Language, Literature and Mythology
ALPHA UNIVERSITYFACULTY OF
АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ ФАКУЛТЕТ
FOREIGN LANGUAGES
ЗА СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ
PROGRAMME AND THE BOOK
OF ABSTRACTS
ПРОГРАМ И
КЊИГА АПСТРАКАТА
First International Conference on Language and Literary Studies
LANGUAGE, LITERATURE AND MYTHOLOGY
Прва међународна научна конференција
ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И МИТОЛОГИЈА
BELGRADE, MAY 25th – 26th, 2012
БЕОГРАД, 25 − 26. МАЈ 2012. ГОДИНЕ
1
Језик, књижевност и митологија
Издавач
Алфа универзитет
Факултет за стране језике
За издавача
Проф. др Нада Тодоров
Лектори
Тијана Парезановић
Тамара Јеврић
Место и година издања
Београд, 2012. година
ISBN 978-86-83237-89-0
2
Language, Literature and Mythology
Садржај/Contents
OPENING ADDRESS/ПОЗДРАВНА РЕЧ
ORGANIZING AND PROGRAMME COMMITTEE
CONFERENCE PROGRAMME
ОРГАНИЗАЦИОНИ И ПРОГРАМСКИ ОДБОР
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
11
13
14
18
19
ABSTRACTS/АПСТРAКТИ
23
ПОРЕДБЕНО ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКÂ,
КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРÂ
У СИНХРОНИЈИ И ДИЈАХРОНИЈИ
COMPARATIVE STUDY OF LANGUAGES, LITERATURES
AND CULTURES IN SYNCHRONY AND DIACHRONY
Радмило Маројевић
ДЕМИСТИФИКАЦИЈА МИТА И ИСТОРИЈЕ У
ПСИМА РАЈА АБЕЛА ПОСЕА
DEMYSTIFICATION OF MYTH IN ABEL POSSE’S
THE DOGS OF PARADISE
Наташа П. Филиповић
МИТСКИ СТАТУС ЛИКА СКИТНИЦЕ У
ДРАМИ И НА ФИЛМУ
MYTHIC STATUS OF TRAMP CHARACTERS IN
DRAMA AND FILM
Радмила A. Настић
СОФОКЛОВ АЈАНТ: ТРАГЕДИЈА ПАРАНОИДНЕ СВЕСТИ
SOPHOCLES’ AJAX: TRAGEDY OF PARANOID
CONSCIOUSNESS
Јасмина M. Ахметагић
О ИСУСОВОМ ИСКУШЕЊУ И ЛЕВЕРКИНОВОЈ
НАГОДБИ, трансформација једне митске слике у
Мановом Доктору Фаустусу
ON THE TEMPTATION OF CHRIST AND LEVERKÜHN’S
BARGAIN, Transformation of a Mythical Image in Mann’s
Doctor Faustus
Слободан М. Лазаревић
ELEMENTI BIBLIJSKE I ANTIČKE MITOLOGIJE U
DJELIMA GABRIJELA D’ANNUNZIJA
ELEMENTS OF BIBLICAL AND CLASSICAL MYTHOLOGY
IN THE WORKS OF GABRIELE D’ANNUNZIO
Бошко Кнежић
25
27
29
31
33
34
3
Језик, књижевност и митологија
ПОСТМОДЕРНИЗАМ И ЕСХАТОЛОГИЈА:
АПОКАЛИПТИЧНА ВИЗИЈА У
КОЛЕВКИ ЗА МАЦУ КУРТА ВОНЕГАТА
POSTMODERNISM AND ESCHATOLOGY: APOCALYPTIC
VISION IN KURT VONNEGUT’S CAT’S CRADLE
Наида Муратовић
36
„NATPRIRODNO“ U VITEZOVIĆEVIM PISMIMA U STIHU
„SUPERNATURAL“ IN VITEZOVIĆ’S VERSE LETTERS
Violeta Moretti
38
НАТЈАШАСТРА: УМЕТНОСТ КАО ИГРА БОГОВА И ЗА
БОГОВЕ
THE NATYASHASTRA: ART AS PLAY OF AND FOR THE GODS
Игор Грбић
39
МИТ И САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ: ХОРХЕ ЛУИС
БОРХЕС И ЛАВИРИНТСКА ПРОЗА
EL MITO Y LA LITERATURA CONTEMPORÁNEA: JORGE
LUIS BORGES Y LA PROSA DE LABERINTOS
Наташа Н. Гузина
40
МИТ У ЈЕЗИКУ – НЕ ТРЕБА ДОЗВОЛИТИ ОДСТУПАЊЕ
ИЛИ ПРОМЕНУ ЗНАЧЕЊА РЕЧИ
LANGUAGE MYTH – THE MEANINGS OF WORDS SHOULD
NOT BE ALLOWED TO VARY OR CHANGE
Дејан Острошко
41
РЕФЛЕКСИ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ У БАЈКАМА
ИВАНЕ БРЛИЋ-МАЖУРАНИЋ
REFLECTIONS OF SLAVIC MYTHOLOGY IN THE FAIRY
TALES OF IVANA BRLIĆ-MAŽURANIĆ
Светлана Калезић-Радоњић
42
ПОНОВНО ОСВРТАЊЕ НА БАЛКАН: ‘СВЕТОВИ КОЈИ
СЕ ДОДИРУЈУ’ У НАРАТИВИМА ДАВИДА АЛБАХАРИЈА,
ЧОВЕКА НА ГРАНИЦИ РАЗЛИЧИТИХ КУЛТУРА
RE-MEMORYING THE BALKANS: THE ‘CONTACT
WORLDS’ OF DAVID ALBAHARI’S BO(A)RDER
NARRATIVES
Бела Глигорова
44
ПОВРАТАК ЦИРКУСКИХ ЖИВОТИЊА: ЈЕЈТС И
КОНТЕКСТУАЛНА ПРОЗОДИЧНА ТЕОРИЈА
THE CIRCUS ANIMALS’ RETURN: YEATS AND
CONTEXTUAL PROSODIC THEORY
Марија М. Милојковић
46
4
Language, Literature and Mythology
КОНРАДОВО СРЦЕ ТАМЕ: МИТОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА
МАРЛООВОГ ПУТОВАЊА
CONRAD’S HEART OF DARKNESS: MYTHOLOGICAL
DIMENSION OF MARLOW’S JOURNEY
Радоје В. Шошкић
48
МИТ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: МИТОВИ О
ПОТРАЗИ КАО МЕТАФОРЕ У ДЕЛУ ЗАНЕСЕНОСТ
А. С. БАЈАТ
MYTH IN CONTEMPORARY LITERATURE: THE QUEST
MYTHS AS METAPHORS IN A.S. BYATT’S POSSESSION
Ида Авдибеговић
50
ХРИШЋАНСКИ И ПАРАХРИШЋАНСКИ МИТ У
РОМАНИМА ИЗЛАЗАК И АХАСВЕР РАДОМИРА
КОНСТАНТИНОВИЋА
CHRISTIAN AND PARACHRISTIAN MYTH IN THE NOVELS
EXITUS AND AHASVER BY RADOMIR KONSTANTINOVIĆ
Бранислава В. Васић Ракочевић
51
УПОТРЕБА МИТА У ДЕЛИМА Д.Х. ЛОРЕНСА
THE USE OF MYTH IN D.H. LAWRENCE’S WORKS
Carla Comellini
53
ОД СВЕТЕ БОГИЊЕ ДО ЖЕНЕ САМО – ТАКВА ЈЕ
СУДБИНА ЖЕНЕ
FROM SACRED GODDESS TO MERE WOMAN – SUCH IS
FEMALE FATE
Зорица Јелић
54
МИТОЛОГИЈА СТАРИХ СЛОВЕНА И ЊЕН УТИЦАЈ НА
АНТИЧКУ МИТОЛОГИЈУ
THE MYTHOLOGY OF THE OLD SLAVS AND ITS
INFLUENCE ON THE ANCIENT MYTHOLOGY
Радомир Д. Ђорђевић
57
ВЕШТИНЕ У СИМУЛТАНОМ ПРЕВОЂЕЊУ
SKILLS IN SIMULTANEOUS INTERPRETATION
Бранкица Ј. Бојовић
58
ЈЕЗИК И МИТОЛОГИЈА У КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
– УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ У ОСНОВНОШКОЛСКИМ
ЧИТАНКАМА
LANGUAGE AND MYTHOLOGY IN CHILDREN’S
LITERATURE – ORAL LITERATURE IN PRIMARY SCHOOL
READERS
Снежана Ђ. Шевић
59
5
Језик, књижевност и митологија
ПАРАЛЕЛЕ МАЂАРСКИХ И ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ
АПОКРИФНИХ МОЛИТВИ
PARALLELS BETWEEN HUNGARIAN AND SOUTH SLAVIC
APOCRYPHAL PRAYERS
Иштван Шилинг
61
МИТОЛОШКА БОГИЊА КАО АЛТЕР ЕГО:
„ОДА ПСИХИ“ ЏОНА КИТСА
MYTHICAL GODDESS AS AN ALTER-EGO:
“ODE TO PSYCHE” BY JOHN KEATS
Ивана М. Крсмановић
63
НАУЧНА УТЕМЕЉЕНОСТ МИТА У
НАУЧНОФАНТАСТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
SCIENTIFIC FOUNDATION OF MYTH IN
SCIENCE FICTION LITERATURE
Марко Ј. Тасић
64
ПОСТМОДЕРНИЗАМ И ЕСХАТОЛОГИЈА:
НИХИЛИСТИЧКА ВИЗИЈА ПОСТАПОКАЛИПТИЧКЕ
АМЕРИКЕ У РОМАНУ ПУТ КОРМАКА МАКАРТИЈА
POSTMODERNISM AND ESCHATOLOGY: NIHILISTIC
VISION OF POST-APOCALYPTIC AMERICA IN CORMAC
McCARTHY’S THE ROAD
Давор Његић
65
НАРАТИВНА СТРАТЕГИЈА ПРОВОКАТИВНОГ МОЖДАПОСТОЈАЊА НАТПРИРОДНИХ ПОЈАВА, У ЕНГЛЕСКОЈ
КЊИЖЕВНОСТИ И НА ФИЛМУ
NARRATIVE STRATEGY OF PROVOCATIVE MAYBEEXISTENCE OF SUPERNATURAL PHENOMENA, IN BRITISH
AND AMERICAN LITERATURE AND FILM
Александар Б. Недељковић
67
ТРАНСФОРМАЦИЈА МИТСКЕ СЛИКЕ ФАУСТА У
МУЗИЦИ
THE TRANSFORMATION OF THE FAUST MYTH IN MUSIC
Бранка М. Радовић
69
ЛИКОВИ ОЦА И МАЈКЕ У АЛБАХАРИЈЕВИМ
РОМАНИМА ЦИНК И МАМАЦ
THE CHARACTERS OF FATHER AND MOTHER IN
ALBAHARI’S NOVELS ZINK AND BAIT
Јована Давидовић
70
6
Language, Literature and Mythology
ОДНОС ФАНТАЗИЈЕ, МИТА И ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОЈ
СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ НА ПРИМЕРУ РОМАНА
ОПСАДА ЦРКВЕ СВ. СПАСА, ГОРАНА ПЕТРОВИЋА
RELATIONSHIP BETWEEN FANTASY, MYTH AND
LANGUAGE IN CONTEMPORARY SERBIAN LITERATURE
AS EXEMPLIFIED BY THE NOVEL SIEGE OF THE SAINT
SALVATION CHURCH BY GORAN PETROVIĆ
Марина С. Токин
70
КЛАСИЧНА МИТОЛОГИЈА У НАСТАВИ СТРАНОГ
ЈЕЗИКА
CLASSICAL MYTHOLOGY IN FOREIGN LANGUAGE
TEACHING
Весна Б. Пилиповић
Наташа Б. Бикицки
72
МИТ И КРИТИКА КУЛТУРЕ: ФРАЈ, ЛЕВИ-СТРОС И БАРТ
MYTH AND CULTURAL CRITICISM: FRYE, LEVI-STRAUSS,
BARTHES
Лена С. Петровић
73
МИТ У МОДЕРНОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
MYTH IN MODERN SERBIAN LITERATURE
Ана М. Марковић
75
МИТ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
MYTH IN CONTEMPORARY LITERATURE
Биљана С. Турањанин
77
ПИСМЕНОСТ У СПОРТУ НАСУПРОТ АКАДЕМСКОЈ
ПИСМЕНОСТИ
SPORT LITERACY VERSUS ACADEMIC LITERACY
Даница С. Пирсл
78
МИТСКИ КОНТЕКСТ АНДРИЋЕВИХ ПРИПОВЕДАКА
„О СТАРИМ И МЛАДИМ ПАМУКОВИЋИМА“ И „ЗУЈА“
MYTHICAL CONTEXT OF IVO ANDRIC’S SHORT STORIES
“ABOUT THE OLD AND YOUNG OF THE PAMUKOVICS“
AND “ZUJA“
Оливера Радуловић
79
ЛИРСКИ ДИЈАЛОГ ВАСКА ПОПЕ СА ТРАДИЦИЈОМ,
ИСТОРИЈОМ И ПАМЋЕЊЕМ
VASKO POPA’S LYRICAL DIALOGUE WITH TRADITION,
HISTORY AND MEMORY
Славомир Т. Гвозденовић
81
7
Језик, књижевност и митологија
УЧЕЊЕ МИТОЛОГИЈЕ КРОЗ ГЛУМУ И САВРEМЕНУ
МУЗИКУ У УЧИОНИЦИ У КОЈОЈ СЕ УЧИ
ЕНГЛЕСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК
TEACHING MYTHOLOGY THROUGH ROLE PLAY AND
CONTEMPORARY MUSIC IN AN EFL CLASSROOM
Даница М. Јеротијевић
ПОРЕКЛО И ИДЕНТИТЕТ ЗМАЈ ОГЊЕНОГ ВУКА
THE ORIGIN AND IDENTITY OF VUK THE FIERY DRAGON
Тања Ж. Антић
„НОВА БИБЛИЈА“ У РОМАНУ БИБЛИЈА ОТРОВНЕ
МАСЛИНЕ БАРБАРЕ КИНГСОЛВЕР
“NEW BIBLE” IN THE NOVEL THE POISONWOOD BIBLE BY
BARBARA KINGSOLVER
Аница Р. Радосављевић
Тамара М. Јеврић
АРХЕТИПСКИ ЛИКОВИ И ТЕМЕ У РОМАНУ
ИСКУПЉЕЊЕ ИЈАНА МАКЈУАНА
ARCHETYPAL CHARACTERS AND THEMES IN MCEWAN’S
ATONEMENT
Тијана В. Парезановић
Милан Б. Марковић
Артеа Д. Панајотовић
ИСТОРИЈСКИ ФАУСТ
HISTORICAL FAUST
Jelena T. Volić-Hellbusch
МИТ УТРОБЕ ТВОЈЕ: МИТОЛОГИЗАЦИЈА МАЈКИ У
РУСКОЈ ЖЕНСКОЈ АУТОБИОГРАФИЈИ
THE MYTH OF YOUR WOMB: MYTHOLOGIZING
MOTHERS IN RUSSIAN WOMEN’S AUTOBIOGRAPHY
Адријана Видић
ХИПО – ЗНАМЕНИТО МИТОЛОШКО БИЋЕ БРУКОВОГ И
ЕЛИОТОВОГ ПАГАНСКОГ БЕСТИЈАРИЈУМА
HIPPO – THE FAMOUS MYTHOLOGICAL BEING OF THE
BROOKE’S AND ELIOT’S PAGAN BESTIARY
Томислав М. Павловић
КАМИЈЕВ „МИТ О СИЗИФУ“ – ПУТ КА ОТКРИВАЊУ
МЕТОДОЛОШКО-МЕТОДИЧКИХ РАВНИ ЗНАЧЕЊА
CAMUS’ “MYTH OF SISYPHUS” – A ROAD TOWARDS THE
DISCOVERY OF METHODOLOGICAL AND METHODICAL
LEVELS OF MEANING
Нада П. Тодоров
Власта Сучевић
Зорица Н. Прњат
8
83
85
86
88
90
92
93
94
Language, Literature and Mythology
МИТ О ПРОМЕТЕЈУ И ТРАНСХУМАНИЗАМ
THE MYTH OF PROMETHEUS AND TRANSHUMANISM
Милица Љ. Живковић
96
УТИЦАЈ СТАРЕ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ НА
СРПСКИ ЈЕЗИК
INFLUENCE OF OLD SLAVIC MYTHOLOGY ON THE
SERBIAN LANGUAGE
Ирина Д. Којчић
98
МИТ И МАГИЧНИ РЕАЛИЗАМ У РОМАНУ
СТО ГОДИНА САМОЋЕ
MITO Y REALISMO MÁGICO EN LA NOVELA
CIEN AÑOS DE SOLEDAD
Барбара С. Јовановић
99
МИТОЛОШКИ АСПЕКТ НЕБРИТАНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА У РОМАНУ ТЛО ПОД ЊЕНИМ
НОГАМА САЛМАНА РУЖДИЈА
MYTHOLOGICAL ASPECTS OF NON-BRITISH
ELEMENTS IN SALMAN RUSHDIE’S NOVEL
THE GROUND BENEATH HER FEET
Јасмина З. Каратошић
101
МИТОЛОГИЈА УМА У „НАЈСТАРИЈЕМ ПРОГРАМУ
СИСТЕМА НЕМАЧКОГ ИДЕАЛИЗМА“ И
ЊЕНО ЕТИЧКО ЗАЛЕЂЕ
MYTHOLOGY OF REASON IN “THE OLDEST
SYSTEMATIC PROGRAM OF GERMAN IDEALISM”
AND ITS ETHICAL BACKGROUND
Александар Б. Прњат
103
МИТОЛОГИЈА И МАЂАРСКА КЊИЖЕВНОСТ
MYTHOLOGY AND HUNGARIAN LITERATURE
Марта Г. Тертели Телек
105
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА КОМПОНЕНТАМА БОГ и ЂАВО У
РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (на грађи романа Подросток
Ф. М. Достојевског и његовог превода Дечко)
PHRASEOLOGISMS WITH COMPONENTS GOD AND DEVIL
IN RUSSIAN AND SERBIAN (based on the novel Подросток by
F.M. Dostoevsky and its translation Дечко)
Ана Б. Пејановић
107
9
Језик, књижевност и митологија
МИТОЛОГИЈА НАВИЈАЧКИХ ГРУПА У НАВИЈАЧКИМ
ПЕСМАМА И ПРЕДАЊИМА
MYTHOLOGY OF ULTRAS SUPPORTING GROUPS IN THEIR
SONGS AND LEGENDS
Срђан В. Николић
Андријана С. Ђордан
108
ХАЗАРСКИ РЕЧНИК КАО ТЕЛО АДАМОВО
DICTIONARY OF THE KHAZARS AS ADAM’S BODY
Јелена Н. Крунић
110
УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК
INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION
NOTES/БЕЛЕШКЕ
10
111
113
116
Language, Literature and Mythology
Dear colleagues,
Welcome to our University and to the Faculty of Foreign Languages.
Mythology is one of the centuries-old, inexhaustible sources of both artistic creativity and scientific thought. This specific cultural heritage of mankind represents a place where history, fiction and fantasy converge, and subtlety alternates
with harshness, humour, allegory or grotesque.
Unfolding the layers of such literary creations poses a great challenge to researchers. Each of them strives to apprehend the wondrous power of words and
thoughts in order to reveal a new dimension.
This Conference aims to set the interactive relationship between literature, language and mythology in different contexts. This is why we believe it will have a
lot to contribute to scientific thought and expect that it will provide a comprehensive and versatile overview of the values held in these three fields.
Prof. Nada Todorov, PhD, interim dean of the Faculty of Foreign Languages
Поштоване колегинице и колеге,
Добро дошли на наш Универзитет и Факултет за стране језике.
Један од неисцрпних вишевековних извора уметничке креативности и
научне мисли јесте митологија. У том културном добру човечанства смењују
се историја, фикција и фантазија; нежност и грубост, хумор, алегорија и
гротеска.
Откривање слојевитости ових књижевних творевина представља велики
изазов за истраживаче. Свако од њих настоји да проникне у чудесну моћ
речи и мисли и открије неку нову димензију.
Ова наша Конференција поставља у различите оквире интеракцијски однос
између књижевности, митологије и језика. Зато верујемо да ћемо њоме
допунити странице научне мисли и допринети свестранијем и свеукупнијем
сагледавању вредности које нам пружају ова три подручја.
Проф. др Нада Tодоров, в.д. декан Факултета за стране језике
11
Језик, књижевност и митологија
12
Language, Literature and Mythology
Faculty of Foreign Languages, Alpha University in Belgrade
May 25-26, 2012
ORGANIZING COMMITTEE
Prof. dr Radmilo Marojević, President
Prof. dr Nada Todorov
Tamara Jevrić, M.A.
Tijana Parezanović
Artea Panajotović
Andrijana Đordan
Zorica Prnjat, MPhil
Melina Nikolić, Mphil
PROGRAMME COMMITTEE
Prof. dr Radmila Nastić, President
Prof. dr Philip Tew, England, B.A. (Hons), MPhil, PGCE (Leicester), PhD
(Westminster), FRSA, MRSL
Prof. dr Slavomir Gvozdenović, University of West Timişoara
Dr Dejan V. Ajdačić, Institute of Philology, Taras Shevchenko Kyiv University, Ukraine
Prof. dr Валерий Михайлович Мокиенко, Saint Petersburg State University, Russia
Prof. dr Cenka Ivanova, University of Veliko Tarnovo „Св. Кирил и Методий”, Bulgaria
Prof. dr Jasmina Ahmetagić, Institute for Serbian Culture, Priština-Leposavić
Doc. dr Brankica Bojović, Faculty of Foreign Languages, Belgrade
Doc. dr Ana Pejanović, Faculty of Philosophy, Nikšić
Doc. dr Nataša Filipović, Faculty of Foreign Languages, Belgrade
Prof. dr Milica Živković, Faculty of Philosophy, Niš
Doc. dr Vesna Pilipović, Faculty of Legal and Business Studies, Novi Sad
Prof. dr István Schilling, The Teachers’ Training Faculty in Hungarian, Subotica
SECRETARY
Tijana Parezanović
13
Језик, књижевност и митологија
CONFERENCE PROGRAMME
Friday, May 25
10:00
11:00
11:15
13:15
14:00
16:00
16:30
18:30
Saturday, May
26
10:00
12:00
Registration of participants
Opening address
University Rector and the founders of Alpha University
Conference Opening
Plenary Lectures
Prof. dr Radmilo Marojević, Comparative Study of
Languages, Literatures and Cultures in Synchrony and
Diachrony (Serbian)
Doc. dr Nataša Filipović, Demystification of Myth in Abel
Posse’s The Dogs of Paradise (Serbian)
Prof. dr Slavomir Gvozdenović, Vasko Popa’s Lyrical
Dialogue with Tradition, History and Memory (Serbian)
Coffee break
Paper presentations
Coffee break
Paper presentations
Conference dinner
Paper presentations
Closing speech
Tour of the city
14
Language, Literature and Mythology
PARALLEL SESSIONS
Room 1, Moderators
Radmila Nastić and
Jasmina Karatošić
Jasmina Ahmetagić,
Sophocles’ Ajax:
Tragedy of Paranoid
Consciousness
(Serbian)
Tanja Antić, The
Origin and Identity of
Vuk the Fiery Dragon
(Serbian)
May 25, 14:00
Room 2, Moderators
Milica Živković and
Igor Grbić
Milica Živković, The
Myth of Prometheus
and Transhumanism
Lena Petrović, Myth
and Cultural Criticism:
Frye, Levi-Strauss,
Barthes
Olivera Radulović,
Mythical Context оf
Ivo Andric’s Short
Stories “About the
Old and Young of the
Pamukovics“ and
“Zuja“ (Serbian)
Ivana Krsmanović,
Mythical Goddess as
an Alter-Ego: “Ode to
Psyche” by John Keats
(Serbian)
Davor Njegić,
Postmodernism and
Eschatology: Nihilistic
Vision of PostApocalyptic America
in Cormac McCarthy’s
The Road
Naida Muratović,
Postmodernism
and Eschatology:
Apocalyptic Vision in
Kurt Vonnegut’s Cat’s
Cradle
Radmila Nastić,
Mythic Status of Tramp
Characters in Drama
and Film (Serbian)
Radoje Šoškić,
Conrad’s Heart of
Darkness: Mythological
Dimension of Marlow’s
Journey
Igor Grbić, The
Natyashastra: Art as
Play of and for the
Gods
15
Room 3, Moderators
Aleksandar B.
Nedeljković and
Tamara Jevrić
Ištvan Šiling, Parallels
between Hungarian
and South Slavic
Apocryphal Prayers
(Serbian)
Boško Knežić,
Elements of Biblical
and Classical
Mythology in the Works
of Gabriele D’Annunzio
(Croatian)
Branislava Vasić
Rakočević, Christian
and Parachristian Myth
in the Novels Exitus and
Ahasver by Radomir
Konstantinović
(Serbian)
Aleksandar B.
Nedeljković, Narrative
Strategy of Provocative
Maybe-Existence
of Supernatural
Phenomena, in
British and American
Literature and Film
(Serbian)
Violeta Moretti,
“Supernatural” in
Vitezović’s Verse Letters
(Croatian)
Marko Tasić,
Scientific Foundation
of Myth in Science
Fiction Literature
(Serbian)
Језик, књижевност и митологија
PARALLEL SESSIONS
May 25, 16:30
Room 1, Moderators
Branka Radović and
Ana Pejanović
Svetlana KalezićRadonjić, Reflections
of Slavic Mythology
in the Fairy Tales of
Ivana Brlić-Mazuranić
(Serbian)
Room 2, Moderators
Tomislav Pavlović and
Tijana Parezanović
Marija Milojković,
The Circus Animals’
Return: Yeats and
Contextual Prosodic
Theory
Room 3, Moderators
Brankica Bojović and
Vesna Pilipović
Vesna Pilipović and
Nataša Bikicki,
Classical Mythology
in Foreign Language
Teaching (Serbian)
Slobodan Lazarević,
On the Temptation
of Christ and
Leverkühn’s Bargain,
Transformation of a
Mythical Image in
Mann’s Doctor Faustus
(Serbian)
Tomislav Pavlović,
Hippo – The Famous
Mythological Being of
the Brooke’s and Eliot’s
Pagan Bestiary
Snežana Šević,
Language and
Mythology in Children’s
Literature – Oral
Literature in Primary
School Readers
(Serbian)
Branka Radović, The
Transformation of the
Faust Myth in Music
(Serbian)
Ida Avdibegović,
Myth in Contemporary
Literature: The Quest
Myths as Metaphors in
A.S. Byatt’s Possession
Danica Jerotijević,
Teaching Mythology
through Role Play and
Contemporary Music in
an EFL Classroom
Jelena VolićHellbusch, Historical
Faust (Serbian)
Carla Comellini, The
Use of Myth in D.H.
Lawrence’s Works
Irina Kojčić, Influence
of Old Slavic Mythology
on the Serbian
Language
Radomir Đorđević,
The Mythology of
the Old Slavs and Its
Influence on the Ancient
Mythology (Serbian)
Tijana Parezanović,
Milan Marković and
Artea Panajotović,
Archetypal Characters
and Themes in
McEwan’s Atonement
Danica Pirsl, Sport
Literacy versus
Academic Literacy
Ana Pejanović,
Phraseologisms with
Components God and
Devil
in Russian and Serbian
(Based on the novel
Подросток by F.M.
Dostoevsky and its
translation Дечко)
(Serbian)
Jasmina Karatošić,
Mythological Aspects of
Non-British Elements in
Salman Rushdie’s Novel
The Ground Beneath
Her Feet (Serbian)
Brankica Bojović,
Skills in Simultaneous
Interpretation
16
Language, Literature and Mythology
PARALLEL SESSIONS
Room 1, Moderators
Adrijana Vidić and
Artea Panajotović
Zorica Jelić, From
Sacred Goddess to
Mere Woman – Such is
Female Fate
Adrijana Vidić, The
Myth of Your Womb:
Mythologizing Mothers
in Russian Women’s
Autobiography
Bela Gligorova,
Re-Memorying the
Balkans: The “Contact
Worlds” of David
Albahari’s Bo(a)rder
Narratives
Jovana Davidović,
The Characters оf
Father аnd Mother in
Albahari’s Novels Zink
аnd Bait (Serbian)
Marta Terteli Telek,
Mythology and
Hungarian Literature
(Serbian)
Dejan Ostroško,
Language Myth – The
Meanings of Words
Should Not Be Allowed
to Vary or Change
May 26, 10:00
Room 2, Moderators
Nada Todorov and
Aleksandar Prnjat
Aleksandar Prnjat,
Mythology of Reason in
“The Oldest Systematic
Program Of German
Idealism” and Its
Ethical Background
(Serbian)
Marina Tokin,
Relationship
between Fantasy,
Myth and Language
in Contemporary
Serbian Literature as
Exemplified by the
Novel Siege Of The
Saint Salvation Church
By Goran Petrović
(Serbian)
Ana Marković, Myth
in Modern Serbian
Literature (Serbian)
Room 3, Moderators
Andrijana Đordan and
Anica Radosavljević
Nataša Guzina, El
Mito Y La Literatura
Contemporánea: Jorge
Luis Borges Y La
Prosa De Laberintos
(Spanish)
Barbara Jovanović,
Mito Y Realismo
Mágico En La Novela
Cien Años De Soledad
(Serbian)
Srđan Nikolić and
Andrijana Đordan,
Mythology of Ultras
Supporting Groups
in Their Songs and
Legends (Serbian)
Biljana Turanjanin,
Jelena Krunić,
Myth in Contemporary
Dictionary of the
Khazars аs Adam’s body Literature (Serbian)
(Serbian)
Nada Todorov, Vlasta
Sučević and Zorica
Prnjat, Camus’ “Myth
оf Sisyphus“ – A Road
Towards the Discovery
of Methodological and
Methodical Levels of
Meaning (Serbian)
17
Anica Radosavljević
and Tamara Jevrić,
“New Bible” in the
Novel The Poisonwood
Bible by Barbara
Kingsolver (Serbian)
Језик, књижевност и митологија
Факултет за стране језике, Универзитет Алфа, Београд
25.-26. мај 2012.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Проф. др Радмило Маројевић, председник
Проф. др Нада Тодоров
Тамара Јеврић, МА
Тијана Парезановић
Артеа Панајотовић
Андријана Ђордан
Мр Зорица Прњат
Мр Мелина Николић
ПРОГРАМСКИ ОДБОР
Проф. др Радмила Настић, председник
Проф. др Филип Тју, Енглеска, B.A. (Hons), MPhil, PGCE (Лестер), PhD
(Вестминстер), FRSA, MRSL
Проф. др Славомир Гвозденовић, Универзитет Темишвар
Др Дејан В. Ајдачић, Институт за филологију Kијевског националног универзитета
„Тарас Шевченко“, Украјина
Проф. др Валериј Михајлович Мокијенко, Петроградски државни универзитет, Русија
Проф. др Ценка Иванова, Великотрновски универзитет „Свети Кирило и Методије“, Бугарска
Проф. др Јасмина Ахметагић, Институт за српску културу, Приштина-Лепосавић
Доц. др Бранкица Бојовић, Факултет за стране језике, Београд
Доц. др Ана Пејановић, Филозофски факултет, Никшић
Доц. др Наташа Филиповић, Факултет за стране језике, Београд
Проф. др Милица Живковић, Филозофски факултет, Ниш
Доц. др Весна Пилиповић, Факултет за пословне и правне студије, Нови Сад
Проф. др Иштван Шилинг, Учитељски факултет на мађарском наставном језику,
Суботица, Србија
СЕКРЕТАР
Тијана Парезановић
18
Language, Literature and Mythology
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Петак, 25. мај
10.00
11.00
11.15
13.15
14.00
16.00
16.30
18.30
Субота, 26. мај
10.00
12.00
Регистрација учесника
Поздравна реч
Ректор и оснивачи Универзитета
Отварање конференције
Пленарна излагања
Проф. др Радмило Маројевић, Поредбено
проучавање језикâ, књижевности и културâ у
синхронији и дијахронији
Доц. др Наташа Филиповић, Демистификација
мита и историје у Псима Раја Абела Посеа
Проф. др Славомир Гвозденовић, Лирски дијалог
Васка Попе са традицијом, историјом и памћењем
Пауза за кафу
Реферати и дискусије
Пауза за кафу
Реферати и дискусије
Вечера за учеснике
Реферати и дискусије
Затварање конференције
Обилазак града
19
Језик, књижевност и митологија
РАД У СЕКЦИЈАМА
Слушаоница 1,
Модератори Радмила
Настић и Јасмина
Каратошић
25. мај, 14.00
Слушаоница 2,
Модератори Милица
Живковић и Игор
Грбић
Јасмина Ахметагић,
Софоклов Ајант:
трагедија параноидне
свести
Тања Антић, Порекло
и идентитет Змај
Огњеног Вука
Милица Живковић,
Мит о Прометеју
и трансхуманизам
(енглески)
Лена Петровић, Мит
и културна критика:
Фрај, Леви-Строс,
Барт (енглески)
Оливера Радуловић,
Митски контекст
Андрићевих
приповедака „О
старим и младим
Памуковићима“ и
„Зуја“
Давор Његић,
Постмодернизам
и есхатологија:
нихилистичка визија
постапокалиптичке
Америке у роману Пут
Кормака Макартија
(енглески)
Наида Муратовић,
Постмодернизам
и есхатологија:
апокалиптична визија
у Колевки за мацу
Курта Вонегата
(енглески)
Ивана Крсмановић,
Митолошка богиња
као алтер его: „Ода
Психи” Џона Китса
Радмила Настић,
Митски статус лика
скитнице у драми и на
филму
Радоје Шошкић,
Конрадово Срце таме:
митолошка димензија
Марлоовог путовања
(енглески)
Игор Грбић,
Natjašastra: umetnost
kao igra bogova i za
bogove (енглески)
20
Слушаоница 3,
Модератори
Александар Б.
Недељковић и Тамара
Јеврић
Иштван Шилинг,
Паралеле мађарских
и јужнословенских
апокрифних молитви
Бошко Кнежић,
Elementi biblijske i
antičke mitologije
u djelima Gabrijela
D’Annunzija
(хрватски)
Бранислава
Васић Ракочевић,
Хришћански и
парахришћански мит
у романима Излазак
и Ахасвер Радомира
Константиновића
Александар Б.
Недељковић,
Наративна
стратегија
провокативног
можда-постојања
натприродних
појава, у енглеској
књижевности и на
филму
Violeta Moretti,
“Natprirodno” u
Vitezovićevim pismima
u stihu (hrvatski)
Марко Тасић, Научна
утемељеност мита у
научнофантастичној
књижевности
Language, Literature and Mythology
РАД У СЕКЦИЈАМА
25. мај, 16.30
Слушаоница 1,
Модератори Бранка
Радовић и Ана
Пејановић
Светлана КалезићРадоњић, Рефлекси
словенске митологије у
бајкама Иване БрлићМажуранић
Слободан Лазаревић,
О Исусовом искушењу и
Леверкиновој нагодби,
трансформација
једне митске слике
у Мановом Доктору
Фаустусу
Бранка Радовић,
Трансформација митске
слике Фауста у музици
Јелена Волић-Хелбуш,
Историјски Фауст
Радомир Ђорђевић,
Митологија старих
Словена и њен утицај
на античку митологију
Ана Пејановић,
Фразеологизми са
компонентама бог и
ђаво у руском и српском
језику
(на грађи романа
Подросток Ф. М.
Достојевског и његовог
превода Дечко)
Слушаоница 2,
Модератори Томислав
Павловић и Тијана
Парезановић
Марија Милојковић,
Повратак циркуских
животиња: Јејтс
и контекстуална
прозодична теорија
(енглески)
Томислав Павловић,
Хипо – знаменито
митолошко
биће Бруковог и
Елиотовог паганског
бестијаријума
(енглески)
Ида Авдибеговић,
Мит у савременој
књижевности:
митови о потрази
као метафоре у делу
Занесеност А. С. Бајат
(енглески)
Карла Комелини,
Употреба мита у
делима Д. Х. Лоренса
(енглески)
Тијана Парезановић,
Милан Марковић и
Артеа Панајотовић,
Архетипски ликови
и теме у роману
Искупљење Ијана
Макјуана (енглески)
Јасмина Каратошић,
Митолошки аспект
небританских
елемената у
роману Тло под њеним
ногама Салмана
Руждија
21
Слушаоница 3,
Модератори Бранкица
Бојовић и Весна
Пилиповић
Весна Пилиповић и
Наташа Бикицки,
Класична митологија у
настави страног језика
Снежана Шевић,
Језик и митологија у
књижевности за децу
– усмена књижевност
у основношколским
читанкама
Даница Јеротијевић,
Учење митологије
кроз глуму и саврeмену
музику у учионици у
којој се учи енглески као
страни језик (енглески)
Ирина Којчић, Утицај
старе словенске
митологије на српски
језик (енглески)
Даница Пирсл,
Писменост у спорту
насупрот академској
писмености (енглески)
Бранкица Бојовић,
Вештине у симултаном
превођењу (енглески)
Језик, књижевност и митологија
РАД У СЕКЦИЈАМА
26. мај, 10.00
Слушаоница 2,
Слушаоница 1,
Модератори Адријана Модератори Нада
Тодоров и Александар
Видић и Артеа
Прњат
Панајотовић
Александар Прњат,
Зорица Јелић, Од
Митологија ума
свете богиње до
у „Најстаријем
жене само – таква
програму система
је судбина жене
немачког идеализма“ и
(енглески)
њено етичко залеђе
Адријана Видић,
Марина Токин, Однос
Мит утробе твоје:
фантазије, мита и
митологизација мајки језика у савременој
у руској женској
српској књижевности
аутобиографији
на примеру романа
(енглески)
Опсада цркве Св.
Спаса, Горана
Петровића
Ана Марковић, Мит
Бела Глигорова,
у модерној српској
Поновно освртање
књижевности
на Балкан: „Светови
који се додирују“ у
наративима Давида
Албахарија, човека на
граници различитих
култура (енглески)
Јелена Крунић,
Јована Давидовић,
Хазарски речник као
Ликови оца и мајке
тело Адамово
у Албахаријевим
романима Цинк и
Мамац
Нада Тодоров, Власта
Марта Тертели
Сучевић и Зорица
Телек, Митологија и
мађарска књижевност Прњат, Камијев
„Мит о Сизифу“ –
пут ка откривању
методолошкометодичких равни
значења
Дејан Острошко,
Мит у језику – не
треба дозволити
одступање или
промену значења речи
22
Слушаоница 3,
Модератори
Андријана Ђордан и
Аница Радосављевић
Наташа Гузина,
Мит и савремена
књижевност:
Хорхе Луис Борхес и
лавиринтска проза
(шпански)
Барбара Јовановић,
Мит и магични
реализам у роману Сто
година самоће
Срђан Николић и
Андријана Ђордан,
Митологија навијачких
група у навијачким
песмама и предањима
Биљана Турањанин,
Мит у савременој
књижевности
Аница Радосављевић
и Тамара Јеврић,
„Нова Библија“
у роману Библија
отровне маслине
Барбаре Кингсолвер
Language, Literature and Mythology
ABSTRACTS
АПСТРAКТИ
23
Језик, књижевност и митологија
24
Language, Literature and Mythology
Радмило Маројевић
Београд, Србија
[email protected]
ПОРЕДБЕНО ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКÂ,
КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРÂ
У СИНХРОНИЈИ И ДИЈАХРОНИЈИ
У првом делу рада разматрају се методи проучавања језикâ
(компаративно‑историјски, конфронтативни/контрастивни и типолошки), у синхронији и дијахронији, блискосродних, удаљеносрод­
них и несродних језикâ, двају или више језикâ, у лингвистици, методици и по­ети­ци, а посебно ― порекло и употребна вредност терминâ
конфронтативни (ч. „konfrontační“) и контрастивни (е. „contrastive“).
Предмет другог дела рада су методи проучавања књижевности
у контакту: теорија рецепције, књижевне и културне везе и утицаји,
светска и компаративна књижевност, као и стваралачко прожимање
двеју песничких традиција (на примеру утицаја српских и руских песама на стих Пушкинове збирке Песни западных славян).
Трећи део рада посвећен је поредбеном проучавању култура и
компаративној митологији. Ис­та митолошка садржина може бити
обучена у различиту денотативну форму (с. „расковник“, р. „разрыв­
‑трава“). Крилате речи истог значења могу бити различитог порекла
(е. „the fourth estate“, ч. „sed­má velmoc“, с. „седма сила“, р. „шестая
держава“). Фолклорни мотив истог страног порекла може имати различиту форму (р. „Кощей Бессмертный“, с. „Баш‑челик“), а фолклорни
мотив истог денотативног значења ― различита значења (с. „као ку­
кавица“, р. „как кукушка“). Етнокултурни концепти одражавају специфичности културâ (сло­венски кон­цепт „свобода“, концепт „стид“ у
балади Асан‑агиница, концепти „благо“ и „лепота“ у циклусу Омер и
Мерима).
С к р а ћ е н и ц е: е. – енглески, р. – руски, с. – српски, ч. – чешки.
COMPARATIVE STUDY OF LANGUAGES,
LITERATURES AND CULTURES IN SYNCHRONY
AND DIACHRONY
The first part of the paper examines methods of language study (comparative and historical, confrontational/contrastive and typological), in
synchrony and diachrony, of closely related, remotely related and unre25
Језик, књижевност и митологија
lated languages, of two or more languages, in linguistics, methodology
and poetics, and especially the origin and use value of the terms confrontational (C. “konfrontační”) and contrastive (E.).
Methods of studying literatures in contact are the subject of the second part of the paper: reception theory, literary and cultural connections
and influences, world and comparative literature, as well as creative intertwining of two poetic traditions (as exemplified in the influence of Serbian and Russian poems on the versification of Pushkin’s collection Песни
западных славян).
The third part of the paper is dedicated to the comparative study of
cultures and comparative mythology. The same mythological contents
can be clad in different denotative forms (S. “расковник”, R. “разрыв­
трава”). Winged words of the same meaning can have different origins
(E. “the fourth estate”, C. “sedmá velmoc”, S. “седма сила”, R. “шестая
держава”). A folklore motif of the same foreign origin can have different
forms (R. “Кощей Бессмертный”, S. “Баш­челик”), and a folklore motif
with the same denotative meaning can have different meanings (S. “као
кукавица”, R. “как кукушка”). Ethnocultural concepts reflect specificities of cultures (the Slavic concept “свобода”, the concept of “shame” in
the ballad Asanaginica, the concepts of “wealth” and “beauty” in the Omer
and Merima cycle).
A b b r e v i a t i o n s: E. – English, R. – Russian, S. – Serbian, C – Czech.
26
Language, Literature and Mythology
Наташа П. Филиповић
Београд, Србија
[email protected]
ДЕМИСТИФИКАЦИЈА МИТА И ИСТОРИЈЕ У
ПСИМА РАЈА АБЕЛА ПОСЕА
Рушење конвенција митолошког дискурса у роману Los perros
del paraíso (Пси раја, 1983), аргентинског аутора Абела Посеа, дефинише његову постмодерну заокупљеност разоткривањем „великих
наратива“. Мит, који у контексту модерности представља колективност људског постојања, и историја као дискурс заснован на постигнутом сагласју о прошлим догађајима, у овом су роману деконструисани. Оба дискурса се доводе у исту раван, јер оно што је у основи
културолошки садржај, намећу као колективни архетип. И историја
– званична верзија Колумбовог путовања и «открића» Америке, и
мит о Вечном повратку, који оживљавањем ситуација стварања космоса, историјским догађајима даје привид кохерентности – имају за
циљ реконструсање прошлог догађаја, с намером да узурпирају простор значења. Роман Пси раја структуира овај процес тако што митско Колумбово путовање у Америку гради као одраз у огледалу мита
о Вечном повратку. Рушењем ауторитета „великих наратива“, доводи
се у сумњу архетипски ауторитет било ког текста, а мит, историја и
књижевност постају само теорије о стварању значења текста. Из ове
перспективе произилази и закључак о фикционалности историјског
текста, који је, као и мит, творевина језика, те као такав само једна од
дискурзивних верзија догађаја.
DEMYSTIFICATION OF MYTH IN ABEL POSSE'S
THE DOGS OF PARADISE
The subversion of the conventions of mythological discourse in the
novel The Dogs of Paradise (Los perros del paraíso, 1983) by Argentinean
author Abel Posse defines his postmodern preoccupation with critique of
“grand narratives”. The novel deconstructs both Myth, understood within
a context of modernity as a collectivity of human existence, and History
– seen as a discourse based on the achieved agreement about past events.
The two discourses have in common the tendency to impose a cultural content as a collective model. The history – the official version of Columbus’
journey and “discovery” of America, as well as the myth of Eternal Re27
Језик, књижевност и митологија
turn, which by re-enactment of the creation of the cosmos gives historical
events an illusion of coherency - aim at the reconstruction of a past event
in order to usurp meaning. The novel The Dogs of Paradise structures this
process by positioning the mythical Columbus’ journey to America as a
mirror image of the myth of Eternal Return. The subversion of the authority of the “grand narratives” leads to the undermining of the archetypal authority of any text. Myth, History and Literature are seen as theories of the
production of meaning. From this perspective, the additional conclusion is
drawn about the fictionality of a historical text as language construct, and
consequently, just one of the discursive versions of event.
28
Language, Literature and Mythology
Радмила A. Настић
Крагујевац, Србија
[email protected]
МИТСКИ СТАТУС ЛИКА СКИТНИЦЕ У
ДРАМИ И НА ФИЛМУ
Драма У сенци долине (In the Shadow of the Glen) Џона Милингтона Синга, ирског драмском писца с почетка XX века, као и драма
Чистилиште (Purgatory) његовог земљака Јејтса, увели су у западну драмску традицију лик Скитнице заоденут двоструким значењем:
с једне стране јасно асоцира на прихваћени стереотип пропалице,
пијанца и просјака, док с друге стране има митско значење симбола слободе. Ово друго значење може се посматрати у оквирима антрополошких истраживања Виктора Тарнера. Лик Скитнице спада
у групу ликова представника сиротиње које одликује лиминалност,
аутсајдеризам и инфериорност јер не припадају формалној структури већ неформалној заједници коју је Тарнер означио термином
communitas. Иако структурно инфериоран, овакав лик, који се може
наћи и у другим традицијама, често поприма симболичну функцију
представника човечанства без статуса, квалификација и карактеристика, као у Бекетовој драми Чекајући Годоа, а у извесној мери и Чаплиновим немим филмовима. Варијације овог лика налазимо у драмама Харолда Пинтера Настојник (The Caretaker), Слаби бол (Slight
Ache) и Ничија земља (No Man’s Land).
MYTHIC STATUS OF TRAMP CHARACTERS IN
DRAMA AND FILM
At the beginning of the 20th century Irish plays In the Shadow of the
Glen by John Millington Synge together with W.B.Yeats’s Purgatory,
introduced the character of the tramp into western dramatic tradition.
One aspect of this ambiguous character is associated with the accepted
stereotype of vagrant, drunk and beggar, while on the other hand it is
frequently endowed with almost mythic proportions standing for the spirit
of freedom. The latter meaning can be related to Turner’s anthropological
investigations of liminal characters, representatives of the poor, marked by
outsiderism and inferiority. Being outside the formal structure, they belong
29
Језик, књижевност и митологија
to informal communities or communitas. Though structurally inferior, the
characters that can also be found in other cultures, sometimes symbolically
represent humanity, without status, qualifications or salient features. This
type of character is present in Beckett’s Waiting for Godot and Chaplin’s
short silent movies. Variations of the type can be found in Harold Pinter’s
The Caretaker, A Slight Ache and No Man’s Land.
30
Language, Literature and Mythology
Jасмина M. Ахметагић
Приштина/Лепосавић, Србија
[email protected]
СОФОКЛОВ АЈАНТ: ТРАГЕДИЈА
ПАРАНОИДНЕ СВЕСТИ
О Великом Ајанту антички мит говори као о учеснику Тројанског
рата: о његовој борби против Хектора, борби за мртво Ахилејево
тело, учешћу у посмртним играма у част Ахилеја, али и о надметању
са Одисејем око Ахилејевог оружја. Последњи од наведених догађаја
централна је тема Софоклове најстарије сачуване трагедије Ајант.
Надметање са Одисејем и пресуда у његову корист, позната је миту
у више различитих верзија. Анализом конкретизације овог мита у
Софокловој драми проблематизују се досадашња тумачења Ајантове
трагичке кривице. Тумачи су, између осталог, скретали пажњу на
то да Ајантова несрећа надраста његову кривицу, те да је самоубиство јунака апсурдно. Преиспитивањем хибриса и његове улоге у Софокловој драми, Ајантовог самовредновања, присуства параноидне симетрије између илузије гоњења и грандоманије, лудила
амбиције, премештања фокуса са шта сам урадио на шта су мени
урадили, одсуства саосећања према жени, те узмицања од суочавања
са сликом о себи у параноидну делузију гоњења, доказује се да је
поремећај мишљења, параноидна тачка гледишта, трагичка кривица
Софокловог јунака, чија је последица злочин.
SOPHOCLES’ AJAX: TRAGEDY OF PARANOID
CONSCIOUSNESS
Greek myth tells of Ajax the Great as a participant of the Trojan War:
of his fight with Hector, fight for Achilles’ dead body, his participation in
funeral games in Achilles’ honour, but also of his competition with Odysseus over Achilles’ armour. The last among these events is the central
theme of Sophocles’ oldest surviving tragedy Ajax. There are several different versions of the competition with Odysseus and judgment in his favour. The analysis of the concretization of this myth in Sophocles’ play
problematizes previous interpretations of Ajax’s tragic flaw. Interpreters
have drawn attention, among other things, to the fact that Ajax’s misfor31
Језик, књижевност и митологија
tune surpasses his guilt, and that the hero’s suicide is absurd. Examining
hybris and its role in Sophocles’ play, Ajax’s self-evaluation, the presence
of paranoid symmetry between persecution illusion and grandomania, the
madness of ambition, the shift of focus from what I have done to what has
been done to me, lack of compassion for his wife, and escape from facing
his self-image into paranoid persecution delusion, proves that a thought
disorder, a paranoid point of view, is the tragic flaw of Sophocles’ hero,
whose consequence is a crime.
32
Language, Literature and Mythology
Слободан М. Лазаревић
Крагујевац, Србија
[email protected]
О ИСУСОВОМ ИСКУШЕЊУ И ЛЕВЕРКИНОВОЈ
НАГОДБИ, трансформација једне митске слике у
Мановом Доктору Фаустусу
Прихватимо ли идеју да је ђаволово искушавање Исуса у пустињи
послужило Ману као митопоетски модел за склоп приповести дијалога
Адријана Леверкина са неочекиваним гостом, онда између модела и
његовог одраза у роману Доктор Фаустус уочавамо једну суштинску
разлику. Исусов сусрет са Ђаволом у пустињи има све облике кушње
која је градацијски постављена. Он јој одолева захваљујући спремности на одрицање и дубину вере. Леверкинов разговор више подсећа
на погодбу којој он у први мах жели да одоли да би на крају подлегао чарима понуде. Реч „Ђаво“ на грчком diabolos изворно значи
клеветник, варалица, кушач, непријатељ – што ће рећи да онај ко се
обрати Исусу настојећи да га поколеба, с правом носи име „кушач“.
Адријанов саговорник то свакако није. Њега бисмо пре свега могли
именовати као варалицу, дакле, особу која има намеру да кроз обману
и привид и за себе стекне одређену корист.
ON THE TEMPTATION OF CHRIST AND
LEVERKÜHN’S BARGAIN, Transformation of a
Mythical Image in Mann’s Doctor Faustus
If we accept the idea that the devil’s temptation of Jesus in the
desert served Mann as a mythopoetic model for the narrative frame of
Adrian Leverkühn’s dialogue with his unexpected guest, we will notice
a crucial difference between the model and its reflection in the novel
Doctor Faustus. Christ’s encounter with the Devil in the desert has all the
characteristics of gradated temptation. He resists it thanks to his willingness
to sacrifice and the depth of his faith. Leverkühn’s conversation more
resembles a bargain which he wants to resist at first, only to succumb to
the charms of the offer in the end. The word “Devil”, diabolos in Greek,
originally meant slanderer, trickster, tempter, enemy – therefore, the one
who addresses Jesus in the attempt of swaying him is rightly called “the
tempter”. Adrian’s interlocutor is certainly not this. He could primarily
be called a trickster, i.e., a person who plans to gain certain advantage for
himself through deceit and illusion.
33
Језик, књижевност и митологија
Boško Knežić
Zadar, Hrvatska
[email protected]
ELEMENTI BIBLIJSKE I ANTIČKE MITOLOGIJE U
DJELIMA GABRIJELA D’ ANNUNZIJA
Članak pokušava analizirati trajnost mita i mitske svijesti, te odgovoriti
na pitanje jesu li, i u kolikoj mjeri, mitski sadržaji i iracionalne predodžbe u
stanju zavladati mentalitetom suvremene zajednice. Analizirajući odabrana
djela Gabrijela D’Annunzija, naglasak će se staviti na koliziju naizgled
oprečnih i suprotstavljenih elemenata antičke mitologije i kršćanstva, te
će se na primjeru uloge žene, pokušati pokazati njihov zajednički odjek
na suvremeno društvo. Na tragu Nietzscheovog i Wagnerovog koncepta
idealizirane mitske prošlosti, d’annunzijevski su ambijenti nabijeni duhom
prošlosti koja jedina nudi ostvarenje ideala vječne ljepote, koji je utjelovljen
u liku žene i iz daleke prošlosti projiciran u naše doba. D’Annunzio se
teško može osloboditi antičke konvencije prikazivanja žene kao pasivne
i osjećajne, ali ipak statične poput helenističkog kipa. Tom će konceptu
suprotstaviti kršćanski koncept žene mučenice koja može biti shvaćena
kao simulakrum, fantom, a njena jedina zbiljska manifestacija u tom bi
slučaju bio njen kip iz idealne prošlosti. Za produljenje ljudske rase, važnu
ulogu igra ideja o Nadčovjeku koju D’Anuncio preuzima od Nietzschea, a
koju nadograđuje i upotpunjuje mistificiranim likom žene rodilje.
ELEMENTS OF BIBLICAL AND CLASSICAL
MYTHOLOGY IN THE WORKS OF GABRIELE
D’ANNUNZIO
The paper attempts to analyze the duration of myth and mythical consciousness, and answer the question whether, and to what extent, mythical contents and irrational notions are able to govern the mentality of
the contemporary community. By analyzing selected works of Gabriele
d’Annunzio, the paper focuses on the collision between seemingly opposite and conflicting elements of classical mythology and Christianity, and
tries to show their common influence on contemporary society using the
example of the role of woman. On the trail of Nietzsche’s and Wagner’s
concept of idealized mythical past, d’Annunzian sceneries are imbued with
34
Language, Literature and Mythology
the spirit of the past which is the only to offer the realization of the ideal
of eternal beauty, embodied in the character of the woman and projected
into our times from the distant past. It is difficult for D’Annunzio to rid of
the classical convention of representing woman as passive and emotional,
but still static like a Hellenic statue. This concept will be confronted with
the Christian concept of the woman-martyr who can be understood as a
simulacrum, phantom, and her only real manifestation in that case would
be her statue from the ideal past. For the continuation of human race, the
idea of Übermensch which D’Annunzio takes from Nietzsche, and which
he builds on and completes with the mystified character of the womanmother, plays a very important part.
35
Језик, књижевност и митологија
Наида Муратовић
Сарајево, Босна и Херцеговина
[email protected]
POSTMODERNISM AND ESCHATOLOGY:
APOCALYPTIC VISION IN KURT VONNEGUT’S
CAT’S CRADLE
The aim of this paper is to present and analyze postmodernism and eschatology, two interrelated terms by focusing on the aspect of apocalyptic
vision explored in Vonnegut’s Cat’s Cradle. In Cat’s Cradle postmodernism is modeled after the prevailing ideas of apocalypticism that is fairly
enrooted in eschatology. Vonnegut questions in a postmodernist manner
all metanarratives present in our society and creates a utopia in order to
present the decaying nature of humanism, science and religion. By combining eschatology and the apocalyptic vision in Cat’s Cradle, Vonnegut
foreshadows a possible end of the world. In this manner, this paper will
also deal with the signs of pre-apocalyptic behavior of characters, namely
stupidity, scientific neglect and nihilism. This paper will also focus on revealing the need of postmodernist authors to dwell on apocalyptic tendencies and how they correlate with the ideas of Christian eschatology. Vonnegut’s apocalypse in postmodern framework interacts with principles of
eschatology and leaves a significant mark in literature dealing with future
dystopian outcome of human behavior. The aim of this paper will further
be to analyze the postmodern obsession with the idea of inevitable destruction of the world.
ПОСТМОДЕРНИЗАМ И ЕСХАТОЛОГИЈА:
АПОКАЛИПТИЧНА ВИЗИЈА У КОЛЕВКИ ЗА МАЦУ
КУРТА ВОНЕГАТА
Циљ овог рада јесте да се представи и анализира постмодернизам
и есхатологију, два међусобно повезана термина, усредсређивањем
на аспект апокалиптичке визије у Вонегатовој Колевки за мацу. У
Колевки за мацу, постмодернизам преузима карактеристике доминантних идеја о апокалиптизму, који је у великој мери укорењен у
есхатологији. Вонегат у постмодернистичком маниру испитује све
метанаративе у нашем друштву и ствара утопију са циљем да представи изумирућу природу хуманизма, науке и религије. Комбинујући
36
Language, Literature and Mythology
есхатологију и апокалиптичну визију у Колевки за мацу, Вонегат наговештава могући крај света. Тако ће се овај рад такође бавити знацима преапокалиптичног понашања ликова, наиме, глупошћу, премалим научним истраживањима и нихилизмом. Рад ће се такође концентрисати на потребу постмодернистичких аутора да се баве апокалиптизмом и како он корелира са идејама хришћанске есхатологије.
Принципи есхатологије утичу на Вонегатову апокалипсу у постмодернистичком оквиру, а она значајнo обележава књижевност која се
бави будућим дистопијским исходом људског понашања. Оно што је
такође циљ овог рада јесте анализа опседнутости постмодерниста
идејом о неминовној пропасти света.
37
Језик, књижевност и митологија
Violeta Moretti
Pula, Hrvatska
[email protected]
„NATPRIRODNO“ U VITEZOVIĆEVIM PISMIMA U
STIHU
Predmet izlaganja su elementi natprirodnog u odabranim latinskim
stihovanim pismima Pavla Rittera Vitezovića (Senj, 1652 – Beč, 1713).
Izlaganje se temelji na leksičkoj analizi, a cilj mu je pokazati koje
elemente “natprirodnog” Vitezović uvodi u kompoziciji poslanica i, još
važnije, koja je njihova funkcija unutar teksta. Mitološki slojevi grčkorimskog i slavenskog svijeta, astrologija i ostalo isprepliću se s kršćanskim
religijskim svjetonazorom i mitologijom. Zanimljivo je pogledati u
kojoj su vrsti međusobne interakcije u tekstu i kako korespondiraju s
unutartekstulanim elementima te u kojoj ih mjeri pjesnik doživljava kao
agense izvanknjiževne stvarnosti.
‘SUPERNATURAL’ IN VITEZOVIĆ’S VERSE LETTERS
The topic of this paper are the elements of supernatural in selected
verse letters of Pavle Ritter Vitezović (Senj, 1652 – Vienna, 1713) written
in Latin. The paper is based on the lexical analysis of these elements,
aiming to show which elements of ‘supernatural’ Vitezović introduces into
the structure of epistles, and more importantly, what is the function of
these elements. The mythological strata of the Greek-Roman and Slavic
world, astrology etc. are intertwined with the Christian worldview and
mythology. It is interesting to observe how these elements interact in the
text and how they correspond with inner textual elements and to what
extent the poet sees them as agents of reality.
38
Language, Literature and Mythology
Igor Grbić
Pula, Hrvatska
[email protected]
THE NATYASHASTRA: ART AS PLAY OF AND FOR
THE GODS
Bharata’s Natyashastra from the 3rd or 2nd century B.C. is the oldest
extant Indian text dealing with the art of drama, literature and music. In its
introductory part the author traces their origins back to the heavens, among
the gods and goddesses. No lesser source could truly justify the existence
of the arts and explain the high esteem assigned to them in India. Art is
even taken as a valid path of spiritual liberation and goes by the lofty name
of the fifth Veda. Starting from Bharata’s Introduction, and the textbook in
general, the paper demonstrates the ways in which, in India, art has traditionally been understood as a reflection of things celestial. On earth, men
perform the drama laid down and played by the gods in heaven. The point
is also illustrated by relevant examples in classical Sanskrit literature. Such
a vision of art inserts its true source beyond time and space, turns it into a
devoted act of communion and spares artists the bad conscience so typical
of cultures that have tended to see art as self-centred rebellion against God.
NATJAŠASTRA: UMETNOST KAO IGRA BOGOVA I
ZA BOGOVE
Baratina Natjašastra iz 2. ili 3.veka pre nove ere najstariji je postojeći
indijski tekst koji se bavi umetnošću drame, književnosti i muzike. U
uvodnom delu autor traga za njihovim poreklom koje ga vodi sve do raja,
među bogove i boginje. Nikakvo niže poreklo ne bi moglo da opravda
postojanje ovih umetnosti, niti da objasni njihovo veliko uvažavanje u
Indiji. Umetnost se čak uzima kao valjana staza spiritualnog oslobađanja i
javlja se pod uzvišenim imenom Pete Vede. Polazeći od Baratinog uvoda,
i udžbenika uopšteno, ovaj rad demonstrira načine na koje se, u Indiji,
umetnost tradicionalno prihvata kao odraz stvari nebeskih. LJudi na zemlji
izvode dramu koju su postavili i odigrali bogovi na nebu. Ideja se, takođe,
ilustruje relevantnim primerima iz klasične sanskritske književnosti.
Ovakva vizija umetnosti podrazumeva da je istinski izvor umetnosti van
vremena i prostora, a ona sama pobožan čin pričešća, dok su umetnici
ovim pošteđeni griže savesti koja je tako tipična za kulture sa tendencijom
da na umetnost gledaju kao na egocentričnu pobunu protiv Boga.
39
Језик, књижевност и митологија
Наташа Н. Гузина
Београд, Србија
[email protected]
EL MITO Y LA LITERATURA CONTEMPORÁNEA:
JORGE LUIS BORGES Y LA PROSA DE LABERINTOS
El presente trabajo aborda el tema de la presencia del mito clásico en
la literatura contemporánea. A través del análisis de la escritura de Jorge
Luis Borges, en la cual el laberinto como símbolo desempeña el papel
crucial, se intenta en este estudio explicar cuál es la función del mito en
la literatura borgeana, igual que los aspectos del mito clásico que mejor
expresan las ideas de Borges como un autor contemporáneo. La manera de
la que Borges utiliza el lenguaje metafórico y simbólico propios del mito
revelará la actitud del escritor frente a la imposibilidad del hombre para
explicar el mundo, al mismo tiempo que la incapacidad del lenguaje para
expresar la realidad.
МИТ И САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ: ХОРХЕ
ЛУИС БОРХЕС И ЛАВИРИНТСКА ПРОЗА
Овај рад бави се темом присуства класичног мита у савременој
књижевности. Кроз анализу стваралаштва Хорхе Луиса Борхеса, у
ком лавиринт као симбол има есенцијалну улогу, у студији се покушава објаснити функција мита у књижевним делима овог писца,
као и аспекти класичног мита који најбоље изражавају идеје Борхеса као савременог аутора.. Начин на који Борхес користи метафорички и симболички језик, својствен миту, откриће став аутора према немогућности човека да објасни свет, као и према неспособности
језика да изрази стварност. 40
Language, Literature and Mythology
Dejan Ostroško
Maribor, Slovenija
[email protected]
LANGUAGE MYTH – THE MEANINGS OF WORDS
SHOULD NOT BE ALLOWED TO VARY OR CHANGE
In the book Language Myths (1998), edited by Peter Trudgill and Laurie Bauer, we read that a number of people seem to think that change of
meanings of their words is unfortunate and undesirable. They feel that
change must be stopped and resisted because it can be dangerous and confusing. This paper attempts to discover why semantic change should be
perceived as such and gives some reasons for change and the consequences of it. It focuses on euphemisms which are in constant state of flux. Some
become established in vocabulary but many of them prove to be nonceterms. The changes of word meaning are mostly spontaneous and natural
occurrences in language; however, there are also expressions which are
perceived as conscious linguistic interventions, often named as politically
correct expressions which resulted to big debates, especially in the USA, in
the 1990s but at the turn of the century it seems to be in decline. However,
the consequences of the movement are still present today in language. Besides a theoretical background to semantic change, the paper is supported
by examples found in newspapers, tabloids and magazines.
MIT U JEZIKU – NE TREBA DOZVOLITI
ODSTUPANJE ILI PROMENU ZNAČENJA REČI
U knjizi Jezički mitovi (1998), čiji su urednici Piter Tradgil i Lori Bauer,
piše kako određeni broj ljudi vidi promenu značenja reči u njihovom jeziku
kao nešto loše i nepoželjno. Oni smatraju da se toj promeni moramo odupreti
i da se ona mora zaustavititi, jer može biti opasna i zbunjujuća. Cilj ovog rada
jeste da se otkrije uzrok ovakvog viđanja semantičkih promena i pruže neki
razlozi zbog kojih su te promene nastale, kao i njihove posledice. U njemu
je pažnja posvećena eufemizmima koji se stalno menjaju. Neki nalaze svoje
mesto u vokabularu, ali se za mnoge ispostavlja da su pseudoreči. Promene
značenja reči su uglavnom spontane i prirodne pojave u jeziku. Međutim,
postoje i izrazi koji se javljaju kao namerne lingvističke intervencije, i često
se nazivaju politički korektnim izrazima. O njima se dosta raspravljalo,
pogotovu ’90 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se početkom
21. manje o tome govori. Međutim, posledice tih promena su i danas prisutne
u jeziku. Osim teorijske podloge semantičkih promena, rad je potkrepljen
primerima iz dnevnih novina, tabloida i časopisa.
41
Језик, књижевност и митологија
Светлана Калезић-Радоњић
Никшић, Црна Гора
[email protected]
РЕФЛЕКСИ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ У
БАЈКАМА ИВАНЕ БРЛИЋ-МАЖУРАНИЋ
Врхунац умјетности ријечи Ивана Брлић-Мажуранић је остварила у домену бајке. Већ од саме своје појаве 1916. године Приче из
давнине скренуле су на себе пажњу подједнако културне публике и
књижевне критике и биле препознате као дјела изузетних умјетничких
домета. Највећим дијелом оне се ослањају на словенску митологију
(првенствено руску, али и хрватску и српску, украјинску и бјелоруску,
на разуђену и нејединствену митолошку грађу) за коју је сама Ивана
Брлић-Мажуранић рекла да је „у својој цјелини... једно поље рушевина, из којега као усправни ступови вире баш само имена“. Ове бајке
су стога сачињене око имена и ликова словенске митологије, који су
једним дијелом послужили као грађа коју је списатељица испуњавала
властитим садржајима. У аутопоетичком тексту о постанку овог дјела
Ивана Брлић-Мажуранић је јасно назначила „вањске“ и „нутарње“
везе својих прича са народном митолошком предајом. Поред имена
словенских божанстава овдје спадају и мотиви из старих митолошких слојева, у неким случајевима сачувани појединачно, а у другима спајани по већем броју међусобно блиских својстава. У контексту овог рада мање је значајна њихова генеза коју је готово немогуће
освијетлити до дубљих слојева, док је од праве важности њихово
појављивање у новој структури бајки.
REFLECTIONS OF SLAVIC MYTHOLOGY IN THE
FAIRY TALES OF IVANA BRLIĆ-MAZURANIĆ
Ivana Brlić-Mažuranić’s highest achievement in the art of words were
her fairy tales. Since its very appearance in 1916, Priče iz davnine (The
Stories from the Ancient Times) attracted equal interest in both cultural audience and litarary critics and was recognized as a work of extraordinary
artistic merit. For its best part, the book relies on Slavic mythology (primarily Russian, but Croatian, Serbian, Ukranian and Belorussian as well,
a corpus of dispersed and disintegrated mythological material) for which
Ivana Brlić-Mažuranić herself said that it constitutes “as a whole... a field
42
Language, Literature and Mythology
of ruins, from which, like upright posts, there are only names sticking out“.
These fairy tales are therefore composed around the names and characters
of Slavic mythology, which served as a basic structure, which the author
filled with her own contents. In the autopoetic text on the genesis of this
work, Ivana Brlić-Mažuranić clearly indicated “external“ and “internal“
relations between her stories and folk mythological tradition. Beside the
names of Slavic divinities, what belongs here are also the motives from
old mythological layers, in some cases preserved individually, while elsewhere merged according to their largely corresponding characteristics. In
the context of this work, their genesis, which is almost impossible to trace
down to its deeper layers, is less significant, while their appearance in a
new structure of fairy tales bears real importance.
43
Језик, књижевност и митологија
Бела Глигорова
Скопље, Македонија
[email protected]
RE-MEMORYING THE BALKANS:
THE ‘CONTACT WORLDS’ OF DAVID ALBAHARI’S
BO(A)RDER NARRATIVES
When David Albahari (b. 1948, Peć, Kosovo), one of the leading literary voices in the former Yugoslavia, moved with his family to Canada in
October of 1994, his work was made available to a larger audience, mostly
due to the publication of the English translations of three of his books, of
fictional/non-fictional prose, by Northwestern University Press (namely,
the collection Words Are Something Else, the multi-layered narrative Tsing, and the award-winning auto/ethno/biographical novel Bait). In my
reading of Albahari’s work (including the most recent English publication
of his Holocaust testimonial, Götz and Meyer (2006) and 1990s fictionalization, Leeches (2011), I address these narratives, particularly focusing on
Bait, as primer stories of individual (authorial) displacement, which, at the
same time etch out labyrinthine recollections of multi-cultural ‘othering’.
Reading the ‘contact worlds’ of this unseemly tetralogy as spaces where
silences take turns, we encounter a ‘national self’ which undergoes a painfully unavoidable self-invention, coming to terms with a conscious choice
of exiled ‘bo(a)rdering’ (that is, the practice of negotiating with oneself the
tacit impossibility of living without one’s culture and yet within one’s language), while beginning to understand the narrative of past familial lives,
those of the Jewish minority in the former Yugoslavia. Consequently, to
represent an ‘objective historical record’ does not necessarily inform the
aim of Albahari’s auto/ethno/biographical fiction, whose spatially and temporarily displaced selves (that of the son, writer, husband, friend, ‘exile’,
‘globetrotter’) conjure a kaleidoscopic view of memory and forgetting, of
love and loneliness, mirrored through the ‘trans-national’ consciousness of
an Eastern European bo(a)rder in the New World.
ПОНОВНО ОСВРТАЊЕ НА БАЛКАН: ‘СВЕТОВИ
КОЈИ СЕ ДОДИРУЈУ’ У НАРАТИВИМА
ДАВИДА АЛБАХАРИЈА, ЧОВЕКА НА ГРАНИЦИ
РАЗЛИЧИТИХ КУЛТУРА
Када се Давид Албахари, (1948, Пећ, Косово и Метохија), један
од водећих књижевника бивше Југославије, са својом породицом
преселио у Канаду октобра 1994, његова дела постала су доступ44
Language, Literature and Mythology
на широј публици, највише захваљујући издањима трију његових
књига преведених на енглески. То су књиге фиктивне и стварносне
прозе, које је објавио „Northwestern University Press”, (наиме, збирка Речи су посебне, вишеслојни роман Цинк, и награђивани ауто/
етно/биографски роман Мамац). У овом тумачењу Албахаријевих
дела (уључујући и најновије енглеско издање његовог сведочења
о холокаусту, Гец и Мејер (2006), и роман из 1990. Пијавице, бавим се овим наративима. Посебну пажњу посвећујемо Мамцу, као
основним причама о индивидуалној (ауторској) размештености,
које истовремено исцртавају лавиринт сећања о мултикултуралном
‚подругојачењу.’ Док читамо ‚светове који се додирују’ ове привидне тетралогије као просторе у којима се тишине смењују, наилазимо
на ‚национално сопство’ које пролази кроз болно неизбежан процес
самонастајања, мирећи се са свесним избором живота изгнаника’ (односно чин прихватања тога да је немогуће живети без сопствене културе, а ипак унутар сопственог језика), и тако покушавамо да разумемо наративе минулог породичног живота јеврејске мањине у бившој
Југославији. Отуда представљање ‚објективног историјског записа’
нужно не исказује циљ Албахаријеве ауто/етно/биографске фикције,
чија просторно и временски измештена сопства (син, писац, супруг,
пријатељ, изгнаник, светски путник) производе калеидоскопски поглед на сећања и заборав, љубав и усамљеност, огледан кроз ‚транснационалну’ савест источно европског човека на граници различитих
култура у Новом Свету.
45
Језик, књижевност и митологија
Марија М. Милојковић
Београд, Србија
[email protected]
THE CIRCUS ANIMALS’ RETURN: YEATS AND
CONTEXTUAL PROSODIC THEORY
‘The Circus Animals’ Desertion’ by Yeats addresses the question of
writer’s block. In the first of five stanzas he refers to literary devices as circus animals who have forsaken him, and states that he must go back to his
heart as the only source of inspiration, however imperfect this may be. The
second, third and fourth stanzas ‘enumerate… themes of the emibittered
heart’ that used to appear in Yeats’ poetry. All of these involve Celtic mythological figures: Oisin, Cathleen and Cuchulain, which used to capture his
imagination but in his old age are powerless to do so. In the fifth stanza
Yeats re-states, in powerful language, the need to return to the source of
the ‘masterful images’ – his own heart. Paradoxically, the poem about the
loss of inspiration becomes one of the most inspired and inspiring English
poems.
The paper will investigate Yeats’ language by corpus stylistics methods, employing Louw’s Contextual Prosodic Theory (Louw 2000; Milojkovic 2011a) and his notion of subtext relying on grammatical strings
(Louw 2010; Milojkovic 2011b). The core of the method is the analyst’s
reliance on reference corpora in ascertaining to what extent and in what
precise manner the poet defamiliarises text, whether consciously or not.
ПОВРАТАК ЦИРКУСКИХ ЖИВОТИЊА: ЈЕЈТС И
КОНТЕКСТУАЛНА ПРОЗОДИЧНА ТЕОРИЈА
У песми Бекство циркуских животиња Јејтс се бави питањем
пишчеве блокаде. У првој од пет строфа, говори о књижевним
средствима као циркуским животињама које су га напустиле,
и објашњава да мора да се врати свом срцу као једином извору
инспирације, ма колико то било несавршено. Друга, трећа и
четврта строфа „набрајају... теме огорченог срца” које су се некада
појављивале у Јејтсовој поезији. Све ове теме садрже келтске митске
фигуре: Оизина, Кетлин и Кукулина, који су некада обузимали његову
машту, али су под старе дане немоћне да то учине. У петој строфи
Јејтс моћним језиком поново спомиње потребу да се врати извору
46
Language, Literature and Mythology
‚величанствених слика’ – свом срцу. Парадкосално, песма о губитку
инспирације постаје једна од најинспиративнијх енглеских песама
која одише надахнућем. Овај рад испитаће Јејтсов језик уз помоћ
корпусних стилистичких метода, уз употребу Лауове контекстуалне
прозодичне теорије (Лау 2000; Милојковић 2011а) и његову визију
подтекста који се ослања на граматичке везе (Лау 2000; Милојковић
2011б). Циљ ове методе јесте ослањање истраживача на референтни
корпус ради утврђивања до које мере и на тачно који начин песник
приказује текст у новом облику, свесно или несвесно.
47
Језик, књижевност и митологија
Радоје В. Шошкић
Косовска Митровица, Србија
[email protected]
CONRAD’S HEART OF DARKNESS: MYTHOLOGICAL
DIMENSION OF MARLOW’S JOURNEY
The paper offers a detailed analysis of Joseph Conrad’s novella Heart
of Darkness from the mythological perspective. The novella tells a story
of Charlie Marlow, a young mariner commanding a steamer up the Kongo
river and into the heart of darkness, i.e. the heart and soul of Kurtz , the
most extraordinary Company agent who appears to have gone insane in the
jungle, and whose fate (of a man of overweening pride) bears a striking resemblance to that of Satan himself who likewise fell through pride. Mythical elements pervade Marlow’s nocturnal journey: it is indeed a perilous
perilous with an undercurrent of the descent to hell (suggested by many
images throughout the narrative that are deeply connected with the image of Dantean Inferno) and of the riddle of life which remains ultimately
indecipherable. Furthermore, it is a voyage of archetypal significance Marlow, the hero of the text and its interior narrator, much in the manner
of Odysseus and Aeneas, travels to the ‘centre’ (the underworld) in search
of a revelation, having to cross hurdles and encounter with forces of evil,
with the possibility of learning, being revitalised and potentially reborn.
Yet, Marlow’s quest for a conclusive message is ironically opposed to the
‘inconclusive story’ which is the way Marlow characterizes his narration.
КОНРАДОВО СРЦЕ ТАМЕ: МИТОЛОШКА
ДИМЕНЗИЈА МАРЛООВОГ ПУТОВАЊА
Овај рад нуди детаљну анализу новеле Џозефа Конрада Срце
таме, гледано из митолошке перспективе. Новела нам даје причу о
Чарлију Марлоу, младом морепловцу и капетану пароброда који плови уз реку Конго у срце таме, тј. срце и душу Керца, најнеобичнијег
представникa Компаније који изгледа да је полудео у џунгли, и чија
судбина (као човека претераног поноса) има невероватну сличност
са самим Сатаном, који је исто тако страдао због поноса. Митски
елементи прожимају Марлоово ноћно путовање: то је заиста опасно путовање са скривеном нотом уласка у пакао (на шта указују
многе слике којe су у наративу дубоко повезанe са сликом Дантео48
Language, Literature and Mythology
вог пакла) и загонеткa о животу који на крају остаје неразјашњен.
Штавише, то је путовање архетипског значења – Марло, херој текста
и његов унутрашњи наратор, у многоме као Одисеј и Енеј, путује у
‚центар’ (подземни свет) у потрази за откровењем, морајући да пређе
разне препреке и да се бори са силама зла, са могућношћу да научи,
да се ревитализује и можда препороди. Ипак, Марлоова потрага за
закључком иронично је супростављена‚ причи која закључак нема’,
што је начин на који Марло карактерише своју нарацију.
49
Језик, књижевност и митологија
Ида Авдибеговић
Сарајево, Босна и Херцеговина
[email protected]
MYTH IN CONTEMPORARY LITERATURE: THE
QUEST MYTHS AS METAPHORS IN A.S. BYATT’S
POSSESSION
This paper aims to present how contemporary author uses myth for
different purposes and on multiple levels in the text. This rich vein of work
involves rereading of the literature through a network of mythologies and
history, not to impose a meaning, but to invite the reader to consider, to
perceive and to imagine where the quest could lead him or her in twentyfirst century. A. S. Byatt deconstructs myths by her use of different cultural
models, gender conflicts, and male and female views of the past. Byatt
thus builds in a postmodern, metafictional way on mythic tradition in order to investigate what the initial story has to tell to contemporary readers about the creation, identity and creativity. By using the famous myth
of Melusine, Byatt explores the concept of metamorphosis and thereby
shows that female liberation is the result of narrative liberation. Retelling
of myths always results in new meaning that gives the original a slight
twist or what is required to keep old tales alive.
МИТ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: МИТОВИ
О ПОТРАЗИ КАО МЕТАФОРЕ У ДЕЛУ ЗАНЕСЕНОСТ
А. С. БАЈАТ
Циљ овог рада је да представи како савремени аутор користи
мит у различите сврхе и на више нивоа у тексту. Ова богата линија
истраживања подразумева поновно ишчитавање књижевности кроз
мрежу митологија и историје, не да би наметнула значење, већ да би
позвала читаоца да размотри, уочи и замисли где би потрага могла
да га одведе у двадесет првом веку. А. С. Бајат деконструише митове
својом употребом различитих културних модела, родних конфликата, и
мушких и женских виђења прошлости. Бајатова тиме на постмодеран,
метафикцијски начин надограђује митску традицију да би истражила
шта првобитна прича има да каже савременим читаоцима о стварању,
идентитету и креативности. Користећи чувени мит о Мелузини,
Бајатова истражује концепт метаморфозе и тиме показује да је женско
ослобађање производ наративног ослобађања. Препричавање митова
увек резултира новим значењем које незнатно мења оригинал или му
даје оно што је потребно да би се старе приче одржале у животу.
50
Language, Literature and Mythology
Бранислава В. Васић Ракочевић
Нови Пазар, Србија
[email protected]
ХРИШЋАНСКИ И ПАРАХРИШЋАНСКИ МИТ У
РОМАНИМА ИЗЛАЗАК И АХАСВЕР РАДОМИРА
КОНСТАНТИНОВИЋА
Романи Радомира Константиновића, а посебно Излазак (НИНова награда 1960) стоје на самој граници поетике српског модернизма. Узимајући за предложак ових двају романа управо новозаветни
мит о Јудиној издаји и парахришћанску легенду о вечно лутајућем
Јеврејину, Ахасверу, Константиновић рекреира специфичну причу о мукотрпној и вечној борби за самопостизањем, за покушајем
самоидентификације и вечитом узмицању резултата тог покушаја.
Најпознатији пример неутентичне егзистенције, Јуда, издајник Христов, кључна личност у најпознатијој причи човечанства, послужиће
као сјајан лик за сублимацију назначених проблема. Стапање његовог
идентитета са Христовим и, поново раздвајање од истог, као два
централна процеса у роману, у исто време су варијација већ назначеног препознавања ја у другом, субјекта у објекту. Романом Ахасвер или трактат о пивској флаши Константиновић залази у жанровски неодређену сферу – између романа и филозофског трактата. Он је
најрадикалније дело у смислу раскидања са традиционалним одредницама, јер је готово потпуно лишено сваке наративности и дескрипције.
Његов наративни субјекат ту коначно постаје огољена свест – без
икаквог делања, свест, која у коначном фокусу има само себе. Симбол
Ахасвера, бесмртног Јеврејина, коме је, по легенди, досуђено вечно
лутање, Константиновић узима за свог субјекта, пратећи потпуно отворену форму свести, која је идеалан медиј његовог истраживања, јер
је он егзистенција без ултимативног ограничења, смрти.
CHRISTIAN AND PARACHRISTIAN MYTH IN THE
NOVELS EXITUS AND AHASVER BY RADOMIR
KONSTANTINOVIĆ
The novels of Radomir Konstantinović, especially Exitus (NIN’s
Award, 1960), are positioned at the very frontier of the poetics of Serbian
modernism. Taking for the basis of these two novels the New Testament
myth of Judah’s treason and the parachristian legend about the eternally
wandering Jew, Ahasver, Konstantinović recreates a specific story of the
51
Језик, књижевност и митологија
fierce and eternal struggle for self-accomplishment and self-identification,
as well as of the constant elusion of its materialisation. The most famous
example of unauthentic existence, Judah, the Christ’s traitor, the key
character in the most famous story of humanity, serves as a splendid
character for sublimation of the indicated problems. Merging his identity
with Christ’s and its latter separation therefrom, as the two central processes
in the novel are, simultaneously, the variation of the already indicated
recognition of Ego in Other, the subject in the object respectively. By the
novel Ahasver or a Treatise on a Beer Bottle, Konstantinović wanders
into a more indefinite territory in terms of genre – between a novel and
philosophical treatise. It is the most radical work in terms of breaking up
with the traditional references, since it is almost completely stripped of
any narration and description. Here, the narrative subject is finally bare
consciousness itself – outside any action, just consciousness with itself as
its single and ultimate focus. The symbol of Ahasver, the immortal Jew
who was, according to the legend, condemned to incessant wandering, is
taken by Konstantinović to be the subject in examining a totally limitless
form of consciousness, and proves to be an ideal medium for his research,
since it implies existence without its ultimate constraint, i.e. death.
52
Language, Literature and Mythology
Carla Comellini
Bologna, Italia
[email protected]
THE USE OF MYTH IN D.H. LAWRENCE’S WORKS
D.H. Lawrence has always been fascinated by Italy, the place where,
in his opinion, most myths are rooted and where the sexual energy usually
connected to Pan and Dionysus seems to be still a pervasive presence,
as Lawrence says in Sea and Sardinia. Then, there are the intriguing
references both to the vegetative Myth and to the White Goddess and to the
Myth of Pluto and Proserpine, as told in his poem “Purple Anemones” (in
Birds, Beasts and Flowers). And Lawrence fictionalizes the Mediterranean
myth also in some stories and novels such as: Sun, The Ladybird, The Man
Who Died and Lady Chatterley’s Lover. Moreover, Lawrence’s interest
in the Aztec Myth is expressed in Mornings in Mexico, in some poems
written in the area and fictionalized in some stories and in his novel The
Plumed Serpent.
УПОТРЕБА МИТА У ДЕЛИМА Д.Х. ЛОРЕНСА
Дејвида Херберта Лоренса је увек опчињавала Италија, земља у
којој се, по његовом схватању, налази корен већине митова и у којој је,
како се чини, сексуална енергија која се обично повезује са Паном и
Дионисом и даље присутна и свепрожимајућа, као што Лоренс наводи у путописној књизи Море и Сардинија. Ту су, затим, и интригантне референце на вегетативне митове, митове о Белој Богињи, као и на
мит о Плутону и Персефони, којим се бави његова песма „Пурпурне
анемоне“ (из збирке Птице, звери и цвеће). Осим тога, Лоренс такође
фикционализује и медитеранске митове у неким причама и романима
као што су: Сунце, Бубамара, Човек који је умро и Љубавник леди Четерли. Поврх свега, Лоренсово интересовање за астечке митове изражено је у збирци есеја Јутра у Мексику, у неким песмама са овом тематиком, а фикционализовано је и у неким причама, као и у роману
Перната змија.
53
Језик, књижевност и митологија
Зорица Јелић
Београд, Србија
[email protected]
FROM SACRED GODDESS TO MERE WOMAN –
SUCH IS FEMALE FATE
This paper shows a close analysis of a powerful female (Venus) and
a handsome younger man (Adonis). Here, where there is no society, only
nature, the woman gains power and uses it. Yet the outcome is equally
unsatisfying and tragic. I look into the criticism that shows how Venus is
infatuated with Adonis’ beauty and how it is the main cause of her chase,
which is influenced by the works of Don Cameron Allen, Signe Hansen,
and Doreen Feitelberg. Allen bases his arguments on the theory of the soft
and hard hunt, which is of special interest to my study because it explains
the connection of Venus’ pursuit to Adonis’ hunt for the boar. According to
Cameron, Love is the hunter and seduction is a chase (106). Thus Venus,
the goddess of love, lust, and sex, entertains herself by hunting inexperienced Adonis, which is considered the soft hunt and is essentially regarded
as improper. On the other hand, Adonis hunts the boar, which symbolizes
the hard hunt of life; therefore, there is no desire, lust, or passion in it. He
just wants to capture the boar to prove his manliness.
Of great importance for my work is the meaning of the boar and how
it is connected to Venus and her sexuality. Hansen gives a fascinating explanation, because he qualifies Venus as a lover as occupying the structurally masculine position of the seducer (75). The crucial point of the
poem is reached when Venus asks if he knows of love and Adonis answers,
“‛I know not of love,’ quoth he, ‘nor will not know it, / Unless it be a boar,
and then I chase it‘” (409-10). From this point on, her desire metamorphoses into the boar that kills Adonis. The message is that explicit female
sexuality is fatal for a man.
A significant part of my analysis is on this role of Venus as a woman.
Venus is a goddess with immense power. Even though she is portrayed as
a voluptuous, aroused, and physically strong goddess (“Over one arm the
lusty courser’s rein, / Under her other was the tender boy,” 31-32), her
power gives her no supremacy in relationships with men. Feitelberg examines this phenomenon and comments that even though Venus is a goddess,
with supernatural powers, she is essentially a woman (55), and as such
Venus cannot force Adonis into an amorous relationship, nor can she win
54
Language, Literature and Mythology
his heart: “She red and hot as coals of glowing fire, / He red for shame and
frosty in desire” (35-36). Venus desires Adonis and wants to ravish him.
Throughout the poem she constantly attempts to coerce him into having
sex with her, and yet she does not succeed. In the end, her limitations as
a woman limit her as a goddess as well. Ultimately, she is brought down
to the status of a woman, and the narrator comments, “‛Grief hath two
tongues, and never woman yet / Could rule them both, without ten women’s wit‘” (1007-08). Love has made Venus a hurt woman, suffering for
her lost love.
ОД СВЕТЕ БОГИЊЕ ДО ЖЕНЕ САМО – ТАКВА ЈЕ
СУДБИНА ЖЕНЕ
У овом раду се даје детаљна анализа моћне жене (Венере) и згодног млађег мушкарца (Адониса). Овде, где нема друштва, већ само
природе, жена добија моћ и користи је. Па ипак, исход је подједнако
незадовољавајући и трагичан. У раду испитујем критику која
приказује како је Венера залуђена Адонисовом лепотом и како је то
главни узрок њене хајке, која је под утицајем Дона Камерона Алена,
Сињеа Хансена и Дорин Фајтелберг. Ален заснива своје аргументе на
теорији „лаког и тешког лова“, што је од посебног интереса за овај
рад, зато што објашњава везу између Венерине хајке и Адонисовог
лова на дивљег вепра. Према Камерону, љубав је ловац, а завођење
хајка (106). Зато се Венера, богиња љубави, пожуде и сексуалности,
забавља ловом на неискусног Адониса, што се сматра „лаким“ ловом
и што се, у бити, сматра непримереним. С друге стране, Адонис лови
дивљег вепра, који симболизује „тежак“ лов живота; због тога у томе
нема жеље, пожуде нити страсти. Он само жели да ухвати дивљег вепра како би доказао своју мушкост.
Од велике важности за мој рад јесте значење дивљег вепра и како
је он повезан са Венером и њеном сексуалношћу. Хансен даје фасцинантно објашњење, јер сматра да Венера у љубавном односу заузима
структурно мушку позицију заводника (75). Пресудан тренутак у песми се достиже када Венера пита да ли он зна за љубав, а Адонис одговара: „’Не познам, нећу љубав’, – он одврати – / ’Тек да је вепар, да
га ловим, гоним;“ (409-10). Од овог тренутка на даље, њена жеља се
преображава у дивљег вепра који убија Адониса. Порука је да је експлицитна женска сексуалност фатална за мушкарца.
Значајан део рада говори о овој улози Венере као жене. Венера
је богиња неизмерне моћи. Мада се приказује као путена, ватрена и
55
Језик, књижевност и митологија
физички снажна богиња („И с једном руком мамена ангира / Води за
узде, с другом дечка млада“, 31-32), ова моћ јој не даје преимућство
у односима са мушкарцима. Фајтелберг проучава овај феномен и коментарише да иако је Венера богиња са натприродним моћима, она
је, у бити, жена (55) и као таква, Венера не може присилити Адониса
на љубавни однос, нити освојити његово срце: „Она је жарка жерава
сред плама, / А он сав хладан и румен од срама“ (35-36). Венера жуди
за Адонисом и жели да га напаствује. Током читаве песме, она непрекидно покушава да га примора на сексуални однос, па ипак, не успева у томе. Напослетку, њена женска ограничења ограничавају је и као
богињу. Најзад, она је унижена до статуса жене, а наратор коментарише „Бол двострук језик у устима има, / Ни двострук женски ум не
влада с њима“ (1007-08). Венера је постала повређена жена која пати
због изгубљене љубави.
56
Language, Literature and Mythology
Радомир Д. Ђорђевић
Косовска Митровица, Србија
[email protected]
МИТОЛОГИЈА СТАРИХ СЛОВЕНА И ЊЕН УТИЦАЈ
НА АНТИЧКУ МИТОЛОГИЈУ
У раду се шире анализује митологија старих Словена и њен утицај
на античку митологију. Аутор поставља хипотезу да је словенска
митологија непосредно утицала на античку митологију – првенствено на грчку митологију, кроз анализу низа античких божанстава која
су нам у историји до сада била представљана као изразито грчка или
источњачка. Захваљујући новооткривеним историјским чињеницама
таква устаљена слика се мења у корист словенских народа, поготово српског. Шира ономастичка анализа имена појединих божанстава указује нам на низ нових открића у оквиру досадашњег схватања
митологлогије.
THE MYTHOLOGY OF THE OLD SLAVS AND ITS
INFLUENCE ON THE ANCIENT MYTHOLOGY
The mythology of the Old Slavs and its influence on the ancient mythology are widely analyzed in this paper. The author sets the hypothesis
that the Slavic mythology directly influenced ancient mythology – primarily the Greek mythology – through analyzing a range of ancient divinities,
which, throughout history, have been presented to us as inherently Greek
or Oriental. Due to the newly discovered historical facts, this fixed concept
has been changing, to affirm the influence of the Slavic peoples, especially
the Serbs. A wider onomastic analysis of the names of individual divinities
indicates a range of new discoveries within the former understanding of
mythology.
57
Језик, књижевност и митологија
Бранкица Ј. Бојовић
Београд, Србија
[email protected]
SKILLS IN SIMULTANEOUS INTERPRETATION
The paper is based on experiences gained in the training of conference
interpreters. Namely, fifty students who are finishing their eighth semester
at the Faculty of Foreign Languages in Belgrade, have been trained in the
Translation Center of the Association of Scientific and Technical Translators
of Serbia, Belgrade. The training exercises have been designed to develop
analytical techniques that are immensely applicable to simultaneous
interpreting. The quality of interpreting, pragmatic problems, exercises
and input have been estimated by a team of three professionals, and
with the students’ feedback. The importance of a very good capacity for
original, creative and logical thinking as an excellent ability to organize,
analyze, synthesize and integrate ideas and to express them in the working
language is a sign of a simultaneous interpreter’s general knowledge and
culture. Cognitive factors and problems with working memory have also
been pointed out.
ВЕШТИНЕ У СИМУЛТАНОМ ПРЕВОЂЕЊУ
Овај рад се заснива на искуству стеченом током вођења обуке за
конференцијске преводиоце. Наиме, педесеторо студената који приводе крају осми семестар студија на Факултету за стране језике у Београду прошло је кроз обуку у Преводилачком центру Удружења научних и стручних преводилаца Србије у Београду. Вежбе коришћене током обуке осмишљене су тако да развијају аналитичке технике које су
у огромној мери применљиве приликом симултаног превођења. Тим
од три стручњака процењивао је квалитет усменог превођења, прагматичке проблеме, вежбања и улаз података, а од студената је тражена и повратна информација. Значај веома доброг капацитета за оригинално, креативно и логичко мишљење, који представља изврсну
способност организовања, вршења анализе и синтезе и интегрисања
идеја, као и изражавања тих идеја на радном језику, јесте знак општег знања и културе које поседује симултани преводилац. У раду се
такође истичу когнитивни фактори и проблем са радном меморијом.
58
Language, Literature and Mythology
Снежана Ђ. Шевић
Борово, Хрватска
[email protected]
ЈЕЗИК И МИТОЛОГИЈА У КЊИЖЕВНОСТИ
ЗА ДЕЦУ – УСМЕНА КЊИЖЕВНОСТ У
ОСНОВНОШКОЛСКИМ ЧИТАНКАМА
У давној прошлости су примитивни и сурови услови живота терали
човека да, барем у песми и причи, урони у натприродну, божанску
лепоту и благостање и тако обезбеди духовну и моралну храну. Певало
се и приповедало на сеоским прелима и поселима, на ливадама и
њивама, уз топло кућно огњиште, о: свецима, вилама и змајевима,
Сунцу, Месецу, ветру и небеском огњу, мудроносним бистрим
изворима, душама дрвећа и немуштом језику...о јунацима, ратовима,
царевима... Те прве „говорне књиге“ утаживале су праисконску жеђ
за уметношћу не само одраслих, већ и деце. Слушајући их детиња
душа се напајала животним истинама о људским вредностима које
су остављале неизбрисиве трагове. У раду се истражује однос према
српској усменој књижевности у настави српског језика у млађим
разредима основне школе. Посматрана је заступљеност текстова
усмене књижевности у Буквару и читанкама од првог до четвртог
разреда као и заступљеност ауторских текстова у које је уплетена
барем једна нит из вишеслојног клупка усмене књижевности.
LANGUAGE AND MYTHOLOGY IN CHILDREN’S
LITERATURE – ORAL LITERATURE IN PRIMARY
SCHOOL READERS
In the distant past, primitive and harsh conditions of life urged people
to immerse themselves, at least in songs and stories, in supernatural, divine beauty and prosperity and thus provide spiritual and moral food for
themselves. They sang and told stories at village spinnings and gatherings,
on meadows and fields, beside the warm hearth, about: saints, fairies and
dragons, the Sun, the Moon, wind and heavenly fire, wisdom-giving clear
springs, spirits of trees and animal language… about heroes, wars, emperors… These first “spoken books” quenched the primordial thirst for art not
only in adults, but also in children. By listening to them, the child’s soul
59
Језик, књижевност и митологија
absorbed life truths about human values which left indelible traces. This
paper explores the attitude towards Serbian oral literature in the teaching
of Serbian language in lower grades of primary school. The quantity of
texts of oral literature in the Primer and readers from the first to the fourth
grade is looked into, as well as the quantity of authorial texts into which at
least one thread from the multilayered coil of oral tradition is woven.
60
Language, Literature and Mythology
Иштван Шилинг
Суботица, Србија
[email protected]
ПАРАЛЕЛЕ МАЂАРСКИХ И ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ
АПОКРИФНИХ МОЛИТВИ
Открићем архаичних усмених текстова сакралног карактера
1968. године на мађарском језичком подручју од стране Жужане
Ердељи, фолкористе из Будимпеште, те прихватањем ових текстова
као новог жанра народне књижевности од стране Мађарске академије
наука, започиње сакупљање, публиковање и анализа ових архаичних
апокрифних молитви широм Европе. Поменута Ердељи је сакупљала
апокрифне молитве и међу староседелачким јужнословенским живљем
у Мађарској, што је и публиковала у часопису „Új Írás” под насловом
„Közös sorsok – szépénekek” I-III. 1991. те су се и њени следбеници
прихватили овог рада на сакупљању фолклорних умотворина оваквог
карактера. Најпре је Вилко Новак сакупио и публиковао у Словенији
овај жанр у књизи Словенске народне молитве (Љубљана, 1983),
те је у Војводини сакупљао Иштван Шилинг мађарске и српске,
касније и хрватске архаичне молитве („Szerb archaikus népi imádságok
interetnikus jegyeinek vizsgálata”, Létünk, Novi Sad, 1995), па је Ђуро
Франкович издао збирку Да су гране до неба у едицији „Етнографија
Јужних Славена у Мађарској” (Будимпешта, 1993), те је Ружа Беговац
публиковала своју збирку хрватских апокрифних народних молитви
Идем спати Бога звати и Марију миловати (Печух, 1993), Вилмош
Танцош и други фолклористи су сакупљали у Трансилванији, као и
многи други нпр. у Пољској, Немачкој, Русији итд.
У Србији је до сада Иштван Шилинг публиковао ову врсту народне
поезије у својим књигама, у којима анализира мотиве, сличности
и разлике између мађарских апокрифних молитви из Војводине
и јужнословенских. У свом раду истиче паралеле и разлике овог
фолклорног блага.
PARALLELS BETWEEN HUNGARIAN AND SOUTH
SLAVIC APOCRYPHAL PRAYERS
The discovery of archaic sacred oral texts in 1968 in a Hungarianspeaking region by Zuzana Erdelji, a folklorist from Budapest, and their acceptance as a new genre of people’s literature by the Hungarian Academy of
Sciences, initiated the collection, analysis and publication of these prayers
61
Језик, књижевност и митологија
throughout Europe. Erdelji also collected apocryphal prayers among the
native South Slavic people in Hungary and published them in a journal „Új
Írás” titled „Közös sorsok – szépénekek” I-III in 1991. Her supporters followed her lead. First in Slovenia, Vilko Novak collected and published this
genre in a book “Slovenske narodne molitve” (Ljubljana, 1983). In Vojvodina, István Schilling collected Hungarian and Serbian, and later Croatian
archaic prayers („Szerb archaikus népi imádságok interetnikus jegyeinek
vizsgálata”, Létünk, Novi Sad, 1995). Đuro Frankovič published a collection “Да су гране до неба” in an edition “Етнографија Јужних Славена
у Мађарској” (Budapest, 1993). Ruža Begovic published her first collection of Croatian apocryphal people’s prayers “Идем спати Бога звати и
Марију миловати” (Pečuh, 1993). Vilmos Tanczos and other folklorists
collected prayers in Transilvania. And so did others, for example in Poland, Germany, Russia etc. In Serbia, István Schilling published this type
of people’s poetry, in which he analyses motives, similarities and differences between Hungarian apocryphal prayers from Vojvodina and South
Slavic apocryphal prayers. That is the focus of this paper.
62
Language, Literature and Mythology
Ивана М. Крсмановић
Чачак, Србија
[email protected]
МИТОЛОШКА БОГИЊА КАО АЛТЕР ЕГО:
ОДА ПСИХИ ЏОНА КИТСА
Поетски репозиторијум грчко-римских божанстава у Китсовој
поезији није део неког естетског естаблишмента епохе романтизма,
већ део брижљиво планираног песничког маневра који открива нову,
органску митологију његове песничке креације. Китсове богиње, не
случајно, господаре песничким светом који је комплексан, хуман и
веома савремен. Тај свет нас дубље уводи у проблематику песничког стварања и преноси на план Китсове преокупације процесом
стварања, креативности.
У раду се посебно разматра Китсова Ода Психи која је настала као
прва у изванредној серији ода из Китсове такозване annus mirabilis.
У миту о љубави Купидона и Психе, Китс је нашао довољно добар
подстицај да фузији природе, митологије и креативности понуди једну
нову, прилично личну, а нимало нарцисоидну димензију. Ода Психи
слави проналажење песниковог унутрашњег гласа, освајање сопствених креативних снага и признање да свака лична и песничка потрага
за стварањем полази од потирања разлике између објекта и субјекта.
MYTHICAL GODDESS AS AN ALTER-EGO:
“ODE TO PSYCHE” BY JOHN KEATS
The poetic repository of Greco-Roman deities in Keats’ poetry is not
part of some aesthetic establishment of the Romantic period, but part of a
carefully planned poetic maneuver which reveals a new, organic mythology
of his poetic creation. Keats’ goddesses, not by accident, reign a poetic
world which is complex, humane and very contemporary. This world takes
us deeper into the problematics of poetic creation and transfers us to the
level of Keats’ preoccupation with the process of creation, creativity.
This paper particularly analyses Keats’ “Ode to Psyche” which was
created as the first in the extraordinary series of odes from Keats’ so-called
annus mirabilis. In the myth about the love between Cupid and Psyche,
Keats found sufficient incentive to offer a new, quite personal, and not at
all narcissistic dimension to the fusion of nature, mythology and creativity.
“Ode to Psyche” celebrates the finding of the poet’s inner voice, conquering
his own creative powers and confessing that every personal and poetic quest
for creation starts with the erasing of the difference between the object and
the subject.
63
Језик, књижевност и митологија
Марко Ј. Тасић
Крагујевац, Србија
[email protected]
НАУЧНА УТЕМЕЉЕНОСТ МИТА У
НАУЧНОФАНТАСТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
За научнофантастичну књижевност често се каже да креира
митологију будућности. Циљ рада је да на примеру више дела научнофантастичне књижевности покажемо (не)оправданост таквих
тврдњи, и да демонстрирамо карактеристичне механизме путем којих
СФ литература демитологизује, ремитологизује, деконструише и пародира старе митове. Са друге стране, покушаћемо да презентујемо
на који начин дискурс науке у научнофантастичним делима може утицати на стварање нових митова. Основна хипотеза рада је у претпоставци да велики број дела научне фантастике тежи рационалном
тумачењу архетипског мита, док је савремени мит дубоко укорењен
у науци. Кључну теоријску подршку имаћемо у интерпретацији мита
Нортропа Фраја и Ролана Барта, као и у тумачењима неких од водећих
теоретичара научнофантастичне књижевности (Сувин, Филмус, Николс).
SCIENTIFIC FOUNDATION OF MYTH IN SCIENCE
FICTION LITERATURE
Science fiction literature is often said to create the mythology of the
future. The aim of this paper is to show the (in)validity of such statements
as exemplified by several works of SF literature, and to demonstrate the
characteristic mechanisms through which SF literature demythologizes,
remythologizes, deconstructs and parodies old myths. On the other hand,
the paper will attempt to present the manner in which scientific discourse
in SF works can influence the creation of new myths. The basic hypothesis of the paper lies in the assumption that a large number of SF works
gravitate towards a rational interpretation of the archetypal myth, whereas
contemporary myth is deeply rooted in science. Key theoretical support
will be provided by Northrop Frye’s and Roland Barthes’ interpretations
of myth, as well as by the interpretations of some of the leading theorists
of SF literature (Suvin, Philmus, Nicholls).
64
Language, Literature and Mythology
Давор Његић
Сарајево, Босна и Херцеговина
[email protected]
POSTMODERNISM AND ESCHATOLOGY:
NIHILISTIC VISION OF POST-APOCALYPTIC
AMERICA IN CORMAC McCARTHY’S THE ROAD
This paper explores Cormac McCarthy’s nihilistic vision of post-apocalyptic America portrayed in his novel The Road. In a dying world resembling T. S. Eliot’s The Waste Land, McCarthy manages to blend postmodernism and Christian eschatology with his own view of nihilism. In such
a world, optimism and humanism seem to be out of place, and yet, to a
degree, they are present in The Road. This paper also analyzes McCarthy’s
post-humanism and post-optimism in the light of the novel’s setting. McCarthy’s minimalistic writing style and his unique postmodern irony are
appropriate for a post-apocalyptic setting where a man and his son have to
achieve so much with so little. The final part of this paper focuses on the
idea that The Road is McCarthy’s warning to all humans of a very gloomy
future which will probably be our own fault. Nuclear catastrophe is not
explicitly mentioned in the novel, but the grey waste land and inhumane
living conditions echo a nuclear winter with a firm belief that nature will
not forgive this time, where McCarthy sends a message of living the final
days stoically and with human dignity instead of turning to murder and
cannibalism.
ПОСТМОДЕРНИЗАМ И ЕСХАТОЛОГИЈА:
НИХИЛИСТИЧКА ВИЗИЈА
ПОСТАПОКАЛИПТИЧКЕ АМЕРИКЕ У РОМАНУ
ПУТ КОРМАКА МАКАРТИЈА
У овом раду се истражује нихилистичка визија постапокалиптичке Америке, приказану у роману Пут Кормака Макартија. У умирућем
свету који подсећа на Пусту земљу Т.С.Елиота, Макарти успева да
стопи постмодернизам и хришћанску есхатологију са сопственим погледом на нихилизам. У таквом свету као да нема места за оптимизам
и хуманизам, па ипак они су, донекле, присутни у роману Пут. У овом
раду се такође анализира Макартијев постхуманизам и постоптимизам у контексту окружења у коме се роман догађа. Мекартијев минималистички стил писања и његова јединствена постмодерна иронија
65
Језик, књижевност и митологија
адекватни су за постапокалиптично окружење у коме човек и његов
син морају да постигну толико тога са тако мало средстава. Завршни
део овог рада фокусира се на идеју да Макарти у роману Пут упозорава све људе на веома суморну будућност до које ће вероватно доћи нашом сопственом кривицом. Нуклеарна катастрофа није експлицитно
поменута у роману, али сива пуста земља и нехумани услови за живот
представљају одјеке нуклеарне зиме, уз чврсто уверење да природа
овог пута неће опростити, а Макарти шаље поруку да последње дане
треба оживети стоички и уз људско достојанство, а не прибегавајући
убијању и канибализму.
66
Language, Literature and Mythology
Александар Б. Недељковић
Крагујевац, Србија
[email protected]
НАРАТИВНА СТРАТЕГИЈА ПРОВОКАТИВНОГ
МОЖДА - ПОСТОЈАЊА НАТПРИРОДНИХ ПОЈАВА,
У ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И НА ФИЛМУ
Још у XIX веку формирана је у британској и америчкој
књижевности ова наративна стратегија, која се састоји у томе што
писац приказује натприродне појаве које су се можда само причиниле некоме од протагониста, а можда су и стварне. Писац намерно
оставља врата отворена за обе интерпретације. Ово је учињено толико много пута, да не може бити случајност. На пример, у класичној
причи Вашингтона Ирвинга Sleepy Hollow, остаје нерешена загонетка
да ли је учитеља по имену Икабод Крејн заиста напао дух коњаника
без главе, или је то само инсценирао сеоски момак Брем Боунз. Едгар
Алан По у песми Гавран не пресуђује да ли је протагонисту посетио
дух у форми црне птице, или је све било само сан. Емили Бронте у
Орканским висовима оставља отворену дилему да ли је Локвуд заиста
видео духа Кети Ерншо, или му се то само снило. Аутори помоћу ове
стратегије анимирају, провоцирају и заинтригирају читаоце, али, истовремено, ипак чувају своју академску респектабилност, јер кад би
отворено и потпуно прешли на територију приче о духовима, дакле у
жанр фантазије, њихово дело могло би да буде одбачено као кич, као
тривијално. Имамо примере истог у ТВ серијама Доктор Хаус, CSI
Miami, и другим. Очигледно – то је систем.
NARRATIVE STRATEGY OF PROVOCATIVE MAYBEEXISTENCE OF SUPERNATURAL PHENOMENA, IN
BRITISH AND AMERICAN LITERATURE AND FILM
This narrative strategy was already formed in the 19th century, in the
British and American literature: the author presents supernatural phenomena as something which may be real, but equally might be an illusion,
because the protagonist is maybe “seeing things”, dozing, dreaming, etc.
The writer leaves the door open, quite deliberately, for both possibilities.
This was done so many times, in literature, that it cannot be accidental. For
67
Језик, књижевност и митологија
instance, in the classical story “The Legend of Sleepy Hollow” by Washington Irving, the puzzle remains unsolved, whether the teacher named
Ichabod Crane was really attacked by the ghost of a headless horseman, or
merely tricked by the local strong young man, Brom Bones. Edgar Allan
Poe in his “Raven” does not specify whether the protagonist is genuinely
visited by a spirit, or merely had a dream of that kind. Emily Brontë in
Wuthering Heights leaves an open dilemma, whether Lockwood truly saw
the ghost of Cathy, or only dreamed it. Authors, utilizing this strategy,
animate, provoke and intrigue the readers, but, at the same time, preserve
their own academic respectability, because if they should openly and definitively cross into the territory of ghost stories, which is, into the genre
of fantasy, their work might be rejected as kitsch, as pulp, trivial. We have
examples of the same strategy in the TV series Doctor House, CSI Miami,
and others. Obviously – it is a system.
68
Language, Literature and Mythology
Бранка М. Радовић
Крагујевац, Србија
[email protected]
ТРАНСФОРМАЦИЈА МИТСКЕ СЛИКЕ ФАУСТА У
МУЗИЦИ
Велика митска слика и тема присутна у свим уметностима, у
музици је оплодила велики број дела различитих стилских епоха и
најразличитијих жанрова. Од свих митских слика за овај рад одабрали
смо мит о Фаусту и његове транспозиције у делима композитора Берлиоза, Гуноа, и Листа, мада је мит у Фаусту присутан у музици до наших дана, а преко митских слика једног од највећих стваралаца и класика музике 20. века, Игора Стравинског. У делима различитих аутора
романтичарске епохе, једна драмска легенда, Фаустово проклетство
Хектора Берлиоза, затим опера Фауст Шарла Гуноа, оба дела писана
за солисте хор и оркестар, опонираће једном оркестарском делу Фауст симфонији Франца Листа и клавирској, солистичкој композицији,
његовој Клавирској сонати у h mollu. Од вокално-инструменталних,
сценских, преко оркестарских до клавирског дела, мит о Фаусту је
прожео различите музичке жанрове великих аутора. Разнолики начини „омузикаљена“ говоре о богаству и неисцрпности мита као и о
инвенцији и различитим приступима и дометима аутора.
THE TRANSFORMATION OF THE FAUST MYTH IN
MUSIC
An important mythical image and a reoccurring theme in all forms of
art, the myth of Faust is present in a great number of works belonging to different epochs and the most diverse musical genres. For this paper, we have
chosen the myth of Faust and its transpositions in the works of Berlioz,
Guno and Liszt. The myth itself appears in music to date, through mythical
images of one of the greatest classical composers, that of Igor Stravinsky. In
the works of different romantic composers, one dramatic legend, The Damnation of Faust by Hector Berlioz and the opera Faust, both pieces written for solo voices, choruses and orchestra, will be juxtaposed to orchestral
works The Faust Symphony and The Piano Sonata in h minor for solo piano
by Franz Liszt. Various music genres of great composers, from vocal and instrumental, theatrical and orchestral works to piano works, are interspersed
with the Faust myth. Different musical interpretation of the myth affirm its
prolific nature and confirm the inventiveness and contrasting approaches as
well as the creative range of the composers.
69
Језик, књижевност и митологија
Јована Давидовић
Нови Сад, Србија
[email protected]
ЛИКОВИ ОЦА И МАЈКЕ У АЛБАХАРИЈЕВИМ
РОМАНИМА ЦИНК И МАМАЦ
Рад у ликовима оца и мајке у Албахаријевим романима Цинк
и Мамац, учитава трагове аутобиографског, јеврејских архетипа,
фикције и постмодернистичке поетике. Осим поменутог, рад се бави
и библијском подтекстом ових романа у контексту ликова оца и мајке.
Сви ови елементи Давида Албахарија, одређују суштину у стваралачком смислу, они су део његове специфичне дубинске перцепције света. Сходно законима постмодернистичке књижевности. границе међу
наведеним елементима немогуће је одредити, али су они, у својој
многострукости, послужили као изузетан подстрек за проучавање.
THE CHARACTERS OF FATHER AND MOTHER IN
ALBAHARI’S NOVELS ZINK AND BAIT
The paper analyses the traces of autobiographical Jewish archetypes,
fiction and postmodern poetics in the characters of Father and Mother in
Albahari’s novels Zink and Bait. Beside the above mentioned, the work
deals with the Biblical subtext of these novels, in the context of the characters of Father and Mother. All these elements define David Albahari as a
creative writer, as they are a part of his specific in-depth perception of the
world. In accordance with the laws of postmodern literature, the boundaries between the stated elements are impossible to discern, yet they have
served in their ambiguity as an exquisite incentive for studying.
70
Language, Literature and Mythology
Марина С. Токин
Нови Сад, Србија
[email protected]
ОДНОС ФАНТАЗИЈЕ, МИТА И ЈЕЗИКА У
САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ НА
ПРИМЕРУ РОМАНА ОПСАДА ЦРКВЕ СВ. СПАСА,
ГОРАНА ПЕТРОВИЋА
Опсада цркве Св. Спаса, Горана Петровића изграђена је на архетипским сликама, колективном сећању, представама, веровањима
и делима традиционалне културе, митолошким/религијским интертекстуалним асоцијацијама... Рад издваја неке од ових елемената из
романа приказујући њихово примарно порекло и функцију, као и
функцију коју у роману добијају Овим приступом указује се на ауторов специфичан принцип обликовања `приказаних стварности` које
настају реконструкцијом, деконструкцијом и надоградњом традиционалних представа, веровања, ликова усменог народног стваралаштва,
језика, мита, историје, религије и уметничке књижевности... Сви ови
елементи, читаоцу понекад недовољно познати или преобликовањем
замагљени, постају средства постмодернистичког поступка
фикционализације стварности, којим се ствара постмодерни роман,
специфичне наративне структуре.
RELATIONSHIP BETWEEN FANTASY, MYTH
AND LANGUAGE IN CONTEMPORARY SERBIAN
LITERATURE AS EXEMPLIFIED BY THE NOVEL
SIEGE OF THE SAINT SALVATION CHURCH BY
GORAN PETROVIĆ
Siege of the Saint Salvation Church by Goran Petrović is built on
archetypal images, collective memory, representations, beliefs and works
of traditional culture, mythological/religious intertextual associations… The
paper singles out some of these elements from the novel and shows their
primary origin and function, as well as the function they are assigned in
the novel. This approach indicates the author’s specific principle of shaping
“represented realities” which appear through reconstruction, deconstruction
and upgrading of traditional representations, beliefs, characters from oral
folk tradition, language, myth, history, religion and literature… All these
elements, sometimes insufficiently familiar to the reader or obscured by
reshaping, become the means of the postmodern process of fictionalization
of reality, which creates a postmodern novel of specific narrative structure.
71
Језик, књижевност и митологија
Весна Б. Пилиповић
Нови Сад, Србија
[email protected]
Наташа Б. Бикицки
Нови Сад, Србија
[email protected]
КЛАСИЧНА МИТОЛОГИЈА У НАСТАВИ СТРАНОГ
ЈЕЗИКА
Алузије на митологију јављају се у многим аспектима савременог
света: литератури, уметности, музици, пословању. Разумевање ових
алузија омогућава ученицима не само да схвате везе између древног и
савременог света, већ и да уоче сличности између различитих култура.
У настави страног језика мит се може обрађивати на више начина,
на различитим нивоима применом различитих наставних приступа и
метода. Ипак, чини се да је он до сада у великој мери био занемарен.
Циљ овог рада је да се испита колико студенти познају класичну
митологију, колико су заинтересовани за њу, као и у којој мери је
они повезују са савременим светом. Резултати могу бити од користи
наставницима страног језика при одлучивању како и у ком правцу да
организују наставу.
Студија је изведена на Факултету за правне и пословне студије у
Новом Саду. У истраживању су учествовали студенти друге године са
Одсека за психологију (20), Менаџмент у цивилној безбедности (40)
и са Одсека за енглески језик (29).
CLASSICAL MYTHOLOGY IN FOREIGN LANGUAGE
TEACHING
Mythology allusions appear in many aspects of the contemporary world:
literature, art, music, business. Understanding these allusions helps students
not only to understand the relationship between ancient and contemporary
world, but helps to identify the similarities between different cultures. In foreign language teaching, a myth can be analysed in many ways, on different
levels using different teaching approaches and methods. However, its seems
that it has been neglected to a large degree. The aim of this paper is to examine how familiar students are with classical mythology, whether they are
interested in it, and to what extent they associate it with the contemporary
world. The findings of this study can be useful for foreign language teachers
regarding classes organisation. The study took place at the Faculty of Law
and Business Studies in Novi Sad. Second year students from the Department of Psychology (20), Civil Security Management (40) and the English
Department (29) participated in the research.
72
Language, Literature and Mythology
Лена С. Петровић
Ниш, Србија
[email protected]
MYTH AND CULTURAL CRITICISM:
FRYE, LEVI-STRAUSS, BARTHES
Contrary to the prevailing view of all structuralism as ‘vertiginously
unhistorical’ and hence irrelevant to the analysis, still less improvement,
of the historically specific, material condition of culture, this paper will
propose a comparative reading of three structuralist thinkers, N. Frye,
Levi-Strauss and the early R. Barthes, as major modern contributors to
the humanist tradition of cultural criticism. The focus will be on the myth
as a chief tool in their analysis. Although seemingly incompatible, I will
argue that the uses they make of myth are actually reconcilable. To demonstrate this, their insights will be considered from the perspective defined in Vico’s New Science, namely that myth follows a dialectic dynamic
principle, whereby its initial creative momentum is arrested and forgotten
in the process of institutionalization, and what once was Frye’s ‘myth of
freedom’ becomes Barthes’ conservative ‘mythologies’.
This will lead to the paper’s major argument, namely that the distinction they all make between ideological values attached to various types of
myth, or phases of a single myth, reminding one of the alternatives to the
cultural status quo, and of the need for political choice and ethical commitment, is what groups them together in a position of interpretative superiority over the depressing majority of contemporary anti-humanist authors,
whose analysis, whether psychoanalytical or linguistic, with its denial of
difference and choice, hardly deserves the self-appointed status of radical
cultural critique.
МИТ И КРИТИКА КУЛТУРЕ:
ФРАЈ, ЛЕВИ-СТРОС И БАРТ
Насупрот опште прихваћеном мишљењу да је структурализам
’вртоглаво ахисторичан’ те према томе ирелевантан за теорију културе усмерену на друштвени прображај, у овом раду понудиће се
компаративно читање одабраних текстова три структуралистички
оријентисана аутора, Нортропа Фраја, раног Ролана Барта и Клода
73
Језик, књижевност и митологија
Леви- Строса, као значајних прилога хуманистичкој традицији у области критике културе. У демонстрирању суштинске компатибилности
њихових, привидно неспојивих, дефиниција мита и његовог значају
у животу културе, као полазиште се користи Викоова теза, формулисана у књизи Нова наука , да сваки мит следи један дијалектички
принцип, утолико што његов првобитни креативни импулс бива
заустављен и заборављен у процесу институционализације, те оно
што је некада био Фрајев револуционарни ’мит друштвене слободе’
завршава као Бартове реакционарне ’митологије’.
Ово води главној претпоставци у раду, а то је да различите идеолошке импликације митова, или фаза једног истог мита, на чему
инсистирају Фрај, Барт и Леви-Строс, и на чему се заснива претпоставка политичког и егзистенцијалног избора, јесте оно што
позицију ова три аутора чини интерпретативно супериорном у односу на већину савремених, антихуманистички настројених аналитичара, чија тумачења, било да су психоаналитички или лингвистички заснована, по правилу оспоравају могућност разлике и избора, те стога једва да заслужују самозвани статус радикалне критике културе.
74
Language, Literature and Mythology
Ана M. Марковић
Крушевац, Србија
[email protected]
МИТ У МОДЕРНОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
У овом раду проучавање односа мита и књижевности односи
се на три аутора модерне српске књижевности за које се може рећи
да у својим приповедачким поступцима повезују модернистичко
трагање за архетиповима који се понављају, с једне, и древне, митскофолклорне обрасце, с друге стране, чиме врше митопоетизацију стварности било на семантичком, структуралном или стилско-језичком
нивоу. То су Растко Петровић, Момчило Настасијевић и Слободан
Џунић. Оно што је условило одабир ова три аутора јесте чињеница да
њих повезује настојање да се оживе и учине књижевно функционалним они елементи људског искуства који се налазе у сфери древних
и најдубљих слојева постојања и мишљења. Иако ова тројица аутора
имају доста тога заједничког у интенцији да оживе дух првобитних,
митских времена, они се увелико разликују у приповедачком поступку, у начину обликовања митопоетске стварности и реконструкције
митске свести, то јест у начину модификације полазних наративних
матрица (митова, легенди, бајки), чиме се на најадекватнији начин
може показати колико је широк дијапазон могућности интеграције
митских модела и образаца у конкретан књижевни текст.
Приликом проучавања дела ових аутора, мит је сагледаван са
различитих аспеката: тематско-мотивског, структуралног, композиционог, семантичког, феноменолошког, културолошког, што све,
заједно узев, може послужити за формирање једне митолошке струје
у српској књижевности која ће користити као путоказ у даљим
проучавањима дела оних писаца који у својим делима свесно или несвесно митологизују.
MYTH IN MODERN SERBIAN LITERATURE
In this paper, the study of the relationship between myth and literature
includes three authors of modern Serbian literature who may be said to
connect modernist search for recurring archetypes and ancient mythical
folklore patterns in their narrative procedures, thus conducting a mythopoetization of reality on semantic, structural or stylistic and linguistic levels.
75
Језик, књижевност и митологија
These are Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević and Slobodan
Džunić. What prompted the choice of these three authors is the fact that
they are connected by the attempt to revive those elements of human experience which are found in the sphere of ancient and deepest layers of
existence and cognition and make them literary functional. Although these
three authors have a lot in common in their intention to revive the spirit of
primeval, mythical times, they are largely different in their narrative procedures, in the way they shape mythopoetic reality and reconstruct mythical consciousness, i.e., in the manner of modification of initial narrative
patterns (myths, legends, fairy tales), which shows in the most adequate
way how wide the range of possibilities of integration of mythical models
and patterns into the given literary text is.
In the study of the works of these authors, myth is analyzed from different aspects: thematic and motif, structural, compositional, semantic,
phenomenological, cultural, which can altogether form a mythological
current in Serbian literature which will be used as a guideline in further
study of the works of authors who mythologize in their works, consciously
or unconsciously.
76
Language, Literature and Mythology
Биљана С. Турањанин
Нови Сад, Србија
[email protected]
МИТ У САВРЕМЕНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
За мит се са правом каже да не нестаје, него се кроз време само
донекле преображава његов облик, не одричући се при том своје истинске суштине. Ни књижевност, колико год авангардна или нихилистичка покушавала да буде, не може да понуди нешто ново и недочитано. Нов једино може бити начин на који ће давнашњу, дакако митску истину, представити. У нашем раду показаћемо на који начин митска давнина обитава у садашњости савремене српске књижевности.
MYTH IN CONTEMPORARY LITERATURE
It is said, with good reason, that a myth cannot disappeare, but that
in the course of time, its form is somewhat modified, yet its true essence
remains the same. Not even literature, however avantgarde or nihilistic it
may be, can offer anything new or unread. The only novelty it may entail is
the way in which some ancient, surely mythical truth, is presented. In our
paper, we are going to demonstrate the way in which mythical past dwells
in the present of contemporary Serbian literature.
77
Језик, књижевност и митологија
Даница С. Пирсл
Ниш, Србија
[email protected]
SPORT LITERACY VERSUS ACADEMIC LITERACY
Literacy involves far more than the ability to read and write. Although
students already have a conscious command of these basic skills, there are
many other aspects of literacy which they have been unconsciously using.
School subjects, for example, each have their own style of literacy (known
as a discourse) which includes a specialized vocabulary and a specialized
way of reading, talking and writing about texts. In this sense, literacy in
Science is different from literacy in English. In its broadest sense, literacy
involves using language for thinking and meaning. It is helpful to understand literacy as having three different aspects (Green 1996). Sport literacy
is therefore founded on the premise that physical education should be able
to justify its presence by its educative purpose (Kirk 1996).
ПИСМЕНОСТ У СПОРТУ НАСУПРОТ
АКАДЕМСКОЈ ПИСМЕНОСТИ
Писменост подразумева много више од способности за читање и
писање. Иако ученици свесно владају овим вештинама, постоје и много других аспеката писмености које они несвесно користе. Предмети
у школи, на пример, сви имају свој стил писмености (који се назива
дискурс) који укључује посебан вокабулар и начин читања, причања
и писања о текстовима. У том смислу, писменост у науци је различита од писмености у енглеском језику. У најширем смислу, писменост подразумева коришћење језика за размишљање и резоновање.
Корисно је знати да писменост има три различита аспекта (Грин
1996). Стога је писменост у спорту заснована на идеји да би физичко образовањо требало да оправда постојање својом сврхом у оквиру
образовања (Кирк 1996).
78
Language, Literature and Mythology
Оливера Радуловић
Нови Сад, Србија
oliveraradulovicff.@gmail.com
МИТСКИ КОНТЕКСТ АНДРИЋЕВИХ
ПРИПОВЕДАКА „О СТАРИМ И МЛАДИМ
ПАМУКОВИЋИМА“ И „ЗУЈА“
Истраживање ће се бавити Андрићевим приповеткама О старим и младим Памуковићима (1948) и Зуја (1976) упућујући на потребу њиховог читања и интерпретације у истом контексту словенске митологије. Ликови слушкиња Јеле и Зује разрешавају архетипски сукоб добра и зла у породицама, те борбу између браће, који су
препознати у наведеним текстовима. Ови женски ликови, иако до ексцентричности индивидуализовани, отеловљење су стопана, духа умрлог претка заштитника породице, и таласона, доброг духа насталог од душе човека чија је сенка узидана у темеље куће или моста.
Нагласиће се значај алузије у поређеним приповеткама (Зуја опслужује
све три куће, и то тако да свима изгледа да је, као добар дух, сваког
трена присутна у свакој од њих, и сваком на услузи, Зуја); Као да је
умрла једном па на другом свету нашла своје место, она је отад живела у овој породици као добровољан роб и добар дух куће, О старим
и младим Памуковићима); митских асоцијација које се покрећу ефектним поређењима те поступцима ремитизације и мистификације који
су значајни за поенту ових текстова. Биће речи и о архетипу сукоба
на мосту, симболици прелаза преко воде те позитивном начелу које
тријумфује у контекстуализованим приповеткама.
MYTHICAL CONTEXT OF IVO ANDRIC’S SHORT
STORIES “ABOUT THE OLD AND YOUNG OF THE
PAMUKOVICS“ AND “ZUJA“
Research will deal with Ivo Andric’s short stories “About the Old and
the Young of the Pamukovics“ (1948) and “Zuja“ (1976), suggesting the
need for their reading and interpretation within the common context of
Slavic mythology. The characters of maids Jela and Zuja solve the archetypal conflict between good and evil in their respective families, as well
as the conflict among brothers, which are recognized in the quoted texts.
79
Језик, књижевност и митологија
These female characters, although individualized to eccentricity, are the
embodiment of Stopan, the spirit of a died ancestor, protector of the family,
and Talason, a good spirit originating in the soul of a man whose shadow
was built into the foundations of a house or a bridge. The significance of the
allusion will be emphasized in the compared short stories (Zuja serves in
all three houses, in such a way that it seems to all that she is present at any
moment in each of them, like a good ghost, at anyone’s disposal, “Zuja“);
as if she had already died once and found her place in some other world,
she has lived, since then, in this family as a voluntary slave and good spirit
of the house, „About the Old and the Young of the Pamukovics“); mythical
associations which are introduced by effective comparisons, as well as by
processes of remythization and mystification, important for the essence of
these texts. Further discussion will include the archetypal conflict on the
bridge, symbolism of passing across the water, as well as positive principle
which triumphs in the contextualized short stories.
80
Language, Literature and Mythology
Славомир Т. Гвозденовић,
Темишвар, Румунија
[email protected]
ЛИРСКИ ДИЈАЛОГ ВАСКА ПОПЕ СА
ТРАДИЦИЈОМ, ИСТОРИЈОМ И ПАМЋЕЊЕМ
На један самосвојан начин Васко Попа је био привржен традицији.
Срдачно узбудљива непосредност којом је изворе те традиције и колективног памћења откривао и бистрио деловала је у савременој
српској књижевности опојно освежавајуће.
Значајна компонента Попине поезије јесте лирски дијалог са
традицијом, историјом и памћењем.
Када бисмо тематски делили поезију Васка Попе, лако бисмо
закључили да песме и циклусе можемо сврстати у више тематских целина, кругова. У једној таквој подели Попине поезије на тематске целине, добићемо митолошки, историјски, родољубиви и љубавни круг.
Међутим песник мотиве који припадају српској националној
и културној историји, традицији и памћењу не узима буквално, он
их проводи кроз свој филтар, обликује их својом визијом, даје им
самосвојсност кроз нове симболе. Једном речју у њих удахњује живот.
Попут свих послератних српских песника и Попа није имун на
најзначајније националне симболе.
Али сада је то другачије, једноставан говор постаје главно песниково оруђе. Све сада видимо (или осећамо) кроз поезију Васка Попе
другачије. Косовски мит, милешевског „анђела брата“, бој на Чегру
доживљавамо непосредније, на несвакидашњи начин: Је ли ово наш
свет или није / / Крагуј нам пламенис лица пада / Ветар дивни срце
напушта / Ноктима се хватамо за последњи дах // За шта да се ухватимо // Ни облак да нам пружи руку / Ни камен да подметне раме /
Ни време у помоћ да притекне / Ко још смрти зубе броји (Ружа над
Чегром).
VASKO POPA’S LYRICAL DIALOGUE WITH
TRADITION, HISTORY AND MEMORY
In an authentic manner, Vasko Popa was attached to tradition. The
cordially exciting immediacy with which he discovered and discussed the
sources of that tradition and collective memory was intoxicatingly refreshing in contemporary Serbian literature.
81
Језик, књижевност и митологија
Lyrical dialogue with tradition, history and memory is an important
component of Vasko Popa’s poetry.
If we were to categorize the poetry of Vasko Popa thematically, it
would be easy to conclude that his poems and cycles can be classified
into several thematic units, circles. In one such classification of Popa’s
poetry into thematic units, we get mythological, historical, patriotic and
love circle.
But the poet does not take the motifs belonging to Serbian national and
cultural history, tradition and memory literally, he passes them through his
own filter, shapes them with his vision, gives them authenticity through
new symbols. In a word, he inspires them with life.
Like all postwar Serbian poets, Popa is not immune to the most significant national symbols.
But now this is different: simple speech becomes the poet’s main tool.
Now we see (or feel) everything differently through Vasko Popa’s poetry.
We experience the myth of Kosovo, Mileseva’s “angel brother”, the battle
of Čegar more immediately, in an unusual way: Is this our world or not
// The flaming eagle falls from our faces / The wonderful wind leaves the
heart / We’re holding on to the last breath // What to hold on to // Not a
cloud to give us a hand / Not a stone to lend a shoulder / No time to come
to the rescue / Who counts death’s teeth yet (Rose over Čegar).
82
Language, Literature and Mythology
Даница М. Јеротијевић
Крагујевац, Србија
[email protected]
TEACHING MYTHOLOGY THROUGH ROLE
PLAY AND CONTEMPORARY MUSIC IN AN EFL
CLASSROOM
Studies conducted in the last decade of the 20th century demonstrated
the efficiency of content-based instruction not only regarding EFL learning and content material retention, but regarding the development of critical thinking skills and overall school success, as well (Met 1991; Grabe
& Stoller 1997). Integrating content and language enables a variety of opportunities for meaningful communication, continuously exposes students
to natural language use and provides students with comprehensible input
slightly above their current level of competence (Krashen 1983). Consequently, the present paper aims at determining the benefits of integrating
content, in this case Greek and Roman mythology, into EFL teaching, by
means of two popular techniques: role play and contemporary songs. The
total of 40 high school students at intermediate level of proficiency participated in the study comprising thus an experimental (=20) and control
group (=20). The experimental group underwent one-month long instruction about mythology through various role play tasks and modern songs
containing relevant mythological information. The control group likewise
received lessons about mythology, yet in a more traditional setting with
the teacher holding lectures. The results confirmed the initial hypothesis
that role play and music activities would be more efficient than traditional
teacher-fronted instruction.
УЧЕЊЕ МИТОЛОГИЈЕ КРОЗ ГЛУМУ И
САВРEМЕНУ МУЗИКУ У УЧИОНИЦИ У КОЈОЈ СЕ
УЧИ ЕНГЛЕСКИ КАО СТРАНИ ЈЕЗИК
Истраживања, која су спроведена у последњој деценији 20. века,
доказала су ефикасност давања упустава у складу са садржајем предмета, не само код учења енглеског као страног језика и дуготрајности
запамћеног градива, већ и код развијања важних менталних вештина и свеукупног успеха у школама (Мет 1991; Граб & Столер 1997).
Интегрисање садржаја и језика омогућује низ могућности за смис83
Језик, књижевност и митологија
леним комуницирањем, стално пружа ученицима увид у природно коришћење језика и разумљивог материјала који је нешто изнад
њиховог садашњег нивоа способности (Крашен 1983). Стога овај рад
тежи ка утврђивању користи интегрисаног садржаја, у овом случају
грчке и римске митологије, у наставу енглеског као страног језика
и то уз помоћ две популарне технике: глуме и савремених песама.
Укупно 40 средњошколаца са средњим нивоом знања учествовало
је у истраживању, од којих је 20 сачињавало експерименталну групу, а других 20 контролну групу. Експериментална група је прошла
једномесечно подучавање митологије кроз глуму и уз помоћ модерне песме које садрже важне информације о митологији. Контролна
група је такође подучавана о митологији, али у традиционалнијем
окружењу, са професорима који држе предавања. Резултати су потврдили првобитну хипотезу да би глума и музичке активности били
успешније методе од традиционалног подучавања од стране професора.
84
Language, Literature and Mythology
Тања Ж. Антић
Београд, Србија
[email protected]
ПОРЕКЛО И ИДЕНТИТЕТ ЗМАЈ ОГЊЕНОГ ВУКА
Рад се састоји из четири дела: Историјска личност, Митска
транспозиција у народну епику, Поетско порекло и Семантички
потенцијал имена. Сачувани историјски подаци реконструишу скицу
средњовековне личности владара са „титулом деспота без деспотовине“. Услед специфичних животних околности и захваљујући тежњи
усмене књижевности да истакне значај појединих епских јунака, у
кругу песама о Змају Огњеном Вуку проналазе се и митске наслаге
почевши од самог порекла и рођења. Семантизација троделног имена открива низ елемената из народне културе Словена и словенске
митологије, чиме се усложњава већ постојећи историјски прототип.
THE ORIGIN AND IDENTITY
OF VUK THE FIERY DRAGON
The paper consists of four parts: Historical character, Mythical transposition into the folk epic poetry, Poetic origin and Semantic potential of
the name. The preserved historical data reconstruct the sketch of a medieval personality of a ruler with ‘the title of a despot without despotate’.
Owing to the specific life circumstances and thanks to the aspiration of
oral literature to emphasize the significance of individual epic heroes, the
mythical layers are also found in the circle of poems about Vuk the Fiery
Dragon, beginning with the very origin and birth. The semantization of
the three-part name reveals the range of elements from the folk culture of
the Slavic people and the Slavic mythology, whereby the already existing
mythical prototype becomes more complex.
85
Језик, књижевност и митологија
Аница Р. Радосављевић,
Крагујевац, Србија
[email protected]
Тамара М. Јеврић,
Београд, Србија
[email protected]
„НОВА БИБЛИЈА“ У РОМАНУ БИБЛИЈА ОТРОВНЕ
МАСЛИНЕ БАРБАРЕ КИНГСОЛВЕР
У раду се анализира роман Библија отровне маслине америчке списатељице Барбаре Кингсолвер. Стапајући историјске догађаје
и прозу, ова списатељица преиспитује наизглед просветитељски,
а уствари бруталан став колонизатора према Африци. Основна поставка у овом раду је да списатељица користећи библијску структуру и бројне библијске мотиве, пише „нову Библију“, односно кроз њу
описује одјек колонизаторске религије у покореној земљи. У раду се
преиспитује овај роман из перспективе тумачења библијских мотива
у теорији Нортропа Фраја. Тумечећи однос Библије и књижевности,
Фрај види у Библији „велики код“ који служи као матрица у коју се
уклапају конвенције западне књижевности. Такође, Фрај повезује
језик и мисао Библије са језиком и мишљу митологије, књижевности
и свакодневног живота. У светлу оваквог тумачења, овај рад испитује
библијске мотиве и структуру коју Барбара Кингсолвер користи у
роману Библија отровне маслине. Списатељица прати породицу
Прајсових од Постања, преко Откровења, до Изласка, од пропасти
до опоравка. Кроз овакво тумачење у раду се доказује да кроз ову
архетипску структуру и елементе, роман Бибија отровне маслине
критикује покушај белог мисионара да своју културу и цивилизацију
„засади“ дубоко у „дивљачко“ срце Африке.
“NEW BIBLE” IN THE NOVEL THE POISONWOOD
BIBLE BY BARBARA KINGSOLVER
The paper concerns the analysis of the novel The Poisonwood Bible
by the American writer Barbara Kingsolver. Blending historical events and
prose, the writer examines the seemingly enlightening but actually brutal
attitude of the colonizer towards Africa. The paper proposes that using biblical structure and a number of biblical motifs, Barbara Kingsolver writes
a “new Bible”, or examines through it the echo of the colonizing religion
86
Language, Literature and Mythology
in the subdued country. The paper explores the novel from the perspective
of the interpretation of biblical motifs in the theory of Northrop Frye. Analyzing the relationship between the Bible and literature, Frye finds in the
Bible „the great code” of art which serves as a mould for the conventions
of Western literature. Frye also makes a connection between biblical language and thought, and the language and thought of literature and everyday life. From this perspective, the paper examines the biblical structure
and motifs used in the novel The Poisonwood Bible. The writer follows
the Price family from the Genesis, through the Revelation, to the Exodus,
from suffering to redemption. From this perspective, the paper argues that
through this archetypal structure and elements, the novel criticizes the attempt of the white missionary to “plant” his culture and civilization deeply
in the “savage” heart of Africa.
87
Језик, књижевност и митологија
Тијана В. Парезановић
Београд, Србија
[email protected]
Милан Б. Марковић
Београд, Србија
[email protected]
Артеа Д. Панајотовић
Београд, Србија
[email protected]
ARCHETYPAL CHARACTERS AND THEMES IN
MCEWAN’S ATONEMENT
McEwan’s Atonement (2001) is in many ways and by the author’s own
admission, a novel about storytelling and determining the relationship between what is true and what is imagined (Wells, 99), about the authorial
power and the capacity of fiction to alter reality. Metafictionality of the
novel, as this paper aims to show, relies partly on the author’s use of archetypal characters and themes, which appears to be most prominent in the
second and third parts of the novel, where characters already introduced
in Part One acquire mythical dimensions through their association with
archetypal characters such as the hero, the father figure, the witch and
the innocent, to name some. The archetypal theme of quest occupies a
central place in both the second and the third part, where it is represented
as the quest for salvation and forgiveness respectively. Mythologizing the
two parts that deal with war, as revealed in the final segment of the novel
(“London, 1999”), serves the purpose of achieving atonement, which is
regarded as the ultimate act of contrition and reparation, but also as the
exemplification of God in a human being.
АРХЕТИПСКИ ЛИКОВИ И ТЕМЕ У РОМАНУ
ИСКУПЉЕЊЕ ИЈАНА МАКЈУАНА
Према признању самог Ијана Макјуана, Искупљење на више нивоа представља роман о приповедању и односу између истине и маште (Wells, 99), о моћи аутора, као и способности фикције да мења реалност. Циљ овог рада јесте да покаже како се метафикционални слој
романа једним својим делом темељи на употреби архетипских лико88
Language, Literature and Mythology
ва и тема, најприсутнијих у другом и трећем делу романа, где ликови, које смо већ упознали у првом делу, попримају митске димензије
кроз асоцијативне везе са архетипским ликовима као што су, између
осталих, јунак, очинска фигура, вештица и невина жртва. Архетипска
тема потраге заузима средишње место како у другом делу где се ради
о потрази за избављењем, тако и у трећем делу романа у којем је реч
о трагању за опроштајем. Као што ће се открити у последњој целини
(„Лондон 1999“), митологизовање ова два сегмента који му претходе,
а баве се ратом, има за сврху постизање искупљења које се сматра коначним чином покајања и репарације, али и примером присуства Бога
у људском бићу. 89
Језик, књижевност и митологија
Јелена Т. Волић-Хелбуш
Крагујевац, Србија
[email protected]
ИСТОРИЈСКИ ФАУСТ
Ниједна судбина у протеклих пола миленијума није била чешће
описивана, опевана, или приказивана на сцени, односно филмском
платну него што је судбина доктора хиромантије Јохана Фауста. Фауст је симбол вечитих питања о пореклу и суштини живота, симбол
смелости и претераности, амбиције и радозналости као и симбол потраге за срећом и пораза у тој потрази. Фауст је суштина људске наде
да овај свет има смисла. Кристофер Марлоу, Готхолд Ефраим Лесинг,
Хајнрих Хајне као и Клаус и Томас Ман бавили су се Фаустом исто
као и Ханс Ајслер, Густав Гриндгенс, Аријана Мнушкин или Салвадор Дали. Ко је био Фауст? Када се родио, где је све боравио, чиме се
бавио и на крају, како је умро? Једни су га славили као астролога, великог чаробњака док су га други оптуживали за преваре те га сматрали лажљивцем и хвалисавцем. Нисмо увек сигурни на кога се мисли
када се говори о историјском Фаусту, пошто их има неколико и сваки од њих је део свог живота уградио у један од највећих мотива модерне књижевности, мотив о Фаусту. Овај прилог покушава да одговори на питање да ли је кроз маглу векова и галаму књижевних обрада, могуће барем скицирати лик човека који стоји на почетку ове
својеврсне књижевне инспирације.
HISTORICAL FAUST
No destiny was described, related in poems or shown on stage and
screen more often over the last half-millennium than the destiny of the
doctor of chiromancy Johann Faust. Faust is a symbol of eternal questions
about the origin and essence of life, a symbol of boldness and excess, ambition and curiosity, as well as a symbol of the search for happiness and
defeat in that search. Faust is the essence of human hope that this world
makes sense. Christopher Marlowe, Gotthold Ephraim Lessing, Heinrich
Heine, as well as Klaus and Thomas Mann dealt with Faust, and so did
Hanns Eisler, Gustaf Gründgens, Ariane Mnouchkine or Salvador Dali.
Who was Faust? When was he born, where did he live, what did he do and,
eventually, how did he die? Some praised him as an astrologer and a great
90
Language, Literature and Mythology
wizard, whereas others accused him of cheating and considered him a liar
and a braggart. We are not always certain who exactly is being discussed
when historical Faust is mentioned, as there are several of them and each
built a part of his life into one of the greatest motifs of modern literature,
the motif of Faust. This paper will attempt to answer the question whether
it is possible, through the mist of centuries and the noise of literary interpretations, to at least sketch the character of the man who stands at the
beginning of this literary inspiration.
91
Језик, књижевност и митологија
Адријана Видић
Задар, Хрватска
[email protected]
THE MYTH OF YOUR WOMB: MYTHOLOGIZING
MOTHERS IN RUSSIAN WOMEN'S
AUTOBIOGRAPHY
While describing experiences ranging from second half of the 18th to
early 20th century and involving public spheres as different as philanthropy,
army and poetry, parallels can be drawn between narrative representations
of mothers and future public roles or, where available, careers of Anna
Labzina, Nadezhda Durova and Marina Tsvetaeva. For example, various
types and various degrees of mother mythologizations seem to invariably
produce predestination effect whereas some mother narratives can be
said to have apologetic function dependent on author’s sociohistorical
context. All mothers tend to leave ambivalent impression since all employ
eccentric and often very cruel bringing up methods. In some of these
cases mythologization even allows for mothers’ supernatural qualities
and prophetic talent. The aim of this work is to examine dimensions of
narrative roles given to mothers regarding autobiographers’ stepping out
into public spheres.
МИТ УТРОБЕ ТВОЈЕ: МИТОЛОГИЗАЦИЈА МАЈКИ
У РУСКОЈ ЖЕНСКОЈ АУТОБИОГРАФИЈИ
При опису аутобиографских искустава, која се крећу у распону од
друге половине 18. до раног 20. века и која укључују међусобно врло
различите јавне сфере, попут филантропије, војске и поезије, може
да се повуче паралела између наративних репрезентација мајки и
будућих јавних улога или, онде где за то постоји могућност, каријера
Ане Лабзине, Надежде Дурове и Марине Цветајеве. На пример, чини
се да различити типови и различити степени митологизације мајки
без изузетка стварају ефект предодређености, док се за неке наративе
о мајкама може рећи да имају апологетску функцију овисну о социоисторијском контексту ауторке. Све мајке теже да оставе амбивалентан
дојам, јер све примењују ексцентричне и често јако окрутне одгојне
методе. У неким од ових случајева митологизација дозвољава чак и
наднаравне квалитете и пророчански талент мајки. Циљ овог рада
је да истражи димензије наративних улога датих мајкама везано за
искорак у јавну сферу аутобиографкиња.
92
Language, Literature and Mythology
Томислав М. Павловић
Крагујевац, Србија
[email protected]
HIPPO – THE FAMOUS MYTHOLOGICAL BEING OF
THE BROOKE’S AND ELIOT’S PAGAN BESTIARY
The essay focuses upon the fact that both Rupert Brooke, the famous
Georgian poet, and Thomas Eliot, one of the the leading modernists, used
the same mythological symbol in the poems composed in the first decades
of the 20th century. Hippopotamus, the mythological beast, is chosen for
the purpose of expressing their rather unorthodox views on the official
religion. Brooke, a paganist of a kind, develops a poetic image of Smet –
Smet, the Hippopotamus goddess of the ancient Egyptians. On the other
hand, Eliot’s poem “Hippopotamus“ is decidedly shaped by the agnosticism that marked his early work. The approaches of the two authors differ
a great deal but our analysis will prove that Brooke’s and Eliot’s apostasies
do have much in common.
ХИПО – ЗНАМЕНИТО МИТОЛОШКО БИЋЕ
БРУКОВОГ И ЕЛИОТОВОГ ПАГАНСКОГ
БЕСТИЈАРИЈУМА
Овај рад се концентрише на чињеницу да су џорџијанац Руперт
Брук и славни модернист Томас Елиот у својим песмама, насталим у
првим деценијама двадесетог века, користили исти поетско – митолошки симбол. Нилски коњ (hipopotamusa) послужио је као средство
артикулисања властитог односа према религији. Брук, који је нагињао
паганизму, развија поетску слику умируће староегипатске богиње
Смет – Смет која има обличје нилског коња. С друге стране, Елиотова
песма Хипопотамус својеврсни је споменик агностицизма његових
раних година. Приступи ова два песника су, наравно, у великој мери
различити али ће наша анализа указати на извесне додирне тачке Брукове и Елиотове апостазе.
93
Језик, књижевност и митологија
Нада П. Тодоров
Београд, Србија
[email protected]
Власта Сучевић
Крушевац, Србија
[email protected]
Зорица Н. Прњат
Београд, Србија
[email protected]
КАМИЈЕВ „МИТ О СИЗИФУ“ –
ПУТ КА ОТКРИВАЊУ
МЕТОДОЛОШКО-МЕТОДИЧКИХ РАВНИ ЗНАЧЕЊА
Трагање за одговором Алберта Камија на есенцијално питање „Ко
сам ја?” присутно је у многим делима овог француског писца. Живот
који (ни)је борба, размишљање о апсурду, безвољност, бесциљност
и равнодушност који се откривају на страницама, тананим нитима
показују повезаност романа Странац, есеја „Мит о Сизифу“ и драме Калигула. Трансформација мита добија нове димензије у форми
обезличавања свега око нас.
У раду ће бити приказане могућности компаративног праћења
идеја из „Мита о Сизифу“ у роману Странац и драми Калигула.
Помоћу истраживачких задатака и проблемске наставе ученици ће откривати заједничке особине Камијевог „несхватљивог осећања”, које
мучи и разара јунаке ових дела. Истраживачки задаци су усклађени
према когнитивним могућностима ученика, а рад по систему проблемске и диференциране наставе откриваће могућност вредновања
књижевног дела француског писца.
CAMUS’ “MYTH OF SISYPHUS” – A ROAD TOWARDS
THE DISCOVERY OF METHODOLOGICAL AND
METHODICAL LEVELS OF MEANING
Albert Camus' quest for the answer to the essential question “Who
am I?” appears in many of his works. Life which is or is not a struggle,
contemplation of the absurd, half-hardheartedness, aimlessness and indifference are revealed to the reader, and they demonstrate the connection
between the novel The Stranger, the essay “The Myth of Sisyphus“ and
94
Language, Literature and Mythology
the play Caligula. The myth transformation is newly portrayed in the form
of depersonalisation of the world around us.
This paper will illustrate the comparative analysis of ideas from the
aforementioned works. By using different research tasks whilst dealing
with this particular issue, students will discover common traits of Camus’
“feeling of being misunderstood”, which troubles his heroes. The research
tasks are in accordance with the cognitive ability of students and the students will therefore examine the literary merit of the works of the French
author.
95
Језик, књижевност и митологија
Милица Љ. Живковић
Ниш, Србија
[email protected]
МИТ О ПРОМЕТЕЈУ И ТРАНСХУМАНИЗАМ
Централна идеја ‘трансхуманизма’ – критичко теоријског правца
друге половине двадесетог века - јесте веровање да је могуће, чак и неопходно, да се људске менталне и физичке карактеристике и способности побољшају и усаврше захваљујући бионаучним и биотехнолошким
достигнућима, и на тај начин створе услови за боље и срећније друштвене заједнице у будућности. Овај рад испитује нека популарна и често контрадикторна становишта о постљудском. Његов циљ је да укаже
на сличност између телеологије трансхуманизма, с једне стране, и дискурса прогреса карактеристичног за доба просветитељства, са друге
стране. У томе нам помаже добро познати мит о Прометеју, културном
хероју западне цивилизације, титану који је украо ватру од богова и дао
је човеку, чиме га је извео из природе и увео у културу. Без обзира на разне верзије и адаптације, овај мит садржи један стални и непроменљиви
елемент: од Платона и Хесоида до данашњих дана, Прометеј је био
и остао симбол човека западне цивилизације који је у непрестаном
трагању за савршенством и партеногенезом. Задржавајући се на метафори научника и хуманоидног створења из романа Мери Шели
Франкенштајн, чији је поднаслов Модерни Прометеј, указаћу на сличности између ставова теоретичара трансхуманизма и идеја и вредности
хибристичког просветитељског хуманизма. Упркос свом рационалном
и научно-технолошком дискурсу, као и тенденцији да се приказује као
историјски нов феномен и критичко теоријски правац који радикално
раскида са „људским“, мит о Прометеју јасно показује да трансхуманизам наставља традицију која почива на картезијанском дуализму и унитарном и рационалном субјекту.
THE MYTH OF PROMETHEUS AND
TRANSHUMANISM
Central to ‘transhumanism’ – the theoretical and critical movement of
the second half of the 20th century - is the belief that it is possible, even
necessary, to improve and enhance human mental and physical characteristics and capacities by using biotechnological and bioscientific means,
thus creating an environment in which a better and happier society could
96
Language, Literature and Mythology
be built in the future. This paper seeks to interrogate some of popular and
often contradictory positions on the post-human. Its aim is to point out
some similarities between the teleology of transhumanism and Enlightenment discourses of progress. The well known myth of Prometheus, a
cultural hero of western civilization, the Titan who stole fire from the gods
and gave it to the humans thus taking them out of the state of nature and
placing them in civilization, represents a good starting point. Regardless
of many different versions and adaptations, this myth has one constant
and unchanging element: from Plato and Hesiod to this modern day, Prometheus has functioned as a symbol of western man’s constant search for
perfection and parthenogenesis. Analysing the metaphor of the creator and
his humanoid creature from Mary Shelley’s novel Frankenstein, subtitled
Modern Prometheus, I will point out the similarities between transhumanist positions and Enlightenment hubristic humanist ideas and values. Despite its rational, techno-scientific discourse and a tendency to posit itself as a historically new phenomenon and a theoretical movement which
makes a radical break with the human, the myth of Prometheus clearly
shows that transhumanism continues the tradition that relies on Cartesian
dualism, unitary and rational subjectivity.
97
Језик, књижевност и митологија
Ирина Д. Којчић
Београд, Србија
[email protected]
INFLUENCE OF OLD SLAVIC MYTHOLOGY ON THE
SERBIAN LANGUAGE
Christian culture is widely known to have influenced modern languages, but we often do not know that some words that we use today might
echo the pagan mythology of our ancestors. The paper provides the brief
introduction to the understanding of the correlations between Old Slavic
Mythology and modern Serbian language through the examples of toponyms and personal names, as well as words and phrases used in everyday
language that bear connections with the Old Slavic deities. In addition to
this, it explains the possible etymology of certain words and their variations in other Slavic languages, such as Polish, Russian and others. Moreover, Old Slavic myths and their variations, including their later Christianization, are presented for the informative purposes, as well as for the better understanding of the meanings of the everyday words and the cultural
history behind their modern usage. The paper relies on the work of Sreten
Petrovic regarding Serbian Mythology and Serbian myths and legends collected by Vuk Karadžić in XIX century.
УТИЦАЈ СТАРЕ СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ НА
СРПСКИ ЈЕЗИК
Опште је познато да је хришћанска култура утицала на модерне
језике, али често не знамо да неке речи које данас користимо одражавају
паганску митологију наших предака. Овај рад обезбеђује кратак увод
у разумевање корелација између старе словенске митологије и савременог српског језика кроз примере топонима и властитих имена, као
и речи и фразе које се користе у свакодневном језику и које садрже
везе са старим словенским божанствима. Поред овога, он објашњава
могућу етимологију извесних речи и њихових варијација у другим словенским језицима, као што су пољски, руски и остали. Штавише, стари
словенски митови и њихове варијације, укључујући и њихову каснију
христијанизацију, представљени су ради пружања информација, као и
ради бољег разумевања значења свакодневних речи и културне историје
која стоји иза њихове модерне употребе. Овај рад се ослања на рад Сретена Петровића који се бави српском митологијом и српским митовима
и легендама које је сакупио Вук Караџић у 19.веку.
98
Language, Literature and Mythology
Барбара С. Јовановић
Београд, Србија
[email protected]
МИТ И МАГИЧНИ РЕАЛИЗАМ У РОМАНУ
СТО ГОДИНА САМОЋЕ
Магични реализам, као правац у савременој хиспаноамеричкој
књижености, свој врхунац достигао је у роману Габријела Гарсије
Маркеса Сто година самоће. Свет коју нам аутор у овом роману
представља, магичан је баш зато што је стваран. Магични реализам у
овом роману одликује мешање стварности, маште и колективне митске приче које су се на јужноамеричком тлу преносиле из генерације у
генерацију чинећи део колективне историје. У главним ликовима овог
романа, припадницима породице Буендија и месту у ком се радња
одвија, селу Макондо, мит и реалност су нераскидиво повезани. Мит
је ту да покрене живот изнова, да учествује у стварању, казни грех,
врати време које је бесповратно изгубљено, мистификује смрт. Роман
такође обилује разним митолошким мотивима преузетим из Библије
(прогонство из раја, нестанак без смрти, пут ка обећаној земљи...).
Свет који паралелно постоји као реалан и митолошки, један је од
стваралачких идеала коме се аутор овим романом приближио. Савршен склоп мита и реалности је оно што овај роман чини посебним и
једним од најбољих дела савремене хиспаноамеричке књижевности,
што потврђује и Нобелова награда коју је Габријел Гарсија Маркес
добио 1981. године управо за роман Сто година самоће.
MITO Y REALISMO MÁGICO EN LA NOVELA
CIEN AÑOS DE SOLEDAD
Realismo mágico como género de la literatura latinoamericana contemporánea, alcanzó su máximo en la novela Cien años de soledad de
Gabriel García Márquez. El mundo que es representado en la novela es
mágico pero al mismo tiempo muy real. Realismo mágico de esta novela
se caracteriza por la búsqueda de la realidad propia a través de la imaginación y la mitología colectiva que forma parte de una historia colectiva
en las tierras latinoamericanas. El mito y la realidad son inseparablemente
vinculados, tanto en los miembros de la familia protagonista, Buendía,
99
Језик, књижевност и митологија
como en mismo pueblo, Macondo. El mito en la novela representa una
fuerza de la vida nueva pero también forma parte de la creación, castiga los
pecados, devuelve los tiempos perdidos y mistifica la muerte. La novela
está llena de los motivos religiosos (expulsión del Paraíso, ausencia de la
muerte, camino hacia la tierra prometida…). Un mundo real y al mismo
tiempo mítico es un ideal literario que el autor había alcanzado con esta
novela. Conjunto perfecto del mito y la realidad es lo que hace esta novela
tan especial y una de las mejores obras de la literatura contemporánea latinoamericana, por la cual el autor ganó el premio Nobel en 1981.
100
Language, Literature and Mythology
Јасмина З. Каратошић
Београд, Србија
[email protected]
МИТОЛОШКИ АСПЕКТ НЕБРИТАНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА У РОМАНУ ТЛО ПОД ЊЕНИМ
НОГАМА САЛМАНА РУЖДИЈА
Салман Ружди се у сваком од својих дела приказује као својеврстан
ерудита који изузетно виртуозно спаја најбоље утицаје западноевропске књижевности са књижевношћу Оријента у оквиру романа Тло под
њеним ногама. Не напуштајући свој имагинативни стил, он настоји
да у савременој бајци о љубави инкорпорира разноврстан и богат митолошки инвентар, додељујући његове садржаје личностима романа.
На овај начин, роман постаје средство за оживљавање старих митова у
модерном добу: слава и трагедија, смрт и апокалипса прожимају личности и догађаје романа, дајући ново рухо митолошкој грађи, истовремено оставивши есенцију мита нетакнутом. Митологија је директно и индиректно присутна у роману: кроз имена личности и места,
разноврсне митолошке импликације, али и кроз директно бављење
митологијом индоевропских култура (зороастријски, индијски и
грчки митови). Круцијално место у роману заузима мит о Орфеју
и Еуридици, који је отелотворен у кључним личностима романа и
њиховим судбинама, а коме Ружди додаје нове референце. Руждијево
поигравање митологијом је главно оруђе за репрезентовање његове
визије људског универзума као слике хаоса и нестабилности у овом
трагичном миту о љубави и потрази за идентитетом.
MYTHOLOGICAL ASPECTS OF NON-BRITISH
ELEMENTS IN SALMAN RUSHDIE’S NOVEL THE
GROUND BENEATH HER FEET
Salman Rushdie is presented as an erudite of his kind in each of his
works, who connects the best influences of West-European literature with
Oriental literature, with extraordinary virtuosity. Without leaving his imaginative style, he endeavours to incorporate a diverse and rich mythological
inventory into his contemporary fairy tale of love, assigning its contents
to the characters of the novel. In this way, the novel becomes the means
for revival of old myths in the modern age: glory and tragedy, death and
101
Језик, књижевност и митологија
apocalypse penetrate the personalities and events of the novel, dressing
new clothes to the mythological material, having left the essence of a myth
intact at the same time. Mythology is directly and indirectly present in the
novel: through the names of characters and places, heterogenous mythological implications, as well as through direct dealing with the mythology of Indoeuropean cultures (Zoroastrian, Indian and Greek myths). The
myth of Orpheus and Eurydice, which is embodied in the key characters
of the novel and their destinies, takes the crucial place in the novel, and to
which Rushdie adds new references. Rushdie’s trifling with mythology is
the main tools for representing his vision of human universe as the image
of chaos and instability in this tragic myth of love and search for identity.
102
Language, Literature and Mythology
Александар Б. Прњат
Београд, Србија
[email protected]
МИТОЛОГИЈА УМА У „НАЈСТАРИЈЕМ ПРОГРАМУ
СИСТЕМА НЕМАЧКОГ ИДЕАЛИЗМА“ И ЊЕНО
ЕТИЧКО ЗАЛЕЂЕ
У овом раду се истражује етичко залеђе концепта митологије ума
(Mythologie der Vernuft) који се појављује у “Најстаријем програму система немачког идеализма” (“Ältestes Systemprogramm des deutschen
Idealismus”). Тај концепт је неразвијен, као уосталом и сам текст у
којем се појављује. Ауторство овог текста се по једној интерпретацији
приписује Шелингу (F. W. J. von Schelling) уз извесне Хелдерлинове
(F. Hölderlin) идеје, по другој интерпретацији реч је о Хелдерлиновом
тексту, а по трећој интерпретацији, која данас углавном преовладава, реч је о Хегеловом (G.W.F. Hegel) раном спису у којем он настоји
да повеже извесне Хелдерлинове погледе са својим тадашњим филозофским схватањима. Непосредно пре него што се у рукопису уведе концепт митологије ума, говори се о потреби за јединством умности и осећајности, те плурализмом маште и уметности. Потом се уводи једна идеја која се, како аутор Најстаријег програма система...
(‘’Ältestes Systemprogramm...’’) примећује, по први пут износи управо у том тексту. Реч је о митологији која треба да служи идејама, која
дакле треба да буде митологија ума. Као непосредан повод за увођење
ове митологије ума може се означити потреба за приближавањем
идеја народу. Аутор Најстаријег програма... користи изразе умно и
филозофско као истозначне. Сврха овог пројекта је да митологија постане филозофска, а народ да постане уман.
MYTHOLOGY OF REASON IN “THE OLDEST
SYSTEMATIC PROGRAM OF GERMAN IDEALISM”
AND ITS ETHICAL BACKGROUND
In this paper I examine the ethical background of the concept of the
mythology of reason (Mythologie der Vernuft) in “The Oldest Systematic
Program of German Idealism” (Ältestes Systemprogramm des deutschen
Idealismus). The concept itself is underdeveloped as is the paper in which
it appears. The authorship is, according to one of the possible interpreta103
Језик, књижевност и митологија
tions, credited to F. W. J. von Schelling with some ideas from F. Hölderlin.
According to another version, the author is Hölderlin. The third and mostly
dominant interpretation is that it is an early text by G.W.F. Hegel who attempted to reconcile some of Hölderlin’s ideas with his own philosophical views. Immediately before the concept of the mythology of reason is
introduced, a need for the unity of reason and sensitivity as well as pluralism of imagination and art is discussed. An idea is then presented for the
first time, as observed by the author of “The Oldest Systematic Program”. Mythology should serve ideas and should be the mythology of reason.
The immediate cause for the introduction of the mythology of reason can
signify the need for the approximation of ideas to the people. The author
of “The Oldest Program” uses the terms reasonable and philosophical interchangeably. The purpose of the program is for mythology to become
philosophical, and for the people to become reasonable.
104
Language, Literature and Mythology
Марта Г. Тертели Телек
Кањижа, Србија
[email protected]
МИТОЛОГИЈА И МАЂАРСКА КЊИЖЕВНОСТ
Јединство уметности и мита, магије и ритуала с књижевношћу
траје још од памтивека када је уметност била слушкиња митологије.
Мноштво ликова из митова и легенди и данас је свеприсутно у нашој
књижевности. Када сагледамо свеукупну мађарску књижевност, од
њених првих почетака до данас, можемо веома лако и на први поглед
уочити како она постаје свесна себе саме и своје улоге у традицији. У
доба Ренесансе хуманистички оријентисани писци као што су Јанус
Панониус и Балаши Балинт, вешто и обилато користе мотиве класичне митологије којима припада централно место у њиховом стваралаштву. Барок доноси значајну новину, видљиву код Зрињи Николе,
ослобађање од митологије и утицај хришћанства на развој мађарске
књижевности. Просветитељство код класицистишких писаца
(Бержењи Даниел и Чоконаи Витез Михаљ) огледа се у њиховим животним делима где су веома присутне имитације узора из старе Грчке
и Рима. У доба романтизма Верешмарти Михаљ, водећи песник тог
доба, користи народне митове и ликове из њих. Управо тада Јокаи Мор
пише модерну историју Миде. Велики представник симболизма, Ади
Ендре, створио је целовиту, јединствену митологију у средишту које
стоји његово биће. Он раније симболе местимично приказује на нов
начин, а проналази их у Библији, митологији и историји свог народа
и то углавном у њиховој међузависности. Касније се Вереш Шандор
бавио душевним променама, проблемима бића, свести и морала што
све можемо наћи у његовим делима. Он је трагао за објашњењима
чак и уз помоћ митологије Далеког истока. У постмодерној мађарској
књижевности Сабо Магда се истиче трагањем за светским јединством,
доказаном истовременошћу на основу тога јер мит траје до данас; он
поседује непролазну вредност.
MYTHOLOGY AND HUNGARIAN LITERATURE
The unity between art and myth, magic and ritual on one side, and literature on the other, has been present since time immemorial, when art was
the maidservant of mythology. A lot of characters from myths and legends
are even nowadays ubiquitous in our literature. When we observe the entire
105
Језик, књижевност и митологија
Hungarian literature, from its very beginnings up until now, we can easily
and at a first glance notice how Hungarian literature is becoming aware of
itself and its role in our tradition. In the Age of Renaissance our humanistically oriented writers, such as Janus Pannonius and Balassi Bálint, skillfully and profusely used the motifs of classical mythology, which occupied
the central place in their work. Baroque brought about a significant novelty, visible in the work of Zrinji Nikola, the liberation from mythology and
the influence of Christianity on the development of Hungarian literature.
Cultural enlightenment spread by classicists (Berzenji Daniel and Mihály
Csokonai Vitéz) is reflected in their magna opera, where imitations of models from Ancient Greece and Rome are very present. In the Age of Romanticism, the leading poet of the age, Mihály Vörösmarty, used folk myths
and their characters. Exactly at the time, Mór Jókai wrote a modern history of Midas. Endre Ady, a great representative of Symbolism, created a
complete and unique mythology, with his being at its centre. At times he
presented the old symbols in new ways, finding them in the Bible, in the
mythology and history of his own people, and mostly in their interdependence. Later on, Veres Sándor dealt with the issues of mental change, of being, consciousness and morale, which can be found in his works of art.
He searched for explanations even with the help of the Far East mythology. In the postmodern Hungarian literature, Szabó Magda stands out due
to her search for the world unity, the proven simultaneity based on the fact
that myth lasts even to this day, and possesses a permanent value.
106
Language, Literature and Mythology
Ана Б. Пејановић
Никшић, Црна Гора
[email protected]
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА КОМПОНЕНТАМА БОГ и ЂАВО
У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
(на грађи романа Подросток Ф. М. Достојевског и његовог
превода Дечко)
У раду се разматрају фразеолошки изрази који у свом са­ста­ву садрже компоненте бог и ђаво. Осим различитих дескриптивних и фра­
зе­олошких рјечника, како једнојезичких тако и преводних, као основна грађа послужио нам је роман Подросток Ф. М. Достојевског и
његов превод Дечко на српски језик. Циљ анализе је да се утврди у
којој мјери се по­ду­дарају, а у којој диференцирају два блискосродна словенска језика, руски и српски, на фразеолошком нивоу када су
у питању фраземи са наведеним компонентама. Интересовала нас је
семантика и синтакса фразеолошких је­диница, њихова евентуална
лингвокултурна маркираност, фреквентност упо­требе, стилски регистар, унутарсистемски односи између наве­де­них је­ди­ница. Са поменутих аспеката се и врши анализа у раду.
PHRASEOLOGISMS WITH COMPONENTS GOD AND
DEVIL IN RUSSIAN AND SERBIAN
(based on the novel Подросток by F.M. Dostoevsky and its
translation Дечко)
This paper deals with phraseological expressions containing components god and devil as their integral parts. Apart from various descriptive
and phraseological dictionaries, both monolingual and bilingual, the basic
research sources included the novel Подросток by F. M. Dostoevsky and
its Serbian translation Дечко. The aim of the analysis is to determine to
what extent the two closely related Slavic languages, Russian and Serbian,
match and to what extent they differ on the praseological level when it
comes to the phrasemes with the mentioned components. We were interested in the semantics and syntax of phraseological units, their potential
linguistic and cultural markedness, frequency of use, style and register,
as well as in the mutual relationships between the given units within the
system. The paper presents the analysis carried out from the mentioned
viewpoints.
107
Језик, књижевност и митологија
Срђан В. Николић
Београд, Србија
[email protected]
Андријана С. Ђордан
Београд, Србија
[email protected]
МИТОЛОГИЈА НАВИЈАЧКИХ ГРУПА У
НАВИЈАЧКИМ ПЕСМАМА И ПРЕДАЊИМА
У овом раду анализирају се процеси модерне митологије и
ремитологизације који су присутни у песмама навијачких група из
Београда – „Делија“ и „Гробара“. Социолект ове друштвене групе –
урбаног племена – стварао се у односу на специфични морал и хордни узорак понашања помешан са свим нуспојавама неучествовања
у стварним друштвеним збивањима које су ове групе развиле током
тешког периода које друштво Србије/СФРЈ преживљава од деведесетих година прошлог века. Насилни, застрашујући, експлицитни и
фантастични архетипско-митолошки (али и митагошки) приступ митотворству, као и вокабулар који из њега настаје, логична су исходишта овог процеса.
У раду се обрађују примери из песама и усмених предања ове
ендогене супкултуре – контракултуре – који сведоче о ослањању на
постојеће митолошке системе (хришћанство, српска стара и новија
митологија, нацистичка митологија, комунистичка митологија), али и
на сопствене, интерне митове (који и даље имају препознатљиве класичне митеме), како супкултуре као целине (хејселски обрачун, „енглески начин“ навијања и његови хероји, итд.), тако и на конкретне
митове поднебља на којем постоје и делују (рат у СФРЈ и његова веза
са навијачима, непобедивост клуба, ратови са другим навијачким групама, хероји хулиганства и њихове натприродне моћи, итд).
MYTHOLOGY OF ULTRAS SUPPORTING GROUPS IN
THEIR SONGS AND LEGENDS
This paper analyzes the processes of modern mythology and remythologization that are present in the songs of ultras supporting groups from
Belgrade - “Delije” and “Grobari”. The sociolect of this social group – the
urban tribe – has been created according to a specific moral and horde
108
Language, Literature and Mythology
patterns of behavior mixed with all the side effects of non-participation in
real-life social events that these groups have developed during the difficult
period for the society of Serbia / Yugoslavia, from the nineties until today.
The violent, scary, explicit and fantastic archetypal-mythological (but also
false mythogenetic) approach to the mythogenetic process and the terminology that arises from it, are the logical outcomes of this process.
This paper discusses examples that exist in songs and oral traditions
of this endogenous subculture – counterculture – and testify to relying on
existing mythological systems (Christianity, old and recent Serbian mythology, Nazi mythology, the communist mythology), but also on their
own, internal myths (which still have a recognizable classical mythemes),
pertaining to the subculture as a whole (Heysel stadium clash, “the English
way” of supporting and its heroes, etc.), but also to specific (urban) myths
of the Balkan area, where they are active (the war in Yugoslavia and its
connections with ultras, invincibility of the club, wars with other ultras
groups, heroes of hooliganism and their supernatural powers, etc.).
109
Језик, књижевност и митологија
Јелена Н. Крунић
Нови Сад, Србија
[email protected]
ХАЗАРСКИ РЕЧНИК КАО ТЕЛО АДАМОВО
У раду се бавимо мотивом (пра)Адама као својеврсним метатекстом. Кроз причу о небеском Адаму (Адаму Руханију) Павић уједно
говори и о форми романа.
Као што је небески Адам у роману састављен од људских снова и
као што њиховим сакупљањем и систематизовањем може да се састави
његово тело, тако је роман састављен од одредница чијим сакупљањем
и ишчитавањем се долази до коначне истине о Хазарима.
Попут „Андрогиног издања“ Хазарског речника и Праадам је за
аутора био хермафродит. Одреднице романа су делови тела Адамовог
и само када се саставе и правилно ишчитају све одреднице из све три
књиге (црвене, зелене и жуте) може се створити небески Адам.
Сваки сан, као својеврсна биографија, одговара једној од одредница романа и састављање Хазарског речника као истине о Хазарима
изједначава се са састављањем тела Адамовог.
Кључна поглавља романа у овом контексту су: „Повест о Петкутину и Калини“, „Казивање о Адаму, брату Христовом» и „Повест о
Адаму Руханију“.
DICTIONARY OF THE KHAZARS AS ADAM’S BODY
This paper deals with the motive of Adam-before-Adam as a form
of meta-text. In the story of heavenly Adam (Adam Ruhani), Pavić at the
same time wrote about the form of this novel.
Like the heavenly Adam, who is in Dictionary of the Khazars constituted of human dreams, the novel is composed of chapters which are
repeated throughout the three books of this novel (Yellow, Red and Green).
Like the ‘Androgin edition‘ of Dictionary of the Khazars, author considered Adam-before-Adam as a hermaphrodite. The chapters of this novel
are parts of Adam’s body and only when all chapters of all three books are
combined and read properly, Adam-before-Adam can be created.
Every dream, like a distinct biography, corresponds to one of the chapters of this novel and putting Dictionary of the Khazars together like the
truth about Khazars is equalized with composing Adam’s body.
The key chapters in this sense are: ‘The Tale of Petkutin and Kalina’,
‘Note on Adam, the Brother of Christ’ and ‘The Tale of Adam Ruhani’.
110
Language, Literature and Mythology
УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК
Рукописи се достављају Редакцијском одбору искључиво у
електронској форми на адресу [email protected], најкасније до
31. августа 2012. Језик рада може бити српски, енглески или шпански. Радови се шаљу у doc или docx формату. Сви радови морају бити
излекторисани. Редакција неће вршити лектуру радова. Текстови на
српском се куцају ћирилицом.
Рад за зборник са међународне конференције Језик, књижевност
и митологија мора имати следеће елементе, написане следећим редоследом:
1. титула, име, средње слово и презиме аутора (центрирано, величина слова 12, фонт Times New Roman), са фуснотом у којој ће
бити записана електронска адреса аутора;
2. афилијација (уколико аутор ради на факултету, бележи се и катедра кад је то могуће) и звање (ред испод имена, исти формат);
3. наслов (два реда испод афилијације, центрирано, великим словима);
4. апстракт (сажетак) до 200 речи на језику рада;
5. кључне речи (највише 10);
6. сам рад;
7. литература;
8. извори грађе (уколико је има);
9. резиме на страном језику. Уколико се рад пише на енглеском или шпанском, резиме мора бити на српском. Резиме
има следеће елементе:
■ име и презиме аутора, без титуле и средњег слова овог пута
(уколико су име и презиме написани латиницом, пишу се изворно, са дијакритикама),
■ наслов на страном језику,
■ сам резиме (до 10% величине рада)
■ кључне речи.
10. кратка биографија аутора (до 200 речи)
Молимо вас да се придржавате следећих упутстава приликом
форматирања рада:
1. Користите фонт Times New Roman, величину слова 12 и проред
2, са маргинама 2,54цм са свих страна.
2. Не треба вршити нумерацију страница, параграфа, наслова и
поднаслова.
111
Језик, књижевност и митологија
3. Цитате ваља писати под наводницима, не у курзиву (са изузетком стихова). Ако цитат прелази 40 речи, треба га издвојити у
посебан пасус, без наводника.
4. Уколико користите табеле у раду, оне морају бити једноставне,
без боје и сенчења, а свака мора имати наслове на језику рада
и језику резимеа.
5. При наглашавању одређеног дела текста пожељно је користити курзив.
6. Дужина рада: уколико рад прелази тридесет хиљада карактера, молимо Вас да се консултујете са уредником и секретаром
редакције зборника.
7. Навођење литературе се врши по АПА стандарду:
■ Цитирање се врши унутар текста: (aутор, година: стр.) Пример: (Станић, 2010: 15)
■ Фусноте, уколико постоје, треба да садрже релевантне библиографске коментаре, појашњења или кратке додатне информације.
■ Списак литературе даје се на крају рада, са проредом 2 и
индентацијом 0,5 другог реда код сваке одреднице (indentation –
special – hanging).
■ Примери навођења:
■ Чланак у часопису или новинама:
■ Аутор, A. A., Аутор, Б. Б., & Аутор, В. В. (година издања, ако је
издање дневно, недељно или месечно, навести и месец и дан).
Наслов чланка. Наслов издања, број издања, странице.
■ Поглавље у књизи:
■ Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (година издања). Наслов поглавља.
У A. Уредник & Б. Уредник (Ур.), Наслов књиге (странице датог поглавља). Место: Издавач.
■ Књига:
■ Аутор, A. A. (година издања). Наслов дела. Место: Издавач.
■ Веб страница:
■ Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања или измене).
Пун наслов рада [online]. Приступљено дана, месеца, године
са изворног вебсајта: URL.
■ Електронски часопис:
■ Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања). Наслов чланка. Наслов публикације. Приступљено дана, месеца, године са
URL.
112
Language, Literature and Mythology
њига или чланак непознатог или неименованог аутора:
К
Merriam-Webster's collegiate dictionary (10th ed.). (1993).
Springfield, MA: Merriam-Webster.
■ New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure.
(1993, July 15). The Washington Post, p. A12.
■ Преведено дело:
■ Фаулз, Џ. (1991). Колекционар (З. Мутић, прев.). Београд:
Народна књига. (Оригинал објављен 1963.).
■ Одредница у енциклопедији:
Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia
britannica (Vol. 26, pp. 501-508). Chicago: Encyclopedia
Britannica.
За више информација о АПА стилу, погледајте http://www.apastyle.org
■
INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION
Manuscripts should be submitted to the Editorial board electronically,
via e-mail to the address [email protected], not later than August 31,
2012. Papers should be submitted in Serbian, English or Spanish, in doc
or docx format. All papers need to be proofread prior to submission. The
Editorial board will not proofread the received material. Papers written in
Serbian should be typed in Cyrillic letters.
Papers submitted for the Collection of papers presented at the conference Language, Literature and Mythology need to contain the following
elements in the given order:
1. title (MA, PhD, etc.), name, middle initial and surname of the
author(s) (centered, font size 12, Times New Roman), with the footnote containing the author’s e-mail address;
2. affiliation (if the author is employed by a faculty, the name of the
department should also be provided if possible) and academic rank
(e.g. Prof.) formatted in the same way as above;
3. title of the paper (two lines below the affiliation, centred, uppercase);
4. abstract up to 200 words in the language of the paper;
5. key words (up to 10);
6. the body of the paper;
7. references;
8. source materials (if any);
9. summary in a foreign language. If the paper is submitted in
English/Spanish, the summary needs to be written in Serbian.
113
Језик, књижевност и митологија
The summary needs to contain the following elements:
author’s first and last name, without middle initials and title/
rank (if the first and last name are written in Latin alphabet, they
should be written in the original form, using č, ć, š, đ and ž);
■ the title in the specified foreign language
■ the body of the summary (up to 10% of the paper’s length)
■ key words.
10. short biography of the author(s) (not longer than 200 words).
■ the
Please format your papers according to the following instructions:
1. Use Times New Roman with font size 12, line spacing 2 and margins of 1 inch on all sides.
2. No page, paragraph, title or subtitle numbering should be inserted.
3. Quotations should be written between quotation marks, not in italics (with the exception of verses). Quotations exceeding 40 words
should be typed in a new paragraph without quotation marks.
4. If your paper contains tables, they should be simple (without colours and shading) and need to contain captions in the language of
the paper and in the language of the summary.
5. When emphasizing a certain segment of your paper, it is advisable
to use italic letters.
6. Length of the paper: if the length of your paper exceeds 30,000
characters, please consult the Editorial board (editor and/or secretary).
7. Quotations should be formatted to comply with the APA style:
■ References should appear in the text, in parentheses, e.g. (Widdowson, 1992: 17).
■ If the paper contains footnotes, they should focus on the relevant
bibliographic commentaries, explanations or short additional information.
■ The list of references is given at the end of the paper. Use doublespacing and hanging indentation by 0.5 cm.
■ Examples:
■ Journal or newspaper article:
■ Author, A. A., Author, B. B., & Author, C. C. (Year of Publication,
add month and day of publication for daily, weekly, or monthly
publications). Title of article. Title of periodical, Volume Number,
pages.
■ Chapter in a book:
■ Author, A. A., & Author, B. B. (Year of Publication). Title of chapter. In A. Editor & B. Editor (Eds.), Title of book (pages of chapter).
Location: Publisher.
114
Language, Literature and Mythology
■ Book:
■ Author,
A. A. (Year of Publication). Title of work: Capital letter
also for subtitle. Location: Publisher.
■ Web page:
■ Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication or Revision).
Title of full work [online]. Retrieved month, day, year, from source
Web site: URL.
■ Electronic journal:
■ Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication). Title of article. Title of periodical. Retrieved month, day, year, from URL.
■ Book or article by an unknown or unnamed author:
Merriam-Webster’s collegiate dictionary (10th ed.). (1993). Springfield, MA: Merriam-Webster.
New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure.
(1993, July 15). The Washington Post, p. A12.
■ Translated works:
■ Laplace, P. S. (1951). A philosophical essay on probabilities (F. W.
Truscott & F. L. Emory, Trans.). New York: Dover. (Original work
published 1814).
■ Encyclopedia entry:
Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia britannica (Vol. 26, pp. 501-508). Chicago: Encyclopedia Britannica.
For more information on APA style, please visit http://www.apastyle.org
115
Језик, књижевност и митологија
NOTES/ БЕЛЕШКЕ
116
Language, Literature and Mythology
117
Језик, књижевност и митологија
118
Language, Literature and Mythology
119
Језик, књижевност и митологија
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
82.09:2-264(048)
INTERNATIONAL Conference on Language and
Literary Studies Language, Literature and
Mythology (1st ; 2012 ; Belgrade)
Programme and Book of Abstracts / First
International Conference on Language and
Literary Studies Language, Literature and
Mythology, Belgrade, May 25th-26th, 2012 =
Програм и књига апстраката / Прва
међународна научна конференција Језик,
књижевност и митологија, Београд, 25, 26.
мај 2012. године. - Београд : Алфа
универзитет, Факултет за стране језике, 2012
(Краљево : Дуга). - 67 str. ; 21 cm
Upor. tekst na srp. i engl. jeziku. - Tekst
ćir. i lat.
ISBN 978-86-83237-89-0
First International Conference on Language and Literary Studies LANGUAGE,
LITERATURE AND MYTHOLOGY
Прва међународна научна конференција
ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И МИТОЛОГИЈА
За издавача: Проф. др Нада Тодоров
Штампа
„Дуга“, Краљево
Тираж 100
Београд, 2012. године
120
Download

Програм и књига апстраката