Limagrain d.o.o.
Seme
rađa
profit
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
Foto: M. Mileusnić
Godina III • Broj 43 • 11. jul 2014. • cena 40 dinara
ŽETVA
O
d 55.640 hektara hektara pod pšenicom u Sremu, do sada
je požnjeveno nešto više od 70 odsto površina, a prosečni
prinosi kreću se oko 4,6 tona po hektaru i, po zvaničnim
podacima iz Sremske privredne komore, za oko 16 odsto su manji
od prošlogodišnjih.
Stručnjaci ukazuju da je oko 15 odsto žitnih parcela poleglo ili
je bilo izloženo bolestima što je značajno uticalo na smanjenje
prinosa.
Strane 10 – 11.
GIBARAC • U POSETI MLADOM POLЈOPRIVREDNIKU ALEKSANDRU BIJELIĆU
U OVOM BROJU
U ŠIDSKOJ GIMNAZIJI:
Đaci proizvode
zdravu hranu
Strana 4.
PIJAČNI PRODAVCI
O MUŠTERIJAMA:
Cena važnija
od kvaliteta?
Dnevno isporuči
900 litara mleka
P
o ljo pri vred nik iz Gi bar ca Alek san dar Bije lić ima 23 go di ne, а opre de lio se da
osta ne i ži vi u se lu, od po ljo pri vre de ili
kon kret ni je od go ve dar stva. Ovaj mla di po ljopri vred nik ob ra dju je 170 hek ta ra ora ni ca i ima
far mu od 110 ju ni ca i kra va.
Strana 5.
Strana 20.
SMS MALI OGLASI
063/8526-021
od 30. 6. do 4. 7. 2014.
Rast cene kukuruza
Startovala žetva
pšenice
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
Dešavanja na
svetskim berzama
AKTUELNOSTI
BEOGRAD • UPOZORENJE STRUČNJAKA
Pojačati kontrolu
zbog aflatoksina
Srpski proizvođači mleka nisu spremni za brzi prelazak na maksimalni dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od
0,05 mikrograma po kilogramu - Evropska unija imala sedam godina na raspolaganju za prelazak sa 0,5 na 0,05
mikrograma aflatoksina po kilogramu, a mi hoćemo da to uradimo za dve godine - Kiše stvaraju "idealne" uslove
za stvaranje buđi i aflatoksina
P
roizvođači mleka upozorili su
da ove godine postoji opasnost od ponovnih problema
sa povećanim nivoom aflatoksina
u žitaricama zbog nepovoljnih vremenskih prilika, ali stručnjaci ističu
da za sada nema takve opasnosti i
da je najvažnije kontrolisati ispravnost stočne hrane.
Direktor Udruženja "Žita Srbije"
Vukosav Saković izjavio je Tanjugu
da ovo nije godina koja bi bila tipična za toksine, i da do sada ni kod
jednog uzorka ovogodišnjeg roda
pšenice, čija je žetva pri kraju, nije
utvrđen nijedan problem.
- Pšenica se daleko više uzorkuje
od samog kukuruza, a što se njega
tiče, on je u izvanrednoj kondiciji,
lepo izgleda i za sada ne očekujemo
nikakve ozbiljnije probleme u proizvodnji - kazao je Saković. Svakako,
jedino rešenje za sve nas - pre svega potrošače, pa onda i proizvođače
mleka, jeste uspostavljanje dobre
kontrole na ulazu sirovina u fabrike
stočne hrane, a potom i na izlazu,
odnosno pre upotrebe koncentrata
za ishranu stoke, naveo je Saković.
Vukosav Saković
Aflatoksinu
pogoduje vlaga
- Ništa ne ukazuje na bilo kakvu vanrednu opasnost, ali kontrola
je neophodna i potrebna čak i kad
opasnosti nema - zaključio je Saković.
Agroekonomski analitičar Milan
Prostran kazao je Tanjugu da kukuruz za sada izgleda "izvanredno" i
da je još rano govoriti kakvi će vremenski uslovi vladati na jesen, odnosno da li će biti kiša koje bi mogle
da stvore "idealne" uslove za stvaranje buđi i aflatoksina.
Mleko ponovo u središtu pažnje
Milan Prostran
On je objasnio da pojavi toksina
kod žitarica pogoduju vlažni uslovi,
naime ukoliko bude kiše pred branje, a usevi se ne prosuše dobro
i ne skladište adekvatno, postoji
opasnost od pojave plesni i dalje
aflatoksina.
Prostran se pozvao i na gledišta nekih naučnika da kukuruz nije
glavni krivac za pojavu aflatoksina,
već je problem mnogo kompleksniji
i uključuje i kontrolu uslova gajenja
mlečnih grla, čistoće štala, skladištenja stajnjaka...
Taj stručnjak smatra i da srpski
proizvođači mleka nisu spremni za
brzi prelazak na maksimalni dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od
0,05 mikrograma po kilogramu, i
ocenio da ćemo zbog toga trpeti velike ekonomske posledice.
Proizvođači mleka i odgajivači
goveda zatražili su prošle sedmice
hitno ukidanje novog pravilnika o
dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u sirovom mleku i odlaganje
njegove primene na neodređen period, sve dok se ne ispune neophodni uslovi.
Četvrtina mleka
ne ispunjava standarde
Da li nas opet čekaju problemi s aflatoksinom u kukuruzu?
Četvrtina mleka još ne ispunjava
standard od maksimalno dozvoljenih 0,05 mikrograma po kilogramu,
tvrde oni, i upozoravaju da bi naglo
zaoštravanje zahteva prema poljoprivrednim proizvođačima moglo da
ima nesagledive posledice po već
devastirano stočarstvo Srbije.
Prema rečima Prostrana, doma-
Stručnjaci tvrde da na pojavu aflatoksina utiče i čistoća u štalama
ćim mlekarima treba ostaviti prelazni period od tri do pet godina kako
bi mogli da ispune uslove kvaliteta
propisane pravilnikom koji je stupio
na snagu 1. jula.
On je primetio da je Evropska
unija imala sedam godina na raspolaganju za prelazak sa 0,5 na 0,05
mikrograma aflatoksina po kilogramu, a mi hoćemo da to uradimo za
dve godine.
Prostran je zaključio da je reč o
skupom procesu koji zahteva dobru
infrastrukturu, skladišta i kontrolu
na svim nivoima.
Doktor veterinarske medicine
Vladan Milić izjavio je ranije Tanjugu
da je, kada je u pitanju aflatoksin,
najvažnije kontrolisati ispravnost
stočne hrane, bez obzira da li se radi o malim ili velikim farmama.
- Stočari hranu za svoja grla delom sami proizvedu, a delom se
snabdevaju na tržištu, ali moraju
kontrolisati njen kvalitet. Postoji zeolit kojim se neutrališe gljivica
aflatoksina, a u visokom stepenu
poboljšava konverziju hrane. Dodavanjem ovog prirodnog minerala
svakodnevno u stočnu hranu, aflatoksini bi mogli biti eliminisani iz
mleka - rekao je Milić.
Izvor: Tanjug
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
11. jul 2014.
NA LICU MESTA
SVILAJNAC • NOVINARI U POSETI UGLEDNIM DOMAĆINIMA I PREDSTAVNICIMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Nevolje i posle poplava
Žetva u toku, rod lošiji zbog nevremena - Banke naplaćuju penale za odlaganje isplata kredita,
a analize o kvalitetu zemljišta kasne
U
druženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu
- IFAJ, organizovalo je jednodnevnu
posetu poljoprivrednicima u Opštini Svilajnac kako bi se sagledala trenutna situacija kada je reč o
poljoprivrednoj proizvodnji i uticaju
poplava na bilanse. Sa novinarima
su razgovarali ugledni svilajnački
domaćini i predstavnici lokalne samouprave.
Krave smanjile mlečnost
za 15 litara
Poljoprivrednik iz Svilajnaca Milan Tasić, bavi se stočarstvom i ratarstvom. On sa svojom porodicom
koja ima devet članova obradjuje 14
hektara zemlje i u štali ima pet krava muzara. Seje najviše kukuruz,
pšenicu i lucerku. Posle poplave koja ga je zadesila kaže da je izuzetno
teško. Voda u njegovom dvorištu je
bila visoka metar i po.
- Krave iz štale nismo selili, a telad jesmo kao i jagnjad i prasiće koje smo podizali na tavan. Na žalost,
nastradalo nam je stado ovaca,
i ostali smo bez 26 ovaca, jednog
ovana, tri jagnjeta i preko 20 kokošaka. Od Opštine Svilajnac sam
dobio određenu količinu stočne hrane. Kao direktna posledica poplave
zbog stresa i uslova u štali smanjila
je se i mlečnost krava za oko 15 litara. Na imanjima mi je u toku že-
Milan Tasić
Vlada Rajković
tva pšenice i imam prosečan prinos
oko četiri tone i to nije bila poplavljena površina. Prozvodimo i povrće ali je problem sa prodajom jer
nismo imali kome da prodamo pošto su ljudima u Sviljancu poplave
uništile pokućstva pa i zamrzivače
tako da nisu ni kupovali robu – ispričao je Milan Tasić.
Ogorčenje na banku
- Ove godine sam kukuruz presejao zbog polava, neće biti neki
prinos, ali šta da se radi - kaže nam
ugledni sviljanački domaćin Zoran
Radovanović čija cela porodica se
bavi poljoprivredom. On je otac
troje dece, a na imanjima je zapošljavao nekoliko radnika. Prvenstveno živi od proizvodnje povrća
i to nešto na otvorenom, nešto u
plastenicima.
- Posle poplava uzeli su mi zemljište na analizu, ali do dana današnjeg nisam dobio ništa od rezultata. Tako da ništa ne radim na poplavljenom delu parcele jer resorno
Ministarstvo još nije ništa poslalo
- priča Zoran i dodaje da, na svu
ovu muku, ima još veći problem. Na
izgled dobra podrška Opštine Svilajnac pretvorila se u finansijski izdatak za njegovo gazdinstvo. Naime,
Zoran je uzeo subvenionisani kredit
od jedne banke. Subvenciju je dala Opština Svilajnac. On se banci
obratio sa molbom da se prolongira
početak otplate kredita.
Prema rečima Zorana Radovanovića radi se o dinarskom dugoročnom kreditu od 5.000.000 dinara,
na period od 5 godina. Da bi odložio
otplatu banka mu je „izašla u susret“ tako što ću plaćati „penal“ za
Žetva u Svilajncu
11. jul 2014.
Uništeni plastenici Zorana Radovanovića
neplacenu ratu mesečno 26.000 dinara i to za odlaganje na 6 meseci,
ogorčeno nam je rekao Zoran Radovanović.
- U septembru, inače, treba da
počinem sa otplatom, u slučaju da
mi odlože ratu na 6 mesci, ja u
martu nemam šta da prodam da
im to isplatim. Pošto je subvencioisani kredit, mi plaćamo glavnicu, a
Opština plaća kamatu. Ako budem
dugovao, odnosno ako ne platim na
vreme, platiću 26.000 dinara mesečno penale. I zato ćemo svi koji
smo uzeli kredit da platimo unapred
odnosno da vratimo celokupan iznos kredita. Ovakav kredit je uzelo nas četiri poljoprivrednika prošle
godine i desetak ove godine. Ne
znamo kako ćemo plaćati, najviše
se uzdamo da će nam pomagati prijatelji - rekao je Zoran okupljenim
novinarima.
Pomoć lokalne
samouprave
Goran Despotović, pomoćnik
predsedinka SO Svilajnac kaže da
teritorija ove opštine ima 21 seosku mesnu zajednicu.
- Ukupno imamo 1.500 poljoprivrednih gazdinstava, imamo zootehničku službu koja se bavi matičenjem goveda, krava, junica i teladi. Na teritoriji naše opštine imamo
oko 2.000 umatičenih grla sa HB
brojem. Većina njih ostvaruje pravo na sve subvencije od Ministarstva - zaključuje Despotović koji je
i sam pretrpeo štete. - Što se tiče
same poplave, prema našim procenama bilo je zahvaćeno oko 8.000
hektara. S tim što se voda na pojedinim parcelama nije dugo zadržala, ali, nažalost, na pojedinim jeste
tako da je šteta 100-postotna. Na
1.100 ha je totalna šteta, uglavnom
se radi o kukuruzu, pšenici i lucerki. Imamo štetu kod povrtara. Recimo 15 poljoprivrednika koji imaju
plasteničku proizvodnju doživeli su
100-postotnu štetu, a najgore je
što su njihovi proizvodi tek stigli za
prodaju tako da je poplava sav rod
Zoran Radovanović sa novinarima
unistila i jednostavno su ostali bez
ičega. Procena vrednosti štete na
poljopivredi je 50.000.000 dinara, a
u celoj Opštini je 14.000.000 evra.
Mi smo se vrlo dobro organizovali,
tako da smo sprečili ljudske gubitke. Kada se voda povukla, brzo
smo odreagovali da ne bi došlo do
zaraza. Što se tiče obnove poljoprivrede, dobili smo oko 1.000 bala
sena, 100 tona kukuruznog zrna,
oko 10 tona koncentrata. Što se tiče
Ministarstva poljoprivrede i zaštite
životne sredine, dobili smo 926 vreća semenskog kukuruza, ljudima je
to podeljeno, a koliko imamo informaciju, sada treba da dobiju naftu i
djubrivo. Uspeli su da preseju jer su
to vrlo su ozbiljni proizvođači.
Deo roda pšenice
ide u stočnu hranu
Prema rečima Vlade Rajkovića načelnika u Opštinskoj upravi,
za razvoj poljoprivrede Svilajnaca ovo je jedina opstina u Srbiji
koja usluge Zootehnike sluzbe ne
naplaćuje proizvođačima. To sve
plaća Opština.
- Pored toga, često organizujemo
stručna putovanja, a takodje smo
redovni posetioci sajmova – navodi Rajković i naglašava da stočari
ovog kraja imaju krave koje su visoko genetskog potencijala. – imamo i dobru hranu tako da naše životinje u kontrolisanom zapatu daju
30 i više litara za simentalsku populaciju. Što se tiče povrtara koji su
krenuli sa proizvodnju, Opština Svilajnac je njima dala po 2.000.000
dinara beskamatnih sredstava. Redovno organizujemo zimske škole
koje nam doprinose da ljudi mogu
da se upoznaju sa novim naučnim
dostignućima. Što se tiče pšenice,
imamo parcele sa mnogom malim
prinosom po hektaru, a imamo i sa
zadovoljavajućim prinosom sa lošijim kvalitetom zrna. Takva pšenica
ići će u stočnu hranu.
Goran Đaković
3
ĐAČKO PREDUZETNIŠTVO
ŠID • ISKUSTVA GIMNAZIJE "SAVA ŠUMANOVIĆ"
Đaci proizvode zdravu hranu
Šidski gimnazijalci osnivaju virtuelna preduzeće koja se bave raznih delatnostima, a oni tako uče praktično da rade
i zarade. Jedno od takvih preduzeća bavi se otkupom i preradom poljoprivrednih proizvoda, njegovi osnivači su
proizvodili hranu na organski način i predstavili se na Nacionalnom sajmu učeničkog preduzetništva u Kragujevcu
N
a Nacionalnom sajmu preduzetništva održanom proletos
u Kragujevcu, učestvovalo
je šest preduzeća iz Šida, tačnije
iz Gimnazije "Sava Šumanović".
Preduzeće "Ekodekor" u sastavu:
Tamara Vidaković, Vukašin Gligorijević, Nevena Karajović i Jovana Miličić iz odeljenja Treće - 2,
osvojilo je treće mesto u kategoriji
najbolje uređen štand i predstavljanje proizvoda. Učenici preduzetnici su dobili novčane nagrade. Ova
vest iz školskog lista "Gimnazijalac"
povod nam je da istražujemo malo
više i saznamo o kompaniji "Ekodekor", preduzećima koja se osnivaju
u školama da bi učenici lakše shvatili kako se posluje i kako se prave
kvalitetni biznis planoci.
Naime,
virtuelno
preduzeće
"Ekodekor", daznajemo dalje, bavi
su se izradom dekorativnih elemenata za uređenje doma dizajnirajući
vaze od pregorelih sijalica, listere
od kanapa, ramove za slike od razgradivih a upotrebljivih materijala...
Nasuprot ovoj „firmi“, članovi druge
đačke kompanije "Ser BIO foods",
takođe, šidski gimnazijalci i učesnici
ovog sajma, bave se otkupom i preradom poljoprivrednih proizvoda. U
Kragujevcu su se predstavilii raznovrsnom hranom od organski proizvedenog voća i povrća bez konzervansa. Na njihovom štandu su bili
ajvar, kečap, pekmezi, slatka, sokove od zove, paradajza koje su sami pripremili, a neophodno povrće i
voće za izradu hrane odgajili su na
sopstvenoj zemlji u gradi i okolini.
Šidskim gimnazijalcima nije bilo
teško da se bave organskom proizvodnjom. Naprotiv, budno su motrili na razvoj biljaka i kao ozbiljni
poljoprivrednici strahovali od vremenskih uslova, štetočina i biljnih
bolesti, saznajemo u ovoj srednjoj
školi, a od kakvom se projektu radi
ispričala nam je Milena Šinka, koordinatorka Tima za učeničko preduzetništvo u Gimnaziji "Sava Šumanović".
- Radi se o virtuelnim preduzećima koja formiramo u sklopu projekta o učeničkom preduzetništvu
odnosno u okviru projekta "Inova-
Šidski učenici sa svojim proizvodima
cioni biznis program". Imali smo
prvo pripremne seminare za nas
predavače, učili smo kako se deci
približava ideja preduzetništvo, te
pripreme i seminare je organizovala i finansirala Kraljevina Norveška uz podršku našeg Ministarstva
prosvete, tako da sada u našoj školi
imamo dva mentora - profesoricu
Jelisavetu Tutić i mene, rekla je
Milena Šinka.
Ovaj oblik rada u Gimnaziji "Sava Šumanović" postoji od 2012.
godine, kada su njeni predstavnici
prvi put učestvovali na sajmu preduzetništva. Iste godine u decembru
profesorice Jelisaveta Tutić i Milena
Šinka su dobile sertifikate tako da
mogu da drže obuke učenicima o
preduzetništvu, poslovnim planovima i ostalom što je bitno za uspešan rad nekog preduzeća.
- Bitno je da učenici imaju ideju o preduzeću, tada se organizuju
u grupe od po nekoliko njih, optimalno je pet učenika, a mi zajedno
sa njima radimo sve što se odnosi
na poslovni plan. Suština je da vide
uslovno kolika sredstva imaju, da li
im planirano isplati ili treba da traže
novac sa strane, kolika je dinami-
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
INĐIJA • JAVNI POZIV ZA ZAKUP
POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Pravo prečeg zakupa
K
omisija za izradu Godišnjeg
programa zaštite, uređenja
i korišćenja poljoprivrednog
zemljišta opštine Inđija uputila je
Javni poziv za dokazivanje prava
prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Inđije za 2015.
Poziv je upućen pravnim i fizičkim
licima, odnosno vlasnicima funkcionalnih sistema za navodnjavanje i
odvodnjavanje, ribnjaka, višegodišnjih zasada starijih od tri a mlađih
od 15 godina u rodu, zatim vlasnicima vinograda starijih od tri a mlađih
od 30 godina u rodu, funkcionalnih
poljoprivrednih objekata koji se nalazi na poljoprivrednom zemljištu u
državnoj svojini na teritoriji opštine Inđija kao i vlasnicima koji imaju
objekte za uzgoj i držanje životinja.
4
Nadležni pozivaju poljoprivrednike
da dostave potrebnu dokumentaciju radi dokazivanja prava prečeg
zakupa na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini na teritoriji
opštine Inđija za 2015. godinu, do
30. oktobra 2014. godine.
Obrazac zahteva može se preuzeti svakog radnog dana od 9,00 do
14,00 časova, u prostorijama Agencije za ekonomski razvoj opštine Inđija, Ulica Vojvode Stepe, broj 48,
ili na sajtu www.indjija.net. Na poleđini koverte navodi se ime i prezime i adresa podnosioca zahteva.
Sve informacije u vezi ovog Javnog
poziva, zainteresovani mogu dobiti
u prostorijama Agencije za ekonomski razvoj opštine Inđija, ili putem
telefona na broj 022/55-60-60.
M. Balabanović
ka priliva sredstava, dinamika rada
uopšte, koja primanja ostvaruju,
objašnjava naša sagovornica princip rada virtuelnih preduzeća i cilj
biznis plana.
Mnogo je zainteresovanih za ovu
obuku medju gimnazijalcima. Kada
su pre dve godine anketirale decu u
Đaci preduzetnici na nacionalnom sajmu
cilju popularizacije učeničkog preuzetništva, koordinatorke su obišli i
ekonomska i gimnazijska odeljenja
i imali prijavljenih 20 odsto upisanih
učenika. Te godine su imali u školi 17 učeničkih preduzeća tako da
im je nakon prijave za "Inovacioni
biznis program", istoimeno udruženje gradjana dalo organizaciju regionalnog sajma. Dobili su tada tri
nagrade, a ove godine je za preduzetništvo u Srbiji odabrano samo 12
škola, a medju njima je i Gimnazija
"Sava Šumanović".
- Preduzeća koja su ovde formirana proizvodila su zdravu hranu,
ekološke proizvode, bavila su se otkupom poljoprivrednih proizvoda.
Učenici su kod kuće sa roditeljima
pravili kompote, pekmeze, džemove, a ovde smo mi zajedno pisali biznis planove. Tako smo ove godine
na Nacionalnom sajmu u Kragujevcu
imali štandove sa ekološkim sokovima, slatkiše, konzervisanu zdravu
hranu, džemove, sušeno bobičasto
voće, domaće likere. Sve to je bilo zapaženo, a nagradjeno je naše
"Eko dekor" preduzeće. Interesantno je da deca, radom na projektu,
veoma brzo uvide šta je isplativo a
šta ne, a to je jedan od ciljeva ovog
velikog projekta, ocenila je Milena
Šinka, profesorka u Gimnaziji Sava
Šumanović" u Šidu.
S. Đ. - M. M.
AKTUELNOSTI
BEOGRAD • RAD IZRADI NOVOG ZAKONA O ZADRUGAMA
Nastavak na jesen
Ministarstvo poljoprivrede formiralo stručnu radnu grupu
sa zadatkom da identifikuje probleme i predloži mere od značaja
za unapređenje zadružnog organizovanja
S
tručna Radna grupa za izradu
novog Zakona o zadrugama
Ministarstva poljoprivrede i
zaštite životne sredine učestvovala
je u izradi ovog zakona i na jesen
se očekuje nastavak rada na njemu,
rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević - Bošković na
otvaranju savetovanja, povodom
Međunarodnog dana zadrugarstva,
na temu "Stanje i perspektive zadrugarstva" u Savezu inženjera i
tehničara Srbije.
Zemljoradničke zadruge daju veliki doprinos tehničko-tehnološkom
razvoju, proizvodnji na selu i integralnom razvoju ruralnih područja,
naglasila je ministar BogosavljevićBošković i dodala da je zajedničkim radom i poslovanjem zadrugara
stvorena ogromna zadružna imovina, a ne samo imovina većih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava koji egzistiraju na ruralnom području.
Ministar Bogosavljević-Bošković
rekla je da je Ministarstvo poljoprivrede formiralo stručnu radnu
grupu sa zadatkom da identifikuje
Savetovanje povodom Međunarodnog dana zadrugarstva
probleme i predloži mere od značaja za unapređenje zadružnog organizovanja.
Savetovanje je, pored Dana zadrugarstva koji se slavi od 1923.
godine, posvećeno i obeležavanju
2014. godine, koja je proglašena
Međunarodnom godinom porodične poljoprivrede. Ove godine se
obeležava i jubilej - 120 godina od
osnivanja prve zemljoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije i
Vranovske zemljoradničke kreditne
zadruge (1894).
Skup su organizovali Društvo
agrarnih ekonomista Srbije, Savez
poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, Društvo srpskih domaćina
i Zadružni pokret.
S. P.
11. jul 2014.
GAZDINSTVA
GIBARAC • POSETA MLADOM POLЈOPRIVREDNIKU ALEKSANDRU BIJELIĆU
Dnevno isporuči 900 litara mleka
Na svojoj farmi porodica Bijelić u Gibarcu sada ima 110 krava raznih rasa, ali se na tom broju neće zaustaviti
i uskoro povećavaju broj grla kravama rase simental
P
oljoprivrednik iz Gibarca Aleksandar Bijelić ima 23 godine, а opredelio se da ostane i
živi u selu, od poljoprivrede ili konkretnije od govedarstva. Ovaj mladi
poljoprivrednik je sa svojom porodicom i roditeljima registrovao gazdinstva za gajenje stoke i obradu
zemlje i sada obradjuje 170 hektara
oranica i ima farmu od 110 komada
junica i krava.
Kada su se 1993. godine Bijelići iz istočnog Srema u Hrvatskoj dodelili u Gibarac imali su,
priča nam Aleksandar, tri krave.
- Dobar deo stoke, zemlje i neophodne mehanizacije obezbedili smo
na kredit, jer nam dobra mehanizacija treba za obradu oko 170 hektara zemlje. Sve što proizvedemo, nama je neophodno kao hrana za 110
komada junica i muznih krava koje
Aleksandar Bijelić
Samo deo krava je u štali
sada imamo. Od svojih sredstava
napravili smo objekte za smeštaj
stoke - priča nam Aleksandar.
Trebala bi ogromna štala ili objekat druge vrste za smeštaj tolikih
junica i krava, ali Bijelić priča kako
oni junice koje su pred telenjem drže slobodno, na pašnjaku. Zato je
u njihovoj farmi 62 muzne krave, a
svakog dana, otprilike, iz dvorišta
iznesu prerađivaču oko 900 litara
mleka.
Oko stoke i na njivama rade svi članovi domaćinstva i povremeno moraju da angažuju sezonski radnike.
- Sarađujem sa Sombledom" odnosno "Dukatom". Svakog dana njima isporučim oko