
1) Srednja
lealjenje
Zll kB
10.95)
12.95)
IB, Mn iii Cr)
xe kaljenjc $a dodacirna
tvrdoce
se I/rii u traianju
Nl
(B. Mn iIi Cd
vi)ku pre i posle drugog otpu~anja
od 30 minuta
na temperaturi
425
ne sme Ie rallikol/ati
380
la I/i~ Od 20 Vikenovih
manjoj za 10°C od utv!'dene ffi,nim8Jne temperature
nepani.
otpuhanja
u
tabeli 3.
2) Za ave klase cvrnote
upotrebljava
sumpora 0,34 %. lonora
3} Za viil(e >M20 mogu
Sol!
5e
~Iik
z.a obroou
ne automatima
upotrebiti
teliei
odrlKYeni la klasu tvrstote
4) Legireni ¢eliei moraju cia sadrte jedan iii vi~e sledeeih legirajucih
5) Mater;jali
Iii
maklimalnim
sadrbjem
, ••mpora.
fosfore
I olova ito:
0,11 % i olova 0,35 %.
Q'lih k181i8tvrnoce
10.9 cia bi sa postigla odgovarajuta
elemenata:
rnorllju sa tako kaliti de pre otpuhanja
hrom, nikl, molibden
imeju rtrukturu
meterijafe
tvrrtOCa.
i v8l'>lldijum.
u jezgru navojnog
dela sa oko 90 %
martan:tita.
6} Vip
izn6enl
l:enomcnom
71 Tsmperatura
4
od uJilI}eflil:nih manenzitnih
¢elilc8
III
manJim SlIdriajem ugljenika
moraju
III
otna¢iti
olnakom
kla •• tvmoce
podvu.
(\lidi UbeJu 16).
otpuhanje
od 42~OC mo'e
se korinit!
I8
viike ~M20,
Menanieke osobine
Vijci ispitani metodama u t. B. pri sobnoj temperaturi.
Ii 4.
moraju imati mahanil:ke osobine n'\Iedene u tabe·
Strana
"JUS M.B 1.023
Tabela 4
K~. ~vrltoce
Redni
Mehanitke
o",bine
broj
4.6
4.8
6.8
52
5.6
C;;
4.1
Zatezne
400
Ilaz;vna
bntoea
-
500
9-82) 10.9
8.8
M16 > M1Sll
12.9
600
800
800
900
1000 1200
1040 1220
i
4.2
Rm,M~
, HV,
Tvrdo6a po Vikeuu
4.3
F ;;;'98N
400
420
500
520
600
800
830
900
min.
120
130
155
160
190
230
255
280
310
372
250
300
336
360
382
434
181
219
242
266
295
353
rr.ax .
TvrdoCapo
4.4
min.
,HB,
Brinelv
220
114
min.
124
Fa~rr
max.
209
-
-
-
-
-
HRC
-
-
-
-
-
20
23
27
31
38
99
-
-
-
-
-
-
30
34
36
39
44
320
356
380
402
454
95
4.8
-
-
max.
nazivna
240
320
300
400
480
-
-
-
-
-
min.
,~O
340
300
420
480
-
-
-
-
-
-
640
640
720
900
1080
-
640
660
720
940
1100
0,91
0.91
0,91 0,88 0.88
••••
nazivna
MP.
min.
SplReL
4.9
Ispitno
0.94 0,91 0,94 0,91 0.91
iii RpO,2
Sp
nllpnlZanje.
Mf-a
4.10
Izduie;e
4.11
Cvrnob
225
310
280
380
440
580
600
650
830
970
22
14
20
10
8
12
12
10
9
8
i~i
min. R
min.
As. '"
SoYivljei (.m fVO!'njhi,~tu
ubeli.
vijak •• nil kO$Om osloocu
.
-
min.
J
4.12
\JdlIrna tiIwolt,
4.13
Otponmc
QIa"e prvma savijanju
Minima'-
" •• ina nenuugljenitene
25
Mak.limllnl! dubil'lll potpunog
zone
z. \'lib
razugljeni·
Zll
<\.lil-ne konnrukcije
2) Pl'1rT-twf ••
28 vijke <M1G.
3) U JIubju kadil
5
Ie
-
-
hnia,G.mm
1)
d<ltim pod r. br. 4.2
U
ovo;
m
30
30
25
15
20
bez preloma
nevoja,E
4.14
412
89
tvrdoCa. HV 0.3
Gr.lniet.RpO,2'
363
82
HAC
R ,
el
342
79
HAB
Granic:a flIZVletllnJa 3)
319
71
max.,
4.7
285
67
HR
Povrlimu
238
HAB
TvrdoCa po AokvekJ
4.6
152
'.
min.
4.5
147
1
2
-H
2
3
-H,
0,015
3
-H,
'
4
,
>M12.
IJraniee r8zvl~enje
R eL
rl8
moh odredit i. dezvoljeno
je d<l Ie izmeri I1ranica R pO)'
Programi ispitivanja mehanitkih karakteristika
'Program! ispitivenjll A i B za proveru mehenltkih oJOb;ne vijaka koji koriste metode opis6n'e u t. 8 dati
au u blbeli 6. Kljut programs ispitivanje.4
i 8 det ie u tabeli 5. Program 8 se obavezno koristi lJ1e god
postoje usIoy; i oprema u ispitivanie. U ostelim lIucajevima primenjivaCe se program A.
Mf'a •• Nlrnm 2
U sumnjivlm
slucajevima
nim zvedlcorn
Program
pri prog:amu
(.). a pri programu
A primenjuje
ispitivanja
cima ciji je popretni
presek
se
B merodavni
ispitivanja
ispitivanja
Zil
A rezultati
ispitivanja
na epruveti
stabla manji ad ispitnog
su rezultati
dobijeni
preseka
dobijeni
ispltivanjem
izradenoj
ispitivanjrm
oznacenim
cd vijaka i
tatkom
ispitivanja
28
oznate(e).
na vij-
(As' navaja.
