УДК 811.163.41’373.46:91”17/18”
811.163.41’367.622’373.611
811.163.41-26(091)
ИСИДОРА Г. БЈЕЛАКОВИЋ*
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, СРБИЈА
ИМЕНИЧКЕ СЛОЖЕНИЦЕ У ПРЕДСТАНДАРДНОЈ ФАЗИ
РАЗВОЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
(ГЕОГРАФСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА)**
Сажетак. У раду се анализира (1) творбена структура и (2) синтаксичко-семантички односи конституената именичких сложеница како би се утврдило у којој
мери оне настављају средњовековну традицију, односно традицију рускословенске
провенијенције, а у којој мери одговарају стању у савременом српском језику.
Анализа је спроведена на терминологији из области математичке географије и астрономије, регистрованој у уџбеницима из предстандардне епохе развоја српског
језика (1783-1867).
Кључне речи: сложенице, терминологија, историја књижевног језика
1. Увод. Сложенице, као „ограничен и маргиналан лексички слој“ прасловенског језика (Грковић-Мејџор 1999:178; Grković-Major 2003: 129), током
старословенске писмености постају бројније те настају како калкирањем према
грчким моделима тако и слагањем оригиналнијег карактера па многе просте
лексеме бивају замењене одговарајућим сложеницама, а синтагме срастају у
композите (в. Цейтлин 1977). Досадашња истраживања указују на то да се овај
процес наставља и у редакцијским текстовима насталим на простору Slavia
Orthodoxa, при чему сложенице у њима често остају на нивоу идиосинкретизама и везују се за одговарајуће жанрове (Стефановић 1991; Недељков и Шкорић
1997: 193; Грковић-Мејџор 1999: 178; Барако 1999-2001; Grković-Major 2003:
129-131; Никитовић 2008). Прелазак са српске на руску редакцију, почетком 18.
века, као и општи друштвени напредак у другој половини 18. века довео је до
* e-mail: [email protected]
** Рад је настао као резултат истраживања у оквиру пројекта Историја српског језика (178001),
који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Новија истраживања ипак показују да сложенице у бугарским дијалектима и руским повељама из периода од 11. до 14. века нису биле непозната и периферна категорија (Вјалкина 1966 према
Грковић-Мејџор 1999: 178). Анализа сложеница у руском и јужнословенским књижевним језицима
14. и 15. века указује на њихову фреквентнију употребу у текстовима узвишеног и свечаног карактера да би се нови талас сложеница оригиналног карактера појавио у руском књижевном изразу у 15.
и 16. веку, а у текстовима насталим на јужнословенском језичком простору у 19. веку (Сперанский
1960: 165).
470
Исидора Г. Бјелаковић
успостављања живих веза између новооформљеног српског грађанства и руске,
али и западноевропске (пре свега немачке) световне књижевности, писмености и
цивилизације уопште, што намеће потребу за богаћењем лексикона и формирањем
терминолошког апарата.
2. Предмет овог рада јесте анализа (а) творбене структуре именичких сложеница, и (б) синтаксичко-семантичких односа њених конституената. Забележене
форме упоређене су са стањем у старијим српским списима сличне тематике како
би се утврдило (1) у којој мери оне настављају средњовековну традицију, (2) у
којој мери одговарају стању у рускословенској/руској писмености 18. и 19. века, а
(3) у којој стандардном српском језику. Анализа је спроведена на терминологији
из области математичке географије и астрономије, регистрованој у уџбеницима
и приручницима из предстандардне епохе развоја српског језика (1783-1867).
Анализиране су само оне именичке сложенице код којих је бар једна од творбених
основа домаћег порекла. Такозване неокласичне сложенице, засноване на грчким
и латинским основама (в. Scalise and Bisetto 2009), попут географија, астроном,
астрономија, планиглоб и сл., као ни сложенице (и полусложенице) чије су обе
творбене основе страног порекла (нпр. квадратмиља) нису предмет анализе у
овом раду. С друге стране, у раду су обрађени сви славенизми будући да су се
они у предстандардној фази развоја српског језика доживљавали као основни
извор богаћења лексике, према којима су временом, након процеса посрбљавања
настали бројни славеносрбизми, па и сложенице чије су компоненте у потпуности
биле домаће.
3. Анализа. У анализираној грађи забележено је 87 именичких сложеница,
што представља 5,1% од укупног броја забележених термина (1700). Будући
да сложенице настале сложено-суфиксалном творбом нису предмет овог рада,
анализиране су само оне сложене форме чији је други сложенички део идентификован или као проста реч или као дериват са осамостаљеном употребом у
ексцерпираном корпусу или у следећим речницима: Срезневский (1893-1912)
– СР, RJAZU (1880-1976), Петковић (1935) – Пет., Kurz и др. (1958-59), Иванович
Под сложеницом или композитом подразумева се твореница која је мотивисана двема речима. У првом сложеничком делу налази се потпуна реч или творбена основа прве мотивне речи, а у
другом сложеничком делу налази се проста реч или лексикализовани дериват. Овај тип сложеница
С. Бабић назива чистим сложеницама (Babić 1986: 30).
Забележене сложенице подељене су најпре на координативне (оба сложеничка дела припадају истој врсти речи и међусобно су равноправна) и на субординативне (композите код којих
је однос делова неравноправан). У литератури се за координативни тип сложеница среће и термин
копулативна сложеница (в. Белић 1949; Grković-Major 2003: 137). Субординативне композите деле
се на агентивне, детерминативне (атрибутске и адвербијалне) и рекцијске. Ова подела преузета је, уз
извесне измене, из класификација датих у Клајн 2002: 33-36, Grković-Major 2003, Драгин и Штасни
2006: 58 и Scalise�������������������
��������������������������
and���������������
������������������
Bisetto�������
��������������
2009.
Досадашња истраживања лексике предстандардне епохе развоја српског језика указују на то
да је слагање представљало продуктиван творбени модел, при чему је главни подстицај за грађење
сложеница давао немачки језик (в. Клајн 2002: 15) или је овај слој лексике, па и модела, преузиман
из руског лексичког фонда (в. Зорић 2004; Тумарић 2008).
Подаци о корпусу са скраћеницама које су навођене приликом анализе дати су на крају рада.
Сви регистровани примери транскрибовани су према упутствима А. Младеновића (1979) у складу
са начелима правописа стандардног српског језика (Пешикан и др. 2010).
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
471
и Петранович (1966) – Иван., РМС (1969), Словарь русского языка XI-XVII вв.
(1975- ) – XI-XVII, Михајловић (1982-1984) – Мих., Сорокин и др. (1984-2005)
– XVIII, Дьяченко (1993) – Дьяч., Ожегов и Шведова (1997) – Oж., Цейтлин
(1994) – Цейт.
3.1. Творбена структура именичких сложеница
С обзиром на творбени модел регистрованих сложеница уочавају се следећи
типови:
(1) сложенице мотивисане двема потпуним именицама без спојног вокала
(И+И): времечисленије;
(2) сложенице грађене од именичке основе у првом сложеничком делу,
спојног вокала и просте речи или лексикализованог деривата са осамостаљеном
употребом у другом сложеничком делу (Иос+И): југоисток, ветропоказатељ,
звездометеж и сл.
(3) сложенице грађене од основе збирног броја у првом сложеничком делу,
спојног вокала и просте речи у другом делу композите (Брс + И): тројеугол.
Најчешћи спојни вокал је -о- (југ-о-запад, ветр-о-показатељ, земљ-о-пис,
вид-о-круг и сл.), али се уз палаталне и стари палатални консонант /ц/ бележи и
вокал -е- (земљ-е-вежество, земљ-е-познање, сунц-е-движеније, сунц-е-состав,
земљ-е-пис и сл.). Док је спојни вокал -е- забележен у анализираној грађи од 1804.
до 1854., у истим се позицијама тек од 1844. региструје спојни вокал -о- (земљо-пис, земљ-о-писац, земљ-о-писатељ, земљ-о-испитатељ, сунц-о-приближење).
Интересантни су примери земљ-е-површје, земљ-о-површје, забележени у уџбенику из 1844.г., који упућују на закључак да је до четрдесетих година доминантан
спојни вокал иза палатала и некадашњих палатала био вокал /е/, када долази до
превирања и коегзистенције вокала /е/ и /о/, да би од педесетих година вокал /о/
постао доминантнији у овим позицијама. У поједним примерима спојни вокал није
регистрован на граници две творбене основе: време-определеније, време-численије,
по-ноћ, сред-среда и сл. У примерима попут земљепис, земљопис, светопис и сл.
у другом сложеничком делу долази до удвајања и сажимања вокала /о/, којем је
могла претходити и персеверантна асимилација /е/ према /о/, те до формирања
аломорфа [пис] према основном изразу /опис/ (в. Vukićević 1995: 136).
Уколико се у позицији другог сложеничког дела налазила лексема потврђена у наведеном
корпусу и речницима, али у другој семантичкој реализацији, такве сложенице нису анализиране
(нпр. леј – ’страна са које ветар дува’ (XVIII) у речи Водолеј, данак – ’мали дан, дан уопште’ (РЈАЗУ)
у полуданак; штитак – ’мали штит’ (Иван.; Ож.) у звездоштитак ’звезда падалица’ и сл.). Извор у
којем је други сложенички део одговарајуће композите потврђен дат је у оквиру табела, уз сваки регистровани термин, са ознакама датим уз наведене речнике, на пример, земљ-е-писник (Мих.). Уколико податак о извору није наведен, то значи да је дата форма потврђена у анализираном корпусу.
Постоје различита тумачења у вези са статусом спојног вокала у оваквим случајевима те
поједини аутори уочавају нулту морфему у функцији спојног вокала (в. Клајн 2002: 25-26).
472
Исидора Г. Бјелаковић
3.2. Синтаксичко-семантички односи конституената именичких сложеница
3.2.1. Координативне сложенице. У анализираној грађи забележено је 6
координативних сложеница, што је знатно мање у односу на субординативне. У
питању су двоименичке сложенице настале према творбеном моделу Иос+И: Савремени
термин
југ-о-исток
југ-о-запад
север-о-исток
север-о-запад
Година бележења
Нестандардни
термин и
сегментација
1844, 1861, 1845, 1852, ЈБ 1866 југ-о-восток
1783, 1804, 1824, 1844, 1853,
1861, ЈБ 1866
1844, 1845, 1852, 1853, 1854,
1861, ЈБ 1866
1804, 1824, 1825, 1844, 1845,
1853, 1861, ЈБ 1866
север-о-восток
Година
бележења
1804, 1824,
1825
1804, 1824
У питању су називи за споредне стране света чији се координативни однос
остварује на основу равноправног односа сложеничких делова који означавају
’правац између наведених страна света’ те се сложенице овог семантичког типа у
литератури називају и ’оријентационим’ (в. Marković 2010:79). Док су сложенице
у чијем се другом сложеничком делу налази форма /запад/ забележене у континуитету од најстаријих анализираних дела, дотле се оне са лексемом /исток/ у другом
делу композите бележе од четрдесетих година 19. века, према којима су до тада
функционисале форме са славенизмом /восток/ (југовосток, северовосток).10
Све забележене сложенице овог типа у којима једна од творбених основа
није била попуњена славенизмом функционишу и данас као стандарднојезичке
форме. Будући да нису регистроване пре 19. века (РЈАЗУ), вероватно представљају
калкове према руском или немачком језику.11
У првој колони табеле дати су термини који су се усталили у савременом терминолошком
систему српског језика. Уколико су забележени и у анализираној грађи, маркирани су болдом.
Године бележења термина дате су у 2. и 4. колони. У оквиру треће колоне наводе се они термини
који се нису инкорпорирали у терминолошки систем српског стандарда. У оквиру субординираних сложеница у последњој колони наводи се одговарајући синтаксички тип (аг. – агентивни, дет.
– детерминативни, атр. атрибутски, адв. – адвербијални, рекц. – рекцијски, обј. – објекат, лок.
– локализатор).
Наведени називи упућују на то да је адекватнији термин за овај тип сложеница ’координативне сложенице’ јер значење сложеничких делова не стоји увек у копулативном односу (југоисток
није, на пример, југ и исток него правац између југа и истока).
10
У РЈАЗУ наводи се да су форме /југоисток/, /североисток/, /југозапад/, /северозапад/ настале
„u naše vrijeme”, дакле у 19. веку.
11
Т. Маретић (1899: 366-367) их сматра ’књижевничким’ истичући да их нема у Вуковом
Рјечнику, али да су их и Вук и Даничић употребљавали у својим делима.
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
473
3.2.2. Субординативне сложенице
Међу субординативним сложеницама други сложенички део увек је управни
члан, што одговара стању у савременом српском стандарду (в. Клајн 2022: 33).
(1) И+И. Сматра се да је овај тип сложеница првобитно био слабо заступљен,
али да је постао продуктивнији захваљујући снажном утицају страних језика (превасходно турског и немачког) те је овај тип и заступљенији међу позајмљеницама
и преведеницама (в. Vukićević 1995: 132; Клајн 2002: 42, 44).
У анализираној грађи забележена су два славеносрбизма – времеопредељеније и времечисленије12, који се нису усталили у терминолошком систему те су
временом уступили место структури мерење времена – форми која није регистрована у анализираној грађи.
Савремени
термин
мерење времена
Година
бележења
Нестандардни термин и
сегментација
време-опредељеније
Слсрб.
време-численије (Мих.)
Слсрб.
Год.
Синт. тип
1824
рекц.
обј.
рекц.
обј.
1824
(2) Иос+И. Будући да је по овом моделу компонован највећи број сложеница
у анализираној грађи, након утврђивања њиховог порекла и, евентуално, творбеног узора према којем су настале, закључује се да су у највећем броју забележене
сложенице домаћег порекла, настале процесом калкирања (земљепис, земљопис,
земљеписац, парокруг, ликокруг, светопис, земљекруг и сл.) или слагања оригиналног карактера (сунцоприближење, звездогледиште, земљесписатељ, ноготочка
и сл.). Поред тога, у великом броју случајева реч је о славеносрбизмима (у табели
– слсрб.), дакле, о хибридним творевинама у којима се истовремено може уочити
присуство црта из различитих језичких идиома (српског, руског, рускословенског, па
и српскословенског), насталим или (1) приликом посрбљавања рускословенског и
руског језика у другој половини 18. века или (2) приликом стварања нових термина.13
12
У савременом српском језику бележи се само једна сложеница са именицом /време/ као
првим конституентом сложенице (времеплов), при чему се она посматра као тип композите настале
сложено-суфиксалном творбом (крња основа именице време, спојни вокал, глаголска основа и нулти
суфикс) (в. Клајн 2002: 55). Будући да је у руском језику у 18. веку забележена форма /времясчисление/, дакле, сложенице типа И+И (Сорокин и др. 1984-2005), може се претпоставити да је славеносрбизам /времечисленије/ настао делимичним посрбљавањем руске форме.
13
Будући да се понекад не може са сигурношћу утврдити порекло творбених основа у некој
сложеници, која не одговара ниједном језичком идиому, а садржи несрпске елементе, у литаратури
се појам славеносрбизам често замењује ширим појмом – књишка реч (в. Ивић, П. 2001: 283) или
се овакви неологизми (творенице и калкови) називају посрбицама (Михајловић 1982-1984) – при
чему се процес посрбљавања схвата у најширем смислу, у духу предстандардне епохе, када су се,
свесно или несвесно, речи креирале и помоћу творбених форманата и основа који не припадају систему српског језика (најчешће руских). В. Михајловић (1982) у поговору Посрбицама објашњава да
страна реч може бити посрбљена: одабиром одговарајуће старословенске или руске речи, дословним
превођењем речи са страног језика, творбом хибридне сложенице, стварањем нове речи.
474
Исидора Г. Бјелаковић
У питању су следеће терминолошке јединице14: земљевежество, земљешар, земљеравнитељ, кутонаклоненије, миросостав, колообраштеније, небообраштеније,
неботеченије, особраштеније, колотеченије, сунцедвиженије, сунцесостав и др.
Славенизми (у табели – Сл.) регистровани су у релативно малом броју: кругообраштеније, осообраштеније, звездочтец, мирозданије, небозритељ и др.
Посебној групи сложеница припадају оне код којих се у првом сложеничком делу налази основа именице пола или по(л), при чему -у- функционише као
спојни вокал (в. Babić 1986: 31; Клајн 2002: 25).15 Овај тип сложеница забележен
је и у текстовима српскословенске редакције (нпр. poloudyny, в. Grković-Major
2003: 136).
Савремени
термин
ружа ветрова
неуређен
распоред звезда
падање звезда
географија
Инт.
Година
бележења
1861
1783, 1824, 1825,
1832, 1844, 1845,
1861, 1864, ЈБ
1866
Нестандардни
термин
ветр-о-показатељ
(РМС, Ож.)
звезд-о-метеж
Година
бележења
1864
звезд-о-пад
земљ-е-вежество
Слсрб. (XVIII)
земљ-е-описаније
Сл.
1824
1804
земљ-е-пис
калк (←Инт)
глобус
– географски
глобус
1824
1804, 1814, 1824,
1825, 1832, 1844,
1845,1848,1850,
1854
1844
земљ-е-познање
1844
земљ-о-пис
калк (←Инт)
1844, 1852, 1853,
1861, 1862, ЈБ, ЈГ
1866
1824
1825, 1845, 1852, земљ-е-круг
ДП 1866, АК
1867
земљ-е-шар
Слсрб.
1824
Синт.
тип
рекц.
обј.
дет.
атр.
аг.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
дет.
атр.
дет.
атр.
14
Међу славеносрбизмима наводе се и оне лексеме које нису забележене у консултованим
речницима руског и рускословенског језика, што опет не мора да значи да нису фунгирале у овим
језицима (нпр. Псозведије, звездовежество и сл.).
15
Поред наведеног, у литератури се среће и тумачење да је у питању префикс полу- (Barić
1980: 20).
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
географ
475
земљ-о-писац
калк (←Инт)
земљ-е-писатељ
(Мих.) Слсрб.
земљ-е-списатељ
1844
земљ-о-писатељ
(Мих.) Слсрб.
земљ-о-испитатељ
(XVIII) Слсрб.
земљ-е-посредник
1852
1824
хоризонт –
видик, видокруг
Инт.
1783, 1825, 1845, земљ-е-равнитељ
1852, 1861, 1864, Слсрб.
ЈБ, ДП 1866, АК
1867
1864
кут-о-наклоненије
Слсрб.
1783, 1845, 1852, лик-о-круг
1861, 1864
Калк (←нем.
Gesichtskreis)
вид-о-круг
(РЈАЗУ 20.в.)
1844, 1852, ДЈ
1867
видик
ЈБ 1866
свет
1814, 1824, 1832, мир-о-состав Слсрб.
1852, 1861, ЈБ
1866, ДЈ 1867
1844,
кол-о-обраштеније
1864, АК 1867
Слсрб. дел калк (←
нем. Kreisbewegung
– ’кружно
кретање’ или рус.
кругообраштеније)
кол-о-теченије (Мих.)
Слсрб. дел. калк (←
нем. Kreisbewegung
– ’кружно
кретање’ или рус.
кругообраштеније)
круг-о-обраштеније
Сл.
кол-о-трк (Мих.)
1824
дет.
атр.
1824
дет.
адв.
1804
дет.
адв.
1824
неб-о-обраштеније
Слсрб.
неб-о-теченије (Мих.)
Слсрб.
1804, 1852, 1864, Коз-е-рог
ЈБ 1866
Калк (лат. capricornus)
1824
дет.
адв.
дет.
адв.
рекц.
лок.
рекц.
лок.
дет.
атр.
пречник Земље 1861
екватор
угао
обилазак
Коз-о-рог
Јарац
1824
1824, 1825
1858
1844
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
дет.
атр.
дет.
атр.
1824
1844
дет.
атр.
дет.
атр.
ДЈ 1867
1824
1783, 1824, 1844,
1845, 1864, АК
1867
476
надир
ротација
тропосфера
космографија
Инт.
кретање Сунца
систем планета
Зодијак
Земаљска кугла
планиглоб
Инт.
астроном
астрономија
помрачење
звезда
Исидора Г. Бјелаковић
1783, 1804, 1824, ног-о-точка
1844, 1845, 1848,
1852, 1844, ЈБ
1866
ос-о-обраштеније
Сл.
ос-о-браштеније
Слсрб.
пар-о-круг
калк (← нем.
Dunstkreis), РЈАЗУ
(Шулек, Поповић)
ЈБ 1866
свет-о-пис
калк (← инт.
космографија),
(РЈАЗУ –
’космограф’, 17.в.)
сунц-е-движеније
Слсрб.
сунц-е-состав
Слсрб.
1783, 1824, 1852, Скот-о-круг
1864, ЈБ 1866
Слсрб.
земљ-е-круг
калк (←nem.
Erdkugel)
земљ-е-кругла
калк (←nem.
Erdkugel)
1825, 1861, ЈБ
мир-о-пис
1866
Слсрб.
1783, 1824, 1825, звезд-о-ведац (Пет.)
1844, 1864, ДЈ
1867
звезд-о-испитатељ
(XVIII) Слсрб.
звезд-о-зритељ
(XVIII)
Сл.
звезд-о-чтец (XVIII)
Сл.
неб-о-зритељ (XVIII)
Сл.
1783, 1824, 1850 звезд-о-вежество
(XVIII) Слсрб.
звезд-о-гадателство
(XVIII) Слсрб.
звезд-о-чтеније (Пет.)
Сл.
звезд-о-знанство
(Дьяч.)
звезд-о-заслон
(XVIII)
1852
дет.
атр.
1804, 1824
аг.
1824
аг.
ЈБ 1866
дет.
атр.
ЈБ 1866
рекц.
обј.
1824
аг.
1824
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
1852
1824
1844
дет.
атр.
1804
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
1804
1804, 1858
1804
1804, 1824, 1844
1824
1804
1804
1804, 1824
ДЈ 1867
ДЈ 1867
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
477
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
мапа
земљ-е-површје
1844
земљ-о-површије
Слсрб.
кол-о-тек
(Срез. ’ток, течение’)
мир-о-зданије (XVIII)
Сл.
мир-о-зданије (XVIII)
Сл.
светл-о-међа (РЈАЗУ)
1852
солнц-евозвраштеније
(XVIII)
Слсрб.
сунц-е-почивателност
Слсрб.
сунц-о-приближење
сунц-о-удаљење
звезд-о-зрилиште
(РМС, 1861)
звезд-о-гледиште
(РЈАЗУ, Шулек)
сред-о-точност (Ож.)
1804
дет.
атр.
дет.
атр.
рекц.
обј.
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
адв.
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
аг.
1844
аг.
1845
1845
1804
аг.
аг.
рекц.
обј.
рекц.
обј.
дет.
атр.
сред-среда
ДП 1866
дет.
атр.
1844
дет.
атр.
1845, 1848
дет.
атр.
полусенка
1804, 1824, 1825, пол-у-ноћ
1832, 1844, 1845,
1848, 1852, 1853,
1854, 1861, 1862, по-ноћ
ЈБ, ДП, ЈГ 1866
пол-у-сен
ДЈ 1867
дет.
атр.
хемисфера
1861, ЈБ 1866
пол-у-кугла
калк
1854; ЈБ, ДП 1866 дет.
атр.
пол-у-кругла
калк
1844, 1852
карта
1825, 1844, 1852, земљ-е-вид (Пет.)
1861, 1864
1824, 1854, 1861, земљ-о-вид (Пет.)
1864, ЈБ 1866, ДЈ
1867
земљ-е-пис
атлас
1824, 1844, 1852
Земљина
површина
– горњи слој
Земље
1864, ЈБ 1866, ДЈ земљ-е-површије
1867
Слсрб.
земљ-о-површје
орбита
васиона
ДЈ 1867
планетарни
систем
терминатор
солстицијум
перихел
афел
опсерваторијум
средиште
север
1864, ЈБ 1866
1844, 1845, 1848
1852, 1853, ДП
1866
1804, 1824
земљ-е-писник (Мих.) 1804
1844, 1852
1844
1844, 1852
1804, 1824, 1844
1824
ДЈ 1867
1824
1845
дет.
атр.
478
пол-у-пречник
Исидора Г. Бјелаковић
1864
пол-у-попречник
ДЈ 1867
пол-у-посредник
1824, 1844
пол-у-пречина
1824
дет.
атр.
дет.
атр.
дет.
атр.
(3) Брс + И. Забележен је један пример са основом збирног броја као првим
делом сложенице: тројеугол. Овакву употребу Клајн (2002: 27) објашњава бољом
структурном погодношћу збирног броја који се завршава једним од уобичајених
спојних вокала, за разлику од форме одговарајућег кардиналног броја.16
Триангл
Трој-е-угол
1824
дет.
атр.
4. У оквиру свих субординативних сложеница регистровано је неколико
типова, с обзиром на синтаксички тип, тј. на функцију зависног сложеничког
дела у односу на управни:17
(а) АГЕНТИВНЕ сложенице
У агентивне сложенице убрајају се оне сложене форме које реферишу о
извесном природном процесу, стању или о резултату неког процеса, означеног девербативном именицом у другом сложеничком делу, при чему именица
у првом делу сложенице функционише као агенс18 датог процеса (звездопад,
сунцоудаљење, сунцоприближење, солнцевозвраштеније, осообраштеније, особраштеније). Наведеним сложеницама одговарају конструкције са субјекатским
генитивом (удаљење Сунца, возвраштеније Сунца и сл.).
(б) ДЕТЕРМИНАТИВНЕ сложенице
Детерминативне сложенице могу се поделити на следеће типове:
а. атрибутивне сложенице – првим сложеничким делом експлицира се садржај појма управног члана композите (земљеповршије, земљеписник, земљевид,
земљекруг, земљекругла, земљепосредник, земљеравнитељ, земљекруг, земљешар, звездометеж) или се он детерминише путем квалификације (парокруг),
месне детерминације (ноготочка), посесивности (сунцесостав, земљеповршије,
земљоповршије, земљоповршје, земљеповршје).
б. адвербијалне сложенице – денотирају процес или резултат процеса,
при чему се у позицији управног члана налази девербативна именица, а први
16
„Општи је закључак да спојни вокал нипошто није у свим случајевима неки посебан ’интерфикс’ или ’Kompositionmorphem’ (као у пољ-о-привреда), него исту улогу може преузети и флексиони наставак (као у чуд-о-творац, трећ-е-разредни) или напросто завршни вокал непроменљиве
речи (као у више-дневни, сто-нога)” (Клајн 2002: 27).
17
Слична класификација сложеница (на копулативне, агентивне, детерминативне и комплементне) дата је у Grković-Major (2003: 137).
18
Агенс се у овом раду узима у најширем могућем значењу те обележава појам којем се
вршење радње приписује, без обзира на то да ли је он само покреће или спроводи до краја, да ли је
вољно ангажован или не.
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
479
сложенички део реферише о начињу реализовања датог процеса: колотеченије
(’кретање у круг’), колообраштеније, кругообраштеније, колотрк, колотек; и о
месту (неботеченије, небообраштеније). Композитама чији први део има функцију
локализатора одговарају предлошко падежне конструкције у локативу (неботеченије ← теченије (кретање) по небу).
(в) РЕКЦИЈСКЕ сложенице,
Рекцијским сложеницама припадају:
(1) сложенице типа nomina agentis, код којих се управним чланом композите именује особа која врши неку радњу над објектом (директним или индиректним) експлицираним у првом сложеничком делу (небозритељ, звездочтец,
звездоиспитатељ, земљоиспитатељ, звездоведац, земљеписатељ, земљописатељ,
земљесписатељ, земљописац и сл.).
(2) композите које реферишу о радњи, делатности, тј. резултату дате делатности (nomina actionis), чији је други део попуњен девербативном именицом,
при чему на дубинском плану именица из првог сложеничког дела функционише
као директни или индиректни објекат (времечисленије, времеопределеније,
земљепис, земљопис, земљеописаније, земљепознање, светопис, миропис, звездочтеније, звездовежество, звездознанство, звездогадателство, звездозаслон).
Сложеницама чији први део функционише као директни објекат одговарају
синтагматски спојеви са објекатским генитивом (времечисленије ← численије
времена; времеопредељеније ← опредељеније времена и сл.).
(3) сложенице које денотирају место са којег се реализује радња експлицирана девербативом у управном члану композите (nomina loci), при чему први сложенички део реферише о објекту дате радње: звездогледиште, звездозрилиште.
(4) композите које реферишу о инструментима помоћу којих се реализује
радња означена девербативом у другом делу сложенице, при чему именица у
позицији првог сложеничког дела функционише као објекат: ветропоказатељ (←
инструмент за показивање ветра).
5. Веома мали број наведених субординативних сложеница задржао се у
терминолошком систему стандардног српског језика (полупречник, Козорог,
видокруг). Све остале забележене сложенице, у међусобној конкуренцији према
бројним другим терминима, уступиле су место или вишечланим терминолошким јединицама (Земљина површина, пречник Земље), дериватима и простим
лексемама (средиште, обилазак, север, свет, угао) или, у највећем броју случаја,
интернационализмима (астроном, астрономија, географија, географ, космографија, хемисфера, екватор, глобус, Зодијак, хоризонт, мапа и сл.). Као што табеле
показују, многи савремени термини нису регистровани у анализираној грађи
(ротација, тропосфера, афел, перихел, солстицијум, орбита, кретање Сунца,
Земаљска кугла и сл).19
6. Уколико се грађа забележена у анализираним текстовима упореди са оном
која је регистрована у српским рукописима од 13. до 18. века (в. Јанковића 1989),
19
Иако се у литератури истиче да се у 20. веку домаћим сложеницама придружују све бројнији интернационализми од латинских и грчких корена (Клајн 2002: 15), наведени примери сведоче
да је број интернационалне лексике био висок већ и у предстандардној фази развоја српског језика.
480
Исидора Г. Бјелаковић
најпре се уочава то да су у питању била два, у великој мери различита терминолошка система, што је и очекивано будући да је систем термина забележен у
овом раду настао у време преласка на типографску културу и западноевропске
цивилизацијске токове, док је велик број термина у српским средњовековним списима настао под директним утицајем грађе у грчким текстовима (позајмљенице,
калкови). У грађи Н. Јанковића (1989) забележено је, наиме, само 5 сложеница које
одговарају стању регистрованом у анализираним уџбеницима из предстандардног
периода, од којих се славенизми zvhzdoqytycy, zvhzdoqyteni« и polounoùty
бележе од 13. века, mirozdani« од 17. и zvhzdoispitately од 18. века.
Средњовековни рукописи
zvhzdoispitately – астроном (������
XVIII)
zvhzdoqytycy – астроном (од XIII)
zvhzdoqyteni« – астрологија (од XIII)
polounoùty (од XIII)
mirozdani« (од����������������
XVII)����������
– васиона
Грађа у овом раду
звездоиспитатељ
звездочтец
звездочтеније – астрономија
поноћ, полуноћ
мирозданије – 1. васиона; 2. планетарни
систем
7. Закључак. Преузимање страних творбених модела приликом превођења
текстова датира од најстаријих споменика, при чему је улогу језика даваоца најпре
имао грчки, да би је од 18. века преузео немачки (←латински) и руски језик. Ова
тенденција веома је присутна у творбеном процесу слагања. Анализирана грађа
показује да је у предстандардној епоси развоја српског језика постојао један богат
слој сложеница, насталих не само калкирањем, него и слагањем оригиналнијег
карактера, који није могао да преживи у конкуренцији са интернационализмима
и услед језичке политике тог доба.
Литература
Аverboukh, Konstantin Y. (2009). Terminological Word Combinations: Traditionally- Hold Opinions and Specific Features. Lexicography and Terminology. A
worldwide outlook. [ed. Olga Karpova and Faina Kartashkova]. Newcastle:
Cambridge Scholars Publishing. 136-144.
Babić, Stjepan (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Zagreb: JAZU.
Barić, Eugenija (1980). Imeničke složenice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe. Zagreb.
Барако, Татјана (1999-2001). Прилог познавању сложеница у српскословенском
језику. Прилози проучавању језика. Нови Сад. 30-32: 71-76.
Белић, Александар (1949). Савремени српскохрватски књижевни језик. Наука о
грађењу речи. Београд.
Vukićević, Dušanka (1995). Imeničke složenice u savremenom srpskom književnom
jeziku. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XXXVIII/1:
127-174.
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
481
Грковић-Мејџор, Јасмина (1999). О приступу испитивању сложеница у српскословенском језику (на грађи рукописа РР I 28). Ћирилске рукописне књиге
библиотеке Матице српске. Акатисти, стихологије, богородичници. VII:
178-188.
Grković-Major, Jasmina (2003). Compounds in Varlaam and Ioasaph: Hilandar Slavic
Manuscript No.422. Monastic Tradition. Selected Proceedings of the Fourth
International Hilandar Conference (ed. Charles E. Gribble, Predrag Matejic).
Bloomington. Indiana.129-141.
Дьяченко, Григорий (1993). Полный церковнославянский словарь. Москва.
Драгин, Наташа и Гордана Штасни (2006). Старо вино у меховима новим (иновације на лексичком плану у омилијама светог Николаја Српског). Паисиеви
чтения. Международна славистична конференция. Пловдив: Пловдивски
университет „Паисий Хилендарски“ – България. Научни трудове. Том 44.
Кн. 1. Сб. А. Филология. 54-76.
Зорић, Милена (2004). Речник славенизама и књишких речи у делу Кратка
всемирна историја Георгија Магарашевића. Прилози проучавању језика.
Нови Сад. 35: 69-154.
Иванович, С. и И. Петранович (1966). Русско-сербскохорватский словарь. Москва:
Издательство „Советская энциклопедия”.
Јанковић, Ненад Ђ. (1989). Астрономија у старим српским рукописима. Београд:
Српска академија наука и уметности. Посебна издања. Књ. DXC. Одељење
природно-математичких наука. Књ. 64.
Kapetanović, Amir (2007). Jesu li endocentrične imeničke složenice tvorbena inovacija
u hrvatskom jeziku 19. stoljeća? Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Zagreb. 33: 235-243.
Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику. Први део. Слагање
и префиксација. Београд.
Kurz J., A. Dostal, M. Sterbova (1958-59). Slovnik jazyka staroslovenskehо. Praha.
Maretić, Tomo (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika.
Zagreb.
Marković, Ivan (2010). Hrvtaske koordinativne složenice. Rasprave Instituta za hrvatski
jezik i jezikoslovlje. Zagreb. 36/1: 71-95.
Михајловић, Велимир (1982-1984). Посрбице од Орфелина до Вука. I-II. Нови
Сад: Матица српска.
Младеновић, Александар (1979). Напомене о транскрипцији и критичком издавању
старих српских текстова из XVIII и XIX века. Зборник за филологију и
лингвистику. Нови Сад�����������������
. XXII/2: 95-129.
Недељков, Љиљана и Катица Шкорић (1997). Прилог проучавању српскословенских сложеница. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику.
XL/2: 193-199.
Никитовић, Зорица (2008). Сложенице у Доментијановом Житију светог Саве.
Прилози проучавању језика. Нови Сад. 39: 49-68.
482
Исидора Г. Бјелаковић
[Ожегов, С. И. и Н. Ю. Шведова] (1997). Толковый словарь русского языка. Москва:
Росийскаа академия наук.
Петковић, Сава (1935). Речник црквенословенскога језика. Сремски Карловци:
Српска манастирска штампарија.
Пешикан, Митар, Јован Јерковић и Мато Пижурица (2010). Правопис српскога
језика. Нови Сад: Матица српска.
RJAZU Rječnik hrvatskoga ili srpkog jezika. JAZU I-XXIII (1880-1976). Zagreb.
РМС Речник српскохрватског књижевног језика I-VI (1969). Нови Сад – Загреб:
Матица српска – Матица хрватска.
Scalise, Sergio and Antonietta Bisetto (2009). The classification of compounds. The
Oxford handbook of compounding. Stekauer Pavol and Rochelle Lieber (eds).
Oxford: Oxford University Press.
Словарь русского языка XI-XVII вв. (1975- ). Москва: Академия наук СССР.
[Сорокин, Ю. С., Е. Э. Биржакова и Л. Л. Кутина ] (1984 -2005). Словарь русского
языка XVIII века. (I-XIV). Ленинград: Академиа наук СССР.
Сперанский, М. Н. (1960). Из наблюдений над сложными словами (�����������
composita)
в стиле русской литературной школы XV-XVI вв. Из истории русскославянских литературных связей. Москва: Академия наук СССР. Отделение
литературы и языка. : 165
Срезневский И. И. (1893-1912). Материалы для словаря древнерусского языка по
письменным памятникам. 1-3.
Старославянский словарь (по рукописям X-XI вв.) (1994). Под ред. Р.М. Цейтлин,
Р. Вечерки, Э. Благовой. Москва: Русский язык.
Стефановић, Мелеса (1991). Сложенице у Хиландарском типику. Археографски
прилози. Београд. 13: 251-261.
Тумарић, Љиљана (2008). Речник славенизама и књишких речи у збирци песама
Даворï Јована Стерије Поповића. Прилози проучавању језика. Нови Сад.
39: 69-118.
Цейтлин, Р. М. (1977). Сложные слова. Лексика старославянского языка. Москва.
186-284.
Корпус
ЗО
Vhqnÿй to est¢ † naqala da konca míra traü\ïi kalendary. Napisan¢ Zaxarïem¢
Orçelfnom¢. Napeqatan¢ v¢ Carstv$ü\em¢ Gradh VïØnnh, v¢ lhto 1783.
ПС-К Ключићъ у мое землеописаніе, Павломъ Соларичемъ, У Венецїй. 1804.
ПС-З1 Ново гражданско землеописанїе. Павломъ Соларичемъ. У Венецїи. 1804.
Частъ I. Уведеніе всеобще и Европа.
ПС-З2 Ново гражданско землеописанїе. Павломъ Соларичемъ. У Венецїи. 1804.
Частъ II. Асія. Африка, Америка, Полνнезія.
ВБ
Предложенія численице и землеописанія. Из преподаванія Васілія Булича.
В Будимï. 1814.
Именичке сложенице у предстандардној фази развоја српског језика...
ВБ ЈВ
ДТ
ГХ
МС
МС
ГП
ММ
ЈГ
АВ МР
НК ЈГ ЂМ
ДП ЈБ
ЈГ
ДЈ
AК
483
Землïописанія всеобщегъ. Часть перва. Землïописаніе маθиматическо.
Сочинïно у Сомбору Васіліемъ Буличемъ. У Будиму. 1824.
Новïйше землеописаніе цïлаго свïта [..], списано и изданно Іоакімомъ
Вуичемъ. Въ Будиномъ градï. 1825.
Политическо землïописаніе. Одъ Димитрія Тирола. У Београду. 1832.
Прости описъ свецелогъ землïпознаня. Єдна землïписна кньижица за
свакогь одь Георгія Хаджића. У Новомъ Саду. 1844.
Землïописаніє целогъ света, сачинïно [...] Милованомъ И. Спасићемъ. У
Београду. 1845.
Землïописаніє за предаванï у III разреду основнихъ училишта Княжества
Србскогъ. М. Спасићъ. У Београду. 1848.
Астрономія или наука о звездама. Гаврило Поповић. Београд. 1850.
Обштый земльописъ за учећу се младежь у гимазіи и полугимназіяма
Княжества Србіє. Миланъ Міятовићъ. У Београду. 1852.
Краткій трговачкій земльописъ за младежь послено-трговачкогъ училишта. 1. частъ. Европа. У Бïограду. 1853. (Подаци о аутору Георгу
Вилхелму Хопфу и о преводиоцу Јовану Гавиловићу) преузети су из
каталога Библиотеке Матице српске.)
Землïописаніє старога свïта по Анвилу и Гютрï. Одъ Александра Васоєвића. У Земуну. 1854.
Краткій прегледъ чудесни промена земљï наше о[д] почетка створеня
до данасъ. Дръ. М. Радойчићъ. 1858.
Обштый земльописъ за србске гимназіє. Н. Крстић. У Београду. 1861.
Малый земльописъ Србіє и Турске. Ј. Гавриловић. У Београду. 1862.
Математична и физична географија за средње школе. Ђ. Мишковић. У
Београду. 1864.
Земља на којој живимо. У Београду. 1866. (Податак о аутору Дамјану
Павловићу преузет је из каталога Матице српске).
Ј. Белингера Упутство у Географию. Посрбио Александар Гавриловић.
1866.
Мали земльописъ Србіє и Турске. Ј. Гавриловић. У Београду. 1866.
Како је у Месецу? Димитрије Јосић. У Новоме Саду. 1867.
Мала ђеографија или земљеописање од Александра Кутнера. У Темишвару.
1867.
484
Исидора Г. Бјелаковић
Isidora G. Bjelaković
Nominal compounds in the pre-standard phase
in the development of the Serbian language
(geographic terminology)
Summary
The paper presents an analysis of (1) the formation structure, (2) syntactic and semantic
relations among the constituents of nominal compounds, for the purpose of determining the
extent to which compounds continue the tradition of the Middle Ages, the tradition originating
from Russian Church Slavonic, and the degree to which they correspond to the state in modern
Serbian. The analysis involves the terminology from the field of Mathematical Geography and
Astronomy found in textbooks from the pre-standard phase in the development of the Serbian
language (1783-1867). The adoption of foreign formation models when translating texts dates
back to ancient monuments. At first, Greek had the role of a giving language. However, in the
18th century, this role was taken by German (←Latin) and Russian. This tendency has been
present to a great extent in the word formation process of compouding. The analysed corpus
shows that, in the pre-standard phase in the development of the Serbian language, there was
a significant number of compounds formed not only through calquing, but also through more
original compouding. Being in competition with internationalisms, compounding could not
survive due to the language politics of that time.
Download

именичке сложенице у предстандардној фази