Година - II - БРОЈ 8 - ДЕЦЕМБАР - 2010.
ТЕМА БРОЈА:
Дивља свиња у нашим ловиштима
■ Новогодишњи интервју
председника ЛС Србије
др Зорана Поповића
Газдовање ловиштем
током зиме
Интензивна прехрана
током зиме
Број 8
P-39153
Како предати мали оглас
Поштовани оглашивачи,
Ваше мале огласе за магазин „Ловац” можете предати
лично, уз личну карту, у шалтер сали „Дневника” у Новом
Саду, Булевар ослобођења 81. Можете их послати писмом
на исту адресу, електронском поштом на
[email protected]
као и путем факса на
021/480 68 80
P-39885
тако што ћете уз текст малог огласа послати и фотокопију ваше
личне карте и доказ о уплати, по ценама које имате у ценовнику.
УПЛАТЕ на рачун:
АIК банка 105-31196-46,
позив на број 189.
Лист Ловачког савеза Србије
Алексе Ненадовића 19-23
11000 Београд
Тел: 011 344 32 84
E-mail: [email protected]
...............................................................
Издавач:
Ловачки савез Србије
...............................................................
За издавача:
Председник проф. др Зоран Поповић
...............................................................
Председник Уређивачког одбора:
Светомир Маџаревић
...............................................................
Чланови:
Мића Бошковић (зам. председника)
Ранко Сикимић
Зоран Матовић
Милан Стефановић
Братислав Бојовић
Александар Николић
...............................................................
Редакција:
проф. др Зоран Поповић,
проф. др Милош Беуковић,
проф. др Зоран Ристић,
проф. др Миленко Стеванчевић,
Светомир Маџаревић,
Светислав Стојановић,
Дејан Милков,
дипл. инж. Миодраг Петровић,
Иван Ђорђевић,
Борислав Додош,
Радислав Исаиловић,
Мирослав Јовановић,
Велимир Петрин
Продукција:
„Дневник Војводина прес” д.о.о.
21000 Нови Сад,
Булевар ослобођења 81
..........................................................
Генерални директор:
Душан Влаовић
Телефон:
021/4806 802
..........................................................
Уредник:
дипл. инж. Душан Кнежић
тел. 021 4806 846
..........................................................
Уредник фотографије:
Јарослав Пап
тел. 021 4806 846
..........................................................
Технички уредник, прелом:
Раде Гардиновачки
Матиас Вајмер, стручни саветник
..........................................................
Директор огласног сектора:
Светозар Карановић
тел. 021 4806 860, 861 843
..........................................................
E-mail:
[email protected]
..........................................................
Штампа:
Графопродукт, Нови Сад
Десанке Максимовић 52
ЛОВАЦ, Лист Ловачког савеза
Србије/Одговорни уредник Душан Кнежић
- Нови Сад (Булевар ослобођења 81):
Дневник Војводина прес, 2009,
(Нови Сад Графопродукт).-30цм
Месечно-Наставља традицију часописа Ловац
из 1897 године
ISSN 1821-2891-Ловац (2009)
COBIS.SR-ID 170349068
Н
а измаку ове, последње године у првој деценији 21. века, ловци Србије
углавном сабирају резултате, али још више размишљају о ономе што
следи. Нови Закон о дивљачи и ловству ступио је на снагу, и сада неке
ствари више неће бити исте.
Година 2010. била је, за већину ловачких организација у Србији, “била, не
поновила се”. Ова констатација се, наравно, односи на велике природне непогоде, пре свега поплаве током пролећа и прве половине лета, које су у појединим крајевима земље десетковали ситну дивљач, нарочито зечеве. На својој
кожи ловци Србије осећају и све последице економске кризе, а наше колеге из
Краљева и околине задесио је страховит земљотрес. Нажалост, све су то биле
“више силе” на које нико од нас ловаца није могао да утиче.
Ипак, на оно што следи можемо. Свиђао нам се нови закон или не, ма шта
мислили о њему, морамо му се прилагодити. Не вреди кукати “шта би било
кад би било”, већ ваљаним аргументима упозоравати надлежне на неке недоречености и у пракси тешко примењиве делове које се подзаконским актима
могу у извесној мери исправити. Мора се објаснити ловцима шта се мења,
како сваки од њих треба да се понаша и шта се од њих очекује. Времена се
мењају, мењају се и закони, али ловци Србије здружено лове већ скоро 115 година. Издржали смо све, многа тешка времена, а паметним, савесним газдовањем, праћењем модерних трендова и научних сазнања, поштеним радом,
могу се превазићи и садашње тешкоће. Ми, ловци Србије, бар смо на њих навикли. Нажалост.
Али, јадиковки нема и несме их бити. Главу горе, засукати рукаве и кренути на посао. Ако већина нас то уради, плодови нашег рада ће врло брзо стићи
на наплату. Благородна је Србија, услова имамо, а ако будемо вредни, поштени и паметни, имаћемо и дивљачи. И за нас, и за туристе.
Ми смо на потезу!
Д. Кнежић
снимио: Јарослав Пап
P-42252
Фото насловна:
Јарослав Пап
...............................................................
Тираж:
78 000
...............................................................
Дистрибуција:
По налогу Ловачког савеза Србије,
дистрибуцију обавља Пошта 2,
Нови Сад
Храбро и паметно
у 2011. години
ИНТЕРВЈУ
На крају за ловце бурне 2010. године, о томе шта је урађено, а ште предстоји ловцима и
Ловачком савезу Србије у наредном периоду, разговарали смо са председником ЛСС – а
проф. др Зораном Поповићем
Надам се да ћемо успети
у измени правилника
Шта убрајете у успехе ЛСС у
претходном периоду?
У процесу транзиције у коме се
земља налази и у поступку доношења Закона о дивљачи и ловству, било је најтеже задржати
грађанску опцију газдовања ловиштима. ЛСС је својим ангажовањем успео да то постигне, што
је у овом тренутку наш највећи
успех. Веома значајна ствар је и
чињеница да ће наша ловачка удружења при додели ловишта на
газдовање имати предност као
претходни корисници ловишта,
што на почетку рада на доношењу закона није било предвиђено.
Доношењем новог Статута, ЛСС је
ускладио свој рад са Законом о удружењима и извршио упис усклађивања
у Агенцији за привредне регистре,
што је био основ за даљи рад у складу са овим законом. Истовремено је
пружена стручна помоћ великом броју
ловачких удружења у поступку израде
нових статута и уписа усклађивања. Закон о дивљачи и ловству је
донет, речено је да ће се нејасноће
решити кроз правилике. Да ли се
мишљења ловних радника на бази
позитивних искустава, уважавају и
у коликој мери ?
Сматрам да мишљење већине ловних стручњака и ловних радника нису
довољно уважена у поступку доношења Правилника о условима и начину
организовања лова, изгледу и садржини обрасца ловне карте, изгледу
и садржини обрасца дозволе за лов
крупне дивљачи и дозволе за лов ситне дивљачи … /”Сл.гл.РС” 44/10/.
Пракса је показала да су били у
праву ловни радници, да у отвореним
4
ловиштима где у једном ловном дану
лови велики број ловаца, у већем броју
група, доследна примена правилника,
са издавањем већег броја различитих
дозвола за лов, уз извештаје о лову,
захтева много времена на административним пословима, чиме се отежава
па и онемогућава обављање стручних
послова газдовања ловиштем. Ово се
могло решити једним обрасцем дозволе за лов, на шта је надлежнима указивано.
Надам се да ћемо у даљој сарадњи
са надлежним министарством успети
да постигнемо прихватање ових сугестија и измену правилника, чиме ће се
у наредној ловној години омогући једноставнији и лакши рад, уз истовремено поштовање прописа.
Иста је ситуација са изменом Правилника о проглашавању ловостајем
заштићених врста дивљачи, трајању
ловне сезоне .... /Сл.гл. РС бр. 75/10, од
20.10.2010. године/, којом је након четрдесетак дана од доношења правилника,
забрањен групни лов дивљих свиња у
отвореним ловиштима после 31. де-
цембра. Измена је урађена по
хитном поступку, без консултације са ЛСС. Тиме је групни лов дивљих свиња, у отвореним ловиштима којима
газдује Ловачки савез Србије
преко ловачких удружења,
/70% ловишта, 89% површине, 86.000 ловаца/, забрањен
у за то најповољнијем периоду године, уз најгрубље
пренебрегавање чињеница да
је дивља свиња врста у експанзији и да, за многа од тих
ловишта, ловачка удружења
плаћају велике накнаде, на
име штете од дивљих свиња
на пољопривредним културама, (јавна
предузећа немају овај проблем, пошто
у ловиштима којима газдују, практично, нема пољопривредних површина/.
Пошто је ЛСС, у октобру, обавестио
сва ловачка удружења о доношењу основног текста тог Правилника, многа
удружења су извођење групног лова
дивљих свиња планирала баш за јануар , па су изменом Правилника онемогућена да реализују годишње планове газдовања популацијама дивљих
свиња, тако да је ту измену Правилника неопходно укинути што пре.
У осталим случајевима, није било
проблема са уважавањем ставова ЛСС
и ловних радника. С обзиром да је још
доста правилника остало да се донесе,
видећемо колико ће мишљења и предлози ЛСС, ловних радника и ловаца
бити уважавана.
Ловачка породица деценијама, па
и вековима је кадровски, стручно,
организацино и материјално, словила за носећу организацију у држави.
Зашто смо изгубили тај примат?
-децембар 2010.
Ту се пре свега мисли на бригу,
заштиту, екологију дивљачи, а посебно о имовини ловачких удружења, друштава и секција.
Не бих се сложио са вама у потпуности, ЛСС је и данас водећа организација у области ловства у Србији, посебно у кадровском и организационом
погледу. Својинско питање је посебан
проблем. Доношењем Закона о удружењима, непокретности у друштвеној
својини, на којима су корисници била
удружења (сва удружења, не само ловачка), прешла је у државну својину,
а удружењима је дата могућност да на
суду, тужбом докажу да су те непокретности стекла својим средствима. Ово
решење из закона је супротно Уставу
и покренут је поступак пред Уставним
судом да се то утврди. У међувремену ЛСС је сва ловачка удружења обавестио о потреби подношења тужби и
свима је на располагању за пружање
све потребне стручне помоћи у том
поступку.
Шта ловце чека у наредној години, колика давања, хоће ли бити
ловачке штампе, стимулације из
фондова, Програма за унапређења
гајења дивљачи ?
Законом о дивљачи и ловству, утврђена је обавеза косрисника ловишта за
плаћање накнаде за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи
у вредности од 10% планираног одстрела (изузев одстрела фазана), као и
обавеза ловаца на плаћање накнаде за
ловну карту.
Закон не предвиђа ранију обавезу
улагања у ловиште, у висини од 30%
прихода оствареног газдовањем ловиштем, већ ће се то обављати на основу ловне основе.
Конкретне износе будућих давања
тешко је у овом тренутку предвидети,
јер још не постоје прописани параметри за њихово утврђивање, који зависе
од надлежног министра.
Сматрам да чланарина ЛСС свакако не би требала да буде виша од
прошлогодишње, о чему ће одлуку
донети Скупштина ЛСС-а, као и одлуку о наставку издавања гласила
Савеза, фонду за унапређење гајења
дивљачи и другим подстицајним
средствима.
- децембар 2010.
Шта је по питању Ловачких савеза Војводине и Косова и Метохије ?
То су ствари по мало нејасне.
Не видим нејасноће о којима говорите. Неспорно је да је постојање
покрајинских Савеза дугогодишња
традиција и да они имају значајну
улогу и место у организацији ловста
Србије. У овом моменту је јединство
свих ловаца Србије веома битан чинилац. Сматрам да су сви субјекти то
препознали као заједнички интерес и
да ће сва будућа поступања ускладити
са тим.
Која је улога Ловачког савеза Србије у наредном периоду?
Ловачки савез Србије има дугу
историску традицију, постојао је у
краљевини, комунистичком и социјалистичком периоду. Сигурно је да и
у будућности мора имати своје место,
као и грађанска опција газдовања ловиштима. О томе говоре и искуства из
других европских земаља. У Европи
практично не постоји ни једна земља
у којој значајну улогу у ловству нема
национални ловачки савез и грађанска
опција газдовања ловиштима.
Улога Ловачког савеза Србије у наредним периоду, зависи пре свега од
нашег јединства, организованости
и кохерентности. Свакако да неким
субјектима не одговара овакав статус
ЛСС-а, што је засновано на намерама
да своје интересе лакше остваре када
је ловачка организација разједињена и
неорганизована. На свим субјектима у
ЛСС лежи одговорност обезбеђивања
јединства у Савезу и заједничког деловања на остваривању интереса ловаца.
Свако другачије понашање и евентуално заступање личних и интереса појединих групација унутар Савеза биће
на штету не само ЛСС већ и свих ловаца Србије.
Савез ће, наравно, као и до сада
свим расположивим капацитетима помагати удружењима, како би спремно
дочекала предстојећа установљења и
давања ловишта на газдовање. Овде
се пре свега мисли на стручну помоћ
око припреме, израде и комплетирања
конкурсне документације.
У овом моменту имамо појаву бројних невладиних организација које су
изразито антиловачки настројене и
склоне да ловство прогласе “убијањем
животиња”. То нашој организацији и
свим ловцима ствара озбиљне проблеме и један од задатака Савеза биће
обезбеђивање јединственог приступа и
представљања свих ловаца у супротстављању овим неоснованим нападима.
На крају, свим ловцима и њиховом
породицама честитам предстојеће Божићне и Новогодишње празнике, са
жељом за добро здравље, општи породични успех и напредак, домаћинско
газдовање и доста дивљачи у ловиштима, уз ловачки поздрав „ДОБАР ПОГЛЕД“.
С. Стојановић
5
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
Ловци Руског Села прославили 85 година
организованог лова у свом селу
6
Стеван Ћорлука, коју је прочитао из
монографије друштва објављене у
част јубилеја. Након читања, салом се
проломио аплауз свих присутних. Да
наши читаоци не би били ускраћени
за једно овакво, пажње вредно штиво,
у целини га објављујемо на страницама нашег и вашег листа уз сагласност
аутора.
Стеван Ћорлука:
Драги моји,
Свакако да у овој мојој дружини има
лепших, паметнијих, заслужнијих, али
тешко старијих који најдаље могу директно добацити до те далеке 25. године прошлог века као камен међаш и
рођендан. Покушаћу да на свој начин
испричам ту причу која је сигурно и
једна од битних прича из историје
овог села у сваком смислу. Па хајдемо
у времеплов.
Ловило се од искона, људског рода
не би било без те људске вештине. Руско Село, бар документовано, постоји
од 14. века. Озбиљно живи од 18. века
и Чарнојевића Павла и Петра, који су
били његови господари. Свакако да им
је једна од главних забава била лов.
Као издвојено ловно подручије, живело је свој живот и код каснијих господара, породице Сечењи. Онда је дошла
млада држава и већ двадесетих година
оформљује се Ловачки савез Југославије и недуго затим, после три године,
и Руско Село улази у његов састав као
организовано ловачко друштво. Не
могу да их не поменем јер то су тих
16, чак бих рекао величанствених.
Наши преци и ловачки оци, њихова
имена бар ми, ловци, треба да памтимо. Сви они били су угледни људи у
сваком погледу: председник Љубомир
Пајтић, секретар Стеван Војводић, те
чланови Душан Глоговац, Видо Војводић, Јован Војводић, Андрија Шитин,
Ференц Гедеи, Имре Берчек, Иштван
Гажо, Јосип Баловар, Јосип Лајтнер,
Михајло Вукосав, Јанош Балинт, Саво
Вучичевић, Никола Тишма и Милан
Булут. У тадашњим билтенима истичу се као узоран колектив, међу најбољима у срезу Јаша Томић. Било је
то богато друштво, а оно што бих свакако споменуо је да је број ловаца био
ограничен, у строгом односу на ловну
површину. Морао је неко да умре да би
се примио нови члан. Нешто касније
се то мало изменило, али је уписнина
била висока, као гарант да се буџетско
стање друштва неће окрунити.
Живот у ловству је цветао. Један од
облика деловања је била честа организација хајки на дивљач. Нешто другачија слика је била него сада, зечева је
било у изобиљу и рећи ћу вам један
податак који ме је силно зачудио. Године 1931. у лову, свакако уз помоћ и
ловаца из суседних села, одстрељено
је 550 зечева. Све је продато у иностранство, а да при том ниједан ловац
није има о право однети кући ништа.
Каква брига за новчану помоћ!
Рат и послератна сиротиња привремено је прекинула систематску праву
организацију, мада је лова увек било.
Године 1954. друштво је обновљено
на прави начин, онако како и доликује
наследницима већ поменуте шеснаесторице. Ето, то је давна историја, ово
после, бар за мене, је савремена. До
данашњих дана прошло је око 150 ловаца, наравно, без оних легендарних,
ловило, трајало, нестајало, многи отишли у “вечна ловишта”. Како су чудес- децембар 2010.
но лепо древни Индијанци замишљали рај као “вечно ловиште”! Ово је дан
кад их се треба посебно сетити. Ех, колико је дивних људи међу њима било!
Успомене су дуге, а живот је кратак.
Данас нас има око 70 и свакако немали број и треба доста и рада и мудрости да би друштво живело, радило,
ловило и домаћински постојало.
Можда ја, као други по старости –
а увек само обичан ловац, надам се и
коректан – имам право да дам коликотолико објективну оцену. Генерално,
свака генерација и свако њено руководство ишло је напред, наслањало се на
претходну. Слика личи на степениште
увис. Ни из чега и скупљања на пијачном плацу до, за нас лепог и топлог
дома. Двориште уређено. Поље, наше,
поље ловачко, одржано, уређено и неговано. Мало се слика изменила, зечева је нешто мање, али шарени се од фазана, а витороги наши срндаћи стижу
као трофеји у све крајеве Европе. И као
наша реклама и хвала, али и свакако
као добра финансијска потпора даљем
развоју. Чувени краљевски доктор из
Шпаније, када му промене место за
одстрел и уживање, каже: “Или Руско
Село или назад у Шпанију”.
Увек сам се питао шта је то, мистично, у љубави према лову. Многи
у моме животу су се у причама одушевљавали: како је то лепа забава,
дружење, па и природа, али, ето, нису
никад били ловци, па наивно траже
одговор на то. Ја сам га нашао: ”Нисте ви људи били и луди довољно јер
- децембар 2010.
за велику љубав најчешће иде и луда
љубав”. Замислите слику: празнични
је дан, још није ни свануло, киша или
снег с јаким ветром добују по ролетнама. Из топлог кревета те диже нека
сила невидљива и смислено необјашњива. Облачиш, тумарајући, ловачке
крпе и одлазиш у кијамет зимског још
мрачног јутра. Наравно да постоји и
леп сунчан дан, поље врви од живота.
Па тек доручак на Гелији за час посла,
ватра гори, а на столу као код Ђолета
кад је био код кумова на свечарима. Уз
мало каквог пића људи се шале и веселе, а богами и озбиљно причају један
другом, улазе у проблеме и проналазе
могућности како да се испомогну несебично и искрено.
Ова моја прича једноставно мора
да се дотакне и наших жена које су,
хтеле – не хтеле, озбиљни саучесници
нашег “порока”. Искрено, мислим да
апсолутно велика већина није срећна
што су им људи ловци. Закинуте су за
део живота, а и није лако недељом после ручка дочекивати, често и прљаве,
начичкане до гуше залуднике па још и
чистити ловину. Трпе нас много, али
још нисам чуо да је некад нека мужа
напустила због тога. У нашој историји
само је једна била прави ловац – Олга,
жена великог Бате Руса, и сада једна
девојка покушава да буде.
Много ми се допала једна мисао негде прочитана: ”Брзина и бука, само то
по цео дан, а сутрадан опет исто. Нема
починка веселнику јер жури у Европу,
па уђе у још неке друге проблеме па
да пре свисне. И зато застани понекад, човече, загледај се у душу и срце
своје и дај им одушка и лека”, и сад
мој додатак: да ли је тај велики мелем
и мајка природа и лов као најшири његов смисао. Не дај боже да је то само
убијање!
Ето моје мале приче у част овог јубилеја лепог, ја бих волео да је била
лепша, али овај стари ловачки само редов с више љубави и искрености није
могао дати.
Нека вас све свака срећа прати, уживајте у овоме дану. Уз ловачки поздрав
ДОБАР ПОГЛЕД И ЖИВЕЛИ”.
За „Ловац” приредио Д. Милков
P-39043
Иако лов на овим просторима датира од давнина, годином организовања
ловства сматра се 1925, од када постоје
и први подаци с именима оснивача, као
и правилима лова овог друштва. Ловци Руског Села за свој јубилеј у госте
су позвали цео УО ЛС Војводине, с
председником савеза проф. др Милошом Беуковићем на челу, затим председника и секретара ЛС Србије проф.
др .Зорана Поповића и инж. Александра Ћеранића, представнике стручне
службе ЛСВ-а дипл. вет. Милана Новкова, инж. Милоша Куновца и дипл.
правника Слободана Грдинића. Такође
је била присутна и госпођа Љиља Буцало, надлежни Ловни инспектор за
ову регију.
За ту прилику заслужним члановима овог друштва одликовања ЛСС-а
и ЛСВ-а уручили су председници тих
савеза. Златним ловачким орденом
ЛСС-а одликован је Ранко Сикимић,
Сребрним ловачким Арпад Немет, а
Бронзаним Деже Молнар. Златним
орденом ЛСВ-а одликован је Радован
Војводић, Сребрним Драгољуб Марчетић, а Бронзаним Стеван Ћорлука.
Први део прославе јубилеја организован је у пријатном амбијенту Ловачког дома у Руском Селу. Након ловачког доручка, уприличен је лов на зеца
за све учеснике, укључујући и госте из
Македоније. Имали су, богме, Рускоселци шта да покажу својим гостима!
Бројност зечје дивљачи је, и поред
овогодишњих временских неприлика,
на завидном нивоу, а срнећа дивљач
је просто дефиловала поред ловаца,
не хајући много за њихово присуство.
Након завршеног лова, прослава је
настављена у свечаној сали у центру
села.
Како је то у свечарским приликама
ред и обичај, ловцима Руског Села јубилеј су честитали високи представници ловачке организације као и званичници осталих организација позваних
на ову свечаност. Свима ће у дубоком
сећању остати честитка коју је својим
друговима ловцима упутио један од
најстаријих чланова овог друштва,
7
АКТИВНОСТИ ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
ДИВЉЕ СВИЊЕ КОД НАС
За сада не треба предузимати радикалне потезе, већ
покушати разговором и договором са представницима Министарства пољопривреде решити сва отворена питања – један је од кључних закључака донет
на седници Управног одбора Ловачког савеза Србије
одржане 17. децембра у просторијама фазанерије
“Ковилово” ЛУ Београд. С тим у вези, потребно је
формирати стручну радну групу састављену од компетентних чланова, која би заједно са предтсавницима Министарства учествовала у доношењу подзаконских аката које регулишу Закон о дивљачи и ловству.
Такође, УО је изразио отворено негодовање поводом
најава да би цена ловне карте могла да буде 1.600 динара. Одлука о забрани групног лова на дивље свиње
у јануару, пореметиће планове одстрела по ГПГЛ, јер
су многа ловачка удружења у овом месецу планирала одстрел црне дивљачи која је у многим крајевима у експанзији и прети да начини озбиљне штете пољопривреди.
Седница, којом је председавао председник ЛСС др Зоран
Поповић почела је усвајањем записника са претходне седнице и предствљањем активности Савеза између две седнице УО. Што се тиче средстава намењених за унапређење
гајења дивљачи, УО је потврдио да је новац одобрен за 20
удружења.
Тачке дневног реда по којој се такође доста дискутовало
је помоћ за ловачка удружења које су задесиле елементарне
непогоде – Краљево које је погодио снажан земљотрес, те
“Пчиња” из Трговишта, “Милета Полић Бата” из Љубовије,
“Гучево” из Лознице и “Видојевица” из Лешнице које су
погодиле поплаве. Ситуација је изузетно тешка у лозничком крају где је водена стихија направила огромне штете,
па је УО заузео став да се Краљеву упути помоћ од 300.000
динара, а осталим удружењима по 100.000, али да се након
накнадних процена штете евентуално неким удружењима
уплате додатна средства. Такође, УО је предложио да ловачка удружења која то желе, упуте помоћ Краљеву у висини од једне годишње чланарине.
Д. Кн.
У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
Признања
ловачким
неимарима
Руководство ЛУ “Јасеница – Југ” у
овој години имало је много посла да
са својим ловцима достојанствено
обележи 115 година ловства. Највећи
део обавеза припао је председнику Управног одбора Томиславу Радојковићу
и секретару Андреји Микићу. О историјском трајању ловства у овом крају
најбоље говори монографија, чији је
аутор председник Радојковић.
На пригодној свечаности, којој су
присуствовали и највиши званичници
српског ловства проф. др Зоран Поповић, Марко Тица и Томица Радосављевић, говорено је о ловству на овим просторима, а највећим прегаоцима уру8
чена су вредна одличја. Златни орден
ЛСС-а примили су Радослав Станковић
и Милан Стевановић, док су Сребрни
понели Раде Стојановић, Радиша Стојадиновић, Драган Јоцковић, Драгољуб
Антонијевић, Момир Крстић и Видоје
Стојановић. Бронзани орден додељен
је Добрици Танасковићу, Милану Радовановићу, Петру Мировићу, Микану
Јевтићу, Првославу Марковићу, Бојану
Благојевићу, Милану Ристићу и Предрагу Бркићу. Ловачки савез Србије
доделио је и своје највише признање,
Плакету за ловачке заслуге Ловачком
удружењу “Јасеница – Југ”, Скупштини општине Смедеревска Паланка, Полицијској испостави и Ветеринарској
инспекцији у овом месту.
Ова значајна прослава окупила је
старе и заслужне ловце овог краја, као
и садашње доследне прегаоце ловства,
с циљем да заједнички граде нове путеве савременог ловства, које ће и надаље доминирати на ловној карти Србије. Томе ће допринети и 440 активних ловаца, који домаћински газдују
на готово 17.000 хектара.
С. Маџаревић
- децембар 2010.
снимио: Ј. Пап
Одржати хитан састанак са представницима Министарства пољопривреде
Дивља свиња у нашим ловиштима
Услед сталног узнемиравања од стране човека, у већини наших ловишта
дивље свиње су најактивније током
ноћи тј. од сумрака до сванућа. Тада
им је кретање најинтезивније док се
током дана одмарају или ограничено
крећу само у највећим густишима или
најзабаченијим деловима ловишта.
Дивље свиње најчешће живе
у чопорима који могу бити:
 чопори састављени од једне
или више дивљих крмача с
њиховом прасади које се удружују
ради лакше заједничке заштите
прасади у најмлађем узрасту.
 мешовити чопори где дивља
крмача уз овогодишњу прасад
води и своје прошлогодишње
потомство
 чопори једногодишњих животиња
често из различитих легала
Стари зрели вепрови живе усамљено осим за време букарења, када
прилазе чопорима ноћу а дању се одмарају у њиховој близини. Јалове или
престареле дивље свиње као и болесне
- децембар 2010.
или рањене и млађе јединке се такође
крећу усамљено. Дивља крмача пред
прашењем се издваја из чопора и тражи скровито место да се опраси.
Однос полова- Подаци из литературе указују да и код ове врсте дивљачи
однос полова у природи треба да буде
1:1 и то у свим добним разредима, као
и да је најрационалније у популацији
одржавати газдинску старост од 7 година (назимад + 6 година). Годишње
промене узрокује прираст који износи
просечно 4 јединке по зрелој женки
(10 двогодишњакиња и 20 старијих) из
пролећног фонда.
Однос према станишту - Дивље
свиње имају веома велики радијус
кретања, можда највећи од свих врста
дивљачи (изузимајући медведа) које
насељавају нека од наших ловишта.
Основни узроци њихових миграција
су пренамноженост и недостатак хране. У потрази за храном дивље свиње
прелазе раздаљине и од више десетина
километара док напротив у стаништима са довољно хране упорно бораве и
поред интезивног лова. Посебно зрели
 Најбољи однос полова
у природи треба да буде 1:1,
 дивље свиње имају највећи
радијус кретања и по неколико
километара,
 газдинска старост код дивљих
свиња је седам година,
 у природи је већи реални
прираст код дивљих свиња
него у гатерима и може да буде
и четири прасета по крмачи,
 у чопору дивљих свиња никада
не треба одстрељивати водећу
крмачу, јер је она носилац
прираста у ловишту а и стуб
опстанка читавог чопора.
Без њеног искуства и вођства
током оштрих зима читаво
легло назимади може страдати
од глади или предатора.
 Рањену дивљу свињу никада
не треба тражити ноћу или се
сам завлачити за њом
у густише.
9
ДИВЉЕ СВИЊЕ КОД НАС
међусобно усклађују планове узгоја и
коришћења дивљих свиња.
Природни непријатељи - одрасле дивље свиње захваљујући својој телесној
снази имају веома мало природних непријатеља у које спадају једино вукови
и медведи, тамо где их још има. Подмладак дивљих свиња, међутим, чест
је плен вукова, а у најмлађем узрасту
шакала и лисица, понекад и дивљих
мачака, рисева, паса луталица и сл.
Главни непријатељ дивљих свиња како
кроз лов тако и другим својим активностима којима уноси поремећај у њихово станиште је човек. Дивље свиње
су међутим, још једном доказале своју
виталност и способност прилагођавања новонасталим условима тако да
им опстанак није угрожен.
У последње време појавио се као
предатор шакал који посебно на подмлатку може да начини огромне губитке, а тиме и штете.
Газдовање - дивљим свињама подразумева мере за заштиту, очување и
унапређење њихових популација, одржавање оптималног бројног стања у
10
исхране садњом биљних врста које
дивља свиња користи у својој исхрани
као што су дрвенасте врсте које обилно рађају крупно семе (храст, буква,
питоми и дивљи кестен), воћкарице,
пољопривредне културе (овас, пшеница, кукуруз, раж, чичока, детелина и
др.). Ту спадају и мере обезбеђивања
довољне количине воде (изградњом
појилишта) која је дивљим свињама
потребна у већим количинама како за
напајање тако и за каљужање, затим
мере за обезбеђивање мира у ловишту
неопходног пре свега за успешан узгој
подмлатка. Изградња довољног броја
ловно - техничких објеката, који пре
свега зими омогућавају прихрану дивљачи (хранилишта и солишта), затим
за осматрање и лов дивљачи (високих
и ниских чека) као и хватаљки за хватање живих примерака дивљачи спада
такође у основне мере газдовања ловиштем дивљих свиња.
Захваљујући својој великој плодности, дивље свиње су веома захвална
врста за газдовање како у слободним
тако и у ограђеним ловиштима. Иако
у слободној природи имају велики радијус кретања, када су добро храњене одлично подносе услове узгоја у
ограђеном, често и веома малом простору од свега пар стотина хектара и то
у изразито великој густини насељености. Све је већи број ограђених ловишта у којима се у Европи па и код
нас дивље свиње интезивно гаје како
ради лова тако и ради производње
меса које је врло квалитетно и све се
више тражи на светском тржишту.
Лов - Дивље свиње се лове на најразличитије начине: прикрадањем, дочеком, погоном у различита годишња
доба (лето, јесен, зима) али је лов погоном у касну јесен а поготову зими по
снегу, и то уз коришћење специјално
обучених ловачких паса, вероватно
најпопуларнији и најраширенији. Тада
је због могућности праћења трагова по
снегу као и боље прегледности терена услед опалог лишћа лов и најуспешнији. Највитешкији лов на дивље
свиње је међутим, лов претраживањем
у мањим групама и уз помоћ специјално обучених паса. Овај лов изискује
низ способности како од ловаца (познавање терена, одлична телесна кондиција, брз рефлекс, храброст и др.)
тако и од ловачких паса међу којима
су врло ретки они који се у тај, за њих
веома опасан лов, смеју упустити. Разјарени а посебно рањени дивљи вепар
кљовама може нанети веома опасне а
понекад и смртоносне повреде ловцу,
а ништа мање опасна није ни рањена
дивља крмача која нема кљове, али
има страховито јак ујед. Рањену дивљу свињу никада не треба тражити
ноћу или се сам завлачити за њом у
густише.
Приликом лова веома је значајно
нагласити да у чопору дивљих свиња
никада не треба одстрељивати водећу
крмачу, јер је она носилац прираста
у ловишту а и стуб опстанка читавог
чопора. Без њеног искуства и вођства
током оштрих зима читаво легло назимади може страдати од глади или предатора.
Имајући све наведене чињенице у
виду, може се слободно закључити да
је дивља свиња дивљач будућности у
нашим ловиштима.
Др Зоран А. Ристић
-децембар 2010.
Штете од дивље свиње
Дивља свиња је нарочито значајна
врста дивљачи за ратаре због различитих облика, обима и интензитета штета која прави. Штете настају у оним
подручјима где се ловишта наслањају
на пољопривредне површине. Објашњење је у томе да количина енергије
коју једна дивља свиња може да добије
са хектара шумског ловишта чини свега 1-7% од максималне енергије коју
може да добије са хектара пољопривредног земљишта. У потрази за храном у циљу за задовољење основних
животних потреба, дивља свиња у
шумском ловишту мора да претражи
око 650 квадратаних метара у току
пролећа у 4.000 у току зиме.
настају ломљењем и гажењем биљака.
При томе треба узети у обзир да се у
истом тренутку и на истој површини
одједном може наћи и 30-40 животиња
ове врсте, различитог пола и узраста.
У току испитивања нападнутих парцела утврђено је да је проценат штете варирао од 5% до 47 %. Према изјавама
власника парцела, било је још већих
штета, али су оборена стабла кукуруза
у полузеленом стању искоришћена за
исхрану преживара (Поповић, 2006).
Штете на пољима са озимим житима
јављају се пре свега на парцелама на
којима је претходни усев био кукуруз.
При комбајнирању кукуруза, мањи
број клипова се машински не обере,
снимио: Ј. Пап
складу са могућностима станишта, оптималне полне (1:1) и старосне структуре која обезбеђује свакогодишњи
улов одређеног броја грла међу којима и носиоца врхунских трофеја. У
правилно газдовање спадају и мере
уређења ловишта односно пре свега
мере за побољшање услова природне
снимио: Ј. Пап
мужјаци у периоду парења могу прелазити огромне раздаљине због чега их
у неким ловиштима називају „поштарима”. Због великог радијуса кретања
дивљих свиња, слично као и код газдовања јеленском дивљачи и медведима,
неопходно је формирање ловних подручја у оквиру којих поједина ловишта
Најчешће штете од дивље свиње
настају у време садње - сетве и дозревања
пољопривредних култура. Штете настају
ровањем, копањем, гажењем младих усева и конзумирањем семења. Штете које
дивље свиње чине на пољопривредним
културама могу се поделити на: штете
на површинама под житима, штете на
кромпириштима и штете на ливадама.
Штете на пољима са житима најчешће настају на кукурузиштима, у
периоду млечне фазе зрелости зрна,
а највише су погођене њиве на којима с гаје рани хибриди, који први и
сазревају. Штете настају ломљењем
(обарањем) стабла и конзумирањем
клипа. Међутим, штете о конзумирања су пуно мање од губитака који
- децембар 2010.
већ остаје иза комбајна на земљи и након припреме парцеле за јесењу сетву
заорава. Захваљујући изванредном
чулу мириса, осећају ферментисано
(укисељено) зрно или клипове испод
земље и ријући долазе до њих, правећи мање или веће штете на пољима
са озимим житом. Могућност појаве
и величина ових штета зависе од положаја парцеле у односу на шумске
комплексе или места где се најчешће
задржавају дивље свиње.
Штете на кромпириштима најчешће
настају првим данима после сетве ове
културе, али се могу јавити све до момента вађења кромпира. Најтеже су
пролећне штете, када посејана култура буде уништена, а за другу сетву
нема времена. Међутим, и штете које
настају у току лета нису мање значајне, с обзиром на то да власник парцеле
остаје без рода.
Штете које су причињене на пољопривредним парцелама у највећем проценту
јављају се уз рубни део шуме или у њеној близини. У планинским ловиштима
ове парцеле су мале, од 0,1 - 0,3 ха, тако
да се мере заштите од стране власника
углавном и не предузимају. У брдским
деловима истраживаних ловишта, уочене су још веће штете на пољопривредним површинама. При томе, величина
штета у великој мери зависи од густине
популација дивље свиње.
Штетни утицаји дивље свиње у шумарству су:
 Конзумирање храстовог и буковог
жира и броја клијајућих семенки;
 Штете на парцелама
са посађеним храстовим
и буковим жиром;
 Чупање и оштећивање младих
биљака приликом ровања;
 Интензивирање гљивичних
болести због оштећења
корена дрвећа;
 Конзумирање кишних
глиста, жаба, корњача
и корисних животиња.
Као омнивора (сваштојед), дивља
свиња конзумира различита хранива
животињског порекла. При томе, може
да прави и велике штете у ловишту,
конзумирајући јаја и подмладак других
врста дивљачи. Наводи се да су дивље
свиње у ограђеном ловишту “Дубашница”, захваљујући снежном покривачу
који је скоро редовна појава на почетку
јагњења муфлона, лако проналазиле и
прождирале тек рођену јагњад. Ко последица, добро ухрањене муфлонке које
су рано остале без потомства поново су
улазиле у еструс, париле се почетком
лета и доносиле на свет другу генерацију јагњади крајем календарске године, са малом шансом презимљавања.
Из књиге “Газдовање популацијом
дивљачи у циљу смањења штета (Др.
Зоран Поповић, др. Ненад Ђорђевић
11
ВЕСТИ
СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЛОВАЧКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕ
Основано Д.О.О. “Војвођански ловац”
На седници Управног одбора Ловачког савеза Војводине, одржаној у
предивном објекту ловишта “Ристовача” 23. новембра, између осталог је
констатовано да је популација зеца у
ловиштима Војводине доста проблематична због великих киша и поплава
у време репродукције зечје популације, што је проузроковало велике губитке код младих јединки. УО ЛСВ-а
препоручује својим члановима да се
зец лови веома опрезно, тј. уз велике
корекције у плановима газдовања, односно да се смањи број ловних дана, а
тако ће се смањити и одстрел зечева.
Ове препоруке су утврђене након анализа обављених у лабораторији ЛСВ-а
после прегледа очију достављених зечева и утврђивања прираста њихове
популације. Секретар ЛС-а Миленко
Зеремски изнео је податак да су ове године у лабораторију Савеза пристигли
подаци из око 80 одсто ловишта Војводине и део из централне Србије, те да
су резултати прираста поражавајући.
Председник Комисије за ловну кинологију Слободан Глумац упознао
је чланове Одбора с активностима и
проблемима с којима се сусреће ова
комисија. Нарочито је евидентно преплитање у одржавању кинолошких
манифестација између два савеза –
ЛСС-а и ЛСВ-а. Из тих разлога изнет
је предлог да се усагласе ставови да би
се убудуће, уз строго поштовање правилника и коректно суђење, у првом
плану нашао квалитет паса. Акценат
треба да буде на повећању броја квалитетних ловачких паса у ловачким
удружењима.
Ловачка одликовања ЛСС-а и ЛСВ-а
поводом прослава и јубилеја добиће
ловци Жабља, Алибунара, Ковина, Банатског Великог Села и Житишта. На
основу Статута ЛСВ-а који је усвојен
на Скупштини Савеза августа ове године, УО је донео одлуку о оснивању
Друштва с ограниченом одговорношћу. Овом одлуком УО је заокружио
активности која су му Статутом дата
у надлежност. Остаје да се у складу с
актом о оснивању друштва с ограни-
12
ченом одговорношћу направе пратећа
акта и правилници који су предвиђени
за ову делатност да би друштво могло почети рад. За првог директора
друштва именован је дипл. инж. Миленко Зеремски, а пуни назив друштва
је “Војвођански ловац, привредно
друштво за развој ловства Д.О.О. Нови
Сад”.
Што се тиче нове чланске карте
ЛСВ-а, наглашено је да њен будући
облик и изглед за чланове с територије
АП Војводине треба да буде у складу
са законским овлашћењима и општим
актима којима се уређује ова материја.
УО је наложио Комисији за правна и
организациона питања да што пре уради идејно решење чланске карте ЛСВ-а
и достави предлог УО, који ће донети
коначну одлуку по овом питању. Под
овом тачком дневног реда такође је
расправљано о будућем финансирању
ЛСС-а и ЛСВ-а и закључено је да се
што скорије морају састати руководеће
структуре оба савеза и договорити се о
будућим чланском доприносу по члану за финансирање активности и свих
издвајања која се узимају из чланарине. Потребно је тачно рашчланити шта
се мора а шта не мора финансирати из
убране чланарине.
УО је именовао трочлану Комисију
за инвентарисање, која је добила задатак да у законском року обави попис покретне и непокретне имовине
Савеза и о томе обавести УО, који ће
након тога усвојити поднети извештај.
Под текућим питањима формирано је
саветодавно тело од пет чланова које
треба да изнађе најбољи модел давања
гаранција на почетне фондове дивљачи у установљеним ловиштима како
је предвиђено Законом о дивљачи и
ловству.
Дугогодишњи члан руководства
ЛСВ-а председник Комисије за одликовања Раде Медић поклонио је Савезу пет комплета ловачко-риболовачког
магазина из 1937. године као трајно
обележје из прохујалих времена. Констатовано је да је Комисија за правна и
организациона питања на седници од
22. новембра урадила предлог активности на усклађивању Статута чланова Савеза са Законом о удружењима и
да се овај закључак упути свим удружењима на даљи поступак као саветодавно мишљење.
Седницом УО Ловачког савеза
Војводине председавао је председник ЛСВ-а проф. др Милош Беуковић.
Расправљано је по 12 тачака дневног
реда. Као гости, седници су присуствовали председник ЛСС-а проф. др Зоран Поповић и председници Комисија
за кинологију и Комисије за правна и
организациона питања. У уводном излагању, председник ЛСВ-а је упознао
чланове УО с активностима између
две седнице, а потом је једногласно усвојен извештај о финансијском пословању Савеза за период од 1. јануара до
30. јуна 2010. године.
Д. Милков
- децембар 2010.
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
Пет хи­ља­да
ди­на­ра за
од­стре­ље­ног
ша­ка­ла
Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва у Зре­ња­ни­
ну кон­кре­ти­зо­ва­ла је обе­ћа­ње да­то
ов­да­шњим лов­ци­ма да ће им по­мо­
ћи у су­зби­ја­њу ша­ка­ла ко­ји су пре­
пла­ви­ли сред­њо­ба­нат­ска ло­ви­шта.
Град­ски већ­ни­ци по­др­жа­ли су од­
лу­ку да град лов­ци­ма ис­пла­ти по
5.000 ди­на­ра за сва­ког од­стре­ље­
ног ша­ка­ла. Пред­ви­ђе­но је да ло­
вач­ка дру­штва до­ка­зе о уло­вље­ним
пре­да­то­ри­ма под­но­се Ко­му­нал­ној
по­ли­ци­ји и Ин­спек­ци­ји за­шти­те
жи­вот­не сре­ди­не.
За­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Зре­ња­
ни­на Го­ран Ка­у­рић ка­зао је да је
та­ква од­лу­ка до­не­та на ини­ци­ја­ти­
ву ло­ва­ца ко­ји су ука­за­ли на ве­ли­
ки број ша­ка­ла ко­ји у ло­ви­шти­ма
при­чи­ња­ва­ју огром­не ште­те.
– У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на,
на­ро­чи­то у Ба­на­ту, ша­кал је по­стао
из­у­зет­но ве­ли­ки пре­да­тор, ко­ји се
пре­ко ме­ре раз­мно­жио и угро­жа­ва
пле­ме­ни­ту ди­вљач. Сто­га смо од­
лу­чи­ли да из­но­сом од 5.000 ди­на­ра
сти­му­ли­ше­мо лов­це да спро­во­де
се­лек­тив­ни и ор­га­ни­зо­ван из­лов
ша­ка­ла – ка­зао је Ка­у­рић.
Управ­ни­ца у Ло­вач­ком удру­же­
њу „Зре­ња­нин“ Ми­ле­на Ро­ма­не­ли
ка­же да је ша­ка­ла пр­во би­ло у ју­го­
и­сточ­ној Ср­би­ји, за­тим у По­мо­ра­
вљу и до­њем Сре­му, по­сле че­га су
до­шли и у ба­нат­ске кра­је­ве.
– Пра­ве ве­ли­ке ште­те у на­шим
ло­ви­шти­ма јер је сма­њен при­раст
ср­не­ће ди­вља­чи. Ша­ка­ли на­па­да­ју
ла­над, али и пти­це ко­је се гне­зде на
зе­мљи, по­што им уни­шта­ва­ју ја­ја и
мла­дун­чад. На­па­да­ју и ма­ња ста­да
ова­ца и ко­за, ако не­ма у бли­зи­ни
па­са да их од­бра­не – об­ја­шња­ва
Ми­ле­на Ро­ма­не­ли.
Лов­ци упо­зо­ра­ва­ју да по­тен­ци­
јал­ну опа­сност пред­ста­вља и то
што ови пре­да­то­ри мо­гу би­ти пре­
но­си­о­ци па­ра­зи­та и за­ра­за, те да
пе­ти­на по­пу­ла­ци­је ша­ка­ла но­си
три­хи­не­лу. Ж. Б.
- децембар 2010.
снимио: Ј. Пап
...........................................................................................................................................................................
УЗ ПРИ­СУ­СТВО БРОЈ­НИХ ПО­ЛИ­ТИ­ЧА­РА, ЛО­ВА­ЦА
И ЈАВ­НИХ ЛИЧ­НО­СТИ
У Ту­ри­ји отво­рен лук­су­зни
ло­вач­ки дом
Лов­ни ту­ри­зам у Вој­во­ди­ни је бо­
га­ти­ји за вр­хун­ски обје­кат ко­ји је сме­
штен у Ту­ри­ји. Вој­во­ђан­ски премијер
Бо­јан Пај­тић недавно је отво­рио
“Hunting lodge Turija” (Хан­тинг Лоџ)
у по­ме­ну­том бач­ком се­лу, хо­тел ви­со­ке
кла­се са 14 лук­су­зно опре­мље­них со­ба
и јед­ним апарт­ма­ном и две со­бе за псе
за го­сте кој­и же­ле да су им љу­бим­ци
увек у бли­зи­ни. Ин­ве­сти­то­ри, ко­ји су
пре­ма не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма до
ко­јих смо до­шли, у обје­кат уло­жи­ли
око ми­лион евра, за Ту­ри­ју су се, ка­жу,
од­лу­чи­ли из ге­о­граф­ских раз­ло­га.
- Ре­ши­ли смо да из­гра­ди­мо хо­тел
у овом се­лу јер је оно у ср­цу Вој­во­ди­
не. Ка­да би­смо на кар­ти врх ше­ста­ра
ста­ви­ли на Ту­ри­ју, мо­гли би да опи­ше­
мо круг око це­ле Вој­во­ди­не – ре­кла је
На­та­ша Па­ви­ће­вић – Ба­јић, јед­на од
су­вла­сни­ца хо­те­ла. – Укљу­чу­ју­ћи ту­
риј­ско, ве­ћи­на вр­хун­ских ло­ви­шта у
по­кра­ји­ни су бли­зу. Овај хо­тел
је на­мен­ски пра­вљен за лов­це,
јер им пру­жа вр­хун­ску услу­гу
– сме­штај па­са, ору­жар­ни­цу за
од­ла­га­ње пу­ша­ка, у дво­ри­ште
се ула­зи у чи­зма­ма, а мо­гу да
ко­ри­сте и са­у­ну, ба­зен, услу­ге
ре­сто­ра­на пре­пу­ног вој­во­ђан­
ских и ло­вач­ких спе­ци­ја­ли­те­
та, а има­ју мо­гућ­ност и да са­ми
спре­ма­ју хра­ну. Це­ла по­ро­ди­ца
мо­же да ужи­ва у услу­га­ма ко­је
пру­жа овај обје­кат - ре­кла је
го­спо­ђа Па­ви­ће­вић – Ба­јић.
Га­зде хо­те­ла ће, у обо­стра­
ном ин­те­ре­су, са­ра­ђи­ва­ти са ЈП
“Вој­во­ди­на шу­ме”, ка­ко би се
при­ву­кло што ви­ше ино­стар­
них и до­ма­ћих ло­ва­ца.
Д. Кн.
13
снимио: Ј. Пап
ГАЗДОВАЊЕ ЛОВИШТЕМ ТОКОМ ЗИМЕ
Рестриктивно ловити, дивљач
прехрањивати, предаторе одстрељивати
Ево нас на крају календарске године
која ће остати упамћена због преобилних атмосферских падавина
какве нису забележене деценијама.
Иако ловна сезона на поједине врсте дивљачи још траје, лови се веома опрезно уз строгу анализу сваког ловног дана. Поједина ловачка
удружења у нашој земљи донела су
одлуку о престанку сваког лова из
предострожности због елементарних
непогода. Како ловна година по нашем, ловачком календару траје од 1.
априла па до 31. марта наредне године, биће довољно времена за стручне
анализе по завршетку ловне сезоне
и пролећног бројања дивљачи. Потребно је установити колико је штете направило невреме у преобилним
падавинама и поплавама и шта нам
ваља даље чинити.
Поједине врсте дивљачи су лако
поднеле кишовито време.То се у првом реду односи на крупну дивљач јелене, дивље свиње и срнећу дивљач.
Ове врсте нису претрпеле велику
штету у отвореним ловиштима сем у
14
поплављеним подручјима где је водена стихија подавила све што се није
успело спасти на време. Ловци су са
своје стране чинили све што се могло
како би предупредили штете . Редовно
су обилажена угрожена подручја и помагано је угроженој дивљачи где год је
то било могуће.
Уништена легла
Да су преобилне падавине направиле велику штету видело се на почетку и током летње ловне сезоне на
препелице, када су резултати одстрела
били веома слаби. Кише које су данима падале и стварале права мала језера
у ловиштима, допринеле су да гнезда
препелица, јаребица и фазана баш у
време лежања женки на јајима буду
поплављена и уништена. Ретке су јединке које су успеле да изведу своје
потомство. Обиље воде у ловиштима
погодовало је једино пловушама које
су биле у свом амбијенту, па се очекује
да ће ове дивљачи бити у константном
броју уз благи пораст бројности популације.
Зец
Зечија дивљач је вероватно претрпела највећу штету што ћемо знати
након свеобухватних анализа по завршетку ловне сезоне када се саберу
резултати одстрела. Како је кишовито
време потрајало малтене током целе
године сигурно је уништено тзв. мајско легло ове дивљачи које највише
утиче на стабилност популације. Како
је велика влажност и високе подземне
воде један од главних разлога помора
мишоликих глодара у ловиштима, сигурно је да су и предатори свих врста
којима су мишолики глодари важан
чинилац у исхрани своје активности
за преживљавање морали да усмере на
корисну дивљач па је тако и оно мало
потомства што је успело да се обнови
у ловиштима,десетковано. Најбољи
показатељи колики је обим штете на
зечијој дивљачи добијен је након извршених анализа очних сочива које се
обављају у лабораторији Ловачког савеза Војводине. Ловци су након првих
ловова на зеца као и сваке године до
сада доставили очи од одстрељених
-децембар 2010.
зечева у ову лабораторију. Већ први
резултати који су урађени били су поражавајући. Прираст младих зечева
био је испод сваког минимума какав у
досадашњој дугогодишњој пракси није
забележен. Уз слање резултата након
извршене анализе у ловачка удружења
стручњаци у Ловачком савезу Војводине одмах су давали препоруке и
упозорења шта даље чинити у погледу
извршења годишњег плана газдовања
ловиштем. Препоручивано је да се ригорозно коригују планови одстрела а у
појединим ловиштима где су резултати
били најлошији препоручена је тотална обустава лова на зеца. Испоставило
се и овог пута да су ловачка удружења
која су строго поштовала планове одстрела уз домаћинско и рационално
коришћење популације зечије дивљачи
уз контролисану бројност по јединици
површине ловишта,најлакше поднела
изненадни удар на зечију дивљач какав се ни у најцрњим прогнозама није
могао предвидети.Ловачка удружења
која су стриктно ловила зеца до задовољења потреба својих чланова не
водећи притоме рачуна о могућим последицама таквог излова,треба добро
да се замисле шта даље чинити ако су
неконтролисаним одстрелом захватили у матични фонд популације.
Фазани
Са фазанском дивљачи ситуација
није ништа боља. Стање у ловиштима
је разнолика. Економски и финасиски
јака удружења, која сваке године испуштају фазанску дивљач из вештачке
производње у ловиште и то не мање од
10 комада по ловцу, имају какве-такве
резултате у лову. Међутим, евидентно
је да је и поред редовног уношења фазанске дивљачи одстрел сваке године
све мањи. Наука која је уз струку најпозванија да објасни шта су главни
узроци све мање бројности фазанске
дивљачи, сем часних изузетака, није до
сада дала адекватне одговоре на питања
која су ловачке организације постављале на ову тему. Иако су у финансиским
плановима наших ловачких савеза за
научно истраживачки рад предвиђена
знатна новчана средства,одговора који
би довео до радикалних побољшања
повећања бројности фазана у природи
још нема. Све више ловачких удружења
практикује испуст одраслих фазана за
лов један дан пре лова или на сам дан
лова. Истина да се на овакав начин одстрели највише од испуштене дивљачи
али је велико питање економске оправданости оваквог начина лова ако знамо да је цена одраслих фазана за лов
код свих произвођача највећа, а ништа
мање не кошта испуст из
сопствених волијера у којима су узгајани купљени фазанчићи у летњем периоду.
Посебна прича је етичка
страна оваквог лова јер се
практично лове фазани који
нису били у природи, а неретко брзи ловачки пси успеју да ухвате фазана живог
иако на њега није ни пуцано!
Јаребице
Што се јаребица тиче,
ситуација је у нашим ловиштима из године у годину све гора. Стабилне
популације ове наше аутохтоне пољске коке једино
- децембар 2010.
15
ГАЗДОВАЊЕ ЛОВИШТЕМ ТОКОМ ЗИМЕ
се још могу наћи у јужним деловима
наше земље и то око Ниша, Лесковца, Житорађе, Прокупља и неких
других места. Војвођански ловци
већ годинама не лове јаребице због
мале бројности популације. Интензивна пољопривреда уз неконтролисану примену хемијских средстава у
заштити усева од штеточина и корова допринели су томе да се бројност
ове пољске коке сведе на минимун.
Сматрамо да ће врло брзо доспети на
црвену листу угрожених врста којима
прети истребљење.
Важност правилне
исхране
снимио: Ј. Пап
Узроке и последице након све обухватног сагледавања ситуације након
елементарних и других недаћа које
су задесиле наша ловишта и дивљач
у њима изнета су из угла практичара
дивљач. Храна за зимску прехрану,
како зрнаста, кабаста и гомољаста
мора бити квалитетна и проверено
здрава. Изношењем нездраве, труле,
плесниве или не дај боже третиране
хране неким заштитним средством
ради складиштења само би погоршали стање .За крупну дивљач мора бити
обезбеђена довољна количина сточне
соли, најбоље ако је побољшана са витаминима што наши произвођачи нуде
у последње време. Иако је мали број
ловачких удружења у нашој земљи
која газдују са јеленском дивљачи у
отвореним ловиштима, морају итекако
да се припреме за зимску прехрану. Јеленска дивљач због своје телесне масе
захтева конзумирање неколико килограма различите хране дневно.Како је
у зимским условима кад завеју дубоки
снегови јеленима смањена могућност
да пасу на испасиштима а дрвеће у
уз напомену да је ситуација различита
од регије до регије. Мање-више штета
је евидентна и остаје нам да је на најбољи могући начин ублажимо и сачувамо фондове дивљачи који су остали
у ловиштима ради даље репродукције.
У првом реду задатак нас ловаца је да
бројност предатора пред наступајућу
зиму сведемо на биолошки миниум. Затим нам предстоји интензивна
прехрана дивљачи у ловишту а храна се износи у унапред припремљена хранљивишта за крупну и ситну
16
листопадним шумама је оголело,овој
дивљачи једино преостаје да гули кору
са младог дрвећа и на тај начин прави
велике штете у шумарству.
Дивље свиње је такође потребно
прихрањивати у току зимског периода а најрадије конзумирају кукуруз у
клипу.Уколико су у ловишту храстове
шуме, жир од храста је за дивљу свињу
права посластица. Ова дивљач најлакше презими оштре зиме јер је својом
конституцијом прилагођена за све услове боравка и опстанка у природи.
За срнећу дивљач такође је потребно припремити додатне резерве хране
за зимску прехрану. Срнећа дивљач
у пољским деловима ловишта веома
радо конзумира остатке пољопривредних производа преостале након
прикупљања летине.У шумским и
брдским ловиштима радо брсти лишће
преостало на гранама а на сунчаним
падинама где нема снега пасе оскудну
преосталу траву. За зимску прехрану потребно је обезбедити кукуруз у
клипу,сточну репу, луцеркино сено и
сточну со.
Ситна дивљач такође захтева допунску прехрану током зимског периода.
За зечеве је потребно обезбедити довољне количине кртоласте, кабасте,
гомољасте хране.Тип хранилишта за
зимску прехрану зечије дивљачи зависи од конфигурације терена и бројности јединки на јединици површине.Како зечеви знају да праве штету
у воћњацима гулећи кору са младих
воћака, потребно је у сарадњи са корисником земљишта предузети неопходне мере заштите.
За фазане и јаребице (тамо где их
још има) хранилице морају бити направљене током ране јесени. Зрнасту
храну у виду ломљеног жита, кукуруза у клипу и слично треба одмах
ставити под хранилице како би се дивљач навикла да посећује ова места
Јако је важно што чешће обилазити
ловиште у зимском периоду и организовано одстрељивати предаторе.
Неретко ћемо их пронаћи у близини
хранилишта где у заседи чекају плен
тј. корисну дивљач.Овога пута морамо се осврнути на још једну непобитну чињеницу а то је све већа присутност шакала у нашим ловиштима.
Овај предатор полако али сигурно осваја простор широм наше земље. Шакал је веома крволочна звер и практично нема природних непријатеља
на нашим просторима. С обзиром на
брзину којом се размножава, стижу
нам вести о одстрелу шакала у оним
ловиштима где га до сада није било.
Како су ловци у првом реду узгајивачи и заштитари дивљачи и природе,
неопходно је популацију шакала држати под контролом.
Д. Милков
-децембар 2010.
У ШУМАДИЈИ
ЛУ „ПЕК“ РАБРОВО
Братског госта
никад доста
Препуно петлова
и црне дивљачи
На 9.160 хектара ловишта Ловачког
удружења „Пек“ из Раброва, кроз које
протиче златоносна река, дивљачи не
мањка, али ове године, иако пролећних
поплава није било, уочљив је мањи број
зечева у односу на претходне сезоне па
је лов експресно обустављен. У овом
тренутку у јеку је берићетна ловна
сезона, иако се фазанске коке не лове
(то се чини тек сваке треће године):
фазанских петлова и дивљих свиња
има у изобиљу!
У другој половини новембра, када
су још владале готово пролећне
температуре, група ловаца из Раброва
и њихових гостију је ловила петлове
у ранвици и приобаљу Пека, често
подижући јата фазанских кока,
јаребица, па и понеког зеца, на које се,
наравно, није пуцало.
На брежуљцима изнад Раброва увек
је било дивљих свиња, али ове године
има их, по речима председника ЛУ
„Пек“ Бојана Тадића, у заиста великом
броју који се мора регулисати да не би
починиле штете на усевима.
Осим богатог ловишта, Рабровци
се поносе својом ловачком кућом,
сјајним објектом за уживање у лову и
свим чарима које он пружа.
Д. Кн.
Минула јесен остаће у Шумадији упамћена по бројним побратимским сусретима
и дружењима која су превазишла границе
Србије. На овим просторима сваке недеље
боравили су побратими из Решица (Румунија), Фоче (Република Српска), Сенте и
Сјенице, као и других места Србије.
– Наша побратимска дружења ширимо
од ловачких удружења ка секцијама и ловцима, чиме желимо да се у коло заједништва укључи што већи број ловаца, који са
својим породицама
представљају стуб
сарадње – каже
Милосав Зимоњић
– Зики, велики поборник лова, познат у Крагујевцу
и Шумадији, у чију
су “ловачку карту”,
уписана многобројна дружења и ловачка пријатељства.
– Тако, осим са ФоМилосав
чом, сарађујемо и с
Зимоњић – Зики
ловцима Хумића и
Челебића, осим с Решицом, сарађујемо с
ловцима Белобрешке и Старе Молдаве, а о
појединачним секцијским дружењима и да
не говорим.
Многе нити овакве сарадње трају већ
деценијама, тако да се и нова дружења и
пријатељства темеље на богатим ловачким
искуствима и жељи да се заједнички учини
нов искорак ка унапређењу лова и ловства,
не само у Шумадији већ и у читавој Србији
и шире.
С. М.
КРАГУЈЕВАЦ
Подстицај ловном туризму
Уз учешће великог броја представника туристичких организација
Шумадије и Србије, као и представника ловачких организација с овог
подручја чија туристичка понуда представља добар подстицај ловном
туризму, у Крагујевцу је одржан Сајам туризма и туристиче понуде. На
овом сајму плакета за ловачке заслуге уручена је Градској туристичкој
организацији Крагујевца за велики допринос развоју ловног туризма
на подручју Шумадије. Ово високо признање директорки Снежани
Милисављевић уручио је председник Ловног региона “Централна
Србија” Томица Радосављевић.
Ова туристичка организација потписала је и Протокол о сарадњи
у области ловног туризма с Ловачким удружењем “Шумадија” из
Крагујевца и Ловачким удружењем “Сребрница” из Страгара. С. М.
- децембар 2010.
Томица Радосављевић, уручује плакету
Туристичкој организацији Крагујевца
17
2011.
Добар
поглед у
Ловачки савез Србије и редакција листа “Ловац” желе Вам срећну Нову 2011. годину
снимио: Ј. Пап
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА
ЗРЕЊАНИН
Установљење ловишта најпречи задатак
Милан
Пажин,
председник
ЛУ
Града Зрењанина: - Након усавајања
новог Статута и пререгистрације,
следи усаглашавање постојећих и
доношење нових правилника како би
се синхронизовале активности у 23
ловачка друштва у оквиру удружења, у
складу са новим законским документима.
Након установљења ловишта и надам
се успешне доделе ловачком удружењу,
предстоје активности на изради планских
докумената за газдовање. Очекујемо да ће
се од садашњег јединственог ловишта “Бегеј”, које се простире
на 125.000 хектара, формирати три ловишта за које је потребно
донети планска документа. Поред побројаног, плановима
удружења за 2011. годину, биће утврђени и сви послови везани
за газдовање ловиштима, пре свега, изградњу ловно- техничких
објеката, унос дивљачи и њихов плански одстрел. То ће, заиста,
бити година великих изазова али и даљег развоја ловства на овим
просторима.
ТОПОЛА
Обогаћивање ловишта„Каменица“
Велизар Миљковић, председник ЛУ
“Карађорђе”, Топола: - Питање свих питања
у задацима за наредну годину у нашем
удружењу, је додела ловишта “Каменица”
на газдовање и јачање ловачког удружења
у организационом, правном, нормативном
и економском смислу. Уз све то, неопходна
је и израда пројеката на обогаћивању овог
ловишта. Пре свега, кроз побољшање
фондова племените дивљачи и изградњи
ловно-техничких објеката, као и наставаку
изградње Ловачког дома у Тополи.
Истовремно, врло амбициозно приступићемо и едукацији чланова по
питању нових закона о дивљачи и ловству и удружењима грађана, као
и спровођењу новог Статута, у свим сегментима ловачког удружења.
То је само део планова за наредну годину, који ће још више уздићи
ловство тополског краја.
РЕКОВАЦ
Нов искорак рековачког
ловства
Дуга и богата традиција ловства у
рековачком крају, одувек је будила пажњу
ловаца - тих вечитих заљубљеника
у природу, дивљач и лов. То је и био
повод, да Ловачко удружење “Левач”,
из Рековца, половином новембра, на достојан начин обележи 110
година ловства у овом крају.
20
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА
- Наш јубилеј био је прилика да се окупе многи наши ловци и
пријатељи из целе Србије, и да заједнички сумирамо пређени пут
и утврдимо нове визије развоја ловства у левачком крају, рекао је
Милан Милојевић, председник ЛУ “Левач”. Данас, наше удружење
има 280 ловаца и газдује на 15.000 хектара.
Највећим прегаоцима ловства, на овој свечаности, додељена су
највиша признања Ловачког савеза Србије. Златни орден понео је
Велимир Радовановић а сребрни орден: Предраг Милорадовић,
Слободан Панић, Живота Милићевић, Радован Маринковић и
Мирослав Ристић. Бронзани орден уручен је: Драгану Остојићу,
Небојши Вукосављевићу, Дејану Радојевићу и Петру Марковићу.
Плакете Ловачког савеза Србије за ловачке заслуге, уручене су:
Скупштини општине Рековац, Полицијској испостави у Рековцу
и Електродистрибуцији из овог места. На овој свечаности и највише признање Ловачког удружења “Левач”, у Рековцу, јубиларне
плакете, додељене су: ЛУ “Каленић” у Белушићу, ЛУ “Јагодина” у
Јагодини, ЛУ “Црни Врх” у Бунару, затим Томици Радосављевићу
и Богољубу Маринковићу.
ЛАЗАРЕВАЦ
Сарадња с “Колубаром”
Др Драган Синђелић, председник ЛУ
“Фазан” из Лазаревца: Сарадња нашег
ловачког удружења и РЕИК-а “Колубара”
представља најбољи пример на овим просторима како се заједничким залагањем
доприноси подстицају ловства и очувању
природе. Наиме, у срединама где “Колубара” изузима земљиште за своје угљенокопе, уступа бесплатно материјал ловцима
да би градили прихватилишта за фазанску дивљач и чеке. Набављена је и нова “лада нива” за потребе
Удружења. Осим великих активности ловаца, изузетно је важна
сарадња с ловцима побратимских удружења: Вишеграда, Угљевика, Тивта, Трбовља, Суботице, Бара, а од наредне године и једне
ловачке организације из Румуније.
ВАЉЕВО
Хиљаду срна шета
ловиштем
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Оживљавање ловачких организација
Илија Елезовић, председник Ловачког
савеза Косова и Метохије: Један од најпречих задатака на простору Косова и
Метохије је обнављање и оживљавање
ловачких организација, у местима где
за то постоје реални услови. Данас на
овим просторима имамо 11 ловачких
удружења. Такође, приоритетан задатак
је и сузбијање криволова који је увелико захватио ове просторе. Радимо и на
унапређењу рада с ловачким подмлатком
јер и поврх великих тешкоћа и проблема, имамо жељу младих да активно раде. Али, да бисмо све то
остварили неопходна је даља спрега с ловачким организацијама
у Србији, које су ментори многих наших програма. При томе,
ЛСС даје безрезервну подршку и помоћ у даљем постојању и
трајању ловачких организација на просторима Косова и Метохије.
СМЕДЕРЕВО
У одстрелу хиљаду патака
Милан Стефановић, председник ЛУ
“Смедерево”: Ловци смедеревског краја
одувек су се поносили бројном дивљачи, а данас посебно паткама, којих
заиста има у великом броју. Зато није
случајно што се у плану одстрела планира улов хиљаду јединки ове пернате
дивљачи. Око 400 ловаца овог удружења врсни су узгајивачи
дивљачи и угледни заштитари. Организовани су у четири ловачке секције, а оне, пак, у ревире, што веома добро функционише на 19.000 хектара. Имамо изграђених 15 високих чека и
130 хранилица за ситну дивљач. Посебну пажњу поклањамо
узгоју срнеће дивљачи, коју не ловимо већ дужи низ година.
Изградили смо и десет хранилаца за њих а износимо и со у
ловиште. Годишње унесемо и 1.800 одраслих фазана.
ПАНЧЕВО
Милош Пантелић, председник ЛУ
“Браћа Недићи” из Ваљева: И пре него
што је пао први снег, већина од 900 ловаца показала је велику брижност за
очување ловног фонда, кроз обезбеђење
услова и изношење хране и соли. На
70.000 хектара ловишта данас шета
нешто више од 1.000 срнећих грла. То
је и логично ако се зна да само у једној сезони изнесемо тону
соли, осам тона кукуруза, а о кабастој храни свака ловачка група води рачуна. Изграђено је 60 високих чека и сваке године
се граде нове, као и хранилишта и солишта. Водимо бригу и о
дивљим свињама, где је 30 грла у одстрелу. Зеца имамо као и
свуда, а када је у питању фазанска дивљач, чак око 5.500 унесемо у ловиште. Брига сваког ловца о ловишту и дивљачи је и
будућност ЛУ “Браћа Недићи” и ваљевског ловства.
- децембар 2010.
Нови објекти
Небојша Кесић, секретар ЛУ “Панчево”: Да “лов није само лов”, пример
су наши ловци, који путем обавезних
и добровољних радних акција активно
раде на одржавању постојећих и изградњи нових ловно-техничких и узгојних објеката. Осим изградње високих
чека, настављена је изградња и ловачког
дома и пратећих објеката, с прихватном фазанеријом и објектом за санитарни и ветеринарски преглед одстрељене дивљачи.
У наредној години засадиће се још једна вишегодишња ремиза,
изградити нове чеке, формирати шумски расадник за сопствене
потребе и подићи минијатурни арборетум. Да би удружење могло
партиципирати у разним републичким и покрајинским пројекти-
- децембар 2010.
Припремио: Света Маџаревић
ма, озбиљно се приступа и изради неколико елабората којима ће
се у техничком смислу задовољити критеријуми за доделу новца
неопходног за извођење планираних активности.
ГРОЦКА
Једниствена ловачка
организација
Слободан Старчевић, председник ЛУ
“Дунав” из Гроцке: Ловачко удружење “Дунав” данас као јединствена ловачка организација у Гроцкој у овим временима улаже
огромне напоре да после добијања ловишта
на газдовање ојача лов и ловство на овим
просторима, а пре свега узгој и заштиту
дивљачи. Више од хиљаду ловаца овог удружења настоји да својим активностима увећа бројност дивљачи.
Значи, брига о ловишту је приоритетан задатак свих субјеката,
што ће се посебно доказати у наредној години, која ће представљати још један значајан подстицај развоју лова и ловства у општини Гроцка, која је од давне 1900. године, када је основана прва
ловачка организација, представљала најбољи пример богатства
ловне дивљачи.
КРАГУЈЕВАЦ
Ловство без граница
Зоран Обрадовић, председник Скупштине
ЛУ “Шумадија” из Крагујевца: Мада и ова
времена обилују одређеним проблемима
и потешкоћама, ипак ловачко заједништво
мора да отвара границе и да сви скупа стремимо визијама ловства без граница. То доказујемо бројним сусретима и активностима,
како на свом подручју, тако и у Србији и иностранству. Ловци су били и остали највећи мисионари, који никада
нису питали нити ће питати ко је које вере, ко је каквог имовног
стања, ко има које образовање... Ловци су били и остали највећи
светионичари слоге, заједништва, оданости, искрености и доследности, рекао је Обрадовић на недавном побратимском дружењу с
ловцима из Сјенице.
МЛАДЕНОВАЦ
Завршен дом на Космају
Владислав Милојевић, председник ЛУ
“Варовнице” из Младеновца: Уз консолидацију удружења и израду новог статута,
и поред свеукупне кризе, у потпуности је
завршена изградња ловачког дома “Пландиште” на Космају. Тиме је заокружена
понуда у ловном туризму, а стање гајених врста дивљачи на терену је изузетно
добро, изузев стагнације зеца. Зато у наредну годину улазимо са
жељом да изградимо стрелиште за глинене голубове, као сегмент
понуде домаћим и страним ловцима. Надамо се и добрим трофејним одстрелима срндаћа, чиме би ово удружење задржало препознатљивост овог ловишта. Свим ловцима Србије желим здраву и
срећну Нову годину.
21
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
ЛОВЦИ ИЗ ДОЊИХ ПЕТРОВАЦА ГОСТОВАЛИ У ЧАНТАВИРУ
Сходно традицији коју негују пуних
36 година, минуле недеље у Чантавиру
је уприличен сусрет, тачније – лов на
зечеве две побратимске ловачке организације: Ловачког друштва “Фазан”
из Доњих Петроваца крај Руме и овај
пут домаћина – ЛД “Голуб” из Чантавира. По идеалном времену у лов
је изашло 90 ловаца подељених у три
групе, а после неколико сати шетње “у
потковици” кроз богато чантавирско
ловиште, резултат је био “зец по човеку”. Ипак, улов је био у другом плану.
Ловиште којим газдује ЛД “Голуб”
простире се на 8.000 хектара и изузетно је богато зечевима. Чак и ове
године, када је дефицит ове дивљачи
широм Војводине и Србије велики,
у Чантавиру број зечева није ништа
мањи него претходних сезона.
– Једноставно, ово је “зечји терен” и
ове дивљачи смо увек имали довољно –
У АТАРУ СЕЛА ЗЕЛЕНИК
рекао је председник ЛУ “Голуб” Мишко Кљакић. – Кроз наше ловиште протиче само један омањи канал, тако да су
нас овогодишње поплаве заобишле, па
зеца имамо као и ранијих сезона. Ово
нам је трећи излазак на зечеве ове ловне сезоне, а планирамо још један. Због
мањка растиња, нешто слабије стојимо
с фазаном, али с друге стране, имамо
око 250 грла срнеће дивљачи. Прошле
године овде је уловљен срндаћ који је
оцењен са 161 ЦИЦ-поеном.
Недостатка зечева, због специфичности терена, ове године су поштеђени и недељни гости, Сремци из Доњих
Петроваца, који су Чантавирце угостили у свом ловишту 7. новембра. Наравно, нису ни помислили да пропусте
позив побратима, а како је време послужило, лов је био увертира за уобичајено
дружење које је уследило. Сјајна традиција коју су започели пољопривредни-
Помор зечева
Када се то мало ко надао, на потесу “Смрдљиве баре” у атару села Зеленик примећен је помор зечева. Сви параметри су доскора били у реду, од
Планских докумената до контролног бројања.
– Нисмо ни слутили шта нас може задесити – каже један од најстаријих
ловаца из овог села Радиша Миљковић. – Ретки примерци и имају неке
флеке на кожи, попут пликова, а популација као да је у земљу пропала.
Све то примећено је када су на том терену ловили с комшијама из Браничева, Клења и Барича. О свему су обавештени надлежни, а сумња се да
су узрочници “тотал”, “фурадан” и паљење стрњике.
С.С.
22
ВЕСТИ
ЛОВИШТА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
Мањак зечева, најезда
дивљих свиња
Како се гепард
изгубио у Срему
Сусрети побратима увек су прилика да се препричавају бројне
догодовштине из заједничких ловова. Омиљена им је постала она
од пре месец дана, када су Чантавирци дошли у госте Петровчанима. Ловац по имену Герхард се у
жару лова загубио међ сремачким
брежуљцима, а кад је покушао да
се прикључи групи, завршио је у
суседном селу. Тамо је мештанима
објаснио о чему се ради, рекао им
је и своје име, али га нису најбоље
разумели. Уследио је телефонски
позив домаћинима с речима:
– Ее, овај ваш гепард је дошао
код нас!
ци и спортисти 1974, убрзо су прихватили и ловци и преточили је у право, а
не само декларативно побратимство, о
којем је Петровчан Димитрије – Мића
Бошковић и књигу написао, а млађе генерације и те како поштују.
Какав је однос између поменуте
две ловачке организације најбоље одсликава сам почетак поздравног говора Миливоја – Мима Николића из
Вишњевца, који је својевремено проглашен за почасног грађанина Доњих
Петроваца.
– Драга браћо, ево, прошло је месец
дана од када се нисмо видели. То је
много за оне који се воле и поштују –
рекао је Мимо.
Д. Кнежић
- децембар 2010.
У појединим ловним подручијма
западне Србије истичу да су прилично задовољни општим стањем на терену од почетка главне ловне сезоне.
Када је реч о зечјој популацији, која је
ове године угрожена услед великих пролећних поплава, које су и претходних
недеља наносе велику штету у неким
деловима Србије, водећи људи појединих ловачки удружења из западне Србије уверавају да ситуација, на срећу,
ипак није толико лоша. То потврђује
и Милован Тешић, управник ловишта
„Милошево” из Пожеге, ловне површине 66.540 хектара, којим газдује Ловачко удружење „Светозар Остојић”.
– Стање зечје популације је задовољавајуће с обзиром на већ поменуте проблеме с временским и климатским
факторима – каже Тешић. – Може, наравно, бити и боље јер су услови ловишта за ову, али и за остале врсте ситне дивљачи, врло добри. И лов фазана
је такође у пуном јеку. Захваљујући
нашој фазанерији и прихватилишту
које ради у оквиру Удружења, фазанске дивљачи има у задовољавајућем
броју и за лов, али и за продају другим
ловачким организацијама и специјализованим предузећима које раде у области ловства.
Он напомиње да се редовно организују ловови на предаторе који највише угрожавају фазанску и зечју популацију. Лисица, по његовим речима, и
нема у толико великом броју као пре-
- децембар 2010.
тходне године када су на терену забележена и два случаја беснила. Из тог
разлога је, само у претходној години,
превентивно одстрељен велики број лисица. Како се зима полако „захуктава“,
храна се редовно износи и дивљач прихрањује. Овде има 30 хранилишта за
Глуваре и ове зиме
на Ђетињи
Као и претходних година, дивље
патке у великом броју „посећују“
Ужичане. Пружају тако прилику
за уживање не само ловцима већ
и локалном становништву.
дивљачи, ЛУ „Козомор“ из Нове Вароши, које је повшине 55.383 хектара, од
чега је 16.800 хектара под шумом, такође
снимио: Ј. Пап
Браћи зечева не фали
...........................................................................................................................................................................
крупну дивљач и 22 солишта за срнећу
дивљач, али и хранилице за пољске јаребице и јаребице камењарке. Стално
гајена врста дивљачи је и дивља свиња.
– Управо пре десетак дана је одстрељен
дивљи вепар, кога су колеге-ловци из
суседног Ловачког удружења „Чачак“
претерали на наш терен. Вепар је имао
је око 130 килограма – каже Тешић.
Када је у питању популација „црне“
је имало мноштво проблема с популацијом дивљих свиња у протеклом периоду. Било је и комичних ситуација. Тако
се дешавало, да се поред великог броја
хранилишта за крупну дивљач води прави „рат“ између крда дивљих свиња, која
упадају у кромпиришта мештана у околини Златарског језера. Током септембра у ловишту је повећан број штета од
дивљачи, нарочито дивљих свиња. Тренутно је најугроженији усев кукуруза!
Што се тиче читаве златиборске ловне
области, радило се доста на повећању
броја ловно-узгојних и ловно-техничких
објеката. Генерално је присутна свест
о томе да зечја популација константно
опада, иако се чини да је и људски фактор значајан узрочник на њено смањење
и опадање. Ловци се надају да ће рационалним коришћењем и планским газдовањем дивљачи наредна ловна сезона
на ову, веома атрактивну ловну дивљач,
имати запаженији напредак у смислу
унапређивања свих еколошких и оптималних услова ловишта.
Б. Милошевић
23
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
КУЧЕВО
ПОЖЕГА
Милошево
Одличја за ловне раднике
Поводом Октобарских ловачких
дана, у Кучеву, градићу на Пеку, уприличена је свечаност на којој су
додељена висока признања Ловачког
савеза Србије.
Сваке, па и ове године, обележава
се годишњица оснивања Ловачког удружења “Јелен“ у Кучеву, основаног
1899. године. То је уједно прилика да
се сумирају резултати за претходну
годину, а они нису мали. Осим успешног газдовања имовином и спро-
вођења планских докумената, у овој
години је завршена капитална изградња мини-хладњаче за преглед и
складиштење одстрељене дивљачи.
Сребрним ловачким орденом одликовани су Новица Германовић,
Синиша Андрејић, Јовица Кожић,
Драгољуб М. Журкић, а бронзаним
Драган Мишић и Рафајло Јанковић.
Одликовања је уручио стручни сарадник у Ловачком савезу Србије
инж. Александар Пантелић.
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
пуно фазана
Ловачко удружење “Књаз Милош” из Пожеге, једно од најстраријих у Србији са 112
година организованог ловства, одликује
се вредним ловцима, домаћинским газдовањем и богатим ловиштем.
- Наше ЛУ има 420 добро организованих и вредних чланова из 27 подружница,
газдује ловиштем “Милошево”, површине
од 41.143 хектара. И поред свих недаћа са
поплавама, одстрел фазана је задовољавајућ, уносимо сваке године око 2000 јединки, док је одстрел зеца нешто слабији
од предвиђеног. Од гајених врста дивљачи
имамо у ловишту још срнећу дивљач, дивљу свињу и пољску јаребицу - каже познати ловни стручњак Милован Тешић, дугогодишњи управник ловишта ЛУ “Књаз
Милош”, Пожега В.Петрин
фото: С. Вијатов
СТРАГАРИ
„Шуму срндаћа“ запосела и црна дивљач
Ловци Ловачког удружена “Сребрница” из Страгара, на обронцима
Рудника, имају изузетно богато, лепо
и уређено ловиште, величине 13.100
хектара.
- Најпознатији смо у Србији по богатству квалитетном срнећом дивљачи, има је преко 700 грла, права “шума
срндаћа”, природни услови су изванредни, а и ми домаћински газдујемо.
Одстрелимо сваке године 140 грла, од
чега 80 срндаћа трофејне вредности.
Отворили смо сезону на дивље свиње и
у два изласка већ одстрелили пет грла.
Богати смо са њом као ретко које године. Праве пољске штете, надокнађујемо је адекватно сељацима, али ћемо
морати да продужимо сезону лова на
њих. Имамо довољно фазана, уносимо
га, ловимо га седам недеља. Зеца смо
ловили четири недеље, редовно га уносимо из Војводине, најбољег на Балкану, да “освежимо крв”. - Ово је једна
од најбољих сезона код нас - каже инж.
Томица Радосављевић, председник ЛУ
“Сребрница” из Страгара и Шумадијске ловне области (на слици са групом
ловаца, фазанима и зечевима).
24
У ограђеном делу ловишта, површине 60 ха, имају 70 муфлона и 80 трофејних јелена лопатара. Са Војском
Србије имају изванредну дугогодишњу
сарадњу - помаже им у насељавању
дивљачи!
Страгарци имају ловачки дом од
220 квадрата, изграђен добровољним радом врдних 320 ловаца из
11 месних заједница и прилозима
спонзора, са собама за преноћиште.
МАЈИЛОВАЦ
Одстрелио преко 300 шакала
Трофејни ловац Жика Матејић из Мајиловца, члан ЛУ “Војвода Миленко” из Пожаревца, прави је мајстор у лову на пренамноженог предатора - шакала, зову га овде “златни
вук”, на мрциништима које сам прави близу
Дунава или у ловишту. Један је од најуспешнијих “шакаловаца” у нашој земљи. Сваке
године одстрели преко 20 јединки.
- Одстрелио сам преко 300 шакала за
шеснаест година од када се појавио у нашем ловишту. Радим са три-четири мрциништа (чекање), терањем - погон, чека, уз
помоћ електричне вабилице (дивљач која
му је посластица - мјаук мачке). Често користим и металну цев од метра пречника
до 200 мм, коју укопам у земљу 80 цм и
у њу стављам унутрашње органе од било
које животиње. Шакал долази на мирис,
не може да откопа и ту се креће пар дана,
најчешће предвече или са првим мраком.
Само се чека са крупном сачмом - открива тајну свога успеха Жика Матејић, познати ловац подунавља (на слици са два
одстрељена шакала), који своје богато искуство и знање радо преноси младим ловцима у ловачком удружењу.
В.Петрин
Због добре сарадње ловаца и МУП
Србије, овде је већ годинама ловокрађа елиминисана, па је ловиште
богато дивљачи, као ретко где у нашој земљи.
Ловачки туризам је изузетно развијен. Имају преко 240 високих ловачких чека, највише у земљи! Са пуно
шанси за одстрел трофејних срндаћа,
па и у златној медаљи.
В.Петрин
- децембар 2010.
- децембар 2010.
25
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
МЕЂУ ЛОВЦИМА СЈЕНИЦЕ
ПОСЕТЕ
Марко
Трипковић
Семир
Гичевић
Мада сам прешао седамдесет година,
мене је лов одржао. Поносан и на све
наше ловце, који су увек претходница
у дружењу, поштовању и уважавању.
Такви ће мо и остати.
Поред многих места окупљања и
дружења у Сјеници и околини, ловци
се најрадије сусрећу и друже у својим
просторијама, у прелепом Ловачком
дому. Радо одлазе и својим ловачким
пријатељима и побратимима у Вршац,
Крагујевац и Београд. Тако се нити сарадње и пријатељства шире, па је лакше издржати и велике мразеве и зиме
на Пештеру.
Света Маџаревић
Чика-Перине чаролије
Плејада ловних радника и овога пута
се латила организације обимног посла
и с успехом га окончала: то је једногласна оцена свих који су тога дана,
поткрај новембра, били у Тополовнику, надомак Великог Градишта. Звонко
Перић, Славко Настасијевић, Славиша
Миловановић, Јордан Докић, Драгиша
Перић, Бобан Јанковић, Драган Мишковић, Драган Стрејкић, Момчило
Голубовић, Драгољуб Јовић, Радиша
Пауновић, Пера Мишковић, Славољуб
Мишковић и многи, многи други, заслужни су за један ловачки доживљај
који ће се памтити.
Све је почело у ОШ “Иво Лола Рибар“ у селу. Учитељице Јованка Радуловић, Слађана Стокић и учитељ Момчило Пауновић окупили су предшколце и школарце да погледају едукативне
филмове из продукције Ловачког савеза Србије на тему екологије. Наратор
је био Александар Пантелић из ЛСС-а.
Матине је био употпуњен проглашењем најбољих литерарних, ликовни
и похваљених радова. Сви радови су
били изложени у холу, за ту прилику,
добро загрејане, школе.
Церемонија отварања 10. “Јепуријаде” је обављена на сеоском тргу.
Уводну реч је дао председник Секције
Звонко Перић, а беседио је члан УО
ЛСС-а Зоран Јовановић. Само такми-
чење протекло је сјајно. Учествовало
је 11 екипа, а најбољи зечји гулаш су
припремили Петар Пауновић и Милица Младеновић (В. Градиште). Друго је било ЛУ “Велика Плана – југ“,
Секција Селевац (Војислав Петровић,
Томислав Миљковић) а трећи ЛУ “Го-
На менију су, између осталог,
били и специјалитети овог краја.
За качамак од “осморедца“ из поточаре били су задужени Синиша
и Власта Давидовић, Далибор Булутић и Томислав Радуловић из
Нереснице, било је ту и специјално припремљених за ту прилику и
чварака.
луб“ Велико Градиште, Секција Курјаче (Ратко Јенић, Љубиша Тикић). За
најстаријег учесника проглашен је
Војислав Петровић а за најмлађег Јован Јовановић.
Гости
Из суседне Румуније су, у име Ловачког
савеза Румуније дошли Љуца Киселица,
Маријус Плам и Звездан Костадиновић.
Они су с домаћинима разговарали о текућим ловачким проблемима Великог
Градишта и Нове Молдаве. Разговорима
су присуствовали и председник Ловачког савеза КиМ, председник ЛУ “Голуб“
Слађан Марковић, Зоран Јовановић и
Александар Пантелић из ЛСС-а.
Награђени
у зајечарском крају. Имамо и друге врсте
дивљачи али имамо и проблема са предаторима а посебно вуком који се пренамножио. Он уништава дивљач и чини зло
домаћинствима.
Боравак у Шумадији и Церјаку, ловци
Ласова, искористили су, да са домаћинима
договоре нове облике сарадње и жељу да
се пријатељство шири са новим, пре свега, млађим ловцима.
С. М
- децембар 2010.
Жумерес и мамаљуга
Заједнички снимак на платоу
испред дома културе
Ласово у Церјаку
Ловци Ласова, у зајечарском крају (ЛУ
“Краљевица), са својих 27 ловаца, представљају значајну покретачку снагу ловства на овом подручју. И недавна посета
ловцима Церјака, у крагујевачком крају,
била је прилика да се размене искуства и
да се кроз ловачка дружења стекну нова
пријатељства.
- Наш крај је брдско – планински, и погодан за лов дивљих свиња, каже Славољуб
Стевановић, један од прегалаца ловства
26
ВЕСТИ
10. “ЈЕПУРИЈАДА” У ТОПОЛОВНИКУ
Пештерска зима оснажила ловце
Највеће пештерске хладноће и
велике снежне циче, као да су заувек ојачале сјеничке ловце, да се
у свако доба нађу на хранилиштима дивљачи, са великим товарима хране. У свих пет секција:
Кладници, Гоњи, Барама, Дугој
Пољани или Градској секцији, 250
сјеничких ловаца, увек су спремни да крену дивљачи у помоћ,
или пак залуталим и занемоглим
Шефко
Нермин
људима. Храбри су то горштаци,
Салихагић
Хаџифејзовић
увек спремни да добротом стичу
дивљење.
Тако, започиње причу, Нермин (1919), легенда је сјеничког ловства, а
Хаџифејзовић, секретар Ловачког уд- и ујаци Сабахудин и Сулејман. Зато је,
ружења “Врхови”, из Сјенице, човек за све њих лов – светиња!
Први златни ловачки орден донео је
који је уткао део свог ловачког стажа,
у жељи да и ловцима и дивљачи буде у Сјеницу Марко Трипковић (1930),
боље. Ово је, заиста, велико подручје човек који је у два мандата био предод скоро сто хиљада хектара. Мада је седник сјеничких ловаца, а и данас
дивљачи овде довољно, изузев фазана, барабар са младима не изостаје ни
вукови чине велику штету сеоским до- у једној акцији. Док је био директор
маћинствима, пештерским сточарима електродистрибуције, својом ногом
и младој дивљачи. Томе доприноси и крочио је у 104 пештерска села и скоро
суровост овдашње климе. Ово је чисто сва домаћинства. И онда и данас, свако
природно ловиште, без икаквих запре- жели да га поздрави, види и поразговака, па и није чудо што се овде све више ра. Посебно ловци.
- Од 1963. године, бавим се ловом
развија ловни туризам са гостима из
а ловио сам и на -30, прича поносно
Немачке, Аустрије и Црне Горе.
Међу млађим ловцима затичемо и Шефко Салихагић. После оваквих лоСемира Гичевића, чији је отац Мен- вова чизме не можеш скинути. Али,
сур председник Удружења. Семир је воља надвлада све. Зато сам данас поодрастао уз ловце, као и млађи брат носан на свог унука Јасмина, који иде
Назиф. И њихов деда Заим Врцић мојим стопама. Куд ћеш веће радости?
...........................................................................................................................................................................
снимио: С. Вијатов
- децембар 2010.
Међу бројним радовима пријављеним на конкурс о заштити природе,
у конкуренцији литерарних радова
прво место заузео је Илија Михаловић, друго Милан Траиловић, а треће
Милош Јанковић. Код ликовњака
најбољи су били Тамара Лазаревић,
Кристина Ђорђевић и Ања Лазаревић, а похваљени су радови Роберта Стрејића, Александра Јанковића,
Александра Јовановића, Исидора
Јовића, Јована Момића, Александра
Васића и Тамаре Мартиновић. С. С.
27
ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ
Одлике оружја
ПОЛУАУТОМАТСКИ ЛОВАЧКИ
КАРАБИН “ХЕКЛЕР И КОХ”
Г-3 за успорен трзај затварача
Ловац који размишља о набавци
карабина, након што се одлучи за калибар, обично се најпре нађе пред
дилемом да ли набавити „класичан“
карабин с обртно-чепним затварачем,
или полуаутоматски карабин. Цена је
значајан део одлуке па се дилема шири
и на „нов или полован“. Полуаутоматски карабини су код ловаца који ће
се претежно бавити ловом на дивље
свиње популарнији од класичних из
два разлога: први је, очигледно, могућност да се у кратком року испали
неколико хитаца, а други је могућност
ловца да остане у потпуности концентрисан на нишањење и следећи хитац
уместо да се бакће с репетирањем.
Искусни стрелци потпомогнути добрим механизмом за репетирање могу
постићи оба и с класичним карабином,
убацујући нови метак у цев не померајући пушку из рамена, док је за све
остале ипак практичније ићи линијом
мањег отпора и набавити полуаутоматски карабин.
28
Овај пут ћемо се позабавити пушком
коју, уколико планирате да купите полован полуаутоматски карабин, не би
требало пропустити. Реч је о старијем
типу полуаутоматског ловачког карабина „хеклер и кох“.
„Хеклер и Кох“ је већини познатији
као произвођач војног и полицијског
оружја, полуаутоматског и аутоматског. Предузеће су 1949. основали бивши инжењери предузећа „Маузер“,
чувеног проивођача оружја и војних
карабина, чији модел 98 представља
једну од најпопуларнијих платформи
за развој ловачких карабина. За потребе војске Западне Немачке, „Хеклер и Кох“ је 1956. развио чувену
јуришну пушку Г-3. Механизам употребљен у Г-3 је искоришћен у развоју ловних карабина насталих под
окриљем одељења за ловно и спортско оружје. Ови модели носе ознаке
ХК-630 (у калибру .223 „ремингтон“), ХК-770 (.308 „винчестер“) и
ХК-940 (30-06).
Одлике система
Ове пушке су „обични“ ловни карабини с модификованим Г-3 механизмом за препуњавање. Овај систем
се заснива на успореном/одложеном
трзају затварача. Конструкција дводелног затварача је таква да спољашњи део (носач) преузима од централног дела затварача несразмерно
велик део кинетичке енергије и креће
се уназад много брже од њега, тако да
се померање главног дела затварача
и одбрављивање цеви и чауре дешава
касније. У односу на друге системе
које користе полуаутоматски ловачки карабини (позајмица гасова или
ротациони затварач), овај систем се
одликује простијом конструкцијом и
знатно мањим губитком енергије барутних гасова. Ово у пракси доноси
лакше одржавање и мање кварова, као
и убојитије дејство метка. Мана овог
система, уколико се може тако назвати,
је мања робустност која не дозвољава
изведбу оружја у великим калибрима.
Ово у основи значи да „хеклера“ нећете моћи да носите на сафари.
-децембар 2010.
Споља, ови карабини у великој
мери личе на обичан ловачки карабин.
Кундак се израђује у „монте карло“
варијанти, а пријемник механизма
за препуњавање фабрички долази с
лежиштем за ХКО-5 носач оптичког
нишана, „claw“ типа, тако да је за монтажу оптичког нишана потребно само
набавити носач. Задњи механички нишан се преклапа. Карабин је дугачак
свега 1,2 м (модел 940) и зато је лак
за маневрисање, док је тежина нешто
мања од четири килограма без оптике
и може се додатно умањити променом
или обрадом кундака.
Полуга кочнице се налази с леве
стране, изнад обарача, а могуће је пребацити је у положај за закочено само
уколико је механизам напет. Пошто
се споља не може утврдити да ли је
механизам за окидање напет или није
на други начин осим хватањем за обарач, ово је згодно смишљено. Оквири
се израђују с капацитетом од два, три
(3+1 је све што вам је реално потребно) и десет метака (још увек не знам
на шта се то може пуцати десет пута,
прим. аут.). Полуга за ручно репетирање (односно убацивање првог метка
у лежиште) је с десне стране, повлачи
се уназад и има релативно велик ход.
Остаје закључана у крајњем положају
и отпушта се притиском на дугменце у
основи полуге. Прилично јака опруга
враћа затварач и полугу назад на место
па је потребно припазити где ће вам се
затећи који прст док будете чистили
карабин.
Друга, већа мана овог система је бучност. (Довољно) напињање механизма
за окидање није могуће уколико руком
придржавате полугу да би
се затварач споро и тихо
вратио на место, а и повлачење полуге је праћено
шкрипањем и стругањем
метала о метал. Просто
речено, пуњење „хеклера“
је бучно. Ако сте некад
били у ситуацији да вам
је пушка празна а дивљач
у домету, знаћете шта ово
значи.
У пракси
Оно што ћете приметити већ на првом метку је
одличан баланс карабина,
који практично не одскакује, већ само мало ’погура’ стрелца уназад, чи- децембар 2010.
нећи да нишан остане тамо где је био.
Карабин се исто понаша и с механичким и с оптичким нишаном – не скаче.
Време поновног хватања мете на нишан је због овог врло кратко и самим
тим и оправдава могућност брзог испаљења следећег метка. Захваљујући
ефикасном механизму, енергија зрна
код модела 940 (30-06) је довољна за
одстрел било које домаће врсте крупне
дивљачи. Овај модел се у (зло)употреби показао као врло отпоран. Детаљно и темељно чишћење механизма је
досадно и дуготрајно, али се, срећом,
не мора радити стално. За негу пушке
је довољан класичан крпица-четкицауље приступ, а робустност целокупног
оружја га чини „радном пушком“ коју
је могуће носити и користити у сваки
лов и по свим временским условима,
без икаквог тетошења и бриге шта ће
му се десити ако покисне или се не
подмаже истог трена.
дипл. инж. Милан Урошевић
29
ЛОВАЧКИ КУВАР
Пуњене јаребице
Потребно је (за четири особе)
 50г сувог грожђа
 2 старе земичке
 2 средње главице лука
 2 јаребице по око пола килограма
 Со, бели бибер
 8 танких шнита сланине
 1,5 дцл супе
Потопите грожђе у топлу
воду, а земичке натопите хладном водом. Исецкајте лук, а
унутрашњост јаребице посолите и побиберите. Исцедите вишак течности из земички и у чинији их помешајте с луком и оцеђеним сувим
грожђем. Овом смесом напуните јаребице. Зашијте отвор или га затворите чачкалицама.
Сваку јаребицу умотајте у сланину: преко груди и леђа и преко сваког
батка. Јаребице пеците у претходно загрејаној рерни на 230 степени
Целзијуса 30-35 минута, у зависности од укуса. Петнаест минута после
почетка печења окрените јаребице и долијте супу. Када су јаребице готове, узмите сок од печења и мало га разредите топлом водом, па тиме
прелијте јаребице док су још у рерни. Служите уз кисели купус.
Фазанске груди у соку од
Потребно је:
 300г купина (може и
смрзнутих),
 250г смеђег шећера,
 1дл ликера од купина,
 1 кашика ½ уља
 ½ кг фазанских груди
Загрејте роштиљ или
тигањ на којем ћете пећи
груди. Купине самељите у
блендеру и процедите кроз
сито да уклоните семенке.
Помешајте их са шећером и
ликером у малом тигању и загрејте док не проври. Смањите ватру и кувајте док се не згусне. Сос склоните с ватре, и одвојте четвртину којом
ћете преливати груди пре служења.
Науљите груди и пеците на роштиљу или у тефлонском тигању на
средњој температури, шест минута сваку страну, премазујући их често
сосом од купина. Када је готово, склоните с ватре, поређајте на тањир
па чистом четком пређите преко груди оним сачуваним сосом, ради украса.
Служите уз барени пиринач или вешалице од сезонског воћа.
■ припремила: Ивана Вујанов
30
Најновија
вест!
На сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде објављен
је Правилник о изменама Правилника о
проглашавању ловостајем заштићених
врста дивљачи у отвореним и ограђеним ловиштима, ограђеним деловима
ловишта и полигонима за лов дивљачи, као и мерама заштите и регулисања
бројности популација трајно заштићених и ловостајем заштићени врста дивљачи.
Правилник је објављен у Службеном
гласнику Р. Србије број 91/10 од 3. децембра 2010.
Објављена је измена о ловостају на
дивље свиње, тј. крмаче дивље свиње
на коју је лов скраћен за 30 дана и дозвољен је одстрел од 01. 07. - до 31. 12.
текуће године.
Организовање групних ловова на
дивљу свињу је такође скраћено за 30
дана и могуће их је организовати само
од 01. 10. - до 31. 12. текуће године.
Редакција
Нове књиге
“ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР 2011”
За све љубитеље природе,
ловце и узгајиваче дивљачи,
из штампе је
пету
годину
заредом,
изашла књига “Ловачки
календар” за
2011. годину.
Штампана је у
пуном колору
на 150 страна,
и л у с т р о ва н а
фотографијама природе и дивљачи. Цена
“Ловачког календара” је као и претходних
година 300 динара, у шта су урачунати и
поштански трошкови. Заинтересовани могу
поручити књигу на телефоне: 063/866–75–
76 и 063/113–80–21.
- децембар 2010.
ЛОВАЧКИ ПОДМЛАДАК
Може и мора боље
- У појединим ловачким удружењима у
Србији мало се ради са децом, у некима
је рад са подмлатком сасвим задовољавајући. Сматрам да по ловним областима треба евидентирати људе који би
били задужени за рад са подмлаткарима,
како би Комисија са њима била у сталном контакту и координирала рад и то
по јединственом програму. Једноставно,
просек година ловаца у Србији је око 50
година, требају нам млади људи који ће
сутра постати ловци са барем основним
предзнањима о узгоју дивљачи и ловству
–сматра Драган Курјачки, члан Комисије за ловачки подмладак Ловачког савеза Србије, до недавно њен председник и
актуелни председник истог тела на нивоу
Ловачког савеза Војводине, човек који је
године рада у ловству посветио управо
најмлађима, будућим ловцима.
Курјачки сматра да је нова Комисија за
ловачки подмладак ЛСС, установљена у
јуну ове године на челу са председником
Миланом Жарковићем из Краљева, састављена од квалитетних кадрова који имају
искуство и знање за рад с децом, те да у
наредној години треба “засукати рукаве”.
- Сматрам да треба формирати базу
података чланова ловачког подмлатка по
годиштима и датумом уписа, на основу
- децембар 2010.
којих би се издавале чланске карте подмлаткарима у Србији, пластифицирана,
прилагођена њиховом узрасту. На основу
базе би се јасно знало ко је члан и колико дуго и злоупотребе не би биле могуће.
Такође, сматрам да Комисија за ловачки
подмладак треба да предлаже Управном
одбору Савеза колики новац и на који начин треба наменски издвојити за рад подмлаткара. Јер, деца не треба да буду само
“привезак” манифестација и ловачких
сабора, то је контрапродуктивно. Треба организовати манифестације само за
децу, јер то даје боље резултате – сматра
Курјачки, који је као ловачка удружења
која одлично раде са децом апострофирао,
између осталих, Ариље, Ћићевац, Бачку
Паланку, Гучу и Горњи Милановац.
- Са децом се мора радити стрпљиво, уз
прави приступ, како би била едукована на
прави начин па сутра, када с пушком уђу
у ловиште, буду прави ловци. Деца која
воле лов махом са оцем и(ли) дедом одлазе по лововима и нормално, “упијају” оно
што старији раде, од њих уче. Да ли је то
увек исправно? Нажалост, није, јер сведоци смо шта се све дешава по нашим ловиштима – каже искусни ловни радник.
Д. Кнежић
TROFEJ d.o.o.
11160 Beograd
Ruže Jovanović 15
tel: 011/2862-037
fax: 011/2862-026
[email protected]
www.trofejbeograd.com
31
ЛОВНА КИНОЛОГИЈА У СРБИЈИ ДАНАС (1)
Гоничи и птичари
јуче, данас, сутра
снимио: Ј. Пап
Неспорна је чињеница да Србија спада у европске земље са дугом и богатом
традицијом ловне кинологије.Наши
преци су од давнина ловили дивљач уз
помоћ ловачких паса разних раса. Србија се дичи двема и у светским размерама познатим и цењеним расама
гонича (српским гоничем и српским
тробојним гоничем) док је трећа раса
(српски жути гонич) у завршној фази
стварања и признавања, а озбиљно се
ради и на завршном уобличавању нове
расе, чији је тренутни «радни» назив
српски високопланински гонич. Она
се одликује уочљиво већом крупноћом
у односу на остале расе српских гонича, присуством три боје у обојености
крзна, а такође и особитим начином
оглашавања на трагу дивљачи.
Српски ловци у лову користе све групе раса ловачких паса познате у свету
међу којима су најбројније: гоничи,
птичари, јамари, цуњавци и крвоследници. Поједини одгајивачи и такмичари из Србије постизали су и постижу
врхунске резултате на међународним
32
па и светским такмичењима у лепоти
и у раду ловачких паса. Све у свему,
рекло би се да је у српској ловној кинологији све у најбољем реду, али
да ли је заиста тако? Позабавимо се
мало детаљније стањем и проблемима
ловне кинологије у нас посматрајући
понаособ сваку од најзаступљенијих
група ловачких паса са којима се код
нас лови.
Гоничи
Гоничи су још увек најзаступљенија
група ловачких паса у нашој земљи.
Скоро се искључиво користе домаће
врсте гонича, а такође и оне из непосредног окружења (Хрватске, Босне
и Херцеговине и Црне Горе) као и
из неких других земаља Европе (ловачки копов, алпски брак јазавичар,
руски пегави и руски жути гонич). На
изложбама се код наших одгајивача
може срести и по неки примерак западноевропских раса гонича (бигл,
порцелански гонич, плави гаскоњски
грифон и др.) али их у нашим ловиштима за сада скоро уопште нема.
Тек посматрајући старе фотографије
наших предака и упоређујући псе са
којима су они ловили са данашњим
примерцима домаћих раса гонича
које срећемо на изложбама и у ловиштима, постајемо свесни колики је
напредак постигнут у одгоју наших
гонича чији се врсни одгајивачи могу
срести у свим деловима наше земље,
негујући и побољшавајући ово богатство. Са постигнутим се међутим никако не сме задовољити, већ се и даље
мора тежити за даљим усавршавањем
и популарисањем пре свега наших
домаћих раса гонича које су међу најбољим на свету. У томе Кинолошки
и Ловачки савез Србије морају имати
прворазредну улогу и деловати непрестано и усаглашено.
и закон о ловству захтева. Неразумном
забраном таквог начина обуке и испитивања обучености паса гонича на дивљу свињу, необучени пси се са једне
стране доводе у реалну опасност да
страдају при првом сусрету са дивљим
свињама, а са друге стране онемогућено је испуњење обавезе из закона о
ловству да се само доказано обучени
пси, који су претходно положили испит, могу користити у лову. Треба напоменути да смо ако не једина земља
Европе, а оно свакако једина у ширем
окружењу у којој је такав начин обуке и испитивања обучености ловачких
паса забрањен на штету како ловства
тако и ловне кинологије.
Птичари
Са гоничима се лови у свим брдско
планинским и планинским ловиштима
Србије, понегде и у равници. Некада
су се гоничима највише ловили зечеви
и лисице јер су били најзаступљенија
и најраширенија ловна дивљач у нас,
док се данас гоничи најчешче користе
у лову на дивље свиње, а све чешће
и на све присутнијег шакала, понегде
чак и на вука. У нашој земљи је лов срнеће дивљач псима гоничима најстрожије забрањен, мада се они, руку на
срце, још увек понегде у планинским
ловиштима користе и при тој врсти
лова. Како је дивљих свиња све више,
све се већи број ловаца оријентише
на њих као на скоро искључиву ловну
дивљач, те у складу с тим и увежбава
своје ловачке помоћнике (одучавајући
их пре свега од гоњења срнеће дивљачи). Може се рећи да је са растом
броја гонича обучених за лов на дивље
свиње притисак на срнећу дивљач све
мањи. При том изузимам псе луталице који се стално морају уклањати из
ловишта, а са којима многи потпуно
неоправдано изједначавају све псе гониче. Да би се пси квалитетно обучили
за рад на дивљу свињу, а истовремено
и одучили од гоњења срнеће дивљачи,
најефикаснијим су се показала ограђене површине, тзв. «гатери» у којима
се до пре три године успешно обављала не само обука, него и испитивање
њихове обучености на утакмицама у
раду чиме су добијали званичну потврду да су оспособљени за лов што
-децембар 2010.
Ако је судити по броју пријављених
легала, птичари су најбројнији ловачки пси у нашој земљи, али је то у ствари последица много веће «кинолошке дисиплине» међу имаоцима паса
птичара него међу онима који гаје и
користе псе гониче. Све расе птичара
су својевремено увежене у Србију која
за сада нема сопствену расу ових паса.
У Србији се са птичарима лови у равничарским и брдским теренима, где
живи ситна перната и длакава дивљач
(јаребице, препелице, фазани, дивље
пловке, зечеви) док се, за разлику од
неких европских земаља, веома мали
број ловаца у Србији специјализовао за лов на шумске шљуке које код
нас при својим сеобама посећују пре
- децембар 2010.
свега брдскопланинске пределе. Најзаступљеније расе птичара код нас су
немачки краткодлаки птичар, епањел
бретон, поентер, немачки оштродлаки птичар, енглески сетер и мађарска
вижла. У ловиштима се местимично и
повремено могу срести и по неки ирски и шкотски сетер, вајмарски птичар
и мали минстерлендер, док се представници других раса птичара могу видети само током боравка страних ловаца
туриста.
Српски одгајивачи и водичи немачких краткодлаких птичара, епањел
бретона, а у последње време и немачких оштродлаких птичара, поентера
и енглеских сетера, постижу врхунске светске резултате на изложбама и
утакмицама, али
се чини да укупан
број птичара у
нас стагнира или
се чак смањује са
опадањем броја
дивљачи
(пре
свега фазана и
јаребица).
Број
утакмица на којима пси могу бити
испитани у раду и
добити могућност
да се легално користе у ловишту
је мање - више
сразмеран потребама наших ловаца са птичарима,
али је недовољан
број испита урођених особина који су
као вид испитивања урођених ловачких способности птичара најдоступнији најширем слоју ловаца који их
користе.
Када се ради о врхунским светским и европским такмичењима паса
птичара, она су захваљујучи срећном
сплету околности у снажној експанзији у нашој земљи. Само зато што
поседује једну од најгушћих светских
популација природних (не вештачки
произведених) јаребица које настањују
простране равне и прегледне терене
погодне за врхунски рад паса птичара,
као и захваљујући преданом раду групе
стручних и вредних кинолошких прегалаца, Србија је постала својеврсно
место ходочашћа светске елите у одгоју
паса птичара која се ту окупља два пута
годишње, с спролећа и с јесени ради
одржавања најзначајнијих светских
такмичења (светских првенстава за
поједине расе птичара, европског купа,
међународних утакмица и сл.) На овим
такмичењима, током којих нема одстрела дивљачи, ловачке организације
које газдују ловиштима у којима се та
такмичења одвијају (пре свега Ниш са
околином), затим кинолошке организације организатори тог такмичења али и
локални угоститељски и други објекти
као и локално становништво остварују
значајне приходе од боравка такмичара
и судија, од котизација за учешће,као и
накнада за тренинг и боравак паса.
Михајло Хаџи-Павловић
33
...........................................................................................................................................................................
ВЕСТИ
ИЗБОРИ
СУРДУЛИЦА
Ново
руководство
у Гаџин Хану
Ловили свиње, одстрелили вука
Ловци Ловачког удружења “Врла” из
Сурдулице ловили су у свом богатом
ловишту “Врла” дивље свиње, а
одстрелили трофејног вука! Изузетан
улов капиталног вука од 50 кг, старог
пет година, у ревиру на месту Грубине,
остварио је вођа групе Боривоје
Савић.
Организовали смо лов на “црну
дивљач”, које имамо као ретко које
године и на вука који је поранио ове
године, када смо приметили да се крду
дивљих свиња изненада прикључио
чопор гладних вукова - каже Славиша
Костић, управник ЛУ “Врла”,
Сурдулица. - Изненадни сусрет са
вуком није збунио младог, али већ
искусног ловца Боривоја Савића,
који га је одсрелио једним прецизним
метком са око 80 метара, док се остатак
чопора разбежао по шуми.
Ловци Сурдулице за први викенд
марта 2011. у свом ловишту планирају
традиционални, 14. сусрет на Власини
“Власински вук 2011.”.
- Тренутно имамо више од четири
чопора, преко 40 вукова, у ловишту
ловне површине 62.300 хектара, што
представља велики проблем ЛУ на
заштити плементие дивљачи и све
веће штете у домаћинствима мештана
општине Сурдулица - каже Костић.
В.Петрин
фото: С. Вијатов
После усвајања новог Статута,
у Ловачком удружењу “Заплање”,
извршени су избори. Поред избора
тринаест чланова новог Управног
одбора, за председника је изабран
Продан Вељковић а за секретара
Драган Костић. За председника
Скупштине изабран је Мирољуб
Крстић.
Свих 450 ловаца овог ловачког
удружења налазе се пред веома
важним и одговорним задацима
у даљем унапређењу ловства
у заплањском крају, мишљења
је Стеван Шпановић, управник
ловишта.
Успешно газдовање у ловишту,
на 32.000 хектара, један је од
главних и најпречих задатака.
Да капиталне дивљачи има на
овим просторима, потврда је и
одстрељених свиња. Недавно је
одстрељен вепар, према незваничној оцени, у медаљи.
Зато је, развој лова и ловства у
овој неразвијеној општини један
од приоритетних задатака, како
ловаца тако и локалне самоуправе.
С. М.
ТЕХНОЛОШКА НОВИНА У ЛУ “ОБРЕНОВАЦ”
Обреновчани и на сајту
Ловачко удружење “Обреновац” из
истоименог града у Београдској ловној области од недавно има и свој сајт
(www.luobrenovac.rs). Пратећи модерну технологију, ловци овог Удружења,
а има их 1.100 распоређених у 14
секција, сада могу да се информишу о
свим новинама и одлукама које их се
тичу, а сајт је користан и као информатор за све туристе којји желе да лове
у богатом ловишту “Пољана” које се
простире на 40.995 хектара.
Када се отвори почетна страница,
постаје јасно да је сајт урађен на врхунском нивоу, јер се може читати и
34
на енглеском и на француском језику.
Такође, врло је едукативан и информативан: посетиоци могу да прочитају
актуелне прописе који се морају поштовати при одласку у лов, законску регулативу, те информације о ловном туризму, ловној кинологији, стрељаштву,
дивљачи у ловишту, као и последња
саопштења руководећих тела Удружења. Једноставно, агилни Обреновчани ништа не препуштају случају, јер
су схватили колико је правовремено и
истинито информисање важан фактор
у данашње време.
Д. Кн.
- децембар 2010.
...........................................................................................................................................................................
ОГЛАСИ
МАЛИ ОГЛАСИ
ОРУЖЈЕ
ПРОДАЈЕМ МЦ 111 Хамерлес
ЛОВАЧКА ОПРЕМА кал. 12. сребрена гравура, ограничена серија, 7.000 Е. Телефон
ПРОДАЈЕМ нову машину за из- 065/833-5050.
16661
бацивање глинених голубова
ХАРИЕР-ДТЛ (240). Телефон
ЛОВАЧКИ ПСИ
065/552-2263.
16667 НЕМАЧКИ оштродлаки птичари
АМЕРИЧКИ уређаји за одвика- и јазавичари оштродлаки из одвање паса од лајања и завијања. гајивачнице са гаранцијом! ШтеДелотворност свих уређаја је над, млади и ловно обучени пси,
загарантована! Робу шаљемо повољно. Телефон 063/500-088.
поузећем. www.family-urban.com www.family-urban.com 101102
Телефон 063/500-088.
101100
ЗАНАТСКЕ УСЛУГЕ
АМЕРИЧКИ уређај за лов и обуку ловачких паса-телетакт. Домет ПРЕПАРИРАЊЕ свих врста
100-1600 метара, водоотпорни животиња, 35 година искуства.
са гаранцијом. Робу шаљемо Мењам руску петлару, цал.16 за
поузећем. www.family-urban.com. ИЗ-27, цал. 12. Телефони: 063/8Телефон 065/500-088-5.
906-503, 013/668-475, Миша.
13299 15790
Рано си напустио наше редове,
али си стално у нашој причи.
Слободан Митровић Боде
(1949–2010)
Чуваће те од заборава твоја 2.
група ЛД “Фазан” Каравуково:
Ицко, Бата Урке, Санде краљ,
Бумбар Синиша, Дека Младен,
Зоки, Калман, Стојко и твој
рођа Бен.
[email protected] као и путем факса на 021/480 68 80
тако што ћете уз текст малог огласа послати и фотокопију ваше личне карте и доказ о уплати, по ценама које имате у ценовнику.
УПЛАТЕ на рачун: АIК банка 105-31196-46, позив на број 189.
Драган
Радосављевић
Заувек нас је напустио
Милун
Радичевић
Како предати мали оглас
Поштовани оглашивачи,
Ваше мале огласе за магазин „Ловац” можете предати лично, уз личну
карту, у шалтер сали „Дневника” у Новом Саду, Булевар ослобођења 81.
Можете их послати писмом на исту адресу, електронском поштом на
Заувек су нас напустили наши
другови ловци:
Живко Венечанин
1952 – 2010
Нека му је вечна слава и хвала
у име свих ловаца Ловачког
друштва “Прогар”
Ц Е Н О В Н И К О ГЛ А С Н О Г П Р О С Т О РА
Богдан
Максић
КОМЕРЦИЈАЛНИ ОГЛАСИ И ПР ТЕКСТОВИ:
1/1 страна (задња корица)....(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм).....109.000 динара
1/1 страна (поткорица)..........(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм)......99.000 динара
1/1 страна (унутрашња).........(210 х 305 + 5 мм за обрез или 182 х 275 мм)..........90.000 динара
1/2 стране..............................(182 х 135 или 89 х 275 мм)......................................45.000 динара
1/3 стране..............................(77 х 305 + 5 мм).......................................................30.000 динара
1/4 стране..............................(182 х 65 или 89 х 135 мм)........................................23.000 динара
1/8 стране .............................(89 х 65 или 44 х 135 мм)...........................................12.000 динара
1/16 стране............................(44 х 66 мм).................................................................6.000 динара
Маркица на насловној страни „Ловца”..........(40 х 55 мм)........................................10.000 динара
Инсертација Вашег штампаног материјала - до 8 страна и до формата „Ловца”- 1,5 динар по
примерку.
На ове цене додаје се ПДВ.
АКЦИЈСКИ ПОПУСТ. За уговоре на три или шест месеци дајемо СПЕЦИЈАЛНЕ ПОПУСТЕ и
друге погодности у „Ловцу” и другим нашим издањима.
Огласна решења, са декларацијом и доказом о уплати на Е-mail: [email protected], поштом на
Дневник Војводина прес, Огласно одељење, НОВИ САД, Булевар ослобођења 81, или лично у собу
132 на I спрату зграде „Дневника” на истој адреси.
МАЛИ ОГЛАСИ: до 20 речи 1.000 динара, свака наредна реч 100 динара. Слати на исте
адресе или факс: 021/480 68 80, уз идентификационе податке оглашивача, фотокопију личне
карте и доказ о уплати.
Уплате на рачун AIK банка: 105-31196-46, позив на број 189.
Информације на тел. 021/480 68 61, факс 021/480 68 80, e-mail [email protected]
- децембар 2010.
Слободан
Васиљевић
Рајко
Младеновић
Трајно ћемо чувати успомену на њих. Нека им је вечна
слава.
Ловачко удружење
“Шумадија”, Крагујевац
35
Download

Lovac(Broj VIII, decembar 2010)