Tabela 5
Vijci
VljCt
Velitine
Md .-; 4 mm i I
Ispiti vanje
1
<3d
Md
)
>4
mm i I>
e
'"
1) O~m vijakB sa specijalnim
oblikom
3d
glave tije su spoljne mere manje od pretnika
navoja d.
Tabela 6
Program ispitlVanja 8
Program l$pllivanja A
Grupa
Mehanitke
owbine
Ispitivanja
4.6
Metoda
Ispitivanja
4.1
I
Zatezllil tvrstota
8.1
,min. R m
8.8,9.8
4.8,5.6
10.9
5.8,6.8
12.9
zatezanjem
e
e
••
*
4.6
Metoda
Isp,t ivanja
8.2
zatezan,em
7)
B.8,9.8
4.8.5.0
10.9
5.8.6.8
12.9
e
e
•
*
•
•
4.2
4.3
I
Tvrdoca,min.1
)
isp it ivanje
4.4
i
8.3
Tvrdota, max.
tvrdoce
2)
4.5
1/
4.6
POllr~I nska tVTdo6., max.
4.7
Granic<; razvlatenJa,min.
4.8
Granica
4.9
Isprtno naprezanje.
4.10
Izdufenje.
•
••
'"
tvrdoce2l
8.3
'"
•
R
eL
8.1
zatezan)em
8.1
zatezanje-n
•
•
Sp
B.l
%
•
zatezanjem
8,4
ispltnim
naprezan)em
tvrstota
4.12
osloncu
vijka nll kosom
51lvijanja
udarcima
3)
B.~
na kosom
osloncu
Udarna filavost.
J
8.6
•••"ijanj3 4)
e5)
udarcima
•
4.14
V
Otpornost glave prema
61
201\8 razugljeni·
4.15
Min. temperatura
4.16
Povr~insk.8 gre~k.a
t J Proveril minimaloe
8.7
savijanjem
glave
8.8
ra2Ugljeni.
tenja
savijanju
Maksimalna
tenja
tvrdote
.
. dl A . t
zeteZ8r>jeffi Je 0 U<.U)U a.
mofe
otpu~8n,a
zameni! i pro"eru
razug';en i·
tenja
••
8.8
otvu~tanja
•
8.9
povr~jnlke
gre~ke
8.8
'"
zatezanjern..~
/,..,~- vijb1!
1J' "-Md
I-'~.~
C'.;
/",,""
J'
,,'.
\"
.)'
\)
(//
~/.
>4
".
, •......
../
•
•
•
..
..
i duzinom
•
•
8.6
IV
4.13
•
•
III
4.11
•
•
•
••
R pO,2
As.
•
apitivanje
8.8
otpuitanja
8.9
povdinske
greSke
> 3 d. u c,lju
•
•
•..
•..
pojednostavljenje.
•
•
Provera
2) T IIrdota se me" po V,kersu.
Brmelu iii Rokllelu. Tvrdoca
3) Vijci sa speci)<ilnim obli korn glllve tije su spoljne
na kowm
po VikeTSU je odlutuju(:a.
mere rnanje od pratni
k.a navoja d ne ispituju Ie na zateznu
tvrstocu
osloncu.
4) Sarno za vijke ;;;'M16.
5) Sarno za klasu tvrstOCe 5.6.
6) Sarno za vijke -(M16 i za \I.jke sa dufinama
7) Ako ~ primenjUle
tspitivanje
prekTatktm
za ispitivanJl:
ria kosom oslol'lCu, onda ispitivanje
6
Oblik i mere
6.1
Oblik i mere, kao i dozvotjena
odstupanja
na kosom osloncu.
na istezanje
od obli ka i mera. utvroeni
nije potrebno.
su posebnim
standardom
1lI
odnosni
vijak..
Ako posebnim
bodnih
62
standardom
za oblik i mere nisu predvidene
mera prema standardu
JUS M.A 1.410, srednji stepen
Nalloj vijka se normal no izraduje
Granicne
vrednosti
u klasi tolerancije
mera, onda vaie tolerancije
tolerancije
SiD·
tacnosti.
6 g.
mera navoja za klasu tolerancije
6 g utvrdene
JUS M.BO.045, odnosno
su u standardu
u S1andardu JUS M.B0.240.
Navoj vijka moie biti i u nekoj drugoj
7
Postupak i kvalitet izrade
7.1
Izbor postupka
7.2
Vijci po ovom standardu
izrade vijka odreduje
izraduju
veliCinom dozvoljenog
kvalitetom
obradene
klasi toleranctje
saglasno
odredbama
standarda
JUS M.B0221.
proizlloOac.
Sf
odstupanja
u klasama izrade A
ad utvrdenog
povr$ine izrazenim
brojem
j
oblika
B (finoj i srednjoj)
koje su definisane:
i mera (JUS M.Bl.0291,
klase povdinske
hrapavosti
{JUS M.A 1.020}. ito:
u tabeli 7 za klasu izrade A (finu),
u tabeli 8 za klasu izrade B (srednjul.
