Stevan Bošnjak
FIZIKA SVESTI
1
Ne ide se Tamo
Ono dolazi Ovde
2
OSAM PISAMA DUŠANU STOŠIĆU
O KRAJU METAFIZIKE I POSTAVLJANJU OSNOVA
TEORIJE SVESTI
PRVO PISMO
Dragi Dušane,
Obratio si mi pažnju na fenomen Crnih Jama, u vezi sa najnovijim pokušajima u CERN.
O tome odavno mislim sledeće:
Jedina realna Crna jama (crne jame) u ovoj Vasioni su pojedinačni umovi i životi.
Smrt je dokidanje stanja individualne crne jame (koja je individualni život i individualni mozak
sa individualnim umom i individualnom svesnošću).
Svaki je pojedinačni život i svaki je pojedinačni čovek otelovljenje pojedinačne crne jame.
Oslobađanje iz okova crne jame-tela, čija je granica ujedno i horizont događaja, odigrava se
smrću pojedinca i on iz statusa Crne jame postaje ceo Univerzum ( nulta frekvencija moždanih
talasa u postmortalnim procesima daje beskonačnu talasnu dužinu.)
Pa zar mozak sam i um njemu komplementaran odnosno moždane ćelije nisu najbolji dokaz
potpunog kolapsa celokupne vasione (koju), kao prasliku, sadrži baš taj individualni mozak.
(Uoči divnu paralelu između sistema mozak-um,mišljenje, svest i sistema korpuskula-talas, ono
što se rogobatno zove korpuskularno-talasni dualizam, koji možemo sada zvati i mozgovnomisleni dualizam, odnosno svi ti dualizmi su izvodi primarnog materijalno-duhovnog dualizma,
gde i čestica i mozak predstavljaju materijalni deo dijade, a talas, mišljenje, um i svest su talasni
deo tog sistema).
Ceo Svemir je kolapsiran i sadrži se u pojedinačnom umu, i on je u umu u beskrajno umanjenom(
modelskom) stanju koje se zove proces mišljenja i to je stanje singularnosti Velikog Svemira( na
sliku i priliku), tj. identičan Svemiru spolja koji je iz singularnog stanja (koje je proces mišljenjastanje svesti), prerastao u stanje spoljašnje vasione (materija u različitim formama gustine. Za
datu konačnu masu, singularnost je stanje maksimalne gustine, a beskrajna vasiona stanje
minimalne gustine. Singularnost je stanje infimuma, a beskrajna vasiona stanje supremuma
gustine, za datu masu.).
Svest-misao-mišljenje-um, je ta singularno-beskrajna vasiona i ona ima najveću mogućnost
razređivanja, od supergustih stanja do beskonačno retkih kakvo je beskonačno veliki fizikalni
svemir. Jer, nesporno je da teorijski Univerzum, kao model, biva u našem umu i on je kao
umanjeni model slika i prilika Realnog Univerzuma.
Mera slaganja ova dva Univerzuma-zove se Istina i Nauka i tu postoji upravna proporcija.
Nauka je razvijenija a bliži smo Istini kad su Teorijski Svemir u našoj svesti i Realni svemir bliži
preklapanju. Jednom, nekada, ova će se dva skupa preklopiti. Tad će svaki Čovek-pojedinac
postati Bog.
Jasno ovo treba razrađivati.
Svest-Misao-Mišljenje=Singularitet
Mozak=Crna Jama
3
Telo= Crna Jama Sa Horizontom Događaja
Život= Kompletan Crnojamski Sistem
Smrt= Izlazak Iz Crne Jame
itd.
Ovim se povezuju psihologija, biologija, fizika i kosmologija.
Jasno je da je po ovome misao supergusto stanje Vasione iz kog u procesu svesnih odluka može
da počne kreacija Spoljašnjeg sveta, a koja je ništa drugo do put ka pretvaranju modela kao
Infimuma u Stvarnost kao Supremuma ISTOGA.
Naglašavam da vredi ova jednakost proizvoda:
Model . Infimum= Stvarnost . Supremum
Model = Stvarnost . Supremum/ Infimum
itd.
Odnosno pretvaranje hipotetskog konstrukta u intervenišuću varijablu i sistema postavki u
operacionalne definicije, što će reći da je:
potpuno razvijena vasiona-misao dovedena do nule i obratno, pa opet može da vredi proizvod
opozita
Misao . Vasiona = 1
Misao = 1/Vasiona
Vasiona = 1/Misao
Beskonačna misao je singularitet i ona je Bog.
Razvoj vasione je put dokidanja Boga.
Beskonačna Vasiona ne poznaje Boga, odnosno ona je dokinuta misao.
Ali zato je tu čovek koji je inverzija boga. Na kraju beskonačne vasione bezbroj ljudskih umova
stvoriće Novog Boga.
Bog stvara iz Singulariteta.
Na kraju Vasione je Čovek-Novi Bog.
***
U Nišu, 4. 4. 2010. na Uskrs i moj rođendan
4
DRUGO PISMO
Dragi Dušane,
Ovo sve rešava:
Misao . Vasiona = 1
Misao = 1/Vasiona
za:
Vasiona = 0, X, Beskonačno
Misao = Beskonačno, Y, 0
Beskonačna misao = BOG = Nulta Vasiona = Singularitet
Nulta misao = Nema Boga = Beskonačna Vasiona
Vrede i koeficijenti transformacije
M=V
za
M = k1.V
gde
k1 = M/V
za V = 0, M = beskonačno
za V = beskonačno,
M=O
vredi i
Bog . Čovek= 1
Čovek = 1/ Bog
za BOG = 0, Čovek = beskonačan = Drugi Bog na kraju Vasione.
Na kraju Vasione čovek vaspostavlja Prvog Boga, na višem nivou kao Drugi Bog, kako sam sve
to matematički opisao.
5
TREĆE PISMO
Dragi Dušane,
1.Drugi BOG, na kraju Vasione, u beskonačnoj vasioni = VELIKI ČOVEK
2. I BOG i VELIKI ČOVEK se bore protiv NIŠTAVILA, PRAZNINE, NEBIĆA, na
najultimativnijim mestima.
BOG u SINGULARITETU
VELIKI ČOVEK u beskonačnoj VASIONI.
3. Između BOGA NA POČETKU SVETA i VELIKOG ČOVEKA NA KRAJU SVETA je
Čovek koji Evoluira, stvoren od PRVOG BOGA kreće se ka DRUGOM BOGU, odnosno
VELIKOM ČOVEKU, kao kraju vlastite Evolucije.
4. VELIKI ČOVEK, ili DRUGI BOG je SEDMI HADERAH, onako kako sam to opisao u
Poslanici Dostojevskom.
ČETVRTO PISMO
Dušane,
Ovo je u suštini isto, ali nije loše kao pojašnjenje:
METAFIZIKA . FIZIKA = 1
MF = 1/F
za F = 0, Y, beskonačno
MF = beskonačno, 1/Y, 0
BOG . SVET = 1
BOG = 1/SVET
za SVET = 0, Y, beskonačno
BOG = beskonačno, 1/Y, 0
*
Važi i sledeća jednakost:
0. ∞=∞.0
Gde je:
0 sa leve strane Prostor Singulariteta
∞ sa leve strane Gustina mase u Singularitetu
∞ sa desne strane je Prostor Vasione
0 sa desne strane je Gustina mase beskonačne Vasione.
6
PETO PISMO
Dragi Dušane,
Bog iz Singulariteta biva dokinut razvojem fizikalne vasione, ali se istovremenim njegovim
asimptotskim dokidanjem odvija evolucija Čoveka, kome ne ostaje drugo do da na kraju razvoja
Vasione postane Drugi Bog, namesto dokinutog.
To je ZLATNA STAZA-ona pesma koju sam spevao u OPUSU. Sada je jasan njen najdublji
smisao.
Evo modela koji se ponavlja:
Roditelj je Bog koji stvara i biva dokinut razvojem potomka.
Dijalektički napredak je očigledan***razvoj civilizacije, tehnike, tehnologija, komunikacije...
ekstrapolacija i generalizacija na najširem novou definiše BOGA kao roditelja Čovečanstva, koji
svojom žrtvom dokidanja i umanjenja vlastitih moći, omogućuje razvoj i rast moći PotomstvaČovečanstva.
Celokupna je Vasiona stoga prelazno stanje-pozornica bivanja Sveta između Dva Boga:
Prvog
i
Drugog na kraju Sveta-Sina.
Od Singularnosti do Beskonačnosti, to je put od Alfa Boga do Omega Boga ili VELIKOG
ČOVEKA ili SEDMOG HADERAHA.
Zato je izuzetno plauzibilna vrhunska sažimajuća opozitna formula
BOG . ČOVEK = 1
Ovim je učenje o OPOZITIMA, izvedeno do krajnjih konsekvenci.
7
ŠESTO PISMO
Dušane,
Krajnja opozitna formula ima dva vida:
PRVI OBLIK
Bog . Čovek = 1
Ovo znači da postoje krajnja teorijska stanja Sveta.
Singularitet kao matematička nula Sveta, kao prostorna nula Sveta i Bog kao vrhunsko Duhovno
biće sa bezgraničnim i beskonačnim atributima Svesti, Duha, Misli, Duše.
Takođe postoji i Beskonačna prostorna i vremenska vasiona kao opozit Singularitetu i shodno
tome beskonačna materija sa svim atributima fizičke beskonačnosti, beskrajnosti i bezvremenosti.
DRUGI OBLIK
Bog . Čovek = constanta
Ovo znači da ne postoje teorijska stanja Sveta, da nema Singulariteta malopre opisanog, već
stanja blisko singularitetu ali sa jednom granicom koja je ultimativna granica zabrane daljeg
kolapsa materije i Sveta.
Tada i vrhunsko biće nije Bog, nego skoro Bog.
Tada nema ni beskonačne vasione sa svi malopre opisanim modusima. već skorovečne vasione sa
granicom koja je neprekoračiva i koja je Limes zabrane dalje ekspanzije.
Dakle postoje dva limesa kao infimum i supremum ove vasione i oni brane i onemogućavaju
beskonačni kolaps kao i beskonačnu ekspanziju.
Tada i Drugi Bog nije to već Skoro Drugi Bog.
Ovo je adekvatno modelu cikličnog-stoičkog Svemira.
Šta je konstanta !
const.infimum = A
const. supremum = B
Recimo da se može napisati:
const.infimum = 1/ const. supremum
i obratno.
8
SEDMO PISMO
Dragi Dušane
Ovo je neplanirano sedmo pismo o kraju metafizike.
Bitno je zbog nekih krucijalnih pojašnjenja.
Valja uočiti jednu fundamentalnu činjenicu a ta je da Čovek-pojedinac tokom života izrači 1042
mislenih paketa, koji daju ukupnu masu demasifikacije reda 10-5 grama ili Plankovu masu.
Druga bitna činjenica je da iz ovoga proističe da misao- kao atom procesa mišljenja, kao jedinica
procesa mišljenja, ima merljivu masu reda 10-47 grama.
Kad izračunaš prosečnu frekfenciju vezanu za datu masu, to je reda 100=1 Herc.
Uz tu se frekfenciju jedinične misli vezuje se talasna dužina od 300.000 km, a proizvod, oba je
konstanta c-brzina svetlosti.
Eto veze između Uma i Kosmosa. Vezuje ih brzina svetlosti na opisan način.
Ovo, molim Te stavi uz ostalih šest pisama, Dodatak i Tvoj odgovor.
U Nišu 7.4.2010.
ps: Iz moje najopštije formule o opozitima koja glasi:
OPOZIT . OPOZIT = OPOZIT . OPOZIT
sledi:
MASA . TALASNA DUŽINA = h/c = 2,202 . 10-37c.g.
zamenimo:
Ukupna mislena masa tokom života = 10-5 g.
10-5 . λ = h/c = 2,202 . 10-37 c.g
odgovarajuća talasna dužina λ je reda 10-32cm.
Za pojedinačnu misao mase reda 10-47g., odgovarajuća talasna dužina je reda 1010cm.
10-47 . λ = h/c = 2,202 . 10-37
9
OSMO PISMO
ili o najkraćem putu kako doći do Ajnštajna i E=mc2
*
Iz:
E = F . s = ma . s = ms2/t2 = mv2t2/t2 = mv2
za:
maksimum v = c = brzina svetlosti
→E = mc2
Odavde proističe da je mc2 podskup šireg skupa mv2, pošto mv2
dozvoljava i beskonačne brzine, u svakom slučaju i one kojima je c=0, odnosno da im je brzina
svetlosti početna brzina.
Ajnštajn je imao hrabrosti i pameti da usvoji i u aksiom pretvori Majklsonov ogled o konačnosti
brzine svetlosti i da ga ekstrapolira, bez preterane matematike na već poznato znanje, kako sam
gore pokazao. Jednostavno je odlučio da je Majklson u pravu i da je najveća moguća brzina,
odnosno:
maksimum v = c = 3 . 1010 c/s
Suština je ovde u jasnoj filozofskoj misli, a ne matematici.
Drugi je aksiom da su sve Energije suštastveno jednake.
E = mc2 = hv = kT = ...
***
ps: Pojmovi kao što su informacija, masa, prostor, vreme, pripadaju ospoljenoj-u bilo kojoj formi
razvijenoj Vasioni,odnosno Vasioni između Singularnosti = 0, i Beskonačne vasione = ∞.
Beskonačna vasiona je isto što i Inverzna singularnost, a singularnost je isto što i inverzna
vasiona, pa sledi:
Singularitet:
0 = ∞-1 = 1/∞
Beskonačna vasiona:
∞ = 0-1 =1/0
I ovo je mapa Sveta:
0 . 1/0 = const.
1/∞ . ∞ = const.
0 . 1/0 ═ 1/∞ . ∞
Narodski rečeno: Proizvod Singularnosti i Vasione je uvek konstantan, a od toga da li je
konstanta=1 ili različita od 1, zavisi sudbina Sveta. Ako je konstanta=1, onda svet nastaje iz
Nule, i nestaje u Beskonačnosti-odnosno postoje u punom smislu te reči teorijska stanja sveta tj. i
Singularitet i beskonačno razvijena Vasiona.
Ako je konstanta manja od 1, onda ne postoje teorijska stanja Sveta i Vasiona večno oscilira
između Pseudosingularnosti i Pseudobeskraja-odnosno postoji samo večna fizička vasiona,
najpribližnija stoičkom oscilirajućem svemiru ili hindu svemiru, odnosno skroz-na skrozmaterijalistička.
Ako je konstanta veća od 1, onda su sva Čuda ne samo dozvoljena-već i moguća, pa i takve
sitnice kao što su Večni život, Bog-Bogovi, Rajevi i Inverzije rajeva, ili Brzine koje kao nultupočetnu imaju brzinu svetlosti.
10
S . V = const.
Svet Nastaje i Nestaje
Večna, oscilirajuća fizička Vasiona
Svetovi čuda
const. = 1
const. ≤ 1
const. ≥1
S = Singularnost
V = Beskonačna Vasiona
DODATAK
O Informaciji ( sa akcentom na informaciji moždanih talasa ) kao ontološkoj kategoriji
1. Uz masu, prostor, vreme, kretanje i naboj, informacija je osnovna ontološka kategorija.
2. Nosilac jedinične informacije je kvant dejstva.
3. Kvant dejstva (h) je elementarna informacija (I), koja se kreće brzinom svetlosti (c) po jedinici
vremena (t).
4. Odavde sledi: h =
Ic
1
ht
h
; za t = sledi h = I cν → I =
=
t
ν
c cν
Ovo se može napisati kao I =
c
hλ
pošto ν = .
2
c
λ
5. Dimenziona analiza, u CGS sistemu, pridodaje informaciji sledeće vrednosti:
pošto m c 2 = hν ⇒ h =
m c2
ν
zamenom dobijamo:
I=
h m c 2 /ν m c 2 m c m λ ν m λ
=
=
=
= 2 =
= mλ t
ν
ν
cν
cν
cν 2 ν 2
6. Uočavamo da je informacija upravno proporcionalna talasnoj dužini a obrnuto proporcionalna
frekvenciji
hλ
=0
c2
za
λ =0⇒ I =
za
λ =∞⇒I =∞
11
za
ν =0⇒ I =
h h
= =∞
cν 0
za
ν =∞⇒I =
h
=0
cν
7. Pošto moždani talasi pripadaju najnižim frekvencama elektromagnetnog spektra (od 0 do 50
Hz), zaključujemo da se psihički procesi mogu javiti i razvijati samo na niskim frekvencama, malim energijama i velikim talasnim dužinama.
8. Odnos između informacije i mase je sledeći:
iz h = Icν sledi niz jednakosti:
m c 2 = Icν ⋅ν
mc 2 = Icν 2
mc = Iν 2
mλν = Iν 2
mλ = Iν . Odavde dobijamo I =
mλ
ν
i m=
Iν
λ
.
Informacija je, dakle, obrnuto srazmerna frekvenci a upravno srazmerna talasnoj dužini, dok je
masa obrnuto srazmerna talasnoj dužini a upravno srazmerna frekvenciji.
9. Informacija, masa i energija za jediničnu frekvencu (ν = 1 ) imaju sledeće vrednosti:
I=
h 6 ,62 ⋅10 −27
=
≈ 2 ,2 ⋅10 −37 cgs
10
cν
3 ⋅10 ⋅1
E = hν = 6 ,62 ⋅10 −27 ⋅1 = 6,62 ⋅10 −27 erg
m=
E 6,62 ⋅10 −27
=
= 0,74 ⋅10 −47 g
c2
9 ⋅10 20
10. Iz tačke 8. zaključujemo da singularitet ima nultu informaciju, dok beskonačno trajan i beskonačno rasprostrt Univerzum ima i beskonačno veliku količinu informacije.
11. Formula I = h / cν ∗ predstavlja spojnicu fizikalnog i psihološkog univerzuma.
Kroz tu kapiju svet duha ulazi u svet materije i svet materije u psihološki univerzum.
Nema drugog prolaza.
12. Iz gornjih formula lako je naći količinu informacija celokupnog elektromagnetnog spektra:
Tako kosmički zraci sa najvećom frekvencom
∗
12
h 1 h
h L
h
−37
⋅ = ⋅ t = ⋅ ⇒ = 2 ,202 ⋅ 10
cg
c ν
c
c c
c
2
2
E = Ic ν = h ν = mc = kT
I =
(1026–1029 Hz) imaju najmanju informaciju ( I = 2,206 ⋅ 10
−63
− 2,206 ⋅ 10 −66 cgs ).
Moždani talasi, u elektromagnetskom spektru, imaju najmanju frekvencu (ν = 0 − 50 Hz ), a najveću
informaciju ( I = 4 ,413 ⋅ 10
−39
− ∞ cgs ).
13. Moždani talasi nulte frekvence imaju beskonačno veliku informaciju.
14. Ni jedan živi um ne može imati nultu frekvencu moždanih talasa.
15. Moždani talas nulte frekvence označava smrt individue.
Smrt je dakle, put u beskonačno veliku informaciju (u skladu sa tim i u beskonačan prostor i beskonačno vreme).
16. Informacija je neuništiva, ona samo menja oblike postojanja.
17. Ovo upućuje na potpunu povezanost elektromagnetskog zračenja univerzuma sa fenomenima
života∗) i smrti∗∗), sa psihičkim procesima, kao vidom energetskih procesa i zračenja univerzuma,
niskih frekvenci i malih energija.
Život je frekvenca različita od nule (0,1–50 Hz) i može se nazvati kinetičkom
informacijom.
Smrt je frekvenca jednaka nuli i može se nazvati potencijalnom informaciom, odnosno
poljem potencijalne informacije.
Odavde proističe da je ukupna informacija jednaka zbiru kinetičke i potencijalne, odnosno
da ukupna informacija (polje informacije) sadrži u sebi sveukupnu informaciju umova kako živih
tako i umrlih bića.
∗∗
Ukoliko ne postoji frekvencija moždanih talasa identična (jednaka) 0, onda ne postoji ni
smrt (u smislu današnjeg razumevanja tog fenomena).
U tom slučaju bi smrt bila samo neka vrsta ulaska u drugi domen (ili dimenziju)
postojanja, na frenvencama nemerljivo bliskim nuli (infinitezimalno malim), frekvencama
neopažljivim i nemerljivim klasičnim mernim instrumentima. Ja bih, tako, na primer, vizuelno
percipiran nulti moždani talas na EEG (koji označava smrt individue) stavio pod optički
mikroskop, zatim pod elektronski…
Možda bi se percipirani ravan (nulti) moždani talas pod optičkim mikroskopom izlomio,
možda bi se ravan talas ovog potonjeg pak izlomio pod elektronskim itd.
∗
13
O moždanim talasima i informaciji
1. Moždani talasi su zračenje elektromagnetske prirode.
2. Mozak je generator moždanih talasa, odnosno atomi koji sačinjavaju moždane ćelije.
3. Jedini način na koji se psihički procesi mogu povezati sa fizičkim svetom je detekcija
moždanih talasa.
4. Moždani talasi i psihički procesi su ekvivalentni.
5. Moždani talasi su most između psihičkog i fizičkog sveta.
6. Iz formule za informaciju I = h c ⋅ 1 ν vidimo da je u trenutku smrti frekvenca moždanih
talasa jednaka 0, talasna dužina je beskonačna a takođe je beskonačno velika i informacija i
vreme.
To znači da se smrću ulazi u polje beskonačno velike informacije, beskonačnog trajanja i
beskonačne prostornosti.
7. Misli nastaju kao proizvod kvantnih procesa na atomskom nivou.
8. Mišljenje je suma pojedinačnih misli.
9. U mozgu istovremeno ne mogu postojati dva identična moždana talasa, niti dve identične
misli.
10. Najniži energetski nivo mozga je koma, tj. frekvenca bliska 0.
11. Psihološki horizont događaja počinje kod umirućeg na frekvencama ispod 1/2 Hz i sve do
frekvence od 0 Hz (smrti) mogući su relativistički i kvantnomehanički efekti.
12. Izgleda kao da se smrću izlazi iz singulariteta (individualnosti) koju predstavlja
pojedinačni život i ulazi u nadindividualno, transcendirajuće polje beskonačne informacije.
13. Pojedinačni život je psiho-fizički singularitet.
Smrt oslobađa okova singularnosti i gravitacionog kolapsa, koji se na nultoj frekvenci
potpuno ukida.
14. Ukupnu unutrašnju moždanu energiju, čijom deblokadom nastaju svi psihički procesi i celokupna moždana aktivnost označavamo sa:
E u = Ek + E p
µ
µ
µ
gde je Eu µ ukupna unutrašnja moždana energija, Ekµ je vezana, kinetička-tranzitivna
moždana energija koja se pojavljuje na višim frekvencama, iznad 7 Hz i predstavlja svesnu
moždanu aktivnost, E p µ je slobodna, potencijalna-supstantivna ili stacionarna moždana
energija koja se javlja na nižim frekvencama, ispod 7 Hz i predstavlja stanja transa, meditativne
zadubljenosti, predsvesna stanja i nesvesna stanja, uključiv spavanje i snove. Ispod 1/2 Hz do
0 Hz je zona psihičke ergosfere (od psihičkog horizonta događaja koji počinje na oko 1/2 Hz,
do psihičkog singulariteta koji je drugo ime za smrt a završava se sa 0 Hz).
Ova E p µ se deblokira procesom buđenja i povećanja moždane aktivnosti, zbog priliva
spoljašnje energije preko čula (apsorpcija i zatim emisija u vidu moždane i psihičke
aktivnosti).
15. Ovo pokazuje da je poreklo misli na najdubljem materijalnom nivou i da je izvor misli
atom, a da je mišljenje suma pojedinačnih misli, baš kao što je i korteks suma pojedinačnih
atoma, odnosno neurona.
16. Misao je jedinica mišljenja.
17. Brzina misli ljudskog mozga prema brzini nervnih impulsa odnosi se kao brzina elektrona
prema brzini ljudskog tela (makrobrzini), tj.
V µ : Vni = Ve : VT ∗
Taj odnos je reda 1 prema 1.000.000, tj. brzina misli kao elektromagnetskog zračenja je oko
1.000.000. puta veća od brzine nervnih impulsa, a takođe je i brzina kojom elektron orbitira
oko jezgra oko 1.000.000. puta veća od brzine kretanja ljudskog tela. Zanimljiva analogija.
18. Svi procesi u Univerzumu, odnosno svi energetski procesi, uključiv i psihičke (kao vid
energetskih procesa), nastaju na račun demasifikacije.
19. Uzrok svim procesima u Svemiru, uključiv i psihičke su neprekidne i spontane
transformacije u atomima i demasifikacija atoma pri svakoj transformaciji u vidu zračenja
jediničnih talasnih paketa (a kao posledica spontanog pada elektrona sa orbita više na orbite
nižih energija. Višak, odnosno ta razlika u energiji je izračeni talasni paket).
20. Atom zrači prosečno 108 talasnih paketa u s, tj. jedan talasni paket za 10-8 s. Odavde je
moguće izračunati kolika je demasifikacija kortikalnog područja mozga potrebna za održavanje
svih psihičkih procesa i moždane aktivnosti tokom života pojedinca.
Račun pokazuje da demasifikacija jednog milionitog dela g kortikalne moždane mase daje
gorivo za sve psihičke procese i ukupnu moždanu aktivnost tokom života pojedinca.
Kako telo sadrži prosečno 1029 atoma, kako telo sadrži oko 1014 ćelija, to znači da svaka
ćelija u telu, uključiv i moždane sadrži oko 1015 atoma. Pošto korteks sadrži oko
10.000.000.000 ćelija, znači da sadrži ukupno oko 1025 atoma.
Pošto atom po s izrači 108 talasnih paketa, to znači da korteks po s izrači 1033 talasnih paketa.
Kako život pojedinca traje reda 109 s, to korteks tokom trajanja života izrači 1042 talasnih
paketa.
Energija vezana za jedan talasni paket, ili energija jednog talasnog paketa je
ε = 1 ⋅ hν = 1 ⋅ 6,62 ⋅ 10 −27 erg sec ⋅ 10 1 Hz = 10 −26 erg
za prosečnu frekvencu moždanih talasa od 10 Hz.
Ukupna izračena kortikalna energija, tokom trajanja života je
∗
Vµ – brzina misli (Vµ= c = λν), Vni – brzina nervnih impulsa, Ve – brzina orbitiranja elektrona, VT –
brzina ljudskog tela
15
∑ E = n ⋅ ε = n ⋅ hν = 10
42
⋅ 10 −26 = 1016 erg
Masa vezana za ovu energiju dobija se iz E = mc 2 i iznosi
E
10 16
m= 2 =
= 10 −5 g
20
c
9 ⋅ 10
21.To znači da možemo izračunati demasifikaciju i stvorenu toplotnu energiju (i energiju
uopšte), svake psihičke delatnosti, uključiv i fenomen psihičke toplote (thummo).
Objektivno tumačenje ovoga može da počiva samo na tome, da je psihičkim radom došlo do
stvaranja toplotne energije na račun telesne i moždane demasifikacije. Logični su i shodno
tome mogući i obratni procesi – procesi remasifikacije, tj. transformacije psihičke energije u
masu.
...
pps***Dragi Dušane,
Ovo je jastvo-suštastvo suštine.
Već sam pokazao da je jedinična misao mase reda 10-47 grama,
da se uz tu masu vezuje frekvencija od 1 Hz i talasna dužina od 1010cm.
Da je proizvod te frekvencije i te talasne dužine brzina svetlosti, odnosno da se brzina
svetlosti vezuje za gornju masu.
Sledi:
1. Čestica nosilac brzine svetlosti je foton
2. Foton ima masu reda 10-47 grama
3. Misao i foton povezuje identična masa.
4. Po masi su i jedinična misao kao atom mišljenja-kao jedinica svesti i jedinični foton kao
jedinica svetlosti zamenljivi.
Dva vida istog: Unutra-misao, spolja-svetlost.
Ospoljena-ekspandirana je misao svetlost.
Kolapsirana-pounutarnjena je svetlost misao.
Spolja foton-unutra misao. Spolja Svemir-unutra Um
Zajedničko:
merljiva masa i misli i fotona je identična:10-47 grama
Sledi
Postoje tri grupe brzina, jednake brzini svetlosti, manje od brzine svetlosti i veće od
brzine svetlosti.
Jednaku brzini svetlosti imaju samo čestice mase m=10-47 grama-foton i jedinična misao.
16
Manju brzinu od brzine svetlosti imaju sve čestice
mase veće od 10-47 grama. Ova Vasiona počinje dakle od jedne ultimativne barijere kakva je
foton-misao rečene mase, i u njoj( ovoj Vasioni), nužno ne može postojati brzina veća od
svetlosne.
Veću brzinu od brzine svetlosti nužno imaju sve čestice
mase manje od 10-47 grama. Njima je brzina svetlosti nulta ili početna.
Niš, 15. april 2010.
ppps.
Odavde nužno proističe da su:
Nosioci mortalnih procesa kod umnog bića-čoveka, čestice mase manje od 10 -47 grama,
frekvencija ispod 1 Herz i talasnih dužina većih od 1010 santimetara.
Ultimativni događaj koji odavde proishodi, je nulta frekvencija i beskonačna talasna dužina,
odnosno neodređenost njihovog proizvoda (0 . ∞ ═ n), odnosno njihova pripadnost Drugoj
Vasioni.
***
PLAVO
Biće pulsira među mojim šakama
meko, toplo, krzneno i plavo.
Siguran si! I sigurno je - kaže.
Na kraju ćeš biti zagledan nad svakom
proživljenom sekundom.
Tako nastaju bezbrojni svetovi.
Ne brini - kaže.
Iz svake proživljene sekunde
nov izniče Svet i nove Zagledanosti
Izvor sam svetova - iz jednog u drugi...
među bezbrojnim pulsiram šakama
toplo i meko, krzneno i plavo,
nad svakom sekundom pomno zagledano.
***
Sve tri ose svemira: x, y, z su veličine reda 1010 svetlosnih godina,
ili 1028 santimetara, ili 1036 atomskih prečnika
17
NA PUTU ZA OSAM BESKONAČNOSTI
Vrhovni kriterijum napretka pojedinca
i širenja sfere uma čovečanstva-noosfere
je čistota i dobrota misli.
Sve odatle proističe.
Nema zlih dela iz čistih i dobrih misli.
To je jedini put ka osam beskonačnosti
(St.Evan)
Kakva je to civilizacija ( rasa, vrsta, oblik života), zasnovana na patnji mirijada drugih vrsta,
rasa, civilizacija, drugih oblika života, drugih živih bića !
Kakva je njena perspektiva i da li uopšte postoji, da li je uopšte moguća !!
Da li je zaslužila bilo kakvu perspektivu !!!
Možda pre svih, treba pitati domaće životinje ljudskog roda.
A šta ako se pravda namiruje u dubinama Vasione !
Šta ako dođu Neki, iz tih dubina, koji će nama biti Ljudi, a mi ćemo se takmičiti da budemo...
ne goveda, ne ovce... već, daj Bože, njihovi lovački psi...!!!
18
POZITIVNE I NEGATIVNE MISLI KAO ATOMI POZITIVNOG I NEGATIVNOG
PSIHIČKOG POLJA, ODNOSNO POLJA DOBRA I POLJA ZLA
Stavovi
Važno je da se psihička energija usmerava u pozitivnom pravcu, u pravcu dobrih misli.
Pojedinačne misli, kao atomi procesa mišljenja, stvaraju psihičko polje.
Pozitivne misli uzrokuju psihičko polje Dobra.
Negativne misli uzrokuju psihičko polje Zla.
Fizičke vrednosti
Težina jedinične misli, kao atoma mišljenja, je reda 10-47 grama.
Trajanje života pojedinca je reda 3.109 sekundi.
Broj misli po životu pojedinca je reda 109.
Broj ikada živelih homo sapiensa u zadnjih 30.000 godina je reda 1011.
Množenje
10-47 .109 .1011═ 10-27grama
Ovo je apsolutna veličina, odnosno težina ukupnog Polja Dobra-Zla za Planetu Zemlju, u
odnosu na homo sapiensa.
O količini evolutivnog zla, gde mesožderi žderući biljoždere nanose neizmernu patnju
biljožderima i sl., a koje nebrojeno nadilazi ono za homo sapiensa, o tome ne govorim.
Koncentrisao sam se na Polje DOBRO-ZLO koje za homo sapiensa ima konstantu od 10-27
grama / 3 . 104 godina
Odavde je lako naći energiju
mc2 ═ 10-27.1020
vezanu za tu masu, i ona je reda 10-7 erga.
To je ukupna (dosadašnja) masa i energija polja Dobro-Zlo
za homo sapiensa: jedan elektron
Zakon
Dobro . Zlo ═ const.═ 10-27grama / 3 . 104 godina
Dobro . Zlo ═ 10-7 erg.═ 10-27 gr.
Na svakih 30.000 godina, za broj ljudi reda 1011, ta energija-masa, stvori jedan elektron.
Fenomenalizacija polja Dobro-Zlo je, dakle, punktualna:
stvara fizikalni svet-čestice.
19
Zaključak
Misli (psihičko polje) su uzrok svih budućih posledica fizikalizovanih u Dobrim ili Zlim
Delima. Svakom negativnom mišlju gradimo, širimo, jačamo negativno psihičko polje koje
uzrokuje takva dela, koja se u spoljašnjem svetu definišu kao Zlo-i obratno.
Izbor je od sada krajnje jasan i jednostavan:
Sve je na dlanu.
Njiše se kao polje žita.
***
Аnex 1
Gravitacija dve jedinične misli
F ═ γ . m1.m2/r 2 ═ γ . 10-47.10-47/1 ═ γ..10-94
Sabiranjem, nagomilavanjem-agregacijom gravitacija misli raste, bilo pozitivnih bilo
negativnih, stvarajući sve veća Polja Dobra ili Polja Zla, odnosno materijalizujući se u
Dobra ili Zla dela i činove.
Dobro i Zlo su na neki način objekti, zato što ne postoje bez fenomenalizacije
/ pojavljivanja u ovom svetu / kroz dela, činove, postupke.
U tom svojevrsnom dualizmu talas-korpuskula:
misao bi bila ovo prvo, a činovi, postupci, dela, ovo drugo.
***
KREŠČENDO I
Mora da postoji završno, konačno i večno, skroz na skroz Stanje-Mesto, a to je Stanje-Mesto
potpuno dokinute patnje, Stanje-Mesto u kom se sve želje, koje su u tom Stanju-Mestu nužno
plemenite, ostvaruju i u kom večno biva beskonačno Dobro. Raj je početna stanica tog
Stanja-Mesta.
Ako nije tako, ako će postojanje i najmanje patnje biti večno, čemu vasionski život, čemu
razum Vasione, čemu Vasiona sama i Stvaralac koji bdi nad svom tom materijalnom i
duhovnom arhitekturom!?
KREŠČENDO II
Kako da spojim napeve tame, tišinu pučine, bezbednost morske obale
što sluti daleke luke, zov visokih planina, ćutanje dubokih šuma,
kišu koja kaplje sa listova lipe jednog hladnog junskog jutra,
misteriju dalekih platoa...Himalaje, Tibet, Vardenik, Vinkovce, Kaštele ...!?
20
Stevan Bošnjak
21
KREŠČENDO III
Omen
Ljudsko je Biće planina koja raste od
rođenja, metar za metrom, sekundu za
sekundom, u četiri dimenzije, misao po misao u bezbroj neizrecivih svetova. Na kraju
dugog života, ta je planina velika kao planina Meru, veća je od planine Meru, veća je od
drveta Igdrasila, visoka je tri milijarde metara, visoka je tri miliona kilometara, u njoj
je deset rastojanja od Zemlje do Meseca. Ljudsko biće je div bez premca, kao Mulkurul
nadrasta brujanje privremenosti, presek je svih stanja Stvarnosti, moćnije od Zevsa,
žešće od olujnih kiša Monsurama, uzvišenije od titana Prometeja, izvor je Saglasja
Svetova. Kao Antej, stopalima uranja u Majku Zemlju kolevku života, dom i utočište, koja
će ostati Magna Mater i polja srebrnih vršaka Dađirlinga, i u ona Daleka Doba, kad se kao
spore Anunakija raseje Vasionom i raziđe u Osam Beskonačnosti. Ljudsko biće rukama
dodiruje oblake kometa, teraformira svetove koji prateći muziku nebeskih sfera, brode
dubokim svemirom i zatim gleda dalje: iza horizonata vidi senke, pa svetla, moćne
svetionike koji lome bedeme tame na Novim Granicama, tamo, tamo, gde nikada ne
skončavaju ritmovi uzvišenosti, ushiti i čežnje.
22
KREŠČENDO IV
Grafici etike
Dobro__________50%__________.________50%______________Zlo
Civilizacija: kosmička, ljudska, alijenska..., je u ravnoteži, ekvilibrijumu
Dobro ___________100%________________________________. Zlo ═ 0%
Raj, utopija Dobra
Dobro ═ 0% .________________________________100%___________ Zlo
Pakao, utopija Zla
A/ Dobro _________→____________________._____________ Zlo
Civlizacije A/B/ su u neravnoteži
B/ Dobro __________.________________________←_________ Zlo
Dobro _________→.← zona korisnika Dobra i Zla →.←_________ Zlo
Zona korisnika Dobra i Zla se sužava i širi. Što je ta zona uža, to su sukobi korisnika suroviji,
što je ta zona šira, mir je izvesniji. Postoji upravna srazmera između širine te zone i
agresivnih sukoba unutar i među civilizacijama. Trajna civilizacija je ona u kojoj postoji
ekvilibrijum dobra i zla. Da bi Dobro i Zlo uopšte i postojali, bilo kao teorijski koncepti, bilo
kao njihovo svetsko ovaploćenje, mora postojati ova zona korisnika, neutralna zona koja,
koja konzumira i jedno i drugo. To je realna civilizacija, to su društva, sistemi, klase i kaste.
Bez postojanja te zone, Dobro i Zlo bi se, kao metafizički koncepti demetafizikalizovali i
frontalno sučelili. Došlo bi do potpunog uništenja ili Jednog ili Drugog ili Oba. U trećem
slučaju bi zavladala totalna Entropija, bez bilo kog vida Bivstva, ni svetovnog ni teorijskog,
bez Raja, bez Pakla, bez Vasione, bez Bića. U slučaju potpune pobede Prvog, ostvario bi se
svekosmički i svedimenzionalni koncept Raja, kao Konačne Utopije Dobra. U slučaju
potpune pobede Drugog, ostvario bi se svekosmički i svedimenzionalni koncept Pakla, kao
Konačne Utopije Zla.Egzistencijalna širina neutralne zone predstavlja društvene sisteme,
društva i civilizacije u traganju za ovaploćenjem konačnih teorijskih ishodišta i osvajanjem
metafizičkih domena kao konačnih granica jedne fizičko-psihološko-socijalne vasione i
početka jedne, toliko u svemu od ove, drugačije vasione, da o njoj, ne samo da se ne može
ništa reći, već se ona uopšte ne može ni zamisliti.
23
KREŠČENDO V
Urobor, Simorg, Feniks
Jedino zajedničko Svim Vasionama je Bivstvo-Postojanje.
Oblici bivstava su tako i toliko temeljno i začudno raznoliki, da duh njima stalno provociran,
sa radošću i beskonačnom perspektivom, može da isčekuje, živi i izučava Večnost.
Nema kraja raznolikosti, nema dosade koja bi mogla pretiti božanskom ili njemu naličnom
umu.
Večnost u vremenu prati neprolazna lepota prostornog i materijalnog bivanja sparenog sa tim
vremenom, kao i neiscrpna radoznalost suverenog duha, koji iz svega toga iznedren, nedri
sve nove i nove domene nedrenja novih domena, u beskraj, ne samo klasa domena, već i
beskonačnog mnoštva entiteta jednog jedinog domena.
Večnost bi, zaista, bila neizdrživa uz bilo koji oblik prolaznosti.
Uz večnost su zato spareni predeli neprolazne lepote.
Nije zato uzaludno, samo sve ono što večno nije, uzaludno je i ono što nije večna lepota.
Nemoguć je bolji svet, neuzaludniji.
KREŠČENDO VI
Matematička Religija Psihologije
*
Bog . 1/Bog (Antibog) = 1
Đavo . 1/Đavo (Antiđavo) = 1
Čovek . 1/Čovek (Antičovek) = 1
.
Bog 1/Bog = Đavo . 1/Đavo = Čovek . 1/Čovek = 1
*
Fizički i psihološki svet kreće se, posreduje, vibrira, između dve beskonačnosti, jedne koja
je beskonačno Ništa, odnosno Nebiće i piše se Nulom, i jedne koja je beskonačno Sve,
odnosno Biće i piše se Jedinicom, a koje su njegove neprekoračive granice: 0 kao infimum i
1 kao supremum.
Matematički i religijski svet, pak, bavi se kako krajnjim oblicima, onima koji se tiču
ultimativnog-idealnog Bića i istog takvog Nebića, odnosno Nule i Jedinice, tako i onim
prethodno opisanim, odnosno svom i svekolikom beskonačnošću elemenata, kategorija,
atributa, stanja i domena između Nule i Jedinice, koje su Poiesis Čistog Bića.
24
St. Evan, 1980. Skok preko Gabrovačke reke u Nišu
25
Fizika svesti
Batici Bibiju, Ganeši i Khumu božanskom lončaru
Oo poslednjem sastojku Nečega ( iza Plankove barijere)
Najmanje Nešto se ne sastoji ni od Čega (Nečeg) manjeg (od Sebe).
Od Čega je onda Najmanje Nešto Sačinjeno?
Postoje dve mogućnosti:
Najmanje Nešto ili nije uopšte Sačinjeno, ili je sačinjeno od Ničeg.
Najmanje Nešto je Prvo Biće, prva rezultanta, prva vidljivost Nebića.
Ako Ništa sačinjava, komponuje, Najmanje Nešto, onda je i Bilo koje Nešto
sačinjeno od Najmanje Nešto, odnosno, bilo koje Nešto je, u krajnjem, ili
sačinjeno ili od Ništa, ili uopšte nije Sačinjeno.
Ako je, pak, Nešto uvek sačinjeno od sve manjeg Nečeg, onda će na kraju
najmanje Nešto biti ili beskonačno malo Nešto ili Čisti broj.
Da li može postojati sve ono što se može zamisliti
Ako se skupovi postojanja i zamišljanja, fizički i misleni, fizički i matematički,
mogu preklopiti, onda mora postojati moment kad iz druge dimenzije prostora,
kad iz površine izranja treća dimenzija i kao njena direktna posledica-prva
masa.
Ako ne postoji takva mogućnost, tada nema preklapanja teorijskih i fizičkih
skupova, tada je sve oduvek i zauvek dato, i tad smo najpribližniji cikličnomstoičkom svemiru. Tada masa ne nastaje i ne nestaje, kao i prostor i vreme, oni
istina menjaju forme pojavljivanja, ali su večno jednakovredne forme Bića.
U onom prvom slučaju, kom, bez obzira na još dosta tanke dokaze, naginjem,
masa nastaje iz prostora i vremena, vreme iz mase i prostora, prostor iz mase i
vremena, masa i prostor su dva krajnja vida jedne forme Bića, i u tom je
konceptu moguće i fizičko pojavljivanje mase iz teorijskog dvodimenzionog
26
sveta kakav je površina. Evo, u prilog tome jednog malog razmišljanja: Kako
da biće, naprimer ja bude nuldimenziono za neki svet višeg dimenzionog nivoa?
Tako što će ga bića iz svetova viših dimenzija opažati ili kao tačku, ili kao liniju
ili kao površinu. Tako ću ja, a i ti mili čitaoče, Biću iz četiriprostordimenzionog
sveta biti puka površina, najobičniji crtež sebe samoga, Biću iz
petdimenzionog sveta biću linija, struna, poduža doduše ali potpuno obezličena
čista dužina...ali Biću iz šestdimenzionog sveta biću Nula, zamalo ništa-tek
puka tačka bez ijedne dimenzije. Moćiće o meni da diskutuje upravo onoliko
koliko i ja o Bićima koja nastanjuju tačku na kraju ove poduže rečenice : OVU
TAČKU
→.
Dakle, Ovo ili Ono ili i Ovo i Ono...
Ustvari, samo proizvod teorijsko-matematičko-duhovnog i fizičkog svemira
može dati bezdimenzionu konstantu 1, odnosno čisti broj i sve moguće
transformacije unutar toga, uključujući i potpuna preobražavanja Jednog u
Drugo, naprimer Mase u Prostor i sl.
Proizvod dva entiteta fizičkog svemira će uvek dati konstantu koja je za Svet
veća od 1, a za Antisvet manja od -1. odnosno konstanta će uvek biti različita
od jedinice i nikada neće moći da se dogodi ono što je rečeno u Prvom slučaju:
Svet, fizički svet će uvek ostati Fizički svet, menjaće forme i oblike postojanja
od zamalo singulariteta do zamalo beskonačne i beskrajne vasione, ali se
nikada neće vršiti preobražaji: skroznaskroz.
.
,Ovo levo iza zareza je Ona najnaseljenija tačka Nultačkaste vasione
O konceptualnom i čulnom
Manja savršenost naših čula omogućuje savršenijim teorijskim konceptima
naših umova da opstaju. Zašto: zato što se čula odnose samo na datu individuu.
Čula su nužno usmerena samo ka fizičkom svetu i datoj ličnoj istoriji. Teoriski
koncepti naših umova nisu samo individualni već su i filogenetski, čak i da se
odnose samo na fizikalnu stvarnost. Kod čula se radi samo o fiziološkim
oruđima za jedno biće, kod teorijskih koncepata umovanja radi se o fiziološkim
oruđima koja su evolutivno sabrana. To su simbolički procesi kao što je
naprimer metafiziološki koncept kakav je učenje govora-jezika. Kortikalni
procesi su i lični i nadlični-vrsni.
27
O proširenju čulnih moći i konceptualna razrešenja koja bi iz toga
proistekla
Kada bi ljudi posedovali božanski vid-divjaćajaksas, odnosno da mogu da
opažaju krajnje granice stvarnosti-fizičke vasione i one najmanje kao i one
najveće, da mogu da vide molekule, jezgra atoma, elektronske oblake,
elektrone, protone, neutrone, kvarkove, gluone, korpuskularne struje fotona,
polja sila, da vide skroznaskroz zrnoliku strukturu Sveta, tada nikada i ne bi
nastali teorijski koncepti: linearnost, kontinualnost, linija kao sleda tačaka,
površina kao umnožak linija, platonske ideje i na njima zasnovana platonistička
matematika.
Bog nema problema sa kontinualnošću.
On zna da je Svet skroznaskroz-diskretan.
Bog ima božansko viđenje-divjaćajaksas.
Razlika između čovečijeg i božijeg viđenja je taman tolika da u njoj nastanu
ljudskom čulo-umu tako dragi dualni sistemi: kontinualno-diskretno.
Božje viđenje ne barata teorijskim konceptima.
To ostavlja nesavršenim sistemima čulo-um, dok se, eventualno, ne usavrše,
dok ne dosegnu status divjaćajaksasa-sve( T )viđenja.
Dalje u tom pravcu (proširenje čulnih moći i odvratnost kao granica tog
proširenja)
Moguće je da na isti način ne posedujemo Čulo 6 za zrnoliku strukturu
stvarnosti, baš kao što ne posedujemo i Čulo 7 kojim bi smo posmatrali
unutrašnjost vlastitih tela, one drhtave, odvratne protoplazme, koja pulsirajuće
opominje i preti.
Sa jedne je, dakle, strane, užas zrnolikosti Sveta skroznaskroz, ta pogubna
pretnja nekontinualnog, taj neprekidno prirastajući (ka beskonačnosti) mentalni
teror diskretnog...sa druge pak, gađenje i strepnja nad vlastitom nutrinom...!
Pa, biće da je onda bolje ovako kako je.
Otuda težnja ka kontinualnosti, ka platonskim svetovima idealnog, ka
nekvantifikovanoj nadi i asimptotski prirastajućem dobroj beskonačnosti- raju.
Kažem, možda!
28
Možda je ta težnja samo divan odbrambeni mehanizam Našeg uma i Onog
(nastavimo dalje sa radošću kontinualnosti), Onog uma koji u krajnjem, iza
ovog stoji.
O kontinualnom i diskretnom
Zbog čega toliko težimo kontinualnom viđenju sveta, idealnim formama,
nadrastanju diskretnog evolucijom mentalnih procesa dediskretizacije ( jer šta
je linija nego kontinualni koncept koji nadrasta zbir tačaka kao nosilaca
diskretnog, šta je površina nego nastavak te mentalne evolucije, šta je volumen,
treća dimenzija nego kvalitativni skok kontinualnog i njegovo nadrastanje
diskretnog ) !
Kažem, skoro da instinktivno ali i mentalno do krajnjih granica težimo
kontinualnom, sa jedne strane i zbog mogućih, nama zasada potpuno
nedostupnih razloga, sa druge pak, strane, zato što je kontinualno koncipiranje
sveta spareno sa Večnošću. Oni su (Kontinualno-Večnost) kao Čestica-Talas,
nerazdruživi, sa kakavom-takvom, ma koliko malom mogućnošću da večnost
jednom, nekada, ma kad, bude osvojena.
Svet diskretnog skroznaskroz tu šansu, taj zahvat, bilo koji zahvat za večnošću
potpuno eliminiše.
Diskretno viđenje kaže ovo: Svet je to-što je: tu i tamo tačkasto svetlilo na
nitavilu tame, hladnoće i praznine. Na takvoj si sceni, to ti je pozornica: snađi
se nakratko, ali kako god se, ma i nadugo snašao opet te, kao konačnica, čekaju
zakoni termodinamike i entropija: praznina, studen i tama. Nema večnosti.
Nema Entalpije. Mi možemo da je zamislimo samo kao parodiju skroznaskroz,
grotesku same sebe-ontološki užas oko kog bdi jedan večan nekonektovan svet.
Zato: Platon ili Hajzenberg!
Ovaj izbor nije tek tako.
Odavde se Japura i Rio Negro ili sustiču u Amazon, ili smo samo sa tri
različite reči imenovali istu Iluziju.
29
FIZIKA MISLI, TEORIJA SVESTI
I
Razvijam sledeću misao:
uzimam skup mojih misli kao skup A
skup B je svet van mene.
Dajem sledeći iskaz a , koji pripada skupu A.
a: Ja mislim da fizički svet ima 52 prostorne dimenzije.
Ovaj je iskaz sa stanovišta skupa A potpuno legitiman, pitanje je samo da li se
on poklapa sa objektivnim stanjem u prostoru vasione, odnosno u skupu B.
Ako se iskaz iz skupa A i status-stanje u skupu B poklope ili u najvećoj meri
preklope, onda je iskaz iz skupa A tačan i svet ima 52 prostorne dimenzije. Ako
se pak, ne poklope, na osnovu objektivnih kriterijuma kakvi su ponovljivi i
proverljivi eksperimenti i intersubjektivne saglasnosti onda iskaz iz skupa A
nije tačan.
Ovo znači da postoji svojevrsan i objektivni i subjektivni, odnosno metodološki
paralelizam između iskaza i odnosa u skupovima A i B, sveta psihe-duhasubjektivne stvarnosti i sveta van tog sveta, onog kog zovemo objektivna
stvarnost.
Subjektivna i objektivna stvarnost se kao i svaki drugi skupovi mogu
suodnositi.Mogu se poklapati, presecati, dodirivati i sl.
Zakoni, teorije, teoreme, pravila su ona mesta gde se skupovi A i B preklapaju.
Euklidovski gledano skupovi A i B su u dva domena koji su paralelni i nikada
se ne mogu preseći.
Riman-Lobačevski-Boljaijevo gledište bi bilo da se ta dva skupa kao dva
paralelna domena u zakrivljenom postojanju mogu 1.preseći ili 2.razići u nekoj
zakrivljenoj beskonačnosti i ponovo se uliti u same sebe bez uzajamnog
presecanja.
Ponekad se čini da je ovaj model, bar sa stanovišta nekih kompleksnijih
mislenih tvorevina najpotentniji.
Očigledna preklapanja u skupovima A i B su neposredan i uvid i dokaz da je na
delu još jedan klaster nadskupova u kojima su sadržani skupovi A i skup B, i da
je u tom nadklasteru zaista opravdan i dokažljiv iskaz da vasiona ima 52
prostorne dimenzije.
30
Ovaj nadklaster C bi sadržavao sve subklastere tipa A i B i manipulisao bi
njima samo preko relacije jednakosti i posredovanjem koeficijenata
transformacije za svaki iskaz jednakosti.
Pa u klasteru C je zaista moguć iskaz da je 3d vasiona iz skupa B jednaka 52d
vasioni iz skupa A:
3dBC ═ 52dAC
za:
3dBC ═ ρc52dAC
gde:
ρc ═ 3dBC/52dAC ═ 3BC/52AC
II
Sveskup C sadrži podskupove
A (svesti, duha, psihe, mišljenja, duše, pamćenja...)
i
B ( fizičkog sveta, materije, mase, vremena, prostora, kretanja, naboja, polja,
sila...).
Veza između ovih skupova su:
Tačno sređene, jedinične, sukcesivne i simultane, horizontalno i vertikalno
povezane, interaktivne, kauzalne i determinišuće, uzročno-posledične,
ulančane, suodnosne sa spoljašnjim svetom misli,
koje se zovu:
hipotetski konstrukti, intervenišuće ili operacionalne varijable, hipoteze,
pravila, sistemi, teorije, konstante, sudovi, zaključci, stavovi, premise, teoreme,
aksiomi, postulati, aksiomi, zakoni ...
Postoji još jedna veza između dva sveta na najdubljem-jediničnom nivou:
*Kvant fizičkog sveta je kvant dejstva ili Plankova konstanta
i
*Kvant psihičkog sveta je jedinična misao.
Misaone operacije su jednostruke i redosledne. U isto vreme, odnosno po
jedinici vremena moguća je samo jedna operacija, odnosno jedna misao. Misao
je stoga atom, kvant mišljenja.
31
Imamo dakle dva skupa sveta:
Skup A-svet psihe koji strukturiraju jedinične misli kao kvanti mišljenja.
Skup B-fizički svet, koji počiva na jediničnim kvantima dejstva i atomima.
Odavde sledi da je Mišljenje polje dejstva baš kao i svako drugo fizičko polje:
elektromagnetno, gravitaciono, jako i slabo atomsko. U njemu su nosioci
dejstva misli, baš kao što su u fizičkim poljima čestice sile.
III
O mišljenju:
-Mišljenje je tok, supstantivno zastojnih i protočnih (tranzitivnih), stanja svesti.
-Misaone operacije teku u jednostrukom redosledu. Misli se, jedna po jedna,
asociraju i ulančavaju. U jedinici vremena moguća je samo jedna misao.
Jedinično vreme:jedinična misao.
Misli se pakuju kao jednostruki heliks, slično RNK-ribonukleinskoj kiselini ili
ogrlici od jantara.
-Čovek, ako bude te sreće poživi 90 godina ili oko tri milijarde sekundi
( 3.109 sec.).
Broj jediničnih misli se kreće 1-10 misli po sekundi.
Ukupno za života, to je reda 3.109-3.1010 jediničnih misli, ili suma od tri-trideset
milijardi jediničnih misli.
Ovo znači da jednostruki heliks misli od ukupno oko tri-trideset milijardi
jediničnih misli ima ukupnu težinu od oko 10-37 grama, a ovo iz toga da
jedinična misao ima težinu reda 10-47 grama. Ovo sam dokazao u stavovima
iznetim u Pitagorinom soju i Opusu totumu, Unus Mundus br.44, pa
zainteresovane upućujem u tom pravcu.
Sad uvodimo onu formulu sa prethodnih stranica:
mG ═ rc2
Odavde je lako izračunati da je poluprečnik (r) jedinične misli reda
10-75centimetara, a da je dužina celokupnog ulančanog jednostrukog heliksa
misli tokom života jedinke reda 10-65 santimetara.
U volumen jednog atoma, moguće je gusto zapakovati 10171 jediničnu misao, a
u volumen Plankovog prostora jedan gugol jediničnih misli (10100)
32
IV
Fizički svet
Jedinična količina energije
Kvant dejstva, Plankova konstanta
Psihički svet
Jedinična količina svesti
Kvant mišljenja-1misao
Jedinična količina energija-kvant dejstva-Plankova konstanta i jedinična
količina svesti-kvant mišljenja-jedinična misao, povezani su sledećom relacijom
mc2═ h√
mM═10-47 grama═ Težina jedinične misli
sledi:
mMc2═ h√
10-47g .1020cm2/s2═10-27g.cm2/s .1/s
Ovo znači da masa jedinične misli ( jednog kvanta misli) od 10-47 grama, pri
frekvenciji od jednog herca ima energiju od jednog kvanta dejstva.
10-47g .1020cm2/s2═ h.1/s
Nemoguće je misliti manje od jedne misli. To je najmanja, uopšte moguća i
postojeća količina (kvant) procesa mišljenja i toka svesti.
33
V
Svet C ═ Svet A + Svet B
Heliks sveta A
↓
34
Heliks sveta B
↓
VI
*Tok svesti se sastoji od dva komplementarna stanja: supstantivnog ili
čestičnog stanja koje je dovoljno određeno i trajno da bi se moglo detektovati i
meriti i tranzitivnog stanja koje je neodređeno i ne može se detektovati i meriti.
Tranzitivno stanje izmiče posmatranju i merenju, ono je čista dinamika svesnog
toka, njegov impuls, kretanje i proces. Supstantivno je stanje statično u
dovoljnoj meri da se može posmatrati i meriti, to je stanje položaja, određenog
mesta, zastoja u toku, mesto kom je moguće odrediti koordinate.
** Rekli smo da je mišljenje asocijacija, sabiranje, jednostrukih, jediničnih
misli koje su kvanti mišljenja odnoso toka svesti, ovo stoga što je u isto vreme
moguća samo jedna-jedinična misao.
*** Načelo neodređenosti, koje je postulirao Hajzenberg ovde može biti veoma
plodno. Ono kaže da se u isto vreme ne mogu meriti supstantivno stanje u toku
svesti, odnosno položaj jedinične misli i tranzitno stanje toka svesti, odnosno
impuls jedinične misli.
originalno načelo neodređenosti glasi ovako:
∆x . ∆p ═ h/2π
Zbog jasnoće, koja neće uticati na suštinu rezultata ja ću aproksimovati pa ću
pisati samo h sa desne strane jednačine, a ostaviću znak jednakosti iako u
originalu stoji: veće ili jednako.
Dakle: ∆x . ∆p ═ h
∆x , položaj čestice, jedinične misli, kvanta svesti
∆p, impuls čestice, jedinične misli, kvanta svesti
h, Plankova konstanta, kvant dejstva, dimenzija reda: 10-27 grcm2/sec.
Uočavamo komplementaran par koji čine jedinično supstantivno stanje misli i
jedinično tranzitivno stanje misli. To se piše ovako:
∆Ms . ∆Mt ═ h
Ovo znači da se povećanjem određenosti jednog člana para smanjuje
određenost drugog i obratno. Što je statičnije zastojno stanje jedinične misli to
je veće područje neodređenosti tranzitivnog stanja jedinične misli i obratno.
Kasnije će biti izračunato polje neodređenosti jedinične tranzitivne misli, zato
što već znamo vrednost jedinične supstantivne misli kao kvanta svesti.
Ovde je:
35
Ms, jedinična supstantivna misao, kvant svesti
Mt, jedinična tranzitivna misao, kvant svesti.
No pre nego nastavimo sa računom vraćam se na sledeće:
Tok svesti ucelo, sastavljen je kako sam rekao od kvanata svesti, odnosno
jediničnih misli koje se asociraju recimo ovako
ΣM═ M1+M2+M3+...+MN+...+M 3.109 - 3.1010
gde je ΣM, suma jediničnih misli, odnosno proces mišljenja, odnosno tok svesti.
M1+M2+M3+...+MN+...+M 3.109 - 3.1010, su jedinične misli, kvanti svesti, sve
jednake veličine. Ukupan broj tih kvanata tokom mislenog života čoveka može
biti,kako već rekoh, od 3-30 milijardi jediničnih misli ili kvanata svesti.
Fizički gledano tok svesti se dakle sastoji od supstantivnih i tranzitivnih stanja.
Psihološki gledano, tok svesti se sastoji od svesti jave i svesti snova. U svesti
jave važe uzročno posledični odnosi i zakoni fizičke vasione, a opet u svesti
snova ne važe uzročno posledični odnosi niti važe zakoni fizičkog sveta. Vreme
i prostor gube odlike a materija poprima magijska svojstva.
Svest je dakle kao totum, sui generis, dvostruki heliks sačinjena od tih
komplementarnih parova, kako rekoh, jednostrukog heliksa supstantivnog i
jednostrukog heliksa tranzitivnog stanja, kao i odgovarajućih jednostrukih
heliksa svesti jave i svesti sna.
Kako smo već ranije izračunali da je masa supstantivnog stanja jedinične misli
odnosno supstantivnog kvanta svesti reda 10-47 grama, lako je definisati
područje neodređenosti tranzitivnog kvanta svesti:
∆Ms . ∆Mt ═ h
10-47 gr . ∆Mt ═ h
∆Mt ═ h/10-47 gr. ═ 1020cm2/sec
∆Mt ═ 1020cm2/sec , područje neodređenosti tranzitivnog kvanta svesti.
36
Vidimo da jedinični paket svesti čini komplementaran par supstantivnog kvanta
svesti i tranzitivnog kvanta svesti.
Za talasni deo paketa vredi: c ═ λ√, za supstantivni vredi: mc2 ═h√
Za talas između M1 i M2 važi c1, i tako redom, odnosno:
c1 ═ c2 ═ c3 ═ c4 ═ c5 ═ c6 ═ c7 ═ c8 ═ c ═ λ√ ═ 1010cm/sec
M1═ M2 ═ M3 ═ M4 ═ M5 ═ M6 ═ M7 ═ M8...═ 10-47gr
Tad pišemo:
M1c1 ═ h√/c ═ 10-47gr . 1010cm/sec ═ 10-37 grcm/sec
Ovo je vrednost jediničnog paketa svesti, kvanta svesti, sastavljenog od
supstantivnog dela mase 10-47 grama i talasnog dela koji se kreće brzinom
svetlosti.
37
38
39
Download

FIZIKA SVESTI - WordPress.com