ALFA UNIVERSITY
АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
FACULTY OF FOREIGN LANGUAGES
ФАКУЛТЕТ ЗА СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ
PROGRAMME AND THE BOOK
OF ABSTRACTS
ПРОГРАМ И КЊИГА
АПСТРАКАТА
Second International Conference on Language and Literary Studies
LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGION
Друга међународна научна конференција
ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И РЕЛИГИЈА
BELGRADE, MAY 24th – 25th, 2013
БЕОГРАД, 24 − 25. МАЈ 2013. ГОДИНЕ
Издавач
Алфа универзитет Факултет за стране језике
За издавача
Проф. др Милан Д. Јовановић
Лектори
Доц. др Светлана Томић
Chris Prickett
Место и година издања
Београд, 2013. година
ISBN 978-86-83237-91-3
2
Language, literature and religion
Садржај/Contents
OPENING ADDRESS/ПОЗДРАВНА РЕЧ
ОРГАНИЗАЦИОНИ И ПРОГРАМСКИ ОДБОР
ORGANIZING AND PROGRAMME COMMITTEE
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
CONFERENCE PROGRAMME
10
11
11
12
16
19
ABSTRACTS/АПСТРAКТИ
Радмило Маројевић
Језик, књижевност и религија (на примеру староруског спева
“Слово о Игоровом походу)
LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGION (IN THE OLD RUSSIAN
POEM “LETTER ABOUT IGOR’S VISIT AS AN EXAMPLE)
Бранкица Бојовић
Правна терминологија у свету промена
LEGAL TERMINOLOGY IN A CHANGING WORLD
Сања Јосифовић-Елезовић
Читање, слушање, писање и говорење поезије у настави
страних језика, књижевности и културе
READING, LISTENING, WRITING AND SPEAKING POETRY IN
TEACHING FOREIGN LANGUAGES, LITERATURE AND CULTURE
Драгиња Рамадански
Надвладавање књижевности (совјетска књига мртвих)
OVERRULING THE LITERATURE (THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)
Inna Makarova
The Old Testament Noah Ark discourse in Western-European Art
ДИСКУРС СТАРОЗАВЕТНЕ НОЈЕВЕ АРКЕ У ЗАПАДНОЕВРОПСКОЈ
УМЕТНОСТИ
Гордана Вуковић-Николић
Words and Religious Things
РЕЧИ И ЦРКВЕНЕ СТВАРИ
Иван Јовановић
Француске пословице са лексемом DIEU-БОГ и њихови српски
еквиваленти
FRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEME DIEU-GOD AND THEIR
SERBIAN EQUIVALENTS
Светлана Стаменов-Рашета
Деонтички модали у старозаветним књигама
3
20
21
22
23
24
25
26
27
Jezik, književnost i religija
DEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’S BOOKS
Ivana Škevin
Između primarnog i sekundarnog semiološkog sustava: crkvena
terminologija romanskog podrijetla i slavenski običaji
BETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTIC STRUCTURE:
CHURCH TERMINOLOGY OF ROMAN ORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS
Jeremy Patterson
Christian (Mis)perceptions of and Responses to Post-structural
Linguistics and Deconstructive Literary Theory
(POGREŠNE) HRIŠĆANSKE PERCEPCIJE I ODGOVORI NA POSTSTRUKTURALNU LINGVISTIKU I DEKONSTRUKTIVNU KNJIŽEVNU
TEORIJU
Ненад Миладиновић
Effects of Christianity on Old English vocabulary
УТИЦАЈИ ХРИШЋАНСТВА НА ВОКАБУЛАР СТАРОЕНГЛЕСКОГ
ЈЕЗИКА
Милош Ђурић
Лингвистика и религија
LINGUISTICS AND RELIGION
Светлана Томић
Бог и свештеници: осуда и критика из тачке гледишта
женских ликова
GOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISM FROM THE POINT
OF VIEW OF FEMALE CHARACTERS
Адријана Видић
А ја доказала свету, что ја в љубви верна, или о канонизацији
“AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’M FAITHFUL IN LOVE” OR ON
CANONIZATION
Natalia Goncharovа
A Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblical allusions in J. Steinbeck's
short story
Jeremy Patterson
Dechristianization in French Literature: A Case Study of the Appropriation
of the Image of Christ
ДЕХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: СТУДИЈА
СЛУЧАЈА ПРИСВАЈАЊА СЛИКЕ ХРИСТА
Marija Panić
Francuski bestijarijumi iz sredine trinaestog veka: status religije u
interpretaciji
FRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THE THIRTEENTH CENTURY:
STATUS OF RELIGION IN AN INTERPRETATION
Miriam Patterson
4
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
Language, literature and religion
Sincretismo reflejado en literatura latinoamericana
РЕФЛЕКСИЈА СИНКРЕТИЗМА У ЛАТИНОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Ивона Васић
Твитер романи и њихов корен у јапанској култури и традицији
TWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THE JAPANESE`S CULTURE AND
TRADITION
Александар Б. Недељковић
Последње питање Исака Асимова
THE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV
Лена Петровић
Oedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide in Modern Anglo-American
Literature
РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЕДИПА: ФАНТАЗИЈЕ О ОЦЕУБИСТВУ У МОДЕРНОЈ
АНГЛОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Радмила Настић
Трансформација лика трагичког протагонисте између ритуала и
драме
TRANSFORMATION OF THE CHARACTER OF A TRAGIC PROTAGONIST
BETWEEN A RITUAL AND A PLAY
Слободан Јовановић
Верски и обредни елементи у темељима енглеске ренесансне
комедије
RITUALS AND RELIGIOUS ELEMENTS IN THE FOUNDATIONS
OF ENGLISH RENAISSANCE COMEDY
Тина Лацо
Драма: од театра заједништва до метафизичке побуне
DRAMA: FROM THE THEATRE OF COOPERATION TO METAPHYSICAL
REBELLION
Татјана Думитрашковић
Религија, свештенство и политика у Шекспировим историјским
драмама
RELIGION, CLERGY AND POLITICS IN SHAKESPEARE’S HISTORICAL PLAYS
Amalia Mărăşescu
th
Between the Official Religion and the Archaic Beliefs: Man in the 20
Century South Eastern European Novel
IZMEĐU ZVANIČNE RELIGIJE I ARHAIČNIH VEROVANJA: ČOVEK U ROMANU
JUGOISTOČNE EVROPE XX VEKA
Andrijana Jusup Magazin
Biblijski intertekst u romanu „Emaus“ Alessandra Baricca
BIBLICAL SUBTEXT IN THE NOVEL EMMAUS BY ALESSANDRO BARICCO
Ивана Петковић
Библијски кључ Исака Б. Сингера
BIBLICAL KEY OF ISAAC B. SINGER
Jane Mattisson
5
38
40
41
42
43
45
46
47
48
49
50
Jezik, književnost i religija
The redemptive power and energy of the narratives of Scripture in Allegra
Jordan’s „Harvard“ 1914 (2012)
МОЋ И ЕНЕРГИЈА ИСКУПЉЕЊА: ПРИЧА ИЗ БИБЛИЈЕ У “ХАРВАРДУ 1914”
АЛЕГРЕ ЏОРДАН (2012)
Јелена Крунић
Библијски подтекст у "Новом Јерусалиму" Борислава Пекића
BIBLICAL SUBTEXT IN BORISLAV PEKIĆ’S “NEW JERUSALEM”
Кристина Виштица
Религија и утопијски роман – Улога религије у романима Олдоса
Хакслија
RELIGION AND A UTOPIAN NOVEL – THE ROLE OF RELIGION IN ALDOUS
HUXLEY'S NOVELS
Кристијан Векоњ
Хематократска травестија - (Религијски мотиви у „Дракули“ Брема
Стокера)
HEMATOCRATIC TRAVESTY (RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'S
DRACULA)
Yildiray Cevik
Salvation (soteria) through Christian humanism in Austen’s „Sense and
Sensibility“
HEMATOCRATIC TRAVESTY (RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'S
DRACULA)
Сандра Шумоња
James Joyce's view of the religion in “Dubliners“
ПОГЛЕД НА РЕЛИГИЈУ У "ДАБЛИНЦИМА" ЏЕЈМСА ЏОЈСА
Јелена Јоргачевић
Учење о греху Ф. М. Достојевског у контексту православне
традиције
F. M. DOSTOEVSKY’S TEACHINGS ON SIN IN THE CONTEXT OF THE
ORTHODOX TRADITION
Јасмина Арсеновић
Религија у књижевности шпанског Златног доба: Дон Кихот и
Свето писмо
RELIGION IN THE LITERATURE OF SPANISH GOLDEN AGE: DON QUIXOTE
AND THE SCRIPTURE
Маја Ћук
Улога религије и митологије у роману „Антилопа и Косац“
THE ROLE OF RELIGION AND MYTHOLOGY IN THE NOVEL ORYX AND CRAKE
Јелена З. Стефановић
Лик Маре Бранковић: од најсветије кћери до сестре крвнице
THE CHARACTER OF MARA BRANKOVIC: FROM THE MOST SAINTFUL
DAUGHTER TO THE SINFUL SISTER
6
51
52
53
54
56
57
58
59
60
Language, literature and religion
Весна Дицков
Религиозна поезија Инка
RELIGIOUS POETRY OF THE INCAS
Зорица Јелић
Herbert’s Inward temple
ХЕРБЕРТОВ УНУТРАШЊИ ХРАМ
Тијана Парезановић
Paradise Regained: Christopher Brennan’s Lilith Poems
POVRAĆENI RAJ: PESME O LILIT KRISTOFERA BRENANA
Arben Bushgjokaj
„I have chosen them!“: New Testament Characters in Emily Dickinson’s
Poetry
“I HAVE CHOSEN THEM!”: NEW TESTAMENT CHARACTERS IN EMILY
DICKINSON’S POETRY
Александар Прњат
Симболика коња у српској народној поезији
THE SYMBOLISM OF HORSES IN SERBIAN NATIONAL POETRY
Биљана Турањанин
Мотив Богородице Тројеручице у српском пјесништву
THE MOTIF OF MOTHER OF GOD THREE-HANDED IN SERBIAN POETRY
Милена Николић
Morality and Christianity in the Works of William Blake
MОРАЛНОСТ И ХРИШЋАНСТВО У РАДОВИМА ВИЛИЈЕМА БЛЕЈКА
Томислав Павловић,
Paul Muldoon between Christianity and Celtic Myths
POL MALDUN IZMEĐU HRIŠĆANSTVA I KELTSKIH MITOVA
Радомир Ђорђевић
Културно и цивилизацијско исходиште словенске родне вере
(религије) и њена нова
THE CULTURAL AND CIVILIZATIONAL ORIGIN OF SLAVIC NATIVE FAITH
(RELIGION) AND ITS NEW REMINISCENCЕ
Törteli Telek Márta
Bog Endreta Adija
ENDRETA ADI'S GOD
Alireza Farahbakhsh
Religion in the Naturalistic Thought
RELIGIJA U NATURALIZMU
Boško Knežić
Neogvelfizam Nikole Tommasea
THE NEO-GUELPHISM OF NICCOLÒ TOMMASEO
Никола Бјелић
Ко је непознати посетилац? Бог у стваралаштву Ерик-Емануела
Шмита
WHO IS THE UNKNOWN VISITOR? GOD IN THE WORKS OF ERIC7
61
62
63
64
66
67
68
69
70
71
73
74
75
Jezik, književnost i religija
EMMANUEL SCHMITT
Милица Живковић
“Ја треба да будем твој Адам, али сам више пали анђео”: религија
и/или трансхуманизам
'I SHOULD BE THY ADAM, BUT I'M MORE OF A FALLEN ANGEL "
: RELIGION AND / OR TRANSHUMANISM
Dharamdas Shende
Hegelian Paradigm Revisited: Understanding the Other through Dalit
Consciousness in Hinduism and Buddhism
POVRATAK HEGELOVOJ PARADIGMI: RAZUMEVANJE “DRUGOG”
KROZ SVEST DALITA U HINDUIZMU I BUDIZMU
Борислава Вучковић
Религијски елементи у фотографским посмртним меморабилијама
RELIGIOUS ELEMENTS IN PHOTOGRAPHIC POSTHUMOUS MEMORABILIA
Милан Јовановић и Оливера Карић-Недељковић
Култура интраперсоналне комуникације
CULTURE OF INTRAPERSONAL COMMUNICATION
Марко Тасић
Деконструкција религиозних образаца у научнофантастичном
роману Филипа Хозе Фармера “Идите својим расутим телима”
DECONSTRUCTION OF RELIGIOUS PATTERNS IN THE SCIENCE-FICTION
NOVEL OF PHILIP JOSÉ FARMER “TO YOUR SCATTERED BODIES GO”
Ирина Којчић
Religious Theories Behind “Da Vinci Code”
РЕЛИГИОЗНЕ ТЕОРИЈЕ У ПОЗАДИНИ „ДА ВИНЧИЈЕВОГ КОДА”
Tom Uytterhoeven
Back to the Future: References to Religion in Science Fiction
POVRATAK U BUDUĆNOST: ODREĐENJE RELIGIJE U NAUČNOJ FANTASTICI
Јасмина Каратошић и Срђан Николић
Језици мултиконфесионалних средина као индикатор
мултикултуралности Србије
LANGUAGES OF MULTICONFESSIONAL SURROUNDINGS AS THE INDICATOR
OF MULTICULTURALISM OF SERBIA
Јасмина Арсеновић
Религиозна инспирација и озарења креативне слободе: божићна
прича Жила Сипервјела
RELIGIOUS INSPIRATION AND ILLUMINATIONS OF CREATIVE FREEDOM:
JULES SUPERVIELLE’S CHRISTMAS STORY
Срђан Николић
Однос поткултуре српских навијачких група према религији
рефлектован кроз њихове песме
SERBIAN SUPPORTERS' SUBCULTURE AND ITS ATTITUDE TOWARD
RELIGION AS REFLECTED IN THEIR SONGS
Тамара Павловић
8
76
77
78
80
81
82
83
84
86
87
88
Language, literature and religion
Елементи религије у производима поп културе - Боб Диланова
потрага за богом
THE ELEMENTS OF RELIGION IN THE PRODUCTS OF POP CULTURE – BOB
DYLAN'S QUEST FOR GOD
Тања Антић
Забране везане за жену у српским пролећним календарским
обичајима и обредима
TABOOS RELATED TO WOMEN IN THE SERBIAN SPRING CALENDAR’S
CUSTOMS AND RITES
Јасмина Каратошић и Оливера Карић-Недељковић
Религијски аспект мултикултурализма у Србији
THE RELIGIOUS ASPECT OF MULTICULTURALISM IN SERBIA
Бојана Анђелић
Религија као извориште хуманих идеја у прози Драге Гавриловић
RELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS IN DRAGA GAVRILOVIC`S PROSE
УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК
INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION
NOTES/БЕЛЕШКЕ
89
90
91
92
93
96
9
Jezik, književnost i religija
Dear colleagues,
Welcome to our University and to the Faculty of Foreign Languages.
The aim of the conference is to consider various connections between language and
religion, or literature and religion, and to attempt a new and more comprehensive
appreciation of the significance of religion to literary achievements and linguistic studies.
We encourage papers that provide modern methodological approaches to the given topics,
examine and evaluate interactive relations between religion and language or religion and
literature, and analyze contemporary position of religion in literary and linguistic spheres.
This is why we believe it will have a lot to contribute to scientific thought and expect that it
will provide a compre- hensive and versatile overview of the values held in these three
fields.
Milan D. Jovanović, PhD, Associate Professor, Acting dean of the Faculty of Foreign
Languages
Поштоване колегинице и колеге,
Добро дошли на наш Универзитет и Факултет за стране језике.
Циљ конференције јесте да се размотре различите везе између језика и религије,
односно књижевности и религије, и да се постигне ново и обухватније разумевање
значаја који религија има у књижевним остварењима и подручју лингвистике. Даје се
предност радовима који пружају модерне методолошке приступе датим темама,
испитују и процењују интерактивне везе између религије и језика, односно религије и
књижевности, и анализирају савремени положај религије у сферама књижевности и
лингвистике, и месту религије у националним књижевностима.
Верујемо да ћемо, овом конференцијом, допунити странице научне мисли и
допринети свестранијем и свеукупнијем сагледавању вредности које нам пружају ова
три подручја.
Проф. др Милан Д. Јовановић в.д. декан Факултета за стране језике
10
Language, literature and religion
Faculty of Foreign Languages, Alfa University in Belgrade
May 25-26, 2013
ORGANIZING COMMITTEE Prof. dr Radmilo Marojević, President Prof. dr Milan D.
Jovanović, Doc. dr Olivera Karić, Jasmina Karatošić, MA Srđan Nikolić, Tijana
Parezanović
PROGRAMME COMMITTEE
Prof. dr Smiljka Stojanović, Univerzitet u Beogradu, predsednik
Prof. dr Valerij Mihajlovič Mokijenko, Petrogradski državni univerzitet, Rusija
Prof. dr Brankica Bojović, Fakultet za strane jezike, Beograd
Doc. dr Ana Pejanović, Filozofski fakultet, Nikšić
Doc. dr Nataša Filipović, Fakultet za strane jezike, Beograd
Prof. dr Milica Živković, Filozofski fakultet, Niš
Carla Comellini, University of Bologna
Inna Makarova, State University of Service and Economics, Saint-Petersburg, Russia
Jane Mattisson, Kristianstad University, Kristianstad, Sweden
SECRETARY
Jasmina Karatošić
Факултет за стране језике, Алфа универзитет у Београду
24-25. мај, 2013. године
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Проф. др Радмило Маројевић, председник
Проф. др Милан Д. Јовановић, Доц. др Оливера Карић, Јасмина Каратошић,
докторант, МА Срђан Николић, Тијана Парезановић, докторант
ПРОГРАМСКИ ОДБОР
Проф. др Смиљка Стојановић, Универзитет у Београду, председник
Проф. др Валериј Михајлович Мокијенко, Петроградски државни универзитет,
Русија
Проф. др Бранкица Бојовић, Факултет за стране језике, Београд
Доц. др Ана Пејановић, Филозофски факултет, Никшић
Доц. др Наташа Филиповић, Факултет за стране језике, Београд
Проф. др Милица Живковић, Филозофски факултет, Ниш
Carla Comellini, University of Bologna
Inna Makarova, State University of Service and Economics, Saint-Petersburg, Russia
Jane Mattisson, Kristianstad University, Kristianstad, Sweden
СЕКРЕТАР
Јасмина Каратошић, докторант
11
Jezik, književnost i religija
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Петак, 24. мај
9.00
Регистрација учесника
10.00
Поздравна реч
Власници
Ректор Алфа Универзитета
Проф. др Смиљка Стојановић
10.15
Пленарна излагања
Проф. др Радмило Маројевић, Језик, књижевност и
религија (на примеру староруског спева “Слово о
Игоровом походу)
Проф. др Бранкица Бојовић, Правна терминологија у
свету промена (Legal terminology in a changing world)
Доц.др Сања Јосифовић-Елезовић, Читање, слушање,
писање и говорење поезије у настави страних језика,
књижевности и културе
Проф.др Драгиња Рамадански, Надвладавање
књижевности (совјетска књига мртвих)
12.15
Пауза за кафу
CONFERENCE PROGRAMME
Friday, May 24
9.00
Registration of participants
10.00
Opening adress
Founders of the Alfa University
University Rector
Prof. Smiljka Stojanović, PhD
10.15
Plenary Lectures
Prof. Radmilo Marojević, PhD, LANGUAGE, LITERATURE AND
RELIGION (IN THE OLD RUSSIAN POEM “LETTER ABOUT IGOR’S
VISIT AS AN EXAMPLE)
Prof. Brankica Bojović, PhD, LEGAL TERMINOLOGY IN A
CHANGING WORLD
Ass. Prof. Sanja Josifović-Elezović, PhD, READING, LISTENING,
WRITING AND SPEAKING POETRY IN TEACHING FOREIGN
LANGUAGES, LITERATURE AND CULTURE
Prof. Draginja Ramadanski, PhD, OVERRULING THE
LITERATURE (THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)
12.15
Coffee break
12
Language, literature and religion
РАД У СЕКЦИЈАМА – 13.00
Слушаоница 1,
Секција „Језик“
13.00
Модератори: Inna Makarova и Младен Боснић
(превод)
Слушаоница 2,
Секција „Религија у књижевности“
13.00
Модератори: Светлана Томић и Срђан Николић
(превод)
Inna Makarova,
The Old Testament Noah Ark discourse in
Western-European Art
Гордана
Вуковић-Николић,
Words and Religious Things
Светлана Томић,
Бог и свештеници: осуда и критика из тачке
гледишта женских ликова
Бојана Анђелић,
Религија као извориште хуманих идеја у прози
Драге Гавриловић
Адријана Видић,
А ја доказала свету, что ја в љубви верна, или о
канонизацији
Иван Јовановић,
Француске пословице са лексемом DIEU-БОГ и
њихови српски еквиваленти
Светлана Стаменов-Рашета
Деонтички модали у старозаветним
књигама
Natalia Goncharovа,
A Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblical
allusions in J. Steinbeck's short story
Jeremy Patterson,
Dechristianization in French Literature: A Case
Study of the Appropriation of the Image of Christ
ПАУЗА
РАД У СЕКЦИЈАМА – 17.00
Слушаоница 1,
Секција „Језик“
Петак 24. Мај
17.00
Модератори: Ivana Škevin и Младен Боснић
(превод)
Ivana Škevin,
Između primarnog i sekundarnog semiološkog
sustava: crkvena terminologija romanskog
podrijetla i slavenski običaji
Слушаоница 2,
Секција „Религија у књижевности“
17.00
Модератори: Александар Б. Недељковић и
Андријана Ђордан (превод)
Jeremy Patterson,
Christian (Mis)perceptions of and Responses to
Post-structural Linguistics and Deconstructive
Literary Theory
Miriam Patterson,
Sincretismo reflejado en literatura latinoamericana
Ненад Миладиновић,
Effects of Christianity on Old English vocabulary
Ивона Васић,
Твитер романи и њихов корен у јапанској
култури и традицији
Милош Ђурић,
Лингвистика и религија
Александар Б. Недељковић,
Последње питање Исака Асимова
Marija Panić,
Francuski bestijarijumi iz sredine trinaestog veka:
status religije u interpretaciji
Лена Петровић,
Oedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide in
Modern Anglo-American Literature
13
Jezik, književnost i religija
14
Language, literature and religion
15
Jezik, književnost i religija
PARALLEL SESSIONS – 13.00
Room 1,
Section „Language“
13.00
Moderators: Inna Makarova i Mladen Bosnić
(translation)
Inna Makarova,
The Old Testament Noah Ark discourse in
Western-European Art
Gordana
Vuković-Nikolić,
Words and Religious Things
Ivan Jovanović,
FRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEME
DIEU-GOD AND THEIR SERBIAN EQUIVALENTS
Svetlana Stamenov-Rašeta
DEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’S
BOOKS
Room 2,
Section „Religion in Literature“
13.00
Moderators: Svetlana Tomić i Srđan Nikolić (translation)
Svetlana Tomić,
GOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISM
FROM THE POINT OF VIEW OF FEMALE
CHARACTERS
Bojana
Anđelić,
RELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS IN
DRAGA GAVRILOVIC`S PROSE
Adrijana Vidić,
“AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’M
FAITHFUL IN LOVE” OR ON CANONIZATION
Natalia Goncharova,
A Dog-fly in The Chrysanthemums. To the biblical
allusions in J. Steinbeck's short story
Jeremy Patterson,
Dechristianization in French Literature: A Case
Study of the Appropriation of the Image of Christ
LUNCH BREAK
PARALLEL SESSIONS – 17.00
Room 1,
Section „Language“
Friday, May 24, 17.00
Moderators: Ivana Škevin i Mladen Bosnić
(translation)
Ivana Škevin,
BETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTIC
STRUCTURE: CHURCH TERMINOLOGY OF ROMAN
ORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS
Jeremy Patterson,
Christian (Mis)perceptions of and Responses to
Post-structural Linguistics and Deconstructive
Literary Theory
Room 2,
Section „Religion in Literature“
Friday, May 24, 17.00
Moderators: Aleksandar B. Nedeljković i Andrijana
Đordan (translation)
Marija Panić,
FRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THE
THIRTEENTH CENTURY: STATUS OF RELIGION IN
AN INTERPRETATION
Miriam Patterson,
Sincretismo reflejado en literatura latinoamericana
Nenad Miladinović,
Effects of Christianity on Old English vocabulary
Ivona Vasić,
TWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THE
JAPANESE`S CULTURE AND TRADITION
Miloš Đurić,
Linguistics and religion
Aleksandar B. Nedeljković,
THE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV
Lena Petrović,
Oedipus Re-Interpreted: Fantasies of Patricide in
Modern Anglo-American Literature
16
Language, literature and religion
17
Jezik, književnost i religija
18
Language, literature and religion
ABSTRACTS
АПСТРAКТИ
19
Jezik, književnost i religija
Радмило Н. Маројевић
Београд, Србија
[email protected]
ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И РЕЛИГИЈА
(НА ПРИМЕРУ СТАРОРУСКОГ СПЕВА „СЛОВО О ИГОРОВОМ ПОХОДУ“)
У раду се, у првом његовом делу, разматра језик староруског спева „Слово о Игоровом
походу“ с обзиром на то да се у делу преплићу староруски и црквенославенски тип
књижевног језика као својеврстан вид диглосије. Поред тога, спев одражава језик
краја ХII века, период кад се остваривао прелаз из раног староруског као словенског
дијалекта у позни староруски (општеисточнословенски) као посебан словенски језик.
Други део рада посвећен је књижевном аспекту теме: разматра се песничка форма
„Слова о Игоровом походу“ с обзиром на то да оно одражава трансформацију
прасловенског десетерца као иницијалне форме, преко стиха билина као медијалне
форме, у неку врсту слободног стиха као финалну форму. Разматра се такође систем
песничких слика (посебно инструментал поређења, хендиадис и таутолошки изрази) и
њихова функција у песничком тексту. Трећи део рада посвећен је преплитању
паганске и хришћанске традиције у„Слоуо о Игоровом походу“, посебно
представницима словенског пантеона и народним веровањима одраженим у спеву.
Посебна пажња посвећује се „тамним местима“ као проблему текстологије спева, разрешење којих доприноси бољем осветљењу свих аспеката филолошке анализе.
LANGUAGE, LITERATURE AND RELIGION
(IN THE OLD RUSSIAN POEM “LETTER ABOUT IGOR’S VISIT AS AN EXAMPLE)
In this work, the language of the first part of an old Russian poem “Letter about Igor’s visit”
is considered, since an old Russian and old Church-Slavic type of the standard language as a
specific form of diglossia are entangled in the poem. Beside those concerns, the poem
reflects the language of the late twelfth century, the period when the transition from an
early Old Russian as a Slavic dialect into the late old Russian (general Eastern Russian) as a
special Slavic language occurred. The second part of the work is devoted to a literary aspect
of the theme: the poetic form of the“Letter about Igor’s visit” is considered, since it reflects
the transformation of a Proto-Slavic decasyllable as an initial form and also the verse of
bilina as a median form into a kind of a free verse in its final form. The system of poetic
images (especially instrumental to comparison, hendiadys and tautological expressions) and
their functions in the poetic text are also explored. The third part of the work is devoted to
the entangling of pagan and Christian tradition in “Letter about Igor’s visit”, especially to
the representatives of the Slavic pantheon and national beliefs reflected in the poem.
Special attention is devoted to “dark places”, as a problem of the poem’s text, whose
solution contributes to a better understanding of all aspects of philological analysis.
20
Language, literature and religion
Бранкица Бојовић
Београд, Србија
[email protected]
ПРАВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА У СВЕТУ ПРОМЕНА
У раду се, у првом његовом делу, разматра правни језик Европске Уније и стандарди
израде правних прописа. Други део рада посвећен је енглеском правном језику:
разматрају се језичка форма, садржина и структура. Процес превођења правних
текстова захтева испреплетано лингвистичко, правно и екстралингвистичко знање.
Стручност и квалитет преводилаца, као и усаглашеност правне терминологије у оквиру
правног система Европске Уније посебно је наглашена. Трећи део рада посвећен је
преводним еквивалентима, лажним пријатељима и правним изразима латинског или
француског порекла који се појављују у многобројним текстовима правне садржине.
Интердисциплинарност и мултимодалност у процесу тумачења и превођења, као и
рецензирање правне регулативе, доприноси да преводни еквивалент буде на значајно
квалитетнијем високом нивоу.
LEGAL TERMINOLOGY IN A CHANGING WORLD
In this work, the English of the European Union Law and the standards of
introducing legal regulations are considered in the first part. The second part of the work is
devoted to English in Law, and the form, content and structure of the language are
considered. The process of a legal text's translation requires entangled linguistic, legal and
extra-linguistic knowledge. Professionalism and the quality of translators, as well as the
compatibility of a legal terminology within the legal system of the European Union are
especially emphasized. The third part of the work is devoted to translation equivalents,
false friends and legal expressions of Latin or French origin, which appear in numerous texts
with legal contents. The interdisciplinary and multimodality factors in the process of
interpreting and translating, as well as the review of legal regulations, contribute to a
translation equivalent at a considerably higher level of quality.
21
Jezik, književnost i religija
Сања Јосифовић-Елезовић
Бања Лука, Република Српска
[email protected]
ЧИТАЊЕ, СЛУШАЊЕ, ПИСАЊЕ И ГОВОРЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА,
КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ
У раду се анализирају начини коришћења различитих поетских текстова у настави
страног језика у циљу развијања свих језичких вештина – читања, слушања, писања и
говора. Уз осврт на савремена сазнања из области методике наставе страних језика,
разматрају се могућности и ефекти употребе најразличитијих поетских жанрова на
начине који успешно обједињују наставу страног и матерњег језика, књижевности и
културе.
READING, LISTENING, WRITING AND SPEAKING POETRY IN TEACHING FOREIGN
LANGUAGES, LITERATURE AND CULTURE
The ways of using different poetic texts in teaching a foreign language with the aim
to develop all language skills - reading, listening, writing and speaking are analyzed in this
work. With reference to contemporary knowledge of the methodology for teaching foreign
languages, the possibilities and effects of using different poetic genres are considered in
order to successfully incorporate the teaching of a foreign language and a mother tongue,
literature and culture.
22
Language, literature and religion
Драгиња Л. Рамадански
Нови Сад, Србија
[email protected]
НАДВЛАДАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(СОВЈЕТСКА КЊИГА МРТВИХ)
Дисидентска позиција Јевгенија Љвовича Шиферса (1934-1997) у време писања
романа Смертию смерть поправ (1966-1967) изнедрила је поигравање многим
идејама на тему боготражитељства. У озрачју параболе о очинству и синовству,
Шиферс следи естетику надвладавања књижевности, ослоњен на големи и моћни
подтекст будизма, антике и хришћанства. Овај префињени танатолог заступа идеалан
облик смрти, као универзалан принцип што прожима васиону; он не ствара оделите
ликове већ имитује хоризонт свести својих јунака, у складу са прастарим ритуалима
апофатичког богословља. Из тога следи систем посве тривијалне али (средствима
графичке емфазе) упосебљене терминологије, која рефренски премрежује роман и
гради његову смисаону ауру. Наш рад је посвећен анализи стожерних квазитермина
овог романсираног трактата. Формулација у наслову („надвладавање књижевности“)
спада у енантиосемичне, односно обухвата собом и свој антипод: с обзиром на
беспримерно смео упад у религијско, тешко је рећи да ли је пред нама победа или
пораз књижевности, У том смислу ова загонетна књига, кадра да промени слику руске
културе 20. века, речити је симптом разбаштињене епохе.
OVERRULING THE LITERATURE
(THE SOVIET BOOK OF THE DEAD)
The dissident position of Yevgeniy Lvovich Schiffers (1934-1997) when writing the
novel Смертию смерть поправ (1966-1967) produced a trifling with plenty of ideas on
the theme of God-seeking. In the atmosphere of the parable about fatherhood and being a
son, Schiffers follows the aesthetics of overruling literature, relying on the huge and mighty
implications of Buddhism, ancient times and Christianity. This sophisticated thanatologist
advocates an ideal form of death, as a universal principle which imbues space; he does not
create separate characters, but he transmits the horizon of the consciousness of his heroes,
in keeping with the primeval rituals of apophatic theology. The system of completely trivial,
but (by means of graphic emphasis) the terminology made more special, which permeats
the novel like a refrain and builds its meaningful aura, results from this. Our paper is
devoted to the analysis of cardinal quasi-terms of this fictionalized tractate. With regard to
such an unprecedentedly bold falling into the religious, it is hard to tell if we have either a
victory or defeat of literature before us. In this sense, this enigmatic book, able to change
the image of the Russian culture of the twentieth century, is an efficient symptom of this
disinherited epoch.
23
Jezik, književnost i religija
Inna Makarova
Saint-Petersburg, Russia
[email protected]
THE OLD TESTAMENT NOAH ARK DISCOURSE IN WESTERN-EUROPEAN ART
The paper deals with the research based on the interdiscourse analysis of the ship as a
culturological concept of the Western-European art. The ship is regarded as one of the
components of the universal mythopoetic triad together with tree and rose. In the
framework of the West European art it functions in five main ways: the Old Testament
Noah Ark, the antique boat of Charon, the Norse Naglfar, the Medieval Ship of Fools and
the Flying Dutchman of Romanticism. All these “roles” can be concerned as independent
discourses forming the interdiscourse of the present day ship. The aim of the given paper is
to study the Old Testament Noah Ark discourse as it reveals in different epochs in various
fields of art. The emphasis is put on the most significant creations which deal with the Old
Testament discourse of Noah Ark: the medieval Ship of Fools by Hieronymus Bosch, the sea
trilogy To the Ends of the Earth by William Golding and the History of the World in 10 ½
Chapters by Julian Barnes. Alongside with that, the “roots” of the Old Testament parable
are studied, including the Sumerian and Akkadian myth and the Babylonian legend.
ДИСКУРС СТАРОЗАВЕТНЕ НОЈЕВЕ АРКЕ У ЗАПАДНОЕВРОПСКОЈ УМЕТНОСТИ
У раду је представљено истраживање засновано на интертекстуалној анализи брода
као културолошког концепта западноевропске уметности. Брод се сматра једним од
компоненти универзалне митопоетичке тријаде заједно са дрветом и ружом. У оквиру
западноевропске уметности брод се појављује на пет основних начина: старозаветна
Нојева арка, антички брод Харона, нордијски Наглфар, средњовековни брод лудака и
летећи Холанђанин романтизма. Све те "улоге" могу се посматрати као независни
дискурси који формирају интертекстуалност данашњег брода. Циљ датог рада је да
проучи дискурс старозаветне Нојеве арке у различитим епохама и различитим
областима уметности. Акценат је стављен на најзначајнија остварења која се баве
дискурсом старозаветне Нојеве арке: средњовековни брод лудака Хијеронима Боша,
трилогије мора „До крајева света“ Вилијама Голдинга и „Историја света“ у 10 ½
поглавља Џулијана Барнса. Упоредо са тим, прочавају се "корени" старозаветне
параболе, укључујући и сумерски и акадски мит и вавилонску легенду.
24
Language, literature and religion
Гордана Вуковић-Николић
Београд, Србија
[email protected] com
РЕЧИ И ЦРКВЕНЕ СТВАРИ
У овом раду представљен је ауторкин лични поглед на свет о контроверзном питању
односа речи и ствари. У ту сврху, гради се структура која обухвата ствари (црквене) и
њихове међусобне односе, где се речи сматрају лицима ствари, онако како се језик
појављује у свету. Ова структура је језик религије, како се назива један од језика који
постоје на свету, који се са лингвистичког аспекта не сматра значајнијим од других
могућих језика, нпр. економије, права, грађевинарства, језика играча шаха или
љубитеља панк музике. Да ли заиста постоји језик религије? Одговор је да уколико се
прихвати гледиште филозофске школе предсократовских филозофа старе Грчке и
изрека Протагоре Homo mensura est (Човек је мерило свих ствари), са полазном
премисом да све јесте (све постоји). Ауторка се углавном бави групом проблема који
се односе на схватање да је језик религије различит од других језика и да је језик
религије универзалн, али недоступан људима, који могу да се баве само
многобројним језицима религије условљеним језичком личношћу појединца. Могући
светови различитих појединаца могу се приближити и променити само путем размене
мишљења, па је то оправдање за лингвистички пројекат овога рада.
WORDS AND RELIGIOUS THINGS
A personal view of the world is presented with regard to the vexed question on the
relationship between words and things. The structure consisting of objects and
relationships with words being regarded as faces of religious things is discussed. The
structure is called a language of religion, depicting one of the languages of the world, being
neither more nor less important from the linguistic standpoint than other possible
languages such as the language of economy, law, civil engineering, language of chess
players, or punk music lovers. Does the language of religion really exist? The answer is yes,
if the views of the school of philosophy of pre-Socratic Greek philosophers such as
Protagora saying Homo mensura est “the man is the measure of all things” is adopted, the
starting point being that everything is (everything exists). Is the language of religion
different from other languages? Yes, and that point is to be pondered on in the present
paper and the examples given on its difference from other languages. Is there the universal
language of religion? Yes, but unacessible to human beings, leaving only many languages of
religion conditioned by the language personality of an individual to be tackled. Only by
communicating, the possible worlds of different individuals can come closer and their
individual languages be changed, that being the rationale for the linguistic design of the
present paper.
25
Jezik, književnost i religija
Иван Н. Јовановић
Ниш, Србија
[email protected]
ФРАНЦУСКЕ ПОСЛОВИЦЕ СА ЛЕКСЕМОМ DIEU-БОГ И ЊИХОВИ СРПСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ
У раду је приказана, компаративно-контрастивним приступом, лексичка, семантичка и
синтаксичка структура француских пословица са лексемом Dieu-Бог и њихових српских
еквивалената. Полазећи од теорије Александра Белића по коме се специфичност
правих именица огледа у томе што значе збир особина, наша анализа је показала да
именица Dieu-Бог у француским пословицама поседује близу тридесет карактеристика
којима се, на метафоричан начин, исказују човекове позитивне карактерне особине,
његова улога и положај у друштву. Пословице су конципиране тако што су прво
приказане пословице сличне лексичко-семантичке структуре, затим пословице
различите лексичке, а сличне семантичке структуре и, на крају, пословице које немају
свој еквивалент у српском језику.
FRENCH PROVERBS CONTAINING THE LEXEME DIEU-GOD AND THEIR SERBIAN
EQUIVALENTS
This paper shows the lexical, semantic and syntactic structure of French proverbs
containing the lexeme Dieu – God and their Serbian equivalents using a comparativecontrastive approach. Starting with the theory of Aleksandar Belić which states that the
specificity of common nouns is demonstrated by comprising a sum of features, our analysis
shows that the noun Dieu-God in French proverbs has almost thirty features, which
metaphorically demonstrate positive human characteristics, as well as the role and position
of a man in society. The proverbs are outlined in the following way: the proverbs with
similar lexical-semantic structure are given first, followed by the proverbs that have
different lexical, but similar semantic structure, and finally, the proverbs that have no
equivalent in the Serbian language.
26
Language, literature and religion
Светлана Стаменов Рашета
Београд, Србија
[email protected]
ДЕОНТИЧКИ МОДАЛИ У СТАРОЗАВЕТНИМ КЊИГАМА
Захваљујући новим лингвистичким теоријама превођења, које су усмерене
првенствено на функционалност, комуникативност и динамичност превода, дошло се
до закључка да та нова, општа сазнања треба применити и у области превођења
Библије, иако је оно, због друштвено-историјског, цивилизацијско-културолошког,
језичког и духовног јаза, несумњиво захтевније. Задатак овог рада је да утврди и
објасни доследности и варијације у употреби деонтичких модала муст, схалл, wилл,
неед, схоулд, оугхт то, маy, мигхт, цан и цоулд, као и квази-модала хаве то, хаве
гот то, бе гоинг то и бе то у старозаветним текстовима неких од најпопуларнијих
савремених превода Библије на енглески језик - НКЈВ, НИВ, НАСБ и ЕСВ; затим, да дате
варијације класификује у оне које се тичу осавремењавања енглеског језика, оне које
су резултат различитог књижевног стила преводиоца, као и оне које могу утицати на
теолошку интерпретацију текста, и одреди који енглески преводи показују највише
варијација у односу на друге.
DEONTIC MODALS IN THE OLD TESTAMENT’S BOOKS
Thanks to new linguistic theories of translation, which are primarily directed at
functionality, communicativeness and the dynamics of translation, the conclusion has been
drawn that the new, general knowledge should also be applied in translating the Bible,
although it is undoubtedly more demanding, because of social-historical, civilizationalcultural, linguistic and spiritual gaps. The aim of this work is to identify and explain the
consistence and variations in the use of deontic modals must, shall, will, need, should,
ought to, may, might, can and could, as well as quasi-modals have to, have got to, be going
to i be to in the Old Testament’s texts of some of the most popular contemporary
translations of the Bible into English - NKJV, NIV, NASB and ESV; then, to classify the given
variations into those regarding advancing English, and those which are the result of the
different literary styles of a translator, as well as those which can influence the theological
interpretation of a text and thereby define which English translations show the greatest
variations in comparison with the others.
27
Jezik, književnost i religija
Ivana Škevin
Zadar, Hrvatska
[email protected]
IZMEĐU PRIMARNOG I SEKUNDARNOG SEMIOLOŠKOG SUSTAVA: CRKVENA
TERMINOLOGIJA ROMANSKOG PODRIJETLA I SLAVENSKI OBIČAJI
Rad se bavi problematikom odnosa između primarnog i sekundarnih semioloških sustava i
stvaranja „crkvene“ semiosfere kao ograničenog semiotičkog prostora u koji je određeni
jezik uronjen i u interakciji s kojim funkcionira. U radu analiziramo crkvenu terminologiju
kao primaran semiološki sustav u kojem su vidljivi romanski utjecaji i crkvene običaje kao
sekundarni sustav većinom slavenskog kulturnog nasljeđa, koji su u Dalmaciji do polovice
XX. stoljeća činili aktivan dio te semiosfere.
BETWEEN PRIMARY AND SECONDARY SEMIOTIC STRUCTURE: CHURCH TERMINOLOGY OF
ROMAN ORIGIN AND SLAVIC CUSTOMS
This work deals with problems in the relationship between primary and secondary
semiotic structures and the creation of „church“ semiosphere as limited semiotic space in
which a certain language is immersed and functions in an interaction with it. In this work,
we analyze the church terminology as primary semiotic contents in which Roman influences
are visible, along with church customs as secondary contents of mostly Slavic cultural
heritage, which made the active part of the semiosphere in Dalmatia up until the middle of
the twentieth century.
28
Language, literature and religion
Jeremy Paul Patterson
Greenville, USA
[email protected]
CHRISTIAN (MIS)PERCEPTIONS OF AND RESPONSES TO POST-STRUCTURAL LINGUISTICS
AND DECONSTRUCTIVE LITERARY THEORY
2013 marks 100 years since the death of Ferdinand de Saussure, the father of modern
linguistics, and specifically of structuralist linguistics. It is impossible to discuss structuralism
without also discussing post-structuralism, and all of the refinements and rejections that
Saussure’s ideas have undergone. If at its origin structuralism belonged strictly to the
domain of linguistics, post-structuralism has come to be more well-known in the domain of
literary theory, and by relation philosophy and even religion. The general questioning of the
idea of “system” or “structure” as a dominant (and dominating) idea in Western thought
has at times been interpreted as threatening to other traditional aspects of Western
culture, in particular its religion. This paper considers Christian responses to post-structural
thought, with a special emphasis on Jacques Derrida and deconstruction. Works by
Christian intellectuals – literary theorists, theologians, and philosophers – provide the
material for an analysis of how Christians may have understood, or misunderstood, and
reacted to deconstruction. Issues to be addressed include the nature and accuracy of
Christian critiques of concepts such as “logocentrism,” the relationship of Christianity to the
broader Western metaphysical tradition critiqued by deconstructionists, and the ways in
which Christian theorists have appropriated deconstruction.
ПОГРЕШНЕ) ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ И ОДГОВОРИ НА ПОСТ-СТРУКТУРАЛНУ
ЛИНГВИСТИКУ И ДЕКОНСТРУКТИВНУ КЊИЖЕВНУ ТЕОРИЈУ
2013.године се обележава сто година од смрти Фердинанда де Сосира, оца модерне
лингвистике и структуралистичке лингвистике. Немогуће је дискутовати о
структурализму, а не дискутовати о постструктурализму и о свим „прочишћењима“ и
одбијањима, која су поднеле Сосирове идеје. Да структурализам, по свом пореклу,
припада искључиво пољу лингвистике, пост-структурализам се показао познатијим на
пољу књижевне теорије, филозофије, па чак и религије. Опште довођење у питање
идеје „система“ или „структуре“ као доминантне идеје (и доминирајуће) у Западној
мисли, је повремено тумачено као претеће за друге традиционалне аспекте западне
културе, а посебно њене религије. Овај рад разматра хришћанске одговоре на постструктуралну мисао, са посебним наглашавањем Жака Дерида и деконструкције.
Радови хришћанских интелектуалаца – књижевних теоретичара, теолога и филозофа –
обезбеђују материјал за анализу како се Хришћанство може разумети, или не
разумети, и реаговати на деконструкцију. Релевантни проблеми укључују природу
Хришћанства према широј западној метафизичкој традицији коју критикују
деконструкционисти, и начине на које су хришћански теоретичари усвојили
деконструкцију.
29
Jezik, književnost i religija
Nenad Miladinović
Kragujevac, Serbia
[email protected]
EFFECTS OF CHRISTIANITY ON OLD ENGLISH VOCABULARY
Throughout history, Latin has shaped English vocabulary significantly. This paper represents
a sociolinguistic research on the influence of the Latin language and Christianity on late Old
English vocabulary. The aim of the paper is to identify the Latin influence on the Old English
language at the time when Roman missionaries reintroduced Christianity into the island in
597. This cultural influence resulted in an extensive adoption of Latin words into the
language. The church as the carrier of Roman civilization influenced the course of English
life in many directions. The general methodological approach in the paper is descriptive.
The socio-historical approach is used with the aim to explain the interrelatedness of lexical
borrowings and the cultural influences of Christianity on communities speaking Old English.
Numerous traces of this influence can be found in the vocabulary of Old English which
reflects various aspects of church’s influence. The vocabulary adopted during this stage
naturally indicates the new conceptions acquired from the new religion. A number of Latin
words, acquired during the Latin Influence of the Second Period, became an integral part of
Old English vocabulary and relate to religion, domestic life, clothing, household, food,
education and learning, names of trees, animals, plants and herbs.
УТИЦАЈИ ХРИШЋАНСТВА НА ВОКАБУЛАР СТАРОЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
Кроз историју, латински је значајно утицао на обликовање енглеског језика. Овај рад
представља социолингвистичко истраживање о утицају латинског језика и
хришћанства на вокабулар позног староенглеског језика. Циљ овог рада је да препозна
утицај латинског на староенглески језик у време када су римски мисионари поново
увели хришћанство на острво 597. године. Овај културолошки утицај је довео до
знатног преузимања латинских речи у енглески језик. Црква је као носилац римске
цивилизације, у многим правцима, утицала на развој живота у Енглеској. Општи
методолошки приступ у раду је дескриптиван. Социо-историјски приступ је коришћен
са циљем да се објасни међузависност лексичких позајмљеница и културолошких
утицаја хришћанства на заједнице која су говориле староенглеским језиком.
Многобројни трагови овог утицаја могу се пронаћи у вокабулару староенглеског
језика, који одражава различите аспекте црквеног утицаја. Вокабулар који је преузет
током овог периода дакако указује на нове идеје преузете из нове религије. Одређен
број латинских речи, преузет током латинског утицаја из Другог периода, постао је
саставни део староенглеског вокабулара и односи се на религију, породични живот,
облачење, домаћинство, храну, образовање и учење, називе дрвећа, животиња,
биљака и трава.
30
Language, literature and religion
Милош Д. Ђурић
Београд, Србија
[email protected]
ЛИНГВИСТИKА И РЕЛИГИЈА
Током развоја лингвистике као науке о језику долазило је до преклапања ове науке са
религијом у многим аспектима, тако да је могуће да је долазило и до мање или више
изражених међусобних утицаја. У овом излагању осврнућемо се на то како се утицаји
религије на лингвистику испоЉавају, и то у литератури о теоријској лингвистици. У
првом, уводном делу презентације посматрамо лексему „религија“ у
лексикографском дискурсу. У другом делу истичемо релевантност верске лингвистике
током развоја науке о језику у контексту оних традиција које су поклањале изузетну
пажњу религији (тј. народи са великом религијском традицијом: Хиндуси, Јевреји).
Указујемо на Јевреје као прве компаратисте у науци о језику. Трећи део излагања
односи се на утицај религије на тумачење језичких појава у доба хришћанства, чији
типични представници повезују религију и лингвистику (Свети Августин, Гијом Окам,
Свети Тома, Тома од Ерфурта). Онда није ни зачуђујуће што су највећи граматичарски
центри управо били и религијски центри (Пор Роајал), а типични представници били су
лингвисти непосредно везани за религијске центре (Лансло и Арно). У закЉучном
делу истичемо да чак и у XX веку религија има симболичну улогу приликом сусрета
генеративне лингвистике и развојне психологије у опатији Роајомон.
LINGUISTICS AND RELIGION
During the development of Linguistics as a science of language, there was an overlap of this
science with religion in many aspects, so it is possible that there have been more or less
distinct interconnections. In this paper, we will focus on examples of religion’s impact on
Linguistics, especially in the area of the literature of theoretical linguistics. In the
introductory part of the presentation we analyze the lexeme "religion" within the
lexicographic discourse. In the second part, we emphasize the relevance of religious
Linguistics during the development of the science of language in the context of those
traditions that have paid great attention to religion (i.e. people with the great religious
traditions: Hindus, Jews). We point to the Jews as pioneers of the comparative science of
language. The third part of the presentation considers the impact of religion on the
interpretation of linguistic phenomena in the era of Christianity, whose typical
representatives linked religion and Linguistics (St. Augustine, William of Ockham, St.
Thomas, and Thomas of Erfurt). It is not surprising, then, that the largest grammarian
centres were, in fact, religious centres (Port-Royal Abbey), and that the typical linguists
were directly related to these religious centres (Lancelot and Arnauld). In the final section,
we point out that even in the twentieth century, religion plays a symbolic role in generative
linguistics and developmental psychology at the Royaumont Abbey.
31
Jezik, književnost i religija
Светлана Томић
Београд, Србија
[email protected]
БОГ И СВЕШТЕНИЦИ: ОСУДА И КРИТИКА ИЗ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА ЖЕНСКИХ ЛИКОВА
У овом раду представљају се до сада неуочени примери неких књижевних дела
српских писаца који хришћанску религију не виде као извориште хуманих идеја.
Анализира се критички однос према православном богу који у одређеним прозним
делима успостављају писци српског реализма, попут Лазе К. Лазаревића, Јанка
Веселиновића и Драге (Драгиње Гавриловић). Као примери, узете су прича „Први пут с
оцем на јутрење“ Лазаревића, Веселиновићева прича „Робијашица“ и његов роман
Сељанка, као и сатира Драге Гавриловић „Зашто грех напредује“. Лазаревић и
Веселиновић су приказивали женске ликове, које, у тренуцима највећег бола и патње,
траже другачијег Бога (који ће бити наклоњенији женској судбини), или проклињу
постојећег Бога пошто је извориште вечито несрећног живота жена. Драга Гавриловић
оштро и аргументовано критикује представнике свештенства, бавећи се и проблемом
сексуалних манипулација попова. Овакве идеје писаца растумачене су као критичко
увиђање
потребе за другачијом религијом и њеним институционалним
представницима.
GOD AND PRIESTS: JUDGEMENT AND CRITICISM FROM THE POINT OF VIEW OF FEMALE
CHARACTERS
This work focuses on the unexamined examples of those literary works of Serbian writers
who do not view Christianity as a source of human ideas. A critical relation toward an
Orthodox God, whom the writers of Serbian realism establish in certain prosaic works, such
as those by Laza K.Lazarević, Janko Veselinović and Draga (Draginja) Gavrilović. The stories
which provide relevant examples include The First Matins with My Father by Laza Lazarević,
Veselinović's story Convict and his novel A peasant woman, as well as a satire of Draga
Gavrilović „Why sin progresses“. Lazarević and Veselinović show the female characters who
look for a different God (who will be more inclined to a female fate) at moments of the
greatest pain and suffering, or curse the existing God, since the source of an eternally
unhappy life is – a woman. Draga Gavrilović sharply criticizes and and with valid aguments
the representatives of the clergy, and also deals with the problems of sexual manipulations
of priests. These ideas of writers are interpreted as a critical insight of the need for a
different religion and its institutional representatives.
32
Language, literature and religion
Adrijana Vidić
Zadr, Hrvatska
[email protected]
A JA DOKAZALA SVETU, ČTO JA V LJUBVI VERNA ILI O KANONIZACIJI
Iako Jurij Lotman s pravom tvrdi da je autobiografski spis Natal'je Dolgorukove ujedno i
hagiografski, odnosno da se može čitati i kao žitije njezina muža-mučenika, promotri li se
šira slika dolazimo do neobična obrata. Tekst nastao kao obiteljski dokument se uslijed niza
sociopovijesnih i kulturalnih okolnosti funkcionalno raslojava, pretežito tendenciozno koristi
u različite svrhe, ali se kao posljedica istovremeno odvija i kanonizacija autobiografkinje
(Gita Hammarberg) koja uzoritošću svojih sudbinskih odabira i njihovim odjecima također
može biti protumačena kao svetica. U ovom ćemo izlaganju pozicionirati Dolgorukovu,
pokušati pokazati koji su mogući razlozi i preduvjeti kanonizacije te rasvijetliti i samu
kanonizaciju prve ruske autobiografkinje.
AND I’VE PROVED TO THE WORLD THAT I’M FAITHFUL IN LOVE OR ON CANONIZATION
Even though Yuriy Lotman justifiably claims that Natalia Dolgorukova’s autobiographical
writing is hagiographic as well, in other words, it can be also read as her husband-martyr’s
biography. If a broader picture were observed, an unusual turning-point could be reached.
The text developed as a family document that stratifies functionally, because of the range
of socio-historical and cultural circumstances, rather pretentiously used for various
purposes, but consequently, the canonization of the autobiographer (Gita Hammarberg) is
simultaneously happening. She could likewise be interpreted as a woman saint by the
eminence of her predestined choices and their echoes. This paper shall position
Dolgorukova, try to show the possible reasons and prerequisites for her canonization and
also sheds light on the very canonization of this first Russian autobiographer.
33
Jezik, književnost i religija
Natalia Goncharova
Moscow, Russia
[email protected]
A DOG-FLY IN THE CHRYSANTHEMUMS. TO THE BIBLICAL ALLUSIONS IN J. STEINBECK'S
SHORT STORY.
I would like to have a look at the interplay of Old and New Testament allusions in the
poetics of J. Steinbeck's short story The Chrysanthemums, namely, that of the plagues of
Egypt (the Book of Exodus) and the parable of the sower in the context of the Demetrian
myth, which helps both enrich our understanding of the short story and bring out another
antitype.
БИБЛИЈСКИ ОБАДИ У ПРИПОВЕЦИ “ХРИЗАНТЕМЕ”. КА БИБЛИЈСКИМ АЛУЗИЈАМА У
ПРИПОВЕЦИ Џ.ШТАЈНБЕКА.
Желела бих да се осврнем на узајамно деловање алузија Старог и Новог Завета у
поетици приповетке „Хризантеме“ Џ. Штајнбека, о пошастима Египта („Књига
Изласка“) и параболи о сејачу у контексту Деметриног мита, који помаже и обогаћује
наше разумевање приповетке и приказује други антитип.
34
Language, literature and religion
Jeremy Paul Patterson
Greenville, USA
[email protected]
DECHRISTIANIZATION IN FRENCH LITERATURE: A CASE STUDY OF THE APPROPRIATION OF
THE IMAGE OF CHRIST
The concept of laïcité, or secularization, has marked public society in France since the
French Revolution. If it began in the political realm and attempted to reach every aspect of
the social realm, what has its impact been on French literature as a public space? To begin
to answer this question, this paper takes a chronological approach to five canonical texts
that all make use of a key element of Christian theology and symbolism, that of the Christ
figure. From the Protestant Blaise Pascal’s collection of writings Pensées and the Catholic
Abbé Prévost’s novel Manon Lescaut, to three 20th-century works – Guillaume
Appollinaire’s collection of poetry Alcools, and the novels Le pauvre Christ de Bomba by
Mongo Béti and Texaco by Patrick Chamoiseau – this study analyzes how the authors have
appropriated the image of Christ and created messianic or Christ figures for the purpose of
their respective works. One observes a trend towards secularization, affected by historical
influences such as the French Revolution, but also those of colonialism and decolonization.
From a re-appropriation of the traditional image of Christ to a revalorization of the image,
the case study posits a definite move towards dechristianization in French literature.
DEHRISTIJANIZACIJA U FRANCUSKOJ KNJIŽEVNOSTI: STUDIJA SLUČAJA PRISVAJANJA SLIKE
HRISTA
Koncept laïcité ili sekularizacija je obeležio društvo u Francuskoj počev od Francuske
revolucije. Ako započinje u političkoj sferi i pokušava da dostigne svaki aspekt društvene
sfere, šta je onda njen uticaj na Francusku književnost kao deo zajedničkog “prostora”?
Kako bi načeo odgovor na ovo pitanje, ovaj rad koristi hronološki pristup 5 kanoničkih
tekstova, koji svi zajedno koriste ključni element hrišćanske teologije i simbolizma – ličnost
Hrista. Od protestantske zbirke spisa Pensées Bleza Paskala i romana katolkinje Abe Prevost
Manon Lescaut do tri rada iz dvadesetog veka – zbirke pesama Giloma Apolinera Alcools i
romani Le pauvre Christ de Bomba Monga Betija i Texaco Patrika Šamuazoa – ova studija
analizira kako su autori “prisvojili” sliku Hrista i kreirali likove mesije, odnosno ličnosti poput
Hrista radi ostvarenja svrhe pomenutih radova. Zapaža se trend ka sekularizaciji koju
pogađaju istorijski uticaji, kao što je Francuska revolucija, ali i kolonijalizam i dekolonizacija.
Počev od ponovnog prisvajanja tradicionalne slike Hrista do revalorizacije te slike, studija
slučaja pretpostavlja jasan korak ka dehristijanizaciji u francuskoj književnosti.
35
Jezik, književnost i religija
Марија Панић
Крагујевац, Србија
[email protected]
ФРАНЦУСКИ БЕСТИЈАРИЈУМИ ИЗ СРЕДИНЕ ТРИНАЕСТОГ ВЕКА: СТАТУС РЕЛИГИЈЕ У
ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ
Рад се бави интерпретативним деловима два француска бестијаријума из тринаестог
века: Љубавног бестијаријума Ришара де Фурнивала (издање G. Bianciotto 2009) и
Бестијаријума псеудо-Пјера де Бовеа (издање C. A. Baker 2010). Наиме, у
традиционалном бестијарном материјалу, почев од александријског Физиолога
(настао у периоду између II и IV века), понашање животиња које је описано у античким
природњачким текстовима схвата се као алегорија коју треба протумачити у складу са
идејом спасења. Тако, неке животиње у бестијаријумима експлицитно су протумачене
као представа Христа (лав, једнорог, јелен, харадриос, пеликан), неке човека (ибис,
пупавац, ждрал), а неке ђавола (јеж, јаребица). Оба бестијаријума која обрађујемо у
овоме раду удаљавају се од традиције. Псеудо-Пјер де Бове уводи описе животиња
које не припадају традиционалном материјалу а јављају се у новијим дидактичким
текстовима (сеница, славуј, суп, папагај, паук итд.), те им сам даје тумачење. Иако он
остаје у оквирима бестијарне традиције, будући да је веран хришћанском тумачењу,
постоје разлике у односу на раније бестијаријуме. Са друге стране, Ришар де Фурнивал
се у потпуности удаљава од хришћанске интерпретације, с обзиром на то да у овом
куртоазном делу животињску симболику користи слободније, за потребе љубавне
казуистике.
FRENCH BESTIARIES FROM THE MIDDLE OF THE THIRTEENTH CENTURY: STATUS OF
RELIGION IN AN INTERPRETATION
The work deals with interpretative parts of two french bestiaries from the thirteenth
century: The Bestiary of Love by Richard de Fournival (edition G. Bianciotto 2009) and
Bestiaries by pseudo Pierre de Bovet (edition C. A. Baker 2010). Naimely, in a traditional
bestiary material, starting with Alexandrian Physiologist (written in the period between the
second and fourth century), the behaviour of animals which is described in ancient
naturalist texts as an allegory which should be interpreted as the representation of Christ (a
lion, an unicorn, a deer, a haradrios, a pelican), a man (an ibis, a hoopoe, a crane), a devil (a
hedgehog, a partridge). Both bestiaries which we elaborate in this work, deviate from
tradition. Pseudo-Pieere de Bovet introduces the descriptions of animals which do not
belong to traditional materials and they appear in newer didactic texts (a titmouse, a
nightingale, a vulture, a parrot, a spider, etc.) Although it stays within the framework of a
bestiary tradition since it is faithful to a Christian interpretation, there are differences in
relation to the previous bestiaries. On the other hand, Richard de Fournival completely
leaves Christian interpretation, since an animal symbolism was used more freely for love
casuistry in this courtesy work.
36
Language, literature and religion
Miriam Patterson
Greenville, USA
[email protected]
SINCRETISMO REFLEJADO EN LITERATURA LATINOAMERICANA
La religión es muy a menudo un tema controversial, porque expone la gran tensión entre la
tradición y el cambio. La religión muchas veces en Latinoamérica se concentra no sólo en la
religión, pero en las tradiciones, costumbres, herencias, vida social de los feligreses y de
todo un pueblo. La religión afecta lo individual y lo colectivo.Para muchos latinoamericanos
la religión es lo que los identifica y distingue de los demás. Esto se ve reflejado en obras
literarias y ensayos donde apreciala adaptación de nuevas formas de religión que dan paso
al sincretismo.Ricardo Pozas Arciniega, Gabriela Delgado y Jean Price-Marsescribendel perfil
de una sociedad en búsqueda de la reconciliación de la tradición y el cambio eminente de la
cristianización de los colonizadores.Este ensayo se basa en obras como Juan Perez Jolote,
Ansi parla l’oncle(Así habló el tío) y ensayos que hablan del Día de los Muertos.Para ganar el
favor de las multitudes, la iglesia ha combinado sus doctrinas bíblicas con algunos aspectos
de prácticas paganas-precolombinas de diferentes grupos étnicos. La mezcla de ritos,
costumbres, festividades, santos y ceremonias que no están basadas en la “Sola Scriptura,”
son toleradas por la iglesia católica.
REFLEKSIJA SINKRETIZMA U LATINOAMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI
Religija je veoma često kontroverzna tema, jer pokazuje veliku napetost između tradicije i
promene. Religija u Latinskoj Amreici nije sadržana samo u religiji, već i u predanjima,
običajima, nasleđu, društvenom životu vernika i celog naroda. Religija utiče i na individualno
i na kolektivno. Za mnoge Latinoamerikance religija je ono što ih određuje i razlikuje od
ostalih. Ova činjenica ogleda se u književnim delima i ejesima u kojim se usvajaju nove
forme religije koje otvaraju put sinkretizmu. Rikardo Posas Arsinjega, Gabrijela Delgado i
Žan Pris-Marskribendel profil društva u potrazi za pomirenjem tradicije i promene
pokrštavanja od strane kolonizatora. Ovaj rad zasniva se na delima kao što je Juan Perez
Jolote, Ansi parla l’oncle (Tako je govorio stric) i esejima koji govore o Danu mrtvih (Día de
los Muertos). Kako bi zadobila naklonost mase, crkva je kombinovala biblijske doktrine i
neke paganske elemente različitih prekolumbovskih plemenskih grupa. Mešavina rituala,
običaja, proslava, svetinja i ceremonija koje nisu zasnovane na “Sola Scriptura”, dopuštane
su od strane Katoličke crkve.
37
Jezik, književnost i religija
Ивона Васић
Београд, Србија
[email protected]
ТВИТЕР РОМАНИ И ЊИХОВ КОРЕН У ЈАПАНСКОЈ КУЛТУРИ И ТРАДИЦИЈИ
Сведоци смо раста популарности електронских књига, али овај рад бави се анализом
развоја једног жанра – романа написаног за моблни телефон – и то у Јапану.
Корисници мобилних телефона у Јапану имају другачију културну и философску основу
на којој се заснива цела парадигма мобилне телефоније, док је теоријска основа рада
теорија по којој се процес конвергенције не односи само на технологију модерних
апарата и њихов уплив у класичне облике културе, већ се тумачи као културни помак
корисника који, подстакнути новим електронским достигнућима, имају потребу да их
употребе у потрази за новим облицима веза између самих новопонуђених медија или
веза измећу корисника и нових медија: конзументи културе нису више само
конзументи којима је стандардним процедуралним правилима ограничен активан
приступ производима културе, већ име је омогућено активно учествовање у креирању.
У овом раду конвергенција је схваћена као приближавање технологије и књижевне
форме. Овај рад има за циљ да објасни културолошке претпоставке развоја и успеха
кратке наративне норме твитер романа у Јапану, објављених у електронском облику и
намењених искључиво читању на мобилним телефонима. Биће објашњено зашто ови
романи имају нешто већу популарност у Јапану него у неким другим технолошки
развијеним земљама анализом посебности јапанске свакодневице проистеклој из
специфичне традиције и културе.
TWITTER NOVELS AND THEIR ROOT IN THE JAPANESE`S CULTURE AND TRADITION
We are witnesses to an increasing popularity of electronic books, but this paper deals with
the analysis of the development of a genre – the novel written for the mobile phone - in
Japan. The users of mobile phones in Japan have a different cultural and philosophical basis
on which the whole paradigm of mobile telephony is based, whereas the theoretical basis
of the paper is a theory according to which the process of convergence refers not only to
the technology of modern devices and their influence onto the classic forms of culture, but
is interpreted as a cultural shift of the users who, encouraged by new electronic
achievements, have a need to use them in search of new forms of connections between the
very newly-offered media or connections between a user and the new media. The
consumers of culture are not just consumers any more, whose active approach to the
products of culture is limited by standard procedural rules, but they are given an
opportunity to actively participate in creating them. In this paper, the convergence is
understood as the approach of technology toward a literary form. This paper aims to
explain the cultural assumptions of the development and success of a short narrative norm
of twitter novels in Japan, published in an electronic form and exclusively intended to be
38
Language, literature and religion
read on mobile phones. It will be explained why these novels have slightly greater
popularity in Japan than in other technologically developed countries by analyzing the
particularity of everyday Japanese life, derived from their specific tradition and culture.
39
Jezik, književnost i religija
Александар Б.НедеЉковић
Крагујевац, Србија
[email protected]
ПОСЛЕДЊЕ ПИТАЊЕ ИСАКА АСИМОВА
У својој чувеној научнофантастичној причи „Последње питање“, велики СФ писац Исак
Асимов (Isaac Asimov, “The Last Question”, 1956) приказује далеку будућност у којој
човечанство, уз помоћ врхунских, најбољих компјутера покушава да одговори на
питање да ли се може икако преокренути неминовни ток ентропије, силе која
постепено растаче све структуре у универзуму. Најзад, у најдаљој будућности, док
универзум нестаје и постепено се расплињавају и последњи остаци времена и
простора, стиже, не одговор, него заповест: „Нека буде светлост!“ – и би светлост,
дакле, из максималног знања стигла је и максимална моћ, божанска. Омнисцијенција
(свезнање) је постала омнипотенција (свемоћ), човечанство је уз помоћ својих
компјутера на крају обавило божански задатак, створило је нови универзум. Ово је
врло озбиљан научни приступ основним питањима теологије. Данашња квантна
физика допушта могућност, али и опасност, да би се креирање новог универзума
могло, заиста, остварити: није немогуће да ми изазовемо, можда и нехотице, и можда
у не тако далекој будућности, нови Биг Бенг.
THE LAST QUESTION OF ISAAC ASIMOV
In his famous SF story "The Last Question", the great SF writer Isaac Asimov (Isaac Asimov,
"The Last Question", 1956) shows a distant future in which humanity, with its top-notch,
best computers attempts to respond to the question of whether the inevitable flow of
entropy, the force that gradually dissolves all structures in the universe, can possibly be
reversed. Finally, in the farthest future, while the universe disappears and the last remains
of time and space gradually dissolve, not an answer, but a commandment comes: "Let there
be light" - and there was light. Thus, from maximum knowledge also came a maximum
divine power. Omniscience became omnipotence, humanity finally completed its divine
task using its computers, and created a new universe. This presents a very serious scientific
approach to the basic issues of theology. Today’s quantum physics permits possibility, but
also danger, In order to really create a new universe, it is not impossible for us to provoke,
perhaps unintentionally, and maybe in the not too distant future, the new Big Bang.
40
Language, literature and religion
Lena Petrović
Niš, Serbia
[email protected]
OEDIPUS RE-INTERPRETED:
FANTASIES OF PATRICIDE IN MODERN ANGLO-AMERICAN LITERATURE
Given its first literary treatment in Sophocles’ trilogy King Oedipus, Antigone and Oedipus at
Colonus, and most famously re-interpreted by Freud, the myth of Oedipus seems to have
retained a residue of undeciphered meaning that calls for new approaches and inspires new
insights among anthropologists, as well as creative writers and film directors. Among the
latter are the Nobel prize winner J. M. Coetzee, S. Bradfield and I. Bergman. In the proposed
paper Oedipal motifs of patricide as they appear in their works will be analysed as evidence
in support of an interpretatation that runs counter to that of Freud and Lacan. Contrary to
their view of the Oedipus story as a universal tragic scenario based on incestuous longing
and symbolic castration, and in line with the views of E. Fromm, I will argue that the
fantasies of patricide explored in In the Heart of the Country and The History of Luminous
Motion, as well as in the film Fanny and Alexander, spring from a culturally specific and
reversible situation, and represent a rebellion against the figures of false authority (father,
priest, god) rather than an expression of primary incestuous desire and jealous rivalry.
РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЕДИПА: ФАНТАЗИЈЕ О ОЦЕУБИСТВУ У МОДЕРНОЈ
АНГЛОАМЕРИЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Након своје прве обраде у књижевности у Софокловој триологији КраЉ Едип,
Антигона и Едип на Колону и најпознатије Фројдове реинтерпретације, мит о Едипу
изгледа да је задржао остатак неодгонетнутог значења, који позива на нове приступе
и инспирише нове увиде међу антрополозима, као и креативним писцима и
редитеЉима. Међу овим последњим су добитник Нобелове награде Џ.М. Куци, С.
Бредфилд и И. Бергман. У овом раду, Едипови мотиви за оцеубиство онако како се
појавЉују у изабраним делима, биће анализирани као доказ у корист тумачења које
стоји насупрот тумачењима Фројда и Лакана. Супротно њиховом схватању Едипове
приче као универзалног трагичног сценарија заснованом на инцестуозним жеЉама и
симболичкој кастрацији, а у складу са схватањима Е. Фрома, образложићу да
фантазије о оцеубиству истраживане у У срцу ЗемЉе и Историја светлосног
кретања, као и у филму Фани и Александар, извиру из културолошки специфичне и
променЉиве ситуације и представЉају побуну против представника лажног
ауторитета (отац, свештеник, бог), пре него израз првобитно инцестуозне жеЉе и
супарништва изазваног Љубомором.
41
Jezik, književnost i religija
Радмила Настић
Крагујевац, Србија
[email protected]
ТРАНСФОРМАЦИЈА ЛИКА ТРАГИЧКОГ ПРОТАГОНИСТЕ ИЗМЕЂУ РИТУАЛА И ДРАМЕ
Мада су теорије антрополога Кембричке школе о религиозном-ритуалном пореклу
драме биле често оспоравне, ни данас нису изгубиле на значају када је у питању
осветљавање развојне линије западне драме, поготово у погледу транспозиције
трагичког протагонисте од Диониса и Едипа, преко секуларног Христа, Хамлета, и
њихових савремених отелотворења. Теорије Марија и Харисонове послужиле су као
полазна тачка Франсису Фергасону у дефинисању ''трагичног ритма радње'' као
суштине драмске трагике. У овом раду нагласак ће бити на утврђивању утицаја
ритуалних основа драме на структуру и карактеризацију неколико савремених англоамеричких драмских дела.
TRANSFORMATION OF THE CHARACTER OF A TRAGIC PROTAGONIST BETWEEN A RITUAL
AND A PLAY
Though the theories of the Cambridge school’s anthropologists regarding the religiousritualistic origins of a drama have often been disputed,, when it comes to enlightening the
development of the western play, especially in view of the transposition of a tragic
protagonist, from Dionysus and Oedipus, and also including a secular Christ, Hamlet and
their contemporary embodiments, these scholars have not lost their significance. Mary and
Harrison's theories have served as a starting point for Francis Fergusson in defining the
“tragic rhythm of the action” as the essence of dramatic tragedy. In this work, the emphasis
will be placed on determining the influences of the ritual bases of a drama within the
structure and characterization of several contemporary Anglo-American plays.
42
Language, literature and religion
Слободан Д. Јовановић
Нови Сад, Србија
[email protected]
ВЕРСКИ И ОБРЕДНИ ЕЛЕМЕНТИ У ТЕМЕЉИМА ЕНГЛЕСКЕ РЕНЕСАНСНЕ КОМЕДИЈЕ
Од норманских времена у Енглеској постоје записи о забавама за масе које су могле
да допринесу развоју осећаја за драмске наступе и поруке. Било је ту остатака
паганских обреда сачуваних на селу, које је Црква касније преобликовала, кад већ није
могла да их потисне у заборав. Ближи драми у правом смислу потом су наступи
путујућих забављача, минстрела. На овој основи дуго пре Шекспира настале су
дружине професионалних извођача, о чијем се раду мало зна пошто су биле предмет
презира и прогона.
Прави почетак драме доноси појава миракула, кратких религиозних представа које су
у портама изводили ђакони или дечаци из хора, а касније на трговима чланови
занатлијских и трговачких удружења. Рукописи потичу из 15. века, мада постоје записи
о оваквим творевинама и крајем 13. и почетком 14. века. Крајем 15. века настаје
развијенији тип религиозне драме – моралитет, драматизована хришћанска
морална алегорија, која предаје значајно наслеђе каснијој драми. Утицај моралитета
је остао снажан током целог периода формирања енглеске комедије, чак и у
Шекспирово време, када су постепено нестајали. Прелаз из моралитета у комедију
назначава дело Хенрија Медвала Фулгенс и Лукреција из 1497. године, о ком се
говори као о „првом енглеском световном комаду“, или „првој енглеској комедији“.
Kључне речи: пагански обреди, професионални извођачи, миракули, моралитети,
морална алегорија, интерлуди, световни комад, комедија, Шекспирово доба.
RITUALS AND RELIGIOUS ELEMENTS IN THE FOUNDATIONS
OF ENGLISH RENAISSANCE COMEDY
Beginning with Norman times, there are records of church festivals and popular
entertainments that contributed to the development of the dramatic spirit. Some of these
were remnants of old pagan ritual practices, preserved among peasant folk and later
modified by the Roman Catholic Church, when the Church was not able to eradicate them.
Closer to drama proper were the activities of minstrels, wandering entertainers, who first
used to sing heroic poems or chivalric romances, and later grew into something between
circus artists, acrobats and actors. Professional actors’ companies developed gradually,
existing long before Shakespeare’s time.
The real beginning of the English drama is marked by the appearance of Miracle plays, short
religious performances grouped in cycles, first performed by deacons or choir boys in
church grounds, later by members of guilds in town squares during various summer
holidays, developing into entertainments, many of them with comic elements. A more
sophisticated type of religious drama, the Morality play, evolved in the late 15th and early
43
Jezik, književnost i religija
16th centuries. These Christian moral allegories in dramatic form left an important heritage
to later drama. Their influence remained strong in the 16th century, through the formative
period of the English comedy, sporadically also into the age of Shakespeare. The transition
of morality into comedy is marked by Henry Medwall’s Fulgens and Lucrece (1497), often
called “the first English secular play”, or “the first English comedy”.
44
Language, literature and religion
Tina Laco
Mostar, BIH
[email protected]
DRAMA: OD TEATRA ZAJEDNIŠTVA DO METAFIZIČKE POBUNE
Rad propituje načine na koji drama razvija i mijenja svoje suštinske elemente (formu, jezik,
semantičku kompleksnost), ovisno o različitim odnosima prema božanstvu i religiji općenito,
a osobito u razdobljima antike, klasicizma i modernizma. Kroz primjere istaknutih grčkih
tragedija rad inzistira na dekonstrukciji Aristotelove „Poetike“ koja, po mišljenju suvremenih
teoretičara, poput Florence Dupont, često zanemaruje ritual i mit kao temeljni izvor
tragične forme. Klasicizam kao obnova tradicije nameće pitanje racionalizacije onoga što je
u antici bio „sveti prostor“, te će izloženi primjeri ukazati na potencijalne zamke i
nedostatke „prepisivanja“ klasičnog sadržaja u svijetu u kojem premoć razuma bogove
pretvara u samo daleke odjeke. Moderna drama redovito nudi široke spektre mogućnosti
tumačenja i ispunjavanja tzv.metafizičke praznine, nastale uslijed nemogućnosti ponovnog
postojanja onoga što Robert Brustein naziva „teatrom zajedništva“, zasnovanom na nekad
složnom religijskom kolektivu.
DRAMA: FROM THE THEATRE OF COOPERATION TO METAPHYSICAL REBELLION
This work questions the ways in which drama has been developing and changing
its essential elements (form, language, semantic complexity), depending on the different
relations towards divinity and religion in general, and especially in the periods of ancient
times, classicism and modernism. Throughout the examples of prominent Greek tragedies,
the work insists on the deconstruction of Aristotle’s Poetics, according to the conteporary
theoretician’s judgement. For instance, Florence Dupont often neglects ritual and myth as a
thorough source of tragic form. Classicism, as a renewal of tradition, imposes the question
of rationalisation and of what „holy space” was in ancient times. These examples will point
at potential traps and drawbacks of the„copying” of classic contents in the world in which
predominance of reason turns gods into just distant echoes. The modern drama regularly
offers a wide range of possibilities of interpretation and fulfillment, and the so-called
metaphysical gaps, originating from the impossibility of re-existence of what Robert
Brustein calls „theatre of cooperation”, based on a formerly undivided religious collective.
45
Jezik, književnost i religija
Татјана А. Думитрашковић
Сарајевo, БИХ
[email protected]
РЕЛИГИЈА, СВЕШТЕНСТВО И ПОЛИТИКА У ШЕКСПИРОВИМ ИСТОРИЈСКИМ ДРАМАМА
Представници цркве Шекспирових историјских драма су у потпуности у служби
политике и владара, а религију користе само као маску иза које крију своју дволичност
и неморалност и коју вешто навлаче када треба да оправдају своју похлепу,
корумпираност и веома честу нехуманост. Шекспир нарочито истиче њихову лажну
побожност желећи да покаже колико је често злоупотребљавана у манипулисању
религиозним осећањима верника, а све у циљу стицања личне користи и богатства.
Бавећи се темом злоупотребе религије од стране свештенства и владара, као и
неморалности и корумпираности свештенства периода који описује, Шекспир се
дотакао универзалне теме о злоупотреби религије и свештенства. Шекспирово
паразитско, корумпирано, похлепно, неморално свештенство је свештенство не само
његове и претходних епоха већ и епоха које ће уследити, све до данашњих дана, а
религија је била и остала моћно средство манипулисања ради остваривања политичке
моћи и материјалне користи.
RELIGION, CLERGY AND POLITICS IN SHAKESPEARE’S HISTORICAL PLAYS
The representatives of the Church in Shakespeare’s historical plays are completely in the
service of politics and rulers. Religion is only used as a mask behind which their hypocrisy
and immorality are hidden and which they skillfully put on when they need to justify their
greed, corruption and inhumanity. Shakespeare especially emphasized their false piety,
showing how often it was misused to manipulate the religious feelings of believers to gain
personal benefit and wealth. Having dealt with the theme of misuse of religion by the clergy
and rulers, as well as their immorality and corruption in the period he describes,
Shakespeare tackled the universal theme of the misuse of religion and the clergy.
Shakespeare’s parasitic, corrupt, greedy and immoral clergy is not only the clergy of his
epoch and the previous ones, but also the epochs which were to follow, until today, and
religion was and is a powerful means of manipulation to gain political power and material
interests.
46
Language, literature and religion
Amalia Mărăşescu
Piteşti, Romania
[email protected]
BETWEEN THE OFFICIAL RELIGION AND THE ARCHAIC BELIEFS: MAN IN THE 20
SOUTH EASTERN EUROPEAN NOVEL
TH
CENTURY
The paper identifies and analyses certain aspects that present the characters of such novels
as Freedom or Death by Nikos Kazantzakis, The Antichrist by Emilian Stanev, The Hatchet,
The Brothers Jder, Nicoară Potcoavă by Mihail Sadoveanu, Chronicle in Stone by Ismail
Kadare, Death and the Dervish by Meša Selimović as more attracted to primitive spiritual
manifestations than to the official religion. In the South-Eastern European space, the
Christian and Moslem cults coexist with other beliefs and ritual practices, either archaic or
adapted to the time. Signs and premonitions, “magical” characters, totemic animals are
present in the life of the community. In the absence of these beliefs, (the appurtenance to)
a religion does not solve the inner contradictions and conflicts that appear between
different confessions or within the same confession (as is the case of the Orthodox and
Moslem monks with Stanev and Selimović).
IZMEĐU ZVANIČNE RELIGIJE I ARHAIČNIH VEROVANJA: ČOVEK U ROMANU JUGOISTOČNE
EVROPE XX VEKA
U radu su identifikovana i analizirana određena gledišta likova u romanima Sloboda ili smrt
Nikosa Kazandzakisa, Anarhista Emilian Staneva, Sekira, Braća Jder, Nicoară Potcoavă
Mihaila Sadoveanua, Hronika na kamenu Ismaila Kadarea i Derviš i smrt Meše Selimovića,
koje više privlače primitivne duhovne manifestacije nego zvanična religija. Na prostoru
jugoistočne Evrope, hrišćanski i islamski kultovi postoje istovremeno sa drugim verovanjima
i ritualnim obredima, bilo zastarelim, bilo osavremenjenim. Simboli i predskazanja,
„magijski“ likovi i totemske životinje prisutni su u životu zajednice. U odsustvu ovih
verovanja, pripadnost religiji ne rešava unutrašnje kontradiktornosti i konflikte koji se
javljaju između različitih veroispovesti ili unutar jedne veroispovesti, kao što je to slučaj kod
pravoslavnih monaha i islamskih derviša kod Staneva i Selimovića.
47
Jezik, književnost i religija
Andrijana Jusup Magazin
Zadar, Hrvatska
[email protected]
BIBLIJSKI INTERTEKST U ROMANU EMAUS ALESSANDRA BARICCA
Rad interpretira biblijski intertekst u romanu Emaus talijanskog autora Alessandra Baricca.
Roman samim naslovom najavljuje utemeljenost na novozavjetnim referencama, a analiza i
interpretacija cjelovite strukture ukazat će na njihovu funkcionalnu učestalost, te odgovoriti
na pitanje da li na određenoj razini djeluje i protubiblijski intertekst.
BIBLICAL SUBTEXT IN THE NOVEL EMMAUS BY ALESSANDRO BARICCO
This work interpretes the biblical subtext in the novel Emmaus by Italian author Alessandro
Baricco. The novel announces that it is based on New Testament's references by its very
title, and the analysis and interpretation of that entire structure will indicate their
functional frequency, and then, answer the question of whether the counter-biblical
subtext also acts at a certain level.
48
Language, literature and religion
Ивана Петковић
Ниш, Србија
[email protected], [email protected]
БИБЛИЈСКИ КЉУЧ ИСАКА Б. СИНГЕРА
Рад разматра библијску потку романа Роб за који је писац добио Нобелову
награду. Конкретна прича, смештена у историјски, просторно-временски оквир,
задобија ванвременски, универзални карактер, услед драматичног сусрета двоје људи
чије ће спољашње разлике временом довести до суштинског сједињења. На тај начин
они отелотворују Стари и Нови савез, чији смисао и пуноћа постају уочљиви тек
спојени у органску целину Светог писма.
BIBLICAL KEY OF ISAAC B. SINGER
This work examines the biblical texture of the novel “Slave” for which the author won the
Nobel Prize. The actual story, set in a historical, spatial-temporal framework, acquires a
timeless, universal character, due to the dramatic meeting of two people, whose outward
differences eventually lead to an essential union. In that way, they embody the Old and
New Covenant, whose meaning and fullness become visible only when connected into an
organic whole of the Scripture.
49
Jezik, književnost i religija
Jane Mattisson Ekstam
Kristianstad, Sweden
[email protected]
THE REDEMPTIVE POWERAND ENERGY OF THE NARRATIVES OF SCRIPTURE IN ALLEGRA
JORDAN’S HARVARD 1914
My paper discusses the nature and consequences of the prominence of religion in a
recently published American novel, Allegra Jordan’s Harvard 1914 (2012). It argues that
Jordan’s novel explores the immense reserves of redemptive energy locked up in the
narratives of scripture; these can be released into our lives and take us out of our
entrenched positions. Ending in an extract from a benediction given at Harvard University in
1932, the novel pays tribute to the special redemptive role of narratives of scripture during
time of war. In 1914, Harvard University is steeped in anti-German prejudice. Fourteen
years after the end of war, reconciliation between the two sides is finally reached. The
turning point is the story of David and Absalom from the Old Testament, which Professor
Copeland uses to persuade the university’s president, Lowell (who is otherwise determined
to honour only American and British students), that a memorial plaque should also be
erected in memory of the four German students who died. As we approach the centenary
of the outbreak of World War One, Jordan’s novel demonstrates that fiction has a unique
ability to explore the complex and intense relationship between religion and war and its
consequences for the individual.
МОЋ И ЕНЕРГИЈА ИСКУПЉЕЊА: ПРИЧА ИЗ БИБЛИЈЕ У “ХАРВАРДУ 1914” АЛЕГРЕ
ЏОРДАН (2012)
Мој рад разматра природу и последице истакнутог положаја религије у недавно
објавЉеном роману америчког писца Алегре Џордан „Харвард 1914. Ратна романса.”
(2012). Рад аргументује да Алегрин роман истражује бескрајне резерве енергије
искупЉења, која је сузбијена у библијским причама; оне могу бити пуштене у наше
животе и ослободити нас од наших устаЉених схватања. Завршавајући роман
одеЉком из благослова датог на Универзитету на Харварду 1932.године, аутор одаје
почаст посебно искупЉујућој улози библијских прича током рата. 1914.године
Универзитет на Харварду тоне у анти-немачким предрасудама. Четрнаест година
након заврштека рата, коначно је постигнуто помирење између две стране.
Прекретницу представЉа прича о Давиду и Авесалому из Старог Завета, коју професор
Коупленд користи да убеди ректора универзитета, Лоувела (који је иначе одлучио да
ода почаст само америчким и британским студентима), да би требало да се подигне
спомен-плоча у знак сећања на погинуле немачке студенте. Како се приближавамо
стогодишњици од избијања Првог светског рата, Алегрин роман показује да фикција
има јединствену способност да истражује сложену и интензивну везу између религије
и рата и његових последица за појединца.
50
Language, literature and religion
Јелена Крунић
Нови Сад, Србија
[email protected]
БИБЛИЈСКИ ПОДТЕКСТ У "НОВОМ ЈЕРУСАЛИМУ" БОРИСЛАВА ПЕКИЋА
Апстракт: У раду се бавимо интертекстуалним дијалогом збирке прича Борислава
Пекића "Нови Јерусалим" и "Библије". Збирка попут "Библије" почиње мотивом
стварања (уметничког дела), а завршава пародијом "Откровења Јовановог". У
"Откровењу Јовановом" се срећемо са мотивом последње спознаје, али и страхоте
уништења. Борислав Пекић већ у наслову збирке "Нови Јерусалим" успоставЉа
дијалог са овом библијском књигом, превасходно је пародирајући. У причи "Човек
који је јео смрт" Пекић се поиграва мотивом једења књиге. У "лучама Новог
Јерусалима" акценат је ставЉен на мотив идеалног града и друштва. У овом делу се
срећемо и са мотивом борбе уметника (као ствараоца/ Творца) са оним што је зло
кроз стваралаштво., али и са мотивом изједначавања уметника и Бога (Творца).
BIBLICAL SUBTEXT IN BORISLAV PEKIĆ’S “NEW JERUSALEM”
This paper deals with the intertextual dialogue of Borislav Pekić’s anthology of stories “New
Jerusalem” and “The Bible”. The anthology “The Bible” starts with the motif of creation (of
a work of art) and ends with a parody of “The Book of Revelation”. In “The Book of
Revelation” we face the motif of final insight, as well as the horrors of destruction. In the
very title of the anthology “New Jerusalem”, Borislav Pekić initiates a dialogue with this
biblical book, primarily creating a parody. In the story “The man who ate death”, Pekić
trifles with the motif of eating books. In “The lights of New Jerusalem”, the emphasis is
placed on the motif of an ideal city and a society. We also come across the motif of the
struggle of the artist (as a maker/Creator) with what is evil in creativity, but also with the
motif of assimilation of the artist and God (Creator) in this work.
51
Jezik, književnost i religija
Кристина Виштица
Београд, Србија
[email protected]
РЕЛИГИЈА И УТОПИЈСКИ РОМАН – УЛОГА РЕЛИГИЈЕ У РОМАНИМА ОЛДОСА
ХАКСЛИЈА
Утопија као књижевни жанр је своје име усвојила из наслова дела Томаса Мора,
првобитно објављеног 1516. Међутим, снови о утопији сежу далеко у прошлост и своје
корене имају у веровањима о Валхали, Тир На Ногу или Еденском врту. Религија, пре
свега хришћанство, је имала велику улогу у стварању појма утопије и у самом
уређењу исте. Како су према веровањима богови предодредили друштвене слојеве,
по истом принципу су и утопије бивале уређене. Са друге стране, религија је у утопији
била не само основ уређења већ и инструмент критике постојећих система или
смернице за бољи, уређенији живот од стране утопијских писаца. Један од значајнијих
аутора утопијских романа је Олдос Хаксли, а његова дела Врли нови свет и Острво су
класици књижевне утопије. Врли нови свет је у својој основи дистопија, док је Острво
утопија. Стога, циљ овог рада је да истражи улогу религије у утопијском роману,
дистопији и утопији, са посебним освртом на најбитнија Хакслијева дела: Врли нови
свет и Острво.
RELIGION AND A UTOPIAN NOVEL – THE ROLE OF RELIGION IN ALDOUS HUXLEY'S NOVELS
A utopia as a literary genre adopted its name from the title of Thomas More's work,
published in 1516. However, the dreams about a utopia extend farther into the past and
have their roots in the beliefs about Valhalla, Tri Na Nogu or the Garden of Eden. Religion,
primarily Christianity, has played a very important role in creating the notion of utopia and
in the very arangement of it. As gods predestined social layers according to beliefs, utopias
were arranged according to the same principle. On the other hand, religion in a utopia was
not only the base of the arrangement, but also the instrument of criticism of the existing
systems or lines of direction for a better, more arranged life by utopian writers. One of
more significant authors of utopian novels is Aldous Huxley, and his works Brave New World
and Island are classics of literary utopia. Brave New World is, basically, a dystopia, whereas
Island is a utopia. Therefore, the aim of this work is to explore the role of religion in a
utopian novel, dystopia and utopia, with reference to the most important works of Aldous
Huxley: Brave New World and Island.
52
Language, literature and religion
Кристијан Векоњ
Београд, Србија
[email protected], [email protected]
ХЕМАТОКРАТСКА ТРАВЕСТИЈА
(Религијски мотиви у Дракули Брема Стокера)
Овај рад има за циљ анализирање најевидентнијих библијских мотива и слика које је
Брем Стокер користио у свом роману Дракула, и установљивање позиције коју
религија има у књижевном делу које је неправедно запостављено и у друштву које
дело критикује. Брем Стокеров Дракула је незаслужено скрајнут и често погрешно
протумачен роман од кога се једино памте крвопролиће и насиље, и превише
очигледан површински слој романа који је презентован у самом заплету. Оно што
непажљивом читаоцу промакне јесу прикривени слојеви романа, од којих се један
бави религијом и односом тадашњег друштва према њој. Сам аутор романа је од
малих ногу био у контакту са религијом, тако да његово дело обилује што директним,
што индиректним сликама и мотивима из Библије или алузијама на њих. Кроз
приказивање Дракуле као Антихриста, сучељавањем преставника католичке и
протестанске вере и извртањем препознатљивих религијских слика, Стокер покушава
да установи шта је то религија, а шта сујеверје, и да ли религија може опстати у
модерном друштву.
HEMATOCRATIC TRAVESTY
(RELIGIOUS MOTIFS IN BRAM STOKER'S DRACULA)
This paper aims to analyze the most evident biblical motifs and images that Bram Stoker
uses in his novel Dracula and establish the position which religion has in this literary work, a
topic which has been unjustly neglected in the society that criticizes the work. Bram
Stoker's Dracula is undeservedly pushed aside and often seen as a misinterpreted novel of
which only bloodshed and violence are remembered, carrying a too obvious surface layer of
the novel, which is presented in its very plot. What escapes an unobservant reader is the
hidden layers of the novel, one of which deals with religion and the relation of society then
to these layers. The author of the novel was in touch with religion from an early age, so his
work is rich in both direct and indirect images and motifs from the Bible or allusions to
them. Throughout the presentation of Dracula as Antichrist, facing the representatives of
the Catholic and Protestant confessions and twisting the recognizable religious images,
Stoker tries to establish what religion is, and what superstition is, and whether religion can
survive in modern society.
53
Jezik, književnost i religija
Yildiray Cevik,
Skopje, Macedonia
[email protected]
SALVATION (SOTERIA) THROUGH CHRISTIAN HUMANISM IN AUSTEN’S SENSE AND
SENSIBILITY
Austen’s novels are known to commonly exploit how humanity can, within the limits of
Christian humanism, participate in its individual and collective salvation (a word coined and
derived from the Greek root soteria) in this world. Salvation can be understood as soteria in
several this-worldly senses: wholeness, health, preservation from disease, deliverance from
enemies, moral and spiritual deliverance, breadth or enlargement of vision or of selfknowledge. In her neoclassical context, Austen takes for granted the truth of the otherworldly sense of soteria; however, it is this worldly sense of soteria that dominate her
novels. The primary theme in an Austen novel is social becoming, with a particular focus on
the potential for human maturity and the consequence of human immaturity. That maturity
depends on a character interpreting self, world, and other ‘correctly’; and on arriving at a
‘proper’ understanding of their dependent and interdependent social situation or context.
It is Austen’s preoccupation with interpretation—and with the nexus between
interpretation and soteria—that makes her a mainstream Anglican hermeneutics. Like other
Austen novels, Sense and Sensibility reflects Austen’s sense of the importance of human
agency, which is inherent to the Christian humanism. Thus, this paper attempts to exploit
the fact that it is human behavior, rather than fate or providence, which determines how
the story begins, develops, and ends. The paper also explores Austen’s concept of religious
salvation through the establishment of a real hope in which human beings can influence
and participate, as reflected in the novel.
СПАСЕЊЕ (СОТЕРИА) КРОЗ ХРИШЋАНСКИ ХУМАНИЗАМ У РОМАНУ ЏЕЈ ОСТИН РАЗУМ
И ОСЕЋАЈНОСТ
Романи Џејн Остин су иначе познати по томе да користе следећу тему: како
човечанство може у оквиру граница хришћанског хуманизма да учествује у
индивидуалном и колективном спасењу (реч која је скована и изведена из Грчког
корена soteria) на овом свету. Спасење се може схватити као сотериа на неколико
“световних” начина: потпуност, здравље, заштита од болести, спас од непријатеља,
морални и духовни спас, величина или ширење визије или самоспознаје. У свом
неокласичном контексту, Остин схвата здраво за готово истину о оностраном смислу
сотерие; какогод, овоземаљски смисао сотерие је тај који доминира њеним
романима. Првобитна тема у роману Џеј Остин је друштвено „постојање“, уз
стављање акцента на потенцијал људске зрелости и последица људске незрелости. Та
зрелост зависи од лика који тумачи самог себе, свет и друге “тачно” и приближивши се
адекватном разумевању зависних и међусобно зависних односа друштвених ситуација
54
Language, literature and religion
или контекста. У питању је преокупација тумачењем Џејн Остин и везом између
тумачења и soterie, што је чини “mainstream”-ом англиканске херменеутике. Као и
остали романи Џеј Остин, Разум и осећајност одражава осећај Џејн Остин за важност
људског деловања, која је својствена хришћанском хуманизму. Из тог разлога, овај рад
покушава да искористи чињеницу да је људско понашање, пре него судбина или
провиђење, то које одлучује како прича почиње, како се развија и како се завршава.
Рад такође истражује концепт спасења у религији, кроз креирање стварне наде на коју
људска бића могу да утичу или да буду део ње, као што је показано у роману.
55
Jezik, književnost i religija
Sandra Šumonja
Belgrade, Serbia
[email protected]
JAMES JOYCE'S VIEW OF THE RELIGION IN ' DUBLINERS'
This paper portrays author's dissaproval of the role that the Catolich church has in Dublin.
His profound criticism is presented thorugh the simbolic and unique style. It is not possible
to unvail the true meaning of the words without careful attention to every word, colour or
guesture. The paper contains numerous examples of Joyces's critical remarks depicted in
several short stories. Examining the symbols and ideas behind it we can once again admire
both his manner as well as the courage to be brutally honest and skepitcal. The main idea is
that church does not perform its duties in accordance with the genuine desire to lead its
followers through the path of spirituality. The conclusion is that the Church dictates social
rules and anyone who breaks the pattern has to deal with severe consequences. Through
these stories, Joyce also questions the nature of the choice itself- and the answer is that
Dubliners have no real choice at all. Church controls all aspects of people’s lives.
ПОГЛЕД НА РЕЛИГИЈУ У "ДАБЛИНЦИМА" ЏЕЈМСА ЏОЈСА
Овај чланак приказује Џојсово неслагање са улогом коју католичка црква има у
Даблину. Његова оштра критика је представљена симболичним и јединственим
стилом. Није могуће открити право значење речи без обраћања пажње на сваку реч,
боју или покрет. Рад садржи бројне примере Џојсових критичких примедби
приказаних у неколико кратких прича. Разматрајући симболе и идеје иза њих, можемо
се поново дивити начину, као и његовој храбрости да буде брутално искрен и
скептичан. Основна идеја је да Црква не обавља своје дужности у складу са искреном
жељом да води своје следбенике путем духовности. Закључак је да Црква диктира
друштвена правила,а свако ко прекрши овај образац, мора се носити са тешким
последицама. Кроз ове приче, Џојс такође доводи у питање природу самог избора – а
одговор је да Даблинци у ствари немају никаквог избора. Црква контролише све
аспекте живота људи.
56
Language, literature and religion
Јелена П. Јоргачевић
Ерфурт, Немачkа
[email protected]
УЧЕЊЕ О ГРЕХУ Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ У КОНТЕКСТУ ПРАВОСЛАВНЕ ТРАДИЦИЈЕ
У раду ће бити анализирано виђење греха у књижевном опусу Ф. М. Достојевског.
Будући да је његово дело несумњиво укорењено у руској, православној традицији,
Достојевски се често посматра и као религиозни филозоф. Питање о којем ће бити
речи односи се на проблематику антиномичности греха код његових ликова. Ксана
Бланк пишући о антиномијама у делу Достојевског, закључује да је главна она која се
састоји од тезе „Пут моралне чистоте је најбољи и најздравији пут; грех је
деструктиван“ и антитезе „Грех (пад) доводи особу ближе Богу.“ Исто тако, једна од
кључних одлика ликова романа овог руског класика је и антиномичност унутар њих
самих; способни су у исти мах да чине најдивнија дела и најстрашније злочине. Рад ће
се бавити и проблематиком греха у православној светоотачкој традицији, тј. биће
анализирана комплементарност између светоотачког разумевања греха и аналогне
поставке Достојевског. Коначно, посебна пажња биће посвећена питању утицаја
схватања греха Достојевског на мислиоце такозване Руске (Париске) школе, а
нарочито на Павла Флоренског.
F. M. DOSTOEVSKY’S TEACHINGS ON SIN IN THE CONTEXT OF THE ORTHODOX TRADITION
This paper analyzes the perception of sin in the literary opus of F. M. Dostoevsky. Since his
work is undoubtedly rooted in the Russian Orthodox tradition, Dostoyevsky is often viewed
as a religious philosopher as well. The question that will be discussed relates to the issue of
the antinomy of his characters' sins. Writing about the antinomies in Dostoevsky's work,
Ksana Blank concludes that the predominant one is composed of the thesis, "The path of
moral purity is the best and healthiest way; a sin is destructive" and the antithesis, "A sin
(fall) brings a person closer to God." Also, one of the key features of the characters in the
classic novels of this Russian is the existence of antimony within themselves; they are, at
the same time, able to do the most wonderful deeds and commit the most terrible crimes.
This work will deal with the problem of sin in the Orthodox tradition of holy fathers, i.e. it
will analyze the complementary aspects between the holy fathers’ understanding of sin and
an analog thesis of Dostoevsky. Finally, special attention will be paid to the issue of the
influence of Dostoevsky's understanding of sin on the thinkers of the so-called Russian
(Paris) school and especially on Paul Florensky.
57
Jezik, književnost i religija
Јасмина Арсеновић
Београд, Србија
[email protected]
RELIGIJA U KNJIŽEVNOSTI ŠPANSKOG ZLATNOG DOBA: DON KIHOT I SVETO PISMO
Pisan u epohi kulturne dominacije Katoličke crkve, Inkvizicije i velikih španskih mističara,
Veleumni idalgo don Kihot od Manče Migela de Servantesa neizbežno uspostavlja vlastiti
odnos prema temi religije, koji je raznoliko interpretiran. Poznato je da je u prvom
modernom romanu svetske književnosti prisutna fikcionalizacija kako hrišćanskih, tako i
jevrejskih i islamskih tema, ali predmet ovog rada bio bi njegov odnos prema Svetom pismu,
odnosno, pokušaj odgovora na nekoliko pitanja... U kojoj meri je viteški pohod protagoniste
moguće tumačiti kao Imitatio Christi, odnosno, u kojoj meri je moguće govoriti o
hristolikosti Don Kihota?Koliko epizode romana podsećaju na jevanđelske priče i kakav
odnos upostavljaju prema njima, da li ih variraju ili parodiraju? Kolika je zastupljenost
biblijskih citata u romanu i kako ih interpretirati u književnim kontekstima u kojima ih
zatičemo? Konačno, kako se ukupno može odrediti odnos Servantesove romaneskne slike
sveta sa hrišćanskom idejom o svetu? Rad bi uzeo u obzir kritičke studije iz savremene
svetske i srpske servantistike, tekstove pisaca (poput Vistana Hju Odna) koji su u pomenuti
roman čitali kao delo hrišćanske inspiracije, ali i sasvim oprečna mišljenja (poput analize
Servantesovog nihilizma, iz pera Nikole Miloševića, na primer).
RELIGION IN THE LITERATURE OF SPANISH GOLDEN AGE: DON QUIXOTE AND THE
SCRIPTURE
Written in the epoch of cultural domination of the Catholic Church, inquisition and great
Spanish mystics, The Ingenious Gentleman Don Quixote of La Mancha by Miguel de
Servantes undeniably establishes a proper relation towards the theme of religion, which has
been diversely interpreted. It is known that fictionalization of Christian, as well as Jewish
and Islamic themes is present in the first modern novel of the world literature, but the
subject of this work would be its relation toward the Scripture, that is, an attempt to
answer a few questions...How much is it possible to interpret a knight’s visit of a
protagonist as Imitatio Christi, i.e. how much is it possible to speak about Don Quixote’s
being Christ-like? How much do the chapters of the novel resemble of evangelistic stories
and what kind of relation do they have with them; do they vary them or parody? How much
is representation of the biblical quotations in the novel and how to interpret them in the
literary contexts in which we find them? Finally, how can the relation of Servantes’
novelistic view of the world with the Christian idea of the world, be defined in total? The
work would take into account the critical studies from the contemporary world and Serbian
Servantes studies and writers’ texts (such as Wystan Hugh Auden), who read the above
mentioned novel as the work inspired by Christianity, but also the opposite opinions (such
as the analysis of Servantes’ nihilism by Nikola Milošević, for example).
58
Language, literature and religion
Маја Ћук
Београд, Србија
[email protected]
УЛОГА РЕЛИГИЈЕ И МИТОЛОГИЈЕ У РОМАНУ АНТИЛОПА И КОСАЦ
У овом раду се анализира улога религиозних мотива и митологије у роману Маргарет
Етвуд Антилопа и Косац, ослањајући се на теоријско виђење Хејдена Вајта. Наратор и
водећи протагониста поменутог романа, Снежни, једини преживели човек након
апокалипсе проузроковане људским фактором, поприма улогу проповедника и врача
који својим креативним дочаравањем религије и митологије васпитава младе
Кошчиће, необичну врсту људских бића створених вештачким путем. Његово
поигравање са религиозним концептима и специфична постмодернистича теогонија
одражава виђења Вајта да како историјске хронике, тако и други наративи, попут
светих списа, „није наивно представљање необрађених чињеница“ (White 1987: 176),
већ несвесни одабир, поједностављивање и организовање релевантних чињеница на
основу неких субјективних критеријума који су производ извесног доба и идеологије.
THE ROLE OF RELIGION AND MYTHOLOGY IN THE NOVEL ORYX AND CRAKE
This paper analyses the role of religious motives and mythology in Margaret Atwood’s novel
Oryx and Crake, by relying on Hayden White’s theoretical view. The narrator and leading
protagonist of this novel, Snowman, the only survivor after an apocalypse caused by human
factors, assumes the role of a preacher and a witch doctor who raises young Crakers, the
unusual kind of humans created in artificial ways, by his creative interpretation of religion
and mythology. His playing with religious concepts and the specific postmodern theogony
reflect the view of White that both historical chronicles and other narratives, such as Holy
Scripts are ''not an innocent representation of raw facts'' (White 1987: 176), but involve
unconscious selecting, simplifying and the organizing of relevant facts according to
subjective criteria which are the products of a particular age and ideology.
59
Jezik, književnost i religija
Јелена З. Стефановић
Београд, Србија
ЛИК МАРЕ БРАНКОВИЋ: ОД НАЈСВЕТИЈЕ КЋЕРИ ДО СЕСТРЕ КРВНИЦЕ
У раду се указује на разлику у обликовању лика Маре Бранковић у српској
средњовековној и народној књижевности, као и на удео хришћанских и народних
веровања у представама о њој. Из родне перспективе анализирају се три кључна
мотива која се појављују у епским народним песмама и средњовековним списима о
Мари Бранковић: удаја за султана, ослепљивање браће и њена дипломатска
активност. Показује се да је лик представљен у оквиру позитивних (пожртвована,
алтруистична, верна и лојална) и негативних (опасна, морално и цивилизацијски
инфериорна) мизогиних митова.
THE CHARACTER OF MARA BRANKOVIC:
FROM THE MOST SAINTFUL DAUGHTER TO THE SINFUL SISTER
The paper points out the difference in shaping Mara Brankovic’s character in the Serbian
medieval and folk literature, as well as the proportion of Christian and folk beliefs in the
presentations of hers . From a gender perspective, three essential motifs that appear in the
epic folk songs and medieval writings about Mara Brankovic are: marriage to the Sultan, the
blinding of her brothers and her diplomatic activity. It turns out that the figure is presented
in terms of the positive (sacrifices, altruistic, loyal and faithful) and negative (dangerous and
morally inferior) misogynist myths.
60
Language, literature and religion
Весна Дицков
Београд, Србија
[email protected]
РЕЛИГИОЗНА ПОЕЗИЈА ИНКА
Књижевност која се развијала код аутохтоних народа данашње Хиспанске Америке
пре доласка Шпанаца, подразумевала је веома широк културолошки појам, јер су
дела, чији су аутори углавном били анонимни, настајала у оквиру одређених
друштвено-религијских структура, и, као таква, имала су сложену функцију у
прехиспанским заједницама, са бројним, превасходно социјалним конотацијама.
Предмет нашег интересовања је књижевна баштина народа Инка, у којој највећи део
сачуваних текстова чине песме, а међу њима посебну групу представљају религиозне
творевине у стиху, најчешће посвећене њиховом врховном богу Виракоћи (Viracocha).
С обзиром на то да ћемо настојати да укажемо на литерарно-утилитарну слојевитост
односа религије и књижевног стваралаштва код Инка, поље нашег истраживања
обухвата првенствено одговарајућу поезију овог народа, насталу у преколумбовском
раздобљу (од XII столећа до 1492. године), са посебним освртом на релевантне услове
и учеснике овог књижевно-цивилизацијског прожимања.
RELIGIOUS POETRY OF THE INCAS
The literature which developed within the indigenous peoples of today’s Hispanic America
before the arrival of the Spaniards, implied a very extensive culturological notion, because
the works, whose authors were mostly anonymous, had been rising within certain socialreligious structures, and so had a complex function in pre-Hispanic communities, with
numerous, primarily social connotations. The subject of our interest is the literary heritage
of the Inca people, in which the greatest part of preserved texts are poems, and among
which the religious creations in verse present a special group, most often devoted to their
supreme god Viracocha (Wiraqocha). Since we aim to point at the literary-utilitarian
stratification of the relation between religion and the literary opus of the Incas, the field of
our research primarily includes the relevant poetry of the people, developed in the preColumbian era (from the twelfth century to 1492), with a special reference to the relevant
conditions and participants of this literary-civilizational permeation.
61
Jezik, književnost i religija
Зорица Јелић
Београд, Србија
[email protected]
HERBERT’S INWARD TEMPLE
The seventeenth-century poet, and priest, George Herbert wrote a book of religious poems
metaphorically called The Temple. The theme of these poems is Man’s struggle and
yearning to enter the eternal temple of God. This paper focuses on the criticism of Sara
Henley, Douglas Thorpe, Robert Strier, Brewster Ford, and Mario Di Cesare, just to name a
few. In “Church-monuments,” which is one of the poems from the book, Herbert uses the
Church not only as a religious metaphor, but also as a concrete object-- a memento mori. In
this poem, he contemplates on the everlasting theme of Man’s mortality. He depicts Man’s
desire in life to achieve immortality, and uses diction, form and tone to explain that it is
Man’s fate to die and return to the dust that he came from. Herbert uses grammatical and
stylistic elements to show the dissolution of the body in death through the disintegration of
the stanzas. Therefore, the mortifying of the flesh is connected and portrayed through the
crumbling of the poem itself. Ultimately, through this “acquaintance” of matter and form,
as Herbert puts it, mortal and temporal becomes immortal and eternal.
ХЕРБЕРТОВ УНУТРАШЊИ ХРАМ
Песник и свештеник из седамнаестог века, Џорж Херберт је написао књигу
религиозних песама метафорички названу „Храм“. Тема ових песама је Човекова
борба и тежња да уже у Божји храм. Овај рад се фокусира на критике Саре Хенли,
Дагласа Торпа, Роберта Стриера, Брустера Форда и Мариа де Сезареа. У „ChurchMonuments“, која је само једна од песама из ове књиге, Херберт користи цркву, не
само као религијску метафору, већ и како конкретан објекат – memento mori. У овој
песми он дубоко размишЉа о вечној теми Људске бесмртности. Он приказује
човекову жеЉу да достигне бесмртност и користи дикцију, форму и тон да објасни да
је човекова судбина да умре и да се врати прашини из које је дошао. Херберт користи
граматичке и стилистичке елементе да прикаже распадање тела у смрти кроз
дезинтеграцију стиха. Из тог разлога, умирање меса се повезује и осликава кроз
распадање саме песме. Коначно, кроз ово „упознавање“ материје и облика, како то
Херберт каже, смртно и временско постаје – бесмртно и безвременско.
62
Language, literature and religion
Тијана Парезановић
Београд, Србија
[email protected]
PARADISE REGAINED: CHRISTOPHER BRENNAN’S LILITH POEMS
Christopher Brennan (1870-1932), a Sydney-born poet of Roman Catholic Irish parentage, is
often described as a mystic whose verse, despite his intellectualism, is not incompatible
with religion. Strongly influenced by French Symbolism and English Romanticism, Brennan's
poetry is often seen as obscure and metaphysical, and this particularly refers to the group
of thirteen poems published in his collection Poems: 1913, the so-called Book of Lilith. The
shadow of Lilith, a female demon from Jewish mythology which figures in this set of poems,
represents the darkness of the mind and all the mystery and horror of the world. She is
given voice as an interloper, an exile who haunts the man in his post-fall condition.
Brennan’s man is in a state explained by Frye in The Great Code as disgrace, disaster and
suffering, the lowest point of the “U-Shaped plot” of the Bible’s narrative. This paper will
aim to show that Lilith in Brennan’s poems gradually becomes the symbol of the restoration
and harmony promised by the Book of Revelation, the ideal of the beauty of the universe,
and that the final reunion with her is the only way in which man can achieve pure spiritual
knowledge.
POVRAĆENI RAJ: PESME O LILIT KRISTOFERA BRENANA
Kristofera Brenana (1870-1932), rimokatoličkog pesnika irskog porekla, rođenog u Sidneju,
često opisuju kao mistika, čiji stih, uprkos njegovom intelektualizmu, nije nespojiv sa
religijom. Pod jakim uticajem francuskog simbolizma i engleskog romantizma, na
Brenanovu poeziju se često gleda kao na nerazjašnjivu i metafizičku. To se posebno odnosi
na grupu od trinaest pesama, koje su objavljene u njegovoj zbirci Pesme: 1913, takozvanoj
„Knjizi o Lilit“. Senka Lilit, ženskog demona iz jevrejske mitologije, koja se pojavljuje u ovoj
grupi pesama, predstavlja tamu uma i sve misterije i užase sveta. Dat joj je glas uljeza,
izgnanika koji progoni čoveka u njegovom stanju nakon “pada”. Brenanovog čoveka i
njegovo stanje objasnio je Fraj u delu „Velika šifra“ kao sramotu, propast i patnju i kao
najnižu tačku biblijske priče o vrtoglavim usponima i padovima. Ovaj rad ima za cilj da
pokaže da Lilit u Brenanovim pesmama postepeno postaje simbol obnove i harmonije
obećane u Otkrovenju Jovanovom - ideal lepote univerzuma i da je, konačno, ujedinjenje sa
njom jedini način na koji čovek može dostići čisto duhovno znanje.
63
Jezik, književnost i religija
Arben Bushgjokaj
Shkoder, Albania
[email protected]
“I HAVE CHOSEN THEM!”:
NEW TESTAMENT CHARACTERS IN EMILY DICKINSON’S POETRY
The gallery of characters from the Bible grows and is enriched as Dickinson introduces New
Testament figures. The people that Jesus met, spoke to, chose to be his disciples, and even
rebuked at times, are reworked with a fine touch by the poet so that they can embody
nineteenth century concerns of the speaker’s soul. Most of them could have been
Dickinson’s friends, and could have shared some of the concerns of the poet in her time.
Most of them, apart from Stephen, Silas, and Nicodemus, were Apostles of Jesus Christ. The
trials of faith and the steadfastness of the faithful are juxtaposed in some of the instances
where these characters appear. The individual, “your little ‘John’!”, who seems to go
through tests of “suspense” and “Anguish” is qualified by some astonishing remarks. This
person’s faith is not “supple”, he does not “yield”, “shatter”, “fail” or “doubt”, he simply
“sues … sweet forgiveness” (P-497). On the other hand, by vividly recreating the story of
Peter’s denial of Christ, Dickinson draws attention to its contemporary relevance by fusing
American colloquialism with the biblical language of all four evangelists. Such attention
highlights the feeling of being denied and abandoned, but without being revengeful. The
instance of Nicodemus’ encounter and discussion with Jesus and his eventual question is
alluded to by Dickinson, in moments of keen observation and vivid description of natural
elements and phenomena. Dickinson recognizes the natural manifestations as the “annual
reply” to “Nicodemus’ Mystery” (P-140). Furthermore, this image of doubt and skepticism,
however, seems to a borrowed and elaborated version of the Jesus’ disciple, Thomas, and
his moments of disbelief in the resurrection of his Master. The “Scarlet Experiment” for
“Sceptic Thomas” was to put his fingers “in the prints of the nails” in the hands of Jesus, and
to “thrust [his] hand into his side” (John 20:25). Finally, the possibility of salvation, even at
the last moments of one’s life, is confirmed by Jesus acceptance of the repented thief.
“’Remember me’ implored the Thief!” expresses the thief’s plea to Christ to be accepted in
his kingdom, whereas “My Guest ‘Today in Paradise’ / I give the guaranty” (P-1180)
rephrases Jesus’ reply to the thief: “Verily I say unto thee, To day shalt thou be with me in
paradise” (Luke 23: 43), which Dickinson interprets in another poem as “Compassion for
Integrity” (P-1470).
“JA SAM IH IZABRALA!”:
NOVOZAVETNI LIKOVI U POEZIJI EMILI DIKINSON
Galerija likova iz novozavetne Biblije obogaćuje poeziju Emili Dikinson. Ljudi koje je Isus
sreo, razgovarao sa njima, izabrao ih da budu njegovi sledbenici, a povremeno ih i
64
Language, literature and religion
prekorevao, preoblikovani su senzibilnim dodirom pesnikinje, tako da mogu da otelotvoruju
nemire duše čoveka devetnaestog veka. Većina njih su mogli biti prijatelji Dikinsonove i da
podele neke od pesnikinjinih briga iz tog vremena. Mnogi od njih, pored Stefana, Sile i
Nikodima, bili su apostoli Isusa Hrista. Iskušavanje vere i postojanost onih koji veruju nižu se
u nekim od pesama gde se ovi likovi pojavljuju. Pojedinac, “tvoj mali‚ Džon’!”, koji, čini se,
prolazi kroz testove “iščekivanja” i “bola”, opisuje se nekim zapanjujućim opaskama. Vera
ove osobe nije “poslušna”, on se “ne predaje”, “ne uništava”, “ne popušta” ili “ne sumnja”,
on jednostavno “zahteva … slatki oprost” (P-497). S druge strane, ponovno i živahno
stvarajući priču o Petrovom odbijanju Hrista, Dikinsonova privlači pažnju zbog savremene
relevantnosti stapanja američkih kolokvijalizama sa biblijskim jezikom sva četiri evanđelista.
Ovakva pažnja naglašava osećanje odbačenosti i napuštenosti, ali bez osvetoljubivosti.
Dikinsonova aludira na primeru Nikodimijevog susreta i diskusije sa Isusom, na njegovo
konačno pitanje u trenucima pronicljivog posmatranja i živog opisa prirodnih elemenata i
fenomena. Ona prepoznaje prirodne manifestacije poput “godišnjeg odgovora” na
“Nikodemijevu misteriju” (P-140). Pored toga, ova slika sumnje i skepticizma se, međutim,
čini pozajmljenom i razrađenom verzijom Isusovog učenika Tome i trenutaka neverice u
uskrsnuće njegovog Gospodara. “Crveni eksperiment” za “nevernog Toma” je trebalo da
stavi njegove prste “u otiske od noktiju” u rukama Isusa, i da “zarine [svoju] šaku u njegove
slabine” (Džon 20:25). Konačno, mogućnost spasenja, čak i u poslednjim trenucima nečijeg
života, potvrđuje se Isusovim prihvatanjem lopova pokajnika. “’Seti me se’ preklinjao je
Lopov!” izražava molbu lovova Hristu da bude prihvaćen u njegovom kraljevstvu, dok „Moj
gost ‘danas u raju’ / Ja dajem garanciju” (P-1180) parafrazira Isusov odgovor lopovu:
“Uistinu ti kažem, danas ćeš ti biti sa mnom u raju” (Luka 23: 43), što Dikinsonova tumači u
drugoj pesmi kao “Sažaljenje prema poštenju” (P-1470).
65
Jezik, književnost i religija
Александар Прњат
Београд, Србија
[email protected]
СИМБОЛИКА КОЊА У СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ
У народним песмама које је забележио Вук Стефановић Караџић коњ понекад
сопственим делањем игра пресудну улогу за исход неког подухвата. Спасава свог
јахача током боја тако што се сагне када противник у боју баци копље (као у песмама
,,Болани Дојчин'' и ,,Иво Сенковић и ага од Рибника’’). Или, сам јури за вилом коју
јахач хоће да сустигне (,,Марко Крањевић и вила''). Можда би се могло рећи да коњ
претставља анимални део душе чија помоћ је јунаку неопходна да би извршио неки
недостижан задатак, као што је проналажење виле или победа у двобоју над ратнички
супериорнијим противником. У сваком случају, јасно је да је коњ понекад јахачев alter
ego: то се може видети из сцене у којој Марко Краљевић пијући вино пола даје свом
коњу. Ово је још изразитије у ситуацији када девојка пита коња да ли је његов јахач
ожењен, а коњ јој рзајући одговара да није и да има намеру њоме да се ожени
(,,Будљанка дјевојка и коњ'' и ,,Дјевојка и коњ момачки'').
THE SYMBOLISM OF HORSES IN SERBIAN NATIONAL POETRY
In the folk songs recorded by Vuk Stefanović Karadžić the actions of a horse sometimes play
a crucial role in the outcome of an undertaking. A horse saves his rider during the battle by
bending down when the opponent throws a spear (as in the poems, „Bolani Dojčin“ [„Ill
Dojčin“] and „Ivo Senković i aga od Ribnika“ [„Ivo Senković and the Aga of Ribnik“]). Or, it
chases a fairy that his rider wants to seize („Marko Kraljević i vila“ [„Prince Marko and the
nymph“]). It might be said that the horse represents the animal part of the soul that
provides help to the hero that needs to perform an elusive task, such as finding a nymph or
winning a duel against a superior opponent. However, it is clear that the horse sometimes
represents a rider’s alter ego: this can be seen in a scene in which Prince Marko drinks wine
and gives half of it to his horse. This is even more emphasized in a situation in which a girl
asks the horse if his rider is married, and the horse answers, neighing that he is not, but also
that he has the intention to marry her (“Budljanka djevojka i konj“ [,,Girl from Budlja and
horse''] and “Djevojka i konj momački“ [“Girl and the bachelor’s horse”]).
66
Language, literature and religion
Биљана Турањанин
Београд, Србија
[email protected]
МОТИВ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ У СРПСКОМ ПЈЕСНИШТВУ
Најзнаменитија и најпоштованија икона српског народа значајну улогу је добила и у
нашој књижевности. Она надраста иконично поштовање светиње и постаје велики
симбол неодвојив од свеукупне националне традиције. У раду испитујемо развој овога
мотива у нашој књижевности који израња из црквене химничне поезије, врхуни се у
антологијским пјесмама Љубомира Симовића („Десет обраћања Богородици
Тројеручици Хиландарској“), Матије Бећковића („Богородица Тројеручица“) и Ивана В.
Лалића („Шапат Јована Дамаскина“) и креће пут своје бескрајности и недоречености
награђиваном збирком Ивана Негришорца („Светилник“).
THE MOTIF OF MOTHER OF GOD THREE-HANDED IN SERBIAN POETRY
The most renowned and respected icon of the Serbian people was given a significant role in
our literature as well. It transcends an iconic respect of sacred things and is a great symbol,
inseparable from the overall national tradition. In this work, we examine the development
of this motif in our literature, emerging from the church hymnal poetry that reached its
peak in the anthological poetry of Ljubomir Simović "Ten addresses to Hilandar’s Mother of
God Three-Handed", Matija Becković’s "Mother of God Three-Handed" and Ivan V. Lalić’s
"Whisper of Jovan Damascin" and moves its way toward the vastness and understatement
in the award-winning anthology of Ivan Negrišorac’s "Lighthouse".
67
Jezik, književnost i religija
Milena Nikolić
Београд, Србија
[email protected]
MORALITY AND CHRISTIANITY IN THE WORKS OF WILLIAM BLAKE
This paper deals with the main Blake’s idea of humanity which he expressed through beauty
of the verse that emerged from his vivid imagination and acute intuition. Our aim is to
demonstrate how his most astonishing and inviting contribution to the literature was
inspired by religion he was, oddly enough, not practicing. We tried to show how inspiration
and imagination that he discerned through moral teachings enlightened the most inviting
aspects of Christianity in his writings: the strength to accept the errors as humane, the
power to embrace contraries without which there is no progression, the wisdom to practice
the idea of forgiveness and above all, the ability to emphasize humanity in the core of any
theology. Our ultimate effort was to offer a new perspective to interpretation of Blake’s
works, stressing the humanistic view of Christianity Blake fought to prioritize. His poetry is a
demonstration of a firm bond between the written word and faith, language and religion,
systematic reasoning and intuition, institutional teachings and spiritual insight. It gives man
a chance to feel godlike, accept dualism of body and soul, make peace with heaven and hell
and become friend of sinners.
MОРАЛНОСТ И ХРИШЋАНСТВО У РАДОВИМА ВИЛИЈЕМА БЛЕЈКА
У овом раду испитује се Блејкова главна идеја човечности, коју је он изразио кроз
лепоту стиха, а која је проистекла из његове живе маште и оштре интуиције. Наш циљ
је да се покаже како је његов веома запањујући и примамљујући допринос
књижевности био инспирисан религијом коју он, зачудо, није упражњавао. Покушали
смо да прикажемо како су инспирација и машта које је он разабирао кроз учења о
моралу, просветлила најпримамљивије аспекте хришћанства у његовим списима:
снага да се грешке прихвате као људске, моћ да се прихвате супротности без којих не
постоји напредак, мудрост да се примењује идеја праштања и изнад свега, способност
да се у сржи сваке теологије нагласи човечност. Наш крајњи циљ је био да понудимо
нову перспективу за тумачење Блејкових радова, наглашавајући хуманистичко виђење
хришћанства за које се Блејк борио да се стави у први план. Његова поезија показује
чврсту везу између писане речи и вере, језика и религије, систематског размишљања и
интуиције, институционалних учења и духовне спознаје. То даје човеку прилику да
осети божанским, прихвати дуализам тела и душе, помири се са рајем и паклом и
постане пријатељ грешника.
68
Language, literature and religion
Tomislav Pavlović
Крагујевац, Србија
[email protected]
PAUL MULDOON BETWEEN CHRISTIANITY AND CELTIC MYTHS
Paul Muldoon is one of the most famous Northern Irish poets. His enormous poetic output
reveals that throughout his career he steadily drew upon Christian religion and Celtic
mythology and folklore. Muldoon’s verses are known as cryptic and elusive and to discover
the layers of myth and decode the paradigms of his Catholic religion may prove a rather
difficult task. Our purpose is to analyze both the poems based on Celtic folklore and those
built upon the pivotal aspects of the religious doctrine. We will also draw the attention to
the poems where these two are intertwined owing to the syncretism of Muldoon’s poetic
genius.
POL MALDUN IZMEĐU HRIŠĆANSTVA I KELTSKIH MITOVA
Pol Muldon je jedan od najpoznatijih pesnika Severne Irske. Njegovo obimno poetsko
stvaralaštvo otkriva da se tokom svoje karijere čvrsto oslanjao na hrišćansku religiju, keltsku
mitologiju i folklor. Muldonovi stihovi su poznati po zagonetnosti i neuhvatljivosti.
Otkrivanje
njihovih mitoloških slojeva i dešifrovanje obrazaca njegove katoličke
veroispovesti može se pokazati veoma teškim zadatkom. Naš cilj jeste da analiziramo pesme
zasnovane na keltskom folkloru, ali i one koje se oslanjaju na centralna stanovišta religiozne
doktrine. Takođe ćemo posvetiti pažnju pesmama gde su ova dva uticaja isprepletena,
zahvaljujući sinkretizmu Muldonovog poetskog genija.
69
Jezik, književnost i religija
Радомир Д. Ђорђевић
Београд, Србија
[email protected]
КУЛТУРНО И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКО ИСХОДИШТЕ СЛОВЕНСКЕ РОДНЕ ВЕРЕ (РЕЛИГИЈЕ) И
ЊЕНА НОВА РЕМИНИНСЦЕНЦИЈА
У раду се разматра и шире елаборира, тзв. предачка или роднa-етничка религија у
контексту културног и цивилизацијског дискурса. Аутор сматра, да је на почетку новог
миленијума, дошло до одређеног религијског преструктуирања, у оквиру словенских
земаља. Наиме, све више, се међу словенским народима, јавља потрeба, за
обнављањем своје старе и заборављене вере – родне вере, која се ''изгубила'' у
некадашњем узлету примања хришћанства. Истовремено, има се утисак, да хришћанство као светска религија, све више показује неразумевање пред налетом
''новог'' (нео)паганизма, нарочито видљивог у периоду после сламања социјализма
1998.године. Циљ овог рада је: да прикаже и размотри чињенице, које указују на такву
појаву, објасни их са аспекта социо – културног ангажмана. Методологија која ће се
примењивати у овом раду, биће метода посматрања, разумевања и теоријско –
дискурсивног објашњавања и тумачења. Аутор сматра, да ће резултати, који ће из
свега произаћи, имати одређену теоријску валидност и значај за даље разматрање
исте тематике, и како би се на већем броју примера потврдила истоветност
претходног закључивања, односно закључака до којих је дошао аутор овог рада.
THE CULTURAL AND CIVILIZATIONAL ORIGIN OF SLAVIC NATIVE FAITH (RELIGION) AND ITS
NEW REMINISCENCЕ
The work discusses and further elaborates on the so-called ancestral or gender-ethnic
religion in the context of cultural and civilizational discourse. The author considers that at
the beginning of the new millennium, Christianity came to a certain religious restructuring
within Slavic countries. In fact, the need for the renewal of their old and forgotten faith –
the gender faith that was “lost” in the former upswing of accepting Christianity, increasingly
arose among the Slavic peoples. At the same time, the impression is that Christianity as a
world religion shows a greater and greater lack of understanding towards the surge of this
”new” (neo) paganism, particularly visible in the period after the collapse of socialism in
1998. The aim of this work is to present and discuss the facts that point to such a
phenomenon and explain them in terms of socio-cultural engagement. The methodology
applied in this work includes observation, understanding and theoretical-discursive
explanations and interpretations. The author considers that the results that come out of all
this will have some theoretical validity and significance for further considerations of this
subject matter, so that the conclusions drawn by the author of this work will be confirmed
by a greater number of examples.
70
Language, literature and religion
Törteli Telek Márta
Subotica, Srbija
[email protected]
БОГ ЕНДРЕТА АДИЈА
На Адија истовремено је утицао Ничеово противљење према хришћанству и европско
ново католичанство. Писао је да насупрот ирационалних вера, у којима се „не
размишља”, његова је она рационална, у којој се размишља. Изјавио је да има
непосредан приступ Богу, те нема потребу за религијом, базираном на поставкама, а
нарочито нема потребу за црквом. Душа је у свом унутрашњем убеђењу, или пак у
недоумици према религији, од трансценденталности очекивала искупљење,
спокојство и крајњи одговор на оно што није пронашла у овоземаљској иманентности.
У исто време, она је конципирала жељу човечанства које пати за вером и злослутну
судбину нације упутила је Богу као молећиво-богохулну жалбу. Слично
књижевницима постромантизма, и он увиђа да је нестала прегледност и сигурност
света или можда никад није ни постојала. Док се „свака целина изломила”, он
невероватно верује у Бога, зато што жели да верује. Док је Бог младог Адија хировит и
непоуздан, заварљив и пакостан, у последњем периоду његовог живота мења се
својство представљања Бога, постаје једнороднији у односу на претходног. Писац се
више не бори с њим као некада. Насупрот нихилизма, у вредности одржавања
субјеката чуваних у резигнацији спадала је вера у Бога; категорички императив, да се
без вере не може живети. Међу последњим песмама поново се појављују оне о Богу
које наводе да се свет сâм не може променити, не може се довести у ред оно што се
покварило, њему само чудо, искупљење, само Бог може помоћи.
ENDRETA ADI'S GOD
Adi is simultaneously influenced by Nietzsche's opposition to Christianity and the new
European Catholicism. He wrote that his fate – opposite to the irrational faiths which
promotes "no thinking" – is a faith that is rational, one that promotes thinking. He states
that he has direct access to God, and that there is no need for religion, based on its
assumptions, and especially there is no need for a church. The soul – impelled by its inner
convictions or by doubts about religion – has expected redemption and peace from
transcendence, but also from the ultimate answer to all that it hasn't found in earthly
immanence. At the same time, she conceived the desire of mankind that yearn for faith and
has sent the ominous fate of nations to God, as a pleading and blasphemous appeal. Similar
to writers of post-romanticism, he also realizes that the clearness and the safeness of the
world has disappeared, or perhaps never existed. As “each unit broke down” he
unbelievably believes in God because he wants to believe. While the young Adi’s God is
fickle and unreliable, illusory and spiteful, in the last period of his life the status of the
representation of God changes, and the God becomes more homogeneous, compared to
71
Jezik, književnost i religija
the previous God. The writer does not fight with him as he used to. Contrary to nihilism, the
faith in God belonged to the value of holding the subject that was kept in the resignation;
the categorical imperative – without faith in God, it is impossible to live. Songs about God
that preach that the world cannot change by itself, what went wrong with it cannot be put
in order, and only wonder, redemption and God can help him, and this reappeared among
the last songs.
72
Language, literature and religion
Alireza Farahbakhsh
Guilan, Iran
[email protected]
RELIGION IN THE NATURALISTIC THOUGHT
Central to Naturalistic thought is the philosophical notion of determinism, which is closely
linked with fatalism and predestination, all emphasising different aspects of the futility of
human will or the foreordination of destiny. There are also two other interrelated concepts
which bear to the general orientation of the Naturalist mindset: Metaphysical Naturalism
and Methodological Naturalism. Metaphysical Naturalism, or Ontological Naturalism, is a
philosophical worldview that holds that there is nothing but natural things, forces, and
causes of the kind studied by the natural sciences, while rejecting the existence of
supernatural causes, such as occur in monotheistic religions. Methodological Naturalists
assume that all causes are empirical and naturalistic, which means that they can be
measured, quantified, and studied methodically. To this we must add the ever-present
forces of heredity and environment (biological and social determinism) which affect as well
as afflict people's lives in an unjust and squalid world, characterised by determinism, tragic
ends, inevitable failure, and unjustified suffering. All this undermines the Christian belief in
the unquestionable existence and benevolence of God.
RELIGIJA U NATURALIZMU
Težište prirodnjačkog mišljenja čini filozofski pojam determinizma, koji je blisko povezan sa
pojmovima fatalizma i predodređenja. Svi zajedno naglašavaju različite aspekte uzaludnosti
ljudske volje ili predodređenosti sudbine. Takođe, postoje druga dva međusobno povezana
pojma koji uključuju opštu orijentaciju prirodnjačkog stanovišta: metafizički i metodološki
naturalizam. Metafizički ili ontološki naturalizam je filozofski pogled na svet koji tvrdi da ne
postoji ništa drugo sem prirodnih stvari, sila i uzroka, koje proučavaju prirodne nauke, a
odbacuje postojanje natprirodnih uzroka, koji se pojavljuju u monoteističkim religijama.
Prirodnjaci metodološki pretpostavljaju da su svi uzroci empirijski i prirodni, što znači da se
mogu izmeriti, da im se može odrediti količina i da se mogu proučavati sistematski. Na sve
ovo moramo dodati i sveprisutne sile nasleđa i okoline (biološki i društveni determinizam),
koje utiču na ljudske živote, ali ih i pogađaju u svetu koji je bedan i nepravedan, koga
odlikuju determinizam, tragični završeci, neizbežan neuspeh i neopravdana patnja. Sve ovo
podriva hrišćansko verovanje u nesumnjivo postojanje i dobročinstvo Boga.
73
Jezik, književnost i religija
Boško Knežić
Zadar, Hrvatska
[email protected]
NEOGVELFIZAM NIKOLE TOMMASEA
Neogvelfizam, politički i kulturni pokret nastao u Italiji u 19. stoljeću, teoretiziran u djelu
torinskog svećenika Vicenza Giobertija Del primato morale e civile degli Italiani, postavlja si
za glavni cilj ujedinjenje talijanskih zemalja pod papinskom krunom. Neobična sinteza
religije i patriotizma pronalazi svoje sljedbenike i među književnicima istočne obale Jadrana.
Najveći dalmatinski pisac 19. stoljeća, „slijepac iz Šibenika“ Nikola Tommaseo u svoju će
viziju neovisne Dalmacije koja počiva na idejama romantičarskog historicizma ugraditi i
ekumensko shvaćanje svijeta i čovjeka koji je aktivan i neizostavan faktor Božje nepogrešive
zamisli. Tommaseov Bog nije bezlična sila pokretačica svijeta već Bog-osoba utjelovljen u
liku Spasitelja. U turbulentnom vihoru revolucije i nacionalnih buđenja druge polovice 19.
stoljeća svoje je mjesto našla i Tommaseova Dalmacija. Uloga koju će odigrati religija nije
puko dušobrižnička, ona poprima jedan politički aspekt, pa se moralna doktrina pretvara u
kategorički imperativ. Analizirajući odabrana djela Nikole Tommasea u prvi će se plan staviti
uloga religije kao kotača promjene te važnost čovjeka koji će taj kotač pokrenuti.
THE NEO-GUELPHISM OF NICCOLÒ TOMMASEO
Neo-guelphism, the political and cultural movement that originated in Italy in the 19th
century, and was theorized in Del primato morale e civile degli Italiani by Turin priest
Vincenzo Gioberti, set as its main goal the unification of the Italian lands under the papal
tiara. This unusual synthesis of religion and patriotism found its followers among the writers
of the eastern Adriatic coast. The greatest Dalmatian writer of the 19th century, Niccolò
Tommaseo, "the blind man from Sebenico", would also build an ecumenical understanding
of the world and man as an active and obligatory factor of God's infallible thought into his
vision of independent Dalmatia, based on the ideas of romanticist historicism. Tommaseo`s
God is not an impersonal force which moves the world, but God – a person embodied in the
image of the Saviour. Tommaseo`s Dalmatia also found its place in a turbulent storm of
revolution and national awakenings in the second half of the 19th century. The role that
would be played by religion was not merely pastoral, but took on a political aspect, so that
moral doctrine turned into a categorical imperative. The role of religion as the wheel of
change, as well as the importance of the man who set the wheel in motion will be focused
on by analyzing the selected works of Niccolò Tommaseo.
74
Language, literature and religion
Никола Бјелић
Крагујевац, Србија
[email protected]
КО ЈЕ НЕПОЗНАТИ ПОСЕТИЛАЦ?
БОГ У СТВАРАЛАШТВУ ЕРИК-ЕМАНУЕЛА ШМИТА
Доктор филозофије, одрастао у атеистичкој породици, савремени француски писац
Ерик-Емануел Шмит као студент филозофије постаје агностик, питајући се о суштини
света и тајанственом ствараоцу свега постојећег. Међутим, након мистичног искуства
које је доживео у 29-ој години, пошто је залутао и сам провео ноћ у Сахари, он
проналази Бога и постаје верник. Од тог преломног тренутка, Шмит напушта
универзитетску каријеру и посвећује се професионално писању, најпре позоришних
комада, а потом и романа. У већини његових дела, вера и потрага за Богом централна
су тема. Његова драма Посетилац (Le Visiteur, 1993), награђена наградом „Молијер“,
говори о сусрету непознатог посетиоца (који се представља као Бог) и Фројда уочи
Другог светског рата и о њиховој расправи о постојању Бога. Такође, Шмит пише и
неколико кратких романа (односно монолога за позориште, како их сам зове), које
сврстава у Циклус невидљивог и у којима говори о различитим искуствима (јеврејском,
будистичком, зен-будистичком, исламском, хришћанском) у потрази за божанском
искром. Циљ нашег рада је да покаже какво место Бог и вера заузимају у стваралаштву
Ерик-Емануела Шмита.
WHO IS THE UNKNOWN VISITOR?
GOD IN THE WORKS OF ERIC-EMMANUEL SCHMITT
A Doctor of Philosophy who grew up in an atheist family and became a contemporary
French writer, Eric-Emmanuel Schmitt while a student of philosophy also became an
agnostic, wondering about the essence of the world and the mysterious creator of all that
existed. However, after a mystical experience which he had at the age of 29, having strayed
and spent a night in the Sahara, he found God and became a believer. From that turning
point, Schmitt left his university career and devoted himself to writing professionally, first
theater pieces and then novels as well. In most of his works, faith and the search for God is
a central theme. His drama “Visitor” (Le visiteur, 1993), awarded by "Moliere", presents a
meeting between an unknown visitor (who introduces himself as God) and Freud on the eve
of World War II and their discussion about the existence of God. Schmitt also wrote several
short novels (monologues for the theater, as he calls them) that he classifies into the The
Cycle of the Invisible and in which he talks about different experiences (Jewish, Buddhist,
Zen Buddhist, Islamic, Christian) in a search for the divine spark. The aim of our work is to
show how God and religion are placed in the works of Eric-Emmanuel Schmitt.
75
Jezik, književnost i religija
Milica Živković
Niš, Srbija
[email protected]
“JA TREBA DA BUDEM TVOJ ADAM, ALI SAM VIŠE PALI ANĐEO”
: RELIGIJA I/ILI TRANSHUMANIZAM
Osnovni predmet rada jeste ispitati odnos religije, tačnije, judeo-hrišćanske tradicije, i
transhumanizma, savremenog kulturološkog i intelektualnog pravca, koji se zalaže za
veštački poboljšanu evoluciju i prevazilaženje prirode/biologije u čoveku savremenim
biotehnološkim intervencijama. Tekst na kome se ispituje ovaj odnos jeste Frankenštajn
(1818) Meri Šeli, po mišljenju mnogih teoretičara, začetnik žanra naučne fantastike, i
paradigmatičan za ispitivanje upravo odnosa nauke i religije jer nastaje u samu zoru
modernizma. Iako se nauka i tehnologija često smatraju antagonističkim dvojnicima religije,
Frankenštajn zapravo svedoči suprotno; među njima postoji mnogo više kontinuiteta i
sličnosti nego radikalnih prekida. Ipak, uočene sličnosti ne vode jednostavnom zaključku da
je između transhumanizma i religije moguće staviti znak jednakosti. Transhumanizam je
zapravo neka vrsta pseudoreligioznog “traganja” za večnošću koju obećavaju razvijene
tehnologije. Savremena fascinacija bionaukom i tehnologijom hranjena je patrijarhalnim,
dualističkim porivom za transcendencijom materijalnog, mogućeg i slučajnog sveta, pri
čemu se “prevladavanje” svodi na eskapizam, beg od društvene, političke realnosti i
sveljudskosti.
'I SHOULD BE THY ADAM, BUT I'M MORE OF A FALLEN ANGEL "
: RELIGION AND / OR TRANSHUMANISM
The main subject of this paper is an examination of the relationship of religion, namely, the
Judeo-Christian tradition, and transhumanism, contemporary cultural and intellectual
movement, that is committed to the improved artificial evolution and transcendence of
human nature/biology by modern biotechnological interventions. The text that is used to
examine this relationship is “Frankenstein” (1818), by Mary Shelley, which is – in the
opinion of many scholars – the pioneer of the science fiction genre. This text is also
paradigmatic when it comes to the examination of the relationship between science and
religion, as it was created at the very dawn of modernism. Although science and technology
are often seen as antagonistic doubles of religion, “Frankenstein” is actually evidence of an
opposite relation: there are many more similarities and continuities between them than
any radical disruption. However, the observed similarities do not lead to a simple
conclusion so that the symbol of equality might be placed between transhumanism and
religion. Transhumanism is in fact a sort of pseudoreligious "searching" for eternity pledged
by the emerging technologies. The contemporary fascination with the life sciences and
technology is fed by the patriarchal and dualistic impulse for transcendence of the material,
potential and accidental world, while this "overcoming" is reduced to escapism, i.e.
escaping from social and political reality and humanity itself.
76
Language, literature and religion
Dharamdas M. Shende
Nagpur, India
[email protected]
HEGELIAN PARADIGM REVISITED: UNDERSTANDING THE OTHER THROUGH DALIT
CONSCIOUSNESS IN HINDUISM AND BUDDHISM
Human civilization controlled by inequality in Hinduism is challenged by equality in
Buddhism at the different periods of Indian civilization. This is just like the conflict between
the center and its others working along the line of Hegelian Paradigm. To develop better
understanding of this conflict in the forms of ‘the mainstream’ and ‘the marginalized’
across the world, this research attempts to understand the consciousness of the
marginalized articulated by the contemporary Dalit playwrights such as Premanand Gazvi
in Kirvant and Datta Bhagat in Routes and Escape-Routes in the canon of Dalit Sahitya. The
study of these plays theorizes that the conflict between the center and the others is
universal phenomenon. Nonetheless, it is a microcosmic vision of Indian civilization
representing the macrocosmic nature of human civilization. It affirms that the fissures in
human relationship between the center and the other could be sutured by transcending the
barriers of casteism with the Buddha’s humanistic approach to life. In fact this research
seeks to advocate that the Buddha’s humanitarian vision of life is one of the best
alternatives to approach the problem of fractured human relationship between the center
and the other.
POVRATAK HEGELOVOJ PARADIGMI: RAZUMEVANJE “DRUGOG”
KROZ SVEST DALITA U HINDUIZMU I BUDIZMU
Ljudska civilizacija, u kojoj vlada nejednakost, u hinduizmu se suočava sa jednakošću u
budizmu u različitim periodima indijske civilizacije. Ovo je poput sukoba izmedju centra i
njegovih „drugih“ koji se dotiču Hegelove paradigme. Kako bi razvilo bolje razumevanje
ovog sukoba u vidu sukoba između “mainstream”-a i “marginalizovanih” širom sveta, ovo
istraživanje pokušava da razume svest “marginalizovanih”, koju su jasno izrazili savremeni
dalitski dramski pisci, kao što je Premanand Gazvi u “Kirvant”-u i Data Bagat u “Routes and
Escape - Route ” prema načelima Dalit Sahitya. Proučavanje ovih predstava teoretizuje da je
sukob između centra i „drugih“ univerzalna pojava. Uprkos tome, to je mikrokosmička vizija
indijske civilizacije, koja predstavlja makrokosmičku prirodu ljudske civilizacije. Ona tvdi da
bi se „poderotine“ u međuljudskim odnosima između centra i „drugog“ mogle „zakrpiti“
prevazilaženjem barijera kastizma Budinim humanističkim pristupom životu. U suštini, ovo
istraživanje zastupa stav da je Budina humanitarna vizija života jedna od najboljih
alternativa za pristupanje problemu „napuklih“ međuljudskih odnosa između centra i
„drugih“.
77
Jezik, književnost i religija
Борислава Вучковић
Београд, Србија
[email protected]
РЕЛИГИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У ФОТОГРАФСКИМ ПОСМРТНИМ МЕМОРАБИЛИЈАМА
Тумачење посмртних меморабилија из личних фотографских колекција становника
славонског села Ђурчића на северу планине Папук, снимљених у периоду 19451991.
године, заснива се на теоријским ставовима Роланда Барта (Roland Barthes) и другим
семиолошким анализама, проширених појмом мобилности из психоаналитичке
теорије. Фотографске колекције чланова ове руралне микрозаједнице аутентични су
доказ постојања хабитуса, а критичким читањем се показује како долази до
дискурсивне конструкције идентитета појединца: родног, социјалног, економског,
националног, религијског. Сахрана је ефемерни догађај вредан фотографисања, чија је
ритуализација видљива у симболичним предметима: православни крст, жута свећа,
ткани пешкири, беле марамице, одевање присутних, њихово држање. Присутни
православни јеромонах потврђује свој професионални идентитет у вези са Српском
православном црквом, православним верским и српским националним идентитетом,
а конотација његове одеће потврђује верски и национални идентитет покојника,
његове породице и присутних. Уочава се и симболичко насиље (Пјер Бурдије [Pierre
Bourdieu]) латинице над ћирилицом, али и одсуство асимилације на ћириличним
надгробним споменицима, који су требали сачувати тело покојника до другог
Христовог доласка. Kонотативну везу с религијом одаје и садржај једног епитафа.
Сведок оног што је било (Барт), ове фотографије су делићи сведочанства у једној
текућој биографији или историји (Сузан Сонтаг [Susan Sontag]), у којем своје место
налази и религија.
RELIGIOUS ELEMENTS IN PHOTOGRAPHIC POSTHUMOUS MEMORABILIA
The interpretation of posthumous memorabilia from the personal photographic collections
of the inhabitants of the Slavonic village Djurčić at the northern part of the mountain
Papuk, taken in the period from 1945 to 1991, is based on the theoretical attitudes of
Roland Barthes and other semiological analyses, extended from the notion of mobility from
the psychoanalitical theory. The photographic collections of the members of this rural
micro-community are authentic evidence of the existence of habitus, and how that comes
into the discursive construction of an identity of an individual: gender, social, economic,
national and religious, is shown by critical reading. A funeral is an ephemeral event worthy
of taking photographs, whose ritualization is visible in its symbolic objects: an Orthodox
cross, a yellow candle, woven towels, white handkerchiefs, the clothing of the people
present, their poses. A current Orthodox hieromonk confirms his professional identity in
connection with the Serbian Orthodox church, the Orthodox as confessional and the
78
Language, literature and religion
Serbian as a national identity, and the connotation of his clothes confirms a confessional
and national identity of the deceased, his family and the present ones. The symbolic
violence of Latin over Cyrillic is observed as well (Pierre Bourdieu), but also the absence of
that assimilization on Cyrillic tombstones, which should have preserved the body of the
deceased until the Second Coming of Christ. The contents of an epitaph reflects such
connotations with religion. The witness of what was (Barthes), these photographs are small
parts of evidence in a current biography or history (Susan Sontag), in which religion finds its
place.
79
Jezik, književnost i religija
др Милан Д. Јовановић и др Оливера Карић-Недељковић
Београд, Србија
[email protected], [email protected]
КУЛТУРА ИНТРАПЕРСОНАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
У овом тексту разматрају се (1) садржаји, (2) фазе и (3) облици интраперсоналне
комуникације. Тежиште рада је у делу текста: (4) смисао интраперсоналне
комуникације.
Смисао живота је само смер и редослед сврха које човек мушки или човек женски
себи поставља у разним фазама живота. Синтагма „смисао живот“, нема множину због
тога што у историји човечанства никада до сада није било могуће нити ће у будућности
(засигурно) бити могуће да се понови исти смер и редослед од бесконачно много
остварених или само замишљених човекових сврха. У једносмерном времену
непрестано се мењају услови и околности, а средства и методи остваривања сврха се
стваралачки надограђују, тако да није могуће поновити исте сврхе деловања на исти
начин и истим редоследом. Интраперсонална комуникација је једно од средстава у
свесном и сврховитом процесу у којем човек у „разговору са самим собом“, добија
нове информације о промени садржаја, форме, интензитета, и смера својих сврха, у
свакој од фаза живота из своје прошлости, и из увек нових облика замишљања своје
будућности, чиме долази до нових знања о себи и о степену и квалитету
осмишљавања смисла сопственог живота.
CULTURE OF INTRAPERSONAL COMMUNICATION
In this text, (1) the contents, (2) phases and (3) forms of intrapersonal communication. The
emphasis of the work is in the part of the text: (4) the meaning of intrapersonal
communication. The meaning of life is just a direction and an order of purposes, a manmale or a man-female place to either himself or herself in the different phases of life. The
syntagm „ meaning of life“ does not have a plural form, because it has never been possible
in the history of humanity, nor it will be (for sure) in the future, to repeat the same
direction and order of interminably numerous realized or just imagined human purposes. At
one-way time, conditions and circumstances constantly change, and means and methods of
realization of purposes are creatively added, so it is not possible to repeat the same
purposes of acting in the same way and the same order. Intrapersonal communication is
one of the means in a conscious and purposeful process in which a man in „communication
with himself“, gets new information about the change of contents, form, intensity and
direction of his purposes, in each of life phases from his past and always from the new
forms of imagining his future, which leads to new knowledge about himself and the degree
and quality of giving meaning to the purpose of proper life.
80
Language, literature and religion
Марко Ј. Тасић
Крагујевац, Србија
[email protected]
ДЕКОНСТРУКЦИЈА РЕЛИГИОЗНИХ ОБРАЗАЦА У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ РОМАНУ
ФИЛИПА ХОЗЕ ФАРМЕРА ИДИТЕ СВОЈИМ РАСУТИМ ТЕЛИМА
Филип Хозе Фармер у свом научнофантастичном роману Идите својим расутим телима
развија сопствено виђење једне од најинтригантнијих тема научне фантастике –
живота после смрти. Фармер, у својој визији васкрсења, смешта све икада живеле
становнике Земље (њих 36 милијарди) на један нови свет (“Речни свет”), дуж реке,
милионима километара дугачке, где се сусрећу особе свих раздобља и раса,
покушавајући да открију тајну колективног спасења. У таквом окружењу Фармер
преиспитује проблеме хришћанске догме и деконструише читање Библије, правећи
отклон од Светог писма идејом о научно заснованом Васкрсењу, за разлику од
хришћанских “натприродних” тумачења тог догађаја. Фармер насловом свог романа
прави омаж познатом енглеском “метафизичком” песнику Џону Дону, цитирајући
четврти стих (Идите својим расутим телима; енг. To your scattered bodies go) Доновог
седмог сонета из групе “Побожних сонета”, а тај стих представља суштину хришћанске
религије.
DECONSTRUCTION OF RELIGIOUS PATTERNS IN THE SCIENCE-FICTION NOVEL OF PHILIP
JOSÉ FARMER “TO YOUR SCATTERED BODIES GO”
In his science-fiction novel “To Your Scattered Bodies Go” Philip José Farmer develops his
own vision of one of the most intriguing topics of science fiction - life after death. Farmer, in
his vision of the resurrection, places all the inhabitants of Earth that have ever lived (36
billion of them) into a new world ("River World"), along a river, millions of kilometers long,
where people of all ages and races meet, trying to discover the secret of collective
salvation. In such an environment, Farmer examines the problems of Christian dogma and
deconstructs the readings of the Bible, arriving at a deviation from the Scripture with the
idea of a scientifically-based Resurrection, unlike the Christian "supernatural"
interpretations of the event. With the title of his novel, Farmer is paying true homage to
the famous English "metaphysical" poet John Donne, quoting the fourth line (“To Your
Scattered Bodies Go”) of Donne's seventh sonnet from the "Holy sonnet" group, a verse
that is the essence of the Christian religion.
81
Jezik, književnost i religija
Ирина Којчић
Београд, Србија
[email protected]
RELIGIOUS THEORIES BEHIND “DA VINCI CODE”
What happens when we start doubting in our own religious beliefs? What if what we
thought was true is being challenged by the new views? What happens when we start
thinking about what we have never thought before? The book “Da Vinci Code” by Dan
Brown raised precisely those questions when it was published in 2003. Even though ten
years have passed and the frenzy and rage the book started have subsided drastically, “Da
Vinci Code” is the book that left its mark not because of its style or the plot, but because of
the religious theory it posed that shook the very core of Christian belief. This paper will try
to explain why there was an outbreak of different emotions after the book was introduced
to the public, whether the theories in the book can be valid and what the history itself can
say about those theories.
РЕЛИГИОЗНЕ ТЕОРИЈЕ У ПОЗАДИНИ „ДА ВИНЧИЈЕВОГ КОДА”
Шта се дешава када почнемо да сумњамо у сопствена верска убеђења? Шта ако је оно
што смо сматрали истином доведено у питање новим погледима? Шта се дешава када
почнемо да размишљамо о ономе о чему нисмо мислили никада раније? КњигаДена
Брауна „Да Винчијев код” покренула је управо та питања у тренутку када је објављена,
2003. године. Иако је прошло десет година и иако су узбуђење и помама за књигом су
драстично опали, „Да Винчијев код” је књига која је оставила трага, не због свог стила
и заплета, већ због религиозне теорије коју је поставила, а која је успела да протресе
саму срж хришћанског веровања. Овај рад покушава да објасни како је дошло до
изазивања различитих емоција након представљања књиге јавности, као и да ли су
теорије у књизи важеће и шта сама историја може да нам каже о тим теоријама.
82
Language, literature and religion
Tom Uytterhoeven
Leuven, Belgium
[email protected]
BACK TO THE FUTURE: REFERENCES TO RELIGION IN SCIENCE FICTION
Science Fiction is an important aspect of popular literature, generating massive selling
numbers and often being the inspiration for movies and television series. Picturing possible
future human societies, Sci-Fi in essence offers reflections on our current way of life. Some
of the most popular Sci-Fi stories are examples in point, e.g.: 1984 by George Orwell, Brave
New World by Aldous Huxley, but also more recent publications like The Hunger Games by
Suzanne Collins or 2312 by Kim Stanley Robinson. Religion plays a role in many of these
stories, either implicitly as presupposed cultural background for the personae of the story in
question, or explicitly as active component of the story. In each case, the author in question
gives his own vision on the role religion plays in our current world. This paper aims to show
how a theological reflection on Sci-Fi stories (offers a fresh way to look at religious
categories (e.g.: creation, Imago Dei), and helps bringing the metaphorical meaning of the
stories to the foreground. The paper itself will be part of a larger research project, which
investigates the way humanity is perceived in postmodern culture, more information on:
http://theo.kuleuven.be/en/research/centres/centr_anthropos/
POVRATAK U BUDUCNOST: ODREDJENJE RELIGIJE U NAUCNOJ FANTASTICI
Naučna fantastika je bitan aspekt popularne literature, koja ostvaruje velike prihode od
prodaje i često biva inspiracija za filmove i televizijske serije. Oslikavajući moguću
budućnost ljudskog društva, naučna fantastika u biti nudi različite načine gledanja na život.
Neke od najpoznatijih naučno-fantastičnih priča su primeri ovih tvrdnji: „1984“, Džordža
Orvela, „Vrli Novi Svet“ Hakslija, ali i nedavne publikacije poput „Igre gladi“ Suzane Kolins ili
„2312“ Kim Stenli Robinson. Religija igra ulogu u većini ovih priča. Ona implicitno
predstavlja kulturnu pozadinu ličnosti priče koja je u pitanju, ili eksplicitno učestvuje kao
aktivna komponenta priče. U svakom slucaju, autor predočava svoju viziju uloge koju igra
religija u savremenom svetu. Ovaj rad ima za cilj da pokaže kako se teologija reflektuje na
naučno-fantastične priče (nudeći nov način pogleda na religijske kategorije (npr. stvaranje,
Imago Dei)), i pomaže da se metaforičko značenje iznese u prvi plan. Ovaj rad će, takođe,
biti deo većeg istraživačkog projekta koji se bavi načinom na koji je čovečanstvo shvaćeno u
postmodernoj kulturi.
83
Jezik, književnost i religija
Jasmina Karatošić i Srđan Nikolić
Beograd, Srbija
[email protected], [email protected]
JEZICI MULTIKONFESIONALNIH SREDINA KAO INDIKATOR MULTIKULTURALNOSTI SRBIJE
Srbija je izrazito multikulturalna i multikonfesionalna zemlja, te stoga ne iznenađuje
činjenica da se u njoj govori mnoštvo, po poreklu, različitih jezika. Pored srpskog kao jezika
većinskog stanovništva, govori se još 16 jezika čiji broj govornika iznosi najmanje 2000 uz
mnoštvo “malih” jezika, čiji broj govornika ne prelazi 2000 (npr. goranski, češki, ukrajinski,
kineski). Ovo proizilazi iz toga da u Srbiji žive pripadnici 37 nacionalnosti, odnosno 21
etničke i 5 verskih zajednica (pravoslavna, katolička, protestantska, judaistička i islamska).
Primarno mesto u pogledu jezičkog diverziteta u multikonfesionalnom okruženju zauzima
AP Vojvodina, u kojoj skoro dva miliona ljudi koristi u zvaničnoj upotrebi 6 jezika: srpski,
mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik. Jezici drugih nacionalnih zajednica
(npr. Crnogoraca, Roma, Bunjevaca, Nemaca, Makedonaca, Albanaca, Slovenaca,
Ukrajinaca, Muslimana) mogu takođe da se koriste u zvaničnoj upotrebi, ali u skladu sa
ratifikovanim međunarodnim ugovorima, zakonom i odlukom pokrajinskog parlamenta.
Druga sredina osobito poznata po svom multikonfesionalnom karaketru jeste Sandžak,
oblast u jugozapadnoj Srbiji u kojoj dominira stnovništvo islamske veroispovesti, ali u kome
se govore bosanski, bošnjački, srpski, turski, arapski, crnogorski i albanski jezik. Lingvistički i
religijski pluralizam, posledica burnih političko-istorijskih događaja na ovim prostorima,
predstavljaju jasan pokazatelj koliko je multikulturalizam u Srbiji način života, a ne veštačka
politička tvorevina.
LANGUAGES OF MULTICONFESSIONAL SURROUNDINGS AS THE INDICATOR OF
MULTICULTURALISM OF SERBIA
Serbia is a markedly multicultural and multiconfessional country, so the fact that a great
number of, according to their origin, different languages is spoken - does not surprise.
Beside Serbian as the language of the majority of inhabitants, 16 languages whose numbers
amount to at least 2 000 speakers, with the plenty of „small“ languages, whose number of
speakers does not exceed 2 000 (Goranian, Czech, Ukranian, Chinese), are spoken. This
comes from the fact that the members of 37 nationalities live in Serbia, that is, 21 ethnic
and 5 confessional communities (Orthodox, Catholic, Protestant, Judaistic, Islamic). The
primary place in view of linguistic diversity in a multiconfessional surrounding is AP
Vojvodina, in which almost two million people officially use 6 languages: Serbian,
Hungarian, Slovakian, Croatian, Romanian and Ruthenian). The languages of other national
minorities (eg. Montenegrins, Roma, Bunjevaks, Germans, Macedonians, Albanians,
Slovenians, Ukrainians, Muslims) can be also used officially, but in accordance with ratified
international contracts, law and the decision of the Province's Parliament. The second
region famous for its multiconfessional character is Sandžak, the area in south-western
84
Language, literature and religion
Serbia in which people who practice Islam dominate, but where Bosnian, Bosniak, Serbian,
Turkish, Arabian, Montenegrin and Albanian are spoken. Linguistic and religious pluralism,
the consequence of stormy political-historical events in the Balkans, represent a clear
indicator of how much multiculturalism in Serbia is a lifestyle, not an artifical political
creation.
85
Jezik, književnost i religija
Јасмина Арсеновић
Београд, Србија
[email protected]
RELIGIOZNA INSPIRACIJA I OZARENJA KREATIVNE SLOBODE: BOŽIĆNA PRIČA ŽILA
SIPERVJELA
Pripovetka pod nazivom Vo i magare kraj Hristovih jaslica francuskog pisca Žila Sipervjela u
kritičkoj literaturi zasluženo se opisuje kao remek-delo moderne proze sa religioznom
inspiracijom. Delo ovog malo prevođenog i popularisanog autora u srpskoj sredini bilo bi u
naslovljenom radu predstavljeno kao primer afirmacije kreativne slobode, karakteristične za
moderne stvaraoce, u odnosu prema sakralnoj temi. Sipervjelov pristup jevanđelskoj priči o
Hristovom rođenju i poklonjenju mudraca izuzetno je originalan: umesto biblijskog teksta,
za osnovu literarne obrade uzeti su ikonografski prikazi vitlejemske pećine; umesto iz
ljudske, tema je ispripovedana iz perspektive dijaloga životinja okupljenih oko kolevke
Bogomladenca; svet takozvane nežive predmetnosti (kamenje, vode, pejzaži) prikazan je
kao živ, uz mnogo humora i jezikom specifične mistične fantastike. No, o izuzetnoj vrednosti
ove pripovetke najviše govori činjenica da puna sloboda u pristupu nije povredila uzvišenost
izabrane religiozne teme, već je stvorila delo jedinstvene izražajnosti, osetljivosti i dubine.
RELIGIOUS INSPIRATION AND ILLUMINATIONS OF CREATIVE FREEDOM:
JULES SUPERVIELLE’S CHRISTMAS STORY
A short story named „The Ox and the Ass at the Manger“ by Jules Supervielle, a French
author, is deservedly described as the master-piece of modern prose with religiious
inspiration in critical literature reviews. The work of this not so much translated and
popularized author in Serbian backrground would be presented in the titled paper as an
example of the affirmation of creative freedom in relation with a sacral theme, typical of
modern authors. Supervielle’s approach to the gospel story about the birth of Christ and
the wise men who bowed down to him, is extraordinarily original: instead of the biblical
text, iconographic accounts of Bethlehem’s cave were taken for the base of a literary
analysis, instead of human, the story was narrated from the perspective of a dialogue of
animals, gathered around the cradle of the Son of God; the world of the so-called inanimate
objects (stones, water, landscapes) is depicted as if it was animate, with a lot of humour
and a language of specific mystical fantasy. However, the fact that complete freedom in the
approach did not hurt the sublime nature of the chosen religious theme, but it created the
work of unique expresiveness, sensitivity and profundity, speaks about an extraordinary
value of this short story most.
86
Language, literature and religion
Srđan Nikolić
Beograd, Srbija
[email protected]
ODNOS POTKULTURE SRPSKIH NAVIJAČKIH GRUPA PREMA RELIGIJI REFLEKTOVAN KROZ
NJIHOVE PESME
Ovaj rad analizira jednu od najinteresantnijih lokalnih karakteristika srpskih navijačkih grupa
i njihove potkulture – odnos prema religiji – koja je ujedno i veoma važna i distinktivna
nacionalna varijacija u svetskoj fudbalskoj potkulturi kao „glokalnom“ fenomenu. Analiza
semantičkog polja i signalnih motiva koji upućuju na odnos prema religiji, a kojima se
istovremeno demonstrira identifikacija sa određenom navijačkom grupom, sprovedena je
na uzorku pesmama navijačkih grupa u Srbiji. Navijačka potkultura u Srbiji pravoslavnu
hrišćansku religiju posmatra kao deo srpskog nasleđa i kulturne baštine – tzv. „srpstva“ –
odnosno kao deo nacionalnog identiteta matične kulture, te joj u skladu sa lokalnim
tradicijama i nasleđima posvećuje veliku pažnju. Prisustvo motiva religije u ovoj lokalnoj
realizaciji ove potkulture u Srbiji doprinosi izuzetnoj kompleksnost identiteta navijačkih
grupa i preplitanju veoma oprečnih delova njihovog identiteta. Taj identitet se ogleda u, s
jedne strane, privrženosti hrišćanskim principima i normama koje nameće pravoslavlje, dok
se s druge strane oslanja na tradicionalne vrednosti svetske navijačke potkulture kao što su,
između ostalih, nasilje, idolopoklonstvo i hedonistički stav prema životu.
SERBIAN SUPPORTERS' SUBCULTURE AND ITS ATTITUDE TOWARD RELIGION AS
REFLECTED IN THEIR SONGS
This paper analyzes one of the most interesting features of local Serbian supporter groups
(Ultra groups) and their subculture – their attitude toward religion – which is also a very
important and distinct national variation within the international football subculture, itself
considered as a "glocal" phenomenon. The discourse analysis of the semantic field and
signaling motifs in relation to religion, which also demonstrate an identification with
particular supporter groups, has been performed on a sample of songs lyrics sung by these
Serbian supporter groups. The supporters' subculture in Serbia considers Orthodox
Christianity as a part of the Serbian national and cultural heritage – so-called "Serbhood“ –
that is, as a part of the national identity of the parent culture and pays much attention to it
in accordance with local traditions and legacy. The presence of religion in the local form of
this subculture in Serbia contributes to the exceptional complexity of the supporter group
identity, as well as to the intertwining of very contrasting parts of their identity. On the one
hand, this identity is reflected in the commitment to the Christian principles and norms
imposed by the Orthodox Church, while on the other hand, it relies on the traditional values
of the global supporters' subculture, such as, among others, violence, idolatry and
hedonism.
87
Jezik, književnost i religija
Tamara Pavlović
Beograd, Srbija
[email protected]
ELEMENTI RELIGIJE U PROIZVODIMA POP KULTURE - BOB DILANOVA POTRAGA ZA
BOGOM
Bob Dilan je veoma zanimljiva ličnost, izuzetan umjetnik, pjesnik, muzičar, ali i veliki
buntovnik. Njegovu karijeru krase brojni hitovi, kao i mnoge nagrade, kako muzičke, tako i
književne. Njegov život su obilježili mnogi usponi i padovi i jedna konstantna borba da kroz
svoju umjetnost i brojne životne pobune pokuša da pronađe samog sebe i izrazi se u
potpunosti. Jedna od Bob Dilanovih potraga je i potraga za bogom. Iako po rođenju Jevrejin,
Bob Dilan odlučuje da odbaci religiju koja mu je dodijeljena rodjenjem i prelazi u
Hrišćanstvo. O svojoj potrazi za bogom Bob Dilan je napisao brojne pjesme.
Najkarakterističniji po ovoj tematici su albumi ,,Slow Train Coming“, ,,Shot of Love“ and
,,Saved“. Numere sa ovih albuma se, između stalog, pjevaju u crkvenim horovima širom
svijeta, a Bob Dilan je svojim pjesničkim umjećem u njima ispričao svoju priču o ponovnom
duhovnom rođenju i obnovljenom odnosu prema religiji.
THE ELEMENTS OF RELIGION IN THE PRODUCTS OF POP CULTURE – BOB DYLAN'S QUEST
FOR GOD
Bob Dylan is a very interesting personality, an extraordinary artist, poet and musician, but
also a great rebel. His career is decorated by numerous hits, as well as awards, both musical
and literary. His life has been marked by many rises and falls and a constant fight to find
and express himself in his art and in his numerous rebellions in life. One of Bob Dylan's
quests is also a quest for God. Although Jewish by his origin, Bob Dylan converted into
Christianity. About his quest for God, Bob Dylan wrote numerous poems. The albums ,,Slow
Train Coming“, ,,Shot of Love“ and ,,Saved“ are the most rooted to this theme. The tracks
from these albums, among other things, are sung in the church choirs around the world.
Bob Dylan has told his story about his spiritual rebirth and renewed relation towards
religion through his poetic skill.
88
Language, literature and religion
Тања Антић
Београд, Србија
[email protected]
ЗАБРАНЕ ВЕЗАНЕ ЗА ЖЕНУ У СРПСКИМ ПРОЛЕЋНИМ КАЛЕНДАРСКИМ ОБИЧАЈИМА И
ОБРЕДИМА
Рад је подељен на неколико целина у складу са истраживањем релевантног
етнографског материјала на територији шире Србије. Након уводног дела, у коме се
разматра појам календарских обичаја и обреда, са фокусирањем на пролећне, следи
знатно опширнији део Забране обављања одређених послова. Тумачећи родни
идентитет и родну улогу жене, ауторка опсервира пролећне календарске обичаје и
обреде кроз призму забране специјално упућене ка жени. Пажљива систематизација
запажања и закључака представљена је у следећим одељцима текста: Обављање свих
послова, Обављање појединих послова, Обављање женских послова, Пост као
забрана, Забране одређеним данима, Додиривање предмета, Употреба првих
плодова, Прање и чешљање косе, прање рубља и Сексуално општење.Објашњења за
додатну пасивизацију жене у обичајно-обредном контексту патријархалног друштва
ваља тражити у културолошко-историјском кључу разумевања као и у религијском
доживљају жене као бића, за које се везује Другост.
TABOOS RELATED TO WOMEN IN THE SERBIAN SPRING CALENDAR’S CUSTOMS AND RITES
The work is divided into several units in accordance with the research of relevant
ethnographic materials within the territory of wider Serbia. After the introductory section,
in which the notion of calendar customs and rites are analyzed, a focus on those related to
spring and a considerably more extensive part of the taboo related to doing certain jobs
follows. Interpreting the gender identity and gender role of a woman, the author observes
the spring calendar customs and rites through the prism of the taboos especially addressed
to a woman. A clear systematization of observations and conclusions is presented in the
following parts of the text: Doing all jobs, Doing certain jobs, Doing female jobs, Fast as a
taboo, Taboos related to certain days, Touching objects, The Use of the first fruits, Washing
and combing hair, Washing linen and Intercourse. The explanations for the additional
passivization of a woman in the customary-ritual context of a patriarchal society should be
looked for in the cultural-historical key of understanding, as well as in the religious
experience of a woman as a being, with whom the Other being is connected.
89
Jezik, književnost i religija
Jasmina Karatošić i Olivera Karić Nedeljković
Beograd, Srbija
[email protected], [email protected]
RELIGIJSKI ASPEKT MULTIKULTURALIZMA U SRBIJI
Multikonfesionalnost predstavlja značajno polje delovanja kada je u pitanju politika razvoja
multikulturalizma u Srbiji. Sudeći po brojnosti svojih vernika, u Srbiji su preovlađujuće dve
religije: hrišćanstvo i islam, odnosno pravoslavlje, katoličanstvo i islam. Pored ove dve
dominantne religije, zastupljeni su i protestantizam (u sklopu hrišćanstva), judaizam i
istočnjačke religije. Činjenica da u Srbiji koegzistira 1 arhiepiskopija i 14 eparhija srpske
pravoslavne crkve, katolička nadbiskupija sa 16 župa, 2 islamske zajednice sa oko 200
džamija i 1 aktivna sinagoga govori u prilog tome da je multikonfesionalnost krucijalni
segment multikulturalnog društva Srbije, gde se nacije i religije prožimaju i sudeluju u
zajedničkom životu balkanskog melting pot-a. O preplitanju različitih religija na teritoriji
današnje Srbije svedoči i raskošno kulturno-umetničko nasleđe, osobito izraženo u
graditeljstvu i svetinjama. Ono predstavlja otelotvorenje religijske simbioze i poimanja
multikulturalizma kao društvenog bogatstva i neotuđivog dela sociokulturne stvarnosti.
THE RELIGIOUS ASPECT OF MULTICULTURALISM IN SERBIA
Multi-confessionalism presents a significant field when it comes to the politics of
development of multiculturalism in Serbia. Judging by the number of their believers, two
religions are predominant in Serbia: Christianity and Islam, that is, Orthodox Christianity,
Catholicism and Islam. Beside these two dominant religions, Protestantism (within
Christianity), Judaism and Oriental religions are also present. That there is 1 archbishopric
and 14 Orthodox dioceses of the Serbian Orthodox church, the Catholic archbishopric with
16 districts, 2 Islamic communities with approximately 200 mosques and 1 active sinagogue
speaks to the fact that multi-confessionalism is a crucial element of the multicultural society
of Serbia, where nations and religions entangle and take part in the common life of the
Balkan melting pot. This magnificent cultural-artistic heritage, especially expressed in
architecture and sacred sites, is a witness to the different religions's intermingling within
the territory of today's Serbia. This represents the embodiment of a religious
commensalism and the comprehension of multiculturalism as social wealth and an
undivided part of the socio-cultural reality.
90
Language, literature and religion
Бојана Анђелић
Novi Sad, Srbija
[email protected]
РЕЛИГИЈА КАО ИЗВОРИШТЕ ХУМАНИХ ИДЕЈА У ПРОЗИ ДРАГЕ ГАВРИЛОВИЋ
Циљ овога рада јесте анализа религијских елемената у прози Драге Гавриловић, прве
српске романсијерке. Главни јунак њене прозе јесте жена, углавном српска народна
учитељица, најчешћа тема љубав између двоје младих, а радње смештене у
варошице. Читав књижевни опус Драге Гавриловић цитатно је ослоњен на Нови
завет– основни хришћански документ. У раду користим методу корелације и
сагледавам роман Девојачки роман, у којем је главна јунакиња Даринка – оличење
принципијелности, поноситости, моралности, честитости, савесности, ревности,
поштености, учтивости, узорности, верности, доброте, предусретљивости и благости –
а кроз чију је личност (схватања и делања) Драга изложила свој систем вредности
утемељен на Новозаветним списима.
RELIGION AS A SOURCE OF HUMAN IDEAS IN DRAGA GAVRILOVIĆ`S PROSE
The aim of this paper is to analyze the religious elements in the prose of Draga Gavrilovic,
the first Serbian female novelist. The main hero of her prose is a woman, mostly a Serbian
national teacher; the most common theme is love between two young people with the
plots set in small towns. The entire literary opus of Draga Gavrilovic is echoed in quotations
from the New Testament - the basic Christian document. In this work, I use the method of
correlation and observe the novel Maiden’s novel, in which the main heroine is Darinka the embodiment of being principled, of pride, morality, honesty, conscientiousness,
eagerness, integrity, politeness, exemplary behaviour, faithfulness, goodness, attentiveness
and mildness - and throughout whose personality (in understanding and deed) Draga
presents her system of values based on New Testament writings.
91
Jezik, književnost i religija
УПУТСТВО ЗА СЛАЊЕ РАДА ЗА ЗБОРНИК
Рукописи се достављају Редакцијском одбору искључиво у електронској
форми на адресу [email protected], најкасније до 31. августа 2012. Језик
рада може бити српски, енглески или шпански. Радови се шаљу у doc или docx
формату. Сви радови морају бити излекторисани. Редакција неће вршити
лектуру радова. Текстови на српском се куцају ћирилицом.
Рад за зборник са међународне конференције Језик, књижевност и митологија
мора имати следеће елементе, написане следећим редоследом:
1. титула, име, средње слово и презиме аутора (центрирано, величина слова
12, фонт Times New Roman), са фуснотом у којој ће бити записана електронска
адреса аутора;
2. афилијација (уколико аутор ради на факултету, бележи се и катедра кад је то
могуће) и звање (ред испод имена, исти формат);
3. наслов (два реда испод афилијације, центрирано, великим словима);
4. апстракт (сажетак) до 200 речи на језику рада;
5. кључне речи (највише 10);
6. сам рад;
7. литература;
8. извори грађе (уколико је има);
9. резиме на страном језику. Уколико се рад пише на енглеском или
шпанском, резиме мора бити на српском. Резиме има следеће елементе:
■ име и презиме аутора, без титуле и средњег слова овог пута (уколико су име
и презиме написани латиницом, пишу се изворно, са дијакритикама),
■ наслов на страном језику,
■ сам резиме (до 10% величине рада)
■ кључне речи.
10. кратка биографија аутора (до 200 речи)
Молимо вас да се придржавате следећих упутстава приликом форматирања
рада:
1. Користите фонт Times New Roman, величину слова 12 и проред
2, са маргинама 2,54цм са свих страна.
2. Не треба вршити нумерацију страница, параграфа, наслова и поднаслова.
3. Цитате ваља писати под наводницима, не у курзиву (са изузетком стихова).
Ако цитат прелази 40 речи, треба га издвојити у посебан пасус, без наводника.
4. Уколико користите табеле у раду, оне морају бити једноставне, без боје и
сенчења, а свака мора имати наслове на језику рада и језику резимеа.
5. При наглашавању одређеног дела текста пожељно је користити курзив.
6. Дужина рада: уколико рад прелази тридесет хиљада карактера, молимо Вас
да се консултујете са уредником и секретаром редакције зборника.
92
Language, literature and religion
7. Навођење литературе се врши по АПА стандарду:
■ Цитирање се врши унутар текста: (aутор, година: стр.) Пример: (Станић, 2010:
15)
■ Фусноте, уколико постоје, треба да садрже релевантне библиографске
коментаре, појашњења или кратке додатне информације.
■ Списак литературе даје се на крају рада, са проредом 2 и индентацијом 0,5
другог реда код сваке одреднице (indentation – special – hanging).
Примери навођења:
■ Чланак у часопису или новинама:
Аутор, A. A., Аутор, Б. Б., & Аутор, В. В. (година издања, ако је издање дневно,
недељно или месечно, навести и месец и дан). Наслов чланка. Наслов издања,
број издања, странице.
■ Поглавље у књизи:
Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (година издања). Наслов поглавља. У A. Уредник & Б.
Уредник (Ур.), Наслов књиге (странице датог поглавља). Место: Издавач.
■ Књига:
Аутор, A. A. (година издања). Наслов дела. Место: Издавач.
■ Веб страница:
Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања или измене). Пун наслов рада
[online]. Приступљено дана, месеца, године са изворног вебсајта: URL.
■ Електронски часопис:
Аутор, A. A., & Аутор, Б. Б. (датум објављивања). Наслов чланка. Наслов
публикације. Приступљено дана, месеца, године са URL.
■ Књига или чланак непознатог или неименованог аутора:
Merriam-Webster's collegiate dictionary (10th ed.). (1993). Springfield, MA:
Merriam-Webster.
New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure.
(1993, July 15). The Washington Post, p. A12.
■ Преведено дело:
Фаулз, Џ. (1991). Колекционар (З. Мутић, прев.). Београд: Народна књига.
(Оригинал објављен 1963.).
■ Одредница у енциклопедији:
Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia britannica (Vol. 26, pp.
501-508). Chicago: Encyclopedia Britannica.
За више информација о АПА стилу, погледајте http://www.apastyle.org
INSTRUCTIONS FOR PAPER SUBMISSION
Manuscripts should be submitted to the Editorial board electronically, via e-mail to
the address [email protected], not later than August 31, 2012. Papers should be
submitted in Serbian, English or Spanish, in doc or docx format. All papers need to
93
Jezik, književnost i religija
be proofread prior to submission. The Editorial board will not proofread the
received material. Papers written in Serbian should be typed in Cyrillic letters.
Papers submitted for the Collection of papers presented at the conference
Language, Literature and Mythology need to contain the following elements in the
given order:
1. Title (MA, PhD, etc.), name, middle initial and surname of the author(s)
(centered, font size 12, Times New Roman), with the footnote containing the
author’s e-mail address;
2. Affiliation (if the author is employed by a faculty, the name of the department
should also be provided if possible) and academic rank (e.g. Prof.) formatted in the
same way as above;
3. Title of the paper (two lines below the affiliation, centred, upper case);
4. Abstract up to 200 words in the language of the paper;
5. Key words (up to 10);
6. The body of the paper;
7. References;
8. Source materials (if any);
9. Summary in a foreign language. If the paper is submitted in
English/Spanish, the summary needs to be written in Serbian.
The summary needs to contain the following elements:
■ The author’s first and last name, without middle initials and title/ rank (if the first
and last name are written in Latin alphabet, they should be written in the original
form, using č, ć, š, đ and ž);
■ The title in the specified foreign language
■ The body of the summary (up to 10% of the paper’s length)
■ Key words.
10. Short biography of the author(s) (not longer than 200 words).
Please format your papers according to the following instructions:
1. Use Times New Roman with font size 12, line spacing 2 and margins of 1 inch on
all sides.
2. No page, paragraph, title or subtitle numbering should be inserted.
3. Quotations should be written between quotation marks, not in italics (with the
exception of verses). Quotations exceeding 40 words should be typed in a new
paragraph without quotation marks.
4. If your paper contains tables, they should be simple (without colors and shading)
and need to contain captions in the language of the paper and in the language of
the summary.
5. When emphasizing a certain segment of your paper, it is advisable to use italic
letters.
94
Language, literature and religion
6. Length of the paper: if the length of your paper exceeds 30,000 characters,
please consult the Editorial board (editor and/or secretary).
7. Quotations should be formatted to comply with the APA style:
■ References should appear in the text, in parentheses, e.g. (Widdowson, 1992:
17).
■ If the paper contains footnotes, they should focus on the relevant bibliographic
commentaries, explanations or short additional information.
■ The list of references is given at the end of the paper. Use double- spacing and
hanging indentation by 0.5 cm.
Examples:
■ Journal or newspaper article:
Author, A. A., Author, B. B., & Author, C. C. (Year of Publication, add month and day
of publication for daily, weekly, or monthly publications). Title of article. Title of
periodical, Volume Number, pages.
■ Chapter in a book:
Author, A. A., & Author, B. B. (Year of Publication). Title of chapter. In A. Editor & B.
Editor (Eds.), Title of book (pages of chapter). Location: Publisher.
■ Book:
Author, A. A. (Year of Publication). Title of work: Capital letter also for subtitle.
Location: Publisher.
■ Web page:
Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication or Revision). Title of full work
[online]. Retrieved month, day, year, from source Web site: URL.
■ Electronic journal:
Author, A. A., & Author, B. B. (Date of Publication). Title of article. Title of
periodical. Retrieved month, day, year, from URL.
■ Book or article by an unknown or unnamed author:
Merriam-Webster’s collegiate dictionary (10th ed.). (1993). Springfield, MA:
Merriam-Webster.
New drug appears to sharply cut risk of death from heart failure. (1993, July 15).
The Washington Post, p. A12.
■ Translated works:
Laplace, P. S. (1951). A philosophical essay on probabilities (F. W. Truscott & F. L.
Emory, Trans.). New York: Dover. (Original work published 1814).
■ Encyclopedia entry:
Bergmann, P. G. (1993). Relativity. In The new encyclopedia Britannica (Vol. 26, pp.
501-508). Chicago: Encyclopedia Britannica.
For more information on APA style, please visit http://www.apastyle.org
95
Jezik, književnost i religija
NOTES/ БЕЛЕШКЕ
96
Language, literature and religion
NOTES/ БЕЛЕШКЕ
97
Jezik, književnost i religija
NOTES/ БЕЛЕШКЕ
98
Language, literature and religion
NOTES/ БЕЛЕШКЕ
99
Jezik, književnost i religija
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
82:2(048)
82.09(048)
МЕЂУНАРОДНА научна конференција Језик, књижевност и религија (2 ; 2013 ; Београд)
Програм и књига апстраката = Programme and the Book of Abstracts
Друга међународна научна конференција
Језик, књижевност и религија,
Београд, 24 - 25. мај 2013. године =
Second International Conference on Language and Literary Studies Language, Literature
and Religion,
Belgrade, May 24th-25th, 2013.
Београд :
Алфа универзитет, Факултет за стране језике,
2013 (Краљево : Дуга). - 157 стр. ; 24 cm
Радови на срп., енгл. и шпан. језику.
Тираж 70
ISBN 978-86-83237-91-3
a) Књижевност - Религија - Апстракти
b) Књижевност - Митолошки мотиви - Апстракти
COBISS.SR-ID 198551820
100
Download

Књига апстраката ФСЈ 2013