Vlada Crne Gore
Ministarstvo ekonomije
Podgorica, 24.11.2009
Upitnik
Informacija koju od Vlade Crne Gore zahtijeva Evropska komisija u cilju
pripreme Mišljenja o zahtjevu Crne Gore za ĉlanstvo u Evropskoj uniji
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Odgovorno lice:
Branko Vujovic
Rukovodilac grupe:
Dragan Kujovic
Zamjenik rukovodioca grupe:
Goran Nikolic
Sekretar grupe:
Maja Jokanovic
Zamjenik sekretara grupe:
Milos Raznatovic
Kontakt MEI:
Djordje Jankovic
IT Podrška:
Momcilo Vujovic
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Sadrţaj:
POGLAVLJA ACQUIS - SPOSOBNOST PREUZIMANJA OBAVEZA KOJE PROIZILAZE IZ
CLANSTVA ..................................................................................................................................... 5
Poglavlje 20: Preduzetniĉka i industrijska politika............................................................................ 6
I. PRINCIPI PREDUZETNIĈKE I INDUSTRIJSKE POLITIKE..................................................... 7
godina ....................................................................................................................................... 11
II. INSTRUMENTI PREDUZETNIĈKE I INDUSTRIJSKE POLITIKE ......................................... 80
III. SEKTORSKE POLITIKE (vidi takoĊe i Aneks 1) .................................................................. 83
Annex 1: Detaljna pitanja o industriji i glavnim industrijskim (pod)sektorima.......................... 95
Section I OPŠTA PITANJA O INDUSTRIJI ........................................................................... 95
Section II INDUSTRIJSKI SEKTORI I PODSEKTORI .......................................................... 115
Section III DODATNA PITANJA (po pripadajućim oblastima) ............................................... 369
3
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
4
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
POGLAVLJA ACQUIS - SPOSOBNOST
OBAVEZA KOJE PROIZILAZE IZ CLANSTVA
PREUZIMANJA
5
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Poglavlje 20: Preduzetniĉka i industrijska politika
6
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
I. PRINCIPI PREDUZETNIĈKE I INDUSTRIJSKE POLITIKE
Industrijska politika i konkurentnost
Uporedna analiza/scoreboard
1 Molimo dostavite pregled i analizu ekonomske situacije u vašoj zemlji a posebno stanje u
industriji i industrijskom sektoru. Pri pruţanju ekonomskih podataka, molimo vas da koliko
je moguće istaknete ne samo skorije brojke, već i prošle i buduće trendove (u poslednje tri
godine, kao i predviĊanja za narednih tri do pet godina) u pogledu svakog pitanja. Molimo
vas da pogledate Aneks 1 za detaljniji niz pitanja o tome kako predstaviti situaciju u
industriji i industrijskom sektoru.
Crna Gora ima karakter otvorene, eurizovane ekonomije sa visokim stepenom liberalizacije.
Osnovni faktori koji su snaţno podstakli, odnosno doprinijeli ostvarenom ekonomskom rastu u
proteklom periodu jesu: uvoĊenje eura kao zvaniĉne valute (vidjeti pitanje broj 39 u Poglavlju 17 –
Ekonomska i monetarna politika), liberalizacija cijena i trgovine, privatizacija i restrukturiranje,
krupni projekti infrastrukture, reforme pokrenute u oblasti trţišta rada, obrazovanja, kao i reforme
fiskalne politike i stabilno voĊene javnih finasija. Kao strateški prioritet definisan su evropske i
evroatlanske integracije.
Osnovni razvojni ciljevi fokusirani su na: rast ekonomskih sloboda i jaĉanje uloge privatnog
sektora, jaĉanje vladavine prava kao preduslova izgradnje modernih institucija parlamentarne
demokratije i poboljšavanje ţivotnog standarda graĊana ponudom kvalitetnih javnih usluga, kroz
efikasne sisteme obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.
Od obnove crnogorske nezavisnosti, 2006. godine, ostvaren je dinamiĉan privredni rast, koji se
odvijao u uslovima intenzivnih reformi pravnog sistema, u smislu zaokruţivanja sopstvenog
zakonodavnog okvira, redefinisanja osnovnog sistema institucija drţave, pristupanja svim vaţnijim
medjunarodnim organizacijama, aktivne participacije u svim regionalnim inicijativama i
organizacijama, ratifikacije velikog broja medjunarodnih sporazuma i afirmativne uloge Crne Gore
u jaĉanju regionalne saradnje i dobrosusjedstva.
7
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Kretanje kljuĉnih ekonomskih indikatora 2006-08
2006
BDP u tekućim cijenama, mil. €
2007
2008
2009est.
2.148,99
2. 807,9
3.338,6
3.715,0
Rast realnog BDP, %
8,6
10,7
8,1
-4
Inflacija, %
2,8
7,7
8,0
3
42,68
41,37
45,77
2,94
6,35
0,48
3,8
5,6
6,1
-3,0
14,7
11,9
10,9
11,6
Stope rasta izvoza roba i usluga, %
12,65
25,1
1,3
Stope rasta uvoza roba i usluga, %
14,29
30,07
13,6
Bilans razmjene roba i usluga, tekuće cijene, mil. €
-318,1
-901,51
-1.198,3
-1.151,6
Bilans razmjene roba i usluga, % BDP
-17,48
-35,49
-35,9
-31,0
Spoljni dug, mil. €
513
462,1
481,7
Spoljni dug, % BDP
30,3
18,2
14,4
Neto strane direktne investicije, tekuće cijene, mil. €
380,1
524,9
550
460
Neto strane direktne investicije, % BDP
20,88
20,66
16,5
12,4
Konsolidovana javna potrošnja (% BDP)
Suficit/Deficit budţeta (% BDP)
Stopa rast zaposlenosti (osobe), %
Stopa registrovane nezaposlenosti, %1
U prethodnom trogodišnjem periodu 2006-08. najznaĉajniji efekti ostvareni su u sintetiĉkom
pokazatelju rasta BDP, koji je rastao u navedenom periodu po prosjeĉnoj stopi od 9%.
6000
5000
4000
GDP (mln)
GDPper capita
3000
2000
1000
0
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Stopa registrovane nezaposlenosti bila je 2003.godine ĉak 33%, a 2008.godine ona je smanjena
na nivo od 10,8%.
1
Stopa nezaposlenosti se bazira na podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, 2009
8
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
40
35
33
30
28
25
20
15
Unemployment rate
18
15
10
12
10.
8
5
0
2003 2004 2005 2006 2007 2008
1200
39.69
1000
800
600
26.78
29.97
20.66
400
200
0
2005
2006
2007
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
Net FDI (mln)
Net FDI (% GDP)
2008
Ostvaren je izuzetan priliv stranih direktnih investija:
TakoĊe je vodjena i dobra politika u oblasti upravljanja javnim dugom.
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
42.6
32.6
27.5
27.8
External public debt (% GDP)
Total public debt (% GDP)
2005
2006
2007
2008
Ekonomsko-finansijskom programu 2008-11.godine, koje je Ministarstvo finansija pripremilo u
decembru 2008.godine date su srednjoroĉne projekcije kretanja osnovnih makroekonomskih
9
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
agregata, ali su one, uslijed efekata globalne ekonomske i finansijske krize, znaĉajno
promijenjene. Ministarstvo finansija priprema novi Ekonomsko fiskalni program za 2010. godinu
(do kraja 2009) gdje će se dati nove projekcije, na bazi tri moguća scenarija.
TakoĊe, u završnoj fazi je priprema Zakona o budţetu za 2010. godinu, gdje će se dati projekcija
troškova budţetskih jednica, polazeći od usvojenog srednjoroĉnog makroekonomskog okvira.
Detaljni odgovori na ovo pitanje dati su u Poglavlju – EKONOMSKI KRITERIJUMI, u dijelu V –
Ekonomska i strukturna kretanja i reforme, i to za:
-
-
osnovna naĉela ekonomske politike, vidi odgovor na pitanje 5;
saradnja resornog ministarstva finansija, nadleţnih ministarstava i Centralne banke Crne
Gore u kreiranju i sprovoĊenju ekonomske politike, vidi odgovor na pitanje 6;
proces privatizacije u oblasti industrije (metodi, postupak, planovi privatizacije...), vidi
odgovor na pitanje 17; takoĊe, u Poglavlju 20 – Preduzetniĉka i industrijska politika, vidi
odgovor na pitanje 11-15);
prestrukturiranje preduzeća (i za oblast industrije), vidi odgovor na pitanje 20; takoĊe, u
Poglavlju 20 – Preduzetniĉka i industrijska politika, vidi odgovor na pitanje 11-15);
glavni prioriteti u oblastima makroekonomske politike i strukturne reforme, vidi
odgovor na pitanje 23;
pregled razvoja sektorske strukture privrede (izraţena kroz BDP i zaposlenost), vidi
odgovor na pitanje 24;
bruto investicije u osnovna sredstva (obuhvata i industrijski sektor), u pogledu nivoa,
strukture i izvora investicija, vidi odgovor na pitanje 26;
inicijative za unapreĊenje poslovanja, vidi odgovor na pitanje 27;
podatke o glavnim trgovinskim partnerima (i za uvoz i za izvoz robe namijenjene trgovini) i
cjelokupnu strukturu trgovine prema sektorima, vidi odgovor na pitanje 28;
prioriteti ekonomske politike sa kojima se Crna Gora suoĉava, uzimajući u obzir i kontekst
globalne ekonomske i finansijske krize, vidi odgovor na pitanje 29.
Kretanje industrijske proizvodnje u periodu 2000-2008. god.
Industrijska proizvodnja je tokom devedesetih godina prošlog vijeka kao posljedica uticaja ratova i
blokada biljeţila pad. Zabiljeţen je nagli pad od 1991. god. do 1994. godine (pribliţno za 50% za
razne indikatore) i blaţi pad u periodu 1998-1999. god. U periodu izmeĊu ovih godina, dolazilo je
do oporavka. Prema klasifikaciji djelatnosti koja se primjenjuje od 1. januara 2001. god, oblast
industrije obuhvata tri sektora, i to:
1)
2)
3)
vađenje rude i kamena,
prerađivačka industrija, i
snabdijevanje elektro-energijom, gasom i vodom
Ukoliko kao baznu uzmemo 2000. god, moţe se zakljuĉiti da je industrijska proizvodnja varirala
tokom prethodnih godina.
Tabela: Indeksi industrijske proizvodnje
10
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
godina
Indeksi industrijske proizvodnje
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
100
99
100
102
116
114
101
101
98
Izvor: MONSTAT
Industrijska proizvodnja je u 2001. god. bila manja za oko 1% nego 2000. god, dok je u 2002. god.
i 2003. god. ponovo došlo do neznatnog rasta kada je industrijska proizvodnja bila na pribliţno
istom nivou. Tokom 2004. god. dolazi do znaĉajnijeg rasta industrijske proizvodnje (16%)
prvenstveno zahvaljujući porastu proizvodnje elektriĉne energije koji je u navedenom periodu
iznosio 26%. Sliĉan trend je i u trogodišnjem periodu 2006-08.
Trendovi industrijske proizvodnje u poslednje tri godine su slijedeći:
Tabela br.1 – Struktura sektora u ukupnoj industriji i ostvareni indeksi u 2006. godinu
Uĉešće u 2005.g. u %
Industrija - ukupno
12. 2006
1 - 12. 2006.
12. 2005
1 - 12. 2005.
100.0
102.3
101.0
VaĊenje ruda i kamena
6.1
86.4
102.9
PreraĊivaĉka industrija
70.6
104.8
100.1
Proizv. el. energije, gasa i vode
23.3
100.3
103.1
Izvor: Monstat
Proizvodnja u sektoru vaĊenja ruda i kamena bila je viša za 2,9% zbog veće proizvodnje
kamenog uglja, lignita i treseta za 17,5%, dok je proizvodnja u oblasti vaĊenja rude metala
smanjena za 1,9% i vaĊenje ostalih ruda i kamena za 13,7%. Fiziĉki obim preraĊivaĉke industrije
je bio viši za svega 0,1%. Jedanaest oblasti (grana) sa uĉešćem od 58,7% u ukupnoj industriji
ostvarilo je veću proizvodnju. Najdinamiĉniji rast tokom godine ostvaren je kod proizvodnje
namještaja i ostalih proizvoda (286%). Stabilan rast proizvodnje zabiljeţen je i kod prehrambenih
proizvoda i pića za 3,8%. Proizvodnja osnovnih metala, koja ĉini 40,7% ukupne industrijske
proizvodnje, oscilirala je tokom godine (razlog su povremeni štrajkovi radnika u „Kombinatu
aluminijuma“), ali je kumulativna proizvodnja bila viša za 4,3% u odnosu na prethodnu godinu.
Proizvodnja u sektoru elektriĉne energije, gasa i vode bila je viša za 3,1% u odnosu na
prethodnu godinu.
Industrijska proizvodnja u 2007. godini porasla je za 0,1% u odnosu na prethodnu godinu. Visok
rast od 9,3% je ostvaren u preraĊivaĉkoj industriji. Porast od 1,5% je zabiljeţen je u sektoru
vaĊenja ruda i kamena, dok sektor proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode biljeţi pad od
27,4%.
Tabela br.2 – Struktura sektora u ukupnoj industriji i ostvareni indeksi u 2007. godinu
Uĉešće u 2006.g. u %
Industrija - ukupno
12. 2007
1 - 12. 2007.
12. 2006
1 - 12. 2006.
100.0
107.7
100.1
VaĊenje ruda i kamena
6.2
60.2
101.5
PreraĊivaĉka industrija
70.0
110.5
109.3
Proizv. el. energije, gasa i vode
23.8
111.3
72.6
Izvor: Monstat
Porastu proizvodnje u sektoru vaĊenja ruda i kamena najviše je doprinijela proizvodnja u oblasti
vaĊenja ostalih ruda i kamena gdje je zabiljeţen porast od 77,7%, dok je u oblasti vaĊenja
11
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
kamenog uglja, lignita i treseta zabiljeţen pad od 21,9%. U sektoru preraĊivaĉke industrije
najveći rast je ostvaren u oblastima proizvodnje osnovnih metala (8,7%) i proizvodnje metalnih
proizvoda, osim mašina (43,2%), što je ponajviše rezultat proizvodnje ostvarene u Kombinatu
aluminijuma. Kombinat je, inaĉe, proizvoĊaĉ koji i pored poteškoća tokom godine (prekidi rada
zbog štrajkova) najviše utiĉe na porast sektora preraĊivaĉke industrije. Visoke stope rasta u tri
podsektora (proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana, proizvodnja koţe i predmeta od koţe, kao i
proizvodnja mašinskih ureĊaja i aparata za domaćinstvo) sa uĉešćem od 4,5% nisu mogle
znaĉajnije uticati na kretanje ukupne industrijske proizvodnje. U oblasti proizvodnje prehrane i pića
zabiljeţen je neznatan pad od 0,3%, što i nije zabrinjavajuće, jer je u prethodne dvije godine
ostvaren znaĉajan rast proizvodnje prehrambenih proizvoda. Kod proizvodnje duvanskih proizvoda
je zabiljeţen pad od 4,5%.U sektoru proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode, koji uĉestvuje
sa 23,8% u ukupnoj proizvodnji, zabiljeţen je pad od 27,4% u odnosu na 2006. godinu.
Proizvodnja je tokom cijele godine bila na vrlo niskom nivou, a razlog za nisku proizvodnju u ovom
sektoru su loša hidrološka situacija i nedovoljna akumulacija s poĉetka godine, kao i dugotrajan
zastoj rada TE «Pljevlja».
Nivo industrijske proizvodnje, u 2008. godini u Crnoj Gori je u padu. Pad proizvodnje je
zabiljeţen u sektoru preraĊivaĉke industrije od 11,3%, dok je rast proizvodnje zabiljeţen u sektoru
proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode od 31,9% i sektoru vaĊenja ruda i kamena od 17,7%.
Tabela br.3 – Struktura sektora u ukupnoj industriji i ostvareni indeksi u 2008. godinu
Uĉešće u 2007.g. u %
Industrija - ukupno
12. 2008
1 - 12. 2008.
12. 2007
1 - 12. 2007.
100.0
79.7
98.0
VaĊenje ruda i kamena
6.3
85.3
117.7
PreraĊivaĉka industrija
76.4
69.4
88.7
Proizv. el. energije, gasa i vode
17.3
106.8
131.9
Izvor: Monstat
U sektoru vaĊenja ruda i kamena oba podsektora su zabiljeţila rast proizvodnje: vaĊenje
energetskih sirovina (40,3%) i vaĊenje ostalih sirovina i materijala (8,4%). U sektoru preraĊivaĉke
industrije koja, inaĉe, ĉini 76,4% ukupne industrijske proizvodnje zabiljeţen je pad od 11,3% u
odnosu na posmatrani period prethodne godine. Samo tri podsektora su zabiljeţila rast
proizvodnje (prehrambeni proizvodi, pića i duvan; proizvodnja koţe i predmeta od koţe i
preraĊivaĉka industrija, ostala). Ostalih deset podsektora preraĊivaĉke industrije je ostvarilo pad
proizvodnje. Ono što zabrinjava je pad proizvodnje u oblasti proizvodnje osnovnih metala od
11,3%, zbog uĉešća koje ima u ukupnoj industrijskoj proizvodnji (45,7%). Pad u ovoj oblasti je
povezan sa nedovoljnom i nerentabilnom proizvodnjom Kombinata Aluminijuma tokom cijele
godine iz više razloga (pad cijena aluminijuma na svjetskom trţištu, previsoka cijena struje, višak
zaposlenih, štrajkovi). U sektoru proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode, koji uĉestvuje sa
17,3% u ukupnoj proizvodnji, zabiljeţen je rast od 31,9% u odnosu na 2007. godinu. Najveći rast je
ostvaren u februaru (145,2%) i novembru (105,6%).
Većina oblasti u okviru industrijskih podsektora ima sliĉne probleme poslovanja koji se odnose na
nelikvidnost, višak zaposlenih, neiskorišćenost kapaciteta, nedovoljne konkurentnosti i sl. Evidentni
su potencijali u okviru preraĊivaĉke industrije, a odnose se na oblasti: proizvodnja prehrambenih
proizvoda i pića, proizvodnja duvanskih proizvoda, prerada drveta i proizvodi od drveta,
preraĊivaĉka industrija, ostala – odnosi se na proizvodnju namještaja i raznovrsnih proizvoda.
Restrukturiranjem u ovim oblastima, modrnizacijom opreme, povećanjem obima proizvodnje (uz
smanjenje troškova proizvodnje) i racionalnu upošljenost mogao bi se povećati nivo proizvodnje i
doprinijeti ukupnoj industrijskoj proizvodnji.
Uĉešće industrijske proizvodnje u BDP-u
12
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U 2000. god. industrijska proizvodnja je uĉestvovala u BDP-u sa 19,1%, da bi se to uĉešće
smanjivalo tokom narednih godina. U 2007. god, uĉešće industrijske proizvodnje u BDP-u iznosilo
je 12%.
Tabela : Uĉešće industrijske proizvodnje u BDP-u
Godina
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Industrijska proizvodnja (€ milioni)
204
244
245
248
269
260
282
284
Industrijska proizvodnja (%BDP)
19,1
18,9
18
16,4
16,1
14,3
13,1
12,0
1065.70
1295.11
1360.35
1510.13
1670.80
1815.00
2149.00
2364.90
BDP (€ milioni)
Izvori: MONSTAT i Ministarstvo finansija
Smanjenje uĉešća industrijske proizvodnje u BDP-u prouzrokovano je znatno niţim stopama rasta
industrijske proizvodnje od stopa rasta BDP-a, koje su bile visoke tokom prethodnih godina.
Grafik : Kretanje BDP-a i industrijske proizvodnje
BDP(u hiljadama €)
Industrijska proizvodnja (u hiljadama €)
Izvor: MONSTAT
Zaposlenost u sektoru industrijske proizvodnje
U sektoru industrijske proizvodnje je u 2001. god. radilo 36.690 lica, da bi se taj broj smanjio tokom
2002. god. i 2003. god, kada je iznosio 35.829 i 34.054, respektivno. U 2004. god. dolazi do
povećanja broja zaposlenih u ovom sektoru kada je broj zaposlenih iznosio 36.355, da bi se u
2005. god. taj broj ponovo smanjio i iznosio 35.546. U 2006. god. broj zaposlenih u sektoru
industrijske proizvodnje je ponovo neznatno porastao i iznosio je 35.851. Tokom 2007. god.
industrija je zapošljavala 35.044 osoba. U 2008. god, broj zaposlenih osoba u industriji iznosio je
34.098. Moţe se primijetiti da je broj zaposlenih u ovoj oblasti uglavnom konstantan.
Tabela : Zaposleni u sektoru industrijske proizvodnje
Godina
VaĊenje ruda i kamena
PreraĊivaĉka industrija
Proizvodnja i snabdijavanje el. energijom, gasom i vodom
Industrija – ukupno
2001
4132
2002
4346
2003
4278
2004
4579
2005
4079
2006
2007
4159
3753
2008
3721
26786 25645 24241 26277 25971 26065 25697 24335
5772
5838
5535
5492
5496
5627
5594
6042
36690 35829 34054 36348 35546 35851 35044 34098
Izvor: MONSTAT
Zaposleni u industrijskoj proizvodnji ĉine preko 22% ukupnog broja registrovanih zaposlenih osoba
u Crnoj Gori. Ukoliko se posmatra zaposlenost po sektorima industrijske proizvodnje, najviše
zaposlenih je u sektoru preraĊivaĉke industrije. U preraĊivaĉkoj industriji je zaposleno preko
70% ukupno zaposlenih u industrijskoj proizvodnji.
13
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Tabela: Uĉešće zaposlenih u industrijskoj proizvodnji u ukupnoj zaposlenosti
Godina
Zaposleni u industrijskoj proizvodnji
Ukupna zaposlenost
Uĉešće zaposlenih u industrijskoj
proizvodnji u ukupnoj zaposlenosti (%)
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
36690
35829
34054
36355
35546
35851
35044
34098
141112
140778
142672
143479
144340
150800
156408
166221
26
25.45
23.86
25.33
24.62
23.77
22.4
20.51
Izvor: MONSTAT
2 Ukoliko postoji industrijska politika ili politika konkurentnosti, molimo opišite njene
glavne karakteristike i prioritete. Kako se ti prioriteti uklapaju u ukupnu ekonomsku
politiku? Da li industrijska politika uzima u obzir neophodnost stvaranja atraktivnog
ambijenta za rad kako za preduzeća tako i za investitore; promovisanje razvoja
odgovarajućih struĉnih kvalifikacija, stvaranje integrisanog sistema inovacija i razvoj
klastera? Na koji naĉin se bavite konkurentnošću?
U Crnoj Gori ne postoji poseban strateški dokument koji se odnosi na industrijsku politika ili politiku
konkurentnosti.
Nacionalnim programom za integraciju Crne Gore u EU, 2008 - 2012. godine, u okviru
srednjoroĉnih prioriteta, planirana je izrada „‟Strategija razvoja Crne Gore‟‟, kojom će se utvrditi
osnovni elementi, ali i dugoroĉna razvojna orjentacija Crne Gore u oblasti ukupne ekonomske
politike, pa i politike konkuretnosti, uz definisanje ciljeva, pravaca, dinamike razvoja i mjera za
njenu realizaciju.
U toku je izrada velikog projekta Crnogorske akademije nauka i umjetnosti „Crna Gora u XXI
stoljeću – u eri kompetitivnosti“ koji će do polovine 2010.godine obraditi osnove razvoja Crne Gore
u svim kljuĉnim oblastima sa dugoroĉnim projekcijama. Ovaj dokuemnt biće input za pripremu
Nacionalnog razvojnog programa (NDP), kog Crna Gora planira da pripremi do kraja 2010.godine
(podrška projekta IPA 2009).
Polazna osnova za izradu Strategije razvoja Crne Gore i NDP, pored navedenog projekta
Crnogorske akademije, su već usvojeni principi ekonomske i razvojne politike, izraţene u brojnim
strateškim dokumentima Vlade Crne Gore, od kojih su najvaţniji:
Nacionalni program za integraciju Crne Gore u EU za period 2008-12.godina
Agenda ekonomskih reformi u Crnoj Gori (2002 – 2007)
Strategija odrţivog razvoja Crne Gore sa akcionim planom (2007)
Akcioni plan – Integracija odrţivog razvoja u obrazovni sistem (2007-2009)
Godišnje analize o ostvarivanju politike regionalnog razvoja Crne Gore
Crnogorska poljoprivreda i EU – Strategija razvoja proizvodnje hrane i ruralnih podruĉja
(2006)
Strategija razvoja ribarstva (2008)
Ekonomska politika CG za 2009. godinu i projekcije za 2010
Ekonomski i fiskalni programi za Crnu Goru (2006, 2007, 2008 ,2009)
14
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Eliminisanje barijera za razvoj preduzetništva u Crnoj Gori
Godišnji izvještaji Centralne banke Crne Gore
Godišnji izvještaji Ministarstva finansija
Izvještaji o radu Fonda za razvoj Crne Gore za 2007. i 2008.
Knjiga promjena (osnovi reforme sistema obrazovanja), Ministarstvo prosvjete i nauke,
2001.
Nacionalna strategija zapošljavanja (2007-2010)
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2009)
Planovi privatizacije za 2008. i 2009.
Master plan razvoja turizma do 2020.godine
Program razvoja planinskog turizma u Crnoj Gori
Prostorni plan Crne Gore do 2020
Statistiĉki godišnjaci 2007. i 2008.
Strategija graĊanskog vaspitanja i graĊanskog obrazovanja u osnovnim i srednjim
školama u Crnoj Gori (2007-2010)
Strategija nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti (2008-2012) (Aneks 155)
Strategija podsticanja direktnih stranih investicija, 2006
Strategija podsticanja izvoza, 2006
Strategija razvoja energetike CG do 2025
Strategija smanjenja siromaštva i socijalne ukljuĉenosti (2008)
Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća (2007-2010)
Strategija razvoja poštanske djelatnosti za period 2008-2018
Strategija razvoja saobraćaja (2008)
Strategija razvoja sistema socijalne i djeĉje zaštite (2008-2011)
Strategija razvoja zdravstva
Strategija razvoja sektora elektronskih komunikacija (2006)
Strategija upravne reforme (2002-2009)
Strateški i operativni plan podsticanja konkurentnosti i izvoza, 2006
Strateški plan reforme obrazovanja za period 2005-2009.
15
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Reforma pravosudja 2008-12
Glavni prioriteti Crne Gore koji će biti sadrţani u Strategiji razvoja i NDP su, pored ostalih, jaĉanje
konkurentnosti privrede, brţi ekonomski rast, uz obezbjeĊivanje makroekonomske stabilnosti,
podsticanje razvoja poduzetništva i povećanje konkurentnosti. Posebna paţnja biće posvećena
nastavku investicija u oblasti fiziĉke infrastrukture i ruralnog razvoja, uz dalje unapredjenje politike
upravljanja ljudskim resursima.
U dosadašnjem periodu, strateški prioriteti utvrĊivani su kroz dokumenat Ekonomska politika, koji
je Vlada usvajala na godiĉnjem nivou.
Uporedo sa izradom Strategije razvoja Crne Gore, predviĊa se i izrada studije sektorskih analiza,
koja podrazumijeva analize u industrijskim sektorima (SWOT), u smislu definisanja problema i
slabosti na jednoj, i prednosti i mogućnosti na drugoj strani, konkurentnosti pojedinih sektora u
zavisnosti od njihovih specifiĉnosti, na bazi ĉega će se dati smjernice za izradu posebnih programa
razvoja za odabrane sektore.
3 Da li postoji akcioni plan/strategija/dokument o okvirnoj industrijskoj politici/politici
konkurentnosti, koji definiše pristup vlade industrijskom razvoju i prestrukturiranju
(ukljuĉujući i aspekt privatizacije) i poboljšanju konkurentnosti (ako to nije sluĉaj, koji
dokumenti se mogu smatrati referentnima za razumijevanje vladine politike u industrijskom
sektoru i vezano za konkurentnost (analiza politike, strategije, akcioni planovi, propisi)?
Naznaĉite koji je status tog dokumenta ili tih dokumenata. Na koji naĉin se zasniva na
analizi konkurentnih prednosti zemlje, nesavršenostima/nedostacima trţišta; kada i iz kojih
razloga se predviĊa intervencija drţave; kako je formulisana povezanost sa drugim
politikama vlade, kao što su konkurencija, obrazovanje i istraţivanje, zapošljavanje, te
regionalne politike; da li su zainteresovane strane (poslovni subjekti, akademske i nauĉnoistraţivaĉke institucije, agencije za posredovanje) bile ukljuĉene u izradu strategije. U kojoj
mjeri industrijska politika predstavlja prioritet za vašu vladu?
Razliĉiti aspekti sektorske analize konkuretnosti dati su u gorenavedenim dokumentima (prethodno
pitanje) , koji će biti osnov za pripremu Strategije razvoja i Nacionalnog razvojnog programa
(NDP).
Podsticanje razvoja industrijskog sektora se u prethodnom periodu najviše sprovodilo kroz podršku
razvoju malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori, kao i sam proces privatizacije i privlaĉenja stranih
investicija u industrijski sektor u Crnoj Gori, što je detaljno obraĊeno u narednim pitanja u okviru
ovog poglavlja.
4 Ko uĉestvuje u izradi i sprovoĊenju industrijske i politike konkurentnosti (ministarstva,
agencije, privatni sektor, zainteresovane strane) i na koji naĉin (ukljuĉujući i koji su
mehanizmi konsultacija)? Koji su glavni instrumenti/sredstva, programi, finansiranje za
industrijsku politiku / politiku konkurentnosti? Koje su institucije odgovorne za
sprovoĊenje ove politike, naroĉito u oblastima privatizacije, prestrukturiranja, promocije
izvoza, promocije ulaganja, inovacija i obuke? Koje su njihove glavne funkcije, organizacija,
broj zaposlenih i godišnji budţet?
Kako je riješena koordinacija izmeĊu razliĉitih
institucija? Na koji naĉin se konsultuju industrijalci o toj politici? Kakva je podjela
odgovornosti izmeĊu centralne vlasti i lokalne uprave i agencije za sprovoĊenje?
Podrška preduzetništvu i jaĉanju sektora malih i srednjih preduzeća ostvaruje se kroz
implementaciju Strategije i akcionog plana u ovoj oblasti, kao i razliĉitih programa podrške rastu
zaposlenosti u ovim preduzećim. Sprovode je: Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća,
Zavod za zapošljavanje Crne Gore, Fond za razvoj, ali, u okviru svojih nadleţnosti i Ministarstvo
16
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo ekonomije. Za ove najmjene opredjeljuju se
sredstva iz Budţeta Crne Gore (detaljnije u dijelu ovog poglavlja posvećenog podršci MSP)..
Praćenje procesa privatizacije ostvaruje se kroz rad Savjeta za privatizaciju i njegovih komisija, u
kojima participiraju predstavnici ministarstva, sindikata i biznis asocijacija, kao i razliĉite vladine
direkcije, agencije i uprave.
Oblast promocije izvoza je u nadleţnosti Crnogorske agencije za promociju izvoza (MIPA), a
dijelom u nadleţnosti Ministarstva ekonomije. Tu aktivnost sprovode i biznis asocijacije, preko
svojih aktivnosti, u redovnim konsultacijama sa predstavnicima razliĉitih sektora industrije. Vaţna
je i uloga Savjeta stranih investitiora, ali i razliĉitih privrednih udruţenja koje postoje u Crnoj Gori.
O svim većim privatizacionim projektima, koji ukljuĉuju i restrukturiranje pojedinih sistema,
odrţavaju se javne rasprave i konsultacije sa zainteresovanim subjektima, u organizaciji resornih
ministarstava (Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija).
Vaţna nadleţnost data je i Savjetu za eliminisanje biznis barijera, koji dobija sve vaţniju ulogu u
proceduri predlaganja novih propisa, gdje je osnovna intencija da se eliminisanjem postojećih
barijera biznisu, unaprijedi biznis ambijent u Crnoj Gori, poveća atraktivnost ulaganja i poveća
ukupna konkuretnost crnogorskih kompanija.
5 Koje profesionalne organizacije postoje i na koji naĉin su predstavljeni interesi industrije
u tim organizacijama? Kakva je saradnja izmeĊu tih organizacija i kreatora politike Vlade?
Profesionalne, struĉne i interesne organizacije, u okviru kojih njihovi ĉlanovi ostvaruju svoje
interese u oblasti ekonomske politike, odnosno odreĊenih sektorskih politika, u Crnoj Gori djeluju
kroz sljedeće organizacione oblike:
Privredna komora Crne Gore
Unija poslodavaca Crne Gore
Montenegro Biznis Alijansa
Zanatsko preduzetniĉka komora Crne Gore
Crnogorsko Turistiĉko Udruţenje
Udruţenje poljoprivrednih proizvodjaĉa Crne Gore
Institut raĉunovoĊa i revizora Crne Gore
Institut sertifikovanih raĉunovodja Crne Gore
Udruţenje hotela Crne Gore
Udruţenje pĉelarskih organizacija Crne Gore
Udruţenje pekara Crne Gore
Udruţenje proizvodjaĉa biljaka u zaštićenom prostoru
Udruţenje graĊevinara Crne Gore
Asocijacija šefova kuhinja Crne Gore
Asocijacija barmena Crne Gore
Udruţenje preraĊivaĉa mlijeka Crne Gore
Udruţenje uvoznika motornih vozila i rezervnih djelova
Udruţenje profesionalnih fotografa Fokus
Savez arhitekata Crne Gore
Udruţenje špeditera
Udruţenje taksista Crne Gore
Udruţenje vlasnika privatnih benzinskih pumpi – Prive petrol
Zadruţni savez Crne Gore
Asocijacija zanatstva MSP Crne Gore
Advokatska komora
Ulcinj Biznis Asocijacija
Udruţenje privrednika Bara
Udruţenje poslodavaca Mojkovac
17
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Udruţenje poslodavaca Danilovgrad
Udruţenje ugostitelja Nikšić
Udruţenje ugostitelja Kotor
Udruţenje male privrede Berane
Udruţenje privatnika Bijelo Polje
Većina ovih organizacija je osnovana u skladu sa Zakonom o nevladinim organizacijama, kao
udruţenje, osim Privredne komore koja je osnovana u skladu sa Zakonom o privrednoj komori (Sl.
list RCG, br. 42/98) . Sve organizacije, sem Privredne komore funkcionišu na principu dobrovoljnog
ĉlanstva. TakoĊe, većina od ovih organizacija funkcioniše na lokalnom nivou, i svoje interese
ostvaruje u neposrednoj saradnji sa lokalnom samoupravom, dok sa Vladom Crne Gore, svoje
interese ostvaruju ĉlanstvom u organizacijama na nacionalnom nivou.
Saradnja izmeĊu tih privrednih organizacija i Vlade , posebno u dijelu obezbjeĊenja participacije
predstavnika privatnog sektora detaljnije obraĊeno u odgovoru na pitanje 38 .
Ovdje bi trebalo dati opis aktivnosti koje predstavljaju ostvarivanje interesa predstavnika
industrijske politike, jer tako glasi pitanje.
Savjet stranih investitora u Crnoj Gori osnovan je u decembru 2008. godine, kao nevladina i
neprofitna organizacija sa ciljem da unaprijedi investicionu klimu i pomogne razvoj biznisa u Crnoj
Gori i da podstakne direktne strane investicije. Osnivaĉi Savjeta su: Crnogorski Telekom, NLB
Montenegro Banka, Montenegro Stars Hotel Group, KAP i Daido Metal.
Vlada i Ministarstvo ekonomije su 4. februara 2009. godine, kao nadleţni za investicionu politiku
potpisali sa Savjetom stranih investitora Protokol o saradnji u oblasti unaprijeĊenja
investicionog ambijenta u Crnoj Gori. Treći potpisnik Protokola bila je Agencija za promociju
stranih investicija Crne Gore (MIPA) . Cilj potpisivanja Protokola bio je da se omogući i podstakne
realizacija zajedniĉkih projekata u kojima privatni i javni sektor udruţuju svoje resurse i struĉna
znanja kako bi se unaprijedila investiciona politika i investicioni ambijent u Crnoj Gori.
6 Kako su zahtjevi odrţivog razvoja ugraĊeni u izradu i sprovoĊenje industrijske politike?
Da li imate neke druge mjere horizontalne politike koje uzimaju u obzir izazov klimatskih
promjena?
Ĉlanom 13 Zakona o ţivotnoj sredini (Sl. list Crne Gore, br. 48/08 ) utvrĊeno je da je Nacionalna
strategija odrţivog razvoja, pored ostalih, kljuĉnan dokument kojim se utvrĊuje politika odrţivog
razvoja i zaštite ţivotne sredine Nacionalna strategija odrţivog razvoja Crne Gore. U skladu sa
ĉlanom 14 i 15 ovog Zakona, Nacionalnom strategijom odrţivog razvoja dugoroĉno se usmjerava
privredni i socijalni razvoj i zaštita ţivotne sredine ka odrţivom razvoju. Strategijom se utvrĊuju
smjernice dugoroĉnog djelovanja, definišu ciljevi i utvrĊuju mjere za njihovo ostvarivanje, uzimajući
u obzir postojeće stanje i preuzete meĊunarodne obaveze. Strategiju, na period od ĉetiri godine,
donosi Vlada. Razvojni dokumenti pojedinih podruĉja i djelatnosti ne mogu biti u suprotnosti sa
Strategijom.
U vezi sa navedenim do sada je realizovana izrada Nacionalne strategije odrţivog razvoja Crne
Gore-NSOR CG (2007), i uspostavljen proces praćenja i evaluacije procesa implementacija
strategije i pratećeg petogodišnjeg Akcionog plana.
U NSOR-u u okviru ekonomskog razvoja utvrĊeni su prioritetni zadaci i mjere za njihovu realizaciju
u okviru 8 prioritenih sektora/oblasti, meĊu kojim je i oblast industrije. S tim u vezi, definiše se da
glavni pravci djelovanja u industrijskom sektoru u narednom periodu ukljuĉuju nastavak
privatizacije i restrukturiranja, stvaranje zakonskih uslova za liberalizaciju trţišta industrijskih
proizvoda i razvoj malih i srednjih preduzeća u industriji, što bi sve trebalo da vodi povećanju
konkurentosti.
Sa stanovišta odrţivog razvoja, prioritetni zadatak je poboljšanje uĉinaka industrije u odnosu na
ţivotnu sredinu. Mjere za ostvarivanje ovog zadatka ukljuĉuju dosljednu primjenu Zakona o
integralnom spreĉavanju i kontroli zagaĊenja i jaĉanje uloge trţišno zasnovanih instrumenata (npr.
18
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
naknade za zagaĊenja).TakoĊe jedan od prioriteta je i sprovoĊenje stimulativne mjere za
investiranje u ĉistiju proizvodnju, odnosno povećanje energetske efikasnosti kod industrijskih
potrošaĉa i pospješivanje racionalnog korišćenja voda u industriji. U realizaciji strateških prioriteta
posebna paţnja će se posvetiti jaĉanju partnerstava i instrumentima koji su zasnovani na
principima dobrovoljnosti (standardi, EMAS, eko-znaka na proizvode i sl.), budući da praksa
razvijenih zemalja pokazuje da su preduzeća koja imaju bolje uĉinke u odnosu na ţivotnu sredinu
istovremeno i ekonomski efikasnija. Vaţne aktivnosti su i ispunjavanje obaveza koje je drţava
preuzela radi saniranja prošlih zagaĊenja (bilo u procesu privatizacije, bilo kod preduzeća koja više
ne postoje), odnosno dosljedno ispunjavanje obaveza preuzetih od strane novih vlasnika
privatizovanih preduzeća.
U kontekstu navedenih mjera inicirane su aktivnosti u okviru relevantnih sektorskih politika koje
imaju za cilj omogućavanje uvodjenja standarda koji se zasnivaju na principima odrţivog razvoja,
posebno u kontekstu smanjenja emisije polutanata u ţivotnu sredinu i povećanja eneregtske
efikasnosti. Znaĉajno je kao pozitivne primjere navesti projekte: Sanacije i rekultivacije jalovišta
Rudnika olova i cinka u Mojkovcu, zamjenu filtera na TE Pljevlja sa elektriĉnim filterima kojim se
nivo emisije polutanata svodi na propisane graniĉne vrijednosti, uvodjenje ĉistijih tehnologija u
proizvodne procese, i dr.
U Akcionom planu NSOR CG definisan je odreĊeni broj indikatora odrţivog razvoja od znaĉaja za
praćenje implementacije mjera odrţivog razvoja u industriji. U toku su aktivnosti kaoje imaju za cilj
unaprjeĊenje sistema monitoringa i evaluacije Akcionog plana NSOR, ukljuĉujući i industrijske
sektore, zbog promjene u metodologiji obrade statistiĉkih podataka , koji su korišćeni u postojećem
Akcionom planu.
U okviru funkcionisaja Nacionalnog savjeta za odrţivi razvoj, te djelovanja Kancelarije za odrţivi
razvoj koja je uspostavljena za obezbjeĊivanje administrativno-tehniĉke podrške radu Nacionalnog
savjeta i koordinaciju implememntacije NSOR CG, uspostavljeni su mehanizmi ĉija primjena
omogućava provjeru usklaĊenosti sektorskih strategija, programa i planova, ukljuĉujući i sektore
poljoprivrede, industrije, transporta i energetike. Tako su u dosadašnjem periodu sektorske
strategije, kao što su: Prostorni plan Crne Gore do 2020.godine, Strategija razvoja turizma do
2020. godine, Strategija razvoja energetike do 2025. godine, Strategija poljoprivrede, Strategija
saobraćaja, Nacrt Nacionalne strategije za integrisnao upravljanje obalnim podruĉjem Crne Gore,
bili predmet razmatranja i ocjene konzistentnosti sa NSOR CG od strane Nacionalnog savjeta i
njegovih tijela, prije njihovog dostavljanja Vladi na razmatranje. Nacionalni savjet dao je svoje
mišljenje i na prijedlog Prostornog plana Crne Gore do 2020.godine prije njegovog usvajanja. Na
osnovu primjedbi i komentara Nacionalnog savjeta vršeno je usklaĊivanje strateških dokumenata
sa mjerama NSOR, ili pak definisane smjernice za upravljanje utvrĊenim konflinktom do trenutka
kada je moguće postići konzistentnost sa ciljevima odrţivog razvoja.
U Akcionom planu NSOR CG definisane su i mjere u oblasti klimatskih promjena kojim se
propisuju aktivnosti koje treba realizovati u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha i klimastkih
promjena.
U kontekstu mjera horizontalne politike koje uzimaju u obzir izazov klimatskih promjena, od
znaĉaja su aktivnosti koje realizujemo u kontekstu implementacije UN okvirne konvencije o
klimatskim promjenama. U toku su aktivnsoti na izradi Prve nacionalne komunikacije o klimatskim
promjenama, nakon ĉega će uslijediti izrada Nacionalnog programa za klimatske promjene kao
osnovnog dokumenta kojim se definišu mjere horizontalne politike koje uzimaju u obzir uticaj
klimatskih promjena. Detaljnije informacije o pitanjima koja tretira Prva nacionalna komunikacija
sadrţane su u odgovorima na pitanja iz obasti klimatskih promjena u okviru Poglavlja 27.
Od znaĉaja za donošenje i sprovoĊenje horizontalnih politika je i Zakon o strateškoj procjeni uticaja
(„Sl.list CG“br. 80/05). Naime, ĉlanom 9 Zakona o strateškoj procjeni uticaja („Sl.list CG“br. 80/05),
definisana je potreba o izradi strateške procjene za planove i programe sa ispitivanjem od sluĉaja
do sluĉaja, a na osnovu sljedećih kriterijuma za utvrĊivanje znaĉajnih uticaja na ţivotnu sredinu:
-Kriterijumi vezani za plan i program:
- znaĉaj plana ili programa za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj;
19
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
- problemi zaštite ţivotne sredine plana ili programa i mogućnost uticaja na: vazduh; vode i more;
zemljište; klimu; jonizujuća i nejonizujuća zraĉenja; buku i vibracije; biljni i ţivotinjski svijet; staništa
i biodiverzitet; zaštićena prirodna dobra; stanovništvo i zdravlje ljudi; gradove i druga naselja;
kulturno-istorijsku baštinu; infrastrukturne, industrijske i druge objekte; druge stvorene vrijednosti;
- stepen u kome plan ili program utiĉe na druge planove ili programe, ukljuĉujući i one u razliĉitim
hijerarhijskim strukturama;
- stepen kojim se planom ili programom uspostavlja okvir za realizaciju projekata u pogledu
lokacije, prirode, obima i uslova funkcionisanja ili u vezi sa lokacijom resursa.
- Kriterijumi vezani za uticaje:
- vjerovatnoća, intenzitet, sloţenost, reverzibilnost;
- vremenska dimenzija (trajanje, uĉestalost, ponavljanje);
- prostorna dimenzija: lokacija; geografska oblast; broj izloţenih stanovnika; prekograniĉna priroda
uticaja;
- kumulativna i sinergijska priroda uticaja;
- rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu;
- djelovanje na oblasti od prirodnog, kulturnog i drugog znaĉaja: posebne prirodne karakteristike;
oblasti ili prirodni predjeli kojima je priznat zaštićeni status na republiĉkom ili meĊunarodnom nivou;
kulturno-istorijska baština; gusto naseljene oblasti; oblasti sa razliĉitim reţimima zaštite;
- ugroţene oblasti: prekoraĉeni standardi kvaliteta ţivotne sredine ili graniĉne vrijednosti;
intenzivno korišćenje zemljišta; postojeći rizici; smanjeni kapacitet ţivotne sredine; posebno
osjetljive i rijetke oblasti; ekosistemi; biljne i ţivotinjske vrste.
Isto tako, u skladu sa ĉlanom 15 istog Zakona, definisano je da Izvještaj o strateškoj procjeni
uticaja planova ili programa, mora da sadrţi moguće znaĉajne posljedice po zdravlje ljudi i ţivotnu
sredinu, ukljuĉujući i faktor uticaja na klimatske ĉinioce.
7 Koje se specifiĉne mjere sprovode radi promocije ulaganja, naroĉito u cilju privlaĉenja
direktnih stranih ulaganja? Da li imate studije koje pokazuju mogućnosti (niše) za vaše
sektore proizvodnje na trţištu EU i globalnom trţištu?
Strategija podsticanja direktnih stranih investicija u Crnu Goru usvojena je od strane Vlada Crne
Gore jula mjeseca 2006. godine. Strategija podsticanja direktnih stranih investicija fokusirana je na
kljuĉne poluge investicione politike, kroz implementaciju fiskalnih, finansijskih i institucionalnih
podsticajnih mjera i kljuĉnih promotivnih aktivnosti.
Mjere definisane Strategijom grupisane su u tri cjeline:
1) GENERALNE STRATEŠKE MJERE - predstavljaju grupu mjera koje treba da obezbijede
stvaranje povoljnijih opštih uslova poslovanja u Crnoj Gori, te da u srednjem roku rezultiraju
smanjenjem opšteg rizika poslovanja
2) FOKUSIRANE STRATEŠKE MJERE - predstavljaju set regulatornih i fiskalnih podsticajnih
mjera koje treba da rezultiraju daljim prilagoĊavanjem investicione politike Crne Gore sa
politikom regiona, kao i njenu poziciju u odnosu na region JIE
3) PROMOTIVNE STRATEŠKE MJERE - koje treba da u srednjem roku kreiraju imidţ Crne
Gore kao investicione destinacije, prije svega kroz afirmaciju generalnih i fokusiranih
strateških mjera, kao i prezentaciju i afirmaciju pozitivnih primjera ulaganja
U okviru Strategije uraĊena je SWOT analiza, na bazi komparacije investicionog ambijenta Crne
Gore sa regionom JIE i rezultata ispitivanja investicionog ambijenta Crne Gore - prednosti,
slabosti, mogućnosti i izazovi. TakoĊe, uraĊena je i komparativna analiza Crne Gore u odnosu na
region za sektore u kojima Crna Gora ima već dugogodišnju tradiciju, a koji su uz to i
20
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
meĊunarodno konkurentni: sektor turizma, sektor energetike i sektor telekomunikacija, sektor
metalne industrije, industrije hrane i pića, sektor pomorske industrije.
Na osnovu rezultata ovih istraţivanja pozicionirane su ciljne grupe potencijanih stranih investitora i
ciljni sektori, i pripremljen Program promotivnih aktivnosti, koji sprovodi Agencija za promociju
investicija - MIPA.
Agencija za promociju investicija – MIPA, koja je otpoĉela s radom marta 2005. godine nadleţna je
za promociju investicija, a takoĊe i za razradu posebnih promotivnih programa za pojedine sektore
i zemlje (izvore priliva investicija), kao i za sprovoĊenje aktivnosti u cilju poboljšanja imidţa Crne
Gore kao lokacije pogodne za investicije. U nadleţnosti ove agencije je i :uspostavljanje kontakata
i profesionalnom pruţanju usluga stranim investitorima, predstavljanje karakteristiĉnih sektorskih i
konkretnih prednosti koje Crna Gora nudi investitorima (u štampanoj i elektronskoj formi),
sprovoĊenje promotivnih aktivnosti na ciljnim trţištima, formiranje partnerstava javnog i privatnog
sektora sa ciljem da se Crna Gora što šire promoviše, razvijanje baze podataka o ciljnim
kompanijama, kao i sistema za lociranje i identifikaciju potencijalnih izvora investicija, partnersku
saradnju sa opštinama, slobodnim zonama i drugim drţavnim organizacijama Crne Gore na
promociji atraktivnih lokacija i nekretnina koje na konkurentan naĉin ispunjavaju zahtjeve
investitora, pruţanje povratnih informacija, analiza i preporuka Vladi u cilju unapreĊenja
investicionog ambijenta, podsticanju inicijativa za razvoj „investicionog proizvoda“ (kao što je
stimulacija veće ponude „greenfield“ opcija i tehnoloških parkova, radi postizanja veće
konkurentnosti Crne Gore kao destinacije pogodne za investicije, razvoj) , sprovoĊenje strategije
korišćenja internet i informacione tehnologije kao sredstva za marketing i istraţivanje, kao i
evidencija ugovora. Agencija za promociju stranih investicija Crne Gore ima direktora i Upravni
odbor, a ĉlanovi su predstavnici javnog i privatnog sektora, stranih investitora i lokalne zajednice.
MIPA je u saradnji sa MIGA-om pripremila operativni i marketing plan koji se odnosi na period do
kraja 2008. godine. Aktivnosti MIPA-e bile su podreĊene realizaciji ciljeva koji su precizno
definisani samim operativnim i marketing planom, i to:
Poboljšanje imidţa Crne Gore kao investicione destinacije;
Saradnja sa uspješnim kompanijama - potencijalnim investitorima;
Saradnja sa kompanijama koje su već u Crnoj Gori radi reinvestiranja;
Institucionalni razvoj MIPA.
Marketing i operativni plan je uspješno realizovan.
MIPA je veoma aktivna i u podršci crnogorskim firmama u organizovanim nastupima van Crne
Gore. U saradnji sa Ministarstvom za ekonomski razvoj u 2008. i 2009. organizovan je nastup na
više znaĉajnih meĊunarodnih sajmova zajedno sa investitorima iz Crne Gore.
Publikacije – aţurirana je publikacija „111 najĉešće postavljanih pitanja“ i objavljena nova
„Investment Country Overwiev“ koja slijedi sugestije MIGA-e sadrţane u operativnom i marketing
planu, kao i savjete dobijene tokom poslednjih godinu dana o interesovanjima potencijalnih
investitora da saznaju što više o Crnoj Gori. Publikacija predstavlja jednu vrstu country report-a.
UraĊena je sektorska analiza „Mogućnosti investiranja u marine“, a na osnovu razvojnih planova
resornog ministarstva, Morskog dobra i urbanistiĉkih planova opština. Pripremljena je analiza
investicionog ambijenta pojedinih opština u dijelu industrijskih i drugih zona definisanih
urbanistiĉkim planovima. Cilj analize jeste da se u saradnji sa opštinama promovišu zone i
zajedniĉki nastupi ka potencijalnim investitorima sa prethodno jasno definisanim proizvodom.
Trenutno se završavaju dvije publikacije: „11 razloga za investiranje u Crnu Goru“ koja slijedi logiku
„111 najĉešće postavljanih pitanja“ da na jednostavan naĉin, diskretno sugerišući investitorima da
Crna Gora ţeli da ostane broj 1 kada su u pitanju strane direktne investicije, istakne prednosti
investiranja u Crnu Goru kao centar regionalnog biznisa i „Indikatori promjena“ koja ima za cilj da
kvantitativno istakne burne pozitivne promjene koje su se dogodile u Crnoj Gori tokom poslednjih
deset godina.
U saradnji sa EPCG i Statkraftom završena je „Studija opravdanosti investicija u nove izvore
energije“.
21
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Na osnovu ugovora sa PR konsultantskom kućom Hauska & Partners iz Beĉa i posjete njemaĉkih i
austrijskih novinara, sljedeći štampani i elektronski mediji objavili su tekstove o Crnoj Gori: Die
Presse, Industriemagazin, WirtschaftsBlatt, Wiener Zeitung, dpa Büro in Belgrad, Börsen-Zeitung,
Deutschlandfunk, nov-ost Presse- und Sprachdienste, Ost-West-Contact, Ost-West-Contact i
Deutsche Welle.
Dat je niz intervjua stranim i domaćim medijima: BBC News (Velika Britanija) , Finance (Slovenija),
Deutsche Welle (Njemaĉka) .
Web-sajt MIPA je redizajniran i unaprijeĊen, te redovno aţuriran ( www.mipa.co.me ).
Osim MIPA-e, ĉija je to jedina nadleţnost, i ostale vladine institucije aktivno i stalno sprovode
promotivne aktivnosti investicionih mogućnosti u oblastima za koje su nadleţni, pogotovo
Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo turizma i zaštite ţivotne sredine.
8 Da li drţava podrţava stvaranje slobodnih zona i industrijskih parkova ili sliĉne
inicijative? Ako je to sluĉaj, kako se ocjenjuje njihov dosadašnji rad? Jesu li relevantni
ugovorni sporazumi u skladu sa propisima EU?
Zakonom o slobodnim zonama regulisan je naĉin osnivanja slobodnih zona i slobodnih skladišta,
kao i poseban reţim i kriterijumi za obavljanje privrednih djelatnosti u slobodnim zonama je (Sl. list
RCG, br. 42/2004, 11/07, 76/08).
Slobodna zona se osniva uz prethodnu saglasnost Vlade Crne Gore, na predlog nadleţnog
ministarstva (Ministarstvo ekonomije), a na bazi predhodno podnijetog elaborata o ekonomskoj
opravdanosti osnivanja zone (Odluka o sadrţini elaborata o ekonomskoj opravdanosti za osnivanje
slobodnih zona i slobodnih skladišta, (Sl. list RCG, br. 53/04, 81/08). Regulativa u slobodnim
zonama je u potpunosti usklaĊena sa Kodeksom ponašanja u oblasti poreske politike u EU (Code
of conduct for business taxation – Taxation of saving). TakoĊe, regulativa je usklaĊena sa
Sporazumom STO o subvencijama i kompenzatornim mjerama.
Carinski zakon Crne Gore (Sl. list RCG, br. 07/02, 38/02, 72/02, 21/03, 31/03, 29/05, 66/06 i Sl. list
CG, br. 21/08) reguliše odreĊena pitanja carinskog postupka i nadzora nad ulaskom i izlaskom
robe u slobodnu zonu i iz nje.
Uredba o sprovoĊenju Carinskog zakona propisuje naĉin voĊenja evidencije i sprovoĊenja mjera
carinskog nadzora u zoni (Sl. list RCG, br. 15/03, 81/06, br. 38/08) .
Detaljnije informacije o funkcionisanju Slobodne zone nalaze se u odgovoru na pitanje br. 7,
Poglavlja 29 – Carinska unija, kao i navedeni propisi koji se nalaze u prilogu uz isto pitanje.
U Crnoj Gori postoji samo jedna slobodna zona, preciznije - jedan organizacioni dio u Luci Bar
posluje po reţimu slobodne zone . Slobodna zona Luke Bar zvaniĉno je poĉela sa radom aprila
2005. godine.
U dosadašnjem periodu u Slobodnoj zoni Luka Bar, zakljuĉeno je 28 ugovora o obavljanju
djelatnosti u Slobodnoj zoni Luka Bar, od ĉega 8 ugovora podrazumijeva zakup zemljišta ili
objekata u Luci.
Djelatnosti koje korisnici obavljaju u reţimu slobodne zone su:
izgradnja tankova za gorivo i promet goriva;
proizvodnja i plasman mjernih instrumenata;
proizvodnja laminirane graĊe;
skladištenje i promet vozila;
proizvodnja betona i betonskih elemenata;
skladištenje i promet gasa;
skladištenje i promet alkoholnih pića;
skladištenje i promet bezalkoholnih pića;
skladištenje i promet cigareta;
22
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
skladištenje i promet ţitarica;
skladištenje i promet šećera;
skladištenje i promet graĊevinskog materijala;
snabdijevanje slobodnih carinskih prodavnica;
skladištenje i promet tehniĉke robe;
skladištenje i promet robe široke potrošnje;
skladištenje i promet kamena;
skladištenje i promet nakita, biţuterije i galanterije.
Vlada Crne Gore je pokrenula inicijativu da Ministarstvo ekonomije sagleda mogućnost formiranja
poslovnih zona, sa posebnim naglaskom na manje razvijeni sjeverni region Crne Gore.
Projekat formiranja poslovnih zona u Crnoj Gori ima za cilj podsticanje razvoja preduzetništva i
zapošljavanja u Crnoj Gori. Osnivanjem poslovnih zona potencijalni korisnici će imati povoljnije
uslove za rad sa aspekta smanjenih troškova i riješenih infrastrukturnih problema.
Kao razlozi osnivanja slobodnih zona navode se:
podsticanje ulaganja;
novo zapošljavanje;
uvoĊenje novih tehnologija i opreme;
modernizacija i unapreĊenje;
industrijsko povezivanje.
Projektom formiranja poslovnih zona predviĊene su olakšice koje će se nuditi za poslovanje u zoni:
SreĊeno infrastrukturno zemljište sa svim dozvolama;
Manje cijene zakupa poslovnih prostora;
Manji troškovi administracije;
Povezivanje komplementarnih zanimanja;
Druge olakšice u poslovanju.
Prednost za poslovanje u poslovnoj zoni imaju preduzeća u ĉijoj je djelatnosti proizvodnja roba, a
zatim poslovi dorade i sklapanja novih proizvoda, koji ukljuĉuju i poslove skladištenje roba i
repromaterijala.
Kada je u pitanju proces izgradnje preduzetniĉkih zona, predviĊeno je da se kao korisnici
sredstava javljaju jedinice lokalne uprave. Ministarstvo ekonomije Crne Gore imalo bi ulogu
sufinansijera pomenutog projekta. Sredstva koja bi Ministarstvo dodijelilo u ove svrhe bi bila
nepovratna, i bila bi predviĊena planom budţeta.
Po tom pitanju Ministarstvo ekonomije je uradilo pilot projekat "Poslovna zona Obod Cetinje" u
kojem su detaljno razraĊeni uslovi i procedura formiranja poslovne zone.
9 Da li sprovodite ili naruĉujete studije o konkurentnom stanju vaše privrede i/ili glavnim
industrijskim sektorima, kao i da li su dostupni rezultati ranijih studija?
U okviru Strategije podsticanja stranih direktnih investicija(2006) uraĊena je komparativna analiza
Crne Gore u odnosu na region za sektore u kojima Crna Gora ima već dugogodišnju tradiciju, a
koji su uz to i meĊunarodno konkurentni: sektor turizma, sektor energetike, sektor
telekomunikacija, sektor metalne industrije, industrije hrane i pića i sektor pomorske industrije.
Strategija razvoja proizvodnje hrane i ruralnih podruĉja – Crnogorska poljoprivreda i Evropska unija
(2006) sadrţi detaljan prikaz konkurentnosti sektora proizvodnje hrane i predlaţe mjere za rast
konkurentnosti u ovoj oblasti.
Na osnovu toga mogu se pozicionirati ciljne grupe stranih investitora i ciljni sektori, na koje se treba
fokusirati u programu promotivnih aktivnosti.
23
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TakoĊe, uraĊen je i projekat „Konkurentska pozicija najznaĉajnijh proizvoda crnogorske ekonomije“
2006. i 2009. god. (Agencije Damar iz Podgorice sprovela anketno istraţivanje navike potrošaĉa u
kupovini proizvoda široke potrošnje, odnos graĊana prema domaćim proizvodima, odnos graĊana
prema projektu „Made in Montenegro“ ) .
10 Molimo vas da nas obavijestite šta se predviĊa za budućnost i šta je u toku (planovi,
nacrti (blue prints), rokovi).
Planirana Strategija razvoja Crne Gore će biti osnova za pripremu strateškog dokumenta koji će
definisati smjernice industrijske politike Crne Gore.
U 2010.godini pripremiće se i prvi Nacionalni razvojni program za Crnu Goru za period 20102012, prema standardnoj metodologiji koja je namijenjena za sve zemlje kandidate za ĉlanstvo u
EU. Analiza prioritetnih projekata u ĉetiri kljuĉna sektora (konkuretnost ekonomije, ljudski resursi,
fiziĉka infrastruktura i ruralni razvoj) sa potencijalnom strukturom finansiranja projekata (budţet,
lokalni budţeti, sredstva kompanija, grantovi, krediti i ostali izvori).
Nastaviće se sa daljim usvajanjem sektorskih strategija i pratećih akcionih planova, za
pojedine oblasti od posebnog znaĉaja, koje imaju potencijal rasta i imperativ rasta konkuretnosti.
Poseban fokus biće dat na integraciji i afirmaciji onih sektora industrije, koji maksimalno integrišu
raspoloţive kapacitete industrije, preduzetniĉku inicijativu i potencijale poljoprivrede Crne Gore.
Vaţan segment je i dalji razvoj i jaĉanje sektora turizma, koji predstavlja svojevrstan „nevidljivi
izvoz“ crnogorske ekonomije, polazeći od koncepta integralnog turistiĉkog proizvoda koji Crna
Gora, kao atraktivna turistiĉka destinacija, moţe da ponudi. Prioritetne aktivnosti koje će doprinijeti
ostvarenju prognoza iz oblasti turizma su sledeće: okonĉanje procesa privatizacije turistiĉke
privrede, unapreĊenje i proširenje turistiĉke infrastrukture, promocija integralnog turistiĉkog
proizvoda Crne Gore, stvaranje povoljnijeg ambijenta za investiciona ulaganja i poboljšanje
konkurentnosti turistiĉkog kadra.
Privredna komora Crne Gore, u narednom periodu, posebnu paţnju ţeli da posveti i afirmaciji i
komercijalizaciji crnogorskih brendova – prepoznatljivih poljoprivrednih proizvoda sa oznakom
porijekla. Nakon detaljnog analiziranja bilansa proizvodnje i potrošnje, prvenstveno odreĊenih
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i sagledavanja izazova i ograniĉenja za intenzivniju
zastupljenost tih proizvoda i na samom domaćem trţištu, Privredna komora Crne Gore je nakon
organizovanja okruglog stola na temu „Zastupljenost domaćih proizvoda na trţištu Crne Gore DOBRO IZ CRNE GORE“ (mart, 2009), definisala pravac kojim će se u predstojećim aktivnostima
raditi na promociji proizvoda i, iznad svega, podizanju svijesti da se kupovinom kvalitetnog
domaćeg proizvoda podstiĉe ukupan privredni rast. Dugoroĉno posmatrano, kreiranje i afirmacija
znaka za kvalitetan i prepoznatljiv crnogorski proizvod, put je za unaprijeĊenje kvaliteta proizvoda i
usluga, ĉime se postiţe bolja spremnost za nastup na inostranom trţištu. Prilikom izrade predloga
za unapreĊenje trţišnog nastupa, vodilo se raĉuna da bude poštovan princip nacionalnog
tretmana i slobodnog prometa robe kao kljuĉni stub zajedniĉkog unutrašnjeg trţišta EU, što je
obaveza Crne Gore u završnoj fazi pregovora za ĉlanstvo u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i
okvir koji je definisan potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju sa Evropskom unijom.
Imajući u vidu da Privredna komora Crne Gore svojim ĉlanicama i sopstvenim primjerom
(usvajanje standarda ISO 9001, brojne mogućnosti za edukaciju privrednika na temu EU pravila i
regulativa) šalje jasnu poruku da su kvalitet i usvajanje meĊunarodnih standarda osnovni zahtijev
savremenih ekonomskih tokova, stvoren je potreban kredibilitet Komore za zaštitu i brendiranje
samog pojma za kvalitet proizvoda i usluga u Crnoj Gori. Koristeći uporednu praksu da su
privredne komore, kao asocijacije privrede, realizatori projekata kojim se identifikuju proizvodi koji
se mogu prepoznati kao kvalitetni crnogorski proizvodi i koji kao takvi mogu ravnopravno
uĉestvovati u svjetskoj trţišnoj utakmici, podstaknuti unapreĊenje svih aspekata kvaliteta proizvoda
i usluga, Privredna komora Crne Gore je kod Zavoda za intelektualnu svojinu Crne Gore prijavila
kolektivni ţig. Sluţba za kvalitet Privredne komore Crne Gore pruţaće podršku radu Tehniĉke
24
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
komisije koja analizira ispunjenost uslova za korišćenje znaka i Savjeta projekta koji donosi
konaĉnu odluku, te voditi aktivnosti na realizaciji postavljenih ciljeva.
Registrovanje kolektivnog ţiga DOBRO IZ CRNE GORE, kao i ukupne aktivnosti (analize i
kampanju), Privredna komora realizuje radi ostvarivanja sljedećih efekata:
• promovisanja domaćih resursa i stimulisanja njihovog korišćenja,
• povećanja izvoza,
• privalaĉenja novih investicija,
• kreiranja novih radnih mjesta,
• promovisanja tradicionalnih vrijednosti (proizvoda i usluga) u turistiĉkim objektima.
Osnovni cilj registrovanja kolektivnog ţiga DOBRO IZ CRNE GORE je prepoznatljivost, kvalitet i
uspješan plasman crnogorskih proizvoda na domaćem i inostranom trţištu.
Svim aktivnostima se ţeli na posredan naĉin uticati na domaće proizvoĊaĉe da prihvate
kriterijume meĊunarodnog trţišta, podignu nivo kvaliteta proizvoda i uĉine poslovanje
ekonomiĉnijim kako bi, konkurentnim cijenama i kvalitetom, povećali plasman roba na domaćem i
medjunarodnom trţištu. Za ostvarivanje ovog cilja neophodno je uticati na podizanje nivoa znanja
u oblasti marketinga i uvodjenje odgovarajućih standarda.
Strategija i ciljevi marketing kampanje istiĉu sve prednosti proizvodnje, promovisanja i kupovine
kvalitetnih crnogorskih proizvoda: istiĉe se da se kroz zaštitu prava intelektualne svojine,
primjenom Zakona o ţigovima, kroz kolektivni ţig stvara robna marka koja teţi zadovoljavanju
najviših evropskih standarda u proizvodnji/kvalitetu proizvoda; tako uspostavljeni sistem standarda
doprinosi povjerenju potrošaĉa u kvalitet crnogorskih proizvoda; ukazuje se da sistem standarda
DOBRO IZ CRNE GORE doprinosi zaštiti i kvalitetnijem poslovanju proizvoĊaĉa i boljem plasmanu
proizvoda na širem trţištu; sugestivno i na konkretnim primjerima ukazuje se da precizno definisani
standardi proizvodnje i kvaliteta, predstavljaju ultimativni preduslov za prepoznatljivost i uspješan
plasman crnogorskih proizvoda na inostranom trţištu.
Kampanja se vodi na temelju istraţivanja Komore prezentiranog u materijalu „Zastupljenost
domaćih proizvoda na trţištu Crne Gore - DOBRO IZ CRNE GORE“, uporednog iskustva drugih
zemalja i do sada voĊene kampanje „Made in Montenegro“. U cilju praćenja efekata, u toku je
anketiranje potrošaĉa i proizvoĊaĉa (dvije ciljne grupe) koje će posluţiti kao startne pozicije u
analizi kampanje. Usvojen je I znak Dobro iz Crne Gore I registrovan kao kolektivni ţig kod Zavoda
za intelektualnu svojinu.
Nakon formiranja koordinacionog tijela DOBRO IZ CRNE GORE, koje ima za cilj da u
najavljenom vremenskom roku uspostavi sistem standarda u proizvodnji/kvalitetu crnogorskih
proizvoda, kampanja treba: da ukaţe da je, sem kvaliteta, za profitabilni plasman proizvoda na
crnogorskom liberalnom trţištu od presudne vaţnosti i kvalitetan marketinški pristup u
promovisanju i oglašavanju crnogorskih proizvoda od strane proizvoĊaĉa, da konkretnim
marketinškim pristupom i ostvarenim finansijskim rezultatima u plasmanu proizvoda ukaţe na
neophodnost trajnog i kvalitetnog sadejstva na relaciji proizvoĊaĉ/marketing - proizvod – potrošaĉ,
da istovremeno, navedenim marketinškim aktivnostima najširem graĊanstvu ukaţe na sve
prednosti i povoljnosti kupovine kvalitetnih proizvoda.
Planirane su I slijedeće aktivnosti:
• primjena znaka (na platnu, na flaši, kao peĉat, podmetaĉ, naljepnica, poster, kape, majice,
bedţevi, baneri, bilbordi, city walls, brošure, fascikle...)
• promotivni dogaĊaji,
• aktivan odnos u medijima (radio-dţingl, novinski oglas, tv spot...),
• ispitivanje javnog mnjenja
• promovisanje prvih nosilaca kolektivnog ţiga
• promocija kolektivnog ţiga.
PRIVATIZACIJA I PRESTRUKTURIRANJE
25
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
11 Molimo da dostavite kopiju vašeg godišnjeg plana privatizacije. Koju ste politiku/plan i
dinamiku utvrdili za privatizaciju ili prestrukturiranje? Kako se privatizacija industrijskih
preduzeća odvija u skladu sa ovom dinamikom? Ukoliko postoje prepreke koje
onemogućavaju puno poštovanje ove dinamike, koje su to prepreke i koja rješenja vlada
predlaţe za savladavanje tih poteškoća?
Privatizacija se vrši na osnovu godišnjih Planova privatizacije, koje na predlog Savjeta za
privatizaciju (organa koji je u skladu sa Zakonom o privatizaciji privrede obrazovan od strane Vlade
CG, radi upravljanja, kontrole i obezbjeĊenja sprovoĊenja privatizacije) , donosi Vlada CG i
objavljuje se u sredstvima javnog informisanja. Planom privatizacije za 2009. godinu utvrĊeni su
osnovni metodi i naĉini privatizacije, sa utvrĊenim spiskovima društava i procentom akcijskog
kapitala za privatizaciju. Sve akcije iz portfelja drţave i fondova, su registrovane u Centralnoj
depozitarnoj agenciji po nominalnoj vrijednosti, uz utvrĊeni broj akcija i procenat uĉešća u kapitalu
tog privrednog društva. U ovoj godini, izmeĊu ostalog, pokrenute su aktivnosti i planirano je da se
objave tenderi za prodaju većinskog paketa akcija društava iz oblasti saobraćaja i pomorstva
(ţeljezniĉki , vazdušni, luke, marina) i uspješno se sprovode aktivnosti na privatizaciji energetskog
sektora. Privatizacija se odvija prema utvrĊenoj dinamici, jer su se prethodno kroz programe
restrukturiranja, stvorile osnovne pretpostavke za dinamiĉan proces privatizacije u Crnoj Gori.
U prilogu: Plan privatizacije za 2009.godinu.
12 Kako napreduje privatizacija bankarskog sektora i komunalnih sluţbi (utilities)?
Privatizacija bankarskog sektora je izvršena prodajom drţavnog vlasniĉkog uĉešća
Montenegrobanke AD Podgorica, 2003. godine, Podgoriĉke banke AD Podgorica 2005. godine,
Pljevaljske banke AD Pljevlja i Nikšićke banke AD Nikšić, 2006. godine, uz prodaju zaostalih
drţavnih vlasniĉkih uĉešća od pribliţno 1% u pet crnogoskih banaka tokom 2007. i 2008. godine.
Indirektno drţavno vlasništvo u ukupnom kapitalu banaka iznosi svega 2,68%.
Zakonom o privatizaciji privrede Crne Gore je predviĊeno da se privatizacija vrši u skladu sa
planovima koje donosi Vlada Crne Gore, na predlog Savjeta za privatizaciju. Odredbe ovog
Zakona se odnose i na javna preduzeća I preduzeća koja upravljaju dobrima od opšteg interesa.
U skladu sa tim Vlada je donijela Plan privatizacije kojim je, izmeĊu ostalog, predviĊeno da se
preduzeća iz oblasti komunalnih djelatnosti privatizuju po posebnom programu.
Program privatizacije preduzeća iz oblasti komunalnih djelatnosti Vlada Crne Gore je usvojila u
martu 2000. godine. Shodno operativnom dijelu Programa, jedan broj javnih komunalnih
preduzeća je izvršio segmentaciju i pretprivatizaciono restrukturiranje, u cilju stvaranja optimalnih
uslova neophodnih za kvalitetnu privatizaciju. Naime, u jednom broju opština, osnovana su
privredna društva (društva sa ograniĉenom odgovornošću) za obavljanje pojedinih djelatnosti iz
oblasti komunalnih usluga, u vlasništvu lokalnih zajednica. Osnivanje privrednih društava
predstavlja prelaznu fazu za privatizaciju.
Vlada Crne Gore je u julu 2007. godine donijela Plan reforme sektora vodosnabdijevanja i
upravljanja otpadnim vodama, koji je zasnovan na konceptu jasnog razgraniĉenja funkcija
sektorske politike, regulacije sektora i pruţanja usluga. Plan obuhvata niz pitanja vezanih za
pruţanje usluga vodosnabdijevanja i upravljanja otpadnim vodama ukljuĉujući organizacione
oblike, svojinska pitanja, upravljanje, funkcionisanje, finansijsku odrţivost , a posebno, ostvarivanje
i zaštitu javnog interesa kroz stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira (donošenjem novog
zakona o komunalnim djelatnostima u 2010.godini), koji će obezbijediti ostvarivanje ciljeva
predviĊenih Planom. Kljuĉni elementi reforme predloţeni u Planu su transfer vlasništva nad
sredstvima, organizacija sektora (decentralizacija i regionalizacija), korporativno upravljanje,
regulacija, sprovoĊenje komercijalnog ponašanja i finansiranje kapitalnih investicija.
26
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
13 Je li adekvatan ambijent za razvoj sistema vlasništva i korporativnog upravljanja?
Postoje li rješenja za korporacijsko upravljanje nakon privatizacije?
Razvoj procesa korporativnog upravljanja ne moţe se posmatrati odvojeno od sistema tranzicije,
odnosno privatizacije privrede, tj. pretvaranja društvene i drţavne u privatnu svojinu u Crnoj Gori.
Jedna od kljuĉnih slabosti sistema samoupravne privrede bila je nerazvijena pravna infrastruktura i
neprilagoĊena sistemu trţišne privrede, što se posebno odnosilo na sistem korprativnog
upravljanja u cjelini, koji je u poĉetnoj fazi predstavljao prepreku procesa privatizacije.
Institut (proces) korporativnog upravljanja u Crnoj Gori poĉinje da se razvija paralelno sa
otpoĉinjanjem procesa privatizacije. Istorijski posmatrano, tokom samoupravljanja u drţavama
bivše Jugoslavije problem upravljanja preduzećima se ispoljio kroz neefikasnost preduzeća u
društvenoj i drţavnoj svojini. Usled toga, kao primarni cilj privatizacije ovih preduzeća u procesu
tranzicije bio je povećanje njihove efikasnosti. Privatizacijom, tj. nominacijom poznatih vlasnika i
pretvaranjem društvene i drţavne svojine u privatnu, stvorene su nuţne pretpostavke za
povećanje efikasnosti upravljanja preduzećima, ali sam ĉin privatizacije suštinski nije riješio
problem korporativnog upravljanja.
Proces privatizacije u Crnoj Gori, kao i u ostalim tranzicionim zemljama, uzrokovao je potrebu
reformisanja sistema upravljanja u privatizovanim preduzećima. Potreba za stvaranjem
odgovarajuće forme upravljanja akcionarskin društvima, u kojem će, prije svega, biti zaštićena
prava svih nosilaca materijalnih interesa prema akcionarskom društvu, i u potpunosti zaţivjeti
stejkholderski koncept, predstavlja poĉetak stvaranja odgovarajućeg modela korporativnog
upravljanja.
Nedostaci postojanja i primjene kvalitetnog i sveobuhvatnog pravnog okvira korporativnog
upravljanja u Crnoj Gori u poĉetnoj fazi tranzicije ogledali su se u:
Nedovoljno jasnoj ulozi u pogledu sume i kvaliteta vlasniĉkih prava upravnog odbora,
posebno izvršnog direktora, i menadţmenta u cjelini,
niskom nivou zaštite akcionarskih prava, posebno prava manjinskih akcionara,
nedovoljnom afirmisanju znaĉaja uloge skupštine akcionarskog društva,
nepotpunoj regulativi u oblasti odbora direktora, posebno u oblasti regulisanja odgovornosti
pojedinih ĉlanova odbora direktora,
izostanaku primjene mehanizma internog nadzora u akcionarskom društvu,
nedovoljnom razumijevanju znaĉaja korporativnog upravljanja i koristi koje efikasan sistem
donosi drţavi,
nepostojanje jasne strategije na nivou drţave za unapreĊenjem korporativnog upravljanja,
nepostojanju kodeksa korporativnog upravljanja, što se posebno negativno odrazilo, na
razvoj trţišta kapitala, zatim nagraĊivanje menadţera (kompenzacione šeme i sl.),
nepostojanje adekvatnog organa (tijela, vijeća) koje bi se na nivou drţave bavilo razvojem i
unapreĊenjem korpracijskog upravljanja, koristeći pri tome najbolja iskustva iz uporedne
prakse zemalja trţišne privrede.
Korporativno upravljanje predstavlja novi koncept poslovanja i zbog toga zahtijeva postojanje
zakonske regulative koja će postaviti odreĊene standarde po pitanju transparetnosti, dostupnosti
pouzdanih i relevantnih informacija i pokazatelja sa trţišta kapitala, izgraditi povjerenje u trţište
kapitala i sprijeĉiti zloupotrebu prava akcionara.
Praksa funkcionisanja privrede na novim korporativnim osnovama je otvorila nova pitanja u funkciji
efikasnijeg upravljanja, odluĉivanja na skupštinama, odnosa uprave, odbora, akcionara,
povjerilaca, zaposlenih i drugih nosioca materijalnih interesa u akcionarskim društvima, što je
zahtijevalo reviziju postojeće i kreiranje nove regulative primjerenije dostignutom razvoju i novim
potrebama korporativne privrede. U tom nastojanju, sve zemlje u tranziciji, pa i Crna Gora,
inoviraju postojeće ili donose nove Zakone iz domena privrednog zakonodavstva.
27
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Donošenjem Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima koji je stupio na
snagu 2007.godine moţe se smatrati da je formalno zaokruţen institucionalni okvir procesa
korporativnog upravljanja u Crnoj Gori. Ovim se pravni okvir korporativnog upravljanja posebno
unapreĊuje u oblastima akcionarskog prava, uvoĊenjem novih pravnih instituta (posebna prava
nesaglasnih akcionara), proširenjem ovlašćenja skupštine akcionarskog društva (raspolaganje
imovinom velike vrijednosti), smanjenjem procenta vlasništva kao preduslova za vršenje odreĊenih
akcionarskih prava, uvoĊenjem instituta sporazuma akcionara o glasanju, preciznom regulativom
akcionarskih tuţbi, u smislu roka u kojem se tuţba moţe podnositi, regulisanje odgovornosti
revizora u odreĊenim sluĉajevima i upotpunjavanjem normi koje se odnose na rad odbora
direktora.
Za širenje dobre prakse korporativnog upravljanja posebno je bitno što i privatni sektor (mala i
srednja preduzeća) u sve većoj mjeri prepoznaje njegovu vaţnost i potencijalnu korist za
poslovanje u podruĉjima kao što su dostupnost i cijena kapitala, podizanje efikasnosti poslovanja,
unapreĊenje poslovne strategije kvalitetnijim djelovanjem odbora, jaĉanje reputacije i povjerenja
interesnih grupa i sl.
Takodje, promjenom vlasništva i ulaskom kompanija iz zemalja EU (FDI, Joint Venture), sa
razvijenijim mehanizmima korporativnog upravljanja, dolazi do promjene u akcionarskoj kulturi, pa
samim tim i unapreĊenju korporativnog upravljanja u Crnoj Gori u cjelini, koje time postaje
uporedivo sa onim u zemljama trţišne privrede koje u tom pogledu imaju razvijenu i bogatu praksu
i iskustvo.
Odgovor na postavljeno pitanje je, gledano u cjelini, potvrdan, odnosno, moţe se zakljuĉiti
da je uspostavljen sveobuhvatan infrastrukturni ambijent za funkcionisanje kvalitetnog
sistema korporativnog upravljanja, pri ĉemu posebno mislimo na razvoj adekvatne
zakonske regulative vodeći raĉuna o najboljoj praksi u zemljama trţišne privrede. Ovdje se
radi o ĉitavom setu zakona koji regulišu tu oblast, i to.: Zakon o privrednim društvima, 2002.
godine, Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima iz 2007. godine, Zakon o
raĉunovodstvu i reviziji 2008.g.; Zakon o insolventnosti privrednih društava, 2002.g.; Zakon o
hartijama od vrijednosti, 2001. g.; Zakon o obligacionim odnosima; Uputstvo o radu centralnog
registra, 2002.g.; Zakon o dobrovoljnim osiguravajućim fondovima; Kodeks o korporacijskom
upravljanju (Monenegro berza, 2009.g.) i sl. Navedeni set zakona, u smislu dostignutog kvaliteta
korporacijskog upravljanja, posmatra se u odnosu na više nstitucija koje funkcionišu, odnosno u
širem smislu tog pojma tiĉu se navedenog procesa, kao što su: Monetengro berza; Centralna
banka CG, NEXT berza, Komisije za kotaciju preduzeća na berzi, Komisija za hartije od vrijednosti,
Centralna depoziitarna agencija, Privredni sud i sl.
Takodje, vrijedi napomenuti da su dopunama i izmjenama Zakona o privrednim društvima 2007.
godine unesene brojne novine koje se tiĉu zaštite prava manjinskih akcionara, posebno u dijelu
prava sazivanja skupštine, pojednostavljenja tog procesa, povećanja nivoa transparentnosti,
povećanja nivoa odgovornosti borda direktora, naglašenije uloge organa za reviziju, s tim što
kljuĉnu novinu predstavlja prelazak iz dvodomnog (two-tier system – njemaĉki) u jednodomni
sistem upravljanja(one tier system). Dakle, prihvatanjem tih novina u postojećem Zakonu, u
akcionarskim društvima postoji samo jedan odbor direktora (board of directors), koji upravlja
akcionarskim društvom, a ĉije ĉlanove imenuje skupština akcionara. Odbor direktora za operativno
voĊenje poslova društva bira jednog ili više izvršnih diretkora (menadţment, odbor izvršnih
direktora, executive board of directors). Kontrolu nad radom menadţmenta vrši spoljni, nezavisni
direktor, ali ovaj sistem ne iskljuĉuje i obavljanje unutrašnje kontrole od strane posebnih komisija ili
unutrašnjeg revizora.
Dalji razvoj pravnog okvira korporativnog upravljanja kretaće se u sljedećim pravcima:
efikasnije sprovoĊenje zaštite akcionarskih prava, posebno prava manjinskih akcionara
kroz stvaranje uslova za adekvatnu sudsku zaštitu i efikasniju primjenu akcionarskih tuţbi;
unapreĊenje transparentnosti poslovanja akcionarskih društava kroz propisivanje obaveze
obavještavanja javnosti i eventualnih sankcija u sluĉaju propuštanja ove obaveze;
razvoj novih pravnih instituta koje poznaje uporedno pravo (nezavisni direktori, posebne
komisije odbora direktora)
28
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
vezivanje nagraĊivanja ĉlanova uprave za poslovne rezultate preduzeća i veća (puna)
transparentnost njihovih primanja;
jaĉanje zaštite i bolja koordinacija izmeĊu nosilaca materijalnih interesa;
jaĉanje nadzornih funkcija nadleţnih organa;
brţe usvajanje standarda i preporuka u oblasti korporativnog upravljanja na nivou Evropske
Unije i na globalnom nivou;
jaĉanje uloge skupštine akcionarskog društva i njena postepena transformacija iz pasivnog
organa koji potvrĊuje odluke odbora direktora u organ koji ga aktivno kontroliše i garantuje
zaštitu akcionarskih prava,
Usvajanje kodeksa profesionalne etike mnadţera,
Usvajanje Kodeksa korporacijskog upravljanja koji bi detaljnije razradio pravila o upravljanju
i nadzoru nad upravljanjem u društvima kapitala,
Formiranje vijeća za unapreĊenje korporacijskog upravljanja koristeći najbolja uporedna
iskustva.
14 Koja je glavna pokretaĉka snaga prestrukturiranja industrije? Privatizacija? Direktne
strane investicije? Razvoj konkurentnih kompanija?
Glavna pokretaĉka snaga prestrukturiranja crnogorske industrije ostvaruje se kroz proces
privatizacije, zatim kroz razvoj konkuretnih kompanija (nove kompanije ili disperzija djelatnosti
privatizovanih kompanija), dok se prestrukturiranje sektora industrije kroz SDI odvija u manjem
obimu.
15 Postoji li adekvatno zakonodavstvo kojim se ureĊuje steĉaj i postoje li djelotvorni
postupci za sprovoĊenje zatvaranja preduzeća koja se ne mogu odrţati?
U Crnoj Gori je u primjeni Zakon o insolventnosti privrednih društava (Sl. listu RCG, br. 6/02, 1/06 i
2/2007. i Sl. list CG, br. 62/08).
Ovaj Zakon definiše i ureĊuje uslove i postupak steĉaja, liĉne uprave u steĉaju i reorganizacije
privrednih društava, ustanova i preduzetnika, kao i prava i obaveze uĉesnika i trećih lica u ovim
postupcima. TakoĊe, definisana je i procedura zatvaranja odnosno likvidacije privrednih društava
koja se ne mogu odrţati.
Preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (MSP)
SEKTORSKE POLITIKE
16 Molimo vas da dostavite zvaniĉnu definiciju ili definicije koje se trenutno primjenjuje(u) u
vašoj zemlji za pojam malih i srednjih preduzeća (MSP)
Definicija pojma za mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori utvrĊena je Zakonom o izmjenama i
dopunama Zakona o raĉunovodstvu i reviziji (Sl. list CG, br. 80/08), u odnosu na kriterijume
propisane navedenim Zakonom.
29
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U ĉlanu 3a ovog Zakona, pravna lica (MSP) su razvrstana na sljedeći naĉin:
1) Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mala, srednja i velika, u zavisnosti
od prosjeĉnog broja zaposlenih, ukupnog prihoda na godišnjem nivou i ukupne aktive.
2) U srednja pravna lica razvrstavaju se pravna lica, koja na dan sastavljanja finansijskih
iskaza ispunjavaju dva od tri sljedeća kriterijuma:
da je prosjeĉan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250;
da je ukupan prihod na godišnjem nivou od 10.000.000 do 50.000.000 EUR-a;
da je ukupna aktiva od 10.000.000 do 43.000.000 EUR-a.
3) Pravna lica ĉija su dva od tri kriterijuma niţa od najniţih kriterijuma iz stava 2 ovog ĉlana,
razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica ĉija su dva od tri kriterijuma viša od
najviših kriterijuma iz stava 2 ovog ĉlana, razvrstavaju se u velika pravna lica.
4) Razvrstavanje u skladu sa kriterijumima iz st. 2 i 3 ovog ĉlana, vrši pravno lice samostalno
na dan sastavljanja finansijskih iskaza i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu
godinu.
5) Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se, u skladu sa st. 2 i 3 ovog ĉlana, na osnovu
podataka iz finansijskih iskaza tekuće poslovne godine i broja mjeseci poslovanja, a
utvrĊeni podaci koriste se za tekuću i narednu poslovnu godinu.
6) Prosjeĉan broj zaposlenih izraĉunava se tako što se ukupan broj zaposlenih krajem svakog
mjeseca, ukljuĉujući i zaposlene u inostranstvu, podijeli sa brojem mjeseci.
17 Koji je udio mikro (do 10 zaposlenih), malih (do 50 zaposlenih) i srednjih preduzeća (do
250 zaposlenih) u domaćoj ekonomiji u smislu BDP, zaposlenosti i izvoza?
Mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori definisana su Zakonom o izmjenama i dopunama zakona o
raĉunovodstvu i reviziji (Sl. list CG, br. 80/08) .
Broj MSP
Godina
Preduzetnici
Mikro preduzeća
Mala preduzeća
Srednja preduzeća
UKUPNO
UKUPNO MSP
Preduzeća
2005
1.782
7.047
1.092
355
10.276
16.575
2006
1.808
8.172
1.184
358
11.522
20.204
2007
1.723
9.845
1.306
395
13.269
2008
1.609
11.852
1.472
424
15.357
Zakon o privrednim društvima Crne Gore (Sl. list RCG, br. 06/02) u ĉlanu 1, stav 2 precizira da
“Privrednu djelatnost obavljaju privredna društva i preduzetnici”, a u ĉlanu 5 definiše da je
„Preduzetnik fiziĉko lice koje se bavi privrednom djelatnošću radi sticanja profita, a tu djelatnost ne
obavlja za raĉun drugoga”. U skladu sa navedenim dat je pregled broja zaposlenih u mikro, mala i
srednja preduzeća, kao i preduzetnika.
Zaposleni u MSP i njihovo uĉešće u ukupnoj zaposlenosti u Crnoj Gori
God.
Preduzetnici
Mikro preduzeća
Mala preduzeća
Srednja preduzeća
UKUPNO MSP
UKUPNO
CG
2005
3.544
2.46 %
19.986
13.85 %
21.393
14.82 %
34.986
24.24 %
79.909
55.36 %
144 340
2006
3.772
2.50 %
22.602
14.99 %
23.361
15.49 %
35.330
23.43 %
85.065
56.41 %
150 800
2007
3.756
2.40 %
25.847
16.53 %
25.749
16.46 %
39.172
25.04 %
94.524
60.43 %
156 408
2008
3.276
1.97 %
30.252
18.20 %
29.422
17.70%
41.595
25.02 %
104.545
62.90 %
166 221
30
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
IZVOR monstat:
Vezano za podatke o uĉešću malih i srednjih preduzeća u BDP: uĉešće malih i srednjih
preduzeća u GDP u periodu 2001-2003. god, prema podacima Monstata se povećavalo sa 34,6%
u 2001. na 46, 25% u 2002. i 58,79% u 2003. godini.
Procjena Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća je da je danas uĉešće MSP u BDP oko
60%.
31
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj zaposlenih u Crnoj Gori po sektorima u %
Statistiĉka klasifikacija ekonomskih djelatnosti u Evropskoj Zajednici „Nace Rev.
1“
2005.
2006.
2007.
2008.
A
Poljoprivreda, lov i šumarstvo
1.93
1.73
1.65
1.59
B
Ribarstvo
0.07
0.08
0.07
0.08
C
VaĊenje ruda i kamena
2.83
2.76
2.40
2.24
D
Proizvodnja
17.99
17.28
16.43
14.64
E
Proizvodnja elektriĉne energije, gasa i vode
3.81
3.73
3.58
3.63
F
GraĊevinarstvo
5.24
4.54
4.25
5.31
G
Trgovina na veliko i malo; opravka motornih vozila, motorcikala i roba za liĉnu
upotrebu i domaćinstvo
16.48
19.63
19.66
19.16
H
Hoteli i restorani
7.70
7.25
7.23
8.81
I
Transport, skladištenje i komunikacije
9.52
8.05
7.26
7.70
J
Finansijsko posredovanje
2.09
2.06
2.01
2.09
K
Trgovina nekretninama, izdavanje i poslovne djelatnosti
3.51
3.92
3.42
3.39
L
Drţavna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje
6.60
6.86
11.24
11.22
M
Obrazovanje
8.99
8.52
8.11
7.76
N
Zdravstvo i socijalni rad
7.76
7.97
7.67
7.43
O
Ostale društvene, socijalne i liĉne djelatnosti
5.49
5.63
5.01
4.95
100.00
100.00
100.00
100.00
144 340
150 800
156 408
166 221
Ukupno
Ukupno zaposlenost
Što se tiĉe uĉešća malih i srednjih preduzeća u BDP, u nastavku dajemo pregled BDP po
djelatnostima kao i pregled broja aktivnih mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Crnoj
Gori (Izvor: Poreska uprava).
Procjena je da je uĉešće MSP u BDP oko 60%.
I.
Broj MSP
Godina
Preduzetnici
Mikro preduzeća
Mala preduzeća
Srednja preduzeća
UKUPNO
2005
1.782
7.047
1.092
355
10.276
2006
1.808
8.172
1.184
358
11.522
2007
1.723
9.845
1.306
395
13.269
2008
1.609
11.852
1.472
424
15.357
32
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Bruto dodata vrijednost po djelatnostima i sa vaţećim cijenama za period 2000-2007, u hiljadama EUR
Nace Rev 1.
A
Poljoprivreda, lov i šumarstvo
B
Ribarstvo
C
VaĊenje ruda i kamena
D
Proizvodnja
E
2005
%
2006
%
2007
%
158468
8.8
177021
8.2
193051
6.9
483
0.0
1165
0.1
918
0.0
26049
1.4
28603
1.3
31511
1.1
148686
8.2
164695
7.7
193056
6.9
Proizvodnja elektriĉne energije, gasa i vode
85821
4.7
88496
4.1
83769
3.0
F
GraĊevinarstvo
54192
3.0
76039
3.5
95700
3.4
G
Trgovina na veliko i malo; opravka motornih vozila,
motorcikala i roba za liĉnu upotrebu i domaćinstvo
190124
10.5
237872
11.1
337018
12.0
H
Hoteli i restorani
53785
3.0
64078
3.0
91454
3.3
I
Transport, skladištenje i komunikacije
171327
9.4
208270
9.7
282629
10.1
J
Finansijsko posredovanje
43854
2.4
64977
3.0
106675
3.8
K
Trgovina nekretninama, izdavanje i poslovne djelatnosti
210961
11.6
245146
11.4
360098
12.8
L
Drţavna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje
166421
9.2
174277
8.1
247263
8.8
M
Obrazovanje
76938
4.2
87545
4.1
102300
3.6
N
Zdravstvo i socijalni rad
82155
4.5
84615
3.9
86845
3.1
O
Ostale društvene, socijalne i liĉne djelatnosti
52602
2.9
54136
2.6
59609
2.1
P
Zaposlenost u privatnim domaćinstvima
0
0.0
0
0.0
0
0.0
-1842
-0.1
-4118
-0.2
-10231
-0.4
1520024
83.7
1752817
81.6
2261665
80.5
294970
16.3
396181
18.4
546283
19.5
1814994
100.0
2148998
100.0
2807948
100.0
„FISIM“
(Indirektno
posredovanja)
mjerene
usluge
finansijskog
Bruto dodata vrijednost (osnovne cijene)
Porezi na proizvode minus subvencije na proizvode
BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (trţišne cijene)
18 Da li postoji okvirni dokument o politici kojim se definiše/koji sadrţi pristup i politiku
vlade prema preduzetništvu/MSP? Precizirajte koji je status tog dokumenta i dostavite
kljuĉne elemente vladine politike prema malim i srednjim preduzećima. Ako to nije sluĉaj,
koji dokumenti se mogu smatrati referentnima za razumijevanje vladine politike u sektoru
preduzetništva/MSP ?
Dokument kojim su definisane ukupne ekonomske reforme je Agenda ekonomskih reformi u Crnoj
Gori 2002-2007. Agendom su definisane i ekonomske reforme u sektoru malih i srednjih
preduzeća i preduzetništva.
Akcenat se stavlja na dalji razvoj stabilnog i stimulativnog ambijenta za razvoj preduzetništva,
odnosno na:
uklanjanje regulatornih i administrativnih barijera za razvoj preduzetništva i biznisa,
pruţanje poslovnog obrazovanja,
33
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
obezbjeĊenje lokalne i fer konkurencije,
poboljšanje pristupa poslovnim informacijama,
poboljšanje pruţanja poslovnih usluga,
olakšavanje pristupa raspoloţivim finansijskim sredstvima,
povećanje konkuretnosti malih i srednjih preduzeća,
osiguranje koordinacije aktivnosti svih institucija kada je u pitanju razvoj preduzetništva.
Nakon Agende ekonomskih reformi 2002-2007. godine, Vlada Crne Gore je uradila Nacionalni
program integracije Crne Gore u EU za period 2008-2012.
U okviru trećeg poglavlja koje se odnosi na Sposobnost preuizimanja obaveza iz ĉlanstva u EU u
dijelu Preduzetniĉke i industrijske politike, definiše se politika malih i srednjih preduzeća sa
aspekta statusa u oblastima zakonodavnog i institucionalnog okvira, kartkoroĉnih i srednjeroĉnih
prioriteta definisanih u skladu sa Evropskom poveljom za mala preduzeća, Akcionim planom za
implementaciju preporuka iz Evropskog parnerstva(2007), Nacionalnim programom za integraciju
Crne Gore u EU, Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010, kao i Programom
eliminisanja barijera za razvoj preduzetništva u Crnoj Gori.
19 Da li je vlada izradila konkretnu strategiju ili akcioni plan za razvoj malih i srednjih
preduzeća? Molimo vas da opišete status tog dokumenta, period i osnovne aktivnosti.
Molimo da pruţite pregled osnovnih dokumenata politike MSP (analiza politike, strategije,
akcioni planovi, propisi)
Vlada Crne Gore je usvojila Politiku Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća 2002-2006. god. ,
ĉiji su osnovni ciljevi:
1) Povećanje broja malih i srednjih preduzeća registrovanih u privatnom sektoru, koja
zvaniĉno posluju;
2) Postizanje veće raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti, povećavajući uĉešće
malih i srednjih preduzeća koja se baziraju na proizvodnji i ne-trgovaĉkim uslugama;
3) Znaĉajno povećati uĉešće malih i srednjih preduzeća u odnosu na mikro-preduzeća u
ukupnoj strukturi preduzeća;
4) Povećati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzeća u ekonomskim sektorima u
kojima Republika Crna Gora zavisi od uvoznih dobara i usluga i povećati uĉešće malih i
srednjih preduzeća u prihodima od izvoza;
5) Povećati uĉešće domaćih malih i srednjih preduzeća u inostranim strateškim savezima i
aranţmanima zajedniĉkih ulaganja (joint ventures) ;
6) Povećati uĉešće malih i srednjih preduzeća u Bruto društvenom proizvodu;
7) Povećati udio malih i srednjih preduzeća u ukupnoj zaposlenosti.
Prioriteti u razvoju malih i srednjih preduzeća odnose se na:
Promovisanje preduzetništva
Pruţanje poslovnog obrazovanja
ObezbjeĊenje lojalne/fer konkurencije
Smanjenje regulative i administrativnih barijera za razvoj poslovanja
Uprošćavanje sistema poslovnog oporezivanja
Ohrabriti formiranje privatnih Poslovnih udruţenja
Poboljšati pristup poslovnim informacijama
Poboljšati pruţanje poslovnih usluga
Olakšati pristup raspoloţivim finansijskim sredstvima.
Nakon Politike Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća 2002-2006. god, Vlada Crne Gore je
usvojila i Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010 u skladu sa Agendom
ekonomskih reformi Vlade Republike Crne Gore, Evropskom poveljom za razvoj malih preduzeća,
34
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Preporukama iz evropskog partnerstva, a u cilju dalje podrške razvoju privatnog biznisa i sektora
malih i srednjih preduzeća.
Osnovni ciljevi Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010 su:
Povećanje broja novih MSP i preduzetnika za 30% do kraja 2010. god. u odnosu na 2006.
god.
Povećanje zaposlenosti u MSP za 20% do kraja 2010. god. u odnosu na 2006. god.
Povećanje uĉešća MSP u izvozu na 30% do kraja 2010. god.
Povećanje uĉešća MSP u BDP na 60% do kraja 2010. god.
Operativni zadaci su:
1) Stvaranje stimulativnog ambijenta za razvoj MSP – eliminisanje biznis barijera,
2) Regulisanje sistema statistiĉkog praćenja sektora MSP,
3) Jaĉanje institucionalne podrške razvoju MSP,
4) Jaĉanje finansijske podrške razvoju MSP,
5) Stimulisanje konkurentnosti i izvoza MSP – internacionalizacija,
6) Podrška MSP kroz stvaranje Javno-privatnog partnerstva,
7) Stimulisanje inovacijske i tehnološke konkurentnosti (R&D projekti),
8) Jaĉanje edukacije i savjetodavnih usluga za MSP,
9) Stimulisati razvoj i korišćenja infomaciono- komunikacionih tehnologija,
10) Promocija preduzetništva,
11) UnapreĊenje dijaloga sa privatnim sektorom.
UraĊen je i Akcioni plan za ostvarivanje zadataka predviĊenih Strategijom, u kojem su definisane
aktivnosti, nosioci, rokovi realizacije pojedinaĉnih aktivnosti.
Aktivnosti se odnose na realizaciju projekata u oblastima: institucionalne podrške (unaprjeĊenje
rada regionalnih/lokalnih biznis centara, formiranje klastera, formiranje biznis inkubatora),
eliminisanju biznis barijera, edukacije (kroz projekte Uĉeniĉko preduzetništvo, razvoj privatnog
sektora, Izbor najboljeg preduzeća, aktivnosti na realizaciji Strategije cjeloţivotnog preduzetniĉkog
uĉenja, edukacija poĉetnika u biznisu i preduzetnika u rastu i razvoju) . U okviru razvojnih
projekata realizuju se projekti finansijska podrška u okviru projekata „Podsticanja preduzetništva“ i
„Grant šeme za refundaciju troškova“ , „Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije“.
Sprovode se aktivnosti na podsticanju konkurentnosti i izvoza i na internacionalizaciji MSP. Jedna
od aktivnosti su i istraţivanja u oblasti malih i srednjih preduzeća, kao i promocija.
Vlada Crne Gore je usvojila Strategiju za cjeloživotno preduzetničko učenje 2008-2013, koja treba
da obezbijedi razvoj ljudskog kapitala, što je od posebnog znaĉaja za kreiranje konkurentne i
dinamiĉne ekonomije, sposobne za odrţivi ekonomski rast, sa odgovarajućim brojem i kvalitetom
radnih mjesta i jaĉom socijalnom kohezijom u Crnoj Gori.
Opšti cilj Strategije za cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje je razvoj preduzetniĉkog duha kroz
ubrzano ostvarivanje napretka u promovisanju preduzetniĉkog naĉina razmišljanja u društvu na
sistematski naĉin i uz efektivne akcije.
Prioritetna podruĉja Strategije su:
1)
2)
3)
4)
Razvoj svijesti o znaĉaju preduzetniĉkog uĉenja za ukupan socio-ekonomski razvoj zemlje
UnapreĊivanje preduzetniĉkog uĉenja u sistemu formalnog obrazovanja
UnapreĊivanje preduzetniĉkog uĉenja u sistemu neformalnog obrazovanja
Praćenje sprovoĊenja i evaluacija preduzetniĉkog uĉenja.
Vlada Crne Gore je usvojila i „Program eliminisanja barijera za razvoj preduzetništva u Crnoj
Gori” , u kojem je data analiza barijera za razvoj biznisa u Crnoj Gori sa sugestijama za njihovo
eliminisanje. Cilj ovog Programa je da pomogne organima drţavne administracije, u izboru
prioritetnih preporuka i prevazilaţenja ovog problema. Program sadrţi analizu poslovnog
okruţenja, svojinskih prava, poreske politike, spoljne trgovine, kreditne politike, trţišta rada,
nelojalne konkurencije i sive ekonomije i okvirno analizira situaciju i trenutne faktore koji mogu
usporiti proces razvoja preduzetniĉkog sektora u zemlji.
35
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Odluĉujući se za sistemski pristup rješavanju ovog problema, donijeta je odluka da se na
godišnjem nivou usvajaju i implementiraju Operativni planovi eliminisanja biznis barijera. Operativni
plan za 2008. godinu obuhvata sljedeće oblasti: registracija privrednih društava, izdavanje
odobrenja za obavljanje djelatnosti, insolventnost privrednih društava, upis prava na
nepokretnostima, planiranje, urbanizam i izgradnju objekata, poreze, uvoz/izvoz i trţište rada.
Formiran je i Savjet za eliminisanje biznis barijera i Operativni tim za eliminisanje biznis barijera.
Tokom 2008. godine odrţane su dvije sjednice Savjeta i 5 sjednica Operativnog tima za
eliminisanje biznis barijera, dok je u 2009. godini unaprijedjen model koordinacije aktivnosti, pa je
do novembra 2009.godine odrţano 5 sjednica Savjeta i veći broj sjednica Operativnog tima, koji se
sastaje po odredjenim sektorima/temama. U narednom periodu, sjednice Savjeta biće redovno
organizovane jednom mjeseĉno.
UraĊena su istraţivanja o:
“Public awareness projekata Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća”
Projekat „Konkurentska pozicija najznaĉajnijh proizvoda crnogorske ekonomije“ 2006. i
2009. godine
U toku je istraţivanje iz oblasti biznis barijera „Challenges facing SME sector in Montenegro“
sprovedeno od strane GTZ.
Zadaci Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010 ukljuĉeni su i u Ekonomsku politiku
Crne Gore za 2008. i 2009. godinu pod poglavljem „Razvoj preduzetništva i malih i srednjih
preduzeća“.
Analizom Ekonomske politike Crne Gore, svake godine (kvartalno i polugodišnje) utvrĊuju se
realizovane aktivnosti i projekti na planu razvoja malih i srednjih preduzeća i planira se nastavak
zapoĉetih i realizacija novih aktivnosti u skladu sa Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća
2007-2010.
Okvirni propisi koji definišu pristup i politiku Vlade Crne Gore prema malim i srednjim preduzećima
su Zakon o privrednim društvima (Sl. list RCG, br. 06/02) , Zakon o izmjenama i dopunama zakona
o raĉunovodstvu i reviziji (Sl. list CG, br. 80/08) , Uredba o bliţim kriterijumima, namjeni i uslovima
dodjele drţavne podrške i pomoći (Sl. list CG, br. 13/08).
20 Ko je ukljuĉen u izradu i sprovoĊenje politike malih i srednjih preduzeća (ministarstva,
agencije, privatni sektor, zainteresovane strane) i na koji naĉin (ukljuĉujući i koji su
mehanizmi konsultacija)?
Vlada Crne Gore odgovorna je za kreiranje i voĊenje politike malih i srednjih preduzeća, koja se
sprovodi kroz relizaciju aktivnosti iz nadleţnosti Ministarstva ekonomije i Direkcije za razvoj malih i
srednjih preduzeća.
Uĉešće u izradi i kasnijem sprovoĊenju razliĉitih vidova podrške malim i srednjim preduzećima
(institucionalne, finansijske, poslovnog obrazovanja, biznis usluga i poslovne saradnje, promocije
preduzetništva malih i srednjih preduzeća) ukljuĉene su druge institucije iz drţavnog i privatnog
sektora: Fond za razvoj, Zavod za zapošljavanje, Privredna komora Crne Gore, Unija poslodavaca
Crne Gore, Montenegro biznis alijansa, Centar za preduzetništvo i ekonomski razvoj, itd.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je osnovana od strane Vlade Crne Gore 2000.
godine i realizuje zadatke koji se odnose na više aspekata podrške razvoju preduzetništva i MSP:
Definisanje strategije razvoja malih i srednjih preduzeća;
Pripremanje i realizacija programa i projekata za razvoj malih i srednjih preduzeća;
Koordinacija programa, mjera i aktivnosti koja se odnose na razvoj malih i srednjih
preduzeća;
36
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Praćenje realizacije programa finansijske podrške za razvoj malih i srednjih preduzeća,
ukljuĉujući inostranu finansijsku podršku, koja je opredijeljena za razvoj malih i srednjih
preduzeća;
Pripremanje i realizacija programa i projekata za podsticanje konkurentnosti i izvoza malih i
srednjih preduzeća;
Davanje struĉne pomoći i uĉestvovanje u pripremanju propisa koja se odnose na razvoj
malih i srednjih preduzeća, posebno radi ostvarivanja ciljeva i standarda koje je propisala
Evropska Unija za razvoj malih i srednjih preduzeća;
Istraţivanje uticaja zakonskih i drugih akata na razvoj malih i srednjih preduzeća;
Pripremanje programa za edukaciju preduzetnika;
Izrada projekta i staranje o organizovanju regionalnih i lokalnih centara za podršku razvoja
malih i srednjih preduzeća;
Predlaganje i obezbeĊenje realizacije specijalnih programa za podsticaj razvoja malih i
srednjih preduzeća (podsticaj razvoja poslovnih anĊela, venĉer kapitala, tehno-ekonomskih
parkova, inkubatora, itd. ) .
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća, kroz svoje aktivnosti obezbjeĊuje podršku postojećim
malim i srednjim preduzećima.
Fond za razvoj Crne Gore je takoĊe jedan od nosioca Vladine politike malih i srednjih preduzeća.
Misija Fonda sadrţana je u podsticanju privrednog razvoja Crne Gore, kroz razvoj privatnog
biznisa i podsticanje preduzetništva i obezbjeĊuje podršku preduzećima koja su izvozno
orijentisana.
Privredna Komora Crne Gore je samostalna, poslovna, struĉna i interesna organizacija preduzeća,
banaka i drugih finansijskih organizacija, organizacija za osiguranje lica i imovine i preduzetnika
koji obavljaju djelatnost na teritoriji Crne Gore. Privredna Komora Crne Gore je ĉlanica ABC
(Asocijacije balkanskih komora) i Asocijacije privrednih komora Jadransko - jonske regije. U okviru
Privredne komore postoje 11 udruţenja meĊu kojima je i Udruţenje malih preduzeća i
preduzetnika.
Zavod za zapošljavanje je nadleţan za podršku poĉetnicima u biznisu i obezbjeĊuje struĉno
osposobljavanje nezaposlenih lica.
Mehanizmi konsultacija izmeĊu institucija koje su nosioci politike malih i srednjih preduzeća se
sprovode kroz aktivnosti Savjeta za eliminisanje biznis barijera, putem Memoranduma o saradnji i
partnerstava:
- Formiran je Savjet za eliminisanje biznis barijera kojim predsjedava potpredsjednik Vlade
Crne Gore. U radu Savjeta uĉestvuju vodeća lica organa uprave i biznis asocijacija
(potpredsjednik Vlade Crne Gore za ekonomsku politiku, ministar ekonomije, ministar finansija,
ministar unutrašnjih poslova i javne uprave, direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih
preduzeća, sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, predsjednik Privrednog suda, predsjednik
Privredne Komore, predsjednik Unije poslodavaca, predsjednik Montenegro Biznis Alijanse).
Savjet za eliminisanje biznis barijera upravlja, kontroliše i obezbjeĊuje sprovoĊenje Programa i
operativnih planova za eliminisanje biznis barijera i drugih poslova koji su od znaĉaja za razvoj
malih i srednjih preduzeća.
- Potpisani su protokoli o saradnji izmeĊu Vlade, Direkcije za razvoj malih i srednjih
preduzeća i Unije poslodavaca Crne Gore i Privredne komore Crne Gore. Najvaţniji aspekti
saradnje se odnose na: stvaranje kvalitetnog poslovnog ambijenta za razvoj trţišne privrede i
preduzetništva, povećanja konkurentnosti preduzeća i podsticanje izvoza, promocija malih i
srednjih preduzeća, razmjena informacija, analiza i istraţivanja, edukacija privrednika i struĉno
usavršavanje sopstvenog kadra, zajedniĉko organizovanje i uĉešće na sajmovima,
obezbeĊivanje uslova za razvoj poslodavaca i preduzetništva, podsticanje razvoja finansijskih
institucija, kao što su garantni fondovi, mikrofinansijske institucije, razvoj regionalnih/lokalnih
biznis centara, biznis inkubatora, tehnoloških parkova, klastera kao instrumenata podrške
razvoju malih i srednjih preduzeća, itd.
37
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
- Vlada Crne Gore formirala je Nacionalno partnerstvo za preduzetniĉko uĉenje. Nacionalno
partnerstvo je ekspertsko tijelo sa zadatkom da prati i analizira stanje u oblasti preduzetniĉkog
uĉenja, te na osnovu toga predlaţe konkretne mjere i pravce za dalji razvoj.
- U okviru Nacionalnog partnerstva za preduzetniĉko uĉenje formiran je Savjet kojeg ĉine
predstavnici: Ministarstva rada, Ministarstva prosvjete i nauke, Direkcije za razvoj MSP,
Univerziteta CG, Uprave za kadrove, Centra za struĉno obrazovanje, Zavoda za školstvo,
Zavoda za zapošljavanje, Unije poslodavaca, Privredne komore, Centra za razvoj NVO.
- Predstavnici nacionalnog partnerstva su ukljuĉeni u procese strateškog planiranja za
razliĉite oblasti (izrada nacionalnog plana za ekonomski razvoj) u dijelu koji se odnosi na
cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje.
21 Koji su glavni instrumenti/sredstva, programi, finansiranje za politiku malih i srednjih
preduzeća? Molimo da procijenite iznos finansijskih sredstava koji je dostupan malim i
srednjim preduzećima preko vlade i drugih donatora (EU, meĊunarodni/bilateralni donatori).
Glavni instrument finansiranja malih i srednjih preduzeća predstavlja:
1) Finansijska podrška malim i srednjim preduzećima putem kredita i to:
a) krediti poslovnih banaka
Poslovne banke su u periodu 2006-jun 2009. ukupno odobrile 4,878,950.00€ kredita.
Tabela: Krediti privrednim društvima u privatnom vlasništvu (u 000 eura, stanje na kraju perioda)
GODINA:
KREDITNA SREDSTVA
2006.
443,582.00
2007.
1,336,170.00
2008.
1,593,928.00
jun 2009.
1,505,270.00
ukupno
4,878,950.00
Izvor: CBCG, Monetarna statistika, aţurirano 19.08.2009.
b) krediti malim i srednjim preduzećima uz podršku Vlade
Od strane Vlade (Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Fonda za razvoj Crne Gore i
Zavoda za zapošljavanje) u periodu 2006-2008. godine ukupno je odobreno 61.480.203,85€.
Tabela: Ukupni pregled odobrenih kredita Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Fonda za razvoji Zavoda za
zapošljavanje u periodu 2006-2008.
GODINA:
UKUPAN IZNOS ODOBRENIH
SREDSTAVA
BROJ ODOBRENIH KREDITA
BROJ OTVORENIH
RADNIH MJESTA
2006.
2,370
27,758,088.00
4,396
2007.
640
12,428,400.00
1,475
2008.
1,076
21,293,715.85
2,169
Ukupno:
4,086
61,480,203.85
8,040
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća kreditnu podršku realizuje kroz programe:
Podsticanje preduzetništva, Podsticanje konkurentnosti i izvoza, Energetska efikasnost i obnovljivi
izvori energije, Podsticanje poĉetnika u biznisu-Start up. Osnovni cilj podrške ovog naĉina
38
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
kreditiranja malih i srednjih preduzeća je obezbjeĊenje povoljnih kreditnih uslova za mala i srednja
preduzeća u odnosu na komercijalne uslove, ali konaĉnu odluku o tome ko će dobiti kredit, kao i
kompletna tehnologiju administracije kredita, sprovode banke.
Tabela: Pregled odobrenih kredita Direkcije za razvoj malih i srednjh preduzeća u periodu 2006-2008.
GODINA:
UKUPAN IZNOS ODOBRENIH
SREDSTAVA
BROJ ODOBRENIH KREDITA
BROJ OTVORENIH
RADNIH MJESTA
2006.
160
3,415,380.00
348
2007.
57
3,620,500.00
422
2008.
79
7,338,111.85
494
296
14,373,992.00
1.264
Ukupno:
Fond za razvoj na osnovu godišnjeg Konkursa, definiše i prezentuje široj javnosti Program opštih
uslova finansijske podrške malim i srednjim preduzećima, na osnovu ĉega MSP mogu da konkurišu
za dobijanje finansijskih sredstava. Fond za razvoj nudi kredite pod povoljnijim uslovima, sa niţom
kamatom, duţim rokom otplate i duţim grace periodom od onog koje nude poslovne banke.
Tabela: Pregled odobrenih kredita Fonda za razvoj u periodu 2006-2008.
GODINA:
UKUPAN IZNOS ODOBRENIH
SREDSTAVA
BROJ ODOBRENIH KREDITA
BROJ OTVORENIH
RADNIH MJESTA
2006.
167
14,141,108.00
694
2007.
55
6,369,000.00
249
2008.
61
8,335,904.00
340
283
28,846,012,00
1.283
Ukupno:
Zavod za zapošljavanje sprovodi Program za kontinuirano stimulisanje zapošljavanja i
preduzetništva u Crnoj Gori.
Kreditna podrška Zavoda za zapošljavanje se sprovodi na osnovu komisionog ugovora sa
konzorcijumom poslovnih banaka.
Tabela: Pregled odobrenih kredita Zavoda za zapošljavanje u periodu 2006-2008.
GODINA:
BROJ ODOBRENIH KREDITA
UKUPAN IZNOS ODOBRENIH
SREDSTAVA
BROJ OTVORENIH
RADNIH MJESTA
2006.
2,043
10,201,600.00
3,354
2007.
528
2,438,900.00
804
2008.
936
5.619,700.00
1,335
3,507
18,260,200.00
5,493
UKUPNO
c) krediti od strane mikrokreditnih institucija
Od strane mikrokreditnih institucija u Crnoj Gori u periodu 2006-jun 2009. ukupno je odobreno
233.516.000,00€.
39
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Tabela: Mikrokreditne finansijske institucije (u 000 eura, stanje na kraju perioda)
GODINA:
IZNOS ODOBRENIH KREDITA
2006.
32,473.00
2007.
52,901.00
2008.
75,822.00
Jun 2009.
72,320.00
Ukupno:
233,516.00
Izvor: CBCG, Monetarna statistika, aţurirano 19.08.2009.
2) Finansijska podrška malim i srednjim preduzećima kroz grantove.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća realizuje projekat Grant šema za refundaciju troškova.
Ovaj model finansiranja predviĊa podršku preduzećima u trţišnom nastupu, pokriće troškova za
marketing aktivnosti i poboljšanju mogućnosti preduzeća za uspješnije voĊenje poslovanja
(uvoĊenjem informacionih tehnologija, itd. ).
U periodu 2007.-2009.god. odobreno je 66 zahtjeva u vrijednosti od 163.136.40€ .
22 Da li je sprovedena ocjena politike MSP, i ukoliko jeste, dostavite osnovne nalaze. Da li
se planiraju ocjene?
U Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010 date su ocjene o sprovoĊenju politike
razvoja MSP, u dijelu Analize postojećeg stanja za period 2002-2006, i to u sljedećim oblastima:
Analiza stanja MSP prije svega sa aspekta broja preduzeća:
Broj registrovanih preduzeća prema Centralnom registru privrednog suda se kretao od 26.114 u
2004. do 29.000 u 2005. i 33.377 na dan 02.02.2007. godine, što ĉini rast od 27,18% u periodu
2004.-2006. god. Prema Monstatu u periodu 2002 – 2006.god. broj preduzeća se povećavao sa
13.401 na 20.2042 (ne raĉunajući preduzetnike koji se ne evidentiraju) što ĉini porast od 33,67%.
Analiza stanja MSP sa aspekta broja broja zaposlenih
Broj zaposlenih u MSP se u periodu 2002. - 2006. povećao, sa 30.861 u 2002. god. na 54.476
(Fond za zdravstvo) na 21.03.2007. što ĉini rast od 73,28%.
Uĉešće zaposlenih u MSP u odnosu na ukupan broj zaposlenih ima tendenciju rasta, tako da se
procentualno uĉešće se povećalo sa 27,11% u 2002. godini na 35,64% u 2006. godini.
Uĉešće malih i srednjih preduzeća u GDP
Uĉešće malih i srednjih preduzeća u GDP u periodu 2001-2003. god, prema podacima Monstata
se povećavalo sa 34,6% u 2001. na 46, 25% u 2002. i 58,79% u 2003. godini.
Uĉešće malih i srednjih preduzeća u izvozu
U periodu od 2002. - 2005. godine, izvoz roba malih i srednjih preduzeća uĉestvovao je 7,31% u
2002. godini da bi se povećao na 24,72% u 2004. god. U 2005. godini izvoz MSP je zabiljeţio blagi
pad na 22,23%. (Izvor podataka: CBCG – Godišnji izvještaji Glavnog ekonomiste 2002 - 2005).
Sistemski ambijent
2
Izvor: Statistički godišnjak Republike Crne Gore 2006.-radni dokument
40
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Poslovni ambijent u Crnoj Gori je znaĉajno pobošljan tokom poslednjih nekoliko godina. Usvojeno
je preko 90 zakona koji se direktno i indirektno odnose na ovu oblast, i koji su u najvećoj mjeri
usaglašeni sa standardima EU.
Crna Gora je u prethodnom periodu sprovela znaĉajne institucionalne reforme u kljuĉnim sektorima
kao što su: fiskalni sistem, finansijski sektori, na trţištu kapitala i rada, u privatizaciji preduzeća itd.
Analiza biznis barijera
Iako je poslovni ambijent u Crnoj Gori znaĉajno pobošljan tokom posljednjih nekoliko godina,
analiza barijera za razvoj MSP u Crnoj Gori pokazuje da su preduzetnici i dalje suoĉeni sa
oteţanim poslovnim okruţenjem. Stoga je neophodno nastaviti sa sprovoĊenjem aktivnosti na
eliminisanju biznis barijera (u oblasti licenciranja odnosno dobijanja dozvola, inspekcija,
graĊevinskog zemljišta i svojinskih prava, fiskalnih opterećenja, sive ekonomije, trţišta rada,
pristupa finansijama, itd).
Analiza institucionalne podrške
Institucionalna podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori ostvaruje se kroz aktivnosti
od strane institucija drţavnog i privatnog sektora (Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća,
Fonda za razvoj, Privredne Komora Crne Gore, Zavoda za zapošljavanje, Unije Poslodavaca Crne
Gore, Centra za preduzetništvo i ekonomski razvoj, Montenegro biznis alijanse) .
Analiza finansijske podrške
Od strane Vlade Crne Gore (Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Fonda za razvoj,
Zavoda za zapošljavanje u periodu 2002-2006) odobrena je kreditna podrška ukupne vrijednosti
preko 78 miliona €, ĉime je otvoreno preko 17.000 radnih mjesta.
U istom periodu od strane komercijalnih banaka privrednim društvima u privatnom vlasništvu i
preduzetnicima odobreno je 1.008.806.000 €, dok su mikrokreditne institucije odobrile ukupno
83.699.563 € kredita.
Poslovno obrazovanje
U periodu 2002-2006. od strane javnog sektora organizovano je 972 razliĉitih programa i ciklusa
edukacije, koje je pohaĊalo više od 14.000 polaznika.
Pruţanje biznis/konsalting usluga, promocija i jaĉanje konkurentnosti malih i srednjih
preduzeća
UraĊene su znaĉajne aktivnosti ĉiji je cilj promocija preduzetništva, domaćih proizvoda i
proizvoĊaĉa, a organizovan je veliki broj konferencija, okruglih stolova, prezentacija i sajmova.
Na planu jaĉanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća pokrenut je projekat Povećanja
konkurentske sposobnosti domaćih preduzeća koji je dao znaĉajan doprinos u poboljšavanju
konkurentnosti domaćih proizvoĊaĉa prije svega u sektorima poljoprivrede (mesna industrija i
stvaranje robnih proizvoĊaĉa) , turizmu i drvopreradi, posebno kod uvoĊenja standarda, promocije i
finansijske podrške preduzećima.
Izvoz i internacionalizacija
U okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća formiran je i poseban Odsjek za podsticanje
konkurentnosti i izvoza koji realizuje aktivnosti u cilju promocije i podsticanja izvoza crnogorskih
preduzeća, u skladu sa strateškim opredjeljenjima definisanih Strategijom podsticanja izvoza Crne
Gore.
Aktivnosti za poboljšanje izvoza crnogorskih malih i srednjih preduzeća kroz obezbjeĊenje pristupa
izvorima evropskih informacija, organizacijama podrške biznisu i Vladinim institucijama i
internacionalizaciji i promociji crnogorskih MSP i privrede u inostranstvu i organizacija poslovnih
misija i bilateralnih poslovnih susreta realizovane su od strane Euroinfo korespodentnog centra.
Putem Evropske povelje za mala i srednja preduzeća, zemlje ĉlanice EU su se obavezale da
kreiraju povoljni poslovni ambijent za MSP. Zemlje zapadnog Balkana usvojile su Evropsku Povelju
za mala preduzeća 2003. godine.
Crna Gora je usvojila Evropsku Povelju za mala preduzeća 2003. godine.
41
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Evropska Komisija i Investment Compact za jugoistoĉnu Evropu Organizacije za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD), uz konsultacije sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i
Evropskom fondacijom za obuku (ETF) pripremaju Izvještaj o napretku zemalja zapadnog Balkana
u sprovoĊenju Povelje za mala preduzeća.
Tabela: Uporedni rezultati ocjene Crne Gore prema Evropskoj povelji za mala preduzeća.
Poglavlje
1*
Preduzetniĉko obrazovanje i obuka
2
2007
2009
2
2.75
Jeftiniji i brţi start-up
3.25
3.5
3
Bolje zakonodavstvo i regulativa
2.25
3.25
4*
Dostupnost vještina
1.5
1.75
5
Poboljšanje on-line pristupa
2.75
2.75
6
Iskorišćavanje jedinstvenog trţišta
3.5
3.25
7*
Oporezivanje i finansije
3.5
3.75
8
Jaĉanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća
2.25
2.25
9
Uspješni modeli e-biznisa i vrhunska poslovna podrška
3
3
10
Razvoj jaĉeg i efikasnijeg predstavljanja malih preduzeća
3.5
3.5
* - uporeĊivanje rezultata iz 2007. i 2009. godine nije moguće, jer je došlo do znaĉajne izmjene indikatora u izvještaju za 2009. godinu
TakoĊe, u Izvještaju o napretku Crne Gore u dijelu Sektorskih politika (Industrija i mala i srednja
preduzeća) navedeno je da se napredak u oblasti razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP)
nastavlja.
O postignutim rezultatima govore sljedeći podaci:
Prema podacima CRPS broj preduzeća je porastao sa 33.377 na kraju 2006. na 40 367 na kraju
2008. ili za 20,9%.
Prema podacima Poreske uprave broj MSP je porastao sa 11.522 na kraju 2006. na 15 357 na
kraju 2008. ili za 33,28% (Cilj je povećanje broja novih MSP i preduzetnika za 30% do kraja 2010.
god. u odnosu na 2006. godinu).
Prema podacima Poreske uprave broj zaposlenih u MSP je porastao sa 85.065 na kraju 2006 na
104 545 na kraju 2008 ili za 22,9% (Cilj je povećanje zaposlenosti u MSP za 20% do kraja 2010.
god. u odnosu na 2006 godini) .
23 Molimo vas da pruţite informacije o tome šta se predviĊa za budućnost u pogledu
politike MSP i šta je u toku (planovi, nacrti (blue prints), rokovi).
Na osnovu analize postojećeg stanja i na osnovu analize ostvarivanja ciljeva definisanih
Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010 kao i na osnovu Evropske povelje za
mala i srednja preduzeća, pripremiće se Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća 2011-2015.
TakoĊe će se uraditi i plan aktivnosti na realizaciji definisanih zadataka ove Strategije.
Uradiće se i Program eliminisanja biznis barijera na osnovu analize aktivnosti koje su se sprovodile
do 2010. godine.
Nastaviće se realizacija aktivnosti definisanih Strategijom za cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje
2008-2013 godine.
Nastaviće se i sprovoĊenje Evropske povelje za mala preduzeća.
42
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
24 Da li postoji poseban pravni okvir za zadruge, zajedniĉke fondove i fondacije? Molimo
objasnite.
Pravni okvir, na osnovu kojeg posluju zadruge u Crnoj Gori, je Zakon o zadrugama (Sl. list SRJ, br.
41/96).
U toku su aktivnosti na izradi novog Zakona o zadrugama u sektoru poljoprivrede, ĉije usvajanje se
oĉekuje poĉetkom 2010. godine.
TakoĊe, u toku su i aktivnosti na izradi Predloga zakona o privatno-javnom partnerstvu i
stambenim zadrugama.
Za sada ne postoji izgraĊen pravni okvir za zajedniĉke fondove i fondacije.
Poslovni ambijent
Stvaranje ambijenta u kome će preduzetnici i porodiĉne firme moći da napreduju i u kome je
preduzetništvo isplativo:
25 Da li se preduzetništvo na bilo koji naĉin izuĉava kao vještina u formalnom obrazovanju
(osnovnom, srednjem i visokom) ili u sistemu struĉnog obrazovanja? Ukoliko je prikladno,
molimo da naznaĉite da li su ovo obavezni ili izborni predmeti u nastavnom planu i
programu?
Vlada Crne Gore je usvojila koncept cjeloţivotnog uĉenja, koji je promovisan u Strategiji
obrazovanja odraslih za period 2005-2015. god. i u Strategiji za cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje
2008-2013. godine sa ciljem razvoja preduzetniĉkog duha kroz ubrzano ostvarivanje napretka u
promovisanju preduzetniĉkog naĉina razmišljanja u društvu na sistematski naĉin i uz efektivne
akcije.
U cilju pruţanja kvalitetne podrške u procesu razvoja i sprovoĊenja preduzetniĉkog uĉenja od
strane donosioca odluka, u septembru 2008. godine Vlada Crne Gore je formirala Nacionalno
partnerstvo za preduzetniĉko uĉenje. Nacionalno partnerstvo je ekspertsko tijelo sa zadatkom da
prati i analizira stanje u oblasti preduzetniĉkog uĉenja, te na osnovu toga predlaţe konkretne mjere
i pravce za dalji razvoj. Predstavnici nacionalnog partnerstva su ukljuĉeni u procese strateškog
planiranja za razliĉite oblasti u dijelu koji se odnosi na cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje.
Nacionalno partnerstvo je sastavljeno od predstavnika relevantnih partnera ukljuĉenih u
preduzetniĉko uĉenje.
U cilju promovisanja Preduzetništva u obrazovanju, uveden je predmet Preduzetništvo u osnovnim
školama i srednjim struĉnim školama, dok se u visokom obrazovanju izuĉava samo na odreĊenim
fakultetima (Ekonomski fakultet, Fakultet za turizam, hotelijerstvo i trgovinu) kao obavezan
predmet.
U osnovnom obrazovanju predmet Preduzetništvo izuĉava se u osmom razredu školovanja kao
izborni predmet, koji je usvojen je od strane Savjeta za opšte obrazovanje u junu mjesecu 2007.
godine. Cilj uĉenja predmeta Preduzetništvo u osnovnom obrazovanju je da se uĉenici upoznaju
sa suštinom preduzetništva, preduzetniĉkim procesom, poslovnom idejom i njenom praktiĉnom
realizacijom. UvoĊenje predmeta Preduzetništvo u osnovnim školama je rezultat ĉetvorogodišnjeg
43
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
projekta "Preduzetniĉki klubovi u osnovnim školama" koji se realizovao u saradnji sa Direkcijom za
mala i srednja preduzeća u periodu od 2003-2007. godine.
Montenegro biznis alijansa (NVO – asocijacija privrednika) i Centar za preduzetništvo i ekonomski
razvoj su uz podršku Ambasade SAD-a 2004. i 2007.godine realizovali projekat Moj biznis.
Publikacija Moj biznis namijenjena je bila uĉenicima trećeg i ĉetvrtog razreda osnovne škole.
Publikacija je distribuirana u 43% osnovnih škola u Crnoj Gori i imala je tiraţ od 20 000 primjeraka.
Projekat je imao za cilj da se djeca ovog uzrasta, ali i njihovi roditelji upoznaju sa osnovnim
ekonomskim pojmovima, da se podstaknu da razmišljaju o biznis idejama, kako da zarade novac i
osnuju porodiĉne firme.
U opštem srednjem obrazovanju - gimnazijama, predmet Preduzetništvo nije zastupljen, dok je u
srednjem struĉnom obrazovanju zastupljen u nastavnim planovima trogodišnjih i ĉetvorogodišnjih
obrazovnih programa kao obavezan ili kao izborni predmet, dok u dvogodišnjim obrazovnim
programima nije zastupljen. Cilj ovog predmeta je da uĉenici steknu znanja o biznis ideji i biznis
planu, osnivanju i radu preduzeća, da se osposobe za timski rad i za primjenu moderne vrste
komunikacija.
U trogodišnjem struĉnom obrazovanju u Crnoj Gori uĉenici se školuju za 28 zanimanja, pri
ĉemu je nastavni predmet Preduzetništvo zastupljen u 15 programa kao obavezan struĉno-teorijski
predmet što predstavlja 53,5% od ukupnog broja programa, dok u preostalih 13 obrazovnih
programa nije zastupljen u nastavnim planovima (oko 46,3% ukupnog broja programa). Nastavni
predmet zastupljen je sa fondom od 72 ĉasa, dok u nekim nastavnim planovima sa fondom od 36
ĉasova u toku školske godine.
U ĉetvorogodišnjem struĉnom obrazovanju uĉenici se školuju za 53 zanimanja, nastavni
predmet Preduzetništvo zastupljen je kao obavezan struĉno-teorijski predmet u 18 programa
odnosno 33,9% od ukupnog broja programa, kao izborni predmet u 13 programa što predstavlja
24,5% od ukupnog broja programa, dok u 22 obrazovna programa nije zastupljen, što predstavlja
41,5% od ukupnog broja obrazovnih programa. Nastavni predmet Preduzetništvo realizuje se sa
fondom ĉasova od 72 ĉasa u toku školske godine.
U okviru srednjeg obrazovanja realizuju se i posebni projekti koji doprinose razvoju preduzetniĉkih
znanja i vještina.
ECO NET projektom obuhvaćene su srednje ekonomske škole, odnosno srednje škole koje
realizuju obrazovne programe iz podruĉja rada ekonomija, pravo i administracija. U obrazovnim
programima Ekonomski tehniĉar i Tehniĉar marketinga i trgovine, uveden je predmet "Preduzeće
za vjeţbu" na trećoj godini školovanja sa godišnjim fondom od 144 ĉasa. Projekat sprovodi
KulturKontakt – Austrija u saradnji sa Ministarstvom prosvjete i nauke poĉev od 2004 godine.
Nastavni predmet Preduzeće za vjeţbu se do školske 2008/2009 godine realizovao kao vannastavna aktivnost a od školske 2009/2010 godine realizuje se kao obavezan predmet. U okviru
projekta osposobljeno je 40 nastavnika za implementaciju ovog nastavnog predmeta, 16
nastavnika trenutno prolazi obuku, dok je 10 nastavnika osposobljeno za multiplikatore.
Projekat "Uĉeniĉko preduzeće", u šest srednjih škola, realizuje Direkcija za razvoj malih i srednjih
preduzeća u saradnji sa norveškom neprofitnom organizacijom Business Inovation Programs (BIP)
sa ciljem da uĉenici steknu znanja iz oblasti biznisa, unaprijede vještine neophodne za voĊenje
biznisa (samopouzdanje, inicijativnost, inovativnost, timski rad, kreativnost), da se unaprijedi
obrazovni proces i omogući poboljšanje zapošljavanja uĉenika srednjih škola. Program je
zamišljen kao van-nastavna aktivnost. U okviru projekta 12 nastavnika je osposobljeno za
realizaciju ovog projekta.
UvoĊenje praktiĉnog, edukativnog programa iz oblasti ekonomije u petnaest srednjih škola u Crnoj
Gori, sa ciljem da se kod uĉenika razviju poslovno analitiĉke vještine i sposobnosti donošenja
poslovnih odluka sprovodi nevladina organizacija Junior Achivement Crna Gora poĉev od 2002.
godine. U okviru ovog projekta realizuju se tri programa: Biznis etika, Kompani program i
Simulacija menadţmenta (eng. Management Simulation Exercise - MESE).
Na nivou višeg i visokog obrazovanja se izuĉava u sklopu više predmeta na matiĉnim
institucijama ekonomske profilacije na akademskim i primijenjenim studijama.
44
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Na Ekonomskom fakultetu je 1995. godine uveden PMB reţim studija (PMB - Preduzetništvo,
Menadţment, Biznis) sa razliĉitim usmjerenjima na završnoj godini studija, meĊu kojima znaĉajno
mjesto zauzima smjer Preduzetništvo i preduzetniĉke finansije. Pored toga, na Studijama
menadţmenta u Podgorici je od 2004. godine Preduzetništvo obavezan predmet za sve studente
bez obzira na usmjerenje. Na Fakultetu za turizam, hotelijerstvo i trgovinu, na smjeru za turistiĉki i
hotelski menadţment, predmet Preduzetništvo u turizmu i hotelijerstvu postoji od 2004/05 godine u
sklopu druge godine redovnih studija.
U Crnoj Gori su 1992. godine osnovane Postdiplomske studije „Preduzetniĉka ekonomija“ sa
preduzetništvom kao jednim od baziĉnih predmeta i idejom preduzetništva kao jednom od
osnovnih ideja ĉitavih studija.
26 Što se tiĉe obrazovanja u oblasti preduzetništva na nivou univerziteta u vašoj zemlji: Da
li postoje konkretna akademska zvanja u oblasti preduzetništva, tj. da li se diploma u oblasti
preduzetništva moţe steći kao osnovni cilj studijskog programa o kome je rijeĉ?
U sistemu visokog obrazovanja ne postoje konkretna akademska zvanja u oblasti preduzetništva,
već se studentima prenose ova znanja na studijama ekonomije, mendţmenta i biznisa,
menadţmenta u pomorstvu, graĊevinarstvu, ţivotnoj sredini. Diploma preduzetništva se kao takva
ne stiĉe kao osnovni cilj studijskog programa ni u jednom od tri ciklusa visokog obrazovanja
(osnovne, postdiplomske i doktorske studije) akademskih studijskih programa i dva ciklusa
obrazovanja (osnovne i postdiplomske studije) primijenjenih studijskih programa.
27 Van formalnog obrazovanja i obuke, da li postoje neke druge inicijative za podsticanje
preduzetništva (pomoću medija, manifestacija, lokalnih partnera, znaĉajnih inicijativa samih
kompanija itd.) ukljuĉujuĉi i ţensko preduzetništvo, pomoć imigrantima koji ţele da postanu
preduzetnici i podrška prenosu poslovanja?
U tri najznaĉajnija dokumenta za oblast obrazovanja odraslih u Crnoj Gori,
1) Strategiji obrazovanja odraslih Crne Gore 2005-2015. godine,
2) Planu obrazovanja odraslih 2006-2010. godine,
3) Strategiji za cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje 2008-2013. godine koja je pripremljena
u skladu sa novom Nacionalnom strategijom za zapošljavanje i razvoj ljudskih resursa za
period 2007-2011. i dokumentom za raspravu ''Razvoj ljudskih resursa – Crna Gora 2017.
godine'' , obrazovanje i usavršavanje preduzetnika zauzima znaĉajno mjesto i jedan je od
prioritetnih ciljeva.
Centar za struĉno obrazovanje je pripremio Program obrazovanja za sticanje preduzetniĉkih
znanja i vještina koji je usvojio Savjet za obrazovanje odraslih.
Osnovni cilj Programa je da polaznici steknu osnovna preduzetniĉka znanja i vještine, tj. osnovne
preduzetniĉke kompetencije. Program se sastoji iz 4 modula:
Modul I Start up – Biznis ideja i biznis plan
Modul II Osnivanje privrednog društva
Modul III Upravljanje privrednim društvom
Modul IV Poslovanje privrednog društva.
U okviru projekta ECO NET koji realizuje Kultur Kontakt Austrija organizovana je obuka trenera za
obrazovanje odraslih iz oblasti preduzetništva iz 4 crnogorske opštine (po regionalnom principu) :
Berane, Bijelo Polje, Nikšić i Podgorica. Kao jedan od segmenata obuke organizovana je i pilot
faza izvoĊenja seminara sa realnom ciljnom grupom preduzetnika, nezaposlenih lica i dr. Seminari
su planirani u saradnji sa Zavodom za zapošljavanje i lokalnim biroima rada, sa ciljem
prilagoĊavanja tema seminara realnim potrebama trţišta rada.
45
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Realizovana su 3 modula u trajanju od po tri dana:
-
Modul 1 Busines Start up – u okviru kojeg se prenosi osnovno znanje koje je neophodno za
uspješan start samostalnosti.
Modul 2 Menadţment u malim preduzećima. Cilj modula je prenošenje znanja o
najrazliĉitijim tehnikama manadţmenta i marketinga za mala preduzeća
Modul 3 Kancelarijsli rad u malim preduzećima, u kojem se obraĊuju sluĉajni ciljevi u cilju
uĉenja meĊuzavisnosti u toku rutinskog rada tj. sklapanja poslova (od upita, preko
narudţbe, do raĉuna i plaćanja) . Posebno se stavlja naglasak na neregularnosti i razliĉite
mogućnosti sklapanja ugovora.
I pored velikog broja aktivnosti koje doprinose podizanju svijesti o znaĉaju i ulozi preduzetništva,
razvijanju preduzetniĉke kulture i pruţanju podrške za zapoĉinjanje posla, u neformalnom
obrazovanju, ne postoji kontinuitet i ograniĉeno je uglavnom na lica sa evidencije Zavoda za
zapošljavanje. Osim zavoda, koji po obimu sredstava namijenjenim u ove svrhe daleko prednjaĉi u
Crnoj Gori, doprinos razvoju preduzetniĉkog uĉenja u neformalnom obrazovanju daju i sljedeći
partneri koji organizuju niz seminara i radionica iz podruĉja finansija, menadţmenta, marketinga,
poslovnih komunikacija, prodaje, upravljanja projektima, upravljanja ljudskim resursima i dr. a sve
radi povećanja produktivnosti, amortizacije promjena, povećanja prilagodljivosti ljudi na promjene i
postizanja ukljuĉenosti što većeg broja ljudi u ekonomski i društveni ţivot:
Privredna komora Crne Gore,
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća,
Fond za razvoj,
Kanclerija za rodnu ravnopravnost na planu unapreĊenja ţenskog preduzetništva,
Nevladine organizacije (Unija poslodavaca, Montenegro biznis alijansa, Centar za
preduzetništvo i ekonomski razvoj, Biznis strat up centar Bar, Centar za razvoj nevladinih
organizacija),
Poslodavci.
Organizovan uticaj Zavoda za zapošljavanje Crne Gore na funkcionisanje trţišta rada ostvaruje se
u i pruţanju edukativnih usluga za nezaposlena lica u cilju razvijanja njihovih preduzetniĉkih
vještina. Zavod je formirao tri Centra za obuku odraslih:
Centar za obuku u Beranama je formiran s ciljem da se ublaţi veliki deficit na trţištu rada,
prvenstveno sjeverne regije (a kasnije i šire na teritoriji Crne Gore i regiona) , u oblasti
drvoprerade kao i drugih djelatnosti u kojima poslodavci budu iskazivali potrebe.
Centar za obuku u Herceg Novom formiran je s ciljem da zadovoljava potrebe
poslodavaca na Crnogorskom primorju za obuĉenom radnom snagom, prvenstveno u toku
turistiĉke sezone, ĉime se doprinosi smanjenju nezaposlenosti i povećanju kvaliteta ponude
radne snage iz ove razvojno prioritetne grane.
Centar za obuku u Podgorici je formiran s ciljem da zadovolji potrebe poslodavaca za
obuĉenom radnom snagom iz oblasti graĊevinarstva i zanatstva, kao i informatiĉkog
opismenjavanja. Oprema Centra za obuku smještena je u prostorijama Srednje struĉne
škole „Marko Radević” u Podgorici (za graĊevinarstvo i zanatstvo) i Biroa rada Podgorica
(za informatiku).
Obuka nezaposlenih lica se odvija po verifikovanim programima obuke, uz praćenje i kontrolu
ĉitavog toka obuke, kao i završnog ispita, dok se obuka trenera realizuje uz pomoć VET projekta i
GRONE škole iz Libeka-Njemaĉka.
Uz pomoć VET projekta uraĊena je i „Strategija rada i razvoja Centara za obuku u Crnoj Gori”,
kao i tri istraţivanja: ”Analiza potreba za obukom i struĉnim usavršavanjem radne snage na
Crnogorskom primorju u sektoru turizam i ugostiteljstvo” , ”Analiza potreba za obukom i struĉnim
usavršavanjem radne snage u sjevernoj regiji u sektoru drvoprerade” i ”Analiza potreba za obukom
i struĉnim usavršavanjem radne snage u centralnoj regiji iz oblasti graĊevinarstva” .
U okviru projekta Vlade Crne Gore ”Stimulisanje zapošljavanja u Crnoj Gori – s akcentom na
sjeverni region i ugroţene kategorije stanovništva – Posao za vas”, pored finansiranja projekata za
mala i srednja preduzeća, omogućene su razliĉite vrste obuka kako za nezaposlena lica, tako i za
mlade menadţere.
46
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Cilj ovog Programa je ostvarivanje brţeg razvoja manje razvijenih opština zasnovanog na
stimulisanju preduzetništva, kako bi se one profilisale kao povoljne sredine za biznis i ostvarili
multiplikativni efekti u pogledu povećanja broja malih i srednjih preduzeća, smanjenju
nezaposlenosti, povećanju ţivotnog standarda graĊana, a svim tim uticalo na uravnoteţeniji
regionalni razvoj Crne Gore.
Program pruţanja usluga poslovnog konsaltinga - BAS program (Business Advisory Services) ,
pomaţe razvoj malih i srednjih preduzeća, a uporedo sa podrškom preduzećima, BAS program
pomaţe podizanje nivoa kompetentnosti domaćih konsultanata i unapreĊuje kvalitet usluga koje
oni pruţaju preduzećima. Za projekte, tj. preduzeća u seoskim, manje razvijenim regionima i
preduzećima kojima upravljaju ţene, procenat pomoći od strane BAS Programa iznosi od 75% 90% vrijednosti projekta. Za druga privatna preduzeća BAS program obezbjeĊuje do 6,400 eura ili
najviše 70% troškova pojedinaĉnog projekta, dok ostatak snosi preduzeće. Do sada je realizovano
preko 200 raznih projekata uz angaţman oko 70 lokalnih konsultantskih firmi i pojedinaca.
Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG) je pokrenula inicijativu za formiranje lokalnih socijalnih
savjeta u svim opštinama u Crnoj Gori u skladu sa Zakonom o Socijalnom savjetu. Rezultat je
usklaĊivanje akata o osnivanju sa novim Zakonom o Socijalnom savjetu, osmišljavanje sastava
predstavnika poslodavaca u ovim tijelima, s ciljem predstavljanja i jaĉanja razvoja preduzetništva i
privreĊivanja, te kreiranja politike zajedniĉkog djelovanja i razvoja tripartizma u opštinama.
Organizovan je projekat Prvi sajam zapošljavanja „Preko veze 2008“ sa ciljem da kompanije
na jednostavan, brz i efikasan naĉin doĊu do potrebnih kadrova, ĉime ovakav dogaĊaj direktno
pomaţe u rješavanju problema nezaposlenosti, utiĉe na razvoj i izgradnju konkurentnosti
crnogorske privrede.
UPCG je zakljuĉila Sporazum o saradnji sa Udruţenjem zaposlenih ţena „Ţena danas“ (2008.
god. ). Cilj sporazuma je da se zajedniĉkim djelovanjem kroz socijalni dijalog, uz meĊusobno
uvaţavanje i poštovanje statutarnih i programskih opredjeljenja, UPCG i Udruţenje „Ţena danas“
angaţuju na ostvarivanju boljeg i kvalitetnijeg radno-pravnog i socijalnog poloţaja zaposlenih ţena.
Upravo se privodi kraju institucinalizovanje, odnosno formiranje Asocijacije poslovnih ţena CG
(uz finansijsku pomoć GTZ-a, a struĉnu pomoć UPCG) ĉija Osnivaĉka skupština i izbor
predsjednice Asocijacije su okonĉani 2009. godine.
U okviru Privredne komore Crne Gore je organizovan i Odbor za ţensko preduzetništvo sa
ciljem promocije i podsticanja ukljuĉivanja ţena u preduzetniĉko poslovanje. Ovaj odbor saraĊuje
sa meĊunarodnim partnerima u cilju promocije i razmjene znanja i iskustava ţenskog
preduzetništva.
U cilju afirmacije i promocije preduzetništva Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća već ĉetiri
godine organizuje izbor Najboljeg preduzeća godine. Cilj ovog Projekta je da uz medijsku
promociju podstiĉe razvoj preduzetništva i promociju preduzetniĉkih uspjeha kroz stvaranje
pozitivne ”preduzetniĉke klime”, koja nagraĊuje uspjeh putem javnih priznanja.
Projekat "Made in Montenegro", koji se realizuje od 2003. godine, fokusira se na institucionalnu
kampanju koja, generalno, promoviše potencijale Crne Gore, domaće proizvode i proizvoĊaĉe. U
toku realizacije kampanje koja promoviše potencijale Crne Gore, domaće proizvode i proizvoĊaĉe,
unapreĊenje marketing funkcije, fokus je bio na promociju kroz sajamske nastupe. U cilju
promocije i razvoja preduzetništva već 11 godina organizuje se Sajam malih i srednjih
preduzeća.
Kroz manifestaciju Festival obrazovanja odraslih (koji se organizuje od 2001. godine) ĉiji je
glavni organizator Centar za struĉno obrazovanje u saradnji sa socijalnim partnerom, a koja se
organizuje svake godine, promoviše se uloga i znaĉaj obrazovanja i usavršavanja iz oblasti
preduzetništva kroz razliĉite aktivnosti.
Biznis start up centar Bar u saradnji sa lokalnim partnerima obavlja razne aktivnosti podsticanja
preduzetništva:
1) organizovanje obuke za sticanje i unapreĊivanje poslovnih vještina (neformalno
obrazovanje)
47
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2) organizuje takmiĉenja za najbolje biznis planove u kojima se pobjednicima omogućava:
besplatna registracija, mentor i 50 sati konsultantskih usluga, mikro-krediti po povoljnim
stopama i poslovne prostorije u Biznis Inkubatoru
3) kroz Entraprise Europe Network promoviše se prenos poslovanja i pruţa se pomoć
lokalnim firmama koje traţe partnere iz EU – bilo da se radi o prenosu novih tehnologija ili o
poslovnoj saradnji.
Partneri su: Opština Bar, Fakultet za turizam, Srednja ekonomska škola, Kulturni centar, Udruţenje
privrednika, Montenegro Biznis Alijansa, Zavod za zapošljavanje.
Vaţeći propisi Crne Gore izjednaĉavaju, u pogledu bavljenja privrednim aktivnostima, domaća i
strana pravna lica, odnosno preduzetnike. Nova regulativa je, u pogledu zapošljavanja i rada
stranaca, obezbjedila evropske standarde kada je u pitanju mogućnost stranca da se zaposli,
odnosno radi u Crnoj Gori, ako ima:
-
radnu dozvolu,
odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak,
zakljuĉen ugovor o radu, odnosno graĊanskopravni ugovor
da je obveznik za prijavljivanje prijavio rad stranca saglasno zakonu.
UPCG je po (za rad stranaca) aktuelnim privrednim djelatnostima (graĊevinarstvo, turizam,
poljoprivreda i trgovina) organizovala niz instruktivnih seminara, u zajednici sa Ministarstvom rada i
socijalnog staranja, Ministarstvom unutršnjih poslova i javne uprave i Zavodom za zapošljavanje, u
povodu mogućih dilema i nedoumica iz osnova primjene Zakona o zapošljavanju i radu stranaca i
Zakona o strancima.
Sve ove aktivnosti su medijski dobro propraćene, kao što je i ove godine npr. bila aktivnost
organizovana od strane partnera iz Nacionalnog partnerstva za preduzetniĉko uĉenje – Direkcije
za mala i srednja preduzeća i Privredne komore Crne Gore - konferencija ”Podrška razvoju malih i
srednih preduzeća” u Okviru inicijative Evropske komisije Prva evropska nedelje malih i srednjih
preduzeća 2009 (1st European SME Week 2009), kako bi se promovisalo preduzetništvo u svim
zemljama Evrope.
Mediji redovno prate aktivnosti iz ove sfere, a Privredna komora Crne Gore i Zavod za
zapošljavanje imaju i posebne TV i Radio emisije u kojima se promovišu ove aktivnosti.
28 Molimo vas da opišete vašu strategiju biznis inkubatora i koliki je napredak do sada
postignut.
U skladu sa utvrĊenim ciljevima iz Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća, jedan od
instrumenata na planu jaĉanja institucionalne podrške malim i srednjim preduzećima predstavlja i
formiranje biznis inkubatora, naroĉito imajući u vidu njihov znaĉaj u podsticanju preduzetniĉkog
duha i implementacije naprednih biznis ideja. U tom smislu, planirano je da se u Crnoj Gori
formiraju najmanje 3 biznis inkubatora, i to po jedan u juţnoj, srednjoj i sjevernoj regiji. Za sada su
oformljeni inkubatori u juţnoj i središnjoj regiji i u toku su aktivnosti na formiranju inkubatora u
sjevernoj regiji.
Vlada Crne Gore posredstvom Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Glavni grad
Podgorica formirali su prvi biznis inkubator iz oblasti informacione tehnologije (IT) u Crnoj Gori pod
nazivom d.o.o ”Inventivnost”. Realizacija projekta se sprovodi i uz podršku Evropske komisije, i
holandske Vlade preko organizacije SPARK kroz program za podršku Balkanske regije (središnja
regija).
IT inkubator pretenduje da bude pionir razvoja malih preduzeća koja će doprinijeti podizanju
preduzetniĉke svijesti i stvaranju atmosfere za pokretanje i drugih projekata sliĉne vrste u našoj
drţavi.
Crna Gora je izradila Strategiju razvoja informacionog društva kojom se definiše razvoj ICT servisa
u raznim oblastima u skladu sa vizijom razvoja Evrope.
48
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
IT inkubator u Podgorici trenutno ima 5 timova stanara, sa 12 zaposlenih.
Njima je obezbijeĊeno pod povoljnim uslovima korišćenje poslovnog prostora (do 5 godina),
opreme, dodatna obuka i treninzi kao i konsultantska podrška koja obuhvata struĉne savjete,
istraţivaĉke podatke i svu neophodnu logistiku.
Stanarima su obezbijeĊene dvije vrste obuka:
osnovno biznis obrazovanje (otpoĉinjanje sopstvenog biznisa, pisanje biznis plana,
registracija preduzeća, pravna regulativa i sl. ) ,
struĉno obrazovanje (razvijanje softvera za izradu web prezentacija, izdavanje
informatiĉkog ĉasopisa, pruţanje outsourcing usluga, kriptovanje/zaštita podataka).
Podrška se pruţa mladim ljudima iz oblasti informacionih tehnologija koji će raditi na razvoju
poslovnih rješenja iz oblasti softverskog inţenjerstva i e-biznisa. Osim toga, IT inkubator doprinosi
povezivanju Univerziteta i trţišta, kao i Umreţavanju sa inkubatorima u regionu i inostranstvu.
Biznis inkubator Bar su osnovali NVO Spark iz Holandije preko Biznis Start up centra i Opština
Bar, sa još devet partnera (juţna regija). Ovaj Inkubator opšteg karaktera ima 5 stanara i
zapošljava 21 lice.
Pored uobiĉajenih prostornih i konsultantskih usluga koje inkubator pruţa, istiĉu se usluge
besplatne registracije preduzeća i pristup bankarskim kreditima.
Inkubator Bar i Biznis Start up centar kontinuirano sprovode takmiĉenje za najbolji biznis plan, pri
ĉemu 30 biznis planova dobija besplatnu registraciju i 100 sati konsultacija, 10 najboljih dobija
mikro kredite do 10.000€ pod povoljnim uslovima, dok su za njih 5 ponuĊene prostorije i usluge
inkubatora.
Zbog povećanja broja stanara predviĊeno je proširenje kapaciteta pri ĉemu će nove prostorije imati
mogućnost kapaciteta za preko 30 preduzeća.
Do sada je BSC Bar postigao sljedeće rezultate: U 2007. godini programom je podrţano 17
preduzetnika, novo-osnovano 12 firmi koje zapošljavaju 60 osoba, 6 firmi u inkubatoru. U 2008.
godini programom je podrţano 28 firmi, novo-osnovano 13 firmi, 5 firmi u inkubatoru. U 2009.
godini 15 firmi uĉestvuje u takmiĉenju za najbolji biznis plan.
U toku su aktivnosti na formiranju biznis inkubatora i u Beranama (sjeverna regija), u saradnji sa
Opštinom Berane, organizacijom Caritas– Luksemburg i Direkcijom za razvoj malih i srednjih
preduzeća. Biznis plan je uraĊen, kao i nacrt graĊevinskih radova za novi objekat, u kojem bi bio
smješten inkubator.
Ovaj projekat je podrţan i u okviru IPA 2008 - Projekat „Improving Business Environment for
Small and Rural Enterprises“.
Da bi se obezbijedilo da preduzetnici koji poštuju propise a koji su se suoĉili sa steĉajem,
dobiju drugu šansu:
29 Da li postoje mjere koje diskriminišu preduzetnike koji su se u nekom ranijem poduhvatu
suoĉili sa steĉajem? U kojim oblastima (pristup javnim nabavkama, pristup javnim
fondovima, pristup programima javne pomoći)
Steĉaj preduzetnika ureĊen je takoĊe, Zakonom o insolventnosti privrednih društava kojim se u
ĉlanu 3 stav 1 taĉka 3 propisuje da se ovaj zakon odnosi i na fiziĉka lica koja se bave privrednom
djelatnošću (preduzetnici) .
Ovaj zakon ne propisuje mjere kojima se diskriminišu preduzetnici nad kojima već voĊen steĉajni
postupak.
49
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
30 Da li se na preduzetnike u steĉaju primjenjuju zabrane ili ograniĉenja, nakon što se
steĉajni postupak završio? Koje su to i koliko dugo traju?
Zakonom o insolventnosti privrednih društava za preduzetnike u steĉaju propisuju se mjere i
zabrane za vrijeme trajanja steĉaja, kao i za ostale subjekte steĉajnog postupka (pravna lica i
privredna društva koja nemaju svojstvo pravnog lica – ortakluk i komandidtna društva), dok se
nakon zakljuĉenja steĉajnog postupka ne propisuju nikakve zabrane i ograniĉenja.
31 Da li postoje politike koje promovišu novi poĉetak za preduzetnike koji poštuju propise a
koji otišli pod steĉaj?
Ne postoje politike koje promovišu novi poĉetak za preduzetnike koji poštuju propise, a koji su otišli
pod steĉaj.
32 Da li postoji planirano vrijeme kada treba da se okonĉaju svi pravni postupci da bi se
likvidirala firma u sluĉaju steĉaja preduzetnika koji ne krše propise? Koje je prosjeĉno
vrijeme izmirenja obaveza? Da li se radi o potpunom ili djelimiĉnom izmirenju obaveza?
Zakonom o insolventnosti privrednih društava propisuje se da je steĉajni postupak hitan i ovo
osnovno naĉelo odnosi se na sve subjekte steĉajnog postupka, pa i na preduzetnike.
Nijesu propisani rokovi u kojima se moraju okonĉati svi postupci u steĉaju i sam steĉajni postupak,
ali postoje precizni rokovi za postupanje steĉajnih organa (sudova i steĉajnog upravnika), koji su
za steĉajnog upravnika prekluzivni i njihovo nepoštovanje sankcionisano je i pravom na naknadu
materijalne štete.
Izrada propisa prema principu „Mislite najprije na male“ i pojednostavljivanje regulatornog
okruţenja
33 Da li su procijenjenji uticaji zakonodavstva vaše zemlje na poslovni ambijent, a naroĉito
na mala preduzeća? Ukoliko nisu, da li planirate da pokrenete takvu procjenu? Ako je
odgovor potvrdan, molimo da dostavite pregled glavnih nalaza i naknadnih aktivnosti koje
je vlada preduzela.
Strategijom upravne reforme Crne Gore 2002-2009. godine, predviĊeno je uspostavljanje sistema
analize efekata propisa.
Odlukom o osnivanju Savjeta za eliminisanje biznis barijera uvedena je obaveza analize novog
propisa od strane Savjeta, koji dostavlja svoje mišljenje predlagaĉu propisa. Mišljenje Savjeta za
biznis barijere je vaţno pri utvrĊivanju konaĉnog teksta predloga propisa.
Dalji razvoj na eliminisanju biznis barijera treba da podrazumijeva sistemsko preispitivanje svih
propisa kojima se reguliše privreda kako bi se eliminisali suvišni, nefunkcionalni i zastarjeli propisi,
skratili rokovi u kojima organi uprave postupaju po zahtjevu stranaka, te smanjili troškovi koji po
tom osnovu opterećuju privredne subjekte. Revizija ovih propisa predstavljala bi svojevrsnu
giljotinu kojom bi se iz pravnog sistema iskljuĉili propisi koji ometaju ekonomski razvoj. Ovo
50
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
konkretno znaĉi da je potrebno da svi organi uprave saĉine popis i izvrše provjeru svih procedura
iz njihove nadleţnosti koji se odnose na poslovanje privrednih subjekata. Sve evidentirane
procedure treba analizirati i svrstati ih u kategorije, odnosno kao one koje treba: zadrţati
nepromijenjene, zadrţati izmijenjene ili ukinuti, i kreira se jedinstvena lista procedura koje su
„prošle test“ . Odnosna lista predstavljala bi svojevrsni Registar, koji mora biti javno dostupan i koji
će omogućiti svim zainteresovanim subjektima da veoma lako doĊu do informacija kakve sve
procedure (dozvole, odobrenja, prijave, saglasnosti i sl.) moraju ispuniti u obavljanju poslovne
djelatnosti, pred kojim organom i u kakvom postupku, koji je pravni osnov (npr. zakon, pravilnik) za
odnosnu proceduru, koliko će ih to koštati, koje je dokumente potrebno priloţiti, te koliko je
potrebno ĉekati da se odreĊeni postupak okonĉa.
Po pitanju novih propisa, buduće aktivnosti će biti usmjerene na uvoĊenje i punu implementaciju
RIA-e u pravni sistem Crne Gore. Vlada Crne Gore, po pitanju uvoĊenja RIA-e saradjuje sa
Svetskom bankom – IFC. Naime, u toku je izrada projekta koji podrazumijeva implementaciju tri
komponente – „giljotinu“ propisa, indikatore iz Izvještaja o lakoći poslovanja i uvoĊenje RIA.
Vlada je 5. novembra 2009.godine usvojila Izvještaj o realizaciji upravne reforme u 2009.godini.
Zaduţeno je Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave da za poĉetak 2010.godine pripremi
Akcioni plan za nastavak reforme drţavne uprave za period 2010-2012.godina, koji će razraditi sve
gorenavedene procedure.
34 Koji postupci postoje da bi se procijenio uticaj novog zakonodavstva na poslovanje?
Poslovnikom o radu Vlade Crne Gore (Sl. list CG, br. 48/09) ĉlanom 39 predviĊeno je da, u
proceduri donošenja svih propisa koje organi drţavne uprave dostavljaju Vladi Crne Gore na
usvajanje, Ministarstvo finansija – Odjeljenje za unaprijeĊenje poslovnog ambijenta daje mišljenja
sa aspekta uticaja tog propisa na poslovni ambijent (ovo mišljenje priprema se u skladu sa
ocjenama Savjeta za eliminisanje biznis barijera). Navedeno znaĉi, da nijedan propis ne moţe biti
razmatran na sjednicama Vlade Crne Gore, ukoliko nema pozitivno mišljenje Ministarstva finansija
(ne samo ocjenu fiskalnog uticaja, već i ocjenu uticaja na biznis ambijent). Na ovaj naĉin se
pokušavaju, u inicijalnoj fazi donošenja propisa, otkloniti eventualne biznis barijere koje neki novi
propis donosi.
Ovakva praksa se moţe posmatrati kao faza prethodnica za RIA-e i predstavlja vrstu pripreme i
zakonodavstva i administracije prije njenog konaĉnog uvoĊenja.
35 Koje je mjere preduzela vaša vlada s ciljem da se usvoje administrativna dokumenta koja
su pogodna za upotrebu?
Vlada Crne Gore je u oktobru 2007. godine, usvojila Program eliminisanja biznis barijera. Na istoj
sjednici usvojen je Zakljuĉak, koji predviĊa da se na godišnjem nivou usvajaju operativni planovi
eliminisanja biznis barijera koji će sadrţati konkretne aktivnosti, nosioce i rokove za realizaciju
odnosnih aktivnosti.
Usvajanjem Programa i Operativnog plana eliminisanja barijera za razvoj preduzetništva, Vlada je
uspostavila institucionalni okvir za njegovo sprovoĊenje opredjeljujući se za koncept prema kojem
je strateško upravljanje Programom eliminisanja barijera za razvoj preduzetništva povjereno
Savjetu sa eliminisanje biznis barijera kojim predsjedava potpredsjednik Vlade.
Od momenta konstituisanja, Savjet kontinuirano radi na izradi i usvajajanju dokumenata pogodnih
za upotrebu, i to:
1) Donošenjem Zakona o unutrašnjoj trgovini (Sl. list CG, br. 49/08), procedura otpoĉinjanja
biznisa u sektoru trgovine je znatno pojednostavljena:
Preduzeća koja poĉinju obavljanje trgovaĉke djelatnosti u radnjama nijesu obavezna da od
opštinskog organa uprave traţe dozvolu za rad. Trgovac je duţan da o poĉetku obavljanja
51
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2)
3)
4)
5)
6)
djelatnosti podnese prijavu nadleţnom inspekcijskom organu i opštinskom organu uprave
nadleţnom za poslove privrede za potrebe evidencije, najmanje 8 dana prije poĉetka rada.
Na taj naĉin, ukida se dosadašnja praksa kojom je za otpoĉinjanje trgovaĉke djelatnosti bilo
neophodno odobrenje za rad koje je izdavao organ lokalne samouprave, pri ĉemu ostaje
obaveza trgovca da poslovni prostor u kojem obavlja djelatnost mora ispunjavati minimalne
tehniĉke uslove;
Zakonom o unutrašnjoj trgovini eliminisano je i pravo opštinske inspekcije da prije izdavanja
odobrenja za obavljanje djelatnosti provjerava ispunjenost minimalno-tehniĉkih uslova u
trgovaĉkim radnjama.
Donošenjem Zakona o zanatstvu (Sl. list CG, br. 54/09), procedura otpoĉinjanja biznisa u
sektoru zanatskih djelatnosti je znatno pojednostavljena:
Preduzeća koja poĉinju obavljanje zanatske djelatnosti u radnjama nijesu obavezna da od
opštinskog organa uprave traţe dozvolu za rad. Zanatlija je duţan da o poĉetku obavljanja
djelatnosti podnese prijavu nadleţnom inspekcijskom organu i opštinskom organu uprave
nadleţnom za poslove privrede za potrebe evidencije, najmanje 8 dana prije poĉetka rada.
Na taj naĉin, ukida se dosadašnja praksa kojom je je za otpoĉinjanje zanatske djelatnosti
bilo neophodno odobrenje za rad koje je izdavao organ lokalne samouprave, pri ĉemu
ostaje obaveza zanatlije da poslovni prostor u kojem obavlja djelatnost mora ispunjavati
minimalne tehniĉke uslove;
Zakonom o zanatstvu eliminisano je i pravo opštinske inspekcije da prije izdavanja
odobrenja za obavljanje djelatnosti provjerava ispunjenost minimalno-tehniĉkih uslova u
zanatskim radnjama.
Zakonom o ureĊenju prostora i izgradnji objekata izvršena je kodifikacija ove oblasti jer su
njime stavljeni van snage Zakon o planiranju i ureĊenju prostora, Zakon o graĊevinskom
zemljištu, Zakon o izgradnji objekata i Zakon o urbanistiĉkoj i graĊevinskoj inspekciji.
Ovakav pristup je privatnom sektoru znatno olakšao snalaţenje i razumijevanje propisa.
U cilju otklanjanja biznis barijera najvaţnije novine u odnosu na vaţeće propise iz
predmetne oblasti, tiĉu se pojednostavljenja i skraćenja upravne procedure kada je u
pitanju revizija tehniĉke dokumentacije i dobijanje graĊevinske i upotrebne dozvole. Sada
investitor sam odreĊuje vršioca revizije tehniĉke dokumentacije, sprovoĊenjem jednog
upravnog postupka dobija graĊevinsku dozvolu u roku od 15 dana od dana podnošenja
zahtjeva i sprovoĊenjem jednog upravnog postupka izdaje mu se upotrebna dozvola u roku
od 7 dana od dana prijema izvještaja da je objekat podoban za upotrebu.
Povećana su prava, ali i obaveze i odgovornosti jedinica lokalne samouprave budući da su
sada nadleţni za izdavanje dozvola za objekte do 3000m² umjesto dosadašnjih 1000m².
U cilju veće transparentosti zakonom je utvrĊena obaveza da se svi podaci o urbanistiĉkim
planovima i parcelama i izdatim graĊevinskim i upotrebnim dozvolama moraju naći na sajtu
nadleţnog organa u roku od 7 dana od dana donošenja.
Ovim zakonom ukinuta je naknada za korišćenje graĊevinskog zemljišta (od januara 2009.)
ĉime je privreda rasterećena za oko 23 miliona € obaveza po ovom osnovu (koliko su
iznosili prihodi opština po ovom osnovu u 2008. godini) , odnosno oko 0,75% BDP-a.
Ukinuta je obaveza plaćanja socijalnih doprinosa na otpremnine radnika. Tom mjerom se
ţeli pomoći restrukturiranje kompanija, kao i obezbijediti potencijalno veće otpremnine.
U cilju kontinuiranog prikupljanja informacija o biznis barijerama od strane privatnog
sektora, Direkcija za razvoj MSP je izradila sajt www.biznis-barijere.com putem kojeg je
omogućeno predstavnicima privatnog sektora da prijave barijere sa kojima se suoĉavaju u
svom poslovanju, kao i da daju svoje sugestije po pitanju eliminisanja istih. Pored toga, na
sajtu će se naći informacije o statusu svih prijavljenih barijera, osnovna biznis regulativa,
korisne informacije o biznis procedurama (izdavanje odobrenja za obavljanje djelatnosti,
izdavanje graĊevinskih dozvola i sl. ) kao i forum (za meĊusobnu razmjenu informacija i
mišljenja) .
Znaĉajno su smanjene fiskalne obaveze i na zarade zaposlenih, tako da projektovana
poreska stopa poreza na dohodak fiziĉkih lica od 2010. godine treba da iznosi 9% (za
2008. godinu poreska stopa iznosi 15%, a za 2009. godinu 12%) . TakoĊe, zbirna stopa
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko, zdravstveno i
osiguranje od nezaposlenosti) od 2010. godine treba da iznosi 30% (za 2008. godinu zbirna
stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iznosi 34%, a za 2009. godinu 32%)
52
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje izvršeno je usklaĊivanje sa novim Zakonom o radu, posebno u dijelu koji se
odnosi na definisanje zarade zaposlenih kao osnovice za plaćanje doprinosa, pri ĉemu je
zadrţano postojeće rješenje da se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne plaćaju
na liĉna primanja (topli obrok, regres i dr. ) koja su u skladu sa Zakonom o porezu na
dohodak fiziĉkih lica izuzeta od oporezivanja. U cilju podsticaja ulaganja u dobrovoljne
penzijske fondove kao i štednje graĊana, predmetnim zakonom ukinuta je obaveza
plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na prihode od povremenih
samostalnih djelatnosti (ugovor o djelu, autorski honorari i dr. ) ako je sticalac tih prihoda
osiguran po drugom osnovu.
7) Implementacija Zakona o objedinjenoj registraciji i sistemu izvještavanja o obraĉunu i
naplati poreza i doprinosa (“Sl.list CG, br. 29/05) i primjena modela za objedinjenu naplatu
poreza i doprinosa, ĉija se puna implementacija oĉekuje od 01.januara 2010. godine, treba
da doprinese pojednostavljenju registracije i naplate poreza i doprinosa, smanjenju
troškova administracije kao i unapreĊenju transparentnosti poreskog sistema. U cilju
implementacije navedenog modela, Ministarstvo finansija je donijelo dva pravilnika i to:
Pravilnik o obliku i sadrţini jedinstvene prijave za registraciju poreskih obveznika,
obveznika doprinosa i osiguranika u Centralni registar (Sl. list CG, br. 45/08) i Pravilnik o
obliku, sadrţini, naĉinu popunjavanja i dostavljanja jedinstvenog obrasca o obraĉunatom
porezu na dohodak fiziĉkih lica i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. list CG,
br. 45/08).
36 Da li postoje neka pravila koja omogućavaju malim i srednjim preduzećima da budu
osloboĊeni odreĊenih regulatornih obaveza? Da li vaša vlada razmatra neke mjere koje
dozvoljavaju takvo oslobaĊanje?
Smanjena je cijena elektriĉne energije za mala i srednja preduzeca. Vlada CG je u decembru
2008. godine donijela odluku o smanjenju cijena elektriĉne energije za sektor MSP u iznosu od
10%, odnosno oko 8 miliona € na nivou godine.
Posebni postupci oporezivanja predviĊeni su za male preduzetnike, poljoprivrednike, putniĉke
agencije i posrednike u prodaji upotrebljavanih proizvoda, umjetniĉkih predmeta, kolekcija i
antikviteta. Mali preduzetnici, ĉiji je oporezivi obrt za poslednjih 12 mjeseci manji od 18.000,00 €
nijesu po Zakonu o PDV duţni da se registruju za plaćanje PDV. Poljoprivrednici (koji nijesu
obveznici PDV) imaju pravo na paušalnu naknadu u visini od 5% prodajne cijene svojih proizvoda
(za ovaj iznos priznaje se poreski kredit poreskom obvezniku koji je izvršio nabavku poljoprivrednih
proizvoda).
Za prve tri godine od poĉetka obavljanja djelatnosti poreza na dobit osloboĊeni su novoosnovano
pravno lice i novoosnovana poslovna jedinica u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, koje
obavljaju proizvodnu djelatnost.
Olakšice po osnovu zapošljavanja novih radnika - Poreskom obvezniku, koji u poslovnoj godini, na
neodreĊeno vrijeme, a najmanje na dvije godine zaposli nove radnike, poreska osnovica se
umanjuje za iznos bruto plate tih radnika, uvećanih za pripadajuće doprinose za obavezno
socijalno osiguranje koje plaća poslodavac. Ova olakšica se primjenjuje godinu dana od dana
zaposlenja novog radnika.
Poreske olakšice po osnovu zapošljavanja odreĊenih kategorija nezaposlenih lica, i to: lica sa
invaliditetom, lica sa najmanje 50 godina ţivota, lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih
duţe od 5 godina, lica koja su angaţovana u javnim radovima, lica koja su tehno-ekonomski
viškovi kod preduzeća koja se privatizuju, nezaposlenih koji su angaţovani na sezonskim
poslovima.
53
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
37 Koliko organizacija koje zastupaju MSP postoji na nacionalnom nivou? Nabrojte glavne
organizacije i dostavite informacije o tome koliko one pokrivaju (konkretne sektore ili vrste
privrednih društava, konkretnu svrhu organizacije) i naznaĉite koliko su one
reprezentativne (ĉlanstvo kao procenat ukupnog broja privrednih društava). Da li se one
uspostavljaju na cijeloj teritoriji?
Najznaĉajnije organizacije koje zastupaju MSP na nacionalnom nivou su:
Privredna komora Crne Gore
Montenegro Biznis Alijansa
Unija poslodavaca Crne Gore
Zanatsko preduzetniĉka komora Crne Gore
Crnogorsko turistiĉko udruţenje
Privredna Komora Crne Gore, Montenegro Biznis Alijansa i Unija poslodavaca Crne Gore djeluju
na ĉitavoj teritoriji Crne Gore zastupajući interese preduzeća iz svih sektora dok Zanatsko
preduzetniĉka komora Crne Gore i Crnogorsko turistiĉko udruţenje zastupaju interese zanatlija
odnosno kompanija iz oblasti turizma. U okviru ovih organizacija kao ĉlanovi svoje interese
ostvaruju i brojna lokalna i sektorska udruţenja.
Privredna Komora Crne Gore je samostalna, poslovna, struĉna i interesna organizacija
privrednih društava, banaka i drugih finansijskih organizacija, organizacija za osiguranje,
preduzetnika i drugih oblika organizovanja koji obavljaju privrednu djelatnost na teritoriji Crne Gore,
a koji su uĉlanjeni u Komoru na osnovu Zakona o Privrednoj komori Crne Gore (Sl. list RCG, br.
42/98).
Privredna komora Crne Gore, kao servis privrede, je spona izmeĊu privatnog i javnog sektora i ima
znaĉajnu ulogu u procesu pregovaranja. Broji oko 17.000 ĉlanova (mala, srednja i velika
preduzeća). Osnovni zadaci Privredne komore u procesu integracija su kontinuirano informisanje i
edukacija ĉlanica u cilju osposobljavanja i pripreme za poslovanje na otvorenom trţištu, putem
kontinuiranog informisanja ĉlanica o standardima i zakonodavstvu EU i STO, edukacije kadrova i
osposobljavanja menadţmenta za što brţi i efikasniji prelazak na poslovanje po pravilima i
standardima EU.
Privredna komora Crne Gore je ĉlanica meĊunarodnih komorskih organizacija od kojih obezbjeĊuje
pravovremene informacije i potrebnu struĉnu pomoć za privrednike.
Strukovna, profesionalna udruţenja PKCG uĉlanjena su u: ICC – MeĊunarodnu trgovinsku
komoru; Eurochambersa - Asocijaciju privrednih komora Evrope; FIATA - MeĊunarodno udruţenje
špeditera; IRU – MeĊunarodno udruţenje drumskih prevoznika; Inicijativu privrednih komora
Centralne Evrope (CECCI); ASCAME – Asocijaciju privrednih komora mediterana; Asocijaciju
balkanskih komora ABC; Forum privrednih komora Jadransko-jonske regije.
Privredna komora teritorijalno pokriva podruĉje Crne Gore, a pored sjedišta u Podgorici ima biroe u
Nikšiću i Bijelom Polju, kao i predstavništva u Moskvi, Beogradu i Zagrebu.
Montenegro Biznis Alijansa (MBA) je poslovna asocijacija koja okuplja preduzetnike, domaće i
strane investitore. Od svog osnivanja MBA radi na promociji razvoja privatnog sektora i ukazuje na
probleme u postojećoj zakonskoj regulativi, sa namjerom da kroz ponuĊene predloge doprinese
otklanjanju postojećih barijera i unapreĊenju ukupnog ambijenta za biznis u Crnoj Gori.
Montenegro Biznis Alijansa okuplja više od 500 najuspješnijih preduzeća u Crnoj Gori koja
zapošljavaju više od 20% radne snage i stvaraju preko 40% BDP-a Crne Gore.
Misija Montenegro Biznis Alijanse je da kroz konkretne predloge poboljša uslove za bavljenje
biznisom u Crnoj Gori, saraĊuje sa javnim i privatnim sektorom, meĊunarodnim organizacijama i
individualnim ekspertima kako bi doprinijela razvoju, rastu investicija i prosperitetu ekonomije Crne
Gore.
54
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Unija poslodavaca Crne Gore je nezavisna, nevladina, nepolitiĉka i neprofitna organizacija
zasnovana na dobrovoljnom ĉlanstvu, formirana uz podršku MeĊunarodne organizacije
poslodavaca (International Organization of Employers IOE) i MeĊunarodne organizacije rada
(International Labor Organization ILO) sa ciljem predstavljanja i zastupanja interesa poslodavaca u
socijalnom dijalogu.
Misija UPCG je uspostavljanje i razvoj socijalnog dijaloga u skladu sa konvencijama i preporukama
MeĊunarodne organizacije rada, rukovodeći se naĉelom da adekvatan socijalan dijalog zasnovan
na tripartizmu, uz aktivno uĉešće poslodavaca sa predstavnicima sindikata i Vlade predstavlja
preduslov za intenzivan ekonomski razvoj, vladavinu prava i unapreĊenje socijalnog društva.
Ĉlanstvo UPCG ukljuĉuje mala i srednja preduzeća, velike privredne sisteme kao i asocijacije na
lokalnom i granskom nivou, koji uĉestvuju sa 85% u ukupnom BDP crnogorske privrede.
Zanatsko-preduzetniĉka komora Crne Gore je krovna organizacija srednje staleške privrede i
zastupa interese svojih udruţenja i njihovih uĉlanjenih preduzeća ispred politike, vlade i javnosti.
Ona zastupa interese samostalnih zanatlija i preduzetnika iz zanatske djelatnosti i u središtu
njenog djelovanja su usluge i podrška za preduzeća. Osnovana je 2007. godine u Podgorici od
strane 7 nacionalnih strukovnih udruţenja, 1 lokalne poslovne asocijacije i dva lokalna kluba.
Osnivaĉi Zanatsko-preduzetniĉke komore Crne Gore su: Udruţenje graĊevinara, Udruţenje
zanatlija motornih vozila, Udruţenje hotela Crne Gore, Udruţenje fotografa, Udruţenje umjetniĉkih
zanatlija, Udruţenje poslastiĉara, Udruţenje pekara, Ulcinj Biznis Asocijacija, Klub frizera
Podgorice i Klub frizera i kozmetiĉara Zoran.
Crnogorsko turistiĉko udruţenje je dobrovoljno, nezavisno, nevladino, nepolitiĉko i neprofitno
udruţenje ĉiji su ciljevi: oĉuvanje ţivotne sredine kao baze za odrţivi razvoj turizma, razvoj
turistiĉkog sektora, obezbjeĊivanje jake pozicije Crne Gore u meĊunarodnoj konkurenciji, aktivna
uloga u organima upravljanja LTO i NTO i ostalim institucijama javnog sektora u cilju razvijanja
turistiĉke privrede Crne Gore (Public Private Partnership), obezbjeĊivanje kvaliteta turistiĉke
ponude Crne Gore.
38 Da li je utvrĊeno njihovo uĉešće u procesu kreiranja politike? Da li je ono formalizovano
zakonom ili na neki drugi naĉin? Molimo da navedete praksu u ovoj oblasti (npr. navedite
konsultativno tijelo, savjetodavni savjet itd.)
Ĉlanom 80. Zakona o drţavnoj upravi (Sl. list CG, br. 38-03 i 22-08) definisano je da:
Ministarstva i organi uprave duţni su da obezbijede saradnju sa nevladinim organizacijama, koja
se ostvaruje naroĉito:
1) konsultovanjem nevladinog sektora o zakonskim i drugim projektima i propisima kojima se
ureĊuje naĉin ostvarivanja sloboda i prava graĊana;
2) omogućavanjem uĉešća u radu radnih grupa za sagledavanje pitanja od zajedniĉkog
interesa ili za normativno ureĊenje odgovarajućih pitanja;
3) organizovanjem zajedniĉkih javnih rasprava, okruglih stolova, seminara i drugih vidova
zajedniĉkih aktivnosti i drugim odgovarajućim oblicima;
4) informisanjem o sadrţaju programa rada i izvještaja o radu organa drţavne uprave.
S obzirom da su sva udruţenja poslodavaca sem Privredne komore registrovana kao NVO ovo se
odnosi i na njih.
Postoji veliki broj radnih tijela u kojima uĉestvuju predstavnici organizacija poslodavaca. Neka od
tih tijela su stalna dok su druga ad hoc (u toku donošenja zakonskih akata).
Neka od stalnih tijela u kojima su ĉlanovi predstavnici udruţenja poslodavaca su:
Savjet za eliminisanje biznis barijera
Nacionalni savjet za odrţivi razvoj
Socijalni savjet Crne Gore
55
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Komisija za kontrolu drţavne podrške i pomoći
Komisija za koncesije
Savjet za Statistiku
Savjet RTCG
TakoĊe predstavnici udruţenja poslodavaca su imali svoje predstavnike u velikom broju radnih
grupa koje su se bavile izradom zakonske regulative iz oblasti biznisa. Neki od tih zakona su:
Zakon o akcizama (Sl. list CG, br. 50/09)
Zakon o koncesijama (Sl. list CG, br. 08/09)
Zakon o energetici (Sl. list CG, br. 53/09)
Zakon o porezu na dobit (Sl. list CG, br. 40/08)
Zakon o porezu na dodatu vrijednost (Sl. list CG, br. 16/07)
Zakon o komunalnim taksama
Zakon o turizmu (Sl. list CG, br. 13/07)
Zakon o porezu na dohodak fiziĉkih lica (Sl. list RCG, br. 04/07)
Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG, br. 51/08)
Zakon o kontroli drţavne podrške i pomoći (Sl. list RCG, br. 26/07)
Zakon o porezu na promet nepokretnosti (Sl. list CG, br. 17/07)
Zakon o raĉunovodstvu i reviziji (Sl. list CG, br. 80/08)
Zakon o finansiranju upravljanja vodama (Sl. list CG, br. 65/08)
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. list CG, br. 56/09)
Zakon o zanatstvu (Sl. list CG, br. 64/09)
U okviru ovih radnih grupa predstavnici udruţenja poslodavaca su imali prilike da pregovaraju kako
bi inpute dobijene od svojih ĉlanova uvrstili u predloge zakona. Ovaj princip javno privatnog
partnerstva se pokazao kao dobar mehanizam za uĉešće privrede u donošenju zakonske
regulative.
Predstavnici biznis asocijacija pozivaju se, po potrebi, i na sjednice Vladine Komisije za
ekonomsku politiku i finansije, kad se utvrĊuje Program ekonomske politike, ili kada se analizira
ostvarenje ekonomske politike u prethodnoj godini.
Razumijevanje potreba sektora MSP od strane drţavnih organa, naroĉito kroz promovisanje
e-Government i rješenju one-stop-shop („sve na jednom mjestu“) :
39 Molimo da date vašu najbolju procjenu ukupnog broja postupaka i minimuma vremena i
troškova (u eurima) koji su potrebni da bi se uspješno registrovalo novo privredno društvo i
ispunili svi formalni zahtjevi kako bi se efektivno pokrenuo posao. Molimo da napravite
razliku izmeĊu registracije u uţem smislu i drugih formalnih postupaka i
licenciranja/dozvola. Opišite koji su organi odgovorni za razliĉite korake, kako na
centralnom, tako i na lokalnom nivou.
Registracija u uţem smislu podrazumijeva registraciju u Centralnom registru Privrednog suda. Ova
procedura u praksi se završava za 1 dan. Shodno ĉlanu 86 Zakona o privrednim društvima
predviĊeno je da se preduzeće smatra registrovanim ukoliko u roku od 4 dana od dana podnošenja
prijave od Centralnog registra ne dobije potvrdu o registraciji.
U širem smislu, registracija podrazumijeva ostale korake: dobijanje statistiĉkog broja, dobijanje
poreskog broja i dobijanje dozvole, tj. licence za obavljanje odreĊene registrovane djelatnosti.
Licence izdaju opštinski i drţavni organi. Opštinski organi su nadleţni za izdavanje licenci u oblasti
turizma i saobraćaja, dok ostale dozvole izdaju resorni drţavni organi (in-line ministries) i
regulatorna tijela.
56
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Rok za izdavanje licence je 30 tj. 60 dana, u zavisnosti od toga da li odobrenje za vršenje
djelatnosti zahtijeva poseban ispitni postupak za utvrĊivanje dokaza.
Preduzeća se u najvećem broju sluĉajeva registruju u 7 koraka, tj. upravnih postupaka, a sve
procedure zajedno traju od 30 do 60 dana.
Ukupne troškove registracije u širem smislu je veoma teško izraĉunati jer variraju zavisno od
djelatnosti koju preduzeće namjerava da obavlja. Pretpostavlja se da dostiţu iznos do 1.500 EUR.
Troškovi registracije u uţem smislu iznose 25 EUR, od ĉega je 10 EUR registraciona taksa a 10-15
EUR iznosi taksa za objavljivanje podataka o registraciji u Sluţbenom listu Crne Gore.
Pored pomenutih 25 EUR, stranka uplaćuje i osnivaĉki ulog po sopstvenom nahoĊenju. Zakonom
je propisan minimalni osnivaĉki ulog od 1 EUR.
U nastavku slijedi pregled svih procedura, rokova, troškova i nadleţnih institucija za najveći broj
preduzeća.
1. Registracija u Centralnom registru Privrednog suda
Rok: 1 dan
Trošak: 10 EUR za registraciju + 10 - 15 EUR za objavljivanje u Sluţbenom listu
Nadleţnost: Centralni registar Privrednog suda
2. Izrada peĉata i štambilja
Rok: 1 dan
Trošak: 30 - 40 EUR
Nadleţnost: Privatna preduzeća registrovana za izradu peĉata i štambilj
3. Statistiĉka registracija
Rok: 1 dan
Trošak: 5 EUR
Nadleţnost: Zavod za statistiku Crne Gore
4. Otvaranje ţiro raĉuna
Rok: 1 dan
Trošak: nema
Nadleţnost: Poslovne banke
5. Dobijanje odobrenja za rad
Rok: 30-60 dana
Trošak: od 50 - 1500 EUR, zavisno od djelatnosti
Nadleţnost: Opštinski ili drţavni organi, zavisno od djelatnosti
6. Opšta poreska registracija i registracija za plaćanje socijalnih doprinosa
Rok: 1 dan
Trošak: nema
Nadleţnost: Poreska uprava
7. Registracija za PDV za preduzeća koja su PDV obveznici
Rok: 1 dan
Trošak: nema
Nadleţnost: Poreska uprava
40 Da li cjelokupan postupak ili dio postupka moţe biti preduzet na jednom mjestu (onestop-shop)? Molimo da konkretno naznaĉite koji su koraci ujedinjeni i mogu se sprovesti na
jednom mjestu (one-stop-shop)?
Po pitanju objedinjavanja koraka za sada je omogućena jedinstvena poreska registracija.
U poreskoj upravi Crne Gore registraciju obavljaju poreski obveznici (pravna i fiziĉka lica),
obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranici obaveznog socijalnog
osiguranja.
57
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Registracija po navedenim osnovama vrši se na osnovu OBRASCA JPR, Propisano Pravilnikom o
obliku i sadrţini jedinstvene prijave za registraciju poreskih obveznika, obveznika doprinosa i
osiguranika u centralni registar.
OBRAZAC JPR se predaje na jednom mjestu - šalteru podruĉne jedinice Poreske uprave gdje je
glavno mjesto poslovanja poreskog obveznika, odnosno prebivalište fiziĉkog lica.
Dakle, Obrazac JPR se koristi za:
registraciju pravnih lica,
registraciju fiziĉkih lica,
registraciju preduzetnika,
registraciju objekta u kojem obveznici obavljaju djelatnost,
registraciju osiguranika za PIO,
registraciju osiguranika za zdravstveno osiguranje.
Znaĉi da je registracija u Poreskoj upravi organizovana na naĉin da u potpunosti zadovoljava
kriterijum JEDAN ŠALTER/ JEDAN OBRAZAC. Na ovaj naĉin je 5 postupaka koji su bili u
nadleţnosti 4 institucije (Poreska uprava, Fond zdravstva Crne Gore, Fond PIO Crne Gore, Zavod
za zapošljavanje Crne Gore i Poreska uprava) spojeni u 1 korak u nadleţnosti jedne institucijePoreske uprave.
Kompletan registracioni postupak od dostavljanja Obrasca JPR do dobijanja Rješenja o registraciji
traje 24h.
UvoĊenje sistema one-stop-shopa je predviĊeno Programom za eliminisanje biznis barijera.
41 Da li cjelokupan postupak ili dio postupka moţe biti preduzet kroz on-line postupke?
Molimo da konkretno naznaĉite koji se koraci mogu sprovesti, ako je to uopšte moguće,
kroz direktne on-line prostupke.
Skupština Crne Gore je usvojila Zakon o elektronskom potpisu (Sl list RCG, br. 31/05) i Zakon o
elektronskom dokumentu (Sl. list CG, br. 05/08). Ipak, ovi zakoni do sada nijesu implementirani u
procesu registrovanja novih privrednih društava.
Da bi ovi zakoni mogli u potpunosti da se implementiraju potrebno je da se formira posebno
certifikaciono tijelo koje bi vršilo certifikaciju elektronskih dokumenata. U cilju ubrzanja realizacije
ovog projekta, kao i drugih projekata koji se tiĉu razvoja informacionih tehnologija, formirano je
posebno Ministarstvo za informaciono društvo i usvojeni su Strategija razvoja informacionog
društva u Crnoj Gori 2009-2013 (Aneks 153) i Akcioni plan za implementaciju Strategije.
Po formiranju certifikacionog tijela biće omogućena on-line registracija preduzeća, on-line poreska
registracija i on-line plaćanje poreza. Sva potrebna pravna dokumenta koja omogućavaju ove
postupke su usvojena.
Ovaj zadatak/aktivnost predviĊen je u sklopu Programa za eliminisanje biznis barijera.
42 Da li postoji obavezno ĉlanstvo u Privrednim komorama u vašoj zemlji? Ukoliko postoji,
kolika je ĉlanarina?
U Crnoj Gori postoji jedino Privredna komora Crne Gore. Ĉlanstvo se stiĉe upisom privrednog
subjekta kod Centralnog registra Privrednog suda, ĉime su ĉlanice sva preduzeća, banke i druge
finansijske organizacije, organizacije za osiguranje i preduzetnici, koji obavljaju djelatnost – sa
sjedištem na teritoriji Crne Gore.
Osnovicu doprinosa utvrĊuju predstavnici privrednih društava na godišnjoj Skupštini Privredne
komore Crne Gore. Za 2009. godinu osnovica za obraĉun ĉlanskog doprinosa je 0,30% na bruto
58
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
zaradu zaposlenih na dan isplate zarade i u odnosu na 2007. godinu smanjena je sa 0,32%.
Sredstva za rad Komore obezbjeĊuju se od ĉlanskog doprinosa, prihoda od naknada za usluge koji
su u predhodnoj godini ĉinili 20 % ukupnog budţeta, kao i drugih izvora u skladu sa Zakonom o
komori.
43 Da li postoje politike koje smanjuju obavezu mikropreduzeća da uĉestvuju u statistiĉkim
pregledima?
Ne postoje politike koje smanjuju obavezu mikro preduzeća da uĉestvuju u Statistiĉkim
pregledima. MONSTAT ne prati preduzeća prema broju zaposlenih i ne pravi podjelu na mikro
mala i srednja, stoga ne postoje ni posebne politike koje smanjuju obavezu mikro preduzeća da
uĉestvuju u Statistiĉkim pregledima.
44 Molimo kratko opišite koje je mjere vaša zemlja uvela (ako ih je uvela) kako bi se
osigurao uspješan opstanak poĉetnika (start-ups). Ukoliko su isti imali mjerljive rezultate,
molimo da dostavite podatke.
Za početnike u biznisu propisane su sljedeće mjere:
1) Kreditna podrška za poĉetak poslovanja
Vlada je pokrenula „Program drţavne podrške i pomoći malim i srednjim preduzećima“ i program
“Posao za vas” za ĉiju realizaciju su bile zaduţene Vladine institucije – Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, Zavod za zapošljavanje Crne Gore, Fond za razvoj Crne Gore i Direkcija
za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Od strane Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća realizovana je kreditna linija „Podsticanje
poĉetnika u biznisu – start up“.
U okviru ovog programa poslovnim bankama na donošenje konačne odluke o kreditiranju upućen
je ukupno151 projekat, vrijednosti 4.199.591,63 €. Zaključno sa avgustom 2009.god. odobreno je
ukupno 29 projekata, vrijednosti 1.019.723,33 €. Kreditna podrška za početak poslovanja je
iznosila do 50.000 € uz kamatnu stopu 3%, grejs period do 24 mjeseca i rok otplate do 8 god.
Kreditna sredstva su obezbijeđena 70% od strane Direkcije, 30% od strane poslovnih banaka.
Od strane Zavoda za zapošljavanje u okviru „Inoviranog programa samozapošljavanja“
obezbijeĊena je kreditna podrška nezaposlenim licima koja ţele da pokrenu posao u iznosu od
5.000 € po novootvorenom radnom mjestu, uz maksimalni iznos kredita 15.000 € za 3
novootvorena radna mjesta. Kamatna stopa je iznosila 3% - 4% u zavisnosti od nerazvijenosti
opštine u kojoj se realizuje, kao i u zavisnosti od toga da li su u pitanju ţene. Rok povraćaja je 3
god. , a grejs period 1 god. . U periodu od 2006 – 2008. godine licima koja ţele da pokrenu posao
odobren je 3.121 kredit što predstavalja 88,99% svih odobrenih kredita u ovom periodu. Ukupan
iznos odobrenih sredstava je 14.711.442 €.
2) Biznis inkubatori
Kroz biznis inkubatore obezbjeĊuje se logistiĉka podrška za poĉetnike u biznisu. Trenutno postoje
dva biznis inkubatora: doo „Inventivnost“ Podgorica i Biznis inkubator Bar, a u toku je otvaranje
biznis inkubatora u Beranama. U okviru ovih biznis inkubatora posluje 11 timova stanara sa 49
zaposlenih (detaljnije je obraĊeno u okviru odgovora na pitanje br. 28) .
3) Besplatna izrada biznis plana i savjetodavne usluge
Poĉetnici u biznisu prilikom otvaranja preduzeća ili provjere svoje preduzetniĉke ideje mogu dobiti
besplatnu savjetodavnu pomoć, kroz mreţu regionalnih/lokalnih biznis centara koja je
uspostavljena u Crnoj Gori. Direkcija za razvoj MSP je kroz mreţu od 11 regionalnih/lokalnih biznis
centara razvila sistem pomoći preduzetnicima poĉetnicima, ali i ostalim preduzetnicima u cilju
59
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
dobijanja svih neophodnih informacija oko formiranja preduzeća, pomoć u pristupu bankama,
pomoć u izradi biznis planova i fizibiliti studija, kao i ostale relevantne i praktiĉne informacije i
savjete.
Formiranjem regionalnih/lokalnih biznis centara stvaraju se preduslovi za razvoj preduzetništva u
ĉijem organizovanju pored Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća osnovnu ulogu imaju
jedinice lokalne samouprave.
Aktivnosti regionalnih/lokalnih biznis centara se odnose na: pruţanje besplatne savjetodavne i
konsultantske pomoći; besplatne informacije o projektima i programima u preduzetništvu;
organizovanje informativnih aktivnosti u lokalnim medijima; pomoć u organizaciji seminara za
preduzetnike; koordinacija preduzetniĉkih aktivnosti u lokalnoj sredini i dr. . U prosjeku oko 2.000
preduzetnika godišnje preko regionalnih/lokalnih biznis centara dobija struĉnu pomoć.
4) Edukacija
U smislu edukacije za preduzetnike poĉetnike u Crnoj Gori postoje institucije koje sprovode
edukaciju u saradnji sa lokalnim partnerima, opštinskim kancelarijama Zavoda za zapošljavanje,
centrima za preduzetništvo i sliĉno. Direkcija za razvoj MSP je organizovala edukaciju za 214
osoba putem 10 seminara, od ĉega su u posljednje dvije godine posao pokrenule 151 osobe.
Obuke su izvodili treneri CEFE organizacije i obuhvatale su radionice iz oblasti: poreske i pravne
regulative, osnivanje i upravljanje preduzećem, marketing, finansije.
Zavod za zapošljavanje je od poĉetka 2007. godine uveo edukaciju preduzetnika, kao obavezan
preduslov kreditne podrške biznis idejama nezaposlenih lica. Od uspješnosti prolaska kroz
edukaciju zavisi mogućnost podnošenja zahtjeva za kredit. U 2007. i 2008. godini Zavod za
zapošljavanje je realizovao 198 ciklusa edukacije preduzetnika kojima je obuhvaćeno 2.197 lica.
5) Poreske olakšice
Za mala i srednja preduzeća koja započinju obavljanje djelatnosti nije propisan poseban režim
oporezivanja, osim što su Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Sl. list RCG, br. 65/01 i 80/04 i
Sl. list CG, br. 40/08) propisane poreske olakšice za novoosnovana privredna društva koja
obavljaju djelatnost u nedovoljno razvijenim opštinama, i to pod uslovom da obavljaju proizvodnu
djelatnost. Poresko oslobođenje se odnosi na period od tri godine od dana osnivanja društva.
Što se tiĉe poreskih olakšica na lokalnom nivou, u sljedećoj tabeli su dati podaci o oslobaĊanjima
od poreza, prireza na porez, naknada i sl. novoosnovanih preduzeća po svakoj opštini
pojedinaĉno:
60
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
JEDINICA
LOKALNE
SAMOUPRAVE
VRSTA OLAKŠICE
PROPIS
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu:
Andrijevica
za prvu godinu poslovanja – novoosnovana
preduzeća i preduzetnici;
- Ĉlan 8 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 21/08)
za prve dvije godine poslovanja – deficitarne
zanatlije
Bar
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
Berane
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 6/08)
Bijelo Polje
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 7/08 i 20/08)
Budva
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
Odluka o porezu na firmu ili naziv
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu (Sl.list CG opštinski
propisi, br. 08/08 i 12/09)
oslobaĊanje novozaposlenih lica kod poslodavca
od plaćanja prireza na porez
- Odluka o prirezu poreza na dohodak fiziĉkih lica (Sl.list
RCG opštinski propisi, br. 02/04), u skladu sa Zakonom o
porezu na dohodak fiziĉkih lica
Ţabljak
oslobaĊanje novozaposlenih lica kod poslodavca
od plaćanja prireza na porez
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl.list CG
opštinski propisi, br. 25/08)
Kolašin
oslobaĊanje novozaposlenih lica kod poslodavca
od plaćanja prireza na porez
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 14/08)
Mojkovac
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu (Sl. list CG opštinski
propisi, br. 12/08 i 26/08)
Nikšić
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 6/08)
Plav
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 9 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list RCG
opštinski propisi, br. 1/04, 10/04, 29/04, 5/05 i 18/08)
Pluţine
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 12/08)
Pljevlja
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 4 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl.list CG
opštinski propisi, br. 6/08)
Podgorica
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 7 Odluke o porezu na firmu (Sl. list CG opštinski
propisi, br. 23/08)
Roţaje
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv („Sl.list CGopštinski propisi, br. 9/08)
Tivat
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 3 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 26/08)
Danilovgrad
Kotor
61
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ulcinj
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv ( Sl. list CG
opštinski propisi, br. 12/08)
oslobaĊanje od plaćanja poreza na firmu za prvu
godinu poslovanja
- Ĉlan 6 Odluke o porezu na firmu ili naziv (Sl. list CG
opštinski propisi, br. 8/08)
Herceg Novi
Cetinje
Šavnik
Izvor: Podaci Zajednice opština Crne Gore
PrilagoĊavanje instrumenata javne politike potrebama MSP, ukljuĉujući tu i olakšavanje
uĉešća MSP u javnim nabavkama i time što se osigurava da sektor MSP moţe bolje da
iskoristi drţavnu pomoć:
45 Postoje li inicijative koje promovišu pristup MSP postupcima javne nabavke?
Ne postoje inicijative kojie promovišu pristup MSP postupcima javne nabavke.
Zakonom o javnim nabavkama (Sl. list RCG, br. 46/06) propisano je Naĉelo ravnopravnosti
ponuĊaĉa u Ĉlanu 8. se navodi: “Naruĉilac mora obezbijediti da svi ponuĊaĉi u svim fazama
postupka javne nabavke imaju ravnopravan tretman” .
46 Postoje li odredbe u politici drţavne pomoći koje su usmjerene na sektor MSP ?
Zakonom o kontroli drţavne podrške i pomoći (Sl. list RCG, br. 26/07) malim i srednjim
preduzećima se ureĊuju opšti uslovi za dodjelu, kontrolu dodjele i korišćenja, odobravanje i
povraćaj drţavne podrške i pomoći, u cilju primjene principa trţišne ekonomije, oĉuvanja
konkurencije i ispunjenja meĊunarodno preuzetih obaveza.
U Uredbi o bliţim kriterijumima, namjeni i uslovima dodjele drţavne podrške i pomoći (Sl. list CG,
br. 13/08) , postoji ĉitavo poglavlje koje nosi naziv MALA I SREDNJA PREDUZEĆA i koje bliţe
ureĊuje politiku drţavne pomoći u ovom sektoru (ĉlanovi 22, 23, 24 i 25 Uredbe) :
Ĉlan 22
(1) Državna pomoć malim i srednjim preduzećima namijenjena je podsticanju početnih ulaganja,
savjetodavnim uslugama i učestvovanju na sajmovima i izložbama.
(2) Državna pomoć malim i srednjim preduzećima ne može se dodijeliti preduzećima koja obavljaju
djelatnosti brodogradnje, poljoprivrede i ribarstva.
(3) Državna pomoć malim i srednjim preduzećima za djelatnost proizvodnje čelika može se dodijeliti samo
za savjetodavne usluge kao i za učestvovanje na sajmovima i izložbama.
Ĉlan 23
(1) Državna pomoć za početna ulaganja može se dodijeliti:
-
malim preduzećima u iznosu do 15% opravdanih troškova,
srednjim preduzećima u iznosu do 7,5% opravdanih troškova.
(2) Ako se ulaže u područje koje ima pravo na regionalnu državnu pomoć, državna pomoć može se dodijeliti
do gornje granice određene u karti regionalnih državnih pomoći, pod uslovom da korisnik državne pomoći
učestvuje najmanje 25% vrijednosti ulaganja iz sopstvenih sredstava koja ne sadrže državnu pomoć, i da
ulaganja u tom području ostanu najmanje 5 godina nakon završetka ulaganja.
62
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
(3) Visina državne pomoći izračunava se na osnovu opravdanih troškova ulaganja ili opravdanih troškova
otvaranju novih radnih mjesta koja su povezana sa ulaganjem.
(4) Ukoliko se visina državne pomoći izračunava na osnovu opravdanih troškova otvaranja novih radnih
mjesta, uzimaju se u obzir sljedeći uslovi:
-
novootvorena radna mjesta moraju se odnositi na sprovođenje projekta početnih ulaganja i moraju
biti popunjena tri godine nakon završenog ulaganja,
projekat ulaganja mora doprinijeti neto povećanju broja zaposlenih lica u preduzeću u poređenju sa
prosjekom tokom proteklih 12 mjeseci,
novootvorena radna mjesta moraju se sačuvati najmanje pet godina.
(5) Opravdani troškovi namijenjeni malim i srednjim preduzećima su:
-
-
troškovi početnih ulaganja: materijalna ulaganja (zemljišta, zgrade i oprema) i troškovi za
nematerijalna ulaganja (nabava patenata, licenci, posebnih znanja i vještina (know-how) ili
nepatentiranog tehničkog znanja);
troškovi otvaranja novih radnih mjesta: troškovi bruto plata za novootvorena radna mjesta povezana
s ulaganjem za dvogodišnji period.
(6) Opravdanim troškovima iz alineje 1 stav (5) ovog člana, ne smatraju se izdaci za nabavku saobraćajnih
sredstava i opreme, osim željezničkih vagona.
(7) Opravdani troškovi početnih ulaganja i opravdani troškovi novih radnih mjesta mogu se kumulirati, ali
zajedno ne smiju prelaziti visinu državne pomoći u skladu sa st. (3) i (4) ovog člana.
Ĉlan 24
(1) Državna pomoć za savjetodavne usluge koje obavljaju spoljni savjetnici, koje nemaju stalni ili periodični
karakter i nijesu povezane s redovnim tekućim troškovima preduzeća, može se dodijeliti u visini 50%
opravdanih troškova.
(2) Opravdanim troškovima za savjetodavne usluge smatraju se troškovi za spoljne savjetnike.
Ĉlan 25
(1) Državna pomoć za učestvovanje na sajmovima i izložbama može se dodijeliti za prvo učestvovanje na
određenom sajmu ili izložbi u visini 50% opravdanih troškova.
(2) Opravdani troškovi iz stava (1) ovog člana su troškovi zakupa, postavljanja i funkcionisanja izložbenog
prostora.
Olakšavanje pristupa MSP finansiranju:
47 Kako biste ocijenili situaciju u vašoj zemlji u odnosu na pristup MSP finansiranju putem
banaka i drugih finansijskih institucija kao što su fondovi preduzetniĉkog kapitala?
U Crnoj Gori danas postoji 11 komercijalnih banaka, koje su prvenstveno orjentisane na MSP i razvoj
preduzetništva. Privatizacija bankarskog sektora je u potpunosti završena. Danas u Crnoj Gori
nema banaka koje su u vlasništvu ili pod kontrolom drţave, pa ĉak ni banaka koje imaju direktni
drţavni kapital. Indirektno drţavno vlasništvo u ukupnom kapitalu banaka iznosi svega 2,68 %.
TakoĊe, postoji i nekoliko drţavnih institucija od kojih je znaĉajno pomenuti Fond za razvoj Crne Gore,
Direkciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, Zavod za zapošljavanje, koje raspolaţu znaĉajnim
finansijskim sredstvima i nude MSP-ima kredite pod povoljnim uslovima iskljuĉivo preko komercijalnih
banaka. Sve ovo govori da bi MSP-ima trebalo biti lako da od komercijalnih banaka doĊu do ţeljenog
kapitala kako bi podrţali svoj rast.
63
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Bankarski sektor, kao dio finansijskog sektora, polazeći od regulatornog okvira i sagledavajući
dosadašnju bankarsku praksu, potpuno je otvoren za mala i srednja preduzeća. Bankarsko
poslovanje je regulisano Zakonom o bankama (Sl. list CG, br. 17/08) i podzakonskim aktima.
Zakon o bankama i podzakonska regulativa kojom se ureĊuje bankarsko poslovanje u Crnoj Gori,
niĉim ne ograniĉavaju pravo pristupa bilo kojem pravnom ili fiziĉkom licu kada je u pitanju
korišćenje bilo koje bankarske usluge.
U 2009. godini, kao rezultat problema sa kojima su se suoĉile u 2008. godini, mjera koje je
preduzela Centralna banka Crne Gore i dešavanja na evropskom trţištu kapitala, oĉekuje se da će
banke pooštriti kriterijume po kojima će odobravati kredite. One će, pored detaljne analize
poslovanja svakog pojedinaĉnog klijenta, biti u situaciji da analiziraju i stanje u pojedinim granama
ekonomije kako bi se što bolje zaštitile od potencijalnih rizika. Oĉekuje se da će banke sprovesti
dokapitalizaciju u skladu sa Zakonom o bankama i odgovarajućom podzakonskom regulativom,
unaprijediti upravljanje rizicima, revidirati kreditne politike i ograniĉiti i sniziti opšte troškove.
TakoĊe, s obzirom na ĉinjenicu da će, zbog manjeg nivoa raspoloţivih novĉanih sredstava u
centralnoj i istoĉnoj Evropi, krediti poskupiti, nije realno oĉekivati smanjenje aktivnih kamatnih
stopa.
U Crnoj Gori nema fondova preduzetniĉkog (venture) kapitala.
48 Da li je finansijski sektor otvoren i da li odgovara potrebama MSP u vašoj zemlji? Da li su
banke spremne da odgovore potrebama malih poslodavaca bez pretjeranog jemstva ili
garancija? Koju vrstu jemstva prihvataju domaće banke da bi odobrile kredit nekom malom
i srednjem preduzeću? Koju dokumentaciju traţe banke da bi odobrile kredit nekom malom
i srednjem preduzeću? Koji su prosjeĉni troškovi i koliko je vremena potrebno da se
pripremi potrebna dokumentacija?
Bankarski sektor, kao dio finansijskog sektora, polazeći od regulatornog okvira i sagledavajući
dosadašnju bankarsku praksu, potpuno je otvoren za mala i srednja preduzeća. Zakon o bankama
(Sl. list CG, 17/08) i podzakonska regulativa kojom se ureĊuje bankarsko poslovanje u Crnoj Gori,
niĉim ne ograniĉavaju pravo pristupa bilo kojem pravnom ili fiziĉkom licu kada je u pitanju
korišćenje bilo koje bankarske usluge.
Kada je u pitanju spremnost bankarskog sektora na odobravanje kredita malim poslodavcima bez
pretjeranog jemstva ili garancija, banke su duţne da primjenjuju propise iz regulatornog okvira
vezane za mjerenje kreditnog rizika. Prije svega odredbe Zakona o bankama i Odluke o
minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom u bankama. U tom smislu banke
samostalno procjenjuju kreditnu sposobnost zajmotraţioca i uspostavljaju obezbjeĊenje kredita
kroz ponuĊene instrumente obezbjeĊenja od strane zajmotraţioca. Moţe se ocijeniti da sredstva
obezbjeĊenja nijesu ‟‟pretjerana‟‟ i da je primarni faktor ocjene kreditne sposobnosti zajmotraţioca
vezan za pokazatelje poslovanja zajmotraţioca (profitabilnost i ekonomiĉnost, likvidnost,
kapitalizovanost i zaduţenost, novĉani tokovi i dr.), dok je procjena kvaliteta kolaterala tzv.
‟‟sekundarni faktor‟‟ prilkom donošenja odluke o odobravanju kredita.
Kolateral koji banke prihvataju prilikom odobravanja kredita moţe biti bilo koja imovinska vrijednost
ĉije posjedovanje i promet nije zabranjeno zakonom. Banke su duţne da prilikom uspostavljanja
koletarala primjenjuju pravila propisana ĉlanom 17 Odluke o minimalnim standardima za
upravljanje kreditnim rizikom u bankama koji se odnosi na procjenu kvaliteta kolaterala, ali su u
izboru predmeta kolaterala slobodne i izbor vrše uz saglasnost zajmotraţioca, tako da i
zajmotraţilac ima veliki uticaj na uspostavljanje kolaterala.
Dokumentacija koja se zahtijeva od MSP u postupku odobravanja kredita uslovljena je namjenom
kredita i procjenom kreditne sposobnosti zajmotraţioca. U tom smislu banke zahtijevaju
dokumentaciju na osnovu koje se procjenjuju elementi kreditne sposobnosti zajmotraţioca
navedeni u ĉlanu 15 Odluke o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom u bankama
(Sl. list CG, br. 41/09). U tom smislu zahtijeva se i dokumentacija na osnovu koje se moţe izvršiti
64
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
procjena o kvalitetu i opravdanosti ulaganja traţenih kreditnih sredstava (projekti, biznis planovi,
ugovori o zajedniĉkom ulaganju, nabavci roba i sl.).
U praksi ponekad postoje primjedbe od strane mikro preduzeća da banke traţe nerealno visoke
kolaterale. Ovo je izraţeno kod mikro preduzeća koja posluju u prvih 3 do 4 godine.
Za pripremu potrebne dokumentacije za kredite u prosjeku je potrebno oko 15 dana, dok su
prosjeĉni troškovi (provizije) u prosjeku do 1% iznosa kredita.
49 Koliko su lako mali zajmovi (mikrokrediti) dostupni preduzećima i fiziĉkim licima koja
ţele da pokrenu posao?
Mali zajmovi (mikrokrediti) fiziĉkim licima i preduzećima koji ţele da pokrenu posao dostupni su
preko Zavoda za zapošljavanje i mikrokreditnih institucija.
Licima koja ţele da pokrenu posao je od strane Zavoda za zapošljavanje u periodu od 2006 –
2008. godine odobren 3.121 kredit u vrijednosti od 14.711.442.00 što predstavlja 88,99% svih
odobrenih kredita u ovom periodu.
Tabela: Odobreni krediti fiziĉkim licima koja otpoĉinju biznis od strane Zavoda za zapošljavanje u periodu 2006 -2008. g.
Rb.
Godina
Broj kredita
Nova radna mjesta
Iznos kredita (€)
Procenat od ukupnog
broja odobrenih kredita
1
2006
1.802
2.629
8.004.013
88,20
2
2007*
500
720
2.183.314
94,70
3
2008*
819
1.105
4.524.115
87,50
3.121
4.454
14.711.442
88,99
4
Ukupno
* Nezaposlena lica koja su kreditno podrţana od 2007. godine su prošla kroz Edukaciju iz preduzetništva u organizaciji Zavoda za
zapošljavanje Crne Gore
U Crnoj Gori funkcioniše 5 mikrokreditnih institucije u skladu s Odlukom o mikrokreditnim finansijskim
institucijama (Sl. list RCG, br. 01/03) : Agroinvest, Alter modus, Ozmont i Montenegro Investment
Credit, Klikloan.
Krediti koje odobravaju mikrokreditne finansijske institucije kreću se do 3.000 € fiziĉkom licu koje prvi
put koristi kredit, s tim da nijedan naredni kredit ne moţe biti veći od 8.000 €, dok se privrednom društvu
i preduzetniku koji prvi put koristi kredit ne moţe odobriti više od 5.000 €, a nijedan naredni ne moţe biti
veći od 20.000 €.
U periodu od 2006. god. do sredine 2009. god. mikrokreditne institucije su odobrile ukupno
233.516.000 € kredita.
50 Da li postoje programi garancija za kredite koji se javno finansiraju? Da/ne. Ukoliko je
odgovor potvrdan, molimo da navedete najvaţnije rezultate.
Ne postoje programi garancija za kredite koji se javno finansiraju.
65
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
51 Da li postoji plan da se uspostavi kreditno garantni fond za sektor MSP ?
Osnivanje Kreditno Garantnog Fonda je eksplicitno pomenuto kao kratkoroĉni prioritet u
dokumentu EU, o kljuĉnoj politici, kao dio partnerstva izmeĊu EU i Crne Gore i koji poziva na
„Implementaciju nacionalnog garantnog fonda “.
Odgovarajući pravni i regulatorni okvir je uspostavljen: novi Zakon o bankama (Sl. list CG, br.
17/08) dozvoljava Centralnoj banci da usvoji odluku u domenu kreditno garantnih usluga, i da na
taj naĉin obezbijedi pravne osnove i uputstva za uspostavljanje i rad kreditno garantnog fonda
(KGF).
Odlukom o uslovima za obavljanje kreditno-garantnih poslova, iz avgusta 2008. godine,
stvorene su pretpostavke za osnivanje i poslovanje pravnih lica (garancijski fond) koja se mogu
baviti poslovima izdavanja garancija za uredno izmirivanje obaveza korisnika kredita. Odluka je
donesena na osnovu ĉlana 164 Zakona o bankama, koji je propisao da se ta vrsta poslova moţe
obavljati ukoliko se ispune uslovi za osnivanje koji su propisani od strane Centralne banke.
Stvaranjem regulatornih pretpostavki za osnivanje i poslovanje garancijskih poslova, obezbjeĊuju
se uslovi za njihovo konstituisanje. To prevashodno zavisi od prepoznavanja interesa od strane
potencijalnih osnivaĉa za obavljanje ove vrste poslova, a treba imati u vidu da i bankarska
regulativa prepoznaje garancije izdate od strane ovih fondova kao kvalitetna sredstva
obezbjeĊenja i na tu aktivu banke ne izdvajaju rezervacije.
U okviru tehniĉke podrške od strane EU posredstvom misije Evropske Unije u Podgorici na planu
osnivanja KGF-a uraĊen je i revidiran biznis plan i finansijski model, definisan koncept kreditnogarantnog fonda u formi privatno-javnog partnerstva.
TakoĊe su pripremljena i zakonodavna dokumenata vezana za registraciju i poslovanje KGF-a.
•
•
•
•
Nacrt organizacionog plana i operativnog plana
Nacrt strategija upravljanja i strategije upravljanja rizikom
Nacrt Statuta i Osnivaĉkog akta
Opis posla generalnog menadţera i menadţera za izdavanje garancija.
U cilju osnivanja kreditno garantnog fonda u Crnoj Gori planirana je revizija zakonodavnih
dokumenata vezanih za registraciju i poslovanje KGF-a, mobilizacija osnivaĉkog kapitala od strane
akcionara i podrška u start up fazi njegovog funkcionisanja.
Stoga, neodloţan trenutni prioritet je obezbjeĊenje odluke o mobilizaciji fondova za kapitalizaciju
KGF-a, od strane Vlade CG (kroz specifiĉnu budţetsku raspodjelu sredstava) i Evropske Komisije
(odnosi se na razmatranje dobijanja partnerskih fondova koji potiĉu iz prethodnog projekta za
poljoprivredu implementiranog u Crnoj Gori) .
TakoĊe, u cilju ubrzanja procedure, a u skladu sa sugestijama, Direkcija za razvoj MSP treba da
bude imenovana kao implementatorska agencija za osnivanje KGF-a a u ime Vlade Crne Gore,
imajući u vidu njeno dosadašnje uspješno voĊenje pripremnih radnji u saradnji sa Evropskom
Komisijom.
U okviru IPA programa za 2008.godinu za koji je misija EU u Podgorici raspisala tender u okviru
projekta „Improving Business Environment for Small and Rural Enterprises“ obezbijeĊena je
ekspertska podrška za osnivanje kreditno garantnog fonda.
52 Da li postoje drugi izvori finansiranja (plasman kapitala kroz fondove za preduzetniĉki
kapital ili „poslovni anĊeli“ itd.) koji se promovišu/uvode/koriste u vašoj zemlji? Molimo da
navedete svaku dobru praksu u toj oblasti, ukljuĉujući i najvaţnije ostvarene rezultate.
U Crnoj Gori ne postoje fondovi preduzetniĉkog (venture) kapitala i „poslovni anĊeli“ .
66
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pristup trţištu za MSP:
53 Da li postoje mjere koje podstiĉu MSP da koriste i uĉestvuju u razvoju standarda?
U Crnoj Gori o podsticajnim mjerama za MSP u pravcu implementacije i sertifikacije sistema
zasnovanih na meĊunarodnim standardima kao i upotrebi standarda za oznaĉavanje proizvoda,
akreditacije tijela za ocjenu usaglašenosti i uopšteno kulture upotrebe standarda, brine Odbor
Vlade CG za kvalitet. Odbor ima više kontinuiranih aktivnosti kao što su Savjetovanje QMS vezano
za implementaciju standarda vezanih za integrisane sisteme menadţmenta, Škola kvaliteta koja u
svom programu obuhvata i obuku za implementaciju standarda i direktne subvencije preduzećima
iz za to namjenski opredijeljenog budţetskog iznosa.
U toku 2007. , 2008. i 2009. godine za konsalting, sertifikacionu provjeru i akreditacionu provjeru,
subvencije u pojedinaĉnim iznosima su dobila 42 pravna lica koja sva spadaju u grupu MSP.
Pojedinaĉni iznosi su varirali od 3.000 do 8.000 €. Ukupni dodijeljeni iznos za period 2007 – 2009
je 200.000 €.
Na savjetovanju svake godine (tradicionalno – 2009 godine po 14 put) uĉestvuje oko 200 uĉesnika
od kojih većina kao predstavnici MSP-a. Ove godine savjetovanje je dobilo i meĊunarodni status
pa se prvi dio odvija u Parizu (Republika Francuska) u suorganizaciji sa Univerzitetom Pariz a
drugi u Tivtu (Crna Gora) u kome su suorganizatori Vlada Crne Gore – Ministarstvo ekonomije i
Univerzitet Crne Gore.
Škola kvaliteta je do sada imala više generacija i završilo je oko 200 inţinjera i menadţera kvaliteta
i zaštite ţivotne sredine.
Ĉlanstvo u Institutu za standardizaciju Crne Gore, u skladu sa opštim i internim aktima koja
ureĊuju njegov rad, je dobrovoljno i otvoreno za sve zainteresovane strane ukljuĉujući i MSP.
Plaćanjem godišnje ĉlanarine (koja zavisi od broja zaposlenih) ostvaruje se ĉlanstvo u Institutu
koje otvara mogućnost ukljuĉivanja u upravnu strukturu Instituta, povoljnost (popust) pri kupovini
standarda, dobijanje informacija o standardima i procesu standardizacije, povoljnost (popust) pri
organizaciji obuke u organizaciji Instituta i sl. Sa druge strane, ukljuĉivanje u rad struĉnih tijela
Instituta (tehniĉkih komiteta, radnih grupa i sl.), koja rade na poslovima donošenja i razvoja
standarda je takoĊe otvoreno za sve zainteresovane strane, na dobrovoljnoj je osnovi i ne zahtjeva
finansijska ulaganja (osim snošenje putnih troškova za uĉešće na sastancima struĉnih tijela). Na
internet portalu Instituta za standardizaciju Crne Gore ( www.isme.me ) dostupne su informacije u
vezi sa standardima i standardizacijom.
U cilju razvoja svijesti o standardizaciji i standardima, Institut za standardizaciju Crne Gore je, u
saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore i drugim institucijama infrastrukture kvaliteta, u
prethodnom periodu za crnogorske privrednike organizovao izvjestan broj obuka i seminara na
temu standardizacije i standarda, a kojima su prisustvovali i predstavnici nekih MSP.
TakoĊe, u okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, MSP se informišu o neophodnim
standardima: ISO, HACCP, i sl. , standardima za proizvodnju orgranskih proizvoda i Eurep GAP,
neophodnim procedurama za sertifikaciju, konsultantskim i sertifikacionim tijelima, itd. . U
narednom periodu, Direkcija za razvoj MSP će preduzeti dodatne mjere da motiviše MSP kako bi
se oni ukljuĉili u ĉlanstvo Instituta, kao i u rad njegovih struĉnih tijela na donošenju i razvoju
crnogorskih standarda.
U narednom periodu se, uz ukljuĉivanje Direkcije za razvoj MSP, oĉekuje intenziviranje edukacije
zainteresovanih MSP da koriste i uĉestvuju u razvoju standarda.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je uspostavila saradnju sa IFC-om MeĊunarodnom
Finansijskom Korporacijom (ĉlanica grupacije Svjetske Banke) koja trenutno na podruĉju
Zapadnog Balkana implementira projekat pod nazivom MeĊunarodni Standardi i Tehniĉki Propisi .
67
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Putem ovog programa pruţa se tehniĉka pomoć firmama u zemljama Zapadnog Balkana (BiH,
Srbija, Albanija, Makedonija i Crna Gora) da se suoĉe sa izazovima u smislu ispunjavanja većine
meĊunarodnih i tehniĉkih zahtjeva EU, koji se moraju ispuniti u svrhu izvoza domaćih proizvoda na
meĊunarodna i trţišta EU. U skladu sa tim Direkcija je predloţila kompanije iz sektora
prehrambene i drvne industrije koje bi bile potencijalni korisnici njihove pomoći.
Za proizvoĊaĉe hrane i poljoprivredna gazdinstva koja se ukljuĉe u registrovane šeme kvaliteta
budţetom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predviĊena su sredstva za
uvoĊenje i certifikaciju HACCP sistema, HACCP sistema integrisanog sa sistemom upravljanja
kvalitetom.
Podrška za uvoĊenje i certifikaciju sistema kvaliteta i bezbjednosti hrane odnosi se na troškove
uvoĊenja i certifikacije HACCP programa integrisanog sa sistemom upravljanja kvalitetom i iznosi
najvise do 50% ukupnih troškova uvoĊenja certifikacije, maksimalno do 8000 € po subjektu i
unapreĊivanje i osavremenjavanje proizvodnje na tradicionalan naĉin u objektima manjeg
kapaciteta.
Podrška za osavremenjavanje proizvodnje u objektima manjeg kapaciteta u kojima se primjenjuju
tradicionalne metode proizvodnje hrane daje se u obliku kofinansiranja, na bazi predloţenog
programa aktivnosti i iznosi najvise 5 000 € po projektu i ukljuĉivanje poljoprivrednih proizvoĊaĉa u
registrovane šeme kvaliteta.
Podrška ukljuĉivanju poljoprivrednih proizvoĊaĉa u registrovane šeme kvaliteta odnosi se na
troškove uvoĊenja šeme kvaliteta, certifikaciju i participaciju u šemi i daje se za prvih 5 godina od
ukljuĉivanja.
Ta podrška ima oblik standardizovanog plaćanja i u 2009. god. iznosi najviše 1200 € za organsku
poljoprivredu i 600 € za ukljuĉivanje u druge šeme kvaliteta.
U radu Nacionalnog tijela za standardizaciju Privredna komora Crne Gore aktivno uĉestvuje.
54 Da li za MSP postoje savjetodavne sluţbe koje im pruţaju pomoć protiv nekorektne
komercijalne prakse?
Sva preduzeća koja imaju prigovor na radnje kojima se vrši povreda konkurencije mogu se obratiti
ili direktno ili preko nekog udruţenja poslodavaca Upravi za zaštitu konkurencije koja je osnovana
u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije (Sl. list RCG, br. 69/05) , koji je stupio na snagu 01.
januara 2006. godine i nadleţna je da reaguje u sluĉaju povrede konkurencije.
TakoĊe svi privredni subjekti se mogu konsultovati sa udruţenjima poslodavaca u smislu daljih
koraka koje treba preuzeti u sluĉaju povreda konkurencije odnosno nekorektne komercijalne
prakse. U Privrednoj komori Crne Gore već duţe vrijeme radi arbitraţni sud za vansudsko
rješavanje sporova izmeĊu domaćih privrednih subjekata, kao i Sud ĉasti koji utvrĊuje odgovornost
i izriĉe mjere privrednim subjektima zbog povrede dobrih poslovnih obiĉaja i poslovne etike.
Formirana je i Spoljnotrgovinska arbitraţa za privredne sporove sa elementom inostranosti, ĉiju
listu arbitara ĉine struĉnjaci iz zemlje i inostranstva.
Pri Privrednoj komori Crne Gore formiran je i funkcioniše Arbitraţni odbor za rješavanje sporova
potrošaĉa, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošaĉa.
U dijelu razvijanja kadrovskih i finansijskih potencijala, Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG),
preko Generalnog sekretarijata iste, pruţa i razvija razne savjetodavne servise.
U ovom trenutku najveći intenzitet, obzirom na interesovanje i zahtjeve ĉlanova UPCG, tih servisa
je lociran u oblasti pravnih problema, a nešto manje u oblasti ekonomskih i drugih problema
ĉlanova UPCG.
Ukupna politika savjetodavnih servisa UPCG je zasnovana na poštovanju Etiĉkog kodeksa
poslodavaca donijetog 2005 godine.
68
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
UnapreĊivanje usavršavanja vještina i inovacije:
55 Da li postoje programi koji imaju za cilj promovisanje širenja tehnologije malim
preduzećima? Kako biste ocijenili uticaj ovih programa?
U Crnoj Gori se sprovodi nekoliko programa koji imaju za cilj promovisanje širenja tehnologije
malim i srednjim preduzećima.
Kroz program drţavne podrške i pomoći malim i srednjim preduzećima za 2009.godinu, a u okviru
njega putem kreditne linije Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća „Podsticanje
preduzetništva“, predviĊena je podrška primjeni proizvodnih tehnologija, sa ciljem jaĉanja
inovacijskih kapaciteta MSP, i njihovog doprinosa razvoju proizvoda baziranih na tehnološkom
razvoju.
Novoformirani Evropski centar za informacije i inovacije Crne Gore, kao punopravni ĉlan mreţe za
podršku preduzetništvu i inovacijama, pruţa set usluga za razvoj MSP, meĊu kojima su i usluge
koje se odnose na transfer inovacija, tehnologija i znanja. EIICM obavještava crnogorska mala i
srednja preduzeća o Okvirnim programima EU za istraţivanje i tehnološki razvoj, rezultatima
istraţivanja koja se odnose na inovacije, a pruţa i posredniĉke usluge u transferu tehnologije i
znanja i stimulisanju MSP da inoviraju.
TakoĊe, u okviru sedmog okvirnog programa za istraţivanje i tehnološki razvoj, FP7, predviĊeno je
jaĉanje kapaciteta MSP stvaranjem novih vrijednosti koje su nastale na osnovu istraţivanja trţišta i
transfera razvijenih tehnologija, i ĉvršćoj saradnji izmeĊu Univerziteta i MSP.
S obzirom da se radi o programima na samom poĉetku djelovanja (FP7, EIICM), ne moţe se
govoriti o rezultatima njihovih uticaja. Preduzeća su informisana putem newslettera, medija i
radionica, koje su organizovane na temu promovisanja razvoja tehnoloških kapaciteta, kao i o
mogućnostima ukljuĉenja u ove projekte, mada je evidentna slaba zainteresovanost preduzeća za
ukljuĉivanje u iste.
Uĉešće Crne Gore u meĊunarodnim istraţivaĉkim projektima nije zadovoljavajuće. Potrebno je
nastaviti intenzivne aktivnosti na distribuiranju informacija o meĊunarodnim istraţivaĉkim
programima i mogućnostima koje oni (u tehnološkom smislu) nude kompanijama.
56 Koje su inicijative preduzete da bi se promovisao transfer tehnologije sa istraţivaĉkih
instituta na MSP?
U cilju promovisanja širenja tehnologija ka malim preduzećima i pruţanja podrške njihovoj saradnji
u odgovarajućim oblastima u Crnoj Gori potrebno je:
1) ojaĉati konkurentnost crnogorske industrije kroz nauku, tehnologije i inovativnost,
2) ojaĉati nauĉno-tehnološki sektor putem intenziviranja saradnje sa industrijom,
3) obezbijediti povoljne uslove za zadrţavanje diplomaca iz sfere nauke i tehnologije u Crnoj
Gori,
4) organizovati centar za promovisanje širenja tehnologija koji bi omogućio crnogorskim
kompanijama pristup EU R&D programima i dostignućima ĉime bi se obuhvatila dva
aspekta: transfer inostranih tehnologija i promovisanje inicijativa iz EU u dijelu inovacija.
U okviru Univerziteta Crne Gore pokrenuta je inicijativa za formiranje Univerzitetskog centra za
razvoj i projektovanje. Centar se formira kao stalno struĉno tijelo na Univerzitetu radi kontinuiranog
servisiranja potreba u oblasti razvoja i projektovanja. Njegovi sastavni djelovi su Centri za razvoj i
projektovanje formirani na Fakultetima i Institutima koje se bave ovim zadacima.
69
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Cilj formiranja Centra je da:
1) aktivira raspoložive potencijale na Univerzitetu radi njihovog aktivnog uĉešća u kreiranju i
servisiranju zadataka iz oblasti razvoja i projektovanja,
2) afirmiše usavršavanje kadrova koji rade na poslovima razvoja i projektovanja u privredi,
institucijama i samostalno,
3) priprema, koordinira i realizuje usluge iz oblasti razvoja i projektovanja pri ĉemu bi se
zadaci u ovom segmentu posebno odnosili na:
a) razvojne ideje malih i srednjih preduzeća i industrijskih kompleksa,
b) transfere tehnoloških rješenja,
c) izradu i usaglašavanje dokumentacije (zakoni, propisi, standardi i sl. ),
d) testiranja rješenja za segmente razvoja koji imaju više varijanti.
4) uspostavljanje saradnje sa institucijama u zemlji i inostranstvu.
Navedene aktivnosti, uz tehnološki park, inovativne centre i inkubatore predstavljaju baznu
strukturu za transfer tehnologija i nauĉnih i istraţivaĉkih rezultata. Cilj je realizovanje transfera
komercijalno orijentisanih nauĉnih rezultata i tehnologija razvijenih od domaćih struktura
(istraţivaĉki timovi, laboratorije, fakulteti) ili od stane EU istraţivaĉkih i razvojnih struktura pri ĉemu
bi prioritet kao korisnici imala mala i srednja preduzeća. MeĊutim, neophodno je u ovoj oblasti
znaĉajno više uraditi u narednim godinama, što je i predviĊeno Strategijom razvoja malih i srednjih
preduzeća.
57 Kako biste ocijenili napredak u poboljšanju saradnje i formiranja klastera izmeĊu firmi?
Koje su znaĉajne inicijative bile ili će biti uvedene u ovom podruĉju?
U Crnoj Gori trenutno ne postoji ovakav oblik udruţivanja. Od velike koristi su iskustva zemalja iz
regiona i šire, kako bi se izabrao najbolji model funkcionisanja klastera. TakoĊe, od velikog je
znaĉaja i povezivanje i saradnja sa srodnim klasterima iz regiona, kako bi se pratili trendovi, bolje
predstavljali na inostranim trţištima, koristili iskustva drugih, i sl.
U pojedinim privrednim granama (drvna industrija, mesna industrija, mljekarstvo i vinarstvo) postoji
veliki potencijal kada govorimo o udruţivanju u klastere. Strategijom razvoja malih i srednjih
preduzeća 2007-2010 predviĊeno je formiranje klastera kao instrumenta podrške MSP-u u
oblastima mljekarstva i mesne industrije i njihovo povezivanje sa turizmom. Direkcija za razvoj
malih i srednjih preduzeća je, uz podršku GTZ, inicirala aktivnosti na formiranju klastera u sektoru
prerade mesa. U okviru realizacije projekta podrške Udruţenju proizvoĊaĉa njeguških specijaliteta
koji je sprovela Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća u saradnji sa GTZ-om, putem
kreditne linije „Podsticanje konkurentnosti“ podrţano je 8 proizvoĊaĉa ovog proizvoda. Predsjednik
ovog udruţenja je preduzeće DOO „Niksentrade Ĉavor“ iz Kotora.
TakoĊe, Strategijom razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020. godine je predviĊeno stvaranje
turistiĉkih klastera koji bi bili podijeljeni: tri na primorju, tri u kontinentalnom dijelu, kao i dva koja
povezuju obalu sa planinama preko Nikšića i Podgorice. Granice klastera su otvorene za susjede
radi što boljeg umreţavanja i kooperacije, ĉime obogaćuju ponudu, stvaraju destinaciji bolju cijenu i
najĉešće poboljšavaju odnos troškova i dobiti.
U proteklih nekoliko godina, organizovan je veliki broj radionica i seminara na temu klastera, kako
bi se pojam, prednosti, i benefiti koje pruţa udruţivanje u klaster objasnili i pribliţili preduzećima.
70
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
58 Molimo da opišete mjere (ako postoje) kojima se obezbjeĊuje dostupnost sistema
obrazovanja/obuke ili inicijative za obezbjeĊivanje vještina za kojima konkretno MSP ima
potrebu .
Sveobuhvatna promocija politike preduzetniĉkog uĉenja ogleda se i kroz Nacionalni izvještaj za
Crnu Goru u okviru Evropske povelje o malim preduzećima koji pokazuje da je uloţeno puno
napora u ovoj oblasti, a posebno što se tiĉe olakšavanja poslovnog okruţenja.
U okviru Nacionalne strategije zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa za period 2007 do
2011. godine i Strategije za cjeloţivotno preduzetniĉko uĉenje 2008-2013 godine definisane
su mjere koje se odnose na traţnju na trţištu rada i imaju za cilj stvaranje uslova podsticajnih za
privredu (preduzeća) u pravcu povećanja broja otvorenih radnih mjesta i kvaliteta radnih mjesta,
kao i mjere koje se odnose na ponudu:
Pruţanje usluga savjetovanja i usmjeravanja pri traţenju zaposlenja, pomoć pri izradi
indivudalnih planova zapošljavanja,
Razvijanje sistema profeisonalne orjentacije, razvoj centara za profesionalno informisanje i
savjetovanje u svim optšinama u Crnoj Gori,
Inteziviranje saradnje sa poslodavcima u oblasti posredovanja i usluga profesionalnog
odabira,
Uspostavljanje sistema za sprovoĊenje analize potreba za obukom u cilju stalnog
prilagoĊavanja ponude preduzetniĉkog uĉenja potrebama malih preduzeća kroz
identifikovanje nedostataka i predviĊanje budućih potreba za znanjima i vještinama u
skladu sa zahtjevima radnih mjesta.
Zakonom o nacionalnim struĉnim kvalifikacijama 2008. godine podstiĉe se princip jednakog
pristupa struĉnom obrazovanju i obuci – da se do iste kvalifikacije moţe stići na razliĉite naĉine, a
da je njihova vrijednost jednaka. Pored kvalifikacija steĉenih kroz formalno obrazovanje, poznaje i
nacionalne struĉne kvalifikacije, bazirane na standardima zanimanja, koje su rezultat neformalnog i
informalnog uĉenja.
Dostupnost sistema obrazovanja i/ili obuke za kojima MSP imaju potrebu se moţe obezbijediti u
sistemu struĉnog douniverzitetskog obrazovanja po osnovu zahtjeva socijalnih partnera (svih, pa i
MSP). Nakon formalno izraţene potrebe redovnim putem, preko komisija i Komisija za kurikulume,
a po završnoj odluci Savjeta za struĉno obrazovanje uradi se poseban obrazovni program i uvede
u redovni obrazovni sistem ili kao obrazovni program ili kao program obuke.
U sistemu visokog obrazovanja moguće je organizovanje specijalistiĉkih programa obuke, odnosno
doobuke u trajanju od šest mjeseci do godinu dana, koju, na zahtjev socijalnih partnera i Zavoda
za zapošljavanje koji organizuju matiĉne univerzitetske jedinice. Završnica programa obuke,
odnosno, doobuke je sertifikatna forma koja se izdaje polaznicima.
Institucije (vladine, nevladine, kao i privatni organizatori obuke) koje se bave podrškom malom i
srednjem biznisu organizuju razliĉite cikluse edukacije kako za poĉetnike u biznisu, tako i za
preduzetnike u rastu i razvoju i u potpunosti finansiraju ili sufinasiraju obrazovanje i obuku.
Zavod za zapošljavanje i Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća su od poĉetka 2007. godine
uveli edukaciju preduzetnika, kao obavezan preduslov kreditne podrške biznis idejama poĉetnika u
biznisu. Od uspješnosti prolaska kroz edukaciju zavisi mogućnost podnošenja zahtjeva za kredit.
UvoĊenje edukacije nezaposlenih lica iz oblasti preduzetništva je u skladu sa 22. smjernicom
Integrisanih smjernica razvoja i zapošljavanja EU koja se odnosi na segment povećanja
zaposlenosti u EU, a koja definiše obavezu omogućavanja prolaska kroz obuku u preduzetništvu.
Edukacijom nezaposlenih lica iz oblasti preduzetništva Zavod zaokruţuje sistem podsticanja
razvoja preduzetništva, u cilju efikasnijeg osnivanja, uspješnijeg razvoja malih i srednjih preduzeća
i nadogradnje poslovno-preduzetniĉkih sposobnosti preduzetnika koje im omogućava uspješnije
trţišno ponašanje u svakodnevnim poslovnim aktivnostima
71
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Preduzetniĉka edukacija obuhvata dvije cjeline – Podsticanje samozapošljavanja i Pruţanje
elementarnih znanja iz preduzetništva.
Segment Podsticanje samozapošljavanja je radioniĉarski tip edukacije (workshop) i ima za cilj,
selekciju lica koja imaju predispozicije za uspješno bavljenje biznisom, kao i razmjenu iskustava i
ideja sa drugim uĉesnicima, motivisanje lica koja su u nedoumici da li da otpoĉnu bavljenje
biznisom, upoznavanje sa preduzetniĉkim naĉinom razmišljanja, upoznavanje sa procesom
pokretanja sopstvenog biznisa i dr. .
Pruţanje elementarnih znanja iz preduzetništva predstavlja pruţanje znanja klasiĉnim
predavaĉkim naĉinom izlaganja iz oblasti (Priruĉnik za preduzetnike – Program
samozapošljavanja, Zavod za zapošljavanje Crne Gore 2007 , 2008 , 2009. godina) :
Prava i obaveze po osnovu Programa samozapošljavanja (uslovi dodjele kredita,
amortizacioni plan, kontrola namjenske upotrebe kreditnih sredstava, najĉešće greške
preduzetnika) ;
Kako registrovati djelatnost (osnivanje samostalne radnje, poljoprivredna djelatnost, oblici
organizovanja preduzeća, troškovi registracije, firma - naziv preduzeća, peĉat i štambilj
preduzeća, statistiĉko razvrstavanje, otvaranje ţiro-raĉuna, carinski registar ... ) ;
Osnovna znanja iz raĉunovodstva (osnovni pojmovi, porezi, doprinosi, PDV i dr. ) ;
Radni odnosi ;
Poslovni ugovori;
Izrada i ocjena biznis plana kao sredstva provjere valjanosti biznis ideje ;
Osnovne pretpostavke za uspješan start malog biznisa .
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća u saradnji sa Zavodom za zapošljavanje Crne Gore
realizovala je, u ĉetiri opštine, projekat ''Šansa mladim menadţerima'' ĉiji je cilj sticanje
konceptualnih, administrativnih struĉnih znanja i vještina za kojima preduzeća imaju potrebu, a
koja su mladim menadţerima neophodne za efikasan i efektivan rad u preduzeću. Obuka je bila iz
oblasti: osnova menadţmenta, upravljanje projektima, marketinga i PR-a i poslovne komunikacije.
Ujedno ovo predstavlja i prvi dio obuke, kroz koju se primjenjuju dinamiĉni i savremeni oblici
interaktivnih predavanja. Druga faza obuke podrazumijevala je praktiĉan rad u trajanju od dva
mjeseca.
Smanjenje siromaštva kroz podršku aktivnostima samozapošljavanja je program namijenjen
socio-ekonomskoj integraciji izbjeglih i raseljenih lica u Crnoj Gori. Osim ovih, programom su
obuhvaćene i ostale kategorije tzv. ranjivih grupa – stanovništvo u ruralnim sredinama, dugoroĉno
nezaposleni i pripadnici nacionalnih manjina. Sprovodi ga organizacija Help u saradnji sa
Direkcijom za razvoj MSP, poĉev od 2005. godine. Projekat podrazumijeva dodjeljivanje
bespovratnih sredstava i obaveznu obuku za zapoĉinjanje biznisa.
59 Da li postoje inicijative koje razvijaju nadleţnosti MSP u oblasti istraţivanja i razvoja kao
što su pojednostavljen pristup infrastrukturi javnih istraţivanja, korišćenje usluga
istraţivanja i razvoja, zapošljavanje obuĉenog osoblja i obuka?
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je uradila istraţivaĉki projekat „Informaciona osnova
o malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori“ koji predstavlja podprojekat projekta „Mala i srednja
preduzeća- informaciona osnova za identifikaciju pravaca razvoja i jačanja konkurentske pozicije
MiS preduzeća u Crnoj Gori“ .
Osnovni cilj projekta je da se predloţi metodologija usklaĊena sa EUROSTAT-ovim i OECD-ovim
standardima za jednostavan i brz dolazak do informacija potrebnih za praćenje razvoja/promjena u
sektoru MSP.
Namjera je da se razvije pouzdana baza podataka o malim i srednjim preduzećima u CG, odnosno
da se obezbijede podaci i informacije vezane za strukturu preduzeća (prema broju zaposlenih, po
djelatnostima na nivou drţave i po opštinama). Ovi podaci su nuţna pretpostavka svakog ozbiljnog
istraţivanja, a samim tim i kreiranja i implementacije politike i strategija vezanih za razvoj
72
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
preduzetništva i privrede u cjelini. Projektom je izmeĊu ostalog dat prikaz i opis (na osnovu
raspoloţivih podataka) o kretanjima kod MSP u Crnoj Gori, analizom raspoloţivih baza podataka o
MSP, te se na osnovu analize istih prezentiraju podaci o MSP sa aspekta zaposlenosti, djelatnosti i
teritorijalne rasprostranjenosti.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je krajem 2007. godine formirala konzorcijum sa
Privrednom Komorom Crne Gore, Mašinskim fakultetom i Business Start-up centrom iz Bara i
nakon pozitivne ocjene predloţenog projekta od strane Evropske Komisije Evropski centar za
informacije i inovacije Crna Gora (European Information and Innovation Center Montenegro –
EIICM) je poĉeo sa radom u novembru 2008. EIICM je ĉlan Enterprise Europe Network.
Ciljne grupe za usluge EIICM-a su: mala i srednja preduzeća, istraţivaĉko razvojne institucije,
inovatori, vladini organi, struĉne i granske organizacije, obrazovne institucije. Plan rada EIICM-a
izmeĊu ostalog predviĊa i sljedeće usluge podrške:
Usluge za inovacije, transfer tehnologije i znanja
Vaţan doprinos smanjenju “inovacionog jaza“, stvaranju novih radnih mjesta, rastu i odrţivom
razvoju se oĉekuje od: distribucije informacija koje podiţu nivo znanja o politikama koje se tiĉu
inovacija, zakonodavstvu i programima podrške; distribucije i iskorišćavanja rezultata istraţivanja;
pruţanju posredniĉkih usluga za transfer tehnologije i znanja i graĊenju partnerstva izmeĊu svih
onih koji su ukljuĉeni u oblast inovacija; stimulisanje kapaciteta preduzeća da inoviraju.
Usluge koje ohrabruju uĉešće MSP u Okvirnim programima Zajednice za istraţivanje i tehnološki
razvoj su: podizanje nivoa znanja MSP o Okvirnim programima Zajednice za RTD; pomaganje
MSP da identifikuju svoje potrebe za RTD i naĊu relevantne partnere; pomaganje MSP u pripremi i
koordinaciji prijedloga projekata za uĉešće u Okvirnim programima Zajednice za RTD.
U januaru 2008.god Crna Gora se „pridruţila“ Sedmom okvirnom programu za istraţivanje i
tehnološki razvoj, FP7 (2007-2013) , koji je ujedno i glavni instrument Evropske unije za
finansiranje nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti u Evropi.
Podrška u ovom programu biće obezbijeĊena kroz niz istraţivaĉkih aktivnosti koje će se sprovoditi
posredstvom: meĊunarodne saradnje, zajedniĉkih projekata i mreţa, do koordinacije nacionalnih
istraţivaĉkih programa. MeĊunarodna saradnja izmeĊu EU i trećih zemalja je integralni dio ovog
programa.
Tematske oblasti su organizovane u ĉetiri pod-programa:
Saradnja u istraţivanju /Collaborative research/ ,
Zajedniĉke tehnološke inicijative /Joint Technology Initiatives/ ,
Koordinacija ne-EU programa /Coordination of non-Community programs/ ,
MeĊunarodna koordinacija /International Coordination/ .
Ekološki izazovi kao mogućnosti:
60 Molimo vas da opišete mjere, ukoliko one postoje, koje pruţaju podsticaje za ekološki
efikasno poslovanje i ekološki efikasne proizvode za sektor MSP .
U pogledu pruţanja podsticaja za ekološki efikasno poslovanje i ekološki efikasne proizvode za
sektor MSP znaĉajna je saradnja sa Organizacijom Ujedinjenih Nacija za industrijski razvoj
(UNIDO), naroĉito u kontekstu realizacije Programa ĉistije proizvodnje. Ugovor o realizaciji
programa potpisan je u junu mjesecu 2009. godine, ĉime su stvoreni uslovi za otpoĉinjanje
projektnih aktivnosti kao nastavka pripremne faze realizovane u periodu 2006-2008. godina.
U skladu sa potpisnom projektnom dokumentacijom Program ĉistije proizvodnje će se
implementirati pod koordinacijom Ministarstva nadleţnog za zaštitu ţivotne sredine Crne Gore, dok
73
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
će UNIDO biti odgovoran za obezbjeĊivanje podrške realizaciji programa i vršenje nadzora nad
sprovoĊenjem programskih aktivnosti.
Tokom realizacije pripremne faze ovog programa prezentovan je znaĉaj i mogućnosti koje ĉistija
proizvodnja pruţa, kroz integralan i preventivan pristup cjelokupnom proizvodnom procesu
/procesima, posebno u pogledu: povećanja produktivnosti kroz efikasniju upotrebu sirovina,
energije i vode; promociju boljeg uĉinka za ţivotnu sredinu kroz redukovanje koliĉine otpada i
nivoa emisija na izvoru nastanka, itd.
Uzimajući u obzir i rezultate pripremne faze, dvogodišnji Program ĉistije proizvodnje biće
koordiniran od strane Privredne komore, a fokusiraće se na uvoĊenje metodologija ĉistije
proizvodnje u sektorima turizma i proizvodnje hrane, primarno kroz analizu bilansa potrošnje
energije i materijalnog bilansa. Istovremeno, tokom trajanja projekta biće sprovedeni specifiĉni
kursevi za: ekološki odgovorno upravljanje- EMS, procjenu ţivotnog ciklusa proizvoda, eko-dizajn,
eko-oznaĉavanje.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agrobudţetom, kroz mjere ruralnog razvoja
(mjere jaĉanja konkurentnosti poljoprivrede) , pruţa podršku investicijama u preradu animalnih
proizvoda.
Podrška za povećanje dodate vrijednosti u preraĊivaĉkoj industriji animalnih proizvoda obuhvata
investicije u preradu i marketing postojećih proizvoda, kao i u razvoj novih proizvoda, procesa i
tehnologija. Svi projekti moraju u cjelini dokazati ispunjavanje EU standarda na podruĉju
bezbjednosti hrane i oĉuvanja okoline (uslov za svaku podršku) . Podrţavaju se projekti cjelovitih
ili parcijalno zaokruţenih rješenja u preradi i marketingu. Predmet kofinansiranja su nabavka
materijala, opreme, mehanizacije, kao i graĊevinski radovi na adaptaciji postojećih ili izgradnji
novih objekata, patenti i licence, izrada tehniĉke dokumentacije, marketinške analize i troškovi
razvoja novih proizvoda.
Maksimalno uĉešće budţetskih sredstava iznosi do 30% vrijednosti investicije, a maksimalni iznos
godišnje podrške po jednom projektu moţe iznositi do 70.000€.
Ciljevi mjere su poboljšanje konkurentnosti prerade animalnih proizvoda putem cjelovite
modernizacije proizvodnih i marketinških uslova; povećanje dodate vrijednosti u proizvodnji
animalnih proizvoda putem povećavanja efikasnosti u preradi i marketingu, uvoĊenje novih
tehnologija i inovacija, i otvaranje novih trţišnih mogućnosti, ispunjavanje EU standarda i ciljno
poboljšanje kvaliteta, zaštite ţivotne sredine i bezbjednosti hrane, jaĉanje veze sa primarnom
proizvodnjom.
Mjera se sprovodi na bazi tendera.
Selekcija projekata vrši se na osnovu objektivnih kriterijuma, koji su sastavni dio pojedinog
tendera.
Podrška se obezbjeĊuje na bazi dokaza o obavljenoj investiciji i terenskog izvještaja ovlašćene
inspekcije.
Podrţati sektor MSP u pristupu stranim trţištima:
61 Molimo vas da opišete koje mjere (ako ih ima) postoje ili će biti uvedene, da se
podstakne pristup i mogućnosti za sektor MSP na stranim trţištima, naroĉito na
unutrašnjem trţištu EU.
Uz aktivno uĉešće i partnerstvo sa izvoznicima, predstavnicima meĊunarodnih razvojnih
organizacija i razliĉitih privrednih asocijacija, Vlada Crne Gore je decembra 2005. godine
usvojila Strategiju za podsticanje izvoza. (Aneks 154)
74
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Strategija za podsticanje izvoza osnova je za voĊenje politike u oblasti ekonomskih odnosa sa
inostranstvom. Jedan od osnovnih zadataka Ministarstva ekonomije je unaprjeĊenje ekonomskih
odnosa sa inostranstvom, pa je Ministarstvo predloţilo, a Vlada je poĉetkom juna 2008.god.
usvojila Politiku unaprjeĊenja bilateralnih odnosa sa inostranstvom.
Kao osnovni ciljevi unaprjeĊenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom definisani su:
povećanje izvoza crnogorskih proizvoda,
rast direktnih stranih investicija,
ujednaĉavanje trgovinskih i investicionih tokova Crne Gore sa odreĊenim grupacijama
zemalja.
Ministarstvo ekonomije koordinira realizaciju mjera za podsticanje izvoza, dok je Direkcija za razvoj
malih i srednjih preduzeća prepoznata kao glavni nosilac implementacije mjera definisanih
Strategijom, a nadleţna Ministarstva u Vladi CG, kao i privredne asocijacije aktivno su ukljuĉene u
implementaciju.
U cilju realizacije zadataka predviĊenih Strategijom, i stvaranja uslova za podsticanje izvoza, u
okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća formiran je poseban Odsjek za podsticanje
konkurentnosti i izvoza koji je otpoĉeo sa radom u aprilu 2006.god. Vlada Republike Crne Gore je
krajem septembra 2006 god. , usvojila „Strateški i operativni plan - podsticanje konkurentnosti i
izvoza“ kojim su predloţene mjere i aktivnosti u cilju promocije i podsticanja izvoza crnogorskih
preduzeća, kao i detaljan operativni plan radnih zadataka i rokova za njihovo ostvarenje.
Osnovni ciljevi postavljeni ovim dokumentom su: povećanje broja preduzeća izvoznika, obima
njihove proizvodnje, diverzifikacija i povećanje kvaliteta izvoznih proizvoda, kao i institucionalna
podrška crnogorskim izvoznicima da identifikuju odgovarajuća ciljna trţišta, pozicioniraju se i odrţe
svoju poziciju na istim.
U cilju zajedniĉkog definisanja naĉina i modela koordinacije svih aktera koji su ukljuĉeni u
implementaciju Strategije za podsticanje izvoza, u oktobru 2007. god. odrţan je Izvozni dijalog
kojem su prisustvovali predstavnici Vlade, drţavnih institucija, organizacija koje se bave razvojem
preduzetništva, poslovnih udruţenja, meĊunarodnih organizacija, kao i preduzeća izvoznici. Na
sastanku je u okviru Strateške izvozne grupe formirano šest operativnih grupa: za smanjenje biznis
barijera, za povezivanje izvoznih preduzeća – klastering na sektorskom nivou, horizontalno
povezivanje, za edukaciju izvoznika, za finansijsku podršku, za podsticanje regionalnog
povezivanja – povezivanje stranih investitora sa programima malih i srednjih preduzeća, za
uspostavljanje proaktivnog programa ekonomske diplomatije u cilju promocije izvoza.
Mjere koje se sprovode u cilju podsticanja pristupa i mogućnosti za sektor MSP na stranim
trţištima, naroĉito na unutrašnjem trţištu EU su sljedeće:
Informisanje izvoznika
U oblasti infomisanja izvozno orijentisanih malih i srednjih poduzeća Direkcija za razvoj malih i
srednjih preduzeća uz tehniĉku podršku njemaĉke organizacije GTZ pristupila je osnivanju Trţišno
- Informativnog Servisa (Market Information Service - MIS). Osnovni cilj osnivanja Trţišno Informativnog Servisa (Market Information Service - MIS) ogleda se u pruţanju informacija
preduzećima koja su izvozno orijentisana ili bi ţeljela da zapoĉnu sa izvozom kako bi bolje
razumjela svoja ciljna trţišta i u skladu sa tim razvila odgovarajuće strategije i planove.
Trţišno - Informativni Servis će investirati u mogućnost pristupa relevantnim bazama podataka,
publikacijama i ostalim izvorima poslovnih informacija, u cilju njihove dostupnosti preduzećima.
TakoĊe, preduzeća se informišu o neophodnim standardima: ISO, HACCP, i sl. , standardima za
proizvodnju orgranskih proizvoda i Eurep GAP, neophodnim procedurama za sertifikaciju,
konsultantskim i sertifikacionim tijelima, itd. . Od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede sprovodi se i mjera sufinansiranja procesa sertifikacije neophodnih standarda
kvaliteta u funkciji osvajanja novih trţišta. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je
uspostavila saradnju sa IFC-om MeĊunarodnom Finansijskom Korporacijom (ĉlanica grupacije
Svjetske Banke) koja trenutno na podruĉju Zapadnog Balkana implementira projekat pod nazivom
"MeĊunarodni Standardi i Tehniĉki Propisi" . Putem ovog programa pruţa se tehniĉka pomoć
firmama u zemljama Zapadnog Balkana (BiH, Srbija, Albanija, MK i Crna Gora) da se suoĉe sa
75
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
izazovima u smislu ispunjavanja većine meĊunarodnih i tehniĉkih zahtjeva EU, koji se moraju
ispuniti u svrhu izvoza domaćih proizvoda na meĊunarodna i trţišta EU. U skladu sa tim Direkcija
je predloţila kompanije iz sektora prehrambene i drvne industrije koje bi bile potencijalni korisnici
njihove pomoći.
U okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća prošle godine u novembru mjesecu
osnovan je Evropski Centar za inovacije i informacije ĉija je uloga da pomogne preduzećima u
procesu internacionalizacije, ukljuĉivanju u Okvirne programe EU, u procesu transfera tehnologije,
inovacija, znanja i sl. .
Finansijska podrška
U prethodnom periodu u okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovodila se i mjera
podrške u finansiranju izvozno orjentisanih malih i srednjih preduzeća kroz kreditnu liniju za
kreditiranje izvoznih investicionih projekata koji se odnose na proizvodnju proizvoda i
poluproizvoda iz svih grana djelatnosti, kao i na pruţanje usluga orjentisanih na izvoz. U okviru ove
kreditne linije odobreno je ukupno 9 projekata vrijednosti 1.650.000 €, namijenjenih finansiranju
izvoznih poslova crnogorskih preduzeća.
U cilju podsticanja konkurentnosti crnogorskih preduzeća za nastup na stranim trţištima i stvaranja
uslova za konstantan rast i razvoj potencijala preduzeća Direkcija uspješno treću godinu zaredom
realizuje projekat „Grant šeme za refundaciju troškova“ . Finansijska podrška je usmjerena na
pokriće dijela troškova marketing aktivnosti u cilju uĉešća na stranim trţištima – izrada studija
istraţivanja trţišta, uĉešće na meĊunarodnim privrednim sajmovima, izrada promotivnog
materijala, kao i unaprijeĊenje poslovanja preduzeća uvoĊenjem informacionog sistema u cilju
efikasnije obrade potrebne dokumentacije i neophodnih poslovnih aktivnosti.
Do sada je odobreno ukupno 68 zahtjeva vrijednosti 170.758,46 €.
Savjetodavne usluge, istraţivanja, pomoć
U okviru Operativne grupe za smanjenje biznis barijera izvršeno je anketiranje izvoznih
preduzeća u cilju prikupljanja podataka o carinskim/necarinskim barijerama. Od strane institucija,
ĉlanova Operativne grupe za smanjenje biznis barijera anketirano je 100 preduzeća koja se bave
uvozno/izvoznim aktivnostima. Shodno Operativnom planu eliminisanja biznis barijera za 2008.
god. DMSP je uz finansijsku podršku GTZ kreirala sajt za prijavljivanje biznis barijera na kojem
preduzeća mogu prijaviti biznis barijere i uputiti zahtjev institucijama nadleţnim za njihovo
rješavanje.
TakoĊe, tim Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća izradio je 10 studija istraţivanja trţišta
za izvozno orijentisana preduzeća iz sektora prehrambene i drvne industrije, koja su imala za cilj
da pruţe podršku preduzećima da bolje razumiju svoja ciljna trţišta i u skladu sa tim razviju
odgovarajuće strategije i planove. Sprovedena istraţivanja sadrţala su informacije o ekonomskim
indikatorima, robnoj razmjeni za grupe proizvoda, karakteristike ciljnog trţišta, podatke o kanalima
distribucije, podatke o neophodnoj izvoznoj dokumentaciji, informacije o konkurenciji, cijenama,
tarifama, carinama porezima i kvotama, neophodnim standardima, sajmovima, podatke o
distributerima, uvoznicima i agentima.
U cilju što bolje pripreme crnogorskih preduzeća za sajmove u regionu, Direkcija za razvoj malih i
srednih preduzeća sprovela je terensko istraţivanje cijena za razliĉite grupe proizvoda.
Istraţivanje je sadrţalo informacije o privredi, o marketima u kojima je vršeno istraţivanje,
informacije o cijenama grupe proizvoda, kao i informacije o vodećim distributerima prehrambenih
proizvoda za odreĊeno trţište.
Edukacija izvoznika
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Privredna Komora Crne Gore, MBA, Unija
poslodavaca, itd. u saradnji sa inostranim partnerskim organizacijama organizuju razliĉite seminare
na teme izvozni marketing – pristup stranim trţištima, odnosi sa stranim klijentima, planiranje
projekata za fondove Evropske Unije iz oblasti inovacija, istraţivanja i tehnološkog razvoja, uĉešće
na sajmovima, strateško planiranje, itd.
Promotivne aktivnosti
76
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Direkcija u saradnji sa Privrednom Komorom Crne Gore i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede sufinansira uĉešće i posjetu preduzetnika razliĉitim sajmovima i prezentacijama na
stranim trţištima sufinansirajući troškove organizacije zajedniĉkog nastupa i puta.
TakoĊe, u cilju uspostavljanja poslovnih kontakata sa stranim partnerima Direkcija za razvoj malih i
srednjih preduzeća i Privredna Komora Crne Gore organizuju poslovne susrete za crnogorske
preduzetnike iz razliĉitih oblasti industrije.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća realizuje projekat S.T.A.R.S. u saradnji sa
Italijanskim institucijama i partnerima iz regiona (bivše Jugoslovenske republike) s ciljem
internacionalizacije, kao i delokalizacije dijela proizvodnje italijanskih preduzeća u Crnu Goru, kao i
„Balkan project“ iniciran od strane Veneto Foreign Trade Centre iz Italije, ĉiji je cilj promovisanje
meĊunarodne saradnje, razmjena informacija, organizacija poslovnih susreta i sl. .
U proteklom periodu takoĊe aktivno se radilo na osnivanju klastera u sektoru drvoprerade.
Mjere koje su planirane za uvoĊenje u okviru Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća u cilju
podsticanja pristupa i mogućnosti za sektor MSP na stranim trţištima, naroĉito na unutrašnjem
trţištu EU, u narednom periodu su:
-
-
Nastavak i proširenje postojećih savjetodavnih usluga u cilju pomoći preduzećima da
razviju i realizuju izvozne promotivne aktivnosti,
Kreiranje „Programa podrške za nove izvoznike“ u cilju stimulisanja preduzeća koja prvi
put izvoze i „Programa ekspanzije izvoza“ u cilju podrške postojećim izvoznicima da
osvoje nova trţišta i pozicioniraju se bolje na postojećim trţištima,
Kreiranje „Programa za jaĉanje izvoznih kapaciteta preduzeća“ kroz edukaciju, treninge,
mentoring i programe internshipa,
Kreiranje regionalne mreţe u koju bi bile ukljuĉene institucije, agencije i organizacije koje
se bave pruţanjem usluga/informacija u cilju poboljšanja poslovne saradnje na regionalnim
trţištima, kao i na trţištima zemalja EU
Podsticanju pristupa i mogućnosti MSP na stranim trţištima naroĉito na unutrašnjem trţištu EU,
znaĉajno doprinose i potpisani sporazumi:
-
-
Sporazum o stabilizaciji i pridruţivanju sa Evropskom unijom je potpisan 15. oktobra
2007.godine u Luksemburgu, što pozitivno utiĉe na unaprjeĊenje ekonomske saradnje i
mogućnosti izvoza na trţište EU 25. Privremeni trgovinski sporazum Crne Gore sa EU
stupio je na snagu 1.januara 2008.godine .
Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA 2006)
Crna Gora je ove godine preuzela predsjedavanje CEFTA sporazumom. Predsjedavanje je
zapoĉelo 01.01.2009. godine i završava se 31.12.2009. godine. Predsjedavanje CEFTA
sporazumom za Crnu Goru predstavlja veliki izazov. To je prvenstveno velika šansa, a takoĊe i
mogućnost da, u ovako velikom projektu, Crna Gora pokaţe svoje kapacitete. Ovo
predsjedavanje je prilika da svojim aktivnim odnosom doprinese da se potpisnice CEFTA-e,
kao i Evropska unija, uvjere da Crna Gora ima potencijala i mogućnosti da na najbolji mogući
naĉin izvrši zadatke koji se stavljaju pred nju. U cilju što boljeg predsjedavanja Vlada Crne
Gore je formirala Radnu grupu za predsjedavanje Crne Gore CEFTA 2006 sporazumom.
Nivo liberalizacije koji Crna Gora uţiva je priliĉno visok (potpuna liberalizacija u trgovini sa
Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Srbijom i Kosovom).
U trgovini sa Albanijom, Hrvatskom i Moldavijom su u oblasti poljoprivrede za odreĊene
proizvode zadrţane kvote ili definisan nivo carinskih stopa.
TakoĊe, Crna Gora je 2008 predsjedavajuća Podkomitetom za poljoprivredu ukljuĉujući
sanitarna i fitosanitarna pitanja.
Politika inovacija
77
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
62 Da li je vlada pripremila konkretne strategije u oblasti inovacija, istraţivanja i razvoja?
Molimo vas da opišete kvalitet izrade politike inovacija i voĊenja politike, tako što ćete
dostaviti i objasniti:
- osnovna dokumenta politike (analiza politike, strategije, akcioni planovi, propisi)
- ko je ukljuĉen (ministarstva, agencije, privatni sektor, zainteresovane strane) i na koji
naĉin (ukljuĉujući i koji su mehanizmi konsultacija)?
- koji su glavni instrumenti/sredstva, programi, finansiranje?
Što se tiĉe politike u oblasti istraţivanja Vlada Crne Gore je 2008. god. usvojila Strategiju
nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti 2008 – 2016. god. ĉiji je obraĊivaĉ Ministarstvo prosvjete i nauke a
predlagaĉ Savjet za nauĉno-istraţivaĉku djelatnost.
Strategija obuhvata i okvirni plan za dostizanje prioriteta. Nadzor nad implementacijom strategije
vrši Savjet za nauĉno-istraţivaĉku djelatnost, izvještavajući Vladu o postignutim rezultatima na
godišnjem nivou.
Razvoj dokumenta Strategije sastojao se u ekspertskom radu ĉlanova Komisije, sastavljene od 9
ĉlanova, profesora na Univerzitetu Crne Gore. Proces izrade ukljuĉivao je brojne konsultacije sa
zaposlenima u resornom Ministarstvu, korišćenje podataka iz Minstarstva i Monstata, postojećih
nacionalnih, regionalnih i meĊunarodnih studija, analiza i razvojnih dokumenata. U završnoj fazi
razvoja strategije otvorena je javna rasprava, on-line putem, kao i kroz dvije javne sesije, na
Univerzitetu Crne Gore i u Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti. Komentari su uvaţeni u
konaĉnoj verziji predloga strategije.
Aktivnosti koje su predviĊene Stretegijom u nadleţnosti su više ministarstava, nacionalnih agencija
i institucija. Prioritetni ciljevi su:
Reforma institucionalnog okvira za bavljenje nauĉno-istraţivaĉkom djelatnošću,
Podsticanje inovacija i tehnološkog razvoja, u kojem ulogu imaju i Ministarstvo ekonomije i
Direkcija za razvoj MSP kroz uvoĊenje podsticajnih mjera za ulaganje u istraţivanja i
inovacije u sektoru privrede i za finansiranje nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti. Dodatna uloga
Ministarstva prosvjete i nauke vidi se u marketinškoj podršci i konsultantskom servisu svim
ĉiniocima u domenu inovacija,
Podsticanje meĊunarodne saradnje, gdje Direkcija za razvoj MSP ima ulogu u ukljuĉivanju
u EUREKA program,
Ostvarivanje funkcionalnih prioriteta nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti, gdje Ministarstvo
ekonomije ima ulogu u uvoĊenju finansijskih instrumenata i regulative za sufinansiranje
projekata tehnološkog razvoja,
Povećanje ulaganja u nauĉno-istraţivaĉke aktivnosti.
U dijelu politika inovacija, Univerzitet Crne Gore trenutno radi na izradi više strateških
dokumenata u oblasti strateškog planiranja u istraţivanju i inovacijama, transferu tehnologija,
uspostavljanu centra za podršku transfera tehnologija i inovacijama u istraţivanju. Ove inicijative
se rade kroz niz projekata koje finansira EK u programima FP7 i TEMPUS.
63 Molimo vas da nas obavijestite šta se predviĊa za budućnost i šta je u toku (planovi,
nacrti, rokovi).
U aprilu 2009. god. Vlada Crne Gore je potpisala Memorandum o izradi razvojnog dokumenta
„Crna Gora u 21. stoljeću“ sa Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti. Ovaj dokument ima cilj
da definiše kljuĉne pravce razvoja Crne Gore kao društva baziranog na znanju. Dokument treba da
78
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
bude završen u avgustu 2010. god. a za koordinaciju realizacije projekta zaduţeno je Ministarstvo
finansija.
Na osnovu analize postojećeg stanja i na osnovu analize ostvarivanja ciljeva definisanih
Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007-2010, kao i na osnovu Evropske povelje za
mala i srednja preduzeća, pripremiće se Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća 2011-2015. .
TakoĊe će se uraditi i plan aktivnosti na realizaciji definisanih zadataka ove Strategije.
79
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
II. INSTRUMENTI PREDUZETNIĈKE I INDUSTRIJSKE POLITIKE
Uĉešće u programima Zajednice
64 Kratak opis uĉešća u Programu konkurentnosti i inovacije (CIP) za MSP: uĉesnici,
iskustva/rezultati (gdje je primjenjivo).
Crna Gora je sa Evropskom komisijom 04.03.2008. potpisala Memorandum o razumijevanju o
uĉešću Crne Gore u Programu zajednice “Posebni program preduzetništva i inovacija (EIP)
Okvirnog programa konkurentnosti i inovacija (2007. do 2013. ) ” (Memorandum of Understanding
between the European Community and Montenegro on participation of Montenegro to the
Community Programme “Entrepreneurship and Innovation specific Programme (EIP) of the
Competitiveness and Innovation Framework Programme (2007 to 2013) '')
Potpisivanjem Memoranduma Crna Gora je dobila status posmatraĉa u Programskom Odboru
Programa preduzetništva i inovacija (EIP) i njeni predstavnici redovno prisustvuju sjednicama
Programskog Odbora.
U septembru 2008. Crna Gora je uplatila svoj doprinos (entry ticket) za uĉešće u programu za
2008. godinu, u iznosu od 29.329€, dok je doprinos za 2009. godinu uplaćen u junu 2009. godine,
u iznosu od 36.942€.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je krajem 2007. godine formirala konzorcijum sa
Privrednom komorom Crne Gore, Mašinskim fakultetom i Business Start-up centrom iz Bara i u
novembru 2007. aplicirala na poziv za dostavljanje projekata ENT-CIP-07-0001A “Usluge podrške
biznisu i inovacijama“ u okviru “Posebnog programa Preduzetništva i inovacija (EIP) Okvirnog
programa Konkurentnosti i inovacija (2007 - 2013)”. Evropska komisija je 21.01.2008. preliminarno
pozitivno ocijenila projekat Evropski centar za informacije i inovacije Crna Gora (EIICM). Crna
Gora je imala svoje predstavnike na sveĉanoj inauguraciji Enterprise Europe Network u Briselu
06.-07.02.2008. Evropska komisija je 09.04.2008. zvaniĉno potvrdila pozitivnu preliminarnu ocjenu
projekta, uz neznatno umanjenje predloţenog budţeta. Konaĉno, 09.07.2008. je Evropska komisija
zvaniĉno obavijestila Direkciju za razvoj malih i srednjih preduzeća o prihvatanju projekta EIICM.
Okvirni partnerski ugovor izmeĊu Evropske komisije i Direkcije za razvoj malih i srednjih
preduzeća, koja je zastupala sve ĉlanove Konzorcijuma EIICM, potpisan je 24.09.2008. godine.
Posebni ugovor o dotaciji izmeĊu Evropske komisije i Direkcije za razvoj malih i srednjih
preduzeća, koja je zastupala sve ĉlanove Konzorcijuma EIICM, je potpisan 08.11.2008.
Sveĉano otvaranje EIICM-a je upriliĉeno 28.11.2008. Centar su otvorili g. Ginter Verhojgen,
Potpredsjednik Evropske komisije i Komesar za preduzetništvo i industriju i g-din Branimir
Gvozdenović, Ministar za ekonomski razvoj u Vladi Crne Gore.
Evropska komisija je 08.12.2008. uplatila na raĉun Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća
€81,000, što ĉini 45% od ukupnog iznosa dotacije predviĊene za rad Evropskog centra za
informacije i inovacije.
EIICM je 28.07.2009. godine Izvršnoj agenciji za konkurentnost i inovacije (Executive Agency for
Competitiveness and Innovation) dostavio interim izvještaj o radu za period do 30.06.2009. godine.
Postignuti su znaĉajni rezultati i pored zakašnjelog ukljuĉivanja crnogorskog konzorcijuma u
Enterprise Europe Network, koja je zvaniĉno poĉela sa radom u januaru 2008. godine. Crnogorski
konzorcijum aktivno uĉestvuje i doprinosi radu Upravljaĉkog i savjetodavnog odbora (Steering and
Advisory Group) Enterprise Europe Network-a.
Ĉlanovi konzorcijuma EIICM su, za sada, jedini uĉesnici u Programu konkurentnosti i inovacija za
MSP iz Crne Gore.
80
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Direktiva 2000/35/EZ Evropskog parlamenta i Savjeta o borbi protiv kašnjenja u plaćanju u
poslovnim transakcijama
65 Molimo dostavite vaše shvatanje zahtjeva ove Direktive.
Zahtjevi ove Direktive su inkorporirani u Predlog Zakona o visini stope zatezne kamate, koji je
Vlada Crne Gore utvrdila na svojoj sjednici od 10. septembra 2009. godine.
Detaljnije objašnjenje vidjeti u odgovoru na pitanje 66.
66 Dostavite opis trenutnog stanja eventualno postojeće usklaĊenosti sa direktivom i
eventualne planove za dalje usklaĊivanje
Pitanje visine kamate koja se plaća na zakašnjela plaćanja u evropskom zakonodavstvu ureĊeno
je Direktivom 2000/35/EZ o sprjeĉavanju kašnjenja u plaćanju trgovinskih transakcija.
Odredbama ĉlana 3 stav 1 pod d) ove Direktive odreĊeno je:
„Visina kamate za kašnjenje u plaćanju („zakonom propisana kamata“) , koju je duţnik obavezan
da plati, treba da predstavlja zbir posljednje utvrĊene kamatne stope koju primjenjuje Evropska
centralna banka na glavne operacije refinansiranja prije prvog kalendarskog dana polugodišta
(„referentna kamata“) plus najmanje sedam procentnih poena („marţa“) , ako ugovorom nije
drugaĉije odreĊeno. Za drţavu ĉlanicu koja ne uĉestvuje u trećoj fazi ekonomske i monetarne
unije, zakonom propisana kamata odgovara kamati koju odreĊuje nacionalna centralna banka. U
oba sluĉaja, zakonom propisana kamata je ona koja je vaţi prvog kalendarskog dana u datom
polugodištu za period od narednih šest mjeseci.”
S obzirom da Centralna banka Crne Gore ne odreĊuje svoju kamatnu stopu, a da je u Crnoj Gori
sredstvo plaćanja EUR, ovim zakonom se u potpunosti primjenjuje rješenje koje se kao prvo
navodi u Direktivi. Tako se odredbama ĉlana 2 ovog zakona propisuje da se stopa zatezne kamate
utvrĊuje polugodišnje, u visini osnovne zatezne kamate uvećane za sedam procentnih poena, a
kao osnovna zatezna kamata odreĊuje se kamata koju utvrĊuje Evropska centralna banka za
glavne operacije refinansiranja (main refinancing operation) i koja vaţi prvog dana kalendarskog
polugodišta na koje se odnosi.
Istovremeno, saglasno odredbama ĉlana 10 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima (Sl. list CG,
br. 47/08) , koji je stupio na snagu 15.08.2008. godine, strane u obligacionom odnosu duţne su da
izvrše svoju obavezu i odgovorni su za njeno ispunjenje. Na ovom naĉelu obligacionih odnosa
utemeljeno je pravo povjerioca da od duţnika zahtjeva ispunjenje obaveze i njegova duţnost da
istu ispuni savjesno i u svemu kako ona glasi. Na taj naĉin zakonom je konstituisana obaveza
duţnika da preuzetu obligacionu obavezu izvrši na naĉin i pod uslovima utvrĊenim ugovorom.
Blagovremeno ispunjenje preuzetih ugovornih obaveza je pravilo ponašanja u obligacionim
odnosima. Suprotnim ponašanjem vrijeĊaju se ugovorom ustanovljena prava druge ugovorne
strane. Tako, umjesto ispunjenja ugovora i ostvarenja oĉekivanog ekonomskog efekta iz tog
pravnog posla, nastaje sporni odnos kojim se konstituišu nova prava u korist strane vjerne
ugovoru. Jedno od tih prava je i obaveza duţnika da za period docnje u ispunjenju novĉane
obaveze plati povjeriocu zateznu kamatu po stopi utvrĊenoj zakonom. U tom smislu, odredbama
ĉlana 284 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da duţnik koji zadocni sa
ispunjenjem novĉane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrĊenoj
posebnim zakonom.
81
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Posljednji zakon koji se, u vezi sa visinom stope zatezne kamate, primjenjivao u Crnoj Gori, bio je
savezni Zakon o visini stope zatezne kamate (Sl. list SRJ, br. 32/93, 24/94 i 28/96) . Ovim
zakonom stopa zatezne kamate, za obaveze iskazane u dinarima, sastojala se od:
1) mjeseĉne stope rasta cijena na malo,
2) fiksne stope od 1,20%, koja se mjeseĉno primjenjivala na stopu rasta cijena na malo.
Obraĉun zatezne kamate vršio se primjenom konformne metode.
U skladu sa ovim zakonom, na potraţivanja izmeĊu domaćih i stranih fiziĉkih i pravnih lica koja su
glasila na stranu valutu zatezna kamata se plaćala po stopi od 6% godišnje.
Zakonom o Centralnoj banci Crne Gore (Sl. list RCG, br. 52/00), koji je stupio na snagu
11.11.2000. godine, kao iskljuĉivo sredstvo plaćanja uvedena je DEM, do uvoĊenja EUR-a.
Zbog navedenog, Vrhovni sud Republike Crne Gore utvrdio je 09.12.2000. godine Pravne stavove
kojima, izmeĊu ostalog, utvrĊuje i naĉin obraĉuna i plaćanja zateznih kamata, i to na sljedeći naĉin:
1) povjeriocu koji je postavio zahtjev za ispunjavanje novĉane obaveze nastale prije
11.11.2000. godine u dinarskoj protivvrijednosti strane valute po kursu na dan ispunjenja
obaveze, pripada zatezna kamata, koja se obraĉunava godišnje, u visini stope zatezne
kamate zemlje porijekla valute (domicilna kamata);
2) do donošenja posebnog propisa Crne Gore o visini stope zatezne kamate, za docnju u
ispunjenju novĉane obaveze iskazane u DEM, duţnici plaćaju zateznu kamatu po godišnjoj
stopi koja je propisana u zemlji porijekla DEM;
3) na potraţivanja izmeĊu domaćih i stranih fiziĉkih i pravnih lica koja glase na stranu valutu
zatezna kamata se plaća po stopi od 6% godišnje.
Ovako utvrĊeni Pravni stavovi stvorili su razliĉitu praksu u radu sudova, posebno nakon uvoĊenja
EUR-a kao sredstva plaćanja. Ovo je dovelo do donošenja i sudskih odluka koje su bile nedovoljno
precizne i neprimjenjive (koje nalaţu: plaćanje zakonske zatezne kamate; plaćanje zatezne
kamate u visini kamate na deviznu štednju; plaćanje zatezne kamate po domicilnoj stopi; plaćanje
zatezne stope po stopama Evropske centralne banke i sl.).
Iz naprijed navedenih razloga, predlaţeno je donošenja posebnog zakona kojim bi se u Crnoj Gori
utvrdila visina stope zatezne kamate.
82
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
III. SEKTORSKE POLITIKE (vidi takoĊe i Aneks 1)
67 Da li Vlada sprovodi programe podrške razvoju specifiĉne za sektor? Koje vrste
aktivnosti se primjenjuju? Kako se one finansiraju? Je li vid podrške koji Vlada primjenjuje
kompatibilan sa pravilima EU o drţavnoj pomoći?
Strategijom razvoja Informacionog društva u Crnoj Gori, koju je Vlada Crne Gore donijela za period
od 2009 do 2013. godine prepoznat je razvoj domaćeg ICT sektora, kao meĊunarodno
konkurentnog privrednog sektora. Vizija razvoja ICT sektora u Crnoj Gori je da ICT sektor, kao
intelektualni kapital, bude okosnica budućeg razvoja i znaĉajni resurs odrţivog razvoja crnogorske
privrede. Ovom strategijom definisani su ciljevi do 2013. godine, kao što su stvoriti jak podsticaj
daljem razvoju ICT sektora kroz dinamiĉnu partnersku saradnju izmeĊu ICT sektora i drţave. Time
će se povećati konkurentnost sektora, njegova snaga će se podići na nivo izvozne privredne grane
i stvoriti pretpostavke za njegov dinamiĉan odrţivi razvoj.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća, kao
jedan od zadataka prepoznala stimulisanje razvoja i korišćenja infomaciono - komunikacionih
tehnologija i on-line pristupa kroz:
SprovoĊenje Strategije razvoja Informacionog društva - Obezbijediti sprovoĊenje u djelo
zacrtane Strategije razvoja Informacionog društva i poštovanje akcionog plana za realizaciju
definisanih projekata. Posebno voditi raĉuna da u najvećoj mogućoj mjeri u ICT projektima u
drţavnoj upravi, lokalnoj samoupravi i velikim preduzećima, koja su još uvijek u većinskom
vlasništvu drţavnih fondova, aktivnu ulogu uzmu domaća ICT MSP preduzeća kvalifikovana za
predmetne djelatnosti.
Podsticanje korišćenja informacione tehnologije i jaĉanje informacione povezanosti meĊu
organima uprave - Nacionalna vizija prelaska u informaciono društvo valorizovala bi generiĉke
efekte informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) da bi se postigli evropski standardi u
elektronskoj komunikaciji, dovelo bi do povećanja vrste i broja usluga koje drţavna i lokalne uprave
pruţaju graĊanima elektronskim putem i povećanja broja elektronskih transakcija iz oblasti nabavki
i plaćanja, kao i do povećanja broja korisnika Interneta. Objedinjena arhitektura informacionih
sistema drţavne uprave treba da omogući jednostavan i siguran pristup informacijama.
Podsticanje MSP da razvijaju i koriste informacione sisteme - Iako su mala i srednja
preduzeća (MSP) kljuĉni igraĉi u novoj ekonomiji, ipak, većina nije spremna da razmatra
ukljuĉivanje u e-biznis zbog svog nedostatka svijesti o e-biznisu i nedostatka znanja. Iz razloga
generalno niskog nivoa informatiĉke kulture u malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori, potrebno
je podsticati MSP da razvijaju i koriste informacione sisteme u cilju unapreĊenja biznisa i poslovne
komunikacije kroz razliĉite programe. Neophodno je podsticati ulaganja u nabavku informatiĉke
opreme i softver aktivnosti u preduzećima uz odreĊene olakšice.
Povećanje elektronske komunikacije organa uprave sa sektorom MSP – poboljšanje on-line
pristupa - Potrebno je povećati elektronsku komunikaciju drţave sa sektorom MSP omogućavajući
preduzećima da dobiju savjete, popunjavaju prijave, ili obezbijede jednostavnije informacije on-line
putem. Poboljšati i meĊusobnu informacionu komunikaciju u okviru sektora.
E-biznis kampanja - Imajući u vidu vrlo dobre rezultate koje je postigla e-biznis kampanja u
evropskim zemljama u kojima je sprovoĊena, uoĉene je potreba sprovoĊenja kampanje koja ima
za cilj da zapoĉne i stimuliše svijest o neophodnosti razvoja e-biznisa kod MSP u Crnoj Gori. Ova
kampanja će naglasiti potrebu preduzeća da razmatraju e-biznis kao dio svoje ukupne strategije.
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća u okviru svojih aktivnosti finansijske podrške malim i
srednjim preduzećima u Crnoj Gori, a u skladu sa Strategijom razvoja MSP 2007-2010 godinu,
sprovodi dva vida podrške, kojima se ţeli uticati na uvodjenje/poboljšanje informacionih tehnologija
u njima.
83
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
1) U okviru projekta » Drţavne podrške i pomoći malim i srednjim preduzećima Podsticanje preduzetništva«, izmedju ostalog, predviĊena je i kreditna podrška pod
povoljnim uslovima, za jaĉanje informacionih kapaciteta u malim i srednjim preduzećima.
2) U okviru projekta Grant šeme za refundaciju troškova predvidjena je aktivnost kojom se
pokriva dio troškova angaţovanja IT konsultanata i nabavke licenciranog softverskog
rješenja za poboljšanje informacionog sistema u malim i srednjim preduzećima. Iznos
bespovratnih sredstava koji moţe biti dodijeljen preduzeću za realizaciju ove aktivnosti je
do 4.000 €.
Ovi vidovi podrške su uskadjeni sa pravilima EU o drţavnoj pomoći.
Biznis inkubator
Vlada Crne Gore, preko Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Glavni grad Podgorica
formirali su prvi biznis inkubator iz oblasti informacione tehnologije (IT) u Crnoj Gori pod nazivom
d.o.o”Inventivnost”. Realizacija projekta se sprovodi i uz podršku Evropske komisije i holandske
Vlade preko organizacije SPARK kroz program za podršku Balkanske regije (središnja regija).
IT inkubator u Podgorici trenutno ima 5 timova stanara, sa 12 zaposlenih.
Njima je obezbijeĊeno pod povoljnim uslovima korišćenje poslovnog prostora (do 5 godina),
opreme, dodatna obuka i treninzi kao i konsultantska podrška koja obuhvata struĉne savjete,
istraţivaĉke podatke i sva neophodna logistika.
Stanarima su obezbijeĊene dvije vrste obuka:
-
osnovno biznis obrazovanje (otpoĉinjanje sopstvenog biznisa, pisanje biznis plana,
registracija preduzeća, pravna regulativa, i sl.), i
struĉno obrazovanje (razvijanje softvera za izradu web prezentacija, izdavanje
informatiĉkog ĉasopisa, pruţanje outsourcing usluga, kriptovanje/zaštita podataka).
Podrška se pruţa mladim ljudima iz oblasti informacionih tehnologija koji će raditi na razvoju
poslovnih rješenja iz oblasti softverskog inţenjerstva i e-biznisa. Osim toga, IT inkubator doprinosi
povezivanju Univerziteta i trţišta, kao i Umreţavanje sa inkubatorima u regionu i inostranstvu.
Vlada Crne Gore je prije dvije godine predloţila, a Skupština prihvatila, da se smanji porez na
raĉunarsku opremu, sa 17% na 7%, što predstavlja jednu od podsticasjnih mjera koje ICT
kompanije koriste.
Ministarstvo turizma je u prethodnom periodu sprovodilo podršku sektoru turizma putem programa
podsticanja sa ciljem stvaranja što povoljnijeg ukupnog ambijenta za pospješivanje razvoja
turizma. kao i poboljšanja kvaliteta turistiĉke ponude, zatim otvaranja novih radnih mjesta.
produţenja turistiĉke sezone i podizanja nivoa svijesti graĊana o prednostima i mogućnostima
razvoja turizma u Crnoj Gori kao strateškoj grani razvoja.
Realizacija podrške sektoru turizma odvijala se putem sledećih aktivnosti:
Subvencionisanja kamata na kredite poslovnih banaka za investicione projekte u oblasti
turizma.
Izrade i ekspertske ocjene biznis planova za mala i srednja preduzeća u oblasti turizma,
Izrade infomemoranduma i fizibiliti studija za nove investicije.
Promotivnih aktivnosti usmjerenih na privlaĉenje investitora.
Podsticajnih mjera u oblasti organizovanog turistiĉkog prometa.
Podrške realizaciji projekata nevladinog sektora,
Podrške pripremama sezona, organizaciji turistiĉkih, zabavnih i kulturnih manifestacija.
Zajedniĉkih prezentacija izdavaoca privatnog smještaja.
Oţivljavanja preduzetniĉkog duha i osmišljavanja nove turistiĉke ponude i
Edukacije i usavršavanja kadra.
Navedene aktivnosti finansirane su iz Budţetskih sredstava. u periodu prije zvaniĉnog poĉetka
rada Komisije za dodjelu drţavne pomoći, a na osnovu izvještaja komisija za evaluaciju
predmetnih projekata.
84
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Uspostavljen je zakonodavni okvir kontrole drţavnih pomoći u Crnoj Gori: donijet je Zakon o
kontroli drţavne podrške i pomoći kao temeljni akt za uspostavljanja sistema drţavnih pomoći (Sl.
list RCG, br. 26/07) , Uredba o naĉinu i postupku podnošenja i sadrţaju potrebne dokumentacije
za predhodnu i naknadnu kontrolu drţavne podrške i pomoći (Sl. list RCG, br. 13/08), Uredba o
bliţim kriterijumima namjeni i uslovima dodjele drţavne pomoći (Sl. list RCG, br. 13/08) i Pravilnik
o sadrţaju godišnjeg izvještaja o kontroli drţavne podrške i pomoći (Sl. list RCG, br. 7/08) .
Zakon o kontroli državne podrške i pomoći sadrži materijalne odredbe zasnovane na odredbama članova 86,
87. i 88. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Uredba o bližim kriterijumima namjeni i uslovima
dodjele državne pomoći obuhvata sekundarno zakonodavstvo pravne prakse u području državnih pomoći.
Odredbom člana 3 stav 1 alineja 2 ove Uredbe, a u skladu sa članom 73 (iii) Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju, moguća je direktna primjena pravne prakse u području državnih pomoći u obliku ocjene
državne pomoći na osnovu kriterijuma koji proizilaze iz primjene pravila pravne prakse o državnim
pomoćima.
Pripremljen je i novi set propisa iz ove oblasti, u skladu sa zahtjevima Evropske unije i dinamikom
mijenjana pravila o drţavnoj pomoći u EU, u cilju većeg nivoa usaglašenosti sa pravilima EU.
Vlada Crne Gore je u aprilu 2009. godine utvrdila predlog Zakona o kontroli drţavne pomoći koji je
ureĊen uz pomoć EU, i usklaĊen sa pravilima koje nalaţe EK, i uputila Skupštini Crne Gore na
usvajanje.
Pripremljeni su i novi podzakonski akti na Zakon o drţavnoj pomoći, takoĊe uz pomoć eksperata
EU. Uredbom o prihvatljivim troškovima, maksimalno dozvoljenim intezitetima drţavne pomoći i
drugim kriterijumima koji su mjerodavni za dodjelu drţavne pomoći za pojedine ciljeve drţavne
pomoći, biće usvojena cjelina pravne prakse u pogledu materijalnih pravila u podruĉju drţavnih
pomoći.
Detaljnije o sprovoĊenju Zakona o kontroli drţavne podrške i pomoći, u poglavlju 8 – Politika
konkurencije, u dijelu o drţavnoj pomoći , pitanja 31-38
68 Molimo dostavite opis kvaliteta izrade sektorske politike i kvaliteta njenog sprovoĊenja u
praksi, tako što ćete dostaviti i objasniti sljedeće:
- Osnovnu dokumenta politike (analizu politike, strategije, akcione planove, propise)
- Ko je ukljuĉen (ministarstva, agencije, privatni sektor, zainteresovane strane) i kako (koji
su mehanizmi za konsultacije ukljuĉeni)
- Koja su najznaĉajnija sredstva/instrumenti, programi, finansije
INFORMACIONO DRUŠTVO
U Crnoj Gori, razvoj informacionog društva je prepoznat 2002. godine kada je Vlada Crne Gore
zajedno sa ostalim zemljama regiona potpisala Zajedniĉku izjavu o namjerama (Joint Statement of
Intent) u cilju razvoja informacionog društva. Ovaj, kao i naredni dokument, potpisan iste godine,
eSEE Agenda rezultirali su izradom dokumenta Strategija razvoja informacionog društva – put u
društvo znanja, koji je Vlada Crne Gore tada usvojila za ĉetvorogodišnji period do 2007. godine.
Prepoznavanjem stateških prioriteta, zapoĉeo je razvoj informacionog društva i elektronskih
servisa namijenjenih kako javnom tako i privatnom sektoru. Strategijom su jasno definisanim ciljevi
i aktivnosti, a istekom tog roka, kao I shvatanjem znaĉaja stalnog napretka I razvoja društva
zasnovanog na znanju, stvorila se potreba za izradu nove strategija koja će trasirati put razvoja
informacionog društva do 2013. godine. Ova strategija nastala je kao rezultat novog dokumenta
potpisanog na nivou regiona, eSEE Agenda Plus, a obuhvatila je, u skladu sa evropskim ciljevima i
standardima, zakonodavni i institucionalni okvir, eGovernment, ePoslovanje i eBankarstvo,
eObrazovanje, eZdravstvo, registre, zaštitu podataka, ICT infrastrukturu, razvoj ICT sektora.
Saglasno Strategiji, Vlada je definisala i Akcioni plan za njenu realizaciju. Akcionim planom, koji
85
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
obuhvata razvoj informatiĉkih projekata u 2009. godini, definisani su prioritetni zadaci, kako u
oblasti kreiranja registara tako i u oblasti promocije informacionog društva i podizanja nivoa svijesti
o neophodnosti stvaranja društva zasnovanog na znanju.
Danas, jedan od strateških prioriteta Crne Gore, ogleda se upravo u primjeni informaciono komunikacionih tehnologija u svim svojim razvojnim strategijama, jer ICT pruţa velike mogućnosti i
ima sveopšti uticaj na nacionalne privrede i globalnu konkurentnost. Shvatajući znaĉaj upotrebe
informaciono-komunikacionih tehnologija, Strategija razvoja informatiĉkog društva u Crnoj Gori od
2009. do 2013. godine, koju je Vlada Crne Gore donijela u februaru ove godine ima za cilj da:
unaprijedi stanje u oblasti ICT-a;
razjasni uloge, izgradi partnerstvo izmeĊu privatnog i javnog sektora i olakša uĉešće svih
kljuĉnih aktera, ukljuĉujući i nevladine organizacije;
usmjeri postojeća oskudna sredstva na korišćenje ICT-a za nacionalne prioritete i pomogne
utvrĊivanje dinamike dopunskih ulaganja;
upotpuni uticaj trţišta, promoviše društvene promjene, omogući lokalnu inicijativu, osigura
zajedniĉko uĉenje i omogući širenje uspješnih rješenja;
ukaţe na posebne potrebe i snagu vaţnih djelova ICT industrije za izvoz i konkurentnost
privrede;
preusmjeri nacionalni sistem inovacija da zadovolji suštinske i dugoroĉne tehnološke
zahtjeve ICT-a (kao tehnologije opšte namjene);
ukaţe na propuste u koordinaciji, istraţi mreţne efekte i obezbijedi dopunska ulaganja za
korišćenje ICT-a kao infrastrukture koja osposobljava i pruţa potrebne usluge.
Razvoj informacionog društva kao i primjena ICT-a u cilju podizanja nivoa efikasnosti ekonomskih i
društvenih procesa zahtijeva koordinirane napore i aktivnosti od strane
svih vladinih institucija. U tom smislu, a u skladu sa nadleţnostima, koordinacija razvojem
informacionog društva i implementacije strategije i akcionih planova koji će ĉiniti sastavni dio
strategije, je povjerena Ministarstvu za informaciono društvo. TakoĊe, u procesu implementacije
strategije, ciljevi će se postići samo koordiniranim aktivnostima svih ĉlanova društva, kako javnih
tako i privrednih subjekata.
U prilogu ovog odgovora dostavljamo Strategiju razvoja informacionog društva za period 20092013, koja je ukljuĉila Akcioni plan za 2009 godinu.
TURIZAM
1. Strateški cilj razvoja turizma definisan je Strategiiom razvoia turizma u Crnoi Gori do 2020.
qodine (koja je donešena 2001. godine, a inovirana verzija usvojena u decembru 2008. godine) i
odnosi se, izmeĊu ostalog, na pozicioniranje Crne Gore kao visoko-kvalitetne turistiĉke destinacije,
sa znaĉajnim brojem novih radnih mjesta. uz podizanje nivoa ţivotnog standarda stanovništva.
Strategijom razvoja turizma utvrĊeni su operativni ciljevi i mjere. kako bi se omogućilo stvaranje
kompleksne. diverzifikovane i speĉificne turistiĉke ponude, tj. jedinstvenog turistiĉkog proizvoda
primorja i zaleĊa Crne Gore. TakoĊe, Strategijom razvoja turizma definisan je i akcioni plan
(aktivnosti, nosioci aktivnosti i rokovi) za njegovu implementaciju.
2. Imajući u vidu i ĉinjenicu da turizam spada u one privredne djelatnosti koje na trajnoj osnovi
angaţuju vrlo znaĉajan procenat radno sposobnog stanovništva iz svih socijalnih, polnih i dobnih
grupa, ĉime se javlja kao znaĉajan faktor u prevazilaţenju nezaposlenosti. Sredinom maja 2007
godine, usvojena je Strateqija razvoia liudskih resursa u sektoru turizma, sa akcionim planom. Cilj
Strategije je, izmedu ostalog da doprinese poboljšanju odnosa prema radu i uspostavljanju bolje
koordinacije rada svih institucija angaţovanih na polju razvoja ljudskog kapitala koji je potreban da
bi se podrţao napredak turizma u predstojećem periodu.
-
Propisi'
Osnovni sluţbeni dokument na kojem sa zasniva strateški razvoj turizma, odnosno standardi i
tehniĉka regulativa sektora turizma, jesu Zakon o turizmu (SI. list RCG, br. 21/09) i prateĉa
podzakonska akta.
86
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TakoĊe. Nacionalna strateqija odrţivog razvoia Crne Gore predstavlja jedan od izvomih
dokumenata za planove i razvoj. Osim toga, svi razvojni strateški planovi i rješenja ugraĊeni su u
Prostorni plan Crne Gore.
Za pojedine vrste smještajnih i ugostiteljskih objekata utvrĊuju se minimalni uslovi / standardi i oni
se kategorišu prema sljedećim propisima Ministarstva turizma:
-
-
Pravilnik o klasifikaciji. minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata (SI list
RCG 33/07),
Pravilnik o minimalno - tehniĉkim uslovima, vrstama i naĉinu pruţanja ugostiteljskih usluga
u pokretnim objektima (Sl. list RCG, br. 022/03-11).
-Pravilnik o pojmu, minimalnim uslovima. uslovima za kategorizaciju i naĉinu kategorizacije
turistiĉkih seoskih domaćinstava i pojmu preteţne liĉne proizvodnje (Sl. List RCG. br.
023/03-2).
Pravilnik o minimalno - tehniĉkim uslovima u pogledu opremanja poslovnih prostorija
turistiĉkih agencija (SI. list RCG, br. 009/03-24).
Pravilnik o vrstama objekata nautiĉkog turizma, minimalno tehniĉkim uslovima i njihovoj
kategorizaciji (SI. list RCG. br. 9/2003).
Uključeni subjekti i način:
Imajući u vidu ĉinjenicu da turizam, kao privredna grana multiplikativno djeluje na razvoj ostalih
privrednih djelatnosti, kao što su trgovina. saobraćaj, poljoprivreda, domaća radinost, Ċto u krajnjoj
liniji doprinosi otvaranju novih radnih mjesta i poboljšanju uslova ţivota stanovništva. u strateškim
razvojnim dokumentima istiĉe se i neophodnost koordinirane saradnje svih subjekata koii su
ukljuĉeni u formiranje turistiĉkog proizvoda, odnosno koji direktno i indirektno kreiraju turistiĉku
ponudu, zatim turistiĉkih poslenika i vlasti na lokalnom i drţavnom nivou, predstavnika privatnog
sektora kao i nevladninih organizacija.
U cilju obezbjeĊenja uslova za što kvalitetnije funkcionisanje rada velikog broja subjekata
ukljuĉenih u kreiranje turistiĉke politike i formiranje konaĉnog turistiĉkog proizvoda, Vlada Crne
Gore oformila je Koordinaciono tijelo za pripremu i praćenie turistiĉkih sezona (Komisijom
predsjedava Predsjednik Vlade, a ĉlanovi su ministri resora od znaĉaja za turizam, direktor NTO-a,
predsjednici opstina, predstavnici turistiĉke privrede. direktori Montenegroairlinesa, Aerodroma CG,
Direkcije za saobraćaj, JP Morsko dobro i Elektroprivrede).
-
Najznačajnija sredstva, instrumenti, program, finansije:
Najznacajnija sredstva za ostvarivanje planiranih aktivnosti u okviru strateških razvojnih planova
odnose se na budţetska sredstva, kao i donacije ino partnera.
GRAĐEVINARSTVO
-
Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine, definiše vizije i
uspostavlja dugoroĉne smjernice za razvoj graĊevinarstva Crne Gore do 2020. godine, u kojem
je uspostavljen i akcioni plan. Dosledna primjena Strategije, podrazumijeva dugoroĉni proces
praćenja realizacije u kojem će se vršiti i revizija dokumenata, kao i identifikovanih problema,
postavljenih ciljeva i predloţenih mjera. Jednogodišnji period je predviĊen za praćenje
inplementacija, dok se u petogodišnjem periodu predviĊa temeljna revizija inplementacije
Strategije. Dokument je na javnoj raspravi.
Nacrtom Strategije razvoja graĊevinarstva, definisano je sedam strateških
opredjeljenja:
Integracija Crne Gore u EU i odrţivi razvoj, koje dalje podrazumijevaju razvoj graĊevinarstva
kao integralnog dijela procesa EU integracija i odrţivog razvoja Crne Gore. Ovo generalno
opredjeljenje proizlazi ne samo od ĉinjenice da je strateška orijentacija ekonomske politike Crne
Gore pridruţivanje sistemu Evropske unije, već i novog ekonomskog okruţenja koje se treba
uspostaviti, u kojem graĊevinarstvo treba da djeluje u bliţoj i široj okolini.
Drugo strateško opredjeljenje je Pravni i institucionalni okvir kao okosnica razvoja
graĊevinarstva. Neosporno je da je ovo polazna taĉka u nizu ostalih djelovanja koja stvara
okruţenje i preduslove za sva djelovanja u prostoru, sigurnost imovine i sopstvenosti, definiše
87
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
postupke i kriterijume, i uslove preko dobro dimenzionisanog i osposobljenog institucionalnog
okvira.
Treće strateško opredjeljenje je Tehniĉka regulativa kao osnova sistema kvaliteta u
graĊevinarstvu. Sistem graĊenja kvaliteta u graĊevinarstvu zasniva se na tehniĉkim propisima i
standardima koji pored ostalog omogućavaju u jednom vaţnom dijelu i lakši i jednostavniji protok
usluga i materijala u svjetsku trgovinu. MeĊutim, standardizacija podrazumijeva i uspostavljanje
osnovnog institucionalnog okvira za slijeĊenje i kontrolu tog procesa. U ovom segmentu treba
usvojiti deset eurocodova koji od sljedeće godine stupaju na snagu u EU sa obaveznom primjenom
i ugraditi u domaće zakonodavstvo ostale evropske direktive koje se odnose na graĊevinske
materijale, energetsku efikasnost, usluge, geotehniku, vodosnabdijevanje i preĉišćavanje otpadnih
voda, ĉvrstog otpada, FIDIC uslova ugovaranja i ISO standarda za upravljanje.
Ĉetvrto strateško opredjeljenje je Jaĉanje konkurentnosti graĊevinske operative.
Globalizacija ja na svim podruĉjima ljudskog djelovanja donijela nova saznanja o pravcu mogućeg
optimalnog razvijanja sopstvenih ekonomija. Male zemlje kao što je Crna Gora treba da
maksimalno iskoriste sve kadrovske I materijalne resurse sa postojanim praćenjem i prihvatanjem
razvojnih dostignuća nauke, prakse i tehnologije.
Peto strateško opredjeljenje je Kontinuitet kapitalnih investicija.
Pojedinaĉni, ciljevi makroekonomske politike su orijentisani na izgradnju infrastrukturnih projekata i
animiranje interesa novih investitora u Crnoj Gori; podsticanje preduzetništva u okviru malih i
srednjih predizeća; jaĉanje konkurentnosti privrede i ostvarivanje ramnomjernijeg razvoja zemlje.
Realizacija pojedinaĉnih ciljeva makroekonomske politike u tijesnoj je vezi sa aktivnostima u
oblasti graĊevinarstva i graĊevinske industrije. Oni ukazuju na znaĉaj ove djelatnoti i industrije za
ukupni razvoj zemlje na kratak, a naroĉito na srednji i dugi rok. Ostvarivanje prethodno navedenih
pojedinaĉnih ciljeva makroekonomske politike imaće direktne i indirektne efekte ne samo na razvoj
graĊevinarstva i graĊevinske industrije, već i na razvoj ukupne privrede i zaposlenosti.
Šesto strateško opredjeljenje je Formiranje adekvatne strukture radne snage u oblasti
graĊevinarstva. Svaka nacionalna ekonomija i njen dugoroĉni razvoj znaĉajnim dijelom zavise od
kvaliteta ljudskih resursa. Kvalitet ljudskih resursa je odreĊen kvalitetom obrazovanog sistema,
ulaganjima u obrazovanje i participacijom u obrazovanju. Zaostajanje u razvoju sistema
obrazovanja i nedovoljna ulaganja u razvoj ljudskih resursa postaju ograniĉavajući factor
dugoroĉnog odrţivog razvoja svake zemlje. Kreiranjem koncepta reforme obrazovnog sistema u
Crnoj Gori predviĊeno je da se ona temelji na pronalaţenju originalne strategije inspirisane
pozitivnim tradicijama i nasljeĊem u koju se mogu ugraditi nove tendencije savremenog društva i
pozitivna rješenja razvijenih obrazovnih sistema u Evropi.
Sedmo strateško opredjeljenje je Razvoj industrije graĊevinskih materijala baziran na
principima odrţivog razvoja. Jedan od osnovnih agregata u graĊevinarstvu su graĊevinski
materijali koje svi izvoĊaĉi graĊevinskih radova (graĊevinska i negraĊevinska preduzeća) koriste
za gradnju objekata, za odrţavanje, rekonstrukciju i ostale graĊevinske radove. Preduslov je da što
prije kod korišćenja mineralni resursi i graĊevinskih proizvodi uvedu i tretman odrţivosti i stepen
konzumiranja energije i zagaĊivanja prostora kako bi se na najefikasniji naĉin koristili resursi i uveli
sistemi recikliranja i ponovne upotrebe.
-
U izradi Zakona o ureĊnju prostora i izgradnji objekata i Strategije razvoja graĊevinarstva,
ukljuĉena su ministarstva, agencije, privatni sektor i zainteresovane strane preko javnih
rasprava o voim dokumentima. Prilikom Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj
Gori do 2020. Godine, a i podzakonskih akata, korišćena su iskustva domaćih i inostranih
konsultanata. Na Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata, sugestije su dali preko
svojih konsultanata, UNDP, GTZ i druge organizacije.
- Najznaĉajnija sredstva su iz Budţeta Crne Gore.
ENERGETIKA, vidjeti poglavlje 15.
SAOBRAĆAJ, vidjeti poglavlje 14.
STRATEGIJA PROIZVODNJE HRANE, vidjeti poglavlje 11.
RIBARSTVO, vidjeti poglavlje 13.
88
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
69 Dostavite informacije o tome što se predviĊa za budućnost i što je već u procesu
realizacije (planovi, nacrti, rokovi) u vezi sa programima podrške razvoju specifiĉnima za
sektor
U cilju razvoja informatiĉke tehnologije ICT-a, koji će omogućiti jeftiniji konsalting, jeftinija i
kvalitetnija informaciona i biznis rješenja, smanjenje operativnih i administrativnih troškova kroz
outsource-ing usluga i veće poreske prihode kroz rast ICT trţišta, aktivnosti će biti usmjerene na
podsticanje i podrţavanje incijativa za udruţivanje domaćih ICT preduzeća (Klaster inicijative i
sliĉno) ĉime će se podići kvalitet i konkurentnost ICT usluga. Posebna paţnja će takoĊe biti
posvećena inicijativama koje dolaze sa strane preduzeća ili udruţenja iz ICT sektora u cilju
afirmisanja informacione tehnologije i daljeg razvoja informacionog društva. U razvoju ICT sektora
je jako vaţno uspostaviti partnerstvo javnog i privatnog sektora. Znaĉajna podrška razvoju ICT
sektora je rad na projektima za javni sektor. Partnerstvo takoĊe podrazumijeva da i ICT sektor
treba da pomogne drţavi na ostvarenju zacrtanih planova i promociji informacionog društva u
Crnoj Gori. Drţava i ICT sektor će saraĊivati na uklanjanju biznis barijera koje su prisutne na svim
nivoima a posebno na nivou lokalne samouprave. ICT sektor zahtijeva visoko obrazovane kadrove
razliĉitih profila. Posebna paţnja će biti usmjerena na promociju ICT-a i informacionog društva, kao
i obrazovanju graĊana i zaposlenih u privredi i drţavnoj upravi za korišćenje ICT-a, kako bi se
znaĉajnije povećao broj korisnika i dostigla kritiĉna masa potrebna za isplativo korišćenje ICT
rješenja. Ovo će biti zajedniĉki zadatak drţave i ICT sektora. Izuzetno je znaĉajno sagledavanje
rezultata razvoja informacionog društva i u okviru njega i domaćeg ICT sektora. U tom smislu,
usvojiće se metodologija mjerenja dostignutog razvoja informacionog društva, kao i metodologija
spremnosti za narednu fazu razvoja. Pored prethodnih, usvojiće se i metodologija praćenja veliĉine
ICT trţišta na godišnjem nivou i to po oblastima (hardver, softver, komunikacije, servisne usluge,
konsalting,…) za informatiĉke kompanije, a posebno za telekomunikacione operatere.
Akcionim planom za 2009. godinu, predviĊeno je formiranje eMontenegro centra-a kroz oblik
Javno-privatnog partnerstva, gdje će meĊu osnivaĉima biti Vlada, privatni sektor (u oblasti IT-a),
Univerzitet i ostali. Kroz ovakav oblik centra će se inicirati novi informatiĉki projekti koji će uticati na
povećanje internet penetracije, ukljuĉivanje graĊana u sve oblike elektronske komunikacije i
interakcije i sl. .
Podrška razvoju turizma koja će se realizovati putem budţetskih i donatorskih sredstava, odnosi
se na projekte kojima se poboljšava kvalitet turistiĉkog proizvoda i obezbjeĊuju preduslovi za
potpun doţivljaj turista koji posjećuju Crnu Goru - dalje unapreĊenje razliĉitih vidova turizma:
nautiĉki, kulturni, sportski, ruralni turizam, zatim aktivnosti orjentisane na prirodu - hiking & biking,
tracking, . . . kao i poboljšanje turistiĉke i prateće infrastrukture.
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine je preko Sektora za izgradnju objekata,
je za IPA 2010 godine (Instrument predpristupne pomoći) kandidovalo Projekat “Dostizanje
najvišeg bezbjedonosnog i tehniĉkog kvaliteta crnogorske gradnje“. Ovaj Projekat obuhvata Izradu
programa usvajanja EUROKODOVA i kao “pilot” projekat Eurokod 8 – izrada nacionalnog aneksa.
Razlozi za prihvatanje i usvajanje EUROKODOVA u Crnoj Gori su: politiĉki, ekonomski i tehniĉki.
Politiĉki su jer se time ispunjava jedan od uslova za ĉlanstvo u EU. Time će se stvoriti uslovi za
slobodno trţište proizvoda, usluga i kapitala. Ekonomski su jer će obezbijediti dobit projektanata.
Tehniĉki razlozi proizilaze iz potrebe za inoviranjem zastarjelih tehniĉkih propisa, što posebno
dolazi do izraţaja u ovom periodu intenzivne izgradnje, kada se izvode mnoge znaĉajne graĊevine
u koje investiraju i mnogi strani investitori.
Aktivnosti koje će biti sprovedene prilikom implementacije Projekta za IPA 2010
Aktivnost 1.1
89
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Donošenje Akcionog plana za usvajanje Eurokodova, ukljuĉujući:
Vrijeme potrebno za pripremu nacionalnih aneksa za razliĉite dijelove eurokodova, s tim da
se uvedu na prvo mjesto paketi Eurokodova relevantni za najrasprostranjenije konstrukcije
u Crnoj Gori;
OdreĊivanje metoda za procjenu ili prijedlog najpogodnije vrijednosti nacionalno utvrĊenih
parametara za sve Eurokodove;
Definisanje liste IT opreme, (specijalizovani softveri i kompijuteri) koje treba da nabavi
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine radi elaboriranja nacionalno
oreĊenih parametara za sve Eurokodove;
Koncept za uspostavljanje regionalnog umreţenja za prevoĊenje Eurokodova
Koncept za uspostavljanje regionalne saradnje u pripremi karata za vjetar, snijeg i
izotermu;
Program za usvajanje crnogorskog zakonskog okvira za graĊevinarstvo da se omogući
upotreba Eurokodova
Aktivnost 1.2
ObezbijeĊivanje IT opreme (specifikacija softvera i kompijutera), oreĊene sa aktivnošću
1.1. za elaboriranje nacionalno odreĊenih parametara za sve Eurokodove
Aktivnost 2.1.
Donošenje Akcionog plana za implementaciju Eurokodova ukljuĉujući:
Definisanje liste materijala za obuku, radi kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, koja
treba da se pripremi/usvoji i obezbjeĊivanje primjera dobre prakse ukljuĉujući i formativne
prospekte o implementaciji EN Eurokodova, priruĉnike za projektante i instrukcije,
smjernice sa navedenim primjerima (npr. uobiĉajne tipove zgrada i mostova), obuku i
projektovanje softvera;
Definisanje koncepta za program univerzitetskih studija o Eurokodovima i obezbjeĊivanje
primjera dobre prakse za predavaĉe, bilješke, informacione prospekte o implementaciji EN
Eurokodova, smjernice sa razraĊenim primjerima, softver za obuku;
Planiranje i aplikacija kod TAIEX za organizovanje seminara za obuku crnogorskih trenera
o Eurokodovima.
Aktivnost 3.1
“Pilot Projekat” Eurokod 8- Nacionalni aneks za Eurokod 8 dio 1 “Projektovanje konstrukcija
za otpornost na zemljotres – opšta pravila, seizmiĉke aktivnosti i pravila za izgradnju” ukljuĉujući;
Definisanje onih nacionalno odreĊenih parametara Eurokoda 8 gdje se moraju uvesti
posebne obavezne vrijednosti za Crnu Goru i procjena ovih vrijednosi;
Inkorporiranje rezultata iz NATO projekta Nauka za mir i bezbijednost, “UsklaĊivanje karata
seizmiĉkog hazarda za zemlje Zapadnog Balkana”, radi odreĊivanja seizmiĉkih aktivnosti (
npr. seizmiĉke karte i spektar reagovanja itd.);
Usvajanje teksta nacionalnog aneksa.
Rezultati projekta za IPA 2010 godine su:
1) Akcioni plan za usvajanje Eurokodova
2) Akcioni plan za implementaciju Eurokodova
3) Priprema nacionalnih aneksa za Eurokod 8 dio 1.
Indikatori ovih rezultata su:
Rezultat 1
i.
ii.
iii.
Program zvaniĉno usvojen od strane Vlade Crne Gore u roku od 12 mjeseci od poĉetka
implementacije projekta
Program se koristi kao osnova za pripremu daljih aktivnosti i prijedloga projekata za
usvajanje Eurokodova
ObezbjeĊena IT oprema za detaljno elaboriranje nacionalno odreĊenih parametara za sve
Eurokodove.
90
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Rezultat 2
i.
ii.
Program zvaniĉno usvojen od strane Vlade Crne Gore u roku od 18 mjeseci od poĉetka
implementacije projekta
Program se koristi kao osnova za obrazovanje i obuku o Eurokodovima.
Rezultat 3
i.
ii.
Nacionalni aneks za Eurokod 8 dio 1 pripremljen i usaglašen sa zainteresovanim stranama
u roku od 18 mjeseci od poĉetka implementacije projekta.
Nacionalni aneks za Eurokod 8 dio 1 se koristi kao primjer za pripremu nacionalnih aneksa
za ostale dijelove Eurokodova.
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštitu ţivotne sredine - Sektor za izgradnju objekata treba da
realizuje ovaj projekat uz uĉešće sljedećih zainteresovanih strana: Institut za standardizaciju;
Inţenjerska komora Crne Gore; GraĊevinski i Arhitektonski fakutet u Podgorici; Ministarstvo
unutrašnjih poslova; Seizmološki institut; NVO (Crnogorska asocijacija za zemljotresno
inţenjerstvo i Udruţenje konstruktera Crne Gore); Privredna komora; Hidrometeorološki zavod,
Geološki zavod i Centar za ekotoksikologiju.
ENERGETIKA, vidjeti poglavlje 15.
SAOBRAĆAJ, vidjeti poglavlje 14.
STRATEGIJA PROIZVODNJE HRANE, vidjeti poglavlje 11.
RIBARSTVO, vidjeti poglavlje 13.
70 Molimo opišite trenutnu politiku i njeno sprovoĊenje sa stanovišta privatizacije velikih
industrijskih preduzeća po glavnim industrijskim sektorima vaše privrede. Da li postoje bilo
kakvi planovi za ponovnu nacionalizaciju velikih industrijskih preduzeća? Ako postoje,
koji? Što su Vladini srednjoroĉni ciljevi u ovim sluĉajevima?
Privatizacija velikih industrijskih preduzeća odvija se prema utvrĊenoj dinamici, a u skladu sa
planom privatizacije za 2009. godinu. Ove godine najzastupljeniji industrijski sektori su saobraćaj,
energetski sektor i turizam. Plan privatizacije dat u Aneksu (Aneks13)
Ne postoje planovi za nacionalizaciju velikih industrijskih preduzeća.
71 Je li Vlada pripremila pakete za prestrukturiranje specifiĉne za odreĊene sektore? Ako
jeste: je li odrţivost preduzeća vodeće naĉelo u programima prestrukturiranja, ili postoje i
drugi ciljevi, npr. oni koji se tiĉu broja radnih mjesta? Kako se ovi programi finansiraju? Je
li podrška drţave kompatibilna sa pravilima EU o drţavnoj pomoći?
Tranzicioni proces sa naglaskom na prestrukturiranje privrede je u CG već od poĉetka, tj.
devedesetih godina usmjeravan na naĉin da se:
1) sprovede kompletan preobraţaj privrede, svih preduzeća u drţavnoj i društvenoj svojini, na
naĉin da se u u prvoj fazi u skladu sa vaţećom zakonskom regulativom nominuju poznati
vlasnici (Zakon o pretvaranju vlasništva nad društvenim kapitalom, Zakon o vlasniĉkoj i
upravljaĉkoj transformaciji privrede, Zakon o privatizaciji privrede i dr.);
2) da se maksimalno uvaţi ekonomski aspekt funkcionisanja transformisanih preduzeća, tj.
odrţivost (opstanak) preduzeća bila je u prvom planu, ali na osnovu trţišnih kriterijuma;
3) da se istovremeno maksimalno uvaţe socijalni aspekti procesa tranasformacije i
prestrukturiranja privrede u cjelini i pojedinih preduzeća (praviĉnost procesa privatizacije,
zbrinjavanje zaposlenih koji budu proglašeni za višak, politika otpremnina i dr.);
4) drugi ciljevi, koji se tiĉu rješavanje problema viška zaposlenih su rješavani istovremenim
podsticajima koji se tiĉu otvaranja novih radnih mjesta, što je rezultiralo koncipiranjem nove
91
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
razvojne strategije malih i srednjih preduzeća (Direkcija za razvoj MISP, Fond za razvoj,
Fond za zapošljavanje i sl.).
Dakle, zakljuĉak je:
a) da je proces prestrukturiranja privrede u CG imao karakter »višekolosjeĉnog« pristupa, s
tim kada su u pitanju velika infrastrukturna preduzeća (u drţavnoj svojini) da je prihvaćen
pristup »case by case«;
b) Da se ĉitav proces odvijao pod nadzorom Vlade kao regulatora, da je za njegovu
operativnu implementaciju bila zaduţena Agenciju za prestrukturiranje privrede i strana
ulaganja, s tim što je od sredine devedesetih godina ulogu regulatora procesa u ime Vlade
preuzeo Savjet za privatizaciju;
c) Kontrolnu funkciju (kontinuirani nadzor) je tokom ĉitavog procesa imao Parlament CG, u
poĉetnoj fazi u formi povremenih, najĉešće jednogodišnjih izvještaja, a kasnije je, da bi se
podigao nivo transparentnosti procesa formirana i posebna Komisija za praćenje
privatizacije kao stalni organ parlamenta (ĉine je predstavnici vladajuće partije i opzicije).
d) Vlada je za pojedine privredene grane, od prioritetnog znaĉaja za razvoj CG, izradila u
usvojila posebne dugoroĉne razvojne planove (master) ĉime je dodatno kanalisan ĉitav
proces prestrukturirnja i privatizacije privrede (npr. turizam).
e) Kada je u pitanju socijalni aspekt prestruktriranja Vlada je vodila jedinstvenu politiku na
nivou CG, kroz budţetsko planiranje, a posebno utvrĊivanjem pravaca ekonomske politike
na godišnjem nivou.
f) Kada su u pitanju velika preduzeća gdje je socijalni aspekt bio jako izraţen, zbog
evidentnog gubitka trţišta (raspad bivše SFRJ, SiCG), Vlada je sprovodila strategiju
privatizacije »sluĉaj po sluĉaj«, tako da je za svako preduzeće u skladu sa godišnjim
planovima privatizacije zakljuĉivan poseban ugovoro o privatizaciji, koji je pored plana
investicija imao i poseban dio oznaĉen kao »Socijalni program« (odnosio se na broj
zaposlenih, poštovanje kolektivnog ugovora, eventualno smanjiavnje broja zaposlenih,
razna davanja i sl.) Time se postiglo da programi zbrinjavanja viška zaposlenih budu
sastavni dio ugovorenih obaveza kupca, i time postanu perdmet kontinuiranog monitoringa
pojedinih kupoprodajnih ugovora u pogledu konaĉnog ispunjenja preuzetih obaveza.
g) U periodu poslije 2000. godine konstituisan je Ekonomsko-socijalni savjet ĉime su u
sadejstvu Vlade CG, Unije poslodavaca CG i SSSCG pitanja prestrukturiranja i socijalni
aspekti tranzicije redovno bili na »dnevnom redu«, kroz pitanja koja se tiĉu razvojne
strategije, sprovoĊenja i uspješnosti ekonomske politike i sl. .
U skladu sa ĉlanovima 6 i 7 Zakona o kontroli drţavne podrške i pomoći, kontrolu dodjele i
korišćenja, odobravanje i nalaganje povraćaja drţavne pomoći vrši Komisija za kontrolu drţavne
podrške i pomoći.
Komisija za kontrolu drţavne podrške i pomoći je samostalni organ sa javnim ovlašćenjima, a
imenuje je Vlada Crne Gore. Takvim organizovanjem Komisija je u najvećoj mogućoj mjeri
nezavisna od davalaca drţavne pomoći.
Ĉlanom 9 Zakona o kontroli drţavne podrške i pomoći, utvrĊena je obaveza davalaca da predlog
drţavne pomoći, sa potrebnom dokumentacijom, podnesu Komisiji na odobrenje.
72 Kakav napredak je postignut u sprovoĊenju politike? Da li se sprovoĊenje politike
nadgleda na otvoren i transparentan naĉin?
Uz ovako osmišljen generalni koncept privatizacije, Vlada je godišnjim planovima privatizacije za
što je bio zaduţen Savjet za privatizaciju, dosta detaljno ureĊivala pitanja kao što su:
dinamika privatizacije,
principi privatizacije,
ukupan broj preduzeća po vrstama koja će se privatizovati (velika, mala, drţavna i sl.);
obim i raspodjela privatizacionih prihoda,
metode privatizacije po pojedinim preduzećima i sl.
92
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Time je Vlada, uglavnom, uspijevala da:
1) strateški kordinira ĉitav proces, odnosno politiku privatizacije,
2) da maksimalno uvaţava socijalni aspekt, ali ne na uštrb principa da se privatizovana
preduzeća osposobe da profitabilno posluju na duţi rok,
3) da se, osim kada su u pitanju dugoroĉna razvojna opredjeljenja Republike znaĉajnije ne
mješa u pitanja koja su direktno u nadleţnosti vlasnika, tako da bi se moglo zakljuĉiti da je
izbjegnuta drţavna pomoć koja bi, eventualno narušila pravila trţišnosti, i time pojedina
preduzeća ili vlasnike stavila u povoljniji poloţaj.
Znaĉaj pitanja transparentnosti je shvaćeno od poĉetka i Vlada je to ostvarivala po više osnova:
u poĉetnoj fazi periodiĉnim izvještajima koje je Agencija za prestrukturiranje privrede i
strana ulaganja pripremala za Komisju za ekonomsku politiku (KEP),
Iste izvještaje je razmatrala vlada, s tim što su znaĉajnije privatizacije posebno bile predmet
paţnje,
Izvještaji su jednom godišnje dostavljani na razmatranje i usvajanje Paralmentu CG,
Za svaki poseban sluĉaj je formirana posebna tenderska komisija ĉiji rad je u potpunosti bio
dostupan javnosti, a u ĉiji sastav ulaze eksperti za pojedine oblasti, predstavnici vlade,
preduzeća, sindikata, lokalne samouprave i sl.
Parlament CG je formirao posebnu komisiju za nadzor procesa privatizacije sastavljenu od
predstavnika »pozicije« i »opozicije«, koja je u obavezi da nadzire proces i periodiĉno
izvještava parlament;
Za ugovore od posebnog znaĉaja (KAP, Ţeljezara Nikšić, RB Nikšić i dr.), Vlada je u
otvorenoj proceduri (tender) izabrala ekspertski tim za nadzor i praćenje implementacije
privatizacionih ugovora, a izvještaji saĉinjeni po toj osnovi se dostavljaju, Vladi, Savjetu i
javno se objavljuju na sajtu Savjeta za privatizaciju;
Obavljeno je više istraţivanja koja su se bavila procesom tranzicije, koja je finansirala
Vlada CG, i ĉiji su rezultati javno prezentirani u javnosti i objavljeni sa sajtu Savjeta za
privatizaciju.
Radovi od uglednih eksperata (domćih i stranih) iz ove oblasti koji se tiĉu procesa
privatizacije su od poĉetka procesa tranzicije obavljivani na domaćim i medjunarodnim
seminarima, objavljeno je i više zbornika radova u izdanju Agencije za prestrutkuriranje
privrede i strana ulaganja, organizovano je više okruglih stolova i sl.
Konaĉni zakljuĉak u pogledu potrebnog nivoa otvorenosti i transparentnosti procesa privatizacije bi
mogao da glasi:
da je adekvatno dizajniranom i implementiranom politikom prestrukturiranja privrede u
cjelini i pojedinih njenih preduzeća proces privatizacije dovršen, na naĉin što je znaĉajno
podignut nivo trţišnosti crnogorske ekonomije, povećana njena samoodrţivost, i time ista
postala komparabilna zemljama trţišne ekonomije;
da se ĉitav proces tranzicije i privatizacije kao njegov esencijalni dio, inaĉe praćen brojnim
ograniĉenjima i poteškoćama sa kojim nisu bile suoĉene druge zemlje u tranziciji (rat u
okruţenju, sankcije, izolacija, recesija, visoka inflacija i sl.) odvijao uz zavidan nivo
uvaţavanja principa pune otvorenosti, transparentnosti i kontrolabilnosti od strane
relevantnih drţavnih organa, institucija i društva u cjelini.
INFORMACIONO DRUŠTVO
Vlada Crne Gore preko Ministarstva za informaciono društvo vrši poslove voĊenja razvojne
politike, normativnu djelatnost, upravni nadzor, utvrĊivanje razvojne strategije, analitiĉko praćenje
stanja u oblasti informacionog društva. Ovo Ministarstvo je Uredbom o organizaciji i naĉinu rada
drţavne uprave izmeĊu ostalog zaduţeno za pripremu i implementaciju nacionalne strategije
razvoja informacionog društva; unapreĊenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema organa
drţavne uprave; uspostavljanje tehnološke i sigurnosne informatiĉke infrastrukture u drţavnim
organima; racionalizaciju upotrebe informatiĉkih resursa u organima drţavne uprave; povezivanje
informacionih sistema organa drţavne uprave; utvrĊivanje tehniĉkih i drugih pravila upotrebe
informatiĉke opreme u drţavnim organima i dr. . TakoĊe je u cilju kontinuiranog nadgledanja
napretka sprovoĊenja politike, u ovom ministarstvu formiran Sektor za promociju informacionog
93
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
društva, ĉija su zaduţenja i priprema strategije razvoja informacionog društva, praćenje indikatora
razvoja informacionog društva, saradnja sa ICT sektorom, uĉestvovanje u pripremi nacionalnih i
meĊunarodnih planova ICT sistema, pripremanje analiza, izvještaja i materijala koji sluţe kao
osnova za unapreĊenje politike razvoja u oblasti informatiĉkog društva i dr. .
Strategija razvoja informacionog društva u Crnoj Gori 2013 daje set osnovnih principa Vlade Crne
Gore za razvoj informacionog društva u Crnoj Gori. Ovi principi će se uzeti u obzir i transformisati u
odgovarajuće aktivnosti u procesu aţuriranja i razrade organizacionog, sektorskog i regionalnog
razvoja od strane vladinih institucija.
Strategija će se implementira na bazi godišnjih akcionih planova implementacije. Koordinator
razvoja informacionog društva u saradnji sa vladinim institucijama, uzeće u obzir prilikom
definisanja budţeta, aktivnosti i projekte koji će se realizovati u narednoj godini, u skladu sa
predloţenim akcionim planovima. Svaki akcioni plan će biti usvojen od strane Vlade. Planovi
implementacije će se realizovati u formi projektnog razvoja (svaki akcioni plan će sadrţati listu,
opise, rokove i finansijska sredstva projekta) u skladu sa principima definisanim Strategijom
razvoja informacionog društva. Projekti će biti finansirani kako iz budţeta Crne Gore, tako i iz
ostalih izvora. Prilikom definisanja projekata i implementacije istih, koristiće se organizaciona
struktura definisana Akcionim planom za razvoj i implementaciju informatiĉkih projekata u Vladi
Crne Gore do kraja 2008. godine, usvojena u maju 2008. godine. Kako bi se postigli ciljevi
strategije, sektorske ekspertske grupe će biti formirane u svim oblastima koje su prepoznate
strategijom. Njihov zadatak će biti da analiziraju trenutnu situaciju, predlaţu, u saradnji sa vladinim
institucijama, nove aktivnosti i ocjenjuju nivo razvoja i efikasnost razvoja informacionog društva u
skladu sa postavljenim ciljevima. Na bazi njihovih analiza, ekspertske grupe će davati predloge
novih prioriteta i aktivnosti kroz godišnje akcione planove. U prilog tome, rezultati analiza nivoa
realizovanih aktivnosti će predstavljati odliĉne inpute o tome u kojem sektoru je potrebno uloţiti
veće napore i kakve aktivnosti u narednom periodu preduzeti.
TURIZAM
Strategija razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020 godine donesena je 2001. a zatim inovirana 2008.
godine. Tokom pomenutog postupka inoviranja, konstatovano je da je postignut zadovoljavajući
napredak u sprovoĊenju politike razvoja turizma, tj. napredak u okvirima oĉekivano ostvarenih
rezultata s obzirom na protok vremena i realizovane aktivnosti.
GRAĐEVINARSTVO
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine, izmeĊu ostalog, vrši poslove voĊenja
razvojne i strateške politike u oblasti graĊevinarstva, kao i predlaganje mjera tekuće i razvojne
politike i analiziranje njihovog uticaja na ekonomski poloţaj privrednih subjekata i preduzetnika iz
resora ministarstva. U cilju realizacije opredjeljenja Crne Gore za ukljuĉivanje u evropske
integracije, neophodno je bilo stvoriti uslove za primjenu normativa i standarda EU. U tom cilju,
donošen je Zakona o ureĊenju prostora i izgradnji objekata u avgustu 2008.godine
Novim zakonskim rješenjima znaĉajno se smanjuju biznis barijere, podiţe se na veći nivo kontrola i
zaštita prostora, uz normativnu deregulaciju i kodifikaciju propisa u ovoj oblasti. Propisana je
decentralizacija poslova izdavanja graĊevinskih dozvola u korist lokalne samouprave, koja iste
izdaje za objekte do 3.000m2 (ĉlan 91 Zakona). Jedna od bitnih novina u Zakonu je, da se
korišćenje objekta dozvoljava nakon pribavljene upotrebne dozvole i da se u katastar nepokretnosti
moţe upisati samo objekat za koji je izdata upotrebna dozvola. Poslovi izdavanja licenci za fiziĉka i
pravna lica su prepoznati ovim zakonom kao drţavni poslovi i nadleţnost za izdavanje licenci je u
drţavnom organu.
U pogledu otvaranja trţišta, sledstveno uspostavljenoj strategiji Crne Gore u procesu pridruţivanja
Evropskoj uniji, prihvaćeno je i uvedeno u pravni sistem jedno od osnovnih naĉela, kada je u
pitanju Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata, koje se ogleda u slobodnom protoku vršenja
usluga. To ovaj zakon ĉini, da korespodentno sa odredbama Zakona o privrednim društvima
omogućava stranim licima da pod jednakim uslovima kao domaća lica mogu biti uĉesnici u oblasti
ureĊenja prostora i izgradnje objekata (Ĉlanovi 85, 108 Zakona o ureĊenju prostora i izgradnji
objekata).
94
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Poslovi izrade planskih dokumenata, izrade i revizije tehniĉke dokumentacije, graĊenja i struĉnog
nadzora nad graĊenjem objekata su u potpunosti predati trţištu – za razliku od dosadašnjih
zakonskih rješenja privredna društva su iskljuĉivi nosioci ovih prava.
Zakonom o ureĊenju prostora i izgradnji objekata, utvrĊena je obaveza obavještavanja javnosti i
transparentnosti izdavanja graĊevinskih i upotrebnih dozvola. U roku od sedam dana od dana
izdavanja dozvole, ista se objavlje na sajtu Ministarstva, odnosno organa lokalne uprave.
Annex 1: Detaljna pitanja o industriji i glavnim industrijskim (pod)sektorima
Section I OPŠTA PITANJA O INDUSTRIJI
Gdje budete smatrali za shodno, dajte odgovore kako u formi apsolutnih brojĉanih
vrijednosti, tako i u formi relativnih (u procentima).
73 Znaĉaj industrije za privredu
Pogledati odgovore potpitanja a, b, c.
a) Udio u bruto nacionalnom proizvodu (BNP)
Monstat ne raspolaţe traţenim podacima za BNP, pa slijedom navedenog dostavljamo podatke za
Bruto domaći proizvod (BDP).
Uĉešće ukupne industrije u Bruto domaćem proizvodu, tekuće cijene, u % :
2000
Ukupno industrija
17.3
2001
18.9
2002
2003
18.0
16.4
2004
16.1
2005
14.3
2006
13.1
2007
11.0
Izvor:MONSTAT
b) Podjela na proizvodnju i usluge u odnosu na BNP
Monstat ne raspolaţe traţenim podacima za BNP, pa slijedom navedenog dostavlja podatke za
BDP.
95
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Uĉešće bruto dodate vrijednosti svih aktivnosti u Bruto domaćem proizvodu u tekućim cijenama, u (%)
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Poljoprivreda, lov, šumarstvo i
ribarstvo
11.3
10.8
10.9
9.9
9.2
8.8
8.3
6.9
Industrija
17.3
18.9
18.0
16.4
16.1
14.3
13.1
11.0
3.9
3.5
3.6
2.9
3.0
3.0
3.5
3.4
58.4
57.4
57.3
56.3
56.9
57.7
56.9
59.6
GraĊevinarstvo
Usluge
Izvor:MONSTAT
Napomena: Porezi minus subvencije na proizvode i FISIM se raĉunaju na nivou ukupne
ekonomije i nijesu rasporeĊeni po aktivnostima. Stoga slijedi, da suma uĉešća bruto dodate
vrijednosti svih navedenih aktivnosti nije jednaka 100%, jer se porezi minus subvenicije i FISIM
raĉunaju kao odvojene stavke za ukupnu ekonomiju.
Uĉešće bruto dodate vrijednosti svih aktivnosti u Bruto domaćem proizvodu u tekućim cijenama, u (%)
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo
11.3
10.8
10.9
9.9
9.2
8.8
8.2
6.9
Industrija
17.3
18.9
18.0
16.4
16.1
14.3
13.1
11.0
VaĊenje ruda i kamena
2.6
1.9
2.2
1.9
1.6
1.4
1.3
1.1
PreraĊivaĉka industrije
9.2
11.7
10.4
8.7
8.8
8.2
7.7
6.9
Proizvodnja i snadbijevanje el.energijom,
gasom i vodom
5.5
5.3
5.4
5.8
5.7
4.7
4.1
3.0
GraĊevinarstvo
3.9
3.5
3.6
2.9
3.0
3.0
3.5
3.4
Usluge
58.4
57.4
57.3
56.3
56.9
57.7
56.9
59.6
Trgovina na veliko i malo; opravka motornih
vozila, motocikala i predmeta za liĉnu
upotrbu i domaćinstvo
12.8
11.3
11.8
10.9
10.2
10.5
11.1
12.0
Hoteli i restorani
2.5
2.2
2.3
2.3
3.0
3.0
3.0
3.3
Saobraćaj, skladištenje i veze
9.5
12.1
10.7
9.7
9.8
9.4
9.7
10.1
Finansijsko posredovanje
3.2
2.3
2.4
2.3
2.3
2.4
3.0
3.8
11.6
11.8
12.0
12.2
12.4
11.6
11.4
12.8
8.1
7.0
7.6
7.7
7.8
9.2
8.1
8.8
Obrazovanje
4.4
4.0
4.1
4.1
4.3
4.2
4.1
3.6
Zdravstveni i socijalni rad
3.8
3.9
3.7
4.2
4.2
4.5
3.9
3.1
Aktivnosti u vezi sa nekretninama,
iznajmljivanje i poslovne aktivnosti
Drţavna uprava i
socijalno osiguranje
odbrana;
obavezno
96
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ostale komunalne, društvene i liĉne usluţne
aktivnosti
2.5
2.8
2.7
2.9
2.9
2.9
2.6
2.1
Izvor:MONSTAT
97
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Uĉešće bruto dodate vrijednosti svih aktivnosti u Bruto domaćem proizvodu u stalnim cijenama, u (%)
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo
11.5
11.5
10.3
9.8
9.0
8.4
6.6
Industrija
16.6
17.9
17.8
17.1
15.1
13.8
11.5
VaĊenje ruda i kamena
2.2
2.2
2.2
1.7
1.5
1.4
1.2
PreraĊivaĉka industrije
9.3
10.8
9.5
9.0
8.9
7.9
7.6
Proizvodnja i snadbijevanje el.energijom, gasom i
vodom
5.1
4.9
6.1
6.4
4.7
4.5
2.7
GraĊevinarstvo
4.0
3.3
3.0
2.9
3.4
3.5
4.0
Usluge
56.9
56.5
54.2
54.5
55.7
58.1
59.6
Trgovina na veliko i malo; opravka motornih vozila,
motocikala i predmeta za liĉnu upotrbu i domaćinstvo
13.1
12.0
11.8
10.4
11.2
11.7
13.7
2.9
2.0
2.5
2.4
3.2
3.1
3.3
10.3
11.5
10.4
9.0
9.4
10.1
11.0
Finansijsko posredovanje
3.0
2.3
2.0
2.4
2.0
2.3
2.8
Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i
poslovne aktivnosti
9.0
11.9
9.5
11.8
11.8
11.5
12.4
Drţavna uprava i odbrana;
osiguranje
8.1
6.9
7.6
7.3
7.7
8.6
7.2
Obrazovanje
4.3
4.0
3.9
3.9
4.1
3.9
3.6
Zdravstveni i socijalni rad
3.7
3.3
3.7
4.1
3.9
4.2
3.5
Ostale komunalne, društvene i liĉne usluţne aktivnosti
2.5
2.6
2.8
3.2
2.4
2.7
2.1
Hoteli i restorani
Saobraćaj, skladištenje i veze
obavezno socijalno
Izvor:MONSTAT
c) Udio u BNP prema veliĉini preduzeća i prema podjeli na javni i privatni sektor
Radi jednoobraznosti podataka, molimo vas da primijenite kriterijume za odreĊivanje
veliĉine koji su u upotrebi u EU:
- velika preduzeća: preko 250 zaposlenih
- srednja preduzeća: izmeĊu 50 i 250 zaposlenih
- mala preduzeća: manje od 50 zaposlenih (ako je potrebno, moţe se prepoznati i dodatna
kategorija: mikro-preduzeće: manje od 10 zaposlenih).
98
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ne raspolaţemo sa statistiĉkim podacima za udio u BNP prema veliĉini preduzeća.
74 Broj i struktura preduzeća
Pogledati odgovore potpitanja a-f.
a) Ukupan broj preduzeća u sektorima proizvodnje i usluga
Naziv
2006
2007
2008
VaĊenje ruda i kamena
29
35
39
PreraĊivaĉka industrija
1163
1285
1338
25
30
32
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
Izvor:MONSTAT
Ukupan broj preduzeća (privrednih subjekata ukljuĉujući i preduzetnike) u sektorima proizvodnje i usluga, uzimajući u obzir
registrovanu preteţnu djelatnost u toj oblasti, u 2009.godini, podijeljeno po oblicima iznosi:
Oblik društva
Proizvodnja
Akcionarsko društvo
Usluge
87
13
2172
1908
37
38
8
3
Nevladine organizacije
17
160
Ortaĉko društvo
66
17
857
1219
Ustanove
24
109
Zadruge
12
33
Društvo sa ograniĉenom odgovornošću
Dio stranog društva
Investicioni fondovi
Komanditno društvo
Preduzetnik
Izvor: CRPS
b) Broj preduzeća prema kategoriji veliĉine
KLASA/SEKTOR
2006
2007
2008
MIKRO
VaĊenje ruda i kamena
22
28
32
PreraĊivaĉka industrija
937
1 049
1 098
4
8
10
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
99
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
MALA
VaĊenje ruda i kamena
3
3
3
163
171
175
7
8
8
VaĊenje ruda i kamena
1
1
1
PreraĊivaĉka industrija
54
56
56
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
12
12
12
VaĊenje ruda i kamena
3
3
3
PreraĊivaĉka industrija
9
9
9
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
2
2
2
PreraĊivaĉka industrija
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
SREDNJA
VELIKA
Izvor:MONSTAT
c) Broj osnovanih preduzeća (ako je moguće sa podjelom po veliĉini)
Tabela: Broj osnovanih privrednih subjekata do oktobra 2009.g. (ne raĉunajući osnovane pa obrisane po bilo kojem pravnom
osnovu).
Oblik društva
Akcionarsko društvo
Društvo sa ograniĉenom odgovornošću
Broj
376
22 108
Dio stranog društva
401
Investicioni fondovi
8
Komanditno društvo
64
Nevladine organizacije
283
Ortaĉko društvo
472
Preduzetnik
16 689
Ustanove
988
Zadruge
104
Izvor podataka: CRPS
d) Broj ugašenih preduzeća (ako je moguće sa podjelom po veliĉini)
Od 26.06.2002.godine, kao dana poĉetka rada CRPS-a, pa do kraja oktobra 2009.godine, broj
ugašenih (obrisanih) privrednih subjekata registrovano po oblicima iznosi:
100
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
NAZIV DRUŠTVA
BROJ
AKCIONARSKA DRUŠTVA
402
DRUSTVA OGRANIĈENE ODGOVORNOSTI
7.037
DIO STRANIH DRUŠTAVA
206
KOMANDITNA DRUŠTVA
23
NEVLADINE ORGANIZACIJE
107
ORTAĈKA DRUŠTVA.
419
PREDUZETNICI
4 505
USTANOVE
127
ZADRUGE
27
Napomena: Ovdje nije uraĉunato 6 302 privrednih subjekata obrisanih nakon pravosnaţno
okonĉanih postupaka sudske likvidacije koji su sprovedeni nad društvima koja se nijesu usaglasila
sa Zakonom o privrednim društvima (Sl. list RCG, br. 6/02, 17/07 i 80/08) .
e) Podjela na javni i privatni sektor
OBL.SV./SEKTOR
2006
2007
2008
DRUŠTVENA
VaĊenje ruda i kamena
0
0
0
PreraĊivaĉka industrija
3
3
3
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
0
0
0
28
34
38
1 141
1 260
1 311
8
13
15
VaĊenje ruda i kamena
0
0
0
PreraĊivaĉka industrija
3
3
3
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
0
0
0
VaĊenje ruda i kamena
1
1
1
PreraĊivaĉka industrija
4
4
4
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
0
0
0
PRIVATNA
VaĊenje ruda i kamena
PreraĊivaĉka industrija
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
MJEŠOVITA
DVA ILI VIŠE OBL.SV.
DRŢAVNA
101
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
VaĊenje ruda i kamena
0
0
0
PreraĊivaĉka industrija
15
15
17
Proizvodnja elektriĉne energije,gasa i vode
17
17
17
Izvor:MONSTAT(podaci iz Statistiĉkog biznis registra)
f) Broj zajedniĉkih ulaganja (joint ventures) sa preduzećima iz EU i iz ostatka svijeta
Broj zajedniĉkih ulaganja sa privrednim subjektima iz EU i ostatka svijeta.
Podjela je prema drţavama i oblicima (DOO, dio stranog društva i ustanove), a što se tiĉe
akcionarskih društava, registrovano je 141 akcionarsko društvo u kojima strana pravna lica imaju
uĉešće, ali nemamo podatak o tome iz kojih su drţava.
ZEMLJA
Društvo sa
ograniĉenom
odgovornošću
SLOVENIJA
47
MAKEDONIJA
23
ISLAND
11
SRBIJA
278
KOSOVO
4
LUKSEMBURG
5
23
UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI
3
LINHENŠTAJN
8
BOSNA I HERCEGOVINA
BELGIJA
2
8
7
1
279
8
ĈEŠKA
ITALIJA
Dio stranog društva
Ustanove
25
4
2
23
2
HRVATSKA
45
11
MAĐARSKA
16
4
SAD
12
5
NJEMAĈKA
13
2
HOLANDIJA
29
5
AUSTRALIJA
2
BAHAMI
8
FRANCUSKA
6
AUSTRIJA
34
7
102
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
ALBANIJA
1
2
ŠVEDSKA
5
1
URUGVAJ
1
NORVEŠKA
15
ŠVAJCARSKA
19
KIPAR
85
JUŢNOAFRIĈKA REPUBLIKA
3
4
1
RUSKA FEDERACIJA
15
SAUDIJSKA ARABIJA
1
VELIKA BRITANIJA
1
2
33
9
GRĈKA
4
2
PANAMA
8
KINA
1
1
69
1
BRITANSKA DJEV.OSTRVA
SEJŠELI
6
FINSKA
1
ST.VINCENT
1
DANSKA
7
1
IRSKA
2
1
ŠPANIJA
2
1
LITVANIJA
1
REPUBLIKA LIBERIA
5
BELIZE
12
2
REPUBLIKA SRPSKA
3
2
BUGARSKA
4
1
GIBRALTAR
5
SLOVAĈKA
2
BRUNEI DARUSSALAM
1
TURSKA
1
2
75 Radna mjesta
Pogledati odgovore potpitanja a-c.
103
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
a) Ukupan broj radnih mjesta u industriji, sa ukupnim brojevima za proizvodni i za usluţni
sektor
Tabela: Broj zaposlenih po djelatnostima (broj zaposlenih u sektoru proizvodnje obuhvata sektore od A-F, a broj zaposlenih u
usluţnom sektoru dat je u sektorima G-O).
KD/Nace Rev 1.
A/A
Poljoprivreda,
šumarstvo
B/B
Ribarstvo
V/C
VaĊenje
kamena
G/D
2000
lov
i
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2 870
2 877
2 857
2 909
2 926
2 786
2 607
2 586
2 651
62
63
62
63
64
98
115
112
129
4 492
4 503
4 471
4 553
4 578
4 079
4 159
3 753
3 721
PreraĊivaĉka industrija
25 779
25 843
25 658
26 130
26 286
25 971
26 065
25 697
24 335
D/E
Proizvodnja
i
snadbijevanje
elektriĉnom energijom,
gasom i vodom
5 388
5 401
5 362
5 461
5 491
5 496
5 627
5 594
6 042
Đ/F
GraĊevinarstvo
6 746
6 762
6 714
6 838
6 879
7 563
6 853
6 647
8 831
E/G
Trgovina na veliko i
malo;
opravka
motornih
vozila,
motocikala i predmeta
za liĉnu upotrebu i
domaćinstvo
23 648
23 707
23 536
23 970
24 101
23 789
29 602
30 750
31 854
Ţ/H
Hoteli i restorani
9 381
9 405
9 337
9 509
9 562
11 110
10 928
11 307
14 641
Z/I
Saobraćaj,
skladištenje i veze
13 878
13 912
13 813
14 067
14 145
13 745
12 133
11 358
12 798
I/J
Finansijsko
posredovanje
3 264
3 272
3 248
3 308
3 316
3 014
3 114
3 143
3 476
J/K
Aktivnosti u vezi
nekretninama,
iznajmljivanje
poslovne aktivnosti
4 608
4 620
4 568
4 671
4 699
5 067
5 905
5 354
5 631
K/L
Drţavna
uprava
i
odbrana;
obavezno
socijalno osiguranje
9 160
9 183
9 117
9 285
9 337
9 524
10 345
175753
18 643
L/M
Obrazovanje
12 850
12 882
12 789
13 025
13 098
12 974
12 846
12 687
12 892
LJ/N
Zdravstveni i socijalni
rad
11 385
11 414
11 332
11 540
11 605
11 200
12 012
12 004
12 356
M/O
Ostale
komunalne,
društvene
i
liĉne
usluţne aktivnosti
7 253
7 268
7 230
7 350
7 392
7 924
8 489
7 841
8 221
140 762
141 112
140 100
142 679
143 479
144 340
150 800
156 408
166 221
ruda
i
s
i
Ukupno
Izvor: MONSTAT
3
Uključena vojska i policija
104
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Broj radnih mjesta prema veliĉini preduzeća
Broj poslodavaca - firmi prema vrsti djelatnosti (sa brojem zaposlenih) u 2009.
Broj firmi prema broju zaposlenih
Broj firmi i
zaposlenih sa
jednim
zaposlenim
Vrsta djelatnosti
DRŢAVNA
UPRAVA
I
ODBRANA;
OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANJE
OBRAZOVANJE
ZDRAVSTVENI
SOCIJALNI RAD
Broj firmi i
Broj firmi i
Broj firmi i
Broj firmi i
zaposlenih sa zaposlenih sa zaposlenih sa
zaposlenih do
preko 10 do 50 preko 50 do 250 preko 250
10 zaposlenih
zaposlenih
zaposlenih
zaposlenih
Ukupan broj firmi i
zaposlenih
81 (81)
166 (710)
107 (2.623)
53 (6.402)
16 (8.244)
423 (18.060)
112 (112)
420 (1.505)
144 (3.626)
107 (8.415)
0
783 (13.658)
38 (797)
32 (4.456)
8 (5.459)
78 (10.712)
I
OSTALE
KOMUNALNE,DRUŠTVENE
i
LIĈNE
USLUŢNE
AKTIVNOSTI
571 (571)
649 (2.378)
118 (2.601)
31 (2.898)
2 (973)
1.371 (9.421)
PRIVATNA DOMAĆINSTVA
SA ZAPOSLENIM LICIMA
4 (4)
13 (41)
0
0
0
17 (45)
2 (56)
0
0
2 (56)
EKSTERITORIJALNE
ORGANIZACIJE I TIJELA
VAĐENJE RUDA I KAMENA
23 (23)
26 (109)
49 (132)
VAĐENJE ENERGETSKIH
SIROVINA
3 (85)
1 (163)
1 (1.374)
5 (1.622)
VAĐENJE
OSTALIH
SIROVINA I MATERIJALA,
OSIM ENERGETSKIH
4 (67)
1 (92)
1 (1.186)
6 (1.345)
SAOBRAĆAJ,
SKLADIŠTENJE I VEZE
1.283 (1.283)
572 (2.211)
125 (2.744)
34 (3.471)
7 (3.813)
2.021 (13.522)
HOTELI I RESTORANI
798 (798)
1.147 (4.461)
170 (3.233)
31 (3.804)
4 (1.932)
2.150 (14.228)
NIJE
DJELATNOST
233 (233)
308 (1.229)
74 (1.581)
18 (1.441)
2 (813)
635 (5.297)
9.394 (9.394) 10.464(39.235) 1.904 (40.661)
511 (51.849)
64 (35.764)
22.337 (176.903)
Ukupno
UPISANA
Izvor: Fond za zdravstveno osiguranje
105
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Broj otvorenih novih radnih mjesta u industriji, ukoliko je moguće sa podjelom na
proizvodni i usluţni sektor, odnosno prema veliĉini preduzeća
Oglašena slobodna radna mjesta novootvoreno – upraţnjeno po grupisanim djelatnostima u 2006,
2007 i 2008. godini :
Oglašena slobodna radna mjesta novootvorena - upraţnjena
2006
Rb
2007
2008
Djelatnost
Upraţnjeno
Novootvoreno
1
Poljoprivreda
ribarstvo
2
Novootvoreno
Upraţnjeno
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
2
1
Upraţnjeno
Novootvoreno
i
277
40.50
407
59.50
308
46,81
350
53,19
398
48,60
421
51,40
Industrija
2 975
45.30
3 592
54.70
3 381
40,70
4 297
59,30
3 780
46,82
4 293
53,18
3
GraĊevinarstvo
1 760
64.75
958
35.25
2 100
55,81
1 663
44,19
2 343
61,40
1 473
38,60
4
Usluge i ostalo
23
096
54.71
19
116
45.29
30
086
53,69
25
953
46,31
2 604
52,90
24
573
47,10
5
Ukupno:
26
197
53.56
22716
46.44
33412
52,23
30
565
47,77
34
125
52,59
30
760
47,41
Oglašena slobodna radna mjesta novootvorena - upraţnjena
2006
Novootvoreno
Industrija
2007
Upraţnjeno
Novootvoreno
2008
Upraţnjeno
Novootvoreno
Upraţnjeno
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
Broj
%
2 975
45.30
3 592
54.70
3 381
40,70
4 297
59,30
3 780
46,82
4 293
53,18
IZVOR: Zavod za zapošljavanje Crne Gore, 2009.god.
76 Investicije, privatizacija i istraţivanje i razvoj (I&R)
a) Ukupne investicije, i investicije po proizvodnom, odnosno usluţnom sektoru
Bruto investicije u osnovna sredstva
Bruto investicije u osnovna sredstva od 2000.godine, kada su iznosile 179.821 hilj.€, imaju izrazit
trend rasta. Iste su u periodu 2001-2007.godine rasle po prosjeĉnoj godišnjoj stopi od 21,0 %, tako
da su u 2007.godini iznosile 683.573 hilj.€. Istovremeno, sa rastom nivoa bruto investicija raslo je i
njihovo uĉešće u bruto domaćem proizvodu, što se vidi iz tabele:
Bruto investicije u osnovna sredstva
106
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
- u 000 €
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
179 821
226 683
198 916
200 830
286 072
326 329
469 811
683 573
16.9
17.5
14.6
13.3
17.1
18.0
21.9
24.3
- uĉešće u BDP-u (%)
Detaljnije: Ekonomski kriterijumi, dio V – Ekonomska i strukturna kretanja i reforme, odgovor na
pitanje broj 26.
b) Direktne strane investicije, na godišnjem osnovu i u ukupnom iznosu. Koliko je moguće,
istaći razliku izmeĊu „grinfild“ investicija, investicija voĊenih privatizacijom (odnosno
investicija u postojeće privredne kapacitete, tzv. „brown-field“ investicija), investicija u
nekretnine, i duţniĉkih transakcija izmeĊu privrednih društava.
Prema metodologiji koju koristi CBCG priliv direktnih stranih investicija u periodu 2002-2008 godina
kumulativno je iznosio 3.049,7 miliona eura. U strukturi priliva direktnih stranih investicija u
posmatranom periodu dominiraju ulaganja u nekretnine, dok grinfild investicije su još uvijek u
nedovoljnoj mjeri zastupljene. Grane koje su privukle najviše direktnih stranih investicija su:
bankarstvo, turizam, industrija i telekomunikacije.
Direktne strane investicije, na godišnjem nivou i u ukupnom iznosu, u milionima eura
2002
Ukupan priliv direktnih stranih investicija
2003
76,4
2004
43,8
52,7
2005
2006
392,7
644,3
2007
2008
1.007,7
832,1
2002-2008
3.049,7
Izvor: CBCG
Struktura priliva direktnih stranih investicija, u milionima eura
2002.
Ulaganja u preduzeća i banke
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008
2002-2008
76,4
38,5
41,8
322,4
252,1
377,6
259,9
1.368,6
Prodaja nekretnina u Crnoj Gori
-
5,3
10,9
70,3
337,9
514,4
318,6
1.257,3
Interkompanijski dug
-
-
-
-
45,1
115,7
245,9
406,7
Ostalo
-
-
-
-
9,2
-
7,7
17,1
76,4
43,8
52,7
392,7
644,3
1.007,7
832,1
3.049,7
UKUPNO
Izvor: CBCG
4
Prema metodologiji koju koristi MIPA :
SDI po regionima,u milionima eura
2005
2006
2007
2008
Sjever
n.a.
8.1%
7.6%
7.2%
Centar
n.a.
59.0%
43.6%
43.7%
Jug
n.a.
32.9%
48.8%
49.1%
4
Najveći broj podataka dobijen je direktno od stranih investitora. Prezentirani podaci ne obuhvataju transfere novca iz inostranstva
fiziĉkih lica (ĉija je namjena uglavnom bila kupovina nekretnina) .
107
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Total
384
505
678
685
Izvor: MIPA
108
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
SDI po sektorima
2005
2006
2007
2008
Finansije
n.a.
33%
30%
28%
Turizam
n.a.
25%
23%
22%
Gradjevinarstvo
n.a.
10%
12%
14%
Industrija
n.a.
10%
12%
10%
Usluge
n.a.
8%
9%
11%
Transport i logistika
n.a.
4%
5%
5%
Poljoprivreda
n.a.
2%
2%
2%
Ostalo
n.a.
8%
7%
8%
Ukupno
384
505
678
685
Izvor: MIPA
Najveći projekti u vezi sa SDI u Crnoj Gori do kraja 2008. u EUR milionima
Kompanija
Sektor
Investitor
Zemlja
porijekla
stranog
investitora
Vrsta
investicije
Kupovna
cijena/
Poĉetne
investicije
TELEKOMUNIKACIJE
Telekom Crne Gore
Telekomunikacije
Matav RT
MaĊarska
Privatizacija
136
Pro Monte
Telekomunikacije
Telenor ASA
Norveška
„Greenfield‟
116
Hellenic
Petroleum
Grĉka
Privatizacija
65
PRIMARNA/OSNOVNA INDUSTRIJA
Jugopetrol SC
Petroleum, nafta
naftini derivati
i
KAP – Kombinat aluminijuma Podgorica
(Aluminium factory) and Rudnici boksita
(Bauxite mine) Podgorica
Obrada aluminijuma
RusAl
Rusija
Privatizacija
57.8
Ţeljezara (Steel mill) Nikšiĉ
Ĉeliĉana
MN
Specialty/Midland
Resources
Velika
Britanija
Privatizacija
5.2
Crnogorska komercijalna banka (CKB)
Finansijske sluţbe
OTP
MaĊarska
Privatizacija
105
Hypo Alpe Adria Bank Montenegro
Bankarstvo
Hypo Group
Austrija
„Greenfield‟
48.0
Podgoriĉka banka
Bankarstvo
Societe Generale
Francuska
Privatizacija
14.2
Montenegro banka
Finansijske sluţbe
Nova Ljubljanska
Banka
Slovenija
Privatizacija
11.1
LB Leasing Podgorica
Finansijske sluţbe
LB
Leasing
Ljubljana
Slovenija
„Greenfield‟
8.1
Pivo
Interbrew
Belgija
Privatizacija
20.5
BANKARSTVO/FINANSIJSKE SLUŢBE
PROIZVODNJA
Nikšiĉka pivara (Brewery Trebjesa)
109
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Daido Metal Kotor
Proizvodnja kugliĉnih
leţajeva
Daido Metal
Japan
Privatizacija
1
“4. novembar" Fabrika metalnih djelova
AD Mojkovac (FMD) I "4. Novembar"
fabrika
namjenskih
proizvoda
AD
Mojkovac
Proizvodnja metalnih
djelova
i
vojna
proizvodnja
„BT International
„ Ltd.
Švajcarska
Privatizacija
7.2
Hotel Maestral Miloĉer
Turizam,
ugostiteljstvo
HIT Nova Gorica
Slovenija
Privatizacija
5
HTP Budvanska rivijera, Hotel Avala
Turizam,
ugostiteljstvo
Beppler
Jacobson
&
Velika
Britanija
Privatizacija
3.2
Hotel Bianca
Turizam,
ugostiteljstvo
Beppler
Jacobson
&
Velika
Britanija
Privatizacija
1.6
Hotel Grand Lido and Apartments Lido,
Ulcinj
Turizam,
ugostiteljstvo
Capital estate
Rusija-Crna
Gora
Privatizacija
10.8
Turizam,
ugostiteljstvo
Unis Tours
Bosna
I
Hercegovina
Privatizacija
4.6
HTP”Budvanska rivijera” Hotel “Rivijera”
Turizam,
ugostiteljstvo
Pemi Bau
Njemaĉka
Privatizacija
2.7
HTP"Boka" Hotel “Topla”
Turizam,
ugostiteljstvo
Hunguest Hotels
Madjarska
Privatizacija
4.1
TURIZAM
HTP “Budvanska rivijera
” Hotel Montenegro A”
OSTALI
Javno preduzeće Crnagoraput
Strabag AG
Germany
Privatization
8.4
Izvor: MIPA,2009.
Procjena MIPAe je da su za 2006, 2007 i 2008 godinu grinfild investicije iznosile 557 mil eura ili
28.82% od ukupnih FDI u istom periodu (1,868 milijardi eura).
c) Porijeklo EU investicija, kao i investicija iz najznaĉajnijih zemalja van podruĉja EU
Kada je u pitanju regionalna struktura direktnih stranih investicija u periodu 2002-2008. godina
postoji visoka diverzifikovanost, jer su strani investitori došli iz preko sto zemalja. Ovakva situacija
se moţe ocijeniti povoljnom, jer je priliv investicija u manjoj mjeri zavisan od konjunkuture na
pojedinaĉnim stranim trţištima. Najveći priliv investicija u periodu 2002-2008. godina zabiljeţen je
iz zemalja Evropske unije (59,1%), Ruske Federacije (13,5%) i Švajcarske (8,5%).
110
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Porijeklo direktnih stranih investicija, u milionima eura
2002
Zemlje EU
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2002-2008
73,3
31,9
37,8
318,8
377,1
515,2
447,5
1.801,8
Ruska Federacija
0,0
0,2
0,7
14,0
82,5
187,4
126,0
410,9
Švajcarska
1,2
7,6
6,6
14,6
88,5
75,1
66,0
259,5
Srbija
0,5
0,6
1,8
7,3
31,8
43,0
43,5
128,6
SAD
0,6
0,2
1,4
4,6
19,9
42,0
16,8
85,5
Ostalo
0,8
3,2
4,3
33,3
44,5
145,0
132,3
363,4
Ukupno
76,4
43,8
52,7
392,7
644,3
1.007,7
832,1
3.049,7
Izvor: CBCG
Investicije iz zemalja Evropske unije, u milionima eura
2002
MaĊarska
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2002-2008
0,0
0,0
2,4
147,7
118,0
30,0
27,3
325,3
29,0
6,6
0,7
36,1
65,2
70,4
69,3
277,3
Kipar
0,1
1,8
2,0
3,4
18,6
109,0
128,8
263,8
Austrija
1,7
1,9
2,3
73,5
29,8
60,8
47,2
217,1
20,9
5,5
7,8
5,1
26,9
38,5
21,3
125,9
Njemaĉka
3,8
13,2
14,1
22,9
9,9
40,2
12,7
116,7
Slovenija
14,9
0,0
0,2
0,1
0,6
14,8
41,2
71,8
Grĉka
0,0
0,2
3,7
1,9
23,8
21,7
13,9
65,2
Letonija
0,0
0,0
0,2
3,9
17,0
28,5
8,0
57,5
Irska
0,0
0,0
0,3
0,4
17,7
17,7
9,6
45,7
Danska
0,0
1,1
0,0
0,2
4,4
17,3
20,4
43,4
Litvanija
0,0
0,3
1,8
1,7
4,9
18,6
11,4
38,6
Holandija
1,9
0,0
0,1
0,8
10,3
9,7
14,1
36,8
Estonija
0,0
0,0
0,2
11,8
6,2
8,7
5,0
31,9
Francuska
0,1
0,1
0,3
6,3
6,2
11,9
2,4
27,2
Luksemburg
0,0
0,7
0,0
1,4
10,6
6,7
3,3
22,7
Belgija
1,0
0,5
0,0
0,0
1,4
1,7
1,6
6,2
Bugarska
0,0
0,0
1,8
0,7
0,2
0,2
3,0
5,9
Švedska
0,0
0,1
0,0
0,8
1,9
1,6
0,6
5,1
Republika Ĉeška
0,0
0,0
0,0
0,0
1,1
1,2
2,1
4,3
Španija
0,0
0,0
0,0
0,1
0,7
1,7
1,1
3,6
Rumunija
0,0
0,0
0,0
0,0
0,6
0,0
2,4
3,0
Velika Britanija
Italija
111
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Malta
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
2,6
0,2
3,0
Slovaĉka
0,0
0,0
0,0
0,0
0,3
0,6
0,4
1,3
Finska
0,0
0,0
0,1
0,0
0,6
0,4
0,1
1,1
Poljska
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,7
0,3
1,1
Portugalija
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,0
0,1
UKUPNO
73,3
31,9
37,8
318,8
377,1
515,2
447,5
1.801,8
Izvor: CBCG
Upućujemo i na odgovor na pitanje broj 7 u Poglavlju IV Slobodno kretanje kapitala.
d) Udio na trţištu u odnosu na veliĉinu preduzeća
Ne raspolaţemo sa statistiĉkim podacima o uĉešću na trţištu u odnosu na veliĉinu preduzeća.
e) Udio u ukupnom izvozu u odnosu na veliĉinu preduzeća
Ne raspolaţemo sa statistiĉkim podacima u odnosu na veliĉinu preduzeća.
Raspodjela izvoza/uvoza po tipu vlasništva u 2007. godini
Ukupno
Drţavna i većinsko
drţavna
Privatna
Lokalna samouprava
ili većinski lokalna
samouprava
Izvoz
Broj preduzeća
Iznos, € milion
Udio u ukupnom izvozu (%)
129
122
7
0
631,04
603,7
27,4
0
100
95,66
4,34
-
5,192
5043
132
17
1,983.86
1,756.1
145.3
82.5
100
88.5
7.3
4.2
Uvoz
Broj preduzeća
Iznos, € milion
Udio u ukupnom uvozu (%)
Izvor: Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT, 2008
f) Izdaci industrije za istraţivanje i razvoj, podijeljeni na izdatke finansirane od Vlade (ne
raĉunajući vojne programe), od industrije i one finansirane iz inostranstva
Ne postoje egzaktni podaci na nivou ukupne industrije, ali navodimo podatke za tri najveće
institucije u oblasti crne metalurgije i prehrambene proizvodnje.
Zbog specifiĉnosti vinogradarsko-vinarske proizvodnje, odnosno proizvodnje groţĊa i vina svaka
investicija u ovoj proizvodnji je istovremeno usmjerena i ka daljem razvoju i unapreĊenju same
112
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
kompanije. Naime, sve istraţivaĉke i razvojne komponente sektora za razvoj u okviru Plantaţa
realizuju se u okviru radnih jedinica ( RJ Vinogradarsko-voćarska proizvodnja i RJ Prerada,
Maloprodaja i ugostiteljstvo). Neke od njih navodimo:
Podizanje vinograda u cilju poboljšanja sortimenta i kvaliteta groţĊa: (proizvodnja
kvalitetnijeg loznog kalema, odgovarajuća lozna podloga, klonska selekcija autohtonih
sorti, introdukcija-uvoz odgovarajućih sorti vinove loze uz postizanje odreĊenog kvaliteta
groţĊa kao osnove za razvoj novog proizvoda (priznavanje klona autohtonih sorti; razvoj i
proizvodnja novog vina; razvoj i proizvodnja stonog groţĊa za upotrebu u svjeţem stanju).
Osavremenjiavanje i poboljšanje opreme za proizvodnju vina u cilju razvoja
kvalitetnije i standardizovane proizvodnje vina: proširenje skladišnog prostora, nabavka
odgovarajućih viniufikatora, nabavka opreme za proizvodnju novih kategorija vina(pjenušavnih vina), izrada pogona za mikrovinifikaciju kao temelja istraţivanja, kreiranja i
razvoja novih vina.
Aktivnosti u širenju vinske kulture: investicijama u sektoru maloprodaje i ugostiteljstva
radi se na razvoju širenja svih aspekata vinske kulture te poboljšanju istraţivanja trţišta u
cilju veće realizacije našeg proizvodnog asotimanja kao i kreiranja novih proizvoda po
ukusu potrošaĉa.
Rad na ljudskim resursima: upravljanje radom i razvojem ljudskih resursa usko je
povezano i sa razvojem kompanije. Imajući u vidu da se kadrovi u struci (vinogradari,
enolozi, analitiĉari) stvaraju godinama (poţeljno usavršavanje u inostranstvu) a ne
zanemarujući pri tom i starosnu strukturu postojećih kadrova u kompaniji, preduzimaju se
sve aktivnosti oko prijema što većeg broja pripravnika, te odabira kvalitetnih ljudi sa
predispozicijama za dalje edukovanje i usavršavanje (stalan prijem pripravnika sa
obrazovnim profilima potrebnih kompaniji -11 lica obavlja pripravniĉki staţ a 10 pripravnika
je završilo pripravniĉki staţ i zaposleno je na odreĊeno vrijeme)
U periodu 2007-2009 godine investicije (proizvodnja, istraţivanje i razvoj) u kompaniji „13 jul
Plantaţe bile su sljedeće:
Tab. 1. INVESTICIJE, ISTRAŢIVANJE I RAZVOJ
God.
Vinogradarsko voćarska proizvodnja
Prerada
Maloprodaja i ugostiteljstvo
UKUPNO (€)
2007
3.913.250,00
2.477.678,80
145.294,37
6.536.223,17
2008
3.080.620,58
2.864.632,45
84.547,75
6.029.800,81
2009.
3.099.965,42
2.834.261,20
44.248,65
5.978.475,27
UKUPNO 2007-2009 €:
18.544.499,25
Sopstveni izdaci Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić po osnovu istraţivanja i razvoja i
investiciona ulaganja proistekla iz tog osnova.
2006 i 2007.god.
Izdaci na istraţivanje i razvoj (€)
Investicije (€)
2008.godina
Procjene za 2009.godinu i 2010 godinu
69.099
59.169
100.000
373.268
126.732
374.000
Izdaci po osnovu istraţivanja i razvoja u Biotehniĉkom institutu:
113
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
RTD Budget (in thousand €)
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
Ukupan iznos (drţavni fondovi + školarine + fondovi trećih lica + ostali izvori)
1476
1448
1621
2119
2763
Ukupan iznos za istraţivaĉki rad
1283
549
37
148
219
128
549
37
148
219
-
574
797
984
1123
523
449
517
797
965
MeĊunarodni projekti
-
103
-
-
11
-FP programi
-
-
-
-
-
-Ostali meĊunarodni programi ili fondovi, navedite naziv
-
-
-
-
-
-Bilateralna saradnja
-
-
-
-
-
Ugovoreni istraţivaĉki rad sa poslovnim sektorom i ekspertiza u zemlji (u vrijednosti koja
prelazi 20.000,00 €)
-
-
-
-
-
Ugovoreni istraţivaĉki rad sa poslovnim sektorom i ekspertiza u inostranstvu (u
vrijednosti koja prelazi 20.000,00€)
-
-
-
-
-
Troškovi odrţavanja nauĉnoistraţivaĉke infrastrukture
7
7
13
17
20
Ulaganje u biblioteke
2
3
2
2
21
Plate i honorari za istraţivanja koja se ne finansiraju iz budţeta institucije
-
-
-
-
-
Ostalo (molimo navedite)
-
-
-
-
-
Ministarstvo prosvjete i nauke
Univerzitetski fondovi
Ministarstvo poljoprivrede
77 Najvaţniji proizvodni sektori
Odgovor je naveden u okviru 77 a).
a) Dajte kratak opis najvaţnijih sektora u pogledu njihovog udjela u BNP, ukupnoj
zaposlenosti, investicijama, domaćem trţištu i izvozu. Ako je moguće, ukljuĉite i podjelu po
veliĉini preduzeća u svakom od razmotrenih sektora.
Djelatnost V ( C ) – VaĊenje ruda i kamena obuhvata: VaĊenje energetskih sirovina (uglja, nafte, i
sl. ) i vaĊenje ruda i kamena, osim energetskih sirovina (ţeljeznih ruda, obojenih metala,
nemetalnih minerala, soli, kamena, šljunka i pijeska). U strukturi industrijske proizvodnje uĉestvuje
sa 5,3 %, dok u strukturi BDP za ukupnu ekonomiju uĉestvuje sa 1.1% prema podacima za 2007.
godinu.
Ova aktivnost zapošljava 10.7% radnika od ukupno zaposlenih u industriji. Ostvarene investicije u
2007. godini iznose 16.4% od ukupno ostvarenih u cijeloj industriji, odnosno 2.0% u odnosu na
ukupnu ekonomiju.
Djelatnost D (Ε )- Proizvodnja i snabdijevanje elektriĉnom energijom, gasom i vodom obuhvata:
proizvodnju i distribuciju elektriĉne energije, plina, pare i tople vode, kao i skupljanje, proĉišćavanje
114
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
i distribuciju vode. U strukturi industrijske proizvodnje uĉestvuje sa 11,4 % i u BDP ukupne
ekonomije sa 3.0% prema podacima za 2007. godinu.
Ova aktivnost zapošljava 15.9% radnika od ukupno zaposlenih u industriji. Ostvarene investicije u
2007. god. iznose 29.1% u odnosu na ukupnu industriju ili 3.6% u odnosu na ukupnu ekonomiju.
Podruĉje G (D) - PreraĊivaĉka industrija, obuhvata 14 podaktivnosti i u industrijskoj strukturi
uĉestvuje sa 83,3% i u BDP ukupne ekonomije sa 6.9% prema podacima za 2007. godinu.
PreraĊivaĉka industrija zapošljava 73.4% od ukupno zaposlenih u industriji. Ostvarene investicije u
2007. god. za ovu aktivnost iznose 54.5% u odnosu na ukupnu industriju ili 6.7% u odnosu na
ukupnu ekonomiju.
Section II INDUSTRIJSKI SEKTORI I PODSEKTORI
Sirovine, obojeni metali, legure gvoţĊa, cement, staklo, keramika, papir i drvo, izdavaĉka
industrija
78 GvoţĊe i ĉelik:
Pogledati odgovore na potpitanja od A do I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja sirovog gvoţĊa i ĉelika
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta (u %)
Naziv
Inst. kap. t/god
27.1 Proizvodnja sirovog gvoţĊa i ĉelika
2006
363 375
2007
82.8
2008
85.9
99.2
Izvor: MONSTAT
b) preraĊeni/polugotovi proizvodi, od ĉega cijevi
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Ingoti i brame od ĉelika
2006
2007
2008
19 978
38 217
52 887
Kontinuirano liveni odlivci od ĉelika
143 187
135 632
148 736
Teški, srednji i laki šipkasti ĉelik
136 921
137 906
157 990
893
413
779
Vuĉeni, ljušteni i brušeni šipkasti ĉelik
Izvor: MONSTAT
Vrijednost realizacije (u hiljadama eura)
115
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
2007
2008
Ingoti i brame od ĉelika
-
-
-
Kontinuirano liveni odlivci od ĉelika
-
-
-
51 787
55 863
63 999
486
511
964
Teški, srednji i laki šipkasti ĉelik
Vuĉeni, ljušteni i brušeni šipkasti ĉelik
Izvor: MONSTAT
Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(Proizvodnja – Izvoz) / (Proizvodnja + Uvoz – Izvoz)
NAZIV
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Proizvodnja
kg
300 979 000
312 168 000
360 392 000
Uvoz
kg
113 414 930
198 388 176
248 899 056
Izvoz
kg
117 533 170
96 937 628
102 229 351
Pokrivenost nacionalnih potreba
%
52.0
50.9
61.8
Izvor: MONSTAT
c) gvozdena ruda
U Crnoj Gori nema rudnika rude gvoţĊa.
d) legure gvoţĊa
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz
Europske unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
13 527 582
2008
13 178 872
16 983 864
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (hiljadama eura)
Naziv
2006
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2007
9 015
2008
9 013
8 935
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u kilogramima)
Naziv
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
99 887 348
185 209 304
2008
231 915 192
116
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2007
34 009
2008
55 561
83 229
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
Zemlja
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
Bosna i Hercegovina, Srbija, Švajcarska
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju (u kilogramima)
Naziv
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
9 706 520
2008
1 841 914
1 022 719
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju (u hiljadama eura)
Naziv
2006
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2007
2008
2 443
1 628
971
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u kilogramima)
Naziv
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
107 826 650
2007
2008
95 095 714
101 206 632
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2007
44 250
2008
40 026
52 951
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
Zemlja
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
Bosna i Hercegovina, Srbija, Albanija
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/Proizvodnja (u %)
Naziv
Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
2008
39.1
31.1
28.4
Izvor: MONSTAT
Uvoz/Proizvodnja (u %)
117
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
2008
37.7
63.6
69.1
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidi pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
Naziv
2006
2007
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
3
2008
3
3
Izvor: MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Podaci o broju radnih mjesta prate se samo na nivou proizvodnje osnovnih metala i metalnih
proizovoda.
Broj zaposlenih
Naziv
2006
2007
Proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda
6 335
2008
5 475
5 481
Izvor: MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
1
1
1
Mala
0
0
0
Srednja
1
1
1
Velika
1
1
1
Izvor: MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Strani kapital (u hiljadama eura)
Naziv
27.1 Proizvodnja sirovog ţeljeza, ĉelika i ferolegura
2006
2007
1 081
2008
3 145
790
Izvor: Ţeljezara Nikšić ad, Technosteel ad
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
118
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Najveće privredno društvo u ovoj oblasti je "Ţeljezara Nikšić" koja zapošljava 1 600 radnika. U
protekle tri godine (2006, 2007 i 2008) "Ţeljezara Nikšić" je proizvela 536 934 tona sirovog ţeljeza.
Od januara 2007. godine "Ţeljezara Nikšić" je u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
"Ţeljezara Nikšić" je jedini proizvoĊaĉ gvoţĊa i ĉelika (male koliĉine specijalnih ĉelika proizvodi
"Institut za crnu metalurgiju"), pa u tom smislu ima proizvodni monopol.
Trţišni monopol ne postoji.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Podaci o troškovina zarada i plata se prate samo na nivou proizvodnje osnovnih metala i
metalnih proizovoda.
Troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji se na prate od strane Zavoda za statistiku.
Zarade u eurima
Naziv
Proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizovoda
2006
2007
649
2008
787
968
Izvor: MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti gvoţĊa i ĉelika na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 81 evropski standard, od kojih
je iz:
a)
b)
c)
d)
efektivne i potencijalne proizvodnje sirovog gvoţĊa i ĉelika – 9 standarda;
preraĊeni/polugotovi proizvodi – 72 standarda, od ĉega cijevi – 27 standarda;
gvozdena ruda – 0 standarda;
legure gvoţĊa – 0 standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 80 evropskih standarda iz oblasti gvoţĊa i ĉelika.
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za mašine sa dizel-motorima koje se koriste pri
podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama (Sl. list SFRJ, br. 66/78)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za rudarske radove pri istraţivanju i eksploataciji leĉišta
kamene soli (Sl. list SFRJ, br. 8/79)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih
metala (Sl. list SFRJ, br. 36/79)
4) Naredba o obaveznom atestiranju ĉeliĉnih uţadi za izvozna postrojenja u rudarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 27/80, 67/80)
5) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri istraţivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i
slojnih voda (Sl. list SFRJ, br. 43/79, 41/81 i 15/82)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i peska i preradu arhitektonskograĊevinskog kamena (Sl. list SFRJ, br. 11/86)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za plastiĉnu preradu obojenih metala (Sl. list SFRJ, br.
25/86)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina
(Sl. list SFRJ, br. 4/86, 62/87)
119
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
9) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri izgradnji jamskih magacina eksplozivnih sredstava u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 12/88)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (Sl. list SFRJ, br.
34/89)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja (Sl. list SFRJ, br. 4/89,
45/89, 3/90, 54/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju metaliĉnih i nemetaliĉnih
mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 24/91)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa
površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 66/87, 16/92)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika (Sl. list SRJ,
br. 18/92) .
E. Podsticaji
Nema posebnih podsticaja u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. E (a, b i c)
F. Pravila za strane investicije
Nema posebnih pravila za strane investicije u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. F (a i b)
G. Trgovinski sistem
Ne postoje netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote.
Pogledati odgovor 116. G (a)
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
U "Ţeljezari Nikšić" se realizuje investicioni program kojim će se revitalizovati postojeća elektriĉna
peć od 60 tona, uraditi instalacija sistema za otprašivanje (postrojenje za tretman dima),
revitalizovati postojeće mašine za kontinuirane odlivke i uraditi postrojenje za tretman vode (WTP).
Ukupna sredstva predviĊena za investicije iznose 30 359 000 €, a već je utrošeno 7 380 000 €.
Investitor je holandska kompanija MNSS BV koja je većinski vlasnik "Ţeljezare Nikšić".
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
U toku je izrada plana za restrukturiranje "Ţeljezare Nikšić" koji predviĊa smanjenje broja radnika
za 20%, ĉime će se smanjiti cijena koštanja i povećati produktivnost, a uz realizaciju planiranih
investicija u proizvodnu opremu povećaće se kvalitet proizvoda i omogućiti veće uĉešće specijalnih
kvalitetnih ĉelika u strukturi proizvodnje.
120
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
U toku su aktivnosti na prouĉavanju vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. Do ispunjavanja plana
predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane Zakonom o opštoj
bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u upotrebu.
b) Vremenski raspored
U skladu sa prethodnim odgovorom ne postoji ni vremenski raspored.
79 Obojeni metali
Pogledati odgovore na potpitanja od A do I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja obojenih metala
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta (u %)
Naziv
Inst. kap. t/god
27.4 Proizvodnja osnovnih, plemenitih i obojenih metala
2006
145 560
2007
86.8
2008
96.1
79.2
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
2007
2008
Glinica za proizvodnju aluminijuma
236 740
240 186
220 426
Aluminijum u ingotima
118 403
124 060
107 457
Aluminijum u trupcima
3 359
11 091
4 056
Odlivci od aluminijuma
4 544
4 795
3 708
Izvor:MONSTAT
121
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Vrijednost realizacije (u hiljadama eura)
Naziv
Glinica za proizvodnju aluminijuma
2006
2007
2008
-
-
-
Aluminijum u ingotima
246 519
345 954
299 655
Aluminijum u trupcima
7 446
23 180
8 477
Odlivci od aluminijuma
4 320
5 230
4 044
Izvor:MONSTAT
Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo podacima.
Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(Proizvodnja – Izvoz) / (Proizvodnja + Uvoz – Izvoz)
NAZIV
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Proizvodnja
kg
126 306 000
139 946 000
115 221 000
Uvoz
kg
15 324 477
8 801 124
7 913 570
Izvoz
kg
123 328 716
125 873 471
97 482 305
Pokrivenost nacionalnih potreba
%
61.5
69.2
16.3
Izvor: MONSTAT
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz
Europske unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
12 415 001
2007
2008
5 874 451
4 312 313
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u hiljadama eura)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
2007
10 018
2008
8 999
7 780
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u kilogramima)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
2 909 476
2007
2 926 673
2008
3 601 257
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u hiljadama eura)
122
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2007
6 361
2008
12 001
14 880
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
Zemlja
Grĉka, Srbija, Bosna i Hercegovina
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju (u kilogramima)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
121 845 246
2007
2008
125 574 407
96 955 325
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju ( u hiljadama eura)
Naziv
2006
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2007
336 658
2008
260 878
184 993
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u kilogramima)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
2007
1 483 470
2008
299 064
526 980
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta ()u hiljadama eura
Naziv
2006
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2007
4 055
2008
763
1 198
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
Zemlja
Grĉka, MaĊarska, Italija
Izvor: MONSTAT
123
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/Proizvodnja u %
Naziv
2006
Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2007
97.6
2008
89.9
84.6
Izvor: MONSTAT
Uvoz/Proizvodnja u %
Naziv
2006
Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2007
12.1
2008
6.3
6.9
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidi pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
2007
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2008
10
13
13
Izvor: MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Podaci o broju radnih mjesta prate se samo na nivou proizvodnje osnovnih metala i metalnih
proizvoda.
Broj zaposlenih
Naziv
2006
2007
Proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda
6 335
2008
5 475
5 481
Izvor: MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncentrisanosti
sektora (po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
7
10
10
Mala
1
1
1
Srednja
0
0
0
Velika
2
1
1
Izvor: MONSTAT
124
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
e) Strani kapital i tehnologija
Strani kapital (u hiljadama eura)
Naziv
27.4 Proizvodnja plemenitih i obojenih metala
2006
2007
5 458
2008
6 266
18 090
Izvor: KAP
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja ? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili
u privatnom?
Jedino privredno društvo u ovoj oblasti je "Kombinat aluminijuma Podgorica" koja zapošljava 2 100
radnika.
U protekle tri godine (2006, 2007 i 2008) "Kombinat aluminijuma Podgorica" je proizveo 325 706
tona livenog aluminijuma.
Od decembra 2005. godine "Kombinat aluminijuma Podgorica" je u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
"Kombinat aluminijuma Podgorica" je jedini proizvoĊaĉ aluminijuma, pa u tom smislu ima
proizvodni monopol.
Trţišni monopol ne postoji.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne raspolaţemo traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Podaci o troškovima zarada i plata od strane Zavoda za statistiku prate se samo na nivou
proizvodnje osnovnih metala i metalnih proizvoda.
Zarade u eurima po zaposlenom u neto iznosu
Naziv
2006
Proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda
2007
649
2008
787
968
Izvor: MONSTAT
Troškovi zarada u bruto iznosu (sa ukljuĉenim porezima i doprinosima) za Kombinat aluminijuma
Podgorica (KAP) iznose:
Zarade u hiljadama eura za zaposlene u bruto iznosu
Naziv
2006
Proizvodnja aluminijuma
2007
30 694
2008
31 712
32 104
Izvor: KAP
Troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji se na prate od strane Zavoda za statistiku.
Troškovi materijala za proizvodnju u Kombinatu aluminijuma Podgorica iznose:
Troškovi materijala u hiljadama eura
Naziv
Proizvodnja aluminijuma
2006
135 115
2007
184 832
2008
185 876
Izvor: KAP
125
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti obojenih metala na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 33 evropska standarda. U
skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore planira
usvajanje 120 evropskih standarda iz oblasti obojenih metala.
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za mašine sa dizel-motorima koje se koriste pri
podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama (Sl. list SFRJ, br. 66/78)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za rudarske radove pri istraţivanju i eksploataciji leĉišta
kamene soli (Sl. list SFRJ, br. 8/79)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih
metala (Sl. list SFRJ, br. 36/79)
4) Naredba o obaveznom atestiranju ĉeliĉnih uţadi za izvozna postrojenja u rudarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 27/80, 67/80)
5) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri istraţivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i
slojnih voda (Sl. list SFRJ, br. 43/79, 41/81 i 15/82)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i peska i preradu arhitektonskograĊevinskog kamena (Sl. list SFRJ, br. 11/86)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za plastiĉnu preradu obojenih metala (Sl. list SFRJ,
br. 25/86)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina
(Sl. list SFRJ, br. 4/86, 62/87)
9) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri izgradnji jamskih magacina eksplozivnih sredstava u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 12/88)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (Sl. list SFRJ,
br. 34/89)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja (Sl. list SFRJ, br. 4/89,
45/89, 3/90, 54/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju metaliĉnih i nemetaliĉnih
mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 24/91)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa
površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 66/87, 16/92)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika (Sl. list SRJ,
br. 18/92)
E. Podsticaji
Nema posebnih podsticaja u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. E (a, b i c).
F. Pravila za strane investicije
Nema posebnih pravila za strane investicije u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. F (a i b).
126
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
Ne postoje netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote.
Pogledati odgovor 116. G (a).
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
PredviĊene investicije u hiljadama eura
Naziv
Proizvodnja aluminijuma
2010
2011
12 700
12 200
2012
12 200
Izvor: KAP
Investitor je većinski Vlasnik KAP-a CEAC Holdings Ltd
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
UraĊen je plan restrukturiranja Kombinata aluminijuma Podgorica, koji treba da omogući odrţivo
poslovanje Kombinata, imajući u vidu ekonomsku krizu i uslove u kojima se odvija proizvodnja.
Program obuhvata smanjenje broja radnika, redefinisanje kupoprodajnog ugovora, prije svega kroz
cijenu elektriĉne energije i nastavak investiranja u proizvodna postrojenja i opremu za zaštitu i
unapreĊenje ţivotne sredine. Za to su neophodna kreditna sredstva za koje će Vlada Crne Gore
dati garanciju, o ĉemu se intenzivno pregovara.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
U toku su aktivnosti na prouĉavanju vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. Do ispunjavanja plana
predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane Zakonom o opštoj
bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u upotrebu.
b) Vremenski raspored
U skladu sa prethodnim odgovorom ne postoji ni vremenski raspored.
80 Industrije ekstrakcije neenergetskih materijala (metalne i nemetalne, mineralne sirovine
podijeljene po vrsti minerala)
Odgovor je dat u nastavku od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podacima za podpitnja A .
127
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
B. Trgovina
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podacima za podpitnja B .
C. Strukturne karakteristike
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti industrije ekstrakcije neenergetskih materijala (metalne i nemetalne, mineralne sirovine
podijeljene po vrsti minerala) na nacionalni nivo nijesu usvojeni standardi.
Pravilnici i propisi:
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za mašine sa dizel-motorima koje se koriste pri
podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama (Sl. list SFRJ, br. 66/78)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za rudarske radove pri istraţivanju i eksploataciji leĉišta
kamene soli (Sl. list SFRJ, br. 8/79)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih
metala (Sl. list SFRJ, br. 36/79)
4) Naredba o obaveznom atestiranju ĉeliĉnih uţadi za izvozna postrojenja u rudarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 27/80, 67/80)
5) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri istraţivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i
slojnih voda (Sl. list SFRJ, br. 43/79, 41/81 i 15/82)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i peska i preradu arhitektonskograĊevinskog kamena (Sl. list SFRJ, br. 11/86)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za plastiĉnu preradu obojenih metala (Sl. list SFRJ,
br. 25/86)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina
(Sl. list SFRJ, br. 4/86, 62/87)
9) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri izgradnji jamskih magacina eksplozivnih sredstava u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 12/88)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (Sl. list SFRJ,
br. 34/89)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja (Sl. list SFRJ, br. 4/89,
45/89, 3/90, 54/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju metaliĉnih i nemetaliĉnih
mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 24/91)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa
površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 66/87, 16/92)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika (Sl. list SRJ,
br. 18/92)
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
128
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
E. Podsticaji
Nema podsticaja koji se odnose na gvozdenu rudu.
F. Pravila za strane investicije
Nema ograniĉenja za strane investicije, posebnih poreskih olakšica i garancija koje se odnose na
gvozdenu rudu.
G. Trgovinski sistem
Nema necarinskih mjera koje se odnose na gvozdenu rudu.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Zakon o koncesijama (Sl. list Crne Gore, br. 08/09)
Direktivom 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta od 31. marta 2004. godine o
koordinaciji postupaka za davanje ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom
snabdijevanju i ugovora o pruţanju javnih usluga (OJ L 134/04)
djelimiĉno usaglašeno (Direktiva se najvećim dijelom odnosi na javne nabavke, a manjim
dijelom (Glava III) na koncesije.)
Direktivom 2005/51/EC od 7. septembra 2005. godine kojom se mijenja aneks XX Direktive
2004/17/EC i aneks VIII Direktive 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta za javne nabavke
(OJ L 257/05) - nije usaglašeno, jer se Direktivom mijenjaju odredbe prethodne Direktive o obavezi
ĉlanica da dostavljaju obavještenja o davanju koncesija Komisiji za objavljivanje u sluţbenom
glasilu Komisije.
Regulativom Komisije broj 2083/2005 od 19 decembra 2005 kojom se mijenjaju direktive
2004/17/EC i 2004/18/EC Evropskog Parlamenta i Savjeta koji se odnosi na primjenjive pragove
za procedure dodjele ugovora (OJ L 333/05)
potpuno usaglašeno;
Zakon o geološkim istraţivanjima (Sl. list RCG, br.28/93, 27/94, 42/94, 26/07)
Zakon o rudarstvu je upotpunosti usaglašen sa direktivama EU, i to:
Direktiva Evropske unije 92/104/EEC od 03. decembra 1992 godine, koja se odnosi na
sigurnost i zaštitu zdravlja radnika u površinskoj i podzemnoj eksploataciji;
Direktiva 85/337/EEC o procjeni uticaja odreĊenih javnih i privatnih projekata na ţivotnu
sredinu, mijenjana i dopunjena sa Direktivom Savjeta 97/11/EC.
129
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zakon o imovini Republike Crne Gore (Sl. list RCG, br. 44/99),
Zakon o izgradnji objekata (Sl. list RCG, br. 53/03)
Programom rada za 2009. godinu je predviĊeno razmatranje svih neophodnih podzakonskih akata
iz oblasti geoloških istraţivanja i rudarstva koji će biti usaglašeni sa EU Direktivama.
81 Keramika
Odgovor je dat u nastavku od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podacima.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz
EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
2 535 441
2008
3 618 198
5 090 197
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
4 077
2008
4 796
6 043
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
6 448 318
2008
9 015 045
10 489 745
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
4 043
2008
5 250
6 423
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
Zemlja
Srbija,Republika Makedonija, Italija
Izvor: MONSTAT
130
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
0
2008
148
3 554
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
2008
0
1
5
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
165 080
2008
80 766
105 632
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
2007
164
2008
62
103
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
26.2 Proizvodnja nevatrostalnih keramiĉkih proizvoda
Zemlja
Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
Staro postrojenje je srušeno 2008. godine, u toku je izrada plana za izgradnju novog postrojenja.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji:
Socijalnim programom za zaposlene i ranije zaposlene u Ciglani u Beranama, garantuje se stalno
zaposlenje 54 radnika i zaposlenje odreĊenog broja radnika po potrebi realizacije programa.
Ciglana je prosjeĉno po godinama
zapošljavala radnika
2005. godine (septembar-decembar)
67
2006. godine
76
2007. godine
85
2008. Godine
55
131
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Ne raspolaţemo podacima.
e) Strani kapital i tehnologija
f)
Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne raspolaţemo podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne raspolaţemo podacima.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne raspolaţemo podacima.
i)
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Ne raspolaţemo podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti kramike, na nacionalnom nivou je usvojen ukupno 1 evropski standard.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 55 evropskih standarda iz oblasti keramike
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za mašine sa dizel-motorima koje se koriste pri
podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama (Sl. list SFRJ, br. 66/78)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za rudarske radove pri istraţivanju i eksploataciji leţišta
kamene soli (Sl. list SFRJ, br. 8/79)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih
metala (Sl. list SFRJ, br. 36/79)
4) Naredba o obaveznom atestiranju ĉeliĉnih uţadi za izvozna postrojenja u rudarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 27/80, 67/80)
5) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri istraţivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i
slojnih voda (Sl. list SFRJ, br. 43/79, 41/81 i 15/82)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i peska i preradu arhitektonskograĊevinskog kamena (Sl. list SFRJ, br. 11/86)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za plastiĉnu preradu obojenih metala (Sl. list SFRJ,
br. 25/86)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina
(Sl. list SFRJ, br. 4/86, 62/87)
9) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri izgradnji jamskih magacina eksplozivnih sredstava u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 12/88)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (Sl. list SFRJ,
br. 34/89)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja (Sl. list SFRJ, br. 4/89,
45/89, 3/90, 54/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju metaliĉnih i nemetaliĉnih
mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 24/91)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa
površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 66/87, 16/92)
132
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika (Sl. list SRJ,
br. 18/92)
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Nema podsticaja koji se odnose na keramiku.
F. Pravila za strane investicije
Nema ograniĉenje za strane investicije, posebnih poreskih olakšica i garancija koje se odnose na
keramiku.
G. Trgovinski sistem
Nema necarinskih mjera koje se odnose na keramiku.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Ugovorom o investiranju u novu ciglanu „Rudeš“, Privredno društvo-poslovni sistem „Katel“ d.o.o.
Podgorica je postalo vlasnik Privrednog društva Ciglana „Rudeš“ AD u steĉaju, Berane, u maju
2005. godine. U rekonstrukciju, modernizaciju i nabavku novih sredstava Ciglane „Rudeš“, Berane,
kupac je bio obavezan da uloţi 715.000 € investicionih sredstava. U periodu 2005. – 2008. godina
u nabavku novih sredstava u odrţavanje i unaprjeĊenje proizvodnog i poslovnog procesa uloţeno
je 833.249 €. U cilju izgradnje nove Ciglane, kupac je u 2008. godini porušio staru fabriku, a
opremu je demontirao.
Predraĉunska vrijednost investicionih ulaganja u novu Ciglanu iznosi 24.730.224 €, od ĉega
ulaganje u opremu iznosi 15.332.928 €.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih:
Zakon o koncesijama (Sl. list Crne Gore, br. 08/09)
-
-
Direktivom 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta od 31. marta 2004. godine o
koordinaciji postupaka za davanje ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom
snabdijevanju i ugovora o pruţanju javnih usluga (OJ L 134/04)
djelimiĉno usaglašeno (Direktiva se najvećim dijelom odnosi na javne nabavke, a manjim
dijelom (Glava III) na koncesije.)
Direktivom 2005/51/EC od 7. septembra 2005. godine kojom se mijenja aneks XX Direktive
2004/17/EC i aneks VIII Direktive 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta za javne
133
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
-
nabavke (OJ L 257/05) - nije usaglašeno, jer se Direktivom mijenjaju odredbe prethodne
Direktive o obavezi ĉlanica da dostavljaju obavještenja o davanju koncesija Komisiji za
objavljivanje u sluţbenom glasilu Komisije.
Regulativom Komisije broj 2083/2005 od 19 decembra 2005 kojom se mijenjaju direktive
2004/17/EC i 2004/18/EC Evropskog Parlamenta i Savjeta koji se odnosi na primjenjive
pragove za procedure dodjele ugovora (OJ L 333/05)
potpuno usaglašeno;
Zakon o geološkim istraţivanjima (Sl. list RCG, br.28/93, 27/94, 42/94, 26/07)
Zakon o rudarstvu (Sl. list CG, br. 65/08) je u potpunosti usaglašen sa direktivama EU, i to:
-
Direktiva Evropske unije 92/104/EEC od 03. decembra 1992 godine, koja se odnosi na
sigurnost i zaštitu zdravlja radnika u površinskoj i podzemnoj eksploataciji;
Direktiva 85/337/EEC o procjeni uticaja odreĊenih javnih i privatnih projekata na ţivotnu
sredinu, mijenjana i dopunjena sa Direktivom Savjeta 97/11/EC.
Zakon o imovini Republike Crne Gore (Sl. list RCG, br. 44/99),
Zakon o izgradnji objekata (Sl. list RCG, br. 53/03)
Programom rada za 2009. godinu je predviĊeno razmatranje svih neophodnih podzakonskih akata
iz oblasti geoloških istraţivanja i rudarstva koji će biti usaglašeni sa EU Direktivama.
82 Šumarske industrije:
Odgovor je dat u nastavku od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
1) proizvodnja drvnih proizvoda izuzev namještaja, a ukljuĉujući: primarna obrada – rezanje
drveta, proizvodnja furnirskih ploĉa, proizvodnja drvne graĊe i stolarije, drugi proizvodi
a) Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap. m3/god
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2006
160150
47.9
2007
2008
51.7
38.8
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja-koliĉine
Naziv
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Rezana graĊa smrĉe i jele
m3
70 130
74 463
56588
Rezana graĊa bukve
m3
6 642
8 386
5616
Balkonska vrata i ostala vrata
kom
4 690
1 830
1998
Prozori(sa vezanim i nevezanim krilima)
kom
2 850
-
-
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
134
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
2007
2008
Rezana graĊa smrĉe i jele
8157
9057
6 883
Rezana graĊa bukve
1020
1389
930
Balkonska vrata i ostala vrata
1037
517
564
218
-
-
Prozori(sa vezanim i nevezanim krilima)
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Nema podataka.
d) Pokazatelj pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
6,19
2008
-1,4
0,37
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
2) proizvodnja drvene pulpe
Monstat ne raspolaţe podacima.
3) proizvodnja papira i ploĉa od papirne mase
4) proizvodnja proizvoda od papira i ploĉa od papirne mase
Podaci za c) i d) su iskazani objedinjeno, u skladu sa statistiĉkim praćenjem na nivou proizvodnje
papira i kartona odnosno predmeta od papira i kartona.
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Naziv
Inst.kap.t/god
21.2 proizvodnja predmeta od papira i kartona
6 600
2006
21.5
2007
2008
23.2
24.7
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
135
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
Bezdrvni štamparski papir
Ambalaţa od valovite lepenke
2007
2008
162
-
-
1 257
1 530
1 631
-
-
-
Ostali pisaći papir
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
2006
Bezdrvni štamparski papir
Ambalaţa od valovite lepenke
2007
2008
218
5
-
1268
1352
1 441
-
-
-
Ostali pisaći papir
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Monstat ne raspolaţe traţenim podacima.
d) Pokazatelj pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
-221.7%
2008
-92.3%
-116.8%
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
5) štampanje
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Naziv
Inst.kap.t/god
22.2 štampanje
2006
2 535
2007
61.8
2008
70.4
74.0
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Novine i ĉasopisi
Knjige i brošure
Jednobojni obrasci
Višebojni obrasci
2006
2007
2008
1 165
1 315
1 382
392
458
307
11
11
174
-
1
14
Izvor:MONSTAT
136
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
2006
Novine i ĉasopisi
2007
2008
2 002
2 250
2 365
Knjige i brošure
603
684
458
Jednobojni obrasci
273
309
4888
10
15
210
Višebojni obrasci
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Monstat ne raspolaţe traţenim podacima.
d) Pokazatelj pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) , (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
32.3
2008
26.2
26.9
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
B. Trgovina
1) proizvodnja drvnih proizvoda izuzev namještaja, a ukljuĉujući: primarna obrada – rezanje
drveta, proizvodnja furnirskih ploĉa, proizvodnja drvne graĊe i stolarije, drugi proizvodi
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2006
2007
385 019
2008
943 622
5 534 296
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
284
2008
973
3 130
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2006
10 381 170
2007
14 418 502
2008
13 157 416
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
2008
137
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
3 438
6 590
7 559
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
20 prerada drveta i proizvodi od drveta
Zemlja
Slovenija, Italija, Ĉeška, MaĊarska, BiH, Hrvatska, Srbija, Kina
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
12 418 059
2008
16 234 710
12 185 657
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
2 417
2008
3 594
2 966
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
79 877 667
2008
64 963 915
42 440 656
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
12 454
2008
11 765
8 305
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
20 prerada drveta i proizvodi od drveta
Zemlja
Italija, Slovenija, Grĉka, Srbija, Kosovo,
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2007
1,43
2008
1,40
1,35
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
20.1 prerada drveta i proizvodi od drveta
2006
2007
0,36
2008
0,69
1,28
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
138
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
2) proizvodnja drvene pulpe.
Monstat ne raspolaţe podacima.
3) proizvodnja papira i ploĉa od papirne mase
4) proizvodnja proizvoda od papira i ploĉa od papirne mase
Podaci za 3) i 4) su iskazani objedinjeno, u skladu sa statistiĉkim praćenjem na nivou proizvodnje
papira i kartona odnosno predmeta od papira i kartona.
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
4 170 779
2008
6 268 034
6 855 516
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
3 849
2008
4 989
5 382
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
2 143 249
2008
4 411 038
4 156 991
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
1 647
2008
3 331
4 120
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
21.12 Proizvodnja papira i kartona
Zemlja
Srbija,Austrija,Slovenija
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2006
2007
1 006 413
2008
1 824 431
2 496 900
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2006
2007
67
2008
138
220
139
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
4 763 735
2008
4 831 829
5 067 521
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
2008
365
609
679
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
21.12 Proizvodnja papira i kartona
Zemlja
Bosna i Hercegovina, Srbija, Slovenija
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
406.6
2008
435.0
463.8
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
445.0
2008
698.0
675.2
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
5) štampanje
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2006
2007
358 877
2008
306 892
124 011
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
1 633
2008
1 580
958
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
2007
2008
140
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2 675 115
4 276 187
4 623 617
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
10 546
2008
15 295
16 738
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
22.1 Izdavaĉka djelatnost
Zemlja
Srbija,Hrvatska,Španija
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
820
2008
275
2 642
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
1
2008
1
45
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
122 745
2008
154 618
123 401
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
719
2008
512
834
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
22.1 Izdavaĉka djelatnost
Zemlja
Albanija, Srbija, SAD
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2006
2007
7.8
2008
8.7
6.7
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
141
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
193.5
2008
256.8
252.9
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
C. Strukturne karakteristike
1) proizvodnja drvnih proizvoda izuzev namještaja, a ukljuĉujući: primarna obrada – rezanje
drveta, proizvodnja furnirskih ploĉa, proizvodnja drvne graĊe i stolarije, drugi proizvodi
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
20.1Proizvodnja rezane graĊe
2007
166
2008
179
183
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
20.1Prerada i proizvodi od drveta i plute
2007
2 139
2008
2 440
2 330
Izvor: MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
137
148
152
Mala
20
21
21
Srednja
6
7
7
Velika
3
3
3
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo podacima.
142
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Naziv privrednog društva
Broj zaposlenih
D.o.o „Vektra Jakić” Pljevlja
320
D.o.o „Javorak“ Nikšić
191
D.o.o „Polimlje“ Berane
102
D.o.o „ Donja Brezna“ Pluţine
81
D.o.o „Lim“ Bijelo Polje
66
D.o.o „Savatrans“ Cetinje
48
Sva navedena privredna društva su u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje trţišni i proizvodni monopoli u Crnoj Gori.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
2007
20.1Prerada i proizvodi od drveta i plute
263
2008
273
299
Izvor: MONSTAT
2) proizvodnja drvene pulpe
Monstat ne raspolaţe podacima.
3) proizvodnja papira i ploĉa od papirne mase
4) proizvodnja proizvoda od papira i ploĉa od papirne mase
Podaci za 3) i 4) su iskazani objedinjeno, u skladu sa statistiĉkim praćenjem na nivou proizvodnje
papira i kartona odnosno predmeta od papira i kartona.
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
33
2008
35
37
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
376
2008
572
656
143
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
23
25
27
Mala
8
8
8
Srednja
2
2
2
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Privredno društvo
Naziv
Porizvodnja papira
DOO Nova Beranka Berane
Proizvodnja proizvoda od papira
AD Kartonaţa Cetinje
Vlasništvo
Broj zaposlenih
105
privatno
51
privatno
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
21.12 Proizvodnja papira i kartona
2007
210
2008
208
233
5) štampanje
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
22.1 Izdavaĉka djelatnost
2007
84
2008
90
94
Izvor:MONSTAT
c)Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
144
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj zaposlenih
2006
Izdavanje,štampanje i reprodukcija
2007
1678
2008
1762
1778
Izvor: MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
72
77
81
Mala
10
11
11
Srednja
2
2
2
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Privredno društvo
Vlasništvo
Broj zaposlenih
AD Pobjeda Podgorica
400
AD Štamparija Obod Cetinje
70
većinsko drţavno
privatno
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i)Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade
2006
Izdavanje,štampanje i reprodukcija
2007
414
2008
493
556
Izvor: MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti šumarske industrije na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 38 evropskih standarda,
od kojih je:
1) proizvodnja drvnih proizvoda izuzev namještaja, a ukljuĉujući: primarna obrada – rezanje
drveta, proizvodnja furnirskih ploĉa, proizvodnja drvne graĊe i stolarije, drugi proizvodi - 0
standarda
145
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Crna Gora nije donijela standarde u ovoj oblasti. Primjenjuju se odredbe standarda koji su vaţili u
Jugoslaviji (JUS standardi).
2)
3)
4)
5)
proizvodnja drvene pulpe - 0 standarda
proizvodnja papira i ploĉa od papirne mase - 0 standarda
proizvodnja proizvoda od papira i ploĉa od papirne mase - 0 standarda
štampanje - 38 standarda
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 155 evropskih standarda iz oblasti šumarske industrije.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Vidi 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Vidi 116 F
G. Trgovinski sistem
Vidi 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Sanaciono-razvojnim programom šumarstva i drvoprerade CG je izvršena privatizacija privrednih
društava iz oblasti šumarstva i drvoprerade. Ovaj Vladin program dao je izuzetne rezultate. Sva
preduzeća, osim Gornjeg Ibra-Roţaje, iz bivšeg društvenog sektora su privatizovana. Danas se
oni nalaze u privatnom vlasništvu. Novi vlasnici izvršavaju obaveze preuzete Ugovorom o kupovini.
Napravili su svoje biznis planove i u tom pravcu ide njihova realizacija. DOO ”Vektra – Jakić”
Pljevlja je jedna od najboljih primjera uspješne privatizacije u Crnoj Gori. Ugovorom o kupoprodaji
preduzeće je bilo u obavezi da investira 6.000.000,00 €, a nakon tri godine od privatizacije, Vektra je
pokrenula investicioni ciklus vrijedan preko 50.000.000,00 €.
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a trenutno takoĊe nema predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju
izuzev nekih investicija manjeg obima na nivou pojedinih privrednih društava.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. U meĊuvremenu, do
ispunjavanja plana predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane
146
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zakonom o opštoj bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u
upotrebu.
83 Staklo i proizvodi od stakla
Odgovor je dat u nastavku od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a)Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Ne postoje statistiĉki podaci.
b)Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Ne postoje statistiĉki podaci.
c)Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne postoje statistiĉki podaci.
d)Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz)
(proizvodnja + uvoz – izvoz)
Nije moguće izvesti ovaj podatak jer u Crnoj Gori nema proizvodnje stakla.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz EU, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
11 537 688
2007
13 664 864
2008
15 038 440
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog uvoza iz EU, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2006
2007
2008
7 923
7 967
9 708
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2006
6 615 805
2007
10 192 902
2008
10 569 143
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
147
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
3 049
2008
6 934
8 944
Izvor: Monstat
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u periodu od 2006-2008.godine
Naziv
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
Zemlja
Hrvatska, Italija, Srbija
Izvor: Monstat
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u EU, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
0
2008
3 198
1 142
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog izvoza u EU, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
2
2008
32
3
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
1 639 407
2008
94 074
120 963
Izvor: Monstat
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
99
2008
44
91
Izvor: Monstat
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u periodu od 2006-2008.godine
Naziv
Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
Zemlja
Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina
Izvor: Monstat
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Zbog nepostojanja podataka o proizvodnji nije moguće izraziti gore navedeni iznos.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
148
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj preduzeća
2006
26.1 Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla
2007
14
2008
17
17
Izvor:MONSTAT
Napomena: Podatak se odnosi na preduzetnike-zanatlije koji se bave usluţnom djelatnošću u
oblasti prerade stakla.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku Monstat ne raspolaţe podacima na traţenom nivou. Podaci o zaposlenima i
zaradama se objavljuju na nivou sektora, podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou
podgrupa klasifikacije djelatnosti.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
13
16
16
Mala
1
1
1
Srednja
0
0
0
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Nema raspoloţivih podataka.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Već je navedeno da nema proizvodnje stakla, i podaci se odnose na usluţne djelatnosti u oblasti
prerade stakla od strane manjeg broja zanatlija.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku Monstat ne raspolaţe podacima na traţenom nivou. Podaci o zaposlenima i
zaradama se objavljuju na nivou sektora, podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou
podgrupa klasifikacije djelatnosti.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U oblasti stakla i proizvoda od stakla na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 23 evropskih
standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
149
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
planira usvajanje 50 evropskih standarda u ovoj oblasti.
U vezi sa grupom prozivoda kojoj pripada i oblast stakla, u Crnoj Gori trenutno ne postoje vaţeći
tehniĉki propisi koji se specijalistiĉki odnose na staklo. Racionalni pristup je da se sve mjere koje
su predloţene EU zakonodavstvom propišu kroz druge tangentne oblasti (npr. veza sa drugim
proizvodima kao što su el. predmeti sa staklenim okvirom, ugradni graĊevinski proizvodi i sl. ) .
Crna Gora nema domaće proizvoĊaĉe u ovoj oblasti i nema najava o interesovanju za investiranje
u toj oblasti. Nijedno tijelo za ocjenu usaglašenosti nije ovlašćeno za vršenje ocjene usaglašenosti
u ovoj oblasti. U toku vršenja trţišnog nadzora nije bilo empirije vezano za nalaţenje nebezbjednih
proizvoda u ovoj oblasti. Trţišni nadzor se obavlja po mjerama propisanim u Zakonu o opštoj
bezbjednosti proizvoda (Sl. list CG, br. 48/08) a posebno u pogledu procjene nebezbjednog
proizvoda.
I pored gore navedenih ĉinjenica, nadleţno Ministarstvo ekonomije vrši analizu zahtjeva
zakonodavstva u ovoj oblasti i ukoliko analiza pokaţe da se u toj oblasti mogu pojaviti barijere u
prometu ove vrste proizvoda do kraja drugog kvartala 2010. godine (kako je to Nacionalnim
Programom Integracija predviĊeno) će donijeti neophodne propise u ovoj oblasti.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru odgovora 116 E(a, b, c) .
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a i b) .
G. Trgovinski sistem
Odgovor je sadrţan u okviru 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a trenutno takoĊe nema predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju u
ovoj oblasti.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Odgovor je sadrţan u okviru odgovora na pitanje 83 D.
150
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
84 Cement
Odgovor je dat od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa traţenim podacima.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
139 355 380
2008
205 739 425
176 537 419
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
6 425
2008
10 233
9 431
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
204 471 914
2008
358 201 706
555 546 864
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
9 437
2008
24 587
41 935
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
26.51 Proizvodnja cementa
Hrvatska,Italija,Srbija
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
2007
2008
151
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
26.51 Proizvodnja cementa
0
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
26.51 Proizvodnja cementa
2007
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
26.51 Proizvodnja cementa
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
PredviĊena izgradnja jednog postrojenja.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Koncesionim elaboratom predviĊeno je zaposlenje 9 radnika na utovaru.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Ne raspolaţemo podacima.
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne raspolaţemo podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne raspolaţemo podacima.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
152
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ne raspolaţemo podacima.
i)
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Ne raspolaţemo podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti cementa i ostalih graĊevinskih materijala na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 35
evropskih standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 20 evropskih standarda iz oblasti cementa.
1. Pravilnik o tehniĉkim normativima za mašine sa dizel-motorima koje se koriste pri
podzemnim rudarskim radovima u nemetanskim jamama (Sl. list SFRJ, br. 66/78)
2. Pravilnik o tehniĉkim normativima za rudarske radove pri istraţivanju i eksploataciji leĉišta
kamene soli (Sl. list SFRJ, br. 8/79)
3. Pravilnik o tehniĉkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih
metala (Sl. list SFRJ, br. 36/79)
4. Naredba o obaveznom atestiranju ĉeliĉnih uţadi za izvozna postrojenja u rudarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 27/80, 67/80)
5. Pravilnik o tehniĉkim normativima pri istraţivanju i eksploataciji nafte, zemnih gasova i
slojnih voda (Sl. list SFRJ, br. 43/79, 41/81 i 15/82)
6. Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i peska i preradu arhitektonskograĊevinskog kamena (Sl. list SFRJ, br. 11/86)
7. Pravilnik o tehniĉkim normativima za plastiĉnu preradu obojenih metala (Sl. list SFRJ,
br. 25/86)
8. Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina
(Sl. list SFRJ, br. 4/86, 62/87)
9. Pravilnik o tehniĉkim normativima pri izgradnji jamskih magacina eksplozivnih sredstava u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 12/88)
10. Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (Sl. list SFRJ,
br. 34/89)
11. Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja (Sl. list SFRJ, br. 4/89,
45/89, 3/90, 54/90)
12. Pravilnik o tehniĉkim normativima za podzemnu eksploataciju metaliĉnih i nemetaliĉnih
mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 24/91)
13. Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa
površinskom eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ, br. 66/87, 16/92)
14. Pravilnik o tehniĉkim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika (Sl. list SRJ,
br. 18/92)
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
a)Za investicije
b) Za izvoz
c) Ostali
153
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Nema podsticaja koji se odnose na cement.
F. Pravila za strane investicije
Nema ograniĉenje za strane investicije, posebnih poreskih olakšica, garancija koje se odnose na
cement.
G. Trgovinski sistem
Nema necarinskih mjera koje se odnose na cement.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Izabrani investitor (koncesionar) bio bi obavezan da, na ime koncesione naknade za detaljna
geološka istraţivanja, koncedentu plati 6.120 €. Stalni dio koncesione naknade iznosio bi
1.004.400 € za period od 30 godina. Promjenljivi dio koncesione naknade obraĉunava se na kraju
svake godine, a primjenjuje se na iznos za koji je veći od stalnog dijela minimalnog iznosa godišnje
koncesione naknade.
Za izvoĊenje radne operacije – otkopavanje i utovar, planirana su investiciona ulaganja u izradu
projektne dokumentacije i nabavku mehanizacije u iznosu od 875 000 €.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Javni poziv za meĊunarodnu pretkvalifikaciju za dodjelu koncesije za detaljna geološka istraţivanja
i eksploataciju mineralne sirovine cementnog laporca na tehnogenom leţištu „Jagnjilo'' kod
Pljevalja, bio je objavljen 24. decembra 2008. godine, u nacionalnim dnevnim listovima,
meĊunarodnom ĉasopisu i na Internet stranicama Ministarstva i MIPA.
U Javnom pozivu je istaknuto da koncesija podrazumijeva korišćenje mineralne sirovine
cementnog laporca, prioritetno u Cementari izgraĊenoj u Crnoj Gori koja ispunjava najsavremenije
ekološke standarde. Termin za dostavljanje zahtjeva bio je do 22. aprila 2009. godine do 12,00 sati
po lokalnom vremenu. Tenderska dokumentacija je preuzeta od strane tri zainteresovana
investitora, i to od strane CEMAG-a, Dalmacije cementa i jednog fiziĉkog lica. Do isteka roka za
dostavljanje zahtjeva, nije stigao nijedan zahtjev.
U razmatranju je obnavljanje postupka za dodjelu koncesije za detaljna geološka istraţivanja i
eksploataciju mineralne sirovine cementnog laporca na tehnogenom leţištu „Jagnjilo'' kod
Pljevalja, zbog interesovanja potencijalnih investitora.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Zakon o koncesijama (Sl. list CG, br. 08/09)
Direktivom 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta od 31. marta 2004. godine o
koordinaciji postupaka za davanje ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom
snabdijevanju i ugovora o pruţanju javnih usluga (OJ L 134/04)
154
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
djelimiĉno usaglašeno (Direktiva se najvećim dijelom odnosi na javne nabavke, a manjim
dijelom (Glava III) na koncesije.)
Direktivom 2005/51/EC od 7. septembra 2005. godine kojom se mijenja aneks XX Direktive
2004/17/EC i aneks VIII Direktive 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Savjeta za javne
nabavke (OJ L 257/05) - nije usaglašeno, jer se Direktivom mijenjaju odredbe prethodne
Direktive o obavezi ĉlanica da dostavljaju obavještenja o davanju koncesija Komisiji za
objavljivanje u sluţbenom glasilu Komisije.
Regulativom Komisije broj 2083/2005 od 19 decembra 2005 kojom se mijenjaju direktive
2004/17/EC i 2004/18/EC Evropskog Parlamenta i Savjeta koji se odnosi na primjenjive
pragove za procedure dodjele ugovora (OJ L 333/05)
potpuno usaglašeno;
Zakon o geološkim istraţivanjima (Sl. list RCG, br.28/93, 27/94, 42/94, 26/07)
Zakon o rudarstvu je upotpunosti usaglašen sa direktivama EU, i to:
Direktiva Evropske unije 92/104/EEC od 03. decembra 1992 godine, koja se odnosi na
sigurnost i zaštitu zdravlja radnika u površinskoj i podzemnoj eksploataciji;
Direktiva 85/337/EEC o procjeni uticaja odreĊenih javnih i privatnih projekata na ţivotnu
sredinu, mijenjana i dopunjena sa Direktivom Savjeta 97/11/EC.
Zakon o imovini Republike Crne Gore (Sl. list RCG, br. 44/99),
Zakon o izgradnji objekata (Sl. list RCG, br. 53/03)
Programom rada za 2009. godinu je predviĊeno razmatranje svih neophodnih podzakonskih akata
iz oblasti geoloških istraţivanja i rudarstva koji će biti usaglašeni sa EU Direktivama:
Hemikalije i guma
85 Hemikalije:
U uvodnom dijelu podaci su prikazani na nivou podsektora proizvodnja hemikalija i hemijskih
proizvoda dok su u nastavku dati u zavisnosti od raspoloţivog nivoa agregiranja podataka u skladu
sa klasifikacijom djelatnosti.
1)
Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
24. proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2006
14 195
2007
91.7
2008
90.8
90.9
Izvor:MONSTAT
2)
Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2006
41 942 320
2007
49 169 426
2008
56 940 495
Izvor: MONSTAT
155
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
54 476
2008
49 096
63 590
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
51 481 957
2008
82 104 716
111 780 556
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
56 840
2008
83 245
99 671
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
Austija, Ĉeška, Njemaĉka, MaĊarska, Rumunija, Italija, Hrvatska, Srbija, BiH
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
113 589
2008
105 916
270 816
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
1 213
2008
2 443
4 143
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
2 374 522
2008
1 596 003
1 688 186
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
12 134
2008
10 263
10 819
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
Zemlja
Njemaĉka, Italija, BiH, Srbija
156
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
3)
Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
28
2008
29
29
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja hemikalija I hemijskih proizvoda
2007
2008
597
576
637
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja hemikalija I hemijskih proizvoda
2007
2008
538
575
597
Izvor: MONSTAT
--
a) Neorganske hemikalije
A. Proizvodnja i potrošnja
Podaci o instaliranim kapacitetima su iskazani u uvodnom dijelu odgovora na nivou cjelokupne
oblasti hemikalija shodno raspoloţivom nivou agregiranja podataka u skladu sa klasifikacijom
djelatnosti.
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Kiseonik, azot, acetilen
2006
13 029
2007
12 895
2008
12 902
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
Kiseonik, azot, acetilen
2006
1 558
2007
1495
2008
1496
Izvor:MONSTAT
B. Trgovina
157
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Podaci o uvozu i izvozu neorganskih hemikalija sadrţani su u okviru oblasti hemikalija i hemijskih
proizvoda, u uvodnom dijelu odgovora 85.
Na osnovu ĉlana 52 i 53 Zakona o prevozu opasnih materija (Sl.list CG, br. 5/2008), Ministarstvo
zdravlja izdaje odobrenje uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave, za prevoz
otrova preko drţavne granice ili teritorije Crne Gore (uvoz, izvoz i tranzit) .
Za navedene neorganske hemikalije koje su svrstane u otrove, koje će biti prikazane u narednoj
tabeli a za koje je Ministarstvo zdravlja odobrilo uvoz za period od 01.01.2008. godine do
31.12.2008. godine.
a) Uvoz po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Neorganska hemikalija
Uvezena koliĉina
Zemlja uvoznica
Zemlja porijekla
R. Srbija,Bugarska
Holandija,Ĉeška Republika
Bugarska
Bugarska
5.100 kg
R.Srbija
Njemaĉka, R.Srbija
Ţiva (II) hlorid
10 kg
R.Srbija
Njemaĉka,R. Srbija
Kalijum cijanid
0.250 kg
R.Srbija
Njemaĉka
Ţiva (II) jodid
1 kg
R.Srbija
Ĉeška Republika
Natrijum fluorid
1 kg
R.Srbija
Njemaĉka
500 kg
R.Srbija
Njemaĉka
20 kg
R.Srbija
Holandija
Kalijum dihromat
0.500 kg
R.Srbija
Holandija
Kalijum hromat
0.500 kg
R.Srbija
Holandija
Kalijum bromat
3 kg
R.Srbija
Njemaĉka
Bakar (II) sulfat
2 kg
R.Srbija
Holandija
Bakar (II) hlorid
2.5 kg
R.Srbija
Holandija
5 kg
R.Srbija
Njemaĉka
4.6 kg
R.Srbija
R. Srbija, Ĉeška Republika
1 kg
R.Srbija
Belgija
300 kg
R.Srbija
Njemaĉka
R.Srbija,Njemaĉka
R.Srbija,
Njemaĉka,MaĊarska,Bugarska
85 kg
R.Srbija
Holandija
900 kg
R.Srbija
Njemaĉka
10.200 kg
R.Srbija
R.Srbija
R.Srbija,Bugarska
Poljska
Kalcijum hlorid
34.000 kg
Kalcijum karbid
345.000 kg
Hidrazin hidrat
Amonijum hlorid
Kalijum permanganat
Natrijum sulfid
Cink hlorid
Magnezijum hlorid
Natrijum nitrit
Natrijum hipohlorit
Vodonik peroksid (30%)
Sumpor dioksid
Amonijak
Sumpor (u prahu)
86.582 kg
6.000 kg
Amonijum hidroksid
600 kg
R.Srbija
R.Srbija
Kalijum hidroksid
100 kg
R.Srbija
R.Srbija
158
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Natrijum hidroksid (rastvor)
71.821 kg
R.Srbija,Austrija
R.Srbija, Rumunija,Austrija
Natrijum hidroksid (kaustiĉna soda)
41.070 kg
R.Srbija
Rusija, Rumunija
Hlor (teĉni)
88.960 kg
R.Srbija,BiH
Bugarska,R.Srbija,MaĊarska
62.5 kg
R.Srbija
Njemaĉka
2 kg
R.Srbija
Holandija, Njemaĉka
54 kg
R.Srbija
Italija,Njemaĉka
826 kg
R.Srbija
Njemaĉka, R.Srbija
Sumporna kisjelina
152.032 kg
R.Srbija
R.Srbija, Njemaĉka
Hlorovodoniĉna kisjelina
389.235 kg
R.Srbija
R.Srbija, Rumunija, MaĊarska
26.835 kg
R.Srbija
Slovaĉka,R.Srbija
Fosforna kisjelina
Sulfaminska kisjelina
Perhlorna kisjelina
Borna kisjelina
Azotna kisjelina
Za navedene neorganske hemikalije koje su svrstane u otrove, koje će biti prikazane u
narednoj tabeli, a za koje je Ministarstvo zdravlja odobrilo uvoz za period od 1.01.2009. godine do
31.08.2009. godine.
Trgovina
a) Uvoz po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Neorganska hemikalija
Uvezena koliĉina
Zemlja uvoznica
Zemlja porijekla
Kalcijum hlorid
18.350 kg
R. Srbija
Holandija,Belgija,Ĉeška
Republika,Njemaĉka i Italija
Bakar sulfat (pentahidrat)
22.600 kg
R.Srbija i Rumunija
R.Srbija i Rumunija
8.000 kg
R.Srbija
Italija
25 kg
Austrija
Austrija
Hidrazin hidrat
720 kg
R.Srbija
R.Srbija
Kalijum hidroksid
100 kg
R.Srbija
Njemaĉka
Sumpor dioksid
1.000 kg
R.Srbija
Njemaĉka
Natrijum fluorid
8 kg
R.Srbija
R.Srbija
38 kg
R.Srbija
Holandija, Njemaĉka
Austrija i R.Srbija
Austrija i R.Srbija
25 kg
Austrija
Austrija
510 kg
R.Srbija
Njemaĉka i R.Srbija
Azotna kisjelina
26.336 kg
R.Srbija
Slovaĉka
Sumporna kisjelina (96–98 %) i
38%
53.782 kg
R.Srbija
R.Srbija i Bugarska
189.125 kg
R.Srbija
R.Srbija, Bugarska, Rumunija i
MaĊarska
35.250 kg
R.Srbija
Rusija i Rumunija
Fero sulfat
Amonijum bifluorid
Perhlorna kisjelina
Fosforna kisjelina
107.5 kg
Sulfaminska kisjelina
Borna kisjelina
Hlorovodoniĉna kisjelina
Natrijum
soda)
hidroksid
(kaustiĉna
159
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Natrijum hidroksid (rastvor)
42.503 kg
R.Srbija
R.Srbija, MaĊarska i Rumunija
Hlor (teĉni)
67.865 kg
R.Srbija i BiH
Bugarska, R.Srbija, Slovenija i
Rumunija
Natrijum hipohlorit
Amonijak
Vodonik peroksid (30%)
Amonijum hlorid
Kalcijum karbid
Ţiva (II) hlorid
R.Srbija, Hrvatska, Njemaĉka i
Hrvatska
R.Srbija, Hrvatska, Njemaĉka,
6.601 kg
R.Srbija
R.Srbija
30 kg
R.Srbija
Njemaĉka i USA
3.000 kg
R.Srbija
Kina
Bugarska i Slovaĉka
Bugarska i Slovaĉka
R.Srbija
Njemaĉka
141.410 kg
184.000 kg
0.5 kg
Austrija, MaĊarska i Italija
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje odredišta
Neorganska hemikalija
Izvezena koliĉina
Natrijum hidroksid (rastvor 40%)
Bakar oksid
Kalijum perhlorat
Zemlja uvoznica
Zemlja porijekla
6.250 kg
R.Srbija
R.Srbija
10 kg
R.Srbija
Crna Gora
100 kg
R.Srbija
Crna Gora
Koliĉina natrijum hidroksida (6.250 kg) koja je prethodno uvezena u Crnu Goru iz Republike Srbije,
zbog neispravnosti je vraćena.
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa traţenim podacima.
C.Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
24 proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
5
2008
6
6
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja hemikalija I hemijskih proizvoda
2007
597
2008
576
637
Izvor: MONSTAT
160
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
4
5
5
Mala
1
1
1
Srednja
0
0
0
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podacima.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podacima.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
2007
538
2008
575
597
Izvor: MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U oblasti hemikalija na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 7 evropskih standarda. U oblasti
neorganskih hemikalija nema usvojenih standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 110 evropskih standarda iz oblasti hemije i hemijske tehologije.
E. Podsticaji
Ne postoje.
Vidjeti odgovor na pitanje 116 E.
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog uĉestvovanja;
pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
Ne postoje
b) Garancije
Vidjeti odgovor na pitanje 116 F.
G. Trgovinski sistem
161
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Na osnovu ĉlana 52 i 53 Zakona o prevozu opasnih materija (Sl.list CG, br. 5/2008) ,
Ministarstvo zdravlja izdaje odobrenje za prevoz otrova preko drţavne granice ili teritorije Crne
Gore (uvoz, izvoz i tranzit). Stoga je naš odgovor obuhvaćen podpitanjem B. Trgovina (a i b).
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Ne postoje.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Ne postoje.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Ne postoje.
b) Vremenski raspored
Ne postoje.
b) Petrohemikalije i druge organske hemikalije
Podaci za ovu oblast (A, B, C)su sadrţani u uvodnom dijelu odgovora koji se odnosi na cjelokupne
hemikalije, shodno raspoloţivom nivou agregiranja podataka u skladu sa klasifikacijom djelatnosti.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U skladu sa Planom i programom rada za 2010.godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 110 evropskih standarda iz oblasti hemije i hemijske tehnologije.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116E.
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u okviru 116F.
G. Trgovinski sistem
Odgovor je sadrţan u okviru 116G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Vrši se kontinuirano usaglašavanje nacionalnog
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU.
zakonodavstva
i
analiza
propisa
za
c) Vještaĉka Ċubriva
A.Proizvodnja i potrošnja
162
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
a) efektivna i potencijalna proizvodnja
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Sadašnja proizvodnja (u hl)
Vrijednost realizacije u hilj. eura
Trenutno, na teritoriji Crne Gore nema registrovanih proizvoĊaĉa vještaĉkih Ċubriva.
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d)Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje monopoli u Crnoj Gori, ni u proizvodnji ni u prometu ovih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
163
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Sapuni i deterdţenti
4) Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
24.5. proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
200
2007
30.0
2008
32.0
39.0
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
Deterdţenti za mašinsko pranje
Toaletni sapun
2007
2008
60
64
78
-
-
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
2006
Deterdţenti i za mašinsko pranje
Toaletni sapun
2007
2008
36
41
50
-
-
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz)
(proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
2007
2008
Proizvodnja sapuna i deterdţenata
-1.81
-0.67
-1.04
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
5) Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
4 140 217
2007
8 849 009
2008
9 232 805
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
164
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2007
15 696
2008
19 145
21 372
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
2007
4 440 051
2008
7 801 309
8 931 854
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2007
7 714
2008
14 079
18 990
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
2007
107 338
2008
81 945
127 662
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2007
999
2008
2 172
3 947
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
2007
105 935
2008
92 877
138 935
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2007
600
2008
1 109
508
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
2007
2008
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
355.4
273.1
341.7
Obrada:ME,Izvor: MONSTAT
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2006
14300.4
2007
26016.1
2008
23288.0
165
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Obrada:ME,Izvor: MONSTAT
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
6) Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
Naziv
2006
24.5 proizvodnja sapuna i deterdţenata
2007
2008
8
8
8
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku Monstat ne raspolaţe podacima na traţenom nivou. Podaci o zaposlenima i
zaradama se objavljuju na nivou sektora, podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou
podgrupa klasifikacije djelatnosti.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
7
7
7
Mala
1
1
1
Srednja
0
0
0
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne moţe se posebno izdvojiti nijedno privredno društvo u pogledu traţenih pokazatelja,tj. kod ovih
društava nema znaĉajnijih razlika u zapošljavanju, vrijednosti fiziĉkog rezultata i preteţno su u
pitanju mikro i mala preduzeća u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli u oblasti proizvodnje i trgovine sapuna i deterdţenata.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku Monstat ne raspolaţe podacima na traţenom nivou. Podaci o zaposlenima i
zaradama se objavljuju na nivou sektora, podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou
podgrupa klasifikacije djelatnosti.
7) Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
166
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Ministarstvo zdravlja-Sluţba zdravstveno sanitarne inspekcije nadzire proizvodnju, uvoz i promet
sapuna i deterdţenata primjenjujući sljedeće zakonske propise:Zakon o zdravstvenoj ispravnosti
ţivotnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Sl. List SRJ, br. 37/02) i podzakonska akta:
Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se
mogu stavljati u promet (Sl. list SFRJ, br. 18/91);
Pravilnik o uslovima u pogledu struĉnih kadrova, prostorije i opreme koje moraju da
ispunjavaju zdravstvene i druge organizacije za vršenje analiza i superanaliza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SRJ, br. 60/02);
Uputstvo o naĉinu uzimanja uzoraka za obavljanje analiza i super analiza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SFRJ, br. 60/1978);
Pravilnik o metodama za odreĊivanja Ph vrijednosti i koliĉine toksiĉnih metala i
nemetala u sredstvima za odrţavanje liĉne higijene, njegu i uljepšavanje lica i tijela i za utvrĊivanje
mikrobiološke ispravnosti tih sredstava (Sl. list SFRJ, br. 46/1983);
Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ţivotnim namirnicama i predmetima opšte
upotrebe (Sl. list SRCG, br. 4/88) i podzakonska akta koja su donešena na osnovu ovog zakona:
Pravilnik o uslovima i naĉinu ispitivanja namirnica i predmeta opšte upotrebe u toku
njihove proizvodnje i naĉinu voĊenja evidencije o izvršenim ispitivanjima (Sl. list SRCG, br. 8/75);
Pravilnik o posebnoj radnoj odjeći i obući lica u proizvodnji i prometu koji dolaze u
neposredan dodir sa ţivotnim namirnicama i lica koja rade u proizvodnji i prometu sradstava za
odrţavanje liĉne higijene, njegu i uljepšavanje lica i tijela (Sl. list SRCG, br. 16/80;
Naredba o obaveznom donošenju proizvoĊaĉke specifikacije za deterdţente za
mašinsko i ruĉno pranje predmeta od tekstila (Sl. list SFRJ, br. 53/83);
Naredba o pakovanju i deklarisanju deterdţenata u obliku praška za pranje predmeta
od tekstila (Sl. list SFRJ, br. 53/83);
Naredba o obaveznom donošenju proizvoĊaĉke specifikacije za teĉne deterdţente za
ruĉno pranje posuĊa (Sl. list SFRJ, br. 67/85);
Naredba o pakovanju i deklarisanju teĉnog deterdţenta za ruĉno pranje posuĊa (Sl. list
SFRJ, br. 34/90).
U Crnoj Gori se poslovima laboratorijskog ispitivanja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti sapuna i
deterdţenata bave dvije laboratorije:
Institut za javno zdravlje Crne Gore u Podgorici (mikrobiološka i fiziĉko-hemijska
ispitivanja),
Centar za ekotoksikološka ispitivanja u Podgorici (fiziĉko-hemijska ispitivanja),
U ovoj oblasti nema standarda.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
8) Podsticaji
a) Za investicije
b) Za izvoz
c) Ostali
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c) .
9) Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog uĉestvovanja;
pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
b) Garancije
Odgovor je sadrţan u okviru 116 F(a i b).
167
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
10) Trgovinski sistem
Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Ne postoje
Odgovor je sadrţan u okviru 116 G.
11) Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a trenutno takoĊe nema predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju u
ovoj oblasti.
UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
12)
a)
Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
b) Vremenski raspored
Postojeće zakonodavstvo iz ove oblasti nije usklaĊeno sa zakonodavstvom Zajednice.
Nacionalnim programom za evropske integracije Crne Gore u EU planirana je izrada
Pravilnika o deterdţentima koji će biti usaglašen sa Uredbom 684/2004 o deterdţentima i
Pravilnika o kozmetiĉkim proizvodima koji će biti usaglašen sa Direktivom 76/768/EZ i
907/2006 o kozmetiĉkim proizvodima;
Pravilnici su planirani do kraja 2011. godine.
e) Kozmetika, parefemi ili mirisi i toaletne vode
U skladu sa statistiĉkim praćenjem podaci su sadrţani u okviru prethodnog pitanja d) sapuni i
deterdţenti, u zavisnosti od raspoloţivog nivoa agregiranja podataka shodno klasifikaciji
djelatnosti.
f) Plastika
1) Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
252. proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2006
713
2007
51.5
2008
50.6
91.0
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Vrata i prozori od plastiĉnih masa
Ostali proizvodi od plastiĉnih masa
2006
2007
2008
364
359
648
3
2
1
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
168
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
Vrata i prozori od plastiĉnih masa
Ostali proizvodi od plastiĉnih masa
2007
2008
1 208
1191
2151
18
19
10
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
2008
2.56
0.54
1.34
Obrada ME,Izvor: MONSTAT
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
2) Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2 118 423
2007
2008
4 821 632
6 406 164
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
11 039
2008
17 208
20 959
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
6 159 717
2007
2008
13 718 744
16 663 984
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
15 297
2007
2008
33 020
44 942
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
Zemlja
Njemaĉka,Italija,Austrija,Slovenija
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
169
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
563
2008
14 746
45 248
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
2008
4
23
108
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
148 852
2008
244 800
288 634
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
2008
306
287
431
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
Zemlja
Austrija, Njemaĉka,Italija, Slovenija
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
40.7
2008
71.9
51.4
Obrada ME,Izvor: MONSTAT
Uvoz/proizvodnja,%
Naziv
25.2 proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2006
2255.6
2007
2008
5135.8
3554.7
Obrada ME,Izvor: MONSTAT
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
3) Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
170
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2006
25.2. proizvodnja proizvoda od plastiĉnih masa
2007
2008
41
44
47
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
2007
348
2008
194
219
Izvor: MONSTAT
Napomena: Ovaj podatak je dat objedinjeno na nivou proizvodnje gume i plastike, shodno
statistiĉkom praćenju koje podrazumijeva objavljivanje ovih podataka na nivou sektora, podsektora
i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou podgrupa klasifikacija djelatnosti.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
36
38
41
Mala
3
4
4
Srednja
2
2
2
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne moţe se posebno izdvojiti nijedno privredno društvo u pogledu traţenih pokazatelja,tj. kod ovih
društava nema znaĉajnijih razlika u zapošljavanju, vrijednosti fiziĉkog rezultata i preteţno su u
pitanju mikro i mala preduzeća u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli u oblasti proizvodnje i trgovine plastike.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
2007
147
2008
165
201
Izvor: MONSTAT
Napomena: Iznos zarada je dat objedinjeno na nivou proizvodnje proizvoda gume i plastike,
shodno statistiĉkom praćenju koje podrazumijeva objavljivanje ovih podataka na nivou sektora,
podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou podgrupa klasifikacija djelatnosti.
171
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
4) Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za
zaštitu ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U ovoj oblasti nema standarda.
Trenutno se u Crnoj Gori primjenjuje Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ţivotnih namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl.list SFRJ, br. 53/91) kojim su ureĊeni uslovi koje u pogledu
zdravstvene ispravnosti moraju da ispunjavaju materijali, ambalaţa i predmeti koji dolaze u kontakt
s hranom od vještaĉkih masa i nadzor nad nihovom zdravstvenom ispravnošću. TakoĊe su ovim
zakonom propisane i mjere koje inspektor moţe preduzeti ukoliko se prilikom inspekcijskog
postupka utvrdi njihova neispravnost.
Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu
stavljati u promet (Sl. list SFRJ, br. 26/83, 61/84, 56/68, 50/89, 18/91) bliţe su propisani opšti i
posebni uslovi koje moraju da ispunjavaju materijali, ambalaţa i predmeti koji dolaze u kontakt s
hranom od vještaĉkih masa.
Inspekcijski nadzor iz ove oblasti vrši zdravstveno sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja preko
sanitarnih inspektora.
Laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti materijala, ambalaţe i predmeta koji dolaze u
kontakt s hranom od vještaĉkih masa vrše ovlašćene laboratorije, a to su JZU Institut za javno
zdravlje i JU Centar za ekotoksikološka ispitivanja u Podgorici.
Zakon o bezbjednosti hrane (Sl. list CG, br. 14/07) predstavlja pravni osnov za donošenje novog
propisa za materijale, ambalaţu i predmete koji dolaze u kontakt s hranom koji će se uskladiti sa
EU zahtjevima.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
5) Podsticaji
a) Za investicije
b) Za izvoz
c) Ostali
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c) .
6) Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog uĉestvovanja;
pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
b) Garancije
Odgovor je sadrţan u okviru 116 F(a i b).
7) Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Odgovor je sadrţan u okviru 116 G.
8) Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a trenutno takoĊe nema predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju u
ovoj oblasti.
9)
UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
b) Vremenski raspored
172
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. U meĊuvremenu do
ispunjavanja plana predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane
Zakonom o opštoj bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u
upotrebu.
Pravilnikom o uslovima koje u pogledu zdravstvene ispravnosti moraju ispunjavati predmeti opšte
upotrebe ureĊuje se oblast materijala, ambalaţe i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom
od vještaĉkih masa. Na osnovu Zakona o bezbjednosti hrane (Sl.list CG, br. 14/07) planirano je
donošenje novog propisa radi usaglašavanja sa EU zahtjevima 2010. godine od strane
Ministarstva zdravlja uz mišljenje Ministarstva poljoprivrede. Ministarstvo zdravlja je nadleţno za
sprovoĊenje nadzora u ovoj oblasti.
g) Pesticidi i biocidi
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Trenutno, na teritoriji Crne Gore nema registrovanih proizvoĊaĉa pesticida i biocida.
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d)Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
173
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje monopoli u Crnoj Gori, ni u proizvodnji ni u prometu ovih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
U ovoj oblasti na snazi je Zakon o sredstvima za zaštitu bilja objavljen u Sluţbenom listu CG, br.
51/2008. Ovim zakonom ureĊuje se naĉin klasifikacije, registracija, promet i upotreba sredstava za
zaštitu bilja i aktivnih materija, maksimalno dozvoljeni nivo rezidua sredstava za zaštitu bilja, naĉin
voĊenja registara i evidencija, razmjena podataka i druga pitanja od znaĉaja za sredstva za zaštitu
bilja.
Na snazi su sljedeća podzakonska akta:
Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. list SRJ, br. 11/99);
Pravilnik o uslovima za proizvodnu liniju, promet, uvoz i uzorkovanje pesticida i Ċubriva (Sl.
list SRJ, br. 12/99);
Pravilnik o vrstama ambalaţe za pesticide i Ċubriva i o uništavanju pesticida i Ċubriva(Sl.
list SRJ, br. 35/99);
Spisak ovlašćenih organizacija za ispitivanje sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i
sredstava za ishranu bilja (Ċubriva) (Sl. list SRJ, br. 4/2000) .
U toku je izrada podzakonskih akata. Aktivnosti koje se realizuju u ovoj oblasti: snimanja
postojećeg stanja i izrada planova za sprovoĊenje reorganizacije sluţbi, rada i aktivnosti postojećih
institucija ukljuĉenih u ovu oblast vezano za poslove koje treba uraditi u što kraćem periodu.
Organi drţavne uprave ukljuĉeni u poslove vezane za pesticide (sredstva za zaštitu bilja) su
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodnoprivrede (MPŠV), Ministarstvo zdravlja, Ministrastvo
za ureĊenje prostora i zaštitu ţivotne sredine i Fitosanitarna uprava (kreiranje politike, upravne i
inspekcijske poslove).
Nadalje, poslove struĉno-tehniĉke podrške organima drţavne uprave za ovu oblast obavljaju:
ECO JU Centar za toksikološka ispitivanja Crne Gore, Podgorica (ispitivanje fiziĉkohemijskih osobina pesticida);
Institut za javno zdravlje - (laboratorijske analize namirnica na ostatke sredstava za zaštitu
bilja);
Biotehniĉki fakultet, Centar za zaštitu bilja - Podgorica (ispitivanje biološke efikasnosti
pesticida);
Biotehniĉki fakultet, Centar za suptropske kulture – Bar (ispitivanje fiziĉko-hemijskih
osobina pesticida).
Prioritetne aktivnosti vezane su za usklaĊivanje sa legislativom EU i dalje institucionalno jaĉanje.
U 2009. godini treba poĉeće priprema godišnjeg programa monitoringa rezidua. Fitosanitarna
uprava u svojoj organizacionoj šemi ima Odjeljenje za sredstva za zaštitu bilja sa 4 savjetniĉka
radna mjesta i fitosanitarnu inspekciju koja vrši kontrolu uvoza, prometa, upotrebe pesticida i
kontrolu ostataka pesticida u i na bilju i proizvodima biljnog porijekla (MRL - maximum residue
level).
Poslove registracije sredstava za zaštitu bilja vodi Fitosanitarna uprava.
Za detaljnije informacije pogledati odgovore Poglavlje 12: Bezbjednost hrane, veterinarska i
fitosanitarna politika
174
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
h) Boje i lakovi
1) Proizvodnja i potrošnja
U Crnoj Gori ne postoje instalirani kapaciteti za proizvodnju boja i lakova.
2) Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
34 385 060
2008
35 117 159
41 413 362
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
15 578
2008
10 500
16 167
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
25 400 916
2008
23 682 379
21 424 983
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2007
8 939
2008
10 575
12 484
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2007
0
2008
15 496
18 070
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
0
2008
18
17
Izvor: MONSTAT
175
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
701 727
2008
120 450
88 022
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
24.1 proizvodnja boja i pigmenata
2006
2007
248
2008
107
151
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
3) Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti
Napomena:Vidi odgovor na pitanje 85,pod a).
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti
Napomena:Vidi odgovor na pitanje 85,pod a).
e) Strani kapital i tehnologija
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni i trţišni monopoli u oblasti proizvodnje i trgovine boja i lakova.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvoidni kapaciteti.
4)
Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i
zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva (Sl. list
SFRJ, br. 57/85)
TakoĊe postoji 7 standarda u oblasti boja i lakova.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 110 evropskih standarda iz oblasti hemije i hemijske tehologije.
176
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
5)
Podsticaji
Pogledati 116 E.
6)
Pravila za strane investicije
Pogledati 116 F.
7)
Trgovinski sistem
Pogledati 116 G.
8)
Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Ne postoje podaci kada su u pitanju oĉekivani dogaĊaji i rokovi.
9)
UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Nema podataka.
86 Guma: pneumatici i opšti proizvodi od gume
Odgovor dat u nastavku (A-I).
A. Proizvodnja i potrošnja
Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
Proizvodnja proizvoda od gume
2006
160
2007
23.8
2008
24.4
3.8
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
Gumena tehniĉka roba
2007
38
2008
39
6
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
Naziv
2006
Gumena tehniĉka roba
2007
228
2008
257
43
Izvor:MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
d) Pokazatelj pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
2006
2007
2008
177
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Proizvodnja proizvoda od gume
0.06
-0.47
-0.20
Izvor:MONSTAT
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
B. Trgovina
1)
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz
EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
995 977
2008
1 832 005
2 324 840
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
2008
5 509
8 112
10 413
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
613 230
2008
1 829 046
2 441 692
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
2008
2 659
5 763
7 238
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
25.1 Proizvodnja proizvoda od gume
Zemlja
Njemaĉka, Italija, Poljska, Slovenija, MaĊarska, Rumunija
Izvor: MONSTAT
2)
Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
3 316
2008
16 871
854
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
Proizvodnja proizvoda od gume
2006
2007
25
2008
53
7
178
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
33 644
2008
39 264
14 937
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
184
2008
164
89
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
Slovenija,Italija,Austrija, Ĉeška republika, Holandija
25.1 Proizvodnja proizvoda od gume
Izvor: MONSTAT
3) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
97.2
2008
143.9
263.1
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
4234.7
2008
9387.3
79442.1
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih proizvoda
i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na traţenom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
Proizvodnja proizvoda od gume
2007
2008
9
9
9
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
2007
348
2008
194
219
179
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
Napomena: Ovaj podatak je dat objedinjeno na nivou proizvodnje gume i plastike, shodno
statistiĉkom praćenju koje podrazumijeva objavljivanje ovih podataka na nivou sektora, podsektora
i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou podgrupa klasifikacija djelatnosti.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
7
7
7
Mala
1
1
1
Srednja
1
1
1
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne moţe se posebno izdvojiti nijedno privredno društvo u pogledu traţenih pokazatelja,tj. kod ovih
društava nema znaĉajnijih razlika u zapošljavanju, vrijednosti fiziĉkog rezultata i preteţno su u
pitanju mikro i mala preduzeća u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli u oblasti gume.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
2007
147
2008
165
201
Izvor: MONSTAT
Napomena: Iznos zarada je dat objedinjeno na nivou proizvodnje proizvoda gume i plastike,
shodno statistiĉkom praćenju koje podrazumijeva objavljivanje ovih podataka na nivou sektora,
podsektora i oblasti klasifikacije djelatnosti, a ne na nivou podgrupa klasifikacija djelatnosti.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U vezi sa grupom prozvoda kojoj pripada i oblast gume, u Crnoj Gori trenutno ne postoje vaţeći
tehniĉki propisi koji se specijalistiĉki odnose na ovu oblast.
Nijedno tijelo za ocjenu usaglašenosti nije ovlašćeno za vršenje ocjene usaglašenosti u ovoj
oblasti. U toku vršenja trţišnog nadzora nije bilo empirije vezano za nalaţenje nebezbjednih
proizvoda u ovoj oblasti. Trţišni nadzor se obavlja po mjerama propisanim u Zakonu o opštoj
180
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
bezbjednosti proizvoda (Sl. list CG, br. 48/08) a posebno u pogledu procjene nebezbjednog
proizvoda.
I pored gore navedenih ĉinjenica, nadleţno Ministarstvo ekonomije vrši analizu zahtjeva
zakonodavstva u ovoj oblasti i ukoliko analiza pokaţe da se u toj oblasti mogu pojaviti barijere u
prometu ove vrste proizvoda biće donijeti neophodni propisi u ovoj oblasti.
Iz oblasti gume: pneumatici i opšti proizvodi od gume na nacionalnom nivou je usvojeno
ukupno 9 evropskih standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 20 evropskih standarda iz oblasti gume.
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u 116 E(a, b, c) .
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a, b).
G. Trgovinski sistem
Odgovor je sadrţan u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a trenutno takoĊe nema predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju u
ovoj oblasti.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. U meĊuvremenu, do
ispunjavanja plana predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane
Zakonom o opštoj bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u
upotrebu.
Mašinsko i elektro inţenjerstvo i elektronski potrošaĉki proizvodi
181
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
87 Elektriĉna i elektronska oprema
Pogledati odgovore na potpitanja od A do I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe traţenim podatkom.
B. Trgovina
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2006
2007
2008
55 386
232 379
285 769
2 213 229
3 670 351
5 170 253
28 555
1 184 922
906 323
236 263
406 156
379 494
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
2008
3 213
12 290
11 864
19 112
26 377
40 792
1 165
59 708
33 187
11 778
12 592
13 044
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2007
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u kilogramima)
Naziv
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2006
2007
2008
31 209
390 716
487 580
1 912 680
6 230 256
10 476 008
57 410
1 078 643
1 290 935
197 697
598 840
612 958
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
2006
2007
5 074
2008
17 925
21 653
182
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
10 977
36 736
63 642
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
3 942
23 425
26 855
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
9 953
16 455
16 381
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
Naziv zemlje
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
Holandija, Njemaĉka, Austrija, Slovenija, Srbija, Hrvatska
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
Austrija, Francuska, Njemaĉka, Italija, Slovenija, Srbija, Hrvatska, BiH
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
MaĊarska, Njemaĉka, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Švajcarska
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
Italija, Slovenija, Njemaĉka, Grĉka, Hrvatska, Srbija, Izrael
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
2006
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
2007
2008
5
6 204
2 635
333 818
72 629
2 020 173
68
2 502
15 076
7 034
1 500
941
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza iz Evropske unije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2007
2008
2
204
222
148
72
1 250
17
97
662
249
331
252
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u kilogramima)
Naziv
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2006
2007
2008
797
12 612
22 443
1 527 104
768 673
452 957
795
38 969
23 164
5 830
25 192
44 778
Izvor: MONSTAT
183
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
2007
2008
13
207
578
867
718
2 029
36
779
958
138
310
460
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza u zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
Naziv zemlje
30 Proizvodnja kancelarijskih i raĉunskih mašina
Holandija, Austrija, Njemaĉka, Vel.Britanija, Srbija
31 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata, ostala
Slovenija, Holandija, Njemaĉka, Srbija, BiH
32 Proizvodnja radio, televizijske i kom. opreme
-
33 Proizvodnja medicinskih i preciznih i optiĉkih instrumenata
Njemaĉka, Holadija, Slovenija, Srbija, Hrvatska
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Odnose nije moguće izraĉunati, jer nema podataka o eventualnoj proizvodnji.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Ne raspolaţemo traţenim podacima, niti se u Zavodu za statistiku oni prate.
b) Broj preduzeća
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f)
Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja ? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili
u privatnom?
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Nema proizvodnih ni trţišnih monopola.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
184
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
i)
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti elektriĉne i elektronske opreme na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 40 evropskih
standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 123 standarda iz oblasti elektriĉne i elektronske opreme.
Pravilnik o tehniĉkim merama za izgradnju i odrţavanje elektriĉnih generatora i sinhronih
kompenzatora hlaĊenih vodonikom (Sl. list SFRJ, br.13/69)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od statiĉkog elektriciteta (Sl. list SFRJ,
br. 62/73)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona
(Sl. list SFRJ, br. 7/71 i 44/76)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona 10 kV
za rad pod naponom 20 kV (Sl. list SFRJ, br. 10/79)
Naredba o odreĊivanju elektriĉnih aparata za domaćinstvo koji se mogu stavljati u promet
samo ako su snabdeveni garantnim listom i tehniĉkim uputstvom i o najmanjem trajanju
garantnog roka i roka obezbeĊenog servisiranja za te aparate (Sl. list SFRJ, br. 4/81)
Naredba o obaveznom atestiranju elektronskih aparata za domaćinstvo i sliĉnu upotrebu
(Sl. list SFRJ, br. 8/87)
Naredba o obaveznom atestiranju elektriĉnih aparata za domaćinstvo (Sl. list SFRJ,
br. 43/88)
Naredba o obaveznom atestiranju
transformatora za razdvajanje i sigurnosnih
transformatora za razdvajanje (Sl. list SFRJ, br. 43/88)
Naredba o obaveznom atestiranju elektroenergetskih izolovanih provodnika i kablova
(Sl. list SFRJ, br. 43/88)
Pravilnik o obaveznom atestiranju proizvoda koji prouzrokuju radio-frekvencijske smetnje i
o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih
proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 30/91)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja, ureĊaje i instalacije u rudnicima
sa podzemnom eksploatacijom (Sl. list SFRJ, br.21/88, 90/91)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl. list
SFRJ, br. 6/92)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/88 i Sl. list SRJ, br. 18/92)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova
samonosećim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/92)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pogon i odrţavanje elektroenergetskih postrojenja i
vodova (Sl. list SRJ, br. 41/93)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ,
br. 53/88, 54/88; Sl. list SRJ, br. 28/95)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreţa i pripadajućih
transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 13/78; Sl. list SRJ, br. 37/95)
Pravilnik o tehniĉkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog
napona iznad 1 000 V (Sl. list SRJ, br. 61/95)
Pravilnik o tehniĉkim zahtevima za elektriĉne akumulacione zagrejaĉe vode (SI. list SRJ,
br. 05/99)
185
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima elektriĉne izvore svetlosti (Sl. list SCG, br.
30/2005)
E. Podsticaji
Nema posebnih podsticaja u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. E (a, b i c).
F. Pravila za strane investicije
Nema posebnih pravila za strane investicije u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. F (a i b).
G. Trgovinski sistem
Ne postoje netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote.
Pogledati odgovor 116. G (a).
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Nemamo podatke o eventualnim predviĊenim investicijama u bilo kom sektoru.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nemamo podatke o trenutnim ili predviĊenim planovima za restrukturiranje ili modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Ne postoji spisak planiranih ili već usvojenih mjera.
b) Vremenski raspored
U skladu sa prethodnim odgovorom ne postoji ni vremenski raspored.
Na osnovu Zakona o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s propisanim
zahtjevima (Sl.list Crne Gore, br.14/08) u drugom kvartalu 2010.godine bide usvojen pravilnik (tehnički
propis), kojim de se u nacionalni pravni okvir prenijeti direktive za tehničke zahtjeve za bezbjednost mašina
(32006L0042;31998L0037).
186
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
88 Mašinsko inţenjerstvo:
Pogledati odgovore na potpitanja od A do I.
A. Proizvodnja i potrošnja
A.1 Proizvodnja polugotovih i gotovih proizvoda od metala, izuzev mašina i opreme
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta (u %)
Naziv
Inst. kap. t/god
28 proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2006
6 200
2007
36.6
2008
69.7
44.4
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
2007
Ĉeliĉne hale i hangari
-
-
820
2 533
1 695
1 447
1 789
1 060
Djelovi metalnih graĊevinskih konstrukcija
Metalne elektrode za zavarivanje
2008
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
2007
Ĉeliĉne hale i hangari
2008
-
-
-
Djelovi metalnih graĊevinskih konstrukcija
1 326
2 725
1 825
Metalne elektrode za zavarivanje
2 258
2 253
1 335
Izvor:MONSTAT
Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(Proizvodnja – Izvoz) / (Proizvodnja + Uvoz – Izvoz)
NAZIV
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Proizvodnja
kg
2 267 000
4 322 000
2 755 000
Uvoz
kg
24 066 795
56 974 267
72 776 056
Izvoz
kg
3 612 658
4 885 053
4 581 221
Pokrivenost nacionalnih potreba
%
-1.0
-2.6
-5.9
Izvor: MONSTAT
187
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
A.2 Proizvodnja mašina i opreme koje nisu klasifikovane na drugom mjestu
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta (u %)
Naziv
Inst. kap. t/god
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2006
825
2007
2008
53.9
50.9
48.5
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
Klizni leţajevi
2007
2008
430
418
386
15
2
14
Utovarne i pretovarne dizalice
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
Klizni leţajevi
2007
2008
3 340
6 826
3 120
160
30
148
Utovarne i pretovarne dizalice
Izvor:MONSTAT
Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne raspolaţemo podacima.
Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(Proizvodnja – Izvoz) / (Proizvodnja + Uvoz – Izvoz)
NAZIV
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Proizvodnja
kg
445 000
420 000
400 000
Uvoz
kg
13 340 188
34 779 072
44 616 129
Izvoz
kg
2 051 230
3 681 649
5 858 160
Pokrivenost nacionalnih potreba
%
-10.3
-13.9
-13.7
Izvor: MONSTAT
A.3 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata koji nisu klasifikovani na drugom mjestu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe traţenim podacima.
B. Trgovina
B.1 Proizvodnja polugotovih i gotovih proizvoda od metala, izuzev mašina i opreme
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
2006
2007
2008
188
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
3 628 352
7 281 157
8 768 611
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
21 084
2008
24 498
33 208
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u kilogramima)
Naziv
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2006
2007
20 438 443
2008
49 693 110
64 007 445
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
30 107
2008
63 926
90 918
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
Zemlja
Italija, Njemaĉka, Austrija, Slovenija, Srbija, BiH
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju (u kilogramima)
Naziv
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2006
2007
2 040 390
2008
3 001 643
2 351 400
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju (u hiljadama eura)
Naziv
2006
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
3 275
2008
4 612
3 767
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u kilogramima)
Naziv
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2006
2007
1 572 268
2008
1 883 410
2 229 821
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
3 660
2008
3 380
3 553
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
189
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
Zemlja
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
Slovenija, Italija, Finska, Srbija, BiH
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/Proizvodnja (u %)
Naziv
2006
Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
159.4
2008
113.0
166.3
Izvor: MONSTAT
Uvoz/Proizvodnja (u %)
Naziv
2006
Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
1 061.6
2008
1 318.2
2 641.3
Izvor: MONSTAT
B.2 Proizvodnja mašina i opreme koje nisu klasifikovane na drugom mjestu
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u kilogramima)
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
8 332 226
2008
16 813 290
21 606 841
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije (u hiljadama eura)
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
51 555
2008
89 820
145 142
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta (u kilogramima)
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
5 007 962
2008
17 965 782
23 009 288
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
31 093
2008
72 962
109 389
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
Zemlja
Austrija, Italija, Njemaĉka, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Švedska
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju (u kilogramima)
190
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
168 831
2008
551 900
568 454
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju (u hiljadama eura)
Naziv
2006
2007
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2008
497
3 261
4 208
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u kilogramima)
Naziv
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2006
2007
1 882 399
2008
3 129 749
5 289 706
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta (u hiljadama eura)
Naziv
2006
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
8 464
2008
10 175
12 486
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006. do 2008. godine
Naziv
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
Zemlja
Velika Britanija, Italija, Njemaĉka, Srbija, Kosovo, BiH,
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/Proizvodnja (u %)
Naziv
Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2006
2007
461.0
2008
876.6
1 464.5
Izvor: MONSTAT
Uvoz/Proizvodnja (u %)
Naziv
Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2006
2 997.8
2007
2008
8 280.7
11 154.0
Izvor: MONSTAT
B.3 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata koji nisu klasifikovani na drugom mjestu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe traţenim podacima.
C. Strukturne karakteristike
C.1 Proizvodnja polugotovih i gotovih proizvoda od metala, izuzev mašina i opreme
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
b) Broj preduzeća
191
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj preduzeća
Naziv
2006
28 Proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i ureĊaja
2007
112
2008
131
138
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
77
95
102
Mala
26
27
27
Srednja
9
9
9
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
C.2 Proizvodnja mašina i opreme koje nisu klasifikovane na drugom mjestu
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
Naziv
29 Proizvodnja mašina i ureĊaja, ostala
2007
29
2008
29
29
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
Naziv
2006
2007
2008
192
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Proizvodnja ostalih mašina i ureĊaja
2 214
1 674
864
Izvor MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
16
16
16
Mala
7
7
7
Srednja
3
3
3
Velika
3
3
3
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
Naziv
Proizvodnja ostalih mašina i ureĊaja
2006
2007
193
2008
241
235
Izvor MONSTAT
C.3 Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata koji nisu klasifikovani na drugom mjestu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe traţenim podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti Mašinsko inţenjerstvo na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 18 standarda od kojih je:
a) Proizvodnja polugotovih i gotovih proizvoda od metala, izuzev mašina i opreme – 18
standarda
b) Proizvodnja mašina i opreme koje nisu klasifikovane na drugom mjestu – 0
standarda
c) Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata koji nisu klasifikovani na drugom mjestu- 0
standarda
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
193
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
planira usvajanje 193 evropskih standarda iz oblasti mašinskog inţenjerstva.
a) Proizvodnja polugotovih i gotovih proizvoda od metala, izuzev mašina i opreme
b) Proizvodnja mašina i opreme koje nisu klasifikovane na drugom mjestu
1) Naredba o obaveznom atestiranju prenosnih alata sa elektromotorima (Sl. list SFRJ,
br. 43/88)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za primenu motornih lanĉanih testera (pila) u šumarstvu
(Sl. list SFRJ, br. 34/80)
3) Naredba o odreĊivanju opreme za obavljanje delatnosti u poljoprivredi koja mora biti
snabdevena tehniĉkim uputstvom, za koju mora biti utvrĊen rok obezbeĊenog servisiranja,
kao i o najmanjem trajanju roka obezbeĊenog servisiranja (Sl. list SFRJ, br. 63/81)
4) Pravilnik o tehniĉkim noramtivima za poljoprivredne mašine (Sl. list SRJ, br. 34/95)
c) Proizvodnja elektriĉnih mašina i aparata koji nisu klasifikovani na drugom mjestu
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za ski-liftove (Sl. list SFRJ, br. 2/85, 11/85)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za fasadne liftove na elektriĉni pogon (Sl. list SFRJ,
br. 19/86)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za viseće skele na elektriĉni pogon (Sl. list SFRJ,
br. 19/86)
4) Pravilnik o tehniĉkim normativima za osobne ţiĉare (Sl. list SFRJ, br. 29/86)
5) Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za kosi prevoz lica i tereta
(Sl. list SFRJ, br. 49/86)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz tereta,
sa kabinom u koju nije moguć pristup ljudi (Sl. list SFRJ, br. 55/87)
7) Pravilnik o obaveznom atestiranju liftova na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta
i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje
tih proizvoda ("Sl. list SFRJ", br. 27/90)
8) Pravilnik o obaveznom atestiranju zabrave vrata voznog okna za liftove i o uslovima koje
moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda
(Sl. list SFRJ, br. 18/91)
9) Pravilnik o obaveznom atestiranju liftova na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz tereta sa
kabinom u koju nije moguć pristup ljudi i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 18/91)
10) Pravilnik o obaveznom atestiranju hvataĉkog ureĊaja za liftove i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list
SFRJ, br. 18/91)
11) Pravilnik o obaveznom atestiranju graniĉnika brzine za liftove i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list
SFRJ, br. 18/91)
12) Pravilnik o obaveznom atestiranju odbojnika koji se upotrebljavaju na liftovima i o uslovima
koje moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda
(Sl. list SFRJ, br. 18/91)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za dizalice (Sl. list SFRJ, br. 65/91)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne stepenice (eskalatore) i pokretne staze za
prevoz lica (Sl. list SRJ, br. 83/94)
15) Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i
tereta (Sl. list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92 i 47/95)
E. Podsticaji
Nema posebnih podsticaja u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. E (a, b i c).
194
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
F. Pravila za strane investicije
Nema posebnih pravila za strane investicije u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. F (a i b).
G. Trgovinski sistem
Ne postoje netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote.
Pogledati odgovor 116. G (a).
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Nemamo podatke o eventualnim predviĊenim investicijama u bilo kom sektoru.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nemamo podatke o trenutnim ili predviĊenim planovima za restrukturiranje ili modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Ne postoji spisak planiranih ili već usvojenih mjera.
b) Vremenski raspored
U skladu sa prethodnim odgovorom ne postoji ni vremenski raspored.
Na osnovu Zakona o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s propisanim
zahtjevima (Sl.list Crne Gore, br.14/08 od 29.02.2008.god.), u drugom kvartalu 2010.godine bide usvojen
pravilnik (tehnički propis), kojim de se u nacionalni pravni okvir prenijeti direktive za tehničke zahtjeve za
bezbjednost mašina (32006L0042;31998L0037).
89 Industrijski motori
Pogledati odgovore na potpitanja od A do I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze traţenim podacima.
195
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
B. Trgovina
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze traţenim podacima.
C. Strukturne karakteristike
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze traţenim podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Industrijski motori - 0 standarda
Iz oblasti Industrijski motori na nacionalnom nivou nije usvojen nijedan standard.
E. Podsticaji
Nema posebnih podsticaja u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. E (a, b i c).
F. Pravila za strane investicije
Nema posebnih pravila za strane investicije u ovoj oblasti.
Pogledati odgovor 116. F (a i b).
G. Trgovinski sistem
Ne postoje netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote.
Pogledati odgovor 116. G (a).
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Nemamo podatke o eventualnim predviĊenim investicijama u bilo kom sektoru.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nemamo podatke o trenutnim ili predviĊenim planovima za restrukturiranje ili modernizaciju.
196
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Ne postoji spisak planiranih ili već usvojenih mjera.
b) Vremenski raspored
U skladu sa prethodnim odgovorom, ne postoji ni vremenski raspored.
Na osnovu Zakona o tehniĉkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s
propisanim zahtjevima (Sl.list CG, br. 14/08), u drugom kvartalu 2010.godine biće usvojen pravilnik
(tehniĉki propis), kojim će se u nacionalni pravni okvir prenijeti direktive za tehniĉke zahtjeve za
bezbjednost mašina (32006L0042;31998L0037).
Industrije informacione tehnologije
90 Raĉunari i kancelarijska oprema
A. Proizvodnja i potrošnja
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni kapaciteti raĉunarskih proizvoda pa zbog toga ne moţemo
govoriti o stepenu njihove iskorišćenosti kao ni o odnosu proizvodnje i izvoza i uvoza. (izvor
MONSTAT) .
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u eurima
Naziv
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2006
3 213 000
2007
12 290 000
2008
11 864 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 2.362.249,24 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u eurima
Naziv
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2006
5 074 000
2007
17 925 000
2008
21 653 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 6.093.887,93 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
197
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
Naziv zemlje
Holandija, Njemaĉka, Austrija, Slovenija, Srbija, Hrvatska
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u eurima
Naziv
2006
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2007
2 000
2008
204 000
222 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 101.736,07 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u eurima
Naziv
2006
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2007
13 000
2008
207 000
578 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 119.802,73 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz realizovanog izvoza u zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
Naziv zemlje
Holandija, Austrija, Njemaĉka, Vel.Britanija, Srbija
Izvor: MONSTAT
Vidjeti Aneks (Aneks 157 – Podaci Uprave carina CG)
C. Strukturne karakteristike
a) Broj preduzeća
Naziv
2006
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2007
20
2008
21
22
b) Broj radnih mjesta
Naziv
2006
30proizvodnja kancelarijskih i racunskih masina
2007
72
2008
86
93
c) Struktura preduzeća po veliĉini
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
17
18
18
Mala
3
3
4
Srednja
0
0
0
Velika
0
0
0
198
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti raĉunara i kancelarijske opreme, na nacionalnom nivou su
standarda.
usvojena 4 evropska
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 34 evropska standarda iz oblasti raĉunara i kancelarijske opreme. ( Izvor: Institut
za standardizaciju CG) . Strana, kao i domaća, pravna lica, duţna su da u obavljanju svojih
djelatnosti obezbijede racionalno korišćenje prirodnih resursa, uraĉunavajući troškove zaštite
ţivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primjenu propisa, odnosno
preduzimanje mjera zaštite ţivotne sredine u skladu sa Zakonom o ţivotnoj sredini i odnosnim
propisima. (Izvor: Zakon o ţivotnoj sredini, Sl. list RCG, br. 48/08) .
E. Podsticaji
Zakonskom regulativom CG koja tretira oblast investiranja i izvoza, nijesu predviĊene posebne
povlastice za izvoz ovih proizvoda.
Jednom vrstom povlastice u vezi raĉunarske opreme, moţe se smatrati i visina PDV-a koja iznosi
7%, kod većine ostalih roba je 17%.
Veza:
pitanje br. 116 – poglavlje 20
pitanje br. 41 – poglavlje 10
pitanje br. 67 – poglavlje 20.
F. Pravila za strane investicije
Kada su u pitanju uslovi investiranja, pod istim uslovima nastupaju i domaći i strani investitori.
Strani ulagaĉ moţe na teritoriji Crne Gore osnivati privredno
društvo i ulagati u privredno
društvo, na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna društva,
odnosno ulagati sredstva u privredna društva, ako ovim zakonom nije drugaĉije ureĊeno. Strani
investitori imaju istovjetne uslove investiranja kao i domaći investitori, uĉestvuju u dobiti i slobodno
transferišu i reinvestiraju dobit koju ostvare u Crnoj Gori. Transfer sredstava stranom ulagaĉu u
inostranstvu, po izmirenju svih dospjelih obaveza u Drţavi, u skladu sa zakonom, slobodan je po
osnovu:
1) povraćaja uloga, repatrijacije udjela u neto - imovini privrednog društva po prestanku rada
ili prodaje;
2) dobiti saglasno ugovoru, odnosno osnivaĉkom aktu.
Strani ulagaĉ duţan je da osigura svoja ulaganja u skladu sa propisima o osiguranju. Imovina
stranog ulagaĉa ne moţe biti predmet eksproprijacije, osim kada je zakonom ili na osnovu zakona
utvrĊen javni interes, uz naknadu koja ne moţe biti niţa od trţišne, u skladu sa zakonom. Pored
pomenute naknade, stranom ulagaĉu pripada i kamata za period od dana oduzimanja imovine do
dana isplate naknade, obraĉunata po jednogodišnjoj LIBOR-ovoj stopi. (Izvor: Zakon o stranim
ulaganjima, Sl. list RCG, br. 52/00 i 36/07) Vidjeti pitanje br. 116 – poglavlje 20.
199
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
Ne postoje kvote za uvoz i izvoz raĉunara i raĉunarske - kancelarijske opreme. TakoĊe nije
propisana ni dodjela posebnih licenci za robu iz ove oblasti.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Kada je javni sektor u pitanju, najveće investicije u raĉunarsku opremu ima Ministarstvo za
informaciono društvo -MID. MID će i u budućem periodu nastojati da nabavkom raĉunarske
opreme obezbijedi kvalitetnu infrastrukturu za realizaciju ciljeva Strategije razvoja informacionog
društva 2007-2013, a u cilju razvoja informacionog društva u Crnoj Gori. Strategija se nalazi u
prilogu pitanja br. 68. poglavlje 10.
Vidjeti pitanja br. 67i 69 - poglavlje 10. Nema zvaniĉnih podataka po pitanju investicija u privatnom
sektoru.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti.
Uvoz i izvoz pomenute opreme tretira nacionalni Carinski zakon (Sl. list RCG, br. 7/2002, 38/2002,
72/2002, 21/2003, 29/2005, 66/2006 i 21/2008) koji je sa zakonodavstvom Zajednice usklaĊen u
najvećoj mjeri.
91 Telekomunikaciona oprema
A. Proizvodnja i potrošnja
U ovom trenutku ne postoji zvaniĉna statistika o proizvodnji telekomunikacione opreme u Crnoj
Gori.
(Izvor: Monstat)
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u eurima
Naziv
2006
2007
2008
200
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
1 165 000
59 708 000
33 187 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine-5.087.523,39 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u eurima
Naziv
2006
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
2007
3 942 000
2008
23 425 000
26 855 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 3.306.592,10 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Naziv zemlje
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
MaĊarska, Njemaĉka, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Švajcarska
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u eurima
Naziv
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
2006
2007
17 000
2008
97 000
662 000
Izvor: MONSTA
Za prvih osam mjeseci 2009. godine-51.697,37 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u eurima
Naziv
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
2006
36 000
2007
779 000
2008
958 000
Izvor: MONSTAT
Za prvih osam mjeseci 2009. godine- 643.098,91 eura. (izvor : Uprava Carina CG)
Prikaz realizovanog izvoza u zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
32proizvodnja radio,televizijske i kom.opreme
Naziv zemlje
Izvor: MONSTAT
Vidjeti Aneks (Aneks 157– Podaci Uprave carina CG)
C. Strukturne karakteristike
U Crnoj Gori se u oblasti telekomunikacija izdvajaju tri kompanije. Po obliku organizovanja su
akcionarska društva sa većinskim stranim kapitalom, raznovrsna vlasniĉka struktura.
Trţišno uĉešće po prihodu u kompanijama bilo je:
2007. Pro-Monte - 52%,T-Mobile - 41%, M-tel - 7%.;
2008- Pro Monte-38,21%, T-Mobile - 36,13%, M-tel- 25,66%;
2009- Pro Monte- 37,99%, T-Mobile- 32,99%, M-tel- 29,09%.
201
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Mobilna telefonija: broj korisnika u 2007. bio je 1.045.981; 2008- 1.150.459, 2009- 1.381.130
(penetracija je 222,71%). Prihodi od mobilne telefonije imaju najveće uĉešće u ukupnim prihodima.
U periodu 2003-2007. godine, ovi prihodi su ostvarili rast od 110%. Prihod u 2003. godini je bio 85
miliona eura, 2004 - 99; 2005-107; 2006-128; 2007-180 miliona eura. Prosjeĉan prihod po
korisniku u 2007. bio je 172 eura, on biljeţi pad od 2004. godine kada je iznosio 205 eura.
Prosjeĉna neto dobit po zaposlenom u mobilnoj telefoniji je bio: 2004-64.541; 2005-59.526; 200697.676; 2007-93.556. Neto dobit u 2007. godini je pala u odnosu na 2006. zbog povećanja broja
zaposlenih ( za izraĉunavanje ovog indikatora nijesu korišćeni podaci M-tel-a). Neto dobit u istom
periodu je iznosila: 2004-25.299.983; 2005-24.286.668; 2006-39.265.951; 2007-41.819.494.
Fiksna telefonija: provajderi su T-com i M-tel, sa MPLS mreţom. Slijedeći podaci se odnose
samo na T-com. Prihod: 2004- 69 mil.eura; 2005-68; 2006-86; 2007-92 miliona eura.Prosjeĉan
prihod po korisniku je u stalnom rastu, u 2007. je iznosio 521 euro po korisniku. Neto dobit po
zaposlenom je iznosila: 2004-8.271; 2005-2.096; 2006- 13.535; 2007-33.482.
Internet: ostvareni su slijedeći prihodi: 2005- 3,9 miliona eura; 2006-4 miliona; 2007-4,1 milion
eura. Prosjeĉan prihod po korisniku ima trend pada, u 2007. je iznosio 43 eura.Neto dobit je
iznosila: 2004- 814.869 eura; 2005-868.965; 2006-558.201; 2007-1.169.705 eura. Neto dobit po
zaposlenom je iznosila: 2004-30.180; 2005-32.184; 2006- 19.248; 2007- 36.553. Pored T-com-a
kao internet provajdera na trţištu je i M-tel a sa veoma malim udjelom u trţištu su i MINA news
(fiksna telefonija) i Pro Monte (mobilna telefonija).
Broj zaposlenih, dobit i kapital: U M-tel-u ima 250 zaposlenih a investicije od 2007. do danas
iznose preko 95 miliona eura. T-com grupa je u 2008. godini ostvarila dobit oko 10,5 miliona eura.
Troškovi zarada su bili 19,12 miliona eura u istoj godini. U decembru 2008. broj zaposlenih je bio
697. Vrijednost kapitala u 2008. godini je bila 153.879.295 ( od ĉega akcijski kapital 140.996.394,
statutarne rezerve 1.984.002, nerasporeĊena dobit 10.214.644 )eura. Pro Monte ima oko 300
zaposlenih, EBITDA (profit prije odbijanja kamata, poreza na prihod i troškova depresijacije i
amortizacije)u 2008. godini je iznosio 39,6 miliona, što je 7% manje u odnosu na 2007. godinu.
Izvor:
Izvještaji Agencije ze elektronske komunikacije i poštansku djelatnost za 2007, 2008, i
avgust 2009.;
Finansijski izvještaj T-com grupe za 2008. godinu;
Web site M-tel kompanije;
Finansijski izvještaj Pro Monte-a za 2008. godinu.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti telekomunikacione opreme, na nacionalnom nivou je usvojeno 130 evropskih standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 163 evropska standarda iz oblasti telekomunikacione opreme
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za odrţavanje antenskih stubova (Sl. list SFRJ, br.
65/84)
2) Naredba o obaveznom atestiranju kablovskog distribucionog i zajedniĉkog antenskog
sistema (Sl. list SFRJ, br. 37/87)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za kablovske distribucione sisteme i zajedniĉke antenske
sisteme (Sl. list SFRJ, br. 66/87)
4) Naredba o odreĊivanju ureĊaja iz oblasti radio-komunikacija, audio i video-tehnike i ureĊaja
koji se na njih prikljuĉuju koji se mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni
garantnim listom i tehniĉkim uputstvom i o najmanjem trajanju garantnog roka i roka
obezbeĊenog servisiranja za te ureĊaje (Sl. list SFRJ, br. 28/89)
5) Pravilnik o bliţem sadrţaju tehniĉkog uputstva kojim moraju biti snabdeveni ureĊaji iz
oblasti radio-komunikacija audio i video tehnike i ureĊaji koji se na njih prikljuĉuju (Sl. list
SFRJ, br. 28/89)
202
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
6) Pravilnik o obaveznom atestiranju prijemnih antena za televizijske i zvuĉne radiofonske
emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list
SFRJ, br. 30/91)
7) Zakon o telekomunikacijama (Sl. list RCG br. 59/00) sa pratećim podzakonskim aktima
Strana, kao i domaća, pravna lica, duţna su da u obavljanju svojih djelatnosti obezbijede
racionalno korišćenje prirodnih resursa, uraĉunavajući troškove zaštite ţivotne sredine u okviru
investicionih i proizvodnih troškova, primjenu propisa, odnosno preduzimanje mjera zaštite ţivotne
sredine u skladu sa Zakonom o ţivotnoj sredini i odnosnim propisima.
( Izvor: Zakon o ţivotnoj sredini, Sl. list RCG, br. 48/08)
E. Podsticaji
Nijesu definisani posebni podsticaji za investicije i izvoz pomenute robe. U dijelu investicija postoje
standardne povlastice za pravna lica koja dio dobiti reinvestiraju i sl. .
(Izvor: Zakon o spoljnoj trgovini, Zakon o porezu na dobit )
Vidjeti pitanje 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Strani ulagaĉ moţe na teritoriji Crne Gore osnivati privredno društvo i ulagati u privredno društvo,
na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna društva, odnosno ulagati
sredstva u privredna društva, ako ovim zakonom nije drukĉije ureĊeno.
Strani investitori imaju istovjetne uslove investiranja kao i domaći investitori, uĉestvuju u dobiti i
slobodno transferišu u reinvestiraju dobit koju ostvare u Crnoj Gori. Transfer sredstava stranom
ulagaĉu u inostranstvu, po izmirenju svih dospjelih obaveza u Drţavi, u skladu sa zakonom,
slobodan je po osnovu:
1) povraćaja uloga, repatrijacije udjela u neto - imovini privrednog društva po prestanku rada
ili prodaje;
2) dobiti saglasno ugovoru, odnosno osnivaĉkom aktu.
Strani ulagaĉ duţan je da osigura svoja ulaganja u skladu sa propisima o osiguranju.
Imovina stranog ulagaĉa ne moţe biti predmet eksproprijacije, osim kada je zakonom ili na osnovu
zakona utvrĊen javni interes, uz naknadu koja ne moţe biti niţa od trţišne, u skladu sa zakonom.
Pored pomenute naknade, stranom ulagaĉu pripada i kamata za period od dana oduzimanja
imovine do dana isplate naknade, obraĉunata po jednogodišnjoj LIBOR-ovoj stopi.
(Izvor: Zakon o stranim ulaganjima, Sl. list RCG, br. 52/00 i 36/07)
G. Trgovinski sistem
Ne postoje kvote za uvoz i izvoz telekomunikacione opreme. Ona se moţe slobodno uvoziti,
stavljati u funkciju i koristiti, ukoliko ispunjava uslove utvrĊene Zakonom o elektronskim
komunikacija Crne Gore.
Postoji obaveza posjedovanja opšte i posebnih licenci za svakog provajdera telekomunikacionih
usluga, što je u nadleţnosti Agencije za elektronsku komunikaciju i poštansku djelatnost.
(Izvor: Zakon o elektronskim komunikacija CG)
203
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zakon o spoljnoj trgovini (Sl. list RCG br. 28/04, i 37/07 – tekst zakona se nalazi u prilogu
odgovora na pitanje br. 1, Poglavlja 30, Spoljni odnosi) u potpunosti je usaglašen sa standardima
EU i STO. Ĉlanovi zakona 15 – 27 omogućava uvoĊenje koliĉinskih ograniĉenja iskljuĉivo u
zakonom propisanim sluĉajevima. Ĉlanovima Zakona 28 – 30 propisani su posebni uslovi za uvoz
odreĊenih vrsta proizvoda.
U crnogorskom zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi favorizovali domaće proizvode u odnosu
na strane, odnosno proizvode iz uvoza.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Oĉekivane investicije u kompaniji Promonte:
Fokusiraće se na instaliranje novih elemenata mreţe sa posebnim naglaskom na optimizaciju
kvaliteta servisa i obezbjeĊivanje najboljeg korisniĉkog iskustva. Krajnji cilj ovog projekta jeste
uspostavljanje mreţe za budućnost koja će na najbolji mogući naĉin zadovoljiti potrebe korisnika.
Promonte je takoĊe veoma fokusiran na zaštitu ţivotne sredine i vjeruje se da će ova nova mreţa
trošiti manje energije nego postojeća.
U ovom poslu, Promonte je uspostavio partnerstvo sa ZTE korporacijom, vodećim golobalnim
provajderom telekomunikacione opreme i mreţnih rješenja.
Oĉekivane investicije u kompaniji M-tel:
Kompanija M-tel je najveća green field investicija u Crnoj Gori, od 2007. do danas uloţeno oko 100
miliona eura. U planu su investicije u dijelu odrţavanja.
M-tel u partnerstvu sa Telekomom Srbije planira investiciju postavljanja optiĉkog kabla u sklopu
ţeljezniĉke infrastructure na dionici Bar – Beograd.
Kablovski operateri planiraju proširenje mreţe.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Zakon o elektronskim komunikacijama usklaĊen sa direktivama EU: 2002/19/EC; 2002/20/EC;
2002/21/EC; 2002/22/EC; 2002/77/EC; 2002/676/EC; 2000/2887/EC; 98/48/EC; 98/34/EC;
98/84/EC; 98/61/EC; 97/33/EC; 98/10/EC; 92/44/EC.
(izvor: Nacionalni program integracija CG)
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti.
Uvoz i izvoz pomenute opreme tretira nacionalni Carinski zakon (Sl. list RCG, br. 7/2002, 38/2002,
72/2002, 21/2003, 29/2005, 66/2006 i 21/2008) koji je sa zakonodavstvom zajednice usklaĊen u
najvećoj mjeri.
92 Elektronski potrošaĉki proizvodi
204
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
A. Proizvodnja i potrošnja
U ovom trenutku ne postoje zvaniĉni podaci o proizvodnji odnosne robe.
B. Trgovina
UVOZ (prvih osam mjeseci 2009.)
Uvoz elektronskih potrošaĉkih proizvoda iz Evropske unije (u eurima)- 7.864.948,10
Uvoz elektronskih potrošaĉkih proizvoda iz ostatka svijeta (u eurima)- 6.082.430,98
IZVOZ(prvih osam mjeseci 2009.)
Izvoz elektronskih potrošaĉkih proizvoda u Evropskoj uniji (u eurima)- 7.840,97
Izvoz elektronskih potrošaĉkih proizvoda u ostatku svijeta (u eurima)- 243.558,58
(Izvor: Uprava Carina Crne Gore)
Vidjeti Aneks (Aneks 157– Podaci Uprave carina CG)
C. Strukturne karakteristike
Zavod za statistiku ne raspolaţe traţenim podacima.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti elektronskih potrošaĉkih proizvoda, na nacionalnom nivou je usvojeno 15 evropskih
standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 20 evropskih standarda iz oblasti elektronskih potrošaĉkih proizvoda.
1) Pravilnik o tehniĉkim merama za izgradnju i odrţavanje elektriĉnih generatora i sinhronih
kompenzatora hlaĊenih vodonikom (Sl. list SFRJ, br.13/69)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od statiĉkog elektriciteta (Sl. list SFRJ, br.
62/73)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona
(Sl. list SFRJ, br. 7/71 i 44/76)
4) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektroenergetska po¬strojenja nazivnog napona 10
kV za rad pod naponom 20 kV (Sl. list SFRJ, br. 10/79)
5) Naredba o odreĊivanju elektriĉnih aparata za domaćinstvo koji se mogu stavljati u promet
samo ako su snabdeveni garantnim listom i tehniĉkim uputstvom i o najmanjem trajanju
garantnog roka i roka obezbeĊenog servisiranja za te aparate (Sl. list SFRJ, br. 4/81)
6) Naredba o obaveznom atestiranju elektronskih aparata za domaćinstvo i sliĉnu upotrebu
(Sl. list SFRJ, br. 8/87)
7) Naredba o obaveznom atestiranju elektriĉnih aparata za domaćinstvo (Sl. list SFRJ, br.
43/88)
8) Naredba o obaveznom atestiranju
transformatora za razdvajanje i sigurnosnih
transformatora za razdvajanje (Sl. list SFRJ, br. 43/88)
205
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
9) Naredba o obaveznom atestiranju elektroenergetskih izolovanih provodnika i kablova (Sl.
list SFRJ, br. 43/88)
10) Pravilnik o obaveznom atestiranju proizvoda koji prouzrokuju radio-frekvencijske smetnje i
o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih
proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 30/91)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja, ureĊaje i instalacije u rudnicima
sa podzemnom eksploatacijom (Sl. list SFRJ, br.21/88, 90/91)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl. list
SFRJ, br. 6/92)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/88 i Sl. list SRJ, br. 18/92)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova
samonosećim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/92)
15) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pogon i odrţavanje elektro¬energetskih postrojenja i
vodova (Sl. list SRJ, br. 41/93)
16) Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br.
53/88, 54/88; Sl. list SRJ, br. 28/95)
17) Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreţa i pripadajućih
transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 13/78; Sl. list SRJ, br. 37/95)
18) Pravilnik o tehniĉkim normativima za uzemljenja elektro¬energetskih postrojenja nazivnog
napona iznad 1 000 V (Sl. list SRJ, br. 61/95)
19) Pravilnik o tehniĉkim zahtevima za elektriĉne akumulacione zagrejaĉe vode (SI. list SRJ,
br. 05/99)
20) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima elektriĉne izvore svetlosti (Sl. list SCG, br.
30/2005)
Strana, kao i domaća, pravna lica, duţna su da u obavljanju svojih djelatnosti obezbijede
racionalno korišćenje prirodnih resursa, uraĉunavajući troškove zaštite ţivotne sredine u okviru
investicionih i proizvodnih troškova, primjenu propisa, odnosno preduzimanje mjera zaštite ţivotne
sredine u skladu sa Zakonom o ţivotnoj sredini i odnosnim propisima.
Vidjeti odgovor na pitanje 116-D
E. Podsticaji
Nijesu definisani posebni podsticaji za investicije i izvoz pomenute robe.
vidjeti pitanje br. 116 E- poglavlje 20
F. Pravila za strane investicije
Strani ulagaĉ moţe na teritoriji Crne Gore osnivati privredno društvo i ulagati u privredno društvo,
na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna društva, odnosno ulagati
sredstva u privredna društva, ako ovim zakonom nije drukĉije ureĊeno.Strani investitori imaju
istovjetne uslove investiranja kao i domaći investitori, uĉestvuju u dobiti i slobodno transferišu u
reinvestiraju dobit koju ostvare u Crnoj Gori. Transfer sredstava stranom ulagaĉu u inostranstvu,
po izmirenju svih dospjelih obaveza u Drţavi, u skladu sa zakonom, slobodan je po osnovu:
1) povraćaja uloga, repatrijacije udjela u neto - imovini privrednog društva po prestanku rada
ili prodaje;
2) dobiti saglasno ugovoru, odnosno osnivaĉkom aktu.
Strani ulagaĉ duţan je da osigura svoja ulaganja u skladu sa propisima o osiguranju.
Imovina stranog ulagaĉa ne moţe biti predmet eksproprijacije, osim kada je zakonom ili na osnovu
zakona utvrĊen javni interes, uz naknadu koja ne moţe biti niţa od trţišne, u skladu sa zakonom.
206
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pored pomenute naknade, stranom ulagaĉu pripada i kamata za period od dana oduzimanja
imovine do dana isplate naknade, obraĉunata po jednogodišnjoj LIBOR-ovoj stopi.
(Izvor: Zakon o stranim ulaganjima, Sl. list RCG, br. 52/00 i 36/07)
Vidjeti pitanje br. 116 F- poglavlje 20.
G. Trgovinski sistem
Ne postoje kvote za uvoz i izvoz elektronskih potrošaĉkih proizvoda. TakoĊe nije propisana ni
dodjela licenci za robu iz ove oblasti.
Zakon o spoljnoj trgovini (Sl. list RCG br. 28/04, 37/07 – tekst Zakona se nalazi u prilogu odgovora
na pitanje br. 1, Poglavlja 30, Spoljni odnosi) u potpunosti je usaglašen sa standardima EU i STO.
Ĉlanovi Zakona 15 – 27 omogućava uvoĊenje koliĉinskih ograniĉenja iskljuĉivo u Zakonom
propisanim sluĉajevima. Ĉlanovima Zakona 28 – 30 propisani su posebni uslovi za uvoz odreĊenih
vrsta proizvoda.
U crnogorskom zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi favorizovali domaće proizvode u odnosu
na strane, odnosno proizvode iz uvoza.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema zvaniĉnih podataka o planiranim investicijama, rekonstrukcijama ili modernizaciji.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti.
Uvoz i izvoz pomenute opreme tretira nacionalni Carinski zakon (Sl. list RCG, br. 7/2002, 38/2002,
72/2002, 21/2003, 29/2005, 66/2006 i 21/2008) koji je sa zakonodavstvom Zajednice usklaĊen u
najvećoj mjeri.
93 Komponente koje sadrţe mikroelektronske elemente
A. Proizvodnja i potrošnja
Ne postoje zvaniĉni podaci.
B. Trgovina
Ne postoje zvaniĉni podaci.
207
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
C. Strukturne karakteristike
Ne postoje zvaniĉni podaci.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti Komponenata koje sadrţe mikroelektronske elemente, na nacionalnom nivou je usvojeno
10 evropskih standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 25 evropska standarda iz oblasti Komponenata koje sadrţe mikroelektronske
elemente.
Strana, kao i domaća, pravna lica, duţna su da u obavljanju svojih djelatnosti obezbijede
racionalno korišćenje prirodnih resursa, uraĉunavajući troškove zaštite ţivotne sredine u okviru
investicionih i proizvodnih troškova, primjenu propisa, odnosno preduzimanje mjera zaštite ţivotne
sredine u skladu sa Zakonom o ţivotnoj sredini i odnosnim propisima.
Vidjeti pitanje 116 D.
E. Podsticaji
Nijesu definisani posebni podsticaji za investicije i izvoz pomenute robe.
Vidjeti pitanje br. 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Strani ulagaĉ moţe na teritoriji Crne Gore osnivati privredno društvo i ulagati u privredno društvo,
na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna društva, odnosno ulagati
sredstva u privredna društva, ako ovim zakonom nije drukĉije ureĊeno. Strani investitori imaju
istovjetne uslove investiranja kao i domaći investitori, uĉestvuju u dobiti i slobodno transferišu u
reinvestiraju dobit koju ostvare u Crnoj Gori. Transfer sredstava stranom ulagaĉu u inostranstvu,
po izmirenju svih dospjelih obaveza u Drţavi, u skladu sa zakonom, slobodan je po osnovu:
1) povraćaja uloga, repatrijacije udjela u neto - imovini privrednog društva po prestanku rada ili
prodaje;
2) dobiti saglasno ugovoru, odnosno osnivaĉkom aktu.
Strani ulagaĉ duţan je da osigura svoja ulaganja u skladu sa propisima o osiguranju.
Imovina stranog ulagaĉa ne moţe biti predmet eksproprijacije, osim kada je zakonom ili na osnovu
zakona utvrĊen javni interes, uz naknadu koja ne moţe biti niţa od trţišne, u skladu sa zakonom.
Pored pomenute naknade, stranom ulagaĉu pripada i kamata za period od dana oduzimanja
imovine do dana isplate naknade, obraĉunata po jednogodišnjoj LIBOR-ovoj stopi.
Vidjeti pitanje br. 116 F.
208
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
Ne postoje necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz ovih proizvoda, nijesu obuhvaćeni kvotama
niti dodjelom licenci.
Zakon o spoljnoj trgovini (Sl. list RCG broj 28/04, 37/07 – tekst Zakona se nalazi u prilogu
odgovora na pitanje br. 1, Poglavlja 30, Spoljni odnosi) u potpunosti je usaglašen sa standardima
EU i STO. Ĉlanovi Zakona 15 – 27 omogućava uvoĊenje koliĉinskih ograniĉenja iskljuĉivo u
Zakonom propisanim sluĉajevima. Ĉlanovima Zakona 28 – 30 propisani su posebni uslovi za uvoz
odreĊenih vrsta proizvoda.
U crnogorskom zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi favorizovali domaće proizvode u odnosu
na strane, odnosno proizvode iz uvoza.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema zvaniĉnih podataka o planiranim investicijama, rekonstrukcijama ili modernizaciji.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti.
94 Softver
A. Proizvodnja i potrošnja
U Crnoj Gori su prepoznate tri privatne kompanije koje se bave proizvodnjom softvera. Pošto se
radi o veoma specifiĉnom proizvodu, proizvodnji se pristupa u skladu sa zahtjevima kupaca, po
porudţbini u skladu sa zahtjevima projektnog zadatka. Zaposleni u sve tri kompanije rade u
kancelarijama opremljenim u skladu sa standardima savremenog poslovanja. Na raspolaganju su
im i raĉunarske uĉionice sa server raĉunarima za razvojne, testne i demonstracione potrebe.
Proizvodnja softvera na nivou sve tri kompanije, u 2008. godini je iznosila oko 1.410.000 eura.
(Izvor: Izvještaji kompanija)
B. Trgovina
Uvoz kompjuterskog softvera iz EU u prvih osam mjeseci 2009. (euro) – 78.477,53
Uvoz kompjuterskog softvera iz ostatka svijeta u prvih osam mjeseci 2009. (euro) – 299.000,43
Izvoz kompjuterskog softvera u EU u prvih osam mjeseci 2009. (euro) – 10,00
209
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvoz kompjuterskog softvera u ostatak svijeta u prvih osam mjeseci 2009. (euro) – 0,00
(Izvor: Uprava carina CG)
Vidjeti Aneks – Podaci Uprave carina CG
Po podacima kompanija, uvoz u 2008. godini je iznosio oko 380.000 eura.
C. Strukturne karakteristike
Po podacima kompanija, prihod ostvaren u 2008. godini je iznosio oko 2,18 milona eura. Ukupan
broj zaposlenih je 78. Kompanije se po broju zaposlenih nalaze u grupi malih preduzeća.
Kompanije su u privatnom vlasništvu. Zarade zaposlenih se kreću izmeĊu 500 i 1000 eura.
Navedeni podaci su dobijeni od ovlašćenih lica pomenutih kompanija.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti softvera do sada su usvojena 3 evropska standarda.
Strana, kao i domaća, pravna lica, duţna su da u obavljanju svojih djelatnosti obezbijede
racionalno korišćenje prirodnih resursa, uraĉunavajući troškove zaštite ţivotne sredine u okviru
investicionih i proizvodnih troškova, primjenu propisa, odnosno preduzimanje mjera zaštite ţivotne
sredine u skladu sa Zakonom o ţivotnoj sredini i odnosnim propisima.
Vidjeti pitanje br. 116 D.
E. Podsticaji
Nijesu definisani posebni podsticaji za investicije i izvoz pomenute robe.
Vidjeti pitanje br. 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Strani ulagaĉ moţe na teritoriji Crne Gore osnivati privredno društvo i ulagati u privredno društvo,
na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna društva, odnosno ulagati
sredstva u privredna društva, ako ovim zakonom nije drukĉije ureĊeno. Strani investitori imaju
istovjetne uslove investiranja kao i domaći investitori, uĉestvuju u dobiti i slobodno transferišu u
reinvestiraju dobit koju ostvare u Crnoj Gori. Transfer sredstava stranom ulagaĉu u inostranstvu,
po izmirenju svih dospjelih obaveza u Drţavi, u skladu sa zakonom, slobodan je po osnovu:
1) povraćaja uloga, repatrijacije udjela u neto - imovini privrednog društva po prestanku rada
ili prodaje;
2) dobiti saglasno ugovoru, odnosno osnivaĉkom aktu.
Strani ulagaĉ duţan je da osigura svoja ulaganja u skladu sa propisima o osiguranju.
Imovina stranog ulagaĉa ne moţe biti predmet eksproprijacije, osim kada je zakonom ili na osnovu
zakona utvrĊen javni interes, uz naknadu koja ne moţe biti niţa od trţišne, u skladu sa zakonom.
Pored pomenute naknade, stranom ulagaĉu pripada i kamata za period od dana oduzimanja
imovine do dana isplate naknade, obraĉunata po jednogodišnjoj LIBOR-ovoj stopi.
210
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Vidjeti pitanje br. 116 F.
G. Trgovinski sistem
Ne postoje specifiĉna ograniĉenja u vidu kvota ili licenci. Softver je proizvod ĉija se proizvodnja u
Crnoj Gori zasniva na licenciranim platformama koje uvoze proizvoĊaĉi u Crnoj Gori.
Zakon o spoljnoj trgovini (Sl. list RCG br. 28/04, 37/07 – tekst zakona se nalazi u prilogu odgovora
na pitanje br. 1, Poglavlja 30, Spoljni odnosi) u potpunosti je usaglašen sa standardima EU i STO.
Ĉlanovi zakona 15 – 27 omogućava uvoĊenje koliĉinskih ograniĉenja iskljuĉivo u zakonom
propisanim sluĉajevima. Ĉlanovima zakona 28 – 30 propisani su posebni uslovi za uvoz odreĊenih
vrsta proizvoda.
U crnogorskom zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi favorizovali domaće proizvode u odnosu
na strane, odnosno proizvode iz uvoza.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema zvaniĉnih podataka o planiranim investicijama, rekonstrukcijama ili modernizaciji.
Planiranje investicija zavisi od projekata koje je teško predvidjeti.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. Uvoz i izvoz pomenute opreme
tretira nacionalni Carinski zakon (Sl. list RCG, br. 7/2002, 38/2002, 72/2002, 21/2003, 29/2005,
66/2006 i 21/2008) koji je sa zakonodavstvom Zajednice usklaĊen u najvećoj mjeri.
Posude pod pritiskom, medicinski sredstva, mjerni instrumenti, medicinski ureĊaji,
ukljuĉujući aktivne medicinske ureĊaje i in vitro ureĊaje
95 Oprema pod pritiskom: oprema koja funkcioniše pod pritiskom (cistijerne, rezervoari,
kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funkcionišu
pod pritiskom):
Odgovor dat u nastavku (A-I).
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude
nema instaliranih proizvodnih kapaciteta
211
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude
pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih proizvodnih kapaciteta
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozna (za sledeće tri godine) u 000 €
Naziv
2008
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude
pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
4027
2009
2010
4430
4872
2011
5457
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba (proizvodnja - izvoz) (proizvodnja + uvoz - izvoz)
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude
pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
uvoz 100%
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja
porijekla
Naziv
2008
4027
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
2009
4430
2010
4872
2011
5457
Srbija, Hrvatska, BiH
EU: Ĉeška, Bugarska, Italija
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
0
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
uvoz 100%
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodatna vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Naziv
212
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
b) Broj preduzaća
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja-stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za poslednjih pet godina;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
e) Strani kapital i tehnologija
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu ili privatnom?
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Naziv
Oprema pod pritiskom (cistijerne, rezervoari, kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod
pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funcionišu pod pritiskom)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
213
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Standardi
Iz oblasti oprema pod pritiskom: oprema koja funkcioniše pod pritiskom (cistijerne, rezervoari,
kontejneri, industrijski cjevovodi, posude pod pritiskom, sigurnosni ureĊaji koji funkcionišu pod
pritiskom), na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 177 evropskih standarda, od kojih je iz:
a) Direktiva za opremu pod pritiskom (PED) – 166 standarda
b) Jednostavne posude pod pritiskom (SPVD) – 11 standarda
Dalje usvajanje evropskih standarda po navedenim direktivama će se odvijati kontinuirano.Za
opremu pod pritiskom i gasne ureĊaje u Crnoj Gori su u upotrebi standardi bivše Jugo-slovenske
zajednice i to grupe standarda: JUS. M. E2; JUS. M. E3; JUS. M. E5; JUS. M. E6; JUS. M. E7;
JUS. M. Z2; JUS. M. Z3; JUS. C. T3, kao i EN norme i ISO.
Pravilnici
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Sl. list SFRJ, br.16/83)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne gasne peći bez prikljuĉka na dimnjak (Sl. list
SFRJ, br.43/80)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za teĉne atmosferske
gasove (Sl. list SFRJ, br.9/86)
4) Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljanje stabilh sudova pod pritiskom za teĉne
atmosferske gasove (Sl. list SFRJ, br.39/88)
5) Naredba o obaveznom atestiranju regulatora pritiska za teĉne plinove propan-butan (Sl. list
SFRJ, br.20/86)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljanje stabilh sudova pod pritiskom za teĉni
ugljen dioksid (Sl. list SFRJ, br.39/88)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pregled i ispitivanje stabilh sudova pod pritiskom za
teĉni ugljen dioksid (Sl. list SFRJ, br.76/90)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne zatvorena sudove za komprimirene, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove (Sl. list SFRJ", br.25/80; 9/86; 21/94; 56/95; 01/03)
9) Pravilnk o izgradnji postrojenja za teĉni neftni gas i o uskladištavanju i pretakanju teĉnog
naftnog gasa (Sl. list SFRJ, br. 24/71 i 26/71)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih
kotlarnica (Sl. list SFRJ, br.10/90; 52/90)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za cijevne vodove za gasoviti kiseonik (Sl. list SFRJ,
br.52/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za cijevne vodove za acetilen (Sl. list SFRJ, br.6/92)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za unutrašnje gasne instalacije (Sl. list SRJ, br.20/92;
33/92)
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c) .
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike:ograniĉenja
uĉestvovanja
stranih
ulagaĉa,
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o reparijaciji dobiti
naroĉito
finansijskog
214
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U skladu sa zakonskom regulativom.
b) Garancije
U skladu sa zakonskom regulativom.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz kao što su licence i kvote
Nema ograniĉenja.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
b) Vremenski raspored
U postupku izrade su sledeći Pravilnici.
1) Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima za opremu pod pritiskom (Dirktiva EU 97/23/EC) - uraĊen
nacrt Pravilnika
2) Pravilnik o jednostavnim posudama pod pritiskom (Dirktiva EU 87/404/EC) - izrada nacrta
Pravilnika u procedure - rok, oktobar 2009.
3) Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima za stepen korisnosti novih toplovodnih kotlova na teĉno i
gasovito gorivo (Dirktiva EU 92/42/EC) - izrada nacrta Pravilnika u procedure - rok,
novembar 2009.
96 Gasni ureĊaji (Direktiva o gasnim ureĊajima - GAD): oprema i aparati za kuvanje,
mućenje, proizvodnju tople vode, osvjetljenje, pranje, i rashladna oprema/aparati, koji
koriste gasno ili teĉno gorivo
Odgovor dat u nastavku (A-I).
A. Proizvodnja i potrošnja
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih proizvodnih kapaciteta
215
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih proizvodnih kapaciteta
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozna (za sledeće tri godine) u 000 €
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
2008
2009
2010
2011
ne raspolaţemo sa podacima
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja - izvoz) (proizvodnja + uvoz - izvoz)
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
uvoz 100%
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode,
osvjetljenje, pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
2008
4027
2009
4430
2010
4872
2011
5457
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje - odredišta
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode,
osvjetljenje, pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
0
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
uvoz 100%
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodatna vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Naziv
216
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih proizvodnih kapaciteta
b) Broj preduzaća
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja-stepen koncentrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za poslednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema koji se
aktivno koriste
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
e) Strani kapital i tehnologija
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti fiziĉkog
rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu ili privatnom?
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Naziv
Gasni ureĊaji (oprema i aparati za kuvanje, mućenje, proizvidnju tople vode, osvjetljenje,
pranje i rashladna oprema/aparati, koji koriste gasno ili teĉno gorivo)
nema instaliranih
proizvodnih kapaciteta
217
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Standardi
Iz oblasti gasni ureĊaji (Direktiva o gasnim ureĊajima - GAD): oprema i aparati za kuvanje,
mućenje, proizvodnju tople vode, osvjetljenje, pranje, i rashladna oprema/ aparati, koji koriste
gasno ili teĉno gorivo, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 61 evropski standard.
Dalje usvajanje evropskih standarda iz gore navedene direktive će se odvijati kontinuirano.
Za opremu pod pritiskom i gasne ureĊaje u Crnoj Gori su u upotrebi standardi bivše Jugoslovenske
zajednice i to grupe standarda: JUS. M. E2; JUS. M. E3; JUS. M. E5; JUS. M. E6; JUS. M. E7;
JUS. M. Z2; JUS. M. Z3; JUS. C. T3, kao i EN norme i ISO.
Pravilnici
1) Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Sl. list SFRJ, br.16/83)
2) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne gasne peći bez prikljuĉka na dimnjak (Sl. list
SFRJ, br.43/80)
3) Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za teĉne atmosferske
gasove (Sl. list SFRJ, br.9/86)
4) Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljanje stabilnh sudova pod pritiskom za teĉne
atmosferske gasove (Sl. list SFRJ, br.39/88)
5) Naredba o obaveznom atestiranju regulatora pritiska za teĉne plinove propan-butan (Sl. list
SFRJ, br.20/86)
6) Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljanje stabilh sudova pod pritiskom za teĉni
ugljen dioksid (Sl. list SFRJ, br.39/88)
7) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pregled i ispitivanje stabilh sudova pod pritiskom za
teĉni ugljen dioksid (Sl. list SFRJ, br.76/90)
8) Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne zatvorena sudove za komprimirene, teĉne i
pod pritiskom rastvorene gasove (Sl. list SFRJ, br.25/80; 9/86; 21/94; 56/95; 01/03)
9) Pravilnk o izgradnji postrojenja za teĉni neftni gas i o uskladištavanju i pretakanju teĉnog
naftnog gasa (Sl. list SFRJ, br. 24/71 i 26/71)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih
kotlarnica (Sl. list SFRJ, br.10/90; 52/90)
11) Pravilnik o tehniĉkim normativima za cijevne vodove za gasoviti kiseonik (Sl. list SFRJ,
br.52/90)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za cijevne vodove za acetilen (Sl. list SFRJ, br.6/92)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za unutrašnje gasne instalacije (Sl. list SRJ, br.20/92;
33/92)
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c).
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike:ograniĉenja
uĉestvovanja
stranih
ulagaĉa,
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o reparijaciji dobiti
naroĉito
finansijskog
U skladu sa zakonskom regulativom.
218
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Garancije
U skladu sa zakonskom regulativom.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz kao što su licence i kvote
Nema ograniĉenja.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
b) Vremenski raspored
Pravilnik za gasne aparate (Dirktiva EU 90/396/EC) - izrada nacrta Pravilnika u procedure rok, novembar 2009.
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje i opremu za pogon motornih vozila na prirodni
i teĉni naftni gas (Dirktiva EU ECE 110; ECE 150, 2005/55/EC, Amandmani 2005/78/EC;
2006/51/EC; 2008/74/EC) - uraĊen nacrt Pravilnika.
97 Pravna/zakonska metrologija
Krajem decembra 2008. godine na snagu je stupio novi Zakon o metrologiji (Sl. list CG‟, br. 79/08),
koji je u svojim završnim i prelaznim odredbama definisao rok od dvije godine od dana stupanja na
snagu, za donošenje propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona. Do donošenja ovih propisa
primjenjivaće se propisi doneseni na osnovu prethodnog zakona, Zakona o metrologiji (Sl. list
SCG, br. 44/05).
Propisi koji su bili primjenjivani do stupanja na snagu novog Zakona o metrologiji (Sl. list CG, br.
79/08) , datirali su izmeĊu ostalog još iz osamdesetih godina, i bili su pojedinaĉni za svako
zakonsko mjerilo, odnosno i za 10 vrsta mjerila koja obuhvata MID direktiva.
Na osnovu novog Zakona o metrologiji biće donesen Pravilnik o tehniĉkim i metrološkim
zahtjevima koji se odnosi na mjerila, koji će biti harmonizovan sa MID direktivom, sa rokom
donošenja do kraja 2010. godine, što je navedeno i u obrascima Nacionalnog programa za
integraciju Crne Gore u EU (NPI). Izrada nacrta Pravilnika koji će transponovati MID direktivu u
nacionalno zakonodavstvo je u toku.
b)
Neautomatski instrumenti za mjerenje teţine (NAWI)
Propis koji je bio primjenjivan do stupanja na snagu novog Zakona o metrologiji (Sl. list CG, br.
79/08) , a koji se odnosi na vage sa neautomatskim funkcionisanjem, datirao je iz 1987. godine. Na
osnovu novog Zakona o metrologiji biti će donesen Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima i postupcima
ocjene usaglašenosti za vage sa neautomatskim funkcionisanjem, koji će biti harmonizovan sa
NAWI direktivom, sa rokom donošenja do kraja 2009. godine, što je i navedeno u obrascima
219
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Nacionalnog programa za integraciju Crne Gore u EU (NPI). Izrada nacrta Pravilnika koji će
transponovati NAWI direktivu u nacionalno zakonodavstvo je u toku.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
U Crnoj Gori ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata definisanih u MID direktivi i NAWI
direktivi, odnosno ne postoji proizvodnja ni ostalih mjernih instrumenata.
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Nema podataka.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama, nema podataka.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Vrijednosti uvoza mjernih instrumenata prema MID direktivi i vaga sa neautomatskim
funkcionisanjem prema NAWI direktivi, iz zemalja EU za 2007 i 2008. godinu date su u tabeli 1.
Tabela 1. Vrijednost uvoza mjerila iz EU u 2007 i 2008. godini
Uvoz mjerila iz zemalja EU prema MID i NAWI
Godina
2007.
2008.
Eura
Eura
8423: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĈĆI APARATE ZA BROJANJE I
PROVJERU KOJI RADE NA OSNOVU VAGANJA MASE (NE UKLJUĈUJUĆI VAGE
OSJETLJIVIOSTI OD 5 CG ILI FINIJE); APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA;
PRIPADAJUĆI DIJELOVI
375.738,59
440.466,14
842310: PERSONALNI APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA BEBE; KUĆNE
VAGE
90.979,92
65.489,43
84231010: Kućne vage (ne ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine i vage za bebe)
57.006,74
36.095,13
84231090: Personalni aparati za mjerenje teţine, ukljuĉujući vage za bebe
33.973,18
29.394,30
842320: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI
0.00
6.228,00
84232000: Vage za neprekidno mjerenje roba na beskrajnoj traci
0.00
6.228,00
842330: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA PRETHODNO
UVRĐENE TEŢINE U VREĆU ILI KONTEJNER, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA PROVJERU TEŢINE (NE
UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI)
36.395,58
0.00
84233000: Vage za neprekidno mjerenje i vage za istovar materijala prethodno utvrĊene teţine u
vreću ili kontejner, ukljuĉujući vage za provjeru teţine (ne ukljuĉujući vage za neprekidno mjerenje
roba na beskrajnoj traci)
36.395,58
0.00
220
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
842381: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKISIMALNOG KAPACITETA DO <= 30 KG (NE
UKLJUĈUJUĆI VAGE OSJETLJIVOSTI OD 5 CG ILI FINIJE, PERSONALNE APARATE ZA
MJERENJE TEŢINE, KUĆNE VAGE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ
TRACI, VAGE ZA MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE)
89.487,87
241.698,18
84238110: Aparati za provjeru teţine i aparati za automatsku kontrolu teţine u odnosu na prethodno
utvrĊenu teţinu maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine do <= 30 kg
1.735,88
29.120,15
84238130: Aparati za mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe maksimalnog kapaciteta
za mjerenje teţine do <= 30 kg
0.00
58.015,00
84238150: Trgovaĉke vage maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne ukljuĉujući aparate
za mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe)
75.386,68
125.881,79
84238190: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne ukljuĉujući
vage osjetljivosti do <= 50 mg; personalne aparate za mjerenje teţine; kućne vage; vage za
neprekidno mjerenje teţine roba na beskrajnoj traci; vage za mjerenje konstantne teţine i vage za
istovar roba prethodno utvrĊene teţine)
12.365,31
28.681,24
842382:APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA ZA MJERENJE TEŢINE >
30 KG ALI MANJE OD <= 5.000 KG (NE UKLJUĈUJUĆI PERSONALNE APARATE ZA MJERENJE
TEŢINE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE TEŢINE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI, VAGE ZA
MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA PRETHODNO UTVRĐENE
TEŢINE
17,064.84
7,834.04
84238200: dodato za 2005.
0.00
0.00
84238210: Kontrolne vage i aparati za automatsku provjeru teţine koji rade na osnovu uporeĊivanja sa
prethodno utvrĊenom teţinom, maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine > 30 kg ali <= 5.000 kg
0.00
0.00
84238290: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje > 30 kg alsi <= 5.000 kg
(ne ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine, vage za neprekidno mjerenje teţine na
beskrajnoj traci, vage za mjerenje konstantne teţine i vage za istovar unaprijed utvrĊene teţine
17.064,84
7.834,04
842389: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA > 5.000 KG
77.467,46
58.283,63
84238900: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta > 5.000 kg
77.467,46
58.283,63
84238910: dodato za 2005.
0.00
0.00
84238990: dodato za 2005.
0.00
0.00
842390: APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA; DJELOVI APARATA ZA MJERENJE
TEŢINE, N.E.S. (nacionalni i evropski standard)
64.342,92
60.932,86
84239000: Aparati za mjerenje teţina svih vrsta; djelovi aparata za mjerenje teţine, nacionalni i
evropski standrad
64.342,92
60.932,86
9016: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
14.082,84
16.243,34
901600: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
14.082,84
16.243,34
90160010: Vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, sa ili bez utega
14.082,84
13.676,34
0.00
2,567.00
901780: INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
87.433,57
97.646,25
90178010: Motke i trake za mjerenje i vage sa podijeljenom skalom za mjerenje
49.708,13
70.465,69
90178090: Ruĉni instrumenti za mjerenje duţine
37.725,44
27.180,56
901790: DJELOVI I OPREMA ZA TRASIRANJE, OBILJEŢAVANJE ILI INSTRUMENTI ZA
MATEMATIĈKO IZRAĈUNAVANJE I INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE, NACIONALNI
I EVROPSKI STANDARD
3.023,26
0.00
90179000: Djelovi i oprema za trasiranje, obiljeţavanje ili instrumenti za matematiĉko izraĉunavanje i
instrumenti za ruĉno mjerenje duţine, nacionalni i evropski standard
2.991,58
0.00
90160090: Djelovi i oprema za vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, nacionalni i evropski standard
221
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90179010: dodato za 2007.
31.68
0.00
90179090:dodato za 2006.
0.00
0.00
9026:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA, NIVOA, PRITISKA ILI
DRUGIH PROMJENJLJIVIH TEĈNOSTI ILI GASOVA, NPR. MJERAĈI PROTOKA, MJERAĈI
NIVOA, MANOMETRI, MJERAĈI TOPLOTE (NE UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE I APARATE
OZNAĈENE SA 9014, 9015, 9028 ILI 9032)
210.031,26
245.115,08
902610:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA ILI NIVOA TEĈNOSTI
(NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE I REGULATORE)
57.591,96
100.648,51
0.00
0.00
90261021: Elektronski mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne ukljuĉujući
mjeraĉe i regulatore)
32.987,52
66.220,46
90261029:Elektronski instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne
ukljuĉujući mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
1.809,57
20.526,90
90261051:dodato za 2005.
3.931,23
0.00
90261059:dodato za 2005.
3.384,44
0.00
90261081: Mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu elektronski (ne
ukljuĉujući mjeraĉe i regulatore)
4.939,52
7.249,68
90261089:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu elektronski
(ne ukljuĉujući mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
4.797,44
6.651,47
90261091:dodato za 2005.
352.65
0.00
90261099:dodato za 2005
5.389,59
0.00
75.208,83
75.187,56
0.00
0.00
33.404,48
9.857,36
7.347,34
0.00
10.739,08
9.414,61
90262050: dodato za 2006.
36.40
0.00
90262051: dodato za 2005.
0.00
0.00
90262059: dodato za 2005.
0.00
0.00
90262080:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova, koji nisu elektronski
(ne ukljuĉujući mjeraĉe pritiska, spiralne ili tipa dijafragme, i regulatore)
11.592,68
55.915,59
90262090: dodato za 2005.
12.088,85
0.00
902680:INSTRUMENTI ILI APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROMJENJLJIVIH VELIĈINA
TEĈNOSTI ILI GASOVA, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
34.534,57
54.178,94
0.00
0.00
90268020: Elektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili
gasova, nacionalni i evropski standard
7.913,25
11.513,91
90268080: Neelektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih vrijednosti teĉnosti
ili gasova, nacionalni i evropski standard
9.675,90
42.665,03
90261010:dodato za 2005.
902620:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PRITISKA TEĈNOSTI ILI
GASOVA (NE UKLJUĈUJUĆI REGULATORE)
90262010: dodato za 2005.
90262020:Elektronski instrumenti i aparati
ukljuĉujući regulatore)
za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova (ne
90262030: dodato za 2005.
90262040: Mjeraĉi pritiska, spiralni ili tipa metalne dijafragme
90268010: dodato za 2006.
222
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90268091: dodato za 2005.
10.723,73
0.00
90268099: dodato za 2005.
6.221,69
0.00
902690: DJELOVI I PRIBOR ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA MJERENJE ILI PROVJERU
PROTOKA, NIVOA, PRITISKA ILI DRUGIH VARIJABILNIH VELIĈINA TEĈNOSTI ILI GASOVA,
NACIONALNI ILI EVROPSKI STANDARD
42.695,90
15.100,07
90269000: Djelovi i pribor za instrumente i aparate za mjerenje ili provjeru protoka, nivoa, pritiska ili
drugih promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili gasova, nacionalni i evropski standard.
38.982,30
15.100,07
3.713,60
0.00
717.882,58
523.392,86
902710:APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA
63.942,52
30.671,68
90271010:Elektronski aparati za analizu gasa ili dima
15.978,61
28.068,04
90271090:Neelektronski aparati za analizu gasa ili dima
47.963,91
2.603,64
902720: HROMATOGRAFI I INSTRUMENTI ZA ELEKTROFOREZU
0.00
0.00
90272000: Hromatografi i instrumenti za elektroforezu
0.00
0.00
90272010: dodato za 2005.
0.00
0.00
902730:SPEKTROMETRI, SPEKTROFOTOMETRI I SPEKTOGRAFI KOJI KORISTE OPTIĈKU
RADIJACIJU KAO ŠTO JE UV, VIDLJIVO I INFRA CRVENO ZRAĈENJE
267.263,43
11.356,00
90273000:Spektrometri, spektrofotometri i spektografi koji koriste optiĉku radijaciju kao što je UV,
vidljivo i infra crveno zraĉenje
267.263,43
11.356,00
902740: MJERAĈI IZLOŢENOSTI
0.00
0.00
90274000: dodato za 2007.
0.00
0.00
902750: INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU KOJI KORISTE UV,
VIDLJIVO ILI INFRA CRVENO ZRAĈENJE (NE UKLJUĈUJUĆI SPEKTROMETRE,
SPEKTROFOTOMETRE, SPEKTROGRAFE I APARATE ZA ANALIZU GASA ILI DIMA)
35.780,82
11.770,06
90275000:Instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu koji koriste UV, vidljivo ili infra crveno
zraĉenje (ne ukljuĉujući spektrometre, spektrofotometre, spektrografe i aparate za analizu gasa ili
dima)
35.780,82
11.770,06
902780:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU, ILI ZA MJERENJE ILI
PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO, ILI
ZA MJERENJE ILI PROVJERU KOLIĈINE TOPLOTE, ZVUKA ILI SVJETLOSTI, NACIONALNI I
EVROPSKI STANDARD.
294.236,84
419.646,48
0.00
12.558,00
4.040,53
76.254,49
90278013:Elektronski aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina ili poluprovodnih materijala
ili LCD supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje poluprovodnih
obloga ili LCD
0.00
0.00
90278016: dodato 2005.
0.00
0.00
166.929,81
77.851,00
0.00
0.00
90269090: dodato za 2005.
9027:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKE ILI HEMIJSKE ANALIZE, NPR. POLARIMETRI,
REFRAKTOMETRI, SPEKTROMETRI, APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA; INSTRUMENTI I
APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE,
POVRŠINSKOG PRITISKA ILI
90278005: Mjeraĉi izloţenosti
90278011:Elektronski pH mjeraĉi , rH mjeraĉi i drugi aparati za mjerenje provodljivosti
90278017:Elektronski instrumenti i aparati za fiziĉku i hemijsku analizu ili za mjerenje viskoznosti,
poroznosti, ekspanzije, površinskog pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote, zvuka ili svjetlosti,
nacionalni i evropski standard
90278018: dodato za 2005.
223
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90278091: Neelektronski viskozimetri, porozimetri i mjeraĉi ekspanzije
1.306,86
0.00
90278093:Aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina poluprovodnih materijala ili LCD
supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje poluprovodnih obloga
ili proizvodnje LCD
0.00
0.00
90278097:Neelektronski instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu ili za mjerenje površinskig
pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote ili zvuka, nacionalni ili evropski standard.
121.959,64
252.982,99
0.00
0.00
56.658,97
49.948,64
0.00
0.00
90279050: Djelovi i oprema za instrumente i aparate za fiziĉku ili hemijsku analizu, npr. polarimetri,
refraktometri, spektrometri; za instrumente i aparate za mjerenje i provjeru viskoziteta, poroznosti,
ekspanzije, površinskog pritiska ili
52.795,15
39.243,31
90279080: Djelovi i oprema za mikrotom ili aparate za analizu gasa ili dima, nacionalni i evropski
standard
3.863,82
10.705,33
9027I0:KOMPONENTE KOMPLETNIH INDUSTRIJSKIH BILJAKA IZ ODJELJKA 9027; ENERGIJA
(UKLJUĈUJUĆI PROIZVODNJU I DISTRIBICIJU PARE I TOPLE VODE)
0.00
0.00
9028: MJERAĈI ZA DISTRIBUCIJU ILI PROIZVODNJU GASA, TEĈNOSTI ILI ELEKTRIĈNE
ENERGIJE, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
890.692,47
1.704.696,4
3
902810:MJERAĈI ZA GAS I INSTRUMENTI ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
0.00
3.781,75
90281000: Mjeraĉi za gas, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
0.00
3.781,75
902820: MJERAĈI ZA TEĈNOST, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
55.429,16
175.711,22
90282000: Mjeraĉi za teĉnost, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
55.429,16
175.711,22
902830: MJERAĈI ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM ZA
JEDNOFAZNU PROMJENJLJIVU STRUJU, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO
BAŢDARENJE
775.425,28
1.513.269,5
0
90283011: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednofaznu naizmjeniĉnu
struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
31.501,10
0.00
90283019: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za višefaznu naizmjeniĉnu
struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
743.889,63
1.513.269,5
0
90283090: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednosmjernu struju,
ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
34,55
0.00
902890: DJELOVI I OPREMA ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE GASOM, TEĈNOŠĆU ILI
ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD.
59.838,03
11.933,96
4.438,22
42,42
55.399,81
11.891,54
9029: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA
BROJILA); MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI (NE UKLJUĈUJUĆI ONE SA OZNAKOM 9014 I
9015); STROBOSKOPI
110.303,84
71.021,14
902910: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA
BROJILA)
50.444,13
32.554,48
90291000: Brojaĉi obrtaja, brojaĉi u proizvodnji, taksimetri, kilometar satovi, pedometri i sliĉno (ne
ukljuĉujući mjeraĉe za gas i teĉnost i elektriĉna brojila)
38.151,64
32,554,48
90278098: dodato za 2005.
902790:MIKROTOM; DJELOVI I OPREMA ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA FIZIĈKU I HEMIJSKU
ANALIZU, INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI,
EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO, INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE
90279010:Mikrotom
90289010: Djelovi i oprema za elektriĉna brojila, nacionalni i evropski standard
90289090: Djelovi i oprema za mjeraĉe gasa ili teĉnosti, nacionalni i evropski standard
224
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90291090:dodato za 2005
12.292,49
0.00
902920: MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI, STROBOSKOPI
58.786,17
33.760,95
90292031:Mjeraĉ brzine za terenska vozila
54.564,42
13.849,64
4.071,22
19.911,31
150,53
0.00
0.00
0.00
902990: DJELOVI I OPREMA ZA BROJAĈE OBRTAJA, BROJAĈE U PROIZVODNJI, TAKSIMETRE,
KILOMETAR SATOVE, PEDOMETRE I SLIĈNO, MJERAĈI BRZINE, TAHOMETRI I
STROBOSKOPI, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
1.073,54
4.705,71
90299000: Djelovi i oprema za brojaĉe obrtaja, brojaĉe u proizvodnji, taksimetre, kilometar sative,
pedometre i sliĉno, mjeraĉi brzine, tahometri i stroboskopi, nacionalni i evropski standard
1.073,54
4.705,71
90299010:dodato za 2006
0.00
0.00
90299090:dodato za 2005
0.00
0.00
90292038: Mjeraĉi brzine i tahometri (ne ukljuĉujući terenska vozila)
90292039:dodato za 2005
90292090:Stroboskopi
Izvor: MONSTAT
Vrijednosti uvoza mjernih instrumenata prema MID direktivi i vaga sa neautomatskim
funkcionisanjem prema NAWI direktivi, iz ostalih zemalja (non EU) za 2007 i 2008. godinu date su
u tabeli 2.
Tabela 2. Vrijednost uvoza mjerila iz ostalih zemalja u 2007 i 2008. godini
Uvoz mjerila iz ostalih zemalja (non EU) prema MID I NAWI
Godina
2007
2008
Euro
Euro
8423: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĈĆI APARATE ZA BROJANJE I
PROVJERU KOJI RADE NA OSNOVU VAGANJA MASE (NE UKLJUĈUJUĆI VAGE
OSJETLJIVIOSTI OD 5 CG ILI FINIJE); APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA;
PRIPADAJUĆI DIJELOVI
299,254.89
451,141.08
842310: PERSONALNI APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA BEBE;
KUĆNE VAGE
49,394.41
56,240.44
84231010: Kućne vage (ne ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine i vage za bebe)
23,722.26
44,176.00
84231090: Personalni aparati za mjerenje teţine, ukljuĉujući vage za bebe
25,672.15
12,064.44
842320: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI
9,015.56
0.00
84232000: Vage za neprekidno mjerenje roba na beskrajnoj traci
9,015.56
0.00
842330: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA PRETHODNO
UVRĐENE TEŢINE U VREĆU ILI KONTEJNER, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA PROVJERU TEŢINE
(NE UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI)
8,088.50
777.30
84233000: Vage za neprekidno mjerenje i vage za istovar materijala prethodno utvrĊene teţine u
vreću ili kontejner, ukljuĉujući vage za provjeru teţine (ne ukljuĉujući vage za neprekidno mjerenje
roba na beskrajnoj traci)
8,088.50
777.30
842381: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKISIMALNOG KAPACITETA DO <= 30 KG (NE
UKLJUĈUJUĆI VAGE OSJETLJIVOSTI OD 5 CG ILI FINIJE, PERSONALNE APARATE ZA
MJERENJE TEŢINE, KUĆNE VAGE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA
BESKRAJNOJ TRACI, VAGE ZA MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE)
156,313.31
197,439.75
84238110: Aparati za provjeru teţine i aparati za automatsku kontrolu teţine u odnosu na
prethodno utvrĊenu teţinu maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine do <= 30 kg
3,685.55
0.00
225
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
84238130: Aparati za mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe maksimalnog
kapaciteta za mjerenje teţine do <= 30 kg
0.00
950.00
84238150: Trgovaĉke vage maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne ukljuĉujući
aparate za mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe)
143,846.01
167,107.27
84238190: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne
ukljuĉujući vage osjetljivosti do <= 50 mg; personalne aparate za mjerenje teţine; kućne vage;
vage za neprekidno mjerenje teţine roba na beskrajnoj traci; vage za mjerenje konstantne teţine i
vage za istovar roba prethodno utvrĊene teţine)
8,781.75
29,382.48
842382:APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA ZA MJERENJE
TEŢINE > 30 KG ALI MANJE OD <= 5.000 KG (NE UKLJUĈUJUĆI PERSONALNE APARATE ZA
MJERENJE TEŢINE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE TEŢINE ROBA NA BESKRAJNOJ
TRACI, VAGE ZA MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA
PRETHODNO UTVRĐENE TEŢINE
31,624.72
163,266.21
0.00
0.00
84238210: Kontrolne vage i aparati za automatsku provjeru teţine koji rade na osnovu
uporeĊivanja sa prethodno utvrĊenom teţinom, maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine > 30 kg
ali <= 5.000 kg
1,201.96
0.00
84238290: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje > 30 kg alsi <= 5.000 kg
(ne ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine, vage za neprekidno mjerenje teţine na
beskrajnoj traci, vage za mjerenje konstantne teţine i vage za istovar unaprijed utvrĊene teţine
30,422.76
163,266.21
842389: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA > 5.000 KG
22,792.42
616.70
84238900: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta > 5.000 kg
22,792.42
616.70
84238910: dodato za 2005.
0.00
0.00
84238990: dodato za 2005.
0.00
0.00
842390: APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA; DJELOVI APARATA ZA MJERENJE
TEŢINE, N.E.S. (nacionalni i evropski standard)
22,025.97
32,800.68
84239000: Aparati za mjerenje teţina svih vrsta; djelovi aparata za mjerenje teţine, nacionalni i
evropski standrad
22,025.97
32,800.68
9016: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
10,178.29
26,346.21
901600: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
10,178.29
26,346.21
9,888.29
25,853.64
290.00
492.57
67,510.70
68,759.70
90178010: Motke i trake za mjerenje i vage sa podijeljenom skalom za mjerenje
46,924.18
50,514.99
90178090: Ruĉni instrumenti za mjerenje duţine
20,586.52
18,244.71
901790: DJELOVI I OPREMA ZA TRASIRANJE, OBILJEŢAVANJE ILI INSTRUMENTI ZA
MATEMATIĈKO IZRAĈUNAVANJE I INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE,
NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
3,657.72
1,668.42
90179000: Djelovi i oprema za trasiranje, obiljeţavanje ili instrumenti za matematiĉko
izraĉunavanje i instrumenti za ruĉno mjerenje duţine, nacionalni i evropski standard
3,550.58
1,668.42
90179010: dodato za 2007.
0.00
0.00
90179090:dodato za 2006.
107.14
0.00
484,067.89
656,762.29
84238200: dodato za 2005.
90160010: Vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, sa ili bez utega
90160090: Djelovi i oprema za vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, nacionalni i evropski standard
901780: INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE
STANDARD
NACIONALNI I EVROPSKI
9026:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA, NIVOA, PRITISKA
ILI DRUGIH PROMJENJLJIVIH TEĈNOSTI ILI GASOVA, NPR. MJERAĈI PROTOKA, MJERAĈI
226
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
NIVOA, MANOMETRI, MJERAĈI TOPLOTE (NE UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE I APARATE
OZNAĈENE SA 9014, 9015, 9028 ILI 9032)
902610:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA ILI NIVOA
TEĈNOSTI (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE I REGULATORE)
248,384.93
307,879.31
0.00
0.00
90261021: Elektronski mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne
ukljuĉujući mjeraĉe i regulatore)
47,923.07
195,218.20
90261029:Elektronski instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne
ukljuĉujući mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
43,381.74
36,997.88
90261051:dodato za 2005.
19,941.71
0.00
90261059:dodato za 2005.
55,467.12
0.00
90261081: Mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu elektronski
(ne ukljuĉujući mjeraĉe i regulatore)
9,486.34
35,688.32
90261089:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu
elektronski (ne ukljuĉujući mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
47,063.16
39,974.91
90261091:dodato za 2005.
22,437.34
0.00
90261099:dodato za 2005
2,684.45
0.00
116,070.28
135,969.22
0.00
0.00
25,997.43
41,386.96
90262030: dodato za 2005.
4,528.14
0.00
90262040: Mjeraĉi pritiska, spiralni ili tipa metalne dijafragme
2,533.45
6,865.95
90262050: dodato za 2006.
7,568.89
0.00
90262051: dodato za 2005.
0.00
0.00
90262059: dodato za 2005.
0.00
0.00
90262080:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova, koji nisu
elektronski (ne ukljuĉujući mjeraĉe pritiska, spiralne ili tipa dijafragme, i regulatore)
50,667.27
87,716.31
90262090: dodato za 2005.
24,775.10
0.00
902680:INSTRUMENTI ILI APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROMJENJLJIVIH
VELIĈINA TEĈNOSTI ILI GASOVA, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
47,220.14
81,699.08
0.00
0.00
90268020: Elektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili
gasova, nacionalni i evropski standard
4,001.26
30,541.06
90268080: Neelektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih vrijednosti
teĉnosti ili gasova, nacionalni i evropski standard
13,757.69
51,158.02
90268091: dodato za 2005.
20,620.40
0.00
90268099: dodato za 2005.
8,840.79
0.00
72,392.54
131,214.68
90261010:dodato za 2005.
902620:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PRITISKA TEĈNOSTI ILI
GASOVA (NE UKLJUĈUJUĆI REGULATORE)
90262010: dodato za 2005.
90262020:Elektronski instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova (ne
ukljuĉujući regulatore)
90268010: dodato za 2006.
902690: DJELOVI I PRIBOR ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA MJERENJE ILI PROVJERU
PROTOKA, NIVOA, PRITISKA ILI DRUGIH VARIJABILNIH VELIĈINA TEĈNOSTI ILI GASOVA,
227
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
NACIONALNI ILI EVROPSKI STANDARD
90269000: Djelovi i pribor za instrumente i aparate za mjerenje ili provjeru protoka, nivoa, pritiska ili
drugih promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili gasova, nacionalni i evropski standard.
58,694.31
131,214.68
90269090: dodato za 2005.
13,698.23
0.00
1,213,414.18
815,387.62
172,737.42
194,712.66
90271010:Elektronski aparati za analizu gasa ili dima
94,938.82
189,181.47
90271090:Neelektronski aparati za analizu gasa ili dima
77,798.60
5,531.19
902720: HROMATOGRAFI I INSTRUMENTI ZA ELEKTROFOREZU
216,915.00
10,000.00
90272000: Hromatografi i instrumenti za elektroforezu
216,915.00
10,000.00
0.00
0.00
902730:SPEKTROMETRI, SPEKTROFOTOMETRI I SPEKTOGRAFI KOJI KORISTE OPTIĈKU
RADIJACIJU KAO ŠTO JE UV, VIDLJIVO I INFRA CRVENO ZRAĈENJE
40,412.35
246,659.94
90273000:Spektrometri, spektrofotometri i spektografi koji koriste optiĉku radijaciju kao što je UV,
vidljivo i infra crveno zraĉenje
40,412.35
246,659.94
902740: MJERAĈI IZLOŢENOSTI
576.00
0.00
90274000: dodato za 2007.
576.00
0.00
902750: INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU KOJI KORISTE UV,
VIDLJIVO ILI INFRA CRVENO ZRAĈENJE (NE UKLJUĈUJUĆI SPEKTROMETRE,
SPEKTROFOTOMETRE, SPEKTROGRAFE I APARATE ZA ANALIZU GASA ILI DIMA)
220,867.94
42,134.58
90275000:Instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu koji koriste UV, vidljivo ili infra crveno
zraĉenje (ne ukljuĉujući spektrometre, spektrofotometre, spektrografe i aparate za analizu gasa ili
dima)
220,867.94
42,134.58
902780:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU, ILI ZA MJERENJE ILI
PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO,
ILI ZA MJERENJE ILI PROVJERU KOLIĈINE TOPLOTE, ZVUKA ILI SVJETLOSTI, NACIONALNI
I EVROPSKI STANDARD.
351,974.11
150,699.78
0.00
0.00
23,857.79
20,826.11
90278013:Elektronski aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina ili poluprovodnih
materijala ili LCD supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje
poluprovodnih obloga ili LCD
0.00
0.00
90278016: dodato 2005.
0.00
0.00
229,709.07
58,167.18
90278018: dodato za 2005.
0.00
0.00
90278091: Neelektronski viskozimetri, porozimetri i mjeraĉi ekspanzije
0.00
4,783.48
90278093:Aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina poluprovodnih materijala ili LCD
supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje poluprovodnih
obloga ili proizvodnje LCD
0.00
0.00
9027:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKE ILI HEMIJSKE ANALIZE, NPR. POLARIMETRI,
REFRAKTOMETRI, SPEKTROMETRI, APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA; INSTRUMENTI I
APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE,
POVRŠINSKOG PRITISKA ILI
902710:APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA
90272010: dodato za 2005.
90278005: Mjeraĉi izloţenosti
90278011:Elektronski pH mjeraĉi , rH mjeraĉi i drugi aparati za mjerenje provodljivosti
90278017:Elektronski instrumenti i aparati za fiziĉku i hemijsku analizu ili za mjerenje viskoznosti,
poroznosti, ekspanzije, površinskog pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote, zvuka ili svjetlosti,
nacionalni i evropski standard
228
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90278097:Neelektronski instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu ili za mjerenje
površinskig pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote ili zvuka, nacionalni ili evropski standard.
98,407.25
66,923.01
0.00
0.00
209,931.36
171,180.66
205.60
1,479.26
90279050: Djelovi i oprema za instrumente i aparate za fiziĉku ili hemijsku analizu, npr. polarimetri,
refraktometri, spektrometri; za instrumente i aparate za mjerenje i provjeru viskoziteta, poroznosti,
ekspanzije, površinskog pritiska ili
66,375.18
150,697.37
90279080: Djelovi i oprema za mikrotom ili aparate za analizu gasa ili dima, nacionalni i evropski
standard
143,350.58
19,004.03
9027I0:KOMPONENTE KOMPLETNIH INDUSTRIJSKIH BILJAKA IZ ODJELJKA 9027; ENERGIJA
(UKLJUĈUJUĆI PROIZVODNJU I DISTRIBICIJU PARE I TOPLE VODE)
0.00
0.00
9028: MJERAĈI ZA DISTRIBUCIJU ILI PROIZVODNJU GASA, TEĈNOSTI ILI ELEKTRIĈNE
ENERGIJE, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
1,157,609.45
998,724.06
902810:MJERAĈI ZA GAS I INSTRUMENTI ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
13,122.94
1,043.93
90281000: Mjeraĉi za gas, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
13,122.94
1,043.93
902820: MJERAĈI ZA TEĈNOST, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
216,018.39
323,135.79
90282000: Mjeraĉi za teĉnost, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
216,018.39
323,135.79
902830: MJERAĈI ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM ZA
JEDNOFAZNU PROMJENJLJIVU STRUJU, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO
BAŢDARENJE
769,993.45
622,269.86
90283011: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednofaznu
naizmjeniĉnu struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
12,611.63
5,652.83
90283019: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za višefaznu
naizmjeniĉnu struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
700,013.93
604,259.06
90283090: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednosmjernu struju,
ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
57,367.89
12,357.97
902890: DJELOVI I OPREMA ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE GASOM, TEĈNOŠĆU ILI
ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD.
158,474.67
52,274.48
90289010: Djelovi i oprema za elektriĉna brojila, nacionalni i evropski standard
86,083.02
39.74
90289090: Djelovi i oprema za mjeraĉe gasa ili teĉnosti, nacionalni i evropski standard
72,391.65
52,234.74
9029: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA
BROJILA); MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI (NE UKLJUĈUJUĆI ONE SA OZNAKOM 9014 I
9015); STROBOSKOPI
32,732.21
38,129.42
902910: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA
BROJILA)
5,609.91
10,012.28
90291000: Brojaĉi obrtaja, brojaĉi u proizvodnji, taksimetri, kilometar satovi, pedometri i sliĉno (ne
ukljuĉujući mjeraĉe za gas i teĉnost i elektriĉna brojila)
4,873.73
10,012.28
736.18
0.00
19,736.85
22,612.92
90278098: dodato za 2005.
902790:MIKROTOM; DJELOVI I OPREMA ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA FIZIĈKU I
HEMIJSKU ANALIZU, INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA,
POROZNOSTI, EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO, INSTRUMENTI I APARATI
ZA MJERENJE
90279010:Mikrotom
90291090:dodato za 2005
902920: MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI, STROBOSKOPI
229
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90292031:Mjeraĉ brzine za terenska vozila
10,950.49
17,148.66
8,131.75
5,464.26
654.61
0.00
0.00
0.00
902990: DJELOVI I OPREMA ZA BROJAĈE OBRTAJA, BROJAĈE U PROIZVODNJI,
TAKSIMETRE, KILOMETAR SATOVE, PEDOMETRE I SLIĈNO, MJERAĈI BRZINE, TAHOMETRI
I STROBOSKOPI, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
7,385.45
5,504.22
90299000: Djelovi i oprema za brojaĉe obrtaja, brojaĉe u proizvodnji, taksimetre, kilometar sative,
pedometre i sliĉno, mjeraĉi brzine, tahometri i stroboskopi, nacionalni i evropski standard
5,436.24
5,504.22
90299010:dodato za 2006
0.00
0.00
90299090:dodato za 2005
1,949.21
0.00
90292038: Mjeraĉi brzine i tahometri (ne ukljuĉujući terenska vozila)
90292039:dodato za 2005
90292090:Stroboskopi
Izvor: MONSTAT
Vrijednosti uvoza
mjernih instrumenata prema MID direktivi i vaga sa neautomatskim
funkcionisanjem prema NAWI direktivi, iz zemalja EU i ostalih zemalja za period Januar – Juni
2009. godine date su u tabeli 3.
Tabela 3. Vrijednost uvoza mjerila iz EU i ostalih zemalja za period Januar – Juni 2009. godine
Uvoz mjerila iz zemalja EU prema MID i NAWI
Zemlje uvoza
EU
Non EU
Euro
Euro
8423: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĈĆI APARATE ZA BROJANJE I PROVJERU
KOJI RADE NA OSNOVU VAGANJA MASE (NE UKLJUĈUJUĆI VAGE OSJETLJIVIOSTI OD 5 CG
ILI FINIJE); APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA; PRIPADAJUĆI DIJELOVI
84,373.02
84,766.87
842310: PERSONALNI APARATI ZA MJERENJE TEŢINE, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA BEBE; KUĆNE
VAGE
5,275.48
46,125.89
84231010: Kućne vage (ne ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine i vage za bebe)
2,153.00
27,411.34
84231090: Personalni aparati za mjerenje teţine, ukljuĉujući vage za bebe
3,122.48
18,714.55
842320: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI
0.00
0.00
84232000: Vage za neprekidno mjerenje roba na beskrajnoj traci
0.00
0.00
842330: VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA PRETHODNO
UVRĐENE TEŢINE U VREĆU ILI KONTEJNER, UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA PROVJERU TEŢINE (NE
UKLJUĈUJUĆI VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI)
0.00
0.00
84233000: Vage za neprekidno mjerenje i vage za istovar materijala prethodno utvrĊene teţine u vreću ili
kontejner, ukljuĉujući vage za provjeru teţine (ne ukljuĉujući vage za neprekidno mjerenje roba na
beskrajnoj traci)
0.00
0.00
842381: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKISIMALNOG KAPACITETA DO <= 30 KG (NE
UKLJUĈUJUĆI VAGE OSJETLJIVOSTI OD 5 CG ILI FINIJE, PERSONALNE APARATE ZA MJERENJE
TEŢINE, KUĆNE VAGE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI, VAGE
ZA MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE)
68,497.96
26,408.62
84238110: Aparati za provjeru teţine i aparati za automatsku kontrolu teţine u odnosu na prethodno
utvrĊenu teţinu maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine do <= 30 kg
0.00
0.00
84238130: Aparati za mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe maksimalnog kapaciteta za
mjerenje teţine do <= 30 kg
66.95
1,450.00
84238150: Trgovaĉke vage maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne ukljuĉujući aparate za
mjerenje teţine i etiketiranje unaprijed upakovane robe)
36,385.44
18,153.06
230
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
84238190: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje do <= 30 kg (ne ukljuĉujući
vage osjetljivosti do <= 50 mg; personalne aparate za mjerenje teţine; kućne vage; vage za neprekidno
mjerenje teţine roba na beskrajnoj traci; vage za mjerenje konstantne teţine i vage za istovar roba
prethodno utvrĊene teţine)
32,045.57
6,805.56
842382:APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA ZA MJERENJE TEŢINE > 30
KG ALI MANJE OD <= 5.000 KG (NE UKLJUĈUJUĆI PERSONALNE APARATE ZA MJERENJE
TEŢINE, VAGE ZA NEPREKIDNO MJERENJE TEŢINE ROBA NA BESKRAJNOJ TRACI, VAGE ZA
MJERENJE KONSTANTNE TEŢINE I VAGE ZA ISTOVAR MATERIJALA PRETHODNO UTVRĐENE
TEŢINE
4,028.51
3,575.17
0.00
0.00
84238210: Kontrolne vage i aparati za automatsku provjeru teţine koji rade na osnovu uporeĊivanja sa
prethodno utvrĊenom teţinom, maksimalnog kapaciteta za mjerenje teţine > 30 kg ali <= 5.000 kg
4,028.51
0.00
84238290: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta za mjerenje > 30 kg alsi <= 5.000 kg (ne
ukljuĉujući personalne aparate za mjerenje teţine, vage za neprekidno mjerenje teţine na beskrajnoj
traci, vage za mjerenje konstantne teţine i vage za istovar unaprijed utvrĊene teţine
0.00
3,575.17
842389: APARATI ZA MJERENJE TEŢINE MAKSIMALNOG KAPACITETA > 5.000 KG
0.00
0.00
84238900: Aparati za mjerenje teţine maksimalnog kapaciteta > 5.000 kg
0.00
0.00
84238910: dodato za 2005.
0.00
0.00
84238990: dodato za 2005.
0.00
0.00
842390: APARATI ZA MJERENJE TEŢINA SVIH VRSTA; DJELOVI APARATA ZA MJERENJE TEŢINE,
N.E.S. (nacionalni i evropski standard)
6,571.07
8,657.19
84239000: Aparati za mjerenje teţina svih vrsta; djelovi aparata za mjerenje teţine, nacionalni i evropski
standrad
6,571.07
8,657.19
9016: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
0.00
2,359.99
901600: VAGE OSJETLJIVOSTI OD 50 MG ILI FINIJE, SA ILI BEZ UTEGA
0.00
2,359.99
90160010: Vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, sa ili bez utega
0.00
2,359.99
90160090: Djelovi i oprema za vage osjetljivosti od 50 mg ili finije, nacionalni i evropski standard
0.00
0.00
901780: INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
8,292.02
22,079.81
90178010: Motke i trake za mjerenje i vage sa podijeljenom skalom za mjerenje
6,529.22
19,188.51
90178090: Ruĉni instrumenti za mjerenje duţine
1,762.80
2,891.30
901790: DJELOVI I OPREMA ZA TRASIRANJE, OBILJEŢAVANJE ILI INSTRUMENTI ZA
MATEMATIĈKO IZRAĈUNAVANJE I INSTRUMENTI ZA RUĈNO MJERENJE DUŢINE, NACIONALNI I
EVROPSKI STANDARD
422.50
1,097.94
90179000: Djelovi i oprema za trasiranje, obiljeţavanje ili instrumenti za matematiĉko izraĉunavanje i
instrumenti za ruĉno mjerenje duţine, nacionalni i evropski standard
422.50
1,097.94
90179010: dodato za 2007.
0.00
0.00
90179090:dodato za 2006.
0.00
0.00
9026:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA, NIVOA, PRITISKA ILI
DRUGIH PROMJENJLJIVIH TEĈNOSTI ILI GASOVA, NPR. MJERAĈI PROTOKA, MJERAĈI NIVOA,
MANOMETRI, MJERAĈI TOPLOTE (NE UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE I APARATE OZNAĈENE SA
9014, 9015, 9028 ILI 9032)
94,184.39
90,938.80
902610:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROTOKA ILI NIVOA TEĈNOSTI
(NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE I REGULATORE)
22,599.10
57,592.50
0.00
0.00
84238200: dodato za 2005.
90261010:dodato za 2005.
231
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90261021: Elektronski mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne ukljuĉujući
mjeraĉe i regulatore)
8,118.49
6,742.66
90261029:Elektronski instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti (ne ukljuĉujući
mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
5,282.90
42,815.57
90261051:dodato za 2005.
0.00
0.00
90261059:dodato za 2005.
0.00
0.00
90261081: Mjeraĉi protoka za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu elektronski (ne
ukljuĉujući mjeraĉe i regulatore)
583.81
4,578.85
90261089:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru protoka ili nivoa teĉnosti, koji nisu elektronski (ne
ukljuĉujući mjeraĉe protoka, mjeraĉe i regulatore)
8,613.90
3,455.42
90261091:dodato za 2005.
0.00
0.00
90261099:dodato za 2005
0.00
0.00
22,401.14
8,345.58
0.00
0.00
1,146.91
3,275.12
0.00
0.00
1,273.77
264.21
90262050: dodato za 2006.
0.00
0.00
90262051: dodato za 2005.
0.00
0.00
90262059: dodato za 2005.
0.00
0.00
19,980.46
4,806.25
0.00
0.00
26,862.79
18,081.03
0.00
0.00
90268020: Elektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili
gasova, nacionalni i evropski standard
8,116.40
2,971.98
90268080: Neelektronski instrumenti ili aparati za mjerenje ili provjeru promjenjljivih vrijednosti teĉnosti ili
gasova, nacionalni i evropski standard
18,746.39
15,109.05
90268091: dodato za 2005.
0.00
0.00
90268099: dodato za 2005.
0.00
0.00
902690: DJELOVI I PRIBOR ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA MJERENJE ILI PROVJERU
PROTOKA, NIVOA, PRITISKA ILI DRUGIH VARIJABILNIH VELIĈINA TEĈNOSTI ILI GASOVA,
NACIONALNI ILI EVROPSKI STANDARD
22,321.36
6,919.69
90269000: Djelovi i pribor za instrumente i aparate za mjerenje ili provjeru protoka, nivoa, pritiska ili
drugih promjenjljivih veliĉina teĉnosti ili gasova, nacionalni i evropski standard.
22,321.36
6,919.69
0.00
0.00
173,845.13
102,310.06
902620:INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PRITISKA TEĈNOSTI ILI GASOVA
(NE UKLJUĈUJUĆI REGULATORE)
90262010: dodato za 2005.
90262020:Elektronski instrumenti i aparati
ukljuĉujući regulatore)
za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova (ne
90262030: dodato za 2005.
90262040: Mjeraĉi pritiska, spiralni ili tipa metalne dijafragme
90262080:Instrumenti i aparati za mjerenje ili provjeru pritiska teĉnosti ili gasova, koji nisu elektronski (ne
ukljuĉujući mjeraĉe pritiska, spiralne ili tipa dijafragme, i regulatore)
90262090: dodato za 2005.
902680:INSTRUMENTI ILI APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU PROMJENJLJIVIH VELIĈINA
TEĈNOSTI ILI GASOVA, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
90268010: dodato za 2006.
90269090: dodato za 2005.
9027:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKE ILI HEMIJSKE ANALIZE, NPR. POLARIMETRI,
232
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
REFRAKTOMETRI, SPEKTROMETRI, APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA; INSTRUMENTI I
APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE,
POVRŠINSKOG PRITISKA ILI
902710:APARATI ZA ANALIZU GASA ILI DIMA
34,942.15
1,781.25
90271010:Elektronski aparati za analizu gasa ili dima
34,833.79
1,781.25
108.36
0.00
902720: HROMATOGRAFI I INSTRUMENTI ZA ELEKTROFOREZU
10,000.00
0.00
90272000: Hromatografi i instrumenti za elektroforezu
10,000.00
0.00
0.00
0.00
902730:SPEKTROMETRI, SPEKTROFOTOMETRI I SPEKTOGRAFI KOJI KORISTE OPTIĈKU
RADIJACIJU KAO ŠTO JE UV, VIDLJIVO I INFRA CRVENO ZRAĈENJE
5,514.58
2,820.00
90273000:Spektrometri, spektrofotometri i spektografi koji koriste optiĉku radijaciju kao što je UV, vidljivo
i infra crveno zraĉenje
5,514.58
2,820.00
902740: MJERAĈI IZLOŢENOSTI
0.00
0.00
90274000: dodato za 2007.
0.00
0.00
902750: INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU KOJI KORISTE UV,
VIDLJIVO
ILI
INFRA
CRVENO
ZRAĈENJE
(NE
UKLJUĈUJUĆI
SPEKTROMETRE,
SPEKTROFOTOMETRE, SPEKTROGRAFE I APARATE ZA ANALIZU GASA ILI DIMA)
20,660.00
23,760.18
90275000:Instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu koji koriste UV, vidljivo ili infra crveno
zraĉenje (ne ukljuĉujući spektrometre, spektrofotometre, spektrografe i aparate za analizu gasa ili dima)
20,660.00
23,760.18
902780:INSTRUMENTI I APARATI ZA FIZIĈKU ILI HEMIJSKU ANALIZU, ILI ZA MJERENJE ILI
PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI, EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO, ILI
ZA MJERENJE ILI PROVJERU KOLIĈINE TOPLOTE, ZVUKA ILI SVJETLOSTI, NACIONALNI I
EVROPSKI STANDARD.
60,641.43
64,133.30
0.00
22,750.40
1,491.28
2,715.17
90278013:Elektronski aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina ili poluprovodnih materijala ili
LCD supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje poluprovodnih
obloga ili LCD
0.00
0.00
90278016: dodato 2005.
0.00
0.00
5,612.22
22,018.08
0.00
0.00
1,457.00
0.00
90278093:Aparati i oprema za vršenje mjerenja fiziĉkih osobina poluprovodnih materijala ili LCD
supstrata ili pratećih izolacionih ili provodnih slojeva u toku procesa proizvodnje poluprovodnih obloga ili
proizvodnje LCD
0.00
0.00
90278097:Neelektronski instrumenti i aparati za fiziĉku ili hemijsku analizu ili za mjerenje površinskig
pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote ili zvuka, nacionalni ili evropski standard.
52,080.93
16,649.65
0.00
0.00
42,086.97
9,815.33
90271090:Neelektronski aparati za analizu gasa ili dima
90272010: dodato za 2005.
90278005: Mjeraĉi izloţenosti
90278011:Elektronski pH mjeraĉi , rH mjeraĉi i drugi aparati za mjerenje provodljivosti
90278017:Elektronski instrumenti i aparati za fiziĉku i hemijsku analizu ili za mjerenje viskoznosti,
poroznosti, ekspanzije, površinskog pritiska i sliĉno, ili za mjerenje toplote, zvuka ili svjetlosti, nacionalni i
evropski standard
90278018: dodato za 2005.
90278091: Neelektronski viskozimetri, porozimetri i mjeraĉi ekspanzije
90278098: dodato za 2005.
902790:MIKROTOM; DJELOVI I OPREMA ZA INSTRUMENTE I APARATE ZA FIZIĈKU I HEMIJSKU
ANALIZU, INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE ILI PROVJERU VISKOZITETA, POROZNOSTI,
EKSPANZIJE, POVRŠINSKOG PRITISKA I SLIĈNO, INSTRUMENTI I APARATI ZA MJERENJE
233
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
90279010:Mikrotom
0.00
0.00
90279050: Djelovi i oprema za instrumente i aparate za fiziĉku ili hemijsku analizu, npr. polarimetri,
refraktometri, spektrometri; za instrumente i aparate za mjerenje i provjeru viskoziteta, poroznosti,
ekspanzije, površinskog pritiska ili
40,194.63
5,602.19
90279080: Djelovi i oprema za mikrotom ili aparate za analizu gasa ili dima, nacionalni i evropski
standard
1,892.34
4,213.14
9027I0:KOMPONENTE KOMPLETNIH INDUSTRIJSKIH BILJAKA IZ ODJELJKA 9027; ENERGIJA
(UKLJUĈUJUĆI PROIZVODNJU I DISTRIBICIJU PARE I TOPLE VODE)
0.00
0.00
9028: MJERAĈI ZA DISTRIBUCIJU ILI PROIZVODNJU GASA, TEĈNOSTI ILI ELEKTRIĈNE
ENERGIJE, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
730,406.86
724,329.77
902810:MJERAĈI ZA GAS I INSTRUMENTI ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
0.00
0.00
90281000: Mjeraĉi za gas, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
0.00
0.00
902820: MJERAĈI ZA TEĈNOST, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO BAŢDARENJE
2,517.10
37,734.63
90282000: Mjeraĉi za teĉnost, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
2,517.10
37,734.63
902830: MJERAĈI ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM ZA
JEDNOFAZNU PROMJENJLJIVU STRUJU, UKLJUĈUJUĆI INSTRUMENTE ZA NJIHOVO
BAŢDARENJE
726,116.67
685,983.34
90283011: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednofaznu naizmjeniĉnu
struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
0.00
7,535.98
90283019: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za višefaznu naizmjeniĉnu
struju, ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
711,481.00
453,869.76
90283090: Mjeraĉi za proizvodnju ili snabdijevanje elektriĉnom energijom za jednosmjernu struju,
ukljuĉujući instrumente za njihovo baţdarenje
14,635.67
224,577.60
902890: DJELOVI I OPREMA ZA PROIZVODNJU ILI SNABDIJEVANJE GASOM, TEĈNOŠĆU ILI
ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM, NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD.
1,773.09
611.80
0.00
0.00
1,773.09
611.80
9029: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA
BROJILA); MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI (NE UKLJUĈUJUĆI ONE SA OZNAKOM 9014 I 9015);
STROBOSKOPI
11,090.22
7,980.03
902910: BROJAĈI OBRTAJA, BROJAĈI U PROIZVODNJI, TAKSIMETRI, KILOMETAR SATOVI,
PEDOMETRI I SLIĈNO (NE UKLJUĈUJUĆI MJERAĈE ZA GAS I TEĈNOST I ELEKTRIĈNA BROJILA)
1,133.83
2,356.27
90291000: Brojaĉi obrtaja, brojaĉi u proizvodnji, taksimetri, kilometar satovi, pedometri i sliĉno (ne
ukljuĉujući mjeraĉe za gas i teĉnost i elektriĉna brojila)
1,133.83
2,356.27
0.00
0.00
902920: MJERAĈI BRZINE I TAHOMETRI, STROBOSKOPI
9,660.76
4,587.21
90292031:Mjeraĉ brzine za terenska vozila
9,353.76
868.30
307.00
3,718.91
90292039:dodato za 2005
0.00
0.00
90292090:Stroboskopi
0.00
0.00
295.63
1,036.55
90289010: Djelovi i oprema za elektriĉna brojila, nacionalni i evropski standard
90289090: Djelovi i oprema za mjeraĉe gasa ili teĉnosti, nacionalni i evropski standard
90291090:dodato za 2005
90292038: Mjeraĉi brzine i tahometri (ne ukljuĉujući terenska vozila)
902990: DJELOVI I OPREMA ZA BROJAĈE OBRTAJA, BROJAĈE U PROIZVODNJI, TAKSIMETRE,
KILOMETAR SATOVE, PEDOMETRE I SLIĈNO, MJERAĈI BRZINE, TAHOMETRI I STROBOSKOPI,
234
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
NACIONALNI I EVROPSKI STANDARD
90299000: Djelovi i oprema za brojaĉe obrtaja, brojaĉe u proizvodnji, taksimetre, kilometar sative,
pedometre i sliĉno, mjeraĉi brzine, tahometri i stroboskopi, nacionalni i evropski standard
295.63
1,036.55
90299010:dodato za 2006
0.00
0.00
90299090:dodato za 2005
0.00
0.00
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama, nema izvoza.
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama, nema podataka.
b) Broj preduzeća
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
e) Strani kapital i tehnologija
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama, nema podataka.
f)
Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
i)
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Zakon o metrologiji (Sl. list CG, br. 79/08), i na osnovu ovog Zakona donesena Uredba o
zakonskim mjernim jedinicama (Sl. list CG, br. 22/09).
235
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Propisi doneseni na osnovu prethodnog Zakona o metrologiji (Sl. list SCG, br. 44/05), a koji će se
primjenjivati do donošenja propisa na osnovu novog Zakona o metrologiji:
Pravilnik o naĉinu i uslovima ovjeravanja mjerila (Sl. list RCG, br. 2/07),
Pravilnik o naĉinu na koji se vrši ispitivanje tipa mjerila (Sl. list RCG, br. 2/07)
Uputstvo o vršenju metrološkog nadzora (Sl. list RCG, br. 2/07)
Naredba o vrstama mjerila za koje je obavezno ovjeravanje, odnosno odobrenje tipa mjerila
(Sl. list RCG, br. 3/07)
Naredba o vrstama i oblicima ţigova i drugih znakova koji se upotrebljavaju pri ovjeravanju
mjerila (Sl. list RCG, br. 3/07).
Ostali propisi donijeće se u skladu sa novim Zakonom o metrologiji, odnosno Nacionalnim
programom za integraciju Crne Gore u EU (NPI).
E. Podsticaji
a) Za investicije
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
b) Za izvoz
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
c) Ostali
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa,
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
naroĉito
finansijskog
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
b) Garancije
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama.
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
236
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zavod za metrologiju nema ovih podataka.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Ne postoji proizvodnja mjernih instrumenata po MID i NAWI direktivama. Zavod za metrologiju
nema ovih podataka.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Usvojen je Nacionalni program za integraciju Crne Gore u EU, u kojem su definsani propisi koji se
moraju usvojiti i koji moraju biti harmonizovani sa direktivama Evropske unije.
Dana 23. decembra 2008. godine u Sluţbenom listu CG objavljen je Zakon o metrologiji (Sl. list
CG, br. 79/08), koji je u svojim završnim i prelaznim odredbama definisao rok od dvije godine od
dana stupanja na snagu, za donošenje propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, koji će biti
harmonizovani sa zakonodavstvom Evropske unije iz oblasti metrologije, odnosno mjernih
instrumenata definisanih u MID i NAWI direktivama.
Dana 25. marta 2009. godine u Sluţbenom listu CG objavljena je Uredba o zakonskim mjernim
jedinicama (Sl. list CG, br. 22/09).
Sljedeći propisi su u postupku usvajanja:
Pravilnik o postupku i naĉinu ispitivanja i odobrenja tipa mjerila;
Pravilnik o naĉinu utvrĊivanja ispunjenosti metroloških zahtjeva i uslovima ovjeravanja
mjerila;
Uredba o zakonskim mjerilima za koje je obavezno ovjeravanje, odnosno odobrenje tipa
mjerila;
Naredba o rokovima redovnog ovjeravanja zakonskih mjerila;
Naredba o vrstama, oblicima i naĉinu postavljanja ţigova koji se upotrebljavaju pri
ovjeravanju mjerila kao i bliţem obliku i sadrţaju uvjerenja o ovjeravanju mjerila i uvjerenja
o odobrenju tipa mjerila.
b) Vremenski raspored
Na osnovu Zakona o metrologiji (Sl. list CG, br. 79/08) rok za donošenje podzakonskih akata, u
koje spadaju i propisi kojima će se transponovati MID i NAWI direktiva u nacionalno
zakonodavstvo, je dvije godine od dana stupanja na snagu Zakona. Zakon je objavljen u
Sluţenom listu CG dana 23. decembra 2008. godine, a stupio je na snagu osmog dana od dana
objavljivanja.
Prema Nacionalnom programu za integraciju Crne Gore u EU (NPI), rok za donošenje Pravilnika o
tehniĉkim i metrološkim zahtjevima koji se odnose na mjerila, kojim će se transponovati MID
direktiva, je kraj 2010. godine. Prema NPI, rok za implementaciju MID direktive u nacionalno
zakonodavstvo je kraj 2012. godine.
Prema Nacionalnom programu za integraciju Crne Gore u EU (NPI), rok za donošenje Pravilnika o
tehniĉkim zahtjevima i postupcima ocjene usaglašenosti za vage sa neautomatskim
funkcionisanjem, kojim će se transponovati NAWI direktiva, je kraj 2009. godine. Prema NPI, rok
za implementaciju NAWI direktive u nacionalno zakonodavstvo je kraj 2010. godine.
Izrada nacrta Pravilnika, kojima će se transponovati MID i NAWI direktiva u nacionalno
zakonodavstvo, je u toku i oĉekuje se da će biti zvaniĉno usvojeni u predviĊenim rokovima.
GraĊevinarstvo i graĊevinski proizvodi
237
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
98 Proizvodnja graĊevinskih proizvoda
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.hilj.kom/god
26.4 Proizvodnja opeke, crijepa i proizvoda za graĊevinarstvo
3 420
2006
2007
39.2
2008
69.1
-
Izvor: MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja ( po obimu i po vrijednosti ) preraĊeni/polugotovi proizvodi, od
ĉega cijevi
Sadašnja proizvodnja (u hiljadama komada)
Naziv
2006
Puna cigla
Šuplji blokovi
2007
2008
320
-
-
1 019
2 363
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
Naziv
2006
Puna cigla
Šuplji blokovi
2007
2008
26
-
-
942
2 185
Izvor:MONSTAT
Naziv
2006
2007
2008
Svjeţ beton /m3
-
925.000
-
Mašinski malter/tona
-
17.000
-
Ljepilo za keramiku/tona
-
150
-
Ljepilo za keramiku/tona
-
150
-
Ljepilo za stiropor/tona
-
520
-
Stiropor/m3 cca
-
25.000
-
Asfalt/tona cca
-
350.000
-
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020.godine
c) Potraţnja na domaćem trţištu, sadašnja i prognoza (za naredne tri godine)
Nema podataka / izvor: MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima
238
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
- ( proizvodnja – izvoz )
Nema podataka / MONSTAT ne raspolaţe traţenim podcima/
- ( proizvodnja + uvoz – izvoz )
Nema podataka / MONSTAT ne raspolaţe traţenim podcima
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti iz ostatka svijeta i EU
uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
20065
20076
361 640
2008
817 223
534 113
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2006
2007
3 219 525
2008
5 663 490
5 999 074
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2007
65
2008
99
94
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2007
980
2008
1 382
1 978
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
264 Proizvodnja opeke,crepa I proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2006
177 873 087
2007
291 135 384
2008
348 118 857
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2006
2007
34 216 607
91 283 444
2008
152 895 337
Izvor: MONSTAT
239
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2007
9 310
2008
17 730
23 711
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2007
3 119
2008
7 335
12 428
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene
gline
Slovenija,Njemaĉka, Italija, Srbija, Bosna i Hercegovina
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
Slovenija,Njemaĉka, Italija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Ĉeška Republika,
Austrija
Izvor: MONSTAT
1
1
Podaci obraĊeni po specijalnom relax sistemu
Podaci za 2007 i 2008.godini obraĊeni po specijalnom trgovinskom sistemu
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
2007
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
2007
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
0
2008
390
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2006
2007
0
2008
0
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
240
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2007
84 900
2008
2 225
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2007
24 940
2008
132 980
46 052
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
264 Proizvodnja opeke,crepa I proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2007
5
2008
1
0
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
2007
4
2008
14
18
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. god.
Naziv
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
Zemlja
Srbija, Albanija, Bosna I Hercegovina
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. god.
Naziv
266 Proizvodnja proizvoda od betona, cementa ili gipsa
Zemlja
Srbija, Albanija, SAD
Izvor: MONSTAT
c) Odnos izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Nema podataka / MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima/
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodatna vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za
industriju
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
b)
Broj preduzeća
Klasa/godina
264 Proizvodnja opeke,crepa i proizvoda za graĊevinarstvo, od peĉene gline
2006
2007
70
2008
84
91
Izvor: MONSTAT
Proizvodnja svjeţeg betona - 35 privrednih društava;
241
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Proizvodnja maltera, lijepka za keramiku i lijepka za stiropor - dva privredna društva;
Proizvodnja prajmera (za kontakt beton) - jedno privredno društvo;
Priozvodnja stiropora (ekspandirani polistiren) - jedno privredno društvo;
Priozvodnja asfalt betona – pet privrednih društava.
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine, koju radi GraĊevinski
fakultet iz Skoplja – podaci za 2007. godinu.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
d) Struktura preduzeća:
distribucija po veliĉini; proizvodnja – koncenrisanosti sektora (po prometu); godišnje
vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/ oprema; pogoni mašine
/oprema koji se aktivno koriste. - broj preduzeća po veliĉini
Struktura preduzeca po velicini- klasa radnici - / KD 26/
Klasa/godina
2006
2007
2008
Mikro
57
69
76
Mala
10
11
11
Srednja
3
4
4
Velika
-
-
Izvor: MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Nema podataka.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom
vlasništvu, ili privatnom?
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
g) Proizvodni i trţišni monopol
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
i)
Troškovi zarada i plate i troškovi materijala koji se upotrebljava u graĊevinarstvu
Pogledati odgovor 99C pod i)
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima za graĊevinske proizvode.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti proizvodnje graĊevinskih proizvoda, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 193 evropska
standarda. U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne
Gore planira usvajanje 219 evropskih standarda iz oblasti proizvodnje graĊevinskih proizvoda.
Pripadajući propisi su sadrţani u odgovoru 116D.
242
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
E. Podsticaji
Pogledati odgovor na pitanje 116E.
F. Pravila za strane investicije
a)Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog uĉestvovanja;
pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
b) Garancije
Pogledati odgovor na pitanje 116 F .
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne /necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Pogledati odgovor na pitanje 116G .
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za rekonstrukciju ili modernizaciju
Akcionim planom iz Nacrta Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine, predviĊeno je:
Naziv aktivnosti
Nosioci aktivnosti
Terminski okvir
Izgradnja cementara u Baru i Pljevljima
inostrana/domaća preduzeća
2010-2015
Izgradnja fabrike za pokrivni crijep
inostrana/domaća preduzeća
2010-2015
Obnavljanje i rekonstrukcija tehnoloških procesa u ciglanama
inostrana/domaća preduzeća
2010-2020
Izgradnja gipsare
inostrana/domaća preduzeća
2010-2015
Novi kapaciteti za gips-kartonske ploĉe
inostrana/domaća preduzeća
2010-2020
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Usvojen Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl.list CG, br.51/08). Ĉlanom 72
pomenutog Zakona definisano je da graĊevinski proizvodi moraju kod uobiĉajnog odrţavanja, u
ekonomski prihvatljivom vremenskom periodu, podnositi bez većih šteta sve uticaje normalne
upotrebe i uticaja okoline, tako da objekat u koji su ugraĊeni sve vrijeme svoje upotrebe ispunjava
sve zahtjeve u pogledu mehaniĉke otpornosti i stabilnosti, zaštite od poţara i eksplozija, higijenske
243
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
i zdravstvene zaštite, oĉuvanja okoline, sigurnosti upotrebe objekta, i zaštite od buke, uštede
energije i energetske efikasnosti i dr. . Ĉlanom 74 Zakona o ureĊenju prostora i izgradnji objekata
definisano je da se tehniĉkim propisima, standardima, tehniĉkim normativima i normama kvaliteta u
oblasti izgradnje objekata, u skladu sa naĉelima evropskog zakonodavstva, razraĊuju, odnosno
propisuju uslovi za: stabilnost i trajnost objekata, aseizmiĉko projektovanje i graĊenje objekata;
zaštitu zdravlja, zaštitu ţivotne sredine i prostora; zaštitu od prirodnih i tehniĉko-tehnoloških
nesreća; zaštitu od poţara, eksplozija i industrijskih incidenata, toplotnu zaštitu; racionalno
korišćenje energije i energetske efikasnosti; zaštitu od buke i vibracija. Tehniĉke propise iz stava 1
donosi ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleţno za poslove za koje se donosi tehniĉki propis.
Ovim odredbama definišu se bitni zahtjevi objekata i graĊevinskih proizvoda saglasno Direktivi
89/106/EEC.
b) Vremenski raspored
Do kraja 2009.godine planira se usvajanje Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020.
godine, kojom će se odrediti globalne smjernice daljeg razvoja sektora graĊevinarstva i industrije
graĊevinskih materijala.
Usvajanjem pomenutog Zakona i Strategije biće ispunjeni kratkoroĉni prioriteti usvojenog
Nacionalnog programa za intagracije Crne Gore u EU za period od 2008-2012 godine. Kao
srednjoroĉni prioriteti Nacionalnog programa za intagracije Crne Gore u EU za period od
2008-2012 godine definisano je:
Zakonodavstvo
Priprema i usvajanje nacionalnog Zakona o graĊevinskim proizvodima koji će biti usklaĊen sa EU
Direktivom za graĊevinske proizvode 89/106/EEC i 93/68/EEC, te donošenje seta podzakonskih
akata (pravilnika i drugih tehniĉkih propisa), kojima će ova oblast biti potpuno ureĊena, u skladu sa
direktivama novog pristupa u ovoj oblasti.
Institucije Srednjoroĉni prioriteti su:
Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje postupka
ocjenjivanja usklaĊenosti graĊevinskih proizvoda;
Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje kontrole
graĊevinskih proizvoda na trţištu;
Osnivanje i osposobljavanje akreditovanih laboratorija za vršenje ispitivanja u skladu sa EN
regulativom;
Usvajanje harmonizovanih evropskih standarda;
Edukacija proizvoĊaĉaa graĊevinskih proizvoda i svih uĉesnika u procesu izgradnje
objekata, sa novim pristupom u oblasti koje pokrivaju direktive 89/106/EEC.i I93/68/EEC.
U cilju povećanja sposobnosti za implementaciju budućih dokumenata i propisa, Ministarstvo za
ureĊenje prostora i zaštitu ţivotne sredi će kontinuirano raditi na jaĉanju administrativnih
kapaciteta. Planirane aktivnosti na realizaciji srednjoroĉnih prioriteta su izrada Nacionalna
strategije o harmonizaciji tehniĉke regulative u oblasti graĊevinarstva sa zakonodavstvom
EU .
(Izvor: Nacionalni program integracija Crne Gore u EU 2008-2012 i Zakon o ureĊenju prostora i
izgradnji objekata) .
99 IzvoĊenje graĊevinskih radova
Odgovor je dat od A-I.
244
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Nema podataka.
b) Trenutna proizvodnja ( po obimu i po vrijednosti )
13. – 2. VRIJEDNOST IZVEDENIHGRAĐEVINSKIH RADOVA hilj. EUR.
2004
UKUPNO
2005
2006
2007
2008
109602
130104
259880
285345
412352
ZGRADE-svega
75830
85218
19507
216904
268428
Stambene zgrade
61644
64222
85175
119553
183242
Stambene zgrade s jednim stanom
15449
15473
16797
29525
31963
Stambene zgrade s dva stana
19611
16022
21633
29611
37665
Stambene zgrade s tri i vise stanova
26527
32176
46716
59826
111442
57
551
29
591
2172
14186
20996
110732
97351
85186
Hoteli I slicne zgrade
3288
5822
82858
51028
26400
Poslovne zgrade
2640
2272
3447
6551
17180
Zgrade za trgovinu
1526
2014
2019
14993
15637
Zgrade za saobracaj I komunikaciju
1189
1472
2362
492
728
Industrijske zgrade I skladista
1321
1874
2186
1303
1833
Zgrade za kulturno-umjetnicku djelatnost
3079
6747
14862
20773
19383
Ostale nestambene zgrade
1143
795
2998
2211
4025
OSTALE GRADJEVINE- svega
33772
44886
63973
68441
143924
Saobracajna infrastruktura
25699
35621
49147
58866
116107
Autoputevi, putevi I ulice
15458
25739
38356
55612
93760
Mostovi, vijadukti I tuneli
9477
8281
7806
2655
11763
Zeleznicke pruge
-
147
434
50
8920
Aerodromske staze
-
569
593
17
-
764
885
1958
532
1664
CJEVOVODI, KOMUNIKACIONI I ELEKTRICNI
VODOVI
6770
8475
12978
8046
26723
Medjumjesni I (daljinski) cjevovodi
3086
3786
5106
3973
15052
Lokalni cjevovodi
3684
4689
7872
4073
11671
Stambene zgrade za stanovanje zajednica
NESTAMBENE ZGRADE
Luke, plovni kanali I brane
245
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
SLOZENE INDUSTRIJSKE GRADJEVINE
OSTALE NEPOMENUTE GRADJEVINE
Gradjevine za sport i rekreaciju
Ostale gradjevine
neklasifikonane
osim
zgrada
drugdje
99
345
94
-
17
1204
445
1754
1529
1077
434
30
608
1406
747
770
415
146
123
330
Izvor : MONSTAT
Vrijednost izvršenih radova na zgradama, hilj.€
2006
Ukupno
Na stambenim zgradama
Na nestambenim zgradama
2007
2008
195 907
216 904
268 428
85 175
119 553
183 242
110 732
97 351
85 186
Izvor:MONSTAT
Vrijednost izvršenih radova na ostalim gradjevinama, hilj.€
2006
2007
2008
ukupno
63 973
68 441
143 924
saobraćajna infrastruktura
49 147
58 866
116 107
cjevovodi, telekom. i energetski vodovi
12 978
8 046
26 723
sloţene industrijske graĊevine
94
0
17
ostale nepomenute graĊevine
1 754
1 529
1 077
Izvor:MONSTAT
Vrijednost utrosenog gradjevinskog i pogonskog materijala-hilj.€
2006
Vrijednost utrosenog gradjevinskog i pogonskog materijala-hilj.€
70 814
2007
2008
70 072
-
Izvor:MONSTAT
c) Potraţnja na domaćem trţištu, sadašnja i prognoza (za naredne tri godine)
S obzirom na statistiĉku prognozu do 2021. godine, broj stanovnika u Crnoj Gori povećaće se za
65.000. Ukoliko se zadrţi kao reper podatak od 2003. godine da na svaka 2,4 stanovnika dolazi po
jedna stambena jedinica, to pokazuje da ćemo krajem 2020. godine imati potrebe za novih 27.083
stambenih jedinica. Ukoliko se uzme da za 2,4 stanovnika odgovara dvoiposobni stan od 72 m2,
onda je potrebno izgraditi 1.949.976 m2. Podijeljeno u vremenskom razdoblju od 11 godina,
godišnja potrebna izgradnja svodila bi se na 177.264 m2, ili 2.462 stambene jedinice. Prema
prognozama stambene izgradnje, uzeto je da će od 2009 - 2014. godine porast cijene/m2 biti 7%
godišnje, dok od 2015 - 2020. godišnji porast cijene će biti 4%. Za polaznu cijenu proraĉuna uzeta
je poĉetna cijena u 2009. godini od 1000 €/m2. Koristeći ove pretpostavke, dolazi se do ukupne
potrebne investicije od 2,983 milijardi eura. Ukoliko se uzme u ubzir da već sada 27.000
domaćinstava nema riješeno stambeno pitanje, do kraja 2020. godime moguća potraţnja bi se
udvostruĉila na 5,966 milijardi eura.
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine, koju radi GraĊevinski
fakultet iz Skoplja
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
246
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
(proizvodnja – izvoz)
(proizvodnja + uvoz – izvoz)
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti iz ostatka svijeta i EU uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
c) Odnos izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodatna vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za
industriju
Tabela 7.5.
2004
Bruto domaći proizvod (000)
Bruto dodata vrijednost u graĊevinarstvu (000)
2005
2007
1 669 783
1 814 994
2 148 998
2 807 948
49 758
54 192
76 039
95700
3,0
3,0
3,5
3,4
14,3
8,9
40,3
25,8
54
73
204
198
Uĉešće graĊevinarstva u BDP %
Nominalna stopa rasta graĊevinarstva u BDP
2006
Vrijednost graĊevinskih radova u milionima /ovu kolonu brisati/
Izvor: MONSTAT
b) Broj preduzeća
2006
Broj preduzeca / KD 45/
2007
658
2008
903
949
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
2006
Broj zaposlenih radnika u Crnoj Gori u industriji
2007
2008
150800
156408
166221
Broj zaposlenih radnika u Crnoj Gori gradjevinarstvu
6 853
6 647
8 831
Procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
4,54%
4,25%
5,31%
Izvor:MONSTAT
d) Struktura preduzeća:
247
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
distribucija po veliĉini; proizvodnja – koncenrisanosti sektora (po prometu); godišnje
vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/ oprema; pogoni mašine
/oprema koji se aktivno koriste. - broj preduzeća po veliĉini
Struktura preduzeca po velicini – klasa – radnici
Klasa/godina
2006
2007
2008
Mikro
544
787
833
Mala
91
92
92
Srednja
21
22
22
2
2
2
Velika
Izvor:MONSTAT
Proizvodnja – koncenrisanosti sektora (po prometu);
Promet
2006
2007
230,405,349.74
2008
341,596,094.12
2009
507,125,497.64
153,835,571.21
Izvor: Poreska uprava Crne Gore
Godišnje vrijednosti investicija u 000 eura
Godina
2005
2006
2007
2008
Djelatnost investitora po KD
GraĊevinarstvo
9021
10020
20343
e) Strani kapital i tehnologija
Strane direktne investicije u milionima eura
Godina
2005
2006
384
2007
505
2008
678
685
Izvor: Agencija Crne Gore za promociju stranih investicija (MIPA)
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom
vlasništvu, ili privatnom?
Tabela 7.10
Kategorizacija
Sjedište
r.b.
Šifra
Skraćeni naziv društva
045210
Vlasništvo
prihodi
aktiva
zaposleni
S
V
S
1
CIJEVNA KOMERC
PODGORICA
PRIVATNO
2
ĈELEBIĆ
PODGORICA
3
TEHNO PUT
PODGORICA
045210
S
S
S
PRIVATNO
4
KROLING
DANILOVGRAD
045210
S
S
S
PRIVATNO
5
ZAVOD ZA IZGRADNJU
BARA
BAR
045210
M
S
S
VEĆINSKO PRIVATNO
6
CRNAGORA PUT
PODGORICA
045230
S
S
M
VEĆINSKO PRIVATNO
PRIVATNO
248
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
7
ZETAGRADNJA
PODGORICA
045210
S
S
M
PRIVATNO
8
MEHANIZACIJA
PROGRAMAT
NIKŠIĆ
045210
M
M
S
VEĆINSKO PRIVATNO
9
GRADNJA PROMET
DANILOVGRAD
045210
S
M
S
PRIVATNO
10
NOVI PRVOBORAC
HERCEG NOVI
045210
M
M
S
MJEŠOVITO, VEĆINSKO
PRIVATNO
I
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020 god koju radi GraĊevinski fakultet iz Skoplja
g) Proizvodni i trţišni monopol
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
MONSTAT ne raspolaţe podacima
Indeksi kretanja proizvodnje u graĊevinarstvu
2004
2005
2006
2007
Efekt. ĉasovi rada u hiljadama
4514
5345
8424
8280
Prosjeĉan broj radnika
2011
2343
3525
3522
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020 god koju radi GraĊevinski fakultet iz Skoplja
i)
Troškovi zarada i plate i troškovi materijala koji se upotrebljava u graĊevinarstvu
Prosjeĉne zarade u Crnoj Gori u sektoru gradjevinarstvo u EUR
2006
2007
2008
Zarada
304
430
519
Zarada bez poreza i doprinosa
216
295
353
Izvor: MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti izvoĊenja graĊevinskih radova, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 56 evropskih
standarda.
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 110 evropskih standarda iz oblasti izvoĊenja graĊevinskih radova.
Pripadajući propisi su sadrţani u odgovoru 116D.
E. Podsticaji
Drţava potstiĉe izgradnju regionalnog vodovoda za crnogorsko primorje.
Uvedena je posebna naknada na investicije za izgradnju objekata na teritoriji opština Crnogorskog
primorja. Naknadu u iznosu, 1% predraĉunske vrijednosti investicije utvrĊene na bazi trţišnih
cijena, plaća investitor za izgradnju objekata koje grade na teritoriji pojedine opštine, osim objekata
od javnog interesa. Naknada pripada 80% budţetu Crne Gore i 20% budţetu opštine, na ĉijoj
teritoriji se realizuje investicija. Naknada koja pripada budţetu Crne Gore koristi se kao namjenski
prihod za izgradnju regionalnog sistema vodosnabdijevanja posredstvom Javnog preduzeća i ista
249
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
se prenosi Javnom preduzeću. Naknada koja pripada budţetu opštine moţe se koristiti samo za
finansiranje projekata iz oblasti komunalnih djelatnosti (vodosnabdijevanje, upravljanje otpadom
voda i upravljanje otpadom).
U mjerama ekonomske politike za 2009. godinu predviĊene su neke mjere podrške i olakšice s
ciljem da se ohrabre investitori i poveća njihova likvidnost. To se odnosi na smanjenje opterećenja
na zaradu, prijevremenu otplatu unutrašnjeg duga, ukidanje naknade za korišćenje graĊevinskog
zemljišta, smanjenje cijena elektriĉne energije za malu i srednju privredu, nastavljanje
subvencioniranja najugroţenijih kategorija stanovništva, kao i povećanje produktivne kapitalne
potrošnje (jaĉanje investicija u infrastrukturu) .
TakoĊe pogledati odgovor na pitanje 116E .
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatriciji dobiti
Vidjeti odgovor na pitanje 116F.
b) Garancije
U Crnoj Gori ne postoje propisi niti pravila koja preferiraju domaće investitore u odnosu na strane.
Detaljnije u odgovoru na pitanje 116F.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne /necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Pogledati odgovor na pitanje 116G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Javni sektor
Investicije u Crnoj Gori u narednom periodu, naroĉito kratkoroĉno i srednjoroĉno, a i dugoroĉno,
biće usmjerene u oblasti energetike, zaštite ţivotne sredine, vodosnabdijevanja i tretmana otpada i
otpadnih voda, transportne infrastrukture, izgradnje turistiĉkih kompleksa, kao i izgradnje stanova.
U oblasti energetike planiraju se investicije za izgradnju nove energetske infrastrukture, kao i za
revitalizaciju i modernizaciju postojeće. To se odnosi na izgradnju hidroelektrana, termoelektrana,
malih hidroelektrana, vjetroelektrana, investicije za korišćenje energije sunca i ostalih obnovljih
energija. TakoĊe, velike investicije se oĉekuju u oblasti transporta i komunikacija. U ovoj privrednoj
oblasti, investicije će biti usmjerene na razvoj saobraćajne infrastrukture, naroĉito izgradnje auto i
savremenih puteva, modernizovanje i razvoj ţeljezniĉke infrastrukture, pomorstva, vazdušnog
prevoza i drugo. Ostvarivanje politike ravnomjernijeg regionalnog razvoja obuhvata više projekata
za izgradnju kapitalne infrastrukture, vodosnabdijevanja i otpadnih voda, snabdijevanja elektriĉnom
energijom, mreţa obrazovnih i zdrastvenih institucija, razvoj privrede itd.Strategije razvoja
graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine, koju radi GraĊevinski fakultet iz Skoplja.
Tabela 8.4 Potrebna ulaganja do 2020. godine po sektorima
NAZIV
milioni EUR
250
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Sektor ENERGETIKA
UKUPNA ULAGANJA
1.963
Sektor STANOVANJE
UKUPNA ULAGANJA
2.983-5.966
Sektor TURIZAM
UKUPNA ULAGANJA
5.120
Sektor ZAŠTITA ŢIVOTNE SREDINE (vodosnadbijevanje, preĉišćavanje otpadnih voda I odlaganje ĉvrstog otpada)
UKUPNA ULAGANJA
591
Sektor TRANSPORTNA INFRASTRUKTURA
UKUPNA ULAGANJA
3.246
UKUPNA ULAGANJA
13.903-16.886
Izvor :Direkcija javnih radova
Planirane kapitalne investicije, koje se implementiraju preko kapitalnog budţeta i za koje je
zaduţena Direkcija javnih radova su 76.422.835,93 eura za 56 projekata. Od toga je za izgradnju
Regionalnog vodovoda predviĊeno 22.543.641,00 eura.
Investicije u stanovanju
S obzirom na statistiĉku prognozu do 2021. godine, broj stanovnika u Crnoj Gori povećaće se za
65.000. Ukoliko se zadrţi kao reper podatak od 2003. godine da na svaka 2,4 stanovnika dolazi po
jedna stambena jedinica, to pokazuje da ćemo krajem 2020. godine imati potrebe za novih 27.083
stambenih jedinica. Ukoliko se uzme da za 2,4 stanovnika odgovara dvoiposobni stan od 72 m2,
onda je potrebno izgraditi 1.949.976 m2. Podijeljeno u vremenskom razdoblju od 11 godina,
godišnja potrebna izgradnja svodila bi se na 177.264 m2, ili 2.462 stambene jedinice. Prema
prognozama stambene izgradnje, uzeto je da će od 2009 - 2014. godine porast cijene/m2 biti 7%
godišnje, dok od 2015 - 2020. godišnji porast cijene će biti 4%. Za polaznu cijenu proraĉuna uzeta
je poĉetna cijena u 2009. godini od 1000.- €/m2. Koristeći ove pretpostavke, dolazi se do ukupne
potrebne investicije od 2,983 milijardi eura. Ukoliko se uzme u ubzir da već sada 27.000
domaćinstava nema riješeno stambeno pitanje, do kraja 2020. godime moguća potraţnja bi se
udvostruĉila na 5,966 milijardi eura.
Godina
Godišnja izgradnja
stambenih jedinica
Godišnji porast cijena
na osnovici od 1000
EUR/m2 za period
2009-2014 je 7%
Godišnji porast cijena
na osnovici od 1000
EUR/m2 za period
2015-2020 je 4%
Godišnja površina
stambene izgradnje
(72m2/stan)
2009
2462
177.264.000 mil.EUR
177.264 m2
2010
2462
189.672.488 mil.EUR
177.264 m2
2011
2462
202.949.553 mil.EUR
177.264 m2
2012
2462
217.156.022 mil.EUR
177.264 m2
2013
2462
232.256.944 mil.EUR
177.264 m2
2014
2462
248.621.930 mil.EUR
177.264 m2
2015
2462
258.566.807 mil.EUR
177.264 m2
2016
2462
268.909.479 mil.EUR
177.264 m2
251
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2017
2462
279.665.858 mil.EUR
177.264 m2
2018
2462
290.852.493 mil.EUR
177.264 m2
2019
2462
302.486.592 mil.EUR
177.264 m2
2020
2462
314.586.056 mil.EUR
177.264 m2
Ukupno
2.983.088.182 mil.EUR
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020 god koju radi GraĊevinski fakultet iz Skoplja
Vlada Crne Gore je 2005. godine donijela Strateški master plan za upravljanje otpadom na
republiĉkom nivou (Master Plan), kojim je predviĊeno da se do 2014. godine u oblast upravljanja
otpadom u Crnoj Gori investira oko 120 miliona € i to u izgradnju sedam regionalnih sanitarnih
deponija za potrebe svih 21 opštine, sanaciju postojećih odlagališta, za nabavku opreme i
sredstava za bolju tehniĉku opremljenost javnih komunalnih preduzeća, za rješavanje pitanja
odlaganja opasnog otpada.
Planirane investicije u putnoj i ţeljezniĉkoj infrastrukturi
Projekti i dinamika investiranja u period 2006-2015.
Naziv projekta
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
1
Rekonstrukcija ţeljezniĉke pruge
Bar-Beograd
6
9
9
9
33
2
Rekonstrukcija ţeljezniĉke pruge
Podgorica-Nikšić
5
21
21
10
57
3
Rekonstrukcija ţeljezniĉke pruge
Podgorica-Skadar
1.5
1.5
3
4
Izradnja
terminala
za
kombinovani
transport
na
ţeljezniĉkim stanicama Bar I
Bijelo Polje
5
Izgradnja
I
rekonstrukcija
infrastrukturnih objekata u Luci
Bar
6
Završetak
Baru
7
Revitalizacija Luke Virpazar
8
Revitalizacija pomorske privrede
9
Izgradnja
autoputa
10
Izgradnja autoputa
Mateševo
11
Izgradnja mini
Podgorice
12
Rekonstrukcija puta PrimorjePodgorica-Granica sa Srbijom
13
Izgradnja
Polja
14
Rekonstrukcija I rehabilitacija
puta
NIkšić
granica
sa
BIH(Šćepan Polje)
izgradnje
Marine
1.6
1.6
3.2
4.7
u
18
0.5
1
0.5
1.2
obilaznice
zaobilaznice
oko
5
5
5
34.7
2.9
18
36
60
70
70
70
70
75
60
10
15
25
17
7.5
7.5
32
4
4
4
12
10
10
10
60
425
46
oko
B
5
1.2
70
9
5
1.5
Jadransko-Jonskog
Podgorica-
5
10
235
10
10
10
10
13
93
252
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
15
Izgradnja puta Risan-Ţabjlak
16
Izgradnja
Veruša
17
Izgradnja zaobilaznice Roţaje
18
Izgradnja I rekonstrukcija puta
Herceg Novi-Trebinje odnosno
Meljine-Petijevići
19
Izgadnja mosta preko Veriga
20
Rekonstrukcija
magistrale
21
Rekonstrukcija I modernizacija
puta Podgorica-Nikšić-Trebinje
22
Izgradnja zaobilaznice Golubovci
23
Poboljšanje veze izmeĊu Šavnika
I Ţabljaka sa magistralnim
putevima
24
Stavljanje u funkciju aerodroma
Berane
puta
4
11
25
10
0
0
8
9
9
9
7
7
Gusinje-Plav-
4
5
Jadranske
10
67
159
11.2
73.2
35
14
5
10
5
Ukupno
12
14
17
35
35
87
10
14
15
59
6
6
6
18
5
10
3.5
5.5
9
5
8.5
8.5
22
189
161
230
150
103
96.2
85
93
1334
Planirani dugoroĉni projekti I preliminarna procjena potrebnih investicija
Procijenjene potrebne
investicije (milioni eura)
PLANIRANI PROJEKAT
Procijenjeno vrijeme
Izgradnja i rekonstrukcija Luke Bar
34.7
6-8 godina
Izgradnja Jadransko-Jonske magistrale – autoput preko Crne Gore
660
5-6 godina
2000
5-6 godina
Izgradnja autoputa Bar – Boljare (granica sa Srbijom) sa obilaznicom kod
Podgorice
Izvor: Ministarski sastanak u Sofiji, Bugarska maj 2007. godine, prezentacija Ministra dr Andrija Lompar
Strane investicije:
Strane direktne investicije su u prvoj polovini 2009.godine iznosile 301 milion eura. Najavljene
investicije i oĉekivana privatizacija EPCG, koji su prognozirani za drugu polovinu 2009.godine,
procjenjuju se na iznos od 410 miliona eura (Izvor: Agencija Crne Gore za promociju stranih
investicija)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za rekonstrukciju ili modernizaciju
Odrţavanje i rekonstrukcija drţavnih puteva
DINAMIKA IZVRŠENJA / mil € /
Redni
UKUPNO
VRSTA RADOVA
broj
1
2
1.
Redovno odrţavanje i zaštita drţavnih puteva
2.
Investiciono odrţavanje drţavnih
dokumentacije i izvoĊenje radova)
puteva
(izrada
projektne
2008
2009
2010
2011
/mil €/
3
4
5
6
8
10,00
10,00
10,00
10,00
40,00
2,70
2,70
2,70
2,70
10,80
253
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
3.
Rekonstrukcija drţavnih puteva (izrada projektne dokumentacije i
izvoĊenje radova)
UKUPNO u periodu 2008.-2011.god.
2,00
2,00
2,00
2,00
14,70
.14,70
14,70
14,70
8,00
58,80
Izvor: Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija
Napomena: Radovi će se finansirati iz Budţeta Crne Gore.
Proces restrukturiranja željeznice Crne Gore sprovodi se u skladu sa Strategijom restrukturiranja
koja je odobrena od strane Vlade septembra mjeseca 2007. godine. Kao rezultat dosadašnjeg
procesa restrukturiranja formirane su tri željezničke kompanije sa većinskim državnim vlasništvom i
to:
Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD – Podgorica (Upravljaĉ infrastrukture) sa 72,35 %
drţavnog vlasništva,
Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD – Podgorica (operater za prevoz putnika) , sa 85,45 %
drţavnog vlasništva, i
Akcionarsko društvo “MONTECARGO” – Podgorica (operater za prevoz tereta) , sa takoĊe
85,45 % drţavnog vlasništva.
Shodno Strategiji restrukturiranja i Planu privatizacije, država će zadržati većinsko vlasništvo u
kompaniji koja je Upravljač infrastrukture, a u potpunosti privatizovati kompanije koje se bave
prevozom putnika i tereta. S tim u vezi u junu 2009. godine došlo je do izdvajanja kompanije
„MONTECARGO“ iz kompanije Željeznički prevoz Crne Gore AD, čime su formirana dva nezavisna
akcionarska društva, od kojih se jedno bavi prevozom putnika a drugo prevozom tereta
Sredinom marta 2009. godine Vlada Crne Gore formirala je Tendersku komisiju, čime su zvanično
otpočele aktivnosti vezane za pripremu tenderske dokumentacije za privatizaciju pojedinih djelova
željezničkog sistema. Tenderska komisija je u skladu sa svoijim nadležnostima izabrala i
privatizacionog savjetnik za buduću privatizacionu transakciju. Plan je da se do kraja godine objavi
tender za privatizaciju teretnog saobraćaja tj. kompanije ”MONTECARGO” dok će kompanija koja
se bavi prevozom putnika i održavanjem voznih sredstava u proces privatizacije krenuti nakon
finansijske stabilizacije i definisanja nivoa naknada od starne države za obavljanje prevoza putnika
kao prevoza od javnog interesa. S tim u vezi završena je Studije opravdanosti nabavke potrebnog
broja elektro-motornih garnitura za željeznički lokalni saobraćaj u avgustu 2009. godine. Studija
predviđa nabavku 10 novih elekto-motornih garnitura u naredne četiri godine i njihovo uključivanje
u sistem prevoza putnika u lokalnom saobraćaju.
Vlada Crne Gore je Zakonom o Budžetu za 2009. godinu (Sl. list CG, br. 82/08), po prvi put
opredjelila finansijska sredstva, u vidu subvencije, kao direktnu podršku kompaniji Željeznički
Prevoz za organizovanje lokalnog putničkog saobraćaja.
Crna Gora i Bosna i Hercegovina potpisali su marta 2008. godine Memorandum o zajedniĉkim
aktivnostima na izradi projektno studijske dokumentacije, za povezivanje Crne Gore i Bosne i
Hercegovine, ţeljezniĉkom prugom Nikšić - Ĉapljina. S tim u vezi zapoĉete su aktivnosti na
realizaciji aktivnosti predviĊenih pomenutim Memorandumom, tako da je u toku izrada Studije
izvodljivosti za izgradnju pomenute pruge od strane izabrane konsultanske kuće, ĉiju izradu
finansira Evropska komisija kroz CARDS program. Završetak studije oĉekuje se poĉetkom 2011.
godine dok bi izgradnja mogla otpoĉeti 2012. godine, i trajala bi od ĉetiri do pet godina.
Memorandumom o razumijevanju izmeĊu Ministarstva saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija
Crne Gore, Ministarstva za ekonomski razvoj Republike Italije i Ministarstva za infrastrukturu
Republike Srbije, koji je potpisan 16. jula 2009. godine, predviĊena je izrada Studije o tehniĉkoekonomskoj izvodljivosti rekonstrukcije ţeljezniĉke pruge Beograd – Bar. Zadatak ove studije je
definisanje radovi, potrebna sredstva i aktivnosti koje treba sprovesti u cilju unapreĊenja
bezbednosti i kvaliteta saobraćaja na pruzi Bar – Beograd. Sredstva za finansiranje studije
obezbjedili su Ministarstvo ekonomskog razvoja Republike Italije u vrijednosti od 1.000.000 eura, i
Vlade Crne Gore i Republike Srbije u ukupnom iznosu od 400.000 eura.
254
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Kompanija Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore je u proteklom periodu remontovala i modernizovala 10
putniĉkih vagona koje su u saobraćaj ukljuĉena tokom jula i avgusta 2009. Vrednost izvedenih
radova iznosi 3,5 mil. eura. TakoĊe, plan je da kompanija Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD kao
ĉlan organizacije EUROFIMA na narednoj Skupštini akcionara te organizacije aplicira za kredit u
iznosu od 15 mil. eura u cilju nabavke 5 novih elektro-motornih garnitura.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju, Crna Gora je preuzela i obavezu
usklaĊivanja crnogorskog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice, a prije svega postupne i
dosljedno primjene uporedivog zakonodavstva. Prema ĉlanu 72 SSP, ugovorne strane potvrĊuju
vaţnost usklaĊivanja postojećeg zakonodavstva u Crnoj Gori sa zakonodavstvom Zajednice, kao i
njegovog efikasnog sprovoĊenja. Crna Gora se opredijelila za postepeno usklaĊivanje svojih
postojećih zakona i budućeg zakonodavstva s pravnim propisima Zajednice, ukljuĉujući i
adekvatno sprovoĊenje postojećeg i budućeg zakonodavstva. Sporazumom je predviĊeno da
usklaĊivanje poĉinje danom potpisivanja, a Crna Gora, u dogovoru sa Evropskom komisijom, treba
da saĉini posebni program za sprovoĊenje SSP, što je, takoĊe, precizirano ĉlanom 72. U ţelji da
se Crna Gora, a prvenstveno drţavna uprava, blagovremeno poĉne pripremati za nove izazove,
zadatke i obaveze, aktivnosti za koncipiranje programa u Vladi Crne Gore inicirane su znatno prije
potpisivanja Sporazuma. Naime, na sjednici odrţanoj 21. juna 2007. godine, Vlada je odluĉila da
pripremi Nacionalni program za integraciju Crne Gore u EU (NPI), za period od 2008-2012. godine,
a na osnovu Informacije o aktivnostima na izradi Nacionalnog programa za integraciju. Sastavni
dio te Informacije bili su struktura dokumenta i plan aktivnosti za njegovu izradu. Pored toga što
predstavlja plan implementacije SSP, Nacionalni program za integraciju istovremeno obuhvata i
nacionalni plan za usvajanje evropskog prava, odnosno Acquis Communaitaire. Usvojen Zakon o
ureĊenju prostora i izgradnji objekata (“Sl.list Crne Gore” br.51/08).
Ĉlanom 72 pomenutog Zakona definisano je da graĊevinski proizvodi moraju kod uobiĉajnog
odrţavanja, u ekonomski prihvatljivom vremenskom periodu, podnositi bez većih šteta sve uticaje
normalne upotrebe i uticaja okoline, tako da objekat u koji su ugraĊeni sve vrijeme svoje upotrebe
ispunjava sve zahtjeve u pogledu mehaniĉke otpornosti i stabilnosti, zaštite od poţara i eksplozija,
higijenske i zdravstvene zaštite, oĉuvanja okoline, sigurnosti upotrebe objekta, i zaštite od buke,
uštede energije i energetske efikasnosti i dr.
Ĉlanom 74 Zakona o ureĊenju prostora i izgradnji objekata definisano je da se tehniĉkim
propisima, standardima, tehniĉkim normativima i normama kvaliteta u oblasti izgradnje objekata, u
skladu sa naĉelima evropskog zakonodavstva, razraĊuju, odnosno propisuju uslovi za: stabilnost i
trajnost objekata, aseizmiĉko projektovanje i graĊenje objekata; zaštitu zdravlja, zaštitu ţivotne
sredine i prostora; zaštitu od prirodnih i tehniĉko-tehnoloških nesreća; zaštitu od poţara, eksplozija
i industrijskih incidenata, toplotnu zaštitu; racionalno korišćenje energije i energetske efikasnosti;
zaštitu od buke i vibracija.
Tehniĉke propise iz stava 1 donosi Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleţno za poslove za koje
se donosi tehniĉki propis.
Ovim odredbama definišu se bitni zahtjevi objekata i graĊevinskih proizvoda saglasno Direktivi
89/106/EEC.
b) Vremenski raspored
U IV kvatralu 2009.godine biće donijeta Strategija razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020.
godine, kojom će se odrediti globalne smjernice daljeg razvoja sektora graĊevinarstva i industrije
graĊevinskih materijala.
Usvajanjem pomenutog Zakona i Strategije biće ispunjeni kratkoroĉni prioriteti usvojenog
Nacionalnog programa za intagracije Crne Gore u EU za period od 2008-2012 godine. Kao
255
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
srednjoroĉni prioriteti Nacionalnog programa za intagracije Crne Gore u EU za period od
2008-2012 godine definisano je:
Zakonodavstvo
Priprema i usvajanje nacionalnog Zakona o graĊevinskim proizvodima koji će biti usklaĊen sa EU
Direktivom za graĊevinske proizvode 89/106/EEC i 93/68/EEC, te donošenje seta podzakonskih
akata (pravilnika i drugih tehniĉkih propisa), kojima će ova oblast biti potpuno ureĊena, u skladu sa
direktivama novog pristupa u ovoj oblasti.
Institucije Srednjoroĉni prioriteti su:
- Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje postupka ocjenjivanja
usklaĊenosti graĊevinskih proizvoda;
- Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje kontrole graĊevinskih
proizvoda na trţištu;
- Osnivanje i osposobljavanje akreditovanih laboratorija za vršenje ispitivanja u skladu sa EN
regulativom;
- Usvajanje harmonizovanih evropskih standarda;
- Edukacija proizvoĊaĉaa graĊevinskih proizvoda i svih uĉesnika u procesu izgradnje objekata, sa
novim pristupom u oblasti koje pokrivaju direktive 89/106/EEC.i I93/68/EEC.
U cilju povećanja sposobnosti za implementaciju budućih dokumenata i propisa, Ministarstvo za
ureĊenje prostora i zaštitu ţivotne sredi će kontinuirano raditi na jaĉanju administrativnih
kapaciteta.
Planirane aktivnosti na realizaciji srednjoroĉnih prioriteta su izrada » Nacionalna strategija o
harmonizaciji tehniĉke regulative u oblasti graĊevinarstva sa zakonodavstvom EU«.
(Izvor: Nacionalni program integracija Crne Gore u EU 2008-2012 i Zakon o ureĊenju
prostora i izgradnji objekata)
100 Izgradnja stambenih i poslovnih objekata
Odgovor je dat od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorištenosti
Nema podataka.
b) Trenutna proizvodnja ( po obimu i po vrijednosti )
Pogledati odgovor 99A pod b).
c) Potraţnja na domaćem trţištu, sadašnja i prognoza (za naredne tri godine)
S obzirom na statistiĉku prognozu do 2021. godine, broj stanovnika u Crnoj Gori povećaće se za
65.000. Ukoliko se zadrţi kao reper podatak od 2003. godine da na svaka 2,4 stanovnika dolazi po
jedna stambena jedinica, to pokazuje da ćemo krajem 2020. godine imati potrebe za novih 27.083
stambenih jedinica. Ukoliko se uzme da za 2,4 stanovnika odgovara dvoiposobni stan od 72 m2,
onda je potrebno izgraditi 1.949.976 m2. Podijeljeno u vremenskom razdoblju od 11 godina,
godišnja potrebna izgradnja svodila bi se na 177.264 m2, ili 2.462 stambene jedinice. Prema
prognozama stambene izgradnje, uzeto je da će od 2009 - 2014. godine porast cijene/m2 biti 7%
godišnje, dok od 2015 - 2020. godišnji porast cijene će biti 4%. Za polaznu cijenu proraĉuna uzeta
je poĉetna cijena u 2009. godini od 1000.- €/m2. Koristeći ove pretpostavke, dolazi se do ukupne
256
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
potrebne investicije od 2,983 milijardi eura. Ukoliko se uzme u ubzir da već sada 27.000
domaćinstava nema riješeno stambeno pitanje, do kraja 2020. godine moguća potraţnja bi se
udvostruĉila na 5,966 milijardi eura.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
Nema podataka.
B. Trgovina
MONSTAT ne raspolaţe traţenim podacima.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodatna vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za
industriju
Pogledati odgovor 99C.
b) Broj preduzeća
Pogledati odgovor 99C.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Pogledati odgovor 99C.
d) Struktura preduzeća
Distribucija po veliĉini; proizvodnja – koncenrisanosti sektora (po prometu); godišnje vrijednosti
investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/ oprema; pogoni mašine /oprema koji se
aktivno koriste.
Pogledati odgovor 99C.
e) Strani kapital i tehnologija
Nema izdvojenih podataka
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultata (physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili privatnom?
Šifra
Skraćeni naziv društva
045210
S
aktiva
Sjedište
r.b.
V
zaposleni
Kategorizacija
prihodi
Tabela 7.10
S
Vlasništvo
1.
CIJEVNA KOMERC
PODGORICA
PRIVATNO
2.
ĈELEBIĆ
PODGORICA
3.
KROLING
DANILOVGRAD
045210
S
S
S
PRIVATNO
4.
ZAVOD ZA IZGRADNJU BARA
BAR
045210
M
S
S
VEĆINSKO PRIVATNO
5.
ZETAGRADNJA
PODGORICA
045210
S
S
M
PRIVATNO
6.
GRADNJA PROMET
DANILOVGRAD
045210
S
M
S
PRIVATNO
7.
NOVI PRVOBORAC
HERCEG NOVI
045210
M
M
S
MJEŠOVITO, VEĆINSKO PRIVATNO
PRIVATNO
257
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: Nacrt Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. god. koju radi GraĊevinski fakultet iz Skoplja
f) Proizvodni i trţišni monopol
Ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Pogledati odgovor 99C.
g) Troškovi zarada i plate i troškovi materijala koji se upotrebljava u graĊevinarstvu
Pogledati odgovor 99C.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti izgradnje stambenih i poslovnih objekata, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 0
evropskih standarda. U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za
standardizaciju Crne Gore planira usvajanje 60 evropskih standarda iz oblasti konstrukcijskih
eurokodova.
Detaljnije pogledati odgovor 116D.
E. Podsticaji
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine - Sektor za stanovanje, pokrenuo je
nekoliko znaĉajnih projekata koji imaju za cilj riješavanje stambenih pitanja graĊana, a ujedno i
predstavljaju podsticaj investicija u oblasti izgradnje stambenih objekata. Radi se o projektima koji
se realizuju u saradnji sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope, a to su:
Projekat rješavanja stambenih pitanja graĊana i ublaţavanja efekata ekonomske krize na
sektor graĊevinarstva, vrijednom 50 miliona eura, ĉiju realizaciju oĉekujemo sredinom iduće
godine;
Projekat izgradnje stanova za socijalno stanovanje u vrijednosti od 10 miliona ĉiju
realizaciju oĉekujemo poĉetkom iduće godine.
F. Pravila za strane investicije
a)
Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
ulagaĉa,
naroĉito
finansijskog
Pogledati odgovor na pitanje 116F.
b) Garancije
U Crnoj Gori ne postoje propisi niti pravila koja preferiraju domaće investitore u odnosu na strane.
Pogledati odgovor na pitanje 116F.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne /necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Pogledati odgovor na pitanje 116G.
258
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Investicije u Crnoj Gori u narednom periodu, naroĉito kratkoroĉno i srednjoroĉno, a i dugoroĉno,
biće usmjerene, izmeĊu ostalog, i u izgradnju stanova. Potrebna ulaganja do 2020.godine u sektor
stanovanja, procjenjuju se na 2,9 do 5,9 miliona eura.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Predlog zakona o stanovanju i odrţavanju stambenih zgrada usaglašen je sa Poveljom o osnovnim
pravima u Evropskoj uniji i sa Evropskom socijalnom poveljom. Oĉekujemo da će i Predlog zakona
o privatno-javnom partnerstvu biti usaglašen sa zakonodavstvom Evropske Unije.
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine - Sektor za stanovanje priprema:
Predlog zakona o stanovanju i odrţavanju stambenih zgrada i
Predlog zakona o privatno-javnom partnerstvu i stambenim zadrugama, koji će u
znaĉajnoj mjeri svojim novim zakonskim rješenjima doprinijeti investicionim podsticajima u
oblasti izgradnje stambenih objekata.
Predlog zakona o stanovanju i odrţavanju stambenih zgrada, uvodi pojam socijalnog stanovanja,
kao i obavezu drţavi i jedinicama lokalne samouprave da doprinose rješavanju stambenih pitanja
graĊana. Usvajanje prijedloga ovog zakona oĉekuje se tokom oktobra 2009. godine.
Predlog zakona o privatno-javnom partnerstvu i stambenim zadrugama će regulisati oblast privatno
javnog partnerstva u oblasti stambene izgradnje uvesti će nova zakonska rješenja koja će
doprinijeti da ova oblast bude obuhvaćena na jedan novi naĉin, u skladu sa trenutnim zakonskim
rješenjima u Evropskoj Uniji, kako bi se stvorili uslovi za razvoj ovih vrsta kooperacije. Mišljenja
smo da će primjena ovog zakona u znatnoj mjeri uticati na povećanje investicija u oblasti izgradnje
stambenih objekata (domaćih i stranih investicija), a oĉekujemo i stvaranje rentalnog fonda u
oblasti stanovanja, što u krajnjoj liniji ima za posledicu izgradnju većeg broja objekata za
stanovanje.
Industrije transportne opreme
101 Automobilski proizvodi:
A. Proizvodnja i potrošnja
Crna Gora nema sopstvenu proizvodnju vozila:
a) Putniĉki automobili
b) Laka komercijalna vozila (do 5 t bruto teţine vozila)
259
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Autobusi
d) Kamioni
e) Motocikli sa pogonom na dva ili tri toĉka
f) Prikolice i polu prikolice
h) poljoprivredni ili šumarski traktori – na toĉkovima ili gusjenicama
i) prikolice i zamjenljiva prikljuĉna vozila za poljoprivredne ili šumarske traktore,
j) sistemi, komponenete i zasebne tehniĉke jedinice za poljuprivredne ili šumarske traktore.
U dijelu automobilskih proizvoda, stavka g) djelovi i komponente, u Crnoj Gori se proizvode klizni
leţajevi i ĉaure za motore.
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Od proizvodnih kapaciteta za proizvodnju automobilskih proizvoda, aktivna je fabrika za
proizvodnju djelova i komponenti (klizni leţajevi i ĉaure za motore).
Stepen iskorišćenosti njenih kapaciteta je 100% (Izvor: Daido Metal Kotor AD).
b) Trenutna proizvodnja (po obimu i po vrijednosti)
Trenutna proizvodnja djelova i komponenti (klizni leţajevi i ĉaure za motore) je 1.100.000
jedinica/mjesec, a vrijednost se kreće od 280.000,00 do 350.000,00 Eura/mjesec. (Izvor: Daido
Metal Kotor AD).
Proizvodnja ostalih automobilskih proizvoda je 0 komada, tj. po vrijednosti 0,00 Eura.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sledeće tri godine)
Dosadašnja potraţnja za automobilskim proizvodima je data kroz statistiĉke podatke prikazane u
tekstu koji slijedi (B. Tgovina; a. uvoz). Za potraţnju automobilskih proizvoda u Crnoj Gori, nije
raĊena dugoroĉna prognoza.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
U skladu sa prikazanim stanjem o proizvodnji i stanjem uvoza i izvoza (dato u tekstu koji slijedi)
automobilskih proizvoda, za prikaz odnosa: (proizvodnja-izvoz)/(proivodnja+uvoz-izvoz), nema
relevantnih podataka.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU,
uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Uvoz iz ostatka svijeta i iz EU (ukupan broj)
01.01. 31.12.2008.
Nova motorna vozila
Korišćena motorna vozila
putniĉko
6.066
1.950
autobus
110
16
teretno
1.017
275
putniĉko
6.922
3.177
autobus
9
12
829
345
2.911
702
580
190
18.444
6.667
teretno
motocikl
prikolice i poluprikolice
ukupno:
01.01. 20.10.2009.
260
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: Uprava Carina Crne Gore
Uvoz iz ostatka svijeta i iz EU (po vrijednosti, Eura)
01.01. 31.12.2008.
01.01. 20.10.2009.
putniĉko
90.210.369,59
27.177.178,84
autobus
6.153.193,53
858.643,15
teretno
32.903.636,70
6.859.769,28
putniĉko
38.354.186,82
13.161.488,75
autobus
328.567,35
239.391.50
8.432.508,87
2.008.846.97
motocikl
4.629.923,44
1.226.591.90
prikolice i poluprikolice
4.910.155,80
851.154,64
185.922.542,10
52.383.065.03
Nova motorna vozila
Korišćena motorna vozila
teretno
ukupno (1):
Izvor: Uprava Carina Crne Gore
Uvoz iz ostatka svijeta i iz EU (neto masa, kg)
01.01. 31.12.2008.
dijelovi i komponente (po tarifnim oznakama od 8706 00 do 8708 99)
01.01. 20.10.2009.
1.430.381,68
774.348,48
Izvor: Uprava Carina Crne Gore
Uvoz iz ostatka svijeta i iz EU (po vrijednosti, Eura)
01.01. 31.12.2008.
01.01. 20.10.2009.
dijelovi i komponente (po tarifnim oznakama od 8706 00 do 8708 99)
10.270.105,82
5.858.160,23
ukupno (2):
10.270.105,82
5.858.160,23
Izvor: Uprava Carina Crne Gore
Ukupan uvoz automobilskih proizvoda iz ostatka svijeta i iz EU (po vrijednosti, Eura)
ukupno:
01.01. 31.12.2008.
01.01. 20.10.2009.
ukupno (1) + ukupno (2)
ukupno (1) + ukupno (2)
196.192.647.,90
58.241.225,26
Najvaţnije zemlje porijekla: Njemaĉka, Francuska, Italija, Republika Ĉeška, Španija, Švedska i
Velika Britanija.
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Izvoz djelova i komponenti (klizni leţajevi i ĉaure za motore) je 1.100.000 jedinica/mjesec, tj. po
vrijednosti od 280.000,00 do 350.000,00 Eura/mjesec. Izvoz u zemlje Evropske unije je u
vrijednosti od 240.000,00 do 300.000,00 Eura/mjesec, a na podruĉje CEFTA (Srbija, BiH,
Hrvatska) po vrijednosti od 40.000,00 do 60.000,00 Eura/mjesec. (Izvor: Daido Metal Kotor AD).
Izuzimajući tranzit robe, izvoz ostalih automobilskih proizvoda je 0 komada, tj. po vrijednosti 0,00
Eura/mjesec.
261
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
C. Strukturne karakteristike
Crna Gora nema razvijenu automobilsku industriju. Samo jedno preduzeće se bavi proizvodnjom
automobilskih proizvoda tj. djelova i komponenti (leţaja i ĉaura za motore), i zapošljava 119
radnika. Vlasniĉku strukturu u ovoj firmi ĉini strani vlasnik, Daido Metal Japan Ltd sa 98.85 %, a
ostatak je u vlasništvu domaćih akcionara (Izvor: Daido Metal Kotor AD).
U Crnoj Gori ne postoje proizvodni i trţišni monopoli.
Za ostale pokazatelje nema relevantnih podataka.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti automobilski proizvodi, na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno 15 evropskih
standarda, od kojih je:
a) putniĉki automobili - 0 standarda
b) laka komercijalna vozila (do 5 t bruto teţine vozila) - 0 standarda
c) obiĉni i putniĉki autobusi - 0 standarda
d) kamioni- 0 standarda
e) Motocikli i motorni tricikli - 1 standard
f) prikolice i poluprikolice - 0 standarda
g) djelovi i komponente - 0 standarda
h) poljoprivredni ili šumarski traktori – na toĉkovima ili gusjenicama- 14 standarda
i) prikolice i zamjenjiva prikljuĉna vozila za poljoprivredne ili šumarske traktore – 0 standarda
j) sistemi, komponente i zasebne tehniĉke jedinice za poljoprivredne ili šumarske traktore - 0
standarda
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje preko 50 evropskih standarda iz oblasti saobraćaja.
a) putniĉki automobili
b) laka komercijalna vozila (do 5 t bruto teţine vozila)
c) obiĉni i putniĉki autobusi
d) kamioni
e) Motocikli i motorni tricikli
f) prikolice i poluprikolice
g) djelovi i komponente
h) poljoprivredni ili šumarski traktori – na toĉkovima ili gusjenicama
i) prikolice i zamjenjiva prikljuĉna vozila za poljoprivredne ili šumarske traktore
j) sistemi, komponente i zasebne tehniĉke jedinice za poljoprivredne ili šumarske traktore
1) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju glavnih farova motornih vozila koji
emituju asimetriĉno oboreno svetlo i/ili veliko svetloi koji su opremljeni sijalicama kategorije
R2 (prema ECE R.1) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.
2/69)
2) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju elektriĉnih lampi sa ţarenjem za
svetla za put koja emituju jedan asimetriĉni oboreni svetlosni snop i jedan svetlosni snop za
put, ili jedan ili drugi od tih svetlosnih snopova (prema ECE R.2) (Sl. list SFRJ - dodatak:
MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
3) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju refleksno reflektujućih ureĊaja za
motorna vozila i njihove prikolice (prema ECE R.3) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni
ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
262
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
4) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju ureĊaja za osvetljavanje zadnje
registarske tablice motornih vozila (izuzimajući motocikle) i njihovih prikolica (prema ECE
R.4) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
5) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju zaptivenih farova ("Sealed beam") za
motorna vozila, koji emituju asimetriĉni oboreni evropski svetlosni snop za put ili jedan veliki
svetlosni snop za put, ili oba svetlosna snopa (prema ECE R.5) (Sl. list SFRJ - dodatak:
MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
6) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju pokazivaĉa pravca za motorna vozila
i njihove prikolice (prema ECE R.6) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni ugovori i drugi
sporazumi, br. 2/69)
7) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju prednjih svetala za oznaĉavanje
vozila, zadnjih svetala za oznaĉavanje vozila i stop svetla motornih vozila (izuzimajući
motocikle) i njihovih prikolica (prema ECE R.7) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni
ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
8) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju glavnih farova motornih vozila koji
emituju asimetriĉno oboreno svetlo ili veliko svetlo ili oba i koji su opremljeni halogenim
sijalicama (sijalice H1, H2 ili H3) (prema ECE R.8) (Sl. list SFRJ - dodatak: MeĊunarodni
ugovori i drugi sporazumi, br. 2/69)
9) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju vozila sa tri toĉka pogledu buke
(prema ECE R.9) (Sl. list SFRJ, br. 16/72 – MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi)
10) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju vozila u pogledu spreĉavanja radiosmetnji (prema ECE R.10) (Sl. list SFRJ, br. 16/72 – MeĊunarodni ugovori i drugi
sporazumi)
11) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju sigurnosnih pojaseva za odrasla lica
koja se nalaze u motornim vozilima (prema ECE R.16) (Sl. list SFRJ, br. 47/74 –
MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi)
12) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju vozila u pogledu ĉvrstoće sedišta i
njihovog priĉvršćivanja, kao i u pogledu karakteristika naslona za gavu, koji mogu biti
ugraĊeni na ta sedišta (prema ECE R.17) (Sl. list SFRJ, br. 47/74 – MeĊu¬narodni ugovori i
drugi sporazumi)
13) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju svetla za maglu motornih vozila
(prema ECE R.19) (Sl. list SFRJ, br. 14/75 – MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi)
14) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju velikih svetla za motorna vozila koja
daju asimetriĉni svetlosni snop za ukrštanje i/ili svetlosni snop za put, a opremljena su
halogenim sijalicama (sijalice H4) kao i na homologaciju samih sijalica (prema ECE R.20)
(Sl. list SFRJ, br. 14/75 – MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi)
15) Jednoobrazni propisi koji se odnose na homologaciju vozila opremljenih oto ili dizel
motorima u pogledu emisije gasovitih zagaĊivaĉa iz motora - metod merenja snage oto
motora - metod merenja potrošnje goriva (prema ECE R.15) (Sl. list SFRJ, br. 57/75 –
MeĊunarodni ugovori i drugi sporazumi)
16) Naredba o deklarisanju rezervnih delova za motorna vozila (Sl. list SFRJ, br. 10/82)
17) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije pneumatika za
putniĉka vozila i njihove prikolice (prema ECE R.30) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 43/83)
18) Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje i opremu za pogon motornih vozila na teĉni
naftni gas (Sl. list SFRJ, br. 7/84)
19) Naredba o odreĊivanju proizvoda automobilske industrije koji se mogu stavljati u promet
samo ako su snabdeveni garantnim listom i tehniĉkim uputstvom i o najmanjem trajanju
garantnog roka i roka obezbeĊenog servisranja za te proizvode (Sl. list SFRJ, br. 9/81 i
62/84)
20) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
prikljuĉaka za sigurnosne pojaseve u putniĉkim automobilima (prema ECE R.14) (na
osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 4/85)
21) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije sijalica sa
uţarenim vlaknom za motorna vozila i njihove prikolice (prema ECE R.37) (na osnovu
Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 4/85)
263
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
22) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije pneumatika za
privredna vozila i njihove prikolice (prema ECE R.54) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 11/85)
23) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motornih
sigurnosnih stakala i materijala za njihovu ugradnju za motorna vozila i njihove prikolice
(prema ECE R.43) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 68/85)
24) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije farova za
motocikle, i vozila koja se tretiraju kao takva (prema ECE R.57) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 68/85)
25) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motocikla u
pogledu ugradnje svetlosnih i svetlosno-signalnih ureĊaja (prema ECE R.53) (na osnovu
Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 68/85)
26) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motocikala sa
oto-motorima u pogledu emisije gasovotih zagaĊivaĉa iz motora (prema ECE R.40) (na
osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 60/86)
27) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motocikala u
pogledu buke (prema ECE R.41) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji ... "Sl. list
SFRJ, br. 60/86)
28) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije zvuĉnih ureĊaja
za upozorenje, kao i motornih vozila u pogledu zvuĉnih signala (prema ECE R.28) (na
osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 60/86)
29) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije bicikala sa otomotorima u pogledu emisije gasovitih zagaĊivaĉa iz motora (prema ECE R.47) (na osnovu
Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 60/86)
30) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije prednjih
pozicionih svetala, zadnjih pozicionih svetala, stop-svetala, pokazivaĉa pravca i svetla
zadnje registarske tablice za bicikle sa motorom, motocikle i vozila koja se tretiraju kao
takva (prema ECE R.50) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br.
67/86)
31) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije farova za bicikle
sa motorom i vozila koja se tretiraju kao takva (prema ECE R.56) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 67/86)
32) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije: I dizel motora u
pogledu vidljivih gasovitih zagaĊivaĉa; II
motornih
vozila
u
pogledu
ugradnje
homologovanog motora; III motornih vozila opremljenih sa dizel motorima u pogledu
vidljivih gasovitih zagaĊivaĉa; IV jednoobrazni propisi za merenje snage dizel motora
(prema ECE R.24) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 11/85,
1/87).
33) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
brzinomera i njegove ugradnje u vozilo (prema ECE R.39) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 11/85, 1/87)
34) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motornih vozila
sa najmanje ĉetiri toĉka u pogledu buke (prema ECE R.51) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 48/84, 1/87)
35) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
ugradnje svetlosnih i svetlosno-signalnih ureĊaja (prema ECE R.48) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 68/85, 1/87, 46/87)
36) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije bicikala sa
motorom, u pogledu buke (prema ECE R.63) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 73/87)
37) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije: I zadnjih zaštitnih
ureĊaja (ZZU); II vozila u odnosu na ugradnju zadnjih zaštitnih ureĊaja (ZZU) koji imaju
homologaciju tipa; III vozila u odnosu na zaštitu sa zadnje strane (ZZ) (prema ECE R.58)
(na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 85/87).
38) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije zaštitnih kaciga
za vozaĉe bicikala sa motorom i motocikala i putnike na tim vozilima (prema ECE R.22) (na
osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 18/88)
264
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
39) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motornih vozila u
pogledu zaštite od neovlašćene upotrebe (prema ECE R.18) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 11/85, 1/87, 23/88)
40) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije bicikala sa
motorom i motocikala u pogledu koĉenja (prema ECE R.78) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 17/89)
41) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motornih vozila u
pogledu koĉenja (prema ECE R.13) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list
SFRJ, br. 54/85, 26/89)
42) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije mehaniĉkih
ureĊaja za spajanje vuĉnih i prikljuĉnih vozila (prema ECE R.55) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 63/89)
43) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije tabli za
oznaĉavanje teških i dugih vozila, koje se postavljaju na zadnju stranu vozila (prema ECE
R.70) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 24/90)
44) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije tabli za
oznaĉavanje sporih vozila (po konstrukciji) i njihovih prikolica, koje se postavljaju na zadnju
stranu vozila i njihovih prikolica (prema ECE R.69) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 24/90)
45) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
brava i ureĊaja za priĉvršćivanje vrata (prema ECE R.11) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 59/90)
46) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije svetala za voţnju
unazad za motorna vozila i njihove prikolice (prema ECE R.23) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 59/90)
47) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije naslona za glavu
na sedištima motornih vozila (prema ECE R.25) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 59/90)
48) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
rasporeda noćnih komandi (prema ECE R.35) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 59/90)
49) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije zadnjih svetala za
maglu za motorna vozila i njihove prikolice (prema ECE R.38) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 59/90)
50) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
njihove unutrašnje opreme (prema ECE R.21) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 70/90)
51) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije vozila u pogledu
njihovih spoljašnjih ispusta (prema ECE R.26) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 70/90)
52) Pravilnik o obaveznom atestiranju obloga za koĉnice motornih i prikljuĉnih vozila i o
uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih
proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 76/90)
53) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motora sa
unutrašnjim sagorevanjem koji sluţe za pogon motornih vozila kategorije M i N u smislu
merenja neto snage (prema ECE R.85) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji ...
Sl. list SFRJ, br. 12/92)
54) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije motornih vozila u
odnosu na merenje maksimalne brzine (prema ECE R.68) (na osnovu Naredbe o
obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 17/92)
55) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homo¬logacije motornih vozila
opremljenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u odnosu na merenje potrošnje goriva
(prema ECE R.84) (na osnovu Naredbe o obaveznoj homologaciji . Sl. list SFRJ, br. 24/92)
56) Naredba o vozilima koja moraju za meĊunarodni drumski prevoz robe biti snabdevena
potvrdom o ispunjavanju tehniĉkih uslova u pogledu buke i emisija zagaĊivaĉa (Sl. list SRJ,
br. 27/92)
265
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
57) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije zamenljivih
sistema za smanjenje buke (prema ECE R.59) (na osnovu Naredbe o obaveznoj
homologaciji . Sl. list SRJ, br. 43/92)
58) Jednoobrazni propisi za ispitivanje i sprovoĊenje obavezne homologacije teretnih vozila,
prikolica i poluprikolica u odnosu na boĉnu zaštitu (prema ECE R.73) (na osnovu Naredbe
o obaveznoj homologaciji . Sl. list SRJ, br. 43/92)
59) Jednoobrazni tehniĉki uslovi o ispitivanju i sprovoĊenju homologacije farova za motorna
vozila koja emituju asimetriĉan snop velikog svetla ili snop oborenog svetla ili oba,
opremljeni sijalicama sa uţarenim vlaknom(prema ECE R.112) (na osnovu Naredbe o
homologaciji . Sl. list SRJ, br. 46/02)
60) Jednoobrazni tehniĉki uslovi o ispitivanju i sprovoĊenju homologacije vozila namenjenih za
prevoz opasnih materija u odnosu na njihove specifiĉne konstrukcione karakteristike
(prema ECE R.105) (na osnovu Naredbe o homologaciji . Sl. list SRJ, br. 48/02)
61) Jednoobrazni tehniĉki uslovi o ispitivanju i sprovoĊenju homologacije vozila u odnosu na
emisije zagaĊivaĉa iz motora od goriva koje zahteva motor (prema ECE R.83) (na osnovu
Naredbe o homologaciji . Sl. list SRJ, br. 61/02)
62) Jednoobrazni tehniĉki uslovi o ispitivanju i sprovoĊenju homologacije dizel motora i motora
na prirodni gas(PG) kao i oto motora na teĉni naftni gas(TNG) i vozila opremljenih dizel
motorima na PG i oto motorima na TNG, u pogledu emisije zagaĊivaĉa od motora (prema
ECE R.49) (na osnovu Naredbe o Homologaciji. Sl. list SRJ, br. 60/02, 64/02)
E. Podsticaji
Ne postoje posebni podsticaji za razvoj automobilskog sektora u Crnoj Gori.
F. Pravila za strane investicije
Nadleţne drţavne institucije podstiĉu domaće i strane investitore na ulaganje u razvoj i proizvodnju
automobilskih proizvoda u Crnoj Gori, uz pruţanje svih olakšica i garancija.
G. Trgovinski sistem
Odgovor dat u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
U skladu sa globalnim kretanjem razvoja automobilske industrije i izraţenim potrebama za
automobilske proizvode (javnog sektora, privatnog sektora i stranih investicija) u Crnoj Gori,
predviĊaju se investicije u razvoj i proizvodnju automobilskih proizvoda.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Iz oblasti automobilskih proizvoda Crna Gora je usvojila ukupno 15 Evropskih standarda. U skladu
sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore planira
usvajanje 50 Evropskih standarda. (Izvor: Institut za standardizaciju Crne Gore).
266
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
102 Ţeljezniĉka i druga vuĉena transportna vozila
Pogledati odgovore A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Crna Gora ne posjeduje istalisane kapacitete za proizvodnju ţeljezniĉkih i drugih vuĉenih
transportnih vozila.
Popravka ţeljezniĉkih vozila
2006
st.iskorišć.
Popravka ţeljezniĉkih vozila vuĉnih (proizvod inostrani
Francuska, Austrija, Slovenija, Srbija, Italija)
22
45
22
48
21
52
Popravka ţeljezniĉkih vozila vuĉenih (proizvod
inostrani Francuska, Austrija, Slovenija, Srbija, Italija)
16
35
16
38
22
40
205
42
220
44
265
46
Ostala mehanizacija i oprema
st.iskorišć.
2007
st.iskorišć.
2008
Izvor: Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD -Podgorica
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Crna Gora ne posjeduje kapacitete za proizvodnju ţeljezniĉkih i drugih vuĉenih transportnih vozila.
Popravka – odrţavanje ţeljezniĉkih vozila
2006
2007
2008
Popravka-odrţavanje ţeljezniĉkih vozila vuĉnih
22
22
21
Popravka-odrţavanje ţeljezniĉkih vozila vuĉenih
16
16
22
Izvor: Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD -Podgorica
Napomena: Trenutna proizvodnja se odnosi na odrţavanje ţeljezniĉke infrastrukture, tako da traţene podatke ne moţemo vrijednosno
iskazati.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sledeće tri godine)
Trenutni prevozni kapaciteti u putniĉkom i teretnom ţeljezniĉkom saobraćaju zadovoljavaju
postojeći obim prevoza. Prema Studiji opravdanosti nabavke potrebnog broja elektromotornih
garnitura za ţeljezniĉki lokalni saobraćaj, kompanija Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD – Podgorica
planira da u naredne tri godine investira u nabavku 10 elekto-motornih putniĉkih garnitura.
Nabavka opreme (Koliĉina, kom)
2010
Nabavka opreme većinom iz EU (Francuska, Austrija)
2011
2
2012
2
2
Izvor: Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD - Podgorica
Nabavka opreme ( vrijednosno, u 000 €)
2010
Nabavka opreme(nove) većinom iz EU (Francuska, Austrija, Njemaĉka)
2011
2.500
2012
2.000
1.250
267
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD – Podgorica
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
Sve nacionalne potrebe pokrivaju se uvozom.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
20067
Naziv
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema9
20078
275 910
2008
1 172 134
414 973
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2007
2 604
2008
2 793
3 065
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2007
1 985 541
2008
1 581 343
2 193 874
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2007
2008
969
896
613
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
Zemlja
Italija, Ĉeska republika, Ukraina
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2006
2007
2 735
2008
6 670
10 904
Izvor: MONSTAT
7
8
9
Podaci obraĊeni po specijalnom relax sistemu
Podaci za 2007 i 2008.godini obraĊeni po specijalnom trgovinskom sistemu
Kombinovana Nomenklatura, poglavlje 86
268
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2008
2
3
550
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2007
47 490
2008
57 640
70 923
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
2007
12
2008
362
69
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Vuĉna i vuĉena vozila i oprema
Zemlja
Srbija, Ĉeska Republika, Hrvatska
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Traţeni odnosi se ne mogu uspostaviti s obzirom da u Crnoj Gori ne postoji proizvodnja
ţeljezniĉkih vozila i opreme.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Uĉešće Bruto dodate vrijednosti aktivnosti “Saobraćaj, skladištenje i veze” u BDP-u
2006
Saobraćaj,skladištenje i veze
2007
9.7%
2008
10.1%
Izvor:MONSTAT
b) Broj preduzeća
Ţeljezniĉki prevoz
Broj preduzeća u ţeljezniĉkom saobraćaju:
Ţeljezniĉki prevoz
2006
2007
2008
Broj preduzeća
1
2
710
Privatna
-
1
6
Drzavna
1
1
1
10
Ukupan broj preduzeća iz Administartivnog registra, od kojih su Zeljeznica Crne Gore AD – Podgorica, Željeznička
infrastruktura Crne Gore AD – Podgorica, Željeznički prevoz Crne Gore AD – Podgorice aktivna
269
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih u ţeljeţnoĉkom saobraćaju
Broj zaposlenih u kopnenom saobraćaju I cjevovodni transport u koji spada I ţeljezniĉki transport.
2006
2007
Godišnji prosjek broja zaposlenih
5 225
2008
5 225
6 609
Izvor:MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
2006
Veliĉina
preduzeća
mikro
Ţeljezniĉka
preduzeća
po veliĉini
mala
-
-
2007
srednja
velika
-
mikro
1
mala
-
1
2008
srednja
velika
-
mikro
1
mala
2
srednja
1
velika
3
1
Izvor:MONSTAT
e) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Kopneni saobracaj,cjevovodni transport
Troškovi zarada I plata I troskovi materijala koji se upotrebljava u industriji u kopnenom saobraćaju I cjevovodni transport u
koji spada I ţeljezniĉki transport.
2006
Zarada (eura)
2007
333
2008
405
511
Izvor:MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti ţeljezniĉka i druga vuĉena transportna vozila, na nacionalnom nivou je usvojeno ukupno
2 evropska standarda. U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za
standardizaciju Crne Gore planira usvajanje 135 evropskih standarda iz oblasti ţeljeznice.
Dio pitanja vezan za oblast ţivotne sredine detaljno je obraĊeno Poglavlju 20 u odgovoru na
pitanje 116D.
Dio pitanja koji se odnosi na ekološke i standarde/tehniĉke specifikacije za vozni park ţeljeznice
detaljnije je obraĊen u Poglavlju 14 – Saobraćajna politika u okviru odgovora na 27 i 28 pitanje.
E. Podsticaji
a) Za investicije
Posebni podsticaji za investicije ne postoje.
b) Za izvoz
270
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Posebni podsticaji za izvoz ne postoje.
c) Ostali
Prema Zakonu o slobodnim zonama (Sl. list RCG, br. 42/04 i Sl. list CG, br. 11/07. 76/08) sistem
slobodnih zona u Crnoj Gori utemeljen je sa ciljem privlaĉenja stranih investicija, putem carinskih i
poreskih podsticaja, kao i korišćenjem lokalnih privrednih resursa.
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
Investiranje stranih fiziĉkih i pravnih lica regulisano je Zakonom o stranom ulaganju (Sl. list RCG,
br. 52/00 i 36/07), kao i drugim zakonima koji ne prepoznaju razliku izmeĊu domaćih i stranih
investitora. Prije svega to su Zakon o privrednim društvima (Sl. list RCG, br. 06/02 i 17/07), Zakon
o hartijama od vrijednosti (Sl. list RCG, br. 59/00 i 28/06), Zakon o bankama (Sl. list CG, br. 17/08)
itd. . Polazeći od ĉinjenice da je Crna Gora mali ekonomski sistem i imajući u vidu znaĉaj stranih
direktnih investicija, opredjeljenje Vlade Crne Gore bilo je da u pravima izjednaĉi domaće i strane
investitore. Otuda strani investitori u Crnoj Gori imaju nacionalni tretman. Shodno ĉlanu 6. Zakona
o stranim ulaganjima “strani ulagač na teritoriji Crne Gore može osnovati privredno društvo i ulagati
u privredno društvo na način i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna
društva, odnosno ulagati sredstva u privredna društva, ako ovim Zakonom nije drugačije rečeno.”
Ograniĉenja se odnose na proizvodnju i promet oruţja i vojne opreme, gdje strano lice moţe imati
najviše 49% vlasništva.
b) Garancije
Strani investitori nemaju drugaĉiji tretman u pogledu bilo kakvih olakšica ili garancija u odnosu na
domaće investitore, kako u pogledu onih koji su ureĊeni regulativom, tako i u pogledu onih koji se
donose u pojedinim specifiĉnim sluĉajevima na osnovu odluka Vlade i koje mogu biti privremenog
karaktera. Ove olakšice odnose se na: zapošljavanje novih lica, investiranje u manje razvijena
podruĉja Crne Gore, uvoz itd. Sve olakšice koje se odobravaju na transparentan naĉin se stavljaju
na uvid investitorima (kroz objavljivanje zakona i odluka u Sluţbenom listu Crne Gore). TakoĊe,
strani investitor se ne oporezuje drugaĉije od domaćeg investitora. U oblasti saobraćaja i
infrastrukture, stranim licima dozvoljenja je mogućnost korišćenja BOT i drugih sliĉnih aranţmana,
a u skladu sa postojećom regulativom koja ne pravi razliku izmeĊu domaćih i stranih lica i u skladu
sa uslovima tendera koje objavljuju resorna ministarstva ili opštine. Crna Gora jedna je od rijetkih
zemalja koja ne postavlja ograniĉenja stranim fiziĉkim i pravnim licima u pogledu repatrijacije
ostvarenog profita, dividende ili kamate, pa su strani investitori potpuno slobodni u pogledu
odluĉivanja o tome da li ţele i u kom procentu da reinvestiraju profit, dividendu ili kamatu.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
U Crnoj Gori ne postoje nikakve netarifne/necarinske mjere na uvoz i izvoz.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
271
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Informacije o predviĊenim investicijama u oblasti ţeljezniĉkog saobraćaja dostavljene su Evropskoj
komisiji na drugom sastanku Potkomiteta i UnapreĊenog stalnog dijaloga za oblast transporta,
ţivotne sredine i regionalne politike (17-18. februar 2009, Podgorica).
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Proces restrukturiranja ţeljeznice Crne Gore sprovodi se u skladu sa Strategijom restrukturiranja
koja je odobrena od strane Vlade septembra mjeseca 2007. godine. Kao rezultat dosadašnjeg
procesa restrukturiranja formirane su tri ţeljezniĉke kompanije sa većinskim drţavnim vlasništvom i
to:
Ţeljezniĉka infrastruktura Crne Gore AD – Podgorica (Upravljaĉ infrastrukture), sa 72,35 %
drţavnog vlasništva,
Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD – Podgorica (operater za prevoz putnika), sa 85,45 %
drţavnog vlasništva, i
Akcionarsko društvo “MONTECARGO” – Podgorica (operater za prevoz tereta), sa takoĊe
85,45 % drţavnog vlasništva.
Shodno Strategiji restrukturiranja i Planu privatizacije, drţava će zadrţati većinsko vlasništvo u
kompaniji koja je Upravljaĉ infrastrukture, a u potpunosti privatizovati kompanije koje se bave
prevozom putnika i tereta. S tim u vezi u junu 2009. godine došlo je do izdvajanja kompanije
„MONTECARGO“ iz kompanije Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD, ĉime su formirana dva nezavisna
akcionarska društva, od kojih se jedno bavi prevozom putnika a drugo prevozom tereta. Sredinom
marta 2009. godine Vlada Crne Gore formirala je Tendersku komisiju, ĉime su zvaniĉno otpoĉele
aktivnosti vezane za pripremu tenderske dokumentacije za privatizaciju pojedinih djelova
ţeljezniĉkog sistema. Tenderska komisija je u skladu sa svoijim nadleţnostima izabrala i
privatizacionog savjetnika za buduću privatizacionu transakciju. Plan je da se do kraja godine
objavi tender za privatizaciju teretnog saobraćaja tj. kompanije ”MONTECARGO” dok će
kompanija koja se bavi prevozom putnika i odrţavanjem voznih sredstava u proces privatizacije
krenuti nakon finansijske stabilizacije i definisanja nivoa naknada od starne drţave za obavljanje
prevoza putnika kao prevoza od javnog interesa. S tim u vezi završena je Studije opravdanosti
nabavke potrebnog broja elektro-motornih garnitura za željeznički lokalni saobraćaj u avgustu
2009. godine. Studija predviĊa nabavku 10 novih elekto-motornih garnitura u naredne ĉetiri godine
i njihovo ukljuĉivanje u sistem prevoza putnika u lokalnom saobraćaju.
Vlada Crne Gore je Zakonom o Budţetu za 2009. godinu (Sl. list CG, br. 82/08), po prvi put
opredjelila finansijska sredstva, u vidu subvencije, kao direktnu podršku kompaniji Ţeljezniĉki
Prevoz za organizovanje lokalnog putniĉkog saobraćaja.
Crna Gora i Bosna i Hercegovina potpisali su marta 2008. godine Memorandum o zajedniĉkim
aktivnostima na izradi projektno studijske dokumentacije, za povezivanje Crne Gore i Bosne i
Hercegovine, ţeljezniĉkom prugom Nikšić - Ĉapljina. S tim u vezi zapoĉete su aktivnosti na
realizaciji aktivnosti predviĊenih pomenutim Memorandumom, tako da je u toku izrada Studije
izvodljivosti za izgradnju pomenute pruge od strane izabrane konsultanske kuće, ĉiju izradu
finansira Evropska komisija kroz CARDS program. Završetak studije oĉekuje se poĉetkom 2011.
godine dok bi izgradnja mogla otpoĉeti 2012. godine, i trajala bi od ĉetiri do pet godina.
Memorandumom o razumijevanju izmeĊu Ministarstva saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija
Crne Gore, Ministarstva za ekonomski razvoj Republike Italije i Ministarstva za infrastrukturu
Republike Srbije, koji je potpisan 16. jula 2009. godine, predviĊena je izrada Studije o tehniĉkoekonomskoj izvodljivosti rekonstrukcije ţeljezniĉke pruge Beograd – Bar. Zadatak ove studije je
definisanje radova, potrebnih sredstva i aktivnosti koje treba sprovesti u cilju unapreĊenja
bezbednosti i kvaliteta saobraćaja na pruzi Bar – Beograd. Sredstva za finansiranje studije
obezbjedili su Ministarstvo ekonomskog razvoja Republike Italije u vrijednosti od 1.000.000 eura, i
Vlade Crne Gore i Republike Srbije u ukupnom iznosu od 400.000 eura.
Kompanija Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore je u proteklom periodu remontovala i modernizovala 10
putniĉkih vagona koji su u saobraćaj ukljuĉeni tokom jula i avgusta 2009. Vrednost izvedenih
radova iznosi 3,5 mil. eura.
272
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TakoĊe, plan je da kompanija Ţeljezniĉki prevoz Crne Gore AD kao ĉlan organizacije EUROFIMA
na narednoj Skupštini akcionara te organizacije aplicira za kredit u iznosu od 15 mil. eura u cilju
nabavke 5 novih elektro-motornih garnitura.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
ObraĊeno u Poglavlju 14 – Saobraćajna politika, u okviru odgovora na pitanje broj 30.
103 Brodogradnja i opravka brodova
a) Installed production capacities and the degree of their exploitation
Year
2006
2007
2008
Dock-12
33
Dock-12
33
Dock-12
33
Dock-6
10
Dock-6
10
Dock-6
10
Installed production capacities (000t)
Cranes
Pcs.29 (2t-40t)
Pcs.29 (2t-40t)
Pcs.29 (2t-40t)
70
75
80
Degree of their exploitation (%)
b) No production
c) Demand in domestic market
Year
2006
Demand in domestic market, current (000 EUR)
2007
-
2008
-
2,216
d) No imports and exports
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Godina
2006
2007
2008
Dok-12
33
Dok-12
33
Dok-12
33
Dok-6
10
Dok-6
10
Dok-6
10
Instalirani proizvodni kapaciteti (000t)
Dizalice
Stepen njihovog korišćenja (%)
Kom.29(2t-40t)
Kom.29 (2t-40t)
Kom.29(2t-40t)
70
75
80
b) Nema proizvodnje
c) Potraţnja na domaćem trţištu
Godina
Potraţnja na domaćem trţištu, sadašnja (000 EUR)
2006
2007
-
2008
-
2 216
d) Nema uvoza i izvoza
273
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Godina
2006
2007
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz), koliĉinski iz ostatka svijeta (000 kg)
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz), vrijednosno iz ostatka svijeta (000 kg)
367
2 267
1 546
1 144
2 650
2 376
57
-
24
2 498
2 850
2 102
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz), koliĉinski iz EU (000 kg)
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz), vrijednosno iz EU (000 kg)
2008
Glavne zemlje porijekla iz EU su: Njemaĉka, Velika Britanija, Austrija, Grĉka, Kipar.
Glavne zemlje porijekla iz ostatka svijeta su: Makedonija, Hrvatska i Srbija.
b) Izvoz vrijednosno u EU i druge zemlje
Godina
2006
2007
2008
Izvoz vrijednosno u EU (000 EUR)
9 124
14 219
13 937
Izvoz vrijednosno u druge zemlje izvan EU (000 EUR)
6 964
8 246
9 096
c) Nema proizvodnje, uvoza i izvoza.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet
Godina
2006
Promet (remont brodova) (000 EUR)
2007
17 503
2008
25 240
25 511
b) Struktura preduzeća
Po veliĉini - Jadransko brodogradilište a.d. Bijela spada u kategoriju velikih preduzeća.
c) Broj radnih mjesta
Godina
2006
Broj radnih mjesta
2007
201
2008
202
211
d) Po instaliranom postrojenju i u aktivnoj upotrebi:
Dok – 12 - 33.000 t
Dok – 6 – 10.000 t
Dizalice portalne: od 25 t, kom. 4; od 10 t kom. 1; od 2 t, kom. 3
Dizalice u halama: od 40 t, kom. 1; od 20 t, kom. 1; od 15 t, kom. 2; od 10 t, kom. 1; od 5 t, kom. 8;
od 3,2 t, kom. 3
Dizalice dok – 12 od 12 t, kom. 2
Dizalice dok – 6 od 7,5 t, kom. 2
274
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
GraĊevinska dizalica od 4 t, kom. 1
Površina Jadranskog brodogradilišta a.d. Bijela iznosi 120.000 m².
Radioniĉke hale iznose 14.900 m².
Svi sistemi su opremljeni centralnim sistemom energetike, acetilena, plina, kisika i zraka. Godišnja
vrijednost investicija za proteklih 5 godina iznosi 1.592
e) strani kapital i tehnologija
Nema
f) Prosjeĉan broj zaposlenih
Godina
2006
Prosjeĉan broj zaposlenih
2007
782
2008
716
671
Jadransko brodogradilište a.d. Bijela je u drţavnom vlasništvu sa 61,57%.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Nema
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu.
Promet po zaposlenom (ukupan prihod/zaposlenom u 000 EUR)
2006
2007
2008
25
39
41
Produktivnost po radnom satu (efektivni sati/zaposlenom u 000 EUR)
2006
2007
2008
1 693
1 889
1 664
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Godina
2006
2007
2008
Troškovi zarada (000 EUR)
7 645
7 789
8 119
Troškovi materijala koji se koriste za popravku brodova (000 EUR)
2 305
3 486
2 921
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti brodogradnja i opravka brodova, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 7 evropskih
standarda.
ISO 9001-2002 ENVIROMENTAL MANAGEMENT SYSTEM (EMS)
Plan bezbjednosti luke u skladu sa zahtjevima ISPS-kodem i Uredbe o bezbjednosnoj
zaštiti trgovaĉkih brodova i luka otvorenih za meĊunarodni saobraćaj u drţavnoj zajednici
Srbija i Crna Gora (Sl. list SCG, br. 32/2004).
Standardi i tehniĉki propisi za sektor
Nacionalna klasifikacija društva i Registri brodova (LR, BV, DNV, ABS, RINA)
Sigurnost plovidbe i zaštite ljudi regulisana je meĊunarodnim propisima IMO (SOLAS)
275
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zahtjevi za zaštitu okoline specifiĉni za sektor
ISO 14001-2004
E. Podsticaji
a) Za investicije
Posebni podsticaji za investicije ne postoje.
b) Za izvoz
Posebni podsticaji za izvoz ne postoje.
c) Ostali
Prema Zakonu o slobodnim zonama (Sl. list RCG, br. 42/04 i Sl. list CG, br. 11/07. 76/08) sistem
slobodnih zona u Crnoj Gori utemeljen je sa ciljem privlaĉenja stranih investicija, putem carinskih i
poreskih poticaja, kao i korištenjem lokalnih privrednih resursa.
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa,
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
naroĉito
finansijskog
Investiranje stranih fiziĉkih i pravnih lica regulisano je Zakonom o stranom ulaganju (Sl. list RCG,
br. 52/00 i 36/07), kao i drugim zakonima koji ne prepoznaju razliku izmeĊu domaćih i stranih
investitora. Prije svega to su Zakon o privrednim društvima (Sl. list RCG, br. 06/02 i 17/07), Zakon
o hartijama od vrijednosti (Sl. list RCG, br. 59/00 i br.28/06), Zakon o bankama (Sl. list CG, br.
17/08) itd.
Polazeći od ĉinjenice da je Crna Gora mali ekonomski sistem i imajući u vidu znaĉaj stranih
direktnih investicija, opredjeljenje Vlade Crne Gore bilo je da u pravima izjednaĉi domaće i strane
investitore. Otuda strani investitori u Crnoj Gori imaju nacionalni tretman. Shodno ĉlanu 6. Zakona
o stranim ulaganjima “strani ulagaĉ na teritoriji Crne Gore moţe osnovati privredno društvo i ulagati
u privredno društvo na naĉin i pod uslovima pod kojima domaća lica mogu osnivati privredna
društva, odnosno ulagati sredstva u privredna društva, ako ovim Zakonom nije drugaĉije reĉeno.”
Ograniĉenja se odnose na proizvodnju i promet oruţja i vojne opreme, gdje strano lice moţe imati
najviše 49% vlasništva.
b) Garancije
Strani investitori nemaju drugaĉiji tretman u pogledu bilo kakvih olakšica u odnosu na domaće
investitore, kako u pogledu onih koji su ureĊeni regulativom, tako i u pogledu onih koji se donose u
pojedinim specifiĉnim sluĉajevima na osnovu odluka Vlade i koje mogu biti privremenog karaktera.
Ove olakšice odnose se na: zapošljavanje novih lica, investiranje u manje razvijena podruĉja Crne
Gore, uvoz itd. Sve olakšice koje se odobravaju na transparentan naĉin se stavljaju na uvid
investitorima (kroz objavljivanje zakona i odluka u Sluţbenom listu Crne Gore).
TakoĊe, strani investitor se ne oporezuje drugaĉije od domaćeg investitora.
U oblasti saobraćaja i infrastrukture, stranim licima dozvoljenja je mogućnost korišćenja BOT i
drugih sliĉnih aranţmana, a u skladu sa postojećom regulativom koja ne pravi razliku izmeĊu
domaćih i stranih lica i u skladu sa uslovima tendera koje objavljuju resorna ministarstva ili opštine.
Crna Gora jedna je od rijetkih zemalja koja ne postavlja ograniĉenja stranim fiziĉkim i pravnim
licima u pogledu repatrijacije ostvarenog profita, dividende ili kamate, pa su strani investitori
potpuno slobodni u pogledu odluĉivanja o tome da li ţele i u kom procentu da reinvestiraju profit,
dividendu ili kamatu.
276
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
U Crnoj Gori ne postoje nikakve netarifne/necarinske mjere na uvoz i izvoz.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
PredviĊeno je formiranje zajedniĉkog preduzeća za remont jahti, na istoĉnom dijelu
brodogradilišta. Vlasnik marine u Tivtu, firma „Porto Montenegro“ i „Jadransko brodogradilište ad
Bijela“ planiraju putem zajedniĉkog preduzeća izgraditi prostor za remont jahti. Ulog „Porto
Montenegro“ bi bio cca EUR 4 miliona, a „Jadranskog brodogradilišta ad Bijela“ odreĊeni objekti,
instalacije i nenovĉani ulog (pravo zakupa na cjelokupnom prostoru). Procjena uloga „Jadransko
brodogradilište ad Bijela“ je u toku.Zajedniĉko preduzeće bi taj izgraĊeni prostor iznajmilo, po
trţišnoj cijeni, renomiranoj firmi za remont jahti i megajahti. Zainteresovana francuska firma planira
dodatno ulaganje od EUR 3 miliona. Pomenuta ulaganja se odnose na kultivisanje terena,
izgradnju potrebnih objekata i konaĉno nabavku savremene opreme za remont jahti. U koliko bi se
kroz formiranje zajedniĉkog preduzeća obezbijedila odreĊena sredstva (u tom sluĉaju bi se za taj
iznos smanjilo uĉešće „Jadranskog brodogradilišta ad Bijela“ u novom preduzeću), ona bi bila
uloţena u restruktuiranje kapaciteta osnovne djelatnosti, remonta brodova.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Planirano je da se pravni okvir koji se odnosi na pomorstvo do kraja naredne godine uskladi sa
zakonodavstvom Zajednice.
Prehrambeni proizvodi
104 Prehrambeni sektor
prehrambeni sektor u cjelini
Pored dokumenta ’’CRNOGORSKA POLJOPRIVREDA I EVROPSKA UNIJA – Strategija
razvoja proizvodnje hrane i ruralnih podruĉja’’ koji su zajedniĉki realizovali Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, predstavnicima Evropske Komisije u
Podgorici i DG AGRI, zvaniĉno su proslijeĊeni i sledeći dodatni dokumenti:
The Law on Agriculture and Rural Development,
The Law on Agro Census,
Strategy of Development of Wine sector in Montenegro ( advisory services for Economic
Modeling in the Wine Sector and Tourism ),
analysis of the Dairy Sector and
Rural Development and Paying Agency organizational Chart.
277
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
A. Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja prehrambenih proizvoda
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Nije moguće dati instalisane kapacitete na nivou prehrambene industrije ukupno zbog razliĉitih
jedinica mjere proizvoda kojima se iskazuju.
bezalkoholna pića-bezalkoholni napici i mineralna voda
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja bezalkoholnih napitaka i mineralne vode
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.hl/god
15.98 proizvodnja mineralne vode i bezalkoholnih pića
2006
1120
2007
2008
43.7
44.3
24.5
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u hl)
Naziv
2006
Mineralna voda,prirodna
Osvjeţavajuća bezalkoholna pića
2007
2008
77
95
44
412
401
230
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
Mineralna voda,prirodna
2007
2008
1 065
1 315
609
239
233
135
Osvjeţavajuća bezalkoholna pića
Izvor:MONSTAT
Industrija slada i pivarska industrija
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja piva
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.hl/god
15.96 proizvodnja piva
2006
1 018 000
2007
50.8
2008
52.5
54.7
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u hl)
Naziv
15.96 proizvodnja piva
2006
516 942
2007
534 386
2008
556 521
Izvor:MONSTAT
278
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
15.96 proizvodnja piva
2007
25 420
2008
24 624
25v 644
Izvor:MONSTAT
efektivna i potencijalna proizvodnja alkoholnih pića
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.hl/god
15.91 proizvodnja destilovanih alkoholnih pića
2006
24 800
2007
2008
31.8
23.2
23.0
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u hl)
Naziv
2006
Prirodna ţestoka alkoholna pića
2007
7 897
2008
5 743
5 705
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
Prirodna ţestoka alkoholna pića
2007
4 738
2008
3 446
3 440
Izvor:MONSTAT
keksi, pekarski i proizvodi od tijesta
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja keksa, pekarskih i proizvoda od tijesta
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
15.82 proizvodnja dvopeka i keksa
2006
1 700
2007
71.5
2008
38.8
22.6
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Keks i srodni proizvodi
2006
2007
2008
1 115
615
343
100
44
40
Dvopek
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
Keks i srodni proizvodi
Dvopek
2007
2008
1 450
800
446
600
264
240
Izvor:MONSTAT
279
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
tjestenina
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
sladoled
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom
drugi prehrambeni proizvodi
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja prehrambenih proizvoda
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
Drugi prehrambeni proizvodi
2006
630
2007
2008
32.2
26.8
25.1
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
2006
Dţem, marmelada od šipurka i miješana marmelada
2007
203
2008
169
158
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
Dţem , marmelada od šipurka i miješana marmelada
2007
285
2008
237
225
Izvor:MONSTAT
duvanski proizvodi
A.Proizvodnja i potrošnja
a) efektivna i potencijalna proizvodnja duvanskih proizvoda
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.mil.kom/god
16 proizvodnja duvanskih proizvoda
2006
1000
2007
43.3
46.3
2008
17.1
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u mil.kom)
Naziv
2006
Cigarete sa filterom
2007
433
2008
463
171
Izvor:MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. eura
2006
Cigarete sa filterom
7 937
2007
8 487
2008
3 155
Izvor:MONSTAT
280
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
B. Trgovina
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
15. Proizvodnja hrane i pića
2006
2007
2008
44 116 954
37 309 085
44 888 201
63 296
202 316
381 918
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
15. Proizvodnja hrane i pića
2007
2008
64 324
59 882
86 211
978
2 941
5 448
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
15. Proizvodnja hrane i pića
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
2006
2007
2008
221 694 009
347 711 399
370 798 221
321 537
876 813
1 191 796
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
15. Proizvodnja hrane i pića
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
2006
2007
2008
118 139
192 536
259 033
4 138
11 458
15 191
Izvor: MONSTAT
Izvoz (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
15. Proizvodnja hrane i pića
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
200611
200712
2008
899 182
964 057
976 060
14 695
11 228
48 249
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
11
12
Podaci su obrađeni po specijalnom-relax trgovinskom sistemu
Podaci za 2007.godinu i 2008.godinu su obrađeni po specijalnom trgovinskom sistemu
281
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
15. Proizvodnja hrane i pića
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
2007
2008
3 321
4 748
3 678
219
448
1 153
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
15. Proizvodnja hrane i pića
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
2006
2007
2008
32 610 473
34 413 264
31 404 910
660 347`
1 109 546
132 828
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
2008
15. Proizvodnja hrane i pića
37 548
36 145
35 552
16. Proizvodnja duvanskih proizvoda
12 212
23 775
2 681
Izvor: MONSTAT
bezalkoholna pića-bezalkoholni napici i mineralna voda
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Industrija piva i slada
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske unije (
EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b)Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
ţestoka alkoholna pića
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b)Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
konditorski proizvodi i proizvodi od ĉokolade
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
282
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
keksi, pekarski i proizvodi od tijesta
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
b)Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
tjestenina
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
sladoled
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom
drugi prehrambeni proizvodi
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
duvanski proizvodi
B.Trgovina / Robna razmjena
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Proizvodnja duvanskih proizvoda
2007
2008
411
437
444
2
2
2
283
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
Naziv
2006
Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
2007
2008
4368
4544
4745
998
974
940
Proizvodnja duvanskih proizvoda
Izvor:MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
334
359
365
Mala
53
54
55
Srednja
23
23
23
3
3
3
Velika
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljava nja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
405
389
438
Proizvodnja duvanskih proizvoda
379
430
451
Izvor:MONSTAT
bezalkoholna pića-bezalkoholni napici i mineralna voda
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
284
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d)Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
Industrija slada i pivarska industrija
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
285
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
ţestoka alkoholna pića
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e)konditorski proizvodi i proizvodi od ĉokolade
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f)keksi, pekarski i proizvodi od tijesta
proizvodnja keksa, pekarskih i proizvoda od tijesta
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
286
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
tjestenina
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom.
sladoled
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaze sa trazenim podatkom
drugi prehrambeni proizvodi
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
287
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
duvanski proizvodi
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.
b) Broj preduzeća
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104 a.
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
e) Strani kapital i tehnologija
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Što se tiĉe prehrambenih proizvoda ne postoje monopoli ni u proizvodnji ni u prometu
prehrambenih proizvoda.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i)Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou.Podaci su dostupni samo na nivou
sektora.Vidi pitanje 104-a.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti prehrambenih proizvoda, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 98 evropskih standarda
od koih je
a) prehrambeni sektor u cjelini – 9 standarda
b) bezalkoholna pića – bezalkoholni napici i mineralna voda – 7 standarda
288
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
j)
industrija slada i pivarska industrija – 0 standarda
ţestoka alkoholna pića – 0 standarda
konditorski proizvodi i proizvodi od ĉokolade – 0 standarda
keksi, pekarski i proizvodi od tijesta – 0 standarda
tjestenina – 0 standarda
sladoled– 2 standarda
drugi prehrambeni proizvodi – 81 standard
duvanski proizvodi– 0 standarda
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 110 evropskih standarda iz oblasti prehrambenih proizvoda. Tehniĉkim
propisima-pravilnicima o kvalitetu i drugim zahtjevima za pojedinaĉne proizvode i grupe proizvoda
ureĊen je kvalitet, oznaĉavanje i ispitivanje (kontrola) kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda. Zakonom o tehniĉkim zahtjevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti proizvoda s
propisanim zahtjevima (Sl. list RCG 14/08) ureĊuje se naĉin propisivanja tehniĉkih zahtjeva za
proizvode, postupci ocjenjivanja usaglašenosti proizvoda s propisanim zahtjevima, donošenje
tehniĉkih propisa, registar tehniĉkih propisa donošenja tehniĉkih propisa, vršenja nadzora nad
ispunjavanjem zahtjeva iz tehniĉkih propisa, vaţenje dokumenata o usaglašenosti i znakova
usaglašenosti izdatih u inostranstvu. Do donošenja tehniĉkih propisa na osnovu ovog zakona,
odnosno drugih zakona, primjenjuju se tehniĉki propisi koji su doneseni i preuzeti na osnovu
Zakona o standardizaciji (Sl. list SRJ, br. 30/96, 59/98, 70/01 i 8/03) i Zakona o tehniĉkim
zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s propisanim zahtjevima (Sl. list
SCG, br. 44/05). Za prehrambeni sektor ne postoje posebni tehniĉki propisi kojima se propisuju
zahtjevi za zaštitu ţivotne sredine, već se primjenjuju propisi o zaštiti ţivotne sredine koji se
odnose na Zakon o veterinarstvu (Sl. list RCG br. 11/ 04 i 27/07) .
Na snazi su sljedeći tehniĉki propisi:
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za namirnice (Sl. listu SCG, br. 21/2006)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za so za ljudsku ishranu i proizvodnju namirnica (Sl. listu
SCG, br. 31/2005 od 29.7.2005. godine)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za enzimske preparate za prehrambene proizvode (Sl. list
SRJ, br. 12/2002. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl.
41. taĉ. 2. Pravilnika - SL SCG, 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl.list SCG, br. 4/20047.)
Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i
njihove mešavine (Sl. list SCG, br. 56/2003, 5/2004 i 16/2005. Prestale da vaţe odredbe koje se
odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG,
br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za pomoćna sredstva u proizvodnji prehrambenih
proizvoda (Sl. list SRJ, br. 62/2002 od 15.11.2002. godine. Prestale da vaţe odredbe koje se
odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 4. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe (Sl. listu SRJ, br. 33/95.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 32.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu belanĉevinastih proizvoda i mešavina belanĉevinastih proizvoda za
prehrambenu industriju (Sl. list SFRJ, br. 41/85 od 9.8.1985. godine. Prestale da vaţe odredbe
koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 18. Pravilnika – Sl. list SCG, br.
56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih
namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7)
289
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za pekarski kvasac (Sl. list SRJ, br. 9/2002 od 15.2.2002.
godine. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 11.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o deklarisanju i oznaĉavanju upakovanih namirnica (Sl. list SCG, br. 4/2004, 12/2004 i
48/2004)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za osveţavajuća bezalkoholna pića (Sl. list SCG, br.
18/2006)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku vodu i stonu
vodu (Sl. list SCG, br. 53/2005)
Pravilnik o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u
prahu i srodnih proizvoda (Sl. listu SRJ, br. 33/95. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 30. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da
vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu alkoholnih i bezalkoholnih pića, leda i sirćeta (Sl. list SFRJ, br. 31/63, 25/65,
45/71, 48/71, 59/72, 41/73, 25/75, 18/77, 53/78, 2/82, 34/82. Vidi: ĉl. 1. Pravilnika – Sl. list SFRJ,
br. 13/78-394. Vidi: ĉl. 22. Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 58/78-2360. Vidi: ĉl. 61. Pravilnika – Sl. list
SFRJ, br. 52/83-1471. Vidi: ĉl. 77. Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 16/88-466. Prestale da vaţe
odredbe koje se odnose na kvalitet sirćeta i razblaţene desetoprocentne sirćetne kiseline - vidi: ĉl.
20. Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 24/89-679. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na kvalitet
piva i bezalkoholnih pića - vidi: ĉl. 16. Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 91/91-1439.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za vino (Sl. list SRJ, br. 54/99 i 39/2002. Prestale da vaţe
odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 6. Pravilnika – Sl. list SCG, br.
56/2003-2)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za sirće (Sl. list SRJ, br. 17/2002. Prestale da vaţe
odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 12. Pravilnika – Sl. list SCG,
br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih
namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hmelj i proizvode od hmelja (Sl. listu SCG, br. 54/2005)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za pivo (Sl. list SCG, br. 36/04 i 39/05)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića (Sl. list SCG, br. 24/04)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za bombonske proizvode (SI. list SCG, br. 63/04)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za kakao-proizvode, ĉokoladne proizvode, proizvode sliĉne
ĉokoladnim i krem-proizvode (Sl. listu SCG, br. 1/05)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za sirovu kafu, proizvode od kafe i surogate kafe (Sl. list
SRJ, br. 35/2001 i 49/2001. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva vidi: ĉl. 41. taĉ. 7. Pravilnika – Sl. list SCG, br.56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose
na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br.
4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu ţita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa (Sl. list
SRJ, br. 52/95. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41.
taĉ. 28. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/20047.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske proizvode, ţita za doruĉak i snek
proizvode (Sl. list SCG, br. 12/2005).
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mleĉne proizvode, kompozitne mleĉne proizvode
i starter kulture (Sl. list SRJ, br. 26/2002 i Sl. list SCG, br. 5/2004. Prestale da vaţe odredbe koje
se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 13. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2.
290
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pĉelinje proizvode, preparate na bazi meda i
drugih pĉelinjih proizvoda (Sl. list SCG, br. 45/2003).
Pravilnik o kvalitetu šećera (Sl. list SFRJ, br. 7/92. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 22. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da
vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7)
Pravilnik o kvalitetu supa, sosova, dodataka jelima i srodnih proizvoda (Sl. listu SRJ, br. 41/93.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 24.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu zaĉina, ekstrakata zaĉina i mešavina zaĉina (Sl. list SFRJ, br. 4/85 i 84/87.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 17.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za ĉaj, biljni ĉaj i instant-ĉaj (Sl. list SCG, br. 51/2005)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestiva biljna ulja i masti, margarin i druge masne
namaze, majonez i srodne proizvode (Sl. list SCG br. 23/2006).
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestivo maslinovo ulje i jestivo ulje komine masline (Sl.
list SRJ, br. 54/99. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva-vidi: ĉl.
41. taĉ. 5. Pravilnika–Sl. list SCG, br.56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica-vidi: ĉl. 34. Pravilnika–Sl. list SCG, br. 4/2004-7.
Pravilnik o kvalitetu voća, povrća i peĉurki (Sl. list SFRJ, br. 29/79 i 53/87. Prestale da vaţe
odredbe koje se odnose na peĉurke - vidi: ĉl. 75. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 31/2003-6. Prestale
da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 16. Pravilnika – Sl.
list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje
upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jestive peĉurke i proizvode od jestivih peĉuraka (Sl. list
SCG, br. 31/2003. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl.
41. taĉ. 15. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na
deklarisanje i oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/20047.)
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i peĉurki i pektinskih preparata (Sl. list SFRJ, br.
1/79, 20/82, 74/90 i 58/95. Vidi: ĉl. 362. Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 39/89-965. Vidi: ĉl. 79.
Pravilnika – Sl. list SFRJ, br. 46/91-712. Vidi: ĉl. 41. Pravilnika – Sl. list SRJ, br. 33/95-4. Prestale
da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 27. Pravilnika – Sl.
list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i oznaĉavanje
upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7. Vidi: ĉl. 51. Pravilnika –
Sl. list SCG, br. 12/2005-25.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za senf (Sl. list SRJ, br. 3/2001 od 19.1.2001. godine.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 8. Pravilnika
– Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za ribe, rakove, školjkaše, morske jeţeve, morske
krastavce, ţabe, kornjaĉe, puţeve i njihove proizvode (Sl. list SRJ, br. 6/2003 od 31.1.2003.
godine. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 14.
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu jaja i proizvoda od jaja (Sl. listu SFRJ, br. 55/89 od 15.9.1989. godine.
Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na uslove upotrebe aditiva - vidi: ĉl. 41. taĉ. 20.
291
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnika – Sl. list SCG, br. 56/2003-2. Prestale da vaţe odredbe koje se odnose na deklarisanje i
oznaĉavanje upakovanih namirnica - vidi: ĉl. 34. Pravilnika – Sl. list SCG, br. 4/2004-7.)
Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa (Sl. list SCG, br. 33/2004) – odgovor
Veterinarske uprave u segmentu Bezbjednost hrane.
Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. listu SFRJ, br. 47/87, 60/87, 55/88 i 81/89, Sl.
listu SRJ, br. 16/92, 8/93, 21/93, 30/94, 43/96, 10/98, 15/2001 i 58/2002).
E. Podsticaji
a) Za investicije
Djelimiĉno odgovoreno i u okviru pitanja 123.c
Plan upotrebe sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede i ribarstva,u 2009. godini, tj.
Agrobudţet, ĉine i sredstva za kofinansiranje investicija u poljoprivredi, u skladu sa osnovnim
principima IPARD kofinansiranja i to po sledećim programima.
RURALNI RAZVOJ
2.1 Osovina 1: (eura)
Mjere jaĉanja konkurentnosti poljoprivrede
2.1.1 41714139 Podrška investicijama u poljoprivrednu opremu i mehanizaciju
550.000
4139 Podrška investicijama u stoĉarske farme
670.000
2.1.3 4412 4139 Podrška podizanju višegodišnjih zasada
630.000
2.1.4 4412 4139 Podrška izgradnji i opremanju zaštićenih prostora
200.000
2.1.5 4412 4139 Podrška investicijama vezanim za zemljišnu politiku
300.000
2.1.6 4171 4139 Podrška investicijama u preradu animalnih proizvoda
670.000
2.1.7 4171 4139 Podrška investicijama za ĉuvanje pakovanje i preradu biljnih proizvoda
670.000
Podrška investicijama u preradu na porodiĉnim gazdinstvima
70.000
2.1.9 4171 Podrška organizacijama proizvoĊaĉa
145.000
2.1.10 4171 UnapreĊivanje kvaliteta proizvoda
241.000
2.1.11 4171 Promocija poljoprivrednih proizvoda
95.000
UKUPNO OSOVINA
4.241.000
Izvor-Agrobudţet 2009
2.2 Osovina 2: (eura)
Mjere za odrţivo gazdovanje prirodnim resursima
2.2.1 4139 Oĉuvanje genetiĉkih resursa u poljoprivredi
80.000
2.2.2 4139 4412 Organska poljoprivreda
165.000
2.2.3 4412 Odrţivo korišćenje planinskih pašnjaka
380.000
UKUPNO OSOVINA
625.000
Izvor-Agrobudţet 2009
292
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2.3 Osovina 3: (eura)
Mjere za poboljšanje kvaliteta ţivota i širenja ekonomskih aktivnosti u ruralnim podruĉjima
2.3.1 4412 4171 Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim sredinama
80.000
2.3.2 4412 Obnova i razvoj sela i izgradnja seoske infrastrukture
1.000.000
UKUPNO OSOVINA 3
1.080.000
Izvor-Agrobudţet 2009
UKUPNO MJERE RURALNOG RAZVOJA (2.1+2.2+2.3) - 5.946.000 eura
Predlogom rebalansa budţeta Crne Gore, a kao posledica globalne ekonomske i finansijske krize,
ove linije su predloţene za smanjenje u odreĊenom procentu (najvjerovatnije oko 20%)
b) Za izvoz
Nema direktnih podsticaja za izvoz poljoprivrednih proizvoda.
c) Ostali
Ne postoje .
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je dat u okviru pitanja 116. (e, f, g) .
G. Trgovinski sistem
Crna Gora ne primjenjuje koliĉinska ograniĉenja izvoza i uvoza, kao ni ostale vancarinske mjere
(kao što su dozvole ili kontingenti) koji kojima se zabranjuje ili na bilo koji drugi naĉin ograniĉava
trgovina.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Dosadašnje reforme u poljoprivredi
Proces tranzicije kroz koji je prolazila crnogorska ekonomija u posljednje dvije decenije odvijao se i
u sektoru poljoprivrede. Najvaţnije promjene išle su u nekoliko pravaca: uvoĊenje trţišnih principa,
uz ukidanja drţavnog intervencionizma, i napuštanje ranijeg koncepta agrarne politke koji je bio
dominantno usmjeren u razvoj društvenog sektora; zaokret u podršci razvoju poljoprivrede ka
porodiĉnim gazdinstvima i unapreĊivanju uslova za ţivot u seoskim sredinama; prilagoĊavanje
politike spoljnotrgovinske zaštite razvojnim potrebama poljoprivrede i preraĊivaĉke industrije, uz
njeno postepeno usklaĊivanje sa principima Svetske trgovinske organizacije (STO); uvoĊenje
tehnoloških inovacija u proizvodnju, podizanje struĉnog i obrazovnog nivoa proizvoĊaĉa i struĉnih
sluţbi u poljoprivredi; jaĉanje institucionalne podrške poljoprivrednom sektoru kroz: formiranje
293
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
struĉnih sluţbi, modernizaciju postojećih i formiranje novih laboratorija, reformu veterinarske
sluţbe i ukupno unapreĊivanje ljudskih resursa.
Paralelno sa navedenim reformskim procesima, poljoprivredu su u posljednje vrijeme karakterisali i
intenzivni meĊunarodni integracioni procesi: pregovori o pristupanju Svjetskoj trgovinskoj
organizaciji. Potpisan je i stupio na snagu regionalni sporazum CEFTA 2006. Pregovori voĊeni u
okviru navedenih sporazuma pokazali su da je poljoprivreda veoma sloţen, osjetljiv i izuzetno
zahtjevan sektor.
Dokument od kljuĉnog znaĉaja za dalji razvoj poljoprivrede jeste nova strategija: ''Crnogorska
poljoprivreda i evropska unija – Strategija razvoja proizvodnje hrane i ruralnih podruĉja'', koja
je usvojena sredinom 2006. godine. Zajedniĉki su je realizovali Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) i Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). Strategija
predstavlja platformu za usklaĊivanje agrarne politike, zakonodavstva i institucionalne
podrške poljoprivredi sa principima i zahtjevima EU pridruţivanja.
Novom strategijom Crna Gora se opredijelila za koncept odrţivog razvoja poljoprivrede, koji
podrazumijeva uspostavljanje potpunog balansa izmeĊu ekonomskog razvoja, potrebe oĉuvanja
okoline i socijalnog aspekta. Razvojni koncept polazi od višestruke uloge poljoprivrede ili
multifunkcionalnosti, koji poljoprivredu stavlja u znatno širi kontekst od njenog znaĉaja u pogledu
doprinosa ukupnom GDP-u. Strategija definiše sljedeće ciljeve razvoja:
odrţivo gazdovanje resursima;
stabilna i prihvatljiva ponuda bezbjedne hrane;
obezbjeĊivanje primjerenog ţivotnog standarda za seosko stanovništvo;
podizanje konkurentnosti proizvoĊaĉa hrane.
U ukupnoj agrarnoj politici koju donosi Strategija, najvaţnije mjesto imaju mjere ruralnog razvoja,
koje su usmjerene u tri osnovna pravca:
podizanje konkurentnosti;
odrţivo gazdovanje resursima, i
obezbjeĊivanje kvaliteta ţivota i širenja ekonomskih aktivnosti na selu.
Strategija daje okvire za dalje prestrukturiranje i izgradnju moderne uloge drţave, koja treba da
omogući pribliţavanje Evropskoj uniji.
Potvrda sprovoĊenja reformi u sektoru poljoprivrede, na bazi nove Strategije, nalazi se i u
Izvještaju Evropske komisije o napretku Crne Gore u 2007.i 2008. godini, u kojem se navodi da je
ostvaren napredak u ispunjavanju prioriteta Evropskog partnerstva i poboljšanju administrativnih
kapaciteta za upravljanje poljoprivrednom politikom. Još se istiĉe da se u oblasti poljoprivredne
politike, mjere i programi podrške poljoprivrednom sektoru prilagoĊavaju novim reformama
Zajedniĉke poljoprivredne politike (CAP), naroĉito politike ruralnog razvoja. Napori se ulaţu u
poboljšanje administrativnih kapaciteta Ministarstva, u smislu institucionalne izgradnje, obuke i
opremanja inspekcija i laboratorija.
Tekstil i odjeća, koţa, obuća, namještaj, igraĉke
105 Tekstil i odjeća:
294
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
A. Proizvodnja i potrošnja
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.t/god
17 proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda
2006
100
2007
6.0
2008
2.0
-
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u tonama)
Naziv
Jedinica mjere
2006
2007
2008
Pamuĉno predivo
t
-
-
-
Vuneno predivo
t
6
2
-
Sirove tkanine pamuĉne
Hilj m2
-
-
-
Vunene tkanine
Hilj m2
60
23
2
Izvor: MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
2006
2007
Pamuĉno predivo
Vuneno predivo
-
-
-
10
4
-
-
-
-
300
135
10
Sirove tkanine pamuĉne
Vunene tkanine
2008
Izvor: MONSTAT
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
18
2006
2007
356 502
2008
722 484
1 303 508
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
18
2006
2007
6 325
2008
14 545
25 209
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
295
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
18
2007
293 969
2008
1 560 856
2 298 935
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
18
9 818
2008
15 299
26 995
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
Kina, Srbija, Turska, Italija, Slovenija, Španija, Francuska,
Njemaĉka
18
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
18
2007
303 859
2008
61 893
47 459
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
18
2008
487
392
441
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
18
2007
73 079
2008
48 491
90 572
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
18
2007
280
2008
236
466
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
Italija, Španija, Njemaĉka, Srbija, BiH, Albanija
18
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
2006
izvoz/ proizvodnja
2007
2,007
2008
0,88
0.08
296
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
uvoz/ proizvodnja
42.26
41.74
4.70
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
18 proizvodnja odjevnih predmeta
2007
43
2008
47
47
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja odjevnih predmeta I krzna
2007
391
2008
575
602
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
34
38
38
Mala
6
6
6
Srednja
3
3
3
Velika
-
-
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja ? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u
privatnom?
Ne moţe se posebno izdvojiti nijedno privredno društvo u pogledu traţenih pokazatelja,tj. kod ovih
društava nema znaĉajnijih razlika u zapošljavanju, vrijednosti fiziĉkog rezultata i preteţno su u
pitanju mikro i mala preduzeća u privatnom vlasništvu.
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje trţišni i proizvodni monopol.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
297
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja odjevnih predmeta I krzna
2007
119
2008
155
144
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti tekstila i odjeće, na nacionalni nivo je usvojeno ukupno 98 evropskih standarda od kojih
je:
a) tekstil (geotekstil) – 15 standarda
b) industrija odjeće – 79 standarda (zaštitna oprema)
U skladu sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore
planira usvajanje 20 evropskih standarda iz oblasti tekstila.
Tekstil i odjeća:
tekstil: molimo navedite glavne djelatnosti (ukljuĉujući i trikotaţu)
industrija odjeće
Naredba o obaveznom atestiranju vune (Sl. list SFRJ, br. 65/84)
Naredba o obaveznom atestiranju pamuka (Sl. list SFRJ, br. 65/84, 44/88)
Pravilnik o obaveznom atestiranju jute i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 8/91)
4) Naredba o tekstilnim proizvodima koji u prometu moraju biti snabdeveni uverenjem o
kvalitetu (Sl. list SRJ, br. 14/92)
a)
b)
1)
2)
3)
Trenutno postoje sljedeĉi standardi JUS sa obaveznom primjenom koji se odnose na
tekstil:
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za vunu i tekstil Sl. list SFRJ, br. 2/86-41. Vidi:
Pravilnik - Sl. list SCG, br. 19/2005-5,
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za ispitivanje sirovinskog sastava tekstila i vlakana Sl.
list SRJ, br. 16/92-211,
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za tekstil Sl. list SRJ, br. 83/94-1301. 35/95-5,
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za tekstil i perje Sl. list SFRJ, br. 9/92-109,
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za tekstil u zdravstvu Sl. list SFRJ, br. 48/84-1142 .
Vidi: ĉl. 1. Pravilnika - Sl. list SCG, br. 23/2004-1,
- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za tekstilna staklena vlakna Sl. list SFRJ, br. 9/92107,
- Pravilnik o jugoslovenskom standardu za ispitivanje tekstila Sl. list SRJ, br. 24/96-2,
- Pravilnik o jugoslovenskom standardu za tekstil Sl. list SRJ, br. 77/94-927,
- Pravilnik o jugoslovenskom standardu za tekstil Sl. list SRJ, br. 27/93-596,
- Pravilnik o jugoslovenskom standardu za tekstil Sl. list SRJ, br. 83/93-1753. 18/94-190,
- Pravilnik o jugoslovenskom standardu za tekstil Sl. list SRJ, br. 11/96-10,
- Rešenje o jugoslovenskim standardima za metode ispitivanja postojanosti obojenja tekstila i
tekstilnih boja Sl. list FNRJ, br. 21/56. Vidi: taĉ. 1. Rešenja - Sl. list SRJ, br. 62/2001-2,
- Rešenje o jugoslovenskim standardima iz oblasti tekstilne industrije Sl. list SFRJ, br. 24/75785. Sl. list SCG, br. 14/2004-4,
- Rešenje o jugoslovenskim standardima iz oblasti tekstilne industrije Sl. list SFRJ, br. 49/71919. Vidi: taĉ. 1. Rešenja - Sl. list SCG, br. 23/2004-2,
- Rešenje o jugoslovenskim standardima iz oblasti tekstilne industrije Sl. list SFRJ, br. 24/75785. Vidi: Rešenje - Sl. list SCG, br. 19/2005-3,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil Sl. list SRJ, br. 15/2001-44,
298
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil Sl. list SCG, br. 10/2003-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil i geotekstilu srodne proizvod Sl.
list SCG, br. 59/2004-2,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil i geotekstilu srodne proizvode
Sl. list SCG, br. 6/2005-2,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil i geotekstilu srodne proizvode
Sl. list SCG, br. 17/2005-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za geotekstil i geotekstilu srodne proizvode
Sl. list SCG, br. 52/2005-3,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SRJ, br. 26/97-8,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SRJ, br. 62/2001-2,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SCG, br. 15/2003-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstilne podne obloge Sl. list SCG, br.
54/2003-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SCG, br. 13/2004-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SCG, br. 19/2004-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil i tekstilne podne obloge Sl. list
SCG, br. 13/2005-5. 19/2005-3,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstilne podne obloge Sl. list SCG, br.
54/2005-22,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskih standarda za tekstil Sl. list SCG, br. 2/2006-1,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskog standarda za geotekstil Sl. list SRJ, br. 7/2003-27,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskog standarda za tekstil Sl. list SRJ, br. 50/97-2,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskog standarda za tekstil Sl. list SRJ, br. 53/97-7,
- Rešenje o utvrĊivanju jugoslovenskog standarda za tekstilne podne obloge Sl. list SCG, br.
59/2004-3. 13/2005-4.
Pojedini zahtjevi odnosno zabrane upotrebe odreĊenih substanci kod proizvodnje tekstilnih
proizvoda su i predmet Zakona o hemikalijama (Sl. list CG, br. 11/07) odnosno na njegovoj
osnovi donetih podzakonskih akata.
Tematika bezbjednosnih svojstava tekstilnih proizvoda koja eventualno nisu pokrivena gore
navedenim tehniĉkim propisima i obaveznim standardima ureĊena su Zakonom o opštoj
bezbjednosti proizvoda (Sl. list CG, br.48/08) koji reguliše i opšte obaveze proizvoĊaĉa i
distributera te ovlasti nadleţnih inspekcijskih organa kod praćenja stanja na trţištu.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c) .
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a i b) .
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Odgovor je sadrţan u 116 G.
299
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Na osnovu Zakona o tehniĉkim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s
propisanim zahtjevima (Sl. list CG, br.14/08), u drugom kvartalu 2010. godine biće usvojen
pravilnik (tehniĉki propis), kojim će se u nacionalni pravni okvir prenijeti direktive za tehniĉke
zahtjeve za tekstil (31996L0074; 31997L0037; 32004L0034; 31996L0073; 31973L0044;
32007L0004; 32007L0003; 32006L0002; 32003L0003) .
106 Koţa i proizvodi od koţe
A. Proizvodnja i potrošnja
Ne raspolaţemo sa statistiĉkim podacima.
B. Trgovina
a)
Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2006
2007
98 677
2008
537 941
687 167
Izvor:Monstat
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
5 685
2008
11 772
16 493
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2006
808 294
2007
1 842 310
2008
1 966 179
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
300
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
11 956
2008
17 324
23 965
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
Italija, Slovenija, Kina, BiH, Hrvatska, Srbija,
Izvor: MONSTAT
b)
Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
10 115
2008
56 497
71 575
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
2008
216
215
210
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
10 306
2008
15 011
15 630
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
226
2008
210
409
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. Godine
Naziv
Zemlja
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
Italija, Njemacka, Bugarska, Srbija,
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
16
2008
16
16
Izvor:MONSTAT
301
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
881
2008
625
335
Izvor:MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
11
11
11
Mala
2
2
2
Srednja
2
2
2
Velika
1
1
1
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo traţenim podacima.
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Ne moţe se posebno izdvojiti nijedno privredno društvo u pogledu traţenih pokazatelja,tj. kod ovih
društava nema znaĉajnijih razlika u zapošljavanju i vrijednosti fiziĉkog rezultata.
g) Proizvodni i trţišni monopol
Ne postoji proizvodni i trţišni monopol
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
19 Prerada koţe I predmeta od koţe
2007
155
2008
111
Izvor:MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti koţe i proizvoda od koţe na nacionalni nivo nijesu usvajani standardi. U skladu sa
Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore planira usvajanje
50 evropskih standarda iz oblasti koţe i proizvoda od koţe.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c) .
302
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a i b) .
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Odgovor je sadrţan u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Vidjeti odgovor 106 D
107 Obuća
Odgovora je dat od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap.hilj. pari/god
193 proizvodnja obuće
2006
40
2007
25.0
2008
45.0
82.5
Izvor:MONSTAT
Sadašnja proizvodnja (u hilj. pari )
Naziv
2006
2007
2008
Muške koţne cipele
6
10
31
Ţenske koţne cipele
4
8
2
Izvor: MONSTAT
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
303
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
2007
2008
Muške koţne cipele
16
194
602
Ţenske koţne cipele
22
148
37
Izvor: MONSTAT
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2007
98 677
2008
573 941
687 167
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2007
5 685
2008
11 773
16 493
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
808 294
2007
2008
1 842 310
1 966 179
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2007
11 946
2008
17 324
23 965
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
Zemlja
Italija, Slovenija, Njemaĉka, Kina, Srbija, BiH,Hrvatska
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2006
2007
10 115
2008
56 497
71 575
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
2008
304
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
216
215
210
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoz u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2007
10 306
2008
15 011
15 630
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
2007
2008
226
210
409
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
19 Prerada koţe i predmeta od koţe
Italija, Njemaĉka,Srbija, BIH, Kosovo
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
193 proizvodnja obuće
2007
20
2008
20
20
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja koţe,predmeta od koţe I obuće
2007
881
2008
625
335
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
305
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
11
11
11
Mala
5
5
5
Srednja
3
3
3
Velika
1
1
1
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
g) Proizvodni i trţišni monopoli
ne postoji proizvodni i trţišni monopol
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja koţe,predmeta od koţe I obuće
2007
155
2008
111
0
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Obuća – 0 standarda
Sto se tiĉe grupe prozvoda koji spadaju u oblast obuće u Crnoj Gori trenutno ne postoje vaţeći
tehniĉki propisi koji se specijalistiĉki odnose na obuću. Racionalni pristup je da se sve mjere koje
su predloţene EU zakonodavstvom propisu kroz druge tangentne oblasti (npr. tekstil).
Crna Gora nema domaće proizvoĊaĉe u ovoj oblasti i nema najava o interesovanju za investiranje
u toj oblasti. Nijedno tijelo za ocjenu usaglašenosti nije ovlašćeno za vršenje ocjene usaglašenosti
u ovoj oblasti. U toku vršenja trţišnog nadzora nije bilo empirije vezano za nalaţenje nebezbjednih
proizvoda u ovoj oblasti. Trţišni nadzor se obavlja po mjerama propisanim u Zakonu o opštoj
bezbjednosti proizvoda (Sl. list CG, broj 48/08) a posebno u pogledu procjene nebezbjednog
proizvoda.
I pored gore navedenih ĉinjenica, nadleţno Ministarstvo ekonomije vrši analizu zahtjeva
zakonodavstva u ovoj oblasti i ukoliko analiza pokaţe da se u toj oblasti mogu pojaviti barijere u
prometu ove vrste proizvoda do kraja drugog kvartala 2010. godine (kako je to Nacionalnim
Programom Integracija predviĊeno) će donijeti neophodne propise u ovoj oblasti.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u okviru 116 E(a, b, c).
306
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a i b).
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Odgovor je sadrţan u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka o predviĊenim investicijama kao ni najava o interesovanju za investiranje u ovoj
oblasti, a takoĊe ni predviĊenih planova za restrukturiranje odnosno modernizaciju.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Vidjeti odgovor 107 D
108 Namještaj
Odgovor je dat od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani kapacitet i stepen korišćenja kapaciteta
Korišćenje kapaciteta(u %)
Naziv
Inst.kap. kom/god
361 proizvodnja namještaja
2006
4150
2007
87.8
2008
57.7
62.9
Izvor:MONSTAT
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Sadašnja proizvodnja (u kom )
Naziv
Tapacirani namještaj
Stolovi,ormari,kreveti,vitrine, ostali leţajevi
Ostali sitni kućni namještaj
2006
2007
2008
368
390
310
2 300
1 829
2113
979
176
188
Izvor: MONSTAT
307
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Vrijednost realizacije u hilj. Eura
Naziv
2006
Tapacirani namještaj
2007
2008
52
55
44
Stolovi,ormari,kreveti,vitrine, ostali leţajevi
195
155
179
Ostali sitni kućni namještaj
239
43
46
Izvor: MONSTAT
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Nema podataka.
d) Pokazatelj pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Naziv
namjestaj
2006
-1,089366256
2007
-2,003588517
2008
-1,231817731
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih
proizvoda i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2006
3 049 417
2007
2008
5 798 233
6 628 209
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2006
2007
17 086
2008
23 398
36 175
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2006
9 493 299
2007
2008
21 463 227
24 060 042
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2006
35 808
2007
2008
44 822
55 621
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
308
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
Zemlja
Italija, Slovenija, Austrija, Hrvatska, Srbija, Kina
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2007
16 879
2008
96 455
34 589
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2007
2008
265
682
318
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2007
196 702
2008
639 132
745 398
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
2007
2008
791
911
1 608
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
36 Proizvodnja namještaja i sliĉnih proizvoda
Zemlja
Njemaĉka, Austrija, Slovenija, Italija, Srbija, BiH
Izvor: MONSTAT
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Izvoz/proizvodnja, %
Naziv
namjestaj
2006
2007
217.28
2008
629,64
515,24
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
Uvoz/proizvodnja, %
Naziv
namjestaj
2006
10.883,54
2007
26.964.43
2008
34.124,91
Izvor: MONSTAT, Obrada ME
309
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Napomena: Pokazatelj je izraĉunat na bazi odnosa proizvodnje na nivou grupe izabranih
proizvoda i cjelokupnog uvoza odnosno izvoza.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Broj preduzeća
2006
361 proizvodnja namještaja
2007
50
2008
57
60
Izvor:MONSTAT
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj zaposlenih
2006
Proizvodnja namještaja I sliĉnih proizvoda
2007
533
2008
520
619
Izvor MONSTAT
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora (po
prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i mašine/oprema;
pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
40
47
50
Mala
7
7
7
Srednja
3
3
3
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
Ne raspolaţemo podacima.
310
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Naziv privrednog društv
Broj zaposlenih
D.o.o „Javorak“ Nikšić
191 radnik
D.o.o „MI-RAI“ Nikšić,
72 radnika
D.o.o „Kurti“ Ulcinj
21 radnik
D.o.o „Velko“ Danilovgrad
15 radnika
D.o.o „Brijest“ Plav
10 radnika
D.o.o „Loris“ Nikšić,
10 radnika
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje trţišni i proizvodni monoploi u oblasti proizvodnje i trgovine namještajem.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za statistiku Crne Gore ne raspolaţe sa traţenim podatkom.
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Zarade u eurima
2006
Proizvodnja namještaja I sliĉnih proizvoda
2007
203
2008
236
308
Izvor MONSTAT
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Crna Gora nije donijela standarde u ovoj oblasti. Primjenjuju se odredbe standarda koji su vaţili u
Jugoslaviji (JUS standardi).
Dio odgovora koji se odnosi na zahtjeve za zaštitu ţivotne sredine u vezi sa specifiĉnostima
sektora, sadrţan je u okviru odgovora 116D.
E. Podsticaji
Vidi 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Vidi 116 F
311
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
Vidi 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Sanaciono-razvojnim programom šumarstva i drvoprerade CG je izvršena privatizacija privrednih
društava koja se bave preradom namještaja. Ovaj Vladin program dao je izuzetne rezultate. Sva
preduzeća iz bivšeg društvenog sektora su privatizovana. Danas se oni nalaze u privatnom
vlasništvu. Novi vlasnici izvršavaju obaveze preuzete Ugovorom o kupovini. Napravili su svoje
biznis planove i u tom pravcu ide njihova realizacija.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
U toku su aktivnosti na analizi vaţećeg nacionalnog zakonodavstva i analizi propisa za
transponovanje harmonizovanog zakonodavstva EU u ovoj oblasti. U meĊuvremenu, do
ispunjavanja plana predviĊenog Nacionalnim programom integracija koristiće se mjere propisane
Zakonom o opštoj bezbjednosti proizvoda u pogledu inspekcijskog nadzora i stavljanja proizvoda u
upotrebu.
109 Igraĉke
Pogledati odgovore od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) U Crnoj Gori ne postoje instalirani kapaciteti za proizvodnju igraĉaka.
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
U Crnoj Gori ne postoje instalirani kapaciteti za proizvodnju igraĉaka
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba (proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
Ne postoje podaci.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
312
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
200613
Naziv
365 Proizvodnja igara i igracaka
200714
37 242
2008
182 518
264 851
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
365 Proizvodnja igara i igracaka
837
2008
1 975
5 959
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
365 Proizvodnja igara i igracaka
2007
33 888
2008
670 798
774 603
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
2007
365 Proizvodnja igara i igracaka
659
2008
3 056
3 984
Izvor: MONSTAT
Prikaz ostvarenog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
Zemlja
Slovenija, Italija, Vel.Britanija, Austrija, Kina, Rusija, Srbija,
Hrvatska, Turska
365 Proizvodnja igara i igracaka
Izvor: MONSTAT
b) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
365 Proizvodnja igara i igracaka
2007
5 600
2008
2 734
1 215
Izvor: MONSTA
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropsku uniju, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
2006
365 Proizvodnja igara i igracaka
2007
120
2008
110
196
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
365 Proizvodnja igara i igracaka
2007
7 425
2008
6 707
16 992
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatak svijeta, izraţeno u hiljadama eura
13
14
Podaci obraĊeni po specijalnom relax sistemu
Podaci za 2007.godinu I 2008.godinu obraĊeni po specijalnom trgovinskom sistemu
313
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Naziv
2006
365 Proizvodnja igara i igracaka
2007
38
2008
29
98
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
365 Proizvodnja igara i igracaka
Zemlja
Slovenija, Njemaĉka, Srbija, Albanija, Hrvatska, BiH
Izvor: MONSTAT
C. Strukturne karakteristike
U Crnoj Gori ne postoje instalirani proizvodni kapaciteti, pa je nemogu‟e dati odgovore na pojedina
potpitanja iz ove oblasti.
g) U Crnoj Gori ne postoje trţišni ili proizvoĊaĉi monopoli u oblasti proizvodnje i prometa igraĉaka.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Standardi:
U Crnoj Gori iz oblasti igraĉaka je do sada usvojeno 9 standarda. Ministarstvo zdravlja-Sluţba
zdravstveno sanitarne inspekcije nadzire proizvodnju,uvoz i promet igraĉaka primjenjujući
slijedeće zakonske propise:
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ţivotnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Sl. list SRJ, br.
37/02) i podzakonska akta koja su donešena na osnovu ovog zakona:
Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se
mogu stavljati u promet (Sl. list SFRJ, br. 18/91);
Pravilnik o uslovima u pogledu struĉnih kadrova, prostorije i opreme koje moraju da
ispunjavaju zdravstvene i druge organizacije za vršenje analiza i superanaliza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SRJ, br. 60/02);
Upustvo o naĉinu uzimanja uzoraka za obavljanje analiza i super analiza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SFRJ, br. 60/1978);
Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ţivotnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe
(Sl. list SRCG, br. 4/88) i podzakonska akta koja su donešena na osnovu ovog zakona:
Pravilnik o uslovima i naĉinu ispitivanja namirnica i predmeta opšte upotrebe u toku njihove
proizvodnje i naĉinu voĊenja evidencije o izvršenim ispitivanjima (Sl. list SRCG, br. 8/75);
U Crnoj Gori se poslovima laboratoriskog ispitivanja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti
(bezbjednosti) igraĉaka bave dvije laboratorije:
Institut za javno zdravlje Crne Gore u Podgorici (mikrobiološka i fiziĉko-hemijska
ispitivanja),
Centar za ekotoksikološka ispitivanja u Podgorici (fiziĉko-hemijska ispitivanja).
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u 116 E(a-c).
314
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
F. Pravila za strane investicije
Vidjeti odgovor 116 F(a i b) .
G. Trgovinski sistem
Vidjeti odgovor 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Nema podataka kada su u pitanju oĉekivani dogaĊaji i rokovi.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Postojeće zakonodavstvo iz ove oblasti nije usklaĊeno sa zakonodavstvom Zajednice.
a) Nacionalni plan za evropske integracije Crne Gore planira izradu Pravilnika o zdravstvenoj
bezbijednosti igraĉaka koji će biti usaglašen sa Direktivom 88/378/EEZ o bezbjednosti
igraĉaka.
b) Izrada i usvajanje Pravilnika je planirana do kraja 2011. godine.
Farmaceutski proizvodi
110 Medicinski proizvodi za ljudsku upotrebu
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
1.ProizvoĊaĉ GALENIKA A.D.- 300.000 do 400.000 pakovanja mjeseĉno. Iskorištenost kapaciteta
je 85 do 95%. Godišnji plan proizvodnje 2.500.000 do 3.000.000 pakovanja. Vrijednost usluga je
725.000 do 870.000 eura godišnje.
2. Proizvodjaĉ NOVIT-PHARM D.OO.-500.000 do 2.500.000 pakovanja godišnje. Trenutno veoma
malog stepena iskorišćenosti (cca 30%) ali sa realnim planom do 75% u narednoj godini.
2.000.000,00 boĉica Cefalosporina na godišnjem nivou i stepen njihove iskorišćenosti je 50%
3. Proizvodjaĉ HEMOMONT D.O.O.- 21 mil. pak. – 56%
Izvor: ProizvoĊaĉi
315
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
1. GALENIKA- 370 000 pakovanja na mjeseĉnom nivou vrijednosti 216 500,00 eura,
2. NOVIT-PHARM-180.000
cca.200.000,00 eura)
boĉica
Ceftriaxone
na
mjeseĉnom
nivou
i
po
vrijednosti
3. HEMOMONT-9,8 mil. pak. ; 8,6 mil eura
Izvor: ProizvoĊaĉi
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
1. GALENIKA -Trenutno 300.000 pakovanja godišnje , 900.000 pakovanja po prognozi za tri
naredne godine.
2. NOVIT-PHARM-na tenderu 465.000 boĉica Cefalosporina i prognozirana (za sljedeće tri godine)
cca. 1.500.000 boĉica Cefalosporina
3. HEMOMONT-1,50 mil.pak. – 1,10 mil. €; 1,54 mil.pak. – 1,13 mil. €; 1,59 mil.pak. – 1,16 mil. €;
1,64 mil.pak. – 1,19 mil. €
Izvor: ProizvoĊaĉi
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
1. GALENIKA- nemamo podatke
2. NOVIT-PHARM- (proizvodnja – izvoz) 100%
(proizvodnja + uvoz– izvoz) 75%
3. HEMOMONT -100% (sopstveni program)
(proizvodnja – izvoz)
91% (koliĉinski i vrijednosno)
(proizvodnja + uvoz – izvoz) XXXXXXXX
Izvor: ProizvoĊaĉi
B. Trgovina
b)
Uvoz (ukljuĉujući privremeni uvoz) koliĉinski i vrijednosno, iz ostatka svijeta i iz Europske
unije ( EU), navedite glavne zemlje porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
101 421
2007
128 100
2008
201 423
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
14 309
2007
9 395
2008
12 832
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoza iz ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
687 240
2007
1 191 544
2008
1 224 434
316
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog uvoz iz ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
2007
28 721
2008
33 956
32 453
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog uvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
Zemlja
Italija, Francuska, Velika Britanija, Švajcarska,
Srbija, BiH, Hrvatska, Makedonija
Izvor: MONSTAT
c) Izvoz u EU (koliĉinski i vrijednosno) u EU i druge zemlje
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropske unije, izraţeno u kilogramima
Naziv
2006
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2007
390
2008
32
8 065
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u Evropske unije izraţeno, u hiljadama eura
Naziv
2006
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2007
16
2008
15
56
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatka svijeta, izraţeno u kilogramima
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
1 357 340
2007
2008
1 133 244
1 224 434
Izvor: MONSTAT
Prikaz crnogorskog izvoza u ostatka svijeta, izraţeno u hiljadama eura
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2006
10 334
2007
2008
7 343
32 453
Izvor: MONSTAT
Prikaz realizovanog izvoza po zemljama u razdoblju od 2006 do 2008. godine
Naziv
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
Zemlja
Italija, Slovenija, Vel.Britanija, Srbija,
Rusija, Ukrajina, Albanija, Makedonija
BiH,
Izvor: MONSTAT i proizvoĊaĉi
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za Statistiku ne raspolaţe traţenim podacima na zahtijevanom nivou.
317
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
b) Broj preduzeća
Naziv
2006
244 Proizvodnja farmaceutskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
2007
6
2008
6
6
Izvor: MONSTAT
Proizvodnja farmaceutskih produkata 2008 : 3
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji:
167 zaposlenih kod jednog proizvoĊaĉa; od ostalih proizvoĊaĉa nemamo podatke
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti sektora
(po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Investicije – 2 miliona eura (izvor 1 proizvoĊaĉ), Agencija ne raspolaţe sa podacima od drugih
proizvoĊaĉa
Broj preduzeća po klasama
Klasa/god
2006
2007
2008
Mikro
3
3
3
Mala
1
1
1
Srednja
2
2
2
Velika
0
0
0
Izvor:MONSTAT
e) Strani kapital i tehnologija
71,02 %; 100 %(izvor 1 proizvoĊaĉ), Agencija ne raspolaţe sa podacima od drugih proizvoĊaĉa
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja ? U pogledu
vrijednosti fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u
privatnom?
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Ne postoje trţišni p roizvodni monopoli u ovoj oblasti.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
Zavod za Statistiku ne raspolaţe traţenim podacima.
i)
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Troškovi zarada i plata – 2,03 mil. eura; troškovi materijala – 2,97 mil. Eura (izvor: 1 proizvoĊaĉ),
Agencija ne raspolaţe sa podacima od drugih proizvoĊaĉa.
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti Medicinski proizvodi za ljudsku upotrebu, medicinska sredstva i ureĊaji ukljuĉujući
aktivne medicinske ureĊaje i in vitro, a u skladu sa direktinama 90/385 EEC, 98/79 EC, 93/42/EEC
na nacionalni nivo je usvojeno 109 evropskih standarda.
Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore planira usvajanje
70 evropskih standarda iz oblasti zdravlja i medicinske opreme
1) Naredba o obaveznom atestiranju vune (Sl. list SFRJ, br. 65/84)
318
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2) Naredba o obaveznom atestiranju pamuka (Sl. list SFRJ, br. 65/84, 44/88)
3) Pravilnik o obaveznom atestiranju jute i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda (Sl. list SFRJ, br. 8/91)
4) Naredba o tekstilnim proizvodima koji u prometu moraju biti snabdeveni uverenjem o
kvalitetu (Sl. list SRJ, br. 14/92)
E. Podsticaji
a) Za investicije
b) Za izvoz
c) Ostali
Odgovor je sadrţan u 116 E(a, b, c) .
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F(a i b).
G. Trgovinski sistem
Odgovor je sadrţan u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Pet mil. € (2010.-2012.g) (izvor 1 proizvoĊaĉ), Agencija ne raspolaţe sa podacima od drugih
proizvoĊaĉa.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
Zajednice
a)
Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Validna zakonska regulativa
1) Zakon o lijekovima (Sl. list RCG br. 80/04 i Sl. list CG br. 18/08)
2) Zakon o lijekovima Sl. list RCG br. 80/04 i Izmjene i dopune zakona o lijekovima Sl. list CG
br. 18/08
Zakon je djelimiĉno harmonizovan sa direktivama Evropske unije: 2001/83/EC, 2003/63/EC,
2004/24/EC, 2004/27/EC, 2001/20/EC, 2003/94/EC, 2001/82/EC
U planu je donošenje sledećih zakonskih akata:
1) Izmjene i dopune Zakon o lijekovima (novembar-decembar 2009)
319
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Harmonizacija sa direktivama i uredbama: 2001/83/EC, 2004/27/EC, EC/726/2004, 2004/28/EC,
2001/82 EC
2) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica koja proizvode lijekove
3) Smjernice dobre proizvoĊaĉke prakse (prva polovina 2010)
Harmonizacija sa direktivama: 2003/94/EC, 91/412/ЕEC
b) Vremenski raspored prva polovina 2010
111 Veterinarski medicinski proizvodi
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Ne postoji
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Ne postoji
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Ne postoji
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
(proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz – izvoz)
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Prikaz crnogorskog uvoza, izraţeno u eurima i kilogramima
Eur
Uvoz veterinarskih medicinskih produkta, medicinskih hemikalija i biljnih preparata
937.315,12
kg
44,614.92
Prikaz realizovanog uvoza po zemljama u razdoblju u 2008. godini: Srbija i Hrvatska
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
uvoz/proizvodnja: 100
C. Strukturne karakteristike
Ne postoji proizvodnja veterinarskih lijekova u Crnoj Gori.
320
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Iz oblasti veterinarski medicinski proizvodi, na nacionalni nivo nijesu usvajani standardi. U skladu
sa Planom i programom rada za 2010. godinu, Institut za standardizaciju Crne Gore planira
usvajanje 25 evropskih standarda iz oblasti veterinarski medicinski proizvodi.
E. Podsticaji
Odgovor je sadrţan u 116 E.
F. Pravila za strane investicije
Odgovor je sadrţan u 116 F.
G. Trgovinski sistem
Odgovor je sadrţan u 116 G.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
Ne postoji proizvodnja veterinarskih lijekova u Crnoj Gori.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Validna zakonska regulativa
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
1) Zakon o lijekovima (Sl. list RCG br. 80/04 i Sl. list CG br. 18/08)
Prilog 1 (Zakon o lijekovima Sl. list RCG br. 80/04 i Izmjene i dopune zakona o ljekovima
Sl. list CG br. 18/08
Zakon je djelimiĉno harmonizovan sa direktivama Evropske unije: 2001/83/EC,
2003/63/EC, 2004/24/EC, 2004/27/EC, 2001/20/EC, 2003/94/EC, 2001/82/EC
2) Zakon o veterinarstvu (Sl. list RCG br. 11/04 i Sl. list RCG br. 27/07)
U planu je donošenje sledećih zakonskih akata:
1) Izmjene i dopune Zakon o lijekovima (novembar-decembar 2009)
2) Harmonizacija sa direktivama i uredbama: 2001/83/EC, 2004/27/EC, EC/726/2004,
2004/28/EC, 2001/82 EC
3) Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica koja proizvode lijekove
321
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
4) Smjernice dobre proizvoĊaĉke prakse (prva polovina 2010)
Harmonizacija sa direktivama: 2003/94/EC, 91/412/ЕEC
b) Vremenski raspored prva polovina 2010
Proizvodi za potrebe odbrane
Zakonom o odbrani (SI. list RCG, br. 47/07) ĉlan 16 stav 2 ureĊeno je da predmete i usluge
koje su od posebnog znaĉaja za odbranu (proizvodi za potrebe odbrane) utvrĊuje Vlada Crne
Gore.
Odlukom Vlade CG (SI. list RCG, br. 15/08) odreĊeni su veliki tehniĉki sistemi od znaĉaja za
odbranu i tehniĉka sredstva od znaĉaja za funkcionisanje tih sistema u oblasti: telekomunikacija,
informatike, saobraćaja, elektroenergetike, vodosnabdijevanja i drugih oblasti od znaĉaja za
odbranu .
Vlada je, u skladu sa odredbama Zakona o odbrani, takoĊe donijela Odluku o odreĊivanju
predmeta i usluga od posebnog znaĉaja za odbranu (SI. list RCG, br. 15/08).
Ministarstvo odbrane je u saradnji sa drugim organima drţavne uprave pripremilo spisak pravnih
lica i preduzetnika u Crnoj Gori koja proizvode predmete i vrše usluge od posebnog znaĉaja za
odbranu, odreĊene citiranom odlukom Vlade. U toku su aktivnosti na izradi odgovarajajućih akata
(ugovori i dr.) kojim će biti definisana prava i obaveze svih subjekata koji će proizvoditi predmete i
usluge za potrebe odbrane u ratnom ili vanrednom stanju kao i naĉin njihovog finansiranja .
Nakon regulisanja ovih odnosa, resorno ministarstvo će sagledati proizvodne kapacitete svih
subjekata, definisati uslove i naĉin usklaĊivanja tehniĉkih sistema za potrebe odbrane ,
meĊusobne ugovorne obaveze kao i instalacione kapacitete za potrebe odbrane.
Ministarstvo obrane CG nema vlastitih proizvodnih kapaciteta, a osnovu namjenske industrije,
odnosno proizvodnju naoruţanja i vojne opreme (u daljem tekstu NVO) predstavljaju tri preduzeća
(,,Poliex" Berane, „Tara" Mojkovac i „Optel" Pljevlja). Za uvoz i izvoz naoruţanja, vojne opreme i
robe dvostruke namjene registrovano je 20 preduzeća.
112 Kopneni sektor
Pogledati odgovore od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
1) „ TARA-Aerospace and Defence Products"
Društvo posjeduje opremu ĉiji je kapacitet oko 30.000 norma ĉasova za jednu godinu. U 2008.
godini stepen iskorišćenosti kapaciteta je bio 18% kapaciteta.
Društvo raspolaţe sa sledećim proizvodnim kapacitetima za potrebe kopnenog sektora:
•
•
•
•
•
Izrada upaljaĉa za minobacaĉku municiju, ruĉne bombe,
Izrada bombi specijalnih zaslepljujućih,
Izrada piropatrona za borbena vozila pješadije i tenkove,
Izrada vjeţbovnih i školskih sredstava, pirotehniĉkih sredstava,
Tehniĉki pregledi i remont municije,
2) 2 POLIEX" Berane
Društvo posjeduje opremu i kapacitete za proizvodnju sledećih sredstava:
322
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
•
•
•
•
•
•
•
•
Plastiĉnih eksploziva,
Poluplastiĉnih eksploziva,
Privrednih praškastih eksploziva,
Bombi ruĉnih,
Elektriĉnih detonatora,
Polineldetonatora,
Delaboracije viškova municije za potrebe VCG,
Društvo posjeduje namjensku opitnu stanicu i poligon za ispitivanje
raznih minskih sredstava.
U 2009. godini, za potrebe Vojske Crne Gore, društvo vrši neutralizaciju viškova municije sa 50%
kapaciteta. Za proizvodnju privrednih eksploziva i detonatora za potrebe civilnog sektora koristi se
50% kapaciteta,
3) „OPTEL" Plievlia
Društvo posjeduje opremu i kapacitete za proizvodnju sledećih sredstava:
•
•
•
Pješadijskih radara,
Laserskih daljinomjera,
Radio-relejnih ureĊaja i antena za radio-relejne ureĊaje.
Zbog gubitka trţišta preduzeće je bilo u steĉaju od januara 2008. godine.
Ova fabrika, jedina na Balkanu, raspolaţe anehoniĉnom sobom i ureĊajima za testiranje radara i
radio-relejnih ureĊaja, tako da bi se njeni kapaciteti mogli oĉekivati, pored ostalog, i za proizvodnju
telekomunikacione opreme i sistema za nadzor granica.
4) 4. „Montenegro Defence Industrv" Podgorica
„Montenegro Defence lndustry" Podgorica je jedino drţavno preduzeće koje se bavi uvozom i
izvozom naoruţanja i vojne opreme i robe dvostruke namjene u Crnoj Gori. Nema instalisanih
kapaciteta za proizvodnju.
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
5) POLIEX" Berane
Za 2009 godinu: - Proizvodnja eksploziva TNT,PEP, eksplozivnih smjesa u obimu od 371 t
u vrijednosti 410.000 €.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Proizvodnja eksploziva TNT,PEP, eksplozivnih smjesa u obimu od 350 t u vrijednosti 360.000 €.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
6) TARA-Aerospace and Defence Products
U potpunosti pokriva nacionalne potrebe koje iznose 2-3% od ukupne proizvodnje.
7) POLIEX" Berane
U potpunosti pokriva nacionalne potrebe koje iznose 90-95% od ukupne proizvodnje.
B. Trgovina
a) Uvoz
(ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
PREDUZEĆE
POLIEX" Berane
2007
koliĉina (000kg)
2008
405
193
323
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
vrijednost (000 eur)
181
291
-
-
150
1.092
koliĉina (kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica15
vrijednost (000 eur)
Zemlje uvoza su SAD, zemlje EU: Njemaĉka, Austrija, Francuska, Slovenija, Ĉeška, evropske
zemlje: Hrvatska, Srbija.
b) Izvoz
(po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
PREDUZEĆE
2007
2008
koliĉina (000 kg)
33
63
vrijednost (000 eur)
48
59
-
-
351018
14.463
POLIEX" Berane16
koliĉina (kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica17
vrijednost (000 eur)
Zemlje izvoza su SAD, zemlje EU: Njemaĉka, Španija, evropske zemlje Srbija, Bosna i
Hercegovina i ostale zemlje: Irak, Avganistan, Kamerun, Ekvatorijalna Gvineja, Kirgizija, Burundi i
Izrael.
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnje
Odnos (%)
GODINA
izvoz19
uvoz
Odnos (%)
izvoz
uvoz
izvoz
uvoz
izvoz
2007
331
3558/
48
8,7
91,5
87,3
12,7
2008
1092
14522/
59
7,0
93,0
95
5,0
15
Uvoz novog naoružanja I vojne opreme za potrebe VCG
Gotovo svi kapaciteti su angažovani za potrebe domaćeg tržišta.Izvoz je zanemarljiv.
17
Izvoz neperspektivnog naoružanja I vojne opreme VCG
18
Reeksport u vrijednosti od 1.932.000 EUR za 2007 i 13.463.000 EUR za 2008 god
19
Uključen izvoz neperspektivnog i suvišnog naoružanja i vojne opreme iz skladišta Vojske Crne Gore
16
324
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
PREDUZEĆE
2007
2008
koliĉina (000 kom)
491
263
vrijednost (000 eur)
249
361
-
-
3.760
15.455
POLIEX" Berane20
koliĉina (kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica21
vrijednost (000 eur)
b) ĉetiri
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj radnih mjesta
TARA-Aerospace and Defence Products
24
POLIEX" Berane
48
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
13
OPTEL" Plievlia
30
d) Struktura preduzeća:
TARA-Aerospace and Defence Products
Pogoni i mašine aktivno se koriste za sledeće djelatnosti :
•
•
•
•
•
Izrada upaljaĉa za minobacaĉku municiju, ruĉne bombe,
Izrada bombi specijalnih zaslepljujućih,
Izrada piropatrona za borbena vozila pješadije i tenkove,
Izrada vjeţbovnih i školskih sredstava, pirotehniĉkih sredstava,
Tehniĉki pregledi i remont municije,
POLIEX" Berane
Najbitniji pogoni
Pogon proizvodnje eksploziva
Pogon sušenja sirovina
Pogon plastike
pogon inicijalnih i minsko-eksplozivnih sredstava
Najznaĉajnije mašine
homogenizator Za eksplozive „Gostol“
homogenizator za eksplozive „HKS“Njemaĉka
homogenizator za eksplozive 50 lit „Gostol“
homogenizator za eksplozive 20 lit
laboratorijska oprema za ispitivanje eksploziva .4 kom
presa za proizvodnju eksploziva
sušnice zapremine 1500 kg .3 kom
20
21
Gotovo svi kapaciteti su angažovani za potrebe domaćeg tržišta.Izvoz je zanemarljiv.
Izvoz neperspektivnog naoružanja i vojne opreme VCG
325
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
klima komore za ispitivanje eksploziva. 2 kom
Pogoni i mašine aktivno se koriste za sledeće djelatnosti :
•
•
Privrednih praškastih eksploziva,
Delaboracije viškova municije za potrebe VCG,
e) TARA-Aerospace and Defence Products
Društvo je 32% akcija u vlasništvu kompanije BT Internacional iz Švajcarske.
POLIEX" Berane
Društvo je 46,4% akcija u drţavnom vlasništvu.
„OPTEL" Plievlia
Drţavni kapital bio je 81,43%, a fabrika je prodata putem Oglasa, kompaniji „Vektra" iz Podgorice.
„Montenegro Defence Industrv" Podgorica
Društvo je u 100% vlasništvu drţave Crne.
f)
g)
h)
i)
podataka
Nema podataka
Društva nemaju ni proizvodne niti trţišne monopole.
Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu/nema podataka
Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji/nema
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Kopneni sektor - 0 standarda
Standardi i tehniĉki propisi
Društvo Preduzeća usvaja sopstvene interne standarde i tehniĉke propise o kvalitetu proizvoda.
Zaštita ţivotne sredine se odvija prema vaţećim zakonskim propisima u Crnoj Gori.
E. Podsticaji
a) Ne postoje podsticaju za investicije.
b) Ne postoje podsticaji za izvoze.
c) Ne postoje podsticaji za ostale investicije.
F. Pravila za strane investicije
a)Strani investitor moţe posjedovati 49% akcija preduzeća koja se bave proizvodnjom naoruţanja i
vojne opreme.
b) Garancije su u skladu sa meĊunarodnim propisima.
326
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
G. Trgovinski sistem
Materijali koji se uvoze mogu se osloboditi carina, kvote i licence za proizvode se ne traţe.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije
TARA-Aerospace and Defence Products
Pored postojećih programa u fabrici je završena priprema za proizvodnju cijevi za lako naoruţanje
po NATO standardima (od cal. 5,56 mm do cal. 12,7 mm). Kapacitet će biti oko 25.000 cijevi
godišnje.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nijesu predviĊeni.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva izvršena je sa zakonodavstvom Zajednice u
vezi sa nacionalnom kontrolnom listom naoruţanja i vojne opreme i robe dvostruke
namjene.
Crna Gora je usvojila Zakon o spoljnjoj trgovini naoruţanje, vojnom opremom i robom dvostruke
namjene (Sl list CG br. 80/08) a koji je stupio na snagu 01.07.2009.Proizvodnja naoruţanja i vojne
opreme definisana je Zakonom o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme (Sl. list SRJ,
br.41/96 i Sl. list SCG br. 07/05) .
b) Vremenski period
„Zakon o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme“-nije definisan rok za izradu novog
zakona.
113 Mornariĉki sektor
Pogledati odgovore od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
1) „TARA-Aerospace and Defence Products"
Za potrebe mornariĉkog sektora angaţovalo bi se za :
•
•
•
Izradu sredstava za ometanje radarski voĊenih raketa,
Izradu signalnih i pirotehniĉkih sredstava,
Tehniĉki pregledi i remont municije,
Ove djelatnosti su u razvojnoj fazi i nijesu još aktivirane u praksi.
327
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2) „Jadransko brodogradilište" Bijela
Osnovna namjena ovog brodogradilišta je remont trgovaĉkih brodova. S obzirom da je bivši
remontni zavod MTRZ „Sava Kovaĉević", koji je bio dio vojne namjenske industrije-remont vojnih
brodova, u procesu likvidacije, Mornariĉki sektor koristi kapacitete preduzeća „Jadransko
brodogradilište" Bijela. Brodogradilište raspolaţe sa dokom nosivosti 33.000 t i dokom nosivosti
10.000 t. TakoĊe raspolaţe, sa 29 dizalica nosivosti izmeĊu 2-40 t. Ukupan stepen iskorišćenosti
kapaciteta kreće se oko 80 %.
b)
Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
„Jadransko brodogradilište" Bijela. Planirana proizvodnja i remont plovnih objekata za 2009 god. je
očekivan u iznosu od 19.000.000 EUR.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Jadransko brodogradilište" Bijela
Ukupna potraţnja na domaćem trţištu u 2008 god iznosila je 2.216.000 EUR. Oĉekuje se da se i
slijedeće tri godine zadrţi ili poveća ova potraţnja.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
Jadransko brodogradilište" Bijela
Preduzeće pokriva oko 80% nacionalnih potreba. Za potrebe sektora elektronike se uvoze
usluge i sredstva.
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU, uz
navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
PREDUZEĆE
2007
koliĉina (000kg)
2008
-
-
5.500
4.478
-
-
110
181
„Jadransko brodogradilište" Bijela22
vrijednost (000 eur)
koliĉina (000kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica23
vrijednost (000 eur)
Zemlje uvoza su SAD, zemlje EU: Norveška, Austrija, Italija, Portugalija, Slovenija, ostali: Kina,.
b) Izvoz
PREDUZEĆE
2007
koliĉina (000kg)
2008
-
-
22.465
23.033
-
-
261
267
„Jadransko brodogradilište" Bijela24
vrijednost (000 eur)
koliĉina (000kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica25
vrijednost (000 eur)
22
Za potrebe odbrane uvoz elektronskih sklopova, rezervnih djelova u iznosu:2007-30.000, 2008-40.000
Uvoz novog naoružanja I vojne opreme za mornarički sektor,po realizovanim ugovorima
24
Za potrebe odbrane uvoz elektronskih sklopova, rezervnih djelova u iznosu:2007-30.000, 2008-40.000
25
Uvoz novog naoružanja I vojne opreme za mornarički sektor,po realizovanim ugovorima
23
328
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zemlje izvoza su SAD, zemlje EU: Njemaĉka, Španija, Velika Britanija, Austrija, Grĉka, Kipar.
evropske zemlje: Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Odnos (%)
GODINA
izvoz26
uvoz
Odnos (%)
izvoz
uvoz
izvoz
uvoz
izvoz
2007
5610
22726
22465
24,6
75,4
25,0
75
2008
4659
23300
23033
19,6
80,4
19,8
80,1
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
PREDUZEĆE
AKTIVNOST
2007
Promet (remont brodova) (000 EUR)
2008
25.240
25.511
400
250
-
-
361
458
„Jadransko brodogradilište" Bijela
Promet (remont brodova odbrana)(000 EUR)
koliĉina (000kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
vrijednost (000 EUR)
b) tri
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj radnih mjesta
TARA-Aerospace and Defence Products.
24
„Jadransko brodogradilište" Bijela
671
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
13
d) Struktura preduzeća:
„Jadransko brodogradilište" Bijela
Glavne karakteristike dokova
Kapacitet dizanja doka
DOK-6
10.000
Portalne dizalice 5 -25 t
Mosne dizalice u radionicama 2,5 – 40 t
1 DOK- 12
33.000
9
14
Auto dizalice 8 – 50 t
3
Ukupan broj remorkera
3
Teĉni kiseonik - rezervoar: 50 m3,2 isparivaĉa po 1 00m/h, 6 - 9 bara;
Acetilen - 60 Nm3/h, 0,3 - 0,8 bara;
26
Uključen izvoz neperspektivnog i suvišnog naoružanja i vojne opreme iz skladišta Vojske Crne Gore
329
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Komprimovani vazduh -175 m3/min., 7 bar;
Zasićena para - 2 x 1500 kg/h;
Elektriĉna energija - 5,6 MVA
Radioniĉke hale su opremljene mašinama i ureĊajima (strug Škoda) za automatsku obradu
brodskih osovina sa rasponom šiljka 12 m i mogućnosti obrade osovina od 450 kN. Horizontalne
bušilice sa vretenom 110 - 90 mm. Automatske mašine za rezanje limova. Valjci za savijanje limova
raspona 9 m i sile pritiska od 9000 kN i dr.
e)„Jadransko brodogradilište" Bijela
Brodogradilište je u drţavnom vlasništvu sa 61,57%.
„Montenegro Defence Industrv" Podgorica
Društvo je u 100% vlasništvu drţave Crne
TARA-Aerospace and Defence Products
Društvo je 32% akcija u vlasništvu kompanije BT Internacional iz Švajcarske.
f) Nema podataka
g) Društva nemaju ni proizvodne niti trţišne monopole.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu/nema podataka
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji/nema podataka
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Mornariĉki sektor - 0 standarda
Preduzeća usvajaju sopstvene interne standarde i tehniĉke propise o kvalitetu proizvoda. Zaštita
ţivotne sredine se odvija prema vaţećim zakonskim propisima u Crnoj Gori.
E. Podsticaji
a) Ne postoje podsticaju za investicije.
b) Ne postoje podsticaji za izvoze.
c) Ne postoje podsticaji za ostale investicije
F. Pravila za strane investicije
a) Strani investitor moţe posjedovati 49% akcija preduzeća koja se bave proizvodnjom naoruţanja
i vojne opreme.
b) Garancije su u skladu sa meĊunarodnim propisima.
G. Trgovinski sistem
a) Materijali koji se uvoze mogu se osloboditi carina, kvote i licence za proizvode se ne traţe
330
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije
Nijesu predviĊene nove investicije
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nijesu predviĊeni.
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a)Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva izvršena je sa zakonodavstvom Zajednice u vezi sa
nacionalnom kontrolnom listom naoruţanja i vojne opreme i robe dvostruke namjene. Crna Gora je
usvojila Zakon o spoljnjoj trgovini naoruţanje, vojnom opremom i robom dvostruke namjene (Sl. list
CG br. 80/08) a koji je stupio na snagu 01.07.2009. Proizvodnja naoruţanja i vojne opreme
definisana je Zakonom o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme (Sl. list SRJ br.41/96 i Sl.
list SCG br. 07/05 )
b)Vremenski period
„Zakon o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme“-nije definisan rok za izradu novog
zakona.
114 Vazduhoplovni sektor
Pogledati odgovore od A-I.
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
„TARA-Aerospace andDefence Products"
1.
•
•
•
Izrada piropatrona, pogonskih punjenja i raketnih motora za izbacivanje pilotskih
sjedišta,
Izrada piropatrona opšte namjene za ureĊaje aviona, helikoptera i raketa,
Signalni komplet pribora za spašavanje pilota.
Stepen iskorištenosti ovih kapaciteta je 60%.
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
TARA-Aerospace and Defence Products
Za 2009 godinu: 776.363,65 € .
11.714
kom. piropatrona za izbaciva pilotska sjedišta, u vrijednosti od
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
TARA-Aerospace and Defence Products
Trenutno realizovani/potpisani Ugovori koji se odnose na domaće trţište su izraţeni u koliĉini od
1940 komada piropatrona , vrijednosti od 13.624,65 €,.
331
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
TARA-Aerospace and Defence Products
-
U potunosti pokriva nacionalne potrebe koje prosjeĉno po godini iznose 2-3% od ukupne
proizvodnje.
B. Trgovina
Uvoz
TARA-Aerospace and Defence Products
Za 2007 godinu:
Preduzeće je u 2007.godini uvezlo sirovine za iyradu piropatrona u vrijednosti od 285.000 EUR.
Za 2008 godinu:
Preduzeće je u 2008.godini uvezlo sirovine za izradu piropatrona u vrijednosti od 321.000 EUR
„Montenegro Defence Industry" Podgorica
Za 2007 godinu:
Preduzeće je u 2007.godini uvezlo opremu, za potrebe Ministarstva odbrane –Vazduholovni
Sektor, u vrijednosti 70.000,00 EUR.
Za 2008 godinu:
Preduzeće je u 2008.godini uvezlo opremu, za potrebe Ministarstva odbrane –Vazduholovni
Sektor, u vrijednosti 227.000,00 EUR.Zemlje uvoza su zemlje EU: Ĉeška, evropske zemlje:
Hrvatska,Bosna i Hercegovina.
Izvoz
TARA-Aerospace and Defence Products
Za 2007 godinu:
3.288 kom. piropatrona i kompleta, u vrijednosti od 784.217,50 €;
Za 2008 godinu:
14.622 kom. piropatrona , a u vrijednosti od 815.202,30 €;
„Montenegro Defence Industry" Podgorica
Za 2007 godinu:
Preduzeće je u 2007 godini izvezlo, za potrebe Ministarstva odbrane-Vazduhoplovni sektor, NVO
u vrijednosti 110.000,00 € .
Za 2008 godinu:
Preduzeće je u 2008 godini izvezlo, za potrebe Ministarstva odbrane-Vazduhoplovni sektor, NVO
u vrijednosti 386.000,00 €. Zemlje izvoza su zemlje EU: Švedska evropske zemlje: Ukrajina, Srbija,
Bosna i Hercegovina i ostale zemlje: Libija, Ekvatorijalna Gvineja, Kirgistan, Turkemistan,
Bjelorusija.
332
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Odnos (%)28
Odnos (%)
GODINA
27
uvoz
izvoz
izvoz
uvoz
izvoz
uvoz
izvoz
2007
355
894
784
39
61
45,2
54,8
2008
548
1201
815
45,6
54,4
32,8
67,2
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
PREDUZEĆE
2007
koliĉina ( kom)
2008
3288
14662
791
831
-
-
600
1.287
TARA-Aerospace and Defence Products
vrijednost (000 eur)
koliĉina (kg)
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
vrijednost (000 eur)
b) dva
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Broj radnih mjesta
TARA-Aerospace and Defence Products
24
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
13
d) Struktura preduzeća:
TARA-Aerospace and Defence Products
Labaratorija za ulaznu kontrolu materijala
Vibrator sa ureĊajem za zadavanje i kontrolu sluĉajnih vibracija(vazduhoplovne vibracije)
Opitni sto za mjerenje potiska
Opitna stanica za ispitivanje i atestiranje pirotehniĉkih sklopova
Montenegro Defence Industrv" Podgorica
Nije proizvodno preduzeće
e)„Montenegro Defence Industrv" Podgorica
Društvo je u 100% vlasništvu drţave Crne
TARA-Aerospace and Defence Products
Društvo je 32% akcija u vlasništvu kompanije BT Internacional iz Švajcarske.
f) Nema podataka
g) Društva nemaju ni proizvodne niti trţišne monopole.
27
28
Uključen izvoz neperspektivnog i suvišnog naoružanja i vojne opreme iz skladišta Vojske Crne Gore
Nije uključena prodaja neperspektivnog naoružanja i vojne oreme
333
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu/nema podataka
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji/nema podataka
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Vazduhoplovni sektor - 0 standarda
Preduzeća usvajaju sopstvene interne standarde i tehniĉke propise o kvalitetu proizvoda, zaštita
ţivotne sredine se odvija prema vaţećim zakonskim propisima u Crnoj Gori.
E. Podsticaji
a) Ne postoje podsticaju za investicije.
b) Ne postoje podsticaji za izvoze.
c) Ne postoje podsticaji za ostale investicije
F. Pravila za strane investicije
a)Strani investitor moţe posjedovati 49% akcija preduzeća koja se bave proizvodnjom naoruţanja i
vojne opreme.
b)Garancije su u skladu sa meĊunarodnim propisima.
G. Trgovinski sistem
a) Materijali koji se uvoze mogu se osloboditi carina, kvote i licence za proizvode se ne traţe.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
g)
PredviĊene investicije
TARA-Aerospace and Defence Products
U toku je usvajanje IC-3 mamaca za zaštitu od dejstva protivavionskih raketa.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Nemamo podatke
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva izvršena je sa zakonodavstvom Zajednice u vezi sa
nacionalnom kontrolnom listom naoruţanja i vojne opreme i robe dvostruke namjene. Crna Gora je
usvojila Zakon o spoljnjoj trgovini naoruţanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namjene (Sl.
334
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
list CG br. 80/08) a koji je stupio na snagu 01.07.2009. Odluka o utvrĊivanju nacionalne kontrolne
liste naoruţanja i vojne opreme objavljena je u Sl. listu CG br. 41/09. Proizvodnja naoruţanja i
vojne opreme ureĊena je Zakonom o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme (Sl. list SRJ
br.41/96 i Sl. list SCG br. 07/05) .
b)Vremenski period
„Zakon o proizvodnji i prometu naoruţanja i vojne opreme“-nije definisan rok za izradu novog
zakona.
Turizam
115 Turizam
Odgovor je dat u nastavku (A-I).
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Instalirane proizvodne kapacitete u turizmu ĉine:
ugostiteljski objekti: - ugostiteljski objekti za smještaj (osnovni i komplementarni) i -ugostiteljski
objekti za ishranu i piće i objekti nautiĉkog turizma.
U nastavku teksta slijede tabelarni pregledi po pojedinim vrstama kapaciteta:
Vrsta objekata za smještaj
Broj poslovnih jedinica
2005.
Hoteli i apart-hoteli
2006.
2007.
2008.
190
202
219
236
Turistiĉka naselja
12
12
13
13
Kampovi
30
30
30
29
3.375
4.037
5.086
8.429
111
114
109
119
3.718
4.395
5.457
8.826
Domaćinstava koja iznajmljuju sobe/apartmane/kuće
Ostali smještajni objekti
Ukupno
Izvor: Zavod za statistiku CG
Vrsta objekata za smještaj
Broj kreveta
2005.
Hoteli i apart-hoteli
2006.
2007.
2008.
31.397
32.454
33.235
32.714
9.235
8.679
8.571
8.168
Kampovi
10.152
10.016
9.674
5.547
Privatni smještaj
55.174
65.631
79.691
92.356
Turistiĉka naselja
335
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ostali smještajni objekti
Ukupno
14.346
14.213
13.975
17.953
120.304
130.993
145.146
156.738
Izvor: Zavod za statistiku CG
NAPOMENA: Iskazani kapaciteti odnose se na broj ukupnih kreveta (stalni i pomoćni), stanje na
dan 31. avgust
Broj smještajnih kapaciteta, kontinuirano se povećava iz godine u godinu, i to kao rezultat
investiranja u izgradnju novih i renoviranja postojećih smještajnih objekata. Pored povećanja broja
smještajnih objekata i kreveta, ostvareno je i poboljšanje nivoa njihovog kvaliteta, tj. došlo je do
povećanja udjela hotelskih kapaciteta viših kategorija u ukupnom broju hotelskih kapaciteta.
Strategijom razvoja turizma Crne Gore do 2020. godine, predviĊeno je povećanje broja hotelskih i
njima sliĉnih objekata na nivo od 125.000 kreveta, i to da će na Primorju biti oko 100.000 kreveta,
u centralnom dijelu oko 10.000 i na sjeveru Crne Gore oko 15.000 kreveta.
SMJEŠTAJNI KAPACITETI PO REGIJAMA – stanje na dan: 31. avgust
Regionalni raspored
Broj krevata (ukupni)
2005.
2006.
Podgorica - gl.grad
2007.
2008.
1.064
1.048
1.186
1.149
Primorska mjesta
115.195
125.511
139.529
151.066
Planinska mjesta
2.012
2.223
2.257
2.442
Ostala mjesta
2.033
2.211
2.259
2.081
120.304
130.993
145.231
156.738
Ukupno
Izvor: Zavod za statistiku CG
Posmatrano sa regionalnog aspekta, najveći dio smještajnih kapaciteta (oko 95%) nalazi se na
Primorju, dok se u planinskom dijelu Crne Gore nalazi oko 2% kapaciteta.
U predstojećem periodu, imajući u vidu već realizovane, ali i planirane investicione aktivnosti, prije
svega kroz razvoj privatnog preduzetništva, oĉekuje se povećanje broja smještajnih kapaciteta i u
centralnom i sjevernom dijelu Crne Gore.
BROJ UGOSTITELJSKIH OBJEKATA (stanje 31. avgust)
vrsta
2002.
Restorani
2003.
2004.
2005.
2006.
204
455
809
521
523
1.042
409
536
779
546
153
61
135
21
51
Barovi
33
564
569
737
476
Ostalo
234
701
485
612
814
1.666
2.190
2.534
2.670
2.410
Kafane
Bifei
Uku p n o
Izvor: Zavod za statistiku CG
KAPACITETI MARINA
KAPACITETI MARINA
Broj marina
2003
2004
6
2005
6
2006
6
2007
6
2008
6
6
336
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Broj vezova u moru
490
490
495
726
1.184
1229
Broj vezova na kopnu
275
290
290
300
320
337
Izvor: marine: Bar, Herceg Novi, Prĉanj, Budva, Kotor i Zelenika
Posljednjih godina, crnogorsko Primorje postaje sve atraktivnija destinacija za jahte i ostale plovne
objekte, prije svega, zbog geografskog poloţaja. U svim postojećim lukama koje su klasifikovane
kao luke nautiĉkog turizma - marine, u toku su radovi na poboljšanju ponude, uzimajući prije svega
u obzir logistiĉke, ekonomske i ekološke kriterijume i potrebu uspostavljanja njihove ravnoteţe u
smislu odrţivog razvoja. Osim toga, savremena marina „Porto Montenegro“ u Tivtu (ĉija je
izgradnja u toku) predstavlja zaĉetak u razvoju novog tipa i standarda marina za mega-jahte na
Mediteranu.
Stepen iskorišćenosti smještajnih objekata i luka nautiĉkog turizma, dat je u nastavku teksta, dok
za iskorišćenost ugostiteljskih objekata nema relevantnih statistiĉkih ili dr. podataka.
ISKORIŠĆENOST KAPACITETA SMJEŠTAJNIH OBJEKATA
Vrsta objekata za smještaj
broj noćenja po krevetu
2005.
2006.
2007.
2008.
Hoteli i apart-hoteli
60.3
63,4
72,1
73,3
Turistiĉka naselja
64.2
62,9
68,6
67,0
9.4
6,6
6,1
23,0
Privatni smještaj
34,0
40,9
45,1
42,6
Ostali smještajni objekti
52,3
33,7
47,1
44,1
Ukupno
43,3
45,3
50,3
49,7
Kampovi
Izvor: Zavod za statistiku CG
Iskorišćenost smještajnih kapaciteta, mjerena brojem dana njihove pune iskorišćenosti
kontinuirano se povećavala zahvaljujući, prije svega, brţem rastu broja turista i realizovanih
noćenja u odnosu na povećanje smještajnih kapaciteta. Zadovoljavajući rast turistiĉkog prometa, tj.
povećano interesovanje turista, rezultat je, izmeĊu ostalog i sve bolje ponude, kako sa aspekta
raznolikosti tako i sa aspekta poboljšanja nivoa kvaliteta turistiĉkog proizvoda.
ISKORIŠĆENOST SMJEŠTAJNIH KAPACITETA PO REGIJAMA
Broj noćenja po krevetu
Regije
2005.
2006.
2007.
2008.
Podgorica - gl.grad
50,6
70,8
88,5
96,8
Primorska mjesta
43,6
45,3
49,9
49,4
Planinska mjesta
26,6
30,8
46,9
41,8
Ostala mjesta
40,4
46,1
54,1
58,2
Ukupno
43,3
45,3
50,2
49,7
Izvor: Zavod za statistiku CG
Imajući u vidu ĉinjenicu da iskorišćenost kapaciteta po regijama zavisi i od vrste smještajnih
kapaciteta, oĉekuje se da će, usled buduće sve više diverzifikovane turistiĉke ponude, doći do
daljeg produţenja trajanja glavne ljetnje turistiĉke sezone i sve veće posjećenosti turistiĉkih
centara na sjeveru Crne Gore i tokom ljetnjih mjeseci.
337
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
ISKORIŠĆENOST KAPACITETA LUKA NAUTIĈKOG TURIZMA – broj plovila po vezu
KAPACITETI MARINA
2003.
Broj marina
Broj plovila po vezu na moru
Broj plovila po vezu na kopnu
2004.
2005.
2006
.2007.
2008.
6
6
6
6
6
6
605
651
1267
1805
2205
2.429
7
10
10
15
40
40
Izvor: Zavod za statistiku CG
U cilju obezbjeĊenja uslova za kvalitetan razvoj nautiĉkog turizma, uskoro će biti implementiran
program kategorizacije marina.
Stepen iskorištenost kapaciteta luka nautiĉkog turizma (mjereno brojem plovila po vezu)
kontinuirano raste.
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
U tabelarnim pregledima koji slijede u nastavku teksta daju se podaci o koliĉinskoj proizvodnji tj.
turistiĉkom prometu u smještajnim objektima, kao i u lukama nautiĉkog turizma.
TURISTIĈKI PROMET (broj turista i noćenja)
2005.
%
2006.
%
2007.
%
2008.
%
TURISTI
820.457
100
953.928
100
1.133.432
100
1.187.492
100
Domaci
548.452
67
576.130
60
148.294
13
156.667
13
Strani
272.005
33
377.798
40
984.138
87
1.030.825
87
NOĆENJA
5.211.847
100
5.936.270
100
7.294.530
100
7.793.280
100
Domaci
3.628.337
70
3.740.179
63
851.045
12
828.525
10
Strani
1.583.510
30
2.196.091
37
6.443.485
88
6.964.755
90
Izvor: Zavod za statistiku CG
Napomena: od 2007. godine, turisti iz Srbije registruju se kao strani turisti
Turistiĉki promet, u posmatranom periodu, i sa aspekta i broja turista i realizovanih noćenja, ima
tendenciju pozitivnog rasta. Od 2007. godine, turisti iz Srbije evidentiraju se kao stranci, pa se udio
stranaca u ukupnom prometu kreće i do 90%. Udio turista iz Crne Gore u ukupnom prometu kreće
se oko 10%, i ne utiĉe znaĉajnije na ukupne rezultate.
338
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TURISTIĈKI PROMET PO VRSTAMA OBJEKTA - turisti
Vrsta objekata za smještaj
Broj turista
2005.
Hoteli i apart-hoteli
2006.
2007.
2008.
353.677
395.220
476.296
481.216
Turistiĉka naselja
98.941
85.447
102.875
90.889
Kampovi
12.095
7.773
9.018
20.087
278.514
403.569
474.439
498.331
77.232
61.919
70.804
96.969
820.457
953.928
1.133.432
1.187.492
Privatni smještaj
Ostali smještajni objekti
Ukupno
Izvor: Zavod za statistiku CG
TURISTIĈKI PROMET PO VRSTAMA OBJEKTA – noćenja
Vrsta objekata za smještaj
Broj noćenja
2005.
Hoteli i apart-hoteli
2008.
2.057.789
2.396.066
2.397.406
593.279
545.613
588.028
547.187
95.591
65.969
58.721
127.415
1.878.002
2.687.443
3.593.897
3.929.936
750.194
579.456
657.818
791.336
5.211.847
5.936.270
7.294.530
7.793.280
Kampovi
Ostali smještajni objekti
Ukupno
2007.
1.894.781
Turistiĉka naselja
Privatni smještaj
2006.
Izvor: Zavod za statistiku CG
TURISTIĈKI PROMET PO REGIJAMA – BROJ NOĆENJA
Opštine
Broj nocenja
2005.
Podgorica - gl.grad
2006.
2007.
2008.
53.886
74.169
104.986
111.271
Primorska mjesta
5.022.260
5.691.770
6.961.444
7.458.816
Planinska mjesta
53.577
68.424
105.892
101.987
Ostala mjesta
82.124
101.907
122.208
121.206
5.211.847
5.936.270
7.294.530
156.738
Ukupno
Izvor: Zavod za statistiku CG
Najveći dio turistiĉkog prometa realizuje se na Primorju, gdje se nalazi i većina smještajnih
kapaciteta. Iz godine u godinu, u opštini Budva ostvaruje se najviše noćenja, zatim slijede Herceg
Novi, Bar i ostali.
Otvaranjem novih smještajnih objekata sa pratećim sadrţajima, upotpunila se i ponuda turistiĉkih
mjesta na sjeveru, pa se i prihod tokom poslednje dvije godine povećao. Oĉekuje se njegovo dalje
povećanje, s obzirom na razvojne planove.
STRANI TURISTIĈKI PROMET
339
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TURISTI
2005.
EU
2006.
2007.
2008.
124130
175392
266970
257528
Region
82555
107583
563975
590308
Rusija
41011
61092
102350
117680
ostale evropske
11352
14909
29919
23291
van evropske
12957
18822
20924
22018
272005
377798
984138
1010825
ukupno
NOCENJA
2005.
2006.
2007.
2008.
EU
784499
1060863
1651568
1548090
Region
427149
559580
3737444
4151248
Rusija
253178
455502
789497
897921
ostale evropske
78487
66392
201905
303378
van evropske
40197
53754
63071
64118
1583510
2196091
6443485
6964755
ukupno
Pozitivna karakteristika strukture prometa koji ostvaruju strani turista, poslednjih godina, ogleda se
u sve većem uĉešću turista iz zemalja Evropske unije – više od 20% ukupnog broja noćenja.
Znaĉajan udio u ino prometu, ĉine i turisti koji dolaze sa podruĉja Rusije i zemalja bivših ĉlanica
SSSR-a, oko 12%. Turisti iz Srbije, koji se od 2007. godine registruju kao strain turisti, uĉestvuju sa
oko 40%, a turisti sa podruĉja ex Yu (izuzev Slovenije) sa nešto više od 10%.
U narednom periodu, oĉekuje se dalje povećanje broja turista, sa povećanim udjelom prometa sa
EU trţišta.
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
Domaća potraţnja zbog malog uĉešća u ukupnom prometu ne utiĉe bitno na rezultate sektora. U
predstojećem periodu, ne oĉekuju se bitnije izmjene u tom smislu, s obzirom da je domaće trţište,
kao i njegova kupovna moć, ograniĉeno.
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba
Najveći dio turistiĉkog prometa u Crnoj Gori realizuju strani turisti, i na taj naĉin turizam ostvaruje
tzv «nevidljivi izvoz».
Turistiĉka privreda, najveći dio svojih inputa podmiruje iz domaćih izvora, a ostatak svojih potreba
obezbjeĊuje uvozom.
340
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Uvoz po pojedinim djelatnostima izraţeno u hilj. Eur
Djelatnost29
2005.
Hoteli i moteli sa restoranima
2006.
2007.
2008.
9 767
17 269
18 385
11 675
9
48
250
44
Restorani
933
1 324
2 730
3 414
Barovi
669
995
1 393
1 698
Djelatnost putn. agencija
618
584
1 583
1 634
66
90
177
276
Hoteli i moteli bez restorana
Djelatnost marina
Izvor: Zavod za statistiku CG
B. Trgovina
Ovo pitanje se ne odnosi na turizam.
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
U sljedećim tabelama dati su podaci o vrijednosti prometa tj. prihoda preduzeća iz sektora turizma i
ugostiteljstva.
Promet u ugostiteljstvu, sa bruto dodatom vrijednošću – u Eur
Promet
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
36.474.574
42.068.407
42.550.379
47.914.676
67.331.355
Restorani i sl. objekti
34.789.739
31.169.864
55.225.885
55.244.401
37.442.249
Ostalo
17.044.816
33.259.184
22.766.559
31.940.715
58.401.101
Ukupno – ugostiteljstvo
88.309.129
106.497.455
120.542.823
135.099.792
163.174.705
Promet - ukupno u CG
1.090.628.000
1.198.951.000
1.349.428.000
1.467.101.000
1.937.317.000
8,1
8,9
8,9
9,2
8,4
% prometa u ugost. u ukupnom prometu CG
Izvor: Zavod za statistiku CG
Promet u ugostiteljstvu predstavlja knjigovodstveno obraĉunatu vrijednost izvršenih ugostiteljskih
usluga (smještaj, hrana i piće) i drugih usluga koje se obavljaju u ugostiteljstvu. Podaci se odnose
na preduzeća u svim oblicima svojine.
Prihodi ugostiteljskih preduzeća kontinuirano se povećavaju iz godine u godinu, zahvaljujući
povećanju broja objekata, kao i stalnom poboljšanju kvaliteta ukupne ponude.
b) Broj preduzeća
29
Klasifikacija djelatnosti
341
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U sljedećoj tabeli daje se pregled broja hotelskih preduzeća i restorana:
Ugostiteljske poslovne jedinice po vrstama:
Broj preduzeća
2002.
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
Restorani i sl. objekti
Ostalo
Ukupno
2003.
2004.
2005.
2006.
97
88
96
98
322
1.666
2.190
2.534
6.670
2.410
330
19
17
18
110
2.093
2297
2.647
2.786
2.842
Izvor: Zavod za statistiku CG
BROJ UGOSTITELJSKIH OBJEKATA (stanje 31. avgust)
Vrsta
Restorani
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
204
455
809
521
523
1.042
409
536
779
546
153
61
135
21
51
Barovi
33
564
569
737
476
Ostalo
234
701
485
612
814
1.666
2.190
2.534
2.670
2.410
Kafane
Bifei
Ukupno
Izvor: Zavod za statistiku CG
c) Broj radnih mjesta, postotak/ukupno zaposleni u CG
U sledećoj tabeli dati su podaci o broju zaposlenih u sektoru ugostiteljstva:
Broj radnih mjesta
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
6.225
6.065
6.060
5.928
8.977
Restorani i sl. objekti
5.708
4.342
6.721
8.109
4.864
Ostalo
1.234
2.676
2.437
2.655
2.967
13.167
13.083
15.218
16.692
16.808
113.827
111.968
143.479
144.340
150.800
11,6
11,7
10,6
11,6
11,2
Ukupno u ugostiteljstvu
Ukupan broj zaposlenih u CG
% zaposlenih u ugostiteljstvu u ukupnom broju
Izvor: Zavod za statistiku CG
Rast broja zaposlenih u sektoru ugostiteljstva posljedica je povećanja broja ugostiteljskih objekata i
pratećih sadrţaja, kao jednog od efekata razvojnih aktivnosti u turzmu, kao jednom od prioriteta u
razvoju ukupne privrede Crne Gore.
Svjetski savjet za putovanja i turizam (WTTC), procjenjuje da će u Crnoj Gori sektor turizma stvoriti
uslove za oko hiljadu novih radnih mjesta svake godine u narednom desetogodišnjem periodu,
obezbjeĊujući na taj naĉin više od 20% ukupne zaposlenosti u Crnoj Gori do 2019. godine.
342
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Struktura preduzeća – hoteli i restorani
- podjela po veliĉini velikim, srednjim i malim preduzećima:
Hoteli i restorani
2006.
Mala
Srednja
Velika
Ukupno
2007.
2008.
1.398
1.528
1.562
25
26
26
6
6
6
1.429
1.560
1.549
U strukturi hotela i restorana dominiraju mala preduzećai, dok broj srednjih i velikih stagnira.
U predstojećem periodu, oĉekuje se dalja stagnacija broja velikih i srednjih poduzeća, a porast
malih preduzeća, zbog razvojnih planova, posebno u centralnom i sjevernom dijelu Crne Gore.
INVESTICIJE u osnovna sredstva u hotelima i restoranima:
HOTELI I RESTORANI - OSTVARENE INVESTICIJE U OSNOVNA I NOVA OSNOVNA SREDSTVA PO TEHNIĈKOJ STRUKTURI,
hilj. EUR
U osnovna sredstva
UKUPNO
U nova osnovna sredstva
37022
-
32083
-
4295
-
644
-
115342
118535
103745
107927
Oprema sa montaţom
9255
9194
Ostalo
2342
1414
111613
102155
GraĊevinski radovi
93524
89967
Oprema sa montaţom
11166
11147
6923
1041
GraĊevinski radovi
2005
TEHNIĈKA STRUKTURA
Oprema sa montaţom
Ostalo
UKUPNO
GraĊevinski radovi
2006
TEHNIĈKA STRUKTURA
UKUPNO
2007
TEHNIĈKA STRUKTURA
Ostalo
Izvor: Zavod za statistiku CG
343
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
e) Strani kapital i tehnologija
HOTELI I RESTORANI - JEDINICE RAZVRSTAVANJA PREMA OBLIKU ORGANIZOVANJA, OBLIKU SVOJINE I PORIJEKLU
KAPITALA
GODINA
2005
UKUPNO
2006
2007
1356
1697
2096
164
165
165
Komanditna društva
10
10
10
Akcionarska društva
37
40
40
Društva sa ograniĉenom odgovornošću
306
380
475
Jednoĉlana društva sa ograniĉenom odgovornošću
794
1053
1346
1
2
2
40
42
43
Ustanove
3
3
3
Ostali oblici
1
2
12
1272
1608
1996
Mješovita
39
40
40
Drţavna
3
3
2
Društvena
-
-
1
42
46
57
1207
1434
1681
Strani
77
180
307
Mješoviti
30
37
51
Bez oznake porijekla kapitala
42
46
57
Oblik organizovanja
Ortaĉka društva
Društvene organizacije
Udruţenja graĊana
Oblik svojine
Privatna
Bez oznake svojine
Porijeklo kapitala
Domaći
Izvor: Zavod za statistiku CG
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultata (physical output) ? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu ili u privatnom?
Shodno Zakonu o statistici, Zavod za statistiku Crne Gore nije u mogućnosti da objavljuje
pojedinaĉne podatke o privrednim društvima, jer bi se na taj naĉin direktno prekršili principi
povjerljivosti statistiĉkih podataka. S tim u vezi, u nastavku slijedi pregled najvećih privrednih
društava po osnovu Izvještaja Poreske uprave o ukupnom iznosu naplaćenog poreza:
NAJZNAĈAJNIJA PRIVREDNA DRUŠTVA U TURIZMU
2005. GODINA
2006. GODINA
344
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
1.
"HIT MONTENEGRO" HOTELI, CASINI, TURIZAM
DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU BUDVA
HTP "BUDVANSKA RIVIJERA" A.D. BUDVA
2.
HTP "BUDVANSKA RIVIJERA" A.D. BUDVA
D.O.O.
ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU " VEKTRA
MONTENEGRO"- PODGORICA
3.
D.O.O.
ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU " VEKTRA
MONTENEGRO"- PODGORICA
PRIVREDNO DRUŠTVO "HOTELS GROUP MONTENEGRO
STARS"D.O.O. BUDVA
4.
PRIVREDNO DRUŠTVO "HOTELS GROUP MONTENEGRO
STARS"D.O.O. BUDVA
"HIT MONTENEGRO" HOTELI, CASINI, TURIZAM DRUŠTVO
SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU BUDVA
5.
A.D. UTIP "CRNA GORA" PODGORICA
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "ULCINJSKA
RIVIJERA" AKCIONARSKO DRUŠTVO ULCINJ
6.
HOTELSKO-TURISTIĈKO PREDUZEĆE "ONOGOŠT" A.D.
NIKŠIĆ
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
MONTENEGRO"D.O.O. BUDVA
7.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
MONTENEGRO"D.O.O. BUDVA
A.D. UTIP "CRNA GORA" PODGORICA
8.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "KORALI" A.D. BAR
"SAMCOMMERC" DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I PROMET
ROBA I USLUGA D.O.O. TIVAT
9.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
AKCIONARSKO DRUŠTVO TIVAT
HOTELSKO
PREDUZEĆE
DRUŠTVO KOTOR
10.
HOTELSKO-TURISTIĈKO PREDUZEĆE "MIMOZA" A.D.
TIVAT
AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PRUŢANJE HOTELSKO
TURISTIĈKIH USLUGA "ALBATROS" ULCINJ
11.
H.K. ŢELJEZARA NIKŠIĆ "M.M.K.STANDARD" A.D. NIKŠIĆ
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
AKCIONARSKO DRUŠTVO TIVAT
12.
DRUŠTVO ZA ORGANIZACIJU, ODMOR I REKREACIJU
RADNIKA,UGOSTITELJSTVO I TURIZAM "EPSTURS"
D.O.O. BEOGRAD,TURISTIĈKI CENTAR BUDVA
D.O.O. "BEPPLER & JACOBSON MONTENEGRO" BUDVA
13.
HOTELSKO PREDUZEĆE
DRUŠTVO KOTOR
DRUŠTVO ZA TURIZAM, TRGOVINU I PROIZVODNJU
"EXPORT-IMPORT VST TREND" D.O.O. NIKŠIĆ
14.
"SAMCOMMERC"
DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU
PROMET ROBA I USLUGA D.O.O. TIVAT
15.
A.D. ZA HOTELIJERSTVO I TURIZAM "VEKTRA BOKA"
HERCEG NOVI
"FJORD"
"QUEEN
OF
"PRIMORJE"
AKCIONARSKO
I
"FJORD"
"QUEEN
OF
AKCIONARSKO
"PRIMORJE"
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "MILOĈER" D.O.O.
BUDVA
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "KORALI" A.D. BAR
345
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2007. GODINA
2008. GODINA
1.
HTP "BUDVANSKA RIVIJERA" A.D. BUDVA
PRIVREDNO DRUŠTVO "HOTELS GROUP MONTENEGRO
STARS"D.O.O. BUDVA
2.
PRIVREDNO DRUŠTVO "HOTELS GROUP MONTENEGRO
STARS"D.O.O. BUDVA
"HIT MONTENEGRO" HOTELI, CASINI, TURIZAM DRUŠTVO
SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU BUDVA
3.
"HIT MONTENEGRO" HOTELI, CASINI, TURIZAM
DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU BUDVA
HTP "BUDVANSKA RIVIJERA" A.D. BUDVA
4.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
MONTENEGRO"D.O.O. BUDVA
OF
D.O.O.
ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU " VEKTRA
MONTENEGRO"- PODGORICA
5.
DRUŠTVO ZA TURIZAM, TRGOVINU I
"BELLEVUE HOTELS GROUP" D.O.O. BUDVA
USLUGE
DRUŠTVO ZA TURIZAM, TRGOVINU I USLUGE "BELLEVUE
HOTELS GROUP" D.O.O. BUDVA
6.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
AKCIONARSKO DRUŠTVO TIVAT
"PRIMORJE"
"SAMCOMMERC" DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I PROMET
ROBA I USLUGA D.O.O. TIVAT
7.
D.O.O. "BEPPLER & JACOBSON MONTENEGRO" BUDVA
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "KORALI" A.D. BAR
8.
"MAPRENAT "DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU, TRGOVINU I
USLUGE D.O.O. TIVAT
A.D. ZA HOTELIJERSTVO I TURIZAM "VEKTRA BOKA"
HERCEG NOVI
9.
"SAMCOMMERC"
DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU
PROMET ROBA I USLUGA D.O.O. TIVAT
A.D. UTIP "CRNA GORA" PODGORICA
10.
HOTELSKO-TURISTIĈKO PREDUZEĆE "ONOGOŠT" A.D.
NIKŠIĆ
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
AKCIONARSKO DRUŠTVO TIVAT
11.
A.D. UTIP "CRNA GORA" PODGORICA
D.O.O. "BEPPLER & JACOBSON MONTENEGRO" BUDVA
12.
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "KORALI" A.D. BAR
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE
MONTENEGRO"D.O.O. BUDVA
13.
D.O.O "HUNGUEST HOTELS MONTENEGRO"
UGOSTITELJSTVO I TURIZAM HERCEG NOVI
ZA
HOTELSKO TURISTIĈKO PREDUZEĆE "ULCINJSKA
RIVIJERA" AKCIONARSKO DRUŠTVO ULCINJ
14.
D.O.O.
ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU " VEKTRA
MONTENEGRO"- PODGORICA
"UNIPROM" DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU, PROMET ROBA
I
USLUGA,
SPOLJNU
TRGOVINU,
USLUGE
U
TRANSPORTU I TURIZMU D.O.O. NIKŠIĆ
15.
HOTELSKO-TURISTIĈKO PREDUZEĆE "MIMOZA" A.D.
TIVAT
HOTELSKO-TURISTIĈKO
TIVAT
"QUEEN
I
PREDUZEĆE
"PRIMORJE"
"QUEEN
"MIMOZA"
OF
A.D.
Izvor: Poreska uprava
g) Proizvodni i trţišni monopoli
Imajući u vidu ĉinjenicu da turizam u Crnoj Gori preteţno zavisi od meĊunarodnog turistiĉkog
trţišta na kojem vlada visok stepen konkurencije, sa sve većim udjelom individualne turistiĉke
potraţnje, moţe se konstatovati da u crnogorskom turizmu nema monopola.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
U sledećoj tabeli data je produktivnost tj. ostvareni broj noćenja po zaposlenom.
Broj noćenja po zaposlenom:
Produktivnost po zaposlenom
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
Broj radnih mjesta
2002.
483
2002.
2003.
476
2003.
2004.
521
2004.
2005.
562
2005.
2006.
361
2006.
346
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
6.225
Broj noćenja
Hoteli i sl. objekti, kampovi i odmarališta
6.065
6.060
5.928
8.977
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
3.007.197
2.888.529
3.159.921
3.333.845
3.248.827
Izvor: Zavod za statistiku CG
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u turizmu
U sledećim tabelarnim pregledima dati su podaci koji se odnose na troškove zarada i plata, kao i
na troškove materijala koji se upotrebljavaju u turizmu:
TROŠKOVI ZAPOSLENIH U TURIZMU
Hoteli i moteli s
restoranom
Hoteli i moteli
bez restorana
Kampovi
Restorani
Djelatnost putniĉkih agencija
Djelatnost marina
2005
18,666,170
125,715
6,170
2,271,151
1,589,243
60,382
2006
26,025,999
2,979,435
8,650
2,922,837
1,784,958
236,614
2007
36,011,338
1,321,822
23,146
3,563,838
3,164,766
392,437
2008
36,853,099
1,181,781
109,213
9,020,984
4,324,599
568,422
* Izvor: Centralna Banka Crne Gore
347
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
TROŠKOVI MATERIJALA KOJI SE UPOTREBLJAVAJU U TURIZMU, iskazani u €
Restorani
Djelatnost
putniĉkih agencija
6,911
10,866,16
4
7,655,730
155,086
75,071
3,005
718,480
360,125
23,280
239,853
0
0
21,675
305,372
0
26,079,885
2,979,435
3,462
14,411,07
4
8,849,959
168,777
Amortizacija
7,058,735
366,711
3,061
908,789
1,057,441
35,989
Umanjenje vrijednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
3,205,184
0
0
15,141
549
0
Sirovine
34,333,803
6,396,201
43,561
26,080,10
1
18,404,228
1,139,161
Amortizacija
11,721,851
818,476
4,385
1,095,877
895,647
392,437
2,742,133
0
0
71,463
58
53,743
Sirovine
46,638,533
3,226,399
204,219
33,985,99
1
30,770,862
5,606,233
Amortizacija
17,371,709
561,760
14,863
1,986,530
1,271,481
171,884
5,107,899
0
0
532,570
465,545
39,260
Utrošene sirovine
Amortizacija
2005
Umanjenje vrijednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
Sirovine
2006
2007
Umanjenje vrijednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
2008
Umanjenje vrijednosti
nekretnina,
postrojenja i opreme
Hoteli i moteli
s restoranom
Hoteli i moteli
bez restorana
19,403,314
962,936
5,215,693
Kampovi
Djelatnost
marina
* Izvor: Centralna Banka Crne Gore
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
Strategija razvoja turizma u Crnoj Gori zasniva se na principima odrţivog razvoja, jer je oĉuvana
ţivotna sredina najvrijedniji resurs turizma. Zahtjevi za zaštitom ţivotne sredine u turistiĉkoj
djelatnosti, kao i u drugim segmentima privrede, ureĊeni su sledećim zakonima: Zakon o ţivotnoj
sredini (Sl. list RCG, br. 48/08), Zakon o kvalitetu vazduha (Sl. list RCG, br. 48/07), Zakon o
upravljanju otpadom (Sl. list RCG, br. 80/05), Zakon o zaštiti prirode (Sl. list RCG, br. 51/08), kao i
propisima koji su donešeni na osnovu navedenih zakona. Osim toga, januara 2007. godine, Vlada
Crne Gore usvojila je Nacionalne strategije odrţivog razvoja Crne Gore.
Na osnovu Zakona o ţivotnoj sredini donešena je Uredba o projektima za koje se vrši procjena
uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. list RCG br. 20/07).
Shodno pomenutoj uredbi, objekti za koje se moţe zahtijevati procjena uticaja na ţivotnu sredinu
koji se odnose na djelatnost ”turizam i rekreacija” su:
-
ski staze, ski liftovi i ţiĉare, kao i prateći objekta,
348
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
-
marine sa pratećim objektima,
vikend naselja, turistiĉka naselja i hotelski kompleksi, kao i njihovi prateći sadrţaji,
stalna mjesta za kampovanje i kamp prikolice sa pratećim sadrţajima,
namjenski parkovi (zabavni, sportski, rekreativni, tereni za golf i dr.) sa pratećim objektima.
Iz oblasti turizma, na nacionalnom nivou je usvojeno svih 9 evropskih standarda koji su u sklopu
tehniĉkog komiteta za turizam CEN/TC 329.
Standardi i tehniĉka regulativa sektora turizma zasnivaju se na Zakonu o turizmu (Sl. list RCG,...
br. 21/09).
Za pojedine vrste smještajnih i ugostiteljskih objekata utvrĊuju se minimalni uslovi / standardi i oni
se kategorišu prema sljedećim propisima Ministarstva turizma:
- Pravilnik o klasifikaciji, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata (Sl. list RCG
33/07),
- Pravilnik o minimalno – tehniĉkim uslovima, vrstama i naĉinu pruţanja ugostiteljskih usluga u
pokretnim objektima (sl. list RCG, br. 022/03-11),
- Pravilnik o pojmu, minimalnim uslovima, uslovima za kategorizaciju i naĉinu kategorizacije
turistiĉkih seoskih domaćinstava i pojmu preteţne liĉne proizvodnje (sl. list RCG, br. 023/032),
- Pravilnik o minimalno – tehniĉkim uslovima u pogledu opremanja poslovnih prostorija turistiĉkih
agencija (Sl. list RCG, br. 009/03-24),
- Pravilnik o vrstama objekata nautiĉkog turizma, minimalno tehniĉkim uslovima i njihovoj
kategorizaciji (Sl. list RCG, br. 9/2003).
Pored toga svi ugostiteljski i smještajni objekti treba da ispunjavaju standarde za zaštitu od poţara
ugostiteljskih objekata.
E. Podsticaji
Ministarstvo turizma je, kroz programe podsticanja razvoja turizma, imalo za cilj stvaranje
okruţenja koje će stimulativno djelovati na razvoj turizma, odnosno podstaći formiranje novih i
razvoj postojećih subjekata u ovoj grani, njihovo uspješno poslovanje i pozicioniranje na trţištu.
Takodje, podsticajne mjere bile su usmjerene na podizanje kvaliteta turistiĉke ponude, bolje
ostvarenje kvantitativnih pokazatelja, otvaranje novih radnih mjesta, produţenje turistiĉke sezone i
podizanje svijesti gradjana o prednostima i mogućnostima razvoja turizma u Crnoj Gori kao
strateškoj grani razvoja.
a) Za investicije
Podsticaji za investicije realizovali su se po sljedećim projektima:
- Subvencionisanje kamata na kredite poslovnih banaka za investicione projekte u oblasti
turizma,
- Izrada i ekspertska ocjena biznis planova za mala i srednja preduzeća u oblasti turizma,
- Izrada infomemoranduma i fizibiliti studija za nove investicije,
- Promotivne aktivnosti usmjerene na privlaĉenje investitora.
b) Za izvoz
Ministarstvo turizma nema posebnih podsticaja.
c) Ostali
Ostale vrste podsticaja za unapreĊenje ponude i prometa turistiĉkog sektora
- Podsticajne mjere u oblasti organizovanog turistiĉkog prometa,
- Podrska realizaciji projekata nevladinog sektora,
- Podrška pripremama turistiĉkih sezona, kao i organizaciji turistiĉkih, zabavnih i kulturnih
manifestacija,
- Zajedniĉka prezentacija izdavaoca privatnog smještaja,
349
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
- Oţivljavanje preduzetniĉkog duha i osmišljavanje nove turistiĉke ponude i
- Edukacija i usavršavanje kadra.
F. Pravila za strane investicije
a) Karakteristike: ograniĉenja ucestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšicama o repatrijaciju dobiti
b) Garancije
a) i b) Strani investitori u Crnoj Gori imaju isti tretman kao i domaći.
Za investiranje u turizam vaţe opšta pravila i olakšice koje vaze za sve strance koji investiraju u
Crnu Goru.
G. Trgovinski sistem
Ovo pitanje se ne odnosi na turizam.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Nakon uspješno realizovanog procesa privatizacije postojećih hotelskih kapaciteta, kao naredni
korak nameće se potreba turistiĉke valorizacije niza greenfield lokacija koje su u drţavnom
vlasništvu. Rješavanje pitanja turistiĉke valorizacije greenfield lokacija, definisanih odlukom
Savjeta za privatizaciju, imaće multiplikativan pozitivan efekat na ekonomski razvoj drţave, kao i
pozicioniranje Crne Gore kao visoko kvalitetne turistiĉke destinacije.
U tom smislu definisano je nekoliko atraktivnih lokacija za ovaj vid inostranih ulaganja:
- DUGOROĈNI ZAKUP ZEMLJIŠTA NA POLUOSTRVU LUŠTICA, TIVAT (završena tenderska
procedura) – Izabrani ponuĊaĉ planira izgradnju osam hotela, golf igrališta, ekskluzivnih vila, tri
privezišta, gradskog i trgovaĉkog centra i ugostiteljskih objekata. Ukupna planirana vrijednost za
realizaciju projekta: 1.1 milijardu eura. Biće otvoreno 10.000 novih radnih mjesta od ĉega 9.000
iskljuĉivo vezanih za hotelsko poslovanje;
- OSTRVO ADA BOJANA, ULCINJ - Ostrvo Ada je u cjelosti vlasništvo drţave Crne Gore.
PredviĊeno je da budući kompleks ima jedan ili više hotela koji su projektovani i koji će
funkcionisati po meĊunarodnim standardima ĉetiri plus i pet zvjezdica, kojima će upravljati
renomirani meĊunarodni turistiĉki operater. Pored toga, razmotriće se mogućnost gradnje vila i
drugog rezidencijalnog smještaja za dugoroĉni zakup, kao dio jednog integralnog plana;
- VALDANOS, ULCINJ - Namjera je da kompleks ima hotelske sadrţaje sa objektima za rekreaciju
i koji će funkcionisati po meĊunarodnim standardima ĉetiri plus i pet zvjezdica, kojima će upravljati
meĊunarodni turistiĉki operateri;
- OSTRVO CVIJEĆA, TIVAT - Budući kompleks treba da ima hotelske sadrţaje sa objektima za
rekreaciju - ĉetiri plus i pet zvjezdica, kojima će upravljati poznati meĊunarodni turistiĉki operateri;
- KUMBOR, HERCEG NOVI – Planira se da kompleks ima turistiĉke, nautiĉke i komercijalne
sadrţaje s objektima za rekreaciju - ĉetiri plus i pet zvjezdica, upravljaĉki tim - meĊunarodni
turistiĉki operator ili operatori;
-VELIKA PLAŢA, ULCINJ - Namjera je da se realizuje ugovor o dugoroĉnom zakupu prostora
Velike plaţe, sa davanjem prava na razvoj i upravljanje jedinstvenim visoko-kvalitetnim turistiĉkim
350
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
kompleksom koji nudi niz aktivnosti za odmor i rekreaciju. Predloţeni projekat treba da predstavlja
model odrţivog razvoja visokog nivoa;
- BIGOVO – Budući kompleks treba da ima hotelske sadrţaje s objektima za rekreaciju, po
meĊunarodnim standardima ĉetiri plus i pet zvjezdica i kojima će upravljati renomirani
meĊunarodni turistiĉki operatori;
- KOMPLEKS “MEDITERAN, ŢABLJAK - Prirodno okruţenje Nacionalnog parka “Durmitor”
nameće koncept izgradnje ekskluzivnog hotelskog kompleksa ĉiji će objekti biti izgraĊeni u skladu
sa lokacijom, a da se istovremeno nudi širok dijapazon rekreativnih aktivnosti. Predloţeni projekat
treba da predstavlja model odrţivog razvoja visokog nivoa. Oĉekuje se da će kompleks biti primjer
u kojem prirodno okruţenje i objekti za odmor koegzistiraju i dopunjavaju se.
Najveću investiciju u oblasti nautiĉkog turizma predstavlja projekat izgradnje marine za mega jahte
„Porto Montenegro“, ĉijom realizacijom će se stvoriti uslovi za pozicioniranje Crne Gore kao
atraktivne destinacije i za nautiĉki turizam.
TakoĊe, u cilju daljeg razvoja i investiranja, odnosno valorizacije potencijala kroz definisanje
turistiĉkog proizvoda podruĉja koji će svojom raznolikošću, autentiĉnošću i kvalitetom biti
konkurentan turistiĉkim proizvodima koji se nude u regionu i šire, pristupilo se izradi prostornih
planova posebnih namjena za podruĉje Bjelasice i Komova, kao i za podruĉje Durmitora.
Pri izradi navedenih prostornih planova posebnih namjena uzete su u obzir relevantne preporuke
date kroz Strategiju razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020. godine, kao i kroz Prostorni plan Crne
Gore do 2020. godine.
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
U dosadašnjem periodu, u najvećoj mjeri završen je proces privatizacije hotelsko-turistiĉke
privrede u Crnoj Gori – privatizovana su 24 hotela u drţavnom vlasništvu, kao djelova aktive
preduzeća, i 4 hotelska preduzeća putem prodaje kontrolnog paketa akcija. Zahvaljujući ovom
procesu iz godine u godinu, znaĉajno se povećavao broj inostranih gostiju, a naroĉito sa trţišta
Zapadne i Srednje Evrope što je znatno doprinijelo da planirani prihodi u turizmu za ovu godinu u
velikoj mjeri budu premašeni u odnosu na planirane.
Osim toga, privatizacija hotelske privrede obezbijedila je i uĉešće, putem privatno – javnog
partnerstva, strateških partnera (Aman resorts, Kempinski, Banyan Tree, Iberostar, Hunguest,
Adriatic star i dr.) u turistiĉkoj privredi Crne Gore, i na taj naĉin će se doprinijeti daljem unapreĊenju
kvaliteta ukupne turistiĉke ponude.
TakoĊe, u prethodnom periodu uspješno je realizovan dio obaveza investitora, ĉime je crnogorska
turistiĉka ponuda bogatija za veliki broj novih i rekonstruisanih hotela sa standardima od 5 i 4
zvjezdice. U najvećem broju, ovi kapaciteti u svoju ponudu ukljuĉili su i nove kongresne, wellnes &
spa sadrţaje, ĉime poboljšavaju svoju konkurentnost na sve zahtjevnijem meĊunarodnom trţištu.
Shodno strateškim razvojnim planovima, izgradnja novih kapaciteta, kao i rekonstrukcija i
modernizacija postojećih objekata, oĉekuju se i u segmentu malih, porodiĉnih hotela i pansiona,
posebno u sjevernom dijelu Crne Gore, sa akcentom na razvoj selektivnih oblika turizma (hiking &
biking, eko – turizam zdravstveni, kongresni, wellness, & spa, kulturni turizam, adventures i sl).
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
b) Vremenski raspored
a) i b) veza: vidjeti detaljnije objašnjenje koje se odnosi na zaštitu potrošaĉa i primjene Direktive
2008/12/EC i Direktive 90/314/EEZ za ugostiteljsku i turistiĉku djelatnost.
351
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
116 Podaci koje treba dostaviti za sve gore nabrojane sektore i podsektore
Pogledati odgovore na pitanja od A-I
A. Proizvodnja i potrošnja
a) Instalirani proizvodni kapaciteti i stepen njihove iskorišćenosti
Pogledati odgovore pod A na pitanja od 78 do 115
b) Trenutna proizvodnja (po obimu/koliĉini i po vrijednosti)
Pogledati odgovore pod A na pitanja od 78 do 115
c) Domaća potraţnja, trenutna i prognozirana (za sljedeće tri godine)
MONSTAT ne raspolaţe podacima
d) Odnos pokrivenosti nacionalnih potreba (proizvodnja – izvoz) (proizvodnja + uvoz –
izvoz)
Pogledati odgovore pod A na pitanja od 78 do 115
B. Trgovina
a) Uvoz (ukljuĉujući i privremeni uvoz) po obimu i po vrijednosti, iz ostatka svijeta i iz EU,
uz navoĊenje najvaţnijih zemalja porijekla
Pogledati odgovore pod B na pitanja od 78 do 115
b) Izvoz (po obimu i po vrijednosti) u EU i u druge zemlje-odredišta
Pogledati odgovore pod B na pitanja od 78 do 115
352
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Odnosi izvoz/proizvodnja i uvoz/proizvodnja
Pogledati odgovore pod B na pitanja od 78 do 115
C. Strukturne karakteristike
a) Promet i bruto dodata vrijednost (BDV), procenat od ukupne vrijednosti za industriju
Zavod za statistiku ne raspolaţe podacima na ovom nivou. Podaci su dostupni samo na nivou
sektora. Vidjeti odgovor na pitanje 73.
b) Broj preduzeća
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
c) Broj radnih mjesta, procenat od ukupnog broja radnih mjesta u industriji
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
d) Struktura preduzeća: distribucija po veliĉini; proizvodnja – stepen koncenrisanosti
sektora (po prometu); godišnje vrijednosti investicija za posljednjih pet godina; pogoni i
mašine/oprema; pogoni i mašine/oprema koji se aktivno koriste
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
e) Strani kapital i tehnologija
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
f) Koja su najznaĉajnija privredna društva u pogledu zapošljavanja? U pogledu vrijednosti
fiziĉkog rezultat(physical output)? Jesu li u javnom/drţavnom vlasništvu, ili u privatnom?
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
353
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
g) Proizvodni i trţišni monopoli
U Crnoj Gori ne postoje trţišni monopoli.
Za sve industrijske sektore i podsektore pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115.
h) Produktivnost po zaposlenom i po radnom satu
MONSTAT ne raspolaţe podacima
i) Troškovi zarada i plata i troškovi materijala koji se upotrebljavaju u industriji
Pogledati odgovore pod C na pitanja od 78 do 115
D. Standardi i tehniĉki propisi specifiĉni za odreĊeni sektor, ukljuĉujući i zahtjeve za zaštitu
ţivotne sredine koji su u vezi sa specifiĉnostima sektora
U nastavku slijedi spisak tehniĉkih propisa za industrijske sektore, dok su tehniĉki propisi i
standardi za pojedine sektore dati u okviru prethodnih odgovora (78-115).
U podruĉju izgradnje objekata, sedam bitnih zahtjeva prema Zakonu ureĊenja prostora i izgradnji
objekata (Sl. list CG, br.51/08), ureĊuje opšte uslove koje moraju isunjavati graĊevinski proizvodi,
ukljuĉujući i zaštitu ţivotne sredine:
mehaniĉke otpornosti i stabilnosti,
zaštite od poţara i eksplozija,
higijenske i zdravstvene zaštite,
oĉuvanja okoline,
sigurnosti upotrebe objekata,
zaštite od buke,
uštede energije i energetske efikasnosti i dr.
Ĉlanom 74 toga Zakona definisano je da se tehniĉkim propisima, standardima, tehniĉkim
normativima i normama kvaliteta u oblasti izgradnje objekata, u skladu sa naĉelima evropskog
zakonodavstva, razraĊuju, odnosno propisuju uslovi za: stabilnost i trajnost objekata, aseizmiĉko
projektovanje i graĊenje objekata; zaštitu zdravlja, zaštitu ţivotne sredine i prostora; zaštitu od
prirodnih i tehniĉko-tehnoloških nesreća; zaštitu od poţara, eksplozija i industrijskih incidenata,
toplotnu zaštitu; racionalno korišćenje energije i energetske efikasnosti; zaštitu od buke i vibracija.
Tehniĉke propise iz stava 1 donosi Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleţno za poslove za koje
se donosi tehniĉki propis.
Spisak Zakona i Pravilnika koje koristimo prilikom revizije projekata, tehniĉkih pregleda i nadzora
nad izgradnjom objekata
Arhitektura
Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG br. 51/2008);
Zakon o zaštiti na radu (Sl. list RCG br. 79/2004) ;
Pravilnik o naĉinu voĊenja i sadrţine graĊevinskog dnevnika , graĊevinske knjige i knjige
inspekcije (Sl. list CG br. 81/2008) ;
354
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o naĉinu vršenja revizije Idejnog i glavnog projekta (Sl. list CG, br. 81/2008) ;
Pravilnik o naĉinu vršenja tehniĉkog pregleda (Sl. list CG br. 33/2008) ;
Pravilnik o naĉinu izrade i sadrţini tehniĉke dokumentacije (Sl. list RCG br. 22/2002) ;
Pravilnik o sadrţini elaborata o pripremnim radovima (Sl. list CG br. 80/2008) ;
Pravilnik o bliţim uslovima i naĉinu prilagoĊavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene
pokretljivosti (Sl. list CG br. 10/2009) ;
Pravilnik o bliţim uslovima za osnivanje ustanova u oblasti obrazovanja i vaspitanja (Sl. list RCG
br. 40/2006) ;
Uredba o planiranju i ureĊenju prostora, gradnji, rekonstrukciji i odrţavanju vojnih objekata u
vojnom krugu (Sl. list CG br. 48/2008) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju skloništa i naĉinu odrţavanja i korišćenja skloništa
(Sl. list CG br. 44/2008) ;
Pravilnik o klasifikaciji , minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata (Sl. list RCG br.
33/2007) ;
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati privredna društva koja vrše promet na veliko
medicinskih proizvoda i medicinskih sredstava (Sl. list RCG br. 35/2002) ;
Odluka o izmjenama i dopunama odluke o uslovima koje u pogledu prostora , kadrova i opreme
moraju da ispunjavaju zdravstvene ustanove i naĉinu ostvarivanja posebnog društvenog interesa
(Sl. list RCG br. 44/1993) ;
Pravilnik o minimalnim tehniĉkim uslovima za izgradnju stanova (Sl. list SFRJ br. 15-7132/1969) ;
Pravilnik o naĉinu primjene izvora jonizirajućih zraĉenja u medicini (Sl. list SRJ br. 32,33,34/1998) ;
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati veterinarske ambulante , veterinarske ambulante za
kućne ljubimce i veterinarske klinike za obavljanje veterinarske djelatnosti (Sl. list RCG br.
77/2004) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za završne radove u zgradarstvu (Sl. list SFRJ br.
12213/1970) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistema modularne
koordinacije (Sl. list SFRJ br. 15-7133/1969) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za ugljovodoniĉne hidroizolacije krovova i terasa (Sl. list
SFRJ br. 15-7131/1969) ;
Pravilnik o opštim mjerama i normativima zaštite na radu za graĊevinske objekte namijenjene za
radne i pomoćne prostorije (Sl. list SFRJ br. 49/2-9/1967) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za toplotnu zaštitu zgrada (Sl. list SFRJ br. 9624/1/1970);
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za provjetravanje u stambenim zgradama (Sl. list SFRJ
br. 9225/1/1970) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za zvuĉnu zaštitu u zgradama (Sl. list SFRJ br.
9623/1/1970) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za toplotnu energiju u zgradama (Sl. list SFRJ br. 75132/1/1970) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za izgradnju prostora i ureĊaja za prikupljanje i odnošenje
otpadnih materija iz stambenih zgrada (Sl. ist SFRJ br. 15-7881/1/1970) ;
Pravilnik o opštim minimalnim tehniĉkim uslovima ureĊajima i opremi poslovnih prostorija ,
trgovinskih preduzeća , trgovinskih radnji i trgovinskih poslovnih jedinica (Sl. list FNRJ br.
065613/2-59/1960) ;
Pravilnik o opštim tehniĉkim i struĉnim uslovima za osnivanje i poĉetak rada ustanova socijalne
zaštite (Sl. list SRS br. 26161/1/1967) ;
355
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o posebnim minimalnim tehniĉkim uslovima , ureĊajima i opremi poslovnih prostorija
preduzeća za promet otpadaka i njihovih poslovnih jedinica (Sl. list FNRJ br. 06-4664/2-59/1960) ;
Pravilnik o tehniĉkim uslovima pri izgradnji i rekonstrukciji pekara (Sl. list FNRJ br. 2959/1/1960) ;
Pravilnik o ureĊenju industrijskih klanica i organizaciji rada u njima (Sl. list FNRJ br. 737/1956) ;
Pravilnik o tehniĉkim uslovima , ureĊajima i opremi trgovinskih preduzeća za promet sirove koţe i
vune , krzna , ţivotinjskih otpadaka i dlake (Sl. list SFRJ br. 3115/1/1967) ;
Pravilnik o struĉnim kadrovima , opremi i graĊevinskim objektima za osnivanje , poĉetak rada i
vršenje djelatnosti odreĊenih zdravstvenih ustanova (Sl. list SRS br. 011-106/1969) ;
Pravilnik o minimalnim tehniĉkim i higijensko - tehniĉkim uslovima poslovnih prostorija , opreme i
ureĊaja odmarališta (Sl. list NRS br. 13469/1954) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištenju i pretakanju teĉnog naftnog
gasa (Sl. list SFRJ br. 223-225/30/1971) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti (Sl. list SFRJ br. 22-57/14/1971) ;
Pravilnik o izgradnji stanica za snadbijevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva (Sl. list SFRJ br. 22-21/17/1971) ;
Konstrukcija
Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ 57/88, 23/91, 55/91) ;
Privremeni tehniĉki propisi za opterećenje zgrada – samo taĉka 213 Opterećenje snijegom i
poglavlja 3. Dopunska opterećenja (Sl. list SFRJ 61/48) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za opterećenje nosećih graĊevinskih konstrukcija (Sl. list SFRJ
26/88) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za odreĊivanje opterećenja mostova (Sl. list SFRJ 1/91) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za odreĊivanje veliĉine opterećenja i kategorizaciju ţeljezniĉkih
mostova, propusta i ostalih objekata na ţeljezniĉkim prugama (Sl. list SFRJ 23/92) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za skloništa (Sl. list SFRJ 53/83) ;
Pravilnik privremenim tehniĉkim propisima za graĊenje u seizmiĉkim podruĉjima – ne vaţi za
objekte visokogradnje - (Sl. list SFRJ 39/64) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmiĉkim podruĉjima
(Sl. list SFRJ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sanaciju, ojaĉanje i rekonstrukciju objekata visokogradnje
oštećenih zemljotresom i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradnje (Sl. list SFRJ
52/85) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje i proraĉun inţinjerskih objekata u seizmiĉkim
podruĉjima (1986) – Nacrt - ;
Seizmološke karte - Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju objekata u seizmiĉkim
podruĉjima ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton (Sl. list SFRJ 11/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za prednapregnuti beton (Sl. list SFRJ 51/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton spravljen prirodnom i vještaĉkom
lakoagregatnom ispunom (Sl. list SFRJ 15/90);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvoĊenje konstrukcija od
prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona (Sl. list SFRJ 14/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton u objektima izloţenim agresivnom
dejstvu sredine (Sl. list SFRJ 18/92) ;
356
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ĉeliĉne ţice, šipke i uţad za prednaprezanje konstrukcija (Sl.
list SFRJ 41/85 i 21/88) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za noseće ĉeliĉne konstrukcija (Sl. list SFRJ 61/86) ;
Tehniĉki propisi za jednostavne konstrukcije zgrada kod nosećih ĉeliĉnih konstrukcija (Sl. list SFRJ
6/65) ;
Tehniĉki propisi za lake ĉeliĉne graĊevine kod nosećih ĉeliĉnih konstrukcija (Sl. list SFRJ 6/65) ;
Tehniĉki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za noseće ĉeliĉne konstrukcije (Sl. list SFRJ 41/64) ;
Tehniĉki propisi za tolerancije mjera i oblika kod nosećih ĉeliĉnih konstrukcija (Sl. list SFRJ 41/64);
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za zaštitu ĉeliĉnih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ
32/70) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za montaţu ĉeliĉnih konstrukcija (Sl. list SFRJ 29/70) ;
Tehniĉki propisi za pregled i ispitivanje nosećih ĉeliĉnih konstrukcija (Sl. list SFRJ 6/65) ;
Tehniĉki propisi za odrţavanje ĉeliĉnih konstrukcija za vrijeme eksploatacije kod nosećih ĉeliĉnih
konstrukcija (Sl.list SFRJ 6/65) ;
Pravilnik o sadrţini dokumentacije koja se odnosi na hidrološke i inţenjersko-geološke pdologe (Sl.
list SFRJ 26/1984) ;
Pravilnik o naĉinu ĉuvanja i sreĊivanja geološke dokumentacije (Sl. list SFRJ 28/1984) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za temeljenje graĊevinskih objekata (Sl. list SFRJ 15/1990) ;
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za izvoĊenje istraţivaĉkih radova pri izgradnji velikih
objekata (Sl. list SFRJ 3/1970) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima i uslovima za projektovanje i graĊenje ţeljezniĉkih tunela (Sl. list
SFRJ 55/1973) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima i uslovima za projektovanje i graĊenje tunela na putevima (Sl.
list SFRJ 59/1973) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju leţišta mineralnih sirovina (Sl. list
SFRJ 4/1986 i 62/1987) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za površinsku eksploataciju arhitektonsko-graĊevinskog kamena
(ukrasnog kamena), tehniĉkog kamena, šljunka i pijeska, te za preradu arhitektonsko-graĊevinskog
kamena (Sl. list SFRJ 11/1986) ;
JUS standardi iz oblasti graĊevinskih materijala i visokogradnje.
Vodovod i kanalizacija
Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG, br. 51/2008);
Zakon o vodama (Sl. list RCG, br. 16/1995) ;
Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji voda (Sl. list RCG, br. 14/1996) ;
Pravilnik o naĉinu odreĊivanja i odrţavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite izvorušta za piće i
ograniĉenjima u tim zonama (Sl. list CG, br. 8/1997) ;
Pravilnik o kvalitetu otpadnih voda i naĉinu njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju i prirodni
recipijent (Sl. list CG, br. 10/1997) ;
Pravilnik o kriterijumima za izbor lokacija , naĉinu i postupku odlaganja otpadnih materija (Sl. list
CG, br. 56/00) ;
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, br. 42/1998) ;
Pravilnik o naĉinu izrade i sadrţini tehniĉke dokumentacije (Sl. List RCG br. 22/02) ;
Pravilnika o kvalitetu i sanitarno – tehniĉkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u prirodni
recipijent i javnu kanalizaciju , naĉinu i postupku ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, minimalnom
357
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
broju ispitivanja i sadrţaju o utvrĊenom kvalitetu otpadnih voda – prirodni recipijent, vodno tijelo II i
III (Sl. list. R CG br. 45/ 08) ;
Mašinstvo
Pravilnik o mjerama i normativima zaštite na radu na oruĊima za rad (Sl.list SFRJ br. 18/91) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SRJ, br. 28/95) ;
Pravilnik o tehniĉkim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregr5ijaĉa
pare i zagrijaĉe vode (Sl. list SFRJ, br. 56, 61/72) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pumpe i kompresore (Sl. list SFRJ, br. 32/74) ;
Pravilnika o tehniĉkim normativima za dizalice (Sl. list SRJ, br. 65/91) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti (Sl. list SFRJ, br. 23/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim propisima o gromobranima (Sl. list SRJ, br. 11/96) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištenju i pretovaranju teĉnog gasa (Sl.
list SFRJ, br. 24, 26/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Sl.
list SFRJ, br. 16/86) ;
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdijevanje gorivom motornih vozila i o uskladištenju i pretakanju
goriva (Sl. list SFRJ, br. 32/70) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Sl. list SFRJ, br. 16/83) ;
Pravilnik o sredstvima liĉne zaštite na radu i liĉnoj zaštitnoj opremi (Sl. list SFRJ, br. 35/69) ;
Tehniĉki propisi za specijalnu zaštitu elektroenergetskih postrojenja od poţara(Sl. list SFRJ, br.
16/66, 58/72, 24, 75) ;
Propisi o tehniĉkim mjerama za pogon i odrţavanje elektroenergetskih postrojenja (Sl. list SFRJ,
br. 13/78) ;
Zakona o zaštiti na radu (Sl.list RCG br. 79/04) ;
Zakona o mjernim jedinicama i mjerilima (Sl.list SRJ br. 86/94, 83/94, 28/96 i 12/98) ;
Zakona o standardizaciji (Sl.list SRJ br. 30/96) ;
Propisi o izgradnji stanica za snabdijevanje gorivom motornih vozila i o sukladištavanju i pretakanju
goriva (Sl. list SFRJ, br. 27/71) ;
Propisi o izgradnji postrojenja za uskladištavanje i pretakanje zapaljivih teĉnosti (Sl. list SFRJ, br.
20/71) ;
Propisi o tehniĉkim normativima za ureĊaje i opremu za pogon motornih vozila na TNG (Sl. list
SFRJ, br. 7/84) ;
Propisi o tehniĉkim normativima za hidrantsku mreţu za gašenje poţara (Sl. list SFRJ, br. 30/91) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za skloništa (Sl. list SFRJ, br. 55/83) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju (Sl. list SFRJ, br. 38/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Sl.
list SFRJ, br. 16/86) ;
EN 81-1‚:1998 sigurnosni propisi za konstruisanje i ugradnju liftova za prevoz lica i tereta - Dio 2,
Elektriĉni liftovi dodatak E ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevo tereta sa
kabinom u koju nije moguć pristup ljudi (Sl. list SFRJ, br. 55/87);
EN 81-3‚:2000 Safety rules form the construction and installation of lifts - Parts 3: Electric and
hydraulic service lifts, Annex E.1.Annex E.2 ;
358
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
EN 81-2‚:1998 sigurnosni propisi za konstruisanje i ugradnju liftova za prevoz lica i tereta - Dio 2,
Hidrauliĉni liftovi dodatak E ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za fasadne liftove na elektriĉni pogon (Sl. list SFRJ, br. 19/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za kosi prevoz lica i tereta (Sl. list
SFRJ, br. 49/86);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ski - liftove (Sl. list SFRJ, br. 2/85), Poglavlje V ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za viseće skele na elektriĉni pogon (Sl. list SFRJ, br. 19/86)
Poglavlje XV ;
SRPS EN 528:2001 regularne dizalice ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne stepenice (eskalatore) i pokretne staze za prevoz
lica (Sl. list SRJ, br. 83/94) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za osobne ţiĉare (Sl. list SFRJ, br. 29/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Sl.
list SFRJ, br. 16/86) Poglavlje XXIII.
JUS Standardi iz oblasti mašinstva ;
Crnogorski standardi (MEST - EN) iz oblasti mašinstva ;
Elektroinstalacije jake struje
Pravilnik o zaštitnim mjerama protiv opasnosti od elektriĉne struje u radnim prostorijama i na
radilištima (Sl. list SRCG, br. 6/86 i 16/86) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti (Sl. list SFRJ br.20/71 i 23/71) ;
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdijevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva (Sl. list SFRJ br.27/71) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju teĉnog naftnog
gasa (Sl. list SFRJ br. 24/71 i 26/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od statiĉkog elektriciteta (Sl. list SFRJ br. 62/73) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa površinskom
eksploatacijom mineralnih sirovina (Sl. list SFRJ br.66/87) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉna postrojenja i ureĊaje u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom (Sl. list SFRJ br.21/88) ;
Naredba o obaveznom atestiranju (homologaciji) protiveksploziono zaštićenih elektriĉnih ureĊaja
koji su namijenjeni za upotrebu u prostorima ugroţenim od eksplozivnih smješa (Sl. list SFRJ br.
25/81);
Pravilnik o tehniĉkim mjerama i uslovima za liftove (Sl. list SFRJ“ br. 51/70 i 16/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Sl.
list SFRJ br. 16/86, 28/89, 22/92 i Sl. list SRJ br. 47/95) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za viseće skele na elektriĉni pogon (Sl. list SFRJ br. 16/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za liftove na elektriĉni pogon za vertikalni prevoz tereta, sa
kabinom u koju nije moguć pristup ljudi(Sl. list SFRJ br. 55/87);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ski-liftove (Sl. list SFRJ br.2/85 i 11/85) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za dizalice (Sl. list SFRJ br. 65/91) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne stepenice (eskalatori) i pokretne staze za prevoz
lica (Sl. list SRJ br.83/94) ;
359
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o tehniĉkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona
iznad 1000 V (Sl. list SRJ br.61/95) ;
Pravilnika o tehniĉkim normativima za elekroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad
1000V,(Sl. list SFRJ br.4/74) ;
Pravilnika o tehniĉkim normativima za zaštitu niskonaponskih
transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ br.13/78 i Sl. list SRJ br.37/95) ;
mreţa
i
pripadajućih
Pravilnika o tehniĉkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja (Sl. list SRJ br.
11/96) ;
Pravilnika o tehniĉkim normativima za pogon i odrţavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova
(Sl. list SRJ br.41/93) ;
Pravilnika o tehniĉkim normativima za zaštitu elektroenergetskih objekata od prenapona (“Sl.list
SFRJ br.7/71 i 44/76) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ br. 53/88 i
54/88 i Sl. list SRJ br. 28/95).
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1kV do 400kVA (Sl. list SFRJ br. 65/88, Sl. list SRJ br. 18/92) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonosećim
kablovskim snopom (Sl. list SRJ br. 20/92);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl. list SFRJ
br. 6/92) ;
Crnogorski standardi (MEST EN) iz oblasti energetike ;
JUS standardi iz oblasti energetike;
Elektroinstalacije slabe struje
Standard DIN VDE 0888 (1., 2., 3., 4. i 5. Deo) ;
Standard DIN VDE 0472 (1. Deo) ;
Standard DIN VDE 0472 (TI.211, TI.213, TI.214, TI.221, TI.222, TI.223, TI.231, TI.232, TI.233,
TI.234 ;
ITU-T Preporuke: IEC G.652 ;
Preporuke IEC 793 in IEC 794 ;
Preporuke EN 187 000 in EN 188 000 ,
Uputstvo o merama bezbednosti od elektriĉne struje na elektrificiranim prugama JŢ (Uputstvo 227,
Beograd 1978) ;
Zakon o zaštiti na radu (Sl. list RCG, 79/04) ;
Zakon o ureĊenju prostora i izrada objekata (Sl. list RCG, 51/08) ;
Pravilnik o uslovima za izradu tehniĉke dokumentacije za telekomunikacione mreţe i
telekomunikacionu opremu (Sl. list RCG br.61/04) ;
Zakon o telekomunikacijama (Sl. list RCG br.59/00) ;
Preporuka Crnogorskog Telekoma za projektovanje i izgradnju telekomunikacionih signalnih
sistema u stambenim objektima ;
Crnogorski standardi iz oblasti telekomunikacija MEST EN 50412-2-1:2009 ;
Crnogorski standardi za kuće i zgrade od MEST EN 50090-2-1:2009 do MEST EN 50090-53:2009;
Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima za zaštitu garaţa za putniĉke automobile od poţara i eksplozija
(Sl. list CG, br. 31/05) ;
360
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
PROTIVPOŢARNA ZAŠTITA
Zakon o zaštiti i spašavanju (Sl. list CG br.13/07);
Zakon o eksplozivnim materijama zapaljivim teĉnostima i gasovima (Sl. list SRCG, br. 44/76,
49/79, 34/86, 11/88 i 29/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pristupne puteve okretnice i ureĊene platoe, za vatrogasna
vozila u blizini objekta povećanog rizika od poţara (Sl. list SRJ, br. 8/95) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za hidrantsku mreţu za gašenje poţara (Sl. list SFRJ, br.30/91) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu visokih objekata od poţara (Sl. list SFRJ, br.7/84) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti (Sl. list SFRJ, 20/71 i 23/71) ;
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdijevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva (Sl. list SFRJ, 27/71) ;
Pravilnik o smještaju i drţanju ulja za loţenje (Sl. list SFRJ, 45/67) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za zapaljive
teĉnosti (Sl. list SFRJ, 44/83 i 60/86) ;
Pravilnik o izgradnji postrojenja za teĉni naftni gas i uskladištavanju i pretakanju teĉnog naftnog
gasa (Sl. list SFRJ, 24/71 i 26/71) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za zapaljive
teĉnosti (Sl. list SFRJ, 44/83 i 60/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje u kojima se nanose i suše premazana sredstva (Sl.
list SFRJ, 57/85) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme ventilaciju i klimatizaciju (Sl. list SFRJ, 38/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊenje za automatsko zatvaranje vrata i klapni otpornih
prema poţaru (Sl. list SFRJ, 35/80);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za odvoĊenje dima i toplote nastalih u poţaru (Sl. list
SFRJ, 45/83) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih kotlarnica
(Sl. list SFRJ, 10/90 i 52/90) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od poţara i eksplozije pri ĉišćenju sudova za zapaljive
teĉnosti (Sl. list SFRJ, 44/83 i 60/86) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje u kojima se nanose i suše premazana sredstva (Sl.
list SFRJ, 57/85) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme, ventilaciju ili klimatizaciju (Sl. list SFRJ, 38/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊenje za automatsko zatvaranje vrata i klapni otpornih
prema poţaru (Sl. list SFRJ, 35/80);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za odvoĊenje dima i toplote nastalih u poţaru (Sl. list
SFRJ, 45/83) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje, graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih kotlarnica
(Sl. list SFRJ, 10/90 i 52/90) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne ureĊaje za gašenje poţara ugljen-dioksidom (Sl. list
SFRJ, 44/83 i 31/89) ;
Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima za gašenje poţara priotehniĉki generisanim aerosolom (Sl. list
SRJ, 58/99) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne instalacije za dojavu poţara (Sl. list SRJ, 87/93) ;
361
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izradu tehniĉke dokumentacije kojom moraju biti snabdjeveni
sistemi, oprema i ureĊaji za otkrivanje poţara i alarmiranje (Sl. list SRJ, 30/95) ;
Pravilnik o tehniĉkim zahtjevima za zaštitu garaţa za putniĉke automobile od poţara i eksplozije
(Sl. list SRJ, 31/2005) ;
Zakon o cjevovodnom transportu gasovitih i teĉnih ugljovodonika (Sl. list SRJ, 29/97) ;
Pravilnik o tehniĉkim uslovima i normativima za bezbjedan transport teĉnih i gasovitih
ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za meĊunarodni
transport (Sl. list SRJ, 26/85) ;
Pravilnik o uskladištenju i ĉuvanju kalcijum - karbida i manipulisanju kalcijum - karbidom (Sl. list
SFRJ, 9/62 i 25/69) ;
Pravilnik o zaštiti na radu i tehniĉkim mjerama za razvijaĉe acetilena i acetilenske stanice (Sl. list
SFRJ, br. 6/76, 29/67 i 27/69);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Sl. list SFRJ, br. 16/83) ;
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane teĉne i pod
pritiskom rastvorene gasove (Sl. list SFRJ, br. 25/80, 9/86 i Sl. list SRJ br. 21/94 i 56/95);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne sudove pod pritikom za teĉne atmosfeske gasove
(Sl. list SFRJ, br. 9/86);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za teĉne
atmosferske gasove (Sl. list SFRJ, br. 39/88);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za postavljenje stabilnih sudova pod pritiskom za teĉni ugljendioksid (Sl. list SFRJ, br. 39/90);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para
(Sl. list SRJ, br. 24/93);
Naredba o zabraniupotrebe motornih benzina za odmašćivanje, prenje ili ĉišćenje metalnih djelova
i predmeta od drugog materijala (Sl. list SFRJ, br. 23/67);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za radove pri ĉišćenju i odmašćivanju opreme za kiseonik (Sl.
list SFRJ, br. 74/90);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje i polaganje distribudivnog gasovoda od
polietilenskih cijevi za radni pritisak do 4 BARA (Sl. list SRJ, br. 20/92);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za kućni gasni prikljuĉak za radni pritisak do 4 BARA (Sl. list
SRJ, br. 20/92);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za unutrašnje gasne instalacije (Sl. list SRJ, br. 20/92);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br. 53/88 i
Sl. list SRJ, br. 28/95);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu elektroenergeskih postrjenja i ureĊenja od poţara (Sl.
list SFRJ, br. 74/90);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu od statiĉkog elektriciteta (Sl. list SFRJ, br. 62/73);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona (Sl. list
SFRJ, br. 7/71);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog preţnjenja (Sl. list SRJ, br.
11/96);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektriĉne instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br. 53/88,
54/88 i Sl. list SRJ, br. 28/95);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/88 i Sl. list SRJ, br. 82/92);
362
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o tehniĉkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl. list SRJ, br.
6/92);
Pravilnik o tehniĉkim normativima za pogon i odrţavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova
(Sl. list SRJ, br. 41/93);
Zbirka JUS za zaštitu od poţara i eksplozija knjiga I i knjiga II izdao Savezni Zavod za
standardizaciju SFRJ;
Crnogorski standardi (MEST - EN) iz oblasti zaštite od poţara.
Saobraćaj
Zakon o uredenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG, br.51/08) ;
Zakon o putevima (Sl. list CG, br.42/04) ;
Zakon o bezbijednosti saobracaja na putevima (Sl. list CG, br.72/05) ;
Zakon o javnim nabavkama (Sl. list CG, br.46/06) ;
Odluka o prostornom planu Crne Gore (Sl. list CG, br.24/08) ;
Pravilnik o osnovama koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa
gledista bezbijednosti saobracaja (Sl. list SFRJ, br.35/81) ;
Pravilnik o blizim uslovima i nacinu prilagodjavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene
pokretljivosti (Sl. list CG, br.10/09) ;
Pravilnik o nacinu i postupku vršenja struĉnog nadzora (Sl. list CG, br. 6/09) ;
Pravilnik o nacinu vodjenja i sadrzini graĊevinskog dnevnika, graĊevinske knjige i knjige inspekcije
(Sl. list CG, br. 81/08) ;
Odluka o javnim parkiralistima i garazama (opstinski propisi)
Rjesenjima Instituta za standardizaciju Crne Gore o crnogorskim standardima (Sl. list CG, br.
16/09) ;Standardi JUS-a ;
Zaštita na radu
Zakon o zastiti na radu RCG (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Opsti pravilnik o higijenskim i tehniĉkim zaštitnim merama pri radu (Sl. list FNRJ, br. 16/1947,
18/47 i Sl. list SFRJ, br. 29/71-379) ;
Pravilnik o znr pri preradi i obradi koţe (Sl. list SFRJ, br. 47/70) ;
Pravilnik o barutima (Sl. list SFRJ, br. 55/69) ;
Pravilnik o LSZNR (Sl. list SFRJ, br. 35/69) ;
Pravilnik o merama i normativima zastite na radu od buke (Sl. list SFRJ, br. 21/92) ;
Pravilnik o obezbjedjivanju smjestaja (Sl. list SRCG, br. 5/86) ;
Pravilnik o osposobljavanju zaposlenih (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Pravilnik o postupku i rokovima (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Pravilnik o povredi na radu (Sl. list RCG, br. 29/90) ;
Pravilnik o polaganju strucnog ispita (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Pravilnik o procjeni rizika (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Pravilnik o radnim i pomoc. prostorijama (Sl. list SRCG, br. 27/87) ;
Pravilnik o sadrzaju elaborata o uredjenju gradilista (Sl. list RCG, br. 4/99) ;
Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava ovlasc. organiz. (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
Pravilnik o vodjenju evidencija iz znr (Sl. list RCG, br. 79/04) ;
363
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o zastiti na radu u poljoprivredi (Sl. list SFRJ, br. 34/68) ;
Pravilnik o znr na zeljeznicama (Sl. list SRCG, br. 11/88) ;
Pravilnik o znr pri obradi drveta (Sl.list SRCG, br. 9/88) ;
Pravilnik o znr pri utovaru i istovaru tereta (Sl. list SRCG, br. 13/88) ;
Pravilnik o znr u crnoj metalurgiji (Sl. list SRCG, br. 16/87) ;
Pravilnik o znr u gradevinarstvu (Sl. list SFRJ, br. 42/68, 45/68, ĉlan 69. Zakona RS 42/91-1649,
ĉlan 15 Pravilnika RS 31/92-1146) ;
Pravilnik znr na orudjima za rad (Sl. list SFRJ, br. 18/91) ;
Pravilnici za graĊevinske materijale
1) Pravilnik o tehniĉkim merama i uslovima za ugljovodoniĉne hidroizolacije krovova i terasa
(Sl. list SFRJ, br. 26/69)
2) Pravilnik o tehniĉkim merama i uslovima za prednapregnuti beton (Sl. list SFRJ br. 51/71)
3) Naredba o obaveznom atestiranju ploĉa iverica za opštu upotrebu u graĊevinarstvu (Sl. list
SFRJ, br. 61/83)
4) Naredba o obaveznom atestiranju dodataka betonu ("Sl. list SFRJ", br. 34/85)
5) Naredba o obaveznom atestiranju prefabrikovanih elemenata od ĉelijastog betona (Sl. list
SFRJ, br. 34/85)
6) Naredba o obaveznom atestiranju betonskih cevi za kanalizaciju duţine preko 1 metar
(Sl. list SFRJ, br. 34/85)
7) Naredba o obaveznom atestiranju profilisanih gumenih zaptivnih traka za vrata, kapke i
pokretne pregrade skloništa i dvonamenskih objekata sa hermetiĉnim zatvaranjem krila
(Sl. list SFRJ, br. 35/86)
8) Naredba o obaveznom atestiranju cementa (Sl. list SFRJ, br. 34/85, 67/86)
9) Naredba o odreĊivanju izolacionih aparata i opreme za kontrolu izolacionih aparata koji se
mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni garantnim listom i tehniĉkim uputstvom i o
najmanjem trajanju garantnog roka i roka obezbeĊenog servisiranja za te aparate i opremu
(Sl. list SFRJ, br. 4/87)
10) Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton (Sl. list SFRJ, br. 11/87)
11) Naredba o obaveznom atestiranju frakcionog kamena agregata za beton i asfalt (Sl. list
SFRJ, br. 41/87)
12) Pravilnik o tehniĉkim normativima za ĉeliĉne ţice, šipke i uţad za prednaprezanje
konstrukcija (Sl. list SFRJ, br. 41/85, 21/88)
13) Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje i izvoĊenje konstrukcija od
prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ĉelijastog betona (Sl. list SFRJ,
br. 14/89)
14) Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton spravljen sa prirodnom i
veštaĉkom lakoagregatnom ispunom (Sl. list SFRJ, br. 15/90)
15) Pravilnik o tehniĉkim normativima za zidane zidove (Sl. list SFRJ, br. 87/91)
16) Pravilnik o tehniĉkim normativima za beton i armirani beton u objektima izloţenim
agresivnom dejstvu sredine (Sl. list SRJ, br. 18/92)
17) Pravilnik o jedinstvenom sistemu za oznaĉavanje ĉelika (Sl. list SRJ, br. 01/03)
18) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima za keramiĉke ploĉice (SI. list SCG, br. 58/04)
19) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima za keramiĉku sanitarnu opremu (SI. list SCG, br.
62/04)
20) Pravilnik o tehnĉikim i drugim zahtevima za crepove od gline za preklopno
polaganje,betonski crep i sinterovane keramĉike krovne ploĉe(Sl. list SCG, br. 53/05)
21) Pravilnik o tehnĉikim i drugim zahtevima za opekarske proizvode od gline i kreĉnosilikatne
opeke i blokove (Sl. list SCG, br. 53/05)
22) Pravilnik o tehnĉikim i drugim zahtevima za fasadne pune opeke od gline,fasadne uplje
opeke i blokove od gline i fasadne kreĉnosilikatne pune i šuplje opeke i blokove(Sl. list
SCG, br. 53/05)
23) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima za termoizolacione materijale (Sl. list SCG, br.
54/05)
364
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
24) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima za keramiĉke ploĉice (Sl. list SCG, br. 01/2006)
25) Pravilnik o tehniĉkim i drugim zahtevima za hidroizolacione materijale (Sl. list SCG, br.
01/06)
Zakonom o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG, br. 51/08) definisano je da planska
dokumenta sadrţe smjernice za zaštitu ţivotne sredine.
Na nacionalnom nivou je donešen i u primjeni je, od 1.januara 2008.godine, set propisa kojima se
reguliše u potpunosti procjena uticaja projekata na ţivotnu sredinu, i to: Zakon o procjeni uticaja na
ţivotnu sredinu (Sl. list br. 80/05), Uredba o projektima za koje se vrši procjena uticaja na ţivotnu
sredinu (Sl. list RCG, br. 20/07), Pravilnik o sadrţaju dokumentacije koja se podnosi uz zahtjev za
odluĉivanje o potrebi procjene uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. list RCG, br. 14/07), Pravilnik o
sadrţaju dokumentacije koja se podnosi uz zahtjev za odreĊivanje obima i sadrţaja elaborata o
procjeni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. list CG, br. 14/07 i Pravilnik o sadrţini elaborata o procjeni
uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. list CG, br. 14/07).
U Zakonu o procjeni uticaja transponovana je Direktiva Savjeta 97/11/EC kojom je promijenjena i
dopunjena Direktiva 85/337/EC o procjeni uticaja javnih i privatnih projekata na ţivotnu sredinu.
TakoĊe, u Zakonu je transponovana i Direktiva Evropskog parlamenta i Savjeta 2003/35/EC kojom
se omogućuje uĉešće javnosti u donošenju odluka i pristupu informacijama. Crna Gora je
ratifikovala ESPOO Konvenciju o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu u prekograniĉnom kontekstu
zajedno sa dva amandmana (Sl. list CG, br. 8/08).
Zakonom o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu ureĊen je postupak procjene uticaja za projekte koji
mogu imati znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu, sadrţaj elaborata o procjeni uticaja, uĉešće
zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, postupak ocjene i izdavanja saglasnosti,
obavještavanje o projektima koji mogu imati znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu druge drţave,
nadzor i druga pitanja od znaĉaja za procjenu uticaja na ţivotnu sredinu.
Procjena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma,
poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih djelatnosti, kao i za sve projekte koji se
planiraju u zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na projekte namijenjene odbrani, otklanjanju posljedica
elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa - što je u sladu sa Direktivom 97/11/ EC od 3.marta
1997. kojom se mijenja i dopunjuje direktiva 85/337/EEC o procjeni uticaja odreĊenih javnih i
privatnih projekata na ţivotnu sredinu.
Postupak procjene uticaja se sprovodi u tri faze, i to: odluĉivanje o potrebi procjene uticaja na
ţivotnu sredinu, odreĊivanje obima i sadrţaja elaborata o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu i
davanje saglasnosti na elaborat o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu. Postupak procjene uticaja se
sprovodi u tri faze , i to: odluĉivanje o potrebi procjene uticaja na ţivotnu sredinu, odreĊivanje
obima i sadrţaja elaborata o procjeni uticaja na ţivotnu sredinu i davanja saglasnosti na elaborat o
procjeni uticaja na ţivotnu sredinu. OdreĊivanje obima i sadrţaja Elaborata procjene uticaja nije
obavezujuće jer je na osnovu zakona donešen Pravilnik o sadrţini elaborata o procjeni uticaja na
ţivotnu sredinu.
Uredbom o projektima za koje se vrši procjena uticaja na ţivotnu sredinu utvrĊeni su konkretni
projekti za koje je obavezna procjena uticaja na ţivotnu sredinu i projekti za koje se moţe
zahtijevati procjena uticaja. Projekti za koje je obavezna procjena uticaja na ţivotnu sredinu
utvrĊeni su u Listi I, koja je usaglašena i sa Dodatkom Odluke III/7 ESPOO Konvencije, a
navedeni su projekti za koje je obavezna procjena uticaja na ţivotnu sredinu, tj. obavezna je izrada
Elaborata procjene uticaja. Projekti za koje se moţe zahtijevati procjena uticaja na ţivotnu sredinu
utvrĊeni su u Listi II ove uredbe – to su projekti za koje se procjena uticaja na ţivotnu sredinu
sprovodi, od sluĉaja do sluĉaja, po odluci nadleţnog organa (Agencija za zaštitu ţivotne sredine).
Uredba je data u Aneksu odgovora (Aneks 156)
E. Podsticaji
365
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
a) Za investicije
Za investicije
Glavni podsticaji su ujedno i konkurentske prednosti Crne Gore meĊu kojima se istiĉu: politiĉka i
makroekonomska stabilnost, efikasan i transparentan poreski sistem, dobra zakonska osnova za
strane investitore, liberalizovan spoljnotrgovinski sistem, obrazovana i kvalifikovana radna snaga,
atraktivnost prostora i oĉuvana ţivotna sredina, veliki broj pripremljenih projekata za realizaciju. U
predhodnom periodu uspješno su poloţeni temelji trţišne ekonomije, ojaĉane demokratske
institucije uz postepeni razvoj kapaciteta u javnoj upravi koji se kontinuirano bave politiĉkom i
ekonomskom transformacijom. Vlada Crne Gore ima za cilj da idalje intezivno radi na reformi
legislative koja utiĉe na atraktivnost investicionog ambijenta.
Jedan od najvećih podsticaja za investitore je povoljan poreski sistem. Crnogorsko zakonodavstvo
omogućava poreske olakšice za obveznike poreza na dobit i obveznike poreza na dohodak fiziĉkih
lica. Zakonom o porezu na dobit pravnih lica predviĊena je mogućnost korišćenja više poreskih
olakšica (za obavljanje djelatnosti u privredno nedovoljno razvijenim opštinama, zapošljavanje
novih radnika, programskih aktivnosti nevladinih organizacija, za ulaganja u stalna osnovna
sredstva koja se koriste za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost itd).
Više detalja o poreskim olakšicama nalazi se u odgovoru na pitanje 17, Poglavlja 16 Oporezivanje.
Carinske olakšice definisane su Carinskim zakonom (Sl. list RCG, br.07/2002).
Ĉlan 119 ovog Zakona omogućava da se na osnovu postupka aktivnog oplemenjivanja sljedeća
roba koristi u carinskom podruĉju u jednom ili više procesa oplemenjivanja:
za stranu robu uvezenu u obliku sirovine ne plaća se carina, niti podlijeţe trgovinskim
mjerama, ako je namijenjena ponovnom izvozu u obliku gotovih proizvoda (sistem
odlaganja);
za stranu robu koja je stavljena u slobodan promet uz plaćanje carine moţe se odobriti
povraćaj ili otpis carinskog duga, ako se roba izveze iz carinskog podruĉja u obliku
gotovih proizvoda (sistem povraćaja).
Ĉlanovi 184 i 188 Carinskog zakona dodatno su definisani Uredbom o postupku ostvarivanja prava
na osloboĊenje od plaćanja carine (Sl. list RCG, br.22/02). OsloboĊenja od plaćanja carine za robe
koje se uvoze kao ulog stranog investitora definisano je ĉlanom 43 navedene Uredbe.
Zakonom o Carinskoj tarifi (ĉlan 1) propisano je plaćanje carine, ali samo prilikom uvoza robe na
carinskom podruĉju Crne Gore, dok naplata izvozne carine nije predviĊena
b) Za izvoz
Vlada Crne Gore je decembra 2005. godine usvojila Strategiju za podsticanje izvoza – u prilogu.
Ministarstvo ekonomije koordinira realizaciju mjera za podsticanje izvoza, dok je Direkcija za razvoj
malih i srednjih preduzeća je glavni nosilac implementacije mjera definisanih Strategijom. Ostala
nadleţna ministarstva u Vladi CG, kao i privredne asocijacije aktivno su ukljuĉene u
implementaciju mjera za podsticanje izvoza.
Detaljnije informacije, projekti koje realizuje Direkcija, koji imaju za cilj podsticanje i promovisanje
izvoza nalaze se u odgovoru na pitanje br. 61, Poglavlja 20.
366
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Ostali
Investiciona aktivnost Fonda za razvoj je startovala 1995. godine i usmjerena je u dva pravca:
1) Investiciona aktivnost usmjerena ka malim i srednjim preduzećima - datira od 1996. godine
kada je odobren prvi kredit za realizaciju investicionog projekta, a od 2002. godine aktivnost
je usmjerena iskljuĉivo ka malim i srednjim preduzećima koji podsticaj dobijaju
posredstvom i uz garancije poslovnih banaka. Primarni ciljevi ove aktivnosti su:
obezbjeĊenje povoljnih finansijskih sredstava za realizaciju investicionih projekata malih i
srednjih preduzeća pod uslovima povoljnijim od trţišnih. Cilj - ubrzan razvoj, uravnoteţenje
regionalnog razvoja, kreiranje novih radnih mjesta. Kreditna podrška je usmjerena na
preduzeća iz oblasti: turizma, proizvodnje hrane, proizvodnih djelatnosti, edukacije,
usluţnih djelatnosti, zdravstva, informacione tehnologije, energetike. Prednost imaju
projekti MSP koji imaju: inovativnu ideju, veći broj novozaposlenih lica, bolje pokazatelje
poslovanja, veći stepen finalizacije proizvoda, znaĉajnije korišćenje domaćih resursa, bolju
ocjenu projekta.
2) Investiciona aktivnost ĉiji je cilj rješavanje infrastrukturnih i ekoloških projekata - finansiranje
infrastrukturnih i ekoloških projekata lokalnih uprava, javnih i privatnih preduzeća; od 2006.
godine i pokazala se kao dobar i efikasan instrument za rješavanje strateški vaţnih
infrastrukturnih i ekoloških projekata lokalnih uprava. Krediti se plasiraju iskljuĉivo
posredstvom i uz garancije poslovnih banaka.
U cilju stvaranja povoljnijeg poslovnog okruţenja za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, a
time ubrzanja ekonomskog razvoja, novog zapošljavanja i povećanja ţivotnog standarda, usvojen
je Program Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća - “Drţavna podrška i pomoć malim i
srednjim preduzećima za 2009. godinu”. Shodno Izvještaju o realizaciji Programa „Drţavne
podrške i pomoći malim i srednjim preduzećima za 2008. godinu” realizovana je kreditna linija:
“Podsticanje preduzetništva”, kao i program “Grant šeme za refundaciju troškova”, kojim se
finansijski podrţavaju MSP u nastupu na sajmovima, unaprijeĊenju informacionih sistema, izradi
promotivnog materijala i istraţivanju trţišta. U okviru Programa drţavne podrške i pomoći malim i
srednjim preduzećima za 2008. godinu ukupno je do 25.02.2009. godine, odobreno 70 projekata u
vrijednosti od 6.7 mil €, od ĉega je 21 projekat za podsticanje poĉetnika u biznisu – Start up, 39
projekta za podsticanje preduzetništva za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije 10
projekata i 37 za refundaciju troškova izvoznog marketinga. Ovim projektima stvoreni su uslovi za
otvaranje ukupno 442 novih radnih mjesta.
Mogući su i odreĊeni stimulansi za investitore za odreĊene vrste djelatnosti koje lokalne
samouprave utvrĊuju svojim politikama.
F. Pravila za strane investicije
a)
Karakteristike: ograniĉenja uĉestvovanja stranih ulagaĉa, naroĉito finansijskog
uĉestvovanja; pravila poreskih olakšica o repatrijaciji dobiti
Strani investitori imaju jednak tretman kao i domaći – tzv. »nacionalni tretman«. Shodno Zakonu o
stranim ulaganjima (Sl. list RCG, br.52/00 i 36/07– tekst zakona se nalazi u prilogu Aneksa glavne
tabele za praćenje odjeljka I.A,Poglavlja 4, Slobodan protok kapitala) ne postoje diskriminacije
između stranih i domaćih investitora. Jedini izuzetak je industrija naoružanja i vojne opreme koji je
definisan članom 7 Zakona o stranim ulaganjima: strani ulagač može ulagati sredstva u domaće
privredno društvo, odnosno samo sa domaćim pravnim ili fizičkim licem osnovati privredno društvo
u Republici za proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme. Strani ulagač ne može imati u
367
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
privrednom društvu iz stava 1 ovog člana udio veći od 49% akcijskog kapitala ili vlasničkih prava,
odnosno prava glasa.
Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Sl. list RCG, br.65/01 i 80/04 i Sl. list CG, br. 40/08) nisu
propisana ograničenja za strane investicije, kao ni poreske olakšice kada je u pitanju repatrijacija
dobiti pravnih lica (vraćanje dobiti u matičnu zemlju). Dobit koju rezidentni poreski obveznik ostvari
u inostranstvu, odnosno izvan Crne Gore ima jednak poreski tretman kao i dobit koju rezidenti
ostvaruju u Crnoj Gori. Dobit koju ostvare rezidentni poreski obveznici u Crnoj Gori i izvan Crne
Gore oporezuje se shodno odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, osim ako
međunarodnim bilateralnim i multilateralnim ugovorima nije predviđeno drugačije.
Da bi se izbjeglo dvostruko oporezivanje kod oporezivanja dobiti ostvarene u inostranstvu,
primjenjuje se metod poreskog kredita. Rezidentnom poreskom obvezniku koji ostvari dobit izvan
Crne Gore i koji plaća porez na dobit u drugoj državi, odobrava se poreski kredit u visini poreza
plaćenog u toj državi. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primjenom poreske
stope propisane Zakonom, na dobit koja je ostvarena u drugoj državi, (član 33 zakona).
b) Garancije
U Crnoj Gori ne postoje propisi niti pravila koja preferiraju domaće investitore u odnosu na strane.
G. Trgovinski sistem
a) Netarifne/necarinske mjere koje utiĉu na uvoz i izvoz, kao što su licence i kvote
Zakon o spoljnoj trgovini (Sl. list RCG, broj 28/04, 37/07 – tekst zakona se nalazi u prilogu
odgovora na pitanje br. 1, Poglavlja 30, Spoljni odnosi) u potpunosti je usaglašen sa standardima
EU i STO. Ĉlanovi zakona 15 – 27 omogućava uvoĊenje koliĉinskih ograniĉenja iskljuĉivo u
Zakonom propisanim sluĉajevima. Ĉlanovima zakona 28 – 30 propisani su posebni uslovi za uvoz
odreĊenih vrsta proizvoda.
U crnogorskom zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi favorizovali domaće proizvode u odnosu
na strane, odnosno proizvode iz uvoza.
H. Oĉekivani dogaĊaji i rokovi
a) PredviĊene investicije (javni sektor, privatni sektor, strane investicije)
Pogledati odgovore pod H na pitanja od 78 do 115
b) Trenutni ili predviĊeni planovi za restrukturiranje ili modernizaciju
Pogledati odgovore pod H na pitanja od 78 do 115
368
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
I. UsklaĊivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih
Pogledati odgovore pod I na pitanja od 78 do 115
b) Vremenski raspored
Pogledati odgovore pod I na pitanja od 78 do 115
Section III DODATNA PITANJA (po pripadajućim oblastima)
117 Dodatna pitanja o industrijama ţeljeza i ĉelika (ukljuĉujući i ferolegure): Kakva je
situacija u pogledu konkurentnosti industrije ţeljeza i ĉelika? Da li u ovom trenutku postoji
program restrukturiranja i konverzije za industriju ĉelika? U sluĉaju da je u toku
restrukturiranje sektora ĉelika: da li su nadleţni organi izradili plan restrukturiranja koji
predviĊa smanjenje kapaciteta na osnovu analize potraţnje? Da li se realizacija odvija u
skladu sa planiranom dinamikom i u skladu sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i
pridruţivanju (SSP)? Molimo da opišete trenutno stanje po pitanju sprovoĊenja protokola 5
SSP-a.
117. Dodatna pitanja o industrijama ţeljeza i ĉelika (ukljuĉujući i ferolegure):
U Crnoj Gori postoji samo jedan veliki proizvoĊaĉ ţeljeza i ĉelika – "Ţeljezara Nikšić ad" koja ima
kapacitet 300.000 tona sirovog ĉelika godišnje. Kapital Društva je 93,6% u privatnom vlasništvu.
Najveći akcionar je holandska kompanija MNSS BV sa 62,8%, dok Vlada Crne Gore ima 6,4%
kapitala.
Osim "Ţeljezare Nikšić" proizvodnjom specijalnih vrsta legiranih ĉelika, bavi se i "Institut za crnu
metalurgiju ad", nekada dio "Ţeljezare Nikšić". Proizvodni kapaciteti Instituta su 2 000 tona teĉnog
metala i 5 000 tona hladno valjane ţice. Od 2 000 tona moţe da se radi 600 tona ĉeliĉnih odlivaka i
1 400 tona ĉelika EPT postupkom. Sada se kapaciteti koriste sa oko 30%. Drţava je vlasnik
51,1%. U planu je prodaja drţavnog paketa akcija.
Proizvodnjom šavnih cijevi i hladno valjane trake bavi se firma "Technosteel HVT", koja je takoĊe
nekada bila dio "Ţeljezare Nikšić". Godišnji kapaciteti su 36 000 tona šavnih cijevi i 6 000 tona
hladno valjane trake. Od februara 2003. godine firma je u privatnom vlasništvu.
1) Kakva je situacija u pogledu konkurentnosti industrije ţeljeza i ĉelika?
"Ţeljezara Nikšić ad" je u protekle 3 godine (2006-2008) izvezla preko 54% svoje proizvodnje u
vrijednosti od oko 155 miliona eura. "Technosteel HVT" je gotovo 100% orijentisana firma i u istom
periodu su izvezli robu u vrijednosti od 40 miliona eura na trţištima zemalja Evropske unije i
regiona.
Proizvodi ove dvije firme svojim kvalitetom i cijenama zadovoljavaju zahtjeve kupaca zemaljauvoznika, tako da moţemo zakljuĉiti da je ova oblast proizvodnja konkurentna.
369
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
2) Da li u ovom trenutku postoji program restrukturiranja i konverzije za industriju ĉelika?
Na osnovu Protokola o refinansiranju "Ţeljezare Nikšić ad" koji su potpisali većinski vlasnik
kompanija MNSS BV i Vlada Crne Gore, "Ţeljezara Nikšić ad" je u obavezi da napravi program
restrukturiranja, kako bi od Vlade Crne Gore dobila garanciju za kredit koji će joj omogućiti
realizaciju restrukturiranja u skladu sa Zakonom o drţavnoj pomoći i podršci.
3) U sluĉaju da je u toku restrukturiranje sektora ĉelika: da li su nadleţni organi izradili plan
restrukturiranja koji predviĊa smanjenje kapaciteta na osnovu analize potraţnje?
S obzirom da je "Ţeljezara Nikšić ad" jedini veliki proizvoĊaĉ ĉelika, ovaj program je istovremeno i
program restrukturiranja industrije ĉelika, što je Vladi Crne Gore i obaveza po Sporazumu o
stabilizaciji i pridruţivanju.
4) Da li se realizacija odvija u skladu sa planiranom dinamikom i u skladu sa odredbama
Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju (SSP)?
Program nije usvojen, a nakon usvajanje Vlada Crne Gore će paţljivo pratiti realizaciju tog
programa.
5) Molimo da opišete trenutno stanje po pitanju sprovoĊenja protokola 5 SSP-a.
Protokolom 5 Privremenog sporazuma utvrĊena su posebna pravila za drţavnu pomoć industriji
ĉelika. OdreĊeno je da se drţavna pomoć moţe dati tokom perioda od pet godina nakon stupanja
na snagu Sporazuma za restrukturiranje preduzeća koja se bave proizvodnjom ĉelika a nalaze se
u teškoćama, uz ispunjenje propisanih uslova (da pomoć vodi dugoroĉnoj odrţivosti preduzeća, da
je pomoć ograniĉena na najneophodnije i gdje je neophodno da se postupno smanjuje i da Crna
Gora predstavi programe restrukturiranja koji su povezani sa globalnom racionalizacijom koja
podrazumijeva zatvaranje neefikasnih kapaciteta).
Vlada Crne Gore je Ugovorom o realizaciji subvencije zakljuĉenim 28.12.2007. godine sa
"Ţeljezarom Nikšić" preuzela obavezu davanja subvencija za elektriĉnu energiju. Pošto su
navedene obaveze preuzete prije stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju, Crna
Gora nema obavezu da za navedene obaveze po subvencijama primjenjuje Sporazum, odnosno
Privremeni sporazum, što je konstatovano i u Izvještaju sa prvog sastanka potkomiteta za
unutrašnje trţište odrţanom u Briselu. TakoĊe, napominjemo da su pregovori sa kupcem bili
transparentni i da su predstavnici Evropske komisije bili upoznati i izvještavani tokom cijelog toka
pregovora.
Pošto Crna Gora ima samo jednu Ţeljezaru, a njen status je regulisan privatizacionim ugovorom,
Crna Gora neće pripremati Nacionalni program prestrukturiranja industrije ĉelika. Ukoliko doĊe do
raskida privatizacionog ugovora, ili do davanja drţavne pomoći, aktivnost bi proizašla iz pravila za
dodjelu drţavne pomoći.
118 Dodatna pitanja u oblasti hemijske industrije:
Odgovor je dat u nastavku (a-e).
a) Koji propisi regulišu stavljanje u promet detergenata?
Propisi koji regulišu stavljanje u promet deterdţenata su:
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ţivotnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Sl. list SRJ,
37/02) i podzakonska akta koja su donešena na osnovu ovog zakona:
Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se
mogu stavljati u promet (Sl. list SFRJ, br. 18/91);
370
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pravilnik o uslovima u pogledu struĉnih kadrova, prostorije i opreme koje moraju da
ispunjavaju zdravstvene i druge organizacije za vršenje analiza i superanaliza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SRJ, br. 60/02);
Upustvo o naĉinu uzimanja uzoraka za obavljanje analiza i super analiza namirnica i
predmeta opšte upotrebe (Sl. list SFRJ, br. 60/1978);
Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ţivotnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe
(Sl. list SRCG, br. 4/88) i podzakonska akta koja su donešena na osnovu ovog zakona:
Pravilnik o uslovima i naĉinu ispitivanja namirnica i predmeta opšte upotrebe u toku njihove
proizvodnje i naĉinu voĊenja evidencije o izvršenim ispitivanjima (Sl. list SRCG, br. 8/75).
b) Koji propisi regulišu vještaĉka Ċubriva?
Zakon o sredstvima za ishranu bilja (Sl. list RCG br. 48/2007) je harmonizovan sa
odgovarajućom regulativom EU, taĉnije sa Uredbom (EC) No 2003/2003, koja se odnosi na
vještaĉka Ċubriva i djelimiĉno sa Direktivom 91/676/EEC, koja se odnosi na zaštitu voda od
zagaĊenja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora. Usvajanjem ovog zakona stvorena je
osnova za preuzimanje i izjednaĉavanje zakonodavnih rješenja EU za mineralna Ċubriva u Crnoj
Gori. Na snazi su i sljedeća podzakonska akta donešena na osnovu ranijih nacionalnih propisa:
Pravilnik o metodama za ispitivanje Ċubriva (Sl. list SRJ, br. 11/99);
Pravilnik o uslovima za proizvodnu liniju, promet, uvoz i uzorkovanje pesticida i Ċubriva (Sl.
List SRJ, br. 12/99);
Pravilnik o vrstama ambalaţe za pesticide i Ċubriva i o uništavanju pesticida i Ċubriva (Sl.
list SRJ, br. 35/99);Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju Ċubriva (Sl. list SRJ, br.
59/2001);
Spisak ovlašćenih organizacija za ispitivanje sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i
sredstava za ishranu bilja (Ċubriva) (Sl. list SRJ, br. 4/2000);
Spisak sredstava za ishranu bilja za koje vaţe dozvole za stavljanje u promet (Sl. list SRJ,
br. 29/2001)
OPIS SADAŠNJEG SISTEMA ZA ODOBRENJE
Uredbom o izmjenama i dopunama Uredbe o organizaciji i naĉinu rada drţavne uprave (Sl. list CG,
br. 43/08) kojom se osnivaju ministarstva i drugi organi uprave, utvrĊuje naĉin rada drţavne uprave
i ureĊuju druga pitanja od znaĉaja za rad drţavne uprave osnovana je Fitosanitarna uprava kao
jedinstveno i središnje tijelo pod nadzorom Vlade. Osim osnovne nadleţnosti u fitosanitarnom
sektoru , Fitosanitarnoj upravi su prenešene u nadleţnost i ovlašćenja po osnovu Zakona o
sredstvima za ishranu bilja ĉl. 8 (Sl. list RCG, br. 48/07). Fitosanitarna uprava obavlja upravne i sa
njima povezane struĉne i inspekcijske poslove i nadleţna je za koordinaciju i kontakte u vezi sa
pitanjima koja se odnose na sredstva za ishranu bilja. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji Fitosanitrane uprave, unutar Sektora za fitosanitarne poslove formiran je Odsjek za
sredstva za zaštitu bilja, sredstva za ishranu bilja i bezbjednost hrane. Trenutno na teritoriji Crne Gore
nema registrovanih proizvoĊaĉa sredstava za ishranu bilja
371
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
SEKTOR ZA FITOSANITARNE POSLOVE
Pomoćnik direktora
FITOSANITARNA UPRAVA
direktor
Odsjek
zdravstvene
zaštite bilja
Odsjek za
sjeme, sadni
materijal,
zaštitu biljnih
sorti i GMO
Ljudski
resursi
Planirano 3
Realizovano 2
Ljudski
resursi
Planirano 2
Realizovano 1
Odsjek za
sredstva za
zaštitu bilja,
sredstva za
ishranu bilja i
bezbjednost
hrane
Registri
Uvoz
Proizvodnj
a
Ljudski
resursi
Planirano 4
Realizovan
o1
Odsjek
inspekcijskog
nadzora
Inspekcijski
nadzor
Sluţba
opštih poslova
Ljudski resursi
Ljudski
resursi
Planirano 21
Planirano 6
Realizovano 2
Realizovano
16
Ovlašćene laboratorije
Fiziĉko-hemijska
Evidencije o amonijum
nitratnim Ċubrivima
visoke koncentracije
azota
maloprodajni objekti
veleprodajni objekti uvozni dnja
Ċubriva
ispitivanja
Savjetodavna
Sluţba u biljnoj
proizvodnji
Drţaoci bilja
Upotreba
Ċubriva
PREDVIĐANJE (DATUM USVAJANJA I IMPLEMENTACIJE DIREKTIVA EU)
U cilju postepene harmonizacije sa EU legislativom, u okviru procesa stabilizacije i asocijacije, u
toku 2010. godine izradiće se podzakonska akta koja proizilaze iz Zakona o sredstvima za ishranu
bilja. Donošenjem podzakonskih akata na osnovu ovog zakona obezbijediće se neophodna
usklaĊenost.
Glavne neusklaĊenosti u oblasti sredstava za ishranu bilja (Ċubriva), nakon usvajanja novog
zakona, su postojeći propisi kvaliteta mineralnih Ċubriva koji su vezani za JUS norme.
U podzakonskim aktima, koji će se donijeti, ugradiće se dodatna pravila EU vezano za korišćenje
amonijum nitrata u proizvodnji sredstava za ishranu bilja, shodno zahtjevima javne bezbjednosti,
zaštite ljudi i dobara, smanjenje rizika za zloupotrebu amonijum nitratnih Ċubriva kroz uvoĊenje
mjera radi sprjeĉavanja takvog naĉina upotrebe i posebno će se obezbijedi mogućnost
pronalaţenja takvih Ċubriva, zaštita potrošaĉa, preko uvoĊenja standarda kvaliteta i registracije.
Podzakonska akta, koja će biti donijeta uskladiće nacionalne propise sa propisima EU koji ureĊuju
ovu oblast.
informacije o relevantnim reţimima za proizvode:
kratak opis
Zakon o sredstvima za ishranu bilja ĉl. 8 (Sl. list RCG, br. 48/07) ureĊuje uslove za proizvodnju,
promet, karakteristike i primjenu sredstava za ishranu bilja, kao i druga pitanja od znaĉaja za
proizvodnju i promet sredstava za ishranu bilja.
372
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Zakonom je propisano da se sredstva za ishranu bilja mogu proizvoditi, stavljati u promet i
primjenjivati u Crnoj Gori ako su klasifikovana u odreĊene tipove sredstava za ishranu bilja i
upisana u Registar sredstava za ishranu bilja.
Trenutni reţim za proizvode nije usaglašen sa reţimom EU jer je usvajanjem Zakona o sredstvima
za ishranu bilja (Sl. list RCG, br. 48/07) stvoren pravni osnov za preuzimanje EU reţima za
sredstva za ishranu bilja.
U Crnoj Gori još uvijek su na snazi podzakonska akta iz starog sistema koja propisuju kvalitet na
osnovu JUS standarda:
Pravilnik o metodama za ispitivanje Ċubriva (Sl. list SRJ, br. 11/99);
Pravilnik o uslovima za proizvodnu liniju, promet, uvoz i uzorkovanje pesticida i Ċubriva (Sl.
list SRJ, br. 12/99);
Pravilnik o vrstama ambalaţe za pesticide i Ċubriva i o uništavanju pesticida i Ċubriva (Sl.
list SRJ, br. 35/99);
Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju Ċubriva (Sl. list SRJ, br. 59/2001);
Spisak ovlašćenih organizacija za ispitivanje sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i
sredstava za ishranu bilja (Ċubriva) (Sl. list SRJ, br. 4/2000);
Spisak sredstava za ishranu bilja za koje vaţe dozvole za stavljanje u promet (Sl. list SRJ,
br. 29/2001)
Inspekcijski nadzor nad sprovoĊenjem Zakona o sredstvima za ishranu bilja ĉl. 8 (Sl. list
RCG, br. 48/07) vrši Fitosanitarna uprava preko fitosanitarnih inspektora, u skladu sa
zakonom.
Graniĉna fitosanitarna inspekcija obavlja kontrolu pošiljaka sredstava za ishranu bilja u prometu
(uvoz i provoz ) preko granice Crne Gore. Uvoz sredstava za ishranu bilja moţe obavljati privredno
društvo i preduzetnik pod uslovom da ima zakljuĉen ugovor sa proizvoĊaĉem o distribuciji
sredstava za ishranu bilja na teritoriji Crne Gore i ako:
ima u vlasništvu ili u zakupu carinsko skladište, koje ispunjava uslove za ĉuvanje sredstava
za ishranu bilja;
ima u stalnom radnom odnosu zaposleno lice sa najmanje visokom struĉnom spremom iz
oblasti poljoprivrede koje je odgovorno za poslove nabavke, skladištenja i rukovanja
sredstvima za ishranu bilja;
je upisan u Registar uvoznika sredstava za ishranu bilja
Uvoz sredstava za ishranu bilja moţe se vršiti preko graniĉnih prelaza na kojima je organizovan
pregled. Za pošiljke koje su predmet fitosanitarne kontrole obavezan je pregled na ulaznom
graniĉnom prelazu od strane fitosanitarnog inspektora. Uvoznici, provoznici i njihovi ovlašćeni
zastupnici obavezni su da graniĉnom fitosanitarnom inspektoru u propisanom roku najave pošiljku i
podnesu prijavu za koju je pregled obavezan. Prijava se podnosi pismeno uz navoĊenje svih
isprava koje prate pošiljku. Carinske sluţbe ne mogu zapoĉeti postupak carinjenja dok fitosanitarni
inspektor ne obavi pregled pošiljke.
Pregled pošiljke sredstava za ishranu bilja na graniĉnom inspekcijskom mjestu obuhvata sljedeće:
Pregled dokumentacije (isprava) koje prate pošiljku ukljuĉuje: odobrenja Fitosanitarne
uprave, sertifikat o kvalitetu, tovarnog lista, brodskog tovarnog lista, fakture, otpremnice i
dr.isprava koje prate pošiljku.
Naprijed navedene dokumentacije (isprave) se pregledaju radi identifikacije pošiljke i ostalih
isprava sa oznakama na ambalaţi, pakovanjima i utvrdjenim sadrţajem pošiljke i provjere
ispunjenosti uslova propisanih zakonom.
Fitosanitarni inspektor vrši pregled pošiljke kako bi utvrdio ispunjenost propisanih uslova
kao i da li je pošiljka u ispravnom stanju za upotrebu u one svrhe koje su navedene u
pratećem dokumentu.
Fiziĉki pregled obuhvata:
1) vizuelni pregled pošiljke
2) pregled transpornog sredstva
3) ambalaţe i svih oznaka (etiketa, ţigova i dr.)
373
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
4) uporeĊivanje stvarne teţine pošiljke sa teţinom u skladu sa odobrenjem za uvoz, drugom
dokumentu, provjerom odreĊenog broja pakovanja ili ako je potrebno vaganje pošiljke.
5) provjera se vrši na više razliĉitih uzoraka iz cijele pošiljke.
Fitosanitarni inspektor procjenjuje moguća odstupanja od propisanih zahtjeva vezanih za pošiljku
sredstava za ishranu bilja radi utvrĊivanja naĉina pregleda (odreĊivanja broja pakovanja iz kojih će
se uzeti uzorci, broja i veliĉne uzoraka, metoda pregleda, preventivnih mjera i dr). U postupku
pregleda pri uvozu pošiljke fitosanitarni inspektor uzima uzorak pošiljke kada postoji sumnja da
pošiljka ne odgovara propisanim karakteristikama. Ukoliko uzorkovanje nije moguće izvršiti na
propisani naĉin na graniĉnom prelazu, pošiljka se upućuje do mjesta carinjenja pod carinskim
nadzorom, gdje će se izvršiti uzorkovanje. Uzete uzorke, o trošku uvoznika, upućuje akreditovanoj
laboratoriji radi provjere tipa sredstva za ishranu bilja i deklarisanog sadrţaja hranljivih elemenata.
Organi carinske sluţbe ne mogu cariniti niti upućivati na carinjenje u druge carinarnice pošiljke dok
se ne izvrši pregled. Laboratorijska ispitivanja vrše se u ovlašćenim akreditovanim laboratorijama.
Pošiljke poslate na laboratorijske provjere nalaze se pod carinskim nadzorom i ne smiju biti
stavljene u promet do dobijanja rezultata laboratorijskog testiranja.
U sluĉaju da pošiljka ne odgovara deklarisanom kvalitetu fitosanitarni inspektor će rješenjem
zabraniti uvoz i narediti da se pošiljka vrati pošiljaocu, a ukoliko je pošiljku unijelo fiziĉko lice
oduzeti i uništiti. Na prateću dokumentaciju će napisati: „Zabranjen uvoz.“.
Ako se pregledom pošiljke i laboratorijskim analizama utvrdi da pošiljka odgovara deklarisanom
kvalitetu fitosanitarni inspektor će potvrditi da je izvršen pregled pošiljke i donijeti rješenje: „Uvoz
dozvoljen“.
Za pregled brodskih pošiljaka u pomorskim lukama brod mora biti vezan u luci a pošiljke moraju biti
na brodu ili po odobrenju fitosanitarnog inspektora u carinskom skladištu u kome su obezbjedjeni
uslovi za pregled.
Ako se pošiljka uvozi kontejnerima preko graniĉnog prelaza na kome se ne vrši pregled kontejnera,
fitosanitarni inspektor pregleda samo prateće dokumente. Ako utvrdi da je pošiljka u kontejneru
snabdjevena propisanim odobrenjem i dokumentacijom, fitosanitarni inspektor odobrava prevoz
kontejnera pod carinskim nadzorom do odredjenog mjesta za vršenje pregleda kontejnera gdje je
obezbjedjeno otvaranje kontejnera. Ako se utvrdi da pošiljka koja se uvozi kontejnerima nije
snabdjevena propisanom dokumentacijom ili kada se iz dokumentacije utvrdi da sadrţi pošiljku
suprotno propisima, fitosanitarni inspektor narediće da se pošiljka vrati pošiljaocu.
Pošiljke koje se prevoze ţeljeznicom pregledaju se na ţeljezniĉkim stanicama koje su odredjene
od strane Fitosanitarne uprave.
Avionske, denĉane i poštanske pošiljke pregledaju se u carinskom skladištu na prostoru koji je za
to odredjen.
Obaveznom pregledu na graniĉnom prelazu podlijeţu i pošiljke koje se provoze preko teritorije
Crne Gore.
2. Inspekcijski nadzor u unutrašnjem prometu
Osim kontrole na graniĉnim prelazima fitosanitarni inspektori vrše kontrolu sredstava za ishranu
bilja u unutrašnjem prometu i to:
ispunjenost uslova za upis u propisane registre;
voĊenje propisanih evidencija;
ispunjenost uslova za proizvodnju, stavljanje u promet, promet i upotrebu sredstava za
ishranu bilja;
oznaĉavanje i deklarisanje sredstava za ishranu bilja;
proizvodnju i promet sredstava za ishranu bilja i sirovina za njihovu proizvodnju.
Pored upravnih mjera i radnji propisanih zakonom kojim se ureĊuje inspekcijski nadzor,
fitosanitarni inspektor, kada utvrdi da je povrijeĊen zakon ili drugi propis, obavezan je da
preduzima i sledeće upravne mjere i radnje:
374
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
zabrani proizvodnju sredstava za ishranu bilja, ako proizvoĊaĉ nije upisan ili je brisan iz
Registra proizvoĊaĉa;
zabrani stavljanje u promet sredstava za ishranu bilja koja se proizvode u Crnoj Gori ili se
uvoze u Crnu Goru, ako nijesu upisana u Registar;
zabrani stavljanje u promet sredstava za ishranu bilja bez odobrenja Fitosanitarne uprave;
zabrani stavljanje u promet sredstava za ishranu bilja, ako proizvoĊaĉ ili uvoznik, prije
prvog stavljanja u promet, ne pribavi odobrenje Fitosanitarne uprave;
zabrani upotrebu oznake "EC FERTILISER", ako mineralno Ċubrivo ne ispunjava propisane
uslove za tu oznaku;
zabrani promet sredstava za ishranu bilja, ako karakteristike ne odgovaraju deklaraciji;
zabrani privrednom društvu ili preduzetniku obavljanje djelatnosti, ako ne uskladi svoje
poslovanje, odnosno ne otkloni nedostatke u pogledu uslova propisanih ovim zakonom i
propisima donešenim na osnovu ovog zakona;
zabrani uvoz i naredi vraćanje pošiljke pošiljaocu, ako rezultati ispitivanja nijesu u skladu sa
propisanim i deklarisanim sadrţajem;
oduzme i uništi sredstva za ishranu bilja koja se proizvode, stavljaju u promet, uvoze i
primjenjuju suprotno ovom zakonu.
Sredstva za ishranu bilja mogu se proizvoditi, stavljati u promet i primjenjivati u Crnoj Gori, ako su
klasifikovana u odreĊene tipove sredstva za ishranu bilja i upisana u Registar sredstava za ishranu
bilja. Sredstva za ishranu bilja moţe proizvoditi privredno društvo ili preduzetnik, koji je upisan u
Registar proizvoĊaĉa sredstava za ishranu bilja. Promet sredstava za ishranu bilja na veliko moţe
obavljati privredno društvo ili preduzetnik, upisan u Registar distributera sredstava za ishranu bilja
na veliko, ako:
ima u stalnom radnom odnosu zaposleno lice sa najmanje završenim IV stepenom srednje
poljoprivredne škole ili sa srednjom školskom spremom hemijskog smjera, koje je
odgovorno za poslove nabavke, prometa, smještaja i izdavanja sredstava za ishranu bilja;
ima skladište odgovarajućeg kapaciteta za smještaj sredstava za ishranu bilja, u vlasništvu
ili zakupu;
ima ugovor sa proizvoĊaĉem (domaćim) o distribuciji sredstava za ishranu bilja na teritoriji
Crne Gore;
ne mijenja sastav sredstava za ishranu bilja.
Promet sredstava za ishranu bilja na malo moţe obavljati privredno društvo i preduzetnik koji je
upisan u Registar distributera sredstava za ishranu bilja na malo (u daljem tekstu: Registar
distributera na malo), ako:
ima u stalnom radnom odnosu zaposleno lice sa najmanje završenim IV stepenom srednje
poljoprivredne škole ili sa srednjom školskom spremom hemijskog smjera, koje je
odgovorno za poslove nabavke, smještaja i izdavanja sredstava za ishranu bilja;
na prodajnom mjestu ima posebno odvojen dio sa nadstrešnicom sa paletama ili prostoriju
za smještaj velikih pakovanja sredstava za ishranu bilja (preko 5 kg, odnosno lit.), koji
obezbjeĊuju odrţavanje karakteristika i pravilno i bezbjedno rukovanje;
na prodajnom mjestu ima posebno odvojen dio ili prostoriju za prodaju malih pakovanja
sredstava za ishranu bilja (do 5 kg, odnosno lit.)
ProizvoĊaĉ amonijum-nitratnih Ċubriva visoke koncentracije azota koja se stavljaju u promet, radi
kontrole i mogućnosti praćenja amonijum-nitratnih Ċubriva visoke koncentracije azota u prometu,
duţan je da vodi evidenciju koja sadrţi: naziv, sjedište proizvoĊaĉa i ime odgovornog lica u sjedištu
u kojem se proizvode Ċubriva ili njihove osnovne komponente. Ova evidencija vodi se dok se
amonijum-nitratna Ċubriva visoke koncentracije azota nalaze u prometu, kao i dvije godine nakon
što proizvoĊaĉ prestane da stavlja u promet amonijum-nitratna Ċubriva visoke koncentracije azota.
ProizvoĊaĉ, odnosno uvoznik sredstava za ishranu bilja duţan je, do 31. marta tekuće godine za
prethodnu godinu, dostaviti Fitosanitarnoj upravi podatke o prometu sredstava za ishranu bilja.
Knjiga evidencije iz stava 1 ovog ĉlana naroĉito sadrţi:
naziv i sjedište proizvoĊaĉa, odnosno uvoznika sredstava za ishranu bilja;
broj rješenja o upisu u Registar proizvoĊaĉa, odnosno uvoznika sredstava za ishranu bilja;
375
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
tip i koliĉinu sredstava za ishranu bilja stavljenih u promet;
naĉin stavljanja u promet (uvoz, izvoz, promet na veliko i malo, zalihe).
Sredstva za ishranu bilja moraju imati odreĊeni najmanji sadrţaj hraniva, kao i odgovarajuća
hemijska, fiziĉka, fiziološka i druga svojstva. Sredstva za ishranu bilja mogu biti u prometu, ako
ispunjavaju uslove iz zakona, ako su oznaĉena na propisani naĉin i pravilnom upotrebom ne
ugroţavaju zdravlje ljudi, ţivotinja, bilja i ţivotnu sredinu. Mineralna Ċubriva koja ispunjavaju uslove
za promet na podruĉju Evropske Unije oznaĉavaju se oznakom "EC FERTILISER".
Sredstva za ishranu bilja moraju biti deklarisana a njih izdaje proizvoĊaĉ. Sredstva za ishranu bilja
moraju odgovarati karakteristikama navedenim u deklaraciji.
Deklaracija naroĉito sadrţi sljedeće podatke:
naziv i sjedište proizvoĊaĉa, odnosno uvoznika;
trgovaĉko ime sredstva za ishranu bilja;
naziv "EC FERTILISER", ispisan velikim štampanim slovima, ako mineralno Ċubrivo
ispunjava propisane uslove;
naziv i tip sredstva za ishranu bilja;
naziv, tip i sadrţaj hraniva;
naziv i sadrţaj drugih materija koje sredstvo za ishranu bilja sadrţi;
neto teţinu, odnosno zapreminu sredstava za ishranu bilja;
uputstvo o naĉinu rukovanja i skladištenja sredstava za ishranu bilja;
uputstvo o uslovima za upotrebu sredstava za ishranu bilja.
Sredstva za ishranu bilja koja se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na vidnom
mjestu imati deklaraciju utisnutu na ambalaţi ili neodvojivo priĉvršćenu. Ukoliko je pakovanje
zatvoreno plombom, na pakovanju mora biti unijet naziv i oznaka proizvoĊaĉa koji je izvršio
pakovanje. Deklaracija mora pratiti sredstva za ishranu bilja koja se nalaze u prometu u rasutom
stanju (rinfuza). Ambalaţa, odnosno plomba moraju biti tako napravljeni da prilikom otvaranja na
njoj nastanu vidljive, nepopravljive promjene. Deklaracija mora biti napisana jasno, ĉitljivo na jeziku
u sluţbenoj upotrebi u Republici i na naĉin kojim se onemogućava njeno brisanje ili odstranjivanje.
Deklaracija mora biti odvojena od bilo kojih drugih podataka na pakovanjima.
Teĉna Ċubriva mogu biti stavljena u promet, ako je proizvoĊaĉ obezbijedio uputstvo za upotrebu,
skladištenje i opasnostima prilikom primjene i skladištenja. ProizvoĊaĉ, distributer sredstava za
ishranu bilja na veliko i malo i uvoznik sredstava za ishranu bilja odgovoran je za štetu koja
nastane zbog pogrešne, netaĉne ili nepotpune deklaracije. Ustanove koje su registrovane za
obavljanje nauĉno-istraţivaĉke djelatnosti mogu, radi nauĉnih istraţivanja i ispitivanja novih
sredstava za ishranu bilja, na osnovu odobrenja Fitosanitarne uprave, uvoziti i upotrebljavati
uzorke sredstava za ishranu bilja, koja ne ispunjavaju propisane uslove.
Uz zahtjev za dobijanje odobrenja prilaţu se podaci o:
nazivu i sjedištu ustanove;
vrsti i koliĉini sredstava za ishranu bilja koja se namjeravaju upotrijebiti;
svrhu istraţivanja;
podruĉju istraţivanja;
naĉinu i vremenu istraţivanja;
licenca.
Evidenciju o izdatim odobrenjima vodi Fitosanitarna uprava.
Laboratorije:
Ispitivanje sredstava za ishranu bilja i sirovina za njihovu proizvodnju, radi utvrĊivanja hemijskih i
fiziĉkih osobina i bioloških vrijednosti, mogu obavljati akreditovane laboratorije, odnosno ovlašćene
ustanove koje imaju akreditovanu laboratoriju. Fitosanitarna uprava će u narednom periodu izvršiti
reviziju ovlašćenja za laboratorije.
dalji razvoj
376
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Osnovna novina, ustvari predstavlja uvoĊenje odredbi vezanih za uslove za stavljanje na trţište
proizvoda za ishranu bilja (Ċubriva) sa oznakom "EC FERTILISERS", odredbi koje su vezane za
njihovo oznaĉavanje i pakovanje. U ovoj fazi ovo je bilo najveće moguće pribliţavanje legislativi EU
u oblasti sredstava za ishranu bilja. Ovim zakonom je omogućeno slobodno kretanje u Crnoj Gori
proizvoda sa oznakom "EC FERTILISERS".
Crna Gora nema proizvodnju sredstava za ishranu bilja tako da se u ovom dijelu više fokusirala na
uslove uvoza, prodaje, praćenja. Danom pristupanja Crne Gore EU ova regulativa će na
uniformnom principu vaţiti u cijelosti i na teritoriji Crne Gore u svom izvornom originalnom tekstu
sa svim tehniĉkim odredbama.
Tehniĉke specifikacije koje su u Regulation (EC) No 2003/2003 of the European Parliament and of
the Council of 13 October 2003 relating to fertilisers date kroz anexe planirano je da budu dio
podzakonskih akata.
Kako je zakonodavstvo EU u ovoj oblasti obimno i struĉno, potrebno je razmotriti mogućnost
najefikasnijeg naĉina za prenošenje i usvajanje legislative EU u nacionalno zakonodavstvo iz ove
oblasti na naĉin direktnog preuzimanja tekstova i postepene implementacije.
LEGISLATIVA
Act EU
Act MNE
Legal framework
Legal framework
Regulation (EC) No
2003/2003
Annex of Regulation
(EC) No 2003/2003
Sadašnje
stanje
Planirano
Zakon o sredstvima za
ishranu bilja ĉl. 8 (Sl. list
RCG, br. 48/07)
Djelimiĉno
usklaĊen
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
Pravni osnov dat u Zakon o
sredstvima za ishranu bilja ĉl.
8 (Sl. list RCG, br. 48/07)
neusklaĊeno
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
Amending act(s)
Regulation (EC) No
885/2004
Pravni osnov obezbjeĊen
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
Regulation (EC) No
2076/2004
Pravni osnov obezbjeĊen
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
Regulation (EC) No
1791/2006
Pravni osnov obezbjeĊen
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
Regulation (EC) No
162/2007
Pravni osnov obezbjeĊen
Direktno preuzimanje
danom stupanja u EU
377
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Da li postoji proizvodnja ili industrijska upotreba prekursora za narkotike? Koji zakon
reguliše proizvodnju i stavljanje u promet prekursora za narkotike?
U Crnoj Gori ne postoji proizvodnja prekursora, već se samo uvoze na osnovu dozvole za uvoz
izdate od Agencije za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore, i koriste u industrijske i nauĉnoistraţivaĉke svrhe. Prekursori koji se uvoze u industrijske svrhe su prekursori iz 3 kategorije
prekursora kao što su : hlorovodoniĉna, sumporna kiselina, acetone, dietil-etar i toluen.
Sadašnja vaţeća zakonska regulativa na podruĉju prekursora za narkotike je:
1) Zakon o lijekovima (Sl. list RCG 80/04 i Sl. list CG 18/08)
2) Zakon o proizvodnji i prometu otrova (Sl. list SRCG 31/77 i 17/92)
3) Odluka o kontrolnoj listi za izvoz, uvoz i tranzit robe (Sl. list CG 82/o8.) Vlade Crne Gore
koja sadrţi Prilog 1 – Listu opojnih droga i Prilog 2 – Listu prekursora
4) Ratfikovane konvencije Ujedinjenih Nacija koje pokrivaju oblast opojnih droga, psihotropnih
supstanci i prekursora:
- Single Convention on Narcotic Drugs, 1961 (As amended by the 1972 Protocol amending the
Single Convention on Narcotic Drugs, 1961)
- Convention on Psychotropic Substances 1971
- United Nations Convention against the Illicit Traffic in Narcotic Drugs and Psychotropic
Substances, 1988
U skladu sa sadašnjim Zakonom i Odlukom, Agencija za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore
(CALIMS) je nadleţna za izdavanje dozvole za uvoz/izvoz/tranzit prekursora, sa kojom se uvoze u
Crnu Goru. Dozvolom se omogućava jednokratan uvoz. Rok vaţenja dozvole je mjesec dana.
Nakon realizacije uvoza, uvoznik je u obavezi da u roku od 15 dana dostavi Agenciji dokaz o
realizaciji uvoza. CALIMS šalje izvještaje u International Narcotics Control Board (INCB) jednom
godišnje o uvezenim i zaplijenjenim koliĉinama prekursora u Crnoj Gori kao i prognoze potreba za
sljedeću godinu- (izvještaj objedinjuje i podatke iz Uprave policije Crne Gore).
Izvještaji su poslati za 2007. i 2008. godinu.
b) Vlada Crne Gore je usvojila Prijedlog Zakona o prekursorima za narkotike i uputila ga Skupštini,.
Prijedlog zakona je u skladu sa dolje navedenim propisima EU i sa meĊunarodnim konvencijama,
koje se odnose na oblast opojnih droga, psihotropnih supstanci i prekursora.
EC/111/2005
EC/1277/2005
EC/ 273/2004
EC/1533/2000
EC/1485/96
EEC/3677/90
2003/101/EC
92/109/EEC
- Single Convention on Narcotic Drugs, 1961 (As amended by the 1972 Protocol amending
the Single Convention on Narcotic Drugs, 1961)
- Convention on Psychotropic Substances 1971
- United Nations Convention against the Illicit Traffic in Narcotic Drugs and Psychotropic
Substances, 1988
Prijedlogom Zakona, predviĊena je promjena nadleţnosti u ovoj oblasti. Dozvole za
uvoz/izvoz/tranzit prekursora izdavaće Ministarstvo zdravlja, osim u sluĉaju kada prekursori
spadaju u grupu farmakološki aktivnih supstanci, kada će izdavanje takvih dozvola ostati u
nadleţnosti CALIMS. Ministarstvo će takoĊe ubuduće slati odgovarajuće izvještaje u INCB. .
Lista prekursora biće objavljena u Sluţbenom listu Crne Gore .
Nakon usvajanja zakona, slijediće izrada podzakonskih akata.
Zakon o prekursorima će obezbijediti monitoring ove oblasti.
378
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Da li postoji proizvodnja ili industrijska upotreba civilnih eksploziva? Kakvi su propisi
koji se odnose na sertifikaciju i prenos eksploziva za civilnu upotrebu?
U Crnoj Gori postoji proizvodnja privrednog eksploziva (eksploziva za civilnu upotrebu).
Postoje dva proizvoĊaĉa privrednog eksploziva (eksploziva za civilnu upotrebu) koji su svoje
proizvode sertifikovali u institucijama Republike Srbije.
Isprave i znakove usaglašenosti eksplozivnih materija koji su izdati u drugoj drţavi vaţe u Crnoj
Gori ako Ministarstvo procijeni da su primijenjeni postupci ocjene usaglašenosti u dovoljnom
stepenu usaglašeni sa ekvivalentnim tehniĉkim propisima koji se primjenjuju u Crnoj Gori, u skladu
sa zakonom.Uslove i naĉin priznavanja isprava i znakova usaglašenosti koji su izdati u drugoj
drţavi propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave u saradnji sa organom drţavne
uprave nadleţnim za poslove ekonomskog razvoja.
Propisi koji se odnose na prevoz eksploziva za civilnu upotrebu propisani su Zakonom o prevozu
opasnih materija (Sl. list CG br. 5/08).
e) Da li postoji proizvodnja pirotehniĉkih sredstava? Kakva je sadrţina zakona o
proizvodnji i stavljanju u promet pirotehniĉkih sredstava?
U Crnoj Gori ne postoji proizvodnja pirotehniĉkih sredstava.
Zakonom o eksplozivnim materijama (Sl. list CG br. 49/08) propisuju se uslovi za proizvodnju
ekslozivnih materija ( pirotehniĉkih sredstava ).Proizvodnjom u smislu odredaba zakona smatra se
smještaj sirovina eksplozivnog karaktera, izrada, prerada, dorada, unutrašnji transport i
skladištenje gotovih proizvoda eksplozivnog karaktera kod proizvoĊaĉa.
Dozvolu za proizvodnju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave. zakonom su
definisani uslovi za proizvodnju, pri ĉemu proizvoĊaĉ mora imati :
odgovorno lice koje mora da ima visoku struĉnu spremu odgovarajućeg smjera i da
ispunjava
sve uslove za rukovanje eksplozivnim materijama koji su propisani zakonom
lica koja će rukovati eksplozivnim materijama pri proizvodnji
proizvodni i skladišni objekat
119 Dopunska pitanja o graĊevinskim proizvodima: da li je uspostavljen sistem za kontrolu
graĊevinskih proizvoda? Ukoliko jeste, da li postoji strategija za dalje pribliţavanje sa
propisima EK? Kako su zainteresovane strane i glavni akteri (proizvoĊaĉi, laboratorije za
ispitivanje, drţavna tijela) ukljuĉeni i informisani? Da li postoji strategija/plan za integrisanje
EN Eurokodova kao nacionalnih standarda (EN1990 – EN1999), ukljuĉujući i definisanje
nacionalno utvrĊenih parametara (Nationally Determined Parameters - NDP)?
Akreditovane dvije labaratorije za istivanje graĊevinskih materijala: AD Zavod za graĊevinske
materijale Nikšić i AD GraĊevinski nadzor i labaratorijska ispitivanja Podgorica. AD GraĊevinski
nadzor i labaratorijska ispitivanja iz Podgorica bavi se ispitivanjem betona, asfalta, agregata i radi
geomehaniĉka ispitivanja.
Vlada Crne Gore je na sjednici od 29. marta 2007. godine donijela Odluku o osnivanju Instituta za
standardizaciju Crne Gore (Sl. list RCG, br. 21/2007) kao Nacionalnog tijela za standardizaciju
Crne Gore.
379
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Slijedeći misiju, viziju, strategiju i opšte ciljeve, Institut za standardizaciju Crne Gore je postao
Correspondent member Svjetske organizacije za standardizaciju (ISO), Affiliate member
Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), Associate member u MeĊunarodnoj elektrotehniĉkoj
komisiji (IEC) i Affiliate member Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike
(CENELEC). (Izvor: sajt instituta)
Nakon uraĊenog Elaborata o sistemu akreditacije u Crnoj Gori i saglasno Zakonu o akreditaciji
SCG („Sl.list SCG 44/05) Vlada Crne Gore je 29. marta 2007.godine donijela Odluku o osnivanju
Akreditacionog tijela Crne Gore (Sl. list RCG, br. 21/2007). Odlukom se utvrĊuje naziv i sjedište
Akreditacionog tijela, djelatnost, , organi, finansiranje i nadzor nad radom Akreditacionog tijela.
Odlukom o osnivanju i Statutom Akreditaciono tijelo Crne Gore definisano je kao pravno lice,
samostalna neprofitna organizacija formirana radi utvrĊivanja kompetentnosti organizacija za
obavljanje poslova ocjenjivanja usaglašenosti. (Izvor:sajt akreditacionog tijela)
Nacionalnim programom za integracije Crne Gore u EU u periodu od 2008-2012 godine u poglavlju
3.1.3.21. Slobodan protok roba- GraĊevinski proizvodi, definisani su kratkoroĉni i srednjoroĉni
prioriteti :
Kratkoroĉni priotiteti :
Usvojen Zakon o ureĊenju prostora i izgradnji objekata (Sl. list CG br.51/08);
U IV kvatralu 2009.godine biće donijeta Strategija razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do
2020.godine, kojom će se odrediti globalne smjernice daljeg razvoja sektora graĊevinarstva i
industrije graĊevinskih materijala.
Kao srednjoroĉni prioriteti Nacionalnog programa za intagracije Crne Gore u EU za period
od 2008-2012 godine definisano je:
Zakonodavstvo
Priprema i usvajanje nacionalnog Zakona o graĊevinskim proizvodima koji će biti usklaĊen sa EU
Direktivom za graĊevinske proizvode 89/106/EEC i 93/68/EEC, te donošenje seta podzakonskih
akata (pravilnika i drugih tehni�kih propisa), kojima će ova oblast biti potpuno ureĊena, u skladu
sa direktivama novog pristupa u ovoj oblasti.
Institucije Srednjoroĉni prioriteti su:
Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje postupka
ocjenjivanja usklaĊenosti graĊevinskih proizvoda;
Osnivanje i osposobljavanje institucija i edukacija kadra za sprovoĊenje kontrole
graĊevinskih proizvoda na trţištu;
Osnivanje i osposobljavanje akreditovanih laboratorija za vršenje ispitivanja u skladu sa EN
regulativom;
Usvajanje harmonizovanih evropskih standarda;
Edukacija proizvoĊaĉaa graĊevinskih proizvoda i svih uĉesnika u procesu izgradnje
objekata, sa novim pristupom u oblasti koje pokrivaju direktive 89/106/EEC.i I
93/68/EEC.
U cilju povećanja sposobnosti za implementaciju budućih dokumenata i propisa,Ministarstvo za
ureĊenje prostora i zaštitu ţivotne sredi će kontinuirano raditi na jaĉanju administrativnih
kapaciteta.
Planirane aktivnosti na realizaciji srednjoroĉnih prioriteta su izrada »Nacionalna strategija o
harmonizaciji tehniĉke regulative u oblasti graĊevinarstva sa zakonodavstvom EU«.
Nacrtom Strategije razvoja graĊevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine predviĊeno je uvoĊenje
evropskih standarda (Eurokodova) i pravilnika sa obaveznom primjenom do kraja 2014.godine
Ministarstvo ureĊenja prostora i zaštite ţivotne sredine, Sektor za izgradnju objekata radi na
Projektu za IPA 2010godine. Projektom je predviĊena izrada Programa usvajanja Eurokodova i
usvajanje Eurokoda 8 (proraĉun seizmiĉke otpornosti konstrukcija).
380
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
120 Dodatna pitanja za motorna vozila (automobile):
a) Proizvodnja, registracija, uvoz
Pogledati odgovore: i, ii, iii, iv.
i) Sadašnja proizvodnja, po kategoriji i marki, u jedinicama;
U Crnoj Gori nema proizvodnje motornih vozila.
ii) Za putniĉka vozila, ukupan broj registrovanih vozila i pregled po marki i modelu;
Ukupan broj registrovanih putniĉkih vozila u Crnoj Gori je 173.384 (Izvor MUP I JU). Nema
sluţbenih podataka za broj registrovanih vozila po marki i tipu vozila.
iii) Najznaĉajnije zemlje porijekla vozila iz uvoza, po kategoriji vozila, po jedinici;
Najznaĉajnije zemlje porijekla uvezenih vozila u Crnu Goru su: Njemaĉka, Francuska, Italija,
Republika Ĉeška, Španija, Švedska i Velika Britanija.
iv) Necarinske mjere koje imaju uticaja na uvoz i registraciju vozila, kao što su licence i
kvote, i za nova i za polovna vozila.
Odgovor dat u 116 G
b) Tehniĉki uslovi za nova vozila
Pogledati odgovore i, ii, iii
i) Opisati trenutni sistem homologacije, i za donošenje propisa i za primjenu. Za
registrovanje novih vozila tehniĉki uslovi su utvrĊeni kojim tipom propisa (zakon, uredbe) i
da li je na nacionalnom ili nekom drugom nivou (lokalni, regionalni….)?
Trenutni sistem homologacije (propisi i primjena)
Najviši pravni osnov za homologaciju vozila, opreme i djelova u Crnoj Gori je UN/ECE Sporazum o
usvajanju jednoobraznih tehniĉkih propisa za vozila sa toĉkovima, opremu i djelove koji mogu biti
381
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
ugraĊeni i/ili korišćeni na vozilima sa toĉkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodjeljenih
homologacija na bazi ovih propisa – Ţeneva, 1995 (raniji naziv: Sporazum o usvajanju
jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i djelova
motornih vozila – Ţeneva, 1958, Sl. list FNRJ, br. 5/62, dodatak: MeĊunarodni ugovori i
sporazumi), preuzet saglasno Odluci o proglašenju nezavisnosti Crne Gore (Sl. list RCG, br.
36/2006).
Pravni osnov za homologaciju vozila, opreme i djelova u Crnoj Gori ĉine: Zakon o tehniĉkim
zahtjevima za proizvode i ocjenjivanju usaglašenosti proizvoda s propisanim zahtjevima („Sluţbeni
list CG“, br. 14/2008), Uredba o naĉinu i postupcima ocjenjivanja usaglašenost proizvoda s
propisanim zahtjevima (Sl. list CG, br. 71/2008) i 56 vaţećih uredbi i naredbi o homologaciji, sve
iz perioda ranijih vidova drţavnog organizovanja Crne Gore (FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG).
Sistem homologacije vozila, meĊutim, za sada se u Crnoj Gori ne sprovodi kada su u pitanju nova
vozila. To se odnosi kako na homologaciju tipa vozila, tako i na provjeru saobraznosti
(usaglašenosti) pojedinaĉnih novih vozila koja se uvoze u Crnu Goru.
S druge strane, uvoz korišćenih (polovnih) vozila u Crnu Goru regulisan je Odlukom o uslovima
koje moraju da ispunjavaju korišćena motorna vozila koja se uvoze („Sluţbeni list RCG“, br.
44/2007) i Pravilnikom o naĉinu provjere ispunjenosti uslova, obrascu i sadrţini certifikata i visini
naknade za korišćena motorna vozila koja se uvoze (Sl. list CG, br. 16/2008). Ovim aktima
propisani su minimalni homologacioni: bezbjednosno-tehniĉki i ekološki (Euro 3) uslovi za uvoz
korišćenih vozila kategorija M (putniĉka vozila) i N (teretna vozila), i to pozivanjem na
odgovarajuće UN/ECE pravilnike i EEC/EC direktive. Provjeru ispunjenosti propisanih uslova
(usaglašenosti) korišćenih motornih vozila koja se uvoze u Crnu Goru vrši Univerzitet Crne Gore –
Mašinski fakultet u Podgorici, na osnovu rješenja Ministarstva saobraćaja, pomorstva i
telekomunikacija.
Pored prethodno navedenih propisa, tehniĉki uslovi za registraciju vozila definisani su i: Zakonom
o bezbjednosti saobraćaja na putevima (Sl. list RCG, br. 72/2005) i Zakonom o prevozu u
drumskom saobraćaju (Sl. list RCG, br. 45/2005). Iz domena Zakona o bezbjednosti saobraćaja na
putevima još uvijek nisu donijeti odgovarajući kljuĉni podzakonski akti, dok je iz oblasti Zakona o
prevozu u drumskom saobraćaju donijet niz pravilnika, izmeĊu ostalih i Pravilnik o posebnim
uslovima za vozila kojima se obavlja javni prevoz u drumskom saobraćaju i prevoz za sopstvene
potrebe (Sl. list RCG, br. 62/2006). Taj pravilnik definiše posebne tehniĉke i tehniĉkoeksploatacione uslove koje moraju ispunjavati vozila kojima se obavlja djelatnost javnog prevoza
putnika i tereta u drumskom saobraćaju. Provjeru ispunjenosti propisanih uslova vrši Univerzitet
Crne Gore – Mašinski fakultet u Podgorici.
Posebni tehniĉki uslovi za vozila kojima se obavlja prevoz opasnih materija definisani su Zakonom
o prevozu opasnih materija (Sl. list CG, br. 5/2008).
Svi navedeni propisi primjenjuju se na nacionalnom nivou.
ii) Broj homologacija koje je Crna Gora izdala u 2008. godini po tipu vozila;
U Crnoj Gori nije izdata ni jedna homologacija u toku 2008. godine
iii) Objasnite broj zaposlenih kojim se osigurava primjena propisa o homologaciji; kako se
osigurava da će imati dovoljno ljudskih resursa za buduću primjenu EU acquis?
U Crnoj Gori i do sada su razvijani sistemi i implementirani propisi o homologaciji vozila. Na
Univerzitetu Crne Gore – Mašinskom fakultetu se aktivno radi na rasvoju opreme za
homologacijaska ispitivanja sistema kod vozila. U zavisnosti od daljih potreba, obezbjediće se
dovoljno ljudskog resursa za implementaciju homologacijskih propisa.
382
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
121 Pribliţavanje nacionalnih propisa propisima Zajednice (uz najnovije izmjene iste) u
oblasti homologacije
a) Spisak mjera, planiranih ili već usvojenih, za usklaĊivanje sa propisima Zajednice u
oblasti homologacije;
Crna Gora planira da uspostavi cjelovit nacionalni sistem homologacije vozila (ukljuĉujući opremu i
djelove vozila), koji će biti usklaĊen sa EU sistemom homologacije. U tom cilju planira se, u prvoj
fazi: donošenje novih propisa (prije svega: pravilnika o homologaciji vozila), revizija i
prilagoĊavanje postojećih zakonskih propisa (prije svega: Zakona o bezbjednosti saobraćaja na
putevima, koji treba da bude neposredni pravni osnov za uspostavljanje nacionalnog sistema
homologacije), preispitivanje naslijeĊenih (iz bivših drţavnih zajednica) uredbi i naredbi kojima su
pojedini UN/ECE pravilnici transponovani u nacionalno zakonodavstvo (u smislu usvajanja izmjena
i dopuna tih pravilnika, vodeći raĉuna o unaprijeĊenju nivoa bezbjednosti i zaštite ţivotne sredine,
ali uvaţavajući i realne mogućnosti domaćeg trţišta), kao i prihvatanje novih UN/ECE pravilnika i
EU direktiva o homologaciji tipa vozila (EC vehicle type-approval directives). Uporedo sa tim,
planira se zaokruţivanje institucionalnog okvira za sprovoĊenje nacionalnog sistema homologacije.
Saglasno Nacionalnom programu za integraciju Crne Gore u EU (NPI – 3.1.2.1 Motorna vozila,
3.1.2.1.2 Kratkoroĉni prioriteti – Institucije), nosioci aktivnosti na uspostavljanju usaglašenog
sistema homologacije su: Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija, Ministarstvo
unutrašnjih poslova i javne uprave, Ministarstvo ekonomije, Institut za standardizaciju i Univerzitet
Crne Gore – Mašinski fakultet.
U drugoj fazi, planira se transponovanje i implementacija EU direktiva iz oblasti homologacije
vozila, ukljuĉujući Okvirnu direktivu o homologaciji tipa vozila (Framework Directive on typeapproval of vehicles) 2007/46/EC, ĉime će nacionalni sistem homologacije u Crnoj Gori biti u
potpunosti usaglašen sa vaţećim propisima u EU.
b) Dinamika budućeg usklaĊivanja. Do kada će Crna Gora biti u potpunosti usklaĊena sa
EU acquis u oblasti homologacije motornih vozila, u skladu sa njegovim najnovijim
izmjenama?
Uspostavljanje konzistentnog nacionalnog sistema homologacije i formiranje kompletnog
institucionalnog okvira za efektivnu implementaciju tog sistema (prva faza usklaĊivanja iz taĉke
121-a) – do kraja prve polovine 2011. godine.
Potpuna harmonizacija nacionalnih propisa sa EU acquis u oblasti homologacije vozila (druga
faza usklaĊivanja, taĉka 121-a) – do kraja polovine 2013. godine.
c) Da li Crna Gora oĉekuje bilo kakve probleme za postizanje gore navedene potpune
usklaĊenosti?
Crna Gora ima ili će razviti institucionalne i sve druge kapacitete za potpuno usklaĊivanje sa EU
acquis u oblasti homologacije vozila u planiranim rokovima. Pri tome se raĉuna i na mogućnost
korišćenja iskustava zemalja iz regiona, koje su u ovoj oblasti trenutno ispred Crne Gore, tako da
se ne oĉekuju veći problemi u procesu postizanja potpune usklaĊenosti
383
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
d) Da li je u cijeloj Crnoj Gori dostupno gorivo kvaliteta koji obezbjeĊuje ispunjavanje
standarda EK u pogledu emisije gasova iz motornih vozila?
U Crnoj Gori su u fazi donošenja propisi koji se odnose na kvalitet goriva, te naĉin i postupke
kontrole kvaliteta. Nakon donošenja i implementacije tih propisa (2010.), biće moguće pouzdano
utvrditi da li je u cijeloj Crnoj Gori dostupno kvalitetno gorivo koje obezbjeĊuje ispunjavanje EU
standarda u pogledu emisije gasova iz motornih vozila.
e) U pogledu pristupanja UNECE regulativama u okviru sporazuma iz 1958. godine, da li
Crna Gora namjerava da pristupi nekim od regulativa kojima zemlje ĉlanice EU nijesu
pristupile? Ukoliko da, kojim?
Na osnovu Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehniĉkih propisa za vozila sa toĉkovima,
opremu i djelove koji mogu biti ugraĊeni i/ili korišćeni na vozilima sa toĉkovima i uslovima za
uzajamno priznavanje dodjeljenih homologacija na bazi ovih propisa – Ţeneva, 1995 (raniji naziv:
Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije
opreme i djelova motornih vozila – Ţeneva, 1958, Sl. list FNRJ, br. 5/62, dodatak: MeĊunarodni
ugovori i sporazumi), preuzet saglasno Odluci o proglašenju nezavisnosti Crne Gore (Sl. list RCG,
br. 36/2006), u Crnoj Gori je na snazi 56 UN/ECE pravilnika (regulativa), naslijeĊenih iz ranijih
drţavnih zajednica. U procesu uspostavljanja cjelovitog nacionalnog sistema homologacije,
planirano je revidiranje tih postojećih pravilnika i eventualno usvajanje novih, pri ĉemu Crna Gora
ne planira da u nacionalno zakonodavstvo transponuje bilo koji UN/ECE pravilnik koji bi bio u
koliziji sa EU sistemom homologacije vozila, ili koji nije usvojen u zemljama ĉlanicama EU.
122 Dodatno pitanje o porezima u sektoru drumskog saobraćaja: koliki su porezi za
korišćenje motornih vozila i registracija po kategoriji vozila?
Zakon o porezu na upotrebu putniĉkih motornih vozila, plovnih objekata, vazduhoplova i letilica (Sl.
list RCG, br. 28/04 i 37/04), ureĊuje plaćanje poreza na upotrebu putniĉkih motornih vozila, plovnih
objekata, vazduhoplova i letilica. Ovaj porez plaćaju pravna i fiziĉka lica koja su vlasnici
registrovanih putniĉkih automobila, plovnih objekata, vazduhoplova i letilica. Shodno odbredbama
ĉlana 4 citiranog Zakona, porez na upotrebu putniĉkih motornih vozila plaća se godišnje prema
radnoj zapremini motora, i to za:
384
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
1. putniĉka vozila:
putniĉka vozila
€
do 1300 cm3
15
preko 1300 do 1600 cm3
preko 1600 do 2000 cm3
50
preko 2000 do 2500 cm3
150
preko 2500 do 3000 cm3
350
preko 3000 cm3
500
2. motocikle
€
motocikli
do 125 cm3
10
preko 125 do 500 cm3
30
preko 500 do 1100 cm3
100
preko 1100 cm3
200
Porez na upotrebu putniĉkih motornih vozila umanjuje se 5% za svaku navršenu godinu starosti
vozila, a najviše do 70% poreske obaveze.
Porez na motorna vozila se plaća prilikom registracije motornog vozila.
123 Dodatna pitanja za oblast prehrambene industrije:
Odgovori su dati u nastavku, pod tackama a), b) i c)
a) Molimo da pruţite podatke o poljoprivrednim sirovinama za industrijsku upotrebu i
repro-materijalima koji nijesu obuhvaćeni Aneksom 1 Ugovora o osnivanju EZ, navedeno po
proizvodima (vrsta proizvoda, koliĉine, cijene, itd.).
Prema informacijama iz MONSTAT-a, ove sirovine i poluproizvodi se ne vode po namjeni.
Naime, postoje podaci o koliĉinama otkupljenih grla stoke, proizvedenih jaja, proizvedene morske
soli, otkupu voća i povrća, ulovu ribe i gajenju reĉne ribe, otkupljenom mlijeku i sliĉno, ali ne postoje
podaci o tome da li oni idu na dalju preradu ili idu direktno na trţište odnosno u potrošnju.
Metodološki, otkup poljoprivrednih proizvoda ne precizira gdje se dalje koriste otkupljeni proizvodi,
a metodologija o prodaji poljoprivrednih proizvoda iz sopstvene proizvodnje poljoprivrednih
preduzeća i zemljoradniĉkih zadruga obuhvata isporuke preraĊenih poljoprivrednih proizvoda
(suva šljiva, alkoholna pića, mljeĉni proizvodi) drugim preduzećima ukoliko se takva prerada ne
obavlja u proizvodnim jedinicama industrijskih preduzeća.
U sledećoj tabeli su dati nazivi poljoprivrednih sirovina koje se koriste u industriji, kao i
poluproizvodi koji nisu obuhvaćeni prilogom 1 Ugovoru EZ, rašĉlanjeni po proizvodu
Šifra
Naziv odjeljka i razreda iz NRMI* (NN br. 18/97)
385
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
DA
Proizvodnja hrane, pića i duvanskih proizvoda
15
Proizvodnja hrane i pića
0111
Ţitarice, uljarice, krumpir, šećerna repa, hmelj
0112
Povrće za preradu
0113
Voće za preradu
0121
Kravlje mlijeko za preradu
0122
Ovĉje i kozje mlijeko za preradu
0124
Jaja za preradu
0500
Morske i rijeĉne ribe za preradu
1440
Morska so i kamena so za preradu
1511
Meso za konzerviranje i preradu
1512
Meso peradi za obradu i konzerviranje
1513
Ţivotinjski ostaci za preradu
1520
Ribe za dalju preradu
1532
Voćni sokovi za dalju preradu
1533
Voće i povrće za konzerviranje i dalju preradu
1541
Sirova ulja za dalju preradu
1542
Rafinirana ulja i masti za dalju preradu
1543
Margarin i jestive masnoće za dalju preradu
1551
Mlijeĉni proizvodi za dalju preradu
1561
Mlinarski proizvodi za dalju preradu
1562
Skrobni proizvodi za dalju prerdu
1571
Stoĉna hrana za dalju preradu
1583
Šećer i melase za dalju preradu
1584
Kakao proizvodi za dalju preradu
1589
Kvasci i aditivi i ekstrakti za dalju preradu
1591
Destilirana alkoholna pića za dalju preradu
1592
Etilni alkohol iz fermentiranog materijala za dalju preradu
1593
Vina od groţĊa za dalju preradu
1597
Slad za dalju preradu
16
Proizvodnja duvanskih proizvoda
0111
Suvi nefermentirani duvan
386
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
1600
Suvi fermentirani duvan
U tabeli u nastavku, dati su podaci kojima raspolaţe MONSTAT, za 2006, 2007 i 2008 godinu:
Otkup poljoprivrednih proizvoda za 2006 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
11190
Ostala zita (heljda, krupnik, suruznica)
t
13
12091
Duvan (suvi list nefermentisan)
kg
-
12092
Duvan (svjez list)
kg
-
17000
Povrce
kg
139142
20000
Voce
kg
256440
41000
Stoka ziva mjera
kg
3580101
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
16812937
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
-
43232
Meki sir
kg
361
12240
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje I leguminozno plodovito bilje suvo
Prodaja poljoprivrednih proizvoda za 2006 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
11190
Ostala zita (heljda, krupnik, suruznica)
t
1
17000
Povrce
kg
391392
20000
Voce
kg
1523086
300100
Grozdje za jelo
kg
1552919
35000
Preradjevine voca I grozdja
Lit.
10395
41000
Stoka ziva mjera
kg
53605
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
729650
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
-
43220
Kajmak
kg
2291
43231
Tvrdi sirevi
kg
2419
10362700
387
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje I leguminozno plodovito bilje suvo
Otkup poljoprivrednih proizvoda za 2007 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
12091
Duvan (suvi list nefermentisan)
kg
157744
12092
Duvan (svjez list)
kg
388247
17000
Povrce
kg
610875
20000
Voce
kg
393255
41000
Stoka ziva mjera
kg
3703314
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
14147137
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
214936
5160
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje I leguminozno plodovito bilje suvo
Prodaja poljoprivrednih proizvoda za 2007 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
17000
Povrce
kg
74880
20000
Voce
kg
1181371
300100
Grozdje za jelo
kg
2201772
35000
Preradjevine voca I grozdja (samo domaci)
Lit.
17792 UKUPNO
(35030+35040)
35030
Ljuta rakija
Lit.
3409
35040
Komovica
Lit.
14313
41000
Stoka ziva mjera
kg
37370
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
554945
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
-
70011
Morska riba
kg
7140
70020
Pastrmka
kg
76489
14535989
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje I leguminozno plodovito bilje suvo
Otkup poljoprivrednih proizvoda za 2008 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
12091
Duvan (suvi list nefermentisan)
kg
-
12092
Duvan (svjez list)
kg
-
17000
Povrce
kg
1522553
388
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
20000
Voce
kg
1039982
41000
Stoka ziva mjera
kg
4081611
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
15874993
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
-
43231
Sirevi (tvrdi I meki)
kg
11
60000
Ostali polj. Proizvodi - lekovito bilje
kg
23400
7890
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje I leguminozno plodovito bilje suvo
Prodaja poljoprivrednih proizvoda za 2008 godinu
Sifra
proizvoda
Naziv proizvoda
Jedinica mjete
Kolicina
11190
Ostala zita (heljda, krupnik, suruznica)
t
1
17000
Povrce
kg
344864
20000
Voce
kg
1065811
300100
Grozdje za jelo
kg
2544944
35000
Preradjevine voca I grozdja- VIno, luta rakija I komovica
Lit.
27264
41000
Stoka ziva mjera
kg
573609
42070
Jaja (konzumna)
Kom.
43100
Svjeze kravlje mlijeko
Lit.
607789
43120
Svjeze ovce mlijeko
Lit.
-
70011
Morska riba
kg
6241
70020
Pastrmka
kg
58122
12288330
Pod povrcem je ukljuceno krtolasto bilje i leguminozno plodovito bilje suvo
Izvor: MONSTAT
b) Kakvi su zahtjevi u pogledu kvaliteta poljoprivrednih sirovina koje koriste industrije ţita,
šećera, proizvodnje mlijeka i jaja za proizvodnju prehrambenih proizvoda? Molimo da
napravite poreĊenje sa zahtjevima Zajednice, kao i da pruţite informacije o svim mjerama
usklaĊivanja koje su sprovedene. Koje institucije vrše kontrole i da li postoji dinamika
vršenja kontrole?
Zahtjevi za bezbjednost i kvalitet mlijeka i jaja detaljnije su obraĊeni u Poglavlju 12 – Bezbjednost
hrane, veterinarske I fitosanitarna politika / podpoglavlje III, pitanje br. 20, taĉka d) i Poglavlju 11
Poljoprivreda I ruralni razvoj /podpoglavlje II, pitanje 11 –, pitanje 11. Kvalitet sirovina u mlinskopekarsko industriji i kvalitet ţita i šećera regulisan je odgovarajućim pravilnicima.
389
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Koje su mjere koje utiĉu na cijenu sirovine, posebno mjere agrarne politike? Molimo da
navedete i sve kompenzatorne mjere za prehrambene proizvode (proizvodne i izvozne
subvencije).
Proizvodne i druge subvencije su definisane Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. list CG
br. 56/09). U tom smislu, navodimo najvaţnije mjere poljoprvirednih proizvodnih subvencija iz
relevantnih ĉlanova pomenutog Zakona:
Uredba o sprovoĊenju mjera agrarne politike
Ĉlan 6
Naĉin i dinamika sprovoĊenja mjera agrarne politike utvrĊenih Strategijom i
Nacionalnim programom, do poĉetka fiskalne godine, bliţe se ureĊuju propisom Vlade (u
daljem tekstu: Agrobudţet).
Agrobudţet sadrţi, naroĉito:
planirana sredstva po pojedinim mjerama agrarne politike;
uslove i kriterijume za korišćenje pojedinih mjera podsticaja, u skladu sa zakonom;
naĉin kontrole u sprovoĊenju mjera agrarne politike;
naĉin praćenja i ocjenjivanja efekata mjera agrarne politike;
naĉin i postupak dodjeljivanje sredstava podsticaja;
mjere za otklanjanje utvrĊenih nepravilnosti u korišćenju sredstava podsticaja.
Agrobudţet se objavljuje u ''Sluţbenom listu Crne Gore''.
Izvještaj o realizaciji Nacionalnog programa i Agrobudţeta
Ĉlan 7
Godišnji izvještaj o realizaciji Agrobudţeta saĉinjava Ministarstvo i dostavlja Vladi do
31 marta tekuće, za prethodnu godinu.
Izvješaj iz stava 1 ovog ĉlana sadrţi i ocjenu efekata agrarne politike za godinu za koju
se odnosi.
III MJERE AGRARNE POLITIKE
Ĉlan 8
Mjere agrarne politike utvrĊuju se radi ostvarivanja ciljeva iz ĉlana 3 ovog zakona.
Mjere agrarne politike obuhvataju, naroĉito:
a)
b)
c)
d)
trţišno-cjenovnu politiku;
politiku ruralnog razvoja;
poslove od javnog interesa;
socijalne transfere porodiĉnim poljoprivrednim gazdinstvima.
A. TRŢIŠNO-CJENOVNA POLITIKA
Ĉlan 9
Trţišno-cjenovna politika ostvaruje se sprovoĊenjem:
1) mjera za stabilizaciju trţišta;
2) direktnih plaćanja poljoprivrednim gazdinstvima;
U cilju oĉuvanja jedinstva trţišta i ravnopravnosti svih proizvoĊaĉa, mjere trţišno-cjenovne
politike sprovode se na nacionalnom nivou.
1. Mjere za stabilizaciju trţišta
390
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Ĉlan 10
Mjere za stabilizaciju trţišta odnose se na:
spoljnotrgovinski promet
interventne mjere u unutrašnjem prometu.
U sluĉaju prekomjernog uvoza ili izvoza poljoprivrednih poizvoda, identifikovanog
dampinga ili uvoza poizvoda u Crnu Goru za koje su zemlje izvoznice koristile izvozne
subvencije, ili postojanja opasnosti da doĊe do ozbiljnog narušavanja trţišta poljoprivrednih
proizvoda, ĉime se ugroţavaju postavljeni ciljevi agrarne politike, Vlada moţe uvesti zaštitne
mjere u spoljnotrgovinskom prometu poljoprivrednih proizvoda, u skladu sa zakljuĉenim
ugovorima i propisima kojima je ureĊena spoljna trgovina.
Radi realizacije ciljeva agrarne politike iz ĉlana 3 ovog zakona, Vlada moţe, na prijedlog
Ministarstva, da primjenjuje interventne mjere kupovine i prodaje, pomoći skladištenju i
povlaĉenju sa trţišta odreĊenih poljoprivrednih proizvoda.
2. Direktna plaćanja poljoprivrednim gazdinstvima
Ĉlan 11
Direktna plaćanja su mjere koje neposredno utiĉu na dohodak poljoprivrednih
gazdinstava.
Direktna plaćanja se mogu vršiti na osnovu sljedećih kriterijuma:
a)
b)
c)
d)
na hektaru poljoprivrednih površina;
po grlu stoke ili stoĉnoj jedinici;
po jedinici poljoprivrednih proizvoda;
po jedinici inputa u poljoprivrednu proizvodnju;
Direktna plaćanja se mogu, na osnovu utvrĊenih kriterijuma i uslova, dodjeljivati i
preraĊivaĉima poljoprivrednih proizvoda.
Bliţi kriterijumi i uslovi za realizaciju mjera iz stava 1 ovog ĉlana utvrĊuju se
Agrobudţetom.
B. POLITIKA RURALNOG RAZVOJA
Vrste mjera
Ĉlan 12
Politika ruralnog razvoja ostvaruje se sprovoĊenjem sljedećih grupa mjera:
1) mjere za jaĉanje konkurentnosti proizvoĊaĉa hrane;
2) mjere za odrţivo gazdovanje poljoprivrednim resursa;
3) mjere za poboljšanja kvaliteta ţivota i širenja ekonomskih aktivnosti u ruralnim podruĉjima;
4) lider projekti za razvoj ruralnih podruĉja.
Uslovi i naĉin sprovoĊenja mjera iz stava 1 taĉ. 1 do 4 ovog ĉlana, u skladu sa
Nacionalnim programom, utvrĊuju se Agrobudţetom.
1. Mjere za jaĉanje konkurentnosti proizvoĊaĉa hrane
Ĉlan 13
Radi jaĉanja konkurentnosti proizvoĊaĉa hrane, sprovode se sljedeće mjere:
a) podrška investicijama u primarnoj poljoprivredi;
b) podrška modernizaciji i prestrukturiranju preraĊivaĉke industrije;
c) podrška investicijama za sprovoĊenje zemljišne politike (unapreĊivanje korišćenja i
poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, povećanje veliĉine porodiĉnog
poljoprivrednog gazdinstva i sprjeĉavanje usitnjavanja posjeda);
d) uvoĊenje meĊunarodnih standarda i unapreĊivanje kvaliteta u proizvodnji i preradi
poljoprivrednih proizvoda;
e) podrška osnivanju i povezivanju proizvoĊaĉkih organizacija;
391
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
f)
podrška obrazovanju poljoprivrednih proizvoĊaĉa.
Vlada, na prijedlog Ministarstva, moţe da uvede i druge mjere kojima se podrţava
konkurentnost proizvoĊaĉa hrane.
Uslovi i naĉin sprovoĊenja pojedinih mjera iz stava 1 ovog ĉlana, u skladu sa Nacionalnim
programom, utvrĊuju se Agrobudţetom.
2. Mjere za odrţivo gazdovanje resursima
Ĉlan 14
Odrţivo gazdovanje poljoprivrednim resursima, obezbjeĊuje se sprovoĊenjem sljedećih mjera:
a) razvoj podruĉja sa ograniĉenim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju;
b) programi u poljoprivredi koji su usaglašeni sa principima oĉuvanja ţivotne sredine agroekološke mjere;
c) programi agrošumarstva;
Uslovi i naĉin sprovoĊenja mjera iz stava 1. ovog ĉlana utvrĊuju se Agrobudţetom.
a) Razvoj podruĉja sa ograniĉenim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju
Ĉlan 15
Razvoj podruĉja sa ograniĉenim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju
obezbjeĊuje se putem dodatnih plaćanja po hektaru (ha) poljoprivrednih površina ili po grlu
stoke.
Podruĉje sa ograniĉenim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju utvrĊuje se na
osnovu ograniĉenih mogućnosti korišćenja zemljišta i znaĉajno povećanih troškova
proizvodnje usljed nepovoljnih uslova privreĊivanja.
Bliţi kriterijumi iz stava 2 ovoga ĉlana utvrĊuju se Agrobudţetom.
Na osnovu kriterijuma iz stava 3 ovog ĉlana, Ministarstvo utvrĊuje podruĉja sa
ograniĉenim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju.
b) Agroekološke mjere
Ĉlan 16
Programi u poljoprivredi koji su usaglašeni sa principima oĉuvanja ţivotne sredine
podrţavaju se putem agroekoloških mjera, koje su usmjerene u:
zaštitu i unapreĊivanje prirodnih resursa (zemlja, voda, vazduh), sa posebnim naglaskom
na razvoj organske i integralne poljoprivrede;
oĉuvanje i odrţivo korišćenje genetiĉkih resursa u biljnoj i stoĉarskoj proizvodnji;
oĉuvanje prirodnih staništa (habitata) i ţivotne sredine, sa posebnim osvrtom na odrţivo
korišćenje planinskih pašnjaka.
Agrobudţetom mogu se propisati i druge mjere kojima se podrţava odrţivo gazdovanje
poljoprivrednim resursima.
c) Agrošumarstvo
Ĉlan 17
Radi ostvarivanja višestrukih efekata zajedniĉkih ciljeva agrarne i šumarske politike,
obezbjeĊuje se podrška podizanju zasada odgovarajućih poljoprivrednih ili šumskih kultura na
podruĉjima obraslim niskim rastinjem, ţbunjem i površinama oštećenim poţarom.
Uslovi i postupak realizacije mjere iz stava 1 ovog ĉlana utvrĊuju se Agrobudţetom.
2. Mjere za poboljšanje kvaliteta ţivota i širenje ekonomskih aktivnosti u ruralnim
podruĉjima
Ĉlan 18
392
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Radi poboljšanja kvaliteta ţivota i proširivanja ekonomskih aktivnosti u ruralnim
podruĉjima, realizuju se sljedeće mjere:
izgradnja seoske infrastrukture, obnova i razvoj sela;
podrška dopunskim djelatnostima u poljoprivredi;
podrška za osnivanje i razvoj malih preduzeća radi podsticanja preuzetništva u ruralnim
podruĉjima;
podrška razvoju turizma u ruralnim podruĉjima;
podrška oĉuvanju i unapreĊivanju kulturne baštine.
Agrobudţetom mogu se propisati i druge mjere kojima se podrţava kvalitet ţivota i
proširivanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim podruĉjima.
Uslovi i postupak sprovoĊenja mjera iz stava 1 ovog ĉlana utvrĊuju se Agrobudţetom.
3. Lider projekti za razvoj ruralnih podruĉja
Ĉlan 19
Lider projektima za razvoj ruralnih podruĉja obezbjeĊuje se podrška:
lokalnim samoupravama i lokalnim akcionim grupama za pripremu i realizaciju strategija i
projekata ruralnog razvoja;
lokalnom javno-privatnom partnerstvu radi unapreĊivanja ruralnih podruĉja;
realizaciji projekata koji se zasnivaju na uĉešću više subjekata iz razliĉitih sektora lokalne
ekonomije.
Uslovi i postupak sprovoĊenja mjera iz stava 1 ovog ĉlana utvrĊuju se Agrobudţetom.
5. Podrška ruralnom razvoju iz fondova lokalnih samouprava
Ĉlan 20
Lokalne samouprave mogu da uvedu mjere podrške ruralnom razvoju, u skladu sa
Strategijom, Nacionalnim programom i Agrobudţetom.
Lokalne samouprave su duţne da, akt kojim utvrĊuju mjere podrške za ruralni razvoj,
prije usvajanja od nadleţnog organa lokalne samouprave, dostave Ministarstvu radi davanja
saglasnosti.
124 Dodatno pitanje iz tekstilne industrije: Molimo da razdvojite domaću proizvodnju odjeće
od proizvodnje izmještene u inostranstvo (podugovorene).
Ne postoji proizvodnja izmještena u inostranstvo (podugovorene) u tekstilnoj industriji.
125 Dodatna pitanja za industrije vezane za šumarstvo:
a) Koja je ukupna površina pod šumama u milionima hektara i koji je to procenat ukupne
teritorije zemlje?
Ukupna površina Crne Gore iznosi 1.381.200 ha od ĉega prema statistiĉkim pokazateljima na
šume i šumsko zemljište otpada 743.609 ha ili 54%, a oko 60% stanovništva je vezano za selo i
prostore koji su bogati šumama.
393
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
%
ŠUME
45
ŠUMSKA ZEMLJIŠTA
9
OSTALA ZEMLJIŠTA
46
Po stepenu šumovitosti od 0,9 ha šuma po glavi stanovnika,Crna Gora je uz Skandinavske zemlje
je jedna od najšumovitijih zemalja u Evropi, sa visokom vrijednošću i ogromnim potencijalom za
rekreaciju i turizam.
b) Kakva je vlasniĉka struktura šuma? Podatke razdvojte po fiziĉkim licima, drugim
vidovima privatnog vlasništva, šumama u drţavnom vlasništvu, nacionalnim parkovima, u
vlasništvu lokalne uprave, i drugim vidovima javnog vlasništva.
Od ukupne površine šume obuhvataju 621.000 hektara, dok neobraslo šumsko zemljište ĉini
123.000 ha. Šume i šumska zemljišta u drţavnoj svojini zahvataju 500.000 ha ili 67%, dok šume i
šumska zemljišta u privatnom vlasništvu ĉine 244.000 ha ili 33%. Ukupne drvne zalihe u šumama
Crne Gore procjenjuju se na oko 72 miliona m3, od ĉega ĉetinara 29,5 miliona m3 ili 41% i lišćara
42,5 miliona m3 ili 59%.
Vlasništvo šuma
%
Privatno
33
Drţavno
67
Ĉetinari (m3)
Privredne šume
Lišćari (m3)
SVEGA
%
26499651
26602225
53101876
89,05
778545
3814995
4593540
7,70
1077439
858025
1935464
3,25
Drţavne šumE
28355635
31275245
59630880
82,76
Privatne šume
1171920
11253899
12425819
17,24
29527555
42529144
72056699
100,00
Zaštitne šume
Nacionalni parkovi
UKUPNO
Po funkciji šume namijenjene uzgoju drveta pokrivaju 348.000 ha ili 81% svih šuma. Udio glavnih
tipova uzgoja i korišćenja je prikazan na sljedećoj tabeli.
Tipovi privrednih šuma i šumskih zemljišta
%
Visoke ekonomskešume
61
Neobrasl šumsko zemljište
14
Šikare i makije
13
Izdanaĉke šume
12
Zaštitne šume su odreĊene na 66 hiljada ha ili 16 %, dok šume u nacionalnim parkovima pokrivaju
12.975 ha ili 3%. Ukupni prirast u svim šumama procjenjuje se na 1,5 miliona m3.
394
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
c) Kakva je proizvodnja drvne graĊe (navesti podatke i kao procenat godišnjeg prirasta
šuma)? Od ĉetinarskih vrsta, od ostalih?
Uprava za šume svake godine konkursom za davanje koncesija daje na korišćenje nešto više od
400 hiljada m3 i ako na tu koliĉinu dodamo potrebe stanovništva za ogrevnim drvetom,
maloprodaju i sanitarne sjeĉe, dobijamo podatak da se u našim šumama godišnje prosjeĉno se
posijeĉe oko 700 hiljada m3.
Sveukupni obim sjeĉa je niţi u odnosu na prethodni period, kreće se na nivou projektovanih
veliĉina i omogućava znatnu akumulaciju biomase u šumama.
Kubnih metara drvne mase
UKUPNI GODIŠNJI PRIRAST I PRINOS
Prirast
Prinos
Drţavne šume
Privatne šume
Zanimljivo je napomenuti i to da u Crnoj Gori sada imamo evidentno znaĉajno prirodno
proširivanje površina pod šumom, što je nastalo kao rezultat ne samo vještaĉkog pošumljavanja
već i spontanog širenja šumske vegetacije na raĉun poljoprivrednog zemljišta.
Proizvodnja po vrstama ; ĉetinara 308.512 m3; lišćara 260.980 m3; ukupno 569.492 m3.
126 Dodatna pitanja o farmaceutskim proizvodima:
a) Kakav je regulatorni okvir za izdavanje dozvola za stavljanje u promet ljekova?
a) Zakonska regulativa na podruĉju humanih i vetrinarskih lijekova:
1) Zakon o lijekovima (Sl. list RCG br. 80/04 i Sl. list CG br. 18/08)
Zakon je djelimiĉno harmonizovan sa direktivama Evropske unije: 2001/83/EC,
2003/63/EC, 2004/24/EC, 2004/27/EC, 2001/20/EC, 2003/94/EC, 2001/82/EC
2) Zakon o veterinarstvu (Sl. list RCG br. 11/04 i Sl. list RCG br. 27/07 )
3) Pravilnik o bliţim uslovima za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet (Sl. list CG br.
30/09)
Djelimiĉno harmonizovan sa direktivama Evropske unije 2001/83/EC, 2003/63/EC
b) U planu je donošenje sledećih zakonskih akata:
395
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Izmjene i dopune Zakon o lijekovima (novembar-decembar 2009)
Harmonizacija sa direktivama i uredbama: 2001/83/EC, 2004/27/EC, EC/726/2004,
2004/28/EC, 2001/82 EC
Treuntno se lijekovi uvoze u Crnu Goru na osnovu uvoznih dozvola koje izdaje Agencija u skladu
sa zakonom a uslov za dobijanje takve dozvole je da je lijek registrovan u zemljama Evropske
unije, SAD-a, Kanade, Švajcarske, Norveške i zemljama bivše SFRJ a Zakomom je predviĊeno da
je ovakav uvoz moguć do marta 2010. Istovremeno od kraja 2008 je poĉeo proces registracije
lijekova u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o bliţim uslovima za izdavanje dozvole za stavljanje
lijeka u promet, tako da posle marta 2010 na trţištu Crne Gore trebaju ostati lijekovi koji imaju
dozvolu za stavljanje lijeka u promet od strane CALIMS i lijekovi koji će se interventno uvoziti u
skladu sa Pravilnikom o interventnom uvozu lijekova.
b) Kakav je regulatorni okvir za odreĊivanje cijena i refundiranje ljekova?
Zakonska regulativa na podruĉju formiranja cijena za medicinske proizvode
Zakon o lijekovima (Sl. list RCG br. 80/04 i Sl. list CG br. 18/08) koji utvrĊuje nadleţnosti u
formiranju cijena lijekova:
Vlada Crne Gore utvrĊuje kriterijume za formiranje maksimalnih cijena lijekova, kao i
maksimalne cijene tih lijekova
Ministarstvo nadleţno za poslove zdravlja predlaţe kriterijume za formiranje maksimalnih
cijena lijekova i maksimalne cijene lijekova u saradnji sa ministarstvom nadleţnim za
poslove ekonomije.
Ministarstvo nadleţno za poslove trţišta vrši inspekcijski nadzor nad cijenama lijekova u
prometu.
Vlada Crne Gore je donijela Uredbu o kriterijumima za formiranje maksimalnih cijena lijekova (Sl.
list RCG, br. 50/2007) b) U planu je izmjena Uredbe kojom je predviĊena promjena nadleţnosti – Agencija za lijekove će
biti nadleţna za odobrenje cijena lijekova po kriterijumima definisanim u Uredbi.
Izmjena Uredbe se oĉekuje do kraja 2009 godine.
Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore, saglasno ĉlanu 19 Zakona o zdravstvenom osiguranju
Crne Gore (Sl. list RCG, br. 39/04), utvrĊuje Listu lijekova koji se propisuju i izdaju na teret
sredstava Fonda namijenjenih za obavezno zdravstveno osiguranje.
Vaţeća Lista lijekova utvrĊena je Odlukom o utvrĊivanju Liste lijekova koji se propisuju i izdaju na
teret sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje i Odlukom o izmjenama i dopunama odluke o
utvrĊivanju Liste lijekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava Fonda za zdravstveno
osiguranje, objavljenim u Sluţbenom listu Crne Gore br. 74/05 i 13/07. a koja je stupila na snagu
dana 24.04.2009. godine.
Pravo na medicinsko tehniĉka pomagala osigurana lica Fonda ostvaruju u skladu sa Pravilnikom o
naĉinu i postupku ostvarivanja prava na medicinsko tehniĉka pomagala (Sl. list RCG, br. 74/06 i
28/08) ĉiji su sastavni dio i Liste medicinsko tehniĉkih pomagala.
c) U kojoj mjeri, ako uopšte, procjena relativne efikasnosti ljekova (tj. kliniĉka i cjenovna
poreĊenja sa postojećim ljekovima na trţištu) ima ulogu u nacionalim programima u
zdravstvu?
Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore, saglasno ĉlanu 19 Zakona o zdravstvenom osiguranju
Crne Gore (Sl. list RCG, br. 39/04), utvrĊuje Listu lijekova. Komisija za lijekove koju ĉine eksperti iz
396
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
oblasti farmakoekonomije i farmakoterapije na osnovu kontinuiranog praćenja primjene Liste
lijekova, novih iskustava i saznanja u terapiskim procedurama predlaţe izmjene i dopune Liste
lijekova , kao i na osnovu zahtjeva zdravstvenih ustanova, kao i zahtjeva proizvodjaĉa lijekova,
njihovih predstavnika i zastupnika. Lista lijekova je generiĉka. Nabavku lijekova JZU Montefarm je
da nabavku lijekova i med. sredstava vrši iskljuĉivo raspisivanjem medjunarodnih tendera, uz
koordinaciju izraţenih materijalnih bilansa javnih zdravstvenih ustanova, uz saglasnost
Ministarstva zdravlja i Republiĉkog fonda za zdravstveno osiguranje .
Medjunarodni tenderi se sprovode na godišnjem nivou. U odabiru najpovoljnijih ponudjaĉa odluĉuje
Komisija sastavljena od struĉnih predstavnika Ministarstva zdravlja, R.Fonda zdravstvenog
osiguranja , Montefarma, kao i struĉnih saradnika medicinske struke za pojedine oblasti. Komisija
ustanovljava kriterijume kvaliteta koje ponudjaĉi moraju ispuniti na osnovu Zakona o lijekovima i
Zakona o javnim nabavkama.
d)
Koji vladin program, ili program
pacijentima/graĊanima o ljekovima?
koji
vlada
finansira,
pruţa
informacije
Ne postoji Vladin program koji finansira takav projekat, medjutim Agencija za lijekove i medicinska
sredstva Crne Gore prema Zakonu o lijekovima, nadleţna je da obavlja poslove informisanja i
edukacije o lijekovima i daje informacije od znaĉaja za sprovoĊenje mjera za racionalno korišćenje
lijekova;
Agencija kroz proces registracije i izdavanja odobrenja za stavljanje lijeka u promet , odobrava
Uputstvo za pacijenta koji predstavlja dio rešenja . To je javni dokument koji je dostupan svim
zainteresovanima. Jedino sa tako odobrenim uputstvom, lijek se moţe naći u prometu i na trţištu
Crne Gore. Kroz proces razvijanja sistema farmakovigilance, odnosno praćenje neţeljenih
dejstava lijekova, pacijenti dobijaju neophodne informacije o lijeku.
Kroz proces kontrole kvaliteta koje provodi Agencija kao i saznanjima koje dobija od drugih
relevantnih institucija, a u skladu sa zakonskim odredbama informiše struĉnu i opštu javnost. Put
informisanja je organizacija struĉnih skupova, savjetovanja, putem sajta Agencije i putem
obavještenja u medijima .
127 Dodatna pitanja iz avio-industrije:
a) Moţete li dati opis postojećeg uĉešća / saradnje kompanija / udruţenja / ministarstava sa
avio-industrijom EU (npr. uĉešće u istraţivaĉko-razvojnim programima EU, eventualne veze
nacionalnog udruţenja ove industrije sa evropskim udruţenjem, itd? Koja se od pitanja
navedenih u inicijativi LeaderSHIP 2015 odnose na vas i kako namjeravate da se postavite
prema datim preporukama?
Što se tice saradnje kompanije Montenegro Airlines sa vazduhoplovnim subjektima iz EU ona se
prije svega ogleda u nekoliko ugovoru o support-u sa kompanijom Fokker Services B.V. iz
Holandije koja je Type Certificate Holder za avion Fokker F100 koje Montenegro Airlines ima u
floti, kao i sa kompanijom Austrian Airlines koja ima ovlascenu radionicu za odrzavanje ovog tipa
aviona.
Ti ugovori su:
397
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Pool Support Program "ABACUS" (Fokker Services B.V.) Documentation Revision Service (Fokker
Services B.V.) Continued Airworthines Support Agreement (Fokker Services B.V.) Heavy
Maintenance Support Agreement (Austrian Airlines).
Pored ovih ugovora i saradnje sa avio industrijom EU, Montenegro Airlines je clan udruzenja ERA
(European Regions Airline Association).
Montenegro Airlines ne ucestvuje u naucno-istrazivackim projektima u oblasti avio industrije.
U Crnoj Gori ne postoji avio industrija,pa prema tome ni odgovarajuća udruţenja tog tipa.
128 Dodatna pitanja iz oblasti turizma:
Odgovor je dat u nastavku (a-d).
a) Molimo da ukratko opišete sadašnju strategiju vlade u oblasti turizma. Da li postoji
zvaniĉni dokument (zakon ili akcioni plan) koji je osnova te strategije?
Strateški cilj, definisan Strategijom razvoja turizma u Crnoj Gori do 2020. godine (donešena 2001.
godine, a inovirana verzija usvojena u decembru 2008. godine), glasi: „Primjenom principa i ciljeva
odrţivog razvoja, Crna Gora će stvoriti jaku poziciju visoko-kvalitetne turistiĉke destinacije; turizam
će obezbijediti dovoljno radnih mjesta i rast nivoa ţivotnog standarda stanovništva, dok će drţava
ostvarivati prihode na stabilan i pouzdan naĉin.“
Kako bi se navedeni cilj ostvario i realizovala vizija, kojom se izmeĊu ostalog kaţe da će: „Godine
2020. godine, Crna Gora biti turistiĉka destinacija sa ponudom tokom cijele godine, sa ţivopisnim
pejzaţima i zaštićenim biodiverzitetom, uz oĉuvanje nasljeĊa i njegovanje tradicije, koja proizilazi iz
tri velike kulture.“ Strategijom razvoja turizma utvrĊeni su operativni ciljevi i mjere, ĉija će
implementacija omogućiti stvaranje kompleksne, diverzifikovane i specifiĉne turistiĉke ponude, tj.
jedinstvenog turistiĉkog proizvoda primorja i zaleĊa Crne Gore.
Strategijom razvoja turizma utvrĊuju se polazišta za razvoj turizma koji doprinosi kvalitetnoj
valorizaciji potencijala zasnovanoj na odrţivom razvoju, što podrazumijeva poštovanje principa
ekonomske opravdanosti, socijalne prihvaćenosti i usklaĊenosti sa prirodnim zakonima. U tom
smislu, zahvaljujući prije svega prirodnim karakteristikama, ali i istorijskoj i kulturnoj baštini Crne
Gore, Strategija razvoja turizma pruţa uvid u potencijale i mogućnosti za razvoj razliĉitih vidova
turizma, uz prezentiranje novih razvojnih koncepata.
Osim toga, imajući u vidu ĉinjenicu da turizam, kao privredna grana multiplikativno djeluje na razvoj
ostalih privrednih grana i usluga, kao što su trgovina, saobraćaj, poljoprivreda, domaća radinost što
u krajnjoj liniji doprinosti otvaranju novih radnih mjesta i poboljšanju uslova ţivota stanovništva,
Strategija razvoja turizma istiĉe i neophodnu koordiniranu saradnju izmeĊu subjekata koji direktno i
indirektno kreiraju i nude turistiĉku ponudu, odnosno turistiĉkih poslenika i vlasti na lokalnom i
drţavnom nivou, predstavnika privatnog sektora kao i nevladninih organizacija (akcioni plan).
S obzirom na znaĉajne ekonomske i društvene razvojne potencijale turizma, Vlada Crne Gore
opredijelila se za unapreĊenje turizma kao jednog od prioriteta u razvoju ukupne privrede. S druge
strane, imajući u vidu i ĉinjenicu da turizam spada u one privredne djelatnosti koje na trajnoj osnovi
angaţuju vrlo znaĉajan procenat radno sposobnog stanovništva iz svih socijalnih, polnih i dobnih
grupa, ĉime se javlja kao znaĉajan faktor u prevazilaţenju nezaposlenosti, sredinom maja 2007.
godine, usvojena je Strategija razvoja ljudskih resursa u sektoru turizma. Pomenuta Strategija
obraĊuje znaĉaj raspoloţivosti kvalifikovanih i kompetentnih ljudskih resursa za sektor turizma i
pokazuje kako bi trebalo ubuduće da izgleda razvoj kvalifikacionih usluga specifiĉnih za turizam i
njihovo ukljuĉivanje u aktuelnu reformu sistema obrazovanja i struĉnog obrazovanja.
398
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Strategija za razvoj ljudskih resursa u sektoru turizma ima za cilj i poboljšanje odnosa prema radu i
uspostavljanje bolje koordinacije rada svih institucija angaţovanih na polju razvoja ljudskog
kapitala koji je potreban da bi se podrţao napredak turizma u predstojećem periodu.
Takodje, cilj Strategije je da se premosti jaz izmeĊu drţavnog i privatnog sektora primjenom
najboljih praktiĉnih iskustava, usaglašavanjem procesa struĉnog obrazovanja sa potrebama
privrede i meĊunarodnim standardima, kao i promovisanjem karijere u sektoru turizma i putovanja
kao atraktivne i privlaĉne za sto veći broj mladih.
Osnovni sluţbeni dokument na kojem sa zasniva strateški razvoj turizma jesu Zakon o turizmu i
prateća podzakonska akta. TakoĊe, Nacionalna strategija odrţivog razvoja Crne Gore predstavlja
jedan od izvornih dokumenata za planove i razvoj. Osim toga, svi razvojni strateški planovi i
rješenja ugraĊeni su u Prostorni plan Crne Gore.
b) Koji su glavni prioriteti u pogledu razvoja turizma?
Glavni prioriteti, odnosno operativni ciljevi za budući razvoj turizma definisani Strategijom razvoja
turuzma u Crnoj Gori do 2020. godine i odnose se na:
stvaranje potrebne turistiĉke i prateće infrastrukture kako bi se realizovao strateški cilj,
formiranje posebne, jedinstvene prodajne ponude Crne Gore,
diverzifikaciju turistiĉke ponude u cilju stvaranja „cjelogodišnjeg“ turistiĉkog proizvoda
unapreĊenje institucionalnog i pravnog ambijenta usklaĊenog sa zahtjevima odrţivog
razvoja turizma,
ukljuĉivanje lokalnog stanovništva u razvojne turistiĉke aktivnosti.
c) Da li postoje pouzdani instrumenti za monitoring strukture turizma, tokova u turizmu i
rezultata turistiĉkog poslovanja?
Preduslov za realno projektovanje ciljeva ekonomske politike, donošenje dobrih poslovnih odluka i
objektivno sagledavanje postignutih rezultata jeste dobra statistiĉka osnova.
Imajući prethodno u vidu, a u cilju unapreĊenja statistiĉke metodologije kada je u pitanju praćenje
efekata turizma, Ministarstvo turizma je u 2003. godini ostvarilo saradnju sa Svjetskim savjetom za
putovanja i turizam (WTTC) i Oxford Forecasting Ltd – Institucijom za predviĊanja i prognoze, na
izradi Izvještaja – Satelitski obraĉun efekata turizma za Crnu Goru (Tourism Satellite Accounting –
TSA). TSA predstavlja model obraĉuna ukupnih finansijskih efekata turizma na privredu zemlje –
domaćina. Primjena TSA programa obezbjeĊuje standardni okvir za organizovanje statistiĉkih
podataka o turizmu Crne Gore, kao i vjerodostojne podatke o direktnom i indirektnom uticaju
turizma na ukupnu nacionalnu privredu.
Od 2005. godine sprovodi se Istraţivanje o poslovanju crnogorskog hotelijerstva u saradnji sa
Horwath Consulting-om, iz Zagreba i Fakultetom za turizam, hotelijerstvo i trgovinu, iz Bara. Cilj
istraţivanja je sagledavanje trendova kako sa stanovišta uopšte hotelijerstva, tako i sa regionalnog
aspekta u Crnoj Gori, kao i utvrĊivanje strukturnih trendova u okviru razliĉitih segmenata hotelske
privrede. Rezultati ovog istraţivanja omogućavaju praćenje doprinosa nacionalnog hotelijerstva i
njihovo uporeĊivanje sa rezultatima hotelijerstva drugih zemalja i od koristi su, kako vlasnicima
hotela i menadţerima, tako i investitorima i drugim zainteresovanim subjektima. TakoĊe, rezultati
istraţivanja omogućavaju odreĊivanje instrumenata za voĊenje politike u pravcu jaĉanja
najvaţnijeg segmenta turistiĉke privrede. Finansijski rezultati poslovanja u izvještaju iskazuju se u
skladu sa jedinstvenom izvještajnom metodologijom specijalizovanom za hotelsku privredu, pod
nazivom "Uniform System of Accounts for Lodging Industry".
399
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
U okviru saradnje sa Njemaĉkim društvom za tehniĉku pomoć i saradnju (GTZ) realizuje se
projekat koji se odnosi na mjerenje uticaja turizma na ekonomiju, sa ciljem da se izvrši ekonomska
i analiza trţišta sektora turizma, kako bi se stekli preduslovi za donošenje odluka.
TakoĊe, u saradnji sa Svjetskom turistiĉkom organizacijom pri Ujedinjenim nacijama (UNWTO), u
toku su aktivnosti na uspostavljanju indikatora odrţivog razvoja, kao jednog od instrumenata za
monitoring strukture turizma, tokova u turizmu i rezultata turistiĉkog poslovanja.
d) Kakvo mjesto zauzima turizam u kontekstu opštih planova ekonomskog razvoja i u
reformi administrativnog i zakonskog okvira
Shodno opredjeljenju Vlade Crne Gore razvoj turizma se, u kontekstu opštih planova ekonomskog
razvoja i u reformi administrativnog i zakonskog okvira, tretira kao jedan od prioriteta u razvoju
ukupne privrede zemlje.
129 Dodatna pitanja iz sektora šumarstva i šumarske industrije:
Odgovor je dat na potpitanja a i b
a) Da li postoje propisi koji se odnose na sektore šumarstva i šumarske industrije u
razliĉitim oblastima, kao što su uslovi nabavke graĊe, obavezni standardi, ograniĉenja u
prometu, itd?
U sektoru šumarstva postoje propisi koji regulišu nabavku drveta i promet drveta. Osnovni propis je
Zakon o šumama (Sl. list RCG, br. 55/00) koji u odreĊenim ĉlanovima propisuje naĉin i uslove za
nabavku drveta, kao i pravilnik koji reguliše promet drveta (Sl. list RCG, br. 04/02, 34/04)
Nabavka graĊe iz drţavnih šuma regulisana je ZOŠ ĉlan 52. gdje organ drţavne uprave nadleţan
za gazdovanje šumama – Uprava za šume daje šume na korišćenje pravnim licima (šumarska
preduzeća) putem ugovora, na osnovu konkursa. Šumarska preduzeća za korišćenje šuma plaćaju
naknadu (koncesiona naknada) pod uslovima i na naĉin utvrĊen ugovorom. Poĉetnu visinu
koncesione naknade utvrĊuje Vlada.
Postupak davanja šuma na korišćenje pokreće se na osnovu konkursa koji sadrţi naroĉito:
naziv šumskog podruĉja,
naziv gazdinske jedinice sa opisom šuma koje su predmet konkursa,
vrijeme na koje se te šume daju na korišćenje,
kadrovske, tehniĉko-tehnološke i organizacione uslove koje mora da ispunjava uĉesnik na
konkursu,
uslove obavljanja poslova koji su predmet konkursa,
poĉetnu visinu koncesione naknade i dr. gje je propisano u ĉlanu 53.
Nabavku graĊe seocko stanovništvo ostvaruje putem maloprodaje na osnovu zahtjeva i naknade i
to iskljuĉivo za sopstvene potrebe kao ogrijevno drvo i tehniĉko drvo za izgradnju ili adaptaciju
stambenih ili pomoćnih objekata koji su u funkciji ruralnog razvoja.
Kada su u pitanju standardi u šumarstvu Crna Gora nije donijela standarde u šumarstvu. Kod
krojenja drvnih sortimenata i kod obiljeţavanja graniĉnih znakova izmeĊu drţavnih i privatnih šuma
kao i granice izmeĊu gazdinskih jedinica, odjeljenja i odsjeka primjenjuju se odredbe standarda koji
su vaţili u Jugoslaviji (JUS standardi) dok svi radovi u šumarstvu (sjeĉa stabala, uspostavljanje
šumskog reda, izlaĉenje, prijem, otprema i transport sortimenata propisan je podzakonskim aktima
PRAVILNICI (Sl. list RCG, br. 26/01, 04/02, 34/04) .
400
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Šumski sortimenti i drugi proizvodi stavljaju se u promet uvjerenjem o porijeklu i prethodno
ţigosani odgovarajućim ţigom dok drugih ograniĉenja nema kada je u pitanju promet graĊe.
b) Da li imate studije ili smjernice politike po sektorima, vezano za ekonomsku i pravnu
strukturu šumarstva i njegovih sektora?
Vlada Crne Gore u arpilu mjesecu usvojila je Nacionalna šumarska politiku.
Kao doprinos ispunjavanju ciljeva i prioriteta Nacionalne strategije odrţivog razvoja, Nacionalna
politika upravljanja šumama i šumskim zemljištima postavila je pet opštih ciljeva:
1) Obezbijediti i poboljšati dugoroĉnu otpornost i produktivnost šumskih i drugih ekosistema,
kao i odrţavanje biljnih i ţivotinjskih vrsta;
2) Upravljanje šumama i šumskim resursima obezbjeĊuje odrţivo ispunjavanje socijalnih,
ekonomskih i ekoloških funkcija šuma;
3) Šume doprinose odrţivom socijalnom i ekonomskom razvoju ruralnih podruĉja;
4) Obezbijediti dugoroĉan razvoj i konkurentnost drvne industrije;
5) Dugoroĉan razvoj šumarske struke i djelatnosti šumarstva.
Ti opšti ciljevi se odnose na ekološke, ekonomske i socijalne funkcije šuma koji su izbalansirane a
sve u cilju odrţivog gazdovanja šumskim resursima.
Definisani kriterijumi za odrţivo gazdovanje šumama su: odrţivost šumskih resursa; biološka
raznovrsnost, optimalno zdravstveno stanje i vitalnost šumskih resursa; proizvodna funkcija
šumskih resursa; zaštitna funkcija šumskih resursa; socio-ekonomske funkcije i pravni, politiĉki i
institucionalni okvir.
401
20 Preduzetniĉka i industrijska politika
Aneksi:
Aneks 1 - Zakon o drţavnoj imovini, 83
Aneks 153 - Strategija razvoja Informacionog
društva u Crnoj Gori do 2013. godine, 58
Aneks 154 - Strategija podsticanja izvoza, 74
Aneks 155 - Strategija nauĉno-istraţivacke
djelatnosti 2008-2016, 15
Aneks 156 - Uredba o projektima za koje se
vrši procjena uticaja na ţivotnu sredinu,
365
402
Download

Odgovor