Albania
Bosnia &
Herzegovina
Croatia
fMacedonia
Kosovo
Montenegro
Serbia
INFRASTRUKTURNI PROJEKAT ZAPADNOG BALKANA
TA-MON-02 FS
400 kV Dalekovod
Lastva Grbaljska - Pljevlja
Procjena uticaja na životnu sredinu i društvo
- DRAFT (nacrt) -
Studija izvodljivosti
Nacrt završnog izvještaja
TA-MON-02
400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja
October 2011
WYG International Ltd
ESIA Report – 400 kV DL Lastva Grbaljska – Pljevlja
2
Izveštaj o projektu
Naslov projekta:
400 kV Dalekovod LASTVA GRBALJSKA - PLJEVLJA
Broj projekta:
TA-MON-02
Naslov izveštaja:
Procjena socijalnog uticaja i uticaja na životnu sredinu
Broj:
DRAFT-01
Revizija
Datum
1
2
31 Oktobar 2011
Opis,primedba
Pripremio
Proverio
ESIA projekni tim:
• Konstantin Siderovski, MSc
• Garth Enwistle, MSc
• Vaso Buskovic, MSc
• Georgi Mitevski, BSc
Contributions by:
• Ilija Nikolic, BSc
• Petar Dokmanovic, BSc
• Bozidar Radovic, BSc
Bozidar Radovic /
Martyn Osborn
Odobrio
TA-MON-02
400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja
October 2011
WYG International Ltd
Sadržaj:
Skraćenice
1
............................................................................ Error! Bookmark not defined.
Radni okvir .......................................................................... Error! Bookmark not defined.
1.1
Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu .. Error! Bookmark not defined.
1.2
Stepen detaljnosti .................................................. Error! Bookmark not defined.
1.3
EBRD Kontekst ....................................................... Error! Bookmark not defined.
1.4
Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu
sredine……………………………..…Error! Bookmark not defined.
1.5
Relevantno zakonodavstvo i regulatorni okvir ........... Error! Bookmark not defined.
1.6
defined.
Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana ........... Error! Bookmark not
2
Opis projekta ....................................................................... Error! Bookmark not defined.
2.1
Svrha projekta i vreme
trajanja……………………………………………………….…………………Error! Bookmark not defined.
2.2
Tehnički opis projekta............................................. Error! Bookmark not defined.
2.3
Konstrukcioni radovi na dalekovodu ......................... Error! Bookmark not defined.
2.4
Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda ... Error! Bookmark not defined.
2.5
Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda Error! Bookmark not defined.
2.6
Započinjanje radova ............................................... Error! Bookmark not defined.
2.7
Operativnost i održavanje ....................................... Error! Bookmark not defined.
2.8
Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda ........... Error! Bookmark not defined.
2.9
Trafo stanice ......................................................... Error! Bookmark not defined.
2.9.1
Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj ....................... Error! Bookmark not defined.
2.9.2
Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima........... Error! Bookmark not defined.
3
Considered Alternatives ........................................................ Error! Bookmark not defined.
3.1
“Ne činiti ništa” Opcija ............................................ Error! Bookmark not defined.
3.2
Trafostanice .......................................................... Error! Bookmark not defined.
3.3
Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda ............. Error! Bookmark not defined.
3.4
Izabrani koridor predloženog dalekovoda ................. Error! Bookmark not defined.
4
Opis postojećih ekoloških uslova............................................ Error! Bookmark not defined.
4.1
Geografski položaj .................................................. Error! Bookmark not defined.
4.2
Biofizičke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined.
4.3
Klimatske karakteristike zone projekta ..................... Error! Bookmark not defined.
4.4
Geološke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined.
4.5
Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta .... Error! Bookmark not defined.
4.6
Karakteristike zemljišta u zoni projekta .................... Error! Bookmark not defined.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
4.7
Hidrologija u zoni projekta ......................................... Error! Bookmark not defined.
4.8
Kvalitet vazduha u zoni projekta .............................. Error! Bookmark not defined.
4.9
Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti ...... Error! Bookmark not defined.
4.9.1
Obrasci korišćenja zemljišta .................................... Error! Bookmark not defined.
4.9.2
Pejzažne karakteristike oblasti projekta .................... Error! Bookmark not defined.
4.10
Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta .... Error! Bookmark not defined.
4.10.1
Vegetacija ............................................................. Error! Bookmark not defined.
4.10.2
Biotopi .................................................................. Error! Bookmark not defined.
4.10.3
Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta..... Error! Bookmark not
defined.
4.10.4
Biološko-ekološki resursi i šume............................... Error! Bookmark not defined.
4.10.4.1
Važna staništa i vrste ........................................ Error! Bookmark not defined.
4.10.4.2
Procena osetljivosti staništa ............................... Error! Bookmark not defined.
5
Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta ................... Error! Bookmark not defined.
5.1
Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined.
5.1.1
Direktno prikupljanje podataka ................................ Error! Bookmark not defined.
5.1.1.1
Upitnik i posete lokalitetu .................................. Error! Bookmark not defined.
5.1.2
Indirecktno prikupljanje podataka5 .......................... Error! Bookmark not defined.
5.2
Obrasci naselja ...................................................... Error! Bookmark not defined.
5.3
Socio - ekonomske osnove ...................................... Error! Bookmark not defined.
5.3.1
Demografija i socijalni sastav .................................. Error! Bookmark not defined.
5.3.2
Ekonomske aktivnosti ............................................. Error! Bookmark not defined.
5.3.3
Obrazovanje .......................................................... Error! Bookmark not defined.
5.3.4
Zdravstveni profil stanovništva ................................ Error! Bookmark not defined.
5.4
Arheološka kulturna baština .................................... Error! Bookmark not defined.
5.5
Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području. Error! Bookmark
not defined.
6
Uticaji na životnu sredinu ...................................................... Error! Bookmark not defined.
6.1
Kvalitet vazduha....................................................................... Error! Bookmark not defined.
6.1.1
Standardi kvaliteta vazduha .................................... Error! Bookmark not defined.
6.1.2
Prašina i čestice tokom konstrukcije i radova demontaže ......... Error! Bookmark not
defined.
6.1.3
Zagađenje iz saobraćaja ......................................... Error! Bookmark not defined.
6.2
Buka od konstrukcije i vibracije ............................... Error! Bookmark not defined.
6.3
Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined.
6.3.1
Buka dalekovda ..................................................... Error! Bookmark not defined.
6.3.1.1
Uvod ......................................................................................................... 104
6.3.1.2
Potencijalni uticaji............................................. Error! Bookmark not defined.
6.3.2
Buka trafostanica ................................................... Error! Bookmark not defined.
6.3.2.1
Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined.
6.3.2.2
Potencijalni uticaji............................................. Error! Bookmark not defined.
6.4
Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined.
6.4.1
Osetljivost visinskih oblasti ...................................... Error! Bookmark not defined.
6.4.2
Potencijalni uticaji na vode tokom konstrukcije i demontaže ..... Error! Bookmark not
defined.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6.4.3
-6.4.4
6.5
Potencijalni uticaji na vode tokom operativnosti i održavanja.... Error! Bookmark not
defined.
Rešenja potencijalnih uticaja na vode ...................... Error! Bookmark not defined.
uticaji na zemljišta ................................................. Error! Bookmark not defined.
6.5.1
Klasifikacija osetljivosti zemljišta .............................. Error! Bookmark not defined.
6.5.2
Potencijalni uticaji na zemljišta ................................ Error! Bookmark not defined.
6.5.3
Rešenja potencijalnih uticaja na zemljišta u osetljivim oblastima......Error! Bookmark
not defined.
6.6
Uticaj na biodiverzitet ............................................. Error! Bookmark not defined.
6.6.1
Potencijalni uticaj na biodiverzitet tokom konstrukcije i demontaže .. Error! Bookmark
not defined.
6.6.1.1
Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined.
6.6.1.2
Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined.
6.6.2
Potencijalni uticaj na biodiverziet tokom operativnosti i održavanja .. Error! Bookmark
not defined.
6.6.2.1
Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined.
6.6.2.2
Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined.
6.7
Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined.
6.7.1
Vizualni efekti tokom konstrukcije ............................ Error! Bookmark not defined.
6.7.2
Vizualni efekti tokom operativnosti........................... Error! Bookmark not defined.
6.7.2.1
Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined.
6.7.2.2
Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu ....... Error! Bookmark not defined.
6.7.2.3
Tipična metodologija rešenja uticaja na pejzaž .... Error! Bookmark not defined.
6.7.2.4
Vizualni efekti na osetljive pejzaže i oblasti pod uticajem.... Error! Bookmark not
defined.
6.7.2.5
Vizalni efekti trafo stanice Lastva Grbaljska ......... Error! Bookmark not defined.
6.7.3
Vizalni efekti demontaže ......................................... Error! Bookmark not defined.
6.7.4
Kumulativni vizalni efekti......................................... Error! Bookmark not defined.
6.7.5
Ukupni vizalni efekti ............................................... Error! Bookmark not defined.
6.8
7
Nakupljanje otpada ................................................ Error! Bookmark not defined.
Socioekonomski uticaji i mogućnosti ...................................... Error! Bookmark not defined.
7.1
Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined.
7.2
Lokalni stavovi ....................................................... Error! Bookmark not defined.
7.3
Uslovi zaposlenja i rada .......................................... Error! Bookmark not defined.
7.4
Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined.
7.5
Izloženost električnim i magnetnim poljima............... Error! Bookmark not defined.
7.5.1
Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.5.2
Zakonodavstvo (kontekst) ....................................... Error! Bookmark not defined.
7.5.2.1
Internacionalno zakonodavstvo (kontekst) .......... Error! Bookmark not defined.
7.5.2.2
Nacionalno zakonodavstvo (kontekst) ................. Error! Bookmark not defined.
7.5.2.3
Kalkulacije uticaja EMP...................................... Error! Bookmark not defined.
7.5.2.4
Potencijalni uticaji............................................. Error! Bookmark not defined.
7.6
Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined.
7.7
Zagušenja saobraćaja pri konstrukciji i transportu ..... Error! Bookmark not defined.
7.7.1
Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.7.2
Oblici transporta .................................................... Error! Bookmark not defined.
7.7.3
Ključne trase transporta tokom konstrukcija ............. Error! Bookmark not defined.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
7.7.4
Pretpostavljen transprot za potrebe konstrukcija ....... Error! Bookmark not defined.
7.7.5
zagušenje saobraćaja pri konstrukciji ...................... Error! Bookmark not defined.
7.7.6
Efekti zagušenja saobraćaja .................................... Error! Bookmark not defined.
7.8
Prilike za zapošljavanje ........................................... Error! Bookmark not defined.
7.9
Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined.
7.10
Kulturno nasleđe .................................................... Error! Bookmark not defined.
7.11
Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined.
7.11.1
Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.
7.11.2
Potencijani uticaji ................................................... Error! Bookmark not defined.
8
Karakterizacija uticaja........................................................... Error! Bookmark not defined.
9
Mere ublažavanja uticaja na životnu sredinu i socioekonomskih uticaja ... Error! Bookmark not
defined.
9.1
Električna i magnetna polja ..................................... Error! Bookmark not defined.
9.2
Kvalitet vazduha ................................................... Error! Bookmark not defined.
9.3
Buka ..................................................................... Error! Bookmark not defined.
9.3.1
Konstrukciona i buka pri demontaži ......................... Error! Bookmark not defined.
9.3.2
Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined.
9.3.2.1
Buka dalekovoda .............................................. Error! Bookmark not defined.
9.3.2.2
Buka trafostanica.............................................. Error! Bookmark not defined.
9.4
Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined.
9.5
Geologija i zemljište ............................................... Error! Bookmark not defined.
9.6
Biološtki diverzitet .................................................. Error! Bookmark not defined.
9.6.1
Mere ublažavanja tokom konstrukcija....................... Error! Bookmark not defined.
9.6.1.1
Generalalne mere – Dobra praksa u radovima ..... Error! Bookmark not defined.
9.6.1.2
Mere ublažavanja za zaštićene oblasti zaštita staništa ........ Error! Bookmark not
defined.
9.6.1.3
Mere ublažavanja uticaja na vrste ...................... Error! Bookmark not defined.
9.6.2
Mere ublažavanja tokom rada i održavanja ............... Error! Bookmark not defined.
9.6.2.1
Mere ublažavanja za vrste ................................. Error! Bookmark not defined.
9.7
Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined.
9.8
Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined.
9.9
Gužve na konstrukciji i transport.............................. Error! Bookmark not defined.
9.10
Upravljanje otpadom .............................................. Error! Bookmark not defined.
9.11
Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined.
9.12
Druge socijalne mere.............................................. Error! Bookmark not defined.
9.12.1
Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined.
9.12.2
Uslovi zapošljavanja i radni uslovi ............................ Error! Bookmark not defined.
9.12.3
Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined.
10
Ukupne mere ublažavanja ..................................................... Error! Bookmark not defined.
11
Planiranje vandrednih situacija .............................................. Error! Bookmark not defined.
11.1
Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom ...... Error! Bookmark not defined.
11.2
Menadžment vantrednih situacija ............................. Error! Bookmark not defined.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
12
zaključak ............................................................................ Error! Bookmark not defined.
Refernce i korištena literatura ......................................................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1 – Tematski mape projekta (pod zasebnim pregledom) ...... Error! Bookmark not defined.
Dotatak 1.1 – mapa zone projekta ............................................. Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.1.1 – mapa zone projekta – sekcija: Lastva Grbaljska – Brezna Error! Bookmark not
defined.
Dodatak 1.1.2 – mapa zone projekta – sekcija: Brezna – Njegovudja ....... Error! Bookmark not
defined.
Dodatak 1.1.3 – mapa zone projekta – sekcija: Njegovudja - Pljevlja ....... Error! Bookmark not
defined.
Dodatak 1.2 – geološka mapa zone projekta ............................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.3 – Mapa zemljišta projekte zone ............................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.4 – Mapa vegetacije ................................................. Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.5 – Mapa naselja i korištenog zemljišta ...................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.6 – Mapa zaštićenih zona .......................................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 1.7 – Mape zaštićenih biljnih vrsta ................................ Error! Bookmark not defined.
Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana .......................... Error! Bookmark not defined.
Dodatak 3 – Imena onih koji su učestvovali u pripremi rešenja za uticaje na socijalnu i životnu sredinu
............................................................................ Error! Bookmark not defined.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Skraćenice
AC
a.s.l.
BiH
BOD
CC
CGES
DC
EBRD
EIA
EMF
EMP
ESIA
ESMS
EU HD
ha
HPP
HVDC
IBA
ICNIRP
IFC
IPA
IPF
IUCN
CG
M&C
NP
NGO
DV
OHS
OPGW
PA
PM10
PR
Ref.
SEE
SEP
SoER
TS
TPP
T&R
UNESCO
USAID
WHS
Naizmenična struja
Iznad nivoa mora
Bosna i Hercegovina
Biohemijska potrošnja kiseonika
Razvodno postrojenje
Crnogorski operator prenosnog sistema
Jednosmerna struja
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
Procena uticaja na životnu sredinu
Električno i magnetno polje
Plan procene uticaja na životnu sredinu
Procena uticaja na društvo i životnu sredinu
Sistem odnosa prema društvenoj i životnoj sredini
Direktive o staništima Evropske Unije
hektar
(HE) hidroelektrana
visokovoltažni direktni kabel
Važno stanište ptica
Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizovanog zračenja
Međunarodna finansijska korporacija
Važan lokalitet biljnih vrsta
Infrastrukturni projekat instalacija
Međunarodno udruženje za zaštitu prirodne sredine
Crna Gora
Održavanje i kontrola (DV i trafo stanice(a))
Nacionalni park
Nevladina organizacija
Dalekovod(i)
Zdravlje i bezbednost zaposlenih
Optičke podzemne linije
Zaštićeno područje(a)
Čestice suspendovane u vazduhu
(sa aerodinamičnim dijametrom do 10 µm)
Zahtevi procene radova (od EBRD polise iz 2008 dokument)
Reference
Jugoistočna Evropa
Plan učešća zainteresovanih strana
Izveštaj o stanju životne sredine
Trafo stanica
(TE) Termoelektrana
Turizam i rekreacija
Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih Nacija
Američka agencija za međunarodni razvoj
(UNESCO) zaštita svetske baštine
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Netehnički pregled
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
1
Radni okvir
1.1
Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu
Ovaj izveštaj o uticajima na socijalnu i životnu sredinu (ESIA) je u svrhu dobijanja najvažnijih
podataka radi procene koju će izvršiti evropska banka za razvoj i rekonskrukciju (EBRD) u svrhu
dodeljivanja fondova.
Pored toga, ovaj izveštaj definiše jasnije obaveze koje se tiču životne sredine, a koje su relevantne u
izradi i nacrtu tendera i pripremanju dokumenata za konstrukciju 400kV dalekovoda od Lastve
Grbaljske do Pljevalja i njima vezanim trafostanicama, kao i o dokumentima o radu i održavanju. Ovaj
izveštaj će omogućiti nacrt, konstrukciju i operativnost projekta kao i njegovu realizaciju u skladu sa
nacionalnim i međunarodnim standardima za zaštitu životne sredine.
Detaljni plan prostornog razvoja (DSP) za jedan kilometar širokog koridora predloženih dalekovoda je
pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Crne Gore, uključujući i strateško planiranje
razvoja životne sredine (SEA) . Proces usvajanja DSP predstavlja više oblika učešća zainteresovanih
strana u aktivnosti. SEA je pripremljen u 2011 , u skladu sa crnogorskim Zakonom o strateškoj proceni
životne sredine . Više informacija o DSP i njegovom usvajanju mogu se dobiti od crnogorskog
Ministarstva za održivi razvoj i turizam , kao nadležnog organa za DSP .
SEA (strateški razvoj životne sredine) i procena uticaja na životnu sredinu (EIA) su dva
komplementarna instrumenta koji treba da omoguće razvojnom programu podršku u glavnom sektoru
SEA (organizacija za uticaj ekonomskog i socijalnog života) od ključnog je značaja za ostvarenje
razvojnih ciljeva koji se bave integrisanjem održivog razvoja u polise, planove i programe (PPP). Dok
se SEA odnosi na PPP, EIA se odnosi na projekte, obično definisanim kao fizičkim investicijama kao što
je ova predložena prenosna linija. Različiti alternativni koridori za predloženi DV procenjivani su tokom
celog procesa planiranja sa odabirom zasnovanim na optimalnosti rešenja. Ovo rešenje je predmet
konačnog DSP dokumenta i pridruženog SEA zasnovanom na saglasnosti sa postojećim planskim
dokumentima i standardima za zaštitu životne sredine.
Stepen detaljnosti
1.2
Projekat je razvijen do nivoa izvodljivosti, odnosno da raspolaže sa dovoljno relevantnih detalja koji
potvrđuju tehničku izvodljivost predložene linije, kao i da omogući procenu uticaja na životnu sredinu.
Konačni nacrt, uključujući tačne lokacije stubova dalekovoda i pristupnih puteva, biće razmatran u
potpunosti nakon dobijanja glavnog tehničkog nacrta i pre početka same izgradnje.
Ovo preciziranje trenutnog dizajna biće u granicama odstupanja koje su definisane u detaljima
prostornog planiranja [Ref. 1] za koridor dalekovoda.
Učinjeno ublažavanje mera definisanih u ovom ESIA izveštaju, biće uključeni u procedurama izgradnje
kojima će izvođač radova biti uslovljen pri samoj izgradnji linije. Neophodno će biti obuhvatiti obaveze
za daljim konsultacijama sa nadležnim ustanovama.
EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj), kontekst
1.3
Kroz svoju procenu uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i nadgledanje procesa EBRD nastoji da
obezbedi finansiranje projekta koji je sledećeg karaktera:
•
Socijalno i u odnosu na životnu sredinu održiv
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
Obezbeđuje prava zaposlenih i društvene zajednice.
•
Dizajniran i vođen u skladu sa važećim regulativama i poznatom dobrom internacionalnom
praksom.
Da bi se ovaj cilj manifestovao u uspešnim praktičim rezultatima, EBRD je usvojio sveobuhvatan skup
specifičnih zahteva procene radova (PR) za koje se očekuje od klijenata da ih ispune pokrivajući
ključne oblasti uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i njihovih posledica.
EBRD-ov dokument “Environment and Social Policy” (Polise) kao i zahtevi procene radova (PR) opisuju
obavezu banke da promoviše, u punom opsegu svojih aktivnosti, ekološki i održivi razvoj.
Ovaj predloženi projekat je klasifikovan kao projekat kategorije “A”. Naveden je u prilogu 1, EBRD-ove
polise kao predmet 21 “Konstrukcija visokovoltažnih električnih dalekovoda”. Projekat kategorizovan
od strane EBRD kao “A”, zahteva specijalno formulisan i participativan proces procene.
Izgradnja predloženog 400 kV dalekovoda i pridruženih trafostanica mora ispuniti sledeće uslove
EBRD-ovog PR-a:
•
PR 1: Upravljanje ekološkim i socijalnim procenama
•
PR 2: Rad i radni uslovi
•
PR 3:Sprečavanje i smanjenje zagađenja
•
PR 4: Javno zdravlje, bezbednost i obezbeđenje.
•
PR 5: Sticanje zemljišta, nevoljna fizička preseljenja i ekonomska premošćenja
•
PR 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje prirodnim resursima
•
PR 8: Kulturna baština
•
PR 10: Objavljivanje informacija i učešće zainteresovanih strana
1.4
Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu sredinu
EIA će biti pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonom o uticajima na životnu sredinu (Službeni list
Crne Gore br. 80/2005 i 40/2010). Ovaj zakon i podzakonski akti postavljaju zahteve za
preduzimanjem procene o uticaju na životnu sredinu javnih i privatnih projekata ukoliko bi mogli da
imaju značajan uticaj na životnu sredinu, dok je ispunjenje ovih uslova neophodno pre davanja
saglasnosti/ građevinske dozvole, u vidu odobrenja za implementaciju projekta.
Uticaj na životnu sredinu može da uključuje uticaj na život ljudi i biološkog diverziteta; zemljišta, vode,
vazduha i drugih prirodnih resurasa kao i klimatskih uslova; istorijske i kulturne baštine kao i
interakcija između navedenih elemenata. Dakle, potrebno je pre dobijanja dozvole za sadržaj
razvojnog plana, ispuniti uslove koje daje EIA. Ovaj EIA proces traba da predvidi potencijalne ekološke
štete kao i da izbegne ili umanji njihov uticaj, usklađujući socijalne, ekonomske i zahteve životne
sredine.
Celokupan EIA proces uključuje tri specifične procedure. One su sledeće:
1.
‘pregled’ (odnosi se na fazu determinacije neophodnosti EIA)
2.
‘određivanje okvira’ (odnosi se na fazu određivanja okvira uticaja na životnu sredinu i
socijalno okruženje), i
3.
‘revizija’ (odnosi se na fazu revizije EIA studije kako bi se utvrdilo da li je sve učinjeno u
skladu sa standardima i zakonskim regulativama).
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Crnogorska agencija za zaštitu životne sredine je nadležni nacionalni organ za EIA procedure i
zakonske regulative prema crnogorskoj EIA regulative, ali ne i za ovaj ESIA koji je vođen od strane
EBRD.
Vrste projekata koji zahtevaju EIA su utvrđene u uredbi za određivanje projekata za koje je
procenjeno da će imati uticaja na životnu sredinu, a na koje se ova uredba odnosi (" Službeni list,
Crne Gore br. 20/2007 . ) - EIA uredba.
Pod EIA uredbom, projekti su klasifikovani u dve grupe (kategorizovani): projekat predstavljen na listi
1, podleže obaveznom EIA dok za projekte na listi 2, Procena sadrži elemente diskrecije , uz
napomenu da će sprovodjenje postupka EIA, u svakom slučaju, biti potrebno za projekte sa
potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu . Javnost i druge stranke treba da budu
konsultovani o EIA .
Predlog projekta za izgradnju 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja uključen je u EIA Uredbom na Listi 1
- Projekti koji podležu obaveznom EIA, stavka 4.b - "Dalekovodi 220 kV napona ili više, i duži od 15
kilometara". Kao takav, projekat zahteva punu procenu uticaja na životnu sredinu i usklađenost sa
nacionalnim zakonodavstvom i EIA, kao i implementaciji EIA studije.
Ovaj projekat takođe uključuje aktivnosti za izgradnju novog razvodnog postrojenja SS-Lastva
Grbaljska i proširenje postojećeg razvodnog postrojenja (SS) Plevlja za jedan 400kV DV. U terminima
EIA procesa, ove aktivnosti su uključene u EIA dekretom na Listi 2 - Projekti za koje će EIA biti
potrebna, tačka 12 - "Infrastrukturni projekti", tačka "O" - " Razvodna postrojenja , 220 kV napona ili
više" .
U kontekstu zahteva iznetih u crnogorskom EIA legalnom okviru za dalje odgovornosti CGES, ovaj
ESIA predstavlja preliminarni EIA dokument za dalje profinjenje do faze prikladne za CGES da pokrene
i vodi nacionalne EIA administrativne procedure kao što je to gore navedeno. Takvo profinjenje
projekta treba biti urađeno u toku razvoja projekta do naprednijeg stadijuma i tehnički razvijene
dokumentacije.
1.5 Relevantno Zakonodavstvo I Regulatorni Okvir
Ključni Nacionalni Zakoni
Ključni zakoni o zaštiti životne sredine koji će biti uključeni u predloženi projekat.
Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.Glasnik Crne Gore br.48/2008)
Ovaj zakon potpuno uključuje ključne EU zakone o životnoj sredini i reguliše: principe zaštite i
održivi razvoj, planirane aspekte i dokumente o zaštiti životne sredine, subjekte i instrumente za
zaštitu životne sredine, nadgledanje životne sredine putem informacionog sistema, uključivanje
javnosti u pitanja o životnoj sredini, obeležavanje životne sredine, kao i finansijske i menadžerske
poslove. Glavni instrumenti za zaštitu šivotne sredine identifikovani u zakonu su: (I) standardi o
kvalitetu životne sredine, kao i tehnički standardi; (II) strateške procene (SEA); (III) procene o
uticaju na okruženje (EIA); (IV) Integrisana zaštita i kontrola zagađenja (IPPC); (V) prostorno
planiranje i (VI) menadžment sistema revizije (EMAS).
•
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.Glasnik Crne Gore br.80/2005 i br.40/2010) i
pripadajući podzakonski dokumenti.
Ovaj zakon reguliše administrativnu proceduru u proceni uticaja za projekte koji će verovatno
veoma uticati na životnu sredinu. Takođe definiše sadržaj EIA studije (EIA Izveštaj), angažman
zainteresovanih strana i proces uključivanja javnosti.
•
Zakon o strateškim procenama (Sl.glasnik Crne Gore br.80/2005)
Ovaj zakon utvrđuje uslove, metode i procedure za sprovođenje strateških procena (SEA), određene
planove i programe za integraciju principa zaštite životne sredine kroz procedure pripremanja,
adaptacije i implementacije planova i programa koji bi imali veliki uticaj na životnu sredinu.
Kompetentan autoritet za pripremu planova ili programa ne može da preda plan ili program na dalju
•
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
proceduru usvajanja, a da pre toga nije dobio dozvolu za SEA Izveštaj od autoriteta koji je
odgovoran za zaštitu životne sredine.
•
Zakon o zaštiti prirode (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008 i br.21/2009) i pripadajući
podzakonski dokumenti
Ovaj zakon reguliše zaštitu i promociju prirode. Definiše principe za zaštitu prirode, između ostalog,
principe za održivost, principe predostrožnosti, principe preventive kao i principe za korisnike. Ovaj
zakon takođe određuje tipove dokumenata za planiranje zaštite prirode, legalne temelje za zaštićene
zone (pitanje utvrđivanja i kategorizacije) i reguliše aspekte EMERALD ekološke mreže. Ova mreža je
razvijena u okviru Bern Konvencije1) i formalno se koristi kao priprema za aplikaciju za EU direktivu o
staništu. EMERALD mreža je bazirana na istim principima kao i mreža EU NATURA 2000 i predstavlja
njenu ekstenziju za zemlje koje još uvek nisu u EU. Za sada, u Crnoj Gori ne postoji specifično
zakonodavstvo vezano za EMERALD područja u Crnoj Gori. Međutim, obaveze koje proističu iz
Konvencije u Bernu (Crna Gora je član od 1. Marta 2009) trebale bi biti zakonska osnova koja će
omogućiti sledeće akcije na Nacionalnom nivou:
1. Identifikovanje staništa i biljnih i životinjskih vrsta koje su spomenute u Rezoluciji 4 (staništa) i
Rezoluciji 6 (vrste) ove Konvencije, i nakon toga,
2. Definisanje reprezetativne Mreže EMERALD područja2).
1)
Konvencija o očuvanju divljine i prirodnih staništa Evropske Unije – Konvencija u Bernu
EMERALD Mreža u Crnoj Gori sadrži 32 područja od specijalnog interesa za zaštitu (ASCI). Kreiranje
EMERALD Mreže počelo je u 2005.godini projektom finansiranim od strane Evropskog Veća, te je
implementirana od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Crne Gore u
kooperaciji Evropskog Veća i crnogorsakih eksperata. Tokom 2008.godine projekat je završen i
urađena je standardizacija za većinu područja u Crnoj Gori koja spadaju u EMERALD Mrežu
(Centralna informaciona baza smeštena je u Institutu za zaštitu prirode). U međuvremenu, EMERLAD
informaciona baza revidirana je (provera kvaliteta kontrole) od strane Evropskog Veća, te je bila
unapređena i ažurirana.
2)
•
Zakon o Nacionalnim Parkovima (Sl.Glasnik Crne Gore br.56/2009)
Po ovom zakonu, 5 (pet) nacionalnih parkova na teritoriji Crne Gore identifikovani su kao zaštićena
područja. Zakon uključuje geografske opise granica i prema tome definiše teritoriju svakog
nacionalnog parka. Dodatno, zakon određuje mere za zaštitu, razvoj i promociju nacionalnih
parkova, uključujući aktivnosti koje nisu dozvoljene, kao i pravila za korišćenje prirodnih resursa u
okviru nacionalnih parkova. Lista isključenih aktivnosti, aktivnosti koje su zabranjene u nacionalnim
parkovima, takođe su predstavljene u Zakonu. Ova lista ne uključuje konstrukciju DV i zbog toga ne
postoje eksplicitna pravna ograničenja za razvoj i izradu dalekovoda na teritoriji nacionalnih parkova.
Menadžment nacionalnih parkova kao i načini zaštite prirodnih resursa i vrednosti će biti uključeni u
sledeće dokumente o planiranju: (I) Prostorni plan, (II) Menadžment plan.
•
Zakon o zaštiti vazduha (Sl.Glasnik Crne Gore br.25/2010) i pripadajući podzakonski akti
Ovaj zakon reguliše praćenje kvaliteta vazduha, mere zaštite, procene kvaliteta, dokumente za
planiranje i menadžment kvaliteta vazduha, inspekcije i nadgledanje.
•
Zakon o vodama (Sl.Glasnik Crne Gore br.27/2007, 32/2011, 47/2011) i pripadajući
podzakonski akti
Ovaj zakon reguliše zakonski status i način za integrisano upravljanje vodama, vodnom
infrastrukturom, kao i uslove i načine vodo-privrede.
•
Zakon o upravljanju otpadom (SL.GLasnik Crne Gore br. 27/2007, 80/2005, 73/2008) i
pripadajući podzakonski akti.
Ovaj zakon reguliše klasifikaciju i tipove otpada, menadžment upravljanja otpadom, prava, obaveze i
odgovornosti pravnih i fizičkih lica, uslove za sticanje licenci za odlaganje otpada, isnekciju i
nadgledanje, itd.
•
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.Glasnik Crne Gore br. 28/2011) I pripadajući
podzakonski akti.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Ovaj zakon reguliše zaštitu od buke u životnoj sredini i određuje mere za umanjenje štetnih efekata
buke na ljudsko zdravlje, uključujući normative, urbano planiranje i tehničke mere. Ovaj zakon ne
uključuje buku u komercijalnom i stanišnom okruženju.
•
Zakon o šumama (Sl.Glasnik Crne Gore br.74/2010)
Ovaj zakon reguliše zaštitu, očuvanje i promociju šuma, aspekte planiranja, načine i uslove
korišćenja šuma, konstrukciju i održavanje šumskih puteva, šumske zemlje i pitanja šumarstva.
Ključno zakonodavstvo u okviru socijalnih pitanja koja će biti uključena u predloženi projekat:
•
Zakon o radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008 i 26/2009)
•
Zakon o zaštiti na radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.79/2004)
•
Zakon o eksproprijaciji (Sl.Glasnik Crne Gore br.55/2000, 28/2006, 21/2008)
Ostalo ključno zakonodavstvo:
•
Zakon o energiji (Sl.Glasnik Crne Gore br.28/2010)
•
Zakon o prostornom planiranju i izradi strukturnih objekata (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008,
34/2011, 47/2011)
•
Zakon o kulturi (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008)
•
Zakon o kulturnom nasleđu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2010)
Ostali relevantni dokumenti:
• Relevantni dokumenti UNESCO
Dezignacija NP Durmitor kao lokacija svetskog nasleđa UNESCO.
Sa odlukom UNESCO-vog komiteta za svetsko nasleđe iz 1980.godine, NP Durmitor sa
kanjonom reke Tare je proglašen kao lokacija svetskog nasleđa pod zaštitom UNESCO-a, pod
Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Kao takav, NP
Durmitor je uključen u listu svetskog nasleđa UNESCO. Da bi bili uključeni u istu, područja
moraju imati veliku univerzalnu vrednost i da uključuju barem jednu od 10 UNESCO-vih
kriterijuma selekcije. Kriterijumi selekcije koji se odnose na NP Durmitor kao prirodno svetsko
nasleđe UNESCO-a su:
(VII) Da sadrže najviši stepen prirodnih fenomena ili područja sa izuzetnim prirodnim
lepotama i estetske važnosti.
(IX) Da budu izvanredni primeri koji predstavljaju glavne stadijume istorije planete, uključujući
evidenciju o živim bićima, značajne geološke promene koje su u toku, ili značajne
geomorfološke ili fiziografske karakteristike.
(X) Da sadrže najvažnija i najznačajnija prirodna staništa za IN-SITU konzervaciju bioloških
različitosti, uključujući i staništa ugroženih vrsta koje imaju izvanredan značaj.
Dezignacija sliva reke Tare kao UNESCO-v rezervat Čoveka i Biosfere (MAB).
Po odluci UNESCO-a iz 1977. godine, sliv reke Tare je proglašen kao rezervat MAB. MAB rezervat se
nalazi na veoma širokom području (oko 183,000 ha) – donji sliv Tare ide od istočne državne granice
(MN-Alb) do zapadne državne granice (MN-BiH). Centralne zone se nalaze u postojećim NP (NP
Durmitor i NP Biogradska Gora). Samom rezervatu nije dodeljena zaštitna kategorija. Ne postoje
zakonski uslovi vis-à-vis ovog rezervata u crnogorskom zakonodavstvu.
Crna Gora je članica UNOSCO-ve konvencije od 1. Marta 2007. godine. Crnogorska UNESCO komisija
u okviru ministarstva kulture je nacionalno telo odgovorno za zvanične odnose sa UNESCO-m.
Komisija je sastavljena od odbornika iz različitih ministarstava kao i od predstavnika civilnog društva.
Kao član UNESCO-ve konvencije, Crna Gora je obavezna da pripremi i preda standardne izveštaje
komitetu za svetsko nasleđe UNESCO-a I da preda informacije o zakonodavstvenim i administrativnim
dozvolama koje su prihvaćene. Takođe, treba predati I izveštaj o akcijama koje su preduzete u
sprovođenju konvencije. Crnogorska komisija UNESCO-a trenutno razmatra predloženi projekat I
predaće preporuku odgovornim telima u UNESCO-u vezano za projektne aktivnosti na teritoriji NP
Durmitor, po planu koji je zakazao UNESCO za februar 2012.
• Deklaracija o zaštiti reke Tare (Sl.Glasnik Crne Gore br.78/2004, 22.12.2004)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Ova deklaracija zaključuje da izrada hidroelektrane/hirdorelektrana ili bilo koja druga akivnost na toku
reke Tare moeže predstavljati uznemiravajući faktor u celoj regiji gde razvoj zavisi od samog kanjona.
U smislu budućih energetskih projekata, navodi se da je “solucija za budućnost u izvorima energije
koji neće narušiti prirodnu ravnotežu, a koji će istovremeno smanjiti privredne gubitke”. Pod ovim se
podrazumeva dokument koji isključuje (infrastrukturni) razvoj koji bi promenio okruženje uz reku
Taru.
• Strategija za razvoj prozvodnje energije u CRnoj Gori do 2025; 2007
Ovaj strateški dokument identifikuje konkretne ciljeve u energetskom sektoru i definiše mehanizme i
akcije kako bi se postiga sigurna i pouzdana proizvodnja energije. On određuje pravce za prosečan
razvoj energetske proizvodnje u Crnoj Gori koji je baziran na setu pravnih, ekonomskih,
institucionalnih i promotivnih mera za njihovu implementaciju. Strategija uključuje ciljeve i akciju
razvoja mreže za prenos energije, a koja je bazirana na setu kriterijuma: pouzdana konekcija ka
novim energetskim postrojenjima, pouzdan i siguran prenos energije ka glavnim gradovima I
regionima u Crnoj Gori, redukcija gubitaka kao i regionalna konekcija sa komšijskim državama. .
Relevantni međunarodni multilateralni sporazumi:
•
Načelna konferncija UN o promeni klime - UNFCCC-а (Njujork, 1992)
•
Kjoto protocol načelne konvencije UN o klimatskim promenama
•
•
Konvencije UN o biološkom diverzitetu - CBD (Rio de Žaneiro, 1992)UN
Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja - Ramsarska konvencija (Ramsar,
Iran,
1971
Konvencija UN o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja - CMS (Bon, 1979)
Sporazumu o očuvanju populacije evropskih slepih miševa - EUROBATS (London, 1991)
Sporazum o afroazijskim vodenim pticama - AEVA (Hag, 1995)
Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine - UNESCO-ve Svetske baštine
konvencija (Pariz, 1972)
Konvencija o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa - Bernska konvencija
(Bern,
1982)
UNECE Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i
pristupu pravosuđu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija (Arhus, Danska,
1998)
UNECE Konvencije o proceni uticaja u prekograničnom kontekstu - Espo konvencija
(Espoo, Finska, 1991)
Evropska konvencija o prirodnom okruženju (Firenca, 2000)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Relevantna dokumenta Saveta Evrope:
• EIA direktiva (Direktiva 85/337/EEC, sa izmenama i dopunama; Direktivama 97/11/EC i
2003/35/EC), o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu
• Direktiva o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (2001/42/EC)
• Direktiva o očuvanju divljih ptica (79/409/EEC izmenjena i dopunjena 2009/147/EC)
• Direktiva o staništima (92/43/EEC)
• Direktiva o minimalnim zdravstvenim i bezbednosnim zahtevima u vezi izloženosti radnika rizicima od
fizičkih agenasa (elektromagnetna polja) (2004/40/EC)
• Preporuka Saveta EU 1999/519/EC od 12. jula 1999, Ograničenja u izlaganju populacije
elektromagnetnim poljima (0 Hz do 300 GHz)
1.6 Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana
CGES je preduzela inicijativu vezanu za učešće zainteresovanih strana tokom ESIA procesa,
uključujući mnoge konsultativne sastanke sa različitim institucijama i javnošću. Pregled učesnika
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
procesa konsultacija tokom ESIA procesa dat je u Prilogu 2. CGES će aktivno angažovati
zainteresovane strane u narednim fazama projekta. Buduće učešće aktera biće vodjeno planom o
učešću zainteresovanih strana koji je spreman da ispuni zahteve EBRD i IFC. Ovaj plan daje pregled
učešća do sada i poziva na redovnu komunikaciju sa ključnim akterima tokom planiranja, izgradnje i
funkcionalne faze projekta.
CGES namerava da sprovede projekat kao primer dobre prakse u razvoju infrastrukture
dalekovoda i trafostanica sa ciljem da se uključe zainteresovane strane i održava dobra praksa
komunikacije tokom trajanja projekta. Prema ovom pristupu, svrha otkrivanja informacija /
komunikacije će biti:
• Da obezbedi zainteresovanim stranama, (onima koje su direktno ili indirektno uključene) raspored i
informacije o aktivnostima koje će se organizovati u odnosu na projekat.
• Pružanje mogućnosti zainteresovanim stranama da izraze svoje mišljenje vezano za projekat ili
njegove aktivnosti.
•
Da se javno prihvati obaveza o obezbeđivanju najbolje prakse u pogledu zaštite životne
sredine kao i zdravlja i bezbednosti radnika i izvođača radova.
•
Da žalbeni postupak učine dostupnim javnosti, u cilju prikupljanja povratnih informacija kao i
da deluju u ispravljanju uzroka koji mogu dovesti do negativnog mišljenja o projektu.
Opšte informacije obuhvataju najvažnije informacije u vezi sa različitim fazama razvoja projekta
(planiranje, izgradnja, opertivnost) i biće na na raspolaganju:
• na oglasnoj table mesnih kancelarija obuhvaćenih opština
• u dnevnim novinama
Elektronska verzija na crnogorskom jeziku ovog izveštaja procene ekološkog i socijalnog uticaja
(ESIA), kao i u vezi ne-tehnički Pregled ( NTS ), angažovanja plana o zainteresovanim stranama (SEP)
akcioni plan zaštite socijalne i životne sredine (ESAP ) će biti dostupan javnosti na veb stranici CGES –
a
( www.cges.me).Overene kopije ovih dokumenata biće dostupne u centralnim prostorijama CGES u
Podgorici.
Rezime projektnih informacija ( NTS , SEP i ESAP) takođe će biti dostupan u prostorijama obuhvaćenih
opština i upravama pogođenih nacionalnih parkova - NP Lovćen i NP Durmitor .
Potpun ESIA paket će takođe biti dostupan od strane EBRD na crnogorskom i engleskom jeziku u
njihovim predstavništvima u Podgorici i u Londonu za odnose sa javnošćua,takođe i obaveštenje će
biti postavljeno na sajtu EBRD-a (vvv.ebrd.com) u skladu sa javnim EBRD informacionom politikom.
Za ovaj projekat je potrebno objavljivanje od 120 dana tokom kog perioda će komentari svih
zainteresovanih strana biti prihvaćeni i razmatrani pre nego projekat odobri EBRD odbor direktora.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Opis projekta
Svrha projekta i vreme trajanja
2.1
Namera projekta je konstruisanje i puštanje u rad 400 kV dalekovoda Lastva Grbaljska do Pljevlja via
Cevo, konstrukcije i puštanja u rad 400/110 kV trafostanice Lastva kao i unapređenje postojećeg
razvodnog postrojenja Plevlja da bi se prilagodila 400 kV prenosnoj liniji.
Projekat uključuje sledeće elemente:
•
Konstrukciju nove 400/110 kV trafo stanice Lastva (2x300 MVA) i proširenje postojeće
trafostanice Pljevlja.
•
Skretanje 400 kV dalekovoda Trebinje - Podgorica u trafostanicu Lastva (dalekovod će biti
prekinut i preusmeren blizu Cevo lokaliteta)
•
Konstrukcija 188.6km duge(152.5 km + 36.1 km), nove 400 kV dalekovoda od Lastve do
Pljevalja via Cevo
Završena konstrukcija 400 kV DV Podgorica – Tirana - Elbasan kao i planovi za novi dalekovod od
Pljevalja do Višegrada(BiH) ili od Brezne do Buk Bijele(BiH) i od Pljevalja do Bajine Bašte(Srbija)
determinisaće buduće strategije razvoja 400kV mreže u Crnoj Gori i u skladu sa tim identifikovati
potrebu u oblasti Jadranskog mora za unapređenjem postojećeg 110kV nivoa na 400kV nivo.
Postojeća 100 kV mreža će teško zadovoljiti takve potrebe i ne može ni približno zadovoljiti planove
razvoja primorske zone. Kao rezultat, nova trafostanica u primorskoj zoni i 400 kV DV od te zone do
Pljevalja kao 400 kV DV kontinentalnog dela zemlje koji je planiran. Ova veza bi takođe podržala
uslove za kapacitete nove generacije u zapadnoj Crnoj Gori.
Konstrukcija 400 kV DV Lastva-Pljevlja zatvoriće 400 kV prsten u okviru elektromreže Crne Gore
(Lastva – Pljevlja – Ribarevine - Podgorica), što će učiniti celu mrežu mnogo stabilnijom, pouzdanijom
i snažnijom. U isto vreme, novi 400 kV DV smanjiće uticaj susednih mreža u slučajevima velikih
poremećaja. Zajedno sa 400 kV DV, novo razvodno postrojenje Lastva trebalo bi da reši najkritičnije
situacije koje su pogađale prenosnu mrežu Crne Gore, naročito na zapadnom delu primorja koji
očigledno ima problema sa prekidima isporuke energije što utiče na turizam i ekonomski razvoj.
Dobrobiti od predloženog razvoja 400 kV DV sumirane su ovde:
(i)
Značajno poboljšana, snažnija crnogorska prenosna mreža.
(ii)
Pouzdanija isporuka električne energije naročito u primorskim oblastima i smanjenje teškoća
u isporuci energije, što će uticati na ekonomski razvoj primorskih oblasti, NP Durmitora i
Žabljaka.
(iii) Olakšavanje programa industrijskog razvoja i investiranja u Crnoj Gori
(iv)
Ojačanje interne i regionalne mreže dalekovoda kao preduslova za učešće na regionalnom
tržištu energijom.
(v)
Ohrabrujući signal za nove – obnovljive izvore energije:
a.
Hidroelektrane: reka Morača, Komarnica i Berane
b.
Male hidroelektrane
c.
Turbine na vetar – razne lokacije
(vi) Osnažena crnogorska prenosna mreža.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Predloženi dalekovod će biti od suštinskog značaja jačanju crnogorske prenosne mreže, neophodne za
maksimalnu iskorišćenost planiranog podmorskog HVDC voda između Italije i Crne Gore, što će takođe
doprineti još intenzivnijoj trgovini električnom energijom u regionu jugoistočne Evrope. Pregled
planiranog razvoja crnogorske proizvodnje električne energije i prenosa do 2020, predstavljeni su na
slici ispod.
Prikaz 2.1 – Planirana crnogorska prenosna mreža do 2020 uključujući nove elektrane.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Ukupan period trajanja projekta uključuje sledeće faze:
o
Izbor adekvatnog koridora za trasu dalekovoda. Ova faza je realizovana kroz (i) identifikovanje
potencijalnih alternativnih pravaca, (ii) procenjivanja date izvodljivosti i (iii) izbora najpovoljnije
izvodljive alternative.
o
Faza nacrta i planiranja. Ova faza dolazi u pripremi relevantne planske dokumentacije
uključujući tehničku i nacrtnu dokumentaciju kao i analizu aspekata životne sredine.
o
Faza konstrukcije.Aktivnosti unutar ove faze će podrazumevati izvođenje radova kao i instalaciju
neophodne infrastrukture i opreme.
o
Demontažni radovi na izabranim postojećim 110 kV i 400 kV dalekovodima . Ove aktivnosti će
uključivati demontažu postojećih stubova, temelja, faznih provodnika i izolatora kao i njihov
transport izvan zone projekta.
o
Operativna faza. Ova projektna faza će obuhvatiti operativne aktivnosti trafostanica i
dalekovoda, uključujući održavanje i kontrolu.
o
Dekomisija i zatvaranje instalacije. Ova faza će obuhvatiti mere za sanaciju i buduće korišćenje
prostora, kao i mere upravljanja uticajima na životnu sredinu tokom post-projeknog perioda.
Sve komponente od planiranih dalekovoda (stubovi, fondacije, provodnici, zaštitna užad i izolatori) kao
i trafostanice i svi njihovi elementi biće projektovani, proizvedeni, testirani i instalirani u skladu sa
uslovima 400 kV mreže u Crnoj Gori. Kompletna oprema mora biti projektovana i izgrađena na način
koji će obezbediti siguran rad u geografskim uslovima koji dominiraju u oblasti u kojoj će dalekovodi
biti izgrađeni, i pod različitim energetskim opterećenjima i naponima do kojih može doći tokom rada
prenosne mreže.
2.2
Tehnički opis projekta
Tehničke karakteristike dalekovoda
Predloženi dalekovod će se projektovati i graditi u skladu sa važećim nacionalnim propisima o
tehničkim pravilima za izgradnju dalekovoda sa nominalnom voltažom od 1 kV do 400 kV.
Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110 kV trafostanica na lokalitetu Blato i Gorovići,
izgrađena na desnoj strani auto puta Budva – Tivat, u naselju Lastva Grbaljska. Odavde, predloženi
dalekovod nastavlja prema Cetinju i Čevu, prolazeći kroz deo istočnog ugla NP Lovćen. Ova sekcija
predloženog projekta, od Lastve do Čeva, uključuje dva paralelna dalekovoda. Jedan je dvostruki 400
kV DV koji će olakšati skretanje postojećeg 400 kV DV Trebinje (BiH) – Podgorica (MN) u novu
400/110/35kV trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj. Drugi je 400 kV DV do Pljevalja. Od Čeva predloženi
dalekovod ide do Šavnika, prolazeći zapadno od Nikšića, blizu jezera Slano i Krupac (rezervoar HE
Peručića) i prolazi kanjon na reci Komarnici. Sekcija dalekovoda od Šavnika do Pljevalja prolazi istočno
od Žabljaka, kroz NP Durmitor, prelazeći preko kanjona reke Tare i nastavlja prema Pljevljima.
Završna tačka predloženog dalekovoda je postojeća trafostanica u Pljevljima.
Totalna dužina predloženog jednostrukog 400 kV dalekovoda od Lastve via Čevo do Plevalja biće
152.5 km, dok će dvostruki 400 kV DV od Lastve do Čeva biti 36.1 km. Totalna dužina novih
dalekovoda predloženih projektom biće 188.6 km.
Pregled osnovnih parametara predloženog DV predstavljen je u sledećoj tabeli.
Tabela 2.1 – Osnovni tehnički parametri predviđenog dalekovoda sa komponentama
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Parameter
Nominalna voltaža
Karakteristike
400 kV
Tip stuba
čelik-okovan, pocinkovan, jednostruki i dvostruki samonoseći stubovi sa
provodnicima i to dva po fazi sa dvostrukom zaštitnom užadi.
• Tipičan, poseban, ojačan armirani oslonac, u zavisnosti od projekta i
geomehaničkih parametara zemljišta
• Ojačan beton: vrsta betona u skladu sa vežećim opisima.
• Zaštita od korozije i drugih elemenata.
•
Broj po fazi: 2
•
Materijal: ACSR tip sa tipičnim x-presekom od 490/65 mm2
Temelj
Provodnik
•
Maksimalno radno opterećenje:u skladu sa važećim regulativama i
uputstvu proizvođača
Dvostruka zaštitna užad u horizontalnoj konfiguraciji:
•
Prva: Alumoweld užad dijametra od 126.1 mm2, oznake AWG 19 NO 9
Druga: užad sa optičkim kablovima, OPGW sa 48+48 kablova
•
Dva tipa izolatora kapni i iglasti:
- Na liniji: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS
- Na prijemniku: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS
•
Tip izolatora: prema propisima i regulativama
• Specifični otpor zemljišta : Prema terenskim merenjima određenih lokacija i
korišćenju tipičnom za uzemljenje
• Materijal: Okrugli pocinkovani čelični kabel.
•
Izolatori
Uzemljenje stubova
Komplet armature
izolatora
Klimatski parametri
∅ 10 mm • Dimenzije: Minimalni prečnik ∅ 10 mm
•
Materijal: toplo pocinkovani čelik
•
•
•
Pritisak vetra: 75/90 daN/m2
Dodatna težina zbog leda i snega: 1,6/2.5/4.0 x 0,18√d daN/m
Spoljna temperatura: Maksimum: + 40 °С / Minimum: - 20 °С
Stubovi
Izgradnja stubova mora podržati bezbedan rad u svim radnim klimatskim uslovima, u odnosu na
korištene fazne provodnike, zaštitnu užad i komplete izolatora kao i planiranog vetra i dužine raspona.
Od zavisnosti od njihove pozicije u sistemu prenosa, tipovi stubova mogu biti:
-
Zatezni stubovi, koriste se za prave DV sekcije
-
Ugaoni( noseći) stubovi, koriste se kada DV menja pravac, i
U smislu njihove izgradnje, postojaće dve glavne vrste stubova koje se koriste u konstrukciji
predviđenog dalekovoda:
(i) Stubovi jednostruki 400 kV DV (“Y” – tip stuba). Ovaj tip će biti instaliran u DV sekciji od
Lastve do Brezne i iz Kosanice do Plevalja. Oni će se razlikovati po veličini u zavisnosti od
realnih uslova zemljišta i trase predela. Visina stubova biće u opsegu od 20 do 50 metara.
(ii) Stubovi dvostruki 400 kV DV i za kombinovane 110 kV i 400 kV DV (“barrel” tip ili semivertikalni tip stuba).Tip stuba dvostrukog 400 kV biće upotrebljen za DV od Lastve do Čeva,
dok će kombinovani 110 kV i 400 kV stubovi biti upotrebljeni u DV sekciji od Brezne do
Kosanice. Visinski opseg stubova biće između 30 i 55 metara.
Stubovi će biti građeni sa čeličnim rešetkama (pogledati detalje ispod). Svaki stub imaće 4 podnožja i
pojedinačne temelje za svaki od podnožja, što znači 4 temelja za svaki stub. Broj provodnika i njihov
raspored za svaki tip stuba je:
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
-
Za jednostruke stubove: 3 linije u horizontalnom pravcu, svaki sa 2-faznim provodnicima i 2 u
horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna od linija za OPGW).
-
Za dvostruke stubove: 2 kompleta (za svaki ugao stuba)sa 3 linije u vertikalnom pravcu, svaka
sa 2- faznim provodnicima, 2 u horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna
od njih linija za OPGW).
Ukupan broj stubova po tipu i po DV sekciji kao i prosečna dužina raspona za svaku DV sekciju dati su
u sledećoj tabeli.
Tabela 2.2 – Broj stubova po tipu
Zbir po
Tip stuba
Tipu stuba
(pozicija u DV)
(pozicija u DV)
zatezanje
Ugaono opterećenje
Zatezanje
Tip stuba
(izgradnja)
284
58
194
Ugaono opterećenje
47
Ukupan sa ugaonim
opterećenjem:
105
Ukupan sa
zatezanjem:
478
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
jednostruki 400 kV
(“Y” – tip)
dvostruki 400 kV &
Kombinovani 110 kV / 400 kV
(“barrel” tip)
Ukupno po
tipu stuba
(izgradnja)
342
241
Ukupan broj stubova:
583
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tabela 2.3 – Broj stubova po DV sekciji i prosečan raspon
Sekcija DV
Dužina sekcije
[km]
Tip stuba
Broj stubova po
sekciji
Prosečan
raspon
[m]
jednostruki 400 kV
35.2 km
113
310 m
dvostruki 400 kV
36.1 km
116
310 m
Cevo - Brezna
jednostruki 400 kV
56.0 km
166
340 m
Brezna - Kosanica
Kombinovani 110 kV i
400 kV
41.0 km
125
330 m
Kosanica - Plevlja
jednostruki 400 kV
20.3 km
63
320 m
Lastva - Čevo
Tipičan prikaz polja za različite tipove stubova izložen je u sledećoj tabeli. Ova površina zemljišta bi
morala biti trajno stečena, kako bi se obezbedio bezbedan rad i održavanje predloženog dalekovoda.
Tabela 2.4 – prikaz prostora za stubove
Tip stuba (dizajn)
Tip stuba
(pozicija u DV)
zatezanje
Ugaono opterećenje
2
Prikaz prostora [m ]
Prikaz prostora [m2]
Jednostruki 400 kV
(“Y” – tip)
Dvostruki 400 kV &
Kombinovani 110 kV / 400
kV
(“barrel”tip)
80 m2
115 m2
135 m2
190 m2
Prikaz 2.2 – Tipičan jednostruki 400 kV DV tip stuba i njihove osnovne karakteristike
Tipičan stub sa zatezajem za
jednostruki 400 kV DV
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Tipičan ugaoni noseći stub za
jednostruki 400 kV DV
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prikaz 2.3 – Tipični dvostruki 400 kV DV kao i kombinovani 400 kV & 110 kV stubovi
Tipičan stub sa zatezanjem za
dvostruki 400 kV DV i
kombinovani 400kV & 110 kV DV
Tipičan ugaoni noseći stub za
dvostruke 400 kV DV i
kombinovane 400kV & 110 kV DV
Temelji
Temelji dalekovoda biće izgrađeni od armiranih betonskih blokova.Tip betona treba da obezbedi
uslove za postavljanje normalnih temelja i moraju biti pogodni za specifične nosivosti terena. U slučaju
slabe nosivosti terena na pojedinim mikro-lokacijama i na osnovu geotehničkih istraživanja, relevantna
specifična rešenja biće dizajnirana i konstruisano rešenje.
Konačna rešenja u odnosu na vrste podloge za svaku pojedinačnu lokaciju stuba, zavisiće od
geotehničkih istraživanja.
Uzemljenje
U kontekstu bezbednosti i zaštite na radu (smanjenje efekata od strujnog udara, itd) poseban akcenat
će biti dat stubovima uzemljenja. Ovaj postupak bi trebalo da bude sproveden u skladu sa zahtevima
tehničkih propisa.
Uzemljenje stubova dalekovoda biće učinjeno instalacijom dva prstena oko svakog temelja stuba,
materijala FeZn, cevi od Ǿ 10mm. Ova dva prstena su povezana međusobno kao i sa metalnom
konstrukcijom stubova. U slučajevima kada uzemljenje mora biti ojačano (odnosi se na tipove
zemljišta smanjene provodljivosti), ojačanje se pravi dodavanjem dva postolja (produžetka) od FeZn
cevi ili FeZn traka do psotojećih prstenova svakog temelja stuba. Konačno, za lokalitete sa specifičnim
zahtevima uzemljenja (u praksi – blizu kuća ili zgrada), dodatna FeZn cevasti prsten je instaliran oko
celog temelja stuba, otprilike na 1 metar udaljenosti od postojećih prstenova i dubini od 0.8 do 1.0
metra.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Fazni provodnici
Za fazne provodnike planiranog dalekovoda, u skladu sa trenutnim konceptom za ovu vrstu
dalekovoda u Crnoj Gori, provodnici ACSR će se koristiti sa normalnim presekom od 490/65 mm2. Dva
provodnika po fazi planirani su na medjusobnoj udaljenosti na više od 500 mm.
Izolatori
Predloženi dalekovod će pripadati mreži sa direktno uzemljenom neutralnom tačkom i stepenom
izolacije zbog čega će izdržati nominalni impuls munje napona 1425 kv.
Izolatori koji se koriste biće tipa odobrenog za takve linije sa odgovarajućim načinom uklapanja i
koristiće se za rane tipove lančano vezanih izolatora.
2.3
Konstrukcioni radovi na dalekovodu
Prevozna sredstva koja će se koristiti za prevoz stubova do mesta za postavljanje uglavnom će zavisiti
od konfiguracije terena. Generalno, kamioni ili teški traktori će se koristiti. Upotreba helikoptera nije u
planu.
Postojeći prilazni putevi stubovima koristiće se gde god je to moguće. Tako, kombinacija prilaznih
opcija će se koristiti; upotrebom postojećih puteva i staza kako bi se dozvolio prilaz lokacijama za
konstrukciju i pravljenjem novih staza ukoliko je to neophodno. Pristupni putevi biće pripremljeni
upotrebom standardne teške mašinerije, uglavnom buldožera, unapređujući postojeće puteve kako bi
zadovoljili potrebe konstrukcija i pravljenjem novih puteva. Jednom kada su konstrukcije završene,
održavaće se pristupni putevi u cilju održavanja izgrađenih objekata. Bilo koji put oštećen tokom
radova biće unapređen u bolje stanje od prvobitno zatečenog.
Podstrukture stubova (segmenti čeličnih žica) biće unapred sastavljenji u pogodnom mestu projekta i
prenošeni do mesta postavljanja u delovima. Ovi segmenti će zatim biti postavljeni na predviđenim
mestima kako bi se završilo postavljanje potpunog stuba. Za lokacije sa teškim pristupom, unapred
izrađeni delovi biće manji i u skladu sa tim, broj delova biće veći. Postojaće otprilike četiri projektna
kampa duž predložene trase izgradnje dalekovoda. Sklapanje stubova i zone za odlaganje biće na
svakih 3-5 km sekcije (11-12 stubova približno), što dovodi do približno 40 privremenih zona za
odlaganje ukupno. Zona za svako odlaganje stubova je približno 100 x 50 m. Oni će biti pod
obezbeđenjem ali ne i ograđeni. Proces sklapanja je takav da se material za nekoliko stubova donese
na teren, tu se sklapa i kao takav odvozi na mesto konstrukcije. Prosečna dužina vremena provedenog
u jednoj zoni sklapanja je pribiližno dve nedelje.
Za pripremne radove (uglavnom konstrukcije pristupnih puteva) postojaće maksimalno 3 tima koji
rade paralelno, gde svaki tim broji 10 radnika.
Tipična zona zemljišta koja će biti permanentno stečena za svaki od stubova data je u tabeli 2.4 u
sekciji 2.2 iznad. Za svrhe konstrukcije, radna zona svakog od stubova DV biće oko 1,000 m2, do
2,500 m2 za ugaone stubove i približno 6,000 m2 za mesta sa vitlom koji će se koristiti za uvlačenje
provodnika na svoje mesto između stubova. Po završetku građevinskih radova, ostatak radnog
prostora će biti obnovljen i vraćen u svoje prvobitno stanje. Svim prethodnim oblicima poljoprivredne
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
aktivnosti ili drugih tipova korištenja zemljišta može se nastaviti nakon konstrukcije dalekovoda i
tokom njihove operativne faze.
Konstrukcija stubova duž linije DV razlikuje se uglavnom po načinu pristupa strukturi terena. Prosečno
vreme konstrukcije jednog stuba, kalkulisano sa jednim timom za konstrukciju, sastoji se od:
-
Vremena za pripremu temelja (iskopavanja i postavljanje betona),
-
Vremena konstrukcije stuba (sklapanje i podizanje), i
-
Vremena za postavljanje električne opreme
Prosečno vreme za konstruisanje svakog stuba, tj. za 4 temelja, je 1 stub dnevno po iskopavanju i 1
stub dnevno za radove sa betonom. Vreme postavljanja betona uključuje pola dana za pripreme
armature i pola dana za radove sa betonom. Ojačane čelične konstrukcije biće dostavljane kamionima
ili teškim traktorima, dok će se beton prevoziti kamionima sa već pripremljenim betonom u kamionskoj
mešalici . Jedan tim radnika obuhvata 15 osoba. Tipičan ukupan broj timova koji će raditi u isto vreme
na DV je 10.
Prosečno vreme montiranja električne opreme je 4 – 5 km mesečno, što je ugrubo dovoljno, kao
prosek, za 1.7 stubova dnevno. Broje pojedinačnih članova tima je 30, dok je ukupan broj timova koji
rade na trasi 3.
Kao rezultat svega navedenog, prosečno ukupno vreme za konstrukciju stuba može se proceniti na
7.2dana, i uključuje:
• 2 dana pripremnih radova
• 2 dana za konstrukciju temelja (jedan dan za iskopavanja i jedan dan za radove na
postavljanju temelja)
• 1.5 dana za podizanje stubova
• 1.7 dana za elektromehaničke radove
Pojedinačan broj radnika bi bio 67 i maksimalan broj radnika koji u isto vreme rade duž trase
dalekovoda 201.
Gornja kalkulacija je data za procenjeno vreme konstrukcije u period od 4 godine (48 meseci).
Procenjen prosečan vrbroj radnih dana godišnje je 180.
Broj dana za svaki tip konstrukcije tokom predviđenog preioda konstrukcije od 4 godine je sledeći:
(i) Pripremni radovi: 396 dana tokom 4 godine
(ii) Postavljanje temelja: 414 dana tokom 4 godine
(iii) Podizanje/konstrukcija stubova: 306 dana tokom 4 godine
(iv) Električni radovi: 342 dana tokom 4 godine
Presečan broj punjenja kamiona sklopljenom opremom je 12, odnosno:
-
3 punih kamiona za unapred pripremljen beton (mešalica),
-
5 punih kamiona za strukture stubova,
-
2 puna kamiona za opremu, alate, materijale, itd.
-
2 puna kamiona za električnu opemu (osim za provodnike koji će se transportovati u velikoj
buradi i specijanim teškim vozilima).
Dnevni broj kamiona po jednom tornju je 3 - 4. Ipak, sav materijal će biti dovožen u ciklusima, ne
kontinuirano, dako da će se desiti situacije gde će se sklapati strukture stubova u isto vreme, takođe i
alati i električna oprema, i u takvim slučajevima maksimalan broj kamiona po zoni odlaganja i
sklapanja biće 8 i 10 dnevno. Obzirom da su uglavnom dva mesta konstrukcije duž određene sekcije
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
koja rade paralelno maksimalan broj kamiona po jednom kampu bio bi 12 i 15 (mogućnost da se
maksimalan broj kamiona zadesi na oba lokaliteta je veoma mala).
Provodnici će biti nanizani pomoću specijanih vučnih i specijalnih mašina za razbijanje.
U slučaju da dalekovod prelazi preko nekih objekata ili entiteta u prirodi, zahtevi uklopljeni u gornje
regulative biće poštovani. Ovo se odnosi na propisane bezbednosne visine i razdaljine kako je to
predstavljeno u sledećoj tabeli. Ovo su minimalne udaljenosti koje dozvoljavaju bezbedan rad, od
objekta ili entiteta u prirodi do najbližeg naelektrisanog provodnika (kabla) dalekovoda.
Tabela 2.5 – Bezbedne visine i razdaljine za 400 kV dalekovode
entitet / stanje zemljišta
Bezbedna visina
Bezbedna
[m]
udaljenost
[m]
Nepristupačna mesta
(kanjoni, stene, neplovne reke,
6
5
močvare, itd.)
Mesta pristupačna za vozila
8
7
Šume i drveće
5
5
Nenaseljena mesta
9
NA
Objekti (nepristupačni delovi,
krov, dimnjaci itd.
5
5
putevi (lokalni / regionalni /
9
12 / 12 / 42
autoputevi)
Konstrukcije mostova
7
7
Gasni ili naftni vodovi
10
10
Eletrična mreža pruge
14
17
Visokovoltažni vod
4.5
3.0
Niskovoltažni vod
4.5
4.0
Izvor: Regulative tehničkih karakteristika za konstrukciju dalekovoda određene voltaže 1kV do 400 kV
U procesu konstrukcije predviđenog dalekovoda, nema planova za otvaranje novih instalacija za
eksploataciju mineralnih ruda. Zbog prirode materijala i potrebe za preciznim konstrukcionim
radovima, beton za kontrukciju temelja stubova biće naručen od licenciranog proizvođača. Na svakoj
pojedinačnoj lokaciji stuba, pre postavljanja betona, postoji veoma senzitivna faza određivanja mesta
težišta stuba gde se nalaze konekcije za čelične delove stuba i njihovo precizno vertikalno
pozicioniranje zavisi od elemenata težišta.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prikaz 2.4 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture jednostrukog 400 kV dalekovoda
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prikaz 2.5 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture dvostrukog dalekovoda
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda
2.4
Pristup radovima će se dobiti gde god je to moguće iz postojećeg magistralnog puta mreže. Upotreba
određenih nekategorisanih puteva će takođe biti potrebna. Oni nekategorisani putevi koji se mogu
koristiti biće identifikovani u narednim fazama projekta i tokom pripreme glavnog projekta tehničkog
dizajna. Informacije o proceni zahteva o prevozu vozilima za izgradnju dalekovoda prikazan je u tabeli
ispod:
Aktivnosti transporta
Spremna smesa betona
DL elementi
DL električna oprema
Oprema i material za konstrukciju
DL provodnici i oprema za postavljanje
Procenjene potrebe transporta
vozilima za potrebe
konstrukcije
1,749
2,915
1,166
1,166
105*)
*)
Zasnovanim na broju “po ugaonom stubu”, gde će se radovi vinklom obavljati. Zahtev za dodatnim vozilima može biti aktuelan
u zavisnosti od uslova duže trase.
Unajmljeni ili trajno nabavljeni kamioni sposobni da nose teške dizalice i ostalu tešku mašineriju i
vozila, potrebni su za izgradnju svakog stuba. Kameni putevi ka svim sekcijama gde će biti postavljeni
ugaoni noseći stubovi su prednost , odnosno gde će se koristiti oprema sa vinklom. Postavljanje
zaštitnih mreža može biti upotrebljeno u nekim kritičnim oblastima ali nije pogodno na strmim
padinama (predeli planina, kanjoni, itd.) ili tokom vlažnih vremenskih uslova.
Kombinacija pristupnih opcija će morati da se razmotri uključujući i najbolju iskorištenost postojećih
puteva i staza kao i stalnih i privremenih staza koje dozvoljavaju pristup mestu konstrukcije sa
najmanjim uticajem na okruženje. Generalno govoreći, sledeći principi biće uzeti u obzir radi
definisanja putanja novih stalnih i privremenih puteva:
•
Najveća moguća korist od postojeće mreže auto-puteva- mostova, puteva i staza.
•
Iako se preferira upotreba postojećih puteva, upotreba prilaza kroz privatne posede biće
izbegavana gde god je to moguće zbog bezbednosnih razloga kao i uznemiravanja. Gde je
pristup ovakvim putevima neizbežan, prikladan ugovor sa vlasnicima će biti potpisan u vezi
pristupa.
•
Trajne kamene pristupne staze ugaonim stubovima se preporučuju u svim mogućim
neproblematičnim zonama jer će koristiti u budućim operativnim i akcijama održavanja.
•
Količina novih trajnih staza biće minimalizovana u svim za okruženje problematičnim
područjima po bilo kom osnovu kao i zaštićenim zonama.
•
Više privremenih puteva će biti korišteno na mestima gde bi upotreba regularnih puteva
izazvala pometnju javnog saobraćaja.
•
Sledeći principi će se koristiti radi definisanja pristupa u zonama poljoprivrednih dobara:
•
U poljoprivrednim zonama obično je moguće iskoristiti mrežu postojećih puteva i prilaz mestu
konstrukcije privremenim stazama koje se spajaju sa postojećim putevima
•
U poljoprivrednim zonama koristiće se privremene staze i zemljište će biti vraćeno u
prvobitno stanje nakon izgradnje, osim ukoliko nije postignut sporazum sa vlasnicima oko
neophodnosti trajnog puta za generalan pristup zemljištu.
•
Pristup kroz farme biće dogovoren sa vlasnicima i ako je neophodno duže staze će biti u
upotrebi radi izbegavanja ulazaka na privatne posede.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sledeći principi biće korišteni radi definisanja prilaznih puteva u osetljivim kao i u zaštićenim
oblastima:
•
Pristup kroz zaštićene zone biće definisan pažljivo. Planovi će biti pripremljeni da ukažu kako
adekvatno smanjenje značajnih efekata može da se postigne.
•
Teška mašinerija i vozila neće biti korišćena tokom sezone parenja ptica.
•
Sve staze kroz šumske zone biće projektovane tako da se izbegne seča drveća gde god je to
moguće.
•
Postojeće staze će se koristiti u šumskim zonama gde god je to moguće.
•
Staze mogu biti trajne u šumskim zonama, po potrebi, tamo gde nema ekološkog, hidrološkog
ili ili šumskog narušavanja. Ovo će biti dogovoreno sa kompetentnim vlastima.
•
Prelazak vodenih tokova vozilima biće zabranjen.
•
Neće biti ostavljanja tragova staza kamiona za konstrukciju blizu reka i rečnih prelazišta.
Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda
2.5
Projekat predviđa demontiranje sledećih:
•
Postojećeg 400 kV DV Podgorica – Trebinje (BiH) kod Čeva, na delu gde će biti presečena i
preusmerena na novu trafostanicu u Lastvi. Ovaj segment je 6.0 km dugačak. Radovi na ovom
DV uključiće demontiranje 17 stubova (“Y” – tipa) i priključnih temelja kao i električne
opreme.
•
Postojeći 110 kV DV Žabljak – Pljevlja, na sekciji između Njegovudja i Kosanića. Ova deonica
je 21.5 km duga. Radovi na ovom DV uključivaće demoniranje 40 stubova (“portal” – tipa) i
priključnih temelja kao i električne opreme.
Radovi rušenja će uključiti demontiranje postojećih stubova, delove konstrukcije postojećih stubova,
faznih provodnika i izolatora kao i njihov transport van zone radova.
Eventualna ponovna upotreba ovih elemenata biće razmatrana od strane CGES. Druge opcije
uključuju mogućnost da ovi delovi budu ponovno reciklirani u mestima za reciklažu autorizovanih
kompanija za reciklažu.
Pre početka demontiranja provodnika, bezbednosne mere biće preduzete na mestima kao što su
putevi i sekcije trasa vozova koje se ukrštaju. Ovo može da obuhvati postavljanje skela i zaštitne
mreže ili drugih specifičnih odgovarajućih mera zaštite. Demontiranje provodnika može započeti samo
nakon implementacije potpunih bezbednosnih mera.
Radovi na demontiranju standardnog 110 kV stubova su 3 stuba po danu, dok je za standardni 400 kV
stub to 1.5 stuba po danu. Demontaža svakog čeličnog stuba biće predstavljena na poedinačnoj
osnovi sa svim tehničkim i merama očuvanja prirodne sredine kao i bezbednosnim merama:: (i)
lokacija stuba, (ii) stanje zemljišta, (iii) moguća zona konstrukcije oko stuba, (iv) okružujuće privatne
svojine i druge prepreke (v) uticaj na životnu sredinu. Nakon pregleda gore navedenih stavki svaki
stub biće demontiran u kontrolisanom režimu:
•
Spuštajući ga na jednu od strana, ili
•
Rasklapajući sekcije stuba koristeći prikladnu mašineriju (ukoliko gore navedeno nije moguće).
Svaki stub biće razdvojen na manje delove i uklonjen sa mesta kontrukcije na reciklažu.
Demontirajući radovi će takođe uključivati i rušenje postojećih temeljnih osnova i restauraciju
zemljišta koje je bilo pod ovim temeljima. Generalno, svaki temelj biće izložen radovima iskopavanja
do 1.0 metra od visine zemljišta. Beton i čelik iz postojećih temelja biće lomljen na manje delove i
uklonjen sa mesta. Nasipni radovi će biti preduzeti kako bi se prekrile rupe od temelja.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Radovi na rekultivaciji zemljišta, uključujući organizovanje radova na menjanju oblika zemljišta u
zonama gde će demontaža biti izvođena mora se implementirati u cilju ostvarenja prihvatljive
restauracije prostora kaoi i restauracije pristupnih puteva.
2.6 Započinjanje radova
Početak radova će uključivati procenu parametara i performansi instalirane opreme i stepen njene
usklađenosti sa tehničkim specifikacijama, sa ciljem obezbeđivanja sigurnog i bezbednog
funkcionisanja dalekovoda, uključujući i njegovu usklađenost sa zahtevima za zaštitu životne sredine.
Testiranje će biti izvršeno kao i operativnost različitih komponenti.
2.7
Operativnost i održavanje
Projekat će biti namenjen za kontinuiranu operativnost (24 sata dnevno, 7 dana u nedelji) u zavisnosti
od režima i parametara nacionalne i regionalne mreže za prenos električne energije.
Od početka rada, dalekovod će raditi bez stalnog prisustva osoblja.
Održavanje predloženih dalekovoda će se vršiti od strane CGES i biće realizovano u skladu sa
nacionalnim zakonodavnim uslovima iz podzakonskih akata o tehničkim standardima za rad i
održavanje elektro-energetskih sistema. Detaljne aktivnosti održavanja biće postavljene u CGES
planovima za održavanje predloženih dalekovoda. Ove aktivnosti mogu da uključe inspekcije linije,
fotografije stubova, buduće nadogradnje, itd
Stubovi dalekovoda često zahtevaju zaštitno farbanje 10-15 po podizanju, u odnosu na radne uslove.
Farbanje rešetkastog stuba je timski zadatak. Tim od 3 ili 4 radnika će ofarbati 35 m visok stub DV za
3–4 sata, ili 2 stuba dnevno. Za većinu slučajeva, aplikacija se vrši valjkom ili ovalnom četkom, ili
mustrom. Boje koje sadrže olovo neće biti korištene u aplikaciji.
Generalno govoreći , radovi održavanja obuhvataju redovno održavanje, vizuelne inspekcije i rutinske
godišnje poslove održavanja i remonta ( detaljan pregled i otklanjanje eventualnih grešaka ).
Vizualna inspekcija biće sprovedena dva puta godišnje i propraćena izvesnim akcijama u pojedinačnim
sekcijama/ili na stubovima, kao što je zamena izolatora, mostova, zatezanje potisnih sajli,
popravka/zamena rešetaka stubova, itd. Vozila sa pogonom na sva četiri točka i manji kamioni biće
korišteni u te svrhe. Remonti se rade jednom za tri do pet godina. Oni mogu da zahtevaju upotrebu
kamiona i teških traktora. Remonti uključuju fizičku inspekciju svakog stuba uklanjanje svih
registrovanih grešaka na stubovima DV i elektro opremi (kratak spoj, erozija zemljišta, oštećenja
uzemljenja, itd.)
Putevi pristupa održavanju mogu uključivati:
-
Pristup mestu – koristeći pogodna vozila za takve puteve.
-
Oštećenja od oluja - koristeći pogodna vozila za takve puteve.
-
Oštećenje provodnika – pristupni zahtevi za opremom nizanja provodnika.
Kao takvo, održavanje 400 kV dalekovoda zahtevaće pristup različitim kategorijama vozila različitih
veličina. Ova vozila mogu koristiti javne puteve kao i one pristupne staze koje se više ne koriste u cilju
završetka radova na konstrukciji. Operativni promet vozila biće veoma kratak i nikakvi značajni efekti
zagušenja saobraćaja na javnim putevima nisu predviđeni.
Prema CGES praksi, svi dalekovod ( posebno DV specijalno visoke voltaže, odnosi se na 220 kV i 400
kV DV) moraju imati pristup radi održavanja/ili radova popravki 365 dana/godini, ukoliko je moguće.
Ako ovo nije moguće, obzirom da je ovo severni deo zemlje gde su klimatski uslovi tokom zime
otežani tada je cilj omogućiti što je više moguće dana u godini pristup DV trasama preko javnih
puteva. Prevoz dobara i radnika koristeći helikoptere može biti opcija, ali samo u ekstremnim
situacijama, zbog sledećih razloga:
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
Kada određeni sektori nemaju pristup putevima oni su obično nepristupni helikopterima
takođe (zbog snežnih oluja, jakih vetrova, itd.).
•
Upotreba helikoptera za DV održavanje predstavlja značajne finansijske troškove jer CGES
nema helikopter/e u svom vlasništvu. U takvim okolnostima, dostupnost helikopterima ukoliko
bi se to smatralo neophodnim može biti zadatak sam po sebi.
2.8 Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda
Eventualna konačna terminacija operativnosti može zahtevati demontiranje infrastrukture i opreme pri
njenom prestanku funkcija iz zona koridora DV. Lokacije će biti subjekat restauracije i ponovnog
vraćanja u uslove pre podizanja DV, u što je većoj meri to izvodljivo.
Najveći deo opreme sistema može biti recikliran ili ponovno korišten i može se ponuditi drugim
licenciranim kompanijama.
2.9 Trafo stanice
Projekat uključuje aktivnosti za konstrukciju nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i unapređenje
postojeće trafostanice u Pljevljima kako bi se omogućilo da započne sa novim oblikom rada kao 400
kV DV.
2.9.1 Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj
Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće locirana na levoj strani glavnog puta koji vodi od Tivta do
Budve (M2 – Jadranska magistrala) na visini između 10 i 60 m iznad nivoa mora. Obzirom da je dobro
zaštićena od puta, ova zona se delom prostire na ravnom tlu zvanom Blato i delom se proteže do
udignute oblasti na svom severo-zapadu zvanom Gorovići.
Ova lokacija će takođe biti pogodna za HVDC razvodnu stanicu koja bi služila da poveže planiranu
podvodnu HVDC liniju između Italije i Crne Gore sa novim trafostanicama i time sa crnogorskom
prenosnom mrežom. HVDC tehnologija koristi se za prenos energije na velikim distancama kao i da
omogući spajanje razdvojenih sistema koji pripadaju različitim zemljama. HVDC razvodna stanica i
priključena oprema nisu deo projekta dalekovoda i zbog toga socijalni i uticaj na životnu sredinu koji
se tiče HVDC objekata ostaje subjekat posebnog ESIA.
Prostorna organizacija lokacije
Pristup lokaciji sa glavnog puta (M2 –jadranska magistrala) omogućen je postojećim putem koji se
priključuje na glavni. Interna mreža puteva biće omogućena do lokacije u zavisnosti na adaptirana
tehnološka rešenja i opreme neophodne za postrojenja. Govoreći o zemljištu, lokacija će biti podeljena
na:
•
Tehničke infrastrukturne zone (TS i CS) – 20.44 ha
•
Infrastrukturno zelenilo – 11.22 ha
•
Zelene površine za sanaciju – 8.0 ha.
Lokacija će uključivati četiri urbane parcele kao što je to predstavljeno u sledećem:
(i)
Urbane parcele 1 sa totalnom zonom od 8 ha. Ova oblast je zamišljena kao privremena radna
zona i u osnovi za konstrukcione pripreme. Cela parcela će biti sanirana nakon završetka
radova. Nikakvi konstrukcioni radovi niti postavljanje opreme neće biti dozvoljeni u ovoj zoni.
(ii) Urbana parcela 2 sa totalnom zonom od 11.55 ha. Na jednom delu ove parcele, predviđeno je
skladište sa ukupnom konstrukcionom zonom od 2,541m2. Preostali deo parcele je planiran da
bude prekriven zelenilom.
(iii) Urbana parcela 3 sa totalnom površinom od 8 ha, predviđena za konstrukciju razvodne stanice
i unutar njene granice plan za administrativnu zgradu koji je opcioni. Ukupna zona
konstrukcije je 4,000 m2. Zgrada razvodne stanice bila bi visoka do 24 m.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(iv) Urbana parcela 4 sa ukupnom površinom od 11.25 ha, predviđena za trafostanicu i unutar
granica zone planova za CGES administrativnu zgradu čiji planovi su opcioni.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
310 m
Substation site
535 m
Converter site
630 m
Warehouse
Temporary working area
(restored upon
construction completion)
to Tivat
458 m
Main road
Budva - Tivat
to Budva
Residential
properties
Prikaz 2.6 – Prostorna organizacija TS i Razvodnog postrojenja
izvor: Detaljan prostorni plan (DSP) za koridor dalekovoda, Ministarstva održivog razvoja i turizma, jul 2011
Tehniči opis trafo stanice
Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće konstruisana kao 400/110/35 kV trafostanica. Glavni
transformatori su 400 kV i 110 kV, dok je 35 kV dodat u cilju pomoćnog snabdevanja glavnih uređaja,
kao i doprinosu kvalitetu snabdevanja električnom energijom do lokalnih mesta i bliskih zona.
Biće instalirana dva 400/110 kV transformatora i jedan 110/35 kV u prvoj fazi realizalice projekta (za
konačnu fazu planirana su dva 110/35 kV transformatora). Zaštita izlivanja ulja u podzemne vode iz
transformatora biće instralirana i uključivaće ulje / cisternu za olujne vode, postavljenu ispod
transformatora energije na betonskoj osnovi,a istim kapacitetom veličine najveće transformatorske
jedinice. Postojaće 400 kV oprema razvodnog uređaja sa ukupno 12 polja: 2 400/110 kV polja za
transformatore, 2 polja za konekcije od HVDC razvodnog postrojenja, 2 polja za naknadnu opremu, 5
DV polja (3 planirana DV1) u prvoj fazi i 2 slobodna polja za finalnu fazu) i spojno polje. Takođe, biće
instaliran i 110kV razvodni uređaj sa ukupno 16 polja: 2 trafo polja 400/110 kV, 2 trafo polja 110/35
1)
New DL to Pljevlja, and cut/diverted existing DL to Trebinje and DL to Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
kV (jedno za transformator u prvoj fazi), 11 DV polja bays (tri polja za postojeći DV koji treba da se
urade u prvoj fazi, i 8 slobodnih polja DV daljeg razvoja) i spojno polje . Svi razvodni uređaji biće za
spoljnu upotrebu, konstruisanim da podrže lokalne vremenske uslove. Neophodni javni poslovi biće
neophodni za pripremu betonskih montažnih delova za podršku opremi razvodnih uređaja i sabirnica.
Postojeća 400 kV DV Trebinje - Podgorica biće presečena kod Čeva i preusmerena na TS. Slično tome,
postojeća 110 kV i 35 kV DV Budva - Tivat će takođe biti presečena i preusmerena na trafostanicu.
Mere protivpožarne zaštite biće projektovane i izgrađene tokom konstrukcije trafostanica. Ove mere će
sadržati
(i) pasivne bezbednosne mere protiv požara u smislu prikladne selekcije opreme i materijala, u skladu
sa protivpožarnim standardima za bezbednu udaljenost objekata, prikladnu organizaciju lokacije u
smislu protivpožarnih zona , itd. i
(ii) aktivne protivpožarne mere kao što je mreža hidranata, protivpožarnih sirena i alarma, sredstava
za gašenje požara itd.
Lokacijska zona trafostanice kao i razvodnog postrojenja biće zaštićene od neautorizovanog ulaza
bezbednosnom ogradom.
Radovi na konstrukciji trafostanice
Konstrukcija 400/110 kV trafo stanice je intenzivna i kompleksna operacija. Zahteva koordinaciju
dostave različite i brojne opreme, poslova i aktivnosti, i u skladu sa koordinaciojom različitih brojnih
dobavljača i različitih izvođačkih timova. U normalnim uslovima, radovi na izgradnji trafostanice
veličine 400/110 kV Lastva Grbaljska traju otprilike 3 godine. Prvi šestomesečni period je uglavnom
posvećen pripremama za izgradnju, neophodnim administrativnim poslovima i procedurama kao i
postavljanju kancelarija za osoblje i zaposlene, itd. Sledeći radovi na izgradnji mogu biti podeljeni u
dve grupe: javni radovi i elektromehanički radovi.
Javni radovi će obuhvatati:
•
Radove izgradnje pristupnih puteva
•
Radove na zemlji (iskopavanje, usitnjavanje, nivelisanje i odvodnjavanje), i
•
Radovi na konstrukciji i podizanju temelja, objekata (uključujući sve instalacije elektro,
vodovod, grejanje, klimatizacija, ventilacija), protivpožarnog sistema i bezbednosnih mreža.
Elektro-mehanički radovi će obuhvatati:
•
Postavljanje uzemljenja
•
ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad glavne /primarne opreme (spojnica,
transformatora i komandnih sklopki)
•
ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad sekundarne opreme (zaštitne, signalne,
telekomunikacionih sistema), i
•
ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad pomoćne prateće opreme(LV AC napajanje,
DC napajanje, mobilni generatori, oprema za nadzor, itd).
Raspored radova za 400/110 kV TS Lastva Grbaljska je ukratko opisan ovde.
Prvi akcija će biti izgradnja prilaznog puta do trafostanice. Lokacija je veoma blizu glavnog puta od
Budve do Tivta i radovi na prilaznom putu se ne smatraju značajnim ili tehnički zahtevnim ali putevi
na, i oko, gradilišta bi trebalo da se izgrade. Potrebno iskopavanje i uklanjanje viška zemljišta će
uslediti, sa dve svrhe:1) radi nivelisanja zemljišta, i 2) radi uklanjanja površinskog sloja zemljišta, radi
instalacije sistema uzemljenja za čitavu zonu trafostanice kao i izgradnje sistema za odvodnjavanje.
Nakon ovoga, sledeći radovi su na mrežama kao i betonski radovi za temelje objekata, temelje
uklopne opreme kao i nosače transformatora. U ovom segmentu posla, biće dostavljena oprema
(transformatori, razvodni uređaji, odvodnici prenapona, spojnice, itd.) i spoljni elektro-mehanički
radovi takođe će biti izvođeni, dok će se javni radovi sprovoditi u postavljanju objekata i radova na
priključnim instalacijama unutar ovih objekata. Unutrašnja elektro oprema dostaviće se u završnoj fazi
i nakon instalacije, testiranja i konačnog puštanja u rad celokupne elektro-mehaničke opreme
(uključujući i sisteme zaštite, telekomunikacione sisteme, rezervene i instalacije dodatne opreme, itd.).
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Izvođačka radna snaga je otprilike distribuirana na 55% za javne radnike 45% za elektro-mehaničke
radnike. Ukupan totalni zbir 2) radnika na konstrukciji (za sve profile radne snage, odnosi se i na
inženjere, građevinske radnike i radnike) je 45, od čega 25 radnika na javnim poslovima i radnika za
elektro- mehaničke radove. Maksimalan broj radnika prisutnih na gradilištu u isto vreme desiće se
tokom prve polovine druge godine radova, kada će ukupan broj od 70 radnika biti prisutan. Minimalan
broj radnika prisutnih na gradilištu se dešava dokom druge polovine treće godine gradnje kada će 15
radnika biti prisutno u isto vreme na gradilištu.
Teška mašinerija koja će biti korištena za konstrukcije na gradilištu uključivaće buldožere, viljušare,
kopače, usitnjivače, kranove, buldožere sa valjkom, itd.
Za potrebe transporta, uglavnom normalni (standardni) kamioni biće upotrebljeni, i samo u
specijalnim slučajevima će teški teretni kamioni biti korišćeni (verovatno 4 puna kamiona - 2 za
400/110kV transformatore i 2 za 110/35kV transformatore). Za standardne isporuke, totalna
upotrebljenost je procenjena na približno 700 punjenja kamiona za potrebe elektro-mehaničkih
radova. Broj punjenja kamiona za civilne radove biće određen tokom pripremne faze glavnog
tehničkog nacrta, ali je trenutno procenjen da bude u opsegu od 3,000 i 4,000 tovara za ceo
konstrukcioni period.
2.9.2 Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima
Postojeća 400 kV TS Pljevlja locirana je na levoj strani glavnog puta koji vodi od Djurdjevica Tara –
Plevlja (R-6). TS je povezana sa lokalnom termoelektranom (TPP) Plevlja.
Proširenje neće zahtevati konstrukcije van sadašnje zone trafostanice. Ova trafostanica će biti
proširena jednim 400 kV poljem i dodatnom opremom, u cilju prihvatanja 400 kV DV Lastva –
Pljevlja.Proširenje neće uključiti nov transformator kao opciju. Naime, prostor za dva dodatna 400 kV
polja je mogućan u trafostanici. Jedan od ovih će se koristiti za 400 kV polje razvodnog uređaja na
koje će biti priključen 400 kV DV. Ovo je laki razvodni uređaj koja će biti od sledeće konfiguracije
delova (dva polja rastavljača, prekidač, rastavljač linije i prekidač za uzemljenje) ugrađeni na
betonskim nosačima, sa potrebnom dodatnom opremom u zaštiti, telemetriji, telekomunikacijama i
pratećoj opremi. Svi javni i elektro radovi biće izvršeni unutar postojeće ograde trafo stanice.
Predviđeni projekat ne uključuje bilo kakvu promenu ili intervenciju na postojećoj elektro opremi u TS
Pljevlja.
2)
ukoliko bi ovaj broj radnika bio postojano na na lokalitetu 2,5 godine = 500 radnih dana
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
3
3.1
Razmatrane alternative
“Ne činiti ništa” Opcija
Opcija “ ne činiti ništa” je alternativa koja ne zahteva razvoj postojećeg projekta.
Jedan od glavnih strateških ciljeva opisan u Strategiji za energetiku Crne Gore do 2025 [Ref. 7] –
strategija (2007) je “Revitalizacija i tehnološka modernizacija postojećih sistema za proizvodnju
električne energije , prenosa i distribucije " .
Kao dodatak, osnovni crnogorski dugoročni razvoj i regionalno strateški prioritet predstavljen u
nacionalnoj energetskoj strategiji je izgradnja nove infrastrukture za proizvodnju i prenos električne
energije. Predviđeni razvoj prenosne mreže do 2025 treba da bude planiran tako "da omogući
razmenu električne energije sa susednim sistemima, kao i da se poboljša snabdevanje pojedinih
regiona i gradova u Crnoj Gori i omogući veza sa novim izvorima električne energije te tako smanje
gubici". U tom kontekstu, Strategija poziva na potrebu da se utvrde mogućnosti za izgradnju
podvodnog sistema prenosa između Crne Gore i Italije i, shodno tome, da proceni potrebe za
povezane relevantne prenosne infrastrukture koje će omogućiti povezivanje podvodnih sistema sa
postojećom 400 kV mrežom u zemlji. Strategija, takođe, prepoznaje potrebu da inicira analize za
određivanje optimalnog vremenskog perioda i sredstava potrebnih za unapređenje postojećih 220 kV
na 400 kV naponskog nivoa zbog trenutne međunarodne prakse.
U smislu ispunjenja gore navedenih crnogorskih strateških ciljeva, "Ne činite ništa 'opcija nema
pozitivan argument u njihovu korist, jer ako predloženi 400 kV dalekovod nije izgradjen, onda bi to
prouzrokovalo ozbiljan problem u planiranom državnom sektoru energetike i razvoja kao i regionalne
integracije Crne Gore u elektroenergetski sistem.
"Ne činiti ništa" alternativa ne uključuje troškove kapitalne investicije. Međutim, troškovi održavanja
ostaju veći nego za linije u okviru očekivanog radnog veka, jer oprema bi postala zastarela uz istekao
vek trajanja. Shodno tome, "Ne činite ništa 'opcija će direktno doprineti povećanju operativnih
troškova postojeće van datuma DV infrastrukture, kao i više tehničkih gubitaka. To će takođe smanjiti
bezbednost i pouzdanost u snabdevanju električnom energijom u regionu. Sistem studija o sadašnjim i
budućim fazama razvoja prenosne mreže u Jugoistočnoj Evropi Crnoj Gori čak i u "ne projekat"
scenariju pokazala je da u 2016, zastareva 400 kV dalekovod na trasi Pljevlji - Ribarevine - Podgorica
te bi se put Lastve izazvalo preopterećenje i opterećenje veće od 80% od nekoliko 220 kV i 110 kV
linija, kao i ozbiljan pad napona na 400 kV prenosnom nivou.
U širem kontekstu, "Ne činite ništa” opcija bi ograničila ukupan ekonomski razvoj i mogućnost za
unapređenje socijalne zaštite građana u regionu.
3.2
Trafo stanice
Lokalitet za novu TS 400/110/35 kV Lastva
Pre početka projekta ekološke analize, proces izbora lokacije za novu TS 400/110/35 kV je sproveden
od strane Obradjivača DPP-a za čiji rad smernice je dala komisija izabrana od strane vlade, sastavljena
od predstavnika opštine Kotor, opštine Tivat, Ministarstva ekonomije, Ministarstva održivog razvoja i
turizma i CGES-a koji je takođe i sam dao smjernice. Ovaj proces uključuje analizu sledećih
potencijalnih odgovarajućih lokacija za trafostanicu:
1. Lokaciju na desnoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve, u neposrednoj blizini
aerodroma Tivat. Procena lokaliteta je zaključila sledeće nedostatke:
• Tehnička ograničenja lokacije viza VI postojeći pravni standardi koji se odnose na
aerodrome
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-e i uklapanje u postojeći ambijent, zbog izloženosti
duž regionalnog puta
2. Lokacije u blizini deponija Lovanja, na levoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve.
Procena lokaliteta utvrdila je sledeće nedostatke:
• Blizina naselja u pogledu njegovog budućeg razvoja
• Verovatno negativan vizuelni izgled TS u postojećem ambijentu, zbog izloženosti duž
regionalnog puta
3. Platoi u blizini lokaliteta Mira i Naljezići (dve lokacije).
Procena lokacije zaključila je sledeće nedostatke:
• Nepovoljan teren za planirane TS, infrastrukturu i opremu
• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-a u postojećem ambijentu zbog izloženosti.
4. Lokacija Blato u Lastvi Grbaljskoj, na levoj strani autoputa iz Tivta do Budve
5. Evaluacija CGES o lokaciji je zaključila da je ova lokacija optimalan izbor za lokaciju
planiranih novih TS-a i stoga, je izabrana od CGES kao budući razvojni lokalitet. Glavne prednosti ove
lokacije su povoljna konfiguracija terena, odsustvo vizuelnih efekata, kao taj što lokacija nije izložena
regionalnom putu Tivat - Budva, trenutno korišćenje zemljišta i udaljenost od obližnjih stambenih
objekata. Detalji za gore navedenu evaluaciju lokacije obavlja CGES i mogu se naći u sekciji " Detaljni
prostorni plan" za koridor predloženog 400 kV Dalekovoda [Ref. 1].
Postojeća TS 400/220/110 kV Pljevlja
Nema predloženih alternativa vezanih za ovu TS.
3.3
Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda
Tokom pripremne faze projekta za izgradnju predloženog 400 kV dalekovoda, CGES je sproveo
detaljan proces za izbor optimalnog jednog kilometra širokog DV koridora, na osnovu sveobuhvatne
zaštite životne sredine i tehnički prikupljenim podatacima simulacija, via opširne studije i terenskog
istraživanja. Ovaj proces širok spektar opcija koje su bile testirane od strane kriterijuma životne
sredine i tehničkim kriterijumima, dovoljnim da identifikuju prednost koridora koji je nakon toga bio
subjekat vežbanja u važnim javnim konsultacijama.
Za potrebe ovog ESIA izveštaja, alternativni koridori predloženih dalekovoda su podeljeni u tri sekcije:
(i) Odeljak 1: Lastva – Čevo
(ii) Sekcija 2: Čevo – Šavnik
(iii) Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja
Kratak opis svake alternativne trase dalekovoda u svakoj od oblasti i pregled glavnih prirodnih i
ekoloških aspekata u vezi sa njima koji su dati u nastavku.
Sledeći kriterijumi su uzeti u obzir prilikom procene i poređenja odabranih varijanti:
• Strateški ciljevi (crnogorska strategija za energetiku do 2025 (2007))
• Indikativni uticaj na određene pogođene oblasti:
I. Međunarodno određenih oblasti (UNESCO-ve svetske baštine)
II. Identifikovana “Emerald” lokacija (Natura 2000)
III. Postojeća zaštićena područja / Novo planirana zaštićena područja
• Vizuelni uticaj na oblasti važnih pejzažnih vrednosti
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Indikativni uticaji na šume (dužine i površine pod uticajem šuma)
• Broj prelaza preko vodotoka
• Naselja / električnog i magnetnog polja
Sekcija1: Lastva - Čevo
Tri alternativne trase predloženog dalekovoda u ovom odeljku uzete su u obzir. Sve prolaze kroz II
kategoriju zaštićene zone Nacionalnog parka (NP) Lovćen, koji je takođe “Smaragdna” lokacija.
1. Istočna Varijanta (centralna) kroz planinu Lovćen prolazi i kroz centralni deo NP Lovćen u oko.
6,642 m dugom koridoru koji deli njenu teritoriju na dva približno jednaka dela i izaziva fragmentaciju
između dve glavne zone kategorije I uspostavljene u okviru NP teritorije.
2. Istočna Varijanta (iznad Budve) prolazi kroz istočni deo NP Lovćen II zone zaštite. Ova varijanta
prolazi preko istočnog ugla područja NP Lovćen u oko. 6.615 km dugačakom koridoru. . Dodatne
podvarijante varijanti 1B bile su izložene tokom pretrage izbora koridora DV. Ova varijanta sledila bi
koridor postojećeg 110 kV dalekovoda Cetinje - Budva,a koji mogu biti demontirani i postavljeni na
predloženu 400 kV. Dodatne pod-varijante, varijante 1B procenjene su prilikom izbora studija za
koridor dalekovoda. Ova varijanta bi pratila koridor postojećeg 110 kV dalekovoda celom dužinom u
NP Lovćen, što bi za posledicu imalo smanjenje dužine dalekovoda u NP do približno 4 km, čime bi se
smanjila verovatnoća uticaja na resurse Nacionalnog parka. Ipak, ova pod-varijanta bi prolazila u
blizini naselja i zbog toga se smatra kao manje povoljnom.
3.Zapadna varijanta (iznad Kotora) prolazi kroz zaštićenu zonu II NP totalnom dužinom od 2.56 km i
takođe iznad oblasti Kotora na planinskim obroncima Lovćena. Ova sekcija dalekovoda bi imala veoma
izražen vizuelni uticaj na pejzaž kao i na jedinstvenu zonu u oblasti “Kotorske serpentine”. Odlukom
UNESCO’s komiteta za svetsku baštinu 1979 godine, šira oblast oko Kotora je ubeležena od UNESCO
svetske kulturne baštine (WCH) lokalitet3) pod Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog i kulturnog
nasleđa (referenca broj 125), zbog velike univerzalne vrednosti lokaliteta i pejzaža, u celoj zoni Bokokotorskog zaliva, uključujući i lokalitet svetske baštine i njegovu blisku zonu.
Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti u sekciji dalekovoda 1 viza VI izabranih
indikatora zaštite životne sredine dat je u sledećoj tabeli.
Tabela 3.1 – Glavna pitanja životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u
Variants
Izbegavajući
Parametar / Indikator
Kroz centralni deo
centralni deo NP
NP Lovćen)
Lovćen
Totalna dužina (km)
28.5km
34.3km
Totalna dužina (m) u NP Lovćen
6,642 m
6,615 m
Približan broj DV stubova u NP
Lovćen (takođe smaragdna
20
20
lokacija)
Navedena površina (ha)
zona: 144.08 ha
zona: 148.02 ha
zahvaćene šume
Druga pitanja vezana za
/
/
međunarodno određene oblasti
3)
odeljku 1
iznad Kotorske zone
30.0km
2,560 m
9
zona: 100.8 ha
Ova DV varijanta će
proći iznad Kotorske
za više informacija pogledati na: http://whc.unesco.org/en/list/125
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(UNESCO)
Ostali biodiverzitet/ flora & fauna
slučajevi i kompenzacije
DV koridor visa vi naselja
(relativna udaljenost od ose
koridora (u [m]))
Dužina koja prati postojeći
kroidor(km)
*)
oblasti na strmim
padinama Lovćen
planine. Imala bi
veoma vidljiv uticaj
na pejzaž i
verovatno će izazvati
vizuelno zagađenje
na pejzažnoj
vrednosti UNESCOVCH lokacije.
Ova DV varijanta bi
podelila NP Lovćen
teritoriju na dva
približno jednaka
dela. Ovim bi blisko
prolazila pored i
između zona dva
glavna NP I.
kategorije zaštite
što bi verovatno
rezultiralo efektom
fragmentacije.
Izbegnuta naselja,
osim Majstori (400
m)
0 km
OVA DV varijanta
izbegava glavni deo
NP Lovćen i zonu
kategorije I zaštite.
OVA DV varijanta
izbegava glavni deo
NP Lovćen i I zonu
kategorije zaštite.
Izbegnuta naselja
osim:
Dubovika (350 m),
Vojkovići*) (50 m) i
Predis (480 m)
Izbegnuta naselja,
osim Njeguša (100
m)
približno. 4.5 km
0 km
Vojkovići nema populacije (Izvor: Cenzus u Crnoj Gori, 2011 – prvi rezultati; Statistički zavod Crne Gore).
Rezime:
1.
Ni jedna od alternativa ne prolazi kroz UNESCO WCH lokalitet - Boka Kotorska zaliv.
2.
Sve tri razmatrane varijante prolaze kroz II kategoriju zaštićene zone NP Lovćen, koja je
takođe smaragdna lokacija.
3. Varijanta kroz centralni deo NP Lovćen i varijanta iznad Budve prolaze kroz NP Lovćen u
približno
istoj dužini od (6.6 km), ali u različitim koridorima. Varijanta 1A bi prouzrokovala
značajne podele između dve glavne kategorije I zona i rezervatima prirode (IUCN kategorija I Međunarodna unija za očuvanje prirode)) uspostavljena u okviru NP teritorije.
4. Varijanta iznad Kotora u području NP Lovćena, prolazi u najkraćoj sekciji (2,56 km) u odnosu na
ostale alternative i smatra se da će imati najmanji uticaj na šume. Međutim, ova varijanta bi
veoma vidljivo izgledala i imala negativan vizuelni uticaj na estetske vrednosti pejzaža Kotorskorisanskog zaliva, koji je označen kao UNESCO-kulturna VHS. To se odnosi na davanje prednosti
vizuelnom kriterijumu u odnosu na promene u izmenama projektom. Ovo bi se smatralo najmanje
povoljnom opcijom.
5.Istočna Varijanta iznad Budve izbegava centralni deo NP Lovćen i ne deli svoj planirani koridor
sa prvom zonom zaštite ili prolazi u njihovoj blizini. Ova varijanta se smatra najpovoljnijom
alternativom u ovom delu predloženih dalekovoda.
Konačna alternativa je ispitana koja bi izbegavala NP Lovćen prolazeći istočno od parka. Ova varijanta
nije izabrana jer bi bila 18 km duža i koštala €7,740,000 više nego bilo koja druga alternative, a pored
toga ona bi takođe morala da prođe nekoliko naseljenih zona.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sekcija 2: Čevo - Šavnik
Dve DV alternativne trase bile su predložene u ovom odeljku. To su sledeće:
1. Istočna Varijanta (od Čeva do Šavnika) prolazak istočno od Nikšića, i
2. Zapadna varijanta (od Čeva do Brezna) prolazak zapadno od Nikšića.
Nema značajnijih pitanja zaštite životne sredine koji su identifikovani u obe varijante posmatrane u
ovom odeljku. Ne postoje međunarodno ili nacionalno određena zaštićena područja, postojeća, kao i
planirana, duž oba razmotrena koridora. Tri posebne oblasti interesovanja su identifikovane duž
zapadne Alternative
(i) prostor oko jezera Slano i Krupac (rezervoari HE Perućica), zapadno od Nikšića,
(ii) prelaz preko reke Komarnice, kanjona i
(iii) prelaz preko kanjona Nevidio i vodopada Skakavica.
Mere ublažavanja će omogućiti izbegavanje negativnih efekata ovih osetljivih područja.
Broj prelaza preko reka veći je u slučaju Istočne varijante (8) u odnosu na zapadne varijante (4), dok
je zona zahvaćenih šuma manja za Istočnu u poređenju sa zapadnom varijantom.
Ipak, zapadna varijanta izbegava sva naselja duž svog koridora,dok istočna Varijanta ne bi izbegla
brojna naselja.
Strategija razvoja energetske proizvodnje Crne Gore do 2025 (2007) predviđa ulaganje u inicijative za
izgradnju budućeg postrojenja u širem području Brezna (HE Komarnica (2018) i u Krnovu razvoj
turbina na vetar (2014-2020)). Zbog potreba za pouzdanim prihvatanjem i prenosom energije
proizvedene u tim budućim elektranama, zapadna varijanta je izabrana kao povoljnija alternativa.
Pažljivo trasiranje zasnovano na pristupu predostrožnosti je zahtevalo da se održi red u ovom delu
koji se odnosi na prirodnu sredinu koliko god je to moguće i u isto vreme omogućava sklad sa
posebnim zahtevima u vezi sa DV, pouzdanosti, sigurnosti snabdevanja i bezbednosti tokom izgradnje.
Predložene oblasti za prelaze preko kanjona koje su pogodne sa ove tačke gledišta, i terenski uslovi
omogućiće dobru priliku za trasu koja bi ublažila uticaj na životnu sredinu.
Rezime glavnih karakteristika svake od razmotrenih varijanti je u sekciji DV-a 1 viza VI
izabrani indikatori zaštite životne sredine koji su dati u sledećoj tabeli.
Tabela 3.2 - Glavna pitanja zaštite životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u odeljku 2
Varijante
Parametar / Indikator
Istočna varijanta
zapadna varijanta
Totalna dužina
(Navedena) površina (ha) zahvaćene
šume
Ostali biodiverzitet/ flora & fauna
slučajevi i kompenzacije
/
Broj rečnih prelaza i njihova
odgovarajuća dužina prelaza (m)
•
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
59.5 km
57.0 km
oblast: 144 ha
oblast: 192 ha
8 rečnih prelaza:
(reke: Zeta, Gračanica,
Surdup Bijela (4x) &
Varijanta bi prošla blizu
jezera Slano i Krupac u
blizini Nikšića, koji su
priznati kao IBA. Ova jezera
nemaju status zaštićenih
područja. Najbliži DV stub bi
bio postavljen na udaljenosti
od 1,3 km od obale jezera
Slano. Drugi stub bi bio na
udaljenosti od> 2,5 km
4 rečnih prelaza:
• (reke: Komarnica (2x),
Grabovica i Gusarev Potok)
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
DV koridor visa vi naselje, odnosi se na
naselja sa relativnom udaljenošću od 500
m od linije koridora ili gde se nalaze
privatne svojine unutar koridora
Šavnićka Bukovica).
Standardni DV prelaz sa
rasponom dužine (< 600
m).
Naseljena mesta: Brsno,
Laz, Bukovik, Gvozd,
Milosevici i Dobra Sela.
• Standardni
DV prelaz sa
dužinom od (< 600 m).
Naseljena mesta: Ubli,
Brocanac Niksićki, Rudine i
Duzi.
Rezime:
1.
Ni internacionalne ni nacionalne zaštićene zone ne nalaze se u postojećoj DV sekciji.
2.
Nikakvi značajni problem sa uticajem na prirodnu sredinu i okruženje nisu identifikovani ni u
jednoj od predloženih varijanti sekcija.
3.
Mala zona zahvaćenih šuma nalazi se u istočnoj varijanti – 144 ha u poređenju sa
zahvaćenom šumom od 192 ha u slučaju zahvaćene šume u zapadnoj V., stope od približno
30%. veće te bi kompenzacija bila neophodna u slučaju zapadne varijante.
4.
Istočna varijanta. Neće izbeći brojna naselja. Zapadna varijanta, je poželjna u smislu
društvenog uticaja , jer izbegava sva naselja u širem okruženju koridora.
5.
U smislu ostvarenja crnogorskih energetskih strateških ciljeva, Zapadna V. će omogućiti
integraciju novo-planiranih elektrana u zapadnoj Crnoj Gori na nivou nacionalnog energetskog
sistema.
6.
Zapadna Varijanta se može smatrati za bolju konačnu alternativu u ovom delu predloženih
dalekovoda.
Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja
Tokom procesa DV pravca razvoja, sledeće glavne varijante su uzete u obzir u ovom odeljku
: (i) "Durmitor", varijanta sa dve povezane pod-varijante:
O "Durmitor" pod-varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tara O "Durmitor" pod-varijanta
prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare
(ii) "Piva" varijanta sa dve vezane pod-varijante:
O "Piva" pod-varijanta (delimično preko teritorije BiH) izbegavanje NP Durmitor, kao i
O "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) izbegavanje centralnog područja NP Durmitor.
I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) prelazi preko
kanjona Tare koja je deo zone i Nacionalnog parka Durmitor,i koja se identifikuje kao smaragdna
lokacija. Pored toga, sa odlukom UNESCO Komiteta za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa
kanjonom reke Tare je određen kod UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) lokaliteta na osnovu
Pariske Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine (broj reference 100bis). Nacionalni park
Durmitor se sastoji od planina Durmitor, Žabljak platoa i pratećeg kanjona reke Tare ,koji je najdublji
kanjon u Evropi i obuhvata tri glavne geomorfološke karakteristike: kanjone, planine i visoravni.
“Oblast estetske vrednosti” je jedan od tri UNESCO-ov selekcije kriterujuma koji se odnosi in a
Durmitor kao određenom UNESCO WNH lokalitetu (pogledati sekciju 2).
Godine 2004, Skupština Crne Gore usvojila je "Deklaraciju o zaštiti reke Tare" (u daljem tekstu
"deklaraciju o Tari"). Ovaj dokument zabranjuje nove (infrastrukturne) razvoje na području duž reke
Tare u okviru UNESCO-VHS.
1)
1)
1
više informacija pogledati na veb stranici: http://whc.unesco.org/en/list/100
Kanjon reke Tare je 1,300 metara dubok na lokalitetu Obzir što je unutar administrativnih granica f NP Durmitor
)
Službeni list Crne Gore br. 78/04, 22.12.2004
“Durmitor” opcija
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Obe “Durmitor” pod-varijante,tj. jedna preko Lever Tare i jedna preko Đurđevića Tare prolaze kroz
dve smaragdne lokacije (NP Durmitor i reka Ćehotina (sa svojom pritokom Vezisnicom) u pljevljanskoj
zoni i kroz novu planiranu () zaštićenu oblast Regionalnog Parka (RP) Sinjavina (pogledati mapu
zaštićenih zona u dodatku 1.6).
•
"Durmitor" pod- varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tare.
Na području prelaza preko reke Tare u NP Durmitor na Lever Tari , nizvodno od mosta, da bi se
izbegao direktan vizuelni uticaj na pejzaž, gledano sa mosta kao najposećenijeg stajališta. Pored toga,
eventualna demontaža postojećeg 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja , koji sada prolazi u
neposrednoj blizini mosta reke Tare i njegove instalacije na stubove predloženih 400 kV , rezultiraće
estetskom poboljšanju vizuelne vrednosti oblasti i pored toga smanjiće ukupnu površinu zemljišta
okupiranoj od strane dalekovoda (postojeći 110 kV i predloženi 400 kV) u NP . Međutim, prelaz reke
Tare u ovom odeljku bi značilo više dalekovoda zbog dužine kroz NP Durmitor ( 5.44 km) u odnosu
na"Durmitor", pod- varijantu prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare , a samim tim intenzivniji
uticaj na NP u smislu da će zahvaćeno mesto biti više ugroženo zbog promena postojećeg korišćenja
zemljišta i šuma.
Ova podvarijanta prolazi NP Durmitor , na svom najužem delu u oko 4 km dugoj sekciji , koja je
najkraća u odnosu na ostale posmatrane alternative. Ukupna dužina ove varijante preko
identifikovanih smaragdnih lokacija je približno 5.45 km.
DV prelaz preko reke Tare u NP Durmitor u blizini mosta na putu Žabljak - Pljevlja na
Đurđevića Tari ima potencijal za verovatno najveći vizuelni uticaj na širem području ove UNESCO-ve
lokacije svetske baštine. Most se smatra važnim obeležjem i tačkom za posmatranje pejzaža kanjona.
Predloženu trasu preko kanjona reke Tare prati postojeći 110 kV dalekovod Žabljak - Pljevlja . U planu
su kombinovani stubovi za pridržavanje dalekovoda (postojeći predloženi 110 kV i 400 kV ), u delu
prelaza NP Durmitora. Takva struktura će verovatno izazvati negativan vizuelni uticaj na estetske
vrednosti predela koji se može posmatrati sa mosta i drugih okolnih vidikovaca . Dakle , mere za
ublažavanje bi trebalo da budu predložene za smanjenje negativnih vizuelnih efekata koliko je to
moguće .
“Piva” opcija
•
“Piva” pod-varijanta, delom prolazi kroz BiH
Ova pod-varijanta prolazi kroz periferni zapadni deo NP Durmitor i prolazi kroz teritoriju susedne
države Bosne i Hercegovine u ukupnoj dužini od 9,5 km. i, samim tim, bi inicirala potrebu za analizom
ekoloških aspekata prekograničnih odnosa. Pored toga, društveni uticaji u smislu sticanja zemljišta bi
trebalo da budu upućeni u skladu sa postojećim zakonodavstvom BiH.
Varijanta prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja - Regionalni park (RP) Pive, bivši RP BiočMaglić-Voluja (15,827 m) i RP Ljubišna (9,949 m) - vidi Kartu zaštićenih područja u Prilogu 1.6.
Ukupna dužina DV varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti približno 25.78 km.
Proces selekcije identifikovao je ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su
prolazi kroz teritorije druge zemlje, kao i ograničenja izgradnje, eksploatacije i održavanja. Zbog ovih
razloga, ova varijanta je bila isključena iz dalje detaljne procene.
• " Piva" pod- varijanta , duž granice između CG i BiH
Ovaj pod-varijanta prolazi kroz NP Durmitor u 6.246 km dugom delu koji je najduži u odnosu na ostale
alternative za koje se smatra da prolaze kroz NP teritoriju. Varijanta krstovi, Tri kanjona u NP
Durmitor: kanjon Sušice , kanjon reke Tare i kanjon Drage .
Na deonici od reke Tare i prelaza na Pljevljima, na planini Ljubisna , ova varijanta prolazi po pretežno
šumovitom području sa značajnim biljnim vrstama ( kod 42,243 - Crnogoraca Šume Jela navedene u
Rezoluciji 4. Bernske konvencije , takođe jedan od Natura 2000 tipa staništa ) . Region planine
Ljubišna je identifikovana kao smaragdna lokacija , kao i planirano zaštićene površine predviđne kao
regionalni park u skladu sa Nacionalnim Prostornim planom Crne Gore do 2020.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Varijanta prolazi kroz tri identifikovane smaragdne lokacije ( NP Durmitor , reka Ćehotina ( sa svojim
pritoka Vezisnica ) i planina Ljubišnja u Pljevljima oblasti) u odeljku sa ukupnom dužinom od približno
16,345 KM, što je najveća dužina kroz označenu smaragdnu lokaciju u odnosu na ostaleposmatrane
alternative.
Ona prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja , kao što je predviđeno u crnogorskom
Prostornom planu do 2020 : (i) Regionalni park (RP) Pive, bivši RP Bioč - Maglića - Volujak ( 9,880 m),
i
(ii ) Rp Ljubišnje ( 9,949 m) – videti “Karta zaštićenih područja” u Prilogu 1.6. Ukupna
dužina dalekovoda varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti oko 19.83 km.
Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti o DV 3. delu viza VI izabranih indikatora
zaštite životne sredine prikazan je u sledećoj tabeli.
Tabela 3.3 – Glavna pitanja vezana za očuvanje životne sredine za svaku DV varijantu u sekciji 3
Varijanta
“Durmitor” pod-varijanta
Parametar / Indikator
“Durmitor” pod-varijanta
“Piva” pod-varijanta duž
blizu mosta Djurdjevica
u zoni Lever Tara
granice CG i BiH
Tara
Ukupna dužina (m) u
internacionalno projektovanoj
zoni:
5,439 m
4,026 m
6,246 m
UNESCO svetski lokalitet NP
Durmitor sa rekom Tarom,
kanjonom)
NP Durmitor: 6,246 m
Ukupna dužina (m) na
NP Durmitor: 5,439 m
NP Durmitor: 4,026 m
Ljubisnja Mnt.: 9,949 m
smaragdnoj lokaciji
• primedba: NP je identifikovan
Cehotina riv.: 1,420 m
Ćehotina riv.:1,420 m
Ćehotina reka: 150 m
kao smaragdna lokacija
ukupno: 6,859 m
ukupno: 5,446 m
ukupno: 16,345 m
Ukupna dužina (m) u planiranoj
RP ili drugih planiranih
zaštićenih područja po
nacionalnoj strategiji za
očuvanje
RP Piva: 9,880 m
primedba:
RP Sinjavina: 19,116 m
RP Sinjavina: 19,116m
RP
Ljubišnja:
9,949 m
sledeći RP su planirani u ovoj
Total
thr.
RP:
19,829
m
sekciji: (i) RP Ljubišnja (kao i
smaragdna lokacija), (ii) RP
Sinjajevina i (iii) RP Piva
(izvor: fizički plan Crne Gore
do 2020)
Približan broj DV stubova u NP
13
9
9
Durmitor
Približan broj stubova u
52
52
54
planiranom RP ili drugim
kroz RP Sinjavina
kroz RP Sinjavina
kroz RP Piva &
planiranim zaštićenim zonama
RP Ljubišna
(navedena) površina (ha)
zahvaćene šume
površina: 185.98 ha
površina: 169.01 ha
površina: 145.30 ha
• primedba: sa lokacije
Jasenovo Polje do Pljevalja
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Druga pitanja vezana za zaštitu
prirode i oblici kompenzacije
Broj prelazaka reka / kanjona i
njihova dužina na tim mestima
(m)
DV koridor visa vi naselja
(relativna dužina od koridora (u
[m]))
DV varijanta prolazi kroz
prvu zaštićenu zonu NP
Durmitor (Tara Reka
Kanjon)
prelazi:
• Tara reka (kanjon)
• Standardni DV raspon
dužine prelaza (< 600
m).
*)
prelazi:
Tara reka (kanjon)
• Standardni raspon
dužine prelaza(< 600
m).
•
Izbegnuta naselja, osim:
Godijeli (300 m),
Njegovudja (450 m),
Rasova (250 m),
Crnobori (250 m),
Gornje Selo (400 m),
Vrbica (400 m) i Komine
(prelaz).
Izbegnuta naselja, osim:
Godijeli (300 m),
Njegovudja (450 m),
Rasova (250 m),
Djurdjevica Tara (prelaz),
Crnobori (250 m), Gornje
Selo (400 m) i Vrbica
(400 m) i Komine
(prelaz).
približno. 16 km
21.5 km
Dužina koja prati postojeći
koridor(km)
Druga pitanja povezana sa
internacionalo zaštićenim
područjem (UNESCO)
DV varijanta prolazi kroz
prvu zaštićenu zonu I NP
Durmitor (Kanjon reke
Tare ).
Izbeći direktan pogleda
sa mosta jer ugrožava
pogled sa mesta gde
najviše ljudi zastaje.
Demontaža postojeće
110 kV (na mostu) i
njihova instalacija na
stubu predloženog 400
kV znatno bi uticala na
estetske promene u
izgledu oblasti.
Potencijalni izvor
ugrožavanja vidika sa
mosta i drugih bliskih
zona što bi ugrozilo
odnose sa javnošću.
• primedba:
“zona estetske
vrednosti” je jedna od tri
UNESCO’vih selektivnih
kriterijuma je i ona koja
se odnosi na Durmitor po
nacrtu UNESCO WNH
lokaliteta.
DV varijanta prolazi kroz
prvu zaštićenu zonu I NP
Durmitor (Kanjon reke
Tare i kanjon reke
Drage)
4 rečnih / kanjonskih
prelaza:
• Piva reka: 850 m
• Sušica: 1,000 m
• Tara reka: 2,800 m +
2,100 m
• Draga Kanjon: 700 m
Izbegnuta naselja, osim
Bezuje (200 m),
Nikovici*) (200 m),
Bobovo (400 m) i
Kakmuzi (300 m).
•
primedba: oblast je
relativno naseljena
0 km
Izbeći centralni deo
UNESCO WHS kao i
minimalizovati vizuelni
uticaj na okruženje
Nikovici nema populacije (izvor: Census in Montenegro, 2011 – First Results; Statistical Office of Montenegro).
Rezime:
1. U slučaju "Piva" pod-varijante (duž granice između CG i BiH), proces selekcije je identifikovao
ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su prolazi kroz teritoriju druge
zemlje, kao i održavanja izgradnje, eksploatacije. Zbog ovih razloga, ova varijanta je bila
diskvalifikovana iz daljeg ispitivanja.
2.
I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta duž granice između CG i BiH prelaze
kanjon reke Tare i kroz Nacionalni park Durmitor, kao zaštićenog područja u skladu sa
Zakonom o nacionalnim parkovima i Crna Gora, kao i UNESCO-VNH lokaliteta i smaragdnog
lokaliteta.
3.
U odnosu na obe "Durmitor", pod-varijante, "Piva" varijanta prolazi na najdužem delu kroz
različite vrste postojećih / planiranih određenih oblasti:
(i) kroz NP Durmitor koji je takođe označen kao UNESCO-VNH lokalitet
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(ii) kroz tri identifikovana smaragdna lokaliteta (NP Durmitor, reka Ćehotina (Vezisnica) i
planine Ljubišnje u oblasti Pljevalja.
(iii) da kroz dve nove planirane zaštićne oblasti, kao što je predviđeno u crnogorskom
Prostornom planu do 2020: (i) Rp Pive i (ii) Rp Ljubišnje. Zbog navedenog, Piva se smatra
najmanje povoljnom opcijom.
5. Komparativna analiza ukazuje na dužinu i oblast pod uticajem šuma za svaku posmatranu
alternativu i pokazuje da ne postoje značajne razlike među varijantama.
6. "Durmitor" pod-varijanta viza VI DV prelazak preko reke Tare u NP Durmitor:
(i) Prelazak kanjona Tare na Lever Tari bi značilo više dužine dalekovoda kroz NP u poređenju sa podvarijantom preko Đurđevića Tare, a samim tim veći uticaj na NP u smislu zahvaćenog područja i mesta
promena postojećih korišćenja zemljišta .
(ii) da prelazak kanjonom Tare na Đurđevića Tari ima potencijal za mogući značajni negativni vizuelni
uticaj na scenske vrednosti UNESCO-ve svetske prirodne baštine. Kombinovani stubovi bili bi vidljivi
čak i preko šuma, koja je prosečne visine do 15 metara. "Površina estetskog značaja" je jedna od tri
selekcije UNESCO kriterijuma koji se odnose na NP Durmitor, kao UNESCO-a određenog VNH
lokaliteta.
(iii) zbog morfologije terena i dalekovoda stubovi visine (oko 40-50 metara kombinovani stubovi DV)
moglo bi se očekivati da utiču na šumu (preseca šumu ) u obe pod-varijante ne bi bio značajan.
(iv) "deklaracija o Tari" zabranjuje novi (infrastrukturni) razvoj u oblasti duž reke Tare u okviru
UNESCO-VHS koji bi značilo promenu trenutnog šablona korišćenje zemljišta. Ovo diskvalifikuje podvarijante na Lever Tari i daje prednost pod-varijanti na Djudjevica Tari, koja se smatra prednost
konačne alternative u ovom delu predloženog dalekovoda, pod uslovima da koriste koridor postojećeg
110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja.
3.4
Izabrani koridor predloženog dalekovoda
Nakon razmatranja svake od predloženih alternativa , a na osnovu više kriterijuma proces evaluacije
selekcije , koja je obuhvatila tehničke, ekološke , socijalne i ekonomsko- finansijske aspekte, konačno
optimalan DV koridor je izabran od strane CGES i usvojen od strane Vlade Crne Gore.
Izbor vežbe je takođe ugrađen u kompletan set prostornog planiranja aspekata kroz proces za razvoj
Detaljnog prostornog plana (DSP) za koridor dalekovoda u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom
Crne Gore, uključujući i DSP koji se odnose na sredinu strateškog okruženja (SEA) . Završni DSP
Dokument je zvanično objavljen 23. septembra 2011 na http://vvv.mrt.gov.me/en/ministri .
Sledeće alternative za svaku od sekcija dalekovoda izabrane su kao optimalna rešenja :
(i) Odeljak 1 ( Lastva - Čevo ) - Varijanta izbegavanje centralnog dela NP Lovćen
(ii) Član 2 ( Čevo - Šavnik ) - Zapadna varijanta
(iii) Sekcija 3 (Šavnik - Pljevlja ) - "Durmitor", pod- varijanta prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića
Tare.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
4. Opis postojećih ekoloških uslova
4.1 Geografski položaj
Koridor predloženog dalekovoda prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor,
Cetinje, Nikšić, Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja.
Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110-35 kV trafostanica u lokalitetu Gorovići koji se
nalazi na desnoj strani puta Budva - Tivat, u naselju Lastve Grbaljske.
Sa lokaliteta Gorovići, dalekovod ide dalje prema selu Pobori, odnosno području između sela i
manastira Stanjevići gde skreće ka istoku iznad Pobore i okoline Duletića, ali blizu granice NP Lovćen.
Nakon uključivanja u NP Lovćen na lokalitetu Rupa Laska, predloženi dalekovod okreće se ka severu i
prolazi između Velikog i Malog Šiljevika,a zatim pre nego što dođe do tačke Bjelosi skreće ka severozapadu iznad lokaliteta Gornić i Bajice i ostavlja NP Lovćen. Trasa se nastavlja prema brdu Dubovik i
sela Dubovik gde skreće ka oblasti Ćeklići, odnosno sela Vojnovići. Nakon oblasti Ćeklića, dalekovod
sledi sever / severo-istok i dolazi, pre svega na oblast Bjelice u blizini sela Resna, a zatim oblasti Čevo
blizu sela Donjeg Kraja. Ovde se okreće ka severo-zapadu i selima Trnjine i Dolovsko Korito.
Odavde menja pravac prema severu preko Rucina i Miljanove Glave do Ubaljskog Doa. Od ove tačke,
trasa skreće ponovo ka severozapadu Brda Rudo i sela Bijele Poljane. Nakon kratke obilaznice v.Bijele
Poljane, dalekovod okreće ka severo-zapadu iznad Aluga i Ridja Lokva prema Trubjela (Vodnji Do).
Ovo omogućava zaobilaženja Slanskog jezera preko brda Šanac, Prisoje i Osoje na Zla Gori. Trasa
takođe zaobilazi Krupačko jezero i prigradsko naselje Nikšić i sela Miločani, Vidrovan i Sipačno, kreće
preko brda Dubovo Brdo i Tisa. Odavde, put se nastavlja preko Duge i Dubrave do sela Bukovi Doli
iznad Jasenovog Polja. Posle Bukovih Dola, dalekovod prelazi preko malog brda Vojvodin Mramora i
nastavlja prema zapadnim padinama planine Vojnik. Posle Vojvodin Mramora, prelazi autoput Nikšić Plužine i nastavlja preko katuna Todorovića na istoku-najvišeg ugla Živine doline (Živsko Razdolje).
Ovde dalekovod prelazi jugo-istočnim padinama Velikog Štuoca (Vojnik planina) na većini oblasti
istočnog ugla Brežanskog Polja.
Odavde , trasa prelazi kanjon Komarnice i okreće ka istoku iznad sela Duži i dolazi do doline
Komarnice koja prelazi između Osoje i Razvršja sa severne strane vodopada Skakavica. Posle Razvršja
, dalekovod nastavlja ka severoistočnom i istočnom pravcu Bukovičke Gore, prolazi iznad Godijeljija i
Bijelog Mramora. Posle Bukovičke Gore dalekovod prolazi između sela Gornje Bukovice i Donje
Bukovice i brda Visioc i Gubavac - i zatim nastavlja ka severu na brda Veliki Kovačev Panj u blizini sela
Njegovuđa preko Durmitorskog platoa i NP Durmitora.
Na platou Durmitora ,dalekovod prolazi pored sledećih lokaliteta i malih brda: Bucam , Bobovo Brdo,
Ogorioc , Cave, Sjenička kosa, Peseljevići, Nikitovići i Mrčajevac . Posle Velikog Kovačevog Panja,
dalekovod i dalje ide preko Šanca i Aluga u Đurđevića Tari , gde prelazi kanjon reke Tare na liniji
Rasova - Begova ravni . Posle Begove ravni ,put okreće ka severo- istoku preko Bitinskog Polja, brda
Veliki Kovčić na Kosanića oblasti , a zatim brda Cigansko brdo , Babići , Glavice i Vranju Brdu kod
Kruševog sela. Odavde,put se nastavlja ka severu svoje krajnje tačke u TS Plavlja , preko brda
Gradine , Pustopauče i Borovo brdo iznad sela Zbljevo i blizu sela Komine .
Mapa projektne oblasti sa trasom predloženog dalekovoda prikazana je u Prilogu 1.1.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
4.2 Biofizičke karakteristike zone projekta
Osnovne fizičko-geografske i bio-geografske karakteristike projektnih oblasti predstavljene su u
nastavku.
Bogatstvo Crne Gore u pogledu geologije, pejzaža, klime i zemljišta, ujedno i njen povoljan položaj na
Balkanskom poluostrvu i Jadranskom moru, sve ove karakteristike, stvorile su zajedno uslove za
razvoj veoma raznovrsnog biodiverziteta. U skladu sa takvim biodiverzitetom , Crna Gora predstavlja
"vruću tačku" u Evropi pa i svetu. Crna Gora se može podeliti u dva osnovna bio-geografska regiona mediteranski i alpski - i ona ima veoma širok spektar ekosistema ,ujedno i vrsta staništa u odnosu na
sve druge zemlje koje su njene veličine. Postoji zona flore i faune koja zauzima prostor od hladnog
planinskog severa i juga do tople mediteranske obale na zapadu. Pored toga, na biodiverzitet utiče
prisustvo elemenata alpske flore i faune koja se odražava na vrhovima primorskih planina i prodor
toplog vazduha, kao i prisustvo elemenata mediteranske flore i faune koja se prostire putem rečnih
dolina i kanjona , u planinama u kontinentalnom delu Crne Gore. Što se tiče vrsta šuma, izdanačke
šume dominiraju u regionu Mediterana, dok mešovite šume - omorike , jele i druge - dominiraju u
kontinentalnom regionu. Severni planinski region je bio-geografski povezan sa drugim planinskim
staništima u Dinarskom alpskom koridoru. Tokom poslednjeg ledenog doba, značajan deo današnje
flore i faune u Crnoj Gori, preživeo je glacijalnu eroziju koja je uticala na današnju okrenutost
zemlje prema severu. Danas u Crnoj Gori ne postoje samo ostaci glacijalne flore i faune (tzv.
glacijalni relikti),već i ostaci starije tercijarne flore i faune,koje su svoje utočište našle u toplim
rečnim dolinama i kanjonima. Zbog karaktera ovih "zaklonjenih" staništa, postoji značajan broj
endemskih vrsta u Crnoj Gori sa dominantnim centralno- evropskim,alpskim i mediteranskim
elemenatima flore i faune.
Predloženi dalekovod prostire se preko dva bio-geografska regiona u Crnoj Gori –mediteranskog i
kontinentalnog. U regionu Mediterana se deo DV nalazi izmedju Lastve Grbaljske i Jasenova
polja. Ovaj deo linije DV početno zahvata obalno područje od Lastve Grbaljke , prelazi preko južnih
padina Lovćena,koja predstavlja jednu od tri primorske planine u zemlji. Nakon što linija DV predje
planinu Lovćen, prelazi preko regiona Katunske Nahije i dolazi blizu Slanog jezera, zaobilazeći ga
kretanjem preko padina Zla Gore i tako linija dolazi u Jasenovo polje,koje se nalazi ispod planine
Vojnik, gde se i završava deo linije DV u regionu Meditarana. Nakon Jasenova polja, DV linija ulazi u
kontinentalno-geografski region i prelazi preko zapadnih šumovitih padina planine Vojnik i nastavlja
svoje prostiranje preko istočnog ugaonog dela Brezanske oblasti i kanjona reke Komarnice na Duzi
visoravni. Na Duzi platou DV nastavi tokom kraja obroncima Treskavca gore, a potom krsta Komarnice
doline , prolazi preko šumovitih obronaka Bukovičke gore do Durmitora bez šumskih visoravni. Nakon
napuštanja Durmitorskog platoa, DV prelazi kanjon reke Tare , a onda dolazi do Bitinskog polja (polje
) i preko relativno šumovitih oblasti istočnog kraja padine Ljubišnje gore završava u TS (trafo stanicu)Pljevljima pored Ćehotine.
4.3 Klimatske karakteristike zone projekta
Klima Crne Gore je pod uticajem geografskog položaja i reljefa . U rasponu od 41052 ' do 43032 '
severne geografske širine i od 18026 ' do 19022 ' istočne geografske dužine , Crna Gora je u
središnjem delu umerenog pojasa tople severne hemisfere , stoga, ima umereno toplu i prijatnu klimu
. Geografski položaj , blizina mora, morfološki profil i cirkulacija vazdušne mase oblikuje kompleks
klimatskih karakteristika u regionu Crne Gore u pogledu visokog stepena varijabilnosti u prostoru i
vremenu .
Južni region i primorsko područje Crne Gore imaju mediteransku klimu , sa dugim , toplim i suvim
ljetima i relativno blagim , kišnim zimama. Centralni i sjeverni region zemlje karakteriše planinska
klima , mada je uticaj Sredozemnog mora takođe evidentan . Kontinentalna klima na dalekom severu
odlikuje se lepotom velikih dnevnih i godišnjih temperatura , pored niskih godišnjih padavina , a
ravnomerno distribuirana preko svih meseci.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prosečna godišnja temperatura vazduha u region projekta varira od otprilike 15.80 C na jugu do 4,60
C u Žabljaku , na području Durmitora . Najtopliji meseci su jul i avgust , dok je najhladniji mesec
Januar. Temperaturni gradijent je relativno visok i , u proseku, procenjen je na 0,80 C po 100 metara
nadmorske visine . Prosečna minimalna mesečna temperatura u projektnom regionu je približno 50 C
niža , dok je prosečna maksimalna temperatura oko mesečno . 50 C viša od prosečne mesečne
temperature.
Dužina sunčanih sati na obali varira od 2.400 do 2.600 časova godišnje , odnosno 1.600 do 1.900 sati
u planinama. Prosečna godišnja oblačnost je u porastu od juga iobale ( 44-47 %) na severu ( 56-62
%).
Dva režima padavina mogli biti identifikovani na širem području : mediteranski režim koji karakteriše
maksimum padavina u novembru i decembru i umereno-kontinentalni režim koji karakteriše
maksimum padavina u drugoj polovini leta i sekundarni maksimum u oktobru. Primorskim oblastima ,
kao i centralnom delu Crne Gore (uključujući i reke Tare sliv ) karakteriše sa modifikovanim
mediteranskim režimom padavina. Granica između modifikovane mediteranske i kontinentalnog režima
padavina u zoni projekta su Ljubisna planina i Sinjavine planine . Godišnja količina padavina je veoma
neujednačena i kreće se od oko 800 mm u dalekom severu do oko 5.000 mm u jugo-zapadnom (
Orjena planina ). Lovćen takođe karakteriše visoka godišnja količina padavina (više od 3.500 mm).
Godišnji prosek broja kišnih dana se kreće od 115-130 na primorju i 172 dana na severu.
Led je uobičajen na planinskim oblastima , gde je na godišnjoj osnovi, prosečan broj dana sa ledom
167 ( područje Žabljak ). Na obalnom području, godišnji prosečan broj dana sa ledom je samo 4 (
Budva
).
Dve vrste vetrova su tipični za ovo područje, Bora i Sirocco. Bora je dominantan vetar u toku zime sa
N - NE pravcem , visokog intenziteta i udarima posebno na obalnim područjima i Podgoričom - Skadar
basenu. Jugo sa svojim S - SE pravcem donosi topao i vlažan vazduh sa stvaranjem velike količine
padavina naročito iza Kotorskog zaliva . Najveći deo padavina tokom hladnijeg dela godine je zbog
Sirocco vetra. Vetrovite oluje utiču na obalna područja i Podgoričko - Skadarski basen. Često se
dešava unutar bura. Tokom leta, šumski požari utiču na primorske oblasti duž planinskih padina
priobalja i okruga između dva grada Podgorice i Cetinja .
4.4 Geološke karakteristike zone projekta
Geološki sastav ovog lokaliteta blato na Lastvi Grbaljskoj , predviđen je za izgradnju konvertor i trafo
stanice i obuhvata:
- Fliš sediment i gornjeg eocena sedimenti koji su deponovani u osnovu terena.
- Kvartar sedimenti ( aluvijalnim , deluvijalni i deluvijalni - aluvijalnim ) koji su deponovani u
površinskom sloju terena.
U morfološkom smislu, teren zone Blato je ravna površina i i ona leži na 12-14 metara iznad nivoa
mora . Teren je pogodan za izgradnju planiranih objekata, pod uslovom da osnovne od fliša stenske
mase ili kvartara naslage mogu da se koriste za temelje, uz prethodno odvodnjavanje terena i
uređenje povremenih površinskih tokova.
Kao supstrati aluvijalnih depozita, njčešće prisutan je deposit fliša, sa svojom degradiranom zonom na
povrčini.
U terminima gradivno geološke klasifikacije, lokalitet sadrži:
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
Kompleks poluprovodljivih i neprovodljivih masa stena, peščanih i glinenih, depoziti glineno
pesak-ilovača delova, čestica gline sa različitim petro grafitnim delovima (lapor, peščar i
krečnjak).
•
Zbijene mase stena, koje uglavnom čine teren lokacije koja je u pitanju. Najprisutniji je gornji
Eocen sediment fliša, uglavnom izgrađen od gline, lapora, peščara i peščanog krečnjaka.
Predložena trasa od 400 kV prenosa od Lastve Grbaljske do Pljevalja prolazi kroz pet geotektonskih
jedinica, sa karakterističnim složenih geoloških i hidrogeoloških karakteristikama kao što su:
Paraautochton (PA ), Budva - Bar zonai ( bzz ), Visoki Karst (HK) ; Durmitorska geotektonska jedinica
( DTU ) i geotektonske jedinice Cehotinja ( TUC ). Geotektonske jedinice su nalegnute jedna nad
drugom po mekim fliš sedimenata u SV pravcu. Onese šire u NV -SE pravcu.
Na osnovu gradivnih geoloških svojstava i funkcija stenske mase u projektnom području, sledeći tipovi
stena su identifikovani :
• Stene koje su dobri provodnici vode - velike poroznosti , gde su nabrojane sve vrste karbonatnih
stena.
• Stene koje su dobri provodnici vode sa intergranularne poroznosti i stena kvartara (K) starosti. Oni
su delimično od gline i peska, šljunka, blokovi pod uglom i blokovi.
• Stene koje su izolatori vode : Deluvijalni , Deluvijalni - prolluvial i eluvial - proluvijalni i aluvijalnim
sedimentima sa visokim sadržajem gline i komponenti, intruzivnih stena i kompleksa fliša.
Identifikovane geotektonske jedinice opisane su u tekstu koji sledi.
(I) geotektonska jedinica PA obuhvata primorski deo. Sadržaj stena je dobar provodnik vode
(krečnjaci krede eocenske starosti) i izolator vode fliš sedimentni slojevi srednjeg Eocen (E2)
godina - konglomerati, peščari i glinci. Ovi fliš sedimenti mogu se naći na predloženim
lokacijama trafo stanice i razvodnog postrojenja (konvertora) u Lastvi Grbaljskoj, a predloženi
koridor dalekovoda zauzima veoma mali deo u ovoj geotektonskoj jedinici - oko 200 metara.
(ii)
geotektonska jedinica BBZ je predstavljena sa dobrim provodnicima vode, krečnjacima jure i
krede i krede-eocen (KE) sa slojevima vode. Fliša izolator koji se pojavljuje naizmenično u
kratkim intervalima, te ova dva zajedno formiraju kompleks voda koje na pojedinim mestima
izlaze iz stena. Dužina trase dalekovoda u ovoj oblasti je oko 3.8 km do sela Stanjevići.
(iii) geotektonska jedinica VK je predstavljena sa dobrim provodnikom vode karbonatima od
krečnjaka, dolomit krečnjaka i dolomita i trijasa, starosti jure i krede. Ova jedinica pokriva
najveći deo predloženog koridora dalekovoda, oko 86 km od Stanojevica do Godielja i
praktično je bez vode. Karstnih vrela ima sezonskog tipa i vrlo su izdašni. Vode koje dolaze iz
ovih izvora se uglavnom slivaju u zaliv Boke Kotorske , zaleđe Budve i Nikšićkog polja.
(iv) geotektonske jedinice DTU dužine oko 36 km od Godielji Crnog Vrha predstavljaju dobro
snabdevanje vodom, stenama i njih čine karbonat trijasa starosti jure i pokriveni su gornjim
slojevima mlađeg razdobljasa vodom provodnikom glacijalnog, fluvioglacijalnog i aluvijalnih
sedimenata starosti kvartara i vodom između slojeva dijabaz. Sprovođenje vode glacijalnim i
aluvijalnim sedimentima zavisi od prisustva gline u njima. U kontaktu između VK i DTU
kompleksa prisutna je stena izolatora vode tipa starosti K Pg. One se formiraju u kontaktu sa
krečnjačkim rekama Komarnice i njenih levih pritoka Grabovice.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(v) Geotektonske jedinice TUC sa dužinom od oko 23 km od Crnog Vrha do Pljevalja sadrže
karbonatne stene trijasa i stene dobre provodnike vode trijasa i retko od tipa vode jurske
starosti izolator: jura-kreda (JO) fliš, ugljen -Perm (KP) peščari, shist i konglomerata, srednji
Miocena godina (M2) od gline i laporaca, na mestima pokrivenim sa aluvijalnim (AL) peskom i
šljunkom.
4.5 Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta
Tektonske i seizmičke aktivnosti u regionu juga regiona Dinarida definisani su geografski dinamičnim
procesima u Mediteranskom basenu, čija geneza je u vezi sa sudaranjem velikih tektonskih ploča
Evroazije i Afrike. Naime , neo -tektonski , kao i paleo-tektonske aktivnosti Dinarida su dominantno u
obliku intenzivnog procesa podvlačenja u Apeninima , kao i sa seizmoloških podvlačenja u Helenidima
i Karpatima. Prvi sezmički instrumentalni podaci u CG su generisani na početku 20 veka. Ipak, zbog
nedostatka seizmoloških stanica , sve do instalacije savremene telemetrijske obzervativne mreže u
1980 -tim , fond seizmoloških podataka je bio veoma skroman. Seizmo -tektonska mapa Crne Gore i
šireg regiona data je u sledećoj slici.
Sledeće osnovne aktivne i polu- aktivne seizmičke zone mogu biti identifikovane u Crnoj Gori:
- Jug, priobalje , uključujući Uclinj –skadarsko.j , Budve i Boke Kotorske - zone sa maksimalnim
intenzitetom od mogućih 9 stepeni od Mercall - Cancani - Sieberg (MCS) skale.
- Podgorica - Danilovgrad zona sa maksimalnim očekivanim mogućim intenzitetom od 8 stepeni MCS
skale.
-Centralni i severni delovi Crne Gore(uključujući Nikšić, Kolašin , Žabljak i Pljevlja ), sa maksimalnim
mogućim intenzitetom od 7 stepeni po MCS skale .
Prikaz 4.1 – Sizmo-tektonska mapa Crne Gore
Prikaz 4.2 – Seizmička regionalizacija Crne Gore
Proposed DL
Izvor:
Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike
(2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21]
Izvor:
Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija:
Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet
Crne Gore; [Ref. 21]
Karakter intenziteta seizmičke aktivnosti u Crnoj Gori predstavljen je na mapi ispod. To uključuje
epicentre jakih zemljotresa (> 3,5 stepeni po Richterovoj ) koji su se dogodili tokom poslednjih vekova
. Skoro sve teritorije u regionu pokrivaju seizmički vruće tačke. Ipak , ova mesta se odlikuju sa veoma
različitim skalama seizmičkog potencijala. Dominantna seizmička aktivnost je registrovana na
podzemnom delu Dinarida , a centralni deo Jadranske mikro- ploče pokazuje skoro aseismičke
manifestacije.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
-------------------
MCS skala jeste seizmička skala koja se koristi za merenje jačine zemljotresa. Meri efekte zemljotresa. Skala kvantifikuje efekte
zemljtresa na površinu zemlje, ljude, objekte prirode, i ljudski načinjene strukture na skali od 1 (neosetno) do 12 (totalna
destrukcija).
Prikaz 4.3 – Mapa epicentara u regiji tokom proteklih pet vekova
Izvor: Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21]
4.6 Karakteristike zemljišta u zoni projekta
Predloženi dalekovod prolazi različite slivove i planinska područja, koji su prilično različiti u smislu
pedogenetičkih faktora (geologija, reljef, klima, vegetacija i antropogeni uticaj). Ova raznovrsnost
pedogenetičkih uslova ima napredno prisustvo velikog broja tipova zemljišta, i to teritoriju pokriva
prilično raznovrsno. Mapa zemljišnih područja data je u Prilogu 1.3.
Zemljišta u širem području mogu biti grupisana u sledećim kategorijama:
- Stenovita (Litosol) i Sierozem (soja) su početni tipovi zemljišta razvijeni u kompaktne stene i slabim
rigolitom, obično distribuiran u planini / stenovite zone duž dalekovoda.
- Krečnjak - Dolomit kalup zemljšta (Kalck-melansol), koji je najrasprostranjeniji tip zemljišta u
projektnom području, najviše prisutan u karstičnim i visokih planinskih terenima.
- Rendzin zemljište slično krečnjačkom kalupu zemljišta u profilu i karakteristikama, ali je formirana na
lošoj karbonatnoj podlozi. Ona sadrži mnogo više skeletnog nego kalup zemljišta (tamno zemljište),
dok oblasti obradivog zemljišta su dublje sorti vrtače, kraških polja i manjih zaravni. Ovo je
dominantan tip zemljišta duž dalekovoda, prisutne u oblasti Lovćen gori, Vojnik gori, padinama
Durmitora, Sinjavine i Žabljak visoravni.
- Humusno silikatno zemljište (ranker), koje se formira na silikatnoj površini iznad 1.500 m nadmorske
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
visine. Odlikuje se kiselom reakcijom i visokim sadržajem humusa. Ovaj tip zemljišta se širi u borovim i
četinarskim šumama duž DV (dalekovoda).
- Tamno kiselino zemljište (Distrični kambisol) preovladava u severoistočnoj Crnoj Gori u travnjacima i
šumskim područjima (borovi i četinarski), ali i u voćnjacima i drugim kultivisanim zemljištima.
- Tamno eutrik zemljište (Eutric kambisol) zauzima najniže delove rečnih dolina (bivše rečne terase),
kao i dolinama i kraškim poljima, posebno u dolini Ćehotine i pljevaljskom području, a obuhvata i
Nikšićko polje kao i duž toka reke Tare.
- Braun zemljište na krečnjaku (Calco - Kambisol) je prelazni oblik između krečnjačkog kalupa i
crvenog zemljišta, najčešće prisutnog u priobalnim područjima i šumovitim padinama Lovćen gore.
- Crvena zemljišta (Terra RoTSa) prošireni su u primorskom području, uključujući šire područje Lastve
Grbaljske i drugih terena depresije oblasti Donjeg Grblja.
- Diluvia, aluvijalna i močvarna se nalaze na najnižim terenima, u podnožju brda, kao i na aluvijalnim
ravnima duž reka i jezera, kao što su reke Ćehotine, Tare, neke oblasti na platou Žabljaka, kao i zone
u Pljevljima (Kosanica, Kovrena i Maoče ).
Rizik od erozije duž trase predloženog dalekovoda
Tipično, plitka zemljišta i zemljišta topografski podložna eroziji , kao što su zemljišta u zoni zahvaćene
i strme padine jesu izloženi riziku erozije. Odsustvo vegetacionog pokrivača i šume povećaja rizik
erozije tla, takođe. Neke vrste šumske vegetacije su zavisnici od erozije ,dok druge to nisu kao što su
retke hrastove šume , posebno na padinama sa južne i jugo-zapadne pozicije.
Sledeće zone duž zone predloženog dalekovoda su identifikovane kao osetljive na potencijalni rizik od
erozionih procesa u toku građevinskih radova :
(I) Strme padine u kanjonima reka duž rute: Komarnica ( padine doline Komarnice kod Pošćenje i
kanjon padinama između krajnjih delova Brezna oblasti i Dubrovsko kod Duzi ) kao i kanjon Tare na
Đurđevića Tari .
(ii) Strmi delovi padine planine Vojnik na ( obe, južnoj i severnoj padini ), kao i Lovćen ( južne padine
).
Mapa erozije šireg područja sa ucrtanim zonama rizika od erozije duž linije dalekovoda je uključen
u slici .
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prikaz 4.4 – Zona podložna eroziji duž trase DV.
Indicative zones of erosion
risk along the DL route
4.7 Hidrologija u zoni projekta
Teritoriji Crne Gore se nalazi na dva glavna slivna područja. To su sliv Crnog mora sa ukupnom
površinom od 7.545 km2 ( 52,5% ) i Jadranskim morem prihvatnom oblasti sa površinom od 6.267
km2 ( 47,5 %). Najviši planinski vrhovi i masivi se nalaze u području prihvatanja Crnog mora . U
principu, oba sliva se postigne sa vodama, ali značajan deo Crne Gore pripada kontinentalnoj karstne
oblasti u kojoj postoji stalna postoja površine vodotoka. Glavni tokovi vode u region projekta, Tare,
Pive ( Komarnice ) i Ćehotine sa svojim pritokama Vezesnica pripadaju crnomorskom slivnom području
i slivu reke Drine.
Trasa predloženog dalekovoda će prelaziti sledeće vodotoke :
• U delu između Nikšića i Šavnika :
(i) Komarnice / Tare na dva prelaza :
o Na lokalitetu Lucki Do , preko kanjona Komarnice koji je oko 600 metara širok
o Na lokalitetu Razvrslje , preko 500 metara, širokoj dolini reke sa plitkim koritom
(ii) reke Grabovice ( pritoka Komarnice ) i njene pritoke Gusarev Potok.
(iii) reke Bukovice ( pritoka Komarnice ).
• U delu između Šavnika i Pljevlja :
(ii)
(iv) Reka Tara / na Gjurgevića Tari Predloženi dalekovod preći će kanjon zajedno sa 110 kV
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
DV Žabljak – Pljevlja koristeći isti koridor. Visina stubova postojećeg DV u sekciji koja prelazi
kanjon je otprilike 25 metara, dok je njihov broj 14.
Karakteristike glavnih reka u zoni projekta
Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda (Službeni list Crne Gore No 2 / 07.)
određuje broj klasifikacija površinskih i podzemnih voda na kopnu kao i na primorskim morskim
vodama. Prema svojoj nameni, vode se dele na:
(I) Vode koje se mogu koristiti za piće i prehrambenu industriju. Na osnovu seta ograničenih
vrednosti od 50 parametara, kvalitet ove vode je podeljen u četiri klase:
• Klasa A- voda koja se u svom prirodnom stanju, sa mogućom dezinfekcijom, može se koristiti za
piće
• Klasa A1 - Voda koja se posle jednostavne fizičke obrade i procedura dezinfekcije može koristiti za
piće
• Klasa A2 - vode koje se mogu koristiti za piće posle odgovarajuće prerade (koagulacija, filtracija i
dezinfekcija), i
• Klasa A3 - vode koje se mogu koristiti za piće nakon prerade, koja zahteva intenzivan fizički,
hemijski i biološki tretman sa produženom dezinfekcijom i hlorisanjem ili koagulacijom, flokulacijom,
otakanjem, filtracijom, apsorpcijom na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom. (ii) Voda koja
se može koristiti za ribnjake i školjke kao i poljoprivredu. Ova voda se klasifikuje na osnovu 10
parametara:
• Klasa S - vode koje se mogu koristiti za negovanje plemenitih riba (salmonidi)
• Klasa V - vode koje se mogu koristiti za uzgoj školjki, kao i
• Klasa C - vode koje se mogu koristiti za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida).
(iii) Voda koja se može koristiti za kupanje može se svrstati u dve klase, i to:
• Klasa K1 - odlična,
• Klasa K2 – zadovoljavajuća
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Prikaz 4.5 – Predložena linija dalekovoda u odnosu na zahvaćene vodotokove:
Proposed
DL route
Izvor: Prostorni plan Crne Gore do 2020. Poglavlje 4.1 – Prirodne karakteristike; Vlada Crne Gore i GTZ, 2005
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Kvalitet vode glavnih reka projektne zone zasnovan na osnovu rezultata posmatranja u 2008 prikazan
je u sledećoj tabeli:
Tabela 4.1 – Kvalitet voda glavnih reka u 2008
Tok vode
Kvalitet vode (2008)*)
Status
Komarnica reka Nema urađenih podataka
/
Piva
reka
Generalno: A1, S i K1 klase, uzvodno od Piva
Nezagađena reka
jezera.
Tara
reka
Generalno: A1, S i K1 klase, sa malim izuzecima u
Nezagađena reka
urbanism zonama Mojkovca i Kolasina.
Generalno zagađena reka
Cehotina reka
• Uzvodno od grada Pljevlja: A1, S i K1 klase.
• Nizvodno od Pljevlja kvalitet pada na A2, C i K2
nizvodno od Pljevlja
klase.
Generalno zagađena reka
Vezisnica reka • Uzvodno od TPP Pljevlja : A1, S i K1 klase.
(pritoka
• Nizvodno od TPP Pljevlja izliva: ne
Ćehotina
zadovoljavajuća (A2 i A3 klase).
*)
Prema utvrđenim kriterijumima u uredbi o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda
(Službeni list Crne Gore No 2 / 07 . )
Izvor : Stanje životne sredine 2008 , Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore [Ref . 8]
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
4.8 Kvalitet vazduha u zoni projekta
Kvalitet vazduha u širem području koridora dominantno određuje nekoliko pokretačkih snaga – u
zavisnosti od sektora i vrste zagađivača: saobraćaj, industrijska postrojenja, organizacije /
instalacija koje poseduju mesta sa kotlovima i pojedinačna požarna mesta.
U širem području, postoje merenja kvaliteta vazduha u urbanim zonama Budve, Tivta, Kotora,
Nikšića, Žabljaka i Pljevalja. Ne postoje merenja u opštinama Cetinje, Plužine i Šavnik i samim tim
nema dovoljno sistematizovanih i obrađenih podataka o kvalitetu vazduha na teritoriji tih opština.
2009 Soer [Ref.9] ukazuje na to da su najvišei koncentracije SO2, NO2 i PM10 registrovane u
Nikšiću i Pljevljima. Pored emisije u vazduhu iz saobraćaja, operativne industrijske instalacije Željezara u Nikšiću i termoelektrana u Pljevljima - imaju značajan doprinos stopi zagađenja u ovim
oblastima. Ipak, SO2 i NO2 prosečne godišnje koncentracije nisu prešle granicu vrednosti utvrđene
od strane crnogorskih propisa, dok je koncentracija PM10 u vazduhu premašila dnevni limit
vrednosti u Pljevljima (89 dana) i u Nikšiću (27 dana) [ref. 9]. Sve u svemu, 2009 Soer zaključuje
da je "na osnovu analize rezultata merenja, vazduh u Pljevljima, Nikšiću i Podgorici opterećen
zagađujućim materijama iz industrije, transporta i domaćinstava, dok su u drugim urbanim
oblastima posmatrani zagađivači u okviru zakonskih uslova" .
Trasa predloženog dalekovoda prolazi u dominantno ruralnim oblastima u kojima je odsustvo
važnih industrijskih instalacija i intenzivnog saobraćaja evidentno. Zbog ove situacije, najznačajniji
doprinos zagađenju vazduha u području potiče iz naseljenih mesta, odnosno etažnog grejanja
domaćinstava. Ognjišta pripadaju grupi kolektivno stacionarnih izvora zagađenja vazduha, iz kojih
emisija zagađujućih materija proistekne iz upotrebe određenih vrsta goriva (drvo, nafta, itd.) Kao
produkti sagorevanja, emisije SO2, CO2, NOk, CO i čvrste čestice (PM) se oslobađaju u vazduh.
Ipak, zagađenje vazduha ovog tipa je sezonskog karaktera i dešava se samo tokom grejne sezone.
Na osnovu gore navedenog, kao i činjenica da su područja neposredno oko koridora dalekovoda
koji nije gusto naseljen i ima ruralnih i brdsko-planinskih predela, može se zaključiti da je
ambijentalni vazduh u predloženom koridoru DV od nezagađenog kvaliteta i bez značajnog
prisustva zagađujućih štetnih materija.
4.9
Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti
4.9.1 Obrasci korišćenja zemljišta
Procena tipova korišćenje zemljišta vrši se za približno za 100 metara širok koridor duž predložene
trase dalekovoda u odeljku Lastva- Čevo i 70 metara širokom koridoru na deonici od Čeva do Pljevalja.
Smatra se da je gore navedena širina dovoljna da obuhvati sve direktne uticaje na trenutno korišćenje
zemljišta u toku građevinskih radova i operativnih kao i potreba održavanja predloženog dalekovoda.
Tako određen koridor zauzima oko. 953,72 hektara. Dominantni namenski tipovi zemljišta su šume4 i
livade5. Šume zauzimaju 521 ha ili 54,6% od ukupne površine koridora. Dominantni tip šume
degradirane Grabove šume6 sa 257,96 ha ili 27.04% od koridora. Pašnjaci i livade zauzimaju 305,10
ha ili 32,0%. Manje površine (127.27 ha ili 13,3%) zauzimaju druga prirodnih staništa - kamena
staništa (razne vrste staništa stenovite vegetacije).
Pregled tipova zemljišta duž predložene linije dalekovoda prikazan je u nastavku tabele. Mapa
korišćenja zemljišta data je u Prilogu 1.4 ovog ESIA izveštaja.
Tabela 4.2 - Upotreba tipova zemljišta u predloženom koridoru dalekovoda
Korišćenje tipa zemljišta
Oblast (ha)
%
4
Obuhvataju sve vrste šuma (odeljci 4.9.1 i 4.9.2), sa različitim visinama, obim prečnika i raznih gustina.
Obuhvataju sve vrste travnjaka, pašnjaka i i livada (odeljci 4.9.1 i 4.9.2).
6
Ostria carpinifolia - Grab u nekoliko biljnih zajednica, ali uglavnom u Seslerio Ostrietum carpinifoliae
kombinaciji.
5
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Šuma
Bukova šuma svih tipova
Turski hrast – šume Graba
Bukva - jele i bukve – šume Jela
Degradirana šuma Orijentalnog Graba
Degradirane hrastove šume
Degradirane grabove šume
Plantaže Crnog Bora
Kamenita staništa
Pašnjaci - Travnjaci - Livade
Reke i vodotokovi
Totalna površina [ha]
521.0
55.64
45.00
106.10
31.03
23.27
257.96
2.00
127.27
305.10
0.35
953.72
54.63
5.83
4.72
11.12
3.25
2.44
27.05
0.21
13.34
31.99
0.04
100.00
4.9.2 Pejzažne karakteristike oblasti projekta
Na osnovu određenih geomorfoloških karakteristika (visina, nagib, karst fenomen, itd), vegetacionog
pokrivača i ljudskog uticaja, možemo razlikovati nekoliko pejzažnih tipova duž koridora dalekovoda:
• Pejzaž obalnog područja - nalazi se u Grblju, oblasti koja je početna tačka dalekovoda (u km
0 do 7 km). Osnovna karakteristika ove vrste pejzaža je kombinacija prirodnih komponenata
koje su žbunaste vegetacije i ne-prirodnih komponenti tj. ljudskih naselja. Maslinjaci su
prisutni u obe komponente koje naglašavaju mediteranski karakter ovog područja.
• Primorsko planinski pejzaž (od km 7 do km 18) - je prisutan na Lovćen gori sa brojnim
tipovima prirodnih staništa, kao što su: kameniti planinski vrhovi, litice, različita krška staništa
(pećine, doline, pukotine, vrtače, itd), fragmenti planinskih travnjaka, pod mediteranske
bukove šume i fragmenti Heldreich borove šume ispod planinskih vrhova. Kombinacija ovih
staništa je na visinama između 350 i 1,749 m nadmorske visine, i formira atraktivne pejzaže
kako na planinskom masivu tako i na njegovim padinama prema priobalju.
• Kraških predela (od 18 do 79 km) - otvoren stenoviti teren razvijen od baze krečnjaka i
dolomita. Ovde su prisutni svi mikro i makro oblici kraških reljefa - pećine, jazbine, polja,
doline, pukotine, vrtače i sl), dok je šumovitost je slabo razvijena. Ovaj jalovi erodirani teren,
obično se zove "ljuti crnogorski krš" menja se sa submediteranskim mešovitim šumama koje
se sastoje od vrsta kao sto su Hrast, Beli Jasen, vise vrsta Graba. Najveće kršno polja u Crnoj
Gori je Nikšićko polje, koje je danas kultivisan pejzaž, povezan sa seoskim strukturama.
Sistem krških vrela u Nikšićkom Polju formira reku Zetu sa jugo - istočne strane, dok su vode
na zapadnoj strani zarobljene u veštačke vodne akumulacije - jezera Krupac i Slano.
• - Kontinentalne planine (od 79 do 104km i 132 do 144 km) - su tipični krajolik severne Crne
Gore sa bogatim biodiverzitetom (šume, pašnjaci) i različiti oblici reljefa. Geografski, ove
planine pripadaju Južnoj Dinarskom eko-regionu, sa dominantnim masivom Durmitora (2.525
mnm). Više od 30 planinskih vrhova na Durmitoru su iznad 2.000 m nadmorske visine i
pružaju lep pogled na okolni pejzaž pun brda i planina grebena, jezera7) glacijalnog porijekla,
na pašnjake i otvoreni teren, kao i na kanjone reka i doline. Atraktivni scenski pogled se pruža
na iskrivljene stenovite naslage brda Šareni pasovi i Uvita Greda, kao i Prutaš sa svojim
vertikalno orijentisanim kamenitim slojevima. Između ostalih planina, Vojnik i Ljubišnje (2238
mnm) su planine sa dobro razvijenim šumama.
• - Planinske visoravni (od 104. do 132. km) - u severnoj Crnoj Gori nalaze se Žabljacke
visoravni, ali takodje i Bitinsko polja, Maoče i Kosanica na području Pljevalja preko kojih
dalekovod prelazi ili prolazi u blizini. Planinski travnjaci dominiraju u ovom tipu pejzaža, sa
raznom alpskom florom bogatom intenzivnim bojama. Tradicionalne vikendice pod nazivom
"katuni" obogaćuju scenski pogled zajedno sa često mešanim šumama jele i smrče na
visinama između 1.400 i 1.700 m nadmorske visine, kao i sa šumama crnog bora kod
Kosanice. Bukove šume razvijene su na brdu Bukovička gora. U oblasti grada Pljevlja ovaj tip
pejzaža je transformisan u gradski pejzaž (grad, rudnik, termoelektrane, biljke, šuma..)
7
Kao što su Crno jezero, Zminje jezero, Barno jezero, Jablan jezero, Škrčko jezero, Sušičko jezero itd
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
4.10
- Pejzaž rečnih kanjona - poznatih zbog kanjona reke Tare koja je duboka više od 1.000
metara (najdublja tačka 1300 m na lokalitetu Obzir), i strmih padina prošaranih sporadično
vegetacijom od crnog bora. Pored kontinentalno / planinske vegetacije, neki mediteranski
cvetni elementi su takođe prisutni na terasama kanjona. Vodene kaskade su česte uz recni
tok. Kanjoni reke Komarnice su takođe izuzetni, posebno deo pod nazivom Nevidio koji je
turistička atrakcija za rafting. Prelaz preko kanjona reke Tare, je na turističkom atraktivnoj
lokaciji -to je most na Đurđevića Tari. Dubina kanjona reke Tare na ovoj specifičnoj sekciji je
približno 840m.
Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta
4.10.1 Vegetacija
Područje projekta prostire na dva biogeografska regiona, mediteranskom i kontinentalnom uključujući
većinu vegetacionih tipova u Crnoj Gori. Identifikacija vrsta vegetacije duž trase dalekovoda bila je
zasnovana na (i) raspoloživim podacima i literaturnim izvorima i (ii) terenskom istraživanju i
mapiranju vegetacije / staništa ). Kratak pregled identifikovanih tipova vegetacije ( razlika između
biljnih zajednica je uključena, prema dostupnoj literaturi )kao i njihov prostorni raspored duž
dalekovoda prikazani su ispod .
Cilj je bio da se konačno procene komponente biodiverziteta postojećih ekosistema i različitih lokalitet
, (udaljem tekstu - staništa ) duž koridora na osnovu identifikovanih i opisao staništa, nego da
prepoznajumesta od posebne važnosti u pogledubiodiverziteta i prirodnog nasleđa - sve to u cilju
sprečavanja ekosistema i vrsta populacija iz poremećaj, oštećenja ili uništenja tokomgrađevinskih
radova i radpredloženih dalekovoda .
Procena biodiverziteta se vrši za 500 metara širok koridor duž predloženog DV , odnosno 250 metara
sa obe strane centralne ose dalekovoda. Smatra se da je gornja širina dovoljna da izbegne sve
direktne uticaje na biodiverzitet tokom građevinskih radova kao i omogući operativne potrebe
održavanja predloženog dalekovoda. U oblasti osetljivih lokaliteta i na zaštićenim područjima prelazak
u širem luku bio je razmatran i uzet u obzir takođe.
Pa ipak, treba uzeti u obzir da je inicijalno bioistraživanje bilo sprovedeno u 1 km širokom koridoru
definisano Detaljnim prostornim planom kao pomoći pri definisanju preliminarne trase DV u
ograničenijima devijacija određenih visinom koridora.
QUERCO-FAGETEA Br.-Bl. et Vlieger 37 (Vegetacija lisnatih šuma u submediteranskoj oblasti,
brežuljkastom, planinskom i alpskom pojasu vegetacije):
1.
Paliuretum adriaticum H4c 63. (Carpinion orientalis, Quercetalia pubescentis). Primorska
2.
Rusco-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia
3.
Dioscoreo-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia
4.
Aceri-Ctirpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia
5.
Querco-Ostryetum carpinifoliae Ht 38. (Orno-Ostryon, Quercetalia pubescentis). Karstična
6.
Seslerio-Ostryetum carpinifoliae Ht et H~ic 50. (Orneto-Ostryon, Quercetalia pubescentis).
7.
Fagetum silvaticae montenegrinum Blecic 58. (Fagion illyricum, Fagetalia). Zona Pive i
oblast– Lastva Grbaljska.
pubescentis). Primorska oblast – Lastva Grbaljska gore do Pobore.
pubescentis). oko Nikšića.
pubescentis), oko reke Tare.
zona od Nikšića prema Bileći i kontinentalno u karstičkim šumama.
Viša nadmorska visina primorske oblasti (Lovćen) i kontinentalni potezi u kanjonu reke Tare i
Komarnice.
Durmitora.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
8.
Seslerio-Fagetum moesiacae Elecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Primorska
9.
Fagetum moesiacae montanum Blecic kod Lakusica 70. (Elymo-Fagetum moesiacae p. p.).
(Lovćen), centralni i istočni Dinaridi8).
Planinska zona u centralnim i istočnim Dinaridima.
10. Abieto-Fagetium moesiacae Blecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Planinska
zona u centralnim i istočnim Dinaridima.
11. Fageto-Aceretum visianii Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska zona u
centralnim i kontinetnalnim SE Dinaridima.
12. Asyneumo-Fagetum moesiacae Blecie i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska
zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima.
13. Acereto-Frtxxinelum montenegrinum Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia).
Subalpska zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima.
II. QUERCETEA ROBORI-PETRAEAE Br.-El. et Tx. 43 (Vegetation of wet and acidic Oak – Beech
forests):
1.
Quercetum serbicum montanum Cernjav. kod Jovanovića. (Quercion robori-petraeae,
Quercetalia robori-petraeae). Rečne doline Ćehotina i Tara, kao i centralna Crna Gora.
III. SALICETALIA PURPUREAE Moor 58 (vegetacija poplavljenih šuma i nižeg i niskog rastinja, kao i
vrba i topola):
1.
IV.
voda, u submediteranskom i brdovitom vegetativnom pojasu.
ERICO-PINETEA Horvat 59 (Vegetacija borovih šuma):
1.
V.
Salicetum albo-fagilis Tx (48) 55. (Salicion albae, Populetalia, albaevegetacija oko tekućih
Pinetum nigrae Blecic 58. (Pinion nigrae, Pinetalia heldreichii-nigrea). kanjoni Pive i Tare.
Kultivisane oblasti oko Pobore i blizu Ivanova korita (Lovćen).
VACCINIO-PICEETEA Br.-Bl. 39 (vegetacija tamnih četinarskih šuma):
1.
Piceo-Pinetum silvestris Blecie prov. (Vaccinio-Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Jezera na
2.
Piceetum excelsae croaticum (distinction on – montanum, - subalpinum …) Ht 50. (Vaccinio-
3.
Pinetum mugi Blecic (57) 58. (Pinion mugi, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja, Durmitor i Vojnik
Durmitoru i Saranskom platou.
Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja i Durmitor planine.
planine.
VI. QUERCETEA ILICIS Br.-Bl. 36 (zimzelene šume i niska žbunasta vegetacija mediteranskog
hrasta):
Qrno-Quercetum ilicis H-ic (56) 58. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast.
2. Quercetum ilicis Br.-Bl. 36. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast.
3. Oleo-Euphorbietum dendroidis Trinajstic 73. (Oleo-Ceratonion, Quercetalia ilicis). Primorska
1.
oblast (oko Budve).
4.
Cisto-Ericetum arborcae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/ padine
5.
Erico-Calycotometum infestae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/
Lovćen planine od Kotora do Budve.
padine Lovćen planine
VII. BETULO-ADENOSTYLETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija visokih i nsikih trava u aubalpskoj oblasti)
1.
Adenostylo - Petasitetum dorflerii Lakusic (68) 70. [Petasition dorflerii, Adenostyletalia).
Stabilizovane vrtače u subalpskom vegetacionom pojasu SE Dinarida.
VIII. EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx et Prsg. 50 (mlada vegetacija kao i vegetacija nakon požara u
brežuljkastom, planinskom i subalpskom vegetacionom pojasu):
U
ključujući sledeće Dinarske planine duž DL trase: Vojnik, Durmitor i Ljubišnja
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
1. Senecioni fuchsia - Sambucetum racemosi Noirf. 49. (Sambuco-Salicion capreae, Epilobietalia
angustifolii). Planinski pojas centralne i kontinetalne oblasti SE Dinarida.
IX. ALNETEA GLUTINOSAE Br.-Bl. et Tx. 43 (higrofile šume jova i bleda):
1.
Alnetum glutinosae continentals Lakusic 1966. (Alnion glutinosae, Alnetalia glutinosae). doline
2.
Salicetum pentandrae dinaricum Lakusic. 74. (Salicion cinereae, Alnetalia glutinosae).
Hidrofilno žbunje u planinskom pojasu Durmitor planine.
Tare i Ćehotine.
X. CARICETEA CURVULAE Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava kiselih zemljišta):
1.
Nardetum subalpinum montenegrinum Lakusic 66. (Jasionion orbiculatae, Seslerietalia
comosae). Durmitor planina.
XI. ELYNO-SESLERIETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava na krečnjaku):
1.
Elyno-Edraianthetum serjrylltfolii Lakusic (63) 70 (Oxytropidion dinaricae, Crepidetalia
2.
Edraiantho-Driadetum, octopetalae Lakusic (68) 70 (Oxytropidion dinarieae, Crepidetalia
3.
Carici-Crepidetum dinaricae Lakusic 66. (Oxytropidion dinaricae, Crcpidetalia dinaricae). SE
4.
Stachydi-Festucetum pseudoxanthynae Lakusic 68. (Festucion albanicae, Crepidetalia
dinaricae). Durmitor planina.
dinaricae). Durmitor planina.
Dinaridi.
dinaricae). Planine u Durmitorskom sektoru.
Festuvetum pungentis Ht 30. (Festucion pungentis, Seslerictalia tenuifoliae). Durmitor planina.
6. Carici-Seslerietum robustae K. Tomic 70. (Seslerion robuslae, Seslerietalia tenutfoliae). Lovćen
5.
planina.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
XII.
SALICETEA HERBACEAS Br.-Bl. 47 (vegetacija ispod snežnih nanosa):
1.
Anemone-Salicetum retusae Ht 53. (Salicion retusae, Salicetalia retusae-serpyllifoliae).
2.
Salicetum retusae-kitaibelianae Lakusic (68) 70. (Salicion retusae, Salicetalia retusae-
3.
Trifolio-Plantaginetum angustifoliae Lakusic 66. (Salicion retusae, Salicetalia retusae-
Durmitor planina.
serpyllifoliae). SE Dinaridi
serpyllifoliae). SE Dinaridi
XIII. THLASPEETEA ROTUNDIFOLII Br.-Bl. 47 (žbunasta vegetacija):
1.
Euphorbio-Vaierianetum bertisceae Lakusic (68) 70. (Bunion alpini, Arabidetalia flavescentis).
2.
Sagino-Gnaphalietum pichlerii, Lakusic 68; 70. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis).
3.
Saxifrago-Papaveretum kernerii Lakusic 68; 70. {Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis).
SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona.
SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona.
SE Dinaridi.
Saxifragetum prenjae Ht 31. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis). Durmitor planina.
5. Drypidi-Silenetum margiiiatae Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia flavescentis).
4.
Subalpska bregolazine SE Dinaridi.
6.
Geranio-Heracleetum balcanifum Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia
7.
Corydalo-Geranieturn macrorhizii Bleeic 58. (Silenion marginatae, Arabidetalia
8.
Stipetum calamagrostridis Blecie 58. (Stipeion calamagrostis, Arabidetalia flavescentis).
9.
Dryopleridetum villarsii Jenny-Pips 30. (Silenion marginatae, Arabidetalia favescentis).
flavescentis). Subalpska padina SE Dinaridi.
favescentis).Bregolazine u kanjonima i rečnim dolinama u zoni Durmitora.
Subalpske bregolazine SE Dinaridi.
Durmitor planina.
10. Drypeelum linneanae lit 31. (Silenion marginalae, Arabidetalia favescentis). Subalpske
bregolazine Lovćena.
11. Drypeetum jacquinianae H-ic 34. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavesccntis). Lovćen—
submediteranska i mediteranska planinska zona.
12. Geranio-Anthrisceium fumarioidis H-ic (56) 63. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavescentis).
Subalpske bregolazine Lovćena.
XIV. ASPLENIETEA RUPESTRIS Br.»Bl. 34 (vegetacija u presecima stena):
1.
Edraiantho-Potentillelum clusianae Lakusic 68; 70. (Amp hori carpi on autariati,
2.
Saxifragetum rochelianae Blecic 58-(Amphoricarpion autariati, Amphoricarpetalia). Kanjon
3.
Moltkeetum petraeae Blecic 58. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Kanjoni reka u zoni
4.
Edraiantho-Dianthetum nikolai Lakusic 68; 70. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Lovćen
5.
Amphoricarpus neumayeri – Gnaphalium pichleri Ht 41 (Amphoricarpion neumayeri,
6.
Campanulo moltkeetum petraea H-ić 63 (Edraianthion. Moltkeetalia petraee). Lovćen planina.
Amphoricarpetalia). Stene u alpskom vegetativnom pojasu planine Durmitor.
reke Komarnice.
Durmitora.
planina.
Amphoricarpetalia). Lovćen (stene).
XV. ARRHENATHERETEA (livade mezohilne vegetacije):
Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi.
2. Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi.
3. Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi.
1.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
4.
Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi.
5.
Bromo- Cynosure turn cristati H-ic 30. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE
Dinaridi.
Arrhenatheretum elatioris Tx 37. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). Cetinjsko polje.
7. Trtfolio-Arrnerietum canescentis K. Tomic 70. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia).
6.
Lovćen planina.
8.
XVI.
Alopecuro-Ranuncu letum margireati Zeidler 54. (Trifolion resupinafi, Trifoiio-Hordeetalia).
Oko Cetinja (Lovćen).
FESTUCO - BROMETEA Br.-BL et Tx. 43 (kserične vegetacije pašnjaka u C.Gori):
1.
Bromo-Dantonietum calycinae Sugar 72. (Bromion erecti, Brometalia erecti). Suvi pašnjaci u
brdovitoj zoni severnog dela Crne Gore.
XVII. THERO-BRACHYPODIETEA Br.-Bl. 47 (Primorska vegetacija stenovite podloge pašnjaka i suvih
livada):
1.
Helichryswn italicitm-Brachypodium ramoKum, Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion
2.
Helichrysum italicum-Stipa tortilis Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion ramosi, Thero-
3.
Genisto-Globularietum bellidifoliae K. Tomic 70. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero-
4.
Stipo-Salvietum officinalis H-ic (56) 58. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero-
5.
Asphodelo-Chrysopogonetum grylli H-ie (36) 58. (Chrysopogoni-Saiureion, Thero-
6.
Pseudovino-Poetum bulbosae lit 56. (Scorzonerion villosae, Scorzonero-Chrysopogonetalia).
7.
Holoscheno -Scab iose turn albae Kodak 74. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia).
8.
Laguro-Corynephoreium divarlcati H-ic 64. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia).
ramosi, Thero-Brachypodietalia). Primorska zona.
Brachypodietalia). Primorska zona.
Chrysopogonetalia). Padine Lovćen planine.
Chrysopogonetalia). Lovćen planina.
Brachypodietalia). Primorska zona.
Oko Niksića.
Primorska oblast.
Primorska oblast.
XVIII. ADIANTHETEA Br.-Bl. 47 (Vegetacija vlažnih stena u primorskoj oblasti):
1.
Eucladio-Admntetum Br.-Bl. 31. (Adiantion, Adiantetalia). T 5 — Adam, Birks, Walters. Lovćen
zona.
XIX. CHENOPODIETEA Br.-Bl. 51 (Vegetacija nitrofilnih biljnih zajednica):
1. Myrrhidi-Urticetum Ht. 62. (Chenopodion subalpinmn, Onopordetalia). Vegetacija napuštenih
pašnjaka u centralnom i kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor).
2. Plantago-Barbaretum illyricae Slavnic 45. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Durmitor
planina.
3. Rumicetum alpini dinaricum Lakusic 64. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Vegetacija
napuštenih pašnjaka u kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor).
4. Senecietum rupesiris montenegrinum Lakusic 66. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia).
Durmitor.
5. Vrtico-Sambucetum ebuli Br.-Bl. (36) 52. (Chenopodion muralis, Chenopodieialia). Lovćen, u
blizini puteva u brdsko-planinskim zonama u submediteranskoj oblasti.
6. Sambucetum ebuli Felf61dy 42. (Aretion, Onopordetalia). U blizini puteva u brdsko-planinskim
zonama u kontinentalnom delu Dinarida.
7. Cherophylletum aurei Oberd. 57. (Arction, Onopordetalia). Brdsko-planinske zone u
kontinentalnom delu Dinarida..
8. TuTSilaginetum Oberd. 49. (Arction, Onopordetalia). Centralni i kontinentalni deo Dinarida.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
9. Echio-Melilotetum Tx. 42. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Planinske zone u
kontinentalnom delu Dinarida.
10. Onopordetum acanthii Br.-Bl. 36. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Nitrofilna vegetacija u
kontinentalnoj oblasti Crne Gore .
11. Cirsietum candelabri dinaricum Lakusic 62. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). U blizini
puteva i oblasti u izgradnji u centralnom i kontinentalnom delu SE Dinaridi.
12. Scolimo-Marubielum incani H-ic 64. (Hordeion, Chenopodietalia). Mediteranska i Submediteranska oblast Crne Gore.
XX. ARTEMISIETEA Lohm,, Prsg., Tx. 50 (Vegetacija blizu suvih deponija):
13. Artemisietum vulgaris Tx. 42. (Artemision, Arternisietalia). Brdsko-planinske zone u severnom
delu Crne Gore.
14. Tanaceto-Artemisietum Br.-Bl. (21) 47. (Artemision, Arternisietalia). Kontinentalni deo Crne
Gore.
15. Mentha longifolia-Pulicaria dysenteri<ca Slavnic 58. (Senecion fluviatilis, Convolvuletalia sepii).
Primorska oblast.
XXI. BIDENTETEA TRIPARTITI Tx., Lohm., Prsg. 50 (Vegetation u blizini vlažnih deponija):
16. Menthetum pulegii, Lakusic 73. (Menthion pulegii, Bidentetalia). Sub-Mediteranska oblast.
XXII. PLANTAGINETEA MAJORIS Tx., Prsg. 50
17. Ranunculetwm repentis Knapp 46. (Agropyro-Rumicion, Plantaginetalia majoris). Brdskoplaninske zone u kontinentalnom delu Dinarida.
18. Lolio-Plantaginetum majoris Beger 30. (Agropyro-Rumicion, Plantaginetaiia majoris). Brdskoplaninske zone u kontinentalnom delu Dinarida.
XXIII. SCHEUHZERIO-CARICETEA FUSCAE (Nordh. 36) Tx. 37 (Vegetation of low creeps):
19. Carici-Blysmetum compreTSi Eggl. 33. (Caricion davallianae, Caricetalia davallianae). Ljubisnja
planina.
XXIV. PHRAGMITETEA Tx. et Prsg. 42 (Močvarna vegetacija):
20. Scirpetum maritimae Br.-Bl. 31. (Phragraition, Phragmitetalia). Lastva Grbajska - Blato
21. Glycerietum plicatae Oberd. 52. (Sparganio-Glycerion, Phragmitetalia). Durmitor planina.
22. Sparganio-Glycerietum jluilanlis Br.-Bl. 25. (Sparganio-Glycerion. Phragmitetalia). Centralni i
kontinentalni deo Dinarida.
23. Nasturtietum officinalis Lakusic 72. (Sparganio-GIycerion, Phragmitetalia). Tekuće i tihe vode
u Sub-Mediteranskoj i brdovitoj oblasti.
24. Caricetum rostratae Lakusic 64. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Durmitor planina.
25. Caricetum vesicariae Lakusic 74. (Magnocaricion, Phragmitelalia). Durmitor — jezera.
26. Caricetum paniciilatae Waug. 61. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Durmitor planina.
27. Caricetum elatae W- Koch 26. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Centralni i kontinentalni deo
Dinarida.
28. Caricetum gracilis Tx. 37. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Durmitor planina.
29. Caricetum inflato-vesicariae W. Koch 36. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Jezera u
kontinentalnom delu Dinarida .
30. Scirpetum silvatici Ht. et H-ic 62. prov. (Magnocaricion, Phragmitetalia). Durmitor mountain.
XXV. MONTIO - CARDAMINETEA Br.-Bl. et Tx. 43
31. Bryetum schleichen Br.-Bl. 26. (Cardamino-Montion, Montio-Cardaminetalia). U blizini slapova i
potoka koji se kreću krečnjačkim stenama planine, subalpski i alpski vegetacioni pojas.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
32. Pinguiculo-Cratoneuretum Oberd. 57. (Cratoneurion commutati, Montio-Cardaminetalia).
Vegetacija u blizini stepenastih vodopada i potoka na vulkanskim planinskim stenama,
subalpski i alpski pojas.
XXVI. JUNCETEA MARITIMI Br.-Bl. 31 (Vegetacija primorskog močvarnog zemljišta):
33. Juncetum maritimo-aciiti, H-ic 34. (Juncion maritimi, Juncetalia maritimi). Primorska astob,
Lastva Grbaljska – Blato.
XVII. MOLINIO-JUNCETEA Br.-Bl. 47
34. Epilobio-Juncetifm effusi Oberd. 57. (Calthion, Molinietalia). Močvarno u Sub-Mediteranskoj i
brdovitoj oblasti.
35. Chaerophyllo-Ranunculetum aconitifolii Oberd. 52. (Calthion, Molinietalia). Močvarno zemljište
u Sub-alpskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dinarida .
36. Aegopodio-Petasttetum hybridi Tx. 47. (Filipendulo-Petasition, Molinietalia). Močvarno
zemljište u brdsko -planinskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dionarida.
37. Junco-Molinietum Prsg. 51, (Molinion, Molinietalia). Brdsko –planinski vegetativni pojas
kontinentalnog dela Dinarida.
Šumska vegetacija je najviše rasprostranjen tip vegetacije predloženog projekta i zbog toga je glavna
mapa ovoga tipa vegetacije, uključujući i predloženi put, uključena u dodatak 1.4.
3.4.1
Biotopi
Spisak identifikovanih HD 92/42 EEC staništa u zoni koja se kreće putem trase dalekovoda , prikazana
je u nastavku;
6170 – Alpski i subalpski krečnjački travnjaci (oblast na Durmitoru i Lovćenu):
Struktura flore: Elyna myosuroides, Edraianthus serpyllifolius, Scabiosa silenifolia, Gentianella
laevicalyx (endemska), Plantago atrata, Oxytropis dinarica (endemska), Cerastium dinaricum
(endemska), Asperula dörfleri (endemska), Draba lasiocarpa (endemska), Dryas octopetala, ParnaTSia
palustris, Anthylis alpestris, Edraianthus graminifolius, Alchemilla glaucescens var. serbica, Gentiana
nivalis, Helianthemum alpestre, Dianthus bertisceus (endem), , Leontopodium nivale, Hedysarum silicii
(endemska), Sesleria gigantea, Scabiosa leucophylla, Centaurea kotschyana, Campanula sp., Linum
capitatum (endemska), Potentilla crantzii, Festuca pungens, Bromus erectus, Pancicia serbica
(endemska), Geum bulgaricum (endemska),Phyteuma pseudoorbiculare (endemska), Achillea
abrotanoides (endemska), Scutellaria alpina Dianthus bebius (endem), Globularia bellidifolia,
Onobrychis bertiscea (endemska), Helianthemum grandiflorum,Sesleria robusta, Carex laevis, Draba
elongata, Iberis sempervirens, Leucanthemum chloroticum (endemska).
6210 – Polu-prirodni suvi pašnjaci i žbunaste strukture na krečnjačkim podlogama (oblast: Pljevlja
(Bromo-Plantagoneretum mediae), Lovćen (Genisto-Globulatietum bellidifoliae), suvi pašnjaci u
severnom delu Crne Gore (Bromo-Dantonietum calycinae)):
Struktura flore: Brometo-Chrysopogonetum grylli H-ić: Bromus erectus, Chrysopogon gryllus, Onosma
javorkae, Asphodelus microcarpus, Festuca vallesiaca, Dorycnium germanicum, Koeleria splendens,
Asphodeline lutea, Genista sericea, Scorzonera doriae, Helianthemum vulgare, Leontodon ccrispus,
Trifolium campestre, T. nigrescens, Aethionema saxatile, Anthemis arvensis, O. morio, Orchis
coriophora, O. Tridentata, Ophris scolopax TSp. cornuta... Also, species of degraded scrub shrub
vegetation: Salvia officinalis, Euphorbia veneta, Cistus salviaefolius, Helychrysum italicum... GenistoGlobulatietum bellidifoliae K. Tomić: Globularia bellidifolia, Genista sericea, Galium lucidum, Bromus
erectus, Festuca sulcata, Carex laevis, Micromeria parviflora, Asperula scutellaris, Dorycnium
germanicum, Koeleria splendens, Teucrium montanum, Edraianthus tenuifolius, Stipa mediterranea,
Sesleria robusta, Hippocrepis comosa, Thymus striatus, Satureia subspicata, Poa bulbosa
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
62A0 – Istočni sub-mediteranski suvi pašnjaci (Scorzoneretalia villosae) (Lovćen oblast):
Florna struktura: Salvia officinalis, Koeleria splendens, Chrysopogon gryllus, Bromus erectus,
Helichrysum italicum, Satureja Montana, Plantago holosteum, Asphodelus aestivus, Dichanthium
ischaemum, Medicago prostrata i dr.
6410 – Molinia livade na krečnjačkom , tresetnom ili glinovitom – silt – laden zemljišta (Molinion
cerulae) (Durmitor – Posćensko jezero oblast):
Florna struktura: Molinia caerulea, Dianthus superbus, Colchicum autumnale, Sanguisorba officinalis,
Crepis paludosa, Luzula multiflora, Dianthus deltoides, Potentilla erecta, Carex sp.
8120 – Krečnjački kalkist, rastinje planina i alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii) (oblasti: kanjon(i))
Pive i Komarnice, Durmitor, Lovcen):
Struktura flore: Drypis spinosa TSp. linneana, Silene marginata, Scrophularia tristis, Rumex scutatus,
Arabis alpina, Heracleum verticillatum, Poa caesia, Corydalis leiosperma (endemska), Senecio
visianianus, Cardamine carnosa, Cystopteris fragilis,, Aethionema saxatile,Geranium macrorhyzum,
Heracleum orsinii, Corydalis ochroleuca, Moehringia muscosa,, Dryopteris filix mas, Solidago alpestris,
Ranunculus platanifolius, Polygonatum officinale, Sedum glaucum, Valeriana bertiscea (endemska),
Geranium macrorhyzum, Thalictrum elatum, Arabis caucasica, Silene saxifraga, Valeriana montana,
Stipa calamogrostis, Gymnocarpium robertianum, Rhamnus fallax, Cardamine graeca, Sedum
ochroleucum, Verbascum durmitoreum (endemska), Digitalis ferruginea, Corydalis ochroleuca,
Geranium robertianum,Saxifraga glabella, Papaver kerneri, Aubrietia deltoidea, Saxifraga moschata,
Saxifraga oppositifolia, Edraianthus serpylliifolius (endemska) / Gnaphalium pichleri, Armeria sp.
Edraianthus glisicii (endemska), Saxifraga blavii (endemska), Calamintha alpina, Saxifraga prenja
(endemska), Silene acaulis, Bunium alpinum, Euphorbia capitulata (endemska), Ranunculus
montenegrinus (endemska), Cerastium dinaricum (endemska), , Stipa calamagrostis, Melica ciliata, ,
Achnatherum calamogrostis, Poa caesia, Campanula lingulata, Salix retusa var. kitaibeliana, Soldanella
alpina, Galium anisophyllum, Myosotis suaveolens, Plantago angustifolia, Armeria canescens,
Taraxacum erectum, Gentiana verna. Dryas octopetala, Valeriana pancicci (endemska), Asperula
doerfleri (endemska), Vaccinium uligonosum, Aster bellidiastrum.
8130 – Zapadno mediteransko i termopilsko rastinje (oblast: Lovćen, vegetacija na krečnjaku na
lokaciji kanjona u mediteranskom i sub mediteranskom podnevlju- mediteranske Crne Gore):
Struktura flore:: Drypis linneana subsp. jacquiniana, Linaria alpina, Rumex scutatus, Geranium
macrorhyzum, Anthriscus fumarioidis, Achnatherium calamagrostis i dr.
8210 – Krečnjačke stenovite padine sa krečnjačkom vegetacijom (oblast: Tara Kanjon,
Komarnica kanjon, Durmitor, Lovćen):
Struktura flore:: Potentilla clusiana, Aubrietia deltoides TSp. croatica (endemska), Edraianthus
serpyllifolius (endem), Daphne malyana (endemska), Linum montanum, Micromeria croatica
(endemska), Hieracium plumulosum, s, Saxifraga rocheliana, Amphoricarpos autariatus (endemska),
Saxifraga aizoon, Campanula pyramidalis, Seseli rigidum, Edraianthus glisicii, Saxifraga sp., Silene
serbica (endemska), Athamanta haynaldii (endemska), Silene puTSila, Globularia cordifolia, Salvia
officinalis, Tanacetum cinerarifolium (endemska), , Genista sylvestris TSp. dalmatica (endemska),
Minuartia clandestina (endemska), Euphorbia subhastata (endemska), Dianthus bertisceus
(endemska), Trinia glauca, Aster bellidiastrum, Centaurea incompta (endemska), Asperula scutellaris
(endemska), Micromeria croatica (endemska), Scabiosa fumaroides (endem), , Silene macrantha
(endem), Asperula doerfleri (endemska), Tanacetum larvatum (endemska),, Amphoricarpos bertisceus
(endem), Campanula pyramidalis, Campanula sp., Amphoricarpos neumayeri (endemska), ,
Gnaphalium pichleri, Moltkia petraea (endemska), Sempervivum kosanini (endemska),, Ramonda
serbica (endemska), Galium firmum, Hedysarum silicii (endem), Leontopodium nivale, Saxifraga
fridericii-augusti, Asperula doerfleri (endemska), Centaurea derventana (endem), , Galium baldacci
(endemska), Moltkia petraea, Erysimum linarifolium (endemska), Potentilla speciosa, Geranium
dalmaticum(endemska), Adiantum capillus veneris, Asplenium trichomanes, Protoedraianthus tarae
(endemska), Aster bellidiastrum, Dianthus bertisceus, Festuca sulcata, Thalictrum minus, Koeleria
subaristata, Protoedraianthus glisicii (endemska), Asplenium Cotyledon horizontalis, Asplenium ruta-
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
muraria, Asplenium trichomanes, Cymbalaria microcalyx, Sedum dasyphyllum, Ceterach officinarum,
Campanula pyramidalis, Hedera helix.
91E0 – Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Fraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae, Salicion
albae) – zona blizu reka:
Struktura flore:: Salix alba, Salix fragilis, Alnus glutinosa. Forests Salicetum albo-fragilis
and forests of Alnetum glutinosae s. l. are not phitosociologicaly described and have no struktura
flore:. Oxali-Alnetum incanae forests are presented with: Alnus incana, Oxalis acetosela as well
as Viburnum opulus, Humulus lupulus, Mentha longifolia, Solanum dulcamara, Carex
remota, Aegopodium podagraria and Petasites hybridus. Elementi šarolikog rastinja:
Asperula odorata, Calamintha grandiflora, Nephrodium filix femina, N. filix mas, Paris
quadrifolia, Asarum europaeum, Allium ursinum and Majanthemum bifolium.
9110 – Luzulo-Fagetum beech forests, 9130 – Asperulo-Fagetum beech forests, 91K0 –Illyrian oakhornbeam forests (Erythronio-carpinion), 91W0 – Moesian beech forest (oblast: Lovcen, Durmitor
(wider zone), Vojnik druge planine u severnoj CG):
Struktura flore: (9130, prema CORINE): Fagus sylvatica, Abies alba, Picea abies, Luzula
luzuloides, L. sylvatica agg., Polytrichum formosum, Deschampsia flexuosa, Calamagrostis
villosa, Vaccinium myrtillus, Pteridium aquilinum etc.
Struktura flore: for 91K0 Fagus moesiaca, Fraxinus ornus, Acer obtusatum, A. pseudoplatanus, A.
platanoides, A. visianii, Ostrya carpinifolia, Picea excelsa, Viburnum maculatum, Daphne laureola,
Rosa pendulina, Rhamnus falax, Lonicera formanekiana, Lonicera alpigena, L. nigra, L. xylosteum,
Sorbus aucuparia, Staphylea pinnata, Mycelis muralis, Hordeum europaeum, Polygonatum
verticillatum, Pyrola secunda, Scilla bifolia, Erytronium dens canis, Sesleria automnalis, Crocus
tomasinianus, Tulipa grisebachiana, Vaccinium myrtillus, Pancicia serbica, Plantago reniformis,
Cicerbita pancici, Calamintha grandiflora, Melampyrum doerfleri, Adoxa moschatelliana, Cardamine
bulbifera, Asperula odorata, Geum urbanum, Veratrum album, Asplenium filix-mas, Geranium
reflexum, G. Silvaticum, Asyneuma trichocalycinum.
Struktura flore: for 91W0: Fagus moesiaca, Acer heldreichii TSp. visianii, Abies alba, Acer
pseudoplatanus, Acer platanoides, Ulmus montana, Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus, Tilia cordaTA,
Daphne mezereum, Lonicera alpigena, Lonicera xylosteum, Sambucus racemosa, Rhamnus fallax,
Sesleria autumnalis, Scrophularia bosniaca, Geranium reflexum, Galanthus nivalis, Asyneuma
trichocalicynum, Luzula sylvatica, Adoxa moschatellina, Elymus europaeus, Asperula odorata, Viola
sylvestris, Prenanthes purpurea, Mycelis muralis, Convallaria mayalis, Oxalis acetosella, Anemone
nemorosa, Sanicula europaea, Allium ursinum, Nephrodium filix-mas, Lamium galeobdolon, Melica
uniflora, Euphorbia amygdaloides, Dentaria bulbifera, Stachys silvatica, Campanula trachelium,
Scutellaria altiTSima, Crocus neapolitanus, Gentiana asclepiadea, Aremonia agrimonioides, Asperula
odorata, Impatiens noli tangere, Epilobium montanum, Asperula taurina, Adenostyles alliariae, Ajuga
reptans, Polygonatum verticillatum, Veronica urticifolia, Mercurialis perennis, Geranium robertianum,
Galium rotundigolium, Rubus sp., Polypodium vulgare, Heracleum sphondylium, Salvia glutinosa,
Symphytum tuberosum, Dentaria enneaphylos.
9410 – Acidophilous Pinus (borovi) šume brdovitog do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) (oblasti:
Ljubšnja i planina kao i i kanjon reke Komarnica):
Struktura flore:: Picea excelsa, Abies alba, Fagus sylvatica, Lonicera nigra, Sorbus aucuparia, Rosa
pendulina, Pirola uniflora, Listera cordata, Luzula luzulina, Blechnum spicant, Corallorhiza trifida,
Vaccinium myrtillus, Luzula silvatica, Melampyrum silvaticum, Hieracium murorum TSp. div., Lephozia
lycopodioides itd.
95A0 – Visoke oromediteranske borove šume – Lovćen oblast, (Fritilario-Pinetum heldreichii)
Struktura flore:: Pinetum hedreichii s. l.: Pinus heldreichii, Juniperus intermedia, Aremonia
agrimonioides, Luzula silvatica, Stachys officinalis, Fragaria vesca, Lonicera formanekiana, Viburnum
maculatum, Senecio visianianus, Thymus balcanus, Festuca vallesiaca, Globularia bellidifolia, Dianthus
petraeus, Daphne, blagayana, Pinus silvestris, Brachypodium silvaticum etc.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Registrovana navedena staništa tokom mapiranja polja i analize iz vazduha i fotografisanja zone
projekta. Kao rezultat tog rada, mapa staništa kao rezime projektne oblasti, odnosno oblasti pod
uticajem predloženog DV , uključeni su u Dodatak 1.5.
4.10.3. Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta
Zaštićene oblasti:
Dva posebna područja u zoni projekta zaštićena su u skladu sa nacionalnim propisima Crne Gore za
očuvanje prirode . To su:
(i) Nacionalni park Lovćen ), u delu od Lastve Grbaljske do Čeva i
(ii) Nacionalni park Durmitor ), u delu od Šavnika do Pljevalja .
Regionalni park Sinjevina je predložena (planirana) zaštićena oblast u zoni projekta.
Predloženi DV prelazi preko oba Nacionalna parka kao i korz planirani regionalni park. Okvirna mapa
predložene zone uključujući trasu predloženog DV predstavljeni su u Dodatku 1.6.
NP Lovćen
NP Lovćen je proglašen 19529) i ima dve zone zaštite i nekoliko rezervata sa potpunom zaštitom
(generalni i potpuno zaštićeni). Određeni uslovi zaštite 1(prve) i 2(druge) zone zaštite u Nacionalnim
parkovima Crne Gore nisu opisani u zakonodavstvu – Zakonu o zaštiti prirode. Prostorni plan i
prostorni nacrtr NP Lovćena10) definiše ove zone u smislu planiranih objekata uključujući
infrastrukturu, naselja, itd. Postojeći prostorni plan za specijane situacije za NP Lovćen pruža
generalne uslove planiranja zaštite u 1-voj zoni zaštite i rezervata sa potpunom zaštitom, dok takvi
uslovi za 2(drugu) zonu zaštite nisu definisani u planu. Ovaj plan će zahtevati unapređenje kako bi
uključio planirane odluke donete od DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja.
Trasa predloženog dalekovoda prelazi istočni ugao NP Lovćen, u2-goj zoni zaštite u približno 6.615 km
dugačkom koridoru kroz park. Izbegava centralni deo NP Lovcen i ne prolazi kroz 1(prvu) zonu
zaštite11) i rezervat potpune zaštite. Ova sekcija predloženog projekta, od Lastve Grbaljske do Čeva
podrazumeva dva paralelna dalekovoda: (1) dvostruki 400 kV DV koji će omogućiti pripajanje 400 kV
DV Trebinje (B&H) – Podgorica (MN) u novu trafostanicu Lastva Grbaljska i (2) jednostruki 400 kV DV
do Pljevalja. U delu koji prolazi kroz NP Lovćen, trasa sledi 40-50 metara širok koridor postojećeg 110
kV DV Cetinje – Budva. Visina stubova postojeće linije je. 25 metara, dok će taj broj u sekciji koja će
slediti 400 kV DV biti 22 metra.
Prikazivanje trase predloženog dalekovoda kroz teritoriju NP Lovćen i u odnosu na zone zaštite
prikazan je u sledećoj slici.
9)
Zakon o uspostavljanju Nacionalnih parkova u šumskim oblastima Lovćena, Biogradska gora i Durmitor ("Sl. list NRCG", br. 16
i 17/1952)
10)
Fizički plan specijalnih namena NP Lovćen, 1997
11)
U 1st zoni zaštite su visoko planinski delovi Lovćen (Jezerski vrh i Stirovnik), oblast Babljak, Ivanova Korita i oblast Konsko
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 4.6 – Trasa predloženog DV kroz NP Lovćen
400 kV OHLs
SS Lastva
Predloženi dalekovod prolazi deo NP Lovćen koji je važno mesto biljnih vrsta što je prikazano na mapi
ispod.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
400 kV OHLs
Slika 4.7 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važno mesto biljnih vrsta NP Lovćen
NP Lovćen je identifikovan kao važno mesto biljnih vrsta (IPA). U ovom NP prisutne su sledeće biljne
vrste12) :
•
Edraianthus wettsteinii Halacsy & Bald. subsp. lovcenicus Maycr & Blečić – endemska vrsta lokal endemske, zaštićene u skladu sa nacionalnim zakonima i obeeležene kao kritične (CR)
prema IUCN. Prostiru se od Štirovnika prema Mircu (između Babljaka i Kika) na daljini od
približno 2 km od predloženog DV.
Među ostalim važnim biljnim vrstama13) koje se tiču konteksta Bernske konvencije, sledeće su prisutne
u NP Lovćen (kao EMERALD lokalitetu): Edraianthus wetsteinii ssp lovcenicus, Berteroa ginthlii, Orchis
provincialis, Crocus dalmaticus, Tulipa grisebachiana, Thamnus orbiculata, Saxifraga fridericiaugusti.
Sledeće životinjske vrste prisutne su u ovoj oblasti unutar teritorije NP Lovćen:
•
Insekti
Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera), (EU direktiva o staništima 2006/105),
zaštićenim nacionalnim zakonodavstvom.
•
Oryctes nasicornis Linnaeus 1746.(Scarabeidae, Coleoptera), zaštićena nacionalnim zakonima
Papilio machaon Linnaeus 1758 (Papilionidae, Lepidoptera), zaštićena nacionalnim zakonima
•
, u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao ugrožena vrsta (EN)
•
12)
Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni
prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorskim kabelom
500 kV sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase
dalekovoda / kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica
13)
Izvor: EMERALD Database, Institut za zaštiu prirode Crna Gora, Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim
zakonima
•
Parnassius apollo (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim
zakonima
•
, u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao osetljiva (VU) nalazi se zajedno sa
Fagetum moesiacae montanum Blečić kod Lakušića 1970 i Chrysopogono-Danthonion alpinae
Kojić, 1957.
•
•
Gastropodi
Limax wohlberedti Simroth, 1900 locirani na ivicama šuma NP Lovćen, kategorisane kao
•
Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), zaštićene od strane nacionalnih zakona i
•
Helix vladika Kobelt, 1900., zaštićene od strane nacionalnih zakona, na Lovćenu prisutne u
ugrožene vrste (EN) prema IUCN
kategorisane kao ugrožene (EN) prema IUCN.
zonama krečnjačih supstrata.
Što se tiče važnih beskičmenjaka, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 614) Bernske konvencije
prisutne su u NP Lovćen: Lucanus cervus, Cerambix cerdo, Calimorpha quadripunctata, Eriogaster
catax.
Što se tiče važne Herpetofaune, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije
prisutne su u NP Lovćen: Triturus carnifex, Testudo hermanii, Bombina variegate.
Među pticama koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen:
Accipiter brevipes, Aquila chrysaetos, Asio flammeus, Bubo bubo, Circaetus gallicus, Dendrocopos
medius, Dendrocopos syriacus, Falco biarmicus, Falco peregrinus, Ficedula albicollis, Ficedula parva,
Lanius collurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canus Ptice selice: Falco peregrines, Ficedula
albicollis, Ficedula parva, Lanius colurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canis
Među sisarima koji se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske Konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen:
Canis lupus, Rhinolopus blasii
NP Lovćen je identifikovan kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva važnih navedenih staništa datim u
Rezoluciji 415) Bernske konvencije:
•
34.3. Gusta višegodišnja trava i srednjoevropske stepe
•
34.5. Mediteranska xeric trava
•
41.1. Šume Bukve
•
41.7. Thermophilous i supra-mediteranska hrastova šuma
•
41.8. Mešane Thermophilous šume
•
42.7. Visoka oro-mediteranska šuma Bora
14)
Rezolucija 6 sadrži listu vrsta koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i
prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija)
15)
Rezolucija 4 sadrži listu staništa koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i
prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 4.8 - Mapa Smaragd zone Lovćena i predviđene linije DV (isprekidana linija)
NP Durmitor
NP Durmitor je proglašen 1952 za Nacionalni park i ima tri zone zaštite. Posebni uslovi za zaštitu u
ovoj zoni nisu opisani u relevantnom zakonodavstvu– zakonu o zaštiti prirode. Kanjon reke Tare
pripada 1(prvoj) zoni zaštite u NP Durmitor. Prema zakonu,(I) prva zona zaštite zahteva potpunu
zaštitu. Dalja objašnjenja striknog režima zaštite nije uključeno u gore pomenutom zakonu. Postojeći
prostorni za specijalne svrhe NP Durmitor objašnjava zone zaštite u terminima planiranih fizičkih
objekata (infrastructure, naselja itd.) na NP territoriji. Ovaj plan će morati da se revidira16) kako bi
uključio planske promene DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja.
Predloženi DV prolazi kroz (I) prvu zonu zaštite kod Đurđevića Tare, od Rasova levim padinama
kanjona Kozlinovača na desnim padinama kanjona. U ovoj posebnoj zoni NP Durmitor, nema 2
(druge) zone zaštite.
Pa ipak, predviđena trasa prelazi NP Durmitor na jednom od najužih delova u približno 4 km dugoj
sekciji, koristeći trasu već postojećeg 110 kV DV Žabljak – Pljevlja. Ova 110 kV biće demontirana i
instalirana na stubove predloženog 400 kV DV.
Prostiranje trase DV unutar teritorije NP Durmitor i u odnosu na njegove zone zaštite predstavljen je u
sledećoj slici.
16)
AKtivnost u toku, u okviru prostornog plana za Specijalne svrhe za oblast Durmitora area kojai takođe uključuje plan za NP
Durmitor
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 4.9 – Trasa predloženog dalekovoda unutar NP Durmitor
NP Durmitor je doređen od UNESCO Svetska baština (WHS) u 1980. Da bi lokalitet bio uključen u
svetsku listu baštine, lokalitet mora biti od izuzetnog značaja i ispuniti barem jedan od 10 UNESCO
selektivnih kriterijuma. Ovi kriterijumi su objašnjeni od UNESCO-vog “Operativna uputstva za
implementaciju konvencije o svetskoj baštini” koja su, pored teksta konvencije, glavni praktični pristup
za svetsku baštinu. Sledeći selektivni principi primenjivi na NP Durmitor kao UNESCO prirodni WHS
(http://whc.unesco.org/en/list/100 i http://whc.unesco.org/en/criteria):
vii.
Da sadrži prirodni rezervat superlativne vrednosti ili lokalitete posebne lepote i estetske
važnosti.
ix.
da bude neverovatan primer u razvoju istorije planete, uključujući sadržaj i istorijat o životu,
značajnijim geološkim procesima u razvoju zemljinih masa, ili značajnije geomorforloške ili
geofizičke karakteristike.
x.
Da sadrži veoma važna prirodna staništa za na lokalitetu održivo očuvanje biodiverziteta,
uključujući i one koji su naseljeni ugorženim vrstama univerzalne vrednosti od strane nauke za
očuvanje prirode i resurasa.
U terminima ispujenja statusa zaštićenosti, lokalitet ima status WHS kada selektivni kriterijum koji je
bio dovoljan da lokalitet bude na listi WHS List bude aplikativan na ovaj lokalitet.
NP Durmitor je takođe deo rezervata boisfere (BR) kanjon reke Tare (UNESCO, Čovek i program
biosfere P - M&B) koji je različitog koncepta zaštite za NP i WHS (pogledati dodatak 6 – mapa
zaštićenih oblasti). U poređenju sa WHS sa mnogo snažnijim režimom zaštite BR lokaliteti ne
zahtevaju direktan menadžment koji se primenjuje samo za ove lokalitete. BR concept je formulisan u
Seville Strategy17) koja promoviše sistem zoniranja (i) osnovne zone, (ii) priključnih zona (iii) tranzitnih
zona. NP i WHS Durmitor su deo osnovne zone kanjona reke Tare.
Među pomenutim kategorijama zaštite (NP, WHS, BR) kategorija NP zahteva najstrikniji režim zaštite.
NP Durmitor je takođe identifikovan kao važan lokalitet biljnih vrsta (IPA), Važnih vrsta ptica (IBA) i
Smaragdna zona.
Planirani 400 kV DV prolazi kroz važnu zonu biljnih vrsta NP, kao što je prikazano ispod.
17)
postavljeno na http://www.unesco.org/mab/doc/brs/Strategy.pdf
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 4.10 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važnim lokalitetima biljnih vrsta NP Durmitor
400 kV OHL
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sledeće važne životinjske vrste18) prisutne su u teritoriji NP Durmitor:
•
Insekti:
Cerambyx cerdo Linaeus 1758 (Cerambycidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 2.3)
Buprestis splendens Fabricius 1775 (Buprestidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 3.1)
Stephanopachys substriatus Paykull 1800 (Bostrichidae, Coleoptera) EU code: 1927, Annex II;
•
Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera) (EU Habitat Direktiva 2006/105),
•
•
Status:(D)1
zaštićeni u nacionalnom zakonu (Riješenje o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i
životinjskih vrsta, Sl. list RCG br. 76/06).
•
Gastropodi:
Malacolimax mrazeki Simroth, 1904, endemska za Crnu Goru koja se nalazi u NP Durmitor i na
planini Ljubisnja u šumama visokih planinskih zona.
NP Durmitor je takođe identifikova kao SMARAGDNI lokalitet zbog prisustva ovih određenih staništa
koje su predstavljene u Rezoluciji 4 Bernske konvencije:
•
34.3 Gusti višegodišniji pašnjaci i srednoevropske stepe
•
35.115 Ilirska mat trava
•
37.25 Prelazna visoka trava vlažnih livada
•
41.194 južnodinarske šume bukve*)
•
41.1C4 Illirian subalpske šume bukve
•
41.2C Jugoistočni evorpski hrast– šume Graba
•
41.462 Moesijske uvale i šume na padinama
•
41.463 Illirian šume po uvalama
•
42.243 Crnogorske šume omorika
•
42.5C Južnoevropske borove šume
•
42.621 Dinaro – Pelagonian (crni Bor)*)
•
42.715 Južnodinarski beli – bor, šume
•
44.123 Balkanske vrbe po uvalama
•
44.215 Crnogorski sivi alder (galerije)
•
44.3. Srednjeevropski Stream Ash – Alder šume
•
54.12 Teške vode, izvor miras
•
54.236. Dinarske Cartnation – Tawny sedge fens
•
54.4262 Dinarske Black Star sedge acidic fens
•
54.51 Slender – sedge swards
•
54.5321 Basicline swagnum – bottle sedge quarking mires
•
54.54 Mud sedge swards
•
54.58 Sphagnum and cottonsedge rafts
•
65 Pećine
------------*) vrste staništa zahvaćene predloženim DV
18)
Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni
prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV
sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda /
kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 4.11 - Mapa Smaragdnog lokaliteta Durmitora i Komarnice i predviđeni DV (isprekidana linija)
RP (regionalni park) Sinjavina
Što se tiče planiranih zaštićenih oblasti, predviđeni dalekovod prelazi preko regionalnog parka
Sinajevina, lociranog na sekciji Čevo – Šavnik. Proglašenje ovog RP predstavljeno je u Fizičkom planu
Crne Gore do 2020, ali ova oblast se još uvek nije proučavala za ključne razloge zaštite kako bi bio
identifikovan kao Regionalni Park. Sinjajevina je najveća planiska oblast u državi. Dostupni podaci o
biodiverzitetu u ovoj oblasti prikazani su ispod.
Coniferous and deciduous forests as well as grasslands dominate in this area. In deciduous forests,
oaks, ash, hornbeam, beech, maple etc. are present. Oak forests are very often present in their
degraded stages. Quercus cerris (Turkish Oak) population is present on the southern slopes of
Gradiste. Beech forests are widespread in northern and southern slopes of Babin zub in following
forest associations: Fagetum montanum, Fagetum subalpinum Abieti-Fagetum. In many localities,
especially at the slopes of Tara river canyon are mixed stands of beech, spruce and fir that at some
area move up to 1400 m a.s.l. Fir, spruce, black pine, mugo pine and white bark pine are present
among coniferous. Grasslands are presented with (i) Graminea family including following genera: Poa,
Dactylis, Festuca, Phleum, Avena, Agrostis, Deschampsia, Cyinosorua, etc, (ii) Leguminosae family
ibncluding Trifolium repens, Trifolium pratense, Trifolium alpestre, trifolium montanum, Anthulis
aurea, Anthillis vulnevavia, Vicia gracia, Vicia villoa etc.
Slika 4.12 - Mapa RP Sinjavina i predviđeni DV (isprekidana linija)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Smaragdni Lokaliteti:
Smaragdni lokalitet Komarnica
Oblast Komarnice (dolina i kanjon) identifikovani su kao EMERALD (smaragdna) lokacija zbog
prisustva važnih staništa koja se nalaze u Rezoluciji 4 Bernske konvencije:
•
41.1 Šume bukve
•
41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume
•
41.8 Mešane Thermopilske šume
•
42.62 Zapadnobalkanske šume Crnog Bora
•
44.1 Priobalne formacije vrba
Među važnim (EMERALD) vrstama, na ovom lokalitetu su prisutni Narcissus angustifolius kao i
Daphne malyana, Corylus colurna, Acer intermedium, Acer heldreichii itd.
SMARAGD lokalitet Ćehotina
Dolina Ćehotine je identifikovana kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva sledećih važnih staništa i vrsta
datih u Rezoluciji 4 of Bernske konvencije:
•
41.1 Šume bukve
•
41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume
•
44.1 Priobalne formacije vrba
•
44.5 Južne galerije jova i breze
•
42.243 Crnogorske šume omorike
Slika 4.13 - Mapa Smaragdne lokacije Ćehotina i predloženi DV (isprekidana linija)
Osetljive oblasti:
Lokalitet Blato
Tokom bioistraživanja sprovedenog tokom ovog ESIA na lokalitetu Blato / Lastva Grbaljska, vrsta
Juncetalia maritimi ulistana u Dodatku 1 EU directive o staništima registrovana je pod 92/42 EEC. Ovaj
lokalitet će poslužiti za izgradnju trafostanice kao i razvodnog postrojenja. Vrste biljaka (Juncus
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
maritimus) koje čine gore pomenuto stanište nalaze se na približno 8.29 ha ukupnog Blato lokaliteta,
koji se procenjuje na 33.5 ha. Do sada, lokalitet Blato nije bio identifikovan u dokumentima
nacionalnog planiranja kao potencijalno zaštićena zona, zona specijalno zaštićena – SMARAGD lokacija
(future NATURA 2000 lokalitet), važno stanište pitca (IBA) važna zona biljnih vrsta (IPA).
Jezera Slano i Krupac
Slano i Krupac jezera (rezervoari HPP Perućica) locirani zapadno od Niksića u sekciji od Čeva do
Šavnika identifikovani sui obeleženi kao važna staništa ptica – IBA. Zbog svoje pozicije, ovaj ezera su
važno mesto za osiguravanje pojila ptica u zimskom periodu, uglavnom pataka, plovki i kljunarki.
Zimsko prebrojavanje tokom proteklih godina procenilo je prisustvo od približno 20,000 ptica19). Jezero
Slano je važno za migratorne ptice, dok postojeće ptice koje žive u toj oblasti imaju tendenicju širenja
sa ovoga in a druga jezera/ akumulacije vode karstičnog Nikšickog polja.
Zaštićene endemske biljne vrste Thymus bracteosus Vis., nalazi se na lokaciji Trubjela iznad jezera
Slano , blizu puta prema Nikšiću na visini od 800 iznad nivoa mora na relativnoj udaljenosti od 1 km
od predviđene DV trase. Ni jedno od dva jezera nema status zaštićenog u terminima nacionlnih
zakona ili zaštite prirode. Predviđemni dalekovod prelaziće na relativnoj udaljenosti od 1,300 m i 2,000
m od obale jezera Slano i Krupac, takođe. Zbog svoje blizine od predložene trase DV, jezero Slano
može se posmatrati kao ekološki osetljiva zona vis-à-vis projektne operativnosti.
Oblasti podložne eroziji
Oblasti podložne eroziji kako je to i predstavljeno u sekciji 4.6 treba posmatrati kao osetljive
zone sa mogućim gubitkom vegetacije. Ove lokacije uključuju zone sa plitkim zemljištem, zemljišta na
istzrenim mestima kao in a padinama (pogledati sliku 4.4). Osetljive oblasti zbog gubitka vegetacije su
takođe i uvale i stene sa kazmofitskom vegetacijom koja je mestimično raprostranjena u široj oblasti
zone predloženog dalekovoda.
4.10.4 Biološko-ekološki resursi i šume
Biološki i ekološki resursi koji postoje duž DV uzeti su u obzir u pogledu:
(i) njihove relevantnosti za zaštitu (važna staništa i vrste) i
(ii) od ocene njihovih ekonomskih vrednosti koje se menjaju zbog implementacije projekta.
Važna staništa i vrste razmatraće se u ovom poglavlju.
4.10.4.1 Važna staništa i vrste
Mora se napomenuti da su mogućni izvori literature za analizu i prezentaciju podataka o staništima i
vrstama prikazani u ESIA izveštaju. Podaci / informacije dobijene bioistraživanjem u zimskim i letnjim
sezonama korišteni su kao dopuna i komplementarno sa podacima iz postojeće literature.
Ne postoji zvanični dokument ili druge wposebne publikacije u Crnoj Gori da identifikuju ili opisuju
važna staništa , odnosno staništa od izuzetnog značaja zbog svog bogatstva vrste , izuzetno retke
vrste , ili ugrožene vrste . U cilju prevazilaženja ovog problema , po evropskim dokumentima za
potrebe ovog ESIA korišćeni su :
(i) u EU Habitat direktivom - Aneks I
19)
Prema Saveljic D, Vizi A, Vesovic-Dubak N and Jovicevic M 2007: Podrucja od medjunarodnog znacaja za boravak ptica u
Crnoj Gori. CZIP, Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(ii) Bernska konvencija - Rezolucija broj 4 (1996).
Za procenu važnih biljnih i životinjskih vrsta , korištena je Uredba za stavljanje pod zaštitu pojedinih
životinjskih i biljnih vrsta (2006 ).
Međunarodni dokumenti , označavajući status očuvanja različitih vrsta , takođe su koristili (IUCN
Crvena lista Globalni , IUCN, evropske crvene liste , EU, HD Aneks II i Aneks IV EU, pticama Aneks I i
II, Bernske konvencije - Rezolucija broj 6 ).
a.
a. Važna staništa
Sledeći tipovi staništa od značaja za predloženi projekat su navedeni bilo Habitat
direktivom ili Bernskom konvencijom ili u oba:
1. 6170 - Alpske i subalpske krečnjačke livade
2. 6210 - polu-prirodni suvi pašnjaci i nisko rastinje na krečnjačkim podlogama - oblasti:
bromo-Plantagoneretum mediae), (Genisto-Globulatietum bellidifoliae) i (bromoDantonietum calicinae)
3.. 62A0 - Istok submediteranskih suvih travnjaka (Scorzoneretalia villosae)
4.. 6410 - Molinia livada na krečnjaku, tresetu ili glinovitim - mulj - Ladenom zemljištu
5. 8120 - Krečnjak kalcist od brdovitih do alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii)
6. 8130 - Zapadni Mediteran i termopilska zona
7.. 8210 - Krečnjak stenovitih padina sa krečnjačkom vegetacijom
8. 91E0 - Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Frakinus Ekcelsior (ALNO-Padion, Alnion
incanae, Salicion albae)
9. 9110 - Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 - Asperulo-Fagetum bukove šume, 91K0ilirska hrasta-graba šume (Erithronio-carpinion), 91V0 - mezijske bukovom šumom.
10.. 9410 - Acidophilous Picea -šume brdovito do alpskih nivo (Vaccinio-Piceetea)
11.. 95A0 – Visoke oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii)
Opis ovih staništa i njihovu distribuciju po predloženim DV je dat u odgovarajućim
odeljcima.
b. Značajne biljne vrste
Za identifikaciju zaštićenih vrsta u području duž predloženog dalekovoda, mapa skupa
USAID biodiverziteta, (2001) bila je konsultovana. DV je nacrtan na mape za zaštićene
biljne vrste i one u njihovoj neposrednoj blizini koje su identifikovane - izabrane. U blizini
predloženog DV, identifikovane su tri zaštićene vrste:
(I) Manianthes trifoliata - područje Pošćenskog jezera (vrsta br.33 na mapi za zaštićenih
vrsta - 3 u Prilogu 1.7).
(Ii) Sverzia perennis - ataru sela Kovčice i na Ribljem jezeru (vrsta No.62 na mapi za
zaštićene vrste - 3 u Prilogu 1.7).
(Iii) Valeriana dioica L. var. simplicifolia Rchb - ataru sela Bukovice (vrsta NO.67 na mapi
zaštićenih vrsta - 3 u Prilogu 1.7).
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Važne životinjske vrste:
Sledeće vrste mogu se naći u široj oblasti predviđenog projekta:
Beskičmenjaci
Sledeće važne vrste beskičmenjaka20) mogu se očekivati u zoni predviđenog DV: Batracobdelloides
moogi Nesemann & Csanyi 1995, Hirudo medicinalis L. 1758, Hirudo verbana Carena 1820, Dina
lineata montana Sket 1968, Spirosperma scodraensis (Hrabe 1958), Trichodrilus montenegrinus S.
Karaman 1973, Asracus astacus (Linnaeus), Austropotamobius torrentium (Schr.), Typhiogammarus
mrazeki Schaferna 1906, Hadzia crispata G. Karaman 1969, Niphargus asper G. Karaman 1972,
Niphargus carcerarius G. Karaman 1988, Euthrombidium djordjevici Saboori & Pešić 2006,
Montenegtrombium milicae Saboori 2006, Hydrodroma reinhardi Pešić 2002, Atractides longisetus
Pešić 2002, Stygohydracarus karanovici Pešić 2001, Anax imperator(Leach, 1805), Conocephalus
ebneri Harz, 1966, Saga natoliae (Serv.) , Saga pedo (Pallas, 1771), Hydroporus discretus Fairmaire &
Brisout 1859, Scarodytes savinensis (Zimmermann, 1933), Lucanus cervus L., Oryctes nasicornis L.,
Luciola novaki Muller, 1946, Lycaena dispar, Rosalia alpina (Linne 1758), Papilio machaon Linne 1758,
Papilio podalirius Linne 1758, Papilio alexanor Esp., Parnessius apollo Linne 1758, Formica rufa Line,
1758, Tandonia reuleaxi (Clessin, 1887), Limax wohlberedti Simroth, 1900, Deroceras maasseni
Wiktor, 1996, Helix vladika (Kobelt, 1898) , Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), Vinodolia
zetaevalis Radoman 1973, Vinodolia scutarica Radoman 1973, Vinodolia vidrovani (Radoman, 1973),
Anagastina matjasici (Bole, 1961), Radomaniola lacustris Radoman, 1983, Radomaniola elongata
Radoman, 1973, Bracenica spiridoni Radoman 1973, Valvata montenegrina Glöer & Pešić, Unio
crassus, Pseudoanodonta complanata.
Herpetofauna
Na lokalitetu Blato, sledeće vrste Herpetofaune su prisutne: Rana dalmatina, Rana graeca, Triturus
carnifex, kategorizovane kao osetljive (VU) prema IUCN i Lissotriton vulgaris.
Trasom predviđenog DV sledeće vrste Herpetofaune21) su prisutne:
•
•
U široj oblasti Lastva–Čevo: Dinarolacerta mosorensis, Adriolacerta oxycephala, Algiroides
nigropunctatus, Testudo hermanni, and species from the genera Lissotriton and Triturus.
Uključuje sledeće vrste: Mesotriton alpestris, Lissotriton vulgaris, Lacerta agilis, Natrix natrix in
wet areas, while following species accure in dry habitats Hyla arborea, Rana dalmatina, Rana
(Pelophylax) ridibunda, Anguis fragilis, Lacerta viridis, Podarcis muralis and Zamenis
longissimus, as well as Mediterranean elements such as Salamandra salamandra, Bombina
variegata, Bufo viridis, Rana graeca, Emys orbicularis, Adriolacerta oxycephala, Natrix
tessellata and Vipera ammodytes.
U široj oblasti Čevo - Šavnik: (i) oblasti Resna: Lissotriton vulgaris and Triturus macedonicus,
Hyla arborea, Rana dalmatina, Bufo bufo i Bombina (variegata) scabra., (ii) oblast Čevo:
Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, (iii) oblast Ožegovica: Lissotriton vulgaris, Rana (Pelophylax)
ridibunda and Bufo bufo, (iv) area Ubli: Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, Bombina (variegata)
scabra and Natrix natrix., (v) area Broćanac Nikšićki: L. vulgaris and Bombina (variegata)
scabra, (vi) area Bijele poljane: Bufo viridis, Bombina (variegata) scabra, Lissotriton vulgaris,
Bufo bufo and Hyla arborea.
20)
As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i
UNDP. Podgorica. Contribution provided by V. Pesic.
21)
As per Zavod za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni
prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV
sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda /
kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Ptice
Vrste ptica koje su locirane
22)
u široj oblasti koju prolazi predviđeni DV prikazani su u sledećoj tabeli.
I
II
Alauda arvensis
SPEC 3
D
LC
II/2
III
II
-
Alcedo athis
SPEC 3
D
-
I
II
-
-
Alectoris graeca
SPEC 2
D
-
I, II/2
III
-
II
Aquila chrysaetos
SPEC 3
R
LC
I
II
II
II
Aythya nyroca
SPEC 1
S
NT
I
III
II
III
Bubo bubo
SPEC 3
H
LC
I
II
Caprimulgus europaeus
SPEC 2
H
LC
I
II
Carduelis cannabina
Non-SPEC
-
-
-
-
-
-
Certhia brachidactyla
Non-SPEC
S
-
I
II
II
II
Chlidonias hybrida
SPEC 3
Dc
LC
I
III
II
-
Chlidonias niger
SPEC 3
Dp
LC
I
II
-
-
Circaetus galicus
SPEC 3
(R)
II
II
II
-
Circus pygargus
Non-SPEC
S
I
Columba palumbus
Non-SPEC
S
Coturnix coturnix
SPEC 3
S
Crex crex
SPEC 1
D
NT A3c
I
Dendrocopos medius
Non-SPEC
S
LC
I
II
Dendrocopos syriacus
Non-SPEC
S
I
II
Driocopus martius
Non-SPEC
S
I
II
Egretta alba
Non-SPEC
S
I
III
II
Egretta garzetta
Non-Spec
S
I
III
II
SPEC 3
H
II
Emberiza cirlus
Non-SPEC
S
II
Emberiza citrinella
Non-SPEC
S
Emberiza hortulana
SPEC 2
D
Eramophila alpestris
Non-SPEC
S
LC
III
Erithacus rubecula
Non-SPEC
S
LC
II
SPEC 3
D
Falco peregrinus
Non-SPEC
S
LC
Falco tinnunculus
SPEC 3
D
LC
Falco vespertinus
Non-SPEC
NT
I
Ficedula albicollis
Non-SPEC
S
LC
I
Ficedula parva
Non-SPEC
S
LC
I
Emberiza cia
Falco naumanii
7
II
I
6
II
I
LC
CITES
Convention
II
LC
5
Bonn
Convention
LC
S
Bird
Directive4
S
SPEC 2
Accipiter nisus
SPEC1
IUCN Red
List3
Non-SPEC
Aegolius funereus
Naučno ime vrste
European
endanger
status2
Bern
Convention
Tabela 4.3 – Valorizacija značajnih vrsta ptica
II
II/I; III/I
II/2
I
I
I
II
I, II
II
II
I
II
II
II
22)
Izvori: (i) EMERALD Data base (Institute for the Protection of nature), (ii) Saveljic, D. Et al 2007: Podrucja od medjunarodnog
znacaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP Podgorica, (iii) article Vasic, V., Marinkovic, S and Vizi, O. (1990): Ptice Durmitora I
Kanjona Tare. Fauna Durmitora, Sveska 3. CANU, Posebna izdanja knjiga 23, Odjeljenje prirodnih nauka, knjiga 14. Podgorica
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Grus grus
SPEC 2
S
LC
I
Non-SPEC
S
LC
I
Lanius collurio
SPEC 3
D
LC
I
Lanius minor
SPEC 2
VU
LC
I
Lullula arborea
SPEC 2
D
LC
I
Melanocorypha calandra
SPEC 3
D
LC
I
Monticola saxatilis
SPEC 3
D
LC
Montifringila nivalis
Non-SPEC
S
LC
Nucifraga caryocatactes
Non-SPEC
S
SPEC 2
H
Gyps fulvus
Otus scops
Parus cristatus
LC
II
II
II
II
SPEC 2
D
Non-SPEC
S
SPEC 3
VU
LC
Pernis apivorus
Non-SPEC
S
LC
Phoenicurus phoenichurus
Non-SPEC
S
LC
Picoides tridactylus
SPEC 3
D
LC
I
Picus canus
SPEC 3
H
LC
I
Picus viridis
SPEC 2
H
Prunella modularis
Non-SPEC
S
LC
Pyrrhocorax graculus
Non-SPEC
S
LC
Regulus regulus
Non-SPEC
S
LC
Saxicola rubetra
Non-SPEC
S
Strix aluco
Non-SPEC
S
LC
Sylvia communis
Non-SPEC
S
LC
Tetrao urogallus
Non-SPEC
S
LC
Tichodroma muraria
Non-SPEC
S
LC
SPEC 3
D
LC
I
Turdus philomelos
Non-SPEC
S
LC
II/2
III
II
Turdus torquatus
Non-SPEC
S
LC
Turdus viscivorus
Non-SPEC
S
LC
II/2
III
II
Parus montanus
Perdix perdix
Tringa glareola
I
II
II
II
II
II
II
II
II
II
I, II/2, III/2
1. SPEC – European needs for protection (Birds in Europe II, Birdlife, 2004)
SPEC I – species of global significance; SPEC II – species whose populations are concentrated in Europe and which do not have
appropriate status of protection, SPEC III – species whose populations are not concentrated in Europe and which do not have
appropriate status of protection
2. European endangered status (Birds in Europe II, Birdlife, 2004)
VU – vulnerable species, R – rare species, D – species with decreased populations, S - safe species.
3. IUCN red list: LC- least concern, NT- near threaten
4. Directive on conservation of wild birds (79/409/EEC as amended by 2009/147/EC). The table includes the annexes in which
species is listed.
5. Bern Convention of the Conservation of European Wild Life and Natural Habitats. The table includes the annexes in which
species is listed.
6. UN Bonn Convention on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals. The table includes the annexes in which
species is listed.
7. CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. The table includes the annexes
in which species is listed.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sisari
Imajući u vidu visoku mobilnost sisara, kao i dužinu predviđenog DV, koji prelazi celom teritorijom
Crne Gore, mnoge od vrsta sisara koje su registrovane u državi mogu se očekivati u široj zoni trasom
predviđenog DV. Ovo uključuje sledeće važne vrste sisara23): Canis lupus, Canis aureus, Vulpes vulpes,
Felis silvestris, Lynx lynx, Meles meles, Mustela nivalis, Mustela putorius, Lutra lutra, Martes fiona,
Martes martes, Mustela erminea, Ursus arctos, Monachus monachus, Lepus europeus, Pitymus
thomasi, Spalax leucodon, Sciurus vulgaris, Glis glis, Sus scrofa, Cervus elaphus, Capreolus capreolus,
Rupicapra rupicapra, Suncus etruscus, Delphinus delphis, Stenella coeruleoalba, Stenella frontalis,
Tursiops truncatus, Grampus griseus, Balenoptera physalus
4.1.4.2. Procena osetljivosti staništa
Na osnovu opisa trenutnog stanja biodiverziteta ( staništa i srodnih vrsta ) i korišćenja nacionalnih i
međunarodno priznatih kriterijuma , procenjena je senzitivnost staništa. Najosetljivije zone su
istaknute i njihove prirodne ili ljudske indukovane vrednosti su predočene takođe. Najosetljivije
lokalitete iz osetljivih staništa tretiraćemo odvojeno. Razdvajanje ovih zona ili visoko vrednih
ekosistema, staništa ili lokacija je neophodno, u cilju procene mogućih uticaja izgradnje i
funkcionisanja dalekovoda, detaljnije i, shodno tome , radi predloga efikasne mere za njihovu zaštitu i
budućeg menadžmenta .
Metodologija
Osetljivost je ocenjena korišćenjem matrice koja je specijalno dizajnirana za tu svrhu. Matrica je
korišćena za procenu osetljivosti prirodnih ekosistema i staništa , ali je korišćena da se procene i
staništa antropogenog porekla , kao dobra.
Biljne zajednica ( vegetacije) i staništa opisana u poglavljima 4.9.1 i 4.9.2 su kombinovana ) u
redovima matrice stola i bili su ocenjeni prema kriterijumima, koji su predstavljeni u kolonama
matrice, tabeli. Neki od ovih staništa / biljnih zajednica uključuju nekoliko biljnih zajednica ili sličnih
staništa koja su bila na proceni odvojeno . Neka antropogena staništa su dodata u odnosu na
poglavlja o staništima.
Dvanaest različitih kriterijuma za procenu osetljivosti prirodnih, antropogenih i seminaturalnih staništa
su primenjena u cilju procene osetljivosti gore opisanih ekosistema / staništa i lokacije. Kriterijumi su
bili izabrani u cilju da se pokaže nacionalnim i međunarodnim ( evropskim i globalnim ) značaj
ekosistema / staništa i vrste njihovog sastava koji može biti ispunjeni u oblasti interesa projekta.
Vredniji (više kriterijuma primenjenih )staništa ,osetljivija takođe. Kriterijumi su predstavljeni i opisani
u sledećoj tabeli.
Tabela 4.4 Kriterijumi za procenu osetljivosti lokalieta
1. kriterijum – Direktive o
Lista važnih staništa je data u aneksu 1 – Tipovi prirodnih staništa
staništima (Direktive saveta
od državnog značaja čija konzervacija zahteva obeležje specijalnih
92/43/EEC za konzervaciju
oblasti za konzervaciju.
prirodnih staništa i divlje flore i
23)
As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i
UNDP. Podgorica. Contribution provided by J. Simicevic.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
faune).
2. kriterijum – Retke biljne
zajednice u Crnoj Gori.
3. kriterijum – Dobro očuvane
prirodne zajednice.
4. kriterijum – Prisutnost vrsta
upisanih na IUCN Globalnoj
Crvenoj Listi.
5. kriterijum – Prisutnost vrsta
važnih za Evropu.
6. kriterijum – Prisutnost
ugroženih ptica.
7. kriterijum - Prisustvo
endemskih vrsta.
8. kriterijum – Prisustvo
zaštićenih vrsta u Crnoj Gori.
9. kriterijum – Vrednosti
pejzaža.
10. kriterijum – Ekonomska
vrednost.
11. kriterijum – Prevencija
erozije.
12. kriterijum – Vrednost
prevencije zagađena.
Retke biljne zajednice u Crnoj Gori. Retkost biljnih zajednica je
procenjena na osnovu iskustva stručnjaka i sadašnjem znanju o
raspodeli zajednica.
Stepen prirodnosti, odnosno obim ljudskih intervencija i korišćenja
zemljišta, uzorak je ocenjen na osnovu mišljenja stručnjaka.
Broj vrsta upisanih na IUCN Globalnoj Crvenoj Listi koje se nalaze
u staništu, određuju vrednost staništa. Kategorije IUCN Crvene
Liste koje se koriste u ovoj svrsi su Kritično ugrožene (CR),
Ugrožene (EN) i Ranjive (VU).
Ovaj kriterijum uzima u obzir Direktivu o staništima. Važne vrste
navedene su u aneksu II Direktive o staništima - životinjskih i
biljnih vrsta od interesa za Zajednicu čije očuvanje zahteva
određivanje posebnih oblasti zaštite i Aneks IV - životinjske i biljne
vrste od interesa za Zajednicu za koje je potrebna stroga zaštita.
Ovaj kriterijum se zasniva na vrednostima već identifikovanim od
strane Važnih Ptičijih Oblasti (IBA) koji integrisan kriterijumima
sledeće konvencije: (I) pticama - Direktiva Saveta 79/409/EEC o
očuvanju divljih ptica (Aneks I - Vrste posebnih mera zaštite u
vezi sa njihovim staništima, kako bi se obezbedio njihov opstanak
i reprodukcija u svojoj oblasti distribucije; Aneks II), (II) Bonska
konvencija: Dodatak I - Vrste kojima preti izumiranje; Dodatak II
- migratornih vrsta sačuvanih kroz sporazume, i (III) SPEC – Briga
za Očuvanje Evropskih Vrsta (za ptice samo)
Ovaj kriterijum procenjuje broj endemskih vrsta prisutnih u
staništu. Rezultat su predstavljeni u matrici tabele ispod, i prosek
su ocena za endemske vrste flore i faune
Ovaj kriterijum procenjuje broj zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta
u skladu sa crnogorskim propisima po tipu staništa. Rezultati
predstavljeni u matrici tabele su prosek ocena za retke vrsta flore
i faune.
Vrednost pejzaža je procenjena na osnovu nekoliko karakteristika:
strukturni i funkcionalni značaj pojedinih predela, estetskih
vrednosti, retkosti u Crnoj Gori itd.
Značaj za ljudsku privredu je utvrdio ovaj kriterijum. Najvažnije
privredne vrednosti u projektnom području su briga za šumarstvo,
vodeni potencijal i stočarstvo.
Jedna od važnih svojstava za očuvanje prirodnih uslova je
potencijal sprečavanja erozije staništa.
Apsorpcioni kapacitet za zagađivače veoma važna karakteristika
ekosistema. Procena je bila zasnovana na mišljenju stručnjaka.
Bodovanje od 0 do 3 za staništa je izvršeno uz sledeće značenje za svaki pojedinačni rezultat:
(I) Ocena 0 - nema pojave / Značaj
(II) Ocena 1 - Niska pojava / Značaj
(III) Ocena 2 - srednja pojavu / Značaj
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
(IV) Ocena 3 - Visoki pojava / Značaj
Zbir bodova za svako stanište određuje njegovu osetljivost. Najviši mogući rezultat je 23. Ocena
osetljivosti je izvršena na osnovu sledećih opsega:
(I) Opseg od 0 do 9 - niska osetljivost (LS)
(II) od 10 do 17 - srednji osetljivost (MS)
(III) od 18 do 23 - visoka osetljivost (HS)
Značenje svakog stepena osetljivosti je opisano na sledeći način:
• LS - Ne postoje posebne prepreke za građevinske radove, međutim, estetska vrednost predela
trebai da bude zaštićena i redundantno uništenje i preterane perturbacije treba izbegavati, uticaj na
ova staništa će imati manji značaj.
• MS - građevinski radovi su dozvoljeni, ali posao bi trebao da se uradi sa merama rezerve;
uništavanje ovih staništa ili njihovih delova treba izbegavati, a ako je uništenje neizbežno treba
preduzeti mere rekultivacije; uticaj na ova staništa će imati srednji značaj.
• HS - ta mesta, staništa ili naselja imaju veliki značaj u pogledu biodiverzitske vrednosti; bilo koju
vrstu građevinskih radova treba izbegavati, a ako nema drugog mogućeg rešenja, treba preduzeti
maksimalne mere za zaštitu mesta ili lokaliteta, kada su prirodne lepote u pitanju, treba primeniti
režim specijalne konstrukcije (npr. sezonska ograničenja, stroge teritorijalne preporuke itd); štete
nastale u ovoj vrsti ekosistema treba da se revitalizuju i nadoknade u skladu sa odgovarajućim
zakonima. Stalni nadzor tokom građevinskih radova mora da bude organizovan od strane projektanta.
Procena Osetljivosti Staništa
Osetljivost prirodnih, poluprirodnih i antropogenih staništa je ocenjeno na osnovu gore opisane
metodologije. Rezultati su prikazani u sledećoj tabeli.
7. Prisustvo endemskih vrsta
8. Prisutnost zaštićenih vrsta
u Crnoj Gori
9. Vrednosti pejzaža
10. Ekonomska vrednost
11. Prevencija erozije
12. Vrednost prevencije
zagađivanja
Zbir
Osetljivost
3
2
2
0
3
1
0
0
2
0
0
2
13
Ms
0
0
1
1
1
0
2
2
2
0
0
0
0
0
2
0
0
1
0
0
0
0
0
0
2
2
2
1
1
3
2
1
1
0
0
2
8
7
14
Ls
Ls
Ms
2
1
2
0
2
1
1
1
2
3
1
2
18
Hs
9. Vrednosti pejzaza
10. Ekonomska vrednost
11. Prevencija erozije
12. Vrednost prevencije
zagađivanja
Zbir
Osetljivost
1. Direktive staništa
KRITERIJUM
STANIŠTA
Juncetalia maritimi biljna
zajednica vlažna područja
Rusco carpinetum orientalis
Seslerio ostrietum carpinifoliae
Piceto – Abietosum
Picetum excelsae croaticum /
Šume Crnogorske Jele
2. Retke zajednice u Crnoj
Gori
3. Dobro očuvane prirodne
zajednice
4. Prisutnost vrsta na IUCN
Crvenoj Listi
5. Prisutnost vrsta važnih za
Evropu
6. Prisutnost ugroženih ptica
Tabela 4.5 –Matrica Procene osetljivosti
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
2. Retke zajednice u
Crnoj Gori
3. Dobro očuvane
prirodne zajednice
4. Prisutnost vrsta na
IUCN Crvenoj Listi
5. Prisutnost vrsta
vaznih za Evropu
6. Prisutnost ugrozenih
ptica
7. Prisustvo endemskih
vrsta
8. Prisutnost zaštićenih
vrsta u Crnoj Gori
KRITERIJUM
1. Direktive staništa
Table 4.5 - Procena osetljivosti, matrica (nastavak)
Decembar 2011
WYG International Ltd
STANIŠTA
Bukove šume: 9110 – LuzuloFagetum Bukove šume, 9130 –
Asperulo-Fagetum Bukove
šume, 91W0 – Moesian Bukove
šume
91E0 – Aluvijalne,nanosne,
šume sa Alnus glutinosa i
Fraxinus excelsior (Alno-Padion,
Alnion incanae, Salicion albae)
9410 – Acidophilous Picea šume
brdskog do planinskog nivoa
(Vaccinio-Piceetea)
95A0 – High Oromediterranean
Borove šume – (FritilarioPinetum heldreichii)
Šumske plantaže Crnog Bora
6410 – Molinia livade na
krečnjačkom, tresetnom ili
glineno – muljevitom tlu
62A0 – istočno submediteranski
suvi pašnjaci (Scorzoneretalia
villosae)
6170 – Planinski i subplaninski
krečnjački pašnjaci
6210 – Polu prirodni suvi
pašnjaci na krečnjačkim
podlogama - oblastima: BromoPlantagoneretum
mediae),(Genisto-Globulatietum
bellidifoliae), i (BromoDantonietum calycinae)
8120 – Krečnjačke krš i litice od
brdskih do planinskih nivoa
(Thlaspietea rotundifolii)
8130 – Zapadno Mediteranski i
thermofilni obluci
8210 – Krečnjačke stenovite
padine sa vegetacijom
Reke
Voćnjaci i vinogradi
3
0
2
0
2
0
0
0
2
2
1
2
14
Ms
3
0
2
0
2
1
0
1
2
1
3
2
17
Ms
2
0
2
0
2
1
1
1
3
2
2
1
17
Ms
3
2
1
0
2
2
2
2
3
2
2
2
23
Hs
0
0
1
0
0
0
0
0
2
1
2
2
8
Ls
2
2
1
0
2
1
0
2
0
0
1
1
12
Ms
2
0
0
0
1
1
1
1
2
0
1
1
10
Ms
2
0
3
0
2
2
1
1
2
1
2
1
17
Ms
1
0
2
0
1
1
1
1
2
1
2
1
13
Ms
2
1
2
0
2
1
0
1
1
1
1
1
13
Ms
2
1
2
0
2
1
0
1
1
1
1
1
13
Ms
2
1
2
0
0
1
0
1
1
1
1
1
11
Ms
2
1
2
2
1
0
1
1
2
2
0
2
16
Ms
0
0
1
0
2
2
0
0
1
3
1
1
11
Ms
Ruralne naseobine
0
0
0
0
0
1
0
0
1
3
1
0
6
Ls
Urbane naseobine
0
0
0
0
0
0
0
0
1
3
0
0
4
Ls
Putevi, železnice - ruderalne
zajednice
0
0
0
0
0
0
0
0
1
2
1
0
5
Ls
Visoko osetljivi ekosistemi
Važno je napomenuti da ne postoje staništa veoma visoke osetljivosti te građevinske diskvalifikacije (ili
totalne restrikcije) neće biti potrebne. Visoko osetljiva (Hs) staništa se razlikuju od drugih, na osnovu
moguće konfliktne situacije koje proizilaze iz građevinskih radova i radova na trasi predloženih
dalekovoda. Srednje osetljiva (MS) i nisko osetljiva staništa (LS) se ne tretiraju detaljno. Ipak, kad god
se identifikuju uticaji na njih, oni se razmatraju u zoni tog uticaja.
• Picetum ekcelsae croaticum / Šume Crnogorske Jele
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Šuma Crnogorske jele je značajno stanište tj. vegetacijski tip u Crnoj Gori. Ovo nije prioritet za
očuvanje staništa prema EU HD, ali jeste evropski problem u skladu sa CE Bernske konvencije. Ona
sadrži i štiti puno značajnih vrsta, ali takođe ima veliku vrednost u smislu ekonomije, prevencije
zagađenja i sprečavanje erozije. Tako da je krajnje osetljiv na uništavanje i usitnjavanje (18 poena
ukupno).
• 95A0 - Visoke Oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii)
To je prioritet za očuvanje staništa u skladu sa EU, HD. Tu se nalaze važne vrste i srednjeg
ekonomskog značaja. Ekosistem ima veliku vrednost (23 poena ukupno određuje njegovu osetljivost
na uništavanje i dalju fragmentaciju).
•
Srednje osetljivi ekosistemi
Juncetalia maritimi zone biljaka koje se prostiru duž vlažne lokacije Blato u Lastvi Grbaljskoj
•
(pogledati više o ovim biljnim vrstama u ostalim poglavljima)
•
Piceto – Abietosum pojavljuje se u široj zoni (koridora) dalekovoda. Dv prolazi kroz zone kao
što su fir i poput Fageto – Abietosum na Vojnik planini.
•
•
Bukove šume: 9110 – Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 – Asperulo-Fagetum bukove šume,
91W0 – Moesian bukove šume su takođe prisutne u širem koridoru DV. Oblast Bukovicka gora
je važna zona bukovih šuma (Fagetum montanum montenegrinum)
91E0 – Aluvijalne šume Alnus glutinosa iFraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae,
Salicion albae) koje su prisutne u oblastima blizu reka kao što su as Ćehotina blizu Pljevalja i
dolina Komarnice – oblast Razvrsje
•
9410 – Acidophilous Picea šume do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) – distribuirane u široj
zoni DV, uglavnom u dubokom zemljištu na ravnim površinama (Durmitor oblast) ili na
krajevima padina(Ljubisnja oblast)
•
6410 – Molinia livade na krečnjaku, glini – silt – laden zemljištima – rasprostranjeni u širokoj
zoni DV u Durmitorskoj oblasti lokaliteta Posčensko jezero i jezero Barno
•
62A0 – Istočna submediteranska suva trava (Scorzoneretalia villosae) – Ovo stanište je u široj
zoni DV na padinama planine Lovćen masiva prema priobalnim oblastima (pogledati mapu
vegetacije NP Lovćen u prethodnom poglavlju 9.4.3)
•
6170 – Alpske i subalpske karstične suve trave prisutne su u široj zoni DV, uglavnom u
planinskim oblastima Lovćena i Durmitora (pogledati mapu vegetacije NP Lovćen i mapu
vegetacije duž trase DV u sekcijama o tome)
•
6210 – Semi-prirodna suva trava i žbunovi na krečnjačkim supstratima- zonama: BromoPlantagoneretum mediae u oblasti Pljevalja, Genisto-Globulatietum bellidifoliae na Lovćenu i
Bromo-Dantonietum calycinae u severnoj Crnoj Gori.
•
8120 – Calcareous calcshist screes planinskih oblasti (Thlaspietea rotundifolii) –
rasprostranjenih u širokoj zoni Dv sekcije Čevo – Šavnik, kao što je kanjon Komarnice, i Šavnik
– Pljevlja na padinama masiva planine Durmitor.
•
8130 – Zapadno mediteranski i mediteranski žbunovi prisutni su u široj oblasti Lovćen planine
kao in a supstratima krečnjaka (Tara, Komarnica)
•
8210 – Krečnjačke padine sa kazmofitskom vegetacijom prisutnom u pukotinama ,
krečnjačkim stenama, visoravnim serpentina i drugim stenama u oblasti Lovćena, Durmitora
sa kanjonom reke Tare i Komarnice.
•
Reke uključuju Ćehotinu / Vezišnicu reku, reku Taru sa kanjonom, reku Komarnicu sa
kanjonom i njenu pritoku Grabovicu, kao i reku Bukovića.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
5. Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta
5.1 Metodologija
Definicija osnovnih socijalnih uslova za područje projekta se oslanja na podacima prikupljenim od
strane direktne komunikacije sa zainteresovanim stranama, pregleda štampanog materijala i posete
oblasti pod uticajem projekta.
Postoje dve vrste korisnih podataka, i to:
• Direktni podaci - koji se odnosi na izvore informacija prikupljenih direktno u
• Indirektni podaci - koji se odnose na već objavljene podatke.
području
Ovo proizilazi iz potrebe da se razumeju lokalni socijalni problemi, tekući društveni procesi, kulturne i
socijalne navike, kao i socio-ekonomski uslovi stanovnika u širem području, imajući u vidu
identifikacije potencijalnih uticaja i na koji način se oni mogu izbeći, minimizirati ili ublažiti.
5.1.1
Direktno prikupljanje podataka
Metodologija za angažovanje sa i pristup akterima u predloženoj liniji dalekovoda su objašnjene u
okviru plana za učešće aktera (SEP). Ovo je poseban dokument, razvijen u skladu sa EBRD i IFC
zahtevima. Ovaj pristup, pored pomoći u planiranju i realizaciji predloženog projekta, generiše
dragocene informacije i vodi ka boljem razumevanju društvenog pejzaža oblasti. Takvi podaci,
analizirani i uporedjeni sa zvaničnim podacima koje objavljuju vladine institucije, čine temelje ovog
osnovnog opisa društvenog okruženja na prostoru projekta.
5.1.1.1 Upitnik i posete lokalitetu
Stanovnici u ruralnim naseljima u blizini predložene trase dalekovoda su anketirani u julu i septembru
2011. koristeći unapred pripremljen upitnik da pronađu svoje očekivanje u pogledu uticaja koji bi
projekat imao na njihove zajednice, njihovu industriju i prirodno okruženje. Generalno, upitnik se bavi
potencijalnim izazovima koje bi stvorla izgradnja i funkcionisanje predloženog dalekovoda. Ovo
uključuje moguća kritična pitanjia koja se tiču životne sredine i socijalnih sistema, očekivanja i
beneficija, nivoa informacija obelodanjenih javnosti i spremnosti za buduće učešće na sastancima i / ili
događajima koji se odnose na sledeće faze implementacije predloženog projekta.
5.1.2
Indirecktno prikupljanje podataka
Indirektno prikupljanje podataka bilo je zasnovano na zvaničnim publikacijama i bazama podataka koji
su razvijeni uglavnom od strane centralnih i lokalnih organa vlasti / institucija, kao i od strane
nacionalnih statističkih organa.
Detaljni prostorni plan za koridor predloženih 400 kV dalekovoda i pripadajuće sektorske studije, su
korišćeni kao važan izvor podataka. Ovi dokumenti su pripremljeni u skladu sa crnogorskim
zakonodavstvom o uređenju prostora i urbanističkog planiranja.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
5.2
Obrasci naselja
Predloženi dalekovod prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor, Cetinje, Nikšić,
Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja.
Slika 5.1 - Put predložene linije dalekovoda i pregled opština kroz koje prolazi
Izvor: Detaljni prostorni plan (DSP) za DV koridor, Ministarstvo za održivi razvoj i turizam, jul 2011
Naselja blizu predložene linije prenosa, kao i njihove relativne udaljenosti od predložene linije prenosa
date su u tabeli.
Tabela 5.1 - Uključena naselja, odgovarajuće populacije i odnosi udaljenosti do puta dalekovoda
Naselja – po opštinama – blizina predloženog DV
Opština
Budva
Kotor
Cetinje
Naselje
Gornji Pobori
Donji Pobori
Lapčići
Lastva Grbaljska
Dubovik
Milijevići
Vojkovići
Resna
Prediš
Lješev Stub
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Populacija
2011*)
30
59
537
8
3
0
11
19
0
Relativna
udaljenost DV
od naselja
[m]
900
630
>500
1,600
350
700
prelaženje
590
480
530
Rastojanje
od dalekovoda do
najbliže imovine u
naselju [m]
NA
NA
NA
NA
NA
NA
50
NA
NA
NA
Decembar 2011
WYG International Ltd
Nikšić
Plužine
Šavnik
Zabljak
Pljevlja
Čevo
Trnjine
Ubli
Bijele Poljane
Bročanac Niksićki
Rudine
Sjenokosi
Duga
Gornja Brezna
Duži
Komarnica
Godijelji
Novakovići
Njegovuđa
Rasova
Djurdjevića Tara
Kosanica
Crnobori
Gornje Selo
Vrbica
Zbljevo
Komine (Pljevlja)
63
23
40
16
76
45
9
62
48
106
56
72
23
217
29
149
188
33
76
47
209
576
>2,000
950
prelaženje
1,000
prelaženje
prelaženje
2,000
1,000
>500
prelaženje
1,100
prelaženje
930
prelaženje
prelaženje
prelaženje
>500
prelaženje
prelaženje
prelaženje
730
prelaženje
NA
NA
110
NA
130
140
NA
NA
NA
50
NA
150
NA
70
50
50
NA
60
110
80
NA
50
• NA - nije primenljivo
*) Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crna Gora, 2011 - Prvi rezultati; Zavod za
statistiku Crna Gora - MONSTAT-a, maj 2011
Može se zaključiti da je 1.493 ljudi živi u naseljima u okviru 500 metara od dalekovoda rute.
Mapa projekta oblasti sa lokacijama naselja na koje utiče predloženi put linije prenosa je dat u Prilogu
1.1.
Ova naselja, sa jasnim izuzetkom Lastve i Pljevalja na bilo kom kraju predložene linije prenosa su
relativno mala. Mnoga od njih su geografski raspršena usled obimne oblasti. Samo mala koncentracija
zgrada će predstavljati centar mnogih od ovih zajednica. Ovi centri obično uključuju crkvu, školu, kafe
i manji broj privatnih kuća ili poljoprivrednih domaćinstava.
Opet, sa izuzetkom Lastve i Pljevalja, to su u velikoj meri naselja zasnovana na izdržavanje
poljoprivredom za sopstvene potrebe. Veliki deo stanovnika će zauzeti svoje kuće samo tokom letnjih
meseci često samo vikendom, izbegavajući zimske mesece, kada uslovi u planinskim predelima mogu
biti oštri i pristup težak.
5.3 Socio - ekonomske osnove
Crna Gora je opisana od strane Svetske banke24, kao "mala, otvorena, srednje razvijena ekonomija".
Njena ekonomija je opisana kao veoma usko bazirana na uslugama koje čine oko 60% ekonomske
aktivnosti. Centralna banka Crna Gora25, procena BDP Crne Gore u 2010 EUR 3.025 m. Stanovništvo je
procenjeno u 2009 na 631,53626, a prognoza da se poveća na 654.594 do 201527.
24
Svetska banka Strategiju partnerstva za Srbiju januara 2011 + prethodnu 2007-10 strategije
Izvor: vvv.cb-mn.org
26
Izvor: Monstat: http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=314&pageid=48
27
Izvor: Monstat "Demografski trendovi u Crnoj Gori od sredine 20. vijeka ja Perspektive ne 2050. godine
"http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=54&pageid=54
25
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Svetska banka očekuje da će privredni rast u Crnoj Gori, u bliskoj budućnosti, da bude nosen pre
svega stalnom ekspanzijom u aktivnostima vezanim za turizam. EBRD smatra da ce turizam i imovina
da budu područja koje će nastaviti da podržava kao odraz njihovom značaju za ekonomski razvoj.
EBRD konstatuje kako se u Crnoj Gori Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja
odnosi po pitanju prirodnog okruženja kao "strateškog resursa", posebno u vezi sa turizmom.
Strateška orijentacija zemlje je ka ekonomskoj diversifikaciji sa dugoročnim rastom u sektoru usluga
vezanim za turizam i proizvodnju.
Jasno je da je turizam prepoznat kao ključna komponenta crnogorske privrede. Ova industrija veoma
zavisi od okruženja u kome se nalazi. Svaki radovi, kao što je predloženi put dalekovoda, koji ima
potencijal da utiče na prirodnu sredinu u zemlji, će biti veoma osetljivi. Strategija Svetske banke za
Crnu Goru jasno upozorava da svaki razvoj energetskog sektora u zemlji, koja je prepoznat kao važan
izvor ekonomskog rasta, ne bi trebalo da "stvori velike negativne posledice na turistički potencijal
zemlje"28.
Korporativna društvena odgovornost (KDO) zahteva od CGES da prepoznaju potencijalne "eksternalije"
koje proističu iz dalekovoda, njegove izgradnje i rada, i da ublaži negativne eksternalije i da optimizuje
pozitivne eksternalije. Kompanije - kao što su CGES - su savetovane da ne zanemaruju svoje
društvene odgovornosti radi kratkoročnih finansijskih dobitaka29.
Turističke aktivnosti i investicije do danas (2011) izgleda da su uglavnom fokusirane na crnogorsko
obalno područje. Ovo obalno područje zahteva poboljšanja u elektricnoj infrastrukturi jer snabdevanje
električnom energijom, ograničava dalji razvoj turističkih aktivnosti u ovoj oblasti)30.
Pored morskog dobra, plodna ravnica koja leži oko Podgorice sa planinskim terenom koji pokriva
ostatak zemlje, razmatrana je. Ovo planinsko područje je od velike scenske vrednosti i nudi širok
spektar turističkih i rekreativnih mogućnosti. To je potencijal ovog regiona da privuče turiste i
posetioce u Crnu Goru. U okviru ovog planinskog područja leži nekoliko nacionalnih parkova i druga
zaštićena područja. Predloženi dalekovod bi prešao preko NP Lovćen i NP Durmitora koji su značajane
turističke i rekreativne destinacije. UNESKO je prepoznala značaj Durmitora u regionu i odredila
Durmitor NP kao prostor svetske kulturne baštine. Biće važno da ovu oznaku ne izgubi zbog
neprikladnog razvoja.
5.3.1 Demografija i socijalni sastav
Brojke stanovništva predstavljene u odeljku 5.2 iznad, pokazuju da naselja blizu dalekovoda, sa jasnim
izuzetkom Lastve Grbaljske i Komine blizu Pljevalja - imaju relativno male populacije. Mali broj neće
imati stalne naseljeno stanovništvo, jer mnogi stanovnici su tu samo u poseti ili vikendom tj. tokom
letnjih meseci. Popis kao i sastanci sa ruralnim akterima pokazuju da se broj stanovnika seoskih
naselja blizu dalekovoda smanjuje i stari, kao i da mladi ljudi napustaju ta područja u potrazi za boljim
ekonomskim mogućnostima na nekom drugom mestu. Dok se starosne strukture celokupnog
stanovništva Crna Gora približavaju proseku u Evropske unije, u okviru seoskih naselja starosna
struktura jasno postaje sve starija.
Populacija priobalnih naselja, kao što su Lastva Grbaljska raste kako se ekonomska aktivnost duž
obale povećava. Na drugim mestima pad stanovnika seoskih naselja se veoma jasno vidi na jesen u
školskim klupama. Depopulacija naselja teži da postane najznačajnija u planinama oko Tare. U
Kosanici (opština Pljevlja - severno od Tare) broj školske dece je pao sa oko (500) na oko (70) sa
decom koja dolaze iz (8) okolnih naselja. U Njegovuda (Žabljak Opština - južno od Tare) broj školske
dece koji je prijavljen je pao sa (350) u 1978. godini na (25) u 2011. godini.
28
Svetska banka strategije u Crna Gora: 2011-2014, vvv.vorldbank.org.me
Kolin Krauč, profesor upravljanja i javne uprave, Univerziteta u Varvick Poslovne škole; učinka 2, Ernst &
Ioung 2011
29
30
Montenegro Tourist ATSociation - 28/06/11
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
5.3.2 Ekonomske aktivnosti
Ekonomska aktivnost blizu predložene linije transmisije je uglavnom zasnovana oko turizma i
rekreacije uz Primorje i unutar dva nacionalna parka gde prolazi linija dalekovoda. Na drugim
mestima, ekonomska aktivnost je u velikoj meri ograničena na opstanak i polu-poljoprivredne
delatnosti za sopstvene potrebe, šumarstvo i obradu drveta i pružanja lokalnih usluga.
Poljoprivreda, imajući u vidu da je Crna Gora pretežno planinski teren, nije posebno važna za
crnogorsku ekonomiju pa su komercijalne poljoprivredne aktivnosti ograničene, u najvećem delu, u
oblasti oko Podgorice. Dalekovod će, međutim, prelaziti neke ograničene oblasti komercijalnih
poljoprivrednih gazdinstava unutar opštine Pljevlja. Na drugim mestima, poljoprivreda za sopstvene
potrebe je široko rasprostranjena u velikom broju relativno malih ruralnih domaćinstava. Malo je
proizvoda koji će doći na tržište. Seoska naselja blizu dalekovoda su aktivno uključena u poljoprivredu
za sopstvene potrebe. Ova aktivnost uglavnom podrazumeva proizvodnju voća i povrća za upotrebu u
domaćinstvu, mleko i sir za proizvodnju - opet za upotrebu u domaćinstvu - ali i za potrošnju na
drugom mestu u okviru neformalnih razmena ili direktne prodaje zatim i proizvodnja mesa, opet, često
za upotrebu u samom domaćinstvu.
Šumarstvo i prerada drveta su važni za Crnu Goru. Širok spektar proizvoda od drveta se proizvodi u
Crnoj Gori kao i drvo za proizvodnju goriva. Dalekovod, međutim, izbegava važne teritorije pod
šumom uključujući i komercijalne šume. Svo šumarstvo u Crnoj Gori je veoma osetljivo na oštećenja
od vatre. Operateri dalekovoda će morati da vode posebnu brigu za izbegavanje požara i šteta u svim
šumskim oblastima.
Turizam i rekreativne aktivnosti u Crnoj Gori su u porastu, kao i svest o zemlji i njenom potencijalu
kao turističkoj destinaciji povećava se i unutar međunarodne zajednice kao i nivo prihoda koji raste
unutar same Crne Gore.
Turistička aktivnost je, do nedavno, u velikoj meri uključivala posete istočnih Evropljana obalnom
području Crne Gore, na uživanje u suncu, moru i plažama. Ova aktivnost je veoma koncentrisana na
jul i avgust, pod konvencionalnim nazivom "sezonu". Turističke aktivnosti daleko od plaža u velikoj
meri uključuju dnevne izlete planinama, za razgledanje, splavarenje, skijanje i šetnju. To je česta
rekreativna aktivnost samih Crnogoraca, iako je su posete moru omiljene, sve više se ljudi uključuje i
u aktivnosti na planinama. Ove planinske aktivnosti će postati sve privlačnije za turiste iz celog sveta u
poseti zemlji. Turistički vodiči uključuju širok spektar aktivnosti koje su na raspolaganju turistima i
posetiocima Crne Gore.
S obzirom na status Crne Gore kao "ekološke države"31, investiranje vezano za turizam u planinskim
oblastima fokusira se na razvoj "Eko-sela" i nudi ekološki smeštaj. Konvencionalni turistički centri su se
takođe razvili oko značajnih turističko rekreativnih centara, pre svega skijališta Žabljak i Kolašina.
Rafting je, međutim, Crnoj Gori jedan od najatraktivnijih aduta32. Rafting aktivnost je prvenstveno
ograničena na Tari sa različitim operaterima i nudi dnevno splavarenje od maja do oktobra svake
godine.
Trasa raftinga duga 82 km duž reke Tare počinje južno od impresivnog 150 metara visokog mosta na
Tari koji prolazi kroz Šćepan Polje do bosanske granice. Dalekovod će preći reku Tare u blizini tog
mosta. Njegov uticaj na splavarske aktivnosti će, međutim, očekuje se biti beznačajan s obzirom
splavari imaju jasan fokus na reku i njene obale..
Predloženo rutiranje 400kV dalekovoda između Lastve i Pljevlja jasno prolazi kroz oblasti važnih
scenskih, pejzaznih vrednosti koje mnogo doprinose turistickoj ponudi za one u poseti kao one koji
žive u Crnoj Gori. Ove oblasti obuhvataju, ali nisu ograničene na:
• Lovćen Nacionalni park
• Nacionalni park Durmitor
31
32
Ekološka država Crna Gora Deklaracije - Žabljak, 20/09/1991 - Skupština Republika Crna Gora
WHO – Montenegro 2011
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Predložena linija transmisij će takođe uticati na područja koja okružuju ove Nacionalne parkove utičuci
na scenski kvalitet uz važne puteve i oko značajnih naselja, i za neke pojedince, generalnu lepotu
njihovog mesta boravka. Ovi Nacionalni parkovi su ključne oblasti od interesa za turiste i posetioce.
NP Lovćen
NP Lovćen, uključujući i Njegošev mauzolej na Jezerskom vrhu, je od posebnog značaja za Crnogorce
koji ga koriste intenzivno u rekreativne i kulturološke svrhe. NP Lovćen je od sve većeg značaja za
međunarodne turiste i posetiloce i postoje planovi da se žičarom poveže NP sa Cetinjem i važanim
turistickim centrom Kotorom.
Rutiranje dalekovoda ostavlja liniju prenosa, najvećim delom, van granica parkova i limitira svoj uticaj
na NP u istočnoj periferiji parka. Moraće da se vodi računa tokom planiranja i fazi izgradnje da se
izbegnu putevi u okviru Parka i da se minimizira uticaj na šumarstvo u parku. Mera za ublažavanje
može zahtevati da se smanji vizuelni uticaj dalekovoda na sam park.
Dalekovod će preći preko važnih turističkih puteva saobraćajnica, severno od parka, koji povezuje
Cetinje i Kotor preko Njeguša. Oko 30 turističkih autobusa dnevno, prema izvestajima, prolazi ovim
pravcem tokom jula / avgusta u turističkoj sezoni. Biće važno da se ograniči ometanje ovog
saobraćajnog pravca i da se pažljivo planiraju građevinske aktivnosti u ovoj oblasti.
NP Durmitor
NP Durmitor sa svojim kanjonima povezanim sa Tarom je visoko cenjen od strane lokalnih Crnogoraca
kao i stranih posjetilaca. UNESKO ga je odredio 1980, kao mesto Svetske prirodne baštine. Pre toga,
je 1977. godine UNESKO registrovao reku Taru kao ekološku rezervu u mreži svetskih rezervata
biosfere. Ove oznake su veoma cenjene i dodaju privlačenosti Crne Gora kao turističke destinacije.
Brojni rekreativni objekati pozitivno utiču na lokalnu ekonomsku aktivnost. Kao i kod NP Lovćen, biće
važno minimizirati vizuelni uticaj dalekovoda. Od ključnog značaja je uticaj dalekovoda na scenski
prikaz važnog mosta preko Tare na Žabljaku tj. putu za Pljevlja. Na uticaj dalekovoda kod prelaza
preko Tare posebno treba obratiti pažnju naročito zbog UNESKO-ve oznake.
SplavarenjeTarom je sada dobro uspostavljeno sa NP su sada zabrinuti intenzitetom rafting aktivnosti)
. U 2010 , splavarenje će doprineli sa oko 38%ukupnog prihoda nacionalnih parkova sa oko 9.000
splavarenje posetilaca iz ukupno 47.000 posetilaca - gotovo 20 % svih posetilaca parka. Mrdak
procenjuje oko 80% ovih poseta su strani posetioci ). U 2010 , Durmitor, NP generisana oko
95%ukupnog prihoda od svih nacionalnih parkova u Crnoj Gori. Jasno, Durmitorom dominira turizam i
rekreativne aktivnosti u okviru Nacionalnog Crna Gora kao parka sektora.
Turizam i rekreativne mogućnosti podstakle su neke lokalne preduzetničke aktivnosti na favorizovanim
lokacijama i privukle investicije. Ove aktivnosti su, međutim, u većini slučajeva spekulativne i uključuju
obezbeđivanje turističkog smeštaja (eko-sela) i turističke servise (hrana i piće) npr. u Gornjoj Brežni,
Plužine.
Seoska naselja žele da iskoriste turističke mogućnosti koje donose infrastrukturalna unapređenja kao
što su crnogorske putne mreže. Resna, na primer, očekuje da razvije svoje turističke aktivnosti, kada
novi put koji povezuje Cetinje i Nikšić bude završen. Čevo, na severu Resna, očekuje je se da postane
važna raskrsnica puteva za predloženu "Adrionic magistralu" i razvija turističke i rekreativne objekte
Lastva, koja se nalazi u važnom primorskom pojasu, je već značajno uključena u turizam i uslužne
delatnosti. Stanovnici Lastve su željni da se obezbedi razvoj dalekovoda i pripadajuće objekte
(razvodno postrojenje (CS) i trafo stanica (TS)) koji neće ograničiti njihovu sposobnost da iskoriste
mogućnosti turizma kada ti objekti niknu. Značaj razvoja Crnogorske električno napajajuce mreže je
jasno prepoznat i projekat dalekovoda je podržan.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Grad Pljevlja, u oštrom kontrastu sa Lastvom, nalazi se u planinama daleko od važnih turističkih
destinacija i ima jako industrijsko nasleđe. Očekuje se da će lokacija trafo stanica u Pljevljima biti u
okviru postojećih elektro postrojenja.
5.3.3 Obrazovanje
Osnovno obrazovanje je besplatno i obavezno za svu decu od 6 do 14. Nakon toga, učenici kreću u
srednje škole: četvorogodišnje gimnazije, strukovne škole 3-4 godine ili zanatske škole 3 godine.
Osnovno obrazovanje će biti ponuđeno u mnogim ruralnim naseljima, ali, kao što je navedeno na
drugim mestima, sa naglim opadanjem broja škola, mnoga ruralna naselja će verovatno ostati bez
mesne škole gde će lokalna deca morati da putuju u druga mesta. Školovanje uz obalno područje i
unutar glavnih naselja u planinama je dobro predviđeno.
5.3.4 Zdravstveni profil stanovništva
SZO izveštava da su nacionalni indikatori zdravlja i dobrobiti poboljšani u posljednjih nekoliko godina u
Crnoj Gori. Stopa smrtnosti novorođenčadi, na primjer, pala je s 15,4 umrlih na 1.000 živorođenih u
1994 na 5,7 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih u 2009 kako se nivoi zdravstvene zaštite
poboljšavaju. Stopa smrtnosti, međutim, stalno raste kako crnogorska populacija stari i demografska
struktura se približava drugim evropskim državama. Uzroci smrti takođe su slični drugim evropskim
državama a najčešće su kardiovaskularne bolesti, tumori i bolesti respiratornih organa 33).
5.4 Arheološka kulturna baština
Jedno arheološko nalazište na području uz odabrani koridor je identifikovano kao zaštićena kulturna
baština. Ovaj nalazište se nalazi na području sela Komine, opštine Pljevlja. Arheološko nalazište sadrži
ostatke rimskog grada, poznatog kao Municipijum S. [Kat. 3].
Osim toga, jedan arheološki lokalitet bez zaštićenog statusa je identificiran u području duž odabranog
koridora. Ovo nalazište predstavlja nekropol i nalazi se u okolini sela Broćanac Nikšićki [Kat. 3]. Nije
bilo detaljnih arheoloških istraživanja do sada na ovom lokalitetu.
5.5 Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području
Glavna vodoprivreda i hidro-tehnička infrastruktura
U opštem smislu, pažljivo usmeravanje predložene dalekovoda treba da identifikuje liniju koja
izbjegava postojeću infrastrukturu vodoprivrede u području projekta.
Trasa predložene dalekovoda bi prošla zapadno od jezera Slano (2120 ha) i Krupac (1950 ha) u blizini
Nikšića, rezervoara za hidro-elektrane Perućica. Najbliže DV stub će biti postavljeni na udaljenosti od
1,3 km od obale jezera Slano, dok su ostali stubovi na udaljenosti većoj od 2 km. U odnosu na jezero
Krupac, najbliži DV stubovi će biti postavljeni na udaljenosti većoj od 2 km. Glavna hidro-tehnička
33
SZO – Crna Gora 2011
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
infrastruktura povezane s tim rezervoarima - Slanski Kanal nalazi se istočno od tih ležišta. Nije
planirano ukrštanje ovog kanala s predloženom transmisionom linijom.
Osim prelaska kanjona Komarnice, predložena transmisiona linija izbegava svako područje prepoznato
od strane crnogorskog glavnog vodoprivrednog plana kao potencijalnu lokaciju za hidro akumulacije
za vodosnabdevanje, energetiku ili navodnjavanje.
Sledeća vodovodna infrastruktura postoji u blizini predložene dalekovoda:
•
•
Rezervoar vode sistema snabdevanja za selo Godijeli (Šavnik Opština) na udaljenosti od oko
350 metara od dalekovoda.
Glavni cevovod regionalnog vodovoda na području Pljevalja.
Glavna energetska infrastruktura
Trasa predložene dalekovoda će se ukrštati ili će proći u blizini nekoliko postojećih linija na različitim
naponskim nivoima:
•
•
•
•
•
•
•
110 kV DV Budva - Tivat.
110 kV DV Budva - Cetinje. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Lovćen će slediti postojeći
koridor ovog 110 kV DV.
110 kV DV Nikšić - Bileća (BiH).
110 kV DV Zabljak - Pljevlja. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Durmitor će slediti postojeći
koridor ovog 110 kV DV. Kombinovani (dupli sistem) stubova za smeštaj obe OHLs (110 kV i
400 kV), planirani su u ovom odeljku.
220 kV DV no.225 / 1 Podgorica - Trebinje (BiH).
220 kV DV no.264 i no.265 Plevlja - HE Mratinje.
400 kV Podgorica DV no.439 - Trebinje (BiH). Planirano je da ovaj DV se seče u tački na Čevo
oblasti i preusmeri na novu trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj koristeći novi dvostruko fazni DV iz
trafostanice Lastva na Čevo.
Glavna saobraćajna infrastruktura
Put predloženih dalekovoda bi prelazio ili će proći u blizini sledećih glavnih puteva (M-putevi) i
regionalnih puteva (R-putevi):
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Jadranske magistrale za brzi promet: Debeli Breg (granica prema Hrvatskoj) - Herceg Novi prijelaz kroz Bokokotorski zaliv - Tivat - Budva - Bar - Ulcinj - regija Fraskanjela (granica
prema Albaniji).
Put M-2 (E-65/E-80): Debeli Breg (pograničnom području s Hrvatskom) - Herceg Novi Petrovac - Podgorica - Kolašin - Mojkovac - Bijelo Polje - Berane - Rožaje - Špiljani
(pograničnom području sa Srbijom). Graničnog prelaza u delu Radanovici - Budva.
Put M-6: Vilusi (pograničnom području s BiH) - Nikšiću. Graničnog prelaza u delu Vilusi-Ridani.
Put M-18: Šćepan Polje (pograničnom području s BiH) - Nikšić - Podgorica - Božaj
(pograničnom području s Albanijom). Graničnog prelaza u delu Vilusi - Ridani.
Put R-1: Cetinje - Cekanje - Kotor - Trojice - Radanovici. Graničnog prelaza u delu Cetinje 2 Cekanje.
Put R-13: Cetinje - Lovcen - Krstac. Graničnog prelaza u području razvojne zone Ivanova
Korita.
Put R-15: Cekanje – Čevo - Ridani. Graničnog prelaza u delu Resna-Čevo.
Put R-6: Vir - Krstac (pograničnom području s BiH). Graničnog prelaza u području naselja
Duga.
Put R-5: Ðurdevica Tara - Žabljak - Šavnik - Nikšić. Graničnog prelaza u delu Virak-Boan i
Ðurdevica Tara - Virak.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
•
Novi regionalni put: Kosanica - Gibci - Mestrevac (pograničnom području s BiH).
Trasa predložene dalekovoda bi prešla planiran Jadransko - jonski autoput (granica s Bosnom i
Hercegovinom (u regiji Nudola) - Grahovo - Čevo - Podgorica - tunel kroz Dečić (granica s Albanijom)
u blizini Čevo.
Put predloženog dalekovoda će prelaziti prugu Podgorica - Nikšić.
Nema postojećih ili planiranih aerodroma u neposrednoj blizini predložene dalekovoda. Jedan postojeć
aerodrom - u Tivtu, koji je od bitne važnosti za crnogorski turizam na Jadranu, nalazi se nekoliko
kilometara od nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i početnog dela predložene dalekovoda. Novi
aerodromi niže kategorije i za posebne namene (rekreativni i sportski letovi, sezonski promet)
planirani su u Nikšiću, Pljevljima i Žabljaku. Mapa postojeće saobraćajne mreže u projektnom regionu
je data na sledećoj slici.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
OHL route
Slika 5.2 – Mapa predloženih DV u odnosu na glavne transportne mreže u projektnom regionu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6. Uticaji na životnu sredinu
6.1 Kvalitet vazduha
6.1.1 Standardi kvaliteta vazduha
Granične vrednosti za zagađivača vazduha u Crna Gora su utvrđene Uredbom o vrstama zagađujućih
materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . )
Na osnovuEU zakonodavstva i preporuka od straneSvetske Zdravstvene Organizacije ( SZO). Pravno
obavezujući granične vrednosti da Crna Gora ostvari već su postavljeni za SO2, NO2 , PM10 , CO ,
olova , benzena ( C6H6 ).
Za neke zagađivače , (npr. NE ), postoji dugoročni (godišnje sredina) standard i kratkoročne
standarda. U slučaju NO 2,kratkoročni standard za1 sat u proseku perioda, dok je za PM10 je za24
sata u proseku perioda. Ovi periodi odražavaju različite uticaje na zdravlje različitih izlaganja
zagađujućih materija (npr. privremeni izlaganje na trotoaru poredprometnog puta , u poređenju
saizlaganje stambenih objekata pored puta ).
Tabela 6.1 - Granične vrednosti za zaštitu zdravlja ljudi
Zagađenje
SO2
NO2
PM10
CO
Lead
C6H6
Prosek u periodu
1 sata
24 sata
1 sata
1 godina
24 sata
1 godina
Maksimalna dnevna
od 8 sati prosečna
vrednost
1 godina
1 godina
Dozvoljeni
godišnji prelazi
događaja
Granična
vrednost
300
100
200
40
50
40
µg/m³
µg/m³
µg/m³
µg/m³
µg/m³
µg/m³
10 mg/m³
0,5 µg/m³
5 µg/m³
24
3
18
0
35
0
0
0
0
Izvor: Uredba o vrstama zagađujućih materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta
vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . )
6.1.1 Prašina i čestice tokom izgradnje i demontažnih aktivnosti
Tokom izgradnje predloženih 400 kV za prenos i demontiranje odabranih sekcija postojećeg 110 kV i
400 kV, biće sajta pripreme i izgradnje, što sve imaju potencijal da stvori prašinu. Takve emisije mogu
se podeliti na prašinu i čestice (PM10).
Prašina se sastoji od velike čestice materijala, koji imaju prebivalište na atmosferu u toku kratkog
perioda vremena posle puštanja, jer su teška dovoljno da se obruše suspenzije u vazduhu relativno
brzo. Dakle, efekti ovih emisija će biti lokalizovan i ne izazivaju dugoročne promene ili široko proširio
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
na lokalne kvaliteta vazduha ali je njihov iskaz na obližnje svojstva uzroka prljanje i tako može dovesti
do žalbi na smetnje, što je obično privremen.
Glavni izvori prašine tokom izgradnje i demontiranje aktivnosti uključuju:
• izgradnja vozila pokreta i drugih projekata u vezi saobraćaja na neasfaltiranim putevima
• zemljišta iskopavanja, rukovanja, skladištenja, skladištenje
• priprema sajt i restauraciju nakon završetka
• izgradnja kula i prilaznih puteva
• rušenje postojećih stubova i uklanjanje materijala sa sajta
• interne i eksterne građevinskih radova na podstanicama.
Većina emisije prašine su verovatno da će doći tokom radnog vremena građevinske aktivnosti.
Precizno ponašanje prašine, njegovo prisustvo u atmosferi, a rastojanje može reachl bi zavisiti od niza
faktora. Ovo uključuje pravac vetra i snagu, lokalne topografije i prisustvo skrininga objekata (zgrada,
drveća itd) koji mogu da presretnu prašine pre nego što stigne osetljivim lokacijama. Svaki od ovih
faktora će se razlikovati i na liniji predloženih dalekovoda. Delovi dalekovoda u planinskim oblastima
će biti izloženi jači vetrovi koji mogu dalje nositi prašine. Međutim, to su područja sa veoma niskim
stanovništvom i ima malo osetljive receptore. Planinskim oblastima takođe imaju visok godišnji prosek
padavina koje bi sprečile prevoz prašine kao kiša je prigušivanje efekat.
U zavisnosti od brzine vetra i turbulencija tokom izgradnje je verovatno da većina prašine će se
deponovati u oblasti odmah oko izvora (do 200 metara). Zato imovine u 200 metara od gradilišta
najverovatnije iskusiti smetnje, bez odgovarajuće mjere za ublažavanje. Ipak, neprijatnost će biti
privremeno, i pod uslovom da se realizuju sajt specifične mere za ublažavanje, nema značajnih
prašine efekti su predviđeni.
Čestica (suspendovane čestice), je objavio tokom poremećaj agregatne materijala na isti način kao i
prašine. Međutim, mnogo je manjih dimenzija (obično manje od 10 mikrometara) i ostaje
suspendovan u atmosferi za duži period i može da se transportuje preko širem području od prašine,
vetrom. To je dovoljno mali da bude uvučen u pluća tokom disanja, koji u osetljivim pripadnici javnosti
mogu izazvati neželjene reakcije. Kao rezultat ovog potencijalnog uticaja na zdravlje, granična
vrednost za PM10 je definisana u crnogorsko zakonodavstvo o kvalitetu vazduha.
Tipični izvori PM10 tokom faze izgradnje su slična po prirodi onih za prašinu. Čestica je takođe pušten
iz tekućih motora sajta biljke, kao što su kompresori, generatori, itd Kao veličinu PM10 emisija je
relativno mali, bilo negativni efekti proizilaze iz njih su verovatno da će biti relativno kratkoročne bez
značajnih efekata van granica gradilišta.
6.1.2 Emisije iz saobraćaja
Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2, PM10, CO, benzena (C6H6) i
benzo [] piren (C20H12). Od ovih zagađivača, NO2 i PM10 su emisije najverovatnije dovesti do
prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima.
Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjom predloženog
projekta će biti u oblasti neposredno uz glavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U
građevinske zone, prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz
vozila mogu biti privremeno povišena tokom najprometnijih perioda građevinske aktivnosti, ali nema
značajnih lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni.
Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male, a samo se javljaju tokom
rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6.1.2 Zagađenje od saobraćaja
Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2 , PM10 , CO, benzena ( C6H6 )
i benzo [] piren ( C20H12 ). Od ovih zagađivača , NO2 i PM10 suemisije najverovatnije dovesti do
prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima.
Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjompredloženog
projekta će biti uoblasti neposredno uzglavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U građevinske
zone ,prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz vozila mogu
biti privremeno povišena tokomnajprometnijih perioda građevinske aktivnosti , ali nema značajnih
lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni.
Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male , a samo se javljaju tokom
rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja .
6.2 Buka pri izgradnji i vibracije
Buka pri izgradnji
U opštem kontekstu, izgradnju i demontiranje aktivnosti mogu se podeliti na nekoliko
različitih procesa. Oni se mogu opisati na sledeći način:
• izgradnja trafostanice u Lastvi Grbaljska
• izgradnja pristupa kule lokacijama i podstanica u Lastva Grbaljska
• izgradnja tornja temelja
• kula okupljanja i montaža
• vezanost provodnika
• demontaže odabranih 110 kV i 400 kV, a
• Opšti putu poboljšanja i drugih sličnih radova.
Na osnovu raspoloživih informacije o projektu, ne postoje uslovi miniranja u toku
procesa izgradnje. Buke i vibracija efekte povezane sa miniranje su, dakle, ne očekuje
tokom građevinskih aktivnosti. Međutim, svaki eventualni zahtev za peskarenje će biti
dogovoreno unapred izvođača sa relevantnim lokalnim vlastima.
Ne postoje planovi za upotrebu helikoptera u toku izgradnje ili demontiranje
aktivnosti, a samim tim nema buke implikacije u vezi sa helikopterima se očekuje.
Međutim, svaki eventualni zahtev za korišćenje helikoptera će praviti buku čujnim ljudi
u roku od 2 km. Trajanje buke će biti kratkoročne, po nalogu minuta do jednog sata,
a preko veoma ograničenog broja dana.
Mehanička oprema koja je planirana da se uključe u izgradnju predloženih 400 kV za
prenos i demontiranje odabranih 110 kV i 400 kV uključuje, ali nije ograničeno na:
praćenje utovarivača, bager, hidraulični čekić i prekidača, pokretna dizalica, klima
kompresor, dampera, generatore, pumpe, itd
Tabela daje pregled nivo buke na rastojanju od 16 referenca m od izvora za različite
mašine koje će se najčešće koriste u građevinarstvu. Vrednosti u tabeli su na osnovu
podataka iz dostupne literature.
Tabela 6.2 - Nivo buke od građevinske opreme
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Buke u toku izgradnje Nivo buke (dBA) na
16 m od izvora
Kompresor 81
Bager 80
Balast ekvilajzer 82
Balast pokvari 83
Kompaktor 82
Betona 85
Pumpa za beton 82
Vibrator za beton 76
Kran 88
Pokretna dizalica 83
Buldožer 85
Generator 81
Mašina za ravnanje 85
Kružna testera (za sečenje metala) 76
Duborezac 84
Kamionski utovarivač 85
kamioni 88
Brdsko-planinskim delovima predloženog dalekovoda, gde je stanovništvo oskudan,
imaće izuzetno nizak nivo buke u pozadini i stoga buke od izgradnje ili transport
izvora će biti zvučni preko veće udaljenosti, iako to samo po sebi ne bi nužno
predstavljati značajan uticaj . U više urbanim sredinama, vrlo je verovatno da će buka
efekte izgradnje bude manji kao viši nivo pozadinske buke iz drugih izvora bi maska
buke građevinskih, smanjenje čujnost na većim razdaljinama.
U tabeli ispod prikazuje buke predviđanja za različite građevinske procese već
identifikovane na osnovu informacija dostupnih u literaturi, kao i u studijama razvoja
dalekovoda slične veličine. Ova predviđanja predstavljaju najgori mogući scenario jer
oni ne smatraju eventualne prepreke buke i vazduha apsorpciju. Vrlo je verovatno da
će prirodne ili veštačke prepreke postoje između izvora i šuma osetljive receptore
posebno u udaljenosti od izvora povećava. Takve barijere mogu se sastojati od
prirodnih funkcija u pejzaž ili druge zgrade ili strukture između izvora i receptora.
Table 6.3 –
Distance from
the source
[m]
0-50
50-100
100-200
200-400
400-600
600-800
800-1,000
Duration
Noise prediction for each construction process
Construction Construction Tower
Attachment of Dismantling
of access
of tower
assembly and
conductors
of existing
tracks
foundations
erection
[dB]
lines
[dB]
[dB]
[dB]
[dB]
≤76
≤77
≤68
≤70
≤75
≤69
≤70
≤62
≤63
≤68
≤62
≤63
≤56
≤56
≤61
≤55
≤56
≤50
≤48
≤54
≤51
≤52
≤46
≤44
≤50
≤48
≤49
≤43
≤41
≤47
≤46
≤46
≤41
≤39
≤45
2 days/tower 2 days/tower 1.5 day/tower 1 .7 day/tower
1 day/tower
(excavation+ (assembly+
(pulling+cut)
concreting )
erection)
Construction
of new
substation
[dB]
≤75
≤68
≤61
≤54
≤49
≤46
≤44
3 years
(540 days)
Tipični nivo buke proizvedenih od strane raznih izvora su prikazani utabeli ispod .
Table 6.4 – Noise of level from various sources
Source / Activity
Sound level
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
[dB (A)]
Threshold of hearing
Rural night-time background
Quiet bedroom
0
20 – 40
35
Wind farm at 350 m
35 – 45
Average home conditions
50
Car at 100 m
55
Busy general office or
conversational speech
60
Vacuum cleaner at 1 m
70
Kerbside of busy road at 5 m
80
Truck
at 100 m
65
at 10 m
90
Pneumatic drill at 7m
Disco (1 m from speaker)
Jet aircraft
95
100
at 250 m
105
at 50 m
140
Threshold of discomfort
Threshold of pain
120
130 / 140
Table 6.5 – Limit values of noise as per Montenegrin legislation
Zone
Area type
1
Natural protected areas
Areas for recreation, hospital zones, cultural
localities
Touristic area, rural areas, school zones
Residential zones and city parks
Combined residential – commercial areas,
touristic settlements, playgrounds
City centers, craftsmen and trade zones, zones
along roads, main roads and highways
2
3
4
5
6
Level of noise expressed in Db(A)
Ld
35
Le
30
Ln
30
50
40
40
55
55
55
55
45
45
60
60
50
65
65
55
O LD - dan ( period od 07,00 do 19,00 h)
O Le - veče (period od 19,00 do 23,00 h)
O Ln - noć (period od 23,00 do 07.00 h)
Značajni efekti mogu očekivati kadanivo buke veći od 75 dB u urbanim sredinama i veći od 70 dB u
turističke i ruralnim područjima.
Iznad predviđanja ukazuju na to da na širem području je potencijalno utiče izgradnju buke, iakobuke
efekat predvideo na bilo kojoj lokaciji neće da budu prisutni nakonzistentan nivo tokom celog perioda
izgradnje , zbogprekine prirodi graditeljskih aktivnosti u smislu lokacije ( kao što su osnivanje i kula
lokacija ). Ovo je takođe posebno odnosi na " linearno " aktivnosti kao što su unapređenje pristupni
put, ivezanostprovodnika gde relativno visok nivo buke može potencijalno se javljaju uneposrednoj
blizini bilo kog dela, ali sa nivoima buke uskoro vraća u normalu kaodelo kreće dalje. Procena značaja mogućih uticaja data je usledećoj tabeli. TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Potential impact
Significance of impact
Noise from construction of
access tracks
Construction of tower
foundations
Tower assembly and erection
Attachment of conductors
Major: within 50 m
Moderate: 50 - 200 m
Major: within 100 m
Moderate: 100 - 400 m
Moderate: within 200 m
Major: within 50 m
Moderate: 50 - 200 m
Dismantling of the existing 110
Major: within 50 m
kV and 400 kV lines
Moderate: 50 - 200 m
Noise from construction of new
Major: within 50 m
substation
Moderate: 50 -200 m
Total estimated number of affected population:
*)
Estimated
number
of
receptors*)
Dubovik (8), Vojkovici (0),
Ubli (40), Brocanac
Niksicki (76), Rudine (45),
Duzi (106), Godijelji (72),
Njegovudja (217), Rasova
(29), Djurdjevića Tara
(149), Crnobori (33),
Gornje Selo (76), Vrbica
(47) and Komine (576)
1,474
No residential property exists within a zone of 50 meters from the OHL.
Vibracije pri izgradnji
Planirana izgradnja i uklanjanje aktivnosti i korišćenje opreme i mašina će biti izvor vibracija.
Odgovor ljudi na vibracije na terenu je pod uticajem mnogih faktora . Neki od tih faktora su fizička,
kao što je amplituda, trajanje i učestalost sadržaj vibracija , dok su ostali faktori kao štotip
stanovništva , starost, pol i očekivanja su fiziološke . To znači da reakcija ljudi na vibracije je
subjektivan i razlikuje za različite ljude . Opšte je prihvaćeno da je zavećinu ljudi , vibracija preko
između 0,15 i 0,3 mm / s vrha čestica brzina samo su primetna .
U tabeli ispod prikazuje razdaljina na kojoj vibracija može biti vidljiv za određenu vrstu aktivnosti
izgradnje. Ove cifre su zasnovane na istorijskim terenska merenja i informacijama dostupnim u
literaturi. Tabela 6.6 ‐ Značaj uticaja od buke građevinskih Table 6.7 - Distances at which vibration may be perceptible
Construction activity
distances at which vibration
may be perceptible
[m]
Excavation
10-15
Vibratory compaction
10-15
Heavy vehicles
5-10
Zbog činjenice da ne postoje stambenih objekata na 50 metara odpredloženog dalekovod , malo je
verovatno da će vibracija odizgradnjepredložene linije iznad prenosa biti primetna .
6.3 Radna buka
6.3.1 Zvučna buka dalekovoda
6.3.1.1
Uvod
Operativne dalekovod može biti izvor fenomen poznat kao "Corona pražnjenje" (ograničen električne
izolacije raspada vazduha), koji se takođe može javiti prirodno tokom oluja kada visoko naelektrisani
oblaci indukuju znatan električna polja oko visine objekata.
Dok dirigent sistema nadzemnih dalekovoda su dizajnirani i konstruisani da se smanji korona a samim
tim i buke, površine nepravilnosti na provodnika, izazvane fizičkog oštećenja, kao što su neravnine, ili
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
otpaci kao što su insekti, polen, industrijska zagađenja, kapi kiše ili druge oblike kontaminacije, može
lokalno povećati snagu električnog polja dovoljno za ispuštanje da se pojavljuju. Bilo koja korona
pražnjenja će delovati kao izvor audio buke, odnosno pucketanje zvuka povremeno prati niske
frekvencije zujanje u određenim vlažnim uslovima.
Corona buke se generiše samo kada provodnik električne površine stres prevazilazi početka nivo
korona pražnjenja aktivnosti. Dalekovod provodnici su projektovani da rade ispod ovog praga.
Površinska zagađenje provodnika, što dovodi do izmene svoje drugačije glatki profil, može da
prouzrokuje veoma lokalnu poboljšanje električne stresa koji može da pokrene aktivnost pražnjenja.
Na svakom pražnjenje sajt, ograničen električnih kvarova vazduha javlja. Deo energije u vezi sa
korona proces je objavljen kao akustične energije, što je lansiran u vazduh kao zvučni pritisak talasa.
Najviši nivo buke generisan od strane dalekovoda se obično javljaju tokom kiše. Kapljice vode
sakupljaju na površini provodnika i može da pokrene dodatne korona pražnjenja. Magla takođe može
dovesti do povećanja nivoa buke. Magla buke izaziva kapljice vode kondenzacije na liniju i time izaziva
pražnjenje aktivnost na sličan način na kišu.
6.3.1.2 Potencijalni uticaji
Operativni buke koju su stvarali dalekovoda povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje
utiče populacije. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini predviđanje
napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i veoma lični.
Dalekovod Nivo buke je generalno kategorisati kao "pucketanje" ili "Hum", u skladu sa svojim tonski
sadržaj. Pucketanje može samo da dođe, ali zujanje bi obično se javljaju samo u vezi sa Pucketanje.
Hum je samo verovatno da će doći tokom kiše kada stope padavina prelazi 1mm/hr. Pucketanje je
"širok opseg" šum sa nasumično mešavina frekvencija, obično u rasponu od 1 kHz do 10 kHz. Nijedan
pojedinac čist ton se mogu identifikovati za značajnije trajanje. Pucketanje je uglavnom sličan
spektralne sadržaj na zvuk kiše. Hum je zvuk koji se sastoji od jednog ili više čistog tona. Generalno
100 Hz je najdominantniji, ali drugi harmonici od 50 Hz može doći, u manjoj veličini, kao harmonika
povećanje učestalosti, a samo za prvih nekoliko harmonika.
Tokom sušnih vremenskih uslova, buke zbog korona efekat će biti u rasponu od 40 dB i 50 dB u
oblastima ispod linije provodnika, dok je u vlažnim vremenskim uslovima buke mogla da poraste do 60
dB. Nivo buke menja duž dalekovoda i zavisi od površine nepravilnosti ili fizičkih oštećenja na
provodnika. Korona buke slabi sa udaljenosti od linije i na oko. 20 metara od linije postaje
neprimetan.
Subjektivni odgovor pojedinaca na povećanje nivoa buke je sažeto u sledećoj tabeli).
Tabela 6.8 - Procena zajednice kao odgovor na buku iznad normalnog nivoa buke u pozadini
Noise in dB(A) by which
Category
Response description
the new sound level
exceeds the background
noise
0
none
No reaction
5
little
Sporadic complaints
10
medium
Widespread complaints
15
strong
Threats of community action
20
very strong
Vigorous community reaction
Izvor: Akustična merenja buke; Hassall, JR, Zaveri, K., Burel i Kjaar, 1988
Tokom DV rutiranje proces, CGES je postigao da izbegne akustičnih efekata korona pražnjenja od
rutiranje predloženim dalekovoda od stambenih naselja. Nema svojstva i druge osetljive receptore duž
dalekovoda puta na rastojanju gde korona buka bi izazvati neprijatnosti efekte i na taj način, nije
verovatno da će uticaj na ljude od korona buke desiti. Uspostavljanje sanitarne zone duž dalekovoda
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
put će ograničiti buduće stambene ili druge slične razvoj duž linije i da će osigurati da nema
budućnosti akustični uticaja dalekovoda korona se javljaju kao rezultat eventualne urbanog razvoja.
6.3.2 Nivo buke Trafostanice(a)
6.3.2.1 Uvod
U principu, postoje tri osnovna izvora audio buke iz podstanice. Svaki od ovih ima svoje karakteristične
spektra i obrazac nastanka, zbog prirode buke stvaraju mehanizmi uključeni:
(I) transformator buke je oko stalno sa niske frekvencije zujanje se dešavaju na harmonici
snabdevanja frekvencije (100 i 200 Hz se obično dominantan).
(Ii) transformator hladnjaci generisati više širokopojasne buke, iako oni nisu u stalnom radu.
(Iii) da aparati buku generiše rad prekidača i kratkog trajanja.
6.3.2.2 Potencijalni uticaji
Buke koju su stvarali operativni trafostanice se povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje
ugroženog stanovništva. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini
predviđanje napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i
veoma lièni.
Udaljenost od najbližih stambenih objekata na novi podstanica u Lastva Grbaljska više od 500 metara i
akustične smetnje stanovnici se ne očekuje.
Udaljenost od najbližih stambenih objekata na postojeće trafostanice u Pljevljima je oko 100 metara.
Nema novih transformatori su planirani u ovoj podstanici jer će biti nadograđen samo sa prekidačima
u cilju prilagođavanja novog 400 kV dalekovoda Lastvi - Pljevlja i povećanje nivoa buke ne bi bilo
značajno u odnosu na sadašnji nivo. Zbog toga ne akustične smetnje stanovnika se očekuje.
6.4 Hidrologija
6.4.1 Osetljivost gravitacionih područja
Kriterijumi za merenje osetljivosti slivove za glavnog vodotoka u projektu regionu su zasnovani na oko
broja faktora uključujući i međunarodne i nacionalne oznake, kvalitet vode informacije, posete i
profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti kvaliteta vode duž
dalekovoda predložene rute. Ovi kriterijumi su navedeni u tabeli ispod.
Tabela 6.9 - Osetljivost kriterijuma gravitacionih područja
Sensitivity
High sensitivity
Moderate sensitivity
Low sensitivity
Criteria
•
Designated area
•
Identified Emerald site
•
Wetland / watercourse habitat of national /
international importance
•
Wetland / watercourse of ecological importance
•
Moderate vulnerable aquatic habitats present
•
Low vulnerable aquatic habitats present
U sledećoj tabeli jeosetljivosttri široke slivnih oblasti identifikovanih uprojektu regionu -Komarnica
,Tare iĆehotini oblastima, i predstavljajuključne karakteristike vodene osnovne linije .
Tabela 6.10 - Osetljivost gravitacionih područja duž trase dalekovoda
Catchment /
main river
Key sensitivity issues
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Sensitivity
Decembar 2011
WYG International Ltd
Komarnica River
Tara River
•
•
Cehotina River
including its tribitary
Vezesnica River
•
•
Watercourse habitat of ecological
importance
Designated area
o UNESCO WHS (internationally)
o National Park (nationally)
Identified Emerald site
Identified Emerald site
Watercourse habitat of international
importance (alder and willow trees)
Moderate
High
High
6.4.2 Mogući uticaji na vode tokom izgradnje i demontaže
Vodotoki će biti precrtana od raspona sa standardne dužine kraće od 600 metara i sa kulama se
nalaze na minimalno rastojanje od 10 metara zavodene tokove . Izuzetak jeprelazakreke Komarnice
prekodoline na lokalitetu Razvršje gde je prelaz rasponu od 650 metara planirano , kako bi se
mostdolinu sajednopolnih i izbegavajte direktan vizuelni uticaj na pejzaž , nakorita reke . Takva vek bi
trebalo ojačana struktura tornja i specifičnih instalacija opreme i radova . Ovi radovi će se održati
udolini marginama daleko odrečnog korita , a samim tim , nema uticaja navodotoka će se desiti .
Prelazak prekoKomarnice kanjon na Lucki Da li će se realizovati sa jednopolnih za oko . 30 metara
jednog kola kule. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti uspostavljena .
Broj kula od predloženih dalekovoda krozkanjon rijeke Tare će biti oko sedam . Kombinovani kule sa
prosečnom visinom od 40 do 50 metara da se prilagodinovim 400 kV i 110 kV dalekovoda postojeće
planirane su u ovom odeljku. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti
uspostavljena .
U tabeli ispod predstavlja pregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa izgradnjom
aktivnosti zapredloženi 400 kV prenosne kao i demontaže aktivnostiizabranih 110 kV i 400 kV . Uticaji
su identifikovane korišćenjem raspoloživih informacija za DV konstruktivnim metodama. U
principu,uticaja demontaže aktivnostipostojećih linija su široko slične onima identifikovane
zaizgradnjunovih dalekovoda iako su njihovi poslovi su obično ukraćem trajanju i da će verovatno biti
manje nametljiv.
Table 6.11 – Overview of potential impacts during construction and dismantling
Project component
Activity
Potential impact
Construction of access
Changes in surface waters
• Increased suspended solids in
roads, earthworks and
drainage patterns and runwaters
• Risk of impact to water supply
drainage
off, removal of vegetative
facilities
cover
• Changes in hydrological regimes
Construction vehicle
Compaction of soils and soft
• Disturbance of watercourses
• Increased suspended solids in
movements and
ground, spillage of fuels and
waters
operations /
oils
• Changes to sub-surface water levels
Construction of OHL
• Pollution risk from fuel and oil
crossings over
spillage
watercourses
• Temporary habitat disturbance
Construction of
Disruption to surface and
• Change in surface run-off of locality
• Risk of alkaline concrete spillage to
transmission line tower
near surface drainage from
watercourses
foundations
excavations and dewatering,
concrete pouring, removal of
vegetative cover
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6.4.3 Mogućeg uticaji na vode tokom operacije i održavanje
Tokom svog operativne faze,predloženi dalekovod neće direktno ispuštanje zagađujućih materija
uvodi.
Operativne dalekovod može dovesti u manjim mogućeg uticaja na kvalitet vode, posebno zbog
održavanja aktivnosti ikontrolu infrastrukture i opreme .
U tabeli ispod predstavljapregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa rada i
održavanja aktivnosti zadalekovod i trafostanica.
Tabela 6.12 - Pregled potencijalnih uticaja u toku operativne faze
Komponenta projekta aktivnosti Potencijalni uticaj
Odvodnjavanje pristupnih puteva potencijal za povećanje protoka oticanja kroz nove kanalizacije
Promene u hidrološkom režimu i
podzemnih voda
Održavanje saobraćaja na prilaz dalekovod
Izlivanja ulja i goriva iz vozila, sabijanje zemljišta oko kule temelje
• Potencijalni rizik od zagađenja voda od goriva / ulja
• Lokalni efekte na hidrologiju iz sabijanja
Rad transformatora utrafo Prosipanje ulja transformatora potencijalni rizik od podzemnih voda od
trafo ulje
Dalekovod kula
Fondacija barijera na snagu od temelja na hidrologiju lokalne efekte na hidrološkim obrazaca i nivoa
vode
6.4.4 Procenamogućeg uticaja na vode
Tipičan metodologija korišćena je za procenuuticaja na hidrologiju izpredloženog projekta i nastavku .
Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kaoLastva - Pljevlja DV projekta.
Kriterijumi za procenuveličine uticaja date su utabeli.
Tabela 6.13 - Kriterijumi za procenu veličine
Nivo Tipični kriterijuma
Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (promena pravca toka ,
fragmentacija efekat zbog unos vode , mačevanje / brana , ispuštanje otpadnih voda , itd )
Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta ( stalne strukture - mostovi , akvadukte ,
sifoni , površinske ili podzemne gasovode, itd)
Nizak Mali detektovati promene, alikarakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima (
odvodnih nasipa, itd )
Zanemarljiv veoma male promene , koje se ne mogu lako razlikovati ( kratkoročne sabijanje zbog
vozila pokreta, privremeni prelaz strukture , itd)
Značaj uticaja se obično ocenjuje kaokombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećim
tabelama .
Tabela 6.14 - Značaj matricaefekata
Značaj matrica za uticaje na vode
Magnituda Osetljivost
Visoki Umereno Niska
Visoki Major Major Umereno
Srednji major Umereno Manje
Nizak Umeren Manji Manje
Zanemarljiv Manji Manja Nema
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tabela 6.15 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata
Značaj Tipični kriterijuma Opis
Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče
rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene
staništa i određenih oblasti.
Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili
kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa
ili određenih oblasti.
Manji detektovati ali nematerijalne promena
Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i
reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa.
Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i
kvalitet vode ili vodene staništa.
U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti
do sveobuhvatne promjene u okruženju.
Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj
tabeli.
Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu
Sliv /
Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj
Komarnica
(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne
staze. Manji
Rijeke Tare
(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte
izgradnje nove pristupne staze. Manji
Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke
(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte
izgradnje nove pristupne staze.
Tabela 6.15 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata
Značaj Tipični kriterijuma Opis
Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče
rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene
staništa i određenih oblasti.
Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili
kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa
ili određenih oblasti.
Manji detektovati ali nematerijalne promena
Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i
reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa.
Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i
kvalitet vode ili vodene staništa.
U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti
do sveobuhvatne promjene u okruženju.
Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj
tabeli.
Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sliv /
Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj
Komarnica
(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne
staze. Manji
Rijeke Tare
(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte
izgradnje nove pristupne staze. Manji
Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke
(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i
šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte
izgradnje nove pristupne staze. Manji
6.5 Uticaji na zemljišta
6.5.1 Klasifikacije zemljišta po osetljivosti
Indikativne kriterijume za osetljivost zemljišta u projektu regionu na osnovu nekoliko faktora,
uključujući međunarodne i nacionalne oznake, postojeće literature i geologija karte, posete i
profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti zemljišta duž
dalekovoda predložene rute. Kriterijumi su navedeni u tabeli ispod.
Tabela 6.17 - Osetljivost klasifikacija
Osetljivost Kriterijumi
Visoka osetljivost • Namenski oblasti kao važne geološke sajt
• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije
Umerena osetljivost • Manje iskošene osnovu
• Zemljište koje mogu da podrže obradivih poljoprivrednih
Mala osetljivost • zemljištu koje mogu da podrže pašnjaka
• Zemljište u razvijenim oblastima
• Stan i dobro konsolidovanim zemljišta
Donja tabela sumira područja duž predložene trase koje su klasifikovane kao oblasti sa visokom
osetljivošću zemljišta. Ove oblasti su identifikovane u odeljku 4.6 kao podložni intenzivne erozije.
Tabela 6.18 - Osetljivost visokog osetljivim oblastima duž dalekovoda putu
Visoki osetljivo područje Ključne osetljivost pitanja
Lovćen planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije
Vojnik planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije
Komarnice kanjon i dolina:
• u blizini Poscenje
• Brezna oblasti Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije
Kanjon Tare • Namenski oblasti kao važne geološke sajt
O UNESCO-VHS (međunarodno)
O Nacionalni park (nacionalno)
• Identifikovani Emerald sajt
• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na intenzivno erozije
6.5.2 Potencijalni uticaji na zemljište
Mogućih uticaja predloženih dalekovoda na geološke strukture i zemljišta tokom izgradnje će biti u
obliku degradacije zemljišta i erozije, i kršenje određenih geoloških formacija zbog:
• Izgradnja pristupnih puteva i izgradnje kule
• Iskopavanje za izgradnju tornja temelja
• Prosipanje ulja i goriva iz vozila
• Neadekvatno upravljanje otpadom
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Rizik od erozije tla je ograničena na zone identifikovane kao osetljive na eroziju (odeljak 4.6),
uglavnom duž staze i pristup do mesta gde će pripreme, okupljanja i instalacija kule da se uradi.
U tabeli ispod predstavlja pregled generičke mogućeg uticaja na zemljište u vezi sa izgradnjom
aktivnosti za predloženi 400 kV za prenos i demontažu postojećih odabranih 110 kV i 400 kV.
Tabela 6.19 - Pregled potencijalnih uticaja u toku izgradnje i demontažu
Komponenta projekta Potencijalni uticaj
Geologija i zemljišta
Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kule • Gubitak depoziti / zemljišta kroz
iskopavanje i uklanjanje za građevinske svrhe
• Povećana erozija depoziti / zemljišta kroz uklanjanje površinske maske, uključujući i šuma seče i
vegetacije čišćenje
• sabijanje mekanom terenu što je dovelo do promene u strukturi depozita / zemljišta. Ovo uključuje
gubitak poljoprivrednog zemljišta kroz sabijanje poljoprivrednog zemljišta.
• Zagađenje rizik od prosipanja goriva i ulja
Hidrogeologija pojava i objekata
Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kula • potencijalnih direktnih i indirektnih
zagađenja masa izdani rok (hidro-geološka kolektori), preko infiltracije gorivo, ulje, ili cementa rešenje
iz vozila i građevinske mašine
6.5.3 Procena potencijalnih uticaja na zemljište u osetljivim oblastima
Tipičan metodologija korišćena je za procenu uticaja na zemljište iz predloženog projekta i nastavku.
Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Latsva - Pljevlja DV projekta.
Kriterijumi za uticaj veličine date su u tabeli.
Tabela 6.20 - Kriterijumi za procenu veličine
Nivo Tipični kriterijuma
Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (velika uklanjanje
zemlje ili potpunog gubitka poljoprivrednog zemljišta, velike goriva i ulja prosipanja, intenzivna erozija,
itd)
Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta (delimično gubitak poljoprivrednog
zemljišta, dugoročni terenu sabijanje - promene strukture zemljišta, itd)
Nizak Mali detektovati promene, ali karakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima
(privremeno udaljavanje površine pokriva, itd)
Zanemarljiv veoma male promene, koje se ne mogu lako razlikovati (kratkoročno terenu sabijanja
usled vozila pokreta, itd)
Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj
tabeli.
Tabela 6.21 - Značaj matrica efekata
Značaj matrica uticaja na zemljište
Magnituda Osetljivost
Visoki Umereno Niska
Visoki Major Major Umereno
Srednji major Umereno Manje
Nizak Umeren Manji Manje
Zanemarljiv Manji Manja Nema
Bilo većih ili umeren uticaj od značaja matrice treba smatrati kao potencijalni značajni efekti.
Značaj uticaja na visokom osetljivim oblastima duž predložene trase dalekovoda procenjuje na osnovu
gore pristupa dat je u sledećoj tabeli.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tabela 6.22 - Značaj uticaja na visoko osetljive oblasti u projektu regionu
Visoki osetljivo područje tipične efekte i značaj veličine
Lovćen planina Magnituda od efekata uop teno ocenjeni kao zanemarljiva na niskom nivou.
Ključni efekti su:
• Gubitak i uznemiravanje tla depozita kroz vađenje i uklanjanje
• Povećana erozija kroz gubitak površine pokrivaju
• Privremeni sabijanje tla kroz građevinskih radova, izgradnja prilaznih staza i vozila pokreti
6.6 Uticaj na biološku raznolikost
6.6.1 Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom izgradnje i demontaže
Generalno, aktivnosti izgradnje predloženih 400 kV transmisionih linija i demontaža odabranih linija će
uticati na biološku raznolikost na različite načine. Ovi uticaji mogu se grupisati kao što je navedeno
ispod:
•
•
•
•
Stalne promene krajolika uvodeći nove strukture
Degradacija pojedinih biljnih zajednica i vegetacije
Degradacija nekih životinjskih zajednica tako što se utiče na komunikaciju između staništa
(fragmentacija staništa)
Migracije divljih životinja uzrokovane bukom i prisustvom ljudi i mehanizacije
Uticaji na biološku raznolikost u fazi izgradnje opisani su u sljedećim odjeljcima.
6.6.1.1 Mogući uticaji na staništa
Uticaj na staništa zbog izgradnje dalekovoda je uglavnom zbog njihovog iscrpljivanja, okupacijom
zemlje i transformacijom, kao i fragmentacija staništa. Potencijalni proces erozije na vrlo strmim
staništima (kanjoni i planinske staze) može uzrokovati nepovratni degradacioni proces za stabilnost
tla, vegetacije i vodonosnika u vezi s njima.
6.6.1.1.1 Uticaj na šume
•
Bukove šume - bukove šume, posebno alpskog i subalpskog tipa su tipovi osetljivih staništa
(Odjeljak 4.9.4.2) i može se očekivati da će izgradnja predložene dalekovoda izazvati značajan
uticaj posebno na usluge koje pružaju drugim živim organizmima. Ovaj projekat utice na
različite vrste šuma (odeljak 4.9) raspoređenih uz DV, dok se uticaj na bukove šume očekuje
na Lovćenu, Bukovičkoj Gori, delom na Vojnik planini i na obroncima planine Ljubušnja blizu
Pljevlja / Djurdjevića Tara. Predložena transmisiona linija izbegava centralni deo NP Lovćen u
kojem se nalaze najvrednije šume i stoga neće biti nikakvog uticaja na ove šume. Zbog
prethodnih šumarskih aktivnosti na Vojnik planini i Bukovičkoj Gori, šume u tim područjima
nisu kompaktne i osetljive na fragmentacije. Stoga, planirana seča šume na ovom područiju
za potrebe predloženog projekta ne bi uzrokovala značajne gubitke šume i fragmentacije iako
su pogodjene oblasti značajne površine (Vojnik planina - bukve i jele: 30,98 ha i Bukovička
Gora - bukva: 8,1 ha).
•
Ostale šume. Kao što je navedeno ranije, značajan uticaj na sva šumska staništa sa strmim
padinama se očekuje, posebno na visokim šumama (> 15 m visine) koje su diskontinuirano
raspoređene duž predložene dalekovoda. Imajući oba u vidu, bioraznolikost i ekonomski
gubitak najteže posledice se mogu očekivati na kompaktnim šumama koje su osetljive na
uništavanje i fragmentaciju. Uticaj predloženog projekta na crnogorsku smrekovu šumu
(nalazi se na Ljubišnjoj planinini, u blizini predložene DV) se ne očekuje, osim u slučaju
eventualne izgradnje novih pristupnih puteva. Heldreich borove šume nalaze se na Lovćen
planini, ali na sigurnoj udaljenosti od DV rute, tako da mogućnost za njihov gubitak nije
verovatan.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tablica 6,20 - Šumska staništa na udaru zbog građevinskih aktivnosti
Tip šume
Pogođena
površina
(ha)
55.64
Bukove šume svih vrsta
Jedinica drvne
mase*)
(m3/ha)
233
Ukupan uticaj seče
(m3)
12,964 m3
Turski Hrast – Hop Grabove šume
45.00
127
5,715 m3
Bukva – Jela i Bukva – Jela šume
106.1
278
29,495 m3
2.00
202
404 m3
Crni bor plantaže
Ukupno:
208.74
48,578 m3
*)
Ne postoje dostupne crnogorske nacionalne reference (stand klasifikacini parametri) za tumačenje drvne mase po površini jedinice
(ha). Za potrebe ovog ESIA, parametri za slične tipove šuma se korišteni, kao što je prikazano u Branković i sar. (2008): Nacionalni
inventar šuma Republike Srbije. Za mešovite šume, prosečne vrednosti za njihove tipične / dominantnih stabala / šuma je korišteno.
Da bi se izračunala količina drvne mase koja se mora iseći tokom izgradnje predložene trnasmisione
linije(situacija koja će biti održavana kasnije tokom rada DV) sledeće pretpostavke uzete su u obzir:
•
•
•
•
različitih tipova šuma (različite vrste drva imaju različitu proizvodnju i akumulaciju drvne
biomase)
degradacioni proces staništa (dobro razvijeno stanište ima znatno veće rezerve biomase)
duboke udoline i doline su isključene iz kalkulacije, budući da neće biti pod uticajem
kvalitet drveta je takođe uzet u obzir budući da će biti potrebno izračunati vrednosti šumske
biomase (vidi poglavlje o merama ublažavanja)
Na temelju svih navedenih pretpostavki je izračunato da će 208,74 ha šuma ili 40% svih šumskih
površina biti direktno pogođeno i 48.578 m 3 drveta će biti isečeno. Raspodela ove površine prema
vrsti šume i količini uticaja prikazana je u gornjoj tabeli.
Uticaj od fragmentacije šume je procenjen kao nizak zbog sledećih činjenica:
•
•
•
šume u projektu su već vrlo fragmentisane i samo su ostali mali i srednji fragmenti šuma
(osim nekih delova na Vojnik planini),
stvarni nivo fragmentacije je nizak jer čišćenje šumskog pojasa od oko 60 do 70 m širine
predstavlja udaljenost koju mogu preći skoro svi kičmenjaci i većina bezkičmenjaka,
tlo u raskrčenom pojasu neće biti pretvoreno u veštačko tlo, naprotiv, rastinje i žbunje će i
dalje rasti.
Degradacije šuma koje ne prelaze 10 metara visine i šikara grmlja neće biti pod uticajem jer nema
potrebe za njihovim rezanjem u područjima kroz koja predložena transmisiona linija je prolazi. Dakle,
ovi tipovi šuma su isključeni iz procene uticaja u tablici iznad.
Ekosistemska vrednost (usluga ekosistema) svih tipova šuma će biti nepovratno (umereno do znatno)
pogođena, jer će šume biti oštećene do određenog nivoa.
6.6.1.2 Uticaj na travnata staništa
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Predloženi dalekovod prolazi preko veliki deo travnatih poršina (gotovo 1 / 3 površine
koreidora je pokriveno različitim vrstama suvim travnjacima i pašnjacima). Uticaj građevinskih
aktivnosti može biti visok ako se uzme u obzir osetljivost tih staništa. Međutim, samo
postavljanje stubova u suvim pašnjacima će imati negativan uticaj, dok duž ostatkom linije
neće biti značajanog uticaja. Uticaji se manifestuju kao okupacija zemljišta i uništenja
staništa. Nivo uticaja se može proceniti kao srednji u srazmeri pogođenih travnatih površina
sa ukupnom dužinom transimisione linije (beznačajan gubitak staništa i beznačajan gubitak
vrsta).
6.6.1.3 Uticaj na vodene površine
•
Pod-planinske i ravničarske reke i potoci (reke Komarnica, Tara i Vezisnica). Uticaji na tim
područjima će biti nizak jer nema građevinskih radova predviđenih u njima ili u njihovoj
neposrednoj okolini.
•
Uticaj na stajaće vode. Izgradnja predloženog dalekovoda neće izazvati gubitak staništa
stajaćih voda, odnosno jezera Slano i Krupac, koja se nalaze u blizini predložene dalekovoda.
Kako transmisiona linija ne prelazi ova jezera, gubitak ovih staništa neće imati značajan nivo.
6.6.1.4 Uticaj na močvarna staništa
•
Gubitak Juncetalia maritimi staništa (navedenog u Aneksu 1. EU Direktive staništa), na mestu
za novu trafostanicu ikonvertor stanicu ( CS ) na lokalitetu Blato u oblasti Lastve Grbaljske.
Navedeni tipa staništa zauzimapovršinu od oko 8.29 ha celog Blato lokaliteta . Sajt za samu
podstanice spolja postavljen odstaništa područja i zbog toga nema direktnog gubitka staništa
saradnji sa ovim sajtom će se dogoditi . Međutim , intervencije u cilju poboljšanja postojećih 3
m širok putu prljavštine pristupfaza za smeštaj saobraćaj konstrukcije zaTS građevinske svrhe
će prouzrokovati gubitak staništa od cca. 0.15 ha (na osnovu zahteva putu širine 6 metara ) ili
samo 2% od ukupne površine staništa . Ovaj uticaj se može smatrati od manjeg značaja.
Mnogo intenzivni gubitak staništa, očekuje se zbog izgradnjekonvertora stanice i to bi moglo
da se proceni na oko . 5.13 hektara , dok je 3,01 hektarastaništa u južnom uglu područjuCS
ostati ne utiče uopšte. Pregled pogođenih područja različitih projekata elementa , uključujući i
CS data je usledećoj tabeli.
mogućnosti 6.24 - Uticaj naJuncetalia maritimi staništa ( Aneks 1 od EU Habitat direktivom )
Objekat / oblast Procenjena oblasti sa Juncus maritimus %
Podstanica 0.00 ha, 0%
Put za SS 0,15 ha, 2%
Konvertor stanica
(uključujućii skladište
povremena radna površina ) 5,13 ha, 62%
Oblasti sa Juncus maritimus na lokalitetu Blato ne utiče naprojekat 3,01 hektara 36%
Ukupna površina sa Juncus maritimus 8.29 ha, 100%
Ukupna površinalokaliteta blato 33,15 ha /
6.6.1.2 Potencijalni uticaji na vrste
6.6.1.2.1 Uticaji na floru
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Implementacija projekta će dovesti do direktnog uništavanja biljnih vrsta. Međutim, površina
uništenog područija će biti mala, i odnosi se na površinu potrebnu za postavljanje stubova. Dakle,
verovatno je da će uticaj biti nizak i ograničen u smislu veličine. Tačna procena uticaja nije moguća u
ovoj fazi projekta jer se ne zna gde će stubovi biti postavljeni. U svakom slučaju, jasno je da većina
najosetljivijiih mesta sa zaštićenim biljnim vrstama i stecištima biljne raznolikosti (IPA mesta, jezgra
zone – 1. zone u nacionalnim parkovima, smaragd oblasti 2) neće biti pogođeni.
Posebni slučajevi su područja - nekoliko lokaliteta na platou Durmitor (Odeljak 4.9.4.1 i karta u prilogu
1.7), gde se zaštićene biljne vrste (Menyanthes trifoliate, Swertia perennis, Valeriana dioica var
simplicifolia) prostiru. Ove biljne vrste su retke i zaštićene u skladu s nacionalnim zakonodavstvom
(Uredba o zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama u Crnoj Gori, 2006) tako da direktno uništavanje
biljnih jedinki može dovesti do značajnog gubitka njihove populacije. Uticaj, ako se uništenje dogodi,
biće visok i nepovratan.
6.6.1.2.2 Uticaj na faunu
Uticaj na različite grupe faune izgradnjom predloženog dalekovoda može biti klasifikovan kao
poremećaj i fragmentaciju staništa. Za uticaj fragmentacije, pogledati odeljak o fragmentaciji šuma u
ovom poglavlju.
Ptice
Predložena dalekovod ima potencijal da dovede do povećanja privremene smetnje za ptice tokom
izgradnje, u odnosu na trenutnu situaciju osnova, zbog opšteg porasta u ljudskoj aktivnosti u mnogim
oblastima koje su inače predmet generalno niskog ljudskog nivoa poremećaja.
Od ključnog značaja je razmatranje vrsta od značaja očuvanja prirode koje su takođe identifikovane
kao relativne osetljivosti na predloženi projekat. Ovo bi uključilo, na primer, vrste koje imaju relativno
visok odraslih opstanak i niske stope uzgoja za koje čak i nizak nivo smrtnosti ili smanjene uzgoj
uspeh može biti značajan kao što su za pojedine grabljivice. Tokom sezone parenja, poremećaj efekti
će biti veće u otvorenom prostoru gde građevinskih radnika i mašina će biti vidljivo iz šireg područja.
Nivoi poremećaja će zavisiti i od osetljivosti vrste. Osetljivost na smetnje će zavisiti fazi sezone
parenja, sa pticama što posebno skloni do poremećaja na jaje i pile-izleganja faze.
Najveći uticaj na poremećaj Avifauna će biti pokazano na ptice grabljivice i šumskih ptica (pogledajte
Liste ispod) u oblasti Tare i Komarnice kanjona, kao iu drugim šumskim područjima duž dalekovoda,
kao što su područja na planine Lovćen, Vojniku, a Bukovička Gori. Uticaj može biti procenjen kao
umerena i reverzibilno. Raspodela i koncentracija ptica duž ostatak dalekovoda pravac ne ukazuju na
druge značajne poremećaja ptica stanovništva.
• ptice grabljivice (Accipiteridae, Falconidae) u oblasti Tare i Komarnice kanjona
- Accipiter nisus
- Akuila chrisaetos
- Circaetus galicus
- Odlazi Cirkus pigargus
- Falco naumanii
- Falco peregrinus
- Falco tinnunculus
- Falco vespertinus
- Gips fulvus
- Pernis apivorus
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Šuma ptica u području Tare i Komarnice kanjona
- Picoides tridactilus
- Tetrao urogallus
- Aegolius funereus
- Parus montanus
Sisari
Postoji potencijal direktnog gubitka odmarajući se sajtovima građevinskih radova, uključujući: kula
fondacije; pristup pratiti izgradnju i šumskog obaranje da stvori koridor dalekovod. Većina vrsta sisara
bi koristili više različitih odmarajući se lokacija i palicama će koristiti broj razlike kokošinjac sajtova
tokom cele godine. U mnogim slučajevima, gubitak bilo koje od ovih sajtova, (pod pretpostavkom da
nije zauzeta) je verovatno da će imati uticaj na vrste stanovništva. Zbog toga je ovaj uticaj može biti
procenjena kao manje i reverzibilno.
Narušavanje vrsta sisara u toku izgradnje, kao rezultat povećanog ljudske aktivnosti i povećanog
automobilske pristup može okarakterisati kao male i reverzibilno. Oni će ostaviti njihovih prirodnih
staništa i mesta gde žive, već na aktivnosti izgradnje završetku, očekuje se da će se vratiti nazad.
Beskičmenjaki, vodozemci i gmizavci
Potencijalni efekti tokom izgradnje i demontiranje faze zabrinutost direktno beskičmenjaka,
vodozemaca i gmizavaca staništa gubitak koji proizilazi iz građevinskih / demontaža aktivnosti, kao i
obezbeđenje i unapređenje prilaznih puteva. Pored toga, potencijalni efekat u ovim projektima faze
zabrinutost direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca, kao i beskičmenjaka faune zbog
smrtnosti iz vozila. Značaj iznad uticaja može biti ocenjen kao nizak.
6.6.2 Mogući uticaj na biološki diverzitet tokom operativnosti i održavanja
Uopšteno govoreći, uticaj na biološku raznovrsnost u rad i aktivnosti održavanja predloženog prenosa
linije su manje destruktivni i štetni u odnosu na njenu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izražena
na dugoročnoj osnovi. Postoje brojni negativni uticaji koji bi mogao oštetiti prirode i biodiverziteta ako
nema efektivne mjere za ublažavanje se sprovode.
3.6.1
Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom rada i održavanja
Geneeralno, uticaj na biološku raznolikost iz tokom rada i održavanja predloženih transmisionih linija
su manje destruktivni i štetni u odnosu na njihovu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izraženi na
dugoročnoj osnovi. Postoje brojni štetni uticaji koji bi mogli oštetiti prirodu i bioraznolikost, ako nema
efektivnih mera sanacije.
6.6.2.1 Mogući uticaji na staništa
Većina uticaja na staništa će se dogoditi tokom faze izgradnje. Fragmentacija šumskih staništa će se
dogoditi tokom izgradnje, ali će se održavati tokom rada predložene dalekovoda.
6.6.2.1.1 Uticaj na šume
Tokom održavanja predloženog dalekovoda, sprovodiće se redovno čišćenje šuma, grmlja i sadnica u
pojasu od oko 60 do 70 metara. U delu od Lastve do Čeva, gde su predložene dve paralelne linije,
ovaj pojas će biti širok cca. 100 metara. Nivo uticaja je procenjen u ovom poglavlju (vidi Odeljak
6.6.1.1.1 za utecaj na šume tokom izgradnje). Međutim, rad / održavanje projekta učiniće ovaj uticaj
stalnim, barem za vreme operativnog trajanja predloženog dalekovoda. Dakle, uticaj od projekta se
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
može definisati kao fragmentacioni uticaj, a ne kao uništavanje staništa. Što se fragmentacije tiče,
ona je ocenjena kao uticaj niskog intenziteta.
Uticaj fragmentacije staništa uzrokovan tokom izgradnje predloženog dalekovoda sigurno će se
nastaviti tokom celog trajanja projekta. Procenjen je kao ograničen u veličini i obimu posebno zbog
korištenja postojećih koridora za većinu svoje dužine. Za više detalja videti Poglavlje 6.6.1.1 za uticaj
na šume tokom gradnje.
Figure 6.1 – DV koridor korz šumu
6.6.2.2 Potencijalni uticaj na vrste
Uticaj na Floru
Biljne vrste koje će biti pogođene tokom trajanja radova projekta i održavanja su vrste drveća direktno
ispod predloženog dalekovoda - sečenje drveća nekompetentnih pojedinaca. Ovaj uticaj će biti
značajan , ali na ograničenoj površini, takođe će trajati tokom čitavog vremena izvođenja projekta i
neće biti reverzibilni za taj period.
Uticaji na faunu
Ptice
Ptice su potencijalno najugroženija grupa životinja viza VI DV izgradnje. Verovatni negativni efekti bi
se dogodili zbog:
1. Sudara ptica sa DV provodnikom , posebno većih vrsta ptica ( guske, patke, labudovi i ptice
grabljivice ).
2. Sudara manjih ptica sa DV provodnikom tokom lutanja u većim klasterima kao i migracije. Ovo se
posebno odnosi na kosove i velikog čvorka i većine vrsta zeba koje imaju naviku da se kreću u većim
klasterima .
3. Strujni udar, što je najveća pretnja za ptice od operativnih dalekovoda . Ovo se obično dešava
većim vrstama ptica , ali može se desiti i malim vrstama ptica(veličine vrabaca i zeba ). Postoji
nekoliko razloga za strujnim udarom , uglavnom :
- Neodgovarajuće lokacije provodnika dalekovoda i izolatora . To je neophodno uskladiti u odnosu na :
I. Preporuku Bernske konvencije no.110/2004 , [ Ref.10 ].
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
II . Rezoluciju 7.4 Konvencije za za titu migratornih vrsta, [ Ref.11 ].
III . Preporukama radne grupe BirdLife International za ptice i dalekovode (2007).
- Kontakt ptičijih fekalija u polu-čvrstom stanju sa faznim provodnikom , što je razlog za strujni udar i
smrt ptica. Ovi slučajevi su tipični za vreme kišnih dana.
- Kontakt iz dve faze ili dva provodnika sa različitim naponom , sa većim pticama .
To se ne očekuje da će se desiti tokom postavljanja predloženih dalekovoda jer je rastojanje između
provodnika dovoljno veliko , više od 500 cm , čak i za najveće poznate ptice grabljivice u Crnoj Gori.
Najverovatniji uticaj na ptice koji se očekuje je opasnost od sudara. Velike grabljivice ( Accipitriformes
) i vaterfovls - ptice močvarnih staništa ( Anseriformes - guske, Ciconiiformes - rode ) su ptice grupe
koje se najčešće sudaraju sa DV provodnicima. Sledeće oblasti duž predložene trase dalekovoda se
ocenjuju kao posebno osetljiva za potencijalni uticaj na ove ptice : kanjon reke Tare na Đurđevića Tari
, Komarnice reke Tare u Luckom Dolu i dolini Komarnice na lokalitetu Razvršje i Slano jezero kod
Trubjela / Vodnji do.
Slici predstavlja svetske statistike o ptičijoj smrtnosti od učinjenih čovekovih aktivnosti.
Ostala fauna
Nikakav uticaj ne očekuje se na druge životinjske grupe u toku rada predloženih dalekovoda .
(ni poboljšan pristup šumskim staništima , u odnosu na krivolov , ne predstavlja dodatnu
opasnost , jer postoje šumski putevi i pristupni putevi za postojeće dalekovode već na terenu .
)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6.7 Vizualni i uticaj na pejzaž
6.7.1 Vizuelni efekti tokom izgradnje
Oblast unutar građevinske zone, uspostavljene duž rute predloženog dalekovoda, biće privremeno
menjati tokom faze izgradnje. Broj gradilišta, njihova veličina i lokacija će biti naveden u tehničku
dokumentaciju za izgradnju. Ove zone, zajedno sa lokalitetima gde će građevinskog materijala i
prefabrikovanih segmenata kule da se skladište, biće vizuelno primetan, i da će privući promena u
estetiku oblasti. Međutim, ove promene će biti kratkoročne prirode, sa njihovog trajanja jednako
vremenu izgradnje svakog tornja, ne više od 10 dana. Dakle, ove promene će biti od manjeg značaja.
Nakon završetka izgradnje, mikro - olakšanje i vegetacije u ovim oblastima će biti predmet obnovu i
uređenje aktivnosti.
6.7.2 Vizuelni efekti tokom izgradnje
6.7.2.1 Uvod
Pejzaž efekti mogu se definisati kao posledica fizičke promene na pejzažu nastale kao rezultat novih
razvoja, ili od indirektnih efekata, kao što su lošeg upravljanja, što je rezultiralo pogoršanje pejzaža.
Takve fizičke promene mogu da uključuju Pored toga, promena ili uklanjanje drveća i šume, strukture
(iznad transmisione tornjeve, zgrade, zidovi, itd), ili druge funkcije kao što su putevi. Pejzaž efekti
mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan (bez ukupna promena ili balans pozitivne i
negativne efekte).
Vizuelni efekti su usko u landscape efekte, ali problem promene u stavovima. Vizuelna procena se
odnosi na percepciju ljudi i odgovor na promene u vizuelnom zanimljiv, odnosno vrednost određene
oblasti ili pogled u odnosu na ono što se vidi. Efekti mogu biti posledica novih elemenata koji se nalazi
u pejzažu koji izazivaju vizuelni upad (tj. mešanje ili prekide pogled) ili nove funkcije koje fizički ometa
pogled preko pejzaža. Vizuelnih efekata može da dođe gde novi pogled rezultat uklanjanje drveća ili
drugih postojećih prepreka. Vizuelni efekti mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan
(bez ukupna promena ili balans pozitivne i negativne efekte).
U opštem kontekstu, vidljivost objekata u pejzaž se odnosi na niz faktora. To su: (i) udaljenost od
posmatrača ka objektu, (ii) u kojoj meri landform, vegetacionog pokrivača ili strukture kao što su
zgrade može prekinuti ili ekran sve ili deo pogled, (iii) stepen čvrstine objekta u pitanju, i (iv) u kojoj
meri objekat se razlikuje u boji iz pozadine. Pored toga, mera u kojoj objekat "razbija" horizont je
takođe važno u koje utiču na njenu vidljivost.
Za DV kule, otvorene rešetke struktura omogućava pozadini da se vidi kroz strukturu i sama struktura
smanjuje na važnosti kao rastojanje od gledaoca raste. Dakle, dalekovoda kule su manje vidljivi nego
čvršće strukture iste veličine. Prema iskustvu, u normalnim vremenskim uslovima, nadzemnog voda
tornjevi se obično ne poštuju proseku gledaoca, na udaljenosti većoj od 10 km, čak i kada se
posmatra u odnosu na horizonta. Pored toga, u pozadini je raznovrstan boju ili šaru, to je efikasnije u
smanjivanju vizuelni efekat kule od kada je pozadina tamna ili uniformi boje, kao što se dešava sa
četinara plantaža.
Predloženi 400 kV dalekovod je verovatno da će biti vidljiva iz mnogih puteva u oba neposrednog i
šireg područja oko trase linije. Nepovoljni efekti su verovatno, međutim, u oblastima najbliža, ili na
putevima koji prolaze ispod linije. Pogleda iz putevi su prolazne stavove, u smislu da Viev changes kao
putnik prolazi kroz pejzaž, pa su stoga manje osetljive u odnosu pogleda sa fiksnih lokacija, kao što su
stambene objekte.
Na osnovu iskustva iz prošlosti može zaključiti da vizuelne aspekte u vezi sa DV razvoja ne
predstavljaju ključni aspekt za njihovo prihvatanje od strane lokalnog stanovništva i da je verovatno
da će većina zajednice u vezi vizuelni uticaj kao prihvatljiv. DV kule će biti primetna u početku, ali
gotovo svi ljudi bi postali prilagoditi ih tako da postanu deo pejzaža.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
6.7.2.2 Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu
Predloženi linija se smatra u okviru sekcije koje se odnose na ključne fizičkim i vizuelne osobine
pejzažnih tipova identifikovanih duž rute.
U principu, predložio dalekovod prolazi kroz oblasti u kojima ljudski upada i raznih događaja i
infrastrukture (putevi, naselja, objekata i zgrada, druge dalekovoda, itd) već postoje. Postoji samo
nekoliko oblasti duž predložene dalekovod tamo gde nema ili malo ljudskog upada.
Većina predloženih dalekovoda neće biti izložena gledišta duž obale, kao njegova trasa će biti
smeštene uz brdoviti i planinski primorski pejzaž. DV deo severno od Budve u okolini sela Lapčići
verovatno biti vidljiv iz određenih stavova u Budvi.
Predloženi dalekovod neće biti široko izložena udaljene gledišta o primorskim planina pejzaž - Lovćen i
okolnim brdoviti teren jer bi to bilo zaklonjena zelenilom i šumom. Ipak, linija će nametnuti vizuelne
efekte za korisnike turističkih i rekreativnih prati se nalaze u blizini rute. Zbog razloga što u odeljku
iznad Lovćena, dva predložena 400 kV (single i double kolo) će pratiti koridor postojećeg 110 kV
dalekovoda Budva - Cetinje, kumulativni vizuelni efekat i dodatne fragmentacije pejzaža u ovoj oblasti
očekivalo. Predloženi dalekovod neće biti vidljiv sa puta Budva - Cetinje zbog brdsko-planinskim
topografije prostor između puta i linije.
Predloženi dalekovod će biti vizuelno izložen i vidljivo, gde njegova trasa prolazi kroz otvorene terene.
Takvi slučajevi su dalekovoda sekcije oko Čevo, karstne pejzaž u regionu oko Nikšića, odnosno
nikšićke oblasti terenu i jezera Slano i Krupac. U neposrednoj blizini jezera Slano, na oko 1,5 km od
svog obale, predloženi dalekovod će preći dva postojeća dalekovoda 110 kV DV Nikšić - Bileća i 220 kV
dalekovoda Podgorica - Trebinje (BiH) i samim tim kumulativni uticaj na predeo jezera vidi iz gledišta
na putu Nikšić - Trebinje je očekivano.
Predloženi dalekovod će biti vidljiva na otvorenog tipa pejzaža planinske visoravni, posebno na polju
Brezna i Žabljaku platoa sa Njegovuđa oblasti i prelazak preko sekcija kanjon rijeke Tare. U oblasti
Njegovuđa, predloženi dalekovoda će se sastati postojeće 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja. Od
ove tačke nadalje, preko Tare do Kosanici oblasti, postojeće 110 kV dalekovoda će biti demontiran i
instaliran na novih 400 kV dalekovoda, a samim tim neće kumulativne efekte pojavljuju u ovom
odeljku.
Predloženi dalekovod neće biti vizuelno izložen duž sekcija sa severa Kosanice u Pljevlja i put Žabljak Plavlja, pošto će to biti zaklonjen kontinentalnom planinskim i šumskim predelima istočne padine
planine Ljubišnje.
6.7.2.3 Tipičnai Metodologija za procenu pejzažnih efekata
Tipičan metodologija korišćena je za procenu efekata pejzaž iz predloženog projekta i nastavku. Ova
metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Lastva - Pljevlja DV projekta.
Pejzaž efekat se može obično procenjuje korišćenjem kombinacije faktora:
• osetljivost pejzaža (kao što je identifikovano u tabeli ispod). Stepen do kojeg promenu od određenog
razvoja mogu takođe biti smešteni uzima u obzir aspekte kao što su korišćenje zemljišta (funkcija
pejzaža), obrazac / različitost i skali od pejzaža, njegova otvorenost, vrednost predela resursa
uključujući oblasti određen za takvu vrednost.
Tabela 6.25 - Kriterijumi za procenu osetljivosti pejzaža
Osetljivost Tipični kriterijuma Tipični skali Tipični primeri
Visoki pejzaže koji su:
• Visoko cenjena / važan scenski oblasti
• Posebno retke ili karakterističan
• osetljiv na male promene Međunarodni
Nacionalni
• Svetska baština
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Nacionalni Scenic Area
Umereno pejzaže koji su:
• Procenjen više na lokalnom nivou
• Tolerantan umerenog nivoa promena Regionalne
Lokalne
• Oblast Velike pejzažne vrednosti
• Undesignated oblasti, ali vrednosti (dokazano ili posebne namene zemljišta)
Nizak pejzaže koji su:
• Više opšte mesto
• Potencijalno tolerantan prema primetne promene
• prolazi značajan razvoj lokalne Undesignated oblasti
• skala ili veličina efekata (kao što je identifikovano u tabeli ispod), s obzirom na stepen promena
pejzaža resurs.
Tabela 6.26 - Kriterijumi za procenu veličine
Nivo Tipični kriterijuma
Visoki primetne promene u pejzaž na širokom području, ili intenzivne promene preko ograničenom
prostoru
Srednji Manje promene na pejzažu oko širokom prostoru ili primetne promene u ograničenom prostoru
Nizak Veoma manje izmene pejzaž na širokom području ili manje izmene tokom ograničenom prostoru
Zanemarljivo nije relevantna za ovaj projekat u vezi sa pejzaža efekte
Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj
tabeli.
Tabela 6.27 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata
Značaj Tipični kriterijuma Opis
Velike fundamentalne promene okruženja primetne promene u visoko osetljivim ili
nacionalno vrednosti pejzaža, ili intenzivne promene
manje osetljive ili regionalno vrednosti pejzaža
Umereno materijala, ali ne fundamentalnu promenu u životnoj sredini primetne promene u pejzaž
tolerantni prema
umeren stepen promena, ili manje promene
veoma osetljivi ili nacionalno vrednosti pejzaža
Manji detektovati ali nematerijalne promena
okruženje Manje promene u pejzažu smatra
tolerantan promene
Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu ne razaznaje promena pejzaža
6.7.2.4 Vizuelni efekti na osetljivu Pejzaž i određenih oblasti
NP Durmitor
Predloženi dalekovod prolazi kroz jedan međunarodno predviđenom prostoru od velikog pejzaža
vrednost - NP Durmitor. Vizuelni zanimljiv ove oblasti smatra važnim, u okviru svojih oznaka. Sa
odlukom UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa kanjonom rijeke Tare je
proglašena UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) sajta na osnovu Pariške Konvencije o zaštiti
svetske kulturne i prirodne baštine. UNESCO kriterijumi br. VII: "Da sadrže superlativu prirodnih
fenomena ili područja izuzetnih prirodnih lepota i estetska značaj" je jedan od tri kriterijuma za izbor
koji se odnosi na NP Durmitor, kao UNESCO-a odredi VNH sajta.
Pejzaž mogu biti klasifikovane kao veoma osetljiva jer nije tolerantan promeni i međunarodno ceni.
Predloženu trasu kroz NP Durmitor i preko Tare će koristiti već okupirana koridor postojećeg 110 kV
dalekovoda Žabljak - Pljevlja. U kombinaciji sa kule standardne visine od cca. 40 - 50 metara planirano
za smeštaj i dalekovoda (postojeće 110 kV i 400 kV predložene one). Kule od postojećih 110 kV
dalekovoda su oko. 20 - 25 metara visok. Visina stabla u ovoj oblasti je u rasponu od 12 do 15 metara
i, stoga, dalekovoda neće biti vizuelno zaklonjen šumom i da će biti veoma izložena u okolni pejzaž.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti, uključujući puta Žabljak Pljevlja, prešao je predložila dalekovod na 5 mesta, a od mosta preko rijeke Tare, kao važan orijentir tačke gledišta za kanjon pejzaža. Efekat bi bio od velikog značaja koji se može opisati kao primetne
promene u veoma osetljive ili nacionalno vrednosti pejzaža. Pejzaž vidi sa mosta ka selu Đurđevića
Tari (sever i severo-istoku smera) će biti najviše uticale zbog svoje otvorenosti i širine kanjon u ovoj
oblasti, što je oko. 2 km (vidi dole simulacije). Međutim, ovaj sadašnji pejzaž nije netaknute jedan, jer
obuhvata broj ljudskih izazvane upada: put linija, stambenih i komercijalnih projekata, kao i postojeće
110 kV dalekovoda. U pojedinim mestima, stavove kule će na kraju biti ograničeno topografiju. Takav
slučaj je pogled sa mosta ka severo-zapadu gde će predložene linije biti vizuelno zaklonjen
topografiju.
Slika 6.2 - Poređenje postojećih i predloženih dalekovoda kule na Tari prelaz sekcija
(Pogled sa puta Žabljak - Pljevja prema kanjon Tare sa stanovišta
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 6.3 - Pogled sa puta Žabljak - Pljevlja prema kanjonu rijeke Tare - lokalitet Luci ( severo- istok )
new replacement tower
existing tower
existing tower
new replacement tower
existing tower
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Slika 6.4 - pogled sa mosta prekorijeke Tare ka severo- zapad
existing tower
new replacement tower
existing tower
new replacement tower
Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija
Slika 6.5 - Pogled sa mosta prekorijeke Tare prema severu pravcu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
new replacement tower
existing tower
existing tower
Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija
NP Lovćen
U odeljku nad NP Lovćen, i predložio dalekovoda - jedan krug 400 kV i dvostrukog 400 kV kola da li će uglavnom iskoristiti oblasti u blizini postojeće 110 kV dalekovoda koridor Budva - Cetinje.
Dakle, promene u pejzažu bi uglavnom rezultat proširenje koridora za smeštaj jednokrevetne i
dvokrevetne kola 400 kV dalekovoda kule koja bi zahtevala široj zoni sanitarne u odnosu na onaj
za postojeće 110 kV dalekovoda. Nove sanitarne zone oko novog dalekovoda biti oko. 100
metara širok i da će izazvati dodatne fragmentacije šumskih staništa i kumulativni vizuelni efekat
na pejzaž. U opštem smislu, pejzaž u NP Lovćen se mogu klasifikovati kao visoko osetljivi kao što
je nacionalno ceni. Ipak, zbog činjenice da će predloženi dalekovod izbegne centralni i najvredniji
regiona NP Lovćen, vizuelni uticaj na pejzaž može biti procenjena kao umerene značaja koji se
može opisati kao primetne promene u pejzaž tolerantni prema umeren nivo promena. Imajući u
vidu gore i na činjenicu da će stavove kula iz udaljenih gledišta se na kraju ograničen planinskim
krajolika topografije i šuma, može se proceniti da je pojava i funkcionalne vrednosti pejzaž neće
biti značajno promenjena.
Kotor-Cetinje žičare preko Lovćen, ako je konstruisan, imati vizuelni uticaj na NP Lovćen i svojim
posetiocima. Dok kumulativni na uticaj dalekovoda verovatno je žičarom i predložene dalekovod
će biti zajedno u razmatranje. Bez pokretnih delova, dalekovoda može biti smatrati da je manje
uticaja nego žičarom.
Kanjon Komarnice
Oblast oko reke Komarnice / kanjona se smatra oblast scenskog vrednosti. Nije određen scenski
važna oblast i nema status zaštite u smislu da se zakonodavstvo za zaštitu prirode u Crna Gora.
Ipak, vizuelni lepotu ove oblasti se smatra važnim i osetljivim. Pejzaž može biti klasifikovana kao
umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren nivo promena i vrednuje lokalno i regionalno.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti i da će biti umereno
značaja koji se može opisati kao materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju.
Predloženi dalekovod prelazi preko reke Komarnice na dva prelaza:
o Na lokalitetu Krstati Da, preko kanjona Komarnice koji je oko 450 metara širok
o Na lokalitetu Osoje, preko 500 metara širok dolini reke sa blagim korito
Oba prelaz sekcije preko reke Komarnice će biti od strane jednopolnih koji bi izbegli direktan
vizuelni uticaj na pejzaž rečnog korita i u kanjonu. U pojedinim mestima, stavove kula će biti
ograničen morfologije kanjona. Dakle, izgled i funkcionalna vrednosti pejzaž neće biti značajno
prekinut.
Vizuelnih efekata na pejzaž u oblastima Brezna oblasti i Njegovuđa oblasti
U principu, vidljivost predložene dalekovod u pejzažu ove oblasti odnosi se na niz gledišta u
turističkom i rekreacionih površina u planinskom regionu Durmitora visoravni i odmarališta na
Žabljaku i okolnih planinskih područja severnim padinama planine Vojnik i južne Pivska padine
planine. Što se tiče njihove morfologije, obe ove oblasti (Brezna terenu i Njegovuđa oblasti) su
ravne i predstavljaju velike pejzaž, iako postoje povremene oblasti u kojima šuma pruža kućištu.
Pejzaž od ovih oblasti mogu biti klasifikovane kao umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren
nivo promene. Živopisnim Kvalitet ovih oblasti je niža nego kod drugih osetljivih predela
oblastima su razmatrane u ovom ESIA delu i to se ogleda u odsustvu bilo kakvih oznaka. Veličina
promena bi bila srednja, izrazio sa manjim izmenama do velikih razmera pejzaža preko širokog
područja. Vidi iz daleke gledišta o okolne planine, dalekovod bi se doživljava kao dio šireg
pejzaža i da će izazvati indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu.
Prisustvo postojećih 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja, kao i novi planirani razvoj u energetsku
infrastrukturu u oblasti Brezna polja može se smatrati kao smanjenje faktora na eventualne
negativne vizuelne efekte. Štetni efekti mogu očekivati da bude veća u oblasti gde ne postoji
postojećih dalekovoda, u roku od oblasti u kojima iznad glave dalekovod trenutno postoji. Ukupni
efekti na pejzaž u delu u kome novi dalekovod će zameniti postojeće 110 kV dalekovoda,
odnosno prostor oko Njegovuđa, biti niže veličine kao i novu liniju ne bi bilo dodatnih fizičkih
struktura u postojeći ambijent.
6.7.2.5 Vizuelni efekti od trafostanice u Lastvi Grbaljskoj
Trafostanice u Lastvi Grbaljskoj će novouvedenu strukturu u pejzažu lokacije i, kao što će
promeniti fizički izgled u određenoj oblasti. U smislu scenski vrednosti, pejzaž na lokaciji može
biti klasifikovana kao nisko osetljivosti jer je tolerantan da se menja i ne vrednuje kao scenski
važno.
Lokacija nije izloženo regionalnog puta od Tivta do Budve zbog prirodnih konfiguracije terena brdovita topografija na putu i neće izazvati bilo kakve negativne vizuelni efekat za prolazne
gledalaca. Postojeći industrijski objekat - mikser za proizvodni pogon se nalazi na prilaznog puta
do mesta skloništa lokacije kada je posmatrano sa puta i dodatno smanjuje njegovu osetljivost.
Lokacija je izložena i vidljiv ljudima koji žive u stambene objekte na jugo-istočnoj strani. Sama
podstanica neće imati značajan vizuelni efekat na ovim stanovnicima, jer se nalazi na suprotnoj
strani lokaciji i zaklonjena od planiranog objekta konvertor stanica čija visina od 24 metara biće
najistaknutiji struktura u novi razvoj. Odgovarajuće arhitektonsko rešenje zgrade CS da ispuni
zvukom vizuelne standarde i da se izbegne negativne percepcije javnosti treba da se realizuje
tokom pripreme detaljne tehničke dokumentacije za konvertor stanicu.
Skup mera uređenja se očekuje da se smanji vizuelne efekte obe strukture na obližnje stambene
objekte. Ove mere su zasnovane na sledećim opštim smernicama [Ref. 2]:
• Maksimalna zbrinjavanje izgrađenih objekata putem visokog rastinja
• Očuvanje prirodnih prostorne vrednosti (konfiguracije terena, hidroloških procesa, močvara)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Usklađivanje kompozicionog rešenja zelenila sa terena koje su i područje namene
• maksimalno očuvanje postojećih vitalnih i funkcionalne drveća, bilo da raste kao grupa ili
pojedinačno i njihovo uklapanje u novi urbani rešenje.
6.7.3 Vizuelni efekti demnontažnih aktivnosti
Oblasti u kojima se uklanjaju kule od 110 kV i 400 kV bi se obnovi u cilju da povrati pejzaža i
životne sredine u određenoj oblasti. Ovo ponovno će varirati u prirodi u skladu sa odgovarajućim
uslovima. Koja su osetljiva na aspekata prirode će biti ponovo sa punom pogledu staništa ove
oblasti i može biti ostavljeno za prirodno obnavljanje, u prednost veštačkog tretman ove oblasti.
Efekti na pejzaža kao rezultat raspada dela odabranih postojeće linije će biti kratkoročne,
privremenih efekata u periodu kada je demontiranje su radovi u toku. U dugoročnom kontekstu
se ne očekuje da neće biti značajnijih promena u pejzaž i vizuelno zanimljiv duž postojeće linije,
kao predloženi dalekovod će ih zameniti. Dakle, o pojedinim lokalitetima gde će biti demontiran
kule ne bi bilo koristi za pejzaž i vizuelno zanimljiv naselja, na individualnim gazdinstvima i
puteva, kao rezultat obnove i uređenja dela.
6.7.4 Kumulativno Vizuelni efekti
Kumulativni vizuelni efekti nastaju tamo gde je moguće videti više od jedne razvoj sličnog tipa na
liniji horizonta. U principu, takav razvoj događaja u slučaju predloženog dalekovoda bi biti i
drugih nadzemnih vodova ili vetroparkova. Za vreme ovog ESIA je izvršena, nije bilo drugih DV i
vetar razvoj aplikacija farmi u širem regionu projekta oblasti.
6.7.5 Pregled vizuelnih efekata
Sledeća tabela sumira vizuelne efekte na pejzaž duž predloženog dalekovoda.
Tabela 6.28 - Pregled vizuelnog uticaja
Površina / Pejzaž Osetljivost predela Magnituda uticaja Značaj uticaja
Podstanica sajt u Lastvi Grbaljska Niska
• ne vrednuju kao scenski važno
• tolerantan prema primetne promene srednjih
• primetne promene u ograničenom području Manje
• promene u pejzažu smatra tolerantan promene
• promene da se smanji pejzaža plana
NP Lovćen
(Primorski planinskim krajolika) Umerena
• nacionalno cenjena, ali tolerantan na Medium promene
• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju
• DV izbegava centralni NP oblasti
• DV zaštićena do udaljenih gledaocima šumom i topografija Umereno
• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena
Čevo i nikšićke oblasti - kraških predela otvoren Niska
• tolerantan prema primetne promene
• postojećih ljudskih upada Niska
• manje izmene pejzaž na širokom području Zanemarljivo
• nema primetan promena pejzaža
Komarnice kanjon i dolina Umereno
• scenski cenjena lokalno / regionalno
• nema oznaka statusa
• tolerantni do umereno srednji promene
• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju Umereno
• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena
Planinske visoravni - Brezna polju, Žabljaka oblasti, Njegovuđa oblast slabo do umereno
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• tolerantni do umerene promene
• postojećih ljudskih upada Nizak do srednje
• manje do umerene promene velikih razmera pejzaža preko širokog područja
• indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu Zanemarljivo za male
• nema primetan promena pejzaža
• manje izmene pejzaž smatra tolerantan promene
NP Durmitor
(Planinska visoravan) i
Kanjon rijeke Tare DV prelaz sekcija Visoki
• međunarodnog značaja scenski prostor (UNESKO određen prostor)
• ne tolerantan da promenite
• postojećih ljudskih upada Visoki
• primetne promene u pejzažu
• DV izloženi na pejzaž, na mostu preko rijeke Tare
• DV utočište u pojedinim lokalitetima topografija major
• primetne promene u visoko osetljiv predeo
Kosanica - Pljevlja (kontinentalna planinska pejzaža) Niska
• tolerantan prema primetne promene
• postojećih ljudskih upada Niska
• manje izmene pejzaž na širokom području
• DV zaklonjen topografije i šuma Zanemarljivo
• nema primetan promena pejzaža
6.8 Otpad
Tokom svog životnog ciklusa, predloženi dalekovod će stvoriti različite vrste i frakcija otpada,
uključujući i komunalnog otpada, ambalažnog otpada i otpada iz građevinske / demontaža
aktivnosti. Pored toga, stvaranje manjih količina određenih frakcija opasnog otpada (boje, lakovi,
lepkovi, anti-korozivne materije, itd) se očekuje, kako u fazi izgradnje, a u operativnoj fazi.
Faza izgradnje
U ovoj fazi, glavni izvor otpada biće izgradnja i demontiranje aktivnosti sebe, i otpada generiše
radne snage.
Uzimajući u obzir činjenicu da će većina od ukupnog obima građevinskih aktivnosti biti montažni
tip, količinu građevinskog otpada neće biti značajan. Frakcija otpada koji će biti kreiran kao
rezultat građevinskih aktivnosti u vezi sa vrstama materijala i opreme koji će se koristiti u toku
izvođenje različitih građevinskih faza (zemlje i betonskih radova, elektro-mašinski radovi,
instalaterski radovi, itd )..
Tehničko održavanje građevinskih mašina i drugih vozila neće biti sprovedena u okviru
građevinske zone. Iz ovih razloga, stvaranje otpada, karakteristično za ovu vrstu delatnosti
(upotrebljavane automobilske gume, akumulatori, ulja, itd iz vozila) ne očekuje.
Gorivo skladišta ne bi bila neophodna i zbog toga ne bi se obezbediti u okviru bilo kog
građevinskog područja ili ugovarača jedinjenja. Gde goriva su preduzeti da sajt, to bi bilo
ograničeno na minimalni iznos potreban za postrojenja i opreme na licu mesta. Cisterna vozila će
se koristiti za tu svrhu.
Čvrstog otpada i sanitarne će biti proizveden od strane radnika za vreme boravka na gradilištima.
Soild otpad se komunalni otpad i po svom sastavu je sličan otpad iz domaćinstava.
Drveta i vegetacije carinjenja uz predložene dalekovod će generisati drveta i drugih organskih
otpadaka. Ovi otpad obično se sastoji od grana, vrhova drveća i mala mrtvih stabala
neprihvatljivo za preradu drveta. Oni će biti zadržan i redistribuira na sajt koji će omogućiti
proizvodnju hranljivih kapitala i olakšati prirodni regenerativni. U zavisnosti uslovima na licu
mesta ovog otpada može poslužiti za otirači svrhe za prilazne puteve koji će omogućiti utočište
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
na zemlju.
U tabeli ispod dat je indikativni pregled očekivanih vrste otpada u toku izgradnje, sistematizovani
prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada.
Tabela 6.29 - Očekivani vrste otpada u toku izgradnje
Grupa 02 - Otpad iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova i ribolova, pripremu
hrane i prerade
02 01 07 otpad iz šumarstva
Grupa 15 - Pakovanje otpada
15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže,
stakla, itd
Grupa 17 - Izgradnja i rušenja otpada
17 04 otpad od metala
17 05 04 Otpad iz zemlje iskopavanja
17. 06. 04. Izolacija materijala (koji ne sadrže azbest ili opasne materije)
17 09 04 Ostali građevinski otpad (mešovito otpad)
Grupa 20 - Komunalni otpad (+ slične otpad iz industrije), uključujući i frakcije odabranih otpada
20 03 01 Mešovita komunalnog otpada
20 03 07 kabastog otpada
Operativna faza
Tokom svog rada, predloženi dalekovod će stvoriti otpada koji će proizaći iz aktivnosti CGES u
vezi sa održavanjem i kontrolu instalacije.
Uobičajeni tipovi otpada koji će biti kreiran u operativnoj fazi projekta su električni otpad
(potrošnog materijala, rezervnih delova i zastarela oprema), kao i ambalažnog otpada i otpada iz
upotrebe kule premaza - boja.
Naredna tabela daje indikativni pregled očekivanih vrsta otpada tokom operacije, sistematizovani
prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada.
Tabela 6.30 - Očekivani vrste otpada u toku rada
Grupa 08 - Otpad iz upotrebe premaza (boje, lakovi, itd)
08 01 Otpad iz upotrebe i uklanjanja boja i lakova
Grupa 15 - Pakovanje otpada
15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže,
stakla, itd
Grupa 16 - Otpad nije drugačije navedeno u EU Katalog
16. 02. (odbačene) Otpad iz električne i elektronske opreme
Demontaža dela odabranih 110 kV i 400 kV dalekovoda
Rušenje radovi će obuhvatiti demontažu postojećih stubova, provodnika i izolatora fazu i njihov
transport iz projekta. Značajne količine metalnih otpadaka se očekuje kao rezultat raspada kula.
Svaka kula će biti iseći na manje komade i upravljati uklonjeni sa sajta za reciklažu. Eventualni
ponovnu upotrebu provodnika i izolatora će se razmatrati CGES. Druga opcija uključuje
mogućnost da su ovi elementi nudi kao reciklirati otpada na ovlašćenih preduzeća za upravljanje
otpadom.
Demontaža radovi će takođe uključiti rušenje postojećih temelja kula i obnova zemlje trenutno
okupirana od strane ovih elemenata. Generalno, svaki zastarele Fondacija će biti izloženi od
strane iskopavanja na dubini od oko 1,0 metra od nivoa tla. Betona i čelika na izložene osnove će
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
biti slomljen u odgovarajuće komade i uklonjeni sa sajta. Nasipanje radovi će biti preuzete da
pokriju osnova, a time i generacija pokvariti će biti sveden na minimum.
Početna procena otpadnih materijala koji bi genetared kao rezultat raspada radove dat je u
sledećoj tabeli.
Tabela 6.31 - količine otpada uklanjanjem dela
Dalekovod treba rastaviti
elementi / materijali
400 kV OHL Podgorica –
Trebinje (BiH)
(dužina: 6.0 km)
110 kV OHL Zabljak – Pljevlja,
sekcija: Njegovudja - Kosanica
(dužina: 21.5 km)
Stub (“Y”-type) – steelwork
Temelji –
Ojačani beton
provodnik
(Al/Ce 3x2x490/65 mm2)
Zaštitna užad
(AlMg1E/Ce 2x120/70 mm2)
Stakleni izolatori
Stub(“portal”-type) –
steelwork
Temelji –
Ojačani beton
Conductor
(Al/Ce 3x150/25 mm2)
Zaštitna užad
(Ce 2x35 mm2)
Porcelain / glass insulators
Procenjena
količina delova
otpada
165 tona
300 m3
67 tona
11 tona
1,760 delova
110 tona
70 m3
39 tona
12 tona
1,470 delova
Sve u svemu, ukupna procenjena otpadnih materijala koji će biti generisan iz demontaže radi se
na sledeći način:
• kula čeliku: 275 tona
• beton: 370 m3
• provodnika: 106 tona
• zaštitne žice: 23 tona
• izolatore (razni): 3.230 komada
8
Karakterizacija uticaja
Analiza uticaja na životnu sredinu uzima u obzir bilo koju potencijalne promenu na biofizičku i socioekonomsku životnu sredinu (uključujući aspekte zdravlja populacije koja živi i radi u oblasti projekta) a
koja može nastati usled predloženog projekta. Nivo promene određuje značaj promene, koja je
procenjena u smislu prostornog opsega, verovatnoće trajanja i intenziteta. Opšta procena uglavnom
uzima u obzir promene koje se smatraju za znaćajne.
Kriterijum za porocenu uticaja je određen prema njihovom (i) obimu, (ii) verovatnoći dešavanja, (iii)
trajanju, (iv) intenzitetu / magnitudi i (v) reverzibilnosti i matrici, radi procene svih uticaja na različite
elemente životne sredine.
Table 8.1 – Matrica sa uticajima na prirodnu sredinu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Opseg /
Prostiranje
Verovatnoća
Trajanje
Intenzitet /
Veličina
Ograničen
(na lokaciju(e) TS/ trasu
DV-a)
Lokalni
Regionalni
Globalni
Bez verovatnoće
Mala verovatnoća
Prosečna verovatnoća
Velika verovatnoća
Sigurna verovatnoća
Veoma kratko
Kratko
Prosečno trajanje
Dugo
Veoma dugo
А
B
C
D
E
Reverzibilnost
Povratni
(uticaj)
Nepovratni
(uticaj)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Područje na i oko radne lokacije i lokacije za izgradnju
trafo stanica / trasa dalekovoda
U području opštine / susednih opština
Crna Gora / susedne zemlje
Kontinent i šire
Ne bi trebalo da se desi tokom normalnog rada i
normalnih uslova
Moguće ali malo verovatno
Može se ponekad desiti
Verovatno će se desiti tokom životnog ciklusa projekta
Sigurno će se pojaviti
Od nekoliko minuta do nekoliko sati
Od nekoliko sati do nekoliko nedelja
Od nekoliko nedelja do nekoliko meseci
Od nekoliko meseci do nekoliko godina
Decenije / vekovi
Neznatan. Male promene po životnu sredinu.
Nizak. Male, primetne promene po životnu sredinu, ali
koje uz pravino planiranje ne prouzrokuju štetu po
životnu sredinu.
Umeren. Veće ali ne i fundamentalne promene po
životnu sredinu koje mogu biti kontrolisane primenom
odgovarajućih mera.
Visok. Velike, fundamentalne promene po životnu
sredinu.
Uticaj koji zahteva mere naknade
Povratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon
koga će životna sredina biti u stanju da se vrati u
prvobitno stanje
Nepovratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon
koga životna sredina neće biti u stanju da se vrati u
prvobitno stanje
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja
Parametar / indikator
životne sredine
Opis
Obim
Trajanje
Verovatnoća
Intenz
Exposure of public or workers to electric and
magnetic fields
Ograničen
Veoma kratko
Mala verovatnoća B
Emisija prašine i čestica
Zagađenje saobraćajem
Ograničen
Ograničen
Veoma kratko
Veoma kratko
Sigurna
verovatnoća
Buka od dolazaka vozila
Buka od konstrukcije stubova
Buka od sklapanja i podizanja stubova
Buka od kačenja provodnika
Buka demontaže stubova dalekovoda
Buka od konstrukcije nove trafostanice
Korona efekat od Dv i trafostanice
Operativna buka trafostanice:
• Trafo operativna buka
• Trafo hladnjaci / buka razvodnog uređaja
Ograničen
Ograničen
Ograničen
Ograničen
Ograničen
Ograničen
Ograničen
Kratko
Kratko
Kratko
Kratko
Kratko
Dugo
Veoma dugo
Ograničen
Veoma dugo
Ograničen
Od veoma kratkog
do kratkog
Ograničen
Od veoma kratkog
do kratkog
Ograničen
Veoma dugo
B
Kratko
B
Električna i magnetna polja
rad
Kvalitet vazduha
izgradnja / rasklapanje
C
B
Buka i vibracije
izgradnja / rasklapanje
rad
Sigurna
verovatnoća
Sigurna
verovatnoća
C
C
C
C
C
C
B
B
Hidrologija
Konstrukcija pristupnih puteva, zemljani radovi:
• Povećanje suspenzije čestica u vodi
• Rizik od uticaja na vodovodna postrojenja
• Promene u hidrološkom režimu
izgradnja / rasklapanje
Uticaji vozila sa konstrukcije:
• Poremećaj vodotokova
• Povećanje solidnih materija u vodi
• Promene u nivoima dubine vode
• Rizik od zagađenja uljem i mazutom
• Privremeno uznemiravanje naseljenih
područja
Konstrukcija temelja DV:
• Promena u površinskom sloju
• Rizik od izliva alkaloida
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
A/B
Prosečna
verovatnoća
Decembar 2011
WYG International Ltd
A/B
tor
e
Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak)
Opis
Obim
Trajanje
Isušivanje stalnih pristupnih puteva:
• Promene u hidorloškom režimu
Ograničen
Veoma dugo
Ograničen
Veoma kratko
Ograničen
Veoma dugo
Ograničen
Veoma kratko
Ograničen
Uticaj: Kratak
Efekat: Dug
Ograničen
Veoma kratko
Ograničen
Veoma kratko
Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama
dalekovoda:
• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima
• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije
Temelji stubova DV:
• Lokalni efekti na hidrološke aspekte i vode
(hidrološki efekti barijere)
Operativnost trafostanica:
• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima
Konstrukcija prilaznih puteva, zemljani radovi i
konstrukcija stubova:
• Gubljenje depozita / zemljišta iskopavanjem i
ukljanjanjem za potrebe konstrukcija
• Povećana erozija depozita / zemljišta kroz
ukljanjanje površinskog sloja
• Kompakcija zemljišta koje vodi promeni u
strukuri zemljišta
Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima
Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama
dalekovoda:
• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima
• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Verovatnoća
Prosečna
verovatnoća
Intenzitet
B
Neznatan
B
Neznatan
B
Mala verovatnoća C
Prosečna
verovatnoća
Prosečna
verovatnoća
Značaj uticaj
bez
ublažavanja
Neznatan
Umeren
B/C
Neznatan
B
Neznatan
B
Neznatan
Decembar 2011
WYG International Ltd
ndikator
e
Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak)
Opis
Obim
Trajanje
Verovatnoća
Intenzitet
Značaj uticaja
bez
Reve
ublažavanja
Pražnjenje i transformacija staništa.
Ograničen
Prosečno
Prosečna
verovatnoća
B
Neznatan
Povra
Ograničen
Prosečno
Prosečna
verovatnoća
B
Neznatan
Povra
Uništavanje šumskih staništa / seča šuma
Lokalni
Veoma dugo
E
Veliki
Fragmentacija šumskih staništa
Lokalni
B
Neznatan
Nepov
životn
proje
Gubitak Juncetalia maritimi staništa na
području TS, kod mesta Blato u Lastvi
Grbaljskoj
Ograničen
Veoma dugo
Sigurna
verovatnoća
E
Neznatan
Nepov
Fragmentacija šumskih staništa
Lokalni
Veoma dugo
Sigurna
verovatnoća
B
Neznatan
Nepov
životn
proje
Prerano ukljanjanje vegetacije i šume
Promene u vegetaciji i šumama koje se kreću Lokalni
od velikog drveća do manjeg i grmlja
Veoma dugo
Sigurna
verovatnoća
E
Umeren
Delim
nepov
Prosečno
Bez
verovatnoće
D
et
Degradacija vegetacije povezana sa procesima
erozije na veoma strmim staništima (kanjoni i
planinski obronci)
•
•
Gubitak zaštićenih biljnih zajednica
Ograničen
Sigurna
verovatnoća
Sigurna
Veoma dugo
verovatnoća
Narušavanje vrsta faune
Lokalni
Kratko
Gubitak beskičmenjaka i hepretofaune
Lokalni
Kratko
Krivolov radnika
Lokalni
Kratko
Ograničen
Veoma
dugo
Potencijalni sudar ptica sa provodnicima na
dalekovodu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Sigurna
verovatnoća
Velika
verovatnoća
Mala
verovatnoća
Prosečna
verovatnoća
B
B
B
C
Neznatan
Neznatan
Neznatan
Neznatan
Umeren
Decembar 2011
WYG International Ltd
Nepo
Povra
Nepo
Nepo
Nepo
tor
Tabela 8.2 – Matrica glavnih uticaja(nastavak)
Opis
i na pejzaž
Zone izgradnje i prilazni putevi će praviti
je
promeneu estetici područja.
Zaštićena područja / Osetljiva područja
NP Durmitor / prelazeći preko kanjona Tare
Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža
NP Lovćen
Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža
Kanjon Komarnice
Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža
Lokacija TS u Lastvi Grbaljskoj
je
je
Povećan protok saobraćaja na određenim
putevima, naročito na lokalnoj mreži puteva i
na neklasifikovanim putevima na kojima je
intenzitet saobraćaja obično na niskom
nivou.
Različite kategorije otpada:
- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka
otpada 02)
- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka
otpada 15)
- Otpad od električne i elektronske opreme
(radovi na rasklapanju) (EU oznaka otpada
16)
- Otpad od izgradnje / rasklapanja (EU
oznaka otpada 17)
- Opštinski otpad (EU oznaka otpada 20)
Različite kategorije otpada:
- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka
otpada 02)
- Otpad od premaza (boja) (EU oznaka
otpada 08)
- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka
otpada 15)
- Otpad od električne i elektronske opreme
(EU oznaka otpada 16)
indikator
ine
Obim
Trajanje
Verovatnoća
Intenzitet
Značaj
uticaja bez
ublažavanja
Ograničen na
lokalni
Kratko
Sigurna
verovatnoća
A
Neznatan
Lokalni
Veoma dugo
D
Veliki
Lokalni
Veoma dugo
C
Umeren
Lokalni
Veoma dugo
C
Umeren
Lokalni
Veoma dugo
B
Neznatan
Ograničen na
lokalni
Od veoma kratkog
ka proseku
Sigurna
verovatnoća
B
Neznatan
Ograničen
Od veoma kratkog
ka proseku
Sigurna
verovatnoća
C
Umeren
Ograničen
Veoma dugo,
prekinuto
Sigurna
verovatnoća
B
Neznatan
Sigurna
verovatnoća
Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja (nastavak)
Opis
Obim
Trajanje
Verovatnoća
Intenzitet
Značaj
uticaja bez
ublažavanja
Re
Prilikom slučajnog nalaženja
arheološkog nalazišta
Ograničen
Od veoma kratkog
do kratkog
Mala
verovatnoća
A
Neznatan
/
Radio i TV prijemnici pod uticajem
DV-a
Ograničen
Veoma dugo
Mala
verovatnoća
A
Neznatan
Po
na
etnje
eacija
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Poremećaj u T&R saobraćaju
tokom perioda izgradnje a u okviru
T&R sezone sa velikim brojem
posetilaca
Efekti na T&R aktivnost:
Ograničen
Od veoma kratkog
do kratkog
•
NP Durmitor
Lokalni
Veoma dugo
•
NP Lovćen, Kanjon Komarnice
Lokalni
Veoma dugo
Velika
verovatnoća
Sigurna
verovatnoća
Sigurna
verovatnoća
B
Neznatan
Po
C
Umeren
B
Neznatan
Ne
živ
pro
9 Mere ublažavanja uticaja na socio-ekonomsku i životnu sredinu
9.1 Električna i magnetna polja
U nedostatku relevantnih nacionalnih propisa o EMFs , CGES politika u planiranju predloženog 400 kV
dalekovoda projektom je da će u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom
praksom , uglavnom sa smernicama objavljenim u 1998 od strane Međunarodne komisije za
nejonizujućih zračenja .
Faza nacrta
Verovatno je uticaj električnog i magnetnog polja na zdravlje je jedno od ključnih pitanja tokom
procesa za izbor optimalnog koridora zapredloženi liniju iznad glave prenosa. U tom kontekstu ,
glavna pitanja razmatranja sunaseljena područja gradskih i sub- urbanim područjima od glavnih
centara dužalternativnih ruta dalekovoda - Budva, Cetinje , Nikšić , Šavnik, Žabljak i Pljevlja , kao i
broj naselja u Projekat regionu.
Kao rezultat gore pomenutog pristupa , pažljivo usmeravanje je tražio da identifikujelinije koja
zaobilaziurbanim zonama i drugim naseljima na taj način izbegli zabrinutost u vezi sa izaziva izlaganja
EMP .
Da bi se izbeglo izlaganje EMP iznad graničnih vrednosti , dalje mere izbegavanja će obuhvatati :
• odgovarajući izbor stuba mikro lokacija u odnosu na stambene i ostale imovine
• Usaglašenost sa tehničkim specifikacijama za minimalnu visinudalekovoda provodnika.
• Praćenje zauzeli kuća i drugih objekata koji su u blizinikoridora ako se zahteva odvlasnika ili
korisnika.
operativnoj fazi
U slučaju da postoji prigovor od stranevlasnika ili stanarazgrade u krugu od 50 metara oddalekovoda ,
CGES će EM merenje nivoa radijacije i da preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno da smanje ili
ublaže višak nivoima.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
EMF neće imati efekat na poljoprivredne radnike koji neće biti izloženi za dugo svaki dan , kao i na
domaće životinje koje ogrebotine ispod ili u blizinipredložene dalekovod . Zbog toga postoji
ograničenje poljoprivrednih aktivnosti se ispod ili u blizinidalekovoda će biti nametnuta.
9.2 Kvalitet vazduha
Najefikasniji način za upravljanje i spreči prašine i čestica čađi je kroz efektivnu kontrolu nad
potencijalnih izvora. Specifične mere za ublažavanje dizajniran da obezbedi da se minimum emisija iz
ovih izvora su navedene u nastavku. Ove mere su se posebno odnosi na sajtu pripremi (kula
instalacije i podstanice), prilazni putevi i mašine operacije:
• Građevinska aktivnost će se nalaziti daleko od osetljivih područja zemlje i receptori gde je to
moguće, i da obezbede da aktivnosti se sprovode kada vetar pravcu će direktna materijalna daleko od
ovih receptora.
• Otvorite iskopavanja područja će biti sveden na minimum.
• skladištenja zemljišta i zemljane materijal će biti svedena na minimum pravilno koordinaciju
zemljane radove i iskopavanja aktivnosti (iskopavanja, ocenjivanje, sabijanje, itd)
• Kada je vidljivo prašina se generiše vozila i druge aktivnosti, primeniti mere vode prskanje za
smanjenje prašine.
• Smanjiti brzine na neasfaltiranim putevima i preduzima druge mere za smanjenje emisije ako
intenzivne begunac prašine emisija desi, sve dok voda prskanjem ili druge mjere za ublažavanje stave
na svoje mesto.
• Dizajn svi zemljani radovi kako bi buduću uspešnu ponovo vegetacije. Za zalihe levo duže vreme,
primenjuju seme trave ili druge maske.
• Sve građevinske mašine i oprema će se održavati u dobrom radnom stanju i nije ostavio radi kada
nije u upotrebi.
• Neće biti gori od bilo kog materijala bilo gde ili gradilišta, ili u oblastima u kojima se seku šume, bez
dozvole vlasti i nadzor od strane šumarstva zvaničnika
• Vozilo brzine će biti ograničena na gradilištu i prilaznih puteva.
• Vozila nose agregat materijal i rad će biti presvučen u svakom trenutku.
• Obratiti pažnju nivoi prašine i količinu prašine naseljavanja na osobine kod (200m) gradilišta i
preduzmu mere da se smanji generacije prašina ako ima previše prašine na površinama.
Mere koje su navedene iznad su dobre građevinsku praksu mere i dizajnirani su da obezbede da
aktivnosti izgradnje ne stvara previše prašine ili čestica materijala puštanje na slobodu. Sprovođenje
tih mera će obezbediti da nema značajnih prašine se javljaju tokom izgradnje predloženog dalekovoda
ili u toku demontaža postojeće linije. Dalje mere za ublažavanje uticaja će biti razvijen na site-specific
osnovi zasnovan na pregled aktivnosti planirane izgradnje i njihove udaljenost od receptore. Sajt
posebne mere za ublažavanje će morati da obezbede da svojstva u 200 metara od mesta gde
zemljani radovi treba da se sprovodi neće biti predmet značajnih smetnje prašine. Ove mere će biti
usmerene na ublažavanje prašine od ključnih aktivnosti, uključujući prilazne puteve i izgradnju
zemljani radovi za podstanice i da će biti uključeni u odgovarajuće tehničke dokumentacije.
Detaljne ublažavanje mera za kontrolu saobraćaja izgradnja bi da se razgovara sa lokalnim vlastima
da uspostave najpogodniji putevi pristup sajtu saobraćaj. Najefikasniji ublažavanje će se postići tako
što će osigurati da se izgradnja saobraćaj usmerava duž najpogodniji putevi i da su vozila držati čistim
i presvučen kada su na javnim putevima.
9.3 Buka
9.3.1 Buka pri izgradnji i demontaži
Relevantnih propisa u vezi upravljanja građevinskim aktivnosti će biti u potpunosti poštovana.
Građevinarstvo, transport aktivnosti, uključujući materijale i opremu u blizini naselja, što
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
podrazumeva povećanje nivoa buke, neće biti sprovedena tokom praznika, tokom noći, ili tokom
vikenda.
Sve građevinske procedure će biti pravilno planira da smanji vreme korišćenja opreme koja stvara
najintenzivniji štetnih buke. Radno vreme i pravila će biti uspostavljena na osnovu potreba da se
smanji buku izazivaju neprijatnost i uznemiravanje, posebno izbegavajući kumulativni efekat
povećanja buke zbog istovremeni rad različitih vrsta građevinskih mašina i opreme.
Nekoliko drugih mera dobre konstrukcije praksa će biti preuzete da ublaži buku građevinskih radova:
• Bilo kompresora doveo na gradilištima bio bi zvuk smanjen modeli opremljeni sa zvučnim kućišta.
• Svi pneumatski alati će biti opremljeni sa prigušivačima.
• Briga će se preduzeti kada podižu kule ili tokom drugih čeličnih konstrukcija da se izbegne uticaj
buke iz lupanje čelika.
• Briga će se preduzeti kada istovar vozila za smanjenje buke.
• Sve mašine stavke će biti propisno održavati i rade kako bi se izbeglo izaziva preterane buke.
• Ograničenja u periodima rada i lokacijama pojedinih građevinskih aktivnosti će biti dogovoreni
ugovora sa relevantnim lokalnim vlastima.
• Nema odmora, noću izgradnja, ili vikend operacije neće biti dozvoljeno ako je potrebno da ispuni
važan raspored i rad je ovlašćen od strane lokalnih vlasti i razgovarali sa obližnjeg stanovništva.
• Zabrinuti stanovnici će biti obavešteni i informisani pre početka izgradnje, kada se građevinski
radovi planirani u okviru 200 metara od svojstva.
Pored gore navedenih mera, redovno vezu sa lokalnim vlastima da razgovaraju o aktivnostima i
napretku projekta će se preduzeti u cilju minimiziranja mogućnosti za negativne efekte građevinskih
radova.
9.3.2 Operativna buka
9.3.2.1 Nivo buke dalekovoda
Nadzemnog voda izvođač će biti zatraženo da dostave planove kvaliteta i procedura za CGES
ispitivanje i odobravanje pre početka rada. Tačan proizvodnju i ugradnju metode i procedure su
osnovni preduslov mera koji će omogućiti smanjenje eventualnih zvučnih smetnje zbog dalekovoda
operacije. Posebnu pažnju treba obratiti na:
• odgovarajuće korona testiranje provodnika fitinga u skladu konfiguracije
• proizvodnju provodnika u skladu sa tehničkim specifikacijama, naročito u pogledu uklanjanja crtanje
ulja, primena odgovarajućih vrste i količine masti na unutrašnjim slojevima provodnika i sve druge
faktore koji mogu uticati na stanje površine provodnika
• zahteve u ugovorima da preduzetnik koji bi obezbedili da provodnici će se uskladištiti, prevoziti i
rukuje sa dužnom pažnjom, kako bi se smanjili površinskih oštećenja i kontaminacije.
U slučaju bilo kakvog uticaja koji proističu jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove
efekte od slučaja do slučaja pristup i preduzme odgovarajuće mere radi ublažavanja svake
nepredviđene posledice.
9.3.2.2 Nivo buke trafostanica
Tačan projektovanje, proizvodnju i montažu metode i procedure su osnovni preduslov mera koje će
smanjiti operativne buke. Posebnu pažnju treba obratiti na adekvatan pristup dizajnu koji će smanjiti
nivo buke transformatora snage od:
• preko specifikacija koji će obezbediti da nivo buke generisane na izvoru je ispod 60 dB (A), i
• instalacijom gume osnivanja elemenata koji će se postići odgovarajući smanjenje emisije buke.
U slučaju da eventualne saglasnosti autora nezadovoljna stranka zbog povećanog nivoa buke se
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
javlja, CGES će istražiti ove efekte, i preduzme odgovarajuće mere za smanjenje nivoa buke ako je
potrebno. Primeri mogućih mera takođe može obuhvatiti izgradnju zaštitnih zidova ili akustična
kućišta oko transformatora.
9.4 Hidrologija
Zaštita voda mere protiv trafo izlivanja nafte će biti instaliran u podstanicama. Ove će uključivati ulje /
oluja rezervoar za vodu, postavljena ispod energetskih transformatora na konkretnom temelja i sa 1.1
puta kapaciteta od najvećih transformatora jedinice. Redovne inspekcije tokom perioda trafostanice
operacija će biti izvršena kako bi se osiguralo suzbijanja bezbedan.
Kao opšti pristup, sve građevinske zone duž predložene dalekovod će biti uspostavljena na
odgovarajući udaljenosti od obližnjih površinskih voda. Osim ako se ne može izbeći, sva vozila i
oprema će ostati najmanje 10 metara od vodotoka i bilo površinske vode.
Opšte mere za smanjenje mogućih uticaja ispuštanja u površinskim vodama, u toku faze izgradnje
predloženog dalekovoda i demontažu dela postojećih linija obuhvata postupke dobre građevinske
prakse koliko je potrebno da se spreči uticaj na vodu:
• Kad god je to moguće, pronađite temelja kula u suvim prostorijama sa dobro konsolidovanim
geologije, i da izbegavaju područja močvarnih.
• Kad god je to moguće, ne lociraju kule u roku od 10 metara od vodotoka ili u plavna područja.
• Umanjiti rad na mekanom terenu u vlažnim vremenskim uslovima, gde god je to moguće.
• Ne dozvoliti da bilo koji vode ili drugih materijala u vodotoke.
• Sprečiti erozije i oticanja nanosa od građevinskih radova, uključujući i puteve, na vodotocima.
• Nemojte držati zemljišta ili drugih materijala blizu vodotokova
• Obezbediti opremu izlivanja čišćenje na svim mestima gde se čuva goriva ili drugih materijala.
• Gorivo tankera vozila za servisiranje izgradnju postrojenja i opreme će nositi odgovarajuće veličine
komplet izlivanja i drajveri bi bili obučavani u izlivanja čišćenja.
• Obezbediti portabl toaleta i imaju ovlašćeni ovlašćeni servis firme uklanjanje i propisno disposef
otpadnih voda iz toaleta.
• Držite sve motore u dobrom radnom stanju i popravke odmah bilo curenja opreme.
• U oblastima u kojima značajan seču drveća je neophodno, uspostavi zona tampon i odvodnjavanje
rovova za vreme sječa, posebno na nagnuto terenu.
• Nema prelaz vodotoka od strane vozila i mašina u toku izgradnje će biti dozvoljeno.
9.5 Geologija i zemljište
Sledeće mere za ublažavanje će se realizovati po potrebi da se spreči , smanji, a gde je to moguće
ofsetpotencijal uticaja projekta na geologiju i zemljišta :
• Umanjiti iskopavanja i uklanjanje zemljišta.
• ne ostavljaju zemlju bez vegetativnih pokrivaju osimokoline ne podržava vegetacije. Čim se završi
izgradnja u bilo kojoj oblasti , ponovo razredazemljišta površine po potrebi da se obnovi prirodne
drenaža i konture , i uspostavljanje pokriti vegetacijom sa autohtonih vrsta - seme ili mlade biljke - i
pratiti rast sve dok ne postoji 90% samoodrživa vegetativni poklopac.
• privremeno skladištenje sve iskopane zemlje u sigurnom mestu sa run -off-a i erozije sprečiti. Bilo
koja zemlja gomile levo na kraju izgradnje će biti uklonjen ili raširiti .
• Kad god je to moguće, ograniči kretanje vozila u off -road oblastima da se smanji sabijanje zemljišta
, a posebno u oblastima sa mekšim depoziti / zemljišta i na strmije padine, kao i dolinskim stranama .
Izbegavajte off-road vožnju u mokrom vremenu; popravku svih oštećenja vozila u tlo ( ruts ) odmah .
• Zemlje sečenje i prilaznih puteva uz strmiji obroncima će se izbeći ako je moguće da se smanjiuticaj
na padini stabilnost i erozije. Kada je potrebno, odgovarajuće inženjering će se preduzeti da se
obezbedi stabilnostkosina se održava , uključujući i oblasti skloni slajdove.
• Instalacija i održavanje kontrolnih mera za erozije, krug i sedimentacija na strmim padinama i
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
erozije skloni oblastima.
Očekuje se da će sajt specifičan za ublažavanje mera za kule i prilaznih puteva biti deoglavnog
projekta i izgradnju dokumenata, i uključena u ugovorima sa izvođačima građevinskih .
9.6 Biološka raznovrsnost
Nakon projektne dokumentacije koja treba da bude sastavljena pre izgradnje , kako bi se detaljnije
opisale predložene mere u ovom ESIA :
• Dizajn odgovarajućih nadzornih sistema za sprovođenje mera za zaštitu biodiverziteta . Nadgledanje
će biti usmereno na vrste i staništa što je istaknuto u odgovarajućim odeljcima ovog poglavlja.
• Razvoj plana za hitne slučajeve za biodiverzitet , kao deo ukupnog projekta planiranog reagovanja u
vanrednim situacijama , koji će obuhvatiti između ostalog, mere zaštite staništa voda od opasnosti
zagađivanja ( izlivanja nafte i slično) , mere prevencije od požara (za šumska staništa , posebno ) i
individualne vanredne situacije u vezi zarobljavanja ili povređivanja životinja.
• Uvežban detaljan plan upravljanja biodiverzitetom kao delu ukupne životne sredine i socijalan Plan
upravljanja ( ESMP ) koji će sadržati preporuke za program nadgledanja biodiverziteta predloženog u
ovom ESIA , ali razrađenom u više detalja kao i za tačne lokacije i lokalitete , uključujući i konkretne
pokazatelje , vremenski okvir i frekvenciju , odgovornosti, budžet itd , u prepisci sa konačnom
dizajnom projekta.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
9.6.1 Mere ublažavanja tokom izgradnje
9.6.1.1 Opšte mere - Dobra građevinska praksa
Generalne mere odnose se na mere koje treba sprovesti na svim gradilištima, odnosno duž cele
dužine koridora dalekovoda i tokom celog perioda izgradnje.
- Korišćenje, koliko je to moguće, postojeće pristupne saobraćajnice i minimiziranja izgradnje
novih pristupnih puteva. Novi pristupi će biti usmereni gde je moguće kroz lokalitete niske
ekološke osetljivosti. Sve privremene staze koje će se koristiti za izgradnju predloženih
dalekovoda biće u potpunosti obnovljene.
- Nema gradilišnih mesta niti će se nalaziti u okviru osetljivih ekoloških područja definisanih
kao zaštićena ili su određenim rprodnim lokalitetima (nacionalnim parkovima, Emerald
lokacijama).
- Uspostavljanje gradilišnih mesta ili izvršavanje gradjevinskih radova na aluvijalnim terenima
(u rekama i dolinama potoka) bi trebalo izbegavati zbog rizika od zagađenja površinskih i
podzemnih voda.
- Najbolja radna praksa će biti implementirana na licu mesta kako bi se smanjio rizik od
incidenata zagađenja. Odgovarajuće mere za ublažavanje uticaja će biti realizovane u toku
izgradnje kako bi se smanjio rizik od sedimenata da se iliju u vodotokove. Mašine će biti
punjene gorivom u određenim zaštićenim zonama daleko od vodotoka.
- Pozicioniranje svih stubova biće ocenjeno od slučaja do slučaja u odgovarajućim planiranim/
fazama projektovanja. Poseban postupak - izrada individualnih planova, će se primenjivati u
zaštićenim i osetljivim oblastima kao što je definisano u ovom ESIA.
- Zabrana paljenja vatre zbog potencijalnog požara, a samim tim, izbegavanje nepovratnog
oštećenja prirodnih resursa, šuma i biodiverziteta. U tom kontekstu, stalno prisustvo
požarnog brigadnog vozila treba da se obezbedi u slučaju požara.
- Zabrana i sprečavanje aktivnosti koja izaziva stres nervira flori i fauni, a posebno:
(i) prikupljanje lekovitog bilja, pečuraka i voća,
(ii) prikupljanja puževa,
(iii) poremećaj i lov divljači, ptice, itd,
(iv ) prikupljanje jaja od ptica i drugih vrsta.
- Nakon završetka građevinskih radova, teren mora da se ponovo integriše sa okruženjem.
Ako je potrebno i bio-tehnički poslovi bi trebalo da budu sprovedeni.
- Ograđivanje gradilišta.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja na pojedinačna staništa
Pored opštih mera za ublažavanje koje se primenjuju na celoj dužini transmisionih linija, predložene
su posebne mere za visoko osetljiva staništa, područja i mesta:
•
Lokacije stubova i prilaznih puteva biće utvrđene, gde je moguće, na mestima gde bi se
izbegle visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je
navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2).
•
Preuzeće se stalni ili ukoliko je potreban povremeni stručni nadzor (ekologa i biologa) za
visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u
ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2).
•
Otpadni materijal (beton, čeličane, zemljište, itd.) neće se deponovati na visoko osetljivim
staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak
4.9.4.2).
•
Postavljanje radnih kampova i parkova za mašine treba izbegavati u visoko osetljivim
staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak
4.9.4.2).
•
Sve lokacije koje treba da posluže za privremeno deponovanje različitih građevinskih
materijala moraju unapred predložiti projektant i izvođač radova, kako bi se procenili mogući
negativni uticaji na staništa.
9.6.1.3 Mere za ublažavanje uticaja na vrste
Biljke
•
Gubitak Juncetalia maritimi staništa34) na lokalitetu Blato u Lastvi Grbaljskoj (lokacija
trafostanica i razvodnog postrojenja) će se nadoknaditi u budućnosti implementacijom
Evropske ekološke mreže Natura 2000 u Crnoj Gori na mestima koja se sastoje od ovog tipa
staništa, najmanje za isto područje gubitka. Ovaj proces će se odvijati u saradnji sa nadležnim
nacionalnim vlastima.
Fauna – Narušavanje i uništavanje
•
o
o
o
o
•
34)
Ptice:
Pre izgradnje, iskusni ornitolozi će u odgovarajuće doba godine obaviti istraživanje o uzgoju
ptica, uz upotrebu relevantnih metoda kojim bi se zaštitila ova mikro sredina od zvuka
tornjeva i prilaznih puteva. Detaljna lokacija prilaznih puteva i stubova odrediće se u
završnoj fazi idejnog projekta.
Duž predloženog pravca pružanja transmisione linije ne smeju se izvoditi radovi tokom
sezone parenja ptica, izuzev na mestima gde je istraživanje pokazalo da nema ptica koje se
tu gnezde.
Izgradnja prilaznih puteva i uklanjanje vegetacije radi postavljanja stubova ne bi trebalo da
se izvodi u toku sezone parenja ptica.
Svo osoblje će biti upoznato sa procedurama implementacije, koje treba sprovesti ukoliko se
pronađu ptice gnezdarice u području izvođenja radova. Radovi bi se obustavili u tim
područjima dok se ne pronađu saveti stručnjaka, koji bi se potom implementirali.
Ostale životinje. Nisu predložene neke druge mere osim onih u okviru dobre građevinske
prakse. Dodatno će se sprovoditi sledeće mere:
o Pre izvođenja radova ispitaće se koja se stabla moraju poseći usled aktivnosti slepih miševa.
Potencijalna legla slepih miševa na drveću biće obeležena i naknadno proverena. Ukoliko se
utvrdi postojanje legla slepih miševa, nadležni organ će biti konsultovan, a zatim će se
Navedene u Dodatku 1 u EU Direktivi za staništa 92/42 EEC
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
o
o
pristupiti odgovarajućim merama za ublažavanje uticaja (npr. u toku radova izbegavati
staništa slepih miševa)
Direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca može se izbeći primenom
određenih ograničenja tokom perioda izgradnje (izbegavanje perioda mresta u proleće) u
oblastima blizu vodenih staništa. Set mera treba da bude predložen u završnoj fazi
projektovanja, kada će i mesta postavljanja stubova biti poznata.
Tokom izgradnje transmisione linije uspostaviće se zabrana ilegalnog lova (krivolova) i
striktna kontrola istog.
9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na zaštićena područja
Ne postoje posebno predložene mere za izbegavanje oštećenja zaštićenih područja, osim onih koje se
odnose na pojedinačna staništa, vrste i predele u pojedinim zaštićenim oblastima. Ipak, stalni kontakt
sa upravom Nacionalnog parka Lovćen i Nacionalnog parka Durmitor, kao i sa Državnim zavodom za
zaštitu prirode Crne Gore treba da bude osnovan u cilju koordinacije aktivnosti gradnje i izbegavanja
trajnog oštećenja vrednosti zaštićenih područja.
9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja tokom procesa rada i održavanja
9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na vrste
Ptice
•
Izrada i montaža provodnika i izolatora preduzeće se tako da ptice neće biti u mogućnosti
da se uzdignu do predloženih transmisionih linija. Uopšteno, ovo bi se postiglo uz najbolju
inženjersku praksu i tehničkim preporukama datim u (i) Bernskoj konvenciji br.110 /2004,
(ii) Rezoluciji br.7.4 (Bon) Konvencija o očuvanju migratornih vrsta i (iii) preporuke radne
grupe Birdlife International (Međunarodni savet za zaštitu ptica) za ptice i dalekovode.
•
Procenjeno je da su deonice na kojima je predloženo da se postave DV u potencijalnoj
opasnosti zbog mogućnosti sudara ptica. Područja u kojima je identifikovana ova mogućnost
data su u sledećoj fazi ESIA izveštaja
(i) Deonica između lokaliteta Trubjela i Vodnji Do u blizini Slanog jezera u prosečnoj
dužini od 1000 matara.
(ii) Deonica gde se prelazi Komarnica:
ƒ
ƒ
Prelazak kanjona Komarnica na lokalitetu Lucki Do u prosečnoj dužini od 600
metara
Prelazak doline Komarnica na lokalitetu Razvrslje u prosečnoj dužini od 500
metara
(iii) Deonica preko reke Tare u prosečnoj dužini od 750 metara
•
Monitoring nakon izgradnje programa određenih deonica/sekcija gde su označene i
neobeležene transmisione linije, održavaće se zbog procene efikasnosti odvraćanja ptica.
Ovaj program o smrtnosti ptica odvijaće se tokom prve tri godine izvođenja projekta. Proces
praćenja/monitoringa će biti intenzivniji tokom perioda parenja.
•
Ako postoji, deponija sa životinjskim leševima će se ukloniti iz neposredne blizine
predloženih trasa, kako bi se sprečilo okupljanje velikih jata ptica grabljivica i lešinara u
području oko linija prenosa.
9.7 Vizuelni efekti i efekti na pejzaž
Sledeće opšte mere za ublažavanje će se realizovati za ublažavanje efekata predloženog projekta na
pejzaž:
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Dalekovod:
• Uključiti vidljivost od kula među faktore uzeti u obzir prilikom konačnog kula pozicioniranje,
uključujući i određivanje odgovarajuće ravnoteže između visine kula i broj kula. (U principu, većem
obimu predele bi bilo bolje da primi viši kule i smanjio poremećaj predeo sa manje gradilišta bi takođe
biti od koristi.)
• Konsultujte se sa NP vlastima pre nego što izaberete pozicije kule u NP Lovćen i NP Durmitor, da se
obezbedi njihova zabrinutost u pogledu vidljivosti i pejzaž promene su razmatrani. U drugim oblastima
gde postoje verovatno da će biti problema, posavetujte se sa lokalnim vlastima i stanovnicima da se
odredi njihova zabrinutost i prioritete i razmotre ih gde god je to moguće.
• Dozvoliti maksimalna visina vegetacije u hodnicima dok je još održavanje potrebno odobrenje.
• Širina svih pristupnih puteva i staza će biti svedeno na minimum neophodan za njihovo korišćenje
tokom izgradnje i operativna.
Trafostanica u Lastvi Grbaljskoj:
• Razvoj i primena sveobuhvatnog plana uređenja za trafo stanicu i konvertor na osnovu njihovog
projektovanja i najbolje prakse i razgovora sa lokalnom zajednicom. Koliko je to moguće, maksimalno
do koje mere ovih objekata "uklapaju" dobro u okolni pejzaž i prihvaćena od strane zajednice i
prikazani od pogleda što je više moguće.
9.8 Turizam i rekreacija
Mnogi od mera za ublažavanje navedenih bi se smanjio uticaj projekta na turizam i rekreaciju. Drugi
specifični za ublažavanje mera koje će biti potrebna uključuju sledeće:
• kule, i pridružene građevinski radovi, biti mikro-smešteni i planirane da se smanji potencijalni uticaj
na turizam i rekreaciju u određenim osetljivim oblastima i, kao i na crnogorskom putu sistema i
izgrađeno okruženje (ruralna i urbana naselja), koristeći prirodne karakteristike u pejzažu da
minimiziraju uticaj na turističku / posetilaca pogleda.
• Izgradnja predloženih dalekovoda bi biti programiran da se izbegne osetljivim lokacijama,
stavovima, hodanje putevima (sa posebnim osvrtom na zaštićenim područjima) i koridora tokom
zauzet turističke sezone (jul - avgust). U NP Durmitor, to će biti završena u konsultaciji sa park vlasti,
uz izgradnju trebalo bi da se izbegne vrhuncu turističke sezone.
• svako ometanje sa rekreativnim sadržajima (na primer, ključne hodanje, biciklizam i rafting rutama)
će biti sveden na minimum, sa ne više od prolazne smetnje da pristupite.
9.9 Zagađenje konstrukcijom i transport
Upravljanja saobraćajem plan će biti potrebno da kontrolišete kretanje vozila i opreme. Ovo će
uključiti mere za:
• Konsultujte se sa saobraćajem vlastima pre gradnje na bilo kom mestu da se utvrdi potreba za
javnog oglasa, znake upozorenja i zastave, i druge mere.
• Razvoj specifičnih ruta za saobraćaj ukoliko je potrebno da se izbegne školama ili drugim osetljivim
oblastima.
• Obuka za sve diskove i opreme operatora.
• Minimiziranje upotrebe off-road oblastima i maksimalno korišćenje postojećih puteva i staza.
• Stroga ograničenja brzine za sve različite lokacije i uslova.
• Obeležavanje puteva prihvatljiva za vozila i opremu u off-road oblastima (da smanji uznemiravanje
na off-road oblastima).
9.10 Upravljanje otpadom
Plan upravljanja otpadom će biti razvijen i implementiran da obezbedi sve otpad pravilno upravlja.
Otpad će biti višak zemljišta i stena iskopanih iz trafostanice lokacija i kula fondacije, višak betona i
šljunka, drveta i vegetacije otpada sa drveta i biljno-sečenje, potrošeno gorivo i rastvarača, višak
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
boje, očišćena up zemljišta od izlivanja sajtova, čelika i betonskih temelja od demontirali kule,
sanitarne otpada iz portabl toaleta, čvrsta "domaćinstvo" otpad sa posla sajtovi, itd plan će opisati
kako će svaku vrstu otpada se upravlja, i zahtevaju korišćenje licenciranih i ovlašćenih preduzeća za
uklanjanje otpada i raspolažu o tome kako treba.
9.11 Radio i TV interferencije
Bilo kakav uticaj predloženog dalekovoda na emitovane radio ili TV prijema bi bio zanemarljiv u većini
ili svim oblastima. Samo oblasti u kojima bi moglo biti efekat je onim oblastima koje mogu biti
zahvaćene uticajem će se verovatno samo kada je prijem već nije na zadovoljavajućem nivou. U
slučaju žalbe jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove efekte od slučaja do slučaja
pristup i preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno radi ublažavanja svake efekte.
9.12 Druge socijalne mere
9.12.1 Sticanje imovine i zemljišta / Ekonomsko raseljavanje
• sticanje zemljišta postupak se sprovodi u skladu sa relevantnim crnogorskim zakonodavstvom i
EBRD-a zahteva. Sve zemlje kupovine i privremeno zauzimanje zemljišta, uključujući naknade i
preseljenje pomoć će biti vođen razvoj i implementaciju sticanja zemljišta i naknadu plana.
9.12.2 Rad i radni uslovi
• Priprema i sprovođenje OHS plan (a). Detaljne mere treba da budu navedene u smislu zaštite
radnika u toku izgradnje i rada projekta.
9.12.3 Zdravlje, sigurnost i bezbednost
• Osigurati usaglašenost sa međunarodnim standardima o javnom izlaganju (videti odeljak 7.5) da
električnog i magnetnog polja.
• Razvoj i primena procedura za zaštitu javnog zdravlja i bezbednosti, uključujući (ali ne
ograničavajući se na):
- Bezbednost je potrebno radi sprečavanja neovlašćenog pristupa projektnih lokacija.
- Obaveštenje lokalne vlasti i obližnjeg stanovništva, pre glavne aktivnosti i saobraćaja.
- Opasnosti obaveštenja / znakova / prepreke da se spreči pristup energiju komponenti.
• Uspostavljanje i primeni pravila za ponašanje radnika kada se sa lokalnim stanovnicima i
posetiocima u cilju sprečavanja poremećaja i negativni uticaji.
• Javni obaveštenje o građevinskih radova, u blizini oblasti otvorene za javnost.
10. Pregled mera za ublažavanje
Opšti cilj ublažavanja mera je ublažavanje efekata izgradnje/demontaže i pogona planiranih
dalekovoda i trafostanica. Nastojalo se da se ažljivim izborom spreče i ublaže posledice na ljude i
prirodno okruženje, koliko je to izvodljivo.
Tamo gde se uticaj ne može izbeći, pristup je da se smanji uticaj na minimum, neophodan za
bezbedno realizaciju projekta. Tamo gde se značajni efekti ne mogu izbeći, razmotrene su mere za
ublažavanje koje će ublažiti uticaj kompenzacijom. Bilo koje mogućnosti koje bi donele pozitivne
koristi od implementacije projekta su takođe identifikovane i razmotrene (mere poboljšanja). Mere za
ublažavanje efekata, koje će se primeniti u realizacije planiranog projekta, su predstavljene u
tabelama ispod.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sve primenjene mere za ublažavanje, definisane ovim ESIA izveštajem za planirani dalekovod i
pripadajuće trafostanice, prilazni putevi i prateći radovi, kao što su gradilišna naselja, treba da budu
uključene u dokumentaciju za izgradnju, kao i u ugovore za pojedine radove sa izvođačima tih
radova.
U sledećim tabelama dat je sažeti prikaz mera za ublažavanje, identifikovanih u ovom ESIA izvještaju.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Tabela10.1 – Pregled mera za ublažavanje u različitim fazama životnog ciklusa projekta
Indikator
Ublažavanje mera
Izabran izvođač treba za
period izgradnje da razvije i
sprovede Sistem za
upravljanje zaštitom životne
sredine i društva (ESMS), koji
zadovoljava zahteve
standarda ISO 14001.
● Svo građevinsko osoblje će
imati odgovarajuću obuku za
zaštitu životne sredine pre
početka rada na licu mesta
● Saglasnost će biti sastavni
deo ugovora između CGES i
ugovarača. Saglasnost sa
zahtevima ESMS će se
kontrolisati u redovnim
vremenskim intervalima od
strane CGES-a.
● CGES će implementirati
strategiju komunikacija - kao
što je predviđeno planom
angažovanja zainteresovanih
strana (SEP) – koja će
obuhvatiti:
○ pripremu odgovarajućih
komunikacionih materijala
uključujući i ne-tehničke
brošure za široku
distribuciju svim
stanovnicima u blizini
dalekovoda, pogođenim
zajednicama i drugim
zainteresovanim
stranama. Ova brošura
treba da sadrži ključne
neizvesnosti, koje su
identifikovane od strane
pogođenih zajednica - kao
što je navedeno u SEP.
○ Imenovanje oficira za
vezu od strane CGES koji
će da razvije i primenjuje
kontinuirani program
komunikacije sa
pogođenim zajednicama.
○ održavanje serije
društvenih skupova - što
je predviđeno u SEP – sa
ciljem efikasnog
uključivanja pogođenih
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
●
Upravljanja
zaštitom
životne
sredine i
veze sa
lokalnom
zajednicom
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Električno i
magnetno
polje
Kvalitet
vazduha
Ublažavanje mera
zajednica, njihovih
predstavnika i stanovnika.
○ Implementacija
mehanizama za žalbe, radi
upućivanja eventualnih
žalbi.
● Od CGES i izvođača radova
će biti zahtevano održavanje
bliskih veza sa
predstavnicima lokalne
zajednice, vlasnicima zemlje i
nadležnim organima tokom
perioda izgradnje.
● Od CGES i izvođača radova
će biti zahtevano održavanje
bliskih veza sa relevantnim
lokalnim vlastima i
zajednicom, da bi
identifikovali glavne događaje
na terenu i da planiraju
građevinske radove, kako bi
se osigurao neometani
saobraćaj na lokalnoj putnoj
mreži.
Izbegavanje mere (a):.
izbor stubnog
mesta u odnosu na
stambenu i drugu imovinu
usklađenost sa
tehničkim specifikacijama
za minimalnu visinu
provodnika dalekovoda
Merenje EMP u zoni na 50
metara od dalekovoda na
zahtev i odgovarajuća reakcija
u slučaju visokog nivoa EMP.
Primena dobre praksu prilikom
izgradnje, kako bi se sprečila
prašina i emisija čestica,
efikasnom kontrolom
potencijalnih izvora, uključujući
(na minimum):
i.
prskanjem vode u
slučaju vidljive prašine
ii.
projektovati
zemljane radove da se
omogući buduća uspešna
revitalizacija vegetacije
iii.
Pravilno održavanje
svih građevinskih mašina i
opreme
iv.
odgovarajuće
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
ograničavanje brzine vozila
na zemljanim putevima i
stazama
v.
tovariti teret po
potrebi, kako bi se sprečilo
oslobađanje prašineb.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
Buka 1: Buka usled izgradnje
Primena dobre praksu prilikom
izgradnje kako bi se sprečio
nivo buke koji bi mogao biti
uzrok smetnji, uključujući (na
minimum):
i.
Bilo koji
kompresori, doneti na
gradilišta bili bi modeli sa
smanjenim nivoom buke i
opremljeni akustičnim
kućištima
ii.
Pneumatski
alati će biti opremljeni sa
prigušivačima
iii.
Posebna
pažnja će se preduzeti
prilikom podizanja stubova
ili tokom radova sa čeličnim
konstrukcijama, da bi se
izbegao uticaj buke od
lupanja čelika
iv.
Preduzeće se
mere radi svođenja buke
na minimum prilikom
istovara vozila. Dostavna
vozila će biti tako
usmerena da se
minimizira uznemiravanje
lokalnog stanovništva.
Buka
Dostavnim vozilima će biti
zabranjeno da čekaju na i
uz gradilište sa upaljenim
motorima.
v.
sve mašine će
biti propisno održavane i
upotrebljavane kako bi se
izbeglo izazivanje
preterane buke
vi.
O restrikcije u
pojedinim periodima
gradnje i o lokacijama sa
specifičnim građevinskim
aktivnostima, izvođač će
se dogovoiti sa
relevantnim lokalnim
vlastima.
vii.
noćne
građevinske aktivnosti
samo kada je neophodno i
nakon konsultacija sa
lokalnim stanovništvom.
viii.
Pogođeni
stanovnici
će
biti
TA-MON-02
obavešteni
i
informisani
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
pre početka izgradnje,
kada su planirani
građevinski radovi u
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
2. Buka usled rada DV
Odgovarajuće
testiranja korone na
opremi provodnika na DV.
ii.
Proizvodnja
provodnika u skladu sa
tehničkim specifikacijama,
naročito u pogledu
uklanjanja masnoća,
primenom odgovarajućih
vrsta i količina masti na
unutrašnjim slojevima
provodnika i svi drugi
faktori koji mogu uticati
na stanje površine
provodnika.
iii.
Izjave
izvođača koje osiguravaju
da će se uskladištenje,
prevoz i rukovanje odvijati
sa dužnom pažnjom, kako
bi se minimizirala šteta na
površinu i kontaminacija.
Buka 3. Buka usled rada TS
i.
specifikacija
koja će obezbediti da nivo
buke generisane na izvoru
bude ispod 60 dB (A)
ii.
Instalacija
gume na temeljima koja
će doprineti smanjenju
emisije buke
iii.
Istražiti žalbe
na buku, uključujući i
kumulativni nivo buke, i
preduzeti odgovarajuće
akcije da se po potrebi
smanji nivo buke.
Primeniti dobru građevinsku
praksu kako bi se sprečilo
propadanje zemljišta (na
minimum) i dopuniti
obavezema prema
ublažavanjima specifičnim za
lokaciju, kroz buduće projekte
razvoja:
i.
uklanjanje i odlaganje
zemljišta će se obavljati
na mestima gde se
smatra se da zemljište
predstavlja vrednost u
i.
Geologija i
zemljište
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
√
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
√
√
√
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
ii.
iii.
iv.
v.
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
odnosu na staništa i
poljoprivrednu
produktivnost i gde
zemljište treba da se
koristi u svrhu
restauraciju.
Gde je drveće / šuma
uklonjeno zbog izgradnje
planiranih dalekovoda i
pripadajućih pristupnih
puteva, pogodna
revegetacija će biti
preduzeta (u skladu sa
ekološkim ograničenjima)
da smanji potencijal za
erozije usled gubitka
površinskog sloja
zemljišta.
Privremeno skladištenje
iskopane zemlje će se
obaviti u sigurnom mestu
da se spreči klizište ili
erozija. Na kraju izgradnje
će biti uklonjena ili
raspršena bilo koja
zaostala gomila zemlja.
Višak betona i kamena
biće uklonjen.
Aktivnosti na restauraciju i
re-vegetaciji zemljišta će
biti preduzete odmah po
završetku radova,
uključujući re-vegetaciju /
setvu sa autohtonim
vrstama. Pratiće se sve
dok se vegetacioni
pokrivač ne uspostavi.
Kretanja vozila van puta
će biti ograničena, da bi
se smanjio uticaj izgradnje
na površinski sloj i
nabijanje zemlje, a
posebno u oblastima sa
mekšim zemljištima i na
strmijim padinama, kao
što je obod doline.
Izvođač radova će biti
odgovoran za planiranje
izgradnje pristupnog puta,
da bi se izbegla izgradnja
tokom perioda sa najviše
padavina.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
Izbegavaće se zasecanje
zemlje i gradnja pristupnih
puteva duž strmijih
padina, ako je moguće, da
bi se smanjio uticaj na
stabilnost padina. Kada je
potrebno, preduzeće se
odgovarajuća rešenja da
se obezbedi stabilnost
kosina, isto i u oblastima
sklonim klizanju.
vii. Izvođenje i primenu
kontrolnih mera za
eroziju, klizišta,
sedimentaciju na strmim
padinama i eroziji sklonim
oblastima.
viii. Obezbjeđenje opremu za
saniranje izlivanja.
ix. Vozila za gorivo za
opsluživanje gradilišta i
opreme će nositi
odgovarajuće veličine
kompleta za istakanje, a
osoblje će biti
osposobljeno i redovno
obučavano za njihovo
korišćenje.
x.
Obezbeđenje portabl
toaleta da se spreči svako
ispuštaje kanalizacije na
licu mesta i da se sklopi
ugovor sa ovlašćenim
servisima za upravljanje i
odlaganje otpadnih voda
iz toaleta.
xi. Pre bilo kakvog izgradnje
u geološki osetljivim
oblastima, izvođač će
završiti geotehnička
istraživanja, da bi se
osiguralo od rizika zbog
podzemnom radova.
xii. Mere ublažavanja za
stubove i pristupne
puteve, specifične za
lokaciju će biti osmišljene
kroz odgovarajuću
tehničku dokumentaciju
pre početka radova.
vi.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
Primeniti dobru građevinsku
praksu kako bi se sprečilo
zagađenje vode, uključujući
(najmanje):
●
Sva gradilišta duž
planiranog dalekovoda će se
formirao na odgovarajućem
rastojanju od površinskih
voda u blizini.
●
Minimalno rastojanje
od vodotoka, kojeg moraju
da se pridržavaju
građevinska i transportna
sredstava i mašina će biti 10
metara
●
Temelji stubova će se
nalaziti i iskopati god je to
moguće na najsuvljoj
lokaciji, sa dobro
konsolidovanom geologijom i
močvarna područja će se
izbegavati. Gde god je
moguće, stubove ne treba
postavljati bliže od 10
metara od vodotoka.
●
Kad god je to moguće,
stubovi će se nalaziti van
plavnih područja da se
smanji potencijalni efekti na
poplave.
●
Stubove treba
postavljati tako, da se
izbegne u blizini planirane
trase ima vodosnabdevanje,
izvora i bunara.
●
Rad na mekanom
terenu tokom vlažnog
vremena će biti sveden na
minimum, kad god je to
Hidrologija
moguće.
●
Nema ispuštanja vode
direktno u vodotokve.
●
Mere za sprečavanje
oticanja naslaga sa gradilišta
u vodotokove.
●
Biće zabranjeno
skladištenje van gradilišta ili
u oblasti u blizini
vodotokova.
●
Obezbeđenje opreme
za evakuaciju izlivanja
Gorivo
●
vozila za gorivo za
opsluživanje
gradilišta i
TA-MON-02
opreme
će
nositi
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
odgovarajuću veličinu
kompleta za istakanje i
osoblje će biti osposobljeno i
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Biološka
raznovrsnost
Ublažavanje mera
Mere zaštite od izlivanja ulja iz
transformatora će se napraviti
u TS. One će uključiti uljne /
olujne rezervoare za vodu,
postavljene ispod energetskih
transformatora na betonskom
temelju i sa 1.1 većim
kapacitetom
od
najvećeg
transformatora.
Redovne
inspekcije trafostanice tokom
perioda u pogonu će se
obavljati.
Sprovođenje detaljnog
istraživanja flore pre
određivanja mikro-lokacija
stubova da bi izbegli
uznemiravanje zaštićenih vrsta
i staništa, uključujući i
sprečavanje da radnici
uznemiruju biljke.
Sprovođenje detaljnog
istraživanja faune, pre
određivanja mikro-lokacija
stubova da bi se izbeglo
uznemiravanje zaštićenih vrsta
u vreme uzgoja / gnežđenje.
Konsultujte sa administracijom
NP Lovćen i Durmitor u vezi
straživanja flore i faune da
odobre mikro-lokacije stubova.
Opšta obaveza – dobra
građevinska praksu
i.
Korišćenja, što je više
moguće,
postojećih
pristupnih
puteva
i
minimiziranje
izgradnje
novih pristupnih puteva.
Novi pristupi će, gde je
moguće, biti usmereni
kroz zemlju niske ekološka
osetljivosti.
Sve
privremene
staze
za
izgradnju
planiranih
dalekovoda moraju biti u
potpunosti obnovljene.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
√
√
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
ii.
iii.
iv.
v.
Gradilišna naselja se
neće nalaziti u okviru
osetljivih ekoloških
područja koja su
definisana kao zaštićena ili
kao konzervirana prirodna
dobra (nacionalni parkovi,
prirodne lepote).
Smeštanje gradilišta ili
izvršavanje gradjevinskih
radova na aluvijalnim
terenima (u dolinama reka
i potoka) bi treba
izbegavati zbog rizika
zagađenja površinskih i
podzemnih voda.
Najbolja praksa
upravljanja radom će se
sprovoditi na licu mesta
kako bi se minimizirali
rizici od zagađenja.
Odgovarajuće mere za
ublažavanje uticaja će biti
primenjene u toku
izgradnje, da bi se
smanjio rizik od ispiranja
sedimenata u vodotokove.
Mašine će se puniti
gorivon samo u za to
određenim zaštićenim
zonama, daleko od
vodotokova.
O pozicioniranju
svakog stuba će se
odlučivati od slučaja do
slučaja za vreme
odgovarajuće faze
planiranja / projektovanja.
Poseban postupak - izradu
individualnih planova, će
se primenjivati u
zaštićenim i osetljivim
oblastima, kao što je
definisano u ovoj ESIA
studiji.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
√
√
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
√
√
√
√
√
√
√
pogon /
održavanje
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
Zabrana paljenja vatre
zbog mogućnosti požara,
a samim tim, nepovratne
štete na prirodnim
resursima, šumama i
biodiverzitetima U tom
kontekstu, treba da se
obezbedi stalno prisustvo
vatrogasnih vozila za
slučaj požara.
vii.
Zabrana i sprečavanje
akcija koje mogu da
smetaju flori i fauni, a
posebno: (i) prikupljanje
lekovitog bilja, pečuraka i
voća, (ii ) prikupljanje
puževa, (iii)
uznemiravanje i lov na
divljač, ptice, itd, (iv)
prikupljanje jaja od ptica i
drugo.
viii.
Odrediti mesta za
pušenje za radnike
prilikom izgradnje u šumi
ili u sušnim periodima.
Zaštićena područja i
individualni staništa
i.
Tokom izgradnje u
ovim oblastima, potrebno
je da kvalifikovani biolog
jbude prisutan u svakom
trenutku da obezbedi, da
se svi planovi poštuju i da
nema nepotrebnih šteta
na staništu i drugim
prirodnim resursima.
Konsultujte se, po potrebi,
sa stručnjacima iz parkova
ili drugim organima da bi
uspostavila pravila za
zaštitu.
ii.
Nemojte držati bilo
kakav otpadni materijal
(beton, gvožđe, zemljište,
itd) u ovim oblastima.
iii.
Ne postavljajte radne
kampove i mašinske
parkove u ovim oblastima.
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
vi.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
iv.
v.
Posle seče drveće i kad
je druga vegetacija
očišćena duž koridora
dalekovoda ili duž novih
puteva, obnovite
vegetaciju sadnjom
mladih autohtonih biljaka
ili sejanjem i nadgledajte
sve do ponovnog i
potpunog uspostavljanja
vegetacionog pokrivača. U
zaštićenim područjima,
dozvolite nadležnim
organa da izaberu tipove
vegetacije / semenja.
Nadoknadite gubitak
šume 'sadnjom istovetne /
odgovarajuće oblasti
ogoljenog šumskog
zemljišta ili drugog
zemljišta koje može da
posluži toj nameni,
Pošumljavanje treba
izvršiti sa autohtonim
vrstama.
projektovanje
√
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
√
√
√
pogon /
održavanje
Biljne vrste
i.
Gubitak Juncetalia
maritimi staništa na
lokalitetu Blato, Lastva
Grbaljska (lokacija
trafostanice i pretvaračke
stanice) će se nadoknaditi
na budućem Natura 2000
području(ima) u Crnoj
Gori koje imaju ovaj tip
staništa, na površini koja
je najmanje jednaka
izgubljenoj oblasti u vezi
sa planiranim projektom.
√
Ptice
Biološka
raznovrsnost
(Ptice)
i.
Projektuj i montiraj
provodnike i izolatore tako
da se izbegnu opasnosti
od strujnog udara.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
ii.
iii.
iv.
v.
U periodu pre izgradnje,
ptice koje su u periodu
gnežđenja/uzgoja će biti
sklonjene sa područja od
strane iskusnog
orintologa, koji će u pravo
vreme i na pravi način, da
omogući postavljanje
stubova i pristupnih staza.
Detaljne lokacije
pristupnih staza i stubova
će biti identifikovani u
završnoj fazi projekta.
Nema izgradnje tokom
sezone uzgoja ptica, osim
gde je pre izgradnje
provera pokazala da nema
ptice koje se gnezde.
Gde god je moguće,
izgradnja svih pristupnih
puteva i čišćenja
vegetacije za stubove
neće se preduzimati
tokom sezone uzgoju
ptica.
Sve osoblje će biti
informisano o
procedurama koje treba
sprovesti ukoliko se bilo
koja ptica u gnežđenju
pronađe u okviru
igradilišta. Radovi će se
zaustaviti sve dok se ne
dobije i ne primeni savet
od specijaliste.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
Delovi planiranih
dalekovoda za koje je
procenjeno da su
povezani sa potencijalnim
rizikom od sudara sa
pticama ili su
identifikovani u ESIA (deo
9.6.2.1) ili tokom
naknadnog praćenja / biće
stavljeni zastrašivači za
ptice.
U NP Durmitor,
konsultujte sa organima
parka da ustanovite
potrebu za zastrašivačima,
a potencijalni negativni
efekat izgradnje
planiranog dalekovoda da
je u tom slučaju više
vidljiv turistima. Nadležni
u parku treba da utvrde
da li su zastrašivači
potrebni.
vii. Praćenje posle izgradnje
određenih deonica
dalekovoda, sa ili bez
zastrašivača, će služiti za
procenu efikasnosti
zastrašivača. U prve tri
godine pogona sprovodiće
se program o stradanju
ptica.
pogon /
održavanje
vi.
Biološka
raznovrsnost
√
√
√
Ostale životinjske grupe
i.
Dobra građevinska praksa
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
(druge grupe
životinja)
ii.
iii.
iv.
i.
Vizuelni i
pejzažni
efekti
Pregledati drveće
predviđeno za seču zbog
eventualnih aktivnosti
slepih miševa. Obeležite i
proverite ako ima znakova
naseobine slepih miševa.
Ako pronađete bilo koji
dokaz o slepim miševima,
posavetujte se sa
nadležnim organom da
predvidite odgovarajuće
mere za ublažavanje (npr.
pomeranje mikro lokacije
da bi se izbeglo drveće,
itd) pre seče drveta.
Ukoliko postoje dokazi o
uzgoju slepih miševa ili
mladunaca, odložite
izgradnju dok slepi miševi
ne napuste drveće.
Direktno uništavanje
populacije vodozemaca i
gmizavaca se može izbeći
primenom određenih
ograničenja tokom perioda
izgradnje (izbegavajući
peride mrešćenja proleće) u oblastima blizu
vodenih staništa. U
završnoj fazi procesa
projektovanja, kada su
poznata stubna mesta,
treba planirati set mera.
Zabraniti lov (krivolov)
od strane radnika i
otpuštati radnike koji
prekrše pravilo.
Dalekovod:
Uključiti vidljivost stubova
među faktore koje treba
uzeti u obzir prilikom
konačnog određivanja
stubnih mesta, uključujući
i određivanje
odgovarajuće ravnoteže
između visine stubova i
broja stubova. (U
principu, u prostranijim
predelima bolje se
uklapaju niži stubovi, a
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
√
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
ii.
iii.
iv.
Turizam i
rekreacija
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
takođe bi bilo od koristi i
smanjenje broja gradilišta
čime bi se smanjilo
remećenje pejsaža).
Konsultujte se sa NP
vlastima pre nego što
izaberete pozicije stubova
u NP Lovćen i NP
Durmitor da bi se otklonila
njihova zabrinutost u
pogledu vidljivosti i
promena pejzaža. U
drugim oblastima, gde
postoje verovatnoća da će
biti zabrinutosti,
posavetujte se sa lokalnim
vlastima i stanovnicima,
da bi se sagledala njihova
zabrinutost i njihove želje,
pa ih uzmite u obzir, gde
god je moguće.
Dozvolite maksimalne
visine vegetacije u
koridorima, a da još uvek
održavate potrebnu
čistinu
Širina svih pristupnih
puteva i staza će biti
svedena na minimum
neophodan za njihovo
korišćenje tokom
izgradnje i pogona.
Trafostanica Lastva Grbaljska:
i.
Razviti i sprovesti
sveobuhvatan plan
uređenja terena za
trafostanicu i pretvaračku
stanicu, na osnovu
njihovog projektnog
rešenja, najbolje prakse i
razgovora sa lokalnom
zajednicom. Koliko god je
moguće, povećajte mere
dok se objekti dobro ne
"uklope" u okolni krajolik i
budu prihvaćeni od strane
zajednice i da budu
sakriveni od pogleda
koliko god je to moguće.
i.
Stubovi i prateći
građevinski radovi,
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
●
Građevinski
saobraćaj i
transport
treba d budu
pozicionirani i planirani
da se smanji
potencijalni uticaj na
turizam i rekreaciju u
određenim osetljivim
oblastima, kao i na
crnogorskom putnom
sistemu i izgrađenom
okruženju (ruralna i
urbana naselja),
koristeći prirodne
karakteristike pejzaža
da minimiziraju uticaj
na poglede turista /
posetilaca.
ii.
Izgradnja
planiranih
dalekovoda treba tako
planirati da se izbegnu
osetljive
lokacije,
vidikovci,
staze
za
šetnje (sa posebnim
osvrtom na zaštićena
područja) i koridora
tokom glavne turističke
sezone (jul – avgust).
U NP Durmitor i NP
Lovćen, ovo bi bilo
postignuto dogovorom
sa vlastima parka, sa
planiranjem radova da
se
izbegne
vrh
turističke sezone.
iii.
Bilo kakvo mešanje sa
rekreativnim
sadržajima (na primer,
ključne
šetačke,
biciklističke i rafting
rute) biće svedeno na
minimum, uz samo
privremeno ometanje
pristupa.
Svi građevinski radovi će se
ocenjivati prema potrebama
upravljanja saobraćajem, u
skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom o
putevima i saobraćaju.
Samo odobreni / licencirani
izvođači, od strane
nadležnih organa za
crnogorske puteve, će biti
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
√
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Upravljanje
otpadom
Radio i TV
smetnje
Kulturno
nasleđe
Postojeća
infrastruktura
Ublažavanje mera
izabrani da preuzmu
građevinske saobraćajne
aktivnosti.
●
Razvoj i primena Plana za
upravljanje transportom
(saobraćajem), koji bi,
između ostalog, uključio
sledeće elemente:
●
Planiranje upravljanja
transportom
●
Održavanje pristupnih
puteva
●
Upravljanje vozilima
održavanje, kao i
●
veze sa lokalnom
zajednicom i
bezbednost.
Izrada plana upravljanja
otpadom za usmeravanje
upravljanja svim vrstama
otpada koji se stvara tokom
izgradnje, demontaži i rada.
Plan će uključiti (kao
minimum):
● Opciju izbora otpada
● Opciju
reciklaža/ ponovna
upotreba
● Prevoz otpada
● Opciju odlaganje
● Odvajanje opasnog otpada
Nikakve mere za ublažavanje
nisu neophodne u odnosu na
radio i TV smetnje. Međutim, u
slučaju bilo kakvog uticaja koji
se pojavi tokom pogona
dalekovoda, CGES će istražiti
ove efekte od slučaja do
slučaja,i preduzeti
odgovarajuće mere radi
ublažavanja svake
nepredviđene posledice.
Razviti i sprovoditi postupak u
slučaju bilo kakvog otkrića i
obezbediti da budu obučeni za
njegovu primenu svi izvođači
radova i druge relevantne
strane.
Daljim procesom projektovanja
će se obezbediti da je
sigurnosna visina i sigurnosno
rastojanje, kako je predviđeno
crnogorskim standardima
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
projektovanje
√
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
√
pogon /
održavanje
√
√
√
√
√
√
Decembar 2011
WYG International Ltd
Indikator
Ublažavanje mera
projektovanje
Primena
Priprema
gradilišta izgradnja /
/ pre
demontaža
izgradnje
pogon /
održavanje
(Uredba o tehničkim pravilima
za izgradnju nadzemnih vodova
sa nazivni napon od 1 kV do
400 kV), uzeto u obzir kad
planiranii dalekovod prolazi
preko postojećae infrastrukture
(drugi dalekovod, puteve,
cevovodi, itd)
Planiranje reagovanja u hitnim situacijama
Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom
3.5
Potencijalni rizici i opasnosti koje se mogu dovesti u vezu sa projektom tokom faza izgradnje i rada
su:
•
Prirodni rizici
•
Rizik od električne energije
•
Rizik od saobraćajne nesreće
•
Rizik od požara
•
Rizik od prosipanja opasnih supstanci
•
Rizik od prašine i buke
•
Povrede radnika
•
Ostalo
Prirodne i biološke opasnosti
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Mogu da uključuju:
•
led
•
poplave
•
zemljotres i druge geološke opasnosti
•
eroziju zemljišta.
Saobraćajne nesreće
Kamioni i teška mehanizacija će biti korišćena tokom aktivnosti vezanih za izgradnju u području
projekta. Tokom njihovog kretanja po javnim i prilaznim putevima mogu se desiti dolje navedeni
događaji:
•
Sudar sa vozilima, imovinom ili vozilima lokalnog stanovništva
•
Sudar sa članovima lokalnog stanovništva
•
Sudar sa drugom mehanizacijom iz projekta
•
Sudar sa članovima radne snage koji rade na projektu
Izgradnja predloženog dalekovoda i rasklapanje zastarjelih vodova zahtijevaju intenzivne transportne
zahvate, pa se samim tim moraju primijeniti odgovarajuće mjere za ublažavanje kako bi se izbjegle
nesreće. Aktivnosti vezane za izgradnju će uključivati velike kamione i mehanizaciju. Obuka vozača i
kvalifikovana radna snaga će značajno smanjiti rizik od sudara.
Požari
Tokom životnog ciklusa projekta, požari mogu biti prouzrokovani:
• Krčenjem
i sječom šume i trave kao i neadekvatno rukovanje istim
• Varnicama
na opremi za izgradnju i održavanje
• Nepravilnim
upravljanjem zapaljivim materijama (rastvarač, gorivo itd.)
• Nemarom
radnika u kampovima i na gradilištima prouzrokovanim npr. bacanjem zapaljene
cigarete, loženjem vatre u kampovima / gradilištima itd.
• Udarom
groma i kvarom električnog voda.
Slučajno prolivanje i isticanje (površinska voda ili zagađenje zemljišta)
Potencijalni incidenti i šteta su povezani sa sljedećim zagađivačima:
• Oslobađanje
opasnih supstanci kao npr. dizel goriva, maziva, hidrauličnih ulja koja se koriste
u građevinskim vozilima i fabrikama.
• Raznim
hemikalijama (npr. cement i beton, mješavine građevinskih materijala itd.)
• Zagađenim
rječnim oticajima tokom izgradnje.
• Curenjem
prouzrokovanim štetom na sanitarnim postrojenjima i ispuštanjem neobrađenih
otpadnih voda.
U fazi rada, tokom održavanja DV-a, slučajno curenje goriva ili ulja, kao i trasnformatorskog ulja u
trafo stanicama, je procijenjeno kao potencijalna opasnost.
Prašina i buka
Tokom faze izgradnje, prašina i buka nastaju usljed otkopavanja, bušenja, trasnporta materijala i
odlaganja otpada. Tokom faze rada one su zanemarljiive.
Povrede radnika
Povrede radnika mogu se dovesti u vezu sa:
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
• Incidentima
• Radovima
koji uključuju tešku mašineriju / vozila koja se koriste za izgradnju projekta
na visinama
• Zagađenjem
• Izloženošću
od korišćenih hemikalija
prašini, buci i vibracijama usled iskopavanja, bušenja, transporta
• Strujnim
udarom prilikom rada u blizini stubova DV-a / provodnika ili uređaja u trafo stanici
pod naponom
Upravljanje u hitnim situacijama
3.6
Nacrt procedura upravljanja prilikom hitnih situacija će morati da bude predviđen za opseg situacija
koje su identifikovane u gore navedenoj procjeni rizika, a gdje postoji potencijal da opasnosti kreiraju
hitnu situaciju.
Ovo bi trebalo da uključi i pregled ciljeva i principa upravljanja koji će biti usvojeni radi pripreme
detaljnog plana reagovanja u hitnim situacijama (uključujući procedure reagovanja i sanacije /
čišćenja u hitnim situacijama), a uz konsultacije sa odgovarajućim hitnim službama.
Dolje navedene stavke trebaju posebno da budu prikazane u planu:
•
Rezervni plan za suočavanje sa curenjem (npr. dizela, ulja za podmazivanje), izlivanjem nafte
tokom izgradnje, rada i održavanja projekta
•
Rezervni plan koji će odgovarati za prirodne katastrofe tokom faza izgradnje i rada
•
Planiranje u hitnim situacijama i procedure reagovanja koje su ustanovljene uz konsultacije sa
državom i lokalnim pružaocima hitnih usluga.
U planu reagovanja u hitnim situacijama bi trebalo jasno naglasiti osobe koje će biti određene i
ovlašćene u hitnim situacijama kao i metode određivanja i davanja ovlašćenja. Određena prva pomoć
kao i objekti i oprema za hitno spašavanje će biti dostupni tokom faza izgradnje i rada.
Plan reagovanja u hitnim situacijama bi trabalo da uključuje sledeće:
•
Uloge i odgovornosti osoblja tokom hitnih situacija
•
Identifikaciju hitnih uslova koji bi mogli da ugroze integritet dalekovoda
•
Opis uobičajenih problema, karakteristika problema i kada/šta provjeravati tokom inspekcije
•
Operativne procedure za dalekovod i trafo stanice kojih bi se trebali pridržavati u slučaju da
se identifikuju takvi hitni uslovi.
Zaključak
Razmatranje ključnih efekata predloženog projekta ukazuje da pažljivo usmeravanje novog
dalekovoda 400 kV zajedno sa identifikacijom sveobuhvatnog seta mera za ublažavanje koje, nakon
implementacije, značajno smanjuju potencijalne uticaje dalekovoda.
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Rezultati ove ESIA-je ukazuju da je cilj ovog projekta, koji se tiče identifikacije tehnički izvodljivih i
ekonomski održivih rešenja, a koji balansno prouzrokuje najmanje smetnji po životnu sredinu i po
ljude koji žive i rade u njegovom okruženju, dostignut.
Izgradnja i rad predloženog dalekovoda i pratećih trafo stanica se smatraju opravdanim zato što:
9
Su identifikovana i uzeta u obzir pitanja u vezi sa životnom sredinom, povezana sa svim
fazama životnog ciklusa predloženog projekta
9
Je procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja zasnovana na najboljim dostupnim
informacijama i na sagledavanju kumulativnih uticaja.
9
Identifikovani uticaji koji će se verovatno dogoditi mogu biti sprečeni, smanjeni ili
nadoknađeni pa samim tim predloženi projekat ne predstavlja pretnju od nepopravljive
štete po prirodnu i socijalnu sredinu u oblasti projekta.
9
Predloženi projekat neće prouzrokovati značajne uticaje na biodiverzitet i ekološki
integritet u području.
Uticaji na životnu sredinu i socijalna pitanja, povezani sa predloženim projektom, su identifikovani i
razmatrani u ovom ESIA izveštaju i to prema zahtevima važećih regulativa Crne Gore, Evropske banke
za obnovu i razvoj (EBRD) i najboljih međunarodnih praksi.
Reference i literatura
Opšte:
1. Detaljan prostorni plan za trasu dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog
primorja do Pljevalja i podmorski kabl 500 kV sa optičkim kablom Italija – Crna Gora sa
strateškom procenom uticaja na životnu sredinu; pripremljeno od strane konzorcijuma:
Republički biro za urbano planiranje i dizajn, Akcionarsko društvo – Podgorica, Institut IGH
d.d. – Zagreb Dalekovod – project Ltd. – Zagreb, jul 2011. godine; Objavljeno 23. septembra
2011. godine na http://www.mrt.gov.me/en/ministry
2.
3. Izveštaj o kulturnom nasleđu; Expert Report in framework of the DSP; jun 2011. godine
4. Socijalna politika i politika životne sredine; maj 2008. godine EBRD
5. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Crne Gore – www.epa.gov.me
6. Ministarstvo održivog razvoja i turizma – www.mse.gov.me
7. Strategija za razvoj energetske proizvodnje Crne Gore do 2025. godine; Podgorica, 2007.
godine, Ministarstvo ekonomije
8. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine
9. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine
Biodiverzitet i zaštita prirode:
10. (Bernska) Konvention za konzervaciju evropskih divljih staništa i prirodnih rezervata;
preporuka br . 110 (2004) zaduženog komiteta na minimalizaciji efekata nadzemnog
elektriciteta dalekovoda na ptice, adaptirane od strane Standing Committee dana, 3
December 2004; http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/WCD/Rec2004_en.asp
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
11. (Bonn) Konvencija o migratornim vrstama; Resolution 7.4: Electrocution of Migratory Birds,
adaptirana Conference of the Parties at its Seventh Meeting (Bonn, 18-24 September 2002);
http://www.cms.int
.
Tomić-Stanković, K. 1970: Vegetacija Lovćena u Crnoj Gori. (Vegetacioni i Llovqent te malit te Zi).
(Vegetation des Lovćengebirges in Montenegro). Zaj. Nauč. Ust. Kosova – Stud. (Priština)
12. Lakušić, R. 1968: Planinska vegetacija jugoistočnih Dinarida. Glasn. Republ. Zav. Zašt. Prir.Prir. Zbirka
13. Blečić, V. 1958: Šumska vegetacija i vegetacija stena i točila doline reke Pive. Glasn. Prir.
Muz. Beograd
14. Petrović, D. (ed) 2009: Važna biljna staništa u Crnoj Gori: IPA projekat Important Plant Areas
in Montenegro – IPA Program. Zelena gora, Podgorica
15. Saveljić, D. 2007: Područja od međunarodnog značaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP
Podgorica
16. Pajević, A. (ed) 2007: Izveštaj o drugoj fazi projekta “Uspostavljanje Smaragdne mreže u
Crnoj Gori“. Ministarstvo životne sredine Reublike Crne Gore i Savet Evrope. Dostupno na veb
stranici:
http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/econetworks/emrald_report_Final_Phase_M
ontenegro.pdf
17. Studija izvodljivosti za reviziju administrativne granice NP Durmitor;Institut za zaštitu prirode
Republike Crne Gore, novembar 2010. godine
18. Roganović, D., Rabrenović, J., Bušković, V., Bulić, Z. 2010: Nacionalna strategija
biodiverziteta sa Akcionim planom za period 2010 -2015. Ministarstvo uređenja prostora i
zaštite životne sredine. Podgorica 2010. godine. (Na engleskom: National Biodiversity
Strategy and Action Plan za period od 2010 do 2015. godine). Verzija na crnogorskom jeziku
je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i turizam:
http://www.mse.gov.me/vijesti/98617/Vlada-Crne-Gore-usvojila-Nacionalnu-strategijubiodiverziteta-sa-akcionim-planom-za-period-od-2010-2015-godine.html)
19. Prostorni plan Crne Gore do 2020 (Poglavlje 2. 9. 2 Koncept zaštite prirodne baštine).
Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine. Podgorica 2008. (Na engleskom:
Physical Plan of Montenegro until 2020. Poglavlje 2. 9. 2.Koncept zaštite prirodne baštine).
Verzija na crnogorskom jeziku je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i
turizam: http://www.mse.gov.me/files/1246349570.pdf
20. Izveštaj o misiji, Prirodni i kulturno – istorijski region Kotora (Montenegro – Crna Gora) (C
125) / 18. do 21. februara 2008. godine; Kvebek, Kanada – 10 jul 2008. godine
Električna i magnetna polja:
21. Uticaj 110 kV - 400 kV dalekovoda na životnu sredinu i mere zaštite; Elektrotehnički institut
Nikola Tesla; Studija br. 310942 – Kratak pregled
22. Uredba o tehničkim principima za izgradnju dalekovoda sa nominalnim naponom od 1 kV do
400 kV (Službeni list SFRJ br. 68/1988)
23. Mogući efekti elektromagnetnih polja (EMP) na ljudsko zdravlje; Naučni komitet o novoidentifikovanim rizicima po zdravlje i rizicima u nastanku – SCENIHR, Komisija EU, 2007.
godina
24. Polja ekstremno male frekventnosti; Svetska zdravstvena organizacija (WHO), 2007. godina
25. Analiza elektromagnetnih polja HVDC konekcije i 400 kV dalekovod Lastva - Pljevlja;
Dokument u okviru DSP-a; jul 2011. Godine
26. Zdravstvene , F.M. I MIEvans , Važno ptica područja u Evropi , prioritetnih objekata za
očuvanje . Vol.2 : Južna Evropa , Birdlife Internationla Serija br.8 , str 791
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Električna i magnetnog polja :
27. . Uticaji na životnu sredinu od 110 kV - 400 kV dalekovoda i zaštitne mere ; Elektro tehničkom institutu " Nikola Tesla" Beograd , 2009; studija br 310942 - Kratak pregled
28. . Uredba o tehničkim principima izgradnje nadzemne vodove sa nominalnog napona od 1 kV
do 400 kV (Službeni list SFRJ, br 68/1988 . )
29. . Mogući efekti elektromagnetnih polja ( EMP ) na ljudsko zdravlje ; Naučnog odbora o novim
i nove Identifikovani rizici po zdravlje - SCENIHR , Evropska komisija , 2007
30 . Ekstremno niske frekvencije ; Svetska zdravstvena organizacija (SZO ), 2007
31. . Analiza elektromagnetnim poljima HVDC veze i 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja;
dokumenta u okviru DSP ; jula 2011
Dodatak 1 - Projekat tematskih karata (pod posebnim okvirom)
Sledeće relevantne ESIA projekat mape su predviđeno posebnim obuhvata:
Dodatak 1.1 - MapaOblast projekta
Dodatak 1.1.1 - MapaOblast projekta - Sekcija : Lastva Grbaljska - Brezna
Dodatak 1.1.2 - MapaOblast projekta - Sekcija : Brezna - Njegovuđa
Dodatak 1.1.3 - MapaOblast projekta - Sekcija : Njegovuđa - Pljevlja
Dodatak 1.2 - Geologija MapaOblast projekta
Dodatak 1.3 - Zemljišta MapaOblast projekta
Dodatak 1.4 - Vegetacija Karta
Dodatak 1.5 - Habitata i korišćenje zemljišta Karta
Dodatak 1.6 - Karta zaštićenih dobara
Dodatak 1.7 - Mape bilja zaštićenih područja
Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana
Sastanak/Konsultacije
Zainteresovane
strane koje su
prisustvovale
Broj ljudi koji
su
konsultovani
Ključna pitanja o
kojima se
diskutovalo
Metoda
Zvanični komentari o uticaju dalekovoda
•
(1) Naziv: Ministarstvo
poljoprivrede i šumarstva
Mesto: Podgorica
Datum: 10/05/2011
Vreme: 10.00
* IPF tim
* CGES
* Zamenik
ministra za
šumarstvo
(1)
(2) Naziv: Ministarstvo
održivog razvoja i turizma
Mesto: Podgorica
Datum: 10/05/2011. godine
Vreme: 13.00
* IPF tim
* CGES
* Zamenik
ministra za
prostorno
planiranje
(3)
(3) Naziv: Institut za zaštitu
prirode
Mesto: Podgorica
Datum: 11/05/2011. godine
Vreme: 10.00
* IPF tim
* CGES
* Zaposleni u
institutu
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
•
šume
•
•
Uticaji EMPa
Uticaj na
Zagađenje
vode
Koncesije o
ekstrakciji vode
•
Tajming
konsultacija sa
javnošću
•
Ključna
pitanja u vezi sa
životnom
sredinom
NP Lovćen
NP Durmitor
(2)
•
•
Zvanični
sastanak
Zvanični
sastanak
Zvanični
sastanak
Decembar 2011
WYG International Ltd
(4) Naziv: Ministarstvo
ekonomije
Mesto: Podgorica
Datum: 11/05/2011. godine
Vreme: 12.00
* IPF tim
* CGES
* Zamenik
ministra za
energetiku
(5) Naziv: Agencija za zaštitu
životne sredine
Mesto: Podgorica
Datum: 11/05/2011. godine
Vreme: 14.00
•
(2)
•
•
* IPF tim
* Zaposleni u
agenciji
(3)
•
•
(6) Naziv: Regulatorna
agencija za energetiku
Mesto: Podgorica
Datum: 12/05/2011. godine
Vreme: 12.00
* IPF tim
* CGES
* Direktor
•
(2)
•
•
(7) Naziv: Uprava nacionalnih
parkova
Mesto: Vranjina, Skadarsko
jezero
Datum: 23/06/2011. godine
Vreme: 12.00
* IPF tim
* CGES
* DSP eksperti
* Nacionalni
parkovi
(8) Naziv: Nacionalna komisija
UNESKO
Mesto: Cetinje
Datum: 23/09/2011. godine
Vreme: 12.00
* IPF tim
* CGES
* Generalni
sekretar
komisije
Sastanak/Konsultacije
(9) Naziv: Nacionalni park
Durmitor /Svetska baština
UNESKO
Mesto: Žabljak
Datum: 29/09/2011.
godine
Zainteresovane
strane koje su
prisustvovale
(20)
•
•
(1)
Broj ljudi koji
su
konsultovani
Ključna pitanja o kojima se
diskutovalo
•
* IPF Tim
* Direktor
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Snadbevanje
energijom u Crnoj
Gori
Hidro
potencijal
Ključna
pitanja u vezi sa
životnom
sredinom
EIA
procedura
SEE
energetski
sporazum
Uloga
regulatornog
organa
Određivanje
cena električne
energije
Uticaji na
nacionalne
parkove /
zaštićena
područja
Ključna
pitanja u vezi
prirode, vizavi DVa
Mišljenje
nacionalnog
rukovodstva
UNESKO-a vizavi
projekta
(1)
•
Uticaji na
nacionalni park /
Svetska baština
UNESKO
Ključna pitanja u
vezi sa ESIA-jom
Zvanični
sastanak
Zvanični
sastanak
Zvanični
sastanak
Okrugli sto
u okviru
DSP i SEA
procesa
konsultacija
Zvanični
sastanak
Metoda
Zvanični
sastanak
Decembar 2011
WYG International Ltd
Vreme: 12.00
Uloga UNESKO-a u
projektu
•
NGO komentari o uticajima DV
(10) Naziv: Nevladine
organizacije u Crnoj Gori
- MANS
- Greenhome
- Ozone
Mesto: Podgorica
Datum: 01/07/2011.
godine
Vreme: 11.30
*
*
*
*
*
IPF tim
CGES
MANS
Greenhome
Ozone
•
•
(4)
•
•
Uticaji DV-a
Prostorno
planiranje
Procedure za
planiranje
Konsultacija
Okrugli sto
unutar
kancelarija
IPF-a
Turizam
Električna
ograničenja
Razvoj
Intervju
na licu
mesta
Uticaj DV-a na turizam
(11) Naziv: Turistička
organizacija Crne Gore
(MTA)
Mesto: Budva
Hotel Paradise
Datum: 06/07/2011.
godine
Vreme: 11.30
(12) Naziv: Turistička
organizacija Crne Gore
(MTA)
Mesto: Žabljak
Hotel Javor
Datum: 06/07/2011.
godine
Vreme: 11.30
(13) Naziv: Turističke
kompanije za splavarenje
Mesto: Đurđevića Tara
Datum: 29/09/2011.
godine
Vreme: 12.30
* IPF tim
* MTA
Predsednik +
savetnik
•
(2)
•
•
•
* IPF tim
* Predstavnik
za Žabljak
- MTA
* IPF tim
* Turističke
kompanije za
splavarenje
•
(1)
•
(2)
•
•
Turizam
Uticaji DV-a
o
Durmitor
o
Tara
o
UNESKO
Električna
ograničenja
Intervju
na licu
mesta
Turizam
Uticaji DV-a
na splavarenje
Intervju
na licu
mesta
Uticaji DV-a
EMP
Alternativna
lokacija
Izgradnja
Informacije
Sastanak
na licu
mesta
Stanovnici Lastve Grbaljske – komentari na lokaciju TS/PP
(14) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Lastva Grbaljska
Datum: 22/06/2011.
godine
Vreme: 12.30
* IPF tim
* Stanovnici
Lastve
* CGES
* ZAVOD
* Terna
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
•
(10) otprilike
Lokalni
predsednik
+ stanovnici
•
•
•
Decembar 2011
WYG International Ltd
Sastanak/Konsultacije
Zainteresovane
strane koje su
prisustvovale
Broj ljudi koji
su
konsultovani
Ključna pitanja o
kojima se
diskutovalo
(15) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Lastva Grbaljska
Datum: 28/06/2011. godine
Vreme: 13.00
* IPF tim
* Stanovnici
Lastve
* CGES
(1)
Lokalni
predsednik
•
TS/PP –
alternativna
lokacija
Intervju
na licu
mesta
•
TS/PP –
odabrana lokacija
(modifikovana
nakon slanja
pisma od strane
zajednice naselja
Lastva nadležnom
organu DSP-a)
Intervju
na licu
mesta
(16) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Lastva Grbaljska
Datum: 22/09/11. godine
Vreme: 13.00
* IPF tim
* Stanovnici
Lastve
* CGES
(1)
Lokalni
predsednik
Metoda
Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda
•
(17) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Dubovik
Datum: 04/07/2011. godine
Vreme: 10.30
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(7)
Vlasnik kafića
+ lokalno
stanovništvo
•
•
•
•
•
(18) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Resna
Datum: 04/07/2011. godine
Vreme: 12.30
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(7)
Vlasnik kafića
+ lokalno
stanovništvo
•
•
•
•
(19) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Čevo
Datum: 04/07/2011. godine
Vreme: 14.00
(20) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Trubjela
Datum: 05/07/2011. godine
Vreme: 10.30
(21) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Bijele Poljane
Datum: 05/07/2011. godine
•
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(1)
Vlasnik kafića
•
•
•
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(2)
Lokalni
predsednik
+ lokalni
•
•
•
•
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
(6)
Lokalni radnici
+ vlasnik
kafića
•
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
EMP
Razvoj
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
EMP
Razvoj
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
EMP
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
EMP
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Decembar 2011
WYG International Ltd
Vreme: 12.30
(22) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Ubli
Datum: 05/07/2011. godine
Vreme: 13.30
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(3)
Porodica koja
se bavi
poljoprivredom
(23) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: B Nikšićki
Datum: 05/07/2011
Vreme: 15.30
* IPF tim
* Lokalno
stanovništvo
(2)
Porodica koja
se bavi
poljoprivredom
(24) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Njegovuda
Datum: 06/07/2011. godine
Vreme: 13.30
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(1)
Lokalni
građevinar i
preduzetnik
(25) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Kosanica
Datum: 06/07/2011. godine
Vreme: 16.00
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
•
Naknada
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
•
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
•
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
Sastanak/Konsultacije
Zainteresovane
strane koje su
prisustvovale
(1)
Vlasnik kafića
•
•
Broj ljudi koji
su konsultovani
Ključna pitanja o
kojima se
diskutovalo
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Metoda
Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda (nastavak)
•
(26) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Šipačno
Datum: 07/07/2011. godine
Vreme: 11.30 – 12.30
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(27) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: G Brežna
Datum: 07/07/2011. godine
Vreme: 13.00 – 13.30
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(2)
Lokalni
poljoprivrednici
(28) Naziv: Lokalno
* IPF tim
(5)
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
(2)
Lokalni
poljoprivrednici
•
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
•
Uticaji DV-
•
•
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
Decembar 2011
WYG International Ltd
stanovništvo
Mesto: Komarnica
Datum: 07/07/2011. godine
Vreme: 15.00 – 17.00
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
Lokalni
poljoprivrednici
•
•
•
e
•
(29) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Pobori
Datum: 20/09/2011. godine
Vreme: 10.00 – 12.00
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(1)
Lokalni
poljoprivrednik
•
•
•
e
•
(30) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Đurđevića Tara
Datum: 29/09/2011. godine
Vreme: 10.00 – 12.00
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(3)
Lokalno
stanovništvo
•
•
•
e
•
(31) Naziv: Lokalno
stanovništvo
Mesto: Žbiljevo
Datum: 29/09/2011. godine
Vreme: 14.00 – 16.00
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
* IPF tim
* CGES
* Lokalno
stanovništvo
(8)
Lokalno
stanovništvo
•
•
•
e
a
Ublažavanj
e
Naknada
Pribavljanj
informacija
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
Pribavljanj
informacija
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
Pribavljanj
informacija
Uticaji DVa
Ublažavanj
e
Naknada
Pribavljanj
informacija
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Intervju
na licu
mesta
Decembar 2011
WYG International Ltd
Dodatak 3 – Imena lica, odgovornih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i
socijalna pitanja
Eksperti, odgovorni za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja:
Ime i prezime:
Funkcija:
Konstantin Siderovski
WYG Konsultant za životnu sredinu
e-mail adresa: [email protected]
Tim eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja:
Ekspert
Funkcija / Oblast projekta
Garth Entwistle
WYG Ekspert za Procenu uticaja na socijalna pitanja
Vasilije Bušković
WYG Ekspert za prirodu, biodiverzitet i upotrebu zemljišta
Georgi Mitevski
WYG Ekspert za geologiju i hidro-geologiju
Tim tehničkih eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna
pitanja:
Ekspert
Funkcija
Boža Radović
WYG Inženjer prenosnih sistema
Ilija Nikolić
WYG Inženjer za izgradnju prenosnih sistema
Petar Dokmanović
WYG Inženjer za izgradnju trafo stanice
TA-MON-02
400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja
Decembar 2011
WYG International Ltd
Download

TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska