BIOLOŠKI FAKULTET
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
TEMA: Medonosna pčela (Apis mellifera): pčelinji proizvodi
Mentor:
Kandidati:
Prof. dr Ljubiša Stanisavljevid
Sara Todorovid E425/2010
Mina Antuševid E413/2010
Nevena Majdak E431/2010
Beograd, maj 2012.godine
Sadržaj:
Uvod .............................................................................................................................................................. 3
Pčelinji med ................................................................................................................................................... 4
Cvetni med ................................................................................................................................................ 4
Hemijski sastav i fizičke osobine cvetnog meda ....................................................................................... 4
Vrste cvetnog meda .................................................................................................................................. 5
Medljikovac ................................................................................................................................................... 6
Skupljanje i čuvanje meda ............................................................................................................................ 7
Matična mleč................................................................................................................................................. 8
Hemijski sastav i osobine matične mleči .................................................................................................. 8
Propolis ......................................................................................................................................................... 9
Hemijski sastav i fizičke osobine propolisa ............................................................................................... 9
Kada i kako pčele skupljaju “sirovinu” za propolis .................................................................................. 10
Vosak ........................................................................................................................................................... 11
Proizvodnja voska ................................................................................................................................... 11
Sastav i karakteristike voska ................................................................................................................... 12
Primena voska ......................................................................................................................................... 12
Pčelinji otrov - apitoksin.............................................................................................................................. 13
Nastanak pčelinjeg otrova ...................................................................................................................... 14
Karakteristike pčelinjeg otrova ............................................................................................................... 14
Skupljanje pčelinjeg otrova ..................................................................................................................... 14
Upotreba pčelinjeg otrova ...................................................................................................................... 15
Uloga različitih komponenti apitoksina .................................................................................................. 15
Zaključak ..................................................................................................................................................... 17
Literatura .................................................................................................................................................... 18
2
Uvod
Od oko 20.000 vrsta poznatih pčela, samo šest do jedanaest proizvodi i skadišti med, a
od njih samo četiri vrste imaju tradiciju gajenja od strane čoveka i to su: Apis mellifera ili
evropsko-afrička medonosna pčela; Apis florea ili mala indijska pčela; Apis cerana i Apis dorsata
– velika indijska pčela. Najpoznatija je i najgajenija ipak vrsta Apis mellifera, pa je uzgajivači
često nazivaju i „domadom pčelom“. Smatra se da ova vrsta potiče iz tropske Afrike.
(http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D
0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0)
Mnogi istorijski podaci ukazuju nam na to
da je još prvobitni čovek poznavao i voleo med.
Postoje pisani spomenici od pre 3000 godina pne
koji pokazuju da su stari Egipdani gajili pčele i da su
koristili med kao hranu, lekovito, kozmeticko ili
konzervirajude sredstvo. Arabljani su med smatrali
božijim darom i zvali ga eliksirom života, a
Palestinu zovu „zemljom u kojoj teku med i mleko“
jer u njihovim stenama žive velike populacije pčela
i za vreme toplih letnjih dana iz njih curi med.
Hiljadama godina unazad čovek je znao da ceni
blagotvorna dejstva meda. U Indiji, Kini, Rimu,
Grčoj, pa i kod starih Slovena, pčelarstvo je bilo
jedno od cenjenih zanimanja. Na slici 1 je prikazan
istorijski spomenik iz Egipta na kome se vidi pčela
predstavljena kao jedno od njihovih božanstava.
Slika 1 egipatski istorijski spomenik
posveden pčeli
(http://toolonginthisplace.files.wordpres
s.com/2009/10/big-beegoddess_bm_gr18604-1234.jpg)
Najpoznatiji proizvod ove vrste jeste med,
ali pored toga one proizvode i vosak, propolis, matičnu mleč i pčelinji otrov.
3
Pčelinji med
Pčelinji med je prirodni proizvod izvanrednih
osobina, aromatična supstanca koja se dobija od
nektara i drugih sokova živih biljaka. U zavisnosti od
početne supstance razlikuju se dve vrste pčelinjeg
meda: cvetni med (nastao od nektara) i medljikovac
(nastao od medljike ili medne rose). Na slici 2
prikazana je kolekcija raznih vrsta meda.
Cvetni med
Slika 2 Razne vrste cvetnog meda
(http://amorfa.org/proizvodi/med4.
jpg)
Cvetni med dobija se iz nektara cvetnica. Jedna pčela, da bi skupila 1 kg meda, mora oko
150.000 puta doneti nektar u košnicu i pritom u proseku pređe oko 400.00 km. Nektar je slatki
sok koji cvetovi luče preko svojih žlezdi – nektarija. Pčela sabiračica usisa nektar i pošto je
napunila svoj medni želudac vrada se u košnicu gde de nektar preuzeti radilice. Obrada nektara
počinje još u ustima pčele sabiračice, ali pretvaranje nektara u zreli med vrši se u delijicama
sada. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)
Hemijski sastav i fizičke osobine cvetnog meda
Cvetni med je guste konzistencije, proziran je, postepeno kristališe i postaje čvrst, velike
je viskoznosti (zreo med se uvija oko kašičice i cedi u obliku neprekidne niti). U zavisnosti od
svog sastava može biti ređi (ako sadrži više fruktoze) ili gušdi (ako sadrži više glukoze).
Kristalizacija, viskoznost i gustina meda govore dosta o njegovom kvalitetu. Boja meda moze da
varira od skoro potpuno prozirne, najsvetlije, do tamno smeđe. Boja zavisi od prirodnih boja
koje se nalaze u nektaru. Najsvetliji med je bagremov med, on je vodeno providne boje. Miris
mu daju eterična ulja iz nektara. Ovo je važna odlika meda, posebno za raspoznavanje različitih
vrsta meda. Ipak, miris je podložan promeni, a vremenom i ispari. U zavisnosti od porekla i
sastava meda, ukus može takođe da varira. U principu, med je prijatnog i slatkog ukusa, zbog
velike količine raznih šedera, ali može biti i kiselkast zbog prisustva velike količine raznih
organskih kiselina. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)
4
Što se tiče hemijskog sastava, med je jedna vrlo složena mešavina. Količina sastojaka
može varirati u zavisnosti od vrste meda, ali otprilike se sastoji od: 15% vode, 75% raznih šedera
i velikog broja različitih organskih kiselina, enzima, proteina, mineralnih soli, vitamina... Od
mikroelemenata uglavnom sadrzi aluminijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, bakar, mangan,
natrijum, fosfor, bor, a neke vrste sadrže i brojne druge mikroelemente. Oni su bitni jer se
spajaju sa raznim enzimima, vitaminima i hormonima u organizmu i tako učestvuju u velikom
broju reakcija koje se stalno dešavaju u našem organizmu. Od enzima sadrži invertazu, amilazu,
katalazu, oksidazu, proteolitičke enzime... Ovi enzimi uglavnom pomažu asimilaciju hranljivih
materija i varenje. Od organskih kiselina u medu se najviše mogu nadi jabučna, mlečna, oksalna,
limunska i vinska kiselina. One su takođe značajne za asimilaciju hranljivih materija. Značajan je
i zbog prisustva vitamina u velikom broju i količinama – tu su svi vitamini B kompleksa, vitamini
E, K, C i karotin. Naučnici kažu da je med vrlo sličan krvnoj plazni po sastavu. Sadrži oko 40%
vodnog šedera, oko 35% grožđanog šedera, a pošto su ovo prosti šederi, monosaharidi,
organizam ih lako apsorbuje. Sadrži i malo saharoze, maltoze, dekstrina. Jedan kilogram meda
ima oko 3150 kalorija i 100% je iskoristiv od strane organizma. Zahvaljujudi svom biološkom i
hemijskom sastavu, a sadrži preko 70 za organizam značajnih elemenata i materija, med ima i
značajna farmakološka svojstva. Vitamini u sastavu meda imaju vedu aktivnost u poređenju sa
sintetičkim vitaminskim preparatima. Indikovan je u lečenju mnogih bolesti, reguliše krvnu sliku,
podiže imunitet, reguliše rad nervnog sistema, normalizuje krvni pritisak, pročišdava krvne
sudove, ishranjuje mišide, reguliše rad gastro-intestinalnog trakta, deluje antibakterijski,
antimikrobno, protistocidno i ima još mnogo drugih povoljnih uticaja na organizam. Osim ovih
osobina, med ima i izuzetna konzervirajuda svojstva. Izvršeni ogledi na žabama, ribama,
zmijama, kokošjim jajima konzerviranim godinama u medu pokazuju kako su svi ispitivani
objekti zadržali prvobitnu svežinu, nisu menjali strukturu, nisu poglegli raspadanju, dakle,
nalaze se u potpuno očuvanom stanju, a pritom su i sva testiranja na mikroorganizme
negativna. Sa veštačkim medom su svi testirani objekti podlegli raspadanju, pa su istraživanja
obustavljena. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)
Vrste cvetnog meda
Postoje monoflorne i poliflorne vrste cvetnog meda. Monoflorni med je vrlo redak, jer
pčele često skupljaju med sa više različitih vrsta biljaka. Da bi se odredila vrsta meda sprovodi se
organoleptička analiza i pritom se testiraju boja, ukus, miris i konzistencija meda.
Najpoznatije vrste su, od monoflornih:
1) bagremov med – prilično je proziran, sporo kristališe i prijatnog je ukusa i mirisa.
5
2) lipov med – ima miris lipe, sladak, bledo žute boje, brzo se ušederi i kristališe; ima
antibakterijsko i antimikrobno dejstvo.
3) med od deteline – bezbojan je, prijatnog je ukusa i mirisa, brzo kristališe u čvrstu, belu masu;
veoma je hranljiv i lekovit.
Poliflorne vrste meda su:
1) planinski med – sakuplja se u planinskim krajevima, pčele pritom najviše sakupljaju nektar
gloga, jagorčevine, šumskih jagoda, đurđevka, različka... Žute je boje, prijatnog ukusa i mirisa,
vrlo je hranljiv i lekovit, ima antibakterijsko i antimikrobno dejstvo.
2) livadski med – nastaje od nektara koje su skupljale pčele sa livadskog bilja – maslačaka, trava,
majčine dušice, kaduna, čubrika i drugih... Boja varira od svetlo do tamno žute, isto je vrlo
prijatnog ukusa i mirisa, hranljiv je i lekovit. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje
medom, Sofija)
Medljikovac
Osim cvetnog meda, postoji i medljikovac. To je pčelinji med koji se dobija iz medljike ili
medne rose – slatke tečnosti slične nektaru koju pčele uglavnom skupljaju u nedostatku istog.
Luče je zalisci i lišde nekog drveda kao što su hrastovi, vrbe, borovi... Postoji i životinjska
medljika, nju izbacuju u vidu izmeta neki insekti koji se hrane biljnim sokovima. Medljikovac je
gušdi od cvetnog meda, sličnog je ukusa, mada postoje i gorki kiselkasti medljikovci; zelenkaste
je ili tamno smeđe boje. Hromografskom analizom je utvrđeno prisustvo trinaest različitih
šedera i velikog broja esencijalnih amino kiselina. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje
medom, Sofija)
6
Skupljanje i čuvanje meda
Nakon sto sazri, med se vadi iz košnica i čuva u specijalnim posudama. Kada su bar dve
tedine delija sada zatvorene voštanim poklopcima, tada kazemo da je med zreo i može da se
izvadi iz košnice. Ovo se radi pod dejstvom centrifugalne sile, a nakon toga prolazi ikroz
dvostruko žičano sito kako bi se otklonila moguda strana tela, ostaci voska i slično. Osnovne
vrste košnica koje se koriste na prostorima bivše Jugoslavije su AŽ (Alberti-Žnideršičeva), DB
(Dadan-Blatova), LR (Langstrot-Rutova)
i pološka. Postoji naravno još čitav niz
raznih košnica koje se koriste,
uglavnom izumi pčelara, kako bi
ostvarili što bolji prinos meda. Na slici
3 prikazane su košnice za sakupljanje
meda. Pošto se sakupi zreli med, mora
se voditi računa o njegovom
skladištenju i čuvanju, kako bi se
zadržale hranljive materije i lekovita
svojstva. Med je vrlo higroskopičan i
fermentira, zato ga treba držati u
suvim uslovima i na temperaturi od 510C. Lako upija mirise okoline, pa ga
Slika 3 Košnice za sakupljanje meda.
treba držati zatvorenog u staklenim
teglicama i sudovima od gline ili drveta (http://img686.imageshack.us/img686/9053/dscf42
15.jpg/sr=1)
(od lipe, jasike ili topole, na primer).
Posude napravljene od zimzelenog drveta nisu dobre za duvanje meda, jer de upiti miris smole,
a ukoliko se čuva u posudama od hrasta, pocrnede. Nikako ga ne treba skladištiti u gvozdanim i
cinkanim sudovima, jer tada dolazi do nagrađivanja otrovnih materija, vrlo štetnih za čoveka.
(http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D
0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0; Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje
medom, Sofija )
7
Matična mleč
Još od vremena Arisotela, istraživače je
interesovalo zašto je matica koja je izašla iz istog jajeta
kao i sve ostale pčele gotovo dva puta duža i teža od
pčela radilica; zašto ona ima sposobnost poleganja
ogromne količine jaja i zašto živi šest godina, kada
ostale pčele imaju životni vek svega 30-35 dana.
Međutim, danas se zna da pčele radilice starosti 5-15
dana izlučuju iz svojih nadždrelnih žlezda sekret koji
Slika 4 Matična mleč.
sadrži do 18% belančevinastih materija, 10%-17%
šedera, do 5,5% masti i više od 1% mineralnih soli, koji (http://amorfa.org/proizvodi/mlijec2.jpg)
se posebno stvara u velikim količinama za vreme paše
polena. Upravo tom materijom pčele hrane maticu za vreme njenog razvoja, kao i kasnije u toku
celog života. Ta supstanca koja ima takvu primenu kod pčela naziva se matična mleč. Matična
mleč je kremasta, mlečno bela supstanca sa malo gorčim ukusom i specifičnim mirisom. (Naum
Petrovič Jojriš, Pčele i medicina)
Hemijski sastav i osobine matične mleči
U mleči koja se dobija iz matičnjaka starosti tri dana nalazimo sledede hemijske
komponente:vodu (66,05%),proteine (12,34%), masti (5,46%), redukovane šedere (12,49%),
pepeo (0,82%) i razne nedefinisane sastojke (2,84%). U mleči se nalazi dosta vitamina B, a
najzastupljeniji su B1, B2, B3 , B6. Za razliku od vitamina B vitamini C, A(karotin) i D su zastupljeni
u znatno manjoj količini, a prema mišljenju nekih istraživača , uopšte ih nema. Matična mleč
sadrži takođe i vitamin E koji stimuliše polnu aktivnost. Međutim mleč kojom pčele radilice
hrane larve po svemu sudedi je lišena tog vitamina, jer su pacovi koji su hranjeni takvom mleči
ostali besplodni.
Još je 1939. Godine L.Hajli utvrdio da matična mleč sadrži gonadotropin (polni) hormon.
Matična mleč je svoju primenu našla na raznim poljima, kako u kozmetici tako i u
medicini. U medicini se može izdvojiti njeno destvo na regulisanje krvnog pritiska, kao i kod
lečenja oboljenja kardiovaskularnog sistema, želudačno-crevnog trakta, zapaljenja zlobova.
(Naum Petrovič Jojriš, Pčele i medicina)
8
Propolis
Medonosne pčele imaju sposobnost da skupljaju smolastu materiju sa pupoljaka drveda
(topola) ili sa kore drveda (četinara) i ta sakupljena materija se naziva propolis. Propolis
predstavlja vrstu pčelinjeg lepka koji pčele koriste za zatvaranje pukotina i otvora u košnici, kao
Slika 5 Propolis. (http://www.healthcareguaranteed.org/images/propolis.jpg)
i za poliranje zidova košnice. Po boji propolis može da bude tamno zelen, braonkasto zelen, a
ponekad i tamno braon. Sam naziv propolis dolazi od grčke reči pro, što znači pre i polis što
znači grad, a to ime je najverovatnije došlo zbog toga što pčele koriste propolis da suze ulaze u
košnice. U odnosu na način koji pčele stvaraju propolis mogu da se izdvoje dve vrste. Prva vrsta
ima biljno poreklo. Njega pčele prenose u korpicama za polen koje se nalaze na zadnjim
nogama i njime zamazuju pukotine u košnici i spajaju sada jedno sa drugim. Druga vrsta je od
procesa varenja pčela. Sa njim one poliraju delije sada gde se čuvaju rezerve hrane i odgaja
leglo. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd)
Hemijski sastav i fizičke osobine propolisa
9
Što se tiče hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje
razlike u uzorcima. Neki reprezentativan uzorak se može predstaviti ovako: voskovi 30%, smole
i balzami 55%, eterična ulja 10% i oko 10 % polena. Propolis je na običnoj temperaturi mek, a na
višoj lepljiv, dok na nižoj temperaturi postaje čvrst i lomljiv kada se ohladi.
Propolis se pokazao kao dobro antibakterijsko, antivirusno, antifugicidno dejstvo. Osim
toga on sprečava dejstvo bacila tuberkuloze, kohov bacil, leči stafilokokne infekcije i gljivična
oboljenja (na noktima). Dobar deo tih svojstava propolisa prepisuje se galaginu i feruličnoj
kiselini. Osim toga pretpostavlja se da propolis ima uticaja u sprečavanju evropske truleži u
košnici, jer se pokazalo da su te bakerije pod određenim okolnostima osetljive na propolis, dok
se to nije moglo dokazati za uzročnika američke truleži legla. Dakle pčele koriste propolis kako
bi pre svega zaštitile sebe i svoje košnice. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd)
Kada i kako pčele skupljaju “sirovinu” za propolis
Pčele skuljaju sirovinu za propolis posle podne kada je najtoplije. Pčela hvata čeljustima
komadide lepljive smolaste mase koju luči povređena kora drveta i izvlači ih u niti i leti u vazduh
sve dok ga ih ne otkine. Posle nekoliko sekundi ona slede na prethodno mesto, sa noktom na
drugom paru nogu prihvata nit koju ispresavija i smešta u korpice za polen. Kada napuni obe
korpice odlede u košnicu gde druge pčele izvlače nit po nit. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo,
Beograd)
10
Vosak
Upotreba voska datira još iz vremena starih Egipdani, kada su oni prilikom balzamovanja
i mumificiranja svojih faraona koristili vosak. (Benson G. G.; Hemingway, S. R.; Leach, F. H.
(1978) Composition of the wrappings of an ancien Egyptian mummy, J Pharma Protocol) Vosak
se još koristio za čuvanje starih svitaka papirusa i slika. Vosak se pominje čak 32 puta u jednom
drevnom Egipatskom spisu koji datira još iz 1550. godine pre nove ere. (Crane, E. (1983) The
archeology of Beekeeping, Gerald Duckworth and Co. Ltd, London)
Vosak su u drevnim vremenima koristili i Persijci, isto prilikom balzamovanja, dok su
Rimljani previli maske svojim mrtvima i skulpture prirodnih veličina. Reč mumija zapravo potiče
od Persijske reči, što u prevodu znači
vosak. Pored balzamovanja, vosak se
koristio kao i građevinski materijal.
(Stefan Bogdanov, (2009) The
Beeswax book, Bee Product Science)
Vosak je često spominjan u
raznim mitovima, alli najzanimljivi
mit jeste o Ikaru, sinu Grčkog
arhitekte Dedalusa, koji je pokušao
da pobegne sa Krita, tako što je
napravio krila izgrađena od perja i
voska. Letedi previsoko, Ikarova krila Slika 6 Pčele na sadu proizvode vosak.
su se otopila sletevši u Egejsko more, (http://www.orthodoxcandles.com/beeswaxgde se tragično završio njegov život. candles-pictures/2012/05/worker-honey-beesmaking-wax-combs.jpg)
U najpoznatijoj Kineskoj
medicinskoj knjizi “Šen Nungova Knjiga Bilja’’ ubraja se vosak kao jedan od najdelotvornijih
medicinskih supstanci. (Rit, T.; Behrer, R., (1999), Beeswax through the ages)
Kako se koristio u drevnim vremenima, vosak i dan danas ima izuzetno veliku primenu
širom sveta.
Proizvodnja voska
11
Produkcija voska započinje se na cvetnim poljima, sa kojih pčele skupljaju polen i nektar. U
košnicama nektar se pretvara u med, dok od određene količine nastaje vosak. Vosak nastaje u
voštanim žlezdama, koje su smeštene na sternitima 4-7 abdomenalnog segmenta. Voštane
žlezde su ustvari izmenjene hipodermalne delije hitinskog omotača, spolja pokrivene glatkom
providnom kutikulom tzv. ogledalcima. Iz voštanih žlezdi se izlučuje teški vosak koji se u
kontaktu sa vazduhom stvrdnjava, i taloži se sa strane svagog ogledalca u oblliku pločica. Pčele
izgrađuju sade tako što žvadu voštane pločice i mešaju ih sa pljuvačkom. Jedno pčelinje društvo
može da stvori 5-7 kg voska godišnje. (http://www.pcelarstvo-radosevic.hr/pcelinjiproizvodi/vosak/ ; http://en.wikipedia.org/wiki/Beeswax)
Sastav i karakteristike voska
Vosak je izgrađen iz mešavine raznih jedinjenja počev od masnih kiselina, etara, viših
alkohola i ugljenih hidrata sa velikom molekularnom težinom.Vosak se lako topi, u opsegu od
56-64 stepena, miriše na med biljaka od kojih je skupljen. (Pantelic, P. (2001), Azbuka
Pčelarstva, Beograd)
Primena voska
Vosak se koristi:
1. za pravljenje sveda
2. u kozmetici ( za izradu sapuna, različitih krema za lice, kosu, noktiju, grožđanih masti,
dezodoranasa, maskara, karmina)
3. u farmaciji (za izradu masti i melema)
4. za glancanje i održavanje nameštaja
5. balzamovanje
6. u stomatologiji
7. u vajarstvu i slikarstvu
8. za poliranje bronze
9. za izradu bojica
10. održavanje skija
11. u rekonstrutivnoj hirurgiji
12. kao aditiv (E901)
13. za ukrašavanje jaja u zemljama Istočene Evrope (npr. u Srbiji)
12
Slika 7 Primena pčelinjeg voska. (http://www.ecolivingexperts.com/wpcontent/gallery/images/beeswax-soap.jpg)
Pčelinji otrov - apitoksin
Apiterapija i imunoterapija,
prvi put se sredu u Hipokratovim
spisima 400 godina pre nove ere.
Hipokrit ne samo da predstavlja
najvažnijeg antičkog lekara, ved i
važi za najistaknutijeg medicinara
svih vremena. On je smatrao da
med, vazduh i voda predstavljaju
najvažnije supstance u održavanju
zdravlja čoveka. Pre 1200.godina
Karlo Veliki i Ivan Grozni u
Srednjem veku su zahvaljujudi
reumatskom dejstvu apitoksina
izlečili giht. Još jedna zanimljiva
činjenica je da Mao Ce-Tung
Slika 8 Pčela sa prikazanom žaokom I rezervoarom otrova.
zahvaljujudi ovom otrvovu doživeo (http://medicalimages.allrefer.com/large/insect-stingsduboku starost. Uprkos primeni
and-allergy.jpg)
apitoksina u antičkoj Grčkoj i
Srednjem veku, moderna medicina ne prihvata ovu vrstu lečenja. Jedan od razloga leži u
farmaceutskim kompanijama koje nemaju potpuni monopol u produkciji ove supstance.
Nažalost apitoksin nema funkciju prilikom oralne upotrebe.
(http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108)
13
Nastanak pčelinjeg otrova
Pčelinji otrov nastaje u žlezdama koje predstavljaju sastavni deo tzv.žaočnog aparata. Oko
žaoke se nalazi jadan par žlezda (svaka žlezda se nalazi sa jedne strane žaoke) i rezervoar gde se
otrov nagomilava i prilikom uboda pčele ubrizgava u telo žrtve. Pčelinji otrov se stvara u
otrovnim žlezdama kod pčela starih 3 dana, dok maksimalnu količinu stvaraju pčele starosti 2-3
nedelje. Količinu otrova koje starijie pčele proizvode je manja. Maksimalna količina pčelinjeg
otrova postiže se u prolede i leto, tj. tokom sezone. Jedna pčela u proseku proizvede 0,15 mg.
Vede količine otrova dobijaju se posebnom tehnikom skupljanja. (http://www.pcelarstvoradosevic.hr/pcelinji-proizvodi/otrov/ )
Karakteristike pčelinjeg otrova
Specifična težina apitoksina iznosi 1,13131, gorkog je ukusa i oporog mirisa. pH vrednotst iznosi
negde između 4,5 i 5,5. Rastvorljiv je u vodi, dok za raziku od propolisa ne može se rastvoriti u
alkoholu. Izgrađen je iz velikog broja jedinjenja kao što su peptidi (melitin, apamin, adolpin i
drugi), enzimi kao fofolipaza, amini kao što su histamin, epinefrin i drugi.
(http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108;
http://en.wikipedia.org/wiki/Apitoxin)
Skupljanje pčelinjeg otrova
Od sredine 1950-tih apitoskin sakuplja se takozvanom metodom elektro šoka koja
stimuliše pčele na napad.
Svaki uređaj se sastoji iz:
1. akumulatora ili baterije koja uređaj snabdeva strujom
2. aparature za trensformaciju struje
3. kolektorskog okvira
Kolektorski okvir izgrađen je iz: žičane mreže, staklene pločice, tanke polietilenske membrane.
14
Okvir se uobičajeno postavlja na ulazu u košnicu, povezanim za izvor struje. Kolektorski
okvir je uglavnom izgrađen od drveta ili plastike prožetih žičanom mrežom ispod koje se nalazi
staklo prekriveno elastičnom ili plastičnom (polietilenskom) membarnom kako bi se izbegla
kontaminacija. Stimulisane strujom, pčele bodu kroz membranu i ubrizgavaju svoj otrov na
staklenu ploču. Kada se otrov stvrdne, struže se sa pločice i skladišti na temperaturi od 0 do 5 C 0
nekoliko dana. U apiterapiji najčešde se koristi suvi lizofizirani otrov, dok u alergologiji posebno
očišden pčelinji otrov.
(http://www.ibiblio.org/pub/academic/agriculture/entomology/beekeeping/general/venom_th
erapy/bevenfaq.html)
Upotreba pčelinjeg otrova
Apiktoksin u umerenim količinama utiče blagotvorno na zdravlje ljudi, i minimalne
količine utiču pozitivno na zdravlje. On je izuzetno efikasan katalizator. Jako je koristan u
lečenju svih bolesti koje uključuju stvarnje tromba kao što su angina pektoris, ifarkt miokarda i
tromboflebitis jer smanjuje lepljivost krvi. (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodnovreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrov-apitoksin)
Jača organizam, uklanjujudi bol, nesanicu i loše raspoloženje. Dokazano je da apitoksin
takođe utiče i na radikulitis, išijas, dečiju cerebralnu paralizu, Parkisonovu bolest, multipleks
sklerozu, bolesti proširenih vena i druge. Koristan je kod upale oka, muške i ženske neplodnosti,
bronhijalne astme, ima podmlađujudi efekat i utiče na telesnu težinu. Otrov pčela je efikasan u
otklanjanju hirurških ožiljaka, ali i ožiljaka nastalih od opekotina. Naučnici iz Australije u svojim
eksperimentima su dokazali da metilin (najvažnija komponenta apitoksina) utiče na uklanjanje
kancera i tumora. Mehanizam se zasniva na inhibiciji kaldmodulina.
(http://artlife.info/pcelinji%20otrov.htm)
Uloga različitih komponenti apitoksina
Melitin - najvažnija supstance apitoksina, po prirodi peptid. Ima ulogu u smanjivanju
krvnog pritiska, sprečava. zgrušavanje krvi, deluje antibakterijski, štiti od zračenja, deluje na
centralni nervni sistem dok velike količine izazivaju upalu bol i grčenje bronhija.
Fosfolipaza AZ - enzim koji uništava fofolipide i time razara delijsku membranu eritrocita
. Smanjuje krvni pritisak, jak alergen i zbog ovoga predstavlja najštetniji deo apitoksina.
15
Hijaluronidaza - enzim koji omogudava dalje prodiranje apitoksina u tkivno. Proširuje
krvne sudove i povedva njihovu propustljivost, tako da pri tome dolazi do povedane
prokrvljenosti. Alergen.
Kisela fosfataza - alergen.
Proteaza inhibitor - ima ulogu smanjujivanju aktivnosti različitih proteaza poput tripsina,
himotripsina i drugih. Zaustavlja krvarenje.
Apamin - biološki aktivan peptid, nervni otrov.
Adolapin - ima ulogu u ublkaživanju bolova i deluje antireumatski.
Histamin - ima ulogu u proširivanju krvne sudove.
16
Zaključak
Pčele su insekti koji predstavljaju veoma veliku i raznovrsnu porodicu. One nas
podučavaju kako jedna zajednica može da funkcioniše besprekorno. Kod njih svako ima svoj
zadatak, a njihovo zaduženje je da vode računa o “najvažnijem” članu - matici, hranedi je
posebnom hranom koja se naziva matična mleč. Koliko su zdravi njihovi proizvodi govori i sama
činjenica da čovek svakodnevno koristi pčelinje proizvode, kako u ishrani tako i u kozmetičkoj
industriji (vosak za kozmetičke preparate, otrov kao prirodni stimulans regeneracije tkiva...) i
medicine(propolis za najrazličitije vrste tableta itd.). Danas je postalo nezamislivo da razni
recepti za kolače prolaze bez najslađeg proizvoda - meda. Med je jedan jedini proizvod koji
nastaje bez narušavanja ekološke ravnoteže, a koji je opet zanemaren usled velike
industrilizacije i proizvodnje šedera. Zbog toga bi trebalo da se više pažnje posveti ovim malim,
značajnijim insekima, predanim čovečanstvu.
17
Literatura
Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd
Naum Petrovič Jojriš, Pčele i medicina
Miodrag Staletid, (2001), Pčelarstvo u 1000 pitanja i odgovora, Kragujevac
Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija
Benson, G. G.; Hemingway, S. R.; Leach, F. H., (1978), Composition of the wrappings of
an ancient Egyptian mummy, J Pharm Pharmacol
Crane, E. (1983), The archeology of Beekeeping, Gerald Duckworth and Co. Ltd, London
Rit, T.; Behrer, R. (1999), Beeswax through the ages
Bogdanov, S. (2009), The Beeswax Book, Bee Product Science
Pantelid, P. (2001), Azbuka Pčelarstva, Beograd
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0
%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0
http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodno-vreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrovapitoksin
http://www.pcelarstvo-radosevic.hr/
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B8_%D0%
B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BA
http://bee-hexagon.net/files/file/fileE/Wax/WaxBook1.pdf
http://toolonginthisplace.files.wordpress.com/2009/10/big-bee-goddess_bm_gr18604-1234.jpg
http://amorfa.org/proizvodi/med4.jpg
http://imageshack.us/photo/my-images/686/dscf4215.jpg/sr=1
http://www.orthodoxcandles.com/beeswax-candles-pictures/2012/05/worker-honey-beesmaking-wax-combs.jpg
http://www.ecolivingexperts.com/wp-content/gallery/images/beeswax-soap.jpg
http://medicalimages.allrefer.com/large/insect-stings-and-allergy.jpg
http://amorfa.org/proizvodi/mlijec2.jpg
http://www.healthcareguaranteed.org/images/propolis.jpg
http://www.ibiblio.org/pub/academic/agriculture/entomology/beekeeping/general/ven
om_therapy/bevenfaq.html
http://artlife.info/pcelinji%20otrov.htm
18
Download

null