Tabela 7
Mere u pm
Broj klase povr~inske hrapavosti
Povdina
NalezuCe povrsine
Povdine
Boene
vijka
stabla
povrsine
N8 (R = 3))11
a
profila navoja
Povrsina
po dnu profila navoja (izuzev navojs za lim)
Povrsine
zavrSetka
izuzev pravog
Nl0
Bo<';ne povrsine glave (otvor kljuca)
proizvoljno
PovrSlne po vrhu profi la navoja
N8 (Ra = 3,2)
Ostale povr~ne
1) Botne
povr~ine
• 1.6}. Botne
ber
III
broiem
(Ra =0 12.5)
profila
pov~ine
na\loja do M5, odnosno
navo/a obradene
klaS'! povr~inskf
hrnpavost,
do koraka P
postupkom
N9 IRa"
skidanja
6,3)'
c
O,!;i mm, moraju
strugotine
iznad
bit i sa brojem
Mo.
odnosno
klase povr!inske
hrapavosti
N7 (Rae
iznad koraka p. 0,5 mm. mOTaju bit;
JUS M.B1,023 Stra~" 7
Mere u pm
Tabela B
Broj klase povdinske
Povrslna
Naleiuce
povrsine
Povrsine
hrapavosti
vijka
stabla
NB (R
Boene
povrsme
Povrsine
profila navoja
Boene
povr~me
bar sa brojem
proizvoljno
profjla
Provera mehanickih
8.1
Ispitivanje zatezanjem na epruveti
Ispitivanjem
a) zatezna
sk.dania
strugOtlne
mora)u
ns epruveti
izradenoj
od vljka, saglasno odredbama
R tn'
razvlacenja
c) izduzenje
~slupkom
R eL iii napan na granici R pO,2'
Lu - Lo
(jedinicno,
prekidno)
100 (%).
As =
Lo
Lc
r--
~
So~
f>?A
--V
I
~7d-~
-~
'1:l
~
I.-
b
La
-
L,
Slika 1
gde je:
d -
nazivni preenik
do -
preenik
d3 -
preenik
b
duzinll
-
b,ti
i N9 (R a = 6,3)'
vrednosti:
cvrstoca
b) granicna
abradene
hrapavost
karakteristika
zatezanjem
se sledete
navoja
klase povr~inske
8
dobijaju
= 3,2) 11
po dnu profila navoja
Ostale povrsine
1)
a
navoja,
stabla epruvete
(d
< d31.
jezgra navoia (t, 8.2),
nllvoja (b;;' d).
.
standarda
JUS C.A4 .001,
St,a-na 8 JUS M.Bl.023
Lo
- 5 do
L
-
LI
-
e
5,65..;s; ,
iii
duiina
cilindricnogdela
ukupna
duilna
epruvete
Lu-
duii na pasle prekida,
So -
poprecni
zaobljenja
Kod poboljSanih
zatezanjem
Vijak se ispituje
Za prorilcun
+ do),
l.
= Le + 2 R + b
t
(R ~ 4 mm).
navoja d iznad 16 mm nije dozvoljeno
vijaka precnika
stabla pri izradi eprul/ete
Ispitivanje
(L
(Le ~ Lo
presek stabla epruvete,
R - poluprecnik
8.2
stabla eprul/ete
44 % od prvobitnog
za vise od 25 % (odnosno
smanjenje
pvrobitnog
precnika
preseka stabla).
na vijku
zatezanjem
zatezne
prema t. 8.1.
cvrstoee
A
uzima se ispitni presek As po obrascu:
d2
___
=
s
+ dJ
)2 =
0,785
(d _
0.938 Pl2, mm2
2
4
gde je:
d -
nazivo i precnik
d] -
mali precnik
d2
srednji precnik
-
d] -
precnik
navoja, u mm,
oal/oja, u mm,
nevoja, u mm,
jezgra navoja,
P
korak navoja, u mm,
H
teorijska
Napomena:
Za v,ema
= d1
H/6, u mm,
-
dublOa navoja, u mm.
Proracunate
provere
vrednosti
zatezne
;;;. 6 P. Prekld mora nastati
cvrstoc':e R m nil vijku mora
na tom slobodnom
8.3
Ispitivanje
II
opterecena
duiina
navoja
ne nil prelazu
stabla
u glavu
Ispitni uredaj se mora tako ugraditi da ne moze docl
tvrdoee
i odgovarajuce
pripreme
Aka je maksimalna
udaljenom
od zavrsetka
ka. Mesto
za
prevelika,
vijka pusle odstranjenja
onda se tvrdoea
vijka za vrednost
tvrdoee
merenje
iii zavrSetku
eventualne
jednog precnika
meri se na zavrSetku
se prethodno
panovo
fino obrusi
meri na sredini poprecnog
preseka stabla
d.
vljka iii na jednoj bocnoj
strani (otvor kljucal glave vij'
iii polira da bi se merenje moglo ponoviti.
Provera pav,-
po Vikersu HV 0,3 je odlucujuca.
Tvrdoc':a po Vlkersu meri se na sredini zavrsetka
vijka, prems standardu
JUS C.A4.030.
TvrdoCa po Brinelu meri se na sredlOr zavrsetka
vijka, prema standardu
JUS C.A4.003
Tvrdoca
povrslOske zastite
uzoraka.
tvrdoca
povrsinske
slnske tvrdoce
8.4
slobodno
na savijanje.
TvrdoCa vijka se meri na glavi, stablu
Provera
postojati
delu navoja ill na stablu,
vijka. Brzina Opl€rec':enja oe sme preci 20 ~I!l/min.
do naprezanja
JUS M.BO.014.
As date su u standardu
pa Rokvelu men se na sredini zavrSetka vljka, prema standardu
Ispitivanje
ispitnim
naprezanjem
Ispitivanje
ispitnim
naprezanjem
a) izlaganje dejstvu
bl melenje trajnog
utvrdene
(F ~ 30 D21.
JUS C.A4.031.
vijaka sastoji se iz dye operacije:
ispitne sile S (vidi sliku 2) i
p
izduienja.ako
Vijak snabdevcn
navrtkom
vanje 15 sekundi
lslika 2). Vrednost
postoji,lzazvanog
se opterecuje
D
ispitnom
ispitnom
silom.
silom duz svoje ose, odnosno
je prema standardu
dUI ose masine za ispiti·
JUS M.B' .004, 2a fini niz pretnika.
