[email protected] LIST
OP[TINE BA^KA PALANKA
Година XLV
Број 10/2010
Бачка Паланка
7. јун 2010. године
ПРОСТОРНИ ПЛАН
ОПШТИНЕ
БАЧКА ПАЛАНКА
250 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 251
149
На основу члана 35. став 9. Закона о планирању и изградњи (”Службени
гласник Републике Србије”, бр. 72/09 и
81/09-исправка) и члана 38. тaчка 5 Статута општине Бачка Паланка (“Службени лист Oпштине Бачка Паланка”, број
17/2008), Скупштина општине Бачка Паланка на 23 седници, одржаној дана 16.
фебруара 2010. године, доноси:
ПРОСТОРНИ ПЛАН
ОПШТИНЕ БАЧКА
ПАЛАНКА
УВОД
Изради Просторног плана општине Бачка Паланка приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана
општине Бачка Паланка (''Службени лист
општине Бачка Паланка'', бр. 10/06), чији
је саставни део Програм за израду Просторног плана општине Бачка Паланка.
Израд���������������������������
a��������������������������
Плана започета је у складу са одредбама Закона о планирању и
изградњи (''Службени гласник РС'', бр.
47/03 и 34/06), и израђена је Стратегија
развоја планског подручја, предлог Плана
који је упућен на јавни увид и завршена је
процедура јавног увида.
У међувремену је ступио на снагу
Закон о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, број 72/09 и 81/09исправка). У складу са чланом 215. став
6. Закона, поступак израде и доношења
просторног плана започет пре ступања на
снагу овог закона, за који је обављен јавни увид, наставља се по одредбама Закона о планирању и изградњи (“Службени
гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06).
Такође, чланом 222. став 2. Закона,
регулисано је да ће се до доношења подзаконских аката на основу новог закона
примењивати подзаконски акти донети
252 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
на основу закона који престаје да важи, ако нису у супротности са одредбама новог закона. У складу са овом одредбом Закона примењене су и одредбе Правилника о садржини
и изради планских докумената (“Службени гласник РС”, бр. 60/03).
Просторно планска решења усклађена су са прописима, који посредно или непосредно регулишу ову област. Основни прописи који регулишу област просторног и урбанистичког планирања су:
–– Закон о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број
13/96);
–– Закон о територијалној организацији Републике Србије («Службени гласник РС»
бр.129/07);
–– Закон о пољопривредном земљишту (”Службени гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 и
41/09);
–– Закон о водама (”Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 и 54/96);
–– Закон о јавним путевима (”Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 123/07);
–– Закон о железници (”Службени гласник РС”, бр. 18/05);
–– Закон о заштити животне средине (”Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09);
–– Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (“Службени гласник РС”,
бр. 135/04);
–– Закон о процени утицаја на животну средину (“Службени гласник РС”, бр. 135/04
и 36/09);
–– Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (“Службени гласник РС”, бр. 135/04);
–– Закон о експропријацији (“Службени гласник РС”, бр. 53/95 и 20/09);
–– Закон о одбрани (“Службени гласник РС”, бр. 116/07);
–– Закон о геолошким истраживањима (“Службени гласник РС”, бр. 44/95);
–– Закон о телекомуникацијама (“Службени гласник РС”, бр. 44/03 и 36/06);
–– Закон о туризму (“Службени гласник РС”, бр. 36/09);
–– Закон о енергетици (“Службени гласник РС”, бр. 84/04);
–– Закон о културним добрима (''Службени гласник Р'', бр. 71/94);
–– Закон о рударству (”Службени гласник РС”, бр. 44/95, 85/05, 101/05 и 34/06);
–– Закон о шумама (“Службени гласник РС” бр. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 54/96 и
101/05);
–– Закон о ловству (”Службени гласник РС”, бр. 39/93, 44/93, 60/93, 8/94, 10/94 и
101/05);
–– Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (”Службени гласник РС”,
бр. 36/09);
–– Закон о заштити од елементарних и других већих непогода (”Службени гласник
РС”, бр. 20/77, 25/85, 27/85, 6/89, 52/89, 53/93, 67/93, 10/94, 48/94 и 101/05);
–– Закон о заштити од пожара (”Службени гласник СРС”, бр. 37/88 и ”Службени гласник РС”, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05);
–– Уредба о заштити природних реткости («Службени гласник РС», бр. 50/03);
–– Уредб����������������������������������������������������������������������
a���������������������������������������������������������������������
о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (''Службени гласник РС'', бр. 11/02);
–– као и други законски и подзаконски акти који на директан или индиректан начин
регулишу ову област.
У Просторни план општине Бачка Паланка уграђене су смернице и стратешка опредељења из следећих документата Владе Републике Србије:
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 253
–– Стратегијa регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године (”Службени гласник РС”, бр. 21/07);
–– Стратегија развоја туризма Републике Србије (”Службени гласник РС”, бр.
91/06);
–– Стратегија развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006. до 2010. године
(”Службени гласник РС”, бр. 99/06);
–– Стратегија развоја шумарства Републике Србије (”Службени гласник РС”,
бр.
59/06);
–– Стратегија развоја пољопривреде Србије (”Службени гласник РС”, бр. 78/05);
–– Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године (”Службени гласник РС”, бр. 44/05);
–– Стратегија интегрисаног управљања границом у Републици Србији (”Службени
гласник РС”, бр. 11/06);
–– Национална стратегија управљања отпадом (2005.г.);
–– Стратегија развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у Републици Србији 2003-2008 године (РС, Министарство за привреду и приватизацију, 2003.г.).
За изналажење оптималних планских решења такође је коришћена релевантна информациона, студијска и техничка документација, као и актуелна планска, урбанистичка
и друга документација која се односи на ово подручје.
САДРЖАЈ
А) ТЕКСТУАЛНИ ДЕО
УВОД
I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
1. ГРАНИЦЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
1.1. Обухват
1.2. Границе заштићених природних добара у обухвату Плана
1.2.1. Граница Националног парка Фрушка гора
1.2.2. Граница Специјалног резервата природе “Карађорђево”
1.2.3. Граница Специјалног резервата природе “Багремара”
1.2.4. Граница Парк-шума “Будински храстик”
1.2.5. Граница Парка природе “Тиквара”
1.2.6. Граница Парка природе “Јегричка”
1.2.7. Граница Споменик природе “Парк челаревског дворца”
2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
2.1. Обавезе, услови и смернице из планских докумената вишег реда6
2.1.1. Извод из Просторног плана Републике Србије
2.1.2. Извод из ППППН Фрушка гора до 2022. године
254 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
3. РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА ОПШТИНЕ БАЧКА
ПАЛАНКА
4. ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА
4.1. Положај, рељеф, геоморфолошке и геолошке карактеристике
4.2. Климатске карактеристике
4.3. Сеизмика
4.4. Педологија
4.5. Хидрогеолошке, хидролошке и хидрографске карактеристике подручја
4.6. Природне вредности подручја
4.6.1. Пољоприредно земљиште
4.6.2. Шуме, шумско земљиште и ловна подручја
4.6.3. Минералне сировине
4.7. Становништво
4.8. Мрежа насеља и јавних служби
4.8.1. Мрежа насеља
4.8.2. Јавне службе
4.9. Рурална подручја
4.10. Стање поседа, премера и комасације
4.11. Привреда
4.11.1. Привредне делатности
4.11.2. Пољопривреда
4.11.3. Туризам
4.12. Инфраструктура
4.12.1. Саобраћајна инфраструктура
4.12.2. Водопривредна инфраструктура
4.12.3. Гасоводна и нафтоводна инфраструктура
4.12.4. Електроенергетска инфраструктура
4.12.5. Телекомуникациона инфраструктура
4.13. Заштита животне средине
4.14. Заштићена природна добра
4.15. Непокретна културна добра
4.16. Елементарне непогоде
5. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА
II ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ
III ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ПРАВИЛА КОРИШЋЕЊА, УРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ
ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА
1. КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
1.1. Пољопривредно земљиште
1.2. Шуме и шумско земљиште, ловна подручја
1.3. Подземне и површинске воде
1.4. Минералне сировине
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 255
2. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ (Пројекција становништва)
3. РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ МРЕЖЕ НАСЕЉА И РУРАЛНОГ ПОДРУЧЈА
3.1. Мрежа насеља
3.2. Рурална подручја
3.3. Премер и комасација
4. РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ
5.1. Пољопривреда
5.2. Индустрија, мала и средња предузећа (МСП)
5.3. Туризам
5.4. Остале области
6. РАЗВОЈ, РАЗМЕШТАЈ И КОРИШЋЕЊЕ ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА
6.1. Саобраћајна инфраструктура
6.2. Водопривреда
6.3. Термоенергетска инфраструктура
6.4. Електроенергетска инфраструктура
6.5. Коришћење алтернативних облика енергије
6.6. Телекомуникациона инфраструктура
7. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
8. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
9. ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
10. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И КОРИШЋЕЊЕ И
УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ
10.1. Заштита од елементарних непогода
10.2. Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље
IV. СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА СА БИЛАНСКОМ ПОВРШИНА
(2008.-2028.)
V. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА НЕПОСРЕДНУ ПРИМЕНУ ПРАВИЛА
УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА У УРБАНИСТИЧКИМ
ПЛАНОВИМА УЖИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЦЕЛИНА И НАСЕЉА
256 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА, ПРОСТОРНО
УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ НАСЕЉА
1.1. Грађевински рејони насеља
1.2. Смернице за израду урбанистичих планова насеља
1.2.1. Правила грађења у насељу Бачка Паланка (општински центар)/ и сеоским насељима Деспотово, Младеново, Нова Гајдобра, Обровац, Параге,
Силбаш и Товаришево
1.2.2. Правила грађења у насељима Визић и Нештин
2. ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА И ИЗГРАДЊУ
ОБЈЕКАТА У АТАРУ
2.1. Пољопривредно земљиште
2.1.1. Услови и правила за изградњу објеката на пољопривредном земљишту
2.2. Шумско земљиште
2.2.1. Услови и правила за изградњу објеката на шумском земљишту
2.3. Водно земљиште
2.4. Грађевинско земљиште
2.4.1. Радне зоне
2.4.2. Зоне кућа за одмор (викенд зоне)
2.4.3. Узгајалишта дивљачи са пратећим садржајима
2.4.4. Објекти у функцији туризма, спорта и рекреације, образовања и културе
2.4.5. Објекти за чување напуштених животиња (прихватилишта за напуштене животиње)
2.4.6. Комунални објекти
2.4.7. Простори и објекти у функцији експлоатације природних ресурса
3. ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ЗА КОЈИ НИЈЕ ПРЕДВИЂЕНА ИЗРАДА
УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ЗОНА РЕТКИХ НАСЕЉА
4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ИНФРАСТРУКТУРНИХ КОРИДОРА И ОБЈЕКАТА
4.1. Саобраћајна инфраструктура
4.2. Водопривредна инфраструктура
4.3. Гасоводна и нафтоводна инфраструктура
4.4. Електроенергетска инфраструктура
4.5. Телекомуникациона инфраструктура (ТТ, КДС, РТВ)
5. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
6. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
6.1. НП Фрушка гора
6.1.1. Опште мере заштите под режимом II степена
6.1.2. Опште мере заштите под режимом III степена
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 257
6.1.3. Заштитна зона
6.2. СРП “Карађорђево”
6.2.1. Подручје режима заштите II степена
6.3. СРП “Багремара”
6.3.1. Режим заштите I степена
6.3.2. Режим заштите II степена
6.3.3. Заштитна зона
6.4. Парк природе “Тиквара”
6.4.1. Режим заштите II степена
6.4.2. Заштитна зона
6.5. Парк-шума “Будински храстик”
6.6. Парк природе “Јегричка”
6.6.1. Опште мере заштите
6.6.2. Подручје режимима заштите III степена (целина А)
6.7. Подручја предвиђена за заштиту
7. ЗОНЕ ПОСЕБНЕ (СПЕЦИЈАЛНЕ) НАМЕНЕ
VI ОСНОВЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА
VII ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА
1. ЛИСТА ПРИОРИТЕТНИХ АКТИВНОСТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПЛАНА
2. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА
3. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПЛАНА
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Б) ГРАФИЧКИ ДЕО
Р. бр. Рефералне карте
Размера
1.
Намена простора
1 : 50 000
2.
Мрежа насеља, функција, јавних служби и инфраструктурних система
1 : 50 000
3.
Природни ресурси и рурална подручја, заштита животне
средине и природних и културних добара
1 : 50 000
СПИСАК ТАБЕЛА
Табела I 1
Обухват Плана
Табела I – 2
Катастарске општине у обухвату Плана, површине, насеља и број становника
Табела I – 3
Површине НП Фрушка Гора у КО Визић и КО Нештин
проширене према ППППН Фрушка Гора
258 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Табела I – 4
Карактеристике појединих бунара на територији Општине
Табела I 5
Структура коришћења земљишта по катастарским категоријама
Табела I 6
Пољопривредно земљиште – структура коришћења по катастарским категоријама
Табела I 7
Укупан број становника Општине у периоду 1948-2002.године.
Табела I 8
Однос величина насеља Општине Бачка Паланка и АП Војводине
Табела I 9
КО за које су урађени комасација и премер
Табела I 10
Структура коришћења земљишта по културама по КО
Табела I 11
Преглед евидентираних археолошких локалитета
Табела III – 1 Пројекција укупног броја становника
Табела III 2
Мрежа јавних служби према ППРС
Табела III 3
Потребе зе водом у општини Бачка Паланка
Табела III 4
Потрошња електричне енергије за плански период
Табела III 5
Планиране релације оптичких спојних каблова
Табела IV 1
Структура коришћења земљишта за период 2008-2028.године
Табела IV 2
Површине радних зона у атару (по КО)
Табела V 1
Растојање објеката у саставу гасовода од осталих објеката
Табела V 2
Минимална удаљеност МРС од осталих инфраструктурних објеката
Табела VI 1
Основе за спровођење планских решења
СПИСАК СЛИКА
Слика 1
Сеизмолошка карта општине Бачка Паланка за повратни период од 100 г.
Слика 2
Сеизмолошка карта општине Бачка Паланка за повратни период од 200 г.
Слика 3
Педолошка карта за општину Бачка Паланка
Слика 4
Зоне кућа за одмор, потеси Крчевине и Јабучје, КО Визић
Слика 5
Зоне кућа за одмор, потес Башчине, КО Нештин
Слика 6
Зоне кућа за одмор, потес Бауда, КО Нештин
I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
1. ГРАНИЦЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
1.1. Обухват
Просторни план општине Бачка Паланка (у даљем тексту: План) обухвата целе катастарске општине административне општине Бачка Паланка и у делу границе према
Хрватској и површине у складу са Стратегијом интегрисаног управљања границом у Републици Србији (“Службени гласник РС”, бр. 11/06) и дописом Министарства спољних
послова Србије и Црне Горе, Служба за границе, број: 167-1/05 од 30.05.2005.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 259
Подручје обухвата Плана, у складу са усвојеном Одлуком о изради Просторног плана општине Бачка Паланка и Програмом за израду Просторног плана општине Бачка
Паланка («Службени лист општине Бачка Паланка», бр. 10/06) има укупну површину од
око 59000 hа.
Табела I-1: Обухват Плана
Подручје
Површина у hа
Општина Бачка Паланка
57.865,27
Моховска ада, Шаренградска ада, Хагел и Ада
1.144,48
Укупно обухват Плана
59.009,75
Територија општине Бачка Паланка заузима површину од 57.865,27 ha, а чине је 14
насеља и 15 катастарских општина.
Пописом из 2002. године утврђено је да на подручју општине Бачка Паланка живи
60.966 становника.
Табела I-2: Катастарске општине у обухвату Плана, површине, насеља и број становника
Редни
број
Назив КО
Површина
(ha)
Површ. КО у
површини
општи. (%)
3,07
Назив
насеља
Бачка Паланка
Број
становника
(2002. г.)
1.
Бачка Паланка-град
1.779,05
2.
Бачка Паланка-део
9.007,93
3.
Нова Паланка
2.252,77
3,89
4.
Визић
1.174,41
2,03
Визић
5.
Гајдобра
3.585,90
6,20
Гајдобра
2.968
6.
Деспотово
4.046,95
6,99
Деспотово
2.096
7.
Младеново
7.315,01
Младеново
3.358
Карађорђево
1.012
29.449
15,57
12,64
349
8.
Нештин
3.185,69
5,51
Нештин
9.
Нова Гајдобра
1.778,74
3,07
Нова Гајдобра
1.409
10.
Обровац
3.042,85
5,26
Обровац
3.177
11.
Параге
2.025,28
3,50
Параге
1.039
12.
Пивнице
5.740,95
9,92
Пивнице
3.835
13.
Силбаш
4.208,26
7,27
Силбаш
2.849
14.
Товаришево
5.383,93
9,30
Товаришево
3.102
15.
Челарево
3.337,54
5,77
Челарево
5.423
57.865,27
100,00
Укупна површина
Укуп. становника
900
60.966
260 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
1.2. Границе заштићених природних добара у обухвату Плана
1.2.1. Граница Националног парка Фрушка гора
Граница Националног парка “Фрушка гора” (у даљем тексту: НП Фрушка гора) и
граница заштитне зоне утврђена је Просторним планом подручја посебне намене Фрушка гора до 2022. год. (“Службени лист АПВ”, број 16/04). У односу на границу НП Фрушка гора утврђену Законом о националним парковима (“Службени гласник РС”, бр. 39/93),
у Просторном плану подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. год., граница је
коригована, тако да је површина НП Фрушка гора на подручју општине Бачка Паланка
повећана за око 96 hа.
Табела I-3: Површине НП Фрушка гора у К.О. Визић и К.О. Нештин проширене
према ППППН Фрушка гора
Општина
Бачка Паланка
Катастарска општина
Проширење (ha)
Визић
91.42
Нештин
4.19
У к у п н о:
95.61
Опис границе НП Фрушка гора на подручју обухвата Плана
Граница НП Фрушка на подручју општине Бачка Паланка полази у КО Визић и
наставља у правцу североистока северном међом парцеле 1296 а затим источном међом
исте парцеле скреће ка југу и северном међом парцела 1318, 1332, 1439/2, 1485 и 1504
у правцу истока прелази у КО Бингула... (даље граница у правцу истока прати границу
катастарских општина Визић и Бингула по северној међи парцеле 788 КО Бингула... Код
парцеле 1008/2 граница скреће у правцу југозапада и наставља границом катастарских
општина Ђипша и Нештин до тромеђе катастарских општина Нештин, Визић и Ђипша).
Граница затим даље иде према северу кроз КО Нештин, западном међом парцела
бр. 2537 и 2209, а затим у правцу југа источном међом парцела 2499, 2497, 2496, 2495,
2494, 2503, 2209, 2516, 2523, 2519, 2537, 2540, 2539, 2537, 2597, 2597, 2598, 2600, 2605,
2537. Овде прелази пут и иде даље према истоку граничним парцелама 2603, 3211/2,
2790, 2791, 2793, 3211/2. Овде граница скреће нагло на север и иде путем граничним
парцелама 2944, 2955, 2964, 2967, 2969, 2979, 2990, 2989, 2991, 2993, 2994, 2999, 3003,
3008, 3018, 3017, 3030, 3031/3, 3031/2. Између парцеле 3032 и парцеле 2426 прелази пут
и иде даље према северу парцелама 2434, 2432, 2372, прелази пут, парцела 4781 и даље
иде према северу парцелама 2369, 2363, 2361, 2360, 9254, 2356, 2369. Граница иде даље
на север, путем, граничном парцелом број 2373 у дужини од 1000 метара. Затим напушта
пут и даље иде на север граничним парцелама 1928, 2373, 2374, 1819, 1817, 1808, 3692,
3691, 3690, 3689, 3714/1. У КО Нештин налази се мањи комплекс у који улазе следеће
парцеле: 2448, 2455 – 2463, 2472 – 2475, 2479, 2559/1-2, 2560-2565 и 2630. Овом парцелом прави неправилну избочину на север и скреће на југоисток у КО Сусек.
Опис границе заштитне зоне НП Фрушка гора на подручју обухвата Плана
Граница заштитне зоне НП Фрушка гора утврђена је ППППН Фрушке горе и на
подручју општине Бачка Паланка прати ток реке Дунав у правцу истока.
Болдован текст означава измену описа границе НП Фрушка гора према ППППН Фрушке горе до 2022.г.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 261
1.2.2. Граница Специјалног резервата природе ''Карађорђево''
Граница Специјалног резервата природе “Карађорђево” (у даљем тексту: СРП “Карађорђево”), утврђена је Уредбом о заштити специјалног резервата природе “Карађорђево” (“Службени гласник РС”, бр. 37/97).
Укупна површина СРП “Карађорђево” износи 2.955,32 ha, док се на подручју општине Бачка Паланка налази 1.316,80 ha, односно 44,5 % од укупне површине.
1.2.3. Граница Специјалног резервата природе ''Багремара''
Граница Специјалног резервата природе “Багремара” (у даљем тексту: СРП “Багремара”) и његова заштитна зона, утврђена је Уредбом о заштити специјалног резервата
природе “Багремара” (“Службени гласник РС”, бр. 12/07).
Површина СРП ''Багремара'' износи 117,58 ha и обухвата део катастарске парцеле
број 1077/1 КО Бачка Паланка.
Око СРП ''Багремара'' утврђена је заштитна зона, која обухвата део катастарске парцеле број 1077/1 КО Бачка Паланка, површине 271,16 ha.
1.2.4. Граница Парк-шуме ''Букински храстик''
Граница Парк-шуме ''Букински храстик'' одређена је Решењем о проглашењу шуме ''Букински храстик'' у Карађорђеву за шуму са посебном наменом (''Службени лист
САПВ'', бр. 7/73).
Парк-шума ''Букински храстик'' заузима површину од 287,57 ha.
1.2.5. Граница Парка природе ''Тиквара''
Граница Парка природе ''Тиквара'' и његове заштитне зоне, одређена је Одлуком о
заштити Парка природе ''Тиквара'' (''Службени лист Општине Бачка Паланка'',бр. 8/91).
Површина Парка природе ''Тиквара'' износи 508,13 ha, док заштитна зона обухвата
површину од 332,75 ha.
1.2.6. Граница Парка природе ''Јегричка''
Граница Парка природе ''Јегричка'' утврђена је Одлуком о заштити Парка природе
''Јегричка'' (''Службени лист Општине Бачка Паланка'', бр. 13/06).
Парк природе ''Јегричка'' је водоток Јегричка који се простире на подручју општина Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ и сврстава се у значајно природно добро III
категорије.
1.2.7. Граница Споменика природе ''Парк челаревског дворца''
Граница Споменика природе “Парк челаревског дворца” одређена је Одлуком о
заштити Споменика природе “Парк челаревског дворца” (“Службени лист Општине Бачка Паланка”, бр. 7/03).
Споменик природе “Парк челаревског дворца” налази се у грађевинском рејону насеља Челарево а његова површина износи 7,33 ha.
262 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
2.1. Обавезе, услови и смернице из планских докумената вишег реда
2.1.1. Извод из Просторног плана Републике Србије
Основни циљеви Просторног плана Републике Србије (у даљем тексту: ППРС) од
интереса за подручје општине Бачка Паланка су:
–– постизање рационалне организације и уређења простора, усклађивањем његовог
коришћења са могућностима и ограничењима у располагању природним и створеним вредностима и са потребама дугорочног социјалног и економског развоја;
–– равномернији размештај становништва, привредних и других активности;
–– усклађивање динамике између процеса деаграризације, индустријализације и урбанизације, између осталог путем успоравања деаграризације и бржим развојем
сеоских подручја;
–– развој сеоских насеља и подручја као вишефункционалних производних, социјалних и културних простора и јачање економске снаге сеоских домаћинстава;
–– штедња, рационално коришћење и заштита природних ресурса.
На основу ППРС и извршеном рејонизацијом у области пољопривреде, општина
Бачка Паланка својим највећим делом (комплетан равничарски део северно од Дунава),
припада ратарско-сточарском макрорејону, док је фрушкогорски део (јужно од Дунава) у
обухвату сточарско-воћарско-виноградарског макрорејона.
Ратарско-сточарски макрорејон обухвата низијске и уравњене абразионе области и
друге терене на којима преовлађују плодна земљишта. Одликује се релативно високим
учешћем крупних пољопривредних организација у структури коришћења обрадивих површина.
Плански приоритет је поновно успостављање директих веза између развоја биљне
и сточарске производње. Због дугорочне доминантне оријентације на ратарство, прелазна решења су: заоравање зелених органских ђубрива и жетвених остатака, увођење плодореда, побољшање технолошких поступака обраде земљишта и др. Ратарско-сточарски
рејон има, посебно у условима наводњавања, изванредне потенцијале за вођење економски ефикасне и разноврсне ратарске, повртарске и сточарске производње.
Сточарско-воћарско-виноградарски рејон одликује се високом заступљеношћу природних травњака, воћњака и винограда. У целини узев, у овом макрорејону не постоји
потреба битнијег мењања наслеђене производне оријентације.
У области заштите и коришћења пољопривредног земљишта, које се односи на оба
макрорејона, неопходно је:
–– побољшање бонитетне структуре обрадивих површина заштитом најплоднијих
земљишта од преузимања у непољопривредне сврхе, уз истовремено враћање деградираног земљишта природној намени;
–– потпуније искоришћавање компаративних погодности појединих газдинстава за
економску рационалну производњу здравствено безбедне хране;
–– успостављање усклађеног развоја пољопривреде;
–– повећање сточног фонда, успостављањем директних веза између биљне и сточарске производње, стварање услова за обнову, опстанак и развој породичних пољопривредних газдинстава;
–– заустављање процеса ерозије применом биолошких мера заштите.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 263
Према ППРС, на територији Војводине која је дефицитарна шумама, потребно је
повећати степен шумовитости на 14,3%, односно за подручје Јужне Бачке где је и општина Бачка Паланка на 12,2%.
Основни циљеви коришћења и уређења шума и шумског земљишта су унапређење
стања шума (превођењем изданачких у високе, мелиорацијом изданачких шума и реконструкцијом деградираних високих шума и заштитом шума у свим фазама развоја) и повећање површина под шумама, интензивна заштита и нега постојећих шума у свим фазама развоја, усклађивање стања шума (превођење у оптимална стања) према дефинисаним
приоритетним функцијама.
Овим планом потребно је утврдити нове површине под шумама и шумским земљиштем. Пошумљавање се може спровести на земљиштима слабијег бонитета пољопривредног земљишта, у оквиру јаловишта, у граничним зонама индустријских постројења и
саобраћајница и у оквиру изворишта вода.
Основни правци развоја ловства су повећање бројности популације ситне и крупне дивљачи, нарочито аутохтоних и економски највреднијих врста (јелен, срна, дивља
свиња), побољшање структуре (полне и старосне) популације крупне дивљачи и квалитета трофеја, очување ретких и угрожених врста и успостављање оптималних стања дивљачи по врсти и броју у складу са бонитетним могућностима станишта.
У области развоја становништва основни циљ је равномернији територијални размештај становништва и његово интензивније обнављање у подручјима са високим индексом старења.
Циљеви и основне поставке везани за систем градских центара и функционална
подручја су бржи развој оних градских центара који ће подстаћи и усмеравати равномернији и усклађенији развој мреже насеља на укупној територији Републике, рационална
просторна организација централних функција и чвршће међусобно повезивање градова
у регионима и макроцелинама. Планирани нивои градских центара довели су до јасније
хијерархијски диференциране мреже градова на територији Војводине, где је Бачка Паланка сврстана у субрегионални центар, односно центар са гравитационом зоном која
покрива и делове подручја суседних општина.
Приоритет у развоју сеоских подручја је стварање таквих услова развоја који ће активирати потенцијале села и мотивисати становништво на повећање квалитета живљења
и останак на тим подручјима, при чему базичну функцију треба да има пољопривредно
домаћинство–газдинство, као и развој других привредних делатности на селу, развој инфраструктуре и друштвених делатности.
Циљеви развоја и организације јавних служби у систему насеља су промене у организацији рада и прилагођавање потребама и особеностима локалних заједница, већа употреба савремених информатичких и других комуникационих средстава ради повећања
доступности јавних служби и установа за грађане, смањење оних разлика у квалитету
живљења који доводе у изразито неједнак положај децу и омладину и изгледе за социјално напредовање.
Циљеви развоја и размештаја индустрије су равномернији територијални размештај
индустрије, подстицање селективног развоја индустрије у малим центрима, селективно
усмеравање нових производних капацитета у Дунавско-савском подручју, селективно
лоцирање малих индустријских капацитета у критично-развојна подручја (погранична,
емиграциона, депопулациона).
Циљеви и основне поставке у области туризма и организацији туристичких простора су валоризација потенцијала, организовање система интегрисане понуде, подстицање
развоја интересантних подручја, укључивање свих потенцијала у развој туризма.
264 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Подручје општине Бачка Паланка, у погледу туризма, налази се у северној
туристичкој зони, у оквиру туристичке регије Фрушка гора. Водеће туристичке активности одвијаће се у оквиру летње рекреације као основне активности, док ће остале активности бити излетничке, еколошке, споменичке и друге.
Приоритет у развоју слободних зона имаће индустријско-урбани центри Дунавскосавског појаса. Развој мреже слободних зона засниваће се на основу претходно утврђених
локационих услова и других релевантних одлука надлежних органа.
Простор општине Бачка Паланка у домену саобраћајне инфраструктуре биће опслужен са три вида саобраћаја (друмски, железнички и водни).
Иницирана су основна стратешка опредељења у домену друмског саобраћаја кроз
планирање пружања државних путева I реда бр. 7, Бачка Паланка Нови Сад и бр. 18,
Бачки Брег – Сомбор – Бачка Паланка ван насеља, тако да се омогуће просторне везе са
окружењем на највишем нивоу саобраћајне услуге.
На простору општине Бачка Паланка предвиђено је задржавање државног пута II
реда бр. 119 који има радијално пружање и преко кога се остварују везе са централном Бачком и субрегионима. Овај државни пут је основни саобраћајни капацитет овог простора
који кумулише сав интерни саобраћај у оквиру ове гравитационе зоне.
Развој железничке инфраструктуре планиран је кроз модернизацију железничких
капацитета према европским стандардима и њихово уклапање у укупни регионални развој, тако да прерасте у један од основних видова саобраћаја при превозу масовних роба.
Планирана је модернизација и електрификација пруге Нови Сад – Гајдобра Богојево, као
и пруге Гајдобра – Бачка Паланка. Ове модернизовне пруге треба да овај простор укључе
у систем интегралног саобраћаја, односно да омогуће боље коришћење РТЦ-а у Бачкој
Паланци.
Водни саобраћај је присутан преко међународног пловног пута реке Дунав, која
својим потенцијалом представља основу будућег развоја овог вида саобраћаја (преко
пристаништа и РТЦ-а). Планирани капацитети РТЦ-а су регионалног значаја, уз могућност коришћења интегралног саобраћаја.
Ваздушни саобраћај у оквиру ових простора није присутан тако да није ни третиран
у оквиру ППРС.
Простор обухваћен овим Планом припада бачком регионалном систему коришћења, уређења и заштите речних вода. Бачки систем чини постојећи део ХС ДТД,
који ће се у будућности постепено проширити и на северни део Бачке (подсистеми “ТисаПалић”, “Плазовић”, “Телечка”, “Мали Иђош”, итд.). Систем се реконструише (повећање
проточности делова основне каналске мреже, повећање капацитета водозахвата, итд.), а
комплетира се и са низом постројења за пречишћавање отпадних вода, којима се штити
квалитет воде у систему.
За потребе водоснабдевања, простор обухваћен овим Планом припада Новосадском регионалном систему за водоснабдевање, који се поред локалних издани, ослања на
коришћење алувијалних изворишта Јамена – Лаћарак, извориште са леве и десне обале
Дунава између Новог Сада и Сремских Карловаца, а део воде се може добити прерадом
речне, дунавске воде. Овим системом снабдевају се општине Шид, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Нови Сад, Темерин, Жабаљ и Зрењанин. Поред могућих веза са
Сремским системом преко Инђије и Сремских Карловаца, повољно је повезивање овог
система са Бачким системом преко Темерина и Србобрана.
У области енергетике утврђују се следећи циљеви:
–– побољшање квалитета рада и поузданости постојеће магистралне нафтне и гасне
мреже, као и даљи развој тих система/мрежа;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 265
–– гасификација градова у Републици, на бази усклађених концепција гасификације и
топлификације, у сврху задовољавања потреба широке потрошње;
–– рационално коришћење и штедња необновљибих ресурса и штедња произведене
енергије;
–– с обзиром на енергетску зависност региона, посебну пажњу посветити развоју
и могућностима примене алтернативних извора енергије примерених подручју
(енергија ветра и сунца, биомаса и биогас), имајући све време у виду потребу за
енергетском ефикасношћу;
–– смањење конфликата између коришћења енергетских ресурса и заштите животне
средине (насеља, становништво, земљиште итд.) и предузимање одговарајућих
мера за санирање негативних последица (програми рекултивације/ревитализације,
отклањање штета, итд.);
–– ППРС обухваћена је преносна мрежа 220 kV�����������������������������������
�������������������������������������
и 400 kV��������������������������
����������������������������
електроенергетског система, док се мрежа од 110 kV, као и мрежа нижег напона обрађује кроз регионалне и
друге просторне планове нижег нивоа.
У области хидроенергетике планирано је целовито искоришћење хидропотенцијала у оквиру комплексних система вишенаменског карактера.
Развој и унапређење телекомуникационог система у општини Бачка Паланка реализоваће се у складу са просторно-функционалном територијализацијом Републике, а
на основу утврђених планова развоја појединих телекомуникационих оператора. Ради
ефикаснијег и бржег развоја, као и ангажовања свих потенцијалних извора финансирања,
приступиће се:
–– даљој демонополизацији телекомуникационог тржишта:
–– изградњи нових капацитета (као што су оптички каблови) где год је то могуће, економски оправдано и у интересу Републике Србије, односно општине Бачка Паланка, а посебно код изградње транспортне мреже и магистралне кабловске дистрибутивне мреже;
–– заједничким улагањима појединих телекомуникационих оператера, а на бази усаглашених планова развоја;
–– обезбеђивању широкопојасног приступа.
Полазећи од стања животне средине по регионима и потребе усклађивања планираног развоја привреде, становништва, инфраструктуре у насељима са заштитом и
унапређењем животне средине, извршена је просторно-регионална диференција, по којој
Бачка Паланка припада јужно-бачкој и средње-банатској зони. С обзиром да су у овој зони присутни јаки индустријски центри, неопходна је примена различитих мера заштите
животне средине.
Према степену загађености и мерама заштите животне средине које би требало предузети, Бачка Паланка припада IV категорији, која обухвата локалитете малих загађивача.
У области заштите природних добара утврђују се циљеви заштите посебних природних вредности, циљеви заштите биодиверзитета и посебни циљеви.
Регионални приоритет заштите природних добара има интензивна заштита водних
токова, обалних подручја, заслањених терена и подручја са аутохтоним шумама.
Основни циљеви заштите непокретних културних добара су очување баштине
националне културе и других култура које су се развијале на тлу Републике, организовано развијање свести о значају културног наслеђа за живот и рад данашњих и будућих
генерација, као битног предуслова за очување националног идентитета и реинтеграција
културних добара у савремени животни простор. Осим за заштићена непокретна кул-
266 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
турна добра, мере заштите предвиђају се и за добра која уживају претходну заштиту, као
и за добра која још увек нису вреднована и заштићена, а представљају вредне примере
наслеђа.
2.1.2. Извод из ППППН Фрушке горе до 2022. године
У погледу развоја пољопривреде, а у складу са основним смерницама датим
ППППН Фрушке горе, који третира и простор Општине, потребно је:
–– развој пољопривреде базирати на примени савремених метода производње и
интензификацији производње, остваривањем вишег степена искоришћавања
земљишта;
–– извршити рејонизацију воћарске и виноградарске производње плантажног типа.
Обновити виноградарство и подрумарство, које у заштитној зони НП Фрушка гора
треба да чини основу развоја пољопривреде;
–– обезбедити услове за подизање рибњака и развој рибарства (развијати привредни
и спортски риболов);
–– развој пчеларства базирати на наставку богате пчеларске традиције;
–– развој сточарства обезбедиће се кроз оптималну производњу која ће се базирати на
подизању фарми у заштитној зони и зони активне заштите.
Шуме, шумско земљиште, ваншумско зеленило према ППППН Фрушке горе до
2022. године, на простору КО Визић и КО Нештин планирано је формирање система
зелених површина, које ће чинити шуме НП Фрушка гора, његове заштитне зоне и зоне
активне заштите (шуме пригорја Фрушке горе, путних појасева, зеленило викенд зона и
насеља).
Овим Планом се предвиђа задржавање свих постојећих шума и ваншумског зеленила, њихово унапређивање и подизање нових површина на вишим бонитетним класама пољопривредног земљишта, уз потоке и путне коридоре и унапређивање шума НП
Фрушка гора, као и планско газдовање.
Ловна подручја ловиште “Национални парк Фрушка гора” је својим делом на територији општине Бачка Паланка. У отвореном делу ловишта присутна је крупна и ситна
ловна дивљач. Овим Планом је планирано постизање пуног економског капацитета ловишта и развој ловног туризма.
Мрежа насеља и јавних служби треба да обезбеди рационализацију управљања
и ефикасније обављање послова из домена свакодневних потреба грађана и ефикасније
координирање активности и програма локалних заједница. Према ППППН Фрушке горе,
насеља Визић и Нештин су примарна сеоска насеља која гравитирају Бачкој Паланци.
Будући развој туризма на подручју Фрушке горе треба, с обзиром на услове заштите
НП Фрушка гора, да задовољи принципе одрживог развоја, што подразумева обезбеђење
планираног, усмереног и ограниченог коришћења свих природних ресурса и формирање
таквог производа и пласмана који ће бити атрактиван и одговарајући за задовољавање потреба туриста. Један од планираних туристичких садржаја је центар руралног и винског
туризма у Визићу и Нештину.
ППППН Фрушке горе има утицаја на будући концепт саобраћајне инфраструктуре на простору општине Бачка Паланка, у делу који се односи на формирање новог
саобраћајног правца највишег нивоа – државни пут I реда, са новим мостом на Дунаву,
али тек након одређивања стратешких опредељења развоја саобраћаја и дефинисања локације моста и коридора овог пута. Планирана је такође модернизација постојећих путева, као и изградња пута Визић–Ердевик.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 267
Водни саобраћај заузима значајно место у оквиру развоја саобраћаја планираног у
ППППН Фрушке горе (на сремском делу) као важан сегмент будућег привредног, а нарочито туристичког развоја овог дела општинског простора. Развој водног саобраћаја односи се пре свега на развој путничког саобраћаја изградњом пристана за путничке бродове
и објеката наутичког туризма – привеза за све структуре чамаца са потребним пратећим
садржајима, пристана за чамце и изградњом скелског прелаза.
Према ППППН Фрушке горе, основни циљ дугорочног развоја водопривредне инфраструктуре на овом подручју је заштита подземних и површинских вода. Хидрогеолошки аспект заштите водних ресурса Фрушке горе обухвата разматрање квантитативних
и квалитативних одлика вода. Рационално захватање подземних и површинских вода у
сливу подразумева експлоатацију само динамичких резерви воде, односно експлоатацију
обновљивих количина воде. Дефицит водног ресурса надокнађује се инфилтрацијом падавина, подземним и површинским дотицајем.
Основни развој гасоводне инфраструктуре планиран је гасификацијом свих
насеља у оквиру обухвата ППППН Фрушке горе, којим су обухваћена и насеља Визић и
Нештин из општине Бачка Паланка.
У области електроенергетске инфраструктуре потребно је обезбедити довољно
капацитета у постојећим ТС 110/20 kV и изградити нове капацитете. Планира се нова ТС
400/110 кV Бачка Паланка и њен прикључак на далековод 400 кV Сремска Митровица
2-Сомбор 3, а у периоду до 2020. године далековод 400 кV Нови Сад 3Бачка Паланка.
За квалитетно одвијање телекомуникационог саобраћаја потребно је изградити
квалитетне спојне путеве оптичким кабловским везама уз све главне и локалне путне
правце. Дигиталне аутоматске телефонске централе довољног капацитета треба поставити у свим насељима.
У свим насељима и на туристичким и другим локалитетима потребно је изградити примарну и секундарну кабловску мрежу. У свим насељима за квалитетан пријем и
дистрибуцију радио и ТВ сигнала, изградити кабловски дистрибутивни систем (КДС).
Изградњом антенских система и базних станица мобилне телефоније, омогућити
рад овог система телекомуникација на целом планском подручју.
У области заштите животне средине стратешко опредељење развоја подручја НП
Фрушка гора усмерено је на реализацију посебних режима заштите просторних целина
са значајним природним вредностима и санацију, заштиту и унапређење природних и
радом створених вредности животне средине, уз очување аутохтоности овог простора.
У циљу заштите природних ресурса, спречиће се њихова даља деградација, што
подразумева унапређење комуналне опремљености насеља и туристичких локалитета
адекватним водоснабдевањем, посебно водом за пиће, изградњом канализационе мреже
за одвођење отпадних вода, изградњом колектора за прикупљање вода из насеља и станица за пречишћавање, увођењем система даљинског грејања и одлагањем комуналног
отпада на уређене депоније, које се налазе изван граница НП Фрушка гора.
На основу ППППН Фрушка гора, у циљу заштите, очувања и унапређења просторних целина са значајним природним вредностима и појавама, одређени су режими
коришћења и мере заштите на подручју заштићеног природног добра. На подручју
НП Фрушка гора, као природног добра I категорије, у делу који се налази на територији
општине Бачка Паланка, утврђени су режими II и III степена заштите.
У области заштите непокретних културних добара услови заштите су дефинисани за све категорије добара која се налазе на подручју обухвата ППППН Фрушке горе, у складу са Студијом заштите непокретних културних добара (Покрајински завод за
268 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
заштиту споменика културе, 2003. г.). Поред тога, планирано је да се у склопу објеката
народног градитељства насеље Нештин развијe као етно село.
3. РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА ОПШТИНЕ БАЧКА
ПАЛАНКА
Регионална сарадња доприноси економској и територијалној интеграцији, одрживом развоју, економској и социјалној равноправности и бољој идентификацији становника са простором на коме живе. Ради стварања могућности за усклађен развој европског
континента, уз поштовање принципа одрживости и заштиту свеевропског природног и
културног наслеђа, Европскa Унија је припремила програме и пројекте који у основи
дефинишу заједничке стратегије просторног развоја учесника и корисника тих програма
и пројеката.
У оквиру различитих програма и иницијатива Европске Уније које су покренуте
да би се поспешио интеррегионални просторни развој и олакшао приступ Унији кроз
усклађивање просторних структура, Србија је у неке од њих већ и сада укључена. То су
превенствено VISION PLANET Стратегија за интегративни просторни развој централноевропског, подунавског и јадранског простора, ESTIA Европски простор и алтернативе
територијалне интеграције, ДУНАВСКА ПРОСТОРНА СТУДИЈА-Регионални и
територијални аспекти развоја у подунавским земљама и ARGE DONAU Радна заједница
подунавских земаља.
У ширем регионалном окружењу, основ за остварење развоја општине Бачка Паланка представља ангажовање свих актера у развоју, посебно корисника простора, инвеститора, власника некретнина као и јавних служби у Општини. Поред докумената на
општинском, покрајинском и републичком нивоу, значајно упориште за остварење развоја пружају и документа, програми и смернице Европске Уније и Уједињених нација.
Развој и афирмацију Општине у наредном периоду омогућиће:
–– јачање међуопштинских веза са суседним општинама (Бач, Бачки Петровац и
посебно преко Дунава Шид и Беочин, ....) и градом Новим Садом, у складу са
испољеним економским и социокултурним интересима. Значај сарадње са суседним општинама је уједно од великог значаја за јачање и афирмацију ширег подручја
Војводине;
–– развој прекограничне сарадње са општинама и регионима у Хрватској, посебно у
контексту заштите животне средине, природних добара, реке Дунав, јачања економских веза (туризам, собраћајна привреда, мала и средња предузећа), културних
веза и др.
–– Основ за шире регионално повезивање представља VISION документ, који је
разрађен у оквиру INTERREG II, INTERREG III и INTERREG IV (од 2007. г.)
пројекта VISION PLANET. У изради овог документа су, поред земаља ЕУ, учествовале и земље које нису чланице ЕУ, па тако и наша земља. Овај документ се
првенствено бави регионима односно, прихватањем региона као активних учесника у међународној сарадњи, што нарочито доприноси већој децентрализацији и
демократизацији региона.
–– Примарни циљ VISION документа је да промовише просторну интеграцију међу
VISION земљама и њиховим регионима. Основна питања којима се бави овај документ су: повећање броја граничних прелаза, трансгранична сарадња у области
израде програма заштите животне средине, контроле поплава, заштите природног
и културног наслеђа, координација развоја транспортних и других инфраструктурних система.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 269
–– Овај докуменат даје оквире и смернице за израду регионалних и локалних програма развоја и пројеката, који у том случају могу да конкуришу за добијање финансијске подршке из одговарајућих развојних фондова. Неким фондовима и институцијама наша земља већ сада има приступ, а реално је очекивати да ће се врло
брзо створити услови за приступ већем броју специјализованих фондова Европске
Уније;
–– учешће у различитим програмима Европске Уније, који су покренути да би се
поспешио интеррегионални просторни развој. У циљу упрошћавања система
спољне помоћи, као и постизања максималних резултата коришћења намењених
финансијских средстава, Европска комисија је донела одлуку да све предприступне фондове (�������������������������������������������������������������
Phare��������������������������������������������������������
, ������������������������������������������������������
ISPA��������������������������������������������������
, ������������������������������������������������
SAPARD������������������������������������������
и ���������������������������������������
CARDS����������������������������������
), замени новим предприступним инструментом IPA (Instrument� ����������������������������������������������������
for�������������������������������������������������
Pre���������������������������������������������
������������������������������������������������
-��������������������������������������������
accession�����������������������������������
Assistance������������������������
����������������������������������
), успостављен Регулативом Европског савета бр. 1085/2006 од 17. јула 2006.
IPA садржи пет компоненти и то:
–– подршка у транзиционом процесу и изградњи институција административних и
судских капацитета и др.;
–– регионална и прекогранична сарадња – подршка заједничким пројектима граничних региона;
–– регионални развој – инвестиције у инфраструктури (активности заштите животне
средине;
–– развој људских ресурса – помоћ у припреми земаља кандидата за програмирање,
управљање и имплементацију Европског социјалног фонда у оквиру Европске
стратегије запошљавања;
–– рурални развој – пружање подршке земљама кандидатима у имплементацији Европских програма који су везани за рурални развој.
Земљама потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ биће омогућено коришћење
средстава из фондова прве две компоненте, уз отворену могућност да се из средстава
прве компоненте финансирају и програми/пројекти из преостале три компоненте. Земље
кандидати за чланство у ЕУ ће моћи да користе свих пет компоненти.
Нови предприступни инструмент, поред тога што захтева увођење одговарајућих
структура за управљање фондовима ЕУ, захтева и одговарајуће финансијске ресурсе из
националног буџета који ће подржати пројекте финансиране из IPA.
УН-ХАБИТАТ, организација основана у Уједињеним нацијама, доприноси укупном циљу система Уједињених нација да смањи сиромаштво и промовише одрживи развој. Партнери УН-ХАБИТАТ-а укључују владе и локалне управе, као и велики број међународних невладиних организација и група цивилног друштва. Оперативне активности
ове организације односе се на пружање помоћи владама у стварању политика и стратегија, чији је циљ јачање самосталних управљачких капацитета, како на националном тако
и на локалном нивоу. Оне се усредсређују на смањење урбаног сиромаштва, социоекономску интеграцију угрожених група, побољшавање животне средине и управљање ублажавањем последица катастрофа и постконфликтном рехабилитацијом. Посебна област
у којој УН-ХАБИТАТ има велике задатке је ангажовање на побољшању развоја и услова
живота социјално угроженог становништва или групација, који имају лоше или чак никакво становање (нехигијенско, без пијаће воде, санитарија) у оквиру укупног процеса
урбанизације. Стратешка опредељења УН-ХАБИТАТА су посвећена менаџменту знања,
финансирању стамбених и људских насеља и нарочито стратешким партнерствима.
У Дунавској просторној студији (DANUBE SPACE STUDY) се наглашава
неопходност израде интегративне транснационалне просторно-развојне стратегије
целокупног Подунавља, која би била кључни инструмент за усаглашавање просторно
270 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
релевантних активности, јер се дунавски појас сарадње сматра најкохезивнијом споном
овог дела Европе. У њој се говори о успостављању дунавских веза (Danubic links) као
допуне трансевропским мрежама и промовисању средњих и мањих градова дуж Дунава,
који својим потенцијалима, али и развојним стратегијама обећавају (promising cities) и
који би били стављени на мапу интернационалних инвеститора.
У оквиру програма ARGE
�������������������������������������������������������
DONAU предложена је сарадња региона и лука дуж Дунава. Намера је да се анализирају развојни импулси који би проистекли из формирања дунавске интеррегионалне мреже. Под премисом да се изврши функционална регионализација целокупног дунавског простора, предлаже се селекција градова који би образовали
интернационалну трговинску заједницу. Сви програми и иницијативе могу се операционализовати само уколико постоји политичка воља и подршка свих појединачних држава
учесница, велика агилност регионалних и локалних власти и предузетнички потенцијал.
Ови програми дају циљне оквире и развојне смернице како за стратегије развоја, тако и за
врло конкретне пројекте. Они треба да буду схваћени као сигнал да ће они регионални и
локални пројекти који су у складу са њима добити шансу за финансијску подршку из одговарајућих развојних фондова. Неким фондовима и институцијама Србија већ сада има
приступ али је реално очекивати да ће се отворити приступ и ширем спектру специјализованих фондова Европске Уније када Србија постане земља кандидат за чланство у ЕУ.
4. ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА
4.1. Положај, рељеф, геоморфолошке и геолошке карактеристике
Положај – Општина Бачка Паланка заузима југозападне делове Бачке. Граница
Општине је углавном административна, сем на југу, где река Дунав чини природну границу и то не у потпуности, јер се мањи југоисточни делови општинске територије налазе
у Срему, са друге стране реке Дунав.
Општина Бачака Паланка се граничи са осам општина од којих су четири у Бачкој и
исто толико у Срему. На западу се граничи са општином Бач, на северозападу са општином Оџаци, северно и североисточно је подручје општине Врбас, а на истоку општина
Бачки Петровац. Сремски део бачкопаланачке општине омеђен је са запада општином
Вуковар (Република Хрватска), са југа општинама Шид и Сремска Митровица а са југоистока општином Беочин.
Територија општине Бачка Паланка има повољан геосаобраћајни положај, јер општинску територију повезују значајни радијални саобраћајни правци са ��������������
oколним регионима и макрорегионалним центром Нови Сад.
У саобраћајном погледу друмски саобраћај има велики значај за општинско подручје,
нарочито државни пут I реда од Новог Сада преко Бачке Паланке, Бача и Сомбора, одакле
наставља на запад преко Бездана за Барању и на север ка Мађарској, као и државни пут
II реда Бачка Паланка, Врбас, Бачка Топола и Суботица. Такође бачкопаланачко подручје
пресеца и железничка пруга Нови Сад-Оџаци-Сомбор.
Река Дунав, међународни пловни пут и могућност повезивања водног саобраћаја са
осталим видовима саобраћаја (друмски, железнички), представља значајан потенцијал
како за Општину тако и за шири регион.
Рељеф У рељефном погледу, подручје бачкопаланачке општине простире се на готово свим морфолошким јединицама. Поред Дунава је алувијална раван, односно рит а то
су управо најниже површине у рељефу Војводине (око 80m надморске висине). Северно
од рита налази се 3-5m виша површина. Њу представља алувијална тераса. Алувијалну
терасу, на којој је изграђено и само насеље Бачка Паланка, угрожавају само екстремно
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 271
високи водостаји. Од алувијалне терасе према северу простире се 2,5m виша степеница
лесна тераса, која представља део простране лесне терасе. Поред десне обале Дунава, иза
алувијалне равни или непосредно уз обалу, нема лесне терасе него се стрмим одсецима
уздиже 20-30m виша лесна површина, лесна зараван. Још јужније, у атару Визића, присутни су огранци планинског масива Фрушке горе.
Геоморфолошке и геолошке карактеристике – Основну геолошку грађу подручја
општине Бачка Паланка чине стене палеозојске и мезозојске старости као и квартарне
творевине.
Неогени седименти присутни су на читавом простору Општине а представљају га
брече, конгломерати, песковите глине, ситнозрни и прашинасти пешчари као и лапори.
Квартарне творевине представљају дилувијални и алувијални седименти (шљунковити и глиновити песак). На подручју Општине представља их лес, бачке лесне терасе
и фрушкогорске лесне заравни. Алувијалне творевине чине пространа алувијална раван
Дунава. Атари насеља Нештин и Визић припадају фрушкогорској области која је састављена од разноврсних палеозојских и мезозојских стена. У вишим деловима овог подручја појављују се пескови. Квартарне наслаге представљају шљункови, лес и алувијални
песак.
4.2. Климатске карактеристике
Анализа климатских елемената извршена је на основу података Републичког хидрометеоролошког завода са најближе метеоролошке станице у Новом Саду, за период
од 1991-2006. године.
Температура ваздуха – Просечна вредност средњих годишњих температура ваздуха
за наведени период износила је 11,5°C, при чему је најнижа вредност забележена у јануару 0,3°C а највиша у јулу 21,9°C. Апсолутни максимум температуре ваздуха забележен
је у августу са вредношћу од 39,5°C, а апсолутни минимум температуре ваздуха забележен је у јануару са вредношћу од -25,0°C.
Влажност ваздуха – Средња годишња релативна влажност ваздуха износи 73,9%,
при чему је најсувљи јули са 66,9%, а највлажнији децембар са 85,9%.
Облачност и осунчавање – Средња облачност јасно показује тренд опадања од
јануара до августа, да би од августа до децембра расла. Најмања средња месечна облачност забележена је у августу (34%) а највећа у jануару и децембру (68%). Просечна
средња годишња облачност износи 52%.
Највеће осунчавање је у току лета а најмање у зимском периоду. Просечна годишња
инсолација износи 2189,4 часова.
Падавине – Највише падавина се излучи у јуну 84,9 mm а најмање у фебруару 28,2
mm.
Ветрови – На територији општине Бачка Паланка ветрови се јављају из свих праваца. Најизразитији је северозападни ветар који најчешће дува у летњем делу године. Други по учесталости је југоисточни ветар – кошава, који дува у зимској половини године.
Брзине ветрова су мале, најчешће износе 2-3 m/sek. Просечан број дана са јаким ветром
(више од 6 бофора) на годишњем нивоу износи 80,7 дана.
4.3. Сеизмика
Према карти макросеизмичке рејонизације издате од стране Сеизмолошког завода
Србије у Београду 1987. године, простор општине Бачка Паланка се налази у зони од
6°MCS и 7°MCS, за повратни период од 100 и 200 година.
272 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Слика 1: Сеизмолошка карта општине Б. Паланка за повратни период од 100 г.
Слика 2: Сеизмолошка карта општине Б. Паланка за повратни период од 200 г.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 273
4.4. Педологија
На подручју Општине јавља се разнолик земљишни покривач са чак тридесет типова, подтипова, варијетета и форми. На посматраном подручју заступљени су следећи основни педолошки типови земљишта са својим варијететима заступљени су следећи: чернозема површине 4266,85 ha (7,38%), гајњача 512,25 ha (0,89%), алувијално делувијално
земљиште 6756,17 ha (11,70%), ливадска црница 41346,15 ha (71,78%), ритска црница
карбонатна 522,20 ha (0,90%), мочварно глејно земљиште 155,54 ha (0,27%), парарендзина на лесу 612,18 ha (1,06%).
Неке површине наведених педолошких типова земљишта захваћене су процесима
деградације. На овим површинама неопходно је предузети мере санације како би се отклонили узрочници даљег погоршавања њихових физичких, водноваздушних, хемијских
и производних особина. Мере санације се углавном односе на регулисање нивоа подземних вода и њихово спуштање на безопасну дубину, мере правовременог одвођења
површинских вода са терена где се појављују као и мере регулисања бујичних потеза на
територији КО Нештин и КО Визић.
Потенцијал ових земљишта у досадашњем развојном периоду није у потпуности
искоришћен. Изградњом хидросистема ДТД створени су предуслови за интензивније
коришћење земљишта. Према педолошким условима око 75% од обрадивих површина
општине Бачка Паланка могуће је наводњавати.
Слика 3:
4.5. Хидрогеолошке, хидролошке и хидрографске карактеристике подручја
Хидрогеолошке карактеристике
Слика 3:
274 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Алувијална раван реке Дунав, на коју се наслања јужни део општине Бачка Паланка, образована је од песка и преталоженог леса, који представљају добре колекторе
подземне воде. Фрушкогорски део Општине, који је састављен од квартарних творевина,
представљен је првенствено дебелим наслагама леса које, као изразито порозне, имају
великог значаја за хидрогеолошке односе. У њима се врши процеђивање не само атмосферских већ и површинских речних вода. Алувијалне творевине у доњем делу долине
Нештинског потока својом великом порозношћу имају улогу водоколектора, тако да се у
њима губе велике количине површинских вода.
На овом подручју јавља се пелитска порозност која се одликује потпуном водопропустљивошћу у којој се јављају разбијени водоколектори, што утиче на појаву губљења
вода у коритима водотока постепеним процеђивањем.
Артерске издани подземних вода које се јављају у палеозојским и мезозојским формацијама на овом терену јављају се у приобалном подручју реке Дунав. Констатовани су
богати водоносни слојеви ситнозрних, средњезрних и крупнозрних пескова и шљункова
који се хране водом са обода Фрушке горе. Вода је у овим водоносним слојевима под
притиском (артески хоризонт) или на неколико метара испод површине терена.
Подземне воде
Кретање вода прве фреатске издани на територији општине Бачка Паланка, има
пресудан утицај на дренираност читавог подручја.
Табела I-4: Карактеристике појединих бунара на територији Општине
БУНАРИ
300
кота терена
83.49 mАНВ
Пивнице
вишегод.просек
79.86 mАНВ
316
кота терена
84.60 mАНВ
Пивнице
випшегод.просек
80.51 mАНВ
383
кота терена
86.81 mАНВ
Бачка Паланка
вишегод.просек
83.17 mАНВ
Хидролошке и хидрографске карактеристике подручја
Подручје општине Бачка Паланка у хидрографском погледу гравитира природном
водотоку реке Дунав и каналима хидросистема ДТД Бачки Петровац – Каравуково и Савино Село – Нови Сад. Оба ова канала припадају основној каналској мрежи хидросистема са основном функцијом одводњавања гравитационог подручја и пловидбе.
Река Дунав има све карактеристике равничарске реке, са разликом између минималног и максималног водостаја од 8,37 m.
Вишенаменски системи и системи за одводњавање
Подручје општине Бачка Паланка захвата 13 сливова за одводњавање од којих се
неки налазе у потпуности, а неки делом на територији Општине а делом на територији
суседних општина.
Целокупна површина општине Бачка Паланка, сем уског појаса у небрањеном делу
између минор корита Дунава и насипа прве одбрамбене линије, обухваћена је мелиорационим системима, односно одводњава се.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 275
Од водопривредних објеката за заштиту од штетног дејства спољашњих вода, на
територији општине Бачка Паланка налази се део насипа прве одбрамбене линије, чиме
је Општина у целини заштићена од стогодишњих вода.
На простору Општине изграђен је рибњак у атару насеља Деспотово, који заузима
укупну површину од 215,46 ha.
На споју Јегричке и канала Нови Сад Савино Село изграђена је устава ''Деспотово''
на km 65+140 од ушћа Јегричке у Тису.
Ерозија и бујице
Појава ерозија и бујица карактеристична је за јужни део Општине, на подручју
Фрушке горе. Степен ерозије није велики захваљјући доброј пошумљености већег дела
слива. Нерегулисан режим Нештинског потока доводи до честих изливања великих вода
у истоименом насељу, што неповољно утиче на његов развој и изградњу.
4.6. Природне вредности подручја
4.6.1. Пољопривредно земљиште
Пољопривредно земљиште у структури укупног земљишта заузима 47.172,00
ha или 81,52% укупне територије Општине, што је близу просечних вредности за
АП Војводину (83,20%). Обрадиво пољопривредно земљиште обухвата 45.963,09
h��������������������������������������������������������������������������
а, односно 79,43% од укупне површине општине Бачка Паланка. Само мали проценат (око 2%) односи се на необрадиво пољопривредно земљиште. Учешће обрадивог земљишта у укупној површини земљишта је изнад просечних вредности за
АП Војводину.
Табела I-5: Структура коришћења земљишта по катастарским категоријама1
Ред. бр.
Катстарске
категорије
Општина Бачка Паланка
површина у ha
АПВ
учешће у
укупном %
учешће у
укупном %
А
Пољопривредно земљиште
47.172,00
81,52
83,20
А1
обрадиво
45.963,09
79,43
76,57
А2
необрадиво
1.208,91
2,09
6,63
Б
Шумско земљиште
4.035,67
6,97
6,64
А+Б
Плодно земљиште
51.207,68
88,49
89,84
В
Неплодно земљиште
6.657,59
11,51
10,16
А+Б+В
Укупно општина
57.865,27
100,00
100,00
Што се тиче структуре коришћења пољопривредног земљишта у Општини, може се
рећи да се углавном креће око просечних вредности за АП Војводину.
1) Извор података: РГЗ – Служба за катастар непокретности општина, 2004
276 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Табела I-6: Пољопривредно земљиште – структура коришћења по катастарским
категоријама
Ред.бр.
Катастарске
категорије
1.
њива
2.
Општина Бачка Паланка
површина у ha
АПВ
учешће у
укупном %
учешће у
укупном %
45.304,21
96,04
87,97
воћњак
114,90
0,24
0,77
3.
виноград
118,06
0,25
1,00
4.
ливада
425,91
0,90
2,30
А (1+2+3+4)
Обрадиво
45.963,09
97,43
92,04
5.
пашњак
1.007,86
2,14
6,94
6.
трстици, мочваре
201,05
0,43
1,02
Б (5+6)
Необрадиво
1.208,91
2,57
7,96
А+Б
Пољопривредно
47.172,00
100,00
100,00
Учешће пољопривредног земљишта у Општини, као и структура коришћења је
веома повољна и представља значајан потенцијал за даљи развој пољопривредне производње.
4.6.2. Шуме, шумско земљиште и ловна подручја
Потенцијали планског подручја су шуме и шумско земљиште у површини од
4.035,67 ha2 на територији општине Бачка Паланка. Иако је шумовитост од 6,97% мања
од оптималне шумовитости дате ППРС, значајне су, пре свега, производна, али и заштитна функција ових шума.
Највећи комплекси шума се налазе у јужном и југозападном делу Општине. То су
мешовите, делом аутохтоне шуме и шумске културе тополе, врбе, јасена и багрема. Основна намена ових шума је трајна и максимална шумска производња, осим на површинама СРП ''Багремара'', Парка природе ''Тиквара'' и споменика природе ''Вештачка састојина
мочварног чемпреса'', где се уважавају решења о заштити природе. Према мешовитости,
шуме овог подручја су подељене на чисте и мешовите, а према начину постанка на вештачке, високе и ниске (изданачке) шуме.
Шуме уз водотоке штите одбрамбени насип и друге водопривредне објекте од високих вода, утичу на смањење воденог таласа и регулишу климатске факторе (ублажавају екстремне температуре и смањују ударе кошаве). Уз Основну каналску мрежу су
заступљене различите врсте меких лишћара.
У обухвату Плана су и шуме СРП ''Карађорђево'', за које се уважавају решења из
прописа о заштити СРП ''Карађорђево''.
У фрушкогорском делу Општине су шуме које припадају НП Фрушка гора. То су
мешовите шуме у којима доминирају храст лужњак и цер, липа, граб, багрем и у мањим
количинама бор и смрча.
Површине под шумама и заштитним зеленилом се налазе и у оквиру економија,
салаша, као ловне ремизе и мањи шумски појасеви у атару. Заштитни појасеви су делимично формирани и уз путну и каналску мрежу.
1
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 277
На простору обухвата Плана налази се ловиште ''Паланачки рит'' и делови ловишта
''Карађорђево'' Војне установе ''Карађорђево'' и ''Национални парк Фрушка гора'' којим
газдује ЈП ''Национални парк Фрушка гора''. У ловиштима су заступљене врсте крупне
и ситне ловне дивљачи. Део ловишта ''Карађорђево'', у свом ограђеном делу ''Букински
рит'', намењен је за интезивно гајење крупне дивљачи.
4.6.3. Минералне сировине
2
Хидрогеотермални потенцијали на простору обухвата Плана су термоминералне воде испитане на бушотинама Карађорђево (Kđ-1/H), Маглић (Мg/1) и Челарево (Č-1/Н).
Поред тога, у протеклом периоду регистроване су и истражене две појаве опекарских глина, и то између Обровца и Товаришева (надлежни покрајински секретаријат не
поседује детаљне податке о резервама) и у околини Челарева.
4.7. Становништво
Анализа демографског развоја општине Бачка Паланка извршена је на основу података Пописа становништва у периоду 1948-2002.године.
Општина Бачка Паланка има 14 насеља у којима према Попису из 2002. године живи 60.966 становника. Укупан број становника Општине у периоду 1948-2002. година
растао је по просечној годишњој стопи од 0,49% годишње. Уколико се из анализе кретања
укупног броја становника искључе насеља Бачка Паланка и Челарево, укупан број становника у осталим насељима Општине опада, по просечној годишњој стопи од-0,29.
Табела I-7: Укупан број становника Општине у периоду 1948-2002. г.
Насеље
Б. Паланка
Визић
Гајдобра
Деспотово
Карађорђево
Младеново
Нештин
Н. Гајдобра
Обровац
Параге
Пивнице
Силбаш
Товаришево
Челарево
Укупно
Укупан број становника
1948.
12830
403
3627
2425
1953.
13625
411
3764
2346
1961.
16475
396
4056
2396
1971.
21104
421
3567
2402
4379
1120
1547
3211
1427
5425
3308
3639
3454
46795
4948
1163
1677
3445
1383
5653
3295
3755
3483
48948
5080
1217
1623
3512
1338
5541
3267
3581
3717
52199
4125
1088
1433
3174
1306
5162
3144
3381
4073
54380
1981.
25001
428
3272
2150
1147
3380
1043
1331
3245
1199
4820
3025
3297
4817
58155
1991.
26752
392
3169
2077
1077
3364
1005
1374
3240
1134
4382
2807
3046
5017
58842
2002.
29449
349
2968
2096
1012
3358
900
1409
3177
1039
3835
2849
3102
5423
60966
Просечна
стопа раста
1948/02 1991/02
1,55
0,88
-0,27
-1.06
-0,37
-0,60
-0,27
-0,08
-0,57
-0,49
-0,02
-0,41
-1,01
-0,17
-0,23
-0,02
-0,18
-0,59
-0,80
-0,64
-1,22
-0,28
-0,14
-0,30
-0,17
-0,84
-0,71
0,49
0,32
У Бачкој Паланци, која је администартивни центар Oпштине, данас живи 48,3%
укупног броја становника Општине, док је 1948. године то учешће износило 27,4%.
2) Извор података: Секретаријат за енергетику и минералне сировине АП Војводине, 2007. год.
278 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Просечна величина насеља износи 4.355 становника по насељу, што је уједно и
просечна величина насеља у АПВ (4.351 становник по насељу). Уколико се из анализе
искључи становништво Бачке Паланке, просечна величина насеља износи 2.424 становника по насељу.
Природно кретање становништва Oпштине у периоду 1991-2002. године има изражене негативне карактеристике које се огледају у високом морталитету, ниском наталитету и негативном природном прираштају (-3,4‰). У 2002. години природни прираштај
износио је -4,8‰, наталитет 10,1‰ а морталитет 14,8‰.
Механичко кретање становништва Oпштине у периоду 1948-2002. година било је
различитог интензитета. Највећи део механичког прилива становништва реализован је у
периоду 1948-1961. година и у периоду 1991-2002. година.
Према овим подацима, 54% становника Општине од рођења станује у истом месту,
док 46% чини досељено становништво. У категорији досељеног становништва највеће
учешће имају спољне миграције (80,4%), док миграције унутар Општине чине 19,6%
укупних миграција. У категорији спољних миграција становништво досељено из других
република и држава учествује са 60%.
Укупан број домаћинстава у периоду 1948-2002. година расте по просечној годишњој стопи од 1,17%, а просечна величина домаћинстава опада по просечној стопи од
-0,68% годишње.
У укупном броју домаћинстава највеће учешће (65,3%) имају домаћинства до 3 члана, четворочлана домаћинства чине 23,4%, а домаћинства са 5 и више чланова 11,3%
укупног броја домаћинстава.
Анализа старосне структуре указује да становништво Општине припада категорији
демографски старог становништва, са индексом старења од 1,0 (АПВ=0,97).
Посматрајући податке последњег пописа становништва уочава се значајно смањење
удела неписмених у односу на претходне периоде. Од укупног броја становника Општине старијих од 10 година, свега је 3,02% неписмено што се, према светским стандардима,
може сматрати искорењеном неписменошћу.
Од укупног становништва Општине активно је 45,6%, издржавано 32,7%, док
учешће лица са личним приходом износи 21,5%. Коефицијент економске зависности износи 1,19 (АПВ=1,22) и показује тенденцију пада у односу на претходне периоде.
Радни контингент сачињавају мушкарци од 15-64 године и жене од 15-59 година.
Од укупно 39.708 лица која чине радни контигент активно је 27.813 становника што чини
искоришћеност радног контигента од 70% на нивоу Општине. Овај показатељ варира
по појединачним насељима у интервалу од 62,7% (Карађорђево) до 78,3% (Пивнице).
Општа стопа активности износи 45,6% на нивоу Општине.
Структура активног становништва према основним групама делатности указује на
доминантно учешће терцијарног сектора (37,8%), затим секундарног (37,1%) и на крају
примарног (25,0%).
4.8. Мрежа насеља и јавних служби
4.8.1. Мрежа насеља
Према хијерархијски диференцираној мрежи градова на територији АП Војводине, како у погледу величине центара тако и у погледу територије коју покривају својим
утицајима и везама, Бачка Паланка је сврстана у субрегионални центар. Oстала насеља
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 279
припадају сеоским насељима, односно насељима са функцијама на нивоу месне заједнице (локалне заједнице).
Упоредним анализама показатеља за општину Бачка Паланка и АП Војводину, који представљају индикаторе
за одређивање достигнутог степена урбанизације у одређеном простору, добија се потпунија слика о мрежи
насеља Општине за протекли временски период.
Табела I–8: Однос величине насеља општине Бачка Паланка и АП Војводине
Територија
Број
насеља
Просечна
величина
насеља
Просечна
величина
сеоског
насеља
Просечн.
насеља на
100 km2
Средња густина
насељености
ст/km2
Општина Бачка
Паланка
Просечна
величина
градског
насеља
14
4.355
29.449
2.424
2,42
105,37
АП Војводина
467 (10,3)*
4.351
22.946
2.104
2,22
93,82
(10,3)* просечан број насеља по општини у АП Војводини
На основу података из претходне табеле може се констатовати да мрежу насеља
општине Бачка Паланка карактерише:
–– већи број насеља (14) у односу на просечне вредности за АП Војводину (10,3);
–– скоро иста густина насеља за Општину (2,42 насеља/100 km2) и за АП Војводину
(2,22 насеља/100 km2);
–– иста просечна величина насеља у Општини у односу на просечне вредности за АП
Војводину (4.355 према 4.351);
–– приближна просечна величина сеоског насеља (2.424 према 2.104);
–– Бачка Паланка, као једино градско насеље и уједно и општински центар, има
већи број становника од просечног градског насеља у Војводини (29.449 према
22.946);
–– већа густина насељености (105,37) у односу на средње вредности за АП Војводину
(93,82).
4.8.2. Јавне службе
У општини Бачка Паланка заступљена је развијена мрежа јавних служби и то у
области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите, културе, информативне делатности и физичке културе.
Структура установа у области социјалне заштите је доста добро развијена: у Бачкој
Паланци се налазе центар за социјални рад и герoнтолошки центар, који кроз обављање
своје делатности покривају скоро све видове социјалне заштите који су предвиђени позитивним законодавством. Социјална заштита је тренутно доступна свим категоријама становника.
Капацитети предшколских установа у насељеним местима Општине су задовољавајући. У самој Бачкој Паланци постоји мањак објеката, али се планира изградња још
једног објекта чиме би стање у погледу капацитета било задовољавајуће. Мрежу дечијих
вртића у општини Бачка Паланка чине ПУ ''Младост'' (у оквиру које функционишу 4 вртића, 3 обданишта и јаслице) и 8 дечијих вртића при основним школама у другим насељеним местима.
Мрежу основних школа на територији општине чини 12 основних школа (и у оквиру њих 6 издвојених одељења). У десет школа се обавља делатност основног образовања и васпитања, док се у једној од преостале две школе обавља делатност образовања
280 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
и васпитања ученика ометених у развоју, а у другој се обавља делатност основног музичког образовања. На територији Општине постоје три средње школе. За сада, капацитети
објеката задовољавају потребе, осим у једној основној школи у Бачкој Паланци где је неопходно проширење капацитета за још 3-4 учионице.
Капацитети амбуланти и Дома здравља су задовољавајући. Дом здравља у Бачкој
Паланци поред службе опште медицине и хитне помоћи има и специјалистичке службе и
физикалну медицину. У Бачкој Паланци је отворено и више приватних специјалистичких
клиника (оториноларингологија, ортопедија, физикална медицина). Амбуланте постоје
у свим насељима Општине. Апотеке не постоје са сремске стране, што представља проблем за становнике Нештина и Визића.
У Бачкој Паланци се налази музеј и Културни центар са књижаром, биоскопом и изложбеним простором, а домови културе у већини насеља у Општини, осим у Карађорђеву,
Нештину, Товаришеву и Челареву. Објекат позоришта у Бачкој Паланци није завршен у
потпуности, тако да се уопште не користи.
Народна библиотека са одељењима за децу и одрасле, поред Бачке Паланке има
огранке у свим насељима у Општини. Библиотеке су добро опремљене, са веома значајним
фондом књига.
Од информатичке делатности заступљене су радио и ТВ станице, као и више локалних и приватних дневних новина.
У погледу физичке културе неопходно је нагласити да само у Бачкој Паланци
постоји спортско-рекреативни центар мултинаменског карактера као и неколико спортских хала. Од сеоских средина спортске хале се налазе само у Товаришеву (у Гајдобри и
Пивницама хале су у изградњи), а у још неколико сеоских средина се налазе избетонирани спортски терени. Стање у овој области је незадовољавајуће, јер сва насељена места не
поседују спортске терене доступне становништву.
4.9. Рурална подручја
Свих дванаест сеоских насеља у Општини, у којима поред становања и делимично
рада, становници задовољавају и свакодневне потребе, упућено је на општински центар
(Бачку Паланку), где задовољавају потребе вишег реда и где су углавном концентрисани
главни привредни садржаји.
Сеоска насеља су веома повољних особина по основним карактеристикама. По
величини, осам насеља припада величинској групи до 3.000 становника а четири насеља величинској групи до 5.000 становника. Атар насеља је углавном пољопривредно
земљиште са изграђеним каналима, системима за наводњавање и рибњацима, што представља повољне услове за развој пољопривреде, нарочито повртарства, воћарства, виноградарства и сточарства. Поред тога, значајна заштићена природна добра и река Дунав
представљају потенцијале за развој не само насеља у чијој се близини налазе, већ и за
развој саме Општине у укупном привредном смислу, а не само у туризму.
Повољне саобраћајне везе, уз изградњу планираних саобраћајница и формирање
радних зона поред насеља, представљају основне утицајне факторе за даљи развој ових
села и стварање бољих услова за даљи рад и задржавање што већег броја становништва
у њима. За насеља Нештин и Визић од изузетног значаја ће бити реализација скелског
прелаза, који ће омогућити једноставнију саобраћајну комуникацију ова два насеља са
општинским центром (сада иду преко дела територије Републике Хрватске) све до изградње планираног државног пута и моста преко Дунава.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 281
4.10. Стање поседа, премера и комасације
Крајем XIX века извршен је премер целе територије општине Бачка Паланка у
стереографској пројекцији. Интензивни привредни развој чија је окосница пољопривреда
и прерађивачка индустрија захтевали су да се изврши уређење земљишта кроз поступак
комасације, као и премер насеља у државном координатном систему. Комасација и обнова премера урађени су на 47678 ha или 82% површине општине. Нови планови урађени
су за 11 КО и то грађевински рејон у размери 1:1000 и ванграђевински рејон у размери
1:2500.
Табела I-9: КО за које су урађени комасација и премер
Р. бр.
Катастарска општина
Година
1.
Бачка Паланка-град
1968
2.
Бачка Паланка-део
1981
3.
Нова Паланка
1970
4.
Гајдобра
1972
5.
Младеново
1970
6.
Обровац
1986
7.
Параге
1991
8.
Пивнице
1989
9.
Силбаш
1984
10.
Товаришево
1975
11.
Челарево
1983
Kроз поступак комасације зем-љишта реализовани су пројекти детаљне каналске
мреже, путне мреже, намене површина, формирање великих комплекса за савремену
пољопривредну производњу и пројекат геодетских мрежа.
У остале четири катастарске општине и то КО Визић, КО Деспотово, КО Нештин и
КО Нова Гајдобра постоји стари премер, урађен 1864. године. За КО Нова Гајдобра у току
су радови на комасацији земљишта, тако да је и за остале КО потребно извршити обнову
премера и уређење земљишта кроз поступак комасације.
4.11. Привреда
4.11.1. Привредне делатности
Подручје општине Бачка Паланка располаже значајним развојним потенцијалима
(природним и створеним) чији квалитет, разноврсност и атрактивност чине основу будућег динамичнијег развоја Општине у целини.
Најзначајнији природни производни ресурс Општине чини квалитетно пољопривредно земљиште (81,9% укупне површине Општине), а у структури укупне пољопривредне производње највеће учешће има ратарска производња.
282 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Привредна област која дужи низ година највише доприноси оствареном народном
дохотку (54,2%) је индустрија, у највећем делу лоцирана у Бачкој Паланци.
Област трговине на мало и велико, занатства и угоститељства су недовољно развијене, а највећи део капацитета лоциран је такође у Бачкој Паланци.
Туристички потенцијал Општине и њен повољан геосаобраћајни положај (коридор
VII) нису у досадашњем развоју адекватно валоризовани, услед чега су изостали и одговарајући ефекти који би значајније подстакли развој Општине у целини.
Анализа структуре привреде и укупног амбијента привређивања, према подацима
из 2005. године, указала је на карактеристике релативно развијене привреде које се огледају у следећем:
–– ниво народног дохотка по становнику (161 060) у односу на републички ниво износи 130,4 а у односу на покрајински ниво 111,4;
–– укупан број запослених износи 15.733 лица, односно 266 запослених на 1000 становника (РС=278, АПВ=271);
–– број незапослених лица износи 158 лица на хиљаду становника (РС=120,
АПВ=136);
–– у структури оствареног народног дохотка највеће учешће има секундарни сектор
(63,6%), затим примарни (20%) и на крају терцијарни (16,4%);
–– у оствареном народном дохотку приватна својина учествује са 86,1%, државна
својина са 9,0%, мешовита својина са 1,9% и задружна својина са 1,2%,
–– остварени промет у трговини на мало по становнику у односу на републички ниво
износи 58,9%.
Анализа просторне дистрибуције капацитета привреде указује на њихову изразиту
концентрацију у централном насељу Општине, што с једне стране има позитивне ефекте
због коришћења фактора кумулиране атрактивности (инфраструктура, услуге, информације...), а с друге стране негативно утиче на статус сеоских насеља у погледу комуналне
опремљености, јавних служби и задржавања младог, радно-способног становништва у
њима.
4.11.2. Пољопривреда
Педолошка слика у општини Бачка Паланка и поред тога што је доста различита у
односу на друге општине у Бачкој, пружа значајне производне могућности.
Општина Бачка Паланка се убраја у десет најразвијенијих општина у Војводини и
располаже са готово 46.000 ha обрадивог пољопривредног земљишта.
Као у свим бачким општинама и у овој Општини преовлађују површине под њивским културама, које обухватају 78,29% укупне територије, варирајући од 44,77% у К.О.
Нештин и 45,90% у К.О. Визић до 91,42% у К.О. Параге.
Ратарска производња је доминантна у оквиру биљне производње. Житарице заузимају око 57% површине под њивама,а најзаступљенија култура је кукуруз, који заузима
око 40% површине. Индустријско биље заузима око 31% (најзаступљенија је соја, на 26%
површине), поврће око 7%, крмно биље око 3,5%, а остале категорије заузимају око 1,5%
површине.
Затечено стање (са пресеком 2004. године) у највећој мери се подудара са стањем у
другим општинама у окружењу, а може се сагледати из следеће табеле:
Број 10/2010 - страна 283
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Шуме
%
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
њива % врт %
1,44
0,04
5,17
0,06
11,72
0,66
3,05
0,08
0,77
0,02
0,30
0,00
58,95
1,85
0,22
0,01
0,19
0,01
4.63
t0,15
0,78
0,04
2,39
0,04
4,34
0,10
8,17
0,15
12,79
1,09
114,90
0,20
воћњак
%
0,77
0,02
0,57
0,01
0,91
0,05
2,21
0,05
0,36
0,01
1,78
0,02
72,79
2,28
0,75
0,04
0,00
0,00
4,04
0,13
0,00
0,00
14,61
0,25
2,32
0,06
4,25
0,08
12,70
1,08
118,07
0,20
виноград %
0,00
0,00
0,00
0,00
0,70
0,04
207,34
5,12
0,00
0,00
66,62
0,91
101,37
3,18
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,78
0,02
0,19
0,00
48,92
4,17
425,92
0,74
ливада
%
2.618,99
78,47
7.258,54
80,58
536,21
30,14
3.427,60
84,70
3.253,02
90,72
5.065,72
69,25
1.659,20
52,08
1.496,91
94,16
1.577,74
70,04
2.712,44
89,14
1.852,30
91,46
5.221,01
90,94
3.815,90
90,68
4.854,07
90,16
613,43
52,23
45.963,09
79,43
Обрадиво %
107,90
71,57
17,62
15,61
9,41
13,28
78,25
13,26
261,52
67,32
34,04
110,48
103,10
68,89
35,60
201,05
0,35
0,23
0,00
3,74
2,46
0,00
1,20
2,28
5,50
6,73
4,42
0,00
4,63
81,08
24,42
64,38
трст.
мочв.
1.007,87
1,74
пашњак
%
Табела I-10: Структура коришћења земљишта по културама по К.О.3
Назив КО
137,00 2.616,78
Челарево
4,10
78,40
Бачка Паланка
873,27 7.252,80
(део)
9,69
80,52
Бачка Паланка
105,76
522,87
град
5,94
29,39
0,69 3.215,00
Деспотово
0,02
79,44
1,55 3.251,89
Гајдобра
0,04
90,69
1.310,04 4.997,02
Младеново
17,91
68,31
835,57 1.426,09
Нештин
26,23
44,77
0,00 1.495,94
Нова Гајдобра
0,00
84,10
312,53 1.577,56
Нова Паланка
13,87
70,03
0,26 2.703,77
Обровац
0,01
88,86
7,48 1.851,52
Параге
0,37
91,42
15,08 5.204,01
Пивнице
0,26
90,65
13,13 3.808,47
Силбаш
0,31
90,50
16,91 4.841,46
Товаришево
0,31
89,92
406,41
539,02
Визић
34,61
45,90
4.035,67 45.304,21
6,97
78,29
Укупно
3) Извор података: РГЗ-Служба за катастар непокретности општина, 2004.
99,98
3,00
93,31
1,04
184,17
10,35
115,11
2,84
34,04
0,95
71,74
0,98
268,25
8,42
18,76
1,05
80,54
3,58
14,47
0,48
9,41
0,46
18,07
0,31
21,36
0,51
71,57
1,33
108,13
9,21
1.208,91
2,09
Необрадиво %
2.718,97
81,47
7.351,85
81,62
720,38
40,49
3.542,71
87,54
3.287,06
91,67
5.137,46
70,23
1.927,45
60,50
1.515,67
85,21
1.658,28
73,61
2.726,91
89,62
1.861,71
91,92
5.239,08
91,26
3.837,26
91,18
4.925,64
91,49
721,55
61,44
47.172,01
81,52
Пољопрвредно%
2.855,97
85,57
8.225,12
91,31
826,14
46,44
3.543,40
87,56
3.288,62
91,71
6.447,50
88,14
2.763,02
86,73
1.515,67
85,21
1.970,81
87,48
2.727,18
89,63
1.869,19
92,29
5.254,16
91,52
3.850,39
91,50
4.942,54
91,80
1.127,96
96,05
51.207,68
88,49
Плодно %
481,57
14,43
782,81
8,69
952,90
53,56
503,55
12,44
297,28
8,29
867,51
11,86
422,67
13,27
263,07
14,79
281,96
12,52
315,67
10,37
156,09
7,71
486,79
8,48
357,87
8,50
441,38
8,20
46,44
3,95
6.657,59
11,51
Неплоднo
%
284 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
4.11.3. Туризам
Постојећи природни и створени услови представљају основ развоја туризма у наредном планском периоду на простору општине Бачка Паланка.
Природне вредности представљају:
–– река Дунав која пружа изванредне услове за развој наутичког туризма;
–– језеро Тиквара, као једно од најатрактивнијих туристичких потенцијала (са рестораном-чардом ''Дунав''), које пружа добре могућности за неговање кајакашког
спорта, спортског риболова и сл.;
–– комплекс Багремара, Горња и Доња ада, Букински храстик, излетничко-рекреативни локалитети;
–– животињски свет у контексту развоја ловног туризма (срнећа дивљач, зечја, јаребице). Међу најзначајнијим ловиштима посебно се истиче ''Карађорђево'';
–– биогеографске вредности које се могу сврстати у категорију куриозитетних вредности.
Културно-историјско наслеђе такође представља туристичке потенцијале, као што
су:
–– изузетно велики број археолошких локалитета. Најстарији предмети материјалне
културе везани су за локалитет ''Багремара'' и ''Циглана''. Најбогатија налазишта
су везана за само насеље Бачку Паланку, али и поједина сеоска насеља као што су
Пивнице, Деспотово и др.;
–– од споменичких вредности значајан је дворац Дунђерски у Челареву (1834-1837.
године), Народна библиотека ''Вељко Петровић''.
Богатство садржаја који карактеришу подручје општине Бачка Паланка представља
врло значајне потенцијале са становишта туристичке валоризације простора.
4.12. Инфраструктура
4.12.1. Саобраћајна инфраструктура
На подручју општине Бачка Паланка постоје три вида саобраћаја и то: друмски саобраћај (примарни), железнички и водни саобраћај (секундарни).
У домену друмског саобраћаја егзистирају путеви различитог хијерархијског нивоа који својом изграђеношћу омогућују извршење путничког и робног превоза унутар
општинског простора, као и остваривање веза са субрегионима и регионима.
Кроз овај простор постојећом категоризацијом дефинисана су два државна пута I
реда:
бр. 18, (граница Мађарске) Бачки Брег – Бездан Сомбор – Оџаци Бач Бачка Паланка – (прекид због територије Хрватске) Шид – Е-70 –Сремска Рача (граница БиХ);
бр. 7, (граница Румуније) Српска Црња – Нова Црња – Житиште – Зрењанин Жабаљ
Нови Сад Бачка Паланка.
Ови путеви пресецају општински простор и омогућавају успостављање везе са
регионима путевима највишег нивоа. Веза Бачке Паланке са делом своје територије на
десној обали реке Дунав је у прекиду и обавља се обилазним путем преко Новог Сада или
ређе преко територије Хрватске.
Такође значајни правци регионалног и међуопштинског повезивања су и државни
путеви II реда:
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 285
–– бр. 119, Хоргош – Кањижа – Сента – Бачка Топола – Кула Савино Село – Гајдобра
Бачка Паланка;
–– бр. 119.2, Гајдобра – Челарево (ДП бр.7);
–– бр. 102, Бачко Ново Село – Бач – Ратково – Силбаш Бачки Петровац– Нови Сад;
–– бр. 104, Оџаци Пивнице – Деспотово – Змајево – Сириг – Темерин – Жабаљ;
–– бр. 107, (граница Хрватске) Нештин – Сусек – Беочин – Нови Сад.
Из ових путева настају готово сви радијални правци атарски путеви који су од великог значаја за одвијање саобраћаја током убирања летине.
У претходном периоду око општинског центра су предузете активности у дислокацији транзитних токова (изграђена је обилазница државних путева бр. 7 и бр. 18), што је
донекле ублажило проблем, посебно на правцу ка Бачу, Оџацима, Апатину и Сомбору.
Међутим, сви саобраћајни токови који гравитирају ка Републици Хрватској (гранични
прелаз на мосту 25. мај код Бачке Паланке) и даље пролазе кроз централно језгро насеља,
што доводи до угрожавања безбедног одвијања саобраћаја и загушења у вршним (сезонским и недељним) оптерећењима.
Укупно стање одвијања саобраћаја у оквиру овог простора може се сматрати задовољавајућим, осим пролаза кроз насеља, где представљају главне насељске саобраћајнице. У постојећем стању насеља Нештин и Визић немају директну везу са општинским
центром Бачком Паланком.
Саобраћајно оптерећење на државном путу бр. 7 и бр. 18 је велико, посебно због
транзитног саобраћаја из правца Новог Сада и из правца Оџака и Сомбора, што доводи
до угрожености безбедности одвијања саобраћаја и представља највећи саобраћајни проблем у оквиру општинског простора.
На простору општине Бачка Паланка постоје општински – локални путеви (ДП бр.
18 Младеново и ДП бр. 107 – Визић) који су од значаја за одвијање саобраћаја на овом
простору, као и неколико некатегорисаних путева који ће бити укључени у будућу саобраћајну матрицу Општине.
Железнички саобраћај на простору Општине одвија се преко пруге Нови Сад –
Гајдобра – Богојево, као и пруге Гајдобра – Бачка Паланка. Железничка пруга Нови Сад
– Гајдобра – Богојево спада у групу главних пруга у Војводини и на њој се обавља путничко робни транспорт. По изграђености и елементима ова пруга пружа задовољавајући
ниво превозних услуга, с тим да се у будућности мора реконструисати и модернизовати
како би задовољила европске стандарде.
Железничка пруга Гајдобра – Бачка Паланка се сада чеоно завршава (у склопу железничке станице Бачка Паланка, у грађевинском рејону насеља) и не долази до
РТЦ-а Бачка Паланка, односно до највећег изворишта и одредишта роба.
Водни саобраћај је присутан преко међународног пловног пута реке Дунав и
постојећег пристаништа у Бачкој Паланци, које је само делимично изграђено и опремљено
за манипулацију одређеним структурама роба. У оквиру овог пристаништа постоје знатни
просторни и хидролошки потенцијали који се могу укључити у технолошко-логистички
поступак изградње и оспособљавања будућег пристаништа као савременог интегралног
терминала за разне структуре роба. У урбаном простору Бачке Паланке постоји изграђено
путничко пристаниште.
Поред реке Дунав, на простору Општине водни саобраћај је присутан и преко канала ДТД, који у постојећем стању служи за транзитна кретања, из разлога што нема
изграђених капацитета водног саобраћаја.
286 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
4.12.2. Водопривредна инфраструктура
Снабдевање водом
На територији општине Бачка Паланка снабдевање становништва и скоро целе
индустрије водом врши се захватањем подземних вода углавном из водоносних средина плиоцена. Знатно мање се захватају подземне воде основног водоносног комплекса.
Укупна просечна експлоатација подземних вода процењена је на око Q=190 l/s. Захватање
подземних вода за организовано водоснабдевање врши се искључиво бушеним бунарима
и једним копаним бунаром са дреновима. Укупно на извориштима јавног водоснабдевања има више од 60 активних бунара. Поред бунара који се користе за водоснабдевање
становништва постоје и бунари у власништву привредних субјеката који каптирају исту
издан.
Генерално узевши, сва насеља у Општини користе исти ресурс подземних вода,
тако да је проблематика квалитета захваћене воде приближно иста у свим насељима. Квалитет воде је релативно константан, с обзиром на хидрогеолошке и хидрохемијске карактеристике водоносног слоја. Квалитет захваћених вода карактерише повећани садржај
амонијака, сувог остатка, хлорида и гвожђа, повишена концетрација органских материја,
висока минерализација, а понегде и умерена концетрација метана због које непажњом
може да се изазове експлозија. Степен прекорачења граничних концентрација је различит
од насеља до насеља.
Одвођење отпадних и атмосферских вода
Канализација отпадних вода изведена је у Бачкој Паланци и Челареву, а постројење
за пречишћавање отпадних вода изграђено је једино у Бачкој Паланци, али није у функцији и може се рећи да практично не постоји. У Товаришеву је изведен пречистач типа
''мокро поље''. Постојећа индустрија није прикључена на канализациони систем.
Евакуација отпадних вода у осталим насељима Општине се и даље врши преко
непрописно изведених септичких јама, чиме се непосредно угрожава животна средина и
здравље људи.
Одвођење атмосферских вода у Бачкој Паланци решено је са делимично зацевљеном канализационом мрежом, а делимично са отвореним каналима, док је у осталим
насељима решено отвореним каналима положеним уз уличне саобраћајнице са уливом
у најближе реципијенте, водотоке, депресије на периферији насеља или непосредно у
мелиоративне канале. Канали углавном не врше своју функцију због неодржавања, па су
неретко засути и тада постају ''упојни канали''.
4.12.3. Гасоводна и нафтоводна инфраструктура
Гасоводна инфраструктура
Снабдевање потрошача гасом на подручју обухвата Плана обезбеђено је са разводног гасовода високог притиска РГ-04-11 Футог Бачка Паланка. Прикључни гасовод за
насеље Челарево, РГ-08-04.
Изграђеност гасоводне инфраструктуре није на задовољавајућем нивоу. Већина насеља није гасификовано.
Нафтоводна инфраструктура
Кроз територију општине Бачка Паланка пролази коридор Јадранског нафтовода
ЈА-НА.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 287
4.12.4. Електроенергетска инфраструктура
Снабдевање електричном енергијом потрошача обезбеђено је из трафостанице
ТС ”Бачка Паланка 1”, трансформација 110/35 kV и ТС "Бачка Паланка 2" 110/20 kV, са
уграђеним трафоима снаге 20 kV и 2x31 МVА. Трафостанице ТС "Бачка Паланка 1" и
ТС "Бачка Паланка 2" лоциране су на северном делу насеља Бачка Паланка. ТС "Бачка
Паланка 1" везана је на 110 kV далековод бр.159/1 Србобран-Бачка Паланка 1 и бр. 159/2
Бачка Паланка 1-Бачка Паланка 2, а трафостаница ТС "Бачка Паланка 2", на далеководе
110 kV бр. 159/2 Бачка Паланка 1-Бачка Паланка 2 и бр. 1011 Бачка Паланка 2-Футог.
Трафостанице ТС "Бачка Паланка 1" и "Бачка Паланка 2", су повезане у 110 kV
прстен Футог-Нови Сад 3-Србобран.
Преко територије Општине прелази и 220 �������������������������������������
kV�����������������������������������
далековод бр. 209/2 Сремска Митровица 2-Србобран. Ови далеководи чине и део основне преносне електроенергетске мреже
за територију АП Војводине.
Трафостаница ТС "Бачка Паланка 1", трансформација 110/35 kV������������������
��������������������
напаја и три трафостанице, 35/10 kV "Бачка Паланка-железничка станица", са уграђеним трафоима
4+4�����������������������������������������������������������������������������
V����������������������������������������������������������������������������
А, ТС "Бачка Паланка-Јута", 35/10 kV����������������������������������������
������������������������������������������
, са уграђеним трафоом 4 М��������������
V�������������
А и ТС "Челарево", 35/10 kV, са уграђеним трафоима 4+4 МVА.
На датом простору постоји изграђена преносна средњенапонска 35 kV, 20 kV и 10
kV, као и нисконапонска 0,4 kV и припадајуће трафостанице.
На основу анализе потрошње електричне енергије за период 1995-2004. година на
територији Општине добијен је коефицијент повећања потрошње електричне енергије и
износи 1,02.
Постојеће капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне и дистрибутивне
мреже је задовољавајућа у погледу покривености простора, али не и у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница.
Већи део преносне мреже је одговарајућег квалитета. Део средњенапонске мреже
је грађен за 10 кV напонски ниво, те се мора реконструисати или заменити. Капацитети
изграђених трафостаница такође су незадовољавајући, те је потребно у наредном периоду повећати инсталисану снагу трафоа и изградити нове капацитете.
Секундарна (нисконапонска) мрежа непосредно напаја потрошаче и може се констатовати да она покрива сва насеља. Ова мрежа је највећим делом ваздушна. Јавна расвета
у насељима није потребног нивоа.
4.12.5. Телекомуникациона инфраструктура
Телекомуникациона инфраструктура на подручју општине Бачка Паланка, којом су
обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви и примарна
мрежа у насељима већим делом, и по квалитету, и по капацитету није на задовољавајућем
нивоу. Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, велики део је изграђен надземно и недовољног капацитета. У мањим насељима, још увек није извршена аутоматизација
и дигитализација телекомуникационе опреме и система. Спојни путеви између телефонских централа већим делом су остварени оптичим кабловима.
Месна ТТ мрежа у већини насеља такође није осавремењена, секундарна мрежа
је углавном још увек ваздушна. Преко простора општине Бачка Паланка прелазе радиорелејни коридори телекомуникационог система веза “Телекома”: Бачка Паланка Бач и
Бачка Паланка Бачки Петровац и мобилних телекомуникација “Мобтела”: Бачка Паланка
288 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
– Челарево; Челарево Бачки Петровац; Товаришево Бач; Јабучје Челарево; Бачка Паланка
Вајска; Бач Бранковац и Оџаци Бранковац.
За потребе система ГСМ мреже мобилних телекомуникација на простору општине
Бачка Паланка изграђене су базне радио-станице у КО Бачка Паланка, КО Челарево, КО
Пивнице, КО Товаришево и КО Силбаш.
4.13. Заштита животне средине
На подручју Општине није израђен катастар загађивача воде, ваздуха и земљишта,
али су вршена повремена мерења квалитета појединих параметара, који карактеришу
квалитет воде и ваздуха.
На основу валоризације терена, доступне документације и стручних анализа, извршена је анализа постојећег стања и степена угрожености животне средине.
Општина Бачка Паланка има у одређеној мери деградиран квалитет животне средине због неконтролисаних активности, које угрожавају природне ресурсе.
На основу извршених хемијских и бактериолошких мерења узорака воде за пиће
утврђен је повећан садржај амонијака, сувог остатка, хлорида и гвожђа, висока минерализације, чак и одређене концентрације метана, а степен прекорачења граничних концентрација метана је различит од насеља до насеља. Од 298 узорака воде, 243 је било
хемијски неисправно, а од 358 узорака, 151 узорак је бактериолошки неисправан (2006.
год.). Анализе извршене 2007. год. су показале да од 93 узорка, 76 је хемијски неисправно, а од 104 узорка 36 је бактериолошки неисправно. Квалитет воде за пиће указује на
потребу прераде.
Одвођење отпадних вода у Општини је делимично решено. Канализација отпадних
вода постоји само у Бачкој Паланци и Челареву, у појединим насељима (Младеново, Товаришево) је у току изградња мреже, док се у осталим насељима евакуација врши у непрописно изграђене септичке јаме, које представљају деградационе пунктове околине.
Канализација за одвођење атмосферских вода је делимично изграђена у свим насељима, али се не одржава и често није у функцији.
Повремено су вршена мерења параметара, који карактеришу квалитет ваздуха у Бачкој Паланци, на једном мерном месту (ЈКП “Комуналпројект”), током 2004. год. и 2005.
год., која су указала:
–– да су укупне вредности месечних количина седимента повишене само у једном
месецу (јули 2005. год.);
–– укупне вредности концентрације чађи у ваздуху, SO2, NO2 и озона нису прелазиле
GVI. Мерења је вршио Институт за заштиту здравља Нови Сад.
Највећи негативан утицај на квалитет ваздуха, а индиректно и на воду и земљиште
има индустрија, која је углавном сконцентрисана у насељу Бачка Паланка (производња
подних облога, мешање и паковање вештачких ђубрива, производња пољопривредних и
алатних машина са ливницом, кожна и метална галантерија, производња металних производа, производња натрон врећа и остале папирне амбалаже).
На предметном простору су присутни и други деградациони пунктови: депоније и
сточна гробља. Депонија у К.О. Бачка Паланка функционише уз минималне мере заштите животне средине (прекривање земљом, опремљена водоводом и прикључком на јавни
пут), док друге депоније, лоциране у К.О. Силбаш, К.О. Параге, К.О. Товаришево, К.О.
Младеново, К.О. Обровац, К.О. Челарево, К.О. Пивнице, К.О. Гајдобра, К.О. Нова Гајдобра не функционишу у складу са санитарно-хигијенским условима и представљају у
одређеној мери изворе загађења околине.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 289
Сточна гробља такође не функционишу у складу са прописаним условима и угрожавају природне ресурсе.
С обзиром да се земљиште интензивно користи у пољопривредној производњи, неконтролисана примена хемијских средстава заштите биља и агротехничких мера изазивају деградацију овог природног ресурса.
Мањи проценат шумовитости утиче негативно на микроклиматске услове и није у
довољној мери у функцији заштите околине.
Делимично извршена гасификација Општине је у одређеној мери у функцији заштите ваздуха од загађења.
4.14. Заштићена природна добра
Потенцијали планског подручја у оквиру заштите природе су: заштићена природна
добра, подручја предвиђена за заштиту и станишта природних реткости.
Заштићена природна добра чине део НП Фрушка гора, део СРП ''Карађорђево'', СРП
''Багремара'', Парк шума ''Букински храстик'', Парк природе ''Тиквара'' у чијем саставу се
налазе и Споменици природе ''Вештачка састојина мочварног чемпреса'' и ''Четири стабла
платана'', Парк природе ''Јегричка'' и Споменик природе ''Парк челаревског дворца''.
Шуме НП Фрушка гора се налазе на северним падинама Фрушке горе у оквиру КО
Визић и КО Нештин, у режиму II и III степена заштите.
Због својих опште познатих орнитолошких вредности, подручје НП Фрушка гора а
самим тим и део који се налази на подручју општине Бачка Паланка заједно са заштитном
зоном је увршћено у регистар подручја од међународног значја за птице (YU 029), према
I����������������������������������������������������������������������������������
ВА пројекту. Орнитолошка вредност се пре свега огледа у богатству ретких и угрожених врста на гнежђењу, али и због његовог значаја за миграцију и зимовање севернијих
популација.
Део СРП «Карађорђево» на територији општине Бачка Паланка обухвата подручје
«Букинског рита» у режиму ������������������������������������������������������������
II����������������������������������������������������������
степена заштите, у коме се издвајају старе састојине очуване ритске шуме за гнежђење орла белорепана.
СРП «Багремара» је заштићено природно добро од изузетног значаја, односно
природно добро I категорије. Стављен је под заштиту ради очувања јединог станишта
биљне врсте кукурјак на територији Републике Србије, а на основу валоризације природних вредности, научних сазнања и процене стања субпопулације кукурјака, као и на
основу значаја очувања генетског и специјског диверзитета, субпопулација биљне врсте
кукурјака Eranthis hyemalis (L.) Salisb.
Парк природе «Тиквара» је заштићен на основу општинске одлуке о заштити и
стављен је под заштиту као природно добро на коме се успоставља режим заштите II
степена, ради очувања комплекса аутохтоних, барско-мочварних и шумских екосистема,
који представљају мозаик животних заједница и станиште ретких и проређених врста
биљака и животиња.
Споменици природе “Вештачка састојина мочварног чемпреса” и “Четири стабла
платана”, која су у оквиру Парка природе “Тиквара”, налазе се у границама грађевинског
рејона насеља Бачка Паланка.
Шума «Букински храстик» је стављена под заштиту као парк-шума. У оквиру
овог заштићеног природног добра су мешовите састојине храста, цера, белог јасена, граба и бреста, бројне врсте четинарског дрвећа, дивљачи и репрезентативни објекти.
Водоток Јегричка је стављен под заштиту ради очувања и унапређења еколошког
стања водотока и очувања елемената изворне природе. Део парка природе «Јегричка»
290 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
који се налази на подручју општине Бачка Паланка налази се у режиму заштите ��������
III�����
степена.
Споменик природе «Парк челаревског дворца» стављен је под заштиту као природно добро од великог значаја и сврстан у ������������������������������������������
III���������������������������������������
категорију заштите као споменик природе.
Споменик природе ''Парк челаревског дворца'' налази се у грађевинском рејону насеља
Челарево. На подручју Споменика природе «Парк челаревског дворца» установљен је режим заштите II степена којим се утврђују неопходне мере заштите, уређења и коришћења
заштићеног природног добра.
Подручја предвиђена за заштиту су потез Дунава, од Бачке Паланке до Гложана
(плавни део овог подручја), као значајно зимовалиште барских птица, рибњак у Деспотову, пашњаци у околини Парага и Пивница и канал ДТД (Каравуково Бачки Петровац).
Станишта природних реткости су локалитети слатина, влажних станишта (влажне
ливаде и тршћаци) и остаци степске вегетације. У складу са Уредбом о заштити природних реткости, на овим стаништима се уважава I степен режима заштите. У циљу очувања
станишта природних реткости, Завод за заштиту природе Србије извршиће картирање и
валоризацију ових локалитета.
4.15. Непокретна културна добра
Захваљујући географском положају и природним условима подручје општине Бачка Паланка је насељено од најранијих времена, међутим истовремено је било изложено
разарањима и уништавањима људских насеобина и других трагова материјалне културе
становника или пролазника. Сем тога, флувијална ерозија (река Дунав) и каснији обимни
мелиоративни радови однели су многа грађена сведочанства прошлости. Ратна разарања
су учинила своје, тако да су до нас допрли само најмлађи споменици из историјских
збивања и они које земља још крије, а који припадају најстаријем периоду људске цивилизације.
Историјско наслеђе у општини Бачка Паланка је богато (од праисторијских до споменика НОБ-а), значајно и разноврсно, али још увек недовољно истражено.
На простору обухваћеном Планом, Покрајински завод за заштиту споменика културе обавио је археолошко рекогносцирање терена у Општини, тако да је од укупно 249
археолошких локалитета један локалитет проглашен за културно добро од изузетног значаја (археолошки локалитет 31 – раносредњевековно насеље и гробље на Циглани у Челареву) док су осталих 248 локалитета евидентирани као археолошки локалитети. Уколико
се планирју било какви земљани радови у близини или на евидентираним археолошким
локалитетима, обавезно је тражити посебне услове заштите од Покрајинског завода за
заштиту споменика културе.
Археолошки локалитети на сремској страни Општине су евидентирани по парцелама, тако да се у следећој табели даје њихов преглед.
4
Табела I-11: Преглед евидентираних археолошких локалитета
Број
локалит.
1
Број кат. парцеле
Потес
Врста налазишта и период
4409-4412
-
насеље из периода енеолит (Костолачка
гупа) и раног средњег века (8-9. век)
4) Покрајински завод за заштиту споменика културе: Услови и мере заштите за израду ППО Б. Паланка
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 291
2
4470-4473,4414
Каменац
насеље развијеног средњ. века (10-12.в)
3
4696,4697-4702
Каменац
латенско насеље
4
4540-4577
Кулуштра
5
4585-4624
Ливадице
6
4215,4216,4219,4220,
4223, 4224,4227,4228
Селиште
остаци касносредњевековног насеља
7
3807-3814
Селиште
фрагм. касносредњевековне керамике
8
3749-3754
Локве
касноантичка грађевина
9
1784-1810,1838-1875
10
1351-1360,1364,1374
-1994,2355/1
Рајнове њиве,
енеолитско насеље (Костолачка култура)
Широке
и насеље из периода касног средњег века
ливаде
11
енеолитски период,касно бронзано доба,
старије гвозд. доба, касни средњи век
касно бронзано доба, римски
период, касно средњи век
Синкерек
енеолитско насеље (Костолачка култура)
1480-1500
Биокаш
фрагменти праисторијске, римске и
касносредњевековне керамике
12
1562-1567
Падина
фрагменти праисторијске, римске и
касносредњевековне керамике
13
1585/1-5
Липе
остаци насеља из периода
средњег бронзаног доба
14
628-646
Рудине
енеолитско насеље (Костолачка култура)
15
753-770
Дунавске
њиве
остаци енеолитског и
бронзанодобског насеља
16
2541-2566/1-13,2509,
2551,2552,2587
Голокут
насеља из периода средњег неолита
(Старчевачка култура) и енеолитског
насеља са некропол. (Вучедолска група)
17
2562-2569, 2615
2623, 2664-2669
Селишче
остаци касносредњевековног насеља
18
4379, 4662/1-16)
Мишевац
остаци насеља из праисторије (енеолит,
бронзано доба), антике и средњег века
(12–15.в)
Остали археолошки локалитети су евидентирани, извршени су мањи површински
налази, тако да је неопходно даље детаљније ископавање.
Сви археолошки локалитет приказани су на Рефералној карти бр. 3.
Од проглашених непокретних културних добара – споменика културе, у Општини
се налазе само сакрални објекти који су у насељима и то:
–– Бачка Паланка Српска православна црква посвећена Рођењу Св. Јована Крститеља
из 1783., споменик културе од великог значаја;
–– Челарево Дворац Дунђерски, културно добро од изузетног значаја као комплекс са
парком, малим дворцем и економском зградом;
–– Деспотово Српска православна црква посвећена Св. Јовану Претечи, споменик
културе од великог значаја;
–– Нештин Српска православна црква, споменик кутуре од великог значаја; Сеоска
кућа у Нештину ул. Коче Поповића број 34, културно добро од изузетног значаја;
–– Пивнице Српска православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, споменик културе од великог значаја;
292 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– Силбаш Српска православна црква посвећена Св. Јовану Златоустом, споменик
културе од великог значаја;
–– Товаришево Српска православна црква посвећена Св. Григорију Богослову, споменик културе;
–– Визић Српска православна црква – као споменици културе стављају се под заштиту следеће књиге: ПЕНТИКОСТАР штампан у Мркшиној цркви 1566. године и
МАТИЧНЕ КЊИГЕ из XVIII и XIX века. Међу њима је и инвентар цркве из 1775.
године.
4.16. Елементарне непогоде
На подручју општине Бачка Паланка могућа је појава земљотреса јачине 6°MCS и
7°MCS, за повратни период од 100 година и 7°MCS за повратни период од 200 година.
Земљотрес ове јачине може нанети велике штете само објектима који су изграђени од
слабијег грађевинског материјала или набоја, односно черпића (меки материјали). На
подручју Општине око 69% објеката је изграђено од тврдог материјала а највећи проценат изградње везан је за новији период и то од 1961-2002. године. Међутим, евидентно је
да се највећи број објеката изграђених од тврдог материјала налази у Бачкој Паланци и
Челареву, док је у осталим насељима овај број много мањи, а чак у седам насеља више од
50 % објеката је изграђено од меког материјала (Попис станова врста материјала, 2002.
г.).
За заштиту од дејства великих вода односно поплава реке Дунав, изграђени су насипи којима је заштићена територија Општине. Поред реке Дунав, на територији Општине у хидрографском смислу, налазе се Нештински поток и канали хидросистема ДТД
Бачки Петровац Каравуково и Савино Село Нови Сад. Канали припадају основној каналској мрежи хидросистема ДТД чија је функција, поред пловидбе, и одводњавање гравитационог подручја.
Појава ерозија и бујица карактеристична је за део Општине који се налази на
фрушкогорској страни. Нерегулисан режим Нештинског потока доводи до честих изливања великих вода.
Клизишта су присутна на подручју десне долинске стране Дунава од Нештина према Сусеку у општини Беочин, и то је тзв. ''дунавски'' тип клизишта, који се јавља на појединим деловима десне обале Дунава.
Најчешћи ветрови на овом подручју су из северозападног правца (честина јављања
од 155 ‰) и југоисточног правца – кошава, која дува у зимској половини године (честина
јављања 118 ‰). Брзине ветрова су мале и најчешће износе 2-3m/sek. У просеку кошава
дува 5-6 дана.
Осетљивост на избијање пожара присутно је углавном у производним предузећима
и складиштима робе и материјала са високим пожарним оптерећењем као и у већим урбаним срединама (Бачка Паланка), где се могу очекивати пожари већих размера који би могли угрозити већи број људи. Такође, за развој пожара од посебног значаја је употребљени
грађевински материјал за градњу објеката. Могућа је појава и ''шумског'' пожара и то у
НП Фрушка гора, чији део се налази у КО Визић и КО Нештин.
Подручје општине Бачка Паланка не спада у подручја са чешћим и интензивнијим
појавама града, али у дужем временском периоду могућа је појава града великог интензитета, чије последице могу имати карактер елементарне непогоде.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 293
5. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА
Коришћење реке Дунав и приобаља
Општина Бачка Паланка се распростире на обе обале Дунава и налази се близу
Новог Сада, значајног макрорегионалног центра, што са собом носи повољан стратешки
положај.
Потенцијали се могу исказати преко искоришћења реке за:
–– формирање лука и слободних зона;
–– формирање марина;
–– рибарење, подизање атрактивности туристичке понуде;
–– спорт и рекреацију;
–– наводњавање, индустријску воду;
–– експлоатацију грађевинских материјала.
Положај у близини реке има и своје проблеме:
–– промењив ниво водостаја током године;
–– висок ниво подземних вода у приобаљу;
–– бројна клизишта уз обалу као последица поремећене хидролошке слике терена;
–– лоцирање крупних индустријских објеката уз саму реку која на тај начин постаје
и отпадна река.
Експлоатација грађевинских материјала из водотока допушта се искључиво на бази
посебних пројеката, којима се доказује да те активности неће имати негативне последице
на режим вода, стабилност корита, функције речних објеката и водене екосистеме.
Потес леве обале Дунава у Бачкој Паланци има веома повољне услове за развој привредних активности које пружа европска водна магистрала са досадашњом експанзијом у
економском развоју средњеевропских земаља.
Наведени потенцијали омогућавају Општини:
–– укључивање у европске пројекте који са различитих аспеката третирају подунавске градове;
–– укључивање у дунавске културне стазе и презентација културно – историјског
наслеђа и потенцијала;
–– укључивање у систем бициклистичких стаза дуж читавог тока Дунава;
–– укључивање у систем дунавских марина;
–– укључивање у систем заједничке заштите реке Дунав.
Шуме и шумско земљиште
Услед неразвијености мреже ваншумског зеленила и евидентне потребе за његово
подизање (смањење удара ветра, поправљање микроклимата у зони насеља и смањење
ерозију пољопривредног земљишта), мрежу ветрозаштитних и пољозаштитних појасева
је могуће формирати уз путеве, канале и на пољопривредном земљишту на целој територији Општине.
Подизањем ваншумског зеленила би се повећао проценат шумовитости на укупној
територији Општине. При подизању ваншумског зеленила потребно је водити рачуна о
заштити канала и насипа, безбедности саобраћаја и исплативости подизања ових појасева
на пољопривредном земљишту.
Ограничење у подизању ових појасева представља статус земљишта које је, када се ради о пољопривредном земљишту, углавном приватно. Такође, ограничења у
294 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
формирању пољозаштитних појасева могу да представљају и зоне у којима се планира
изградња система за наводњавање, уколико су њихове техничке карактеристике такве да
не дозвољавају подизање високог зеленила.
Подизање заштитних појасева уз путеве и канале је лимитирано ширином ових
коридора, тако да је за шире појасеве за ове потребе неопходно експроприсати део
пољопривредног земљишта. Ограничење у пошумљавању водног земљишта представља
обавеза заштите насипа и остављање инспекцијске стазе.
Ограничење за шумарство као привредну грану представљају заштићена природна
добра на овом подручју, којима се газдује у складу са актом о проглашењу, као и на основу
планских докумената стараоца и корисника подручја. За развој шумарства као привредне
гране нема већих потенцијала, изузев непошумљеног шумског земљишта.
Велика заступљеност пољопривредног земљишта бољег бонитета представља
ограничење за подизање нових шумских површина. У оквиру шумског земљишта
постоји могућност повећања површина под шумама, а то су сви деградирани простори и
пољопривредна земљишта виших бонитетних класа (VI, VII, VIII).
За развој лова као привредне гране постоје бројни предуслови, посебно услови станишта, који погодују развоју дивљачи. Ограничења у развоју лова представљају мала
улагања у ову привредну грану, која би могла бити значајан потенцијал у склопу туристичке понуде Општине.
Становништво
Механичка компонента значајно је утицала на кретање укупног броја становника
у последњој декади XX века. Укупни број избеглих лица у Општини, према Попису из
2002. године, износи око 6.000, што је амортизовало последице негативног природног
прираштаја, односно допринело порасту укупног броја становника. Међутим, имајући у
виду основне карактеристике избегличке популације (пре свега у смислу старосне структуре и укупних репродуктивних одлика) питање је у којој ће мери и на који рок овај
корпус становништва имати утицај на побољшање виталних карактеристика популације
Општине и ублажавање постојећих неповољних демографских тенденција.
Смањење фертилног и омладинског контигента неповољно утиче на старосну структуру становништва које има све одлике старе популације. Економску структуру становништва последњих година карактерише пораст удела активних и лица са личним приходом и пад удела издржаваних лица. Основне узроке бржег пораста броја лица са личним
приходом треба тражити пре свега у све ширем обухвату становништва пензијским осигурањем. Пораст опште стопе активности везан је, између осталог и за веће ангажовање
женског становништва.
Образовна структура становништва, која се прати преко писмености и школске
спреме, је такође побољшана у односу на претходне развојне периоде.
Основни проблем у области демографског развоја, који треба посебно нагласити, је
чињеница да ће очекивано старење становништва у непосредној будућности имати за последицу и старење фертилног контингента, што ће директно утицати на даљи пад опште
стопе наталитета. Уколико се не предузму одговарајуће мере, то ће изазвати убрзавање
процеса демографског старења популације са свим познатим негативним ефектима на
процес друштвено-економског развоја овог подручја.
На основу наведеног, као основна ограничења у области становништва издавајају
се:
–– успоравање пораста укупног броја становника;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 295
–– негативан природни прираштај;
–– неравномерна просторна дистрибуција становништва и његова изразита концентрација у насељу Бачка Паланка;
–– неравномерна динамика раста популације по појединачним насељима;
–– изражени тренд старења популације и смањење омладинског и фертилног контингента;
–– смањење просечне величине домаћинства и све раширенији самачки живот;
–– прихватање ниских репродуктивних норми у свести популације.
Као основни потенцијали истичу се:
–– побољшање образовне структуре укупног становништва;
–– веће ангажовање женског становништва;
–– пораст опште стопе активности.
Мрежа насеља
У општини Бачка Паланка изражена је концентрација становника у центру Општине, као што је случај за велику већину општина у АП Војводини.
У последње време се на подручју Општине, поред Бачке Паланке, својим развојем
издваја и насеље Челарево, у ком се све више концентришу привредне делатности (пиварa "Carlsberg Srbija", објекти за прераду и складиштење разних производа, нарочито
воћарских и повртарских, и др.). У свим осталим насељима изражен је монофункционални карактер (примарна пољопривредна производња).
Превазилажење изражене монофункционалности већине насеља и побољшање
функционисања мреже насеља у целини, захтева прерасподелу појединих функција по
сеоским насељима и предузимање одговарајућих подстицајних мера за развој функција
које нису заступљене или нису развијене у мери примереној потребама насеља.
Привреда
Најзначајнији потенцијали Општине, чија ће адекватна валоризација омогућити
стварање услова за бржи привредни развој, су:
–– квалитетно пољопривредно земљиште и традиција у пољопривредној производњи;
–– квалитетна радна снага, пре свега у смислу степена образовања;
–– повољан геосаобраћајни положај (коридор VII, друмски и железнички саобраћај);
–– постојећи капацитети у области секундарног и терцијарног сектора у Бачкој Паланци као развојни нуклеус ширег подручја;
–– велики потенцијал за развој различитих облика туризма а нарочито ловног, риболовног и наутичког туризма.
Коришћење наведених потенцијала у пуном капацитету захтева у првом реду формирање јасне развојне стратегије Општине, нарочито у области руралног развоја, као и
значајна инвестициона улагања у развој инфраструктуре и подизање комуналног стандарда у сеоским насељима.
Пољопривреда
Општина Бачка Паланка има значајне потенцијале за развој разноврсне пољопривредне производње и то су:
–– земљишни фонд који је и поред малог удела чернозема врло солидног квалитета;
296 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– дуга и богата традиција узгоја свих ратарских култура, а у неким деловима Општине, нарочито К.О. Нештин, и богата традиција воћарске и виноградарске производње;
–– близина границе и већих потрошачких центара.
Осим потенцијала, значајно је истаћи и ограничавајуће факторе, који успоравају
бржи развој пољопривреде и доприносе умањењу њеног значаја за развој Општине. Неки
од тих фактора узроковани су природним предиспозицијама, а неки су последица деловања или неделовања људског чиниоца. Неке од тих фактора могуће је релативно брзо
отклонити, док је код других то готово немогуће, или би ишло врло споро. Најважнији
природни фактори које треба евидентирати овом приликом су:
–– умерено-континентална клима коју карактеришу значајна температурна колебања
у току године, са свега 17 оптималних година за пољопривредну производњу на
100 година;
–– умерено-континентална клима праћена је и приличном аридношћу (сушност), која
се огледа не само у недовољном квантитету оборина, него пре свега у њиховом
неадекватном распореду у току године;
–– честе појаве мразева и честе голомразице су такође последице климатских услова.
Фактори условљени деловањем људских, субјективних чинилаца, на које је могуће
утицати у већој мери, али је то сложен и дуготрајан посао, који захтева велику дисциплину и стрпљење:
–– недовољна улагања у пољопривреду, праћена неадекватном аграрном политиком;
–– релативна уситњеност пољопривредних поседа, која је генерална карактеристика
пољопривреде у Републици, а која се не може решити административним већ само
тржишним путем;
–– неповољна старосна, полна, а често и образовна структура пољопривредних произвођача.
Када се упореде предности и ограничења, сасвим је јасно да потенцијали пољопривредне производње у значајној мери премашују ограничења, тако да ће Бачка Паланка и у
наредном планском периоду задржати карактер средине са развијеном пољопривредном
производњом.
Туризам
Основни потенцијал овог подручја је богатство природним добрима (национални
парк, природни резервати, шуме), реком Дунав, каналима, који омогућавају развој различитих видова туризма као што су: ловни, риболовни, наутички, излетнички, спортскорекреативни и сл.
Као основни проблеми, а тиме и ограничења могу се издвојити:
–– недовољна улагања у туристички сектор, нема пореских олакшица што са неодговарајућом законском регулативом чини неповољни оквир за развој туристичког
сектора;
–– недефинисани туристички производ подручја;
–– недостатак смештајних капацитета свих категорија;
–– нема интересног повезивања туристичке привреде на локалном и регионалном
плану (повезивање кроз јединствену понуду или туристичке производе);
–– непостојање јединствене маркетиншке презентације туристичких потенцијала и
опште презентације подручја Бачке Паланке на домаћем и иностраном тржишту.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 297
Саобраћајна инфраструктура
Основни проблеми саобраћајне инфраструктуре у оквиру овог простора су:
–– пружање праваца државних путева бр. 7 и бр. 18 кроз урбане просторе и негативан
утицај саобраћајних манифестација на функционисање урбаних целина,
погоршањем еколошких и безбедносних параметара;
–– непостојање директне саобраћајне везе са сремским делом Општине – саобраћајна
неповезаност са Нештином и Визићем;
–– техничко-технолошка заосталост и недостатак одговарајућих капацитета
водне и железничке инфраструктуре, која непосредно резултира недовољном
искоришћеношћу и малим учешћем у расподели транспортног рада.
Основни потенцијал општине Бачка Паланка је постојање три вида саобраћаја:
друмски, железнички и водни, чиме је омогућено формирање РТЦ-а (робно-транспортног центра), како за потребе корисника са територије Општине, тако и за кориснике из
окружења. Осим РТЦ-а, постоје услови за превоз путника свим присутним видовима
саобраћаја.
Термоенергетска инфраструктура
Оганичење приликом развоја и изградње термоенергетске инфра-структуре огледа
се у конфликту између коришћења енергетских ресурса и заштите животне средине, па је
потребно предузимање одговарајућих мера за смањење конфликата и санирање негативних последица (програми рекултивације/ревитализације, отклањање штета итд.).
Са аспекта коришћења енергетских извора (нафта, природни гас, геотермалне воде),
општина Бачка Паланка спада у подручје умерене перспективности, тако да је предметни
простор потребно планирати за истражне бушотине, истраживања опекарских глина и
геолошка истраживања подземних вода.
Електроенергетска инфраструктура
Постојећа електроенергетска инфраструктура представља потенцијал датог простора, али у исто време надземна високонапонска мрежа (400kV, 220kV и 110kV) представља ограничавајући фактор за изградњу објеката на простору у непосредној близини ове
мреже тј. у заштитним коридорима.
Телекомуникацона инфраструктура
Постојећа телекомуникациона инфраструктура представља потенцијал датог простора. Радио-релејни систем преноса изискује израду Елабората заштите радио релејних
коридора и дефинисање услова изградње објеката у овим коридорима, како не би дошло
до ометања система веза, тј. задирање објеката у I Френелову зону.
II ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ
Општи циљеви развоја проистичу из усвојених циљева и опредељења ППРС:
–– постизање рационалне организације и уређења простора, усклађивањем његовог
коришћења са могућностима и ограничењима у располагању природним и створеним вредностима и са потребама дугорочног социјалног и економског развоја;
298 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– обезбеђење просторних услова за реализацију концепта трајно одрживог и уравнотеженог развоја подручја у области сфере животне средине, економске и друштвене сфере;
–– развој прекограничне сарадње са општинама и регионима у Хрватској, посебно у
контексту заштите животне средине, природних добара, реке Дунав, јачања економских веза (туризам, собраћајна привреда, мала и средња предузећа), културних
веза;
–– интезивирање индустријског развоја обезбеђењем услова за формирање индустријског центра у Бачкој Паланци, са међународном луком, саобраћајним коридорима (путни и железнички) и осталом неопходном инфраструктуром.
Циљеви развоја по појединим областима
Шуме, шумско земљиште, ваншумско зеленило
Општи циљеви:
–– унапређење стања шума;
–– коришћење шума у складу са одрживим развојем и еколошким принципима;
–– повећање површина под шумама.
Посебни циљеви:
–– очување постојећих шума, шумског земљишта (уз водоток Дунава и пригорје
Фрушке горе) и ваншумског зеленила и унапређење њиховог стања;
–– санација општег стања деградираних и девастираних шумских екосистема по било ком основу;
–– повећање степена шумовитости и обраслости подручја, а поготово угрожених
делова (подручја мање шумовитости и места изложена интензивном негативном
утицају);
–– очување и повећање трајности приноса и укупних вредности шума и њихових
општекорисних функција;
–– пошумљавање нових површина у оквиру изворишта вода, речних токова;
–– формирање заштитног зеленила у оквиру економија, салаша и депонија комуналног
отпада и других објеката у атару, као и свих деградираних површина (позајмишта,
јаловишта, копова глине);
–– повећање површина под ваншумским зеленилом формирањем заштитних појасева
поред саобраћајница, мелиорационих канала и посебно у оквиру пољопривредног
земљишта (пољозаштитни појасеви) ради заштите од еолске ерозије;
–– формирање свих категорија насељског зеленила у свим насељима Општине;
–– обезбеђење и трајно јачање и развој општекорисних функција шума, повезивањем
шума, ваншумског зеленила и зеленила насеља у систем зелених површина.
Сви наведени циљеви развоја уређења, размештаја и заштите шума, шумског
земљишта и ваншумског зеленила имају карактер краткорочности, дугорочности и сталности.
Ловство
Општи циљеви:
–– повећање бројности и структуре дивљачи;
–– постизање економског капацитета ловишта;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 299
–– очување ретких и угрожених врста;
–– унапређење станишта и коришћење дивљачи у ловно-туристичке сврхе од стране
домаћих и иностраних ловаца.
Посебни циљеви:
Посебни циљеви проистичу из специфичности ловишта и спроводиће се кроз важеће ловне основе и годишње планове газдовања установљених ловишта на територији
општине Бачка Паланка.
Становништво
Општи циљеви:
–– успоравање тренда опадања укупног броја становника у сеоским насељима Општине;
–– решавање проблема недовољног рађања и побољшање фертилитета популације;
–– подизање нивоа репродуктивног здравља;
–– побољшање економске структуре популације.
Мрежа насеља
–– развој путне мреже и боље саобраћајно повезивање између насеља и сеоских насеља са општинским центром, нарочито насеља Визић и Нештин са насељима на
Бачкој страни (преко реке Дунав);
–– побољшање опремљености насеља комуналном инфраструктуром;
–– стварање повољних услова за подизање/изградњу нових погона и отварање радних места за запошљавање локалног становништва.
Јавне службе
–– примена савремених облика и трендова организације јавних служби;
–– прилагођавање мреже јавних служби потребама корисника, у зависности од броја,
густине и старосне структуре становништва, њиховог социјално-културно-образовног профила, занимања и особености подручја;
–– уређење и реконструкција постојећих објеката јавних служби, завршетак изградње
започетих објеката и изградња нових објеката, према потребама и могућностима;
–– примена савремених информатичких и других комуникационих средстава, са
циљем повећања доступности услуга и установа јавних служби грађанима.
Привреда
Општи циљеви:
–– формирање стабилне и потенцијалима подручја примерене привредне структуре;
–– обезбеђење услова за постизање пуне запослености локалног становништва;
–– подизање укупног друштвеног стандарда;
–– обезбеђење потпуне инфраструктурне и комуналне опремљености свих насеља у
Општини.
Посебни циљеви:
–– бржи развој пољопривредне производње у правцу афирмације овог подручја као
произвођача здраве хране;
–– развој агроиндустрије на бази расположивих сировина биљног и животињског порекла;
300 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– развој индустрије кроз валоризацију расположивих ресурса, диверсификацију
производних програма и увођење савремених технологија;
–– развој нових прерађивачких делатности и мањих погона, првенствено из области
агрокомплекса у сеоским насељима Општине;
–– развој малих и средњих предузећа, као и различитих делатности које се могу организовати у оквиру постојећих привредних предузећа и у сеоским домаћинствима;
–– комплексна валоризација значајних природних и створених потенцијала туристичке понуде којом ће се обезбедити услови за развој ловног, риболовног, наутичког,
излетничког, спортско-рекреативног и културно-манифестационог туризма;
–– развој производног и услужног занатства, у складу са потребама привреде и становништва, као и са њиховом просторном дистрибуцијом;
–– развој капацитета трговине на мало у складу са порастом животног стандарда и
променама у систему преференција становништва.
Пољопривреда
Општи циљеви:
–– стварање планске подлоге (основа) за организован просторни развој, уређење и
заштиту Планом обухваћеног пољопривредног земљишта;
–– изналажење простора и могућности за остварење одрживог развоја пољопривреде
и усклађивање са просторним могућностима;
–– усклађивање пољопривреде и њеног развоја са осталим делатностима;
–– омогућавање избалансираног развоја различитих грана пољопривреде.
Посебни циљеви:
–– правилно вредновање специфичности и производних потенцијала подручја Општине, која пружа компаративне предности у односу на друга подручја у окружењу;
–– стварање предуслова за оптималан и избалансиран развој пољопривреде;
–– омогућавање започињања процеса укрупњавања земљишног поседа тржишним
путем;
–– класификација развојних могућности по пољопривредним делатностима и
унапређење оних сегмената за које постоје природни услови, а који још увек нису
развијени у довољној мери.
Туризам
Општи циљеви:
–– валоризација најзначајнијих природних и створених вредности потенцијала туристичке понуде са трендовима светске и домаће тражње;
–– организовање заокружене туристичке понуде која садржи афирмисане мотиве и
омогућава афирмисање нових мотива.
Посебни циљеви:
–– повећање степена искоришћености капацитета;
–– туристичке просторе организовати, уређивати, штитити и користити уз примену
критеријума и стандарда заштите животне средине, природе;
–– урадити програм развоја туризма за подручје општине Бачка Паланка којим би се
решила укупна организованост туризма на овом подручју.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 301
Саобраћајна инфраструктура
Општи циљеви:
–– стварање услова за остварење свих концепцијских претпоставки из ППРС који би
иницирали свеобухватни развој овог простора;
–– стварање услова за развој, модернизацију и реконструкцију свих видова саобраћаја,
нарочито оних који иницирају развојне тендеције привредних активности у оквиру овог и околног простора.
Посебни циљеви:
–– стварање услова за развој свих облика саобраћаја у оквиру простора општине Бачка Паланка, како би се подстакао укупни развој насеља, односно омогућио плански развој насеља на принципима рационалног газдовања простором и минимизацијом заузимања пољопривредног земљишта;
–– формирање нове оптималне саобраћајне матрице општине Бачка Паланка која треба да представља сегмент будуће саобраћајне матрице Војводине и то на нивоу
перспективног развоја и интеррегионалног повезивања;
–– стварање услова за развој саобраћајних капацитета заснован на европским стандардима тј. стратешким принципима одрживог развоја животне средине, како у
оквиру урбаних и руралних простора, тако и у оквиру атара;
–– омогућити различитим мерама (изградња, модернизација, реконструкција) развој
и укључење у транспортну понуду овог простора и других видова саобраћаја (водни, железнички), чиме би се створиле претпоставке за развој и функционисање
свих појединачних саобраћајних видова и повезивање на интегралном принципу
преко транспортно-саобраћајних капацитета.
Водопривредна инфраструктура
–– очување и унапређење заштите од поплава, ерозија и бујица, као и других видова
штетног дејства вода;
–– заштита обрадивих пољопривредних површина и насеља од сувишних унутрашњих вода и високих подземних вода из прве (фреатске) издани;
–– рационално коришћење водних ресурса, како за водоснабдевање становништва,
тако и за подмирење потреба осталих корисника вода;
–– спровођење контролисаног прихватања, спровођења и пречишћавања отпадних
вода од свих потрошача воде, у циљу заштите квалитета подземних и површинских вода;
–– контролисано прихватање и спровођење сувишне атмосферске воде путем система посебне насељске каналске мреже у најближе реципијенте у мелиоративну каналску мрежу, депресије по ободу насеља;
–– обезбеђење довољне количине квалитетне воде за потребе наводњавања што више
обрадивих пољопривредних површина у вегетационом периоду, од априла до краја
септембра месеца, кад је у већини случајева изражен дефицит воде у земљишту;
–– осигурање заштите и унапређење квалитета вода до нивоа несметаног коришћења
за предвиђене намене, као и заштита и унапређење животне средине уопште и побољшање квалитета живљења људи;
–– унапређење свих делатности на водама и око њих, како би се успешно могли реализовати други циљеви у области водопривреде;
302 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– заштита и уређење сливова са гледишта развоја водопривредних система и развоја
других водопривредних грана, посебно шумарства, путем заштите и ревитализације угрожених екосистема, антиерозионог газдовања шумама, унапређења естетских вредности, очувања и унапређења археолошких, историјских, биолошких,
геолошких и других природних и створених ресурса и вредности.
Енергетска инфраструктура
–– унапређење квалитета живљења и задовољења потреба становника, при том
имајући у виду принципе енергетске ефикасности;
–– функционално коришћење и штедња необновљивих ресурса и штедња произведене
енергије;
–– стимулисање примене нових технологија производње енергије, нарочито оних
које доприносе рационалном коришћењу, штедњи енергије и заштити животне
средине, као и коришћења обновљивих извора енергије;
–– гасификација на предметном подручју на бази усклађених концепција гасификације
и топлификације, у сврху задовољења потреба крајњих корисника у широкој
потрошњи;
–– побољшање рада и поузданости постојеће гасоводне мреже, као и њен даљи
развој;
–– експлоатација минералних сировина у складу са одрживим развојем, очувањем и
заштитом природних и створених ресурса и животне средине;
–– обезбеђење квалитетне и сигурне испоруке електичне енергије диктираном
потрошњом у наредном периоду за све потрошаче на подручју Општине;
–– реконструкција постојеће 10 �������������������������������������������������
kV�����������������������������������������������
мреже и изградња нове 20 ���������������������
kV�������������������
у складу са променом трансформације електричне енергије, тако да сва насеља буду повезана мрежом од 20 kV.
Телекомуникациона инфраструктура
–– усклађивање развоја телекомуникационе инфраструктуре са захтевима који су
утврђени у стратегијама других области, а посебно са Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији;
–– потпуна дигитализација телекомуникационе инфраструктуре као једног од кључних предуслова за изградњу информационог друштва;
–– достизање просечног европског степена развоја у области телекомуникација;
–– омогућавање да интернет буде свима доступан, брз, јефтин и сигуран;
–– повећање нивоа знања и образовања информационо-комуникационих технологија
изградњом телекомуникационе инфраструктуре и информационог друштва;
–– обезбеђење мреже високог квалитета, поузданости и расположивости.
Заштита животне средине
–– обезбедити снабдевање свих насеља довољним количинама квалитетне воде за
пиће;
–– изградити сепаратну канализациону мрежу у свим насељима;
–– обезбедити пречишћавање отпадних вода;
–– у индустријским комплексима изградити примарне пречистаче отпадних вода;
–– извршити гасификацију свих насеља;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 303
–– успоставити савремени систем одлагања комуналног отпада и сточних лешева, у
складу са директивама Националне стратегије управљања комуналним отпадом;
–– постојећу градску депонију и сточно гробље користити као прелазно решење до
изградње регионалне депоније и регионалне кафилерије;
–– извршити санацију и рекултивацију осталих депонија и сточних гробаља;
–– израда катастра загађивача и успостављање мониторинга воде, ваздуха и
земљишта;
–– формирањем пољозаштитних појасева повећати проценат шумовитости.
Заштита природних добара
Општи циљеви:
–– заштита природних добара на основу важећих уредби, решења и одлука.
–– Посебни циљеви:
–– заштита подручја предвиђених за заштиту потез Дунава, рибњак у Деспотову, пашњаци у околини Парага и Пивница и Канал ДТД (Каравуково Бачки Петровац).
Заштита непокретних културних добара
–– формирање јединствене информационе основе о културном наслеђу на подручју
обухвата Плана;
–– интегрисање презентације и коришћења непокретних културних добара, заштићених природних добара и туристичке понуде, путем заједничких програма, планова
и пројеката, уз издвајање дела туристичког профита за потребе заштите природних
и културних добара, која су уврштена у туристичку понуду.
III ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ПРАВИЛА КОРИШЋЕЊА, УРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ
ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА
1. КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
1.1. Пољопривредно земљиште
Скоро 82% површине општине Бачка Паланка заузима пољопривредно земљиште,
које пружа могућност разноврсне пољопривредне производње и њену валоризацију кроз
повећање степена финализације основних производа пољопривреде, допуну производног програма за потребе прехрамбене индустрије и увођење нових производњи.
Забраном коришћења пољопривредног земљишта у друге сврхе, осим у случајевима утврђеним законом и овим Планом, забраном испуштања и одлагања отпадних и
штетних материја, контролисаном применом минералних ђубрива и препарата за заштиту, избором адекватних технологија у обради земљишта и противерозионих мера, сачуваће се квалитет земљишта тј. његова физичка, хемијска и биолошка својства.
Пољопривредно земљиште које је коришћено за експлоатацију минералних сировина мора се оспособити за пољопривредну производњу по пројектима рекултивације
пољопривредног земљишта.
У циљу заштите пољопривредног земљишта од штетног дејства еолске ерозије потребно је применити противерозионе мере у складу са Законом о пољопривреди.
304 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
1.2. Шуме и шумско земљиште, ловна подручја
Како би се постигли задати циљеви и оствариле основне функције шума у оквиру обухвата Плана, планирано је, пре свега, унапређење постојећих шума и њихово коришћење у складу са еколошким принципима.
У наредном планском периоду треба одговарајућим планским мерама тежити да се
шумско земљиште на територији Општине повећа са садашњих 6,8% на 14,3% (према
ППРС). Међутим, због учешћа великог процента пољопривредног земљишта у укупно
земљиште Општине, посебно обрадивог које треба сачувати, пошумљавање треба планирати на пољопривредном земљишту слабијег бонитета, изузетно I����������������������
V и V катастарске класе као и на чистинама у оквиру шумског земљишта. Шумско земљиште као ресурс треба
користити у складу са његовим биолошким капацитетима, како би ефекти производње у
шумарству били већи. Осим тога, неопходно је остварити и заштитне и социо-економске
функције шума. Одговарајући избор станишта за пошумљавање, избор врста дрвећа као
и примена прописане технологије гајења шума, спада у најважније превентивне мере заштите шума и шумског земљишта.
Шуме у оквиру обухвата овог Плана оствариваће следеће функције: заштитне, културно-социјалне и производне, а ваншумско зеленило превасходно заштитну функцију.
Из тих разлога потребно је:
–– повећати површине под шумама пошумљавањем шумског земљишта – чистина,
као и земљишта VI����������������������������������������������������������
������������������������������������������������������������
, VII�����������������������������������������������������
��������������������������������������������������������
и VIII����������������������������������������������
��������������������������������������������������
бонитетне класе пољопривредног земљишта (изузетно I����������������������������������������������������������������������
V���������������������������������������������������������������������
и V�����������������������������������������������������������������
������������������������������������������������������������������
катастарске класе), коришћењем земљишта у складу са његовим биолошким капацитетима, а према планским документима корисника шума;
–– унапредити стања постојећих шума превођењем изданачких шума у високе,
мелиорацијом деградираних шума у високопродуктивне уз интензивну негу и
спроводити заштиту постојећих шума у свим фазама развоја;
–– фаворизовати садњу аутохтоних састојина у складу са станишним условима;
–– организовати трајну максималну шумску производњу, уз уважавање важећих аката о заштити природних добара;
–– формирати ветрозаштитно и пољозаштитно зеленило на око 2% територије Општине на просторима уз канале, саобраћајнице и у оквиру пољопривредног земљишта
са циљем побољшања микроклиматских услова, смањења удара ветра и одношења
усева у фази семена;
–– формирати заштитно зеленило уз радне површине у атару, на просторима за рекултивацију (напуштене депоније, деградирано земљиште), у зонама кућа за одмор;
–– повезати шуме и ваншумско зеленило у систем зелених површина које ће омогућити јачање укупног био-еколошког система подручја;
–– користити шумско земљиште у складу са његовим биолошким капацитетима;
–– заснивати и обновити водозаштитне шуме уз водоток Дунава;
–– шумским површинама у оквиру специјалних резервата природе газдовати у складу
са шумским основама и програмима заштите и развоја;
–– газдовање шумама ускладити са развојем туристичко-рекреативне активности.
Шуме и шумско земљиште ШГ ”Нови Сад” Нови Сад
Планом се предвиђа унапређење стања шума и у том смислу ће се обављати радови
на обнављању, попуњавању и нези састојина, као и газдовање шумама заштићених подручја према условима о заштити и планским документима надлежних предузећа.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 305
Планским газдовањем шумама, кроз планиране радове на гајењу, коришћењу и заштити шума, постићи ће се:
–– очување и заштита подручја;
–– повећање дрвног фонда;
–– увећање површине високих састојина а умањење површина изданачких шума;
–– побољшање старосне структуре састојина;
–– обнова шума (кроз планoве корисника шума на овом простору);
–– смањење узгојне запуштености;
–– боље здравствено стање састојина;
–– здравствена стабилност шумских екосистема, бољи услови коришћења укупних
потенцијала подручја;
–– боље стање, бројност и квалитет дивљачи и фауне у целини.
Планско газдовање шумама оствариваће се спровођењем Опште основе газдовања
шумама за Јужнобачко шумско подручје и посебних основа којима се планирају радови
на обнављању, попуњавању, нези и коришћењу шума.
Шуме НП Фрушка гора
У складу са режимима заштите и условима датим у ППППН Фрушка гора, основни
правци развоја шума НП Фрушка гора на подручју обухвата Плана су:
–– унапређење и повећање површина под шумама;
–– газдовање шумама од стране НП Фрушка гора, у складу са Уредбом;
–– лов;
–– туризам;
–– спорт и рекреација.
Остале шуме и ваншумско зеленило
Остале шуме и ваншумско зеленило ће сачињавати: шуме корисника ЈП “Воде
Војводине”, шуме ВУ ”Карађорђево”, зеленило путних појасева, зеленило викенд зона
и зеленило насеља. Планираном структуром шума и ваншумског зеленила и њиховом
прерасподелом у простору (у зависности од услова средине и намене) оствариће се заштитна, културно-социјална и производна функција.
Планом озелењавања на територији општине Бачка Паланка ће се:
–– задржати све постојеће шуме и ваншумско зеленило;
–– нове шуме подизати на површинама шумског земљишта, на еродираним подручјима,
као и на земљиштима непогодним за пољопривредну производњу (VI, VII и VIII
бонитетна класа, изузетно IV и V класа);
–– остварити подизање високог ваншумског зеленила на деловима простора уз канале, путне коридоре, викенд зоне и насеља.
Ловна подручја (ловишта)
Ловишта у границама подручја обухваћеног Планом имају добре услове за развој
и гајење дивљачи. У наредном периоду се не очекује установљење нових ловишта, већ
само обнављање решења о давању ловишта на газдовање.
Ловишта ће, у складу са Законом о ловству, газдовати својим ловиштем на основу
важећих ловних основа и годишњих планова газдовања, којима ће се прописати конкретне планске мере које ће имати за циљ заштиту, исхрану и коришћење дивљачи.
306 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Пун економски капацитет ловишта ће се постизати добром прогнозом динамике
развоја популације дивљачи, односно пројекцијом оптималног матичног фонда за сваку
ловну годину уз уважавање реалног прираста, губитака и одстрела дивљачи.
У ловиштима ће бити дозвољен улов дивљачи у складу са годишњим плановима
газдовања. Ловишта ће бити опремана ловно-техничким објектима, узгајалиштима дивљачи и ловачким домовима у складу са планираним развојем ловног туризма.
Ловишта у границама подручја обухваћеног Планом имају добре услове за развој и
гајење дивљачи. Планом се предвиђа:
–– пошумљавање непродуктивног земљишта у циљу формирања станишта за дивљач;
–– постизање пуног економског капацитета ловишта;
–– заштита и очување ретких и угрожених врста дивљачи;
–– изградња ловно-техничких објеката;
–– повећање економских ефеката ловства и развој ловног туризма.
1.3. Подземне и површинске воде
Вода и водотоци као добра од општег интереса за задовољење општих и појединачних интереса, под посебном су заштитом и користе се под условима и на начин који
одређује Закон о водама.
На подручју Општине планира се праћење површинских и подземних вода ради
потпунијег увида у квалитет вода и утврђивања потреба за предузимање мера у зависности од степена угрожености и врсте загађења. Елиминацију или редукцију појединих
параметара из састава воде за пиће, које не одговарају утврђеним граничним вредностима, треба спровести путем објеката и опреме за кондиционирање вода. У садашњем тренутку једине мере кондиционирања су дезинфекција (активна мера) и испирање мреже
(пасивна мера).
У домену избора изворишта, предност добијају она изворишта која су економски повољнија и која су изложена мањим ризицима угрожавања квалитета вода, па се могу релативно лако адекватно заштитити, односно свести ризике на прихватљиви ниво. Неопходно
је сва изворишта висококвалитетних подземних и површинских вода адекватним мерама
заштитити и унапредити (пошумљавање сливова, санирање извора загађивања и др.).
Код свих врста изворишта, а посебно код изворишта чије су воде намењене водоснабдевању становништва, морају се предузети све потребне мере развоја и превентивне
заштите изворишта од случајног или намерног загађивања. Ово се пре свега односи на
потребу увођења зона и појасева санитарне заштите и опште санитарно уређење изворишта у складу са Законом о водама.
1.4. Минералне сировине
E�������������������������������������������������������������������������
ксплоатација минералних сировина врши се на основу решења надлежног министарства за енергетику (Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине)
и Општине. Уколико се простор за експлоатацију (нафта, природни гас, глина, песак и
др.) налази на пољопривредном земљишту, одобрење за експлоатацију се мора прибавити од Министарства за пољопривреду.
На простору општине Бачка Паланка наставиће се са истраживањем и коришћењем
подземних вода.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 307
Капацитети постојећих хидротермалних бушотина нису довољно искоришћени иако представљају значајан потенцијал за коришћење, не само у туризму, већ и за загревање
објеката, као потрошна топла вода, у пољопривреди за наводњавање и производњу здраве хране и као топлотна енергија за загревање стаклених башти, топлих леја, бројлера,
стаја, рибњака и др. Из тих разлога неопходно је постојеће хидротермалне бушотине
активирати и користити за одговарајућу намену, у зависности од места где се налазе (за
спортско-рекреативне објекте, у пољопривреди и др.).
Евентуална будућа истраживања и експлоатација опекарске глине код Челарева5,
може се планирати само ако се претходно прибави сагласност од органа надлежног за
заштиту културних добара, из разлога што се у близини налазишта глине налази и археолошко налазиште ”Чибска шума”, које је Скупштина општине Бачка Паланка прогласила
за културно добро.
Током експлоатације минералних сировина, у циљу заштите вода и животне средине, обавезно је:
–– планирати мере којима се спречава угрожавање режима вода и животне средине,
односно мере рекултивације и санације и обезбедити извршење прописаних мера;
–– водити податке о врстама и количинама опасних и штетних материја које се користе
у вршењу делатности, односно водити податке о врстама и количинама опасних,
штетних и отпадних материја, које се испуштају или одлажу у животну средину;
–– спроводити мере и услове за спречавање угрожавања режима вода и животне средине садржане у еколошким елаборатима;
–– радити на сталном усавршавању процеса у циљу смањења количина опасности и
других отпадних материја.
На просторима где је завршена експлоатација минералних сировина, мора се извршити ревитализација и рекултивација, као и перманентно спроводити мере неге и заштите.
2. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ (Пројекција становништва)
Пројекција будућег кретања становништва општине Бачка Паланка извршена је
на основу анализе досадашњег развоја и карактеристика популације, претпостављених
друштвено-економских кретања у будућности, као и очекиваних ефеката мера за спровођење Програма демографског развоја АП Војводине, Програма привредног развоја АП
Војводине, Стратегије регионалног развоја Републике Србије, као и других релевантних
секторских стратегија и програма.
На основу тога утврђено је да ће у периоду 2002-2027. доћи до пораста укупног
броја становника Општине по просечној годишњој стопи од 0,12%, при чему ће Челарево
и Бачка Паланка и даље имати бржу стопу раста у односу на остала насеља Општине.
Табела III-1: Пројекција укупног броја становника
Насеље
Бачка Паланка
Број становника
2002 год
2027 год.
29449
31300
5) Извор података: Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, мај 2007.г.
Просечна стопа раста
0,24
308 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
349
301
-0,59
Гајдобра
2968
2735
-0,32
Деспотово
2096
2100
0,01
Карађорђево
1012
870
-0,60
Младеново
3358
3320
-0,04
900
780
-0,57
Нова Гајдобра
1409
1480
0,20
Обровац
3177
3200
0,03
Параге
1039
980
-0,23
Пивнице
3835
3790
-0,05
Силбаш
2849
2860
0,02
Товаришево
3102
3110
0,01
Челарево
5423
5950
0,37
Укупно
60966
62776
0,12
Визић
Нештин
Основни утицај на овако пројектовано кретање становништва имаће очекивани бржи друштвено-економски развој Општине, повећање запослености и социо-економске
сигурности становништва, као и проtнаталитетне мере демографске политике.
3. РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ МРЕЖЕ НАСЕЉА И РУРАЛНОГ ПОДРУЧЈА
3.1. Мрежа насеља
На подручју општине Бачка Паланка, према ППРС, Бачка Паланка је сврстана у
субрегионални центар, док је осталих тринаест (13) насеља сврстано у примарна сеоска
насеља.
Како се примарна сеоска насеља на овом подручју разликују по положају у односу на
општински центар, по величини, социо-економској и старосној структури становништва,
као и по опремљености објектима јавних служби (образовање, култура, здравство, рекреација и др.) било је потребно да се овим Планом дефинише улога сваког насеља појединачно и одреди место и функција у оквиру утврђеног, јединственог функционалног
система насеља.
Насеље Бачка Паланка ће и даље имати улогу субрегионалног центра, са достигнутим привредним и популационим потенцијалом, као и планираним развојем, тако да ће
опслуживати не само потребе становника са подручја Општине него и из делове подручја
суседних општина (Бач, Бачки Петровац) који се налазе у оквиру гравитационе зоне коју
покрива као субрегионални центар. Веза Бачке Паланке са осталим насељима у Општини
одвијаће се преко привредних, административних, здравствених, културно-просветних
и других функција. Близина макрорегионалног центра Нови Сад, имаће и у будуће директне утицаје на сва насеља у општини Бачка Паланка, у смислу задовољавања потреба ''вишег'' реда становништва Општине у области рада, образовања, културе, спорта,
повременог снабдевања и др.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 309
Основна опредељења у организацији и уређењу осталих насеља на подручју општине Бачка Паланка била су, између осталог, да се формира таква мрежа насеља која ће у
највећој могућој мери да искористи све компаративне предности подручја, како оне које
су затечене, тако и оне које ће се тек створити, а све у циљу постизања трајне и стабилне
равнотеже између природних и антропогених елемената простора, који ће уједно представљати и препознатљиве и специфичне симболе овог подручја.
Насеље Челарево је, по броју становника, друго по величини насеље у Општини,
после насеља Бачка Паланка. Одлучујућу улогу на развој овог насеља имао је одличан
гео-саобраћајни положај између Новог Сада и Бачке Паланке. И у наредном периоду ће
ове погодности утицати на бржи привредни развој насеља Челарево, тако да ће се оно
развити у секундарни (локални центар) центар, што условљава потребу за бржим развојем објеката друштвеног стандарда на нивоу месне заједнице, а пре свега, изградња
одговарајућих објеката и мреже инфраструктуре.
Насеља Гајдобра, Младеново, Обровац, Пивнице и Товаришево су насеља на чији
ће даљи развој утицати изградња планираних радних зона, односно изградња објеката привреде а посебно развој пољопривредних култура и њихова даља прерада и складиштење у објектима лоцираним у овим зонама, изградња саобраћајне инфраструктуре
и др. На развој насеља Младеново, поред наведеног, имаће велики утицај и непосредно
природно окружење, односно СРП ''Карађорђево'' и активније коришћење овог природног добра у смислу развоја туризма и разноврсне туристичке понуде (спортски риболов,
ловни туризам, излетнички туризам), уз обавезну примену прописаних мера заштите за
ово заштићено природно добро.
Поред тога, да би се ова насеља даље развијала морају се, пре свега, потпуно комунално опремити (водовод, канализација, гасификација, и сл.). Такође, у овим насељима
морају да се створе материјалне предпоставке за развој мреже објеката друштвеног стандарда у области културе, здравства, образовања и рекреације, као и развој терцијарних
делатности (у радним зонама) примерених улози коју насеља треба да имају у мрежи
насеља (туризам и угоститељство, трговина, услуге, стари занати и сл.) и заштити простора. Планирано је да се ова насеља развијају у насеља I степена.
Остала насеља ће се развијати као насеља II степена – мања насеља, у којима треба створити услове да се развијају као самосталне насељске јединице аграрног карактера
са одређеном мрежом објеката друштвеног стандарда у рангу насеља тог нивоа.
Насеља Визић, Нештин и Параге су примарна сеоска насеља која треба да сачувају своје специфичности и уз реализацију планиране комуналне опремљености створе
одличне услове за развој сеоског туризма.
Непосредна близина макрорегионалног центра Нови Сад имаће и у будуће директне
утицаје на сва насеља у Општини, поготово што ће због близине и повољних саобраћајних
веза становништво из општине Бачка Паланка и даље задовољавати своје потребе ''вишег'' реда у области рада, образовања, културе, спорта, повременог снабдевања и др. у
овом макрорегионалном центру.
Сва насеља у Општини имају урбанистичке планове преиспитане 2003. године. За
насеље Челарево и Пивнице усвојени су урбанистички планови 2007. године, за насеље
Гајдобра 2008. године, док је у току израда планова генералне регулације за насеља Младеново, Обровац и Товаришево и генералног плана насеља Бачка Паланка. Једино насеље
за које до сада није рађен урбанистички план је насеље Карађорђево. Ово насеље се од
1981. године, на основу Закона о територијалној организацији Републике Србије води у
регистру насељених места (води посебна организација надлежна за послове статистике),
али пошто се налази на простору који је резервисан за потребе Министарства одбране, за
310 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
ово насеље до данас није рађена никаква урбанистичка документација. У току су активности на разграничењу простора између Министарства одбране и Општине, након чега
ће моћи да се приступи изради одговарајуће урбанистичке документације и за насеље
Карађорђево.
3.2. Рурална подручја
Концепција просторног развоја села и унапређење квалитета живљења у сеоским
подручјима полази од начела вишефункционално-интегралног развоја и јачања економске снаге пољопривредних домаћинстава и њихово укључивање у тржишне услове привређивања. Таква развојна концепција подразумева развој и најповољније коришћење
производних ресурса пољопривреде и других привредних, услужних и посредничких
делатности. Приликом планирања будућег развоја села, неопходно је развијати оне функције које ће, пре свега, обезбедити заустављање и преусмеравање негативних трендова у
демографским процесима.
Рурална економија, поред пољопривреде и шумарства, обухвата и широк спектар
различитих социо-економских активности, које обезбеђују пораст запослености, диверзификацију активности, пораст укупног друштвеног стандарда, задржавање становништва,
а самим тим и подизање укупне економске атрактивности руралног подручја.
Подручје општине Бачка Паланка у целини има карактер руралног подручја, с обзиром да основу његове економије чини пољопривреда (шумарство има незнатан удео),
те да још увек велики удео становништва, директно или индиректно остварује приходе у
области пољопривреде.
Основни проблеми Општине у смислу руралног развоја везани су за ограничене
могућности запошљавања, с обзиром да, имајући у виду садашњи степен развијености,
оваква подручја нису атрактивна за инвестирање у пратеће активности руралне економије које би требало да привуку вишак радне снаге из пољопривреде с једне стране, а да
се млађим категоријама становништва (које би могло да остане активно у пољопривреди), повећа стандард живљења на селу и компензирају предности живљења у граду.
У том смислу било би неопходно да локална самоуправа донесе Акциони план за
рурални развој, те да у складу са својим могућностима и уз одговарајући ангажман државе, пружи подршку економски атрактивним програмима насталим на ниову локалне
заједнице и дефинисаним од стране појединаца у руралним срединама.
У утврђивању Акционог плана, поред унапређења пољопривредне производње у
целини, посебну пажњу треба посветити заштити и конзервацији руралног наслеђа, развоју активности које обезбеђују алтернативни приход, развоју и побољшању руралне инфраструктуре и туристичких и занатских активности, као и заштити животне средине.
Потреба активног ангажмана локалне самоуправе у области руралног развоја проистиче и из документа «Процена потреба Републике Србије од 2007. до 2009. године»
који је усвојила Влада Републике Србије (јануар 2007. године), а којим је, као један од
пет кључних међусекторских приоритета, утврђен и рурални развој. Овај документ
представља један од кључних ослонаца у програмирању ИПА (Инструмент предприступне помоћи).
У циљу обезбеђења неопходних просторних предуслова за бржи развој руралне
економије, поред мера у области пољопривреде, овим Планом се у свим сеоским насељима
Општине планира формирање нових радних зона намењених првенствено активностима
везаним за локално сировинско залеђе и традиционалне производње којима се постиже
виши степен финализације пољопривредних производа, а затим развоју малих и средњих
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 311
преузећа (МСП). Изгрaдња ових капацитета захтеваће такође побољшање постојећих и
изгрaдњу нових мрежа и објеката комуналне инфраструктуре, за шта су овим Планом
такође утврђени неопходни услови.
Поред наведеног, у свим сеоским насељима планира се подизање стандарда у области јавних служби чиме ће она, уз побољшање међунасељске инфраструктуре, постати
знатно привлачнија како за само становништво, тако и за евентуално привлачење нових
инвестиција.
Поред свих негативних трендова који су пратили развој села последњих деценија
прошлог века, бројне повољности као што су величина насеља, повољни услови за развој
пољопривреде, задржан основни ресурс становништва, повољне саобраћајне везе, јако
индустријско језгро у Бачкој Паланци, али и многобројна мешовита домаћинства основни су утицајни фактори развоја села у Општини.
Планирано унапређење пољопривреде, развој МСП, изградња и модернизација свих
видова инфраструктуре, развој руралног туризма (као једног од приотитета дефинисаног
Стратегијом развоја туризма Србије), допринеће да се сеоска подручја брже и адекватније развијају уз заустављање негативних демографских тендеција.
3.3. Премер и комасација
Општина Бачка Паланка је једна од општина у Војводини у којој је уређење
пољопривредног земљишта кроз поступак комасације великим делом урађен, рачунајући
мали број КО (4) у којима је потребно урадити комасацију у односу на број КО (11) у
којима је она урађена. За КО Нова Гајдобра у току су радови на комасацији земљишта.
Заједничко за ове четири КО (Визић, Деспотово, Нештин и Нова Гајдобра) је да су парцеле мале са просечном величином од 0,48 ha, да су разбацане по целом атару и да је стање
у катастру неажурно. С обзиром да пољопривредно земљиште захвата у просеку око 80%
ванграђевинског рејона, потребно га је уредити кроз поступак комасације, како би се створили услови за савремену пољопривредну производњу, обезбедиле потребне површине
земљишта за хидромелиорационе радове, мрежу инфраструктуре (државни и општински
путеви, пољски путеви, разводни гасовод, регулација Нештинског потока и др.).
4. РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
Будући развој, просторни размештај и организација јавних служби на подручју овог
Плана, дефинисани су у складу са одредбама ППРС, циљевима развоја мреже насеља и
посебним особеностима овог подручја.
Планирана мрежа јавних служби обезбеђује задовољење основних насељских потреба и потреба ширих просторних целина, у складу са планираним нивоом насеља, односно његовим функционалним значајем у мрежи насеља овог подручја.
Основна планска поставка је развој јавних служби заснован на постојећој мрежи
објеката, потребама будућих корисника, примени савремених информатичких и других
комуникационих средстава и новим улагањима јавног и приватног сектора.
Развој социјалне заштите обухвата доступност услуга свим становницима Општине а посебно најосетљивијим групама као што су деца без родитељског старања и стара
лица. Повећање броја старачких домаћинстава захтева и решавање основних проблема
као што су снабдевање, здравствена заштита, пружање одређених врста услуга и др., тако
да је у наредном периоду потребно, поред повезивања институција примарне здравствене
заштите и социјалне заштите, планирати и различите врсте смештаја и заштите старих
лица. То је могуће остварити планирањем различитих модалитета смештаја: формирањем
312 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
мобилних екипа које би пружале помоћ старим лицима у њиховим кућама, пресељењем
старих лица (мањи број) код породица где би се формирао мањи објекат за смештај и негу
старих, изградња домова за смештај старих лица у мањим насељима (где постоји могућност и формирања окућнице) и др.
Због законски утврђене обавезе организовања припремног предшколског васпитања и образовања за децу од 6 година, проширење мреже предшколских група обезбедиће се повећањем капацитета у постојећим објектима или новим објектима, у зависности
од исказаних потреба, уз обавезу да се обезбеди обухват од 100% контигента деце тог
узраста. Приликом израде одговарајуће урбанистичке документације за насеља, потребно је водити рачуна да се задовоље дефинисани нормативи за изградњу предшколских
установа. Општина Бачка Паланка у свим насељеним местима има предшколске установе
осим у насељима Нештин и Визић. У самом насељу Бачка Паланка у оквиру појединих
предшколских установа функционише и одељење за јаслени узраст.
Организација основног образовања и даље ће се заснивати на матичним осмогодишњим школама у Бачкој Паланци, Гајдобри, Младенову, Обровцу, Пивницама, Силбашу, Челареву, Товаришеву, Новој Гајдобри, Деспотову, као и осмогодишњој школи за
децу са специјалним потребама и основној музичкој школи у Бачкој Паланци, са мрежом
подручних (четворогодишњих) школа у Карађорђеву, Парагама, Нештину и Визићу, уз
потребну обнову појединих школских објеката и повећан степен квалитета њихове опремљености.
Средњошколско образовање заступљено је у општинском центру Бачка Паланка
са неколико средњих школа (Гимназија ''20. октобар'', Економска школа ''Др. Р. Увалић''
и Техничка школа ''9. мај'') које обављају школске и ваншколске активности у заједничком објекту. Евидентирана је потреба за надоградњом, реконструкцијом и изградњом
спортских терена за потребе техничке школе. Такође се предвиђа могућност оснивања
приватне средње школе, што ће зависити од даљег развоја средњошколског образовања,
заинтересованости и потреба популације тог узраста.
Здравствена служба на подручју Бачке Паланке се може сматрати развијеном, у
односу на капацитет и број лекара на 1000 становника. У свим насељима општине Бачка
Паланка обезбеђено је пружање здравствених услуга у амбулантама са одговарајућом
здравственом службом. Секундарну (специјализовану) здравствену заштиту за све становнике у Општини пружаће и даље здравствени капацитети у Новом Саду, а у мањој
мери приватне здравствене установе у Бачкој Паланци. Виши квалитет пружања здравствених услуга омогућиће планирано опремање савременом медицинском опремом свих
здравствених објеката. У том смислу потребно је отворити апотеке и у насељима Нештин
и Визић, како становници ових насеља не би били упућени на суседне општине са сремске стране, или на скелски прелаз ка Бачкој Паланци.
У планском периоду неопходно је изнаћи нове просторе за проширење објеката
културе, како би презентација културног блага била доступнија грађанима и гостима и
како би представљала део програма културно-манифестационог туризма, као развојни
потенцијал укупне туристичке понуде. Поред заршетка изградње објекта позоришта, неопходно је извршити адаптацију постојећих објеката културе ради побољшања услова
очувања значајних експоната, као и стварања потребних услова за рад ових установа.
Ради активнијег укључивања становника осталих насеља у културна догађања, неопходно је у наредном периоду одговарајуће ангажовање културних и других институција
у Бачкој Паланци на квалитетној организацији културних манифестација, одговарајућој
презентацији и реклами на нивоу Општине, као и подстицање иницијативе да се на локалном нивоу организују културне манифестације и окупљања по различитим интересо-
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 313
вањима и културним деловањима, како би се ове манифестације одржавале на простору
целе Општине.
У области јавне управе и јавних предузећа Скупштина општине Бачка Паланка
(са свим својим службама у функцији грађана) функционише у мери која је препоручена
ППРС, а који се односи на ниво општинског и уједно и субрегионалног центра.
Објекти физичке културе ће се у свим насељима уредити и опремити недостајућим
садржајима (уређено зеленило, урбани мобилијар и др.). У општинском центру Бачка Паланка и у насељу Товаришево изграђене су спортске хале, док је у Гајдобри спортска хала
у изградњи. За задовољење потреба становништва целе Општине и за могућност њиховог укључивања у поједина такмичења неопходна је подршка јавног и приватног сектора
која ће допринети развоју постојећих и формирању нових спортских клубова, поготово
на руралном подручју. Школе би требало да имају спортске сале са свим пратећим садржајима и опремљене по важећим стандардима.
Челарево
Обровац
Товаришево
Гајдобра
Н.Гајдобра
Силбаш
Пивнице
Параге
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Центар за соц. рад
+
Дом за старе
+
Визић
Карађорђев
+
Нештин
Младеново
Предшк. установа
Врста јавне службе
Деспотово
Бачка Паланка
Табела III-2: Мрежа јавних служби према ППРС
+
+
+
+
+
I Социјална
заштита
II Образовање
Основна школа 1-4
+
Основна школа 1-8
+
Ос. музичка школа
+
Школа за децу са
спец. потребама
+
Средње школе
+
Виша школа
Ученички и
студентски домови
III Здравствена
заштита
+
+
+
+
+
+
+
++
+
++
++
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
(+)
+
Амбуланта
+
Дом здравља
+
Специјал. болнице
+
Завод за здравств.
заштиту
Центар за
рехабилитацију
+
+
+
(+)
+
+
314 страна - Број 10/2010
Диспанзер
медицине рада
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
(+)
Апотека
+
+
(+)
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Ветер. станица
+
+
(+)
(+)
(+)
+
+
(+)
+
+
(+)
(+)
+
(+)
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
IV Култура
Библиотека
Дом културе
+
Музеј
+
Галерија и
изложбени простор
+
Позориште
+
Народни универз.
+
V Информат.
делат. и комуни.
VI Физичка
култура
+
(+)
(+)
+
+
(+)
+
+
+
+
+
+
(+)
+
+
+
+
+
(+)
+
Уређени спорт.тер
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Уређени и опремљ.
спортски терени
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Купалиште-базени
+
Спортско-рекреат.
центар мултинам.
карактера
+
+
(+)
+
(+)
НАПОМЕНА:
+ неопходни садржаји;
+* у центру или неком другом насељу Општине;
++ ако се не може организовати у насељу, јер зато не постоје потребни услови (потенцијални број корисника, грађевински фондови и сл.), обавезно је обезбедити организовани превоз до суседног места, места у коме садржај постоји (школски аутобус, јавни
превоз);
(+) могући садржај, ако постоји интерес и екомонска основа за организовање садржаја, у оквиру јавногили приватног сектора власништва.
5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ
Основно опредељење општине Бачка Паланка у развоју привредних делатности
представља ревитализација подручја Општине путем динамичнијег и усклађенијег развоја читавог подручја, развоја привредне и друштвене инфраструктуре и подизања укупног друштвеног стандарда. Посебну пажњу треба посветити развоју села кроз утврђивање, овом подручју примерене, стратегије руралног развоја и доношење одговарајућих
акционих планова у том смислу.
5.1. Пољопривреда
Значајни природни и створени потенцијали подручја у области пољопривреде омогућавају развој различитих видова пољопривредне производње (ратарство, сточарство,
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 315
воћарство, виноградарство), као и бржи развој агроиндустрије на бази расположивих сировина биљног и животињског порекла. Развој пољопривреде треба да се креће у правцу
успостављања одрживог, ефикасног и на светском тржишту конкурентног пољопривредног сектора. Ово ће у првом реду захтевати промену структуре сектора (производња,
произвођачи и власништво), развијање адекватног тржишта, као и развој села у целини
и очување и заштиту животне средине (нарочито квалитета пољопривредног земљишта).
Такође је потребно обезбедити услове за унапређење постојећих и развој нових прерађивачких капацитета за примарну прераду и чување производа пољопривреде, као и капацитета за производњу прехрамбених производа за широку потрошњу. Поред тога, у наредном
периоду потребно је предузети одговарајуће активности на едукацији пољопривредних
произвођача, обезбеђење повољних кредитних линија за развој и инвестирање и стварање
услова за рационално повезивање пољопривредних произвођача у циљу укрупњавања
поседа и боље организације откупа.
Ратарство
У наредном периоду у општини Бачка Паланка доминантна грана биљне производње биће и даље ратарство.
Посебну пажњу потребно је посветити уско специфичним програмима производње.
Полазећи од природних предности за ратарску производњу, педолошких карактеристика земљишта, умерено континенталне климе и створених вредности које се огледају
у традицији ратарске производње на овом подручју и високог стручног знања носилаца развоја пољопривреде, потребно је осавременити производњу применом нових
технологија у складу са савременим научним сазнањима.
Правци развоја ратарства су:
–– очувати земљишне ресурсе водећи рачуна о квалитету земљишта;
–– начином избора технологије производње позитивно утицати на животну средину;
–– обезбедити прехрамбену сигурност грађана довољним количинама квалитетних
производа;
–– произвести довољне количине квалитетних сировина за прехрамбену индустрију;
–– измена структура сетве и примена нових технологија којима ће доћи до већих економских ефеката ратарске производње;
–– повећати површине под индустријским и крмним биљем на рачун површина под
житима;
–– посветити посебну пажњу националним, уско специфичним програмима производње;
–– као ослонац у креирању стратегије форсирати домаће научно образовне институте
и стручне службе;
–– повећати производњу квалитетног семена за домаће произвођаче и за извоз;
–– повећати површине за семенску производњу у условима наводњавања.
Повртарство
С обзиром да територија општине Бачка Паланка поседује добре агроеколошке услове, реално је очекивати да се у наредном периоду повећају површине у повртарској
производњи, а уз примену савремених технологија и до повећања приноса, као и да се
прерада поврћа подигне на виши технолошки ниво.
Очекује се, да у наредних неколико година дође до повећања површина у свим
облицима производње поврћа, од баштенског и њивског, до производње у заштићеном
простору. Да би се то постигло потребно је дефинисати следеће правце развоја:
316 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– повећање образовног нивоа пољопривредних произвођача, путем стручних саветовања о достигнућима у савременој повртарској производњи;
–– набавка нове специјализоване савремене механизације;
–– разноврснији производни програм, увођење квалитетнијих и отпорнијих сорти високог нутритивног и здравственог квалитета;
–– повећање производње поврћа као другог усева;
–– осавремењавање баштенског начина производње, уз избор сорти које захтевају
веће ангажовање људске радне снаге и комбиновање са производњом у заштићеном простору;
–– подизање већег броја батеријских стакленика и пластеника;
–– обезбеђење вишег степена прераде на месту настанка сировина (сушење, смрзавање, паковање, производња амбалаже, транспорт итд.) у мини погонима као породични посао, као и даљи развој индустријско-прерађивачких капацитета.
Остали видови њивске производње
С обзиром на квалитет земљишта, у наредном планском периоду доћи ће до неминовног повећања у производњи на површинама под осталим културама на отвореном
простору. Потребно је сагледати могућност и израдити програм узгоја зачинског, ароматичног и лековитог биља, као и могућност узгоја цвећа.
Воћарство и виноградарство
У циљу развоја воћарско-виноградарске производње, за које постоје природне предиспозиције, а у складу са оријентацијом на интензивирање ових облика пољопривредне
производње, неопходно је испоштовати следеће правце развоја:
–– донети стратегију развоја воћарско-виноградарске производње;
–– задужити стручне службе за контролу садног материјала и по препорукама ове
службе подизати нове воћњаке и винограде;
–– садни материјал бирати према типовима земљишта;
–– спровести санацију постојећих засада и крчење старих и дотрајалих, уз заснивање
нових;
–– подизати засаде избором отпорнијих врста и сорти, које нарочито показују отпорност према проузроковачима болести и штеточинама;
–– уносити интегралан биолошки концепт у воћарско-виноградарској производњи,
како би се пратили светски трендови производње;
–– перманентно повећавати површине под трајним засадима, водећи рачуна о истовременом побољшању квалитета производње.
Сточарство
Стање у сточарству на територији Општине недовољно је интензивно у односу на
могућности подручја. Правци развоја су:
израдити посебан програм ревитализације и унапређења сточарства за територију
целе Општине и дефинисати носиоце спровођења програма;
–– дефинисати јасне критеријуме и израдити одговарајући одгајивачко-селекцијски
програм;
–– уводити нова савремена научна сазнања у процес производње;
–– специјализовањем производње поделити расни састав говеда у правцу млечног и
месног типа;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 317
–– одржавати задовољавајући здравствени статус животиња, уз стални надзор ветеринарске службе;
–– обезбедити повезивање примарне производње са прерађивачком индустријом, како би се ускладили планови производње;
–– обезбедити довољне количине квалитетне хране, првенствено на подручју Општине;
–– праћење контроле квалитета сточне хране од улазних компоненти до готових крмних смеша;
–– извршити адаптацију постојећих објеката фарми, а нове објекте пројектовати и
изводити у више фаза и етапа реализације.
Остали видови производње
У већини насеља постоји интересовање за производњу неконвенционалних видова
анималне производње. Уз релативно мала улагања, могуће је организовати разне видове
производње у постојећим објектима, као основна или додатна делатност. Неки могући
видови овакве производње су:
–– гајење фазана у контролисаним условима;
–– фармски узгој препелица и голубова;
–– гајење пужева;
–– узгој нутрија, чинчила и кунића;
–– гајење глиста.
У Општини нису довољно искоришћене могућности за развој пчеларства, те је неопходно у свим стратешким опредељењима нагласити да постоје добри услови за развој
овог вида производње.
Пољопривредна механизација
У наредном периоду најважнији задаци биће:
–– едукација пољопривредних произвођача ради правилног избора одређених типова
машина и опреме;
–– организовање техничко-саветодавне службе;
–– побољшање квалитета машина;
–– осавремењавање машинског парка;
–– подржати развој предузећа за пружање услуга, одржавање и сервисирање
механизације и опреме;
–– остваривање научно-техничке сарадње са суседима из региона, на унапређењу
квалитета машинског парка.
5.2. Индустрија, мала и средња предузећа (МСП)
Развој индустрије и малих и средњих предузећа представља основни приоритет
Општине. Реализација овог приоритета захтева претходне активности локалне самоуправе на успостављању одговарајућег развојног амбијента:
–– стварање услова за привлачење домаћих и страних инвеститора и за директне контакте са потенцијалним инвеститорима;
–– унапређење постојеће и изградња потребне нове инфраструктуре за развој индустрије и малих и средњих предузећа (индустријске и радне зоне, саобраћајна, комунална, енергетска, водна и друга инфраструктура);
318 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– утврђивање конкретних развојних програма и пројеката од стране локалне самоуправе и појединачних инвеститора/предузетника;
–– обезбеђење инвестиционе и финансијске подршке пројектима развоја малих и
средњих предузећа који омогућавају бржи раст запослености и повећање дохотка
локалног становништва.
Развој малих и средњих предузећа обезбедиће услове за брже запошљавање и пораст прихода локалног становништва, као и знатно боље коришћење локалних сировинских потенцијала. Посебан ефекат оваква предузећа имаће на стабилизацију услова
привређивања у Општини, пре свега због њихове флексибилности у односу на промене
захтева тржишта.
Овако дефинисана опредељења захтевају и утврђивање просторног развоја ових активности и правила њиховог просторног размештаја.
У том смислу, а у циљу стварања услова за равномернији развој читавог подручја
Општине, планира се активирање значајних просторних потенцијала сеоских насеља
унутар чијих грађевинских рејона треба обезбедити услове (простор, инфраструктурна
опремљеност) за развој мањих погона из области прераде и финализације пољопривредних производа и погона за специјализовану производњу и услуге за велике индустријске
произвођаче. За ове потребе планирано је, поред боље инфраструктурне опремљености
постојећих радних зона, формирање нових радних зона ван грађевинских рејона насеља,
уз постојеће и планиране саобраћајнице.
Поред смањења притиска на просторне потенцијале централног насеља, овим ће се
обезбедити и услови за повећање запослености у сеоским насељима и за трансфер становништва из примарних делатности.
5.3. Туризам
Подручје општине Бачка Паланка има изражене ресурсне потенцијале за развој
туристичких производа повезаних са коришћењем природе и екотуризма, активностима
специјалних интереса, руралним туризмом и догађајима.
Активирањем својих туристичких потенцијала Општина може обезбедити да туризам постане један од важних сектора обнове и развоја, са израженим позитивним утицајем на подстицање привредног развоја, пораст запослености и подизање стандарда локалног становништва.
У погледу смештајних капацитета на простору општине Бачка Паланка у функцији
су два објекта хотелског типа, један мотелског типа, ресторан са преноћиштем, ловачка
кућа, бунгалов и чарда са укупно расположивих 159 лежајева6.
У 2008. години у Општини је боравило укупно 6.474 туриста, од тога 55,4% домаћих и 44,6% страних, а остварено 13.825 ноћења са просечним боравком 2,13 дана.
Као потенцијални смештајни капацитети на простору општине Бачка Паланка, у
наредном периоду планирана је изградња хотелског комплекса у Тиквари, који са планираном марином, регатном стазом и осталим потребним садржајима треба да формира
наутички и спортско-рекреативни центар I категорије.
Имајући у виду садашњи организациони, институционални и инвестициони
капацитет локалне самоуправе, као превасходног заступника јавног сектора, потребно
је у првом кораку развијати оне туристичке производе који се најбрже могу пласирати
и комерцијализовати на туристичком тржишту а то су “догађаји” (култура, уметност и
забава, спортска такмичења, рекреација) и “посебни интереси” (лов, риболов, камповање,
бициклизам, јахање и др.).
6) Извор: Подаци добијени од Туристичке организације општине Б. Паланка, 2009. г.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 319
Водеће туристичке активности су излетничке, спортско-рекреативне, наутичке,
лов и риболов.
Међу манифестацијама које и даље треба одржавати и унапређивати су: Дунавски
бал, Туристичка дунавска интернационална регата ТИД регата, Златни котлић Дунава,
Коњичке трке у Деспотову, ликовне колоније и манифестације које имају етно обележје
као што су Фестивал изворних словачких песама у Пивницама, Патлиџаниjада, Фаршанг,
Кобасицијада и Дани жита у Бачкој Паланци, Бостанијада у Силбашу и друге. У Карађорђеву
се одржавају Првомајски уранак и Фијакеријада.
Риболовни туризам представља један од приоритета у развоју туристичких производа.
Богатство вода уз богату културну традицију, традиционална јела и многобројне чарде
представљају основ за туристички производ који би обухватао рукавац Дунава, подручје
Тикваре, Букински рит, Карађорђево, канал код Младенова и Нештин.
Од посебног значаја је покретање активности које би отвориле процес развоја
идентификованог туристичког производа “наутика”. Према Студији мрежа марина у
Војводини (ЈП Завод за урбанизам Војводине, 2006. г.), као повољна локација за изградњу
марине идентификована је локација у делу градске плаже у Бачкој Паланци. Планирана
марина, уз постојећи наутички центар који сада функционише на потесу Тиквара, где
постоје два пристана код Наутичког клуба и УСР “Шаран” и постојећи пристан код
Калош чарде, у пристанишној зони, допринеће значајном развоју овог вида туризма на
овом простору.
У оквиру бициклистичке руте поред Дунава, на траси Младеново – Карађорђево Бaчка
Паланка – Челарево, предвиђена је израда и постављање бициклистичке сигнализације.
Циклотуризам је све значајнији вид туристичких кретања који може да послужи као
замајац развоја насеља као што су Нештин, Челарево, Младеново и др., где ће се културноисторијске, етнолошке, манифестационе и природне атракције валоризовати.
С обзиром на очуваност и атрактивност претежно руралног амбијента Општине,
њена природна добра и ресурсе, велики број традиционалних пољопривредних домаћинстава, као и све већи интерес међународног туристичког тржишта, рурални туризам такође може постати један од значајних туристичких производа. Развоју овом виду туризма
значајано може допринети и обнављање појединих салаша за ове потребе.
СРП “Багремара” има потенцијале за развој излетничког, едукационог, ловног и
спортско-рекреативног туризма, циклотуризма, фотосафарија посматрање и фотографисање животиња нарочито птица (birdwatching). Део територије општине Бачка Паланка
налази се у оквиру НП Фрушка гора (К.О. Визић и Нештин) чије укупне природне вредности чине очуване шуме, еко системи, ретке и ендемске врсте биљака и животиња (нарочито птица), пејсажне, палеонтолошке вредности, археолошки локалитети, манастирски
комплекси (17 српских православних манастира од којих треба издвојити манастире Привину Главу, Ђипшу, Шишатовац и Петковицу).
На подручју Општине могу се развијати следеће врсте културног туризма: културно-историјски, едукациони, манифестациони и рурални-life seeing/life participating (видети и учествовати у животу локалне заједнице). Основ за то су манифестације, етно
мултиетничко наслеђе и културно-историјски споменици, међу којима су и српска православна црква рођења св. Јована у Бачкој Паланци, археолошки локалитети Турски шанац
и Чипска шума (нису уређени за посетиоце), дворац Дунђерских у Челареву (још увек
је затворен за посетиоце), српска православна црква св. Кузмана и Дамјана и кућа из 18
века, споменици борцима из Другог светског рата у Нештину. У Бачкој Паланци се налази
Музеј града завичајног типа са палеонтолошком, археолошком, етнолошком, историјском
збирком и збирком ликовне уметности. Ергела Карађорђево поседује сопствени музеј.
320 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Ловни туризам има дугу традицију, а ловиште Карађорђево је једно од најпознатијих у Србији. У околини Бачке Паланке налазе се ловишта “Карађорђево”, “Врањак” и
“Багремара”. Ловиштем “Паланачки рит” газдује локално ловачко друштво. У близини су
ловишта Ристовача и Плавна (општина Бач), а свако насеље на територији општине Бачка
Паланка има ловиште којим газдује локално ловачко друштво, па се може планирати комплементарна понуда ловног туризма.
Наутички, спортско-рекреативни, излетнички и риболовни центар I категорије је Тиквара некадашњи рукавац Дунава. На овом простору налазе се спортско
рекреациони центар са спортским теренима за мале спортове, плажа, кајакашки клуб,
рибљи ресторан, привез за наутичаре, продавница, чуварска служба. Низводно од моста
налази се пристаниште. Тиквара је погодна за такмичење у кајаку и кануу, као и осталим
спортовима на води. У плану је изградња регатне стазе за кајак, кану и веслање, регатни
центар, камп, трибине (понтонске), контролни торањ, марина и хотелски комплекс. На
простору Тикваре је лоцирана и једна од станица ТИД регате, која полази из Инголштата
(Немачка) и креће се низводно Дунавом до Бугарске.
Нештин се налази на обали Дунава. ППППН Фрушка гора, Нештин је планиран као
боравишни локалитет II категорије за купалишни и наутички центар, али и центар руралног
и винског туризма. Насеље је познато по виногорју и винима, као и вредној културној
баштини, што представља основ за развој руралног туризма, а нарочито у контексту
циклотуристичких кретања.
Карађорђево је центар ловног и излетничког туризма I категорије, а могу се развијати и друге туристичке активности: спортско-рекреативне, циклотуризам, екскурзионе и риболовне. Карађорђево је једно од највећих узгајалишта коња, место са великим
потенцијалима за изградњу тематског парка. Туристима се, поред лова и риболова, нуде
програми јахања, вожње фијакером, чамцима. Располаже са квалитетним смештајним
капацитетима у ловачкој кући “Дијана” и депандансима у ловачком центру Врањак. Ловцима су поред теренских возила на располагању санке, фијакери и чамци.
Челарево је познато по археолошком налазишту Чипска шума и дворцу породице
Дунђерски. Комплекс објеката чине мањи дворац, изграђен на прелазу XVIII у XIX век
и велики дворац, изграђен између 1834. и 1837. године. Комплекс употпуњује пространи
парк пројектован у стилу енглеских вртова. У дворцу је данас поставка стилског намештаја
од барока до неокласицизма, власништво Музеја Војводине у Новом Саду. Челарево се
налази на циклотуристичкој стази и могуће је развијати културно-образовни туризам.
5.4. Остале области
Развој делатности које су дефинисане као основни приоритети Општине (пољопривреда, индустрија и МСП, туризам) имаће подстицајни ефекат на већину осталих делатности заступљених у привреди Општине, као што су трговина, угоститељство, занатство,
грађевинарство, финансије и сл., као и на развој и подизање квалитета услуга у јавном
сектору.
6. РАЗВОЈ, РАЗМЕШТАЈ И КОРИШЋЕЊЕ ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА
6.1. Саобраћајна инфраструктура
У области друмске инфраструктуре планирана је изградња нових капацитета, чиме ће се побољшати повезаност овог простора са окружењем и изместити транзитни
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 321
саобраћај из урбаних простора – насеља. Поред тога, планирано је и задржавање свих
изграђених путних праваца, уз побољшавање потребних саобраћајних елемената ради
повећања нивоа саобраћајне услуге. Динамика реализације мера (реконструкције и рехабилитације) биће донета тек након вишекритеријумског вредновања, ''Cost–Benefit'' анализe, све у оквиру прага рационалности улагања у саобраћајнице.
И у наредном планском периоду задржаће се досадашње опредељење да основна
веза општине Бачка Паланка са субрегионима и ауто-путем Е-75 буде нови саобраћајни
капацитет ван насеља – из ранга државних путева I реда, (Сомбор) Оџаци Бачка Паланка – Нови Сад, ван урбаних простора насеља (Челарево, Гложан општина Б. Петровац),
који ће својим капацитетом и нивоом саобраћајне услуге омогућити брзо, лако и комфорно повезивање са субрегионима и Новим Садом.
У складу са ППРС планирано је успостављање обилазнице државног пута I реда
ван урбаних простора насеља Бачка Паланка (Обровац, Товаришево), на правцу (Нови
Сад) Бачка Паланка – Сомбор – Оџаци.
ППППН Фрушке горе до 2022. год. предвиђено је ''повезивање коридора X и Xb
преко Фрушке горе магистралним правцима М-18, М-18/1, М-21 и М-22/1''. Магистрални
правац М-18/1 (сада ДП I реда бр. 18/1) користи постојећу трасу кроз центар Бачке Паланке, преко постојећег моста, кроз Илок (територија Републике Хрватске). Планирани
правац магистралног пута М-18 преко Фрушке горе подразумева и изградњу новог моста
преко Дунава, ''у зони Челарево – Нештин''.
Локација моста је тема посебних анализа, тако да овим Планом није ни назначен
његов положај. До изградње моста, веза бачке и сремске стране Општине оствариваће се
трајектом, који ће заменити скелу.
Доградња нових општинских (локалних) путева, уз задржавање свих постојећих,
допринеће бољој просторној вези општине Бачка Паланка са околним општинама, а уједно ће представљати и важне путне сегменте у саобраћајној матрици овог дела Војводине.
Планирана је изградња општинских-локалних путева:
–– ДП бр.18 Карађорђево – Младеново – Бачко Ново Село;
–– ДП бр.107 – Визић – Љуба Ердевик / Визић Бингула – Ердевик.
Трасе државних путева II реда ће се и у будућности задржати у оквиру постојећих
коридора, с тим да се планира изградња обилазница око насеља, као и њихова реконструкција и модернизација.
У погледу резервације простора за нове сегменте обилазница и планиране општинске путеве потребно је узети у обзир препоруке и елементе који уважавају постојећу законску регулативу (дато је детаљније у делу Плана који обрађује правила грађења).
У функцији привредних активности и развоја пољопривреде, за наредни плански
период планирано је увођење свих структура атарских путева у циљу рационализације
газдовања пољопривредним земљиштем, као и изградња нових путева који ће побољшати везе насеља у Општини са насељима у окружењу.
Изградња бициклистичких стаза, као део европског коридора бициклистичких стаза уз Дунав, један је од приоритета из области немоторног саобраћаја. Планирано је
да се бициклистичке стазе граде по насипу уз Дунав, уз формирање појединих пунктова (уз друге садржаје) на Дунаву са обезбеђењем доступности до општинског центра и
појединих туристички значајних локалитета.
Поред тога, за развој немоторног саобраћаја у наредном планском периоду потребно је истражити могућност за имплементацију бициклистичких стаза ван насељених
места. Ако се за то искажу одговарајући захтеви, бициклистичке стазе могуће је градити
у оквиру коридора државних путева.
322 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Будућа просторна уређеност Општине подразумева и постојање одређених путних
садржаја (бензинске и гасне станице, аутосервиси, теретни терминали и сл.). Могућност
грађења на локацијама уз све категорисане путеве је условљена задовољењем саобраћајних, технолошких и безбедоносних услова, као и услова заштите животне средине и одрживог развоја.
У оквиру железничког саобраћаја планирана је модернизација пруге и сигналнобезбедоносних уређаја према европским стандардима. Модернизацијом пруге уз електрификацију, изградњом нових капацитета (деонице Бачка Паланка – Бач, триангле Кесићев салаш, индустријски колосек до луке у Бачкој Паланци и формирање индустријске
станице) као и реконструкцијом постојећих садржаја побољшали би се експлоатациони
параметри (брзина и носивост), што би омогућило укључење овог вида саобраћаја у робни и путнички транспортни систем.
У наредном планском периоду водни саобраћај би требало посматрати са аспекта прерасподеле бруто транспортног рада у општинским оквирима, уз ангажовање
постојећих (и планираних) инфраструктурних капацитета друмског, железничког и водног саобраћаја (међународна лука), а такође и као важан туристички потенцијал Општине, кроз установљење капацитета наутичког туризма (марина и путничко пристаниште).
Узимајући у обзир близину границе са Хрватском, путну мрежу, железничку пругу
и пловни пут као основу будућег интегралног повезивања, друмски саобраћај као најразвијенији би требало да преузме иницијалну улогу у повезивању свих саобраћајних видова.
Ваздушни саобраћај у оквиру Општине је могуће иницирати и развијати у правцу
спортско-туристичке понуде за посетиоце и туристе који ће посећивати атрактивне локације општине Бачка Паланка. Потенцијални простори за формирање и организацију
оваквих садржаја постоје, али уз организационе и техничке услове које је потребно испунити (за летилишта и спортске аеродроме) и уз сагласност и услове надлежних институција: Директорат за цивилно ваздухопловство, Министарство за инфраструктуру сектор
за ваздушни саобраћај. Поред тога, за изградњу оваквих објеката потребна су и значајна
средства.
6.2. Водопривреда
Снабдевање водом
Оптималну дугорочну оријентацију снабдевања водом становништва представља
изградња рационалних регионалних и међурегионалних водоводних система у које би
били интегрисани и постојећи водоводни системи. Ови системи треба на складан начин
да допуне недостајуће количине воде са локалних изворишта и повећају укупну сигурност рада система.
Снабдевање водом највишег квалитета оствариће се развојем регионалног система
водоснабдевања (у овом случају Новосадски регионални систем), из којег ће се снабдевати становништво насеља Општине, као и само они технолошки процеси у којима је
неопходна вода највишег квалитета. Поред локалних изворишта, као изворишта висококвалитетне воде, овај систем може користити алувијална изворишта: доња Дрина, Сава
од Јамене до Сремске Митровице и Сава од Јарка до Шапца, извориште са леве и десне
обале Дунава између Новог Сада и Сремских Карловаца, а део воде се може добијати
прерадом речне (дунавске) воде. Систем се може повезати са Сремским системом преко
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 323
Инђије и Сремских Карловаца, са Бачким системом преко Темерина и Србобрана, као и
Бачког Петровца и Бача.
Могућност коришћења подземних вода у наредном периоду, према садашњем нивоу сазнања и поузданости релевантности података, ограничена су на релативно мала повећања захваћених количина на постојећим извориштима и формирање нових изворишта
у алувијалној равни Дунава и Саве. До тада, даљи развој водоснабдевања развијаће се у
правцу који је сада у функцији, уз повећање броја црпних бушотина на постојећим или
новим извориштима са изградњом појединачних уређаја за дотеривање квалитета воде по
захтеваним критеријумима.
Иако се иде на рационализацију потрошње и максималну штедњу подземних ресурса питке воде, по потреби извршити проширење постојећих насељских изворишта са
неколико бунарских водозахвата због континуалног пропадања извесног броја бунара, а и
да би се у насељима са по једним бунаром остварио потребан резервни капацитет.
Уколико се на основу претходног истраживања установи да на постојећим насељским локацијама изворишта нема могућности за бушење нових бушотина (што би
могао да буде случај код малих насеља са једним до два бунара), то ће захтевати формирање нових изворишта, што представља значајније и дуготрајније кораке у техничком и
финансијском смислу.
У планском периоду, у Бачкој Паланци се планира повећање капацитета изворишта
за Q=120 l/s, као и проширење изворишта ''Ристића пут'' на:
–– Ристића пут исток, изградњом шест (6) бунара,
–– Ристића пут – запад I, изградњом шест (5) бунара.
Такође се предвиђа и повећање капацитета постројења за прераду воде за пиће за
додатних 125 l/s, са пратећим објектима (расподелни водоторањ, таложница за муљ и др.).
Предвиђено је и повећање капацитета резервоарског простора, у складу са повећањем капацитета изворишта и фабрике воде.
У наредној табели дате су укупне предвиђене потребе Бачке Паланке за водом
одређене на основу броја становника, прикључености на водоводне системе и норме потрошње за пројектовани период до 2026. г.
Табела III-3: Потребе за водом у општини Бачка Паланка7
Високо-квалитетне
воде (106m3/ год.)
Индустрија (106m3/ год.)
24,2
5,3
Укупно(106m3/ год.)
29,5
Трасе дистрибутивних цевовода полагаће се, генерално, поред постојећих путева,
где су услови за изградњу и каснију експлоатацију повољни. За правилно функционисање и рад цевовода у експлоатационим и прелазним режимима, пројектом предвидети
потребан број типских објеката: пумпне станице, резервоари, шахтови за испуст и испирање, шахтови за смештај ваздушних вентила, пролази испод пруга, путева, пролази
испод водотокова, мерно-регулациони објекти.
У наредном периоду ићи ће се на смањивање специфичне потрошње воде у домаћинствима, политиком реалних цена воде, мерењем утрошка воде и мерама планске
рационализације потрошње. Норма потрошње за становништво ће бити на нивоу од 120150 лит./стан./дан, што је у већини случајева мање од данашње норме за становништво.
7) Извор: Водопривредна основа Србије, 2002.г.
324 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Не предвиђа се потрошња воде преко 150 лит./стан./дан, јер ће се увођењем економске
цене воде знатно изменити понашање потрошача. Предложене су следеће норме потрошње које су у оквиру норми потрошње које егзистирају у земљама ЕУ:
градови (насеља) преко 20.000 становника
150 лит./стан. дан;
градови (насеља) између 10.000 20.000 становника
140 лит./стан. дан;
насеља између 5.000 10.000 становника
130 лит./стан. дан;
насеља са мање од 5.000 становника
120 лит./стан. дан.
Ради рационализације коришћења висококвалитетне воде за пиће и заштите исте од
непотребног расипања потребно је на минималну меру свести губитке на водоводној мрежи. Рационално коришћење водних ресурса подразумева: коришћење висококвалитетних
вода само за пиће а захватање мање квалитетних вода из водотока и језера уз неопходан
третман за потребе наводњавања, индустријских техничких вода и осталих намена које
су мање захтевне по питању квалитета сирове воде.
Процес рационализације кориш-ћења питке воде може се спровести, осим на већ
поменуте начине, и:
–– смањењем броја дефеката заменом и реконструкцијом дотрајале водоводне мреже;
–– увођењем што бољег система мерења како би се открила места настанка губитака;
–– едукацијом – дизањем свести потрошача: сталним информисањем, рекламама, наградним играма које организују водоводи, јавним дискусијама, продајним изложбама опреме за уштеду;
–– политиком цена која штити од непотребног расипања овог природног блага и др.
Постојећа водоводна мрежа у насељима се задржава са делимичном реконструкцијом на деоницама које не задовољавају планске потребе.
Снабдевање водом насеља вршити из артешких водоносних слојева уз строгу контролу исправности воде пре и у току експлоатације. Посебну пажњу потребно је посветити избору места за бушење, као и регулисању зоне око бунара и објеката у мрежи, а све
у складу са Законом о водама.
Снабдевање водом у оквиру рубних предела насеља и у атару, као и тамо где нема
могућности за снабдевање водом преко водоводне мреже, биће решено индивидуално,
путем бушених бунара.
Код снабдевања индустријских капацитета, који продукују веће количине отпадних вода, увести обавезу рационализације потрошње увођењем процеса рециркулације,
чиме ће се обезбедити вишеструка употреба захваћене воде, очување и заштита водних
ресурса, како од загађења, тако и од прекомерне експлоатације и исцрпљивања појединих
издани. Код снабдевања индустрије (привреде) водом (изузев прехрамбене индустрије и
сличних) користи се, по правилу, вода из река и каналских система, уз захватање рационалних количина и коришћење рециркулације.
Интегралним и комплексним мерама неопходно је обезбедити довољне количине
вода за потребе индустрије, при чему се не смеју угрозити прописани режими у водотоцима, што се обезбеђује довођењем вода из суседних сливова, чеоним акумулацијама,
рационалним захватањем количина вода, техничко-технолошким мерама у процесима
производње укључујући и рециркулацију, пречишћавањем отпадних вода и др., што све
упућује на потребу комплексног јединственог управљања режимом вода водотока.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 325
Снабдевање технолошком водом је могуће из првог водоносног слоја (фреатска издан) уз сталну контролу воде пре и у току експлоатације или из водотокова.
Одвођење и пречишћавање вода
На простору општине Бачка Паланка развијаће се сепарациони канализациони системи, којима ће се посебно одводити фекалне отпадне воде а посебно атмосферске отпадне воде. Фекални канализациони системи треба да прикупе и одведу ван територије све
отпадне воде формиране при употреби и коришћењу. Фекалне отпадне воде у насељима
ће се прикупити засебним зацевљеним канализационим системом и усмерити ка планираним насељским постројењима за пречишћавање отпадних вода. Канализациона мрежа
планирана је до свих корисника, а мрежа ће се полагати у уличном профилу, на минималној дубини од 1,0 m.
Индустријске отпадне воде решаваће се, по потреби, посебним системима. Зависно
од врсте и типа загађене воде, вршиће се њихово претходно пречишћавање кроз предтретман, па ће се тек онда ићи на заједничко пречишћавање са санитарном и атмосферском отпадном водом. Услови предтретмана индустријских отпадних вода треба да:
–– заштите здравље особља које ради на одржавању канализационих система;
–– заштите канализациони систем и објекте на њему;
–– заштите процес пречишћавања отпадних вода на централном уређају;
–– обезбеде одстрањивање из индустријских отпадних вода материја које се мало или
никако не одстрањују на централном уређају за пречишћавање отпадних вода, а
које могу угрозити захтевани квалитет вода реципијента.
Пре упуштања отпадних вода у реципијент предвиђа се њихово пречишћавање на
централном постројењу за пречишћавање отпадних вода (ППОВ). Карактер реципијента
предвиђа, односно захтева висок степен пречишћавања. После пречишћавања на уређајима за пречишћавање отпадних вода, пре испуштања у реципијент концентрација појединих загађујућих материја у ефлуенту мора задовољавати услове које прописује надлежно
водопривредно предузеће. Капацитет ППОВ-а мора бити усклађен са демографским растом и планираним повећањем индустријских капацитета, што је неопходно анализирати
израдом одговарајуће студије.
У наредном периоду следи даља изградња и реконструкција постојеће канализационе мреже у Бачкој Паланци и изградња новог постројења за пречишћавање отпадних
вода, као и почетак радова на канализационим системима осталих насеља. Мања насеља,
туристички локалитети и центри, као и викенд зоне, проблем одвођења и пречишћавања
отпадних вода решаваће преко компактних мини уређаја за биолошко пречишћавање (Биодиск, Биотип). Ова мала постројења служе за потпуно биолошко пречишћавање отпадних вода из мањих насеља, хотела, одмаралишта и сл., а капацитета од 50 до 2000 ЕС
(еквивалентних становника).
Где год је могуће, користити тзв. групне системе, којима се једним ППОВ пречишћавају отпадне воде из више оближњих насеља, повезаних магистралним колекторима са одговарајућим КЦС (канализационим црпним станицама).
Развој атмосферске канализације има задатак заштите урбанизованих површина
унутар насеља и индустријских погона од плављења атмосферским водама. Кишну канализацију конципирати за меродавне услове (временски пресек, урбанизованост простора, рачунска киша итд.), а етапно реализовати тако да се изграђени делови рационално
уклапају у будуће решење.
326 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
У насељима општине Бачка Паланка, постојећа мрежа отворених канала ће се ширити у складу са потребама, са уливима у најближе потоке, канале и депресије путем
уређених испуста који су осигурани од ерозије и који не залазе у протицајни профил
канала (потока). За атмосферске отпадне воде са зауљених и запрљаних површина (бензинске пумпе и сл.), предвидети одговарајући третман на сепаратору уља и таложнику.
Садржај уља у третираној води не сме бити већи од 0,1 mg/l, а суспендованих материја
од 30 mg/l.
Приликом израде плана који евентуално предвиђа израду концепта атмосферске канализације потребно је претходно дефинисати укупне количине упуштених вода и сходно
томе, уз консултацију надлежних органа водопривреде, проценити могућност прихвата
дефинисаних количина. У случају да су процењене количине упуштених вода веће од
оних на које су димензионисани делови каналске мреже у које се предвиђа упуштање,
потребно је предвидети могућност реконструкције (повећање протицајног профила и
сл.). Без обзира на евентуалну потребу реконструкције, са надлежним водопривредним
предузећима потребно је уговорно решити прихват прикупљених вода.
Уколико се у неки од канала у склопу система за одводњавање предвиђа упуштање
атмосферских вода прикупљених са било које површине, обавезно је упуштати само чисте воде и евентуално технолошке, које морају бити пречишћене, без таложљивих или
муљевитих материја (пливајући предмети, амбалажа, делови хране, тешки метали, разна
уља, и течности за моторе и сл.) ради обезбеђења II.б класе квалитета воде у каналу, односно крајњем реципијенту.
Атмосферске и отпадне воде сакупљати постојећом, већ изграђеном канализацијом
мешовитог типа. Уколико на неким подручјима не постоји изграђена канализација или
она није сепаратног типа, потребно је предвидети изградњу колектора у којем би се посебно одводиле отпадне воде.
Атмосферске и условно чисте технолошке воде (расхладне и сл.), чији квалитет одговара II.б класи квалитета воде, могу се без пречишћавања упуштати у природне токове,
мелиорационе канале, ретензије по ободу насеља и сл.
Изливи атмосферских и пречишћених вода у мелиорационе канале морају бити изведени на одређен начин да би се спречило деградирање и нарушавање стабилности косина канала.
Хидротехничке мелиорације (одводњавање и наводњавање)
Регулисање водног режима у земљишту, уз изградњу и реконструкцију постојећих
система за одводњавање омогућиће интензивну пољопривредну производњу. Распрострањеност и изграђеност водопривредне инфраструктуре на територији Општине је задовољавајућа, али је због њихове запуштености и неодржавања проблем одвођења сувишних вода и даље присутан.
Полазиште за техничка решења у домену хидротехничких мелиорација је ревитализација постојећих мелиорационих система и постепено смањење садашњег заостајања
Србије у домену наводњавања изградњом нових система на земљиштима највиших бонитетних класа. Будући системи се планирају као интегрални мелиорациони системи (одводњавање, наводњавање, заштита од спољних вода), са свим мерама хидротехничких и
агротехничких мелиорација. Системи за одводњавање реализују се тако да се уклапају у
решења интегралног уређења простора, при чему се води рачуна о потреби касније доградње и система за наводњавање.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 327
Критеријум за оцену погодности земљишта за наводњавање узима у обзир три параметра:
–– рељеф терена;
–– могућност довода воде;
–– квалитет земљишта.
Код рељефа је нарочито важан нагиб терена и висински положај терена. Нагиб терена до 10% оцењује се као погодан ако се ради о воћарству и виноградарству. Међутим,
најповољнији су нагиби испод 5%. Нагиби између 5 и 10% траже опрезност код одабира
технике наводњавања и мере заштите од ерозије.
Воде које служе за наводњавање земљишта морају бити одговарајућег квалитета.
Предност код наводњавања имају земљишта повољнијих класа погодности за наводњавање, уз уважавање социјалних и еколошких чинилаца. У зависности од карактеристика
земљишта и режима подземних вода, наводњавање, по правилу, треба да је у спрези са
одводњавањем и општим уређењем мелиоративног подручја. Обезбеђеност коју је потребно постићи код наводњавања је око 80-85%.
Посебну пажњу треба поклонити ревитализацији и бољем коришћењу постојећих
система за наводњавање. Окосницу раста површина под системима за наводњавање чине регионални водопривредни системи чији ће се фазни развој интензивирати у наредном периоду. Приоритет припада површинама ближим већим природним водотоцима,
изграђеној основној каналској мрежи (ДТД).
Нови системи за наводњавање градиће се на земљиштима I, II, IIa, IIIa и IIIb класе
погодности за наводњавање. Предвиђа се да ће се највећи део система изградити применом вештачке кише као начина наводњавања (преко 90%) површина. Наводњавање
капањем примењиваће се у вишегодишњим засадима (воћњаци и виногради), и то искључиво новопројектованим. Површински начин (браздама, преливањем) биће заступљен на
мањим поседима локалног наводњавања, а субиригација у долинама већих река, нарочито на оним деловима алувијалних равни (ритова) који су под утицајем успора на тим
рекама.
Регулација водно-ваздушног режима земљишта на изграђеним системима за одводњавање подразумева одређену реконструкцију отворене каналске мреже, уградњу хоризонталне цевне дренаже и примену одређених агро-педомелиоративних мера (подривање, калцификација, опескивање, кртична дренажа и др.).
Увођење наводњавања у систем за одводњавање подразумева реконструкцију каналске мреже ради двонаменске функције и инсталисање кишних уређаја и пумпних станица за наводњавање.
Ради праћења ефеката изграђених објеката обавезно треба предвидети бољу организацију и методе праћења. То подразумева изградњу нове мреже пијезометара, нову
мрежу кишомерних пунктова, као и уградњу водомерних летава ради евидентирања водостаја дуж главних канала система за одводњавање.
Природни водотоци и постојећи хидросистеми обезбеђују у наступајућем периоду
потребне количине воде, док се у даљој перспективи морају укључити и остала изворишта, нарочито акумулације и хидросистеми са додатним количинама вода.
Заштита од спољних и унутрашњих вода
У границама обухвата Плана налазе се водопривредни објекти општег значаја и то:
одбрамбени насип дуж десне обале реке Дунав, као прва одбрамбена линија, мелиорациони канали за прихватање и одвођење сувишних унутрашњих вода са црпним станицама
328 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
за њихово препумпавање у реку Дунав и ОКМ, канали са функцијом доводника воде за
системе за наводњавање. Сви постојећи објекти се морају задржати и у будућим плановима онако како су унети у катастар као водно земљиште, с тим да се обезбеди њихова
сигурност, заштита и услови за одржавање, и то:
–– дуж одбрамбеног насипа, у појасу ширине 60 m према брањеном терену не могу
се градити никакви објекти изузев објеката нискоградње (пут, паркинг), с тим да у
овом појасу мора бити омогућена стална проходност за службу одбране од поплава;
–– у инундацији реке, од ножице насипа према реци у појасу ширине 10,0 m не могу
се градити никакви објекти, а даље према реци, само изузетно;
–– могу се лоцирати јавни туристички рекреациони објекти постављени на стубове
са котом пода изнад 1% велике воде реке. Ови објекти у кориту реке могу имати
само привремени карактер, до момента техничких и других разлога за њихово уклањање, без права на надокнаду штете инвеститору. Нове објекте у инундацији
лоцирати тако да заштитна шума испред насипа остане у функцији, односно да се
не сече;
–– укрштање саобраћајница са насипом је могуће на начин да се не смањује профил
насипа а укрштање свих инсталација (водовод, канализација и др.) извести под
правим углом изнад 1 % велике воде на Дунаву;
–– улична кишна канализација се може прикључити на постојеће мелиорационе канале али под условом да сакупљају само условно чисте атмосферске воде чији
квалитет одговара IIб класи вода (II класа за Дунав);
–– све друге отпадне воде прикључити на јавну канализацију са њиховим пречишћавањем на заједничком уређају за пречишћавање до нивоа секундарног третмана.
Тамо где јавна канализација није изграђена, отпадне воде могу се прикључити на
водонепропусне септичке јаме, без упијајућег бунара које ће празнити месно комунално предузеће;
–– у појасу ширине 14,0 m поред обала мелиорационих канала не могу се лоцирати
никакви објекти и овај појас мора бити стално проходан за механизацију која одржава канале.
Границе и намена земљишта чији је корисник ЈВП ''Воде Војводине'' се не могу
мењати без сагласности овог предузећа. Појас земљишта уз канал који је у функцији
одржавања истог, такође не треба да мења намену. Дакле, на земљишту које припада каналу не могу се градити било какви објекти нити се оно сме запоседати. Начелно се могу
планирати повремени објекти, пристаништа – товаришта, објекти за спорт, рекреацију и
туризам, под условом да не угрожавају функционалност и сигурност канала. Сходно Закону о водама, за изградњу тих објеката потребни су водопривредни услови и сагласност
од надлежне водопривредне организације.
Сва укрштања саобраћајница са овим каналима решити са одговарајућим каналским мостовима или пропустима и при том код локалних (атарских) путева тежити да
највеће удаљење пропуста по каналу буде 800 m, а најмањи унутрашњи пречник 1,0 m. У
насељима угроженим подземним и површинским водама кроз отворену мрежу потребно
је омогућити што ефикасније одвођење површинских вода са забраном израде кућних
прелаза са високим прагом и пречника мањег од 1,0 m.
Сва укрштања инфраструктурних инсталација са овим каналима (водовод, гасовод,
канализација и др.) решити њиховим полагањем min. 1,0 m испод дна канала и 1,0 m
испод терена на обалама канала или 0,5 m изнад максималне воде за мрежу нижег реда
(задњи услов не важи за ОКМ). У случају израде урбанистичких планова одговарајуће
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 329
регулационе разраде, потребно је прибавити редовне водопривредне услове за предметно
подручје у смислу Закона о водама.
Регулација водотокова, заштита од ерозије и санација клизишта
Ерозијом земљишта је угрожено више привредних грана и области: водопривреда,
пољопривреда, шумарство, саобраћај и комунална инфраструктура и др.
Потребно је извршити санирање и довођење у исправно функционално стање, као
и извршити ревитализацију радова и објеката који служе за заштиту од ерозија и бујица.
Треба успоставити заштитне појасеве на бујичним токовима у којима се ограничавају
активности у циљу очувања функционалности противбујичних мера и ради спречавања
загађивања вода.
У склопу антиерозионог уређења територије, основни интерес водопривреде се
састоји у заштити водопривредних објеката од наноса. Због тога се, при разматрању антиерозионих мера за потребе водопривреде, мора водити рачуна, с једне стране, о степену угрожености појединих објеката, а с друге стране, о степену осетљивости објеката на
засипање наносом. Степен угрожености објеката од наноса зависи од количине наноса
који пристиже до објекта, односно, од величине сливног подручја и стања ерозионих
процеса. Степен осетљивости појединих објеката на засипање наносом зависи од тога
колико нанос угрожава основну функцију објеката као и од чињенице да ли су наносне
наслаге привременог карактера (као у регулисаном речном кориту), или сталног карактера (у акумулационом басену).
При разматрању критеријума за избор приоритета антиерозионих радова на заштити водопривредних објеката, треба имати у виду следеће чињенице:
–– значај објеката за водопривреду;
–– степен угрожености објеката од наноса;
–– степен осетљивости функције објеката на засипање наносом, и
–– старост објеката или планирано време изградње објеката за будуће објекте.
Антиерозионо уређење обухвата радове и мере за заштиту од ерозије и бујица и
контролу наноса на разматраном простору. Ови радови и мере могу се разврстати на:
–– биолошке мере (пошумљавање, мелиорације шума, мелиорације пашњака и ливада и затрављивање);
–– биотехничке мере (изградња зидова против спирања, контурних ровова, градона,
тераса и др.);
–– техничке мере (бујичарске зидне преграде, рустикалне преграде и др.);
–– административне антиерозионе мере (прописи којима се регулишу обавезе корисника да антиерозино газдују поседом).
Обезбеђење најповољнијих и најцелисходнијих техничких, економских и еколошких решења антиерозионог уређења једног подручја састоји се у оптималној комбинацији
биолошких, биотехничких и техничких радова, уз адекватну примену мера за заштиту
животне средине и административних антиерозионих мера. Примена појединих категорија антиерозионих мера зависи од конкретних услова посматраног локалитета геоморфолошких, геолошких и педолошких услова терена, стања вегетације, метеоролошких и
хидролошких фактора и др.
Флувијална ерозија представља једну компоненту комплексних речних процеса,
који се одигравају под утицајем природних и антропогених фактора. Отуда је логично
да се заштита од флувијалне ерозије третира у оквиру уређења водотока. Контрола флувијалне ерозије има двоструки ефекат: спречавањем бочне ерозије корита постиже се, с
330 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
једне стране, заштита обала и приобаља, а с друге стране, зауставља се улаз материјала из
рушевних обала у речно корито и тиме онемогућава формирање наносних наслага, које
смањују пропусну моћ корита.
Да би се проблематика флувиjалне ерозије решила, потребно је површине заштитити биолошким интервенцијама, затрављивањем, пошумљавањем, и др. За контролу
течења у водотоцима предложена је изградња брана и преграда. Ова концепција би, осим
уређења сливова и водотока и умањења штетног деловања, била од многоструке користи
за даљи привредни развој овог региона.
Што се тиче еолске ерозије, мере заштите од овог феномена (ветрозаштитни и
пољозаштитни појасеви и агротехничке мере) спадају у домен пољопривреде и шумарства. Међутим, заштита од еолске ерозије може бити и у интересу водопривреде, у случају
када се у близини подручја интензивне ерозије ветром налазе водопривредни објекти
(акумулације, регулисана речна корита, иригациони канали и др.). Основни задатак водопривреде би се састојао у детерминисању свих водопривредних објеката који могу бити
угрожени еолском ерозијом, као и у разради концепције њихове заштите.
Мере санације еродибилне подлоге су:
–– на нагибима од 5° се препоручује орање попречно на нагиб;
–– на нагибима од 10° до 20° ограничити ратарску производњу, а виноградарске и
воћарске културе подизати на терасама;
–– земљишта са нагибима већим од 20° пошумити или затравнити.
Што се клизишта тиче, уочена је појава ручева и активних клизишта у јужном делу
Општине, која угрожавају државни пут II реда број 107. Ради стабилизације тла, изградиће се дренажни системи применом биолошких и техничких мера: спречавање продирања атмосферских вода кроз одређене геолошке слојеве, односно постојеће клизне равни, повећање ретенционе моћи слива пошумљавањем деградираних површина.
6.3. Термоенергетска инфраструктура
Приликом изградње нових објеката енергетске инфраструктуре потребно је посебно
обратити пажњу на заштићена природна добра на територији општине Бачка Паланка.
Гасоводна инфраструктура
Постојећи капацитети и изграђеност гасоводне инфраструктуре на подручју обухвата Плана, пружају могућност њеног даљег развоја и проширења у циљу гасификације
свих насеља на предметном подручју и боље експлоатације земног гаса.
На територији општине Бачка Паланка планира се изградња разводног гасовода и
ГМРС (главна мерно-регулациона станица) за насеље Обровац, а затим од ГМРС ''Обровац''
планирају се разводни гасоводи за насељена места Младеново, Товаришево, Нова Гајдобра,
Гајдобра, Силбаш и Параге.
Насељена места Визић и Нештин гасификоваће се изградњом разводног гасовода из
правца насеља Сусек.
Гасификација ових насеља извешће се изградњом разводних гасовода и прикључењем на најближу гасоводну инфраструктуру према условима и сагласности власника
гасовода који ће, према расположивом капацитету и положају гасовода, одредити на који
ће се гасовод и на ком месту планирани потрошачи прикључити.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 331
Нафтоводна инфраструктура
Према подацима Министарства рударства и енергетике, планира се траса Паневропског нафтовода, која ће из правца места Наидаш у Румунији ући на територију Републике
Србије на простору општине Бела Црква. Тачна локација трасе кроз територију Републике Србије одредиће се на основу прединвестиционе студије нафтовода од границе Румуније преко Србије до Трста (кроз Србију) и одговарајуће урбанистичке документације.
Од Рафинерије Панчево, траса планираног Паневропског нафтовода би највероватније требало да прати трасу постојећег Јадранског нафтовода ЈА-НА, који једном од
својих деоница пролази кроз територију општине Бачка Паланка.
Све активности на избору трасе будућег Паневропског нафтовода потребно је ускладити са одговарајућим прописима и техничким нормативима за изградњу гасовода уз
поштовање планираних активности на овом простору према овом Плану.
Са аспекта експлоатације енергетских извора (нафта, природни гас), предметни
простор потребно је планирати за истражне бушотине НИС-НАФТАГАСА, јер посматрани простор спада у одобрени истражни простор НИС-НАФТАГАСА8. ����������������
Одобрени истражни простор обухвата површину од 4796 km. Изградња објеката који прате експлоатацију
нафте и гаса (сабирни системи, приступни путеви и сл.), вршиће се на овом истражном,
односно експлоатационом простору.
6.4. Електроенергетска инфраструктура
На простору обухваћеном Планом, постоји изграђена преносна и дистрибутивна
мрежа, коју је у циљу квалитетног и сигурног снабдевања електричном енергијом потрошача потребно ревитализовати и обезбедити двострано напајање.
Повећати постојеће капацитете ТС 110/20 kV и изградити нове капацитете.
Према "Студији дугорочног развоја мреже ЕПС-а на конзумном подручју Војводине",
на подручју општине Бачка Паланка планирани су далеководи 110 кV Бачка Паланка 2
Бач и Бачка Паланка 1 Бачки Петровац, у периоду до 2005. године. У периоду до 2015.
године планира се нова ТС 400/110кV "Бачка Паланка” и њен прикључак на далековод
400 кV Сремска Митровица 2 Сомбор 3, а у периоду до 2020. године далековод 400 кV
Нови Сад 3 Бачка Паланка.
Средњенапонски 35 кV водови прећи ће на 20 кV напонски ниво, а трафостанице
35/10 кV и 35/20 кV задржаће се као 20 кV разводна чворишта.
Потрошња електричне енергије на подручју обухвата Плана за плански период дата
је у следећој табели.
Табела III-4: Потрошња електричне енергије за плански период
Насеље
Бачка Паланка
Потрошња (GWh) Вршнa снага (MW)
Број типских
2025. г.
2025. г.
трафо станица (630kVA)
221,8
55,45
110
Визић
7,6
0,19
1
Гајдобра
13,8
3,45
7
Деспотово
9,0
2,26
5
Карађорђево
11,9
2,98
6
Младеново
11,8
2,95
6
8) Решење Покрајинског секретеријата за рударство и минералне сировине, истр. простор бр. 5074 јужна Бачка
332 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Нештин
3,4
0,85
2
Нова Гајдобра
5,4
1,35
3
Обровац
11,3
2,83
6
Параге
3,4
0,85
2
Пивнице
16,4
4,12
9
Силбаш
9,4
2,35
5
Товарошево
9,2
2,32
5
Челарево
76,8
19,22
38
Укупно
411,2
102,0
205
7. јун 2010. године
Изградњом нових трафостаница 20/0,4 кV напонског преноса и реконструкцијом
постојећих 10/0,4 кV обезбедити довољно капацитета за све потрошаче. Нисконапонску
мрежу у појединим насељима потребно је реконструисати.
Електрична енергија се може у наредном периоду обазбедити из алтернативних извора.
6.5. Коришћење алтернативних облика енергије
У наредном планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење алтернативних облика енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног стандарда
и заштиту и очување природне и животне средине.
Године 2005. Скупштина Србије је усвојила ''Стратегију развоја енергетике Републике Србије до 2015. године'', којом се дефинишу елементи за утврђивање стратегије
развоја енергетских сектора Србије и у којој је дефинисан развој и коришћење нових и
обновљивих извора енергије и ефикаснијих технологија и уређаја.
Обновљиви извори енергије су по дефиницији они извори чија се енергија експлоатише истом брзином којом се и обнавља. У обновљиве изворе енергије спадају: енергија ветра, енергија сунца, хидроенергија, геотермална енергија и енергија биомасе. Коришћење алтернативних енергетских извора позитивно утиче на заштиту животне средине (ваздух, земљиште, флора фауна и друго) и квалитет и стандард живота.
Тренутно стање у домену енергетског снабдевања упућује на штедњу и рационално коришћење свих енергената, али то не треба схватити као ограничење друштвеног и
личног стандарда. Већим коришћењем алтернативних облика енергије стварају се предуслови за виши ниво животног стандарда, али и за побољшање услова одрживог развоја животне и радне средине. Главна препрека већем коришћењу алтернативних облика
енергије на овом простору лежи у захтеву да енергија из ових извора мора по цени бити
конкурентна конвенционалној.
Разлози за појаву мањег коришћења алтернативних облика енергије леже и у:
–– недовољном програмском повезивању науке и производних организација;
–– недовољној обавештености потенцијалних инвеститора о тренутном технолошком
стању технологија у овом домену и могућим ефектима супституције, односно
смањења трошкова експлатације применом ових извора енергије;
–– непостојање стимулативних мера (финансијско-кредитних и др.) за имплементацију ових нових енергетских система у привредне процесе.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 333
На простору oпштине Бачка Паланка као алтернативни облици енергије могу се
користити: биомаса, биогас, геотермална енергија, сунчева енергија и енергија ветра.
Биомаса простор oпштине Бачка Паланка је претежно пољопривредни крај (са значајном количином био отпада), а енергетски потенцијал биомасе је концентрисан баш у
отпацима од пољопривреде, шумске и дрвопрерађивачке масе (98 % отпаци од пољопривреде, 1,5% отпаци из шумске производње и 0,5% отпад из дрвопрерађивачких капацитета). Због специфичности биљних остатака (кабасти терети) енергетска валоризација
се врши непосредно у фази сагоревања, али се утврђује валидност тог поступка у фази
прикупљања, транспорта и припреме. Због великих трошкова транспорта (кабасти терети) индиције говоре да биомасу на овом простору треба користити у непосредној близини настанка ових сировина (у оквиру појединих насеља и садржаја) ради задовољавања
енергетских потреба објеката пољопривредне производње.
Основне предности биодизела у односу на фосилно гориво су еколошке, енергетске,
техничке и економске.
Биогас производи се и користи првенствено из разлога економичног управљања
стајским ђубривом, ради оптимизације доходка по хектару обрадиве површине, заштите човекове средине и радне околине и из потребе снабдевања фарми сопственом енергијом.
Застој у развоју сточарства је, такође, један од фактора који дестимулативно делују
на развој овог енергента.
Геотермална енергија данас је могуће економично користити за различите енергетске потребе. Примена геотермалне енергије има своје специфичности о којима се мора
водити рачуна при пројектовању геотермалних инсталација.
Геотермалне воде на подручју oпштине Бачка Паланка могу се користити за:
–– производњу топлотне енергије за грејање објеката и припрему потрошне топле
воде;
–– производњу топлотне енергије за грејање стакленика и пластеника, сушење
пољопривредних производа;
–– за технолошке потребе;
–– за рекреативне потребе.
Сунчева енергија сунчево зрачење може се користи за добијање топлотних и хемијских извора енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију.
Ограничавајући фактор коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике површине за инсталисање сунчевих колектора. Коришћење
сунчеве енергије треба комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије,
због немогућности адекватне акумулације и коришћења током целе године.
Енергија ветра искоришћење енергије ветра, чак и у идеалним условима, није
могуће сву кинетичку енергију ветра претворити у механичку. Да би се сагледала исплативост изградње једне ветроелектране потребно је, поред трошкова, анализирати и
елементе који утичу на продуктивност ветрогенератора. Најважнији елементи који утичу
на продуктивност ветрогенератора, односно на цену електричне енергије коју продукује
ветрогенератор су поред дефинисаних трошкова и:
–– средња годишња брзина ветра;
–– расположивост ветрогенератора;
–– век трајања ветрогенератора;
–– амортизациони период;
–– реална интересна стопа.
334 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Одабирање погодног места за инсталисање ветрењача је најделикатнији и најодговорнији задатак када се жели искористити енергија ветра. Стога за избор локације претходи низ методолошких активности:
–– коришћење метеоролошких података, које поседују хидрометеоролошке службе;
–– теренска испитивања, да би се идентификовале области за детаљна испитивања
(мерење брзине ветра, правац дувања ветра);
–– регионалана испитивања;
–– верификација локација на које треба поставити торњеве високе 50,0 �������������
m са метеоролошким инструментима на неколико нивоа;
–– селекција турбина.
Утицај на околину постављања ветрењача су: расположивост земљишта, телевизијске
и радио сметње, бука, естетика, утицај на биосферу и остала локална ограничења.
Процењивање економичности ветрењача је комплексно. Јединствени параметар с којим
се може поредити с осталим изворима енергије је производна цена енергије, односно
време отплате инвестиције.
Мале хидроелектране у АП Војводини
Коришћење хидроенергетског потенцијала у равничарским пределима, као што је
Војводина, до скоро није налазило своје место осим ретких изузетака. Без обзира на то
што хидропотенцијал у Војводини није мали, досадашње анализе су показале да његово
коришћење није економски оправдано. Основна карактеристика овог подручја је да кроз
њега протичу велике количине воде, али је могућност концентрације падова мала, а то
је први услов за коришћење хидро потенцијала. Због великих количина воде потребна
су постројења за коришћење потенцијала велике пропусне моћи, која су скупа, а сразмерно мале снаге због малих падова. Поред тога, вештачко подизање нивоа воде у циљу
концентрације пада у равничарским условима распростире се на великим дужинама,
изазивајући при томе низ негативних утицаја, за чију су компензацију потребна значајна
средства. Ова два чиниоца су била од одлучујућег утицаја на високу цену енергије која би
се могла добити коришћењем хидроенергетског потенцијала у Војводини.
Стални раст цена свих енергената у свету навела је многе земље да преиспитају
могућност коришћења свих видова примарне енергије, а посебно обновљивих извора. У
развијеним земљама ЕУ, где су атрактивни хидроенергетски потенцијали углавном већ
искоришћени, кренуло се у искоришћење мањих расположивих потенцијала. Повећање
цена енергената и развој технологија учинио је њихову експлоатацију економски оправданом. У брдовито-планинским пределима користи се свака долина, сваки поток за
изградњу малих хидроелектрана, које у збиру дају значајан допринос производњи електричне енергије. У равничарским пределима првенствено се користе постојећи хидросистеми на којима се дограђују хидроелектране, а код изградње нових, вишенаменских
хидросистема, проучавање и евалуација могућности коришћења хидро енергије постало
је обавезно.
Нове технологије нуде врло ефикасна турбинска постројења и у условима веома
малих падова, чак и од једног метра. Повећана брига о води уопште, изнудила је већи број
радова на уређењу водотокова, што је пружило прилику да се хидропотенцијал користи у
оквирима вишенаменских хидросистема и тако поделе трошкови изградње.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 335
Могућности коришћења хидроенергетског потенцијала на територији Општине
Мале хидроелектране се сматрају оне чији је капацитет од 0,1-15MW. Сам назив
указује на врло мали капацитет ових електрана. То су хидроелектране које би се градиле
на водотоцима, у првој фази уз већ изграђене водопривредне објекте.
6.6. Телекомуникациона инфраструктура
У наредном периоду предвиђена је потпуна дигитализација телефонске мреже, што
подразумева увођење дигиталних комутационих центара и дигиталних система преноса
у свим равнима мреже. Ово подразумева и полагање каблова са оптичким влакнима, као
медијумом преноса на свим нивоима, како међумесне мреже, тако и месне мреже.
На подручју општине Бачка Паланка, на основу дугорочног плана развоја предузећа
«Телеком Србија», дигиталне, комутационе и транспортне мреже на подручју регионалног чвора Бачка Паланка, планирана је изградња оптичких спојних каблова међумесне
мреже на релацијама датим у наредној табели, као и уз све општинске и државне путеве.
Табела III-5: Планиране релације оптичких спојних каблова
Ред. број
1.
2.
Релација
Бачка Паланка-државна
граница са Хрватском
(Беочин-Нештин) привод за Нештин
Дужинау km
4,50
оптички кабл
4,25
оптички кабл
Систем преноса треба да се одвија преко дигиталних аутоматских телефонских централа довољног капацитета, које треба поставити у свим насељима. За свако домаћинство
обезбедити по један директан телефонски прикључак, као и довољан број прикључака за
све привредне кориснике.
Дигитализација телефонске мреже подразумева увођење дигиталних комутационих
центара и дигиталних система преноса у свим равнима мреже. Ово подразумева и полагање каблова са оптичким влакнима као медијумом преноса на свим нивоима међумесне
мреже, са перспективом увођења оптичких каблова и у месне мреже. Оптички каблови
омогућују рад више система преноса великог домета са различитим дигиталним протоком, који се коришћењем нових техника мултиплексирања и модерних оптоелектронских
компонената могу даље повећавати до веома великих капацитета.
У свим насељима потребно је изградити примарну и секундарну кабловску мрежу.
Изградњом антенских система и базних станица мобилне телефоније у КО Деспотово, КО Параге, КО Товаришево, КО Обровац, КО Челарево, КО Бачка Паланка, КО
Младеново, КО Нова Гајдобра, КО Нештин, КО Гајдобра, КО Карађорђево, КО Силбаш,
КО Пивнице и КО Визић, омогућиће се рад овог система телекомуникација на целом
планском подручју.
С обзиром на брз развој телекомуникационог система као и услове које буде диктирала нова технологија развоја система мобилних комуникација, нове локације базних
радио-станица и радио-релејних станица биће одређиване у складу са потребама имаоца
система веза, урбанистичком и техничком документацијом, уз задовољење законских и
техничких прописа за ту врсту објеката на простору на којем се гради.
336 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
На подручју општине Бачка Паланка планиран је РР коридор у систему веза мобилних телекомуникација на делу Младеново-Товаришево.
У свим насељима за квалитетан пријем и дистрибуцију радио и ТВ сигнала, изградити кабловски дистрибутивни систем (КДС).
7. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Делимично деградиран квалитет животне средине општине Бачка Паланка захтева
примену одређених просторно-планских мера у контексту заштите животне средине и
здравља становника предметне општине.
Заштита ваздуха
Као мера заштите на територији Општине, потребно је израдити катастар загађивача и вршити систематска мерења емисије у индустријским објектима и имисије у амбијенталном ваздуху и примењивати одређене техничко-технолошке мере заштите квалитета ваздуха, према потреби.
Око постојећих индустријских зона неопходно је формирати заштитне појасеве, као
баријере у промету аерозагађивача у односу на околне садржаје.
Укључивањем Општине у спровођење директива Националне стратегије управљања
отпадом и прихватањем савременог концепта одлагања отпада и сточних лешева, обезбедиће се заштита ваздуха од досадашњих негативних утицаја неуређених сметлишта и
неадекватног третмана сточних лешева.
Током истраживања и експлоатације нафте и гаса неопходна је примена заштитних
мера ваздуха од загађивања, у складу са Законом о рударству и Законом о геолошким
истраживањима.
Око комуналних површина, фарми, саобраћајница и др., потребно је формирати
зелене заштитне појасеве, који ће бити у функцији заштите ваздуха од дистрибуције аерозгађивача.
Заштита вода
Основни задатак у области заштите вода је заштита квалитета вода до нивоа да се
оне могу користити за потребе корисника са највишим захтевима у погледу квалитета
вода. У наредном периоду, предузеће се мере заштите ресурса пијаћих вода као националног богатства, које ће се користити искључиво за водоснабдевање становништва. Код
свих врста изворишта, а посебно код изворишта чије су воде намењене водоснабдевању
становништва, морају се предузети све потребне мере развоја и превентивне заштите
изворишта вода од случајног или намерног загађивања. Ово се у првом реду односи на
потребу увођења зона санитарне заштите и опште санитарно уређење изворишта, систематску контролу и адекватну службу за реализацију постављених циљева.
У циљу заштите вода и водних ресурса, забрањује се упуштање било каквих вода у
напуштене бунаре или на друга места где би такве воде могле доћи у контакт са подземним водама.
За технолошке отпадне воде потребно је предвидети предтретман код сваког загађивача као и пречишћавање на постројењу пре упуштања у реципијент, тако да упуштена
вода задовољава II класу квалитета воде.
Пречишћене санитарно-фекалне отпадне воде и технолошке воде се могу упуштати
у реципијенте (отворене канале) с тим да се задовољи следећи квалитет воде:
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
БПК5 ср. дневни
до 25 mg/l
ХПК
до 125 mg/l
суспендоване материје
до 35 mg/l
укупан N
до 15 mg/l
укупан P
до 2 mg/l
масти и уља (етарски екстракт)
Број 10/2010 - страна 337
до 0,1 mg/l
Штетне и опасне материје у складу са Правилником о опасним материјама у водама
(“Службени гласник СРС”, бр. 31/82).
У циљу постепеног смањења загађења вода и довођења свих деоница водотока у
планском периоду до 2027. године у прописану класу предвиђа се:
1) смањење емисије суспендованог и органског загађења из концентрисаних извора
који су обухваћени програмом за око 90%;
2) свођење емисије тешких метала на вредности прописане стандардима ефлуента;
3) свођење емисије токсичних органских супстанција на вредности нормиране квалитетом ефлуента; и
4) оплемењивање малих вода.
Забрањено је упуштати у мелиорационе канале, баре или водотоке било какве воде
осим атмосферских и условно чистих расхладних вода које по Уредби о категоризацији
вода одговарају II класи. Уколико се планира испуштање осталих отпадних вода у канале,
морају се обавезно комплетно пречистити (примарно и секундарно) до траженог степена
квалитета.
Објекте за смештање, складиштење и чување опасних, отровних и лако запаљивих
течности треба пројектовати према важећим правилницима који обрађују ове услове а
нарочиту пажњу треба посветити сигурној и трајној заштити подземних и површинских
вода.
Квалитет токова подземних вода заштитити реконструкцијом и рекултивацијом
постојећих депонија око насељених места на територији Општине.
Заштита земљишта
У контексту заштите земљишта, као природног ресурса, предвиђају се одређене
мере и активности.
Због интензивне пољопривредне производње, неопходно је вршити контролисану примену агротехничких и хемијских мера заштите биља да би се тло заштитило од
потенцијалног загађења.
Неуређена сметлишта и "дивља" сточна гробља ће се санирати и рекултивисати,
према пројектима рекултивације.
С обзиром на акутне проблеме због неадекватног одлагања комуналног отпада,
општина Бачка Паланка ће се укључити у реализацију принципа Националне стратегије
управљања комуналним отпадом потписивањем Споразума о формирању региона за управљање отпадом за више општина, о чему одлучује локална самоуправа. Након формирања региона за управљање отпадом, израђује се План управљања отпадом за општине,
на нивоу локалне самоуправе, који ће прецизирати начин и динамику сакупљања отпада.
Следећа активност ка решењу наведеног проблема је израда Плана управљања отпадом
338 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
за цео регион, којим се утврђује потреба формирања мреже траснфер и сакупљачких станица у односу на положај регионалне депоније.
Регионалним планом управљања отпадом се утврђује политика региона. У погледу
рационалног и одрживог управљања отпадом, дефинишу се циљеви локалних заједница,
утврђује организација и институционална структура региона и мрежа објеката (регионална депонија и трансфер станице).
Након израде Плана управљања отпадом, потребно је да све јединице локалне самоуправе (односно њихови надлежни органи) донесу одлуке о усвајању тог плана. Студијом о просторном размештају депонија на територији Војводине (које су достављене општинама) предложене су макролокације за регионалне депоније, а у складу са
Правилником о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја, одређује се микролокација за регионалну депонију. Избор локације за депоније
врши се у складу са чл. 3, 4, 5, 6 и 11 Правилника.
Правилником о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја (“Службени гласник” РС, број 54/92) утврђују се, с једне стране критеријуми за одређивање локације депонија отпадних материја, а с друге стране услови за
уређење депонија отпадних материја. Поред услова наведених овим Правилником, приликом избора локације треба евидентирати и посебну пажњу обратити на:
–– стечене обавезе по основу важеће планске и урбанистичке документације, као и
документације чија је израда у току;
–– постојеће и планиране водозахвате за формирање изворишта за снабдевање становништва водом и на непосредну и ужу зону заштите изворишта;
–– просторе планиране за изградњу вишенаменских микроакумулација и рибњака;
–– просторе планиране за подизање система за наводњавање и одводњавање, као и за
остале водопривредне објекте од значаја за шире окружење;
–– просторе уз детаљну каналску мрежу;
–– активне истражне просторе и експлоатацију поља неметаличних минералних сировина;
–– хидрогеотермалне бушотине са њиховом заштитном зоном;
–– постојећу и планирану детаљну инфраструктурну мрежу са објектима;
–– појединачна стабла и групе стабала који су заштићени као природна добра;
–– природна добра која уживају међународни статус;
–– природна добра заштићена до 1976. године, а нису евидентирана у току израде II
фазе ове Студије;
–– станишта природних реткости од изузетног значаја;
–– непокретна културна добра;
–– квалитет земљишта (педолошки састав, бонитет).
Као прелазно решење, до изградње регионалне депоније, потребно је да општина изради стратешки план управљања отпадом, који ће утврдити начин и динамику сакупљања отпада по насељима, услове депоновања у складу са важећим Правилником,
обавезу и начин санације градског сметлишта и санацију и рекултивацију “дивљих” депонија и др.
Одлагања сточних лешева, до формирања регионалне кафилерије, која је предвиђена Националном стратегијом управљања комуналним отпадом, вршити на привременој
локацији, на начин и услове прописане Правилником.
Адекватним водоснабдевањем и одвођењем отпадних вода (фекалних, индустријских и атмосферских) и њиховим пречишћавањем до прописаног квалитета, који захтева реципијент, обезбедиће се и заштита тла од потенцијалне деградације.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 339
Повећањем процента шумовитости, посебно формирањем шумских заштитних
појасева, заштитиће се земљиште, посебно пољопривредно земљиште, од негативног
утицаја еолске ерозије и унапредиће се санитарно-хигијенски и амбијентални услови
предметног простора.
У циљу заштите од ерозије, неопходно је обезбедити најадекватнија техничка, економска и еколошка решења антиерозионог уређења предметног подручја, које подразумева оптималну комбинацију биолошких, биотехничких и техничких радова, уз примену
мера за заштиту животне средине и административних антиерозионих мера. Примена
појединих категорија антиерозионих мера зависи од конкретних услова посматраног локалитета геоморфолошких, геолошких и педолошких услова терена, стања вегетације,
метеоролошких и хидролошких фактора и др.
На деловима територије где су евидентирана клизишта примениће се биотехничке
мере заштите (биће дефинисана посебним пројектима), а забрањује се свака градња објеката или било каква активност, која би у случајевима трусног померања тла могла да
допринесе увећању штетних ефеката.
С обзиром на утврђено присуство термоминералних вода, које представљају потенцијал за развој привреде, потребно је вршити додатна истраживања у циљу њиховог
даљег адекватног коришћења.
Због евидентираних резерви oпекарске глине, потребно је наставити са истраживањима и експлоатацијом нових налазишта.
Напуштена и искоришћена лежишта минералних сировина је неопходно санирати и
рекултивисати, у складу са законским прописима.
Око инфраструктурних система неопходно је формирати заштитне коридоре у контексту заштите околине и становништва од потенцијалних негативних утицаја.
8. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
На подручју НП Фрушка гора, као природног добра I категорије, на територији
Општине утврђени су режими II и III степена заштите.
У подручјима режима II степена заштите на угроженим и значајним подручјима,
потребно је ограничити и строго контролисати коришћење. Дозвољене су активности
на унапређењу и презентацији природних вредности. То је део шумског комплекса који
захтева специјалне мере неге и обнове нарушених екосистема и станишта значајне флоре
и фауне Фрушке горе на којима су потребне интервентне мере заштите и очувања.
У подручјима режима III степена заштите је одређено ограничено коришћење и
контролисане активности у складу са функцијама НП Фрушка гора, традиционалним
привредним делатностима и становањем, укључујући и туристичку изградњу. То су туристичко-рекреативни центри и културно-историјски локалитети, деградиране шумске
површине под шумском вегетацијом, површински копови, акумулације.
На подручју СРП ''Карађорђево'', чији је део на територији општине Бачка Паланка у режиму II степена заштите, Уредбом су прописане дозвољене и забрањене активности:
–– дозвољени су радови у шумарству, лов и риболов у складу са важећим основама,
хидротехнички радови у циљу побољшања хидролошких услова и замена еуроамеричких топола аутохтоним врстама дрвећа;
–– забрањени су сви радови који могу нарушити природне вредности, а посебно радови у шумарству у периоду гњежђења орла белорепана.
340 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
На подручју СРП ''Багремара'' искључени су сви други облици коришћења осим
пчеларења и забрањује се извођење свих радова у шумарству у периоду од 1. марта до 1.
септембра у години, сем у случајевима дознака и појаве елементарних непогода.
У Парку природе ''Тиквара'' успостављен је режим заштите II степена на коме
су:
–– забрањени радови којима се ово подручје искључује из плавне зоне Дунава, нарушава интегритет, стање и аутохтоност простора;
–– дозвољене су спортско-рекреативне активности, уређење плавне зоне, извођење
радова у шумарству у складу са шумском основом;
–– у заштитној зони су такође забрањени радови, пре свега грађевински, којима се
нарушава морфологија терена, уништава биљни и животињски свет и интегритет
простора.
У оквиру Парк-шуме ''Букински храстик'' важећим Решењем су прописане дозвољене и забрањене активности:
–– дозвољене су активности које доводе до унапређења стања парк-шуме (пошумљавање посебно аутохтоним врстама, али и уношење страних врста дрвећа, грмља и
животиња у циљу обогаћивања парк-шуме, изградња путева, стаза, типских ловно-техничких објеката);
–– забрањено је нарушавање простора парк-шуме сечом стабала у привредне сврхе,
неконтролисана градња објеката супротно намени шуме.
Због губитка својстава, односно природних вредности и карактеристика ради чега
је ово природно добро и стављено под заштиту, Завод за заштиту природе Србије предложио је надлежним органима (службама) АП Војводине да се природно добро Парк шума
''Букински храстик'' скине са заштите. До сада Завод за заштиту природе Србије није добио
одговор на достављени предлог због чега се природно добро Парк шума ''Букински храстик'' још увек налази (води) у регистру заштићених природних добара.
За Парк природе “Јегричка” је, као влажно подручје, основни услов опстанка очување и унапређење квалитета и режима воде. Циљ заштите овог подручја је обезбеђивање
услова за стабилан развој фито и зооценоза, уз одрживо коришћење природних ресурса. У
том смислу, уз заштиту и рестаурацију екосистема, неопходно је обезбедити коришћење
воде, као основног природног ресурса, за потребе становништва, индустрије, пољопривреде и туризма.
На простору Парка природе “Јегричка” забрањено је извођење радова којима се
погоршавају услови станишта, загађење воде, земљишта и ваздуха и вршење других активности којима се деградирају природне вредности подручја.
На подручјима предвиђеним за заштиту није дозвољено планирати изградњу,
мењати намену простора, угрожавати живи свет и еколошке услове простора.
9. ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Услови заштите непокретних културних добара односе се на опште одреднице (односе се на евидентиране карактеристике – специфичности насеља) и посебне услове очувања, одржавања и коришћења, што подразумева очување свих карактеристика на основу
којих је утврђено споменичко својство. Услови заштите односе се на све категорије добара.
Општи услови заштите непокретних културних добара и евидентираних непокретности које уживају претходну заштиту:
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 341
–– очувати старе, постојеће специфичне урбане матрице насеља, сарегулационим елементима првобитне мреже улица и блокова (раскрснице саугаоним објектима, крстови, распећа, парковске површине, спомен обележја,локације старих гробаља);
–– ради очувања старих урбаних матрица у централним зонама насеља, није дозвољено спајање више парцела ради изградње већих структура на регулационим линијама старе урбане матрице, нити увлачење грађевинске линије са циљем постизања
нових целина без сагланости надлежног завода за заштиту споменика културе''
–– забранити складиштење отпадних и штетних материја у непосредној близини културних добара, као и изградњу индустријских и објеката инфраструктуре (бензинске пумпе, подстанице, трафо станице, антене за мобилну телефонију и сл.);
–– очувати архитектонске облике заштићених и евидентираних културних добара,
кроз очување хоризонталних и вертикалних габарита, примену традиционалних
грађевинских материјала, облика и нагиба кровова, забатних зидова, зиданих и
гвоздених ограда, старих дрвених ајнфорт капија;
–– културна добра могу добити намену у оквиру културног туризма регије (манифестације локалног карактера са темом виноградарства, повртарства, воћарства,
лова; формирање музејских поставки, културних маршрута и сл.). Предвиђа се
оснивање Музеја на отвореном у Нештину, као јединственог комплекса којим би се
презентовало градитељско наслеђе и култура становања Фрушке горе;
Посебни услови заштите
Сакрални објекти
–– очување карактеристичних елемената архитектуре, габарита, конструктивних и
декоративних елемената екстеријера и ентеријера, карактеристичне материјализације и мобилијара;
–– забрана радова који могу угрозити статичку стабилност објекта;
–– за сваку интервенцију је потребно консултовати надлежни завод за заштиту споменика културе (не дозвољава се обнављање сакралних објеката без учествовања
конзерваторске службе).
–– Археолошки локалитети
–– у зони археолошких локалитета, који су проглашени за непокретна културна добра, дозвољена је изградња инфраструктуре и извођење грађевинских радова уз
претходно прибављање појединачних мера заштите и обезбеђивање заштитних археолошких ископавања, праћења радова и адекватну презентацију налаза;
–– у зони евидентираних археолошких локалитета, као непопкретности које уживају
претходну заштиту, забрањује се изградња и промена намене објекта без појединачних мера заштите за сваку конкретну активност;
–– у зони инфраструктурних коридора на територији обухваћеној Планом обавезно је
рекогносцирање целокупне трасе, а потом и праћење земљаних радова, у складу са
појединачним мерама заштите.
За сва непокретна културна добра и евидентиране непокретности које уживају претходну заштиту, као и за њихову непосредну околину (припадајуће парцеле) важе одредбе
Закона о културним добрима ("Службени гласник РС", бр. 71/94). За радове на тим објектима (адаптација, ревитализација, доградња, реконструкција), власници носиоци права
коришћења морају прибавити посебне услове – мере техничке заштите од стране надлежног завода за заштиту споменика културе, као и сагласност на пројектну документацију.
342 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
10. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И КОРИШЋЕЊЕ И
УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ
10.1. Заштита од елементарних непогода
Мере заштите од земљотреса подразумевају, поред адекватног избора локације за
градњу објеката и примену одговарајућих грађевинских материјала за градњу објеката, и поштовање ограничења која се односе на степен изграђености и искоришћености
земљишта, утврђивање дозвољене спратности објеката и др. Поред тога обавезна је примена прописа о техничким нормативима за изградњу објеката у сеизмичким подручјима
код изградње нових објеката односно реконструкције постојећих.
Заштита од поплава подразумева да се и у наредном периоду редовно одржавају
изграђени насипи, изврши њихова реконструкција на деловима где је то потребно, као
и поштовање услова водопривредних организација који се односе на изградњу објеката
у заштитном појасу насипа. Ради спречавања поплава које настају изливањем Нештинског потока, нарочито при великим падавинама, планирана је регулација овог потока и
изградња акумулације, чија је основна функција, поред коришћења за потребе пољопривреде и задржавање поплавног таласа као одбрана од поплава.
Мере заштите од ерозије и бујица обухватају поред регулације Нештинског потока
и извођење заштитних радова који подразумевају пошумљавање, затрављивање, терасирање, чишћење корита и сл., у складу са одредбама Закона о водама.
На деловима подручја где су евидентирана клизишта није дозвољено планирање
односно изградња објеката или предузимање било каквих активности које би могле да
допринесу увећању штетних ефеката. Санирање активних клизишта вршиће се њиховим
планским пошумљавањем и изградњом објеката у функцији санирања терена (потпорни зидови, пропусти, дренажни канали и сл.), на основу детаљног истраживања сваког
клизишта појединачно и резултата тих истраживања.
Основне мере заштите од ветра су дендролошке мере, које су планиране у виду
ветрозаштитних појасева одговарајуће ширине уз саобраћајнице, канале и као заштита
пољопривредног земљишта.
Настајање пожара се не може искључити, без обзира на све мере безбедности које
се предузимају на плану заштите. Превентивне мере заштите подразумевају планске мере заштите које се разрађују у плановима нижег реда а обухватају зонирање градова и
насеља, изградњу нових саобраћајница и реконструкцију постојећих одговарајуће ширине, изградњу уличне хидрантске мреже, планирање уређења црпилишта воде за потребе
гашења пожара и др.
У циљу заштите шума и шумског земљишта на подручју НП Фрушка гора, у оквиру
радова на заштити шума, неопходно је спроводити мере за спречавање појаве пожара као
што су: направити карту шума по степену угрожености од пожара, планирати мере за
борбу против потенцијалних изазивача пожара, планирати мере биолошко-техничке заштите шума, изградити и одржавати противпожарне путеве, планирати локације на природним водотоцима за уређење сталних црпилишта воде за потребе гашења пожара.
Одбрана од града спроводи се мрежом противградних станица, које се налазе у систему одбране од града Републичког хидрометеоролошког завода, са којих се током сезоне
одбране од града испаљују противградне ракете.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 343
10.2. Коришћење и уређење простора од интереса за одбрану земље
Део Плана који се односи на коришћење и уређење простора од интереса за одбрану
земље обрађен је у Посебном прилогу, у складу са проценом угрожености и повредљивости простора општине Бачка Паланка и условима које је поставило Министарство одбране. Посебан прилог се због поверљивих података не разматра јавно. Сагласност на
Посебан прилог даје Министарство одбране.
Сви услови и захтеви које је поставило Министарство одбране а који се односе на
просторна решења и ограничења на подручју општине Бачка Паланка, уграђени су у овај
План. Одређена планска решења дата овим Планом (радне зоне, саобраћајна инфраструктура) могу се реализовати само уколико се измене околности на основу којих су постављени услови и захтеви Министарства одбране, односно уколико се добије сагласност за
сваки појединачни објекат или комплекс од Министарства одбране.
IV СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА СА БИЛАНСОМ ПОВРШИНА
(2008-2028.)
Препоруке из ППРС и решења из ППППНФГ која се односе на коришћење земљишта
уграђени су у овај План у највећој могућој мери, узимајући у обзир и основне специфичности природних и других створених услова и стања на терену.
За основне категорије земљишта (пољопривредно, шумско, водно и грађевинско) прописана су правила уређења и грађења објеката на њима, како би се планским коришћењем дошло до очувања ових основних категорија и њихове што мање узурпације.
Основне препоруке су:
–– очување квалитетног пољопривредног земљишта, као основног ресурса за развој
пољопривреде;
–– повећање грађевинског подручја вршити само када за то постоји апсолутна оправданост;
–– не дозволити изградњу ван грађевинских рејона насеља на просторима који нису
дефинисани овим Планом;
–– изградњу кућа за одмор дозволити само у зонама планираним за ову намену;
–– подручје НП Фрушка гора заштитити од изградње објеката и деградације простора;
–– заштићена природна добра на подручју Општине користити као изузетан развојни
потенцијал примењујући доследно прописане мере заштите;
–– на целом подручју Општине спроводити активно принципе одрживог развоја.
У следећој табели, приказан је начин коришћења земљишта и промене које ће настати на простору Општине, у планском периоду од двадесет година.
Табела IV-1: Структура коришћења земљишта за период 2008-2028. г.
Основне категорије коришћења земљишта
1. Пољопривредно земљиште
2. Шумско земљиште
3. Укупно плодно земљиш.(1+2)
Постојеће1
ha
Планирано
%
ha
%
46.142,142∗
79,74
45.344,00
78,37
4.035,67
6,97
4.035,67
6,97
50.177,81
86,72
49.324,75
85,34
344 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
4. Водно земљиште
2.175,42
3,76
2.229,49
3,85
5. Остало неплодно земљиште
5.512,04
9,52
6.256,11
10,80
грађ. рејони насеља
4.450,14
7,69
4.593,24
7,93
156,77
0,27
479,09
0,82
174,51
0,30
174,51
0,30
82,54
0,14
радне зоне
зоне кућа за одмор
туристичко рекреативне зоне
-
саобраћајна инфраструктура
581,62
1,00
777,73
1,35
објекти водопривреде (насип)
149,00
0,26
149,00
0,27
7687,46
13,28
8.485,60
14,66
57.865,27
100,00
57.865,27
100,00
6. Укупно неплодно земљиш.(4+5)
7. У к у п н о (3+6)
∗ Површина пољопривредног земљишта које се налази изван грађевинских рејона
насеља и зона кућа за одмор
Посматрано по основним категоријама земљишта у планском периоду доћи ће до
следећих промена:
–– укупно пољопривредно земљиште ће се смањити са 79,74% на 78,37% у односу на
укупно земљиште;
–– до смањења укупног пољопривредног земљишта доћи ће због проширења грађевинског рејона појединих насеља (највећи део се односи на Бачку Паланку), изградње радних зона у атару, туристичко-рекреативних зона, изградње путне инфраструктуре и др.;
–– изградњом микроакумулације површина водног земљишта износиће око 3,85 % од
укупне површине Општине;
–– остало неплодно земљиште ће се повећати за око 1,3 % у односу на
постојеће због планираних површина за формирање радних зона, туристичко рекреативних површина, саобраћајних коридора (друмски и На подручју општине Бачка Паланка укупна површина зона кућа за одмор износи
174,51 ha и овим Планом су утврђене њихове границе као и правила уређења и
грађења у њима.
Повећана је укупна површина радних зона у атару са 156,77 ha на 479,09 ha, односно
за око 322,32 ha, тако да укупна површина радних зона заузима око 0,8 % од укупне површине Општине. Границе планираних радних зона биће утврђене израдом одговарајућег
урбанистичког плана а оријентациона површина по катастарским општинама дата је у
наредној табели.
Табела IV-2: Површине радних зона у атару (по КО)
Р. број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
КО
Бачка Паланка
Визић
Гајдобра
Деспотово
Младеново
Нештин
Постојеће (ha)
Планиране (ha)
Укупно (ha)
39,46
28,11
12,36
18,43
-
56,37
20,45
45,50
-
95,83
28,11
32,81
63,93
-
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 345
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Нова Гајдобра
Обровац
Параге
Пивнице
Силбаш
Товаришево
Челарево
9,16
5,16
15,79
26,10
2,20
-
39,83
22,75
17,24
34,28
34,80
51,10
-
48,99
22,75
22,40
50,07
60,90
53,30
-
14.
Укупна површина
156,77
322,32
479,09
V МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА НЕПОСРЕДНУ ПРИМЕНУ ПРАВИЛА
УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА У УРБАНИСТИЧКИМ
ПЛАНОВИМА УЖИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЦЕЛИНА И НАСЕЉА
1. Смернице за израду урбанистичких планова, просторно уређење и изградњу
насеља
1.1. Грађевински рејони насеља
Границе грађевинских рејона насеља, које су приказане у овом Плану, дефинисане
су следећим планским документима:
–– Генерални план насеља Бачка Паланка (''Службени лист општине Бачка Паланка'',
бр. 7/03 и 8/03);
–– План генералне регулације насеља Пивнице (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 17/07);
–– План генералне регулације насеља Челарево (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 15/07);
–– Урбанистички план МЗ Визић (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 7/85
и 7/03 );
–– План генералне регулације насеља Гајдобра (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 13/08);
–– Урбанистички план МЗ Деспотово (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
11/86 и 7/03)
–– Урбанистички план МЗ Младеново (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
11/86 и 7/03);
–– Урбанистички план МЗ Нештин (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
7/85 и 7/03);
–– Урбанистички план МЗ Нова Гајдобра (''Службени лист општине Бачка Паланка'',
бр. 11/86 и 7/03);
–– Урбанистички план МЗ Обровац (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
9/85 и 7/03);
–– Урбанистички план МЗ Параге (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
11/86 и 7/03);
–– Урбанистички план МЗ Силбаш (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр.
7/85 и 7/03);
346 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– Урбанистички план МЗ Товаришево (''Службени лист општине Бачка Паланка'',
бр. 11/86 и 7/03).
У насељима Пивнице, Челарево и Гајдобра услови за уређење и изградњу на грађевинском земљишту у грађевинском рејону насеља одвијаће се према усвојеним ПГР-е
насеља.
У току је израда генералног плана за Бачку Паланку и планова генералне регулације
за насеља Обровац, Младеново и Товаришево.
За остала сеоска насеља (Визић, Деспотово, Нештин, Нова Гајдобра, Параге и Силбаш) неопходна је израда одговарајућих урбанистичких планова.
За насеље Карађорђево израда одговарајућег урбанистичког плана биће могућа након договора између Министарства одбране и Општине о изузимању одређених површина насеља из површина посебне (специјалне) намене.
До израде одговарајућег урбанистичког плана за насеље, примењиваће се услови
за уређење и изградњу у оквиру границе грађевинског рејона насеља дати овим Планом
(основни елементи), наведени урбанистички планови ������������������������������
у деловима који нису у супротности са овим Планом, као и одредбе Правилника о општим условима о парцелацији и
изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за
које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа.
Израдом одговарајућег урбанистичког плана за насеље потребно је преиспитати
постојећу границу грађевинског рејона и по потреби исту смањити или проширити.
1.2. Смернице за израду урбанистичких планова насеља
Израда урбанистичких планова насеља треба да је у складу са следећим смерницама:
–– основна намена површина у свим насељима треба да се надовезује на садашњу, с
тим да се обезбеде простори за недоста­јуће садржаје у оквиру већ опредељених;
–– становање, као најзаступљенији облик коришћења насељске територије, треба да
заузима данашње просторе, без шире­ња на нове, сем у изузетно оправданим случајевима;
–– радне зоне за будуће непољопривредне активности (индустрија, производно занатство, грађевинарство, саобраћај) треба предвидети у свим насе­љима, по могућности унутар грађевинских рејона;
–– рекреативне површине у оквиру грађевинских рејона предвидети у свим насељима
у складу са потребама, а првенствено на просторима на којима су ове активности
већ запо­чете;
–– саобраћајнице у насељу осавременити уз максимално поштовање садашње мреже
улица, функционално диференцираних тако да се без сметње међусобно повезује
насељска и ваннасељска мрежа;
–– комунални стандард насеља решавати тако што ће се смер­нице дате овим Планом у погледу водовода, канализације, снабдевања електричном енергијом, ПТТ
саобраћаја, топлификације, гасификације и озелењавања, сматрати неоп­ходним
минимумом.
За насеље Бачка Паланка обавезна је израда Генералног плана, а за сеоска насеља за
која није започета израда плана, одговарајући урбанистички план. До израде наведених
планова примењиваће се услови дати овим Планом и Генералним планом насеља Бачка
Паланка и важећим урбанистичким плановима насеља.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 347
• Општа правила уређења простора
Објекти могу бити постављени на грађевинској парцели у непрекинутом низу
(објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле), у прекинутом низу
(објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле), као слободностојећи
(објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле) и као полуатријумски (објекат
додирује три линије грађевинске парцеле).
Кота приземља објекта се одређује, по правилу, у односу на коту нивелете приступног пута.
Кота приземља нових објеката не може бити нижа од коте тротоара.
Испади на објекту не могу прелазити грађевинску линију више од 1,60 m, односно
регулациону линију више од 1,20 m и то на делу објекта вишем од 3,0 m. Хоризонтална
пројекција испада поставља се у односу на грађевинску, односно регулациону линију.
За објекте који у приземљу имају нестамбену намену (пословање и друге делатности), кота приземља може бити највише 0,20 m виша од коте тротоара, разлику између
коте пода и коте тротоара решити унутар објекта.
Отворене спољне степенице, уколико се постављају, морају бити у оквиру грађевинске парцеле.
Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом или транспарентном оградом, а
висина ће се одређивати према уобичајеним локалним условима, ако овим Планом није
дефинисано. Зидане и друге врсте ограда постављају се на међну или регулациону линију,
тако да ограда, стубови ограде и капије буду на грађевинској парцели која се ограђује.
Зидана непрозирна ограда између парцела подиже се тако да стубови ограде буду на
земљишту власника ограде. Суседне грађевинске парцеле могу се ограђивати живом зеленом оградом, која се сади у осовини грађевинске парцеле. Врата и капија на уличној
огради не могу се отварати ван регулационе линије.
Паркирање возила за сопствене потребе власници објекта обезбеђују на сопственој
грађевинској парцели, изван површине јавног пута, и то једно паркинг или једно гаражно
место на један стан.
Прикључке на постојећу инфраструктуру, по правилу, изводити подземно, уз сагласност надлежног предузећа или организације, као саставни део пројектно техничке
документације.
Контејнери за привремено одлагање смећа се постављају у оквиру грађевинске парцеле власника објекта. Исти морају бити: затворени, на довољној удаљености од стамбених објеката и лако доступни комуналним службама.
Радови на објектима евидентираним као културно историјски споменици и археолошки локалитети, као и реконструкција и изградња објеката у зонама у којима се налазе објекти градитељске баштине и вредне амбијенталне целине, могу се вршити само у
складу са условима добијеним од надлежног завода за заштиту споменика културе.
• Општа правила парцелације
До доношења одговарајућег урбанистичког плана за насеље поштоваће се правила
парцелације дата овим Планом.
Грађевинска парцела је најмања честица на којој се може градити, приступачна са
јавног пута (обезбеђен колски приступ). Грађевинска парцела, по правилу има облик правоугаоника или трапеза и има површину која омогућава изградњу објекта у складу са решењима из Плана, правилима о грађењу и техничким прописима. Услови за образовање
грађевинске парцеле по зонама дати су овим Планом.
348 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
1.2.1. Правила грађења у насељу Бачка Паланка (општински центар) и сеоским насељима Деспотово, Младеново, Нова Гајдобра, Обровац, Параге, Силбаш и Товаришево
• Правила грађења у зони породичног становања
Правила парцелације
Најмања ширина уличног фронта за изградњу слободностојећег породичног стамбеног објекта је 12,0 m, двојних објеката 16,0 m (две по 8,0m), објеката у непрекинутом
низу 5,0 m, објеката у прекинутом низу 10,0 m, или се задржава постојећа уколико је изграђена, под условом да је обезбеђен колски прилаз на грађевинску парцелу од минимум
3,0 m.
За образовање грађевинске парцеле намењене породичном становању пољопривредног типа (сеоска насеља) ширина парцеле је min.15,00 m.
У насељу Бачка Паланка најмања површина грађевинске парцеле у зони породичног становања је 300m2, или се задржава постојећа.
У сеоским насељима најмања површина грађевинске парцеле у зони породичног
становања за непољопривредна домаћинства је 400 m2, или се задржава постојећа, за мешовита домаћинства 600 m2, а за пољопривредна 800 m2.
Правила регулације
У зони породичног становања дозвољена је изградња породичног стамбеног објекта, породичног стамбено-пословног објекта, пословног објекта и економског објекта.
На грађевинској парцели намењеној породичном становању пољопривредног типа
може се одобрити изградња економских објеката, као што су: сточне стаје (живинарници,
свињци, говедарници, овчарници, козарници), испусти за стоку, водонепропусне ђубришне јаме-ђубришта и др. Минимално растојање ових објеката од било ког другог стамбеног објекта је 15,0 m (сточне стаје), односно 20,0 m (ђубришта), изведених и коришћених
у складу са прописима о држању животиња. Економски објекти се не могу лоцирати
испред стамбених објеката према регулационој линији.
Дозвољена је реконструкција и доградња постојећих објеката, у складу са наменом
просторне целине.
На грађевинској парцели се могу градити и други објекти у функцији основне намене грађевинске парцеле, до дозвољеног максималног степена искоришћености, односно
изграђености.
У склопу грађевинске парцеле намењене породичном становању, није дозвољена
изградња и реконструкција простора који буком, вибрацијама и другим негативним дејствима могу угрозити услове становања, што је регулисано одлукама и правилницима.
Објекат може бити постављен на грађевинској парцели: у непрекинутом низу (објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле); у прекинутом низу (објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле); слободно стојећи (објекат не
додирује ни једну линију грађевинске парцеле).
Дозвољена је реконструкција објеката који додирују једну од међних линија, под
условом да се кроз израду пројектно техничке документације и при извођењу радова
обезбеди стабилност суседног објекта.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 349
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије северне (неповољне)
оријентације је 1,0 m под условом да стреха не прелази међну линију и да је обезбеђено
одводњавање атмосферских вода са кровних површина на сопствену парцелу. Према овој
међној линији (суседу) се могу отварати отвори само нестамбених просторија. Висина
парапета у овим просторијама је min. 1,80 m, дозвољава се изградња светларника на степенишном простору од непрозирних призми.
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије јужне (повољне)
оријентације је 3,0 m. Ова удаљеност може бити и мања, уз услове и сагласност власника
суседне парцеле, под условом да је обезбеђен колски приступ на парцелу (слободан или
преко ајнфорта) ширине min. 3,0 m.
Удаљеност између објеката суседних парцела је min. 4,0 m.
Удаљеност објеката од регулационе линије је од 0,0-5,0 m. Пожељно је да се објекти
постављају на регулационој линији или на грађевинској линији, односно на основу позиције више од 50% затечених објеката.
У насељу Бачка Паланка највећа дозвољена спратност је П+2+Пк. У сеоским насељима највећа дозвољена спратност објеката је П+1+Пк.
Објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе.
Урбанистички показатељи:
1. насеље Бачка Паланка
–– максимални степен искоришћености је 50%.
–– максимални степен изграђености је 1,6.
2. сеоска насеља
–– максимални степен искоришћености је 40%.
–– максимални степен изграђености је 1,0.
На постојећим грађевинским парцелама чији је степен заузетости односно изграђености већи од дозвољеног, дозвољена је реконструкција постојећих објеката.
Зелене површине у оквиру породичног становања треба да буду најмање 30%.
• Правила грађења објеката у центру насеља
Центар насеља је намењен објектима у области друштвених активности, пословним
делатностима, објектима услужног занатства, администрације, трговине, угоститељства,
финансијских активности и сл., као и породичном и вишепородичном становању.
Правила парцелације
Најмања површина грађевинске парцеле у зони центра насеља (за породичне објекте) је 300 m2, или се задржава постојећа.
За породични стамбени објекат најмања ширина уличног фронта је 10,0 m, двојних
16,0 m (две по 8,0m) или се задржава постојећа, под условом да је обезбеђен колски прилаз на грађевинској парцели од min. 3,0 m.
Најмања површина грађевинске парцеле у зони центра насеља (за вишепородичне и
јавне објекте) је 600,00 m2 , или се задржава постојећа, уколико је изграђена.
За вишепородичне стамбене и јавне објекте најмања ширина парцеле је 20,0 m, а за
објекте у прекинутом низу 15,0 m.
350 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Правила регулације
У зони центра насеља дозвољена је изградња вишепородичних стамбених објеката,
пословних објеката, као и комбинација пословне и стамбене намене. У сеоским насељима дозвољена је изградња и породичних стамбених објеката.
Дозвољена је реконструкција и доградња постојећих објеката, а у складу са наменом просторне целине.
Изградња пословног објекта дозвољена је без функције становања, и то за потребе
трговине, угоститељства, пословања, администрације, културе, здравства, спорта, рекреације, образовања и сл.
Основни услов за изградњу и уређење друштвеног центра је стриктно поштовање
свих одредби које се односе на основну намену:
–– поштовање локација свих планираних централних садржаја у насељском подручју,
с тим да намене појединих јавних објеката треба схватити условно (карактер објекта треба да буде јавни, а корисник се може мењати);
–– одређивање прикладних и довољно пространих комплекса да приме све планиране
садржаје;
–– сем примарних централних садржаја у посебним комплексима, централни садржаји могу бити испреплетани и са осталим комплементарним наменама, најчешће
становањем, радом и сл., с тим да с њима сачињавају просторне и функционалне
целине;
–– сви објекти централних садржаја морају бити изграђени у складу са позитивним
законским прописима који регулишу изградњу конкретне врсте централних садржаја;
–– поред физичких структура, у формирању просторно функционалне структуре
друштвеног центра важну улогу треба да има и систем отворених простора тргова
и паркова;
–– урбанистички услови и нормативи који се односе на објекте централних садржаја
(јавне службе) су:
ЈАСЛЕНИ УЗРАСТ (1-3 ГОДИНЕ)
обухват
30 % од укупног броја деце тог узраста
површина комплекса
25-40 m2 / по детету
изграђена површина
4,5 m / по детету
слободна површина
10 15 m / детету
2
2
ЗА ОБДАНИШТА (3-6 ГОДИНА)
обухват (3-5 година)
70 % од укупног броја деце узраста 3-5 г.
обухват (6 година)
100 % од укупног броја деце узраста 6 г.
површина комплекса
40-50 m / по детету
изграђена површина
5,5 m / по детету
слободна површина
10-15 m / по детету
2
2
2
ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ (7-14 ГОДИНА)
обухват
100 % деце узраста 7-14 г.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
изграђена површина
7,5 m2 / по ученику
слободна површина
25-30 m2/ по ученику
Број 10/2010 - страна 351
СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
обухват
око 4 % од планир. станов.
површина комплекса
25 m / по ученику
изграђена површина
10-12 m / по ученику
слободна површина
30 m / по ученику
2
2
2
БИБЛИОТЕКА
обухват
25 % свих станов. преко 7 год.ст.
бр. књига по становнику
1,5 књига/стан.
површина
80 књига / m2
пратећи простор
10 m /2 по запосленом
остали простор
0,03 m2 / по ученику
ЗДРАВСТВО
постељни фонд
6,0 постеља / 1000 становника
здравствени кадар
2,5 здрав.радника / 1000 становника
ФИЗИЧКА КУЛТУРА
обухват
100 % деце предшколског узраста,
деце и омладине од 7-19 година
потребна мин.повр./станов.
3,5 m / становнику
потребна оптим. повр./станов.
5,5 m / становнику
2
2
Зелене површине комплекса школа треба да задовоље две основне функције: санитарно-хигијенску и фискултурно-рекреативну. Величина школског дворишта треба да
буде од 25-35 m2/ученику. У густом градском ткиву површина по ученику може да буде
10-15 m2, али не мања од 6 m2/ученику.
Зелене површине треба да чине 40-50% школског комплекса и најчешће се постављају ободно, где ће имати функцију изолације самог комплекса од околних саобраћајница и суседа. Овај зелени тампон треба да буде довољно густ и широк, састављен од
четинарског и листопадног дрвећа и шибља, да би обезбедио повољне микроклиматске
услове, смањио буку и задржао издувне гасове и прашину са околних саобраћајница.
Предшколске установе треба да пруже услове за безбедан боравак и да задовоље
здравствено хигијенске услове. Потребно је предвидети величину отвореног простора од
најмање 15 m2/детету. Зелене површине треба да буду уређене на исти начин као и зелене
површине школа. Предшколске установе уредити према овом концепту, у складу са просторним могућностима.
При пројектовању и грађењу објеката за јавно коришћење, као и прилаза до њих
обавезно се придржавати Правилника о условима за планирање и пројектовање обје-
352 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
ката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица
("Службени гласник РС", број 18/97).
На грађевинској парцели се могу градити и други објекти у функцији основне намене грађевинске парцеле, до дозвољеног максималног степена искоришћености, односно
изграђености.
У склопу грађевинске парцеле намењене становању није дозвољена делатност која
буком, вибрацијама и другим негативним дејствима може угрозити услове становања,
што је регулисано одлукама и правилницима.
У зони центра насеља није дозвољена изградња производних и складишних објеката већег капацитета (врста и капацитет ових објеката биће детаљније разрађена у урбанистичким плановима насеља).
Објекат може бити постављен на грађевинској парцели: у непрекинутом низу (објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле); у прекинутом низу (објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле); слободно стојећи (објекат не
додирује ни једну линију грађевинске парцеле).
Дозвољена је реконструкција објеката који додирују једну од међних линија, под
условом да се кроз израду пројектно техничке документације и при извођењу радова
обезбеди стабилност суседног објекта.
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије северне (неповољне)
оријентације је 1,0 m под условом да стреха не прелази међну линију и да је обезбеђено
одводњавање атмосферских вода са кровних површина на сопствену парцелу. Према овој
међној линији (суседу) се могу отварати отвори само нестамбених просторија или помоћних просторија, уколико се ради о јавним објектима.
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије јужне (повољне)
оријентације је 3,0 m. Ова удаљеност може бити и мања, уз услове и сагласност власника
суседне парцеле, под условом да је обезбеђен колски приступ на парцелу (слободан или
преко ајнфорта) од min. 3,0 m.
Удаљеност између објеката било које врсте изградње не може бити мања од 4,0 m.
Растојање између грађевинске и регулационе линије је 0,0-5,0 m. Објекти се могу
постављати и на регулациону линију. У зони изграђених објеката растојање између регулационе и грађевинске линије утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката
(више од 50%).
У насељу Бачка Паланка највећа дозвољена спратност објеката на грађевинској
парцели је П+4+Пк (објекти вишепородичног становања). Објекти могу имати подрумске
или сутеренске просторије, ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.
У сеоским насељима највећа дозвољена спратност је П+1+Пк (објекти породичног
становања) тј. mах. П+2+Пк (објекти вишепородичног становања).
Урбанистички показатељи:
1. насеље Бачка Паланка
–– максимални степен искоришћености је 50%.
–– степен изграђености креће се од 1,6-2,4 (у зависности од блока).
2. сеоска насеља
–– максимални степен искоришћености је 40%.
–– максимални степен изграђености је 1,8.
На постојећим грађевинским парцелама чији је степен заузетости односно изграђености већи од дозвољеног, дозвољена је реконструкција постојећих објеката.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 353
У оквиру стамбеног блока са вишепородичним и мешовитим становањем, неопходно је обезбедити 30 % површина у оквиру којих треба обезбедити просторе за миран
одмор, изграђена дечија игралишта и травњаке за игру и одмор.
Простор за паркирање и гаражирање возила се мора обезбедити на грађевинској
парцели објекта и то једно паркинг/гаражно место на један стан, а за пословне објекте
једно паркинг/гаражно место на 70m2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила мора бити смештена у гараже.
Гараже се могу градити у склопу главног објекта или као посебан објекат (блоковске гараже).
Место за контејнере мора бити на грађевинској парцели објекта, лако доступно комуналним службама.
• Правила грађења спортско-рекреативних објеката
Изградња и уређење планираних зона спорта и рекреације може се вршити само на
основу законом предвиђене документације, уз поштовање следећих услова:
–– грађевински објекти могу имати спратност П+1 (приземље, спрат), с тим да висина објекта зависи од прописаних норматива за конкретну намену;
–– степен искоришћености (заузетости) парцеле до 40 % уколико се планира изградња
објеката;
–– степен искоришћености (заузетости) парцеле са отвореним спортским теренима
до 6о%
–– сви комплекси намењени спорту и рекреацији морају бити одговарајуће комунално опремљени.
–– зеленило спортско-рекреативних површина треба да чини 40-50% од слободне површине парцеле (остатак површине намењен је комуникацијама).
За спортско-рекреативни центар на Тиквари у насељу Бачка Паланка, до израде новог урбанистичког плана, услови ће се издавати према важећем Генералном плану .
• Правила грађења у радној зони
Правила парцелације
Најмања ширина уличног фронта грађевинске парцеле је 20,0 m, под условом да
је обезбеђен колски прилаз на грађевинску парцелу од минимум 3,5 m (противпожарни
прилаз).
Најмања површина грађевинске парцеле у радној зони је 600 m2, или се задржава
постојећа.
Правила регулације
У радној зони је дозвољена изградња пословних, производних и складишних објеката, као и комбинација ових објеката.
Дозвољена је реконструкција и доградња постојећих објеката, у складу са наменом
просторне целине и правилницима који регулишу одређену делатност.
Међусобни размак слободностојећих објеката је минимално половина висине вишег објекта, с тим да међусобни размак не може бити мањи од 4,0 m.
На грађевинској парцели се обезбеђује паркирање свих сопствених теретних и путничких возила, као и бицикала.
Максимални степен заузетости је 70%.
354 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Максимални степен изграђености је 2,1.
Висина и спратност објеката зависи од технологије производње. Дозвољена спратност је: за пословне објекте је П+2, за производне објекте П+1 (евентуално и више ако
то захтева технолошки процес производње), за складишнe објекте П+1, економски П.
Објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе.
Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом или транспарентном оградом до
висине од 2,20 m (рачунајући од коте тротоара). Зидане и друге врсте ограда постављају
се на међну или регулациону линију, тако да ограда, стубови ограде и капије буду на
грађевинској парцели која се ограђује. Врата и капија на уличној огради не могу се отварати ван регулационе линије.
Зеленило радних комплекса треба формирати унутар фабричких комплекса, тако да
заузима 20-30% укупне површине.
• Правила грађења комуналних површина и објеката
Изградња комуналних објеката и уређење комуналних површина ће се вршити на
дефинисаним просторима за те намене, у складу са потребама, условима и нормама који
дефинишу одређену област (гробља, водозахват, УПОВ, паркови, заштитно зеленило и
др). На истим површинама ће се вршити изградња и пратећих садржаја неопходних за
несметано функционисање садржаја. Приликом израде одговарајућих урбанистичких
планова за насеља, постојеће локације ових објеката ће се преиспитати и по потреби проширити или утврдити нове локације.
Изградња инфраструктуре ће се вршити у складу са планираним трасама, уз могућност одступања, што зависи од услова и правила грађења одређених инфраструктурних
коридора, локалних прилика и др.
Гробља
Задржавају се постојеће локације гробља, уз могућност њиховог проширења уколико за то постоји потреба. Дозвољени су радови на уређењу гробља, као и изградња
пратећих комуналних и других садржаја и објеката у функцији намене простора, у складу
са правилницима који дефинишу овакве просторе и датим условима.
Улична мрежа насеља
За ефикасно двосмерно одвијање саобраћаја неопходно је да све главне саобраћајнице и сабирне улице имају минимум две саобраћајне траке.
Неопходно је извршити реконструкцију и доградњу постојећих коловоза, а недостајуће изградити тако да експлоатационо-техничке карактеристике одговарају функцији
саобраћајница у насељској уличној мрежи. Минимална регулациона ширина улице износи 8,0 m.
1.2.2. Правила грађења у насељима Визић и Нештин
За сеоска насеља Визић и Нештин радиће се одговарајући урбанистички планови.
До израде наведених планова примењиваће се услови дати овим Планом и важећи (преиспитани) урбанистички планови ових насеља у деловима који нису у супротности са
овим Планом.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 355
• Правила грађења у зони становања
Правила парцелације
Најмања ширина уличног фронта за све врсте изградње је min. 15,0 m, или се задржава постојећа уколико је изграђена, под условом да је обезбеђен колски прилаз на
грађевинску парцелу од минимум 3,0 m.
Најмања површина грађевинске парцеле за непољопривредна домаћинства је 400
2
m , или се задржава постојећа, за мешовита домаћинства 600 m2, а за пољопривредна 800
m2.
Правила регулације
У зони становања дозвољена је изградња породичнних стамбених објеката, пословних и економских објеката.
Пословни простор на грађевинској парцели се може организовати у слободностојећем објекту, у саставу стамбеног објекта или у саставу другог објекта, до дозвољеног максималног степена искоришћености, односно изграђености. Дозвољене пословне
делатности су из области трговине, угоститељства и услужних делатности, али тако да се
обављањем те делатности не сме нарушити зона становања.
Грађевинска парцела намењена становању пољопривредног типа функционално се
дели на стамбени део парцеле и економски део парцеле. У стамбеном делу парцеле, уз
стамбени објекат могу се градити: летња кухиња, млекара, санитарни пропусник, магацин хране за сопствену употребу и др. У економском делу парцеле могу се градити сточне стаје, испусти за стоку, ђубришта, пољски клозети, пушнице, сушнице, кош, амбар,
надстрешница за машине и возила, магацини хране и објекти намењени исхрани стоке и
др.
У склопу грађевинске парцеле намењене становању, није дозвољена изградња и
реконструкција простора који буком, вибрацијама и другим негативним дејствима могу
угрозити услове становања, што је регулисано одлукама и правилницима.
Удаљеност стамбеног објеката од регулационе линије је 5,0 m. У зони изграђених
стамбених објеката растојање од регулационе линије утврђује се на основу позиције
већине изграђених објеката (више од 50%).
Међусобна удаљеност спратних објеката је 5,0 m, а приземних слободностојећих
стамбених објеката је 4,0 m. За изграђене сеоске објекте који су међусобно удаљени мање
од 3,0 m не могу на суседним странама постојати отвори стамбених просторија.
Растојање слободностојећег стамбеног објекта (без испада) на делу бочног дворишта северне оријентације и линије суседне грађевинске парцеле од међне линије северне оријентације је 2,5 m.
Највећа дозвољена спратност стамбеног објекта је П+1+Пк.
Објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе.
Отворене спољне степенице се могу поставити у оквиру грађевинске парцеле, ако
је грађевинска линија увучена 5,0 m у односу на регулациону линију и ако савлађују висину до 0,90 m. Ако степенице савлађују висину преко 0,90 m, улазе у габарит објекта.
Урбанистички показатељи:
максимални степен искоришћености је је 40%.
максимални степен изграђености је 1,0.
356 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
На постојећим грађевинским парцелама чији је степен заузетости односно изграђености већи од дозвољеног, дозвољена је реконструкција постојећих објеката.
Зелене површине у оквиру породичног становања треба да буду најмање 30%.
• Правила грађења у зони центра насеља
Правила парцелације
За породични стамбени објекат најмања ширина уличног фронта је 10,0 m, двојних
16,0 m (две по 8,0m) или се задржава постојећа, под условом да је обезбеђен колски прилаз на грађевинској парцели од min. 3,0 m.
Најмања површина грађевинске парцеле у зони центра насеља (за породичне објекте) је 400 m2 или се задржава постојећа.
Правила регулације
У зони центра насеља дозвољена је изградња породичних стамбених објеката, стамбено-пословних објеката и пословних објеката, и то за потребе трговине, угоститељства,
занатства, пословања, администрације, културе, здравства, спорта, рекреације, образовања и слично.
Урбанистички услови и нормативи који се односе на објекте јавних служби дати су
у тачки 5.2.1. овог поглавља.
У склопу грађевинске парцеле намењене становању није дозвољена делатност која
буком, вибрацијама и другим негативним дејствима може угрозити услове становања,
што је регулисано одлукама и правилницима.
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије северне (неповољне)
оријентације је 1,0 m под условом да стреха не прелази међну линију и да је обезбеђено
одводњавање атмосферских вода са кровних површина на сопствену парцелу. Према овој
међној линији (суседу) се могу отварати отвори само нестамбених просторија или помоћних просторија, уколико се ради о јавним објектима.
Минимална удаљеност објекта (са испадима) од међне линије јужне (повољне)
оријентације је 3,0 m.
Удаљеност између објеката суседних парцела је минимум 4,0 m.
Највећа дозвољена спратност је П+1+Пк.
Урбанистички показатељи:
максимални степен искоришћености је 50%.
максимални степен изграђености је 1,6.
• Правила грађења спортско рекреативних објеката
Изградња објеката уз постојеће спортске терене и уређење постојећих спортско
рекреативних површина вршиће се на основу одговарајућег урбанистичког плана. Изградња нових спортско рекреативних површина и објеката вршиће се на основу одговарајућег урбанистичког плана за насеље.
Спортско рекреативни комплекси и објекти морају бити одговрајуће комунално опремљени, озелењени и ограђени. Учешће зелених површина треба да је min. 40%.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 357
• Правила грађења у радној зони
Правила парцелације
Најмања површина грађевинске парцеле у радној зони је 600 m2 или се задржава
постојећа.
Најмања ширина уличног фронта је 20,0 m.
Правила регулације
У радној зони дозвољена је изградња пословних, производних и складишних објеката, као и комбинација ових објеката.
Објекат може бити постављен на грађевинској парцели у прекинутом низу или слободностојећи, у зависности од техничко-технолошког процеса производње и прописаних
услова заштите.
Изградња објеката у прекинутом низу може се дозволити ако то технолошки процес производње захтева и ако су задовољени услови противпожарне заштите. Међусобни
размак слободностојећих објеката је минимално половина висине вишег објекта, односно
минимум 4,0 m.
Висина и спратност објеката зависи од технологије производње. Дозвољена спратност је: за пословне објекте П+1, за производне објекте П+1 (евентуално и више ако то
захтева технолошки процес производње), за складишнe објекте П+1 и економске (помоћне) П. Објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије, ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе.
Паркирање сопствених возила (теретних, путничких, бицикла) обезбеђује се на
грађевинској парцели, изван површине јавног пута.
Максимални степен искоришћености је 70%.
Максимални степен изграђености је 2,1.
На постојећим грађевинским парцелама чији је степен заузетости односно изграђености већи од дозвољеног, дозвољена је реконструкција постојећих објеката.
Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом или транспарентном оградом до
висине од 2,20 m (рачунајући од коте тротоара). Зидане и друге врсте ограда постављају
се на међну или регулациону линију, тако да ограда, стубови ограде и капије буду на
грађевинској парцели која се ограђује. Врата и капија на уличној огради не могу се отварати ван регулационе линије.
Зеленило радних комплекса треба да заузима око 30% укупне површине.
• Правила грађења комуналних површина и објеката
Изградња комуналних објеката и уређење комуналних површина ће се вршити на
дефинисаним просторима за те намене, у складу са потребама, условима и нормама који
дефинишу одређену област (гробља, водозахват, паркови, заштитно зеленило и др). На
истим површинама ће се вршити изградња и пратећих садржаја неопходних за несметано
функционисање садржаја.
Изградња инфраструктуре ће се вршити у складу са планираним трасама, уз могућност одступања, што зависи од услова и правила грађења одређених инфраструктурних
коридора, локалних прилика и др.
Гробља
Задржавају се постојеће локације гробља, уз могућност њиховог проширења уколико за то постоји потреба. Дозвољени су радови на уређењу гробаља, као и изградња
358 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
пратећих комуналних и других садржаја и објеката у функцији намене простора, у складу
са правилницима који дефинишу овакве просторе и датим условима.
• Улична мрежа насеља
Уличну мрежу насеља издиференцирати према функцији у насељу и ширем окружењу.
Уколико се укаже потреба за проширење регулационе ширине појединих улица или
формирање нових, минимална регулациона ширина износи 8,0 m.
Неопходно је да све главне саобраћајнице и сабирне улице имају минимум две саобраћајне траке.
Неопходно је извршити реконструкцију и доградњу постојећих коловоза, а недостајуће изградити тако да експлоатационо-техничке карактеристике одговарају функцији
саобраћајница у насељској уличној мрежи.
2.ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА И ИЗГРАДЊУ
ОБЈЕКАТА У АТАРУ
2.1. Пољопривредно земљиште
Пољопривредно земљиште се користи за пољопривредну производњу и не може се
користити у друге сврхе осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту, овим Планом, урбанистичким плановима, као и пољопривредним
основама заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.
Коришћење обрадивог пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе није
дозвољено, осим где је Планом предвиђено.
Изузетно, обрадиво пољопривредно земљиште може да се користи у непољопривредне
сврхе за подизање шума, вештачких ливада и пашњака (обрадиво пољопривредно
земљиште ��������������������������������������������������������������������������
IV и V катастарске класе) и за експлоатацију минералних сировина, по претходно прибављеној сагласности надлежног министарства за пољопривреду, као и у другим случајевима ако је утврђен општи интерес, у складу са Законом о пољопривредном
земљишту и одговарајућим урбанистичким планом, уз плаћање накнаде за промену намене.
Обрадиво пољопривредно земљиште не може да се уситњава на парцеле чија је
површина мања од 0,5 ha, односно обрадиво пољопривредно земљиште уређено комасацијом не може да се уситни на парцеле чија је површина мања од 1,0 ha.
Ограђивање пољопривредних површина у атару је могуће у складу са локалним
приликама и условима које пропише Општина.
Водећи рачуна о основним принципима заштите пољопривредног земљишта, на
пољопривредном земљишту је могућа изградња, адаптација или реконструкција следећих објеката:
–– породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства (салаши) у циљу
побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног
раздвајања пољопривредног домаћинства;
–– економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу,
односно који су у функцији примарне пољопривредне производње а власнику је
пољопривреда основна делатност, као што су: објекти за смештај механизације,
репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 359
гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти
биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење печурки, пужева и
риба;
–– проширење постојећег гробља или одређивање локације за ново гробље;
–– изградња објеката који служе за одбрану од поплава, за одводњавање и наводњавање
земљишта или за уређење бујица;
–– регулација водотока у функцији уређења пољопривредног земљишта;
–– изградње и проширења пољских путева који доприносе рационалнијем коришћењу
пољопривредног земљишта;
–– пошумљавање обрадивог пољопривредног земљишта VI, VII и VIII катастарске
класе, ако је пољопривредном основом или пројектом рекултивације утврђено да
ће се рационалније користити ако се пошуми;
–– подизање расадника за производњу репродуктивног материјала воћно-лозних и
шумских дрвенастих врста;
–– подизање пољозаштитних појасева.
Поред наведених објеката на пољопривредном земљишту дозвољена је и:
–– изградња објеката инфраструктуре у складу са овим Планом или одговарајућим
урбанистичким планом;
–– проширење грађевинских рејона насеља (уколико се приликом израде одговарајућих урбанистичких планова за насеља утврди за потребно), проширење
постојећих и формирање нових зона у атару за потребе привреде, туризма, рекреације и др., у складу са Планом;
–– изградња воћарско-виноградарских кућица;
–– изградња водопривредних, комуналних и других објеката, у складу са Планом.
2.1.1. Услови и правила за изградњу објеката на пољопривредном земљишту
• Објекти за узгој стоке фарме
Према Правилнику о ветеринарско-санитарним условима објеката за узгој и држање копитара, папкара, живине и кунића (''Сл. гласник РС'', бр. 81/06) фарма је газдинство у којем се држи или узгаја 20 и више грла копитара, папкара (20 и више грла говеда,
100 и више грла свиња, 150 и више грла оваца и коза) или 350 и више јединки живине и
кунића.
Општи услови за изградњу фарме су:
–– фарму градити на локацији која се налази на подручју и у зони која, у зависности
од врсте и броја животиња, као и еколошких услова не угрожава нити би била
угрожена од стамбених и других објеката у ближој и даљој околини у складу са
законом којим се уређује изградња и реконструкција објеката, односно мора бити удаљена најмање 1000 m од стамбеног или индустријског објекта, зависно од
величине и капацитета фарме и врсте животиња које се у њој држе и производе;
–– земљиште мора бити компактно, не сме бити подводно и мора имати добре отоке
атмосферских вода;
–– локација се мора налазити изван зоне која може бити угрожена поплавом и
клизањем терена;
–– објекте треба лоцирати на мање квалитетним типовима земљишта (V-VIII
бонитетне класе);
360 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– производно-сточарске капацитете градити у близини ливада и пашњака, како би се
створили услови за комбиновану исхрану на слободним просторима и у затвореним објектима;
–– код изградње објеката за узгој животиња мањег капацитета (капацитет је мањи од
броја животиња утврђеног за фарму, према Правилнику о ветеринарско-санитарним
условима објеката за узгој и држање копитара, папкара, живине и кунића) предност имају локације уз локалне и атарске путеве, како би се могао обезбедити
прикључак на постојећу насељску инфраструктуру (пут, електро-енергетска мрежа, водоводна мрежа);
–– основни услов при избору локације је могућност трајног решења прихватања
и одвођења сувишних површинских и подземних вода; предност у овом смислу имају локације у непосредној близини мелиоративних канала, јер ће се тако
постићи боље одвођење сувишних вода са уређене површине комплекса.
Фарме морају да испуњавају следеће ветеринарско-санитарне услове утврђене Правилником о ветеринарско-санитарним условима објеката за узгој и држање копитара, папкара, живине и кунића, у погледу изградње, односно реконструкције објеката:
–– фарма мора да буде изграђена тако да омогући одговарајуће микроклиматске и
зоохигијенске услове зависно од врсте животиња;
–– објекти се не смеју лоцирати на правцу главних ветрова који дувају према
насељеном месту;
–– круг фарме мора бити довољно простран да обезбеди функционалну повезаност
објеката и мора бити озелењен;
–– фарма мора бити ограђена. Висина ограде је минимум 2,0 m и мора онемогућити
пролаз животиња;
–– у оквиру фарме морају се обезбедити два одвојена блока и то технички део (објекти
за запослене, пословни објекти, објекат за боравак као и потребни пратећи објекти
котларнице, машинске радионице, складишта) и изоловани производни део;
–– у производном делу фарме објекти се морају груписати за сваку категорију
животиња и то за приплодне животиње, за узгој подмлатка и за тов;
–– објекти груписани по категоријама животиња представљају посебну производну
целину и морају бити удаљени 100-150 m од осталих производних целина, зависно
од капацитета фарме;
–– уколико се граде фарме за узгој различитих врста животиња, производне целине
за сваку врсту животиња морају бити међусобно удаљене 250-500 m, зависно од
капацитета фарме, са посебним улазом и ветеринарско-санитарним чвором;
–– повезивање фарме са мрежом јавних путева треба да је прилазним путем са тврдом
подлогом или са истим коловозним застором као и јавни пут на који се прикључује,
ширине min. 5,0 m;
–– обавезно је снабдевање фарме довољном количином воде која мора бити
бактериолошки и хемијски исправна. Унутар комплекса обезбедити водоводну
мрежу;
–– објекти на фарми морају имати канализациону мрежу за прихватање и одвођење
отпадних вода. Отпадне воде и осека се обавезно морају пречистити пре испуштања
у природне реципијенте;
–– ђубриште на фарми мора бити удаљено најмање 50 m од објекта за животиње,
смештено насупрот правцу главних ветрова, а изграђено тако да се спречава
загађивање околине и разношење биолошких отпада;
–– обавезно је снабдевање свих објеката на фарми електричном енергијом и другим
инсталацијама и енергентима неопходним за несметано коришћење објеката.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 361
• Рибњаци
Основни технички услови за изградњу рибњака су следећи:
–– границе рибњака морају бити обележене видљивим ознакама;
–– приликом изградње одвојити окна по категоријама у складу са технологијом производње, младичњаке, товилишта и зимовнике;
–– у оквиру техничког дела неопходно је обезбедити посебну просторију за ветеринарске прегледе и дневно праћење здравственог стања и прираста популације;
–– мора да располаже уређајима за упуштање и испуштање воде, уређајима за регулисање нивоа воде, као и уређајима који спречавају пролаз риба, рибље млађи и
икре у или из рибњака;
–– мора да је обезбеђен лабораторијом за редовно вршење основне контроле квалитета воде која се упушта, користи или испушта из рибњака;
–– рибњак мора бити заштићен од поплава;
–– за уклањање смећа и штетних отпадака из рибњака мора постојати уређено место
или изграђен технички уређај, који онемогућава загађење рибњака и његове околине;
–– уколико је могуће рибњак треба да буде ограђен.
Уколико се рибњак подиже на обрадивом пољопривредном земљишту потребно је
прибавити сагласност надлежног министарства за пољопривреду.
• Пољопривредна домаћинства – салаши
На пољопривредном земљишту могућа је изградња објеката пољопривредних домаћинстава-салаша, који садрже објекте намењене породичном становању и објекте
намењене пољопривредној производњи у области повртарства, воћарства, виноградарства, сточарства. Није дозвољена изградња стамбених објеката, без изградње објеката у
функцији пољопривредне производње.
Уколико се на локацији граде објекти за робно сточарску производњу (стаје за узгој
стоке, осочаре, простор за одлагање стајњака), примењују се услови дати за изградњу
објекта за узгој стоке-фарме.
Производња треба да се одвија на посебно уређеном простору, што подразумева
издвајање просторних целина за башту са воћем и лозом, економско двориште са капацитетима за смештај ратарских култура и механизације, простор за изградњу објеката за
смештај стоке са уређеним делом за одлагање стајњака, као и простор за изградњу стамбеног објекта.
Услови за избор локација намењених салашарском виду производње су:
–– изградња салаша дозвољава се на парцелама индивидуалних пољопривредних
произвођача у виду изградње нових салаша или доградње и адаптације постојећих
салаша;
–– не дозвољава се изградња нових салаша на просторима коридора планираних инфраструктурних капацитета који су дефинисани важећом просторно планском документацијом, на просторима специјалне намене и просторима заштићених делова природе и заштићених културних добара;
–– просторних органичења у смислу максималне површине ангажоване за салашарску
производњу нема. За изградњу нових салаша минимална величина парцеле износи
1,0 ha.
362 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Услови за изградњу објеката и просторну организацију салаша
–– грађевински део салашког простора, односно грађевински објекти морају бити
удаљени од јавних саобраћајница у складу са одредбама Закона о јавним путевима;
–– препоручује се да грађевински објекти буду изграђени у традиционалном стилу, од
чврстог материјала, са косим крововима, покривач цреп или трска;
–– спратност стамбеног објеката може бити приземље (П) или приземље и поткровље
(П+Пк) без назитка. Могућа је изградња подрума, уколико то хидролошки услови
дозвољавају. Максимална површина стамбеног објекта (у основи) износи 200 м2;
–– потребно је просторно раздвајање стамбеног и економског дела салаша, а нарочито
објеката намењених сточарској производњи, као и подизање заштитног зеленила;
–– минимална удаљеност стамбеног објекта од суседних парцела је 5,0m;
–– минимална удаљеност економског објекта од суседних парцела је 10,0 m;
–– простор мора бити комунално опремљен: изграђен приступни пут са чврстом подлогом, снабдевање санитарном водом, електроинсталације, водонепропусна септичка јама, регулисано одвођење отпадних вода, уређен простор за одлагање чврстог дела сточног отпада, изграђен објекат за прикупљање осоке и др.
–– део салашког простора на ком су објекти може се ограђивати транспарентном
оградом висине максимално 2,20 m;
–– дозвољена је реконструкција салаша у циљу организовања туристичке понуде (сеоски туризам, туристичко-рекреативни садржаји, културно-уметничке колоније и
сл.), само ако постоји и пољопривредна производња, уз задовољење хигијенскотехничких, еколошких, противпожарних и других услова и обезбеђење комплетне
инфраструктуре.
• Објекати за смештај пољопривредне механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа (пољопривредне економије, машински парк)
Изградња објекaта за смештај пољопривредне механизације, репроматеријала,
смештај и чување готових пољопривредних производа може се вршити на основу акта о
урбанистичким условима, у складу са нормама и прописима који регулишу ову област,
у складу са условима:
–– изградња наведених објеката дозвољена је уз примену хигијенско-техничких,
еколошких, противпожарних и других услова и комплетну инфраструктурну опремљеност: приступни пут, санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна
септичка јама и др.;
–– минимална величина парцеле за изградњу ових објеката дефинише се величином
самог објекта и не може бити мања од 0,5 ha;
–– максимални степен заузетости парцеле је 30%, максимални степен изграђености
је 0,3;
–– минимална удаљеност објеката од суседа је 10,0 m;
–– максимална спратност објеката је П, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају;
–– минимална удаљеност ових објеката од магистралног пута је 20,0 m, а од регионалног 10,0 m;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20 m;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 363
–– овим Планом задржавају се постојеће ратарске економије за смештај пољопривредне механизације, уз примену законски прописаних услова.
Воћарско-виноградарски објекти
Воћарско-виноградарске зоне у КО насеља на левој обали Дунава:
–– површина нових парцела на којима је могућа изградња воћарско-виноградарског
објекта износи min. 1000 m2, с тим да се најмање 80 % површине парцеле мора
користити као воћњак или виноград;
–– облик парцеле треба да је, по правилу, правоугаони;
–– површина воћарско-виноградарског објекта износи max. 30,0 m2 (затворени део
објекта). Дозвољена је изградња надстрешнице, лође, трема, пергола испред и у
склопу објекта, и уколико нису застакљене не рачунају се у габарит објекта;
–– спратност објекта је приземље (код нагнутих терена могућа је изградња подрума);
–– осим изградње виноградарских кућица, дозвољава се изградња објекта за смештај
воћа површине max. 80,0 m2, спратности приземље (П);
–– објекат градити од природних материјала, са косим кровом, максималног нагиба
33о без назитка;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом макс. висине 1,50 m.
Воћарско-виноградарске зоне у КО Нештин и КО Визић (заштитна зона НП Фрушка гора):
–– површина нових парцела на којима је могућа изградња воћарско-виноградарског
објекта износи min. 2500 m2, с тим да се најмање 80 % површине парцеле мора
користити као воћњак или виноград;
–– облик парцеле треба да је, по правилу, правоугаони или квадратни;
–– површина воћарско-виноградарског објекта износи max. 30,0 m2;
–– надстрешнице, тремове и перголе градити од истог материјала као и објекат и уколико нису застакљене не рачунају се у габарит воћарско-виноградарског објекта;
–– воћарско-виноградарски објекат може имати слободно огњиште на трему или у
самом објекту;
–– спратност објекта је приземље;
–– објекат може имати подрум, с тим да висина подрума изнад терена не може бити
већа од 1,0 m (код терена у нагибу рачуна се од просечне висине терена дуж објекта);
–– на парцели није дозвољена изградња других објеката;
–– објекат градити од природних материјала, са косим кровом без назитка, на две или
више вода;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом (препоручује се жива зелена
ограда) максималне висине до 1,50 m.
Уколико је комплекс под засадима већи од 1,0 ha, на комплексу је могућа изградња
објеката који су локационо везани за сировинску основу (прерада и финална обрада производа), као и објеката намењених туризму (формирање атрактивног и туристичким потребама примереног туристичког производа). Комплекс чини једна или више парцела, истог или различитих власника. Број објеката, површина и детаљна намена дефинисаће се
одговарајућом урбанистичком документацијом.
Парцеле на којима постоје изграђене виноградарске куће и објекти на њима, задржавају се, осим ако нису у супротностима са другим прописима (водопривреда, ифраструктурни коридори, заштита животне средине).
364 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
• Стакленици, пластеници
У циљу побољшања пољопривредне производње на пољопривредном земљишту је
дозвољена изградња или постављање стакленика и пластеника. Удаљеност ових објеката
од границе суседне парцеле је минимум 5,0 m.
Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20 m.
• Објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних
култура и раса домаћих животиња
Овакви објекти се могу формирати по принципу салаша, уз услове:
–– уколико се на локацији граде сточне стаје, удаљеност од грађевинског рејона,
спортско-рекреативних и других јавних комплекса мора бити у складу са законима
и другим правилницима који регулишу ову област;
–– максимални степен заузетости парцеле је 30%, максимални степен изграђености
је 0,3;
–– минимална удаљеност објеката од суседних парцела је 10,0 m;
–– максимална спратност објеката је приземље и поткровље (П+Пк), са изградњом
подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимум 2,20 m;
–– комплекс мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, санитарна
вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др.
• Објекти за гајење печурки и пужева
Изградња ових објеката је могућа на мање квалитетном земљишту, у складу са прописима који регулишу ову област. Основни услови су:
–– максимални степен заузетости парцеле је 70%;
–– минимална удаљеност објеката од суседних парцела је 10,0 m;
–– максимална спратност објеката је П, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20 m;
–– комплекс мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, санитарна
вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др.
• Објекти намењени примарној преради и складиштењу пољопривредних
производа
У ове објекте сврставају се објекти у којима се примарно прерађују и складиште
производи биљног и животињског порекла (воће, поврће, шумски плодови, лековито
биље, житарице, млеко, месо). Поред наведених, у ове објекте се могу сврстати и објекти
за занатске производе (производи од сирка, трске, вуне...).
Услови за изградњу ових објеката су:
–– могу се градити на земљиштима лошије бонитетне класе на појединачним парцелама у атару;
–– поред производних капацитета, унутар комплекса могуће је планирати и пословне,
услужне и снабдевачке садржаје;
–– комплекс мора бити планиран тако да, поред површина под зеленилом (min.
30%), све остале површине буду поплочане (бетон или асфалт) и да буде ограђен
одговарајућом оградом висине до 2,20 m;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 365
–– морају имати прилазни пут са тврдом подлогом минималне ширине 5,0 m
���������
до мреже јавних путева;
–– морају бити снадбевени инсталацијама неопходним за производни процес;
–– отпадне воде се морају пречистити пре испуштања у природне реципијенте;
–– неоргански отпад мора се одвозити на одговарајуће депоније, а органски на даљу
прераду.
Изградња оваквих објеката могућа је и у оквиру радних зона у атару или на
постојећем изграђеном земљишту које се користи као пољопривредна економија или
фарма, у складу са прописима и нормативима који дефинишу одређену делатност.
Објекти намењени преради и финалној обради пољопривредних производа могу се
градити и уз пољопривредне објекте, како би се заокружио производни циклус, у складу
са прописима.
2.2. Шумско земљиште
Шумско земљиште, као добро од општег интереса, користи се за шумску производњу и не може се користити у друге сврхе, осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о шумама (производња шумских сортимената и њихов транспорт, производња и сакупљање шумских плодова, гљива, лековитог биља, изградња туристичких,
угоститељских и здравствених комплекса, гајење и лов дивљачи и др.).
На шумском земљишту могу се градити:
–– шумски путеви и објекти у функцији шумске привреде у складу са посебном основом газдовања шумама и годишњим извођачким плановима;
–– објекти инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким планом;
–– објекти намењени туризму, рекреацији, ловству, у складу са овим Планом и условима надлежног шумског газдинства.
Шумама и шумским земљиштем у државној својини на овом подручју газдоваће се
на основу општих и посебних основа газдовања шумама.
Шумама у приватној свијини газдоваће се на основу опште основе и програма газдовања приватним шумама.
Основе су у обавези да донесу предузећа која газдују шумама, сем програма газдовања приватним шумама, који доноси јавно предузеће за газдовања шумама. Основе и
програми се доносе за период од десет година. Спровођење основа и програма газдовања
шумама обезбедиће се годишњим извођачким планом газдовања.
Газдовање шумама, у смислу Закона о шумама подразумева:
–– гајење шума;
–– коришћење шума, шумског земљишта и других потенцијала шума, за туристичке
и рекреативне потребе;
–– изградњу и одржавање шумских саобраћајница и других објеката који служе
газдовању шумама;
–– унапређење свих функција шума.
Корисници шума су дужни да:
–– газдовање шума прилагођавају начину газдовања високим шумама као основном облику гајења шума, условима средине, биолошким особинама врста дрвећа,
стању и функцији шума;
–– шумско-узгојним и другим мерама обезбеђују природни начин обнављања шума;
–– примењују мере неге (чишћење и прореде) и мере заштите шума;
–– преводе ниске и деградиране шуме и шикаре у високе шуме;
366 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– пошумљавају стара сечишта, пожаришта, површине оголеле деловањем природних чинилаца, биљних болести и других узрочника;
–– шумска земљишта штите од даље деградације и ерозије и приводе шумској производњи;
–– избор врста дрвећа за пошумљавање прилагоде еколошким условима подручја уз
већу примену аутохтоних врста;
–– газдовање шумама ускладе са специфичним потребама свих делова шума који су
под посебним режимима заштите као природне вредности.
Корисници шума су дужни да изврше пошумљавање површина на којима није успело пошумљавање и подмлађивање, као и површина на којима је извршена бесправна
сеча и крчење шума.
У шумама које се природно обнављају чиста сеча се врши у доба мировања вегетације.
Крчење шума може се вршити ради промене врсте дрвећа или узгојних облика
шуме, подизања шумских плантажа и расадника, отварања шумских просека, изградње
шумских саобраћајница и других објеката који служе газдовању шумама и којима се обезбеђује унапређење и коришћење у случајевима утврђеним Планом, као и код спровођења
комасације и арондације пољопривредног земљишта. У другим случајевима за крчење
шума се плаћа надокнада.
Чиста сеча, ако није одобрена као редовни вид обнављања шума, може да се врши
у складу са Законом о шумама.
У шумама је забрањена сеча ретких и угрожених врста дрвећа као и сакупљање
плодова и биља који су посебним прописом заштићени. Сакупљање шумских плодова,
лековитог и другог биља, коришћење камена, песка, шљунка, хумуса као и пчеларење,
испаша стоке и жирење могу да се врше уз одобрење корисника шума.
Корисници шума су дужни да предузимају мере заштите од пожара, других елементарних непогода, биљних болести, штеточина и других штета као и мере неге шумских
засада.
Објекти са отвореном ватром (циглане, кречане) и постројења за механичку прераду дрвета се могу лоцирати у складу са Законом о шумама (200 m од ивице шуме).
Изградња планираних туристичких, угоститељских и других комплекса, као и објеката који су у функцији гајења и лова дивљачи, производње и сакупљања шумских плодова, гљива, лековитог биља и др., вршиће се на основу одговарајућег урбанистичког
плана или акта о урбанистичким условима (зависно од локације, односно сложености
комплекса и капацитета објеката који се граде).
Заштитни зелени појасеви
Ваншумско зеленило у виду ветрозаштитних и пољозаштитних појасева је потребно формирати у оквиру саобраћајне, водопривредне инфаструктуре и пољопривредног
земљишта. Пројектном документацијом је потребно одредити оптималне ширине и типове заштитних појасева, међусобна растојања и конкретан избор врста у складу са условима станишта. Препоручују се вишередни ажурни појасеви ширине 10-15 m. Потребно
је студијом оценити оправданост подизања појасева који би били на пољопривредном
земљишту или ван линија путног појаса.
Урађени пројекти ветрозаштитних појасева примењују се и даље у деловима који
нису у супротности са овим Планом.
У складу са шумским основама вршиће се пошумљавање одређених подручја.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 367
2.2.1. Услови и правила за изградњу објеката на шумском земљишту
• Правила за уређење ловишта
Уређење и опремање ловишта вршиће се у складу са ловном основном.
У ловиштима предвидети:
–– изградњу ловно-техничких објеката у зависности од бројног стања дивљачи, а градити их од природних материјала и уклопити у природни амбијент ловишта;
–– ограђивање делова ловишта ради интензивног гајења и заштите и лова дивљачи;
–– изградњу ловно-производних објеката;
–– подизање ремиза на оним местима у ловишту где нема природних површина које
могу да пруже заштиту дивљачи. Подизањем једногодишњих или вишегодишњих
засада на мањим површинама у ловишту створити услове који ће пружити уточиште, заклон и исхрану дивљачи. Једногодишње ремизе заснивати од различитих група једногодишњих биљака (легуминоза, влатастих трава или коренастокртоластих биљака). Вишегодишње ремизе подизати од мешовитих вишеспратних дрвенастих врста у зависности од услова средине. Вишегодишње ремизе ће
сем стварања бољих услова за заштиту дивљачи, имати економску функцију (кроз
пласман дрвне масе) и већу концентрацију дивљачи на малом простору;
–– изградњу пролаза за ниску и крупну ловну дивљач у оквиру саобраћајне инфраструктуре ради стварања еколошких коридора за њихово кретање.
• Фазанерије
Фарме за производњу фазанске дивљачи могу се градити у склопу шумског и
пољопривредног земљишта. Локације и објекти за ову намену морају испуњавати ветеринарско-санитарне и друге услове прописане за узгој ове врсте дивљачи. Дозвољена
спратност објеката је П.
2.3. Водно земљиште
У складу са Законом о водама, воде се могу користити на начин којим се не угрожавају природна својства воде, не доводи у опасност живот и здравље људи, не угрожава биљни и животињски свет, природне вредности и непокретна културна добра. Водно
земљиште представљају корито и обале водотока, језера и акумулације. Водно земљиште
се може користити, без водопривредне сагласности, као пашњак, ливада и ораница.
Обала је појас земљишта који се протеже непосредно уз корито за велику воду
водотока или језера, односно акумулације, а обала у подручју заштићеном од поплава
је појас земљишта ширине 50 метара, рачунајући од унутрашње ножице насипа према
брањеном подручју.
Законом о водама дефинисано је инундационо подручје као појас земљишта између
корита за малу воду и спољне ножице насипа, односно појас земљишта између корита за
малу воду и поплавне линије на подручју на којем нису изграђени објекти за заштиту од
штетног дејства вода, а у сврху техничког одржавања водотока и других вода, спровођења
одбране од поплава и других облика заштите од штетног деловања вода.
Разликују се уређени и неуређени инундацијски појас, с обзиром на постојање регулационих и заштитних водних грађевина. Утврђивањем неуређеног инундационог појаса, резервише се простор за грађење регулационих и заштитних водних грађевина, те
ограничава простор природних и вештачких ретензија.
Земљиште између насипа за одбрану од поплава и корита (инундационо подручје)
водотока и на заштићеној страни иза насипа у ширини од 50 метара може се користити
на начин којим се не угрожава спровођење одбране од поплава.
368 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
На водном земљишту могу се градити:
–– објекти у функцији водопривреде, одржавања водотока, пловних путева, речног
саобраћаја;
–– објекти инфраструктуре у складу са просторним или урбанистичким планом;
–– објекти намењени рекреацији, туризму, разоноди на води, спортском риболову, у
складу са овим Планом и условима надлежног водопривредног предузећа.
Изградња и опремање нових или реконструкција постојећих објеката намењених
рекреацији, туризму, разоноди на води, спортском риболову и сл., може се вршити само
на локацијама утврђеним Планом и уз добијене услове и сагласност надлежног завода за
заштиту природе и надлежног водопривредног предузећа. Слободан простор око објеката
мора се користити заједнички, без ограђивања и парцелисања.
У грађевинским подручјима насеља, забрањена је изградња на поплавним
подручјима, осим изградње спортско–рекреативних, угоститељско–туристичких и инфраструктурних грађевина. У грађевинском подручју насеља, на поплавним подручјима
дозвољава се изградња и грађевина других намена према условима надлежн�����������
oг водопривредног предузећа.
Објекти у небрањеном подручју могу се градити само ако је добијена водопривредна сагласност и морају се градити на платформи која ће бити изнад нивоа стогодишњих
вода реке Дунава.
Изградња објеката у водном земљишту вршиће се на основу урбанистичког плана
одговарајуће разраде или акта о урбанистичким условима уколико се ради о појединачним објектима. Пре израде урбанистичке документације потребно је прибавити сагласност и услове надлежног водопривредног предузећа и завода за заштиту природе (уколико је у заштићеном пиродном добру).
• Услови за изградњу објеката, уређење и коришћење земљишта у приобаљу
Дунава
Изградња и опремање објеката за рекреацију, туризам, наутички туризам, спортски
риболов и слично, мора бити првенствено од монтажних елемената са неопходним санитарно-техничким уређајима. Архитектонска обрада ових објеката може се третирати
слободно, са циљем да се уклопе у пејсаж.
Објекти морају бити сојеничног типа, на стубовима минималног размака 3,00 m, са
доњом котом подеста изнад коте 79,30 мнм. Простор испод подеста може се затворити, с
тим да се користи за спортско-риболовну опрему.
На просторима који су предвиђени за изградњу оваквих објеката, слободан терен
мора се користити заједнички, без икаквих ограђивања и парцелисања. На овим просторима вегетација мора остати аутохтона, тако да тај пејсаж треба и даље задржати у
његовом изворном облику, не уносећи никакве нове врсте, сећи постојеће и садити трајно
растиње.
Објекти за пристајање бродова (пристаништ�������������������������������������
a, привези и марине) морају обезбедити безбедан вез бродовима и објектима наутичког туризма при свим хидрометеоролошким условима и условима пловидбе, водећи рачуна о амплитуди водостаја (минимална,
максимална), осцилацијама водостаја, ветру, таласима, леду, замуљењу и др. Обавезно је
предвидети безбедан приступ са обале на брод и обрнуто, при свим водостајима и условима видљивости (приступни мост, степеништа, осветљење).
Објекти морају имати сву потребну инфраструктуру, прилазне путеве, радне стазе
и површине, прилазе, улазе и излазе, ограде, обележавање и сигнализацију, средства и
уређаје за прихват отпадних материја са бродова или објеката наутичког туризма и др.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 369
За просторе намењене овим наменама обавезна је израда урбанистичких планова
одговарајуће регулационе разраде.
За просторе намењене за ове потребе обавезна је израда урбанистичког плана одговарајуће разраде или акта о урбанистичким условима уколико се ради о појединачним
објектима, уз обавезне услове надлежног водопривредног предузећа.
• Марине на Дунаву
У складу са Студијом мреже марина на Дунаву у АП Војводини9 планирана је изградња марине на подручју обухвата Плана. Изградња и уређење ових простора условљена је израдом урбанистичког плана одговарајуће регулационе разраде. Садржај марине
потребно је дефинисати у складу са прописима којима је дефинисана изградња ове врсте
наутичких објеката.
Основни садржаји марине су:
–– привезиште са простором за пристајање и прихват наутичког пловног објекта;
–– неопходни објекти за смештај, услуге хране и пића, сервисирање бродова и мотора. Спратност објеката је П, П+Пк; капацитет и врста објеката зависи од категорије
марине;
–– обезбеђено стално снабдевање довољним количинама хигијенски исправне воде;
–– обезбеђено стално снабдевање електричном енергијом;
–– обезбеђен прикључак на јавну телефонску мрежу на удаљености до 1 km;
–– обезбеђено снабдевање животним намирницама и пружање угоститељских услуга
хране и пића на удаљености до 1 km;
–– изграђен санитарни чвор;
–– решено одлагање отпадних чврстих и течних материја, у складу са санитарним
прописима и прописима о заштити животне средине.
2.4. Грађевинско земљиште
2.4.1. Радне зоне
Ради обезбеђења просторних услова за изградњу објеката привреде могуће је формирати радне зоне (поред оних у насељима) и изван грађевинских рејона насеља, у атару,
ради груписања објеката, односно комплекса који у погледу простора, саобраћаја, инфраструктуре или радног процеса могу потенцијално да угрозе стање животне средине
у насељима или су локацијски везани за сировине (објекти намењени преради, финалној
обради и складиштењу пољопривредних производа).
Услови су следећи:
–– морају имати довољно простора за потребе одвијања производног процеса, одговарајућу комуналну инфраструктуру и морају задовољити услове заштите животне средине (земља, вода, ваздух);
–– морају имати: прилазни пут до мреже јавних путева према условима и уз сагласност
надлежног јавног предузећа за путеве; морају бити снадбевене инфраструктуром и
инсталацијама неопходним за производни процес; загађене отпадне воде морају се
претходно пречистити пре испуштања у природне реципијенте; неоргански отпад
мора се одвозити на одговарајуће депоније, а органски на даљу прераду;
–– у радној зони чији се део површине налази у широј зони санитарне заштите изворишта водоснабдевања забрањено је градити објекте чије отпадне воде и друге
9) Студија мреже марине на Дунаву у АПВ, Покрајински секретаријат за привреду, 2006.
370 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
отпадне материје из технолошких процеса могу загадити воде у изворишту. Обавезна је примена услова из Експертизе «Balby international''10;
–– у оквиру радне зоне, комплекса или парцеле, могу се градити пословни објекти,
производни, складишни, економски, услужни, објекти инфраструктуре и сл.;
–– степен искоришћености земљишта је max. 70%, а степен изграђености max. 2,1;
–– дозвољена спратност објеката је: за производне према захтевима технолошког
процеса; за пословне максимално П+1; за складишне П, за економске П;
–– за пословне/радне објекте сопственик мора да обезбеди потребан број паркинг
места на сопственој грађевинској парцели;
–– парцеле се могу ограђивати транспарентном или комбинованом оградом висине
максимално 2,20 m;
–– основна правила уређења, коришћења и заштите у радним зонама биће дефинисана израдом урбанистичког плана одговарајуће регулационе разраде;
–– правила уређења, коришћења и заштите за појединачне објекте у радним зонама
могу бити дефинисана и актом о урбанистичким условима, уколико парцела на
којој се планира изградња има директну везу са јавним путем.
2.4.2. Зоне кућа за одмор (викенд зоне)
На подручју обухвата Плана зоне кућа за одмор налазе се у КО Визић и КО
Нештин.
•Опис границе зона кућа за одмор, потеси Крчевине и Јабучје, КО Визић:
Слика 4: Зоне кућа за одмор, потеси Крчевине и Јабучје, КО Визић
10) Eкспертиза-Синхронизација акција завршне фазе израде Ген. плана Бачка Паланка 2008. год. са тачно дефинисаним и
усвојеним зонама санитарне заштите постојећег и новопланираних изворишта подземних вода ''Ристића пут'', ''Ристића путисток'' и ''Ристића пут-запад'', ''Balby international'', Београд, август 2008.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 371
Потес Крчевине
Почетна тачка описа број 1 налази се на тромеђи катастарских парцела 543, 542 и
границе катастарске општине.
Од тачке број 1 граница иде у правцу југоистока пратећи границу катастарске
општине до тачке број 2 на тромеђи катастарских парцела 434, 1598 и границе катастарске општине.
Након тачке број 2 граница се ломи и иде у правцу северозапада пратећи северну
међу парцела 1598, 1582, 1600, 1586 и 1601 до тачке број 3 на тромеђи катастарских парцела 519, 1601 и 527/1.
Од тачке број 3 граница се ломи и иде у правцу истока пратећи северне међе парцела 519, 533, 540 и 542 до тачке број 1 почетне тачке описа.
Површина зоне кућa за одмор износи 43,15 ha.
Потес Јабучје
Почетна тачка описа број 1 налази се на тромеђи катастарских 1586, 515 и 1270.
Од тачке број 1 граница иде у правцу југоистока и југа пратећи јужну и источну међу
парцела 1586, 183, 213, 197, 187/2, 187/1, 188, 189, 190, 191, 194 и 195 до тачке број 2 на
тромеђи парцела 195, 1641 и 196.
Након тачке број 2 граница се ломи и иде у правцу југозапада пратећи јужну међу
парцела 195, 193, 192, 155, 154 и 1590 до тачке број 3 на тромеђи парцела 1590, 153/1 и
1593.
Од тачке број 3 граница се ломи и иде у правцу северозапада пратећи североисточну међу парцеле 1593 до тачке број 4 на тромеђи парцела 1593, 1286/2 и 183.
Након тачке број 4 граница се ломи и иде у правцу североистока пратећи северозападну међу парцела 183, 512/1, 513/1 и 515 до тачке број 1 почетне тачке описа.
Површина зоне кућа за одмор износи 24,40 ha.
•Опис границе зона кућа за одмор потес Башчине и Бауда, КО Нештин:
Потес Башчине
Слика 5: Зона кућа за одмор, потес Башчине, КО Нештин
Почетна тачка описа број 1 налази се на тромеђи катастарских парцела број 804,
4838 и границе кастарске општине. Од тачке број 1 граница иде у правцу истока пратећи
372 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
јужну међу парцела 4838 и 4737 до тачке број 2 на четворомеђи парцела 804, 4737, 550
и 776.
Након тачке број 2 граница се ломи и иде у правцу запада пратећи јужну међу парцеле 804 до тачке број 3 на тромеђи парцела 804, 786 и 785.
Од тачке број 3 граница се ломи и иде у правцу југа а потом истока пратећи западну
међу парцеле 785 и северну међу парцеле 809 до тачке број 4 на четворомеђи парецела
809, 780, 731 и 730.
Након тачке број 4 граница се ломи и иде у парвцу запада пратећи јужну међу парцела 809, 826 и 827 до тачке број 5 на тромеђи парцела 827, 839 и 838.
Од тачке број 5 граница се ломи и иде у правцу југа пратећи источне међе парцела
838, 836 а потом јужне међе парцела 836, 834, 833 и даље се ломи и иде у правцу југа пратећи источну међу парцела 842, 843 и 830 а потом јужне међе парцела 830 и 828 до тачке
број 6 на тромеђи парцела 828, 886 и границе катастарске општине.
Након тачке број 6 граница се ломи и иде у правцу севера пратећи границу катастарске општине до тачке број 1 почетне тачке описа.
Површина зоне кућа за одмор износи 25,07 ha.
Потес Бауда
Слика 6: Зона кућа за одмор, потес Бауда, КО Нештин
Почетна тачка описа број 1 налази се на тромеђи катастарских парцела број 4420,
4837 и границе кастарске општине. Од тачке број 1 граница иде у правцу југа пратећи
границу катастарске општине до тачке број 2 на тромеђи катастарских парцела 4417,
4407 и границе катастарске општине.
Након тачке број 2 граница се ломи и иде у правцу запада пратећи јужну међу парцела 4417, 4416, 4413,
4459, 4711, 4451, 4706 и 4705 до тачке број 3 на тромеђи парцела 4705, 4696 и 4704.
Од тачке број 3 граница се ломи и иде у правцу југа и запада пратећи источну и јужну међу парцеле 4696 и 4664 до тачке број 4 на тромеђи парцела 4363, 4665 и 4832.
Након тачке број 4 граница се ломи и иде у правцу севера пратећи источну међу
парцеле 4663 а потом јужну међу парцела 4665 и 4661 до тачке број 5 на тромеђи парцела
4661, 4579/6 и 4578/1.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 373
Од тачке број 5 граница се ломи и иде у правцу југа пратећи западну међу парцела
4579/6, сече парцелу 4768/3 и иде у правцу југа пратећи западну међу парцела 4565, 4564,
4563/1 и 4562 до тачке број 6 на тромеђи парцела 4562, 4570/3 и 4570/2.
Након тачке број 6 граница се ломи и иде у правцу запада пратећи северну међу
парцеле 4570/2 сече парцелу 365 а потом пратећи западну међу парцеле у парвцу североистока и северну међу парцеле 367/10 у парвцу запада долази до тачке број 7 на тромеђи
парецела 367/10, 4838 и 4620.
Од тачке број 7 граница се ломи и иде у правцу северозапада а потом североистока
секући парцелу 367/10 а потом пратећи јужну међу парцела 4838, 4386 и 4837 долази до
тачке број 1 почетне тачке описа.
Површина зоне кућа за одмор износи 81,89 ha.
Уређење простора и изградња кућа за одмор може се одвијати само у оквиру
простора који су предвиђени за ове намене, израдом урбанистичког плана одговарајуће
разраде. До израде наведеног плана изградња нових кућа за одмор може се одвијати на
основу акта о урбанистичким условима у случају када се не мења регулација, односно
када парцеле имају приступ са јавне површине (пута) и када је она у складу са условима
из овог Плана.
Уређење и грађење у зонама кућа за одмор вршиће се према следећим условима:
–– парцела на којој се гради кућа за одмор не може бити мања од 1500 m2;
–– у постојећим ''викенд зонама'', у којима је парцелација извршена пре доношења
овог Плана, парцела може да буде и мање површине, али не мања од 800 m2;
–– на парцели се поред куће за одмор могу изградити и помоћни објекти, који су у
функцији основног објекта (остава, гаража и сл.);
–– укупна површина свих објеката на парцели износи до 10% од површине парцеле,
али не више од 150 m2 (нето површина);
спратност куће за одмор може бити приземље (П) или приземље и поткровље
(П+Пк), с тим да поткровље износи највише 2/3 површине приземља. На нагнутим теренима дозвољена је изградња помоћних просторија у сутерену куће за одмор;
–– дозвољава се изградња лођа, тремова и пергола испред и у склопу објеката према осунчаним просторима, истакнутим природним садржајима и видиковцима. Те
површине, уколико нису застакљене, не улазе у састав дозвољене површине објекта;
–– сви објекти на парцели морају имати косе кровове (не мањи од 30° и не већи од
45°);
–– архитектонска обрада објекта треба да буде прилагођена непосредном амбијенту
и околном пејсажу. Делови зграда, њен структурални склоп од утицаја на обликовање и визуелни изглед (прозори, стрехе, димњачке капе, тремови) морају бити у
духу архитектонског наслеђа овог подручја;
–– препоручује се да се парцеле ограђују живом зеленом оградом, висине max.
1,40m.
Изграђени објекти и извршена парцелација у зонама кућа за одмор које су дефинисане овим Планом задржавају се у затеченом стању.
У приобаљу Дунава, између Бачке Паланке и Челарева, постоје изграђени објекти
– куће за одмор, на основу услова добијених од ЈП ''Војводинашуме'' (објекти се налазе
у небрањеном делу корита Дунава). На овом локалитету није дозвољена даља изградња
било каквих нових објеката, а постојећи објекти се могу задржати само у складу са условима добијеним од ЈП ''Војводинашуме''.
374 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
2.4.3. Узгајалишта дивљачи са пратећим садржајима
Поред простора за узгајалиште дивљачи са неопходним објектима, могућа је и изградња објеката смештајних капацитета, ресторана, помоћних објеката за потребе заинтересованих (ловци, посетиоци). Оваква врста објеката може се формирати и по принципу салаша. Уколико се граде на пољопривредном земљишту минимална парцела комплекса је 1,0 hа или се задржава постојећа парцела, поштујући прописане услове закона
о пољопривредном земљишту.
Максимални степен заузетости парцеле је 70%.
Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је 10,0m.
Максимална спратност објеката је П+Пк са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају.
Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом одговарајуће висине, према
врсти дивљачи. Комплекс мора бити минимално комунлано опремљен: приступни пут,
санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др.
2.4.4. Објекти у функцији туризма, спорта и рекреације, образовања и културе
У атрактивним природним срединама могу се градити објекти и комплекси у функцији различитих видова туризма (излетнички, наутички, ловни, сеоски, здравствено-рехабилитациони), спорта и рекреације (спортови на води, стрелишта, јахалишта, хиподроми, голф терени и др.) и образовања и културе (школе у природи, паркови скулптуре,
уметничке колоније, летње позорнице, амфитеатри и сл.)
Ови комплекси и објекти морају бити опремљени неопходном саобраћајном, водном,
електроенергетском и телекомуникационом инфраструктуром и санитарно-техничким
уређајима, а архитектонска обрада објеката мора се уклопити у околни пејсаж. Све слободне површине у склопу комплекса потребно је хортикултурно уредити, а учешће зелених површина треба да је најмање 30%. На водним и шумским теренима постојећа вегетација се не сме угрозити, због функције коју обавља.
За ове комплексе потребна је израда урбанистичког плана одговарајуће регулационе разраде, уз прибављање потребних услова и сагласности од надлежних органа, институција и служби.
2.4.5. Објекти за чување напуштених животиња (прихватилиште за напуштене животиње)
Изван грађевинских рејона насеља, за потребе чувања напуштених животиња може
се формирати простор (прихватилиште) за ове намене, и то само на земљишту лошије
бонитетне класе (VI и више). Основни услови за формирање простора за ове намене су:
–– парцела мора бити удаљена најмање 200 m од изграђених објеката;
–– ширина парцеле мора бити најмање 20 m;
–– спратност објеката је приземље (П), са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају;
–– парцелу обавезно оградити жичаном оградом висине максимум 2,20 m;
–– мора имати прилазни пут са тврдом подлогом;
–– комплекс мора бити минимално комунално опремљен: санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др.;
–– локација и објекти морају испуњавати ветеринарско санитарне и друге услове прописане за држање животиња.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 375
Изградња објеката за чување напуштених животиња може се вршити на основу урбанистичког пројекта или израдом урбанистичког плана одговарајуће регулационе разраде (ако парцела нема приступ са јавне површине – пута).
2.4.6. Комунални објекти
Депонија комуналног отпада
Постојеће депоније комуналног отпада су приказане на рефералној карти бр. 1 и
оне су привременог карактера, до формирања трансфер станице у складу са Националном стратегијом управљања комуналним отпадом.
Постојеће депоније комуналног отпада је потребно уредити и одржавати у складу Правилником о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних
материја (''Службени гласник РС'', бр. 54/92), што подразумева најнужније мере заштите
(ограђивање депоније, физичко обезбеђивање, прекривање отпада слојем земље, воду на
локацији, одвођење отпадних вода и садњу заштитног зеленила).
Након престанка коришћења депонија потребно је извршити санацију и рекултивацију земљишта на основу пројектне документације.
Сточна гробља
Сточна гробља (јаме-гробнице) су приказана на рефералној карти бр. 1 и такође су
привременог карактера као и депоније.
Јаме-гробнице за нешкодљиво уклањање угинулих животиња и животињских конфиската потребно је и даље уређивати у складу са одредбама Правилника о начину нешкодљивог уклањања и искоришћавања животињских лешева (''Службени гласник СРС'',
бр. 7/81) и Правилника о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и отпадака животињског порекла и о условима које морају да испуњавају објекти и опрема за
сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока угинућа и превозна средства за
транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла (''Службени гласник
СФРЈ'', бр. 53/89).
Бочни зидови јаме-гробнице треба да буду зидани са плочом и поклопцем који се и
закључава и вентилационом цеви. Плоча треба да буде издигнута од околног терена, тако
да се атмосферске воде не сливају у јаму-гробницу. Дубина јаме-гробнице је најмање 5 m,
а дно мора да буде најмање 1 m изнад највишег нивоа подземних вода.
Извориштe воде
Локација постојећег и планираног изворишта приказана је на рефералној карти бр.
1 и налази се североисточно од насеља Бачка Паланка.
Изворишта воде је потребно уредити на основу Закона о водама и Правилника о начину ограђивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање
водом за пиће (''Службени гласник СРС'', бр. 33/78), тако што је потребно обезбедити
појасеве санитарне заштите.
Зону непосредне заштите са свим објектима, постројењима и инсталацијама је потребно обезбедити ограђивањем. Ужу и ширу зону заштите је потребно одредити на основу издашности изворишта и његових техничких карактеристика.
376 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
У ужој зони заштите изворишта није дозвољена изградња објеката, постављање
уређаја и вршење радњи које могу загадити воду. У широј зони заштите је забрањено
загађивање земљишта отпадним водама.
Постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ)
Постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) планирана су за биолошко
пречишћавање отпадних вода из насеља. Локација ППОВ се за насеља Младеново, Гајдобру, Обровац, Параге и Челарево налази ван грађевинског рејона, док се за остала насеља налази у границама грађевинског рејона. За насеље Товаришево изграђено је “мокро поље”. Пројектном документацијом ће се решити третман отпадних вода ових насеља.
Студијом процене сваког појединачног пројекта на животну средину ће се оценити квалитет животне средине у контексту предложеног третмана отпадних вода.
2.4.7. Простори и објекти у функцији експлоатације природних ресурса
Експлоатација минералних сировина (шљунак, песак, подземне и геотермалне воде,
нафта, гас) врши се на основу решења надлежног министарства за енергетику и Oпштине.
Уколико се планирани простор за експлоатацију минералних сировина налази на
пољопривредном земљишту, одобрење за експлоатацију се мора прибавити и од надлежног министарства за пољопривреду.
3. ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ЗА КОЈИ НИЈЕ ПРЕДВИЂЕНА ИЗРАДА
УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА – ЗОНА РЕТКИХ НАСЕЉА
Зона ретких насеља формирана је у фрушкогорском делу Општине, уз границу НП
Фрушка гора и у близини насеља Визић, на потесу Синкерек. За зону ретких насеља
сматраће се и Нови Мајур, у КО Бачка Паланка, уколико буде изузет из површина посебне (специјалне) намене након разграничења простора између Министарства одбране и
Општине, које је у фази активних преговарања.
Уређење и изградња објеката у зони ретких насеља вршиће се на основу услова
датих у овом Плану.
У зони ретких насеља присутно је индивидуално становање са пољопривредном
производњом (воћњаци, виногради, сточарске фарме и сл.). У зони се могу сместити
објекти снабдевања, занатства, радни простори, као и објекти намењени туризму (посебно
због близине НП Фрушка гора), односно садржаји који не нарушавају и не загађују природну и створену средину.
У зони ретких насеља забрањује се изградња објеката који загађују околину или прекомерно оптерећују комуналну инфраструктуру (тешки саобраћај, нечиста индустрија).
Правила парцелације
Најмања ширина уличног фронта за грађевинске парцеле породичног становања
пољопривредног домаћинства (слободностојећи објекат) износи 20,00 m.
Најмања дозвољена површина парцеле је 1500 m2 за пољопривредно домаћинство.
Изграђени објекти и извршена парцелација у зони ретких насеља задржавају се у
затеченом стању.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 377
Правила регулације
Парцела се функционало дели на стамбени део парцеле и економски део парцеле.
Спратност породичне стамбене зграде може бити приземље (П) или приземље и
поткровље (П+Пк). Дозвољена је изградња подрума, ако не постоје сметње геотехничке
и хидротехничке природе.
Сви објекти на парцели морају имати косе кровове (нагиб од 30° до 45°).
Висина назитка стамбене поткровне етаже износи највише 1,60 m рачунајући од
коте пода поткровне етаже до тачке прелома кровне косине, а одређује се према конкретном случају.
Растојање регулационе линије од грађевинске линије породичне стамбене зграде
износи 5,0 m. У зони изграђених објеката, растојање регулационе линије од грађевинске линије стамбеног објекта утврђује се на основу позиције већине изграђених објеката
(преко 50 %) у тој зони.
Стамбени објекат се поставља минимум 5,0 m од регулационе линије улице (путно
земљиште). Ако је улица (путно земљиште) ужа од 8,0 m, објекат се поставља минимум
8,0 m од осе пута.
Ограда, бунари, шахтови, и сл., морају бити удаљени од осовине пута најмање 5,0
m, односно најмање 3,0 m од међе некатегорисаног пута.
Mеђусобна удаљеност приземних слободностојећих стамбених објеката износи најмање 6,0 m а објеката са поткровљем најмање 10,0 m. Растојање слободностојећег стамбеног објекта без испада на делу бочног дворишта северне оријентације и линије суседне
парцеле (међе) је најмање 2,5 m.
За изграђене стамбене објекте који су међусобно удаљени мање од 5,0 m, на суседним странама не могу
постојати отвори стамбених просторија.
Неопходно је одвајање стамбеног и економског дела парцеле.
Међусобна растојања економских објеката зависе од организације економског дворишта, с тим да се прљави објекти могу постављати само низ ветар у односу на чисте
објекте, применом најмањих дозвољених растојања, и то:
–– међусобно растојање стамбеног објекта и сточне стаје је минимум 15,0 m;
–– ђубриште и пољски клозет морају бити удаљени од стамбеног објекта, бунара,
односно живог извора воде најмање 20,0 m, и то само на нижој коти.
Ђубришне јаме морају бити уређене са делом за одлагање стајњака и осочаром.
Ако се економски делови суседних парцела непосредно граниче, растојање нових
економских објеката од границе парцеле не може бити мање од 1,0 m. Ако се економски део једне парцеле непосредно граничи са стамбеним делом друге парцеле, растојање
нових економских објеката од стамбених објеката износи најмање 15,0 m, а ђубришта,
пољског клозета, септичке јаме и сл., најмање 20,0 m. Растојање пољског клозета од границе суседне парцеле не може бити мање од 3,0 m. Држање сточне хране и запаљивог
материјала може бити на удаљености најмање 10,0 m од границе суседне парцеле.
Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом или транспарентном оградом висине према уобичајеним локалним условима. Препоручује се да се парцеле ограђују живом зеленом оградом. Парцеле се могу преграђивати у функционалне целине (стамбени
део, економски део, окућница), с тим да висина унутрашње ограде не може бити већа од
висине спољне ограде. Ограда и стубови ограде постављају се тако да буду на парцели
која се ограђује. Врата и капије на уличној огради не могу се отварати ван регулационе
линије.
378 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Комплекс пољопривредног домаћинства мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, пијаћа вода, електроинсталације, водонепропусна дводелна септичка јама и др. Површинске воде са парцеле не могу се усмеравати према другој парцели. Морају се одводити риголама или каналима, који морају бити удаљени од међне
линије најмање 1,0 m + дубина канала, према уличним каналима или јарковима.
Парцела пољопривредног домаћинства треба да има директан колски и пешачки
приступ са саобраћајне површине (прилазни пут са тврдом подлогом). Прилазни пут који
се прикључује на јавни пут мора да је са тврдом подлогом, ширине најмање 5,0 m. Прикључак прилазног пута на јавни пут може се градити уз сагласност управљача јавног пута. Паркирање возила и пољопривредне механизације мора бити обезбеђено на парцели
пољопривредног домаћинства.
Архитектонска обрада објекта треба да буде прилагођена непосредном амбијенту и
околном пејсажу.
На постојећим стамбеним објектима дозвољени су радови на реконструкцији објеката у складу са овим условима.
Урбанистички показатељи
Степен заузетости грађевинске парцеле износи максимум 20 % а индекс изграђености грађевинске парцеле (бруто развијена изграђена површина свих надземних етажа
корисног простора/ површина парцеле) је максимум 0,3.
4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ИНФРАСТРУКТУРНИХ КОРИДОРА И ОБЈЕКАТА
Планирање инфраструктурних коридора и објеката (пратећи садржаји) вршиће се
у складу са законима и прописима који регулишу ове области (Закон о јавним путевима,
Закон о водама, Закон о железници...) и осталим прописима.
У оквиру утврђених зона око државних и осталих путева могуће је градити пратеће
путне садржаје (бензинске и гасне станице, мотеле, угоститељске објекте и остало) уколико постоје инфраструктурни и комунални услови и прикључак на јавни пут.
Парцела на којој ће се градити ови објекти мора да има фронтални део димензионисан тако да задовољи све технолошке захтеве окретања и манипулације. Препоручује
се да ширина фронта парцеле не буде мања од 30 m. Дубина ових парцела се утврђује у
зависности од захтева, а препоручљиво је да је то 150 m, ради имплементације свих садржаја и простора са заштитним зеленилом.
У оквиру железничке инфраструктуре на осталом земљишту (ван јавног земљишта
– коридора железничке пруге), могу се градити објекти који имају излаз на јавни пут
и који железничку пругу прелазе у денивелацији или нивоу, са обезбеђеном сигнализацијом. Објекти нискоградње у односу на пругу се граде на 15 m од пруге, а објекти
високоградње могу бити на удаљењу од 25 m, уколико је то урбанистичким планом предвиђено, уз сагласност ЈП ''Железнице Србије''.
4.1. Саобраћајна инфраструктура
Основни услови и правила грађења за саобраћајну инфраструктуру на подручју
обухвата Плана:
• Друмски саобраћај
–– трасу државног пута I реда изабрати тако да се максимално поштује постојећа
изграђеност, да се минимизира заузимање пољопривредног земљишта, као и да се
делимичном комасацијом минимизира нарушавање постојеће организације атара;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 379
–– државне путеве I и II реда сегменте обилазница у оквиру општине Бачка Паланка
градити према предложеној траси ван насеља за моторни саобраћај са елементима
и објектима за овај хијерахијски ниво саобраћајница;
–– трасу ових саобраћајних капацитета изабрати тако да се минимизира заузимање
новог пољопривредног земљишта, као и да се делимичном комасацијом минимизира нарушавање постојеће организације атара;
–– елементи ових државних путева треба да обезбеде својим елементима потребан
ниво безбедности саобраћаја (укрштања);
–– за овај ниво државних путева захтеване пројектне карактеристике су следеће:
–– минимална носивост за средње тешки саобраћај,
–– коловоз од минимално две саобраћајне траке (2 х 3,55 m);
–– државне путеве I и II реда (постојеће трасе), треба реконструисати у оквиру
постојећих коридора с тим да се обезбеде елементи активне и пасивне безбедности
који припадају том рангу пута. Сва укрштања решити у нивоу са обезбеђењем
потребних елемената безбедности и са увођењем одговарајуће сигнализације. Дуж
овог пута минимизирати број укрштања са атарским путевима, а у потенцијалним
радним зонама у оквиру насеља обезбедити сервисну саобраћајницу која ће
оптимизирати број саобраћајних прикључака;
–– профиле државних путева I и II реда у насељеним местима обезбедити као насељске
саобраћајнице са елементима уличног профила који омогућује сегрегацију
моторног (динамичког) и немоторног саобраћаја обостране пешачке стазе са
зеленим појасом између површина и по могућству сепарисаном бициклистичком
стазом. У зависности од обима саобраћаја у центрима насеља предвидети семафоре
и друга решења у циљу заштите насељских функција (мере успоравања саобраћаја
и сл.);
–– елементи11 државних и општинских путева (препоруке) дати су у следећој табели:
Путеви
ДП I реда
ДП II реда
Општински путеви
Ширина коридора (m)
80
40
20
Ширина путног појаса (m)
40
20
10
Саобраћајне траке (m)
2x3,5
2x3,25
2x3,0
Ивичне траке (m)
2x0,35
2x0,3
2x0,3
Банкина (m)
2x1,5
2x1,2
2x1,0
Носивост
тежак саобраћај
средње тежак саобраћај
лак саобраћај
Vrac (km/h)
100
80
(50) 60
Укрштања путева обезбедити следећим решењима:
–– укрштање државног пута I реда и железничке пруге предвидети у денивелацији
са обезбеђењем задовољавајућих елемената активне и пасивне безбедности
саобраћаја,
11) Основни елементи за категорисане путеве предложени су на основу ЗОЈП ( С.Г.РС бр.101/2005),
и Правилника о техничким условима које јавни путеви изван насеља и њихови елементи морају да
испуњавају са гледишта безбедности саобраћаја ( ''Сл. лист СФРЈ'', бр.35/85 и 45/85)
380 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– укрштање државних путева (сегмената обилазнице), као и постојећег државног
пута I реда и пруге предвидети у денивелацији са обезбеђењем задовољавајућих
елемената активне и пасивне безбедности саобраћаја (обезбеђење слободног профила),
–– укрштаје државних путева II реда и осталих јавних путева међусобно решити
укрштањима у нивоу, са одговарајућом прегледношћу и осталим безбедносним
мерама;
–– општинске – локалне путеве пројектовати по устаљеним трасама атарским путевима са минимизацијом новог заузимања пољопривредног земљишта, али са обезбеђењем потребних елемената за безбедна кретања.
• Железнички саобраћај
Пошто се планира изградња, реконструкција и модернизација железничких капацитета (пруга и постројења) потребно је претходно урадити саобраћајно-техничко–технолошке студије, које ће тачно дефинисати активности у оквиру реконструкције и модернизације која ће задовољити све услове и нормативе из Закона о железници, као и
нормативе Железнице Србије (Правилник 314 и 315).
Елементи железничких пруга (препоруке) дати су у следећој табели:
Железничке пруге
Ширина коридора (m)
Ширина пружног појаса (m)
Категорисане пруге
Индустријска пруга
(колосек)
400
16 (12 у насељу)
Ширина колосека (mm)
1435
1435
Минимални полупречник кривине Rmin (m)
300
180
Макс. нагиб нивелете ( ˚ )
25
25
180 kN
(150)180 kN
(120) 160
60
Носивост (kN)
Vrac (km/h)
• Водни саобраћај
Све садржаје и програме развоја у оквиру обале пловног пута реке Дунав треба
ускладити са Правилником Дунавске комисије.
Приликом изградње објеката у оквиру пловног пута Дунава, услове треба тражити
од Дирекције за пловне путеве “Пловпут” из Београда, која је задужена за одржавање и
развој пловних путева.
Услови за ову деоницу Дунава (km 1285.2 – km 1314.6) су:
–– минимална дубина пловног пута при ЕН (ниски пловидбени ниво) је H = 2,5 m;
–– ширина пловног пута Bpl = 200 m;
–– минимални радијус кривине пловног пута је R = 1000 m.
• Остали садржаји
У појасу уз државне и остале путеве могуће је градити пратеће путне садржаје (бензинске и гасне станице, мотеле, угоститељске објекте и остало) уколико постоје инфраструктурни, комунални и остали услови. Микролокација пратећег садржаја утврђује се
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 381
на основу претходно урађеног Плана детаљне регулације, уз примену смерница за одабир
микролокалитета.
Микролокације пратећих садржаја на основу ПДР-а бирају се на основу смерница
и то:
а) ако је у питању само основни садржај (станица за снабдевање горивом)
–– 60 m ширина фронта парцеле,
–– 30 m дубина парцеле;
б) ако су у питању основни и додатни садржаји (ССГ, сервис, праоница, мотел и
др.)
–– 1,5 – 3,0 ha површине за смештање свих потребних садржаја,
–– придржавање прописаних удаљености од раскрсница и укрштаја са другим инфраструктурним системима.
–– Ови објекти могу се градити на удаљености у зависности од ранга државног или
општинског пута и то:
–– 20 m (ЗОЈП чл.1 и чл.29) од спољне ивице земљишног појаса државног�����������
пута
����������
�����
I����
реда;
–– 10 m (ЗОЈП чл.1 и чл.29) од спољне ивице земљишног појаса државног пута II
реда;
–– 5 m (ЗОЈП чл.1 и чл.29) од спољне ивице земљишног појаса општинског пута.
Уз јавне путеве се могу градити и пословни објекти, објекти за смештај пољопривредне механизације, складиштење и прераду пољопривредних производа. Ове садржаје
препоручљиво је координисано везивати на државне путеве преко сервисне саобраћајнице, са периодичношћу од минимално 400 m између прикључака.
Аутобуска стајалишта се могу градити уз све путеве у облику сепарисаних ниша
и са елементима који обезбеђују безбедан трансфер путника и одвијање динамичког саобраћаја.
4.2. Водопривредна инфраструктура
Снабдевање водом:
–– снабдевање водом становништва и индустрије на простору општине Бачка Паланка обезбедити из локалних водозахвата;
–– дугорочно посматрано, трајно решење представља изградња Новосадског регионалног система;
–– око постојећих и планираних изворишта подземних вода, као и објеката који су у
функцији водоводног система (резервоари, црпне станице и доводник) дефинисати зоне и појасеве санитарне заштите изворишта према Закону о водама;
–– извршити изградњу неопходних објеката на мрежи (резервоари, црпне станице и
тд.), како би се комплетирао цео систем, а тиме и обезбедили потребни капацитети;
–– снабдевање индустрије водом нижег квалитета, обезбедити захватањем из речних
система или из подземља захватањем прве издани. Висококвалитетну воду могу
користити само индустрије које по природи технолошког процеса захтевају квалитетну воду (прехрамбена индустрија);
–– код снабдевања индустријских капацитета, који продукују веће количине отпадних вода, увести обавезу рационализације потрошње увођењем процеса рециркулације;
382 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– трасу водоводне мреже у насељу полагати између две регулационе линије у уличном фронту, по могућности у зелени појас. Трасу полагати са једне стране улице
или обострано зависно од ширине уличног фронта;
–– трасе регионалних система полагати уз главне путне правце, а према усвојеним
пројектним решењима;
–– пролазак испод саобраћајница и укрштање са осталим уличним инсталацијама
обезбедити челичном заштитном цеви, односно према рангу пута и условима путне привреде;
–– дубина укопавања не би смела да је плића од 1,0 m 1,20 m од нивелете терена, због
зоне мржњења и саобраћајног оптерећења;
–– сви радови на пројектовању и изградњи водоводног система морају се извести у
складу са законом и уз сагласност надлежних органа.
Одвођење вода:
–– у насељима пројектовати и градити канализациону мрежу као сепаратну, тако да
се посебно прихватају санитарне, а посебно атмосферске воде;
–– извршити предтретман отпадне воде индустрије до нивоа квалитета који задовољава санитарно-техничке услове за испуштање у јавну канализацију, па тек онда их
упустити у насељску канализациону мрежу;
–– минимални пречник уличних канализационих колектора не сме бити мањи од ∅
160 mm;
–– минималне падове колектора одредити у односу на усвојене пречнике, према важећим прописима и стандардима;
–– црпне станице фекалне канализације радити као шахтне и лоцирати их у зеленој
површини са прилазом за сервисно возило;
–– пре упуштања у реципијент, отпадне воде пречистити на насељским постројењима
за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) до степена који пропише надлежно водопривредно предузеће;
–– атмосферску канализацију градити делимично као зацевљену, положену уз уличне
саобраћајнице, а делимично као отворену, у зависности од техно-економске анализе;
–– атмосферске воде пре упуштања у реципијент очистити од механичких нечистоћа
на таложнику, односно сепаратору уља и масти;
–– одвођење атмосферских вода из индустријских зона и комплекса вршити искључиво преко сепаратора уља и масти;
–– све колске прилазе и укрштања са саобраћајницама, обавезно зацевити према важећим прописима и стандардима.
Хидротехнички објекти и системи:
–– улив атмосферских вода у мелиоративне канале извести путем уређених испуста
који су осигурани од ерозије и који не залазе у протицајни профил канала;
–– забрањује се спречавање несметаног протицаја воде, успоравање и дизање нивоа воде, чиме би се могао пореметити постојећи режим вода на објектима и у
земљишту;
–– уређење отворених канала и регулационих радова на коритима потока и мелиоративних канала, биће дефинисано израдом одговарајуће пројектно-техничке документације и претходним условима ЈВП "Воде Војводине" Нови Сад;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 383
–– дуж обала реке и канала, са обе стране обезбедити по минимум 14,0 m (у грађевинском подручју минимум 7,0 m) слободног простора преко којег ће се вршити
одржавање канала;
–– одбрамбени насип мора бити заштићен тако да се у брањеном појасу ширине 50 m
и небрањеном појасу ширине 60 m не могу градити никакви објекти, копати канали, садити дрвеће и сл., у смислу члана 69. Закона о водама;
–– канали и земљиште које припада каналима не могу се запоседати, на њима се не
могу изводити било какви радови или градити објекти. За било какву промену намене или изградњу потребни су водопривредни услови и сагласност од надлежне
водопривредне организације.
4.3. Гасоводна и нафтоводна инфраструктура
Гасоводи, нафтоводи и продуктоводи високог притиска и објекти у саставу
гасовода и нафтовода
Уређаји у саставу гасовода високог и средњег притиска, мерно-регулационе станице, компресорске станице, чистачке станице и блок станице/блокадни вентили са издувавањем, морају се лоцирати да задовоље прописана растојања од различитих објеката,
дата у наредној табели.
Табела V-1: Растојања објеката у саставу гасовода од осталих објеката
Објекти у саставу гасовода
Компрес Блокадне Чистачке
станице станице станице
Мерно-регулационе станице
У објекту од чврстог
материјала
Стамбене, пословне
и фабричке зграде,
радионице и склад.
запаљ.мат.
Елек. неизоловани
надземни водови
до 30.000
m3/h
изнад 30.000
m3/h
15 m
25 m
Под
надсрешницом
и на отвореном
за све капацитете
30 m
30 m
100 m
30 m
Висина стуба далековода + 3,0 m
Трафо станице
30 m
Желез. пруге
и објекти
30 m
Индус. колосеци
Државни путеви
првог реда
Државни путеви
другог реда и
општински путеви
14 m
15 m
25 m
25 m
15 m
15 m
20 m
20 m
30 m
20 m
30 m
20 m
10 m
Остали путеви
6m
10 m
10 m
10 m
15 m
10 m
Водотоци
5m
5m
5m
20 m
5m
5m
384 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Шеталишта и
паркиралишта
10 m
15 m
20 m
15 m
30 m
30 m
Остали грађ. објек.
10 m
15 m
20 m
30 m
15 m
15 m
Растојања у табели дата су у метрима, рачунајући код железничких пруга и путева
од ивице пружног/путног појаса.
Код проласка у близини или паралелног вођења гасовода, нафтовода и продуктовода уз друге објекте одстојање не сме бити мање од:
–– 10 m од спољне ивице путног појаса државних путева I реда;
–– 5 m од спољне ивице путног појаса путева II реда и општинских путева;
–– 20 m од спољне ивице пружног појаса железничке пруге, осим ако је гасовод или
нафтовод постављен на друмски или железнички мост;
–– 15 m од крајње осе индустријског колосека;
–– 1 m (мерено хоризонтално) од темеља грађевинских објеката, уколико не угрожава
стабилност објекта;
–– 0,5 m од спољне ивице других укопаних инсталација и мелиорационих објеката;
–– 10 m од ножице насипа регулисаних водотока и канала.
Удаљеност укопаног гасовода, нафтовода, продуктовода средњег притиска од уличне стубне електричне расвете, ваздушне нисконапонске и ПТТ мреже мора бити толика
да не угрожава стабилност стубова, а минимално 0,5 m.
Ако се гасовод, нафтовод или продуктовод поставља испод саобраћајнице
прокопавањем те саобраћајнице, полаже се у ров на пешчану постељицу и са двоструком
антикорозионом изолацијом, према прописима.
Ако се гасовод, нафтовода или продуктовод поставља испод саобраћајнице бушењем
рова испод те саобраћајнице мора се употребити одговарајућа заштитна цев гасовода.
При укрштању гасовода, нафтовода или продуктовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања њихових оса мора бити између 60° и 90°. За укрштање
под мањим углом потребна је сагласност надлежног органа. Таква сагласност се не може
издати за укрштање са железничком пругом.
• Гасоводи и нафтоводи средњег притиска
Минимална удаљеност м���������������������������������������������������
eрнорегулационих станица (МРС) и регулационо одоризаторских станица (РоС) у објектима од чврстог материјала од стамбених, пословних и
фабричких зграда, радионица и складишта запаљивих материјала износи, у зависности
од притиска 7 bar и 7 до 13 bar, 10 m и 15 m.
Минимална удаљеност мернорегулационих станица (МРС) у објектима од чврстог
материјала од трафо станице износи 30 m.
Минимална удаљеност мернорегулационих станица (МРС) у објектима од чврстог
материјала од надземних електроводова износи 1,5 пута висина стуба.
Минимална удаљеност мернорегулационих станица (МРС) у објектима од чврстог
материјала од осталих инфраструктурних објеката дата је у наредној табели.
Табела V-2: Минимална удаљеност МРС од инфраструктурних објеката
Железничке пруге и објекти
30 m
Индустријски колосеци
14 m
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Државни путеви првог реда
20 m
Државни путеви другог реда и општински путеви
10 m
Остали путеви
5 до 8 m
Водотоци
5m
Шеталишта и паркиралишта
10 m
Остали грађ. објекти
10 m
Број 10/2010 - страна 385
Растојања у табели дата су у метрима, рачунајући код железничких пруга и путева
од ивице пружног/путног појаса.
Минимална удаљеност заштитне ограде од МРС мора бити 3,0 m, a висина ограде најмање 2,0 m.
Код проласка у близини или паралелног вођења гасовода и нафтовода уз друге
објекте одстојање не сме бити мање од:
–– 10 m од спољне ивице путног појаса државних путева првог реда;
–– 5 m од спољне ивице путног појаса државних путева другог реда и општинских
путева;
–– 20 m од спољне ивице пружног појаса железничке пруге, осим ако је гасовод или
нафтовод постављен на друмски или железнички мост;
–– 15 m од крајње осе индустријског колосека;
–– 1 m (мерено хоризонтално) од темеља грађевинских објеката, уколико не угрожава
стабилност објекта;
–– 0,5 m од спољне ивице других укопаних инсталација и мелиорационих објеката;
–– 10 m од ножице насипа регулисаних водотока и канала.
Дубина полагања гасовода и нафтовода је од 0,8 m.
Удаљеност гасовода и нафтовода средњег притиска од уличне стубне електричне
расвете, ваздушне нисконапонске и ПТТ мреже мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, минимално 0,5 m.
Ако се гасовод поставља испод саобраћајнице прокопавањем те саобраћајнице, полаже се у ров на пешчану постељицу и са двоструком антикорозионом изолацијом, према
прописима.
Ако се гасовод и нафтовод поставља испод саобраћајнице бушењем рова испод те
саобраћајнице мора се употребити одговарајућа заштитна цев гасовода.
При укрштању гасовода и нафтовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања њихових оса мора бити између 60° и 90°. За укрштање под мањим
углом потребна је сагласност надлежног органа. Таква сагласност се не може издати за
укрштање са железничком пругом.
Трасе ровова за полагање гасне и нафтоводне инсталације се постављају тако да
гасна мрежа задовољи минимална прописана одстојања у односу на друге инсталације
и објекте инфраструктуре. Вредности минималних дозвољених растојања у односу на
укопане инсталације су:
Минимална дозвољена
растојања
Укрштање
Паралелно вођење
водовод, канализација
0,3 m
0,5 m
нисконапонски електро каблови
0,3 m
0,5 m
телефонски каблови
0,3 m
0,6 m
386 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
железничка пруга и индустријски колосек
1,5 m
високо зеленило
7. јун 2010. године
5,0 m
1,0 m
општински путеви и улице
1,3 m
0,5 m
државни путеви првог и другог реда
1,3 m
0,5 m
бензинске пумпе
5,0 m
нафтовод и продуктовод
0,3 m
0,8 m
гасовод
0,3 m
0,5 m
вреловод или топловод
0,3 m
0,7 m
канализација од бетонских цеви
0,3 m
0,7 m
шахтови
0,3 m
Минимално дозвољено растојање гасовода и нафтовода средњег притиска од темеља објеката је:
–– 1,0 m за гасоводе притиска од 2-4 bar;
–– 3,0 m гасоводе притиска 7-13 bar.
Растојања могу бити мања ако се гасовод или нафтовод полаже у заштитну цев, али
не мања од 0,5 m за гасоводе притиска од 2-4 bar и 1,0 m за гасоводе притиска 7-13 bar.
• Гасоводна мрежа ниског притиска
Дубина полагања гасовода је од 0,6 m до 1,0 m. Локација ровова треба да је у зеленом појасу између тротоара и ивичњака улице, тротоара и ригола, тротоара и бетонског
канала. На локацији где нема зеленог појаса гасовод се води испод уличног тротоара,
бетонираних платоа и површина или испод уличних канала за одвод атмосферске воде на
дубини 1,0 m од дна канала или ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз
посебне мере заштите од механичких и других оштећења.
При паралелном вођењу дистрибутивног гасовода са подземним водовима, минимално светло растојање износи 0,4 m, а у изузетним случајевима може бити мање од 0,2
m. При укрштању дистрибутивног гасовода са подземним водовима, минимално светло
растојање износи 0,2 m, а при вођењу гасовода поред темеља 1,0 m.
Укрштање дистрибутивног гасовода (ДГ) са саобраћајницама врши се уз његово
полагање у заштитну цев или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није потребно. При томе се мора обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви или подземног пролаза.
Минимална дубина укрштања дистрибутивног гасовода са путевима и улицама је
1,0 m, са железничким пругама 1,5 m, а са индустријским колосецима 1,0 m.
При укрштању гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања њихових оса мора бити између 60° и 90°. За укрштање под мањим углом потребна
је сагласност надлежног органа.
Дистрибутивни гасовод се не полаже испод зграда и других објеката високоградње.
Удаљеност гасовода од стубова електричне расвете, ваздушне нисконапонске и ПТТ
мреже мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, минимално 0,5 m.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 387
• Топловодна мрежа
Дубина полагања топловода је од 0,6 m до 1,0 m. Локација ровова треба да је у зеленом појасу између тротоара и ивичњака улице, тротоара и ригола, тротоара и бетонског
канала. На локацији где нема зеленог појаса гасовод се води испод уличног тротоара,
бетонираних платоа и површина или испод уличних канала за одвод атмосферске воде на
дубини 1,0 m од дна канала или ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз
посебне мере заштите од механичких и других оштећења.
При паралелном вођењу дистрибутивног топловода са подземним водовима, минимално светло растојање износи 0,4 m, а у изузетним случајевима може бити мање од 0,2
m. При укрштању дистрибутивног гасовода са подземним водовима, минимално светло
растојање износи 0,2 m, а при вођењу гасовода поред темеља 1,0 m.
Укрштање топловода са саобраћајницама врши се уз његово полагање у заштитну
цев или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није потребно.
Минимална дубина укрштања топловода са путевима и улицама је 1,0 m, са железничким пругама 1,5 m, а са индустријским колосецима 1,0 m.
При укрштању топловода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао заклапања њихових оса мора бити између 60° и 90°. За укрштање под мањим углом потребна
је сагласност надлежног органа.
Удаљеност топловода од стубова електричне расвете, ваздушне нисконапонске и
ПТТ мреже мора бити толика да не угрожава стабилност стубова, минимално 0,5 m.
• Бушотине
–– удаљеност бушотине од заштитног појаса пловног канала, железнице, далековода опште намене, јавних објеката и стамбених зграда износи најмање две висине
торња бушотине;
–– од ивице појаса ауто-пута и путева првог и другог реда, удаљеност осе бушотине мора износити најмање 30 m, а од других јавних саобраћајница, шумских и
пољских путева најмање 15 m;
–– објекти за експлоатацију нафте, земних гасова и слојне воде не смеју бити удаљени
мање од 30 m од ивице јавних објеката и стамбених зграда и 10 m од ивице појаса
јавних саобраћајница и заштитног појаса далековода и телефонских линија;
–– удаљеност осе бушотине од шума одређује се зависно од поднебља, подручја, конфигурације терена и врста шуме;
–– у појасу ширине минимум 30 m мерено од осе бушотине мора да буде слободног
простора за могућност лоцирања и изградње хидротермалног система на бушотини.
Удаљеност бушотина рачуна се од средишта осе бушотине а код осталих објеката и
постројења од најистакнутијег дела у правцу мерења.
4.4. Електроенергетска инфраструктура
Основни услови и правила грађења за електроенергетску инфраструктуру за подручје обухвата Плана су:
–– трафостанице градити као зидане, монтажно-бетонске (МБТС) и стубне (СТС), за
рад на 20 kV напонском нивоу;
–– површина за изградњу зидане или МБТС трафостанице треба да буде око 5,0x6,0m,
минимална удаљеност од других објеката треба да буде 3,0 m;
388 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– стубна трафостаница се може градити у линији постојећег надземног вода или
ван њега на парцели власника (корисника), најмање 3,0 m од стамбених и других
објеката;
–– в���������������������������������������������������������������������������
исоконапонска, средњенапонска и нисконапонска мрежа може се градити надземно или подземно на пољопривредном земљишту, по могућности у већ постојећим
електроенергетским коридорима;
–– средњенапонску 20 kV
�������������������������������������������������������
мрежу и нисконапонску мрежу на шумском земљишту градити подземно у путном појасу шумског пута или стази;
–– око надземних 110 kV далековода обезбедити коридор 25 m, око 220kV 30 m, а око
400 kV 35 m од осе далековода са обе стране;
–– грађење објеката у овом коридору, мора бити у складу са техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења
ЈУС Н.ЦО.105 («Службени лист СФРЈ», бр. 68/86), заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења, заштитом од опасности ЈУС Н.ЦО.101 («Службени лист СФРЈ», бр. 68/88), као и условима надлежног
предузећа;
–– електроенергетску мрежу градити у складу са Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона 1kV do
400kV (''Службени лист СФРЈ'', бр. 65/88 и 18/92);
–– у викенд зонама постојећа електроенергетска мрежа се задржава у постојећим трасама, нову мрежу градити по могућности у уличним коридорима, ако се то не може испоштовати може се градити и на парцелама ван уличних коридора уз сагласност власника парцела, може се градити и надземна и подземна електроенергетска мрежа.
Услови за изградњу алтернативних извора за производњу електричне енергије:
–– обезбедити прикључење алтернативних извора на 110 kV, односно 20 kV мрежу
јавног електроенергетског система, осим извора који ће служити за сопствену
производњу електричне енергије.
За изворе који ће служити за сопствену производњу – појединачни ветрогенератори и парк ветрогенератора:
–– стуб на који се поставља ветрогенератор, градити као слободностојећи у складу са
законским условима и прописима који важе за изградњу таквих објеката;
–– електроенергетску мрежу која повезује ветрогенератор са потрошачем градити
подземно.
Електроенергетску подземну мрежу градити по следећим условима:
–– ван насеља, за потребе садржаја предвиђених Планом, електроенергетску каблирану мрежу полагати у коридорима саобраћајница, некатегорисаних путева, шумских путева и стаза, на пољопривредном земљишту;
–– дубина полагања каблова треба да буде најмање 0,8 m;
–– електроенергетску мрежу на туристичким локалитетима, зонама заштите непокретног културног и природног добра, зони путних садржаја, у централним
деловима већих насеља, парковским површинама, у зонама са вишепородичним
становањем, у радним зонама, комуналним површинама, као и зонама за спорт и
рекреацију обавезно каблирати;
–– каблове полагати у зеленим површинама или путном појасу поред саобраћајница
и пешачких стаза, уз удаљеност минимум 1,0 m од коловоза и 0,5 m од пешачких
стаза у насељима;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 389
–– на периферним деловима насеља мрежа ће бити ваздушна, грађена на бетонским и
гвоздено решеткастим стубовима;
–– у центру насеља, парковским површинама, зонама за спорт и рекреацију светиљке
за јавно осветљење поставити на канделаберске стубове;
–– у деловима насеља где је електроенергетска мрежа грађена надземно, светиљке
јавног осветљења поставити на стубове електроенергетске мреже;
–– за расветна тела користити живине светиљке високог притиска или натријумове
ниског (високог), односно расветна тела у складу са новим технологијама развоја;
–– при паралелном вођењу енергетских каблова до 10 kV и телекомуникационих каблова, најмање растојање мора бити 0,50 m, односно 1,0 m за каблове напона преко
10 кV;
–– при укрштању енергетских и телекомуникационих каблова угао укрштања треба
да буде око 90°;
–– није дозвољено полагање електроенергетских каблова изнад телекомуникационих,
сем при укрштању, при чему минимално вертикално растојање мора бити 0,5 m;
–– паралелно полагање електроенергетских каблова и цеви водовода и канализације
дозвољено је у хоризонталној равни, при чему хоризонтално растојање мора бити
веће од 0,50 m;
–– није дозвољено полагање електроенергетског кабла изнад или испод цеви водовода или канализације;
–– при укрштању електроенергетских каблова са цевоводом гасовода, вертикално
растојање мора бити веће од 0,30 m, а при приближавању и паралелном вођењу
0,50 m.
Комплекс ТС 400(110)/20 kV:
–– за комплекс трафостанице обавезна је израда УП;
–– минимална парцела за изградњу комплекса треба да буде 70х70 m;
–– објекат градити од чврстог стандардног материјала: сендвич зидови од опеке и
блокова, са хоризонталним и вертикалним армирано-бетонским серклажима
и одговарајућом термо и хидро изолацијом. Фасаду извести у ”natur" бетону и
”robau" опеци. Кровна конструкција је дрвена, а кров коси, нагиб крова 30°-35°.
Кровни покривач – цреп;
–– за потребе садржаја изградиће се армирано-бетонски стуб као носач антена. По
потреби, телефонски прикључак обезбедити и са најближе насељске ТТ мреже,
према условима које изда надлежно предузеће;
–– обезбедити колски прилаз објекту минималне ширине 5,0 m
�����������������������
са
���������������������
постојеће приступне саобраћајнице и пешачки прилаз;
–– обезбедити прикључак на водоводну и канализациону мрежу;
–– колско-манипулативне и пешачке површине извести од бетона, бехатона и сл.;
–– све неизграђене и неизбетониране површине на парцели адекватно озеленети и
хортикултурно уредити;
–– око комплекса поставити ограду на сопственој парцели или на граници парцеле
у договору са суседом. Врата и капије на уличној огради не могу се отварати ван
регулационе линије. Минимална висина ограде је 2,0 m.
390 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
4.5. Телекомуникациона инфраструктура (ТТ, КДС, РТВ)
–– ТТ (КДС) мрежа ће се у потпуности градити подземно на подручју Плана;
–– дубина полагања ТТ(КДС) каблова треба да је најмање 0,8 m;
–– каблове полагати у зеленим површинама или путном појасу, поред саобраћајница
и пешачких стаза, уз удаљеност минимум 1,0 m од коловоза и 0,5 m од пешачких
стаза у насељима;
–– ван насеља, за потребе садржаја предвиђених Планом, ТТ(КДС) мрежу градити у
коридорима саобраћајница, коридорима некатегорисаних путева на пољопривредном земљишту, шумским путевима и стазама, на пољопривредном земљишту уз
сагласност власника (корисника) парцеле;
–– у викенд зонама нову мрежу градити по могућности у уличним коридорима, ако
се то не може испоштовати може се градити и на парцелама ван уличних коридора
уз сагласност власника парцела. Телекомуникациону мрежу у потпуности градити
подземно;
–– у викенд зонама могу се градити антенски стубови по правилима грађења дефинисаних у овом поглављу;
–– при паралелном вођењу телекомуникационих и електроенергетских каблова до 10
кV најмање растојање мора бити 0,50 m и 1,0 m за каблове напона преко 10 кV.
При укрштању, најмање вертикално растојање од електроенергетског кабла мора
бити 0,50 m, а угао укрштања око 90°;
–– при укрштању телекомуникациног кабла са цевоводом гасовода, водовода, канализације, вертикално растојање мора бити најмање 0,30 m;
–– при приближавању и паралелном вођењу телекомуникационог кабла са цевоводом
гасовода, водовода и канализацијом, хоризонтално растојање мора бити најмање
0,50 m;
–– слободностојећи антенски стубови, као носачи антена за ТТ, РБС, КДС и РТВ могу
се градити у насељу, у привредним зонама, зонама кућа за одмор;
–– слободностојеће антенске стубове у насељима, као носаче антена градити ван централних зона насеља, ван зона заштите заштићеног културног и природног добра
(појединачни локалитети);
–– телекомуникациона опрема за потребе ТТ, РБС, КДС и РТВ може бити постављена у помоћни објекат у оквиру комплекса или парцеле, или унутар тј. на неки од
постојећих објеката у насељу (објекат ПТТ, објекат дома културе, ватрогасни дом,
силос, вишеспратница и др.);
–– ако се телекомуникациона опрема поставља у засебан комплекс, исти мора бити
ограђен;
–– напајање електричном енергијом обезбедити са нисконапонске мреже 0,4 kV или
из трафостанице 20/0,4kV;
–– до комплекса обезбедити приступни пут минималне ширине 3,0 m до најближе
јавне саобраћајнице;
–– слободну површину комплекса озеленети;
–– за све радио релејне коридоре потребно је израдити Елаборат заштите слободних
радио релејних коридора;
–– КДС мрежа се може поставити и на постојеће стубове електроенергетске и ТТ
мреже у сагласности са власником исте, док се не стекну услови за подземну КДС
мрежу.
Услови за постављање надземне мреже КДС у насељу:
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 391
–– самоносиви кабел КДС-а поставити на носаче преко изолатора, на стубове нисконапонске мреже по условима надлежне Електродистрибуције, тј. власника електричне мреже;
–– одстојање најнижег кабла КДС-а од површине тла треба да износи најмање 3,5 m.
На прелазима преко улица иста висина треба да износи најмање 5,0 m. Уколико се
овај услов не може постићи, кабел поставити подземно на дубини најмање 0,80
m;
–– најмање растојање од најнижих проводника електроенергетске мреже мора бити
1 m.
Објекат УПС (удаљеног претплатничког степена):
–– минимална парцела за изградњу објекта УПС треба да буде 4,0х5,0 m;
–– објекат градити типа монтажно–бетонски или зидани;
–– спратност објекта приземље (П).
Комплекс радио-базне станице:
–– минимална парцела за изградњу комплекса РБС треба да буде 10,0х10,0 m;
–– за потребе садржаја изградиће се армирано-бетонски стуб као носач антена;
–– обезбедити колски прилаз објекту минималне ширине 3,0 m
�����������������������
са постојеће приступне саобраћајнице и пешачки прилаз.
–– све неизграђене и неизбетониране површине на парцели адекватно озеленети и
хортикултурно уредити;
–– око комплекса поставити ограду на сопственој парцели или на граници парцеле
у договору са суседом. Врата и капије на уличној огради не могу се отварати ван
регулационе линије. Минимална висина ограде је 2,0 m.
5. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Депонија
С обзиром на акутне проблеме због неадекватног одлагања комуналног отпада,
општина Бачка Паланка ће се укључити у реализацију принципа Националне стратегије управљања комуналним отпадом потписивањем Споразума о формирању региона за
управљање отпадом за више општина, о чему одлучује локална самоуправа. Након формирања региона за управљање отпадом, потребно је израдити План управљања отпадом
за општине, на нивоу локалне самоуправе, који ће прецизирати начин и динамику сакупљања отпада. Следећа активност је израда Плана управљања отпадом за цео регион,
којим се утврђује потреба формирања мреже трансфер и сакупљачких станица у односу
на положај регионалне депоније.
Трансфер станица (претоварна станица) служиће за претовар отпада из свих
општинских насеља ради његовог транспорта до регионалне депоније. Лоцирање трансфер станице зависи од:
–– локације регионалне депоније (најоптималније је директно транспортовање отпада) на релацији трансфер станица – регионална депонија до 20 km;
–– мреже насеља у Општини;
–– саобраћајне доступности и стања саобраћајне мреже;
–– стабилности терена;
–– комуналне опремљености;
392 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– количине и састава отпада.
Трансфер станица се не може лоцирати на:
–– плавном терену;
–– терену са високом подземном водом;
–– просторима дуж рецентних и некадашњих водених токова;
–– у заштитној зони енергетске инфраструктуре (100 m����������������������������
�����������������������������
од електроенергетских водова, гасовода или нафтовода).
У односу на положај регионалне депоније формираће се потребан број сакупљачких станица у насељима. То су простори предвиђени за лоцирање контејнера, које ће
континуирано празнити надлежна комунална организација.
Сточна гробља (јаме-гробнице)
У складу са принципима Националне стратегије управљања комуналним отпадом,
формираће се регионалне кафилерије које ће адекватно решити проблем одлагања животињских лешева.
Израда стратешких процена и студија о процени утицаја
За урбанистичке планове регулационе разраде, којима ће се спроводити планска
решења, орган надлежан за припрему плана може донети одлуку о изради стратешке
процене, према критеријумима прописаним Законом о стратешкој процени, ако утврди
да постоји могућност значајних утицаја на животну средину.
За све објекте који могу имати утицаја на животну средину, надлежни орган може
прописати израду студије процене утицаја на животну средину у складу са Законом о
заштити животне средине, Законом о процени утицаја на животну средину, Правилником
о садржини студије о процени утицаја на животну средину и Уредбом о утврђивању листе
пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати
процена утицаја на животну средину (“Службени гласник РС”, бр. 84/05).
6. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
6.1. НП Фрушка гора
Да би се на укупној површини НП Фрушка гора обезбедили услови који су неопходни
за његово функционисање и опстанак природних и створених вредности обавезно је:
–– очување репрезентативних геолошких, геоморфолошких и хидролошких појава и
одлика, биогеографских обележја подручја, екосистемског, специјског и генетског
диверзитета;
–– очување мешовитог састава аутохтоних шумских екосистема;
–– очување и обнављање генетског фонда обновом потенцијалне вегетације и поновним уношењем биљних и животињских врста које су живеле на том подручју;
–– издвајање и узгајање семенских објеката;
–– презентација и популаризација природних и створених вредности;
–– уређивање подручја и изградња објеката у циљу очувања, обнављања и унапређивања природних и културних вредности у зависности од степена режима заштите;
–– санација и ревитализација угрожених и деградираних делова;
–– одрживи развој туристичких, рекреативних и других развојних функција при коришћењу природних и културних вредности, на начин којим се осигурава заштита
и очување тих вредности.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 393
Забрањено:
–– сећи и уништавати дрвеће и жбуње и осталу вегетацију када се тиме угрожава шумски екосистем и нарушава заштита земљишта од ерозије, осим санитарних сеча;
–– чиста сеча у аутохтоним шумским састојинама;
–– уништавати јединке заштићених врста биљака, гљива и лишајева и њихових
развојних облика: брањем, сакупљањем, сечењем или чупањем;
–– хватати, заробљавати, убијати или озлеђивати заштићене врсте животиња,
сакупљати или уништавати јаја птица, сакупљати или уништавати гнезда или легла
животиња, узнемиравати животиње у периоду гнежђења и подизања младих;
–– угрожавати или уништавати станишта заштићених врста, лишајева, гљива, биљака
и животиња;
–– уносити алохтоне биљне врсте, осим за потребе спречавања ерозије и клизишта и
потребе обнове шумског земљишта и шума у подручју под режимом заштите II и
III степена;
–– уносити алохтоне животињске врсте које слободно живе;
–– ловити дивљач, изузев санитарног и узгојног одстрела на подручју режима II и III
степена заштите;
–– употреба хемијских препарата који се користе у шумарству и пољопривреди;
–– градити објекте или изводити друге радове којима се загађује ваздух и земљиште,
погоршава квалитет вода, мења њихова количина, просторни и временски распоред, осим објеката и радова заштите од ерозије, бујица и поплава и објеката за потребе водоснабдевања и хидроенергије на подручју режима III степена заштите;
–– градити надземне енергетске и друге водове на подручју режима I�����������������
������������������
и ��������������
II������������
степена заштите и подземне водове на подручју режима I степена заштите;
–– експлоатисати минералне и неминералне сировине;
–– градити нуклеарне објекте, депоновати индустријске и комуналне отпаде, радиоактивне и друге опасне отпадне материје;
–– градити државне путеве I и II реда на подручју режима I и II степена заштите, осим
када је то предвиђено ППППН Фрушка гора;
–– користити шумске путеве за јавни саобраћај;
–– предузимати све друге активности које могу нарушити основна обележја националног парка.
6.1.1. Опште мере заштите под режимом II степена
Подручја режима II степена заштите обухватају угрожене и значајне просторе за
заштиту, очување и обнављање природних вредности. Мерама режима заштите II степена
се ограничава и строго контролише коришћење природних богатстава. Дозвољене активности су прописане у мери и обиму којима се унапређује стање и презентација природних
вредности НП Фрушка гора.
Дозвољено:
–– уређивање, гајење и обнова шума по верификованим уређајним плановима и програмима заштите и развоја НП Фрушка гора;
–– санација и рекултивација уништених и оштећених шумских екосистема после
бомбардовања Фрушке горе 1999. године по посебном Пројекту санације и рекултивације Националног парка (2000. године);
394 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– израда Студије обнове храстових шума као научне и стручне подлоге за увођење
нових метода обнове шума Фрушке горе;
–– израда планова и пројеката обнове храстових шума на њиховим потенцијалним
стаништима са којих су потиснути доминантном обновом липе и цера;
–– издвајање огледих површина за обнову храстових шума у циљу избора оптималних метода обнове храстових шума Фрушке горе;
–– постепено обнављање изданачких шума оптималним продужетком опходње приликом извођења оплодних сеча у циљу смањења негативних последица сече шума;
–– благовремено спровођење узгојних мера у младим састојинама у поступку обнове
храстових и других шума;
–– постепено превођење постојећих изданачких шума у виши узгојни облик, са искључиво применом аутохтоних врста овог подручја;
–– потенцирање природне обнове шумских састојина;
–– очувати мешовити састав шуме са значајним учешћем старих стабала;
–– потенцирање обнове букве, храста китњака, сладуна и медунца на њиховим потенцијалним стаништима;
–– потенцирање обнове грабића на реликтном станишту источног дела Фрушке горе;
–– очување и унапређење стања високих шума применом природне обнове и благовремено и планско извођење мера неге и обнове шума којима се обезбеђује оптимална структура и састав ових шума;
–– постепено превођење постојећих изданачких шума у виши узгојни облик, са применом искључиво аутохтоних врста овог подручја;
–– спречавање ерозије земљишта садњом аутохтоних и одређених алохтоних врста
које везују подлогу;
–– сакупљање дивљих врста гљива, биљака и животиња у складу са Наредбом о контроли сакупљања, коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста
(”Службени гласник РС”, бр. 17/99) по посебном програму за национални парк;
–– биолошке мере против фитопатолошких и ентомолошких оболења шума;
–– контролисано пашарење;
–– успостављање мониторинга ради праћења, заштите, очувања и унапређивања
заштићених биљних и животињских врста и њихових заједница;
–– израда програма управљања популацијама угрожених врста;
–– информативно пропагандна презентација и едукација природних вредности;
–– кошење ливада по прописаној динамици за појединачна подручја;
–– контролисано коришћење меких некатегорисаних путева уз примену заштитних
мера од ерозије;
–– контролисана изградња и кретање по локалним путевима;
–– контролисано кретање посетилаца (излетника, планинара и др.);
–– контролисано трасирање и изградња планинарских и других стаза.
––
Забрањено:
–– промена намене простора;
–– експлоатација минералних и неминералних сировина;
–– сакупљање и коришћење заштићених биљних и животињских врста;
–– извођење свих шумских радова на издвојеним шумским стаништима током репродуктивног периода птица (април-јул);
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 395
–– пошумљавање шумских и травних станишта у периоду IV-IХ месеца;
–– исушивање и мењање еколошких карактеристика станишта;
–– уношење алохтоних биљних врста, осим за потребе спречавања ерозије и клизишта;
–– насељавање алохтоних врста животиња у слободном простору;
–– лов осим за потребе одржавања здравственог стања и бројности популација
дивљачи и планских активности предвиђених ловним основама у ловиштима;
–– привредни риболов;
–– преоравање ливада и пашњака;
–– испаша стоке;
–– инсектицида и фунгицида;
–– депоновање чврстог отпада;
–– упуштање отпадних и непречишћених вода;
–– изградња сталних и привремених објеката, сем оних који се директно односе на
очување природних одлика локалитета;
–– изградња рибњака и акумулација;
–– изградња нових јавних путева;
–– постављање ознака на живим стаблима при обележавању праваца кретања и сличних информација;
–– обављање свих активности које би могле нарушити природне вредности.
6.1.2. Опште мере заштите под режимом III степена
На подручју режима III степена заштите одређује се селективно и ограничено
коришћење природних богатстава и контролисане активности усклађене са функцијом
националног парка или су везане за наслеђене традиционалне облике обављања привредних делатности и становање, укључујући и туристичку изградњу.
Дозвољено:
Уређење и очување шумских екосистема по уређајним плановима;
Санација и рекултивација деградованих и оштећених подручја (напуштени површински копови, бомбардована подручја 1999. године);
Спречавање ерозије земљишта садњом аутохтоних и одређених алохтоних врста
које везују подлогу;
–– организована семенска и расадничка призводња;
–– развој туризма у складу са могућностима простора;
–– развој спортско-риболовног туризма у складу са развојним функцијама НП Фрушка гора;
–– израда програма заштите и коришћења фауне риба;
–– лов у складу са ловном основом;
–– спортски риболов на акумулацијама;
–– санитарни риболов и риболов у научно-истраживачке сврхе;
–– изградња објеката (туристичко-рекреативних, здравствено-рехабилитационих, културно-образовних) у складу са осетљивошћу простора у традиционалном стилу;
–– изградња неопходне инфаструктуре за објекте намењене туризму, викенд становању
и др.;
396 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– традиционална пољопривредна призводња сходна функцијама и потребама НП
Фрушка гора (воћарство, виноградарство, лековито биље, органска производња
здраве хране, пчеларство и др.);
–– традиционалне привредне делатности у функцији НП Фрушка гора (занатство, трговина, угоститељство);
–– заштита и уређење изворишта;
–– укључивање локалног становништва у планираним активностима са учешћем у
укупној туристичкој понуди;
–– одржавање постојећих путева, без проширења путева;
–– уређење излетничких и других простора;
–– контролисано и усмерено кретање посетилаца (излетника, планинара, туристичких
тура и др.);
–– контролисано коришћење меких некатегорисаних путева уз примену заштитних
мера од ерозије;
–– контролисана изградња и кретање по локалним путевима;
–– контролисано трасирање и изградња планинарских и других стаза ;
–– обнова шуме у окружењу јавних путева у циљу заштите од имисионих дејстава.
Забрањено:
–– промена намене простора;
–– сакупљање и коришћење заштићених биљних и животињских врста;
–– експлоатација минералних и неминералних сировина;
–– отварање каменолома и позајмишта камена и песка;
–– експлоатација воде у индустријске сврхе;
–– изградња рибњака и акумулација;
–– изградња индустријских, инфраструктурних, хидротехничких и других објеката
чији рад може негативно утицати на квалитет земљишта, воде, ваздуха, живог света, пејсажне вредности и културна добра са околином;
–– садња четинарских и других унесених врста осим за потребе заштите од ерозије и
обнове шумског земдишта;
–– депоновање чврстог отпада;
–– испуштање отпадних и непречишћених вода у водотоке.
6.1.3. Заштитна зона
На основу Закона о заштити животне средине одређена је заштитна зона око НП
Фрушка гора чија је величина и граница одређена према карактеристикама природног
добра и условима његовог коришћења.
6.2. СРП “Карађорђево”
На подручју општине Бачка Паланка СРП «Карађорђево» обухвата Букински рит,
површине 1.316,80 ha који се налази у режиму заштите II степена.
6.2.1. Подручје режима заштите II степена
Дозвољено:
–– обављање радова у шумарству и ловству којима се обезбеђује заштита и
унапређивање основних природих вредности;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 397
–– спортски риболов по риболовним основама;
–– ловни туризам по ловним основама;
–– контролисана едукација, популаризација и туризам;
–– обављање научно-истраживачког рада.
Забрањено:
–– уношење алохтоних врста биљака и животиња;
–– подизање засада еуроамеричких топола;
–– сакупљање биљних и животињских врста природних реткости;
–– изградња објеката који нису у функцији заштите, развоја и управљања;
–– кретање моторним возилима, сем у функцији радова у заштити, шумарству и ловству;
–– обављање свих радњи које могу нарушити морфолошке и хидролошке карактеристике или негативно утицати на очување основних природних вредности.
6.3. СРП “Багремара”
У СРП «Багремара» успостављен је режим заштите I и II степена.
У режиму заштите I степена утврђује се забрана коришћења природних богатстава
и искључују сви други облици коришћења простора и активности осим научно истраживачких активности и контолисане едукације. Дозвољене су активности које обезбеђују
опстанак и очување врсте и унапређење станишта.
У режиму заштите II степена утврђује се ограничено и строго контролисано
коришћење природних богатстава док се активности у простору могу вршити у мери која
омогућава унапређивање стања и презентацију природног добра без последица по његове
основне вредности.
У заштитној зони забрањене су активности којима се уништавају природне вредности и угрожавају основна обележја природног добра.
Дозвољено:
–– очување шумског екосистема и шумског земљишта ради опстанка кукурјака;
–– приступити еколошкој ревитализацији природне шуме, у дугорочном периоду превести културу багрема у резервату у полуприродну тј. природну шуму;
–– зимска сеча, без котличања уз премазивање пањева ради сузбијања багремових изданака;
–– чисте сече на мањим површинама;
–– обнова шуме садњом садница на мањим површинама, без преоравања и уништавања
шумског земљишта;
–– редовне мере неге и обнове шумских састојина;
–– забрана коришћења хемијских средстава;
–– и�����������������������������������������������������������������������
зрада Програма управљања популацијом кукурјака са успостављањем мониторинга управљања популацијом;
–– успоставити мрежу микролокација кукурјака и њихово повезивање;
–– спровођење активности на очувању врсте;
–– очување појединачних стабала шумских воћкарица и аутохтоног дрвећа и грмља;
–– сузбијати и уништавати агресивне врсте Acer negundo, Amorpha fruticosa, Ailanthus
glandulosa и др.;
398 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– зреле јединке дрвенастих агресивних врста приоритетно одстранити током прве
зиме;
–– уништавање зељастих инвазивних врста – Solidago serotina, Asclepias syriaca, и др.;
–– после сече успоставити шумски ред са потпуним уклањањем грањевина и ситних
остатака посечених стабала.
Забрањено:
–– обављати р����������������������������������������������������������������������
адове у шуми од 15. фебруара до краја маја, осим у случају појаве елементарне непогоде (пожари, ветрови, олује, најезда шумских штеточина и сл.);
–– обављање земљаних радова и изградња грађевинских и инфраструктурних објеката
(провођење електричних, гасних или других инсталација кроз природно добро);
–– преоравање шумског земљишта;
–– садња инвазивних страних врста;
–– вађење пањева;
–– чиста сеча на већим површинама;
–– испаша и боравак стоке;
–– складиштење или депоновање дрвеног или другог материјала и депоновање
чврстог и течног отпада;
–– коришћење биљних или животињских врста;
–– лов;
–– ширење или асфалтирање путева у природном добру;
–– вожња моторима и возилима у природном добру;
–– друге радње које могу угрозити заштићено природно добро.
6.3.1. Режим заштите I степена
Посебне мере:
–– праћење стања субпопулације по посебном пројекту;
–– експериментална ревитализација станишта као предуслов очувања врсте и
унапређења станишта по посебном пројекту;
–– ревитализација природних аутохтоних шумских састојина примерених типу станишта храст лужњак, пољски јасен, брест, липа, која ће се спроводити етапно и дугорочно (конверзија врста) по посебним пројектима;
–– обнова природне шуме садњом садница на мањим површинама, без преоравања и
уништавања шумског земљишта;
–– одстрањивање багрема у мозаичном распореду, на просторним целинама највише
100 х 100 m површине;
–– садња аутохтоних врста на отвореним површинама, тако да укупна покровност багрема унутар шумског одељења не буде већа од 50 %.
Забрањено:
–– све, осим научних истраживања и контролисане едукације.
6.3.2. Режим заштите II степена
Дозвољено:
–– одстрањивање багрема у мозаику у пречнику од 50 m око микролокације
кукурјака;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 399
–– пчеларење;
–– поставити микроклиматску станицу и успоставити микроклиматска мерења на
станишту (температура ваздуха, влажност ваздуха, температура земљишта на површини, на дубини од 5, 10, 15 и 30 cm дубине, инсолација светлости и др.). Добијени
подаци су потребни за успешну реинтродукцију и интродукцију кукурјака на станишта сличних микроклиматских прилика;
–– успоставити мониторинг мерења хемијског састава и физичких особина
земљишта;
–– уређивање прилаза до микростаништа кукурјака;
–– ограђивање микростаништа;
–– постављање рампе на делу пута који води у природно добро, због контролисаног
проласка само службених возила и возила војске;
–– пролаз бициклом по стазама и шумским путевима;
–– израда едукативне стазе;
–– п����������������������������������������������������������������������������
осета природном добру у пратњи стручног водича или чувара, у складу са капацитетом станишта;
–– паркирање у заштићеном природном добру и дуже задржавање возила на путевима у природном добру.
Забрањено:
Мере забране у режиму заштите II���������������������������������������������
�����������������������������������������������
степена исте су као прописане опште мере забране у природном добру.
6.3.3. Заштитна зона
Потребне мере:
–– ускладити програм развоја региона са осетљивошћу подручја;
–– заштита станишта формирање функционалне целине у еколошком смислу, тј. пошумити аутохтоним врстама «Парошки пут» како би се затворила шумска целина
коју пут дели на два дела;
–– поставити рампе на почетку и крају «Парошког пута».
–– успоставити мрежу микролокација кукурјака и обезбедити њихову заштиту у складу са Уредбом о заштити природних реткости.
Дозвољено:
–– пролаз возилима до Голф клуба и касарне;
–– паркирање на паркингу;
–– пчеларење;
–– лов;
–– испаша стоке (овце, козе, краве) од 1. јуна до 1. фебруара наредне године.
Забрањено:
–– упуштање отпадних вода и отпадних материја;
–– депоновање чврстог и течног отпада;
–– непланска сеча шума и шумских површина;
–– испаша стоке од 1. фебруара до 31. маја;
400 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– испаша и задржавање свиња;
–– неконтролисана употреба хемијских средстава;
–– непланска изградња објеката;
–– паркирање возила ван паркинга;
–– земљани радови (фортификациони).
6.4. Парк природе ''Тиквара''
На подручју заштићеног природног добра успостављен је режим заштите II�������
степена.
6.4.1. Режим заштите II степена
Забрањено:
–– извођење радова којима би се ово подручје у целини или делимично искључило из
плавне зоне Дунава;
–– извођење грађевинских и других радова којима се нарушава морфологија терена, уништава биљни и животињски свет или на други начин нарушава интегритет
простора;
–– подизање засада еуроамеричких топола на удаљености 30 m од леве и десне обале
свих водених токова и бара узимајући у обзир средњи ниво водостаја;
–– привредни риболов;
–– порибљавање алохтоним врстама;
–– упуштање отпадних и канализационих вода;
–– депоновање смећа и другог отпада.
Дозвољено:
–– спортско-туристичка, рекреативна и информативно-пропагандна активност, васпитно образовни рад, контролисано сакупљање биљних и животињских врста у
привредне сврхе, уређење плавне зоне, порибљавање аутохтоним врстама риба,
регулисање питање ловства, уређење и изградња регатне стазе и помоћних објеката
на водама између Дунавске обале и насипа «Цврцина бара», кретање чамаца само на весла, спортски, научно-истраживачки, санациони и селективни риболов,
изградња туристичких и спортско-рекреативних објеката. На површинама најмање
30 m ширине дуж водотока (лева и десна обала и око баре) узимајући у обзир
средњи ниво водостаја, садња (пошумљавање) искључиво врбом, као и извођење
радова у шумарству.
6.4.2. Заштитна зона
На подручју заштитне зоне Парка природе “Тиквара” забрањено је извођење грађевинских и других радова којима се нарушава морфологија терена, уништава биљни и
животињски свет и на други начин нарушава интегритет простора.
6.5. Парк-шума “Букински храстик”
Забрањено:
–– сеча стабала у привредне сврхе изузев ветроизвала, прелома, лежевине, болесних
и сувих стабала;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 401
–– испаша стоке, сакупљање стеље, траве, маховине, одношење земље и других видова коришћења који доводе у питање стабилност шуме, станишта и ремете основну
намену Парк-шуме;
–– вршити лов, убијање и уништавање дивљачи ван простора Парк-шуме;
–– изводити неконтролисану изградњу објеката и спроводити неадекватно пројектовање, уређивање и коришћење природног добра у сврхе супротне постављеним
наменама.
Дозвољено:
–– пошумљавање и обнова шума са аутохтоним врстама, како појединачних стабала
тако и на мањим неправилним површинама, које неће реметити и деградирати основни природни амбијент шуме;
–– уношење страних врста дрвећа и грмља у циљу обогаћивања прикладним биљним
врстама и претварање исте у природну збирку арборетум свих шумских врста које
могу успевати у овим пределима;
–– уношење и обогаћивање фауне разним врстама дивљачи;
–– изградња путева, стаза, типских ловнотехничких објеката, проширење језера, односно оних објеката који ће унапредити пејсажни и естетски изглед.
6.6. Парк природе «Јегричка»
За парк природе «Јегричка» установљене су целине А, Б и В, режими заштите II и
III степена. Део
���������������������������������������������������������������������������
парка природе ''Јегричка'' који се налази на подручју општине Бачка Паланка налази се у целини А за коју је утврђен режим заштите III степена.
6.6.1. Опште мере заштите
Забрањено:
–– промена утврђеног водног режима;
–– упуштање непречишћених отпадних вода;
–– отварање дивљих плажа;
–– одлагање отпада;
–– формирање викенд-зоне и изградња објеката за индивидуално становање;
–– изградња обалоутврда;
–– паљење трске;
–– неовлашћено кретање у границама заштићеног природног добра;
–– сађење алохтоних жбунастих и дрвенастих врста.
Дозвољено:
–– коришћење воде у складу са расположивим водним ресурсом;
–– научно-истраживачки рад;
–– контролисана презентација природног добра, едукација, туризам и рекреација;
–– мониторинг стања екосистема и врста;
–– мере управљања популацијама;
–– уређење пунктова за потребе презентације природног добра, едукације, туризма и
рекреације;
–– еколошка рестаурација деградираних станишта;
–– формирање и одржавање биофилтера на месту улива бочних канала;
402 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
–– уређење обале кроз насељена места;
–– уређење туристичких и рекреационих стаза;
–– очување и подизање шумског појаса и ремиза са аутохтоним жбунастим и дрвенастим врстама.
6.6.2. Подручје режима заштите III степена (целина А)
Обухвата каналисани део Јегричке од 64+163 km до 30+000 km, са непосредним
окружењем.
Забрањено је:
–– порибљавање алохтоним врстама риба и уношење других алохтоних врста биљака
и животиња;
–– привредни риболов.
Дозвољено:
–– радови на редовном одржавању корита и обала Јегричке (измуљивање, уклањање
сувишне вегетације без употребе хемијских препарата, равнање инспекционе стазе,
садња корпарске врбе);
–– санација и реконструкција хидротехничких објеката.
6.7. Подручја предвиђена за заштиту
На подручјима предвиђеним за заштиту није дозвољено планирати изградњу, мењати намену простора, угрожавати живи свет и еколошке услове простора.
7. ЗОНЕ ПОСЕБНЕ (СПЕЦИЈАЛНЕ) НАМЕНЕ
Зоне посебне намене дефинисане су у условима добијеним од надлежног министарства и приказане на Рефералној карти бр. 1. У овим зонама није дозвољена изградња било
каквих објеката до измене услова. За изградњу објеката који су овим Планом планирани
у овим зонама (радне зоне, инфраструктура) претходно је потребно добити сагласност од
Министарства одбранe.
VI ОСНОВЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА
Табела VI-1: Основе за спровођење планских решења
Грађевински рејони,
зоне и објекти у атарима
1. Грађевински рејони
насеља
На основу
Урбанистичког
плана
Бачка Паланка
•
Визић
•
Гајдобра
•
Деспотово
•
Младеново
•
Просторног
плана
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
(Карађорђево)
•
Нештин
•
Нова Гајдобра
•
Обровац
•
Параге
•
Пивнице
•
Силбаш
•
Товаришево
•
Челарево
•
2. Зоне ретких насеља
Синкерек, (Нови Мајур)
3. Објекти у функцији
пољопривредне
Објекти намењени пољопривредном
домаћинству
Објекти за пољопривредну
механизацију и складишта
пољопривредних производа
производње
Број 10/2010 - страна 403
•
•
•
Стакленици, пластеници
•
Фарме – објекти за узгој стоке
Узгајалишта
садржајима
4. Објекти у функцији
производње
5. Објекти у функцији
туризма, спорта и
рекреације и уређење
простора у функцији
заштите
дивљачи
са
пратећим
•
•
•
•
Воћарско-виноградарске зоне
•
Пољопривредна домаћинства – салаши
•
Радне зоне и комплекси
Експлоатација природних
ресурса
Куће за одмор и рекреацију
Зона туристичко-рекреативних
садржаја
Ваншумско зеленило
•
•
•
•
•
•
•
•
Шумски путеви и објекти
•
6. Инфраструктурни коридори и објекти
•
7. Комунални објекти
•
•
VII ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА
1. Листа приоритетних активности за имплементацију плана
Приоритетне активности за имплементацију Плана утврђују се за прву фазу реализације планских решења до 2012. године, а реализоваће се на основу следећих активности датих по областима:
404 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Шуме и шумско земљиште
–– формирање ветрозаштитног и пољозаштитног зеленила на просторима уз канале,
саобраћајнице и у оквиру пољопривредног земљишта;
–– повезивање ваншумског зеленила (ветрозаштитни и пољозаштитни појасеви) са
шумама у систем зелених површина;
–– заснивање и обнављање водозаштитних шума уз водоток Дунава.
Индустрија, мала и средња предузећа
–– развој малих и средњих предузећа (мањих индустријских погона нарочито у сеоским насељима у циљу задржавања становништва);
–– стварање просторних могућности за изградњу радних зона, уз потпуно инфраструктурно опремање, како би се анимирали сви потенцијални инвеститори за изградњу објеката/комплекса у тим зонама.
Пољопривреда
–– в���������������������������������������������������������������������������
ећи степен искоришћености природних ресурса, ревитализација ратарске, повртарске, воћарске, виноградарске и сточарске производње;
–– реконструкција постојећих и изградња нових заливних система;
–– развој малог агробизниса.
Туризам
Израда Стратегије развоја туризма општине Бачка Паланка;
Израда ПГР приобаља Дунава;
Израда пројекта санације и адаптације туристичко-пословног објекта на Дунаву;
Санација и адаптација Сремске куће у Нештину (непосредни грађевински радови).
Саобраћајна инфраструктура
Због великог обима финансијског ангажовања ради реализације приоритетних активности имплементације Плана у домену саобраћајне инфраструктуре установљен је
следећи редослед:
–– прва фаза реализације приоритетних активности била би изградња сегмента државног пута бр.18 (са мостом преко Дунава) од Бачке Паланке преко Нештина
и Визића до Ердевика (општина Шид). Кроз ову фазу потребно је извршити реконструкцију свих државних путева који то захтевају, као и реконструкцију и изградњу општинских путева (до насеља Синкерек);
–– друга фаза реализације би била изградња нове трасе државног пута I реда Бачка
Паланка – Нови Сад (ван насеља), као и интензивирање активности на реализацији
модернизације и изградње железничких капацитета (пруга, станица, индустријских
колосека) и планираних капацитета водног саобраћаја (марина и скелски прелаз).
Водопривредна инфраструктура
–– проширење изворишта «Ристића пут» и повећање капацитета изворишта за 120 l/s
бушењем потребног броја бунара;
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 405
–– повећање капацитета постројења за прераду воде за пиће за 125 l/s, уз изградњу
пратећих објеката (водоторањ, таложница, резервоар);
–– изградња система организованог водоснабдевања (изворишта) за насеља Гајдобра,
Пивнице, Товаришево и Челарево;
–– даља изградња канализационог система у Бачкој Паланци у складу са ширењем
насеља;
–– изградња канализационих система у осталим насељима: Гајдобра, Младеново, Товаришево и Обровац;
–– регулација Нештинског потока у склопу антиерозионог уређења сливног
подручја.
Термоенергетска инфраструктура
–– изградња разводног гасовода од гасовода високог притиска РГ-04-11 Футог-Бачка
Паланка до планиране ГМРС ”Обровац”;
–– изградња разводних гасовода и МРС за снабдевање гасом насеља Младеново, Товаришево, Нова Гајдобра, Гајдобра, Силбаш и Параге.
Електроенергетска инфраструктура
–– реконструкција постојеће средњенапонске (СН) 10 kV������������������������
��������������������������
мреже за рад под напонским нивоом 20 kV. Постојеће ТС 35/10 kV и ТС 35/20 kV ће бити реконструисане
у разводна постројења напонског нивоа 20 kV;
–– реконструкција јавне расвете у насељима;
–– изградња трафостанице 400/110 kV "Бачка Паланка”;
–– изградња далековода 400 kV од ТС ”Сремска Митровица 2” до
ТС ”Бачка Паланка 2”.
–– изградња далековода 400 kV од ТС ”Бачка Паланка 2” до ТС ”Сомбор 3”
–– изградња далековода 400 kV од "Нови Сад3” – ТС ”Бачка Паланка 2”;
–– изградња трафостанице 110/20kV "Челарево”;
–– изградња прикључног далековода 110 kV до ТС ”Челарево”.
Телекомуникациона инфраструктура
–– изградња оптичког кабла Бачка Паланка – државна граница са Хрватском;
–– изградња приводног оптичког кабла за Нештин;
–– изградња базних радио-станица мобилних телекомуникација по плановима развоја надлежних предузећа;
–– изградња кабловског дистрибутивног система за дистрибуцију радио, ТВ сигнала
и интернета у свим насељима.
Заштита и унапређење животне средине
–– формирање јединственог катастра загађивача на територији општине и успостављање мониторинг система за праћење квалитета ваздуха, воде и земљишта, као и
мониторинг буке;
–– санација и рекултивација напуштених депонија комуналног и другог отпада и
сточног гробља, као и осталих деградираних површина;
–– обезбеђење минималних мера заштите на постојећој општинској депонији и локацији јаме гробнице које имају функцију привремених локација;
–– укључивање општине у систем регионалног депоновања комуналног отпада.
406 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Заштита природних добара
–– спровођење утврђених режима заштите на подручју заштићених природних добара;
–– заштита подручја евидентираних за стављање под заштиту.
Заштита непокретних културних добара
–– израда документације, у складу са одредбама Закона о културним добрима, за све
категорије проглашених и евидентираних непокретних културних добара ради
сагледавања постојећег стања и планирања њихове даље заштите;
–– прописивање услова заштите, поред заштићених објеката и за уређење партера,
мобилијара, парцела, према категоризацији непокретних културних добара.
2. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ПЛАНА
У имплементацији Плана учествују:
–– СО Бачка Паланка;
–– Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој,
Нови Сад;
–– Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство, Нови Сад;
–– Фонд за капитална улагања АП Војводине, Нови Сад;
–– Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад;
–– Завод за заштиту природе Србије, Радна јединица у Новом Саду, Нови Сад;
–– ЈП Путеви Србије, Београд;
–– ЈП Железнице Србије, Београд;
–– Дирекција за унутрашње пловне путеве ''Пловпут'', Београд;
–– ЈП ”Војводинашуме”, ШГ “Нови Сад”, Нови Сад;
–– ЈВП ''Воде Војводине'', Нови Сад;
–– ЈП ''Национални парк Фрушка гора'', Сремска Каменица;
–– ''Електровојводина'', Електродистрибуција ''Нови Сад'', Нови Сад;
–– Предузеће за телекомуникације ''Телеком Србија'', Филијала Нови Сад, Нови Сад;
–– ''НИС-Нафтагас'', Нови Сад;
–– ЈКП ''Комуналпројект'', Бачка Паланка;
–– Туристичка организација општине Бачка Паланка.
Средства за финансирање активности на имплементацији Плана, обезбедиће се из
средстава Републике Србије, АП Војводине, општине Бачка Паланка, посебних фондова,
могућих концесионара, иностраних донатора и спонзора, као и из средстава грађана, корисника и инвеститора на подручју обухвата Плана.
3. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПЛАНА
Важећа просторнопланска и урбанистичка документација
Основни плански документи вишег реда на којима је заснована израда овог Плана
су ППРС и ППППН Фрушка гора, чије су одредбе у потпуности испоштоване у смислу
просторних решења за ово подручје, основних начела и критеријума за заштиту природних добара и заштиту животне средине, основних смерница за коришћење и уређење шума и шумског земљишта и дефинисања коридора основних инфраструктурних система.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 407
Од урбанистичких планова важећу документацију чине План генералне регулације
насеља Пивнице (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 17/07), План генералне регулације насеља Челарево (''Службени лист општине Бачка Паланка'', бр. 15/07) и
План генералне регулације насеља Гајдобра (''Службени лист општине Бачка Паланка'',
бр. 13/08).
Нови документи
Даља разрада Плана вршиће се израдом урбанистичке документације, у складу са
прописима и смерницама датим овим Планом, и то:
–– плановима генералне регулације за насеља Младеново, Обровац и Товаришево,
који су у фази израде;
–– Генералним планом Бачке Паланке који је у фази израде;
–– одговарајућим урбанистичким плановима за насеља Визић, Деспотово, Нештин,
Нова Гајдобра, Параге и Силбаш, за која треба урадити нове планове;
–– израдом одговарајућег урбанистичког плана за насеље Карађорђево, након изузимања из простора специјалне/посебне намене;
–– урбанистичким плановима одговарајуће регулационе разраде за веће радне комплексе у атару, зоне кућа за одмор, туристичке локалитете, инфраструктурне објекте и коридоре.
До доношења урбанистичких планова за насеља примењиваће се важећи (преиспитани) урбанистички планови и то само у случајевима када нису у супротности са овим
Планом, као и правила уређења и изградње дефинисана овим Планом.
Овај План спроводиће се уграђивањем његових одредби приликом израде посебних
основа за поједине области као што су:
–– пољопривредне основе заштите, уређења и коришћења пољопривредног
земљишта;
–– опште и посебне основе газдовања шумама;
–– ловне основе и годишњи планови газдовања ловиштима, и сл.
Такође, спровођење Плана вршиће се и израдом планова, програма и пројеката за
потребе уређења природних добара, експлоатације минералних сировина, рекултивације
деградираног земљишта, заштита животне средине и др.
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Просторни план општине Бачка Паланка се потписује, оверава и архивира у складу
са Законом о планирању и изградњи.
Просторни план општине Бачка Паланка израђен је у 6 (шест) примерка у аналогном
и 6 (шест) примерака у дигиталном облику.
Један примерак донетог, потписаног и овереног Просторног плана општине Бачка
Паланка у аналогном облику и један примерак у дигиталном облику чува се у архиви
Скупштине општине.
Три примерка донетог, потписаног и овереног Просторног плана општине Бачка
Паланка у аналогном облику и три примерка у дигиталном облику чувају се у општинском органу управе надлежном за спровођење плана.
Један примерак донетог, потписаног и овереног Просторног плана општине Бачка
Паланка у аналогном облику и један примерак у дигиталном облику чува се у ЈП "Заводу
за урбанизам Војводине" Нови Сад, Железничка 6/III.
408 страна - Број 10/2010
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
7. јун 2010. године
Један примерак донетог, потписаног и овереног Просторног плана општине Бачка
Паланка у аналогном облику и један примерак у дигиталном облику чува се у Министарству надлежном за послове урбанизма.
Просторни план општине Бачка Паланка ступа на снагу осмог дана од дана
објављивања у ”Службеном листу општине Бачка Паланка”.
Доношењем овог Плана престаје да важи Просторни план општине Бачка Паланка
(“Службени лист општине Бачка Паланка” број 11/81, 7/92, 4/95 и 7/03).
Урбанистички планови, планови и програми развоја донети до дана ступања на снагу овог Плана, примењују се у деловима који нису у супротности са овим Планом.
Скупштина општине
Бачка Паланка
Број:II-35-7/2010
16. фебруар 2010. године
Бачка Паланка
Председник
Скупштине Општине
Здравка Миленковић, с.р.
7. јун 2010. године
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА
Број 10/2010 - страна 409
С А Д Р Ж A J
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ
Страна
Страна
149 ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ
БАЧКА ПАЛАНКА ............................ 251
"Службени лист Општине Бачка Паланка", излази по потреби, издавач Скупштина општине Бачка Паланка, ул. Краља Петра Првог бр. 16, главни и одговорни уредник др Небојша Кузмановић, жиро рачун
бр. 840-80640-29, www.backapalanka.rs Буџет Скупштине општине Бачка Паланка.
Штампа "Штампарија Станишић" Бачка Паланка 021/6043-618. www.stanisic.co.rs
Download

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА