w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
Sadržaj:
w
w
w
k
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
1.Uvod.........................................................................2
e
e
s
s
.
.
w
w
w
w
w
w
2.Saobraćaj lao izvor zagađivanja.................................3
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
2.1 Zagađivanje pri saobraćaju
a na vodi........................8
n
i
m
e
e
s
s
.
.
w
w
w
w
w i uništavanje površine
w
3.Razaranje
tla................................................................................9
s
s
r
r
.
.
d
d
a
a
r
r
i
i
k
k
s
r
3.1. Degradacija i uništenjenšumskog
a
i
m
pokrivača....................................................................11
e
e
s
s
.
.
w
w
w
w
w
w
4. Zaključak.................................................................14
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
2
w
w
w
s
r
.
d 1.Uvod
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
.se
U današnjem svetu razvijene indzustrije i ubrzanog načina života, žovek kao dominantna i samostanla
vrsta na planeti Zemlji polako je počeo da narušava svesno ili ne svoju zivotnu sredinu. Razvijanjem
industrije i ekonomije, ljud su počeli masonvo da grade puteve i koriste ih za pransport da bi obavili sebi
vaze životne ćiljeve, ali ne videvši ta ustvari tako ugrožavaju sami sebe, svojom pohlepom za novcem i
razvijanjem biznisa ljudi iz prirode uzimaju mnogo više nego što ona može i da nam pruži, time
narušavamo naše zivote a i zivote budućih generacija i se samo ljude nego i biljni i zivotinjski svet koji
nas okružuje.
w
w
w
s
r
.
d
ir a
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
ira
U ovom seminarskom radu ćemo videta kako dve stvari veoma važne za čovekovo napredovanje mogu
narušiti životnu sredinu, kolko je važno votiti računa o ovim stvarima jer mogu imati katastrofalne
posledice kako za samog čoveka tako i za sve ostale stanovnike naše planete Zemlje. Videćemo kako
transport i razaranja površine tla radi šiljenja plodnih površina ili građenje novih zivotnih prostora mogu
narušavati našu planetu direktno i indirektno kroz procese koje se dešavaju nakon ovih izvora zagađenja.
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
3
w
w
w
w
w
w
s
s
r
r
.
.
d 2. Saobracaj kao izvor zagadjenja
d
a
a
r
r
i
i
k
k
s
r
a
n
i
m
e
e
s
s
.
.
w
w
w
w
w
w
k
U vecini rezvijenih zemalja drumski transport predstavlja znacajan izvor zagađujućih supstanci. Mada je
zbog uvođenja novih standarda i ogranicenja emisije iz automobilskih motora uveliko smanjena, to je još
uvek daleko hajveći antropogenmi izbor ugljenik oksida i nemetanskih uglkovodonika, a zajedno sa
energetskim izvorima najveći izvor azotovih oksida gde učestvuje sa oko 35-40% od ukupne emisije. Uz
domaćinstva to je i najveći emiter dima i čestica čađi. Drumski saobraćaj je svakako najveći uzročnik
zagađivanja u urbanim regionima a gledano globalno, delatnost koja pojedinačno emituju najviše
zagađujućih supstanci u atmosferu, ako se izuzme sumpordioksid. Oko 60% od ukupne količine svih
zagađujućih supstancija vazduh u urbanim sredinama potiče od motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Automobil je vodeći zagađivac u transportnim sredstvima. Automobil izbacuje oko 67% od 78 miliona
tona ugljen-monoksida koji se godisnje u svetu izbacuje u vazduh. Izduvni gasovi automobila su osnovni
faktor zagađenja vazduha u velikim gradovima širom sveta. Specijalna komisija američke akademije
nauka zaključila je da je zagađenje vazduha uzrokovano automobilima odgovorno za četvrtinu svih
bolesti u velikim gradovima sevrne Amerike, i da direktno ili indirektno uzrokuje injade smrtnih
slučajeva godisnje. Uz to godišnje desetine hinjada Amerikanaca gubi život u automobilskim nesrećama.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Automobil prelazeći rastojanje od 950 km potroši godišnje potrebe za kiseonikom jednog čoveka. U SAD
nekih 170 miliona motornih vozila troši dva puta veću količinu kiseonika od one koje proizvode biljke ove
zemlje.
Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem snmeša goriva i vazduha sagoreva pod pritiskom znatno većim
od atmosferskog i pri tempereturama višim od onih koje se javljaju pri sagorevanju istih gpriva u
kotlovskim postrojenjima. Vreme sagorevanja smeše takođe je ograničeno ciklusom rada motora i iznosi
sveha nekoliku milisekundi. Pod tim uslovima sagorevanje goriva je nepotpuno sto, pored niske
energetske efikasnosti, ima za posledicu veliku emisiju produkata sagorele i nesagorele gorive smeše.
Ugljenik oksid nastaje u toku rada motora ako sagorevanje nije potpuno. Sagorevanje jednog mola
oktana (c8H18) zahteva 12,5 molova kiseonika:
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
C8H18+12,5 O2= 8 CO2 + 9 H2O
Vreme sagorevanja ove smese u motoru je suviše kratko tako da, čak i da ima dovoljno kiseonika, oktan i
kiseonik ne nmogu potpuno da izreaguju te iz tog razloga nastaju znatne količine CO.
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
U benzinskim motorima nekompletno sagorevanje goriva pored CO daje i značajnu emisiju sagorelih i
nesagorelih ugljovodonika, posebo prilikom rada motora u mestu ili pri usporavanju. Emisija okisda
azota je takođe velika, naročito pri slobodnoj vožnji i ubrzavanju, zbog toga visokih temperatura
sagorevanja koje pogoduju reakciji azota i kiseonika. Povećanje temperature sagorevanja i veće
prisustvo kiseonika doprinose bržem forimiranju NO:
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
a
in
m
e
s
.
e
s
.
ww
N2 + O2= 2NO
w
w
w
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
4
Download

7684-Ekologija-Saobracaj kao izvor zagadjivanja