F
I
Detalj X
1
merni
pipak
2
sredisnje
gnezdo
d
FI
Slika 2
isp,tna sila proracunava
se po sledeeem
F1 =A
obrascu:
XS
s
p
(mm1 X MPa·),
uN
gde je:
d, +d1
11
A
-
4
s
d
-
veiiki pretnik
d1
-
mali preenik
-
precnik
u mm.
navaja,
u mm,
jezgra navaja "'"d
kora k navaja, u mm,
H
teorijska
S
ispitno
Primer;
dubina
navoja,
naprezanje
Proracun
JUS M.BO.014,
navoja, u mm.
P
p
(d - 0,938 P)' prema standardu
2
navaja,
d, - srednji precnik
d3
= 0,785
(----)"
ispitni presek " ---
H
.6'
I
umm
,
u mm,
prema tabeli 4.
ispitne
sile za vijak M4, sa korllkom
navaja
P
= 0,7 mm. od celika
klase cvrstoce
5.8
daje:
F. '" A
I
Ispitne
X S
S
sile i sila pri prekidu
u tabeli " i 12.
Siobodna optereeena
duiins
P
=
8,78 X 380
za navoj krupnog
navoja
=
3336,40 ~ 3340 N
koraka
iznad navrtke
mora
sredi~no gnezdo od 60° , prema standardu JUS M.A52
MPa'" N/mm',
date su u tabelama
10,
9 i '0,
II Z8
bit; ~ 6 P. Sa obe strane
navoj sitnog
lIijka mora
korllka
postojati
Strana 10 JUS M.Sl.0:?3
Pre i rosie dejstva ispitne sile, izduzenje
ma. Pri merenju
Tacnost
moralu
se komtltl
mcrnog inst' umenta
T raj no izduienje
vljka mora se meriti instrumentom
rukavlce
ill kleSta da bi
navoja.
smatra
se zadovolJavajuclln
nja (tj.
U
5t09a sc u sumnjivim
granicama
uzorka
slucajev!ma
iJm dozvoljenog
Ispitni uredaj mora se
na savijanje.
po obliku
izvodi drugo
{npr.: odstupanje
trajnog
ad pravosttl,
kao i od
sa 3 % veeom isritnom
ispitivanjc
aka je duzlOa s,abla posle drugog optcleeenja
12,5
mernimpovrsina-
zbog dejstva toplote.
12,5 pm. Brzina ispi tivanja ne sme preci 3 mm/min.
(stabla vijkal zavisi ad odstupanja
stanja
izduienje
mora biti :t 5 11m.
ne sme preb
tako ugraditi da ne moze doci do naprezanja
Izduienje
sa kuglicnim
iskljucilo
Sl?
ista kao
I
silom
pre prvog opterece·
izduienja).
Tabela 9
Kia.., cVlStoCe
d
p
mm
mm
3
3,5
4
0,5
0,6
0,7
5
6
0,8
I
4.6
A
I
4.8
I _5.8 I
5.6
mm.l
20'0
2110
27tO
2850
3510 3690
5,03
6.78
8,78
10.9
I
12.9
14,2
20,1
3020
4070
5270
4020
5420
7020
4530
6100
7900
5230
7050
9130
6140
8270
10700
7 380
10400
15000
8 520
12 100
17 300
11 350
1(, l{JO
23100
12800
18100
26000
14800
20900
30100
17 300
24500
35300
22000
34 800
50600
29200
46400
674001
32900
52200
75900
38 100
60300
87 700
28.9
S
10
12
1,25
1.5
1,75
36.6
58.0
84,3
14600
23200
33700
15400
24400
35400
18300 r 19000
29000
30200
42200
43800
14
16
18
2
2
2.5
115
46 000
48 300
57 500
59 800
157
62 800
76800
65 900
78 500
80 GOO, 95000
8 I 600
99800
20
22
24
2,5
2,5
245
27
192
5 960
8440
12100
7 100
10 000
14400
I
I
I
I
3
SRODD 1030001 ':120001'27000:
147000 203000
121000 1127 000 i52000
158000 1'82 000 12':>2000
I'll 000 1148 000 '1176 000 Hi4000 212000 293000
33
3
3,5
3,5
459
561
694
184 0001193000
230000 1239 (Jon '275000
381000
224 000 73G 000 280000 I 297 000 13370001466000
778000; 292000 1347000 I' 361 OJO 1416000 576000
36
39
4
817
4
976
327000
390000
-
i
1) Za vljke za spoJ"ve telitnlh
i 343 COO1408
000
i 410 000 i 488000
42:' 000 1490 000 1678000
\586000
810000
odn
140000
192000
234 000
2S5 000
315000
367000
299 000
370000
43 I 000
477 000 I'
583 000
722 000 I
560 000
684 000
84 7 000
850 000
I 020 000
i 508000
70000,95000.
konstrukclJa.
I
=
44600
70800
t03000
120000
163000
200 000
69 000 92000,i 104 000
94 000 125 0001l 141000
115000 1'59000
303
353
30
I
9.8
2620
3530
4570
2510
3390
4390
,
7
I
8.8
Sila kod prekoda F min. ~ As X R m' uN
5 6801
B 040
11600
I
I
6.8
S
I
997000
i I 200 000
130000 N
Tabela 10
d
p
A
s
4.6
mm
I
K lasa tvrstoCe
4.8
~
56_~._58
ISPltna
mm
sIIa F .• A
I
3
3,5
4
0.5
0.6
0.7
5
6
7
0,8
8
5.03
6,78
8,78
I
~~_.
'.
11.8
X S • u N
P
I
I
9.8
I
10.9
12.9
I 130
1560
1530
1980
2100
2720
1410
1900
2460
2580
3340
1
14,2
20,1
28.9
3200
4520
6500
4400
6230
8960
3980
5630
8090
5400
7640
11 000
6 250
B 840
12700
36.6
58.0
84,3
B 240
13000
19000
11400
18000
26100
10700
16200
73 600
13900
22 000
32000
35600
48 700
59500
32200
44000
53800
43700
59700
73000
16 100 21200
25 SOD 33700
37 100 48 9002
50600
667002\
76000
93900
109 000
68600
84800
98800
93 100
115000
134000
108000 147000
133000 1!l;1000
155 000 2.\2 000
_.
-
203000
252000
293000
238000
294 000
347000
445000
792000
947000
1
1910
2210
2970
2980
3940
38605100
8230
"600
16800
4180
5630
7290
4880
6~0
8520
9 230
13 100
18800
11800
16700
24000
13800
19500
28000
23800
37 700
54 800
30400
48100
70000
35500
56300
81800
74 BOO 95500
102000 130000
159000
-
'17000
152000
186000
3270
4410
5710
12
1,25
1,5
t,75
14
16
18
2
2
2.5
115
157
192
25900
35300
43200
20
22
24
2,5
2,5
3
245
303
353
55 100
68200
79400
27
30
33
3
3.5
459
561
694
103000
126000
156000
142000
174000
215000
178000
157000
194 000
174000
213000
264 000
20;1000 275000
247 000 337 000
-
305000416000
-
381000
466000
570000
36
39
4
4
817
184 000
220000
253000
303000
229 000
273000
310000
371 000
359000
429000
.-
678000
810000
10
!
3,5
976
2) Za ".jk.e ZB spojeve telitnih
konSlrukcijB:
69100
91000."
84 500 115000
50 700. 68000, odn. 94 500 N.
490000
586000
!;>44ooo
673 000
I
J'JSM.el.G23Sl1~r~ n
Tabela
11
p
•
I
4.6
I
4.6
I
5.6
5.8
Sila kod prekida
mm2
mm
~
K lasa e"rstoee
A
I
8.8
l.~
I
9.8
10.9
'_12.9
F min. = As X Rm, u N
15700
24500
36800
16500
25700
38700
19600
30600
46000
20400
31800
47900
23500
36700
55300
31360
49000
73 700
35300
55100
82900
4() 600
63600
95800
47800
74 700
112000
12~
167
216
50000
66800
86400
52500
70 100
90 700
62500
83500
108000
65000
86800
112000
75000
100 000
130000
100000
134 000
179000
112000
150000
130000
174000
225 000
152000
204 000
2&4000
1,5
1,5
2
272
333
384
109000
133 000
l~ 000
163000
200 000
230000
126000
276000
319000
-
283000
346000
399000
332 000
406000
469000
27
30
33
2
2
2
496
621
761
194 000
248 000
304 000
161000 1'92000
208000
248 000
261000
310 000
320 000 380000
141000
173 000
200000
258000
323 000
396 000
298000
373000
457 000
412000
515000
632000
-
516000
&46000
791000
605 000
758000
928000
36
39
3
3
865
1030
346000
412000
363000
433000
450 000
536 000
519 000
618000
718 000
855000
-
900 000
1070 000
1050 000
1 260 000
8
10
12
1
1,25
1,25
14
1,5
16
18
1.5
1.5
20
22
24
39.2
61.2
92,1
114000
136000
140000 1166000
432000
515000
-
-
-
-
Tabe';' 12
K lasa tvrSloce
p
d
A
s
mm
rr.m
8
10
12
1
1.25
1.25
14
16
18
1,5
\,5
1.5
20
22
24
1,5
1,5
27
30
33
36
39
3
3
86~
1030
8.5
4.6
I
I
4.8
12700
19000
28600
'1000
17100
25800
125
167
216
28100
37 GOO
48600
38800
51800
67000
47500
35000
46 BOO 63500
60500
82100
'}
772
333
384
61200
74900
86400
2
2
2
4~S
621
761
zatezne
Ovo ispltivanje
OdslOjanjc
ra bltl;'
6.8
I
~.8
I
10.9
I
12.9
25500
39800
59900
32500
50800
76400
38000
59400
89300
55000
73500
95000
72500
96900
130000
81200
109000
104 000
139000
179000
121000
1620Q;J
210000
163000
200 000
230000
226000
276000
319000
264 000
323000
372 000
412000
515000
632 000
~81 000
602000
738000
718000
855 000
838000
999000
103000
126000
146000
120000
146000
169 000
117 000 1:-4 0')0
140 001) 192000
23(; 000
171000
139000
174000
213000
188000
236000
'}89000
218 OC~ 298000
273 000 373 000
335 000 457000
26R aGO 2420GO 329000
3'31 000
319000
288000
9.8
22 700
35500
53400
17200
26900
40 500
76200
93200
108000
195 000
732000
I
= A s X So' u N
84 300
103000
119000
381000
453000
519000
618000
-
-
-
-
-
cvrstoCe na kosom osloncu
se odnosi
samo na vijke sa glavom.
cd punog navoja na strani lzlaza navoja i nalezuee
d. Kosi kaljeni oslonac
oslonjenom
I
14900
23300
35 000
8820
13800
20700
Ispitivanje
I
5.8
I spit na .t1a F
rnrn7
39.2
61,2
92.1
I
56
sa merama
glavom izlaze se delovanju
povrsine navrtke
da1im u tabeli 13 mora
Sf
postaviti
sile F, u pravcu ose vijka sve do prekida
d
2
a
:#ld
iIi zaka!enje ad 4~
rvrdoeil 45 HRC min
<..'
"Stika 3
'<I
::J;~ .,
~':
ill uredaja za spajanje mo·
ispod glave vijka. Vijak sa
(vidi sliku 3).
Sm,na 11 JU;; M.B1.023
Tabela 13
Ugao Q:'± 30'
la IIljke $a dufinama
za lIijke sa nallojem do glave lIi sa stablom
stabla bel ndvoja ;;"2d
<2 d
bel navoja
d
C
mm
mm
k lase evrstote
R
mm
46,4.8.56
5.8.88.9.8.10.9
.;;
k lase evr stote
6
0,5
0.7
>
6
<: 12
0.8
0,8
>
12
<: 20
1,6
1,3
> 20
.;; 39
3,2
1.6
10'
S'
Prekid mora nastupiti
Pre prekida
na slobodnom
vijak mora izdrZati
4.6. 4.8, 5.6
5.8.8.8.9.8, 10.9
68,12.9
6'
6'
4'
4'
4"
4"
delu navaja iii na stablu.ali
najmanju
vrednost
68.12.9
zatezne
ne na prelazu stabla u glavu.
cvrstoce
odredenu
odnosnom
klasom (;vrsto·
ee.
Za vijke sa o8vojem do glave ispunjeni
zahvata
8,6
zilavosti po Sarpiju
Ispitivaoje
iilavosti
po Sarpiju
od vijaka nazivnih
8.7
,
ispitivanja
(lOVI
Izvodi se prema
povrsini
aka pre kid pocinje
na navojnom
delu i
stabla.
standarda
JUS C,A4.004
na epruvetama
izra·
se mora izrad iti iz stabla vijka. u pravcu ose,
Zleb se izraduje na onoj stranl epruvete
koja je bila dalja ad
sine stabla.
Ispitivanje
otpornosti
Otpornost
glave vijka prema savijanju
vijcima,
odredbama
precni ka d ;:, , 6 mm, Epruveta
Sto je moguCe bliie spoljnoj
spoljne
OV09
prelazni deo stabla u glavu.
Ispitivanje
denim
su .lahtevi
gtave vijka prema savijanju
proverava
M16 koji se zbog svoje male duiine
Posle viSe udaraca
Cekicem.
zu stabla u glavu habela
se prema slici 4(vrednosti
ne mogu ispitivati
C
I
po odredbama
gillva vijka se mora savlti za ugao 90° -~.
ada
R dale su u tabeli 13) na
t. 8.5.
ne pokaie
naprsline
na prela-
14).
Na vijku sa navojem do glave, dozvoljava
se pojava naprslina
na prvom navoju do glave ukoliko se ne otki-
ne glava.
Ova ispitivanje se moze izvesti i na vijcima
ispitivimje
lnatno
u1vrdeno u t. 8.5.
Oebljirnt ispitne ploce mora biti iznad 2 d.
Stika 4
duiim.
ali samo orijentaciono.
jer za ovakve vijke vai:i
JUS M.8i
.on Strafia
Tabela 14
4.6
Klasa cvrstoce
Ugao
8.8
5.6
5.8
4.8
10.8
12.9
800
60il
t3
9.B
8.8
6.8
Ispitivanje razugljenicenja
Primenjivanjem
odgovarajuce
presek navojnog
dela stabla
potpunim
metode
merenja
se ispituje
razugljenicenjem
prema t. 8.8.2.1
da bi se utvrdila
G u dozvoljenim
iii 8.82.2
(ako je primenljival
visina zone osnovnog
uzduini
E i dubina zone sa
metala
(vidi sliku 51.
granicama
razugljenicena zona
delimicno razugljenicena zona
osnovni materijal
Sllka 5
Minimalne
8.8.1
za E i maksimalne
vrednosti
HI je maksimalna
dubina
0 e fin
i
Tvrdoca
osnovnog
vrednosti
za G odredene
navoja prl maksimumu
~u u tabeli 4.
materijala.
ij e
C
prema spoljnom
materijala
precniku,
-
tVldoca
merena
u zoni 5to bliie spoljnoj
pre zone u kojoj je doslo do promene
povrsini
u strukturi
vijka iduei od jezgrll
materijala
(ugljenicenje
-
- razugljeni cenje).
Razugljenicenje
Delimicno
tenog
- smanjenje
razugljenicenje
martenzita
feritnu
sadrZaja ugljenika
- takvo
u povrsinskoj
smanjenje
i vidno smanjenje
zoni navoja.
Slldriaja ugljenika da prouzrokuje
tvrdoCe u odnosu
na tvrdocu
osnovnog
svetliju strukturu
materijala
otpus·
koji ne sadrii cistu
strukturu.
Potpuno
razugljenicenje
- smanjenje
ugljenlka do jasno izraienih
feritnih
zrnaca pri metalografijskom
is-
pitivanju.
Ugljenicenje
- proces obnavljanja
lacijom potenCfjala
ugljenika,
- proces
poveeavanja
nom metalu;
pri tome
nastaje
tvrdoce
u odnosu
8.8.2
Metode
8.8.2.1
Mikroskopska
metoda
Ova metoda
omogucuje
ugljenika
taka da povrsinska
Cementacija
poveeanje
povrslnskog
ugljenika
tamnija
naCinom
zona dobija priblizno
u povrsinskoj
struktura
na asnavni
ustaljenim
istu strukturu
zoni u odnosu
u otpustenom
u pecima sa pravilnom
martenzitu
regu-
kao u jezgru vijka.
na sadriaj
ugljenika
od strukture
u osnov-
u jezgru i vidno
materijal.
ispitivanja
kom koji prolazi
istovremeno
kroz osu navaja,
raju biti zavrSene pre pocetka
odredivanje
a naudaljenosti
ispltivanja.
E i G. Metoda se izvodi na epruveti sa uzduznim
- d od zavrSetka viika. Sve termicke
abrade
prese·
vijka mo·
13
Sua""
14 JUS M.Bl.023
Epruvete
nama
od plastike
azotne
kiseline,
ispitivanju
mikroskop
sa okularom
Metoda merenja
Ova metoda
ucvrstiti
Brusene
najmanje
ekranom,
mora biti snabdeven
se poliraju
promenom
iii sa steznim
3%·tnim
povrsi·
rastvorom
mikrostrukture.
Pri ovom
100 : 1.
razugljenitenje
krstom
povrsinama
i zatim nagrizaju
koje se manifestuje
sa uvelicavanjem
sa matiranim
u stegu sa brusenim
povrsine
se izaziva razugljenicenje.
koristi se mikroskop
Mikroskop
moraju
koje su povoljnrje.
time
Ako se koristi
8.8.2.2
i poliranju
se pri brusenju
i mernom
se neposredno
meri pomocu
skale.
skalom.
tvrdoce
se primenjuje
samo za merenje
~ 1,25 rnm. Mere tvrdoce
po Vlkersu
vijka sa korakom
navoja P ~
se na 3 mesta prema slici 6. Vrednost
za E data je
rllzugljenicenja
HVO,3 utvrduju
i cementacije
u tabeli 4.
Mereu mm
I
._.~.
30
HV] ~ HV1
-
HV3 ~HVI
+30
Slika 6
Mesto merenja
navojku
3 mora se nalaziti
od mesta merenja
Vrednost
tvrdoce
na mestu 1 (HV
govarati
biti
jednaka
HV3
:< HV1
Potpuno
1 i 2.
po Vlkersu
I
I umanjene
najmanje
na mestu
merenja
'} (HV21
mora biti jednaka iii veea od izmerene
za 30 HV 0,3, tj. HV] ;;. HV
vrednostima
iIi manja
d2/2 od osc stabla u ravni na susednom
na pravoj koja je na rastojllnju
ad
u tabeli
15. Vrednost
vrednosti
izmerene
I -
30. Visina nerazugljenicene
lone E mora od·
tvrdoCe po Vikersu na mestu merenja
tvrdoce
na mestu
tvrdoce
1 (HV11 uveeane
3 (HVl)
morll
za 30 HVO;3,
tj.
+ 30.
razugljenlcenje
ti metodom
merenja
Napomenll:
Potrebno
njem
do odgovarajucih
maksimalnih
vrednosti
uvrdenih
u tabeli 4 ne moie
se utvrdi·
tvrdoce.
je pailjivo
iii hilldnom
rllzlikovati
da Ii je stvarno
deformacijom
povr~ine moze se smanjiti
povrsine.
naknadnim
povecanje
Tvrdocll
tvrdoCe prouzrokovano
metalll
nastala
hladnom
ugljenice·
deformacijom
fllzugljenicenjem.
Tabela 15
P
Korak
navo)a
HA
l
min.
0,5
0.6
0.7
0,8
1
1.25
1,5
1.75
2
2.5
3
3,5
"
mm
0.307
O,36B
0.429
0,491
0.613
0.7G]
0.920
1.074
'.227
1.534
1.840
2.147
2,454
8.8,9.8
0,154
0,184
0.215
0.245
0,307
0.384
0.460
0.537
0.614
0.767
0.920
1,074
1,227
10.9
0,205
0.245
0,286
0,327
0,409
0,511
0.613
0.716
0.81B
1.023
1.227
1,431
1,£;36
12.9
0.230
0,176
0,322
0,366
0.460
0,575
0,690
0,806
0,920
1,151
1,380
1.610
1,841
mm
Kina
tvrltote
mm
La navoj KOrllka P ~ 1 mm vafi ~mo
mikroskopska
pro vera .
JUS ~v1.B 1.023 Strana
9
Oznacavanje
9.1
Oznacavanje
u dokumentaciji
Vijci se u dokumentaciji
odnosnog
9.2
oznac/lvaju
oznakom
koja se utvrduje
u posebnim
standardim/l
za oblik i mere
vij ka.
Oznacavanje
na vijku
Klasa tvrstote
vidu brojcane
definisana
oznake
u t. 2 se kao glavni podatak
(tabela
16) ill u vldu grafickih
mehanickih
simbola
karakteristika
vijka stavlja na vijak u
(tabelll 17).
Tabela16
Klasa cvrstote
4.6
4.8
5.6
5.8
6.8
8.8
9.8
'0.9
12.9
Oznaka ll2}
4.6
4.8
5.6
5.8
6.8
8.8
9.8
10.9
12.9
II Tack.a izmoou brojlo 51mbolamofe se izostavit i.
2) Kada se k.orine ugljenitni martenzitni ~Iici samanjim lICdrtajem ugljeni ka za klase tvrstore 8.a. 9.8 i 10.9 (\lidi tabelu 31. ozna lea
Ie podvlaei:
92.1
8.8. 9.8 i ~
Viici
sa
sestostranom
Vijci sa Sestostranom
toce 4.6,5.6
glavom
.9lavom, nazivnog
i svim klasama
na ceonoj
cvrstoce
precnika
d ~ 5 mm, oznacavaju
~ 8.8 (vidi sliku
strani glave kad god ie moguce sa ispupcenom
na jednoj od Sest bocnih
strana glave sa udubljenom
se trajnim oznakama
klase bus·
71 ito:
iii udubljenom
oznakom,
ill
oznakom.
Sllka 7
9.2.2
Vijci
sa
cilindricnom
Vijci sa cilindricnom
oznakama
glavom
klase cvrstate;;'
na bocnoj
i sestostrllnim
glllvom
i Sestrostranim
upustom
nazivnog
upustom
precnika
8.8 (vldi sliku 8), ito:
strani glavr, kad god Ie moguce sa udubljenom
na ceonoj strani glave sa ispupcenom
iii udubljenom
Slika B
oznakom,
oznakom.
iii
~ 5 mm oznacavaju
se tr'ajnim
Hi
9.2.3
Svorni
vijci
l'
Svornl vijci, nazl\'nog
d ~ 5 mOl, Olnacavaju
precn,ka
vijka na strani
na kojoj se navrce navrtka
Ako brojcane
oznake
dati u tabeli
nije moguce
izvesti
17.
S€
oznakama
klase cvrstoce
;;;;,8.8 na zavrsetku
(vidl silku 9).
zbog prostora,
onda se zamenjuju
grafickim
simbollma
koji su
\
-$I
8.8
J-...
I
Slika 9
Tabela 17
Klasa ~vr$\oce
S ,robe I
92.4
Ostale
vrste
Oznacavanje
Posebnlm
8.8
9.8
10.9
12.9
0
+
0
D
vijaka
prema t. 9.2 1 it. 92.2 vaii
klase cvrstoce
standardom
Zll
oblik
I
za ostale vrste vijaka.
i mere vljaka sa specijalnom
namenom
mogu se utvrditi
dodatne
oznake
na vljku.
92.5
Oznacavanje
levog
navoja
VijCl sa levom za\'OjnlCOm, nazivnog
precnika
d ~ 5 mrr·, moraju
se oznaCiti simbollma
na celu glave
III
na zavrs.etku vljka (vldi sliku 10).
V Ijci sa sestostranom
pomocu
glavorr. i le\'om
zareza pr ikazanog
zavojnicom
mogu se umesto
oznacavanja
Identi1ikaciona
Za
Slika 11
02nllka
identifikaciju
slic, 10 oznatiti
na silci 11.
Slika 10
9.2.6
prema
proizvodaca
proizvodaca
mora se na svim vijcima sa oznakom
klase tvrstoce
staviti registTovani
znak
PI' oizvol1aca
9.3
Oz:natavanje
Na ambalalu
Ail
ambalaii
u koju se vijci pakuju
iii na etiketu
koja se stavlja
na ambaialu
moraju
se staviti
s.ledeei
podaci:
firma odnosno
pre<lvidene
naziv iii registrovani
ozn8ke
u dokumentaciji
.•wijak" moie se sta\liti slika vijkaJ.
broj komllda i
godina proizvodnje.
znak proiz\lodaca,
prema
posebnom
standardu
za oblik i mere vijka (umesto
reei
JUS M.B 1.023 SHane 17
10
Pakovanje
Vijci zaStiteni
od korozije
kom transporta.
1000 komade.
rnoraju ~e pakovanjem
Jedinica
pakovan;a
Bru1o-ma~
sadril
u ambalaiu
obczbrditl
od mehanickih
vijke istog tipa i mefa ad ~
jediniee pakovanja
Broj vijaka moze OdS1upiti ad navedenog
ohcCenja
prili·
5, 10,25,50,100,200,500
i
ne $me preci 50 kg.
na ambalati:
± 2% za velicine do M12 i ± l% zz veliCinc i.znad
M12.
Vrstu ambalazc odreduje
proizltodac.
Veza sa drugim stendardima
JUS C.A4.001
-
Mehanieka
JUS C.A4.003
-
Ispitivanje tvrdoce eelikB po Brinelu
ispitivanja
metala. Staticka
JUS C.A4.004
-
Mehanieka
JUS C.A4.030
-
Ispitivanje tvrdoce celika po Vikersu
JUS C.A4.031
-
ispitivanja
metala.
ispitivanja.
Zatezanje
i pritiskivllnje.
Definicije
Ispitivanje zilavosti po Sarpiju
Ispitivanje tvrdoce metala po Rokvelu A, B, C, F. G, N j T
JUS M.A 1.020-
Hrapavost
industrijskih
JUS M.A1.410-
Tolerancije
povrsina ad metala. Osnovni pojmovi i definicije
u masinstvu.
ostvarenih
skidanjem
Tolerancijc
slobodnih
mera.
Dozvoljena
odstupllnja
Sredisna
gnezda ad 60°
mera
strugotine
JUS M.A5.210-
Sredstva n priddavanje
JUS M.BO.009 -
Metricki
predmeta
navoj ~ trouglastim
na masinama
alatkama
i koraka za vijke i navrtke
lSO·profilom.
Pregled pretnika
ISO·profilom.
Presek je2gra. ispitni presek i ugao l./lvojni-
pr ecni kG ad 1 do 39 mm
JUS M.BO.014 -
Metricki
navoj s troug!astim
ce za n(\voje ~a hupnim
navoj
i sitnim korakom
JUS M.BQ,Q45 -
Metricki
JUS M.B0221
-
Tolerancije
metrickog
navoja s trouglastim
JUS M.BO.240 -
Tolerancije
metrlckog
navoja s trouglastim
5
trouglastim
ISO~rofilom
nja za spoljne navoje sa obe2bedenim
JUS M.B0245
-
Tolerancije
metrickog
JUS M.B1.004 -
Precnici
prolaznih
Navrtke
S8
-
navoja ~ trouglastim
osobin~ma.
Granicne
mere
Granicne
vredn05ti odstt:lpa·
ISQ-profilom.
Granicne
vrednosti
odstupa-
zazora
Tehnicki
navojem sa trouglastim
ISO-profilom
uslovi za izradu i isporuku
mera, oblika i poloiaja
JUS M.B1 .029 -
Vijei i navrtke. Tolerancije
JUS M.B 1.030 -
Vijci, navrtke i slieni elementi
N. osnovu mill;'n;'
Osnovni sistemi tolarancija
ISO-profilom.
rupa za vijke s<Imetrickim
propisanim
i navrtke.
ISO-profilom.
l.i!zorom
nja za spoljne navoje bez obezbedenog
JUS M.Bl.028
Navoj za vijh
28
spajanje.
Statisticka
kontrola
kva'iteta
Aepublitkog •• kr.uri~ta u kufturu SA S<t>i;' b•.• 13-81/74-{)2 O<l4.11 1974. nc pl~
•
POfC ,. prome1
Download

JUS M.B1.023 zavrtnji 17 1.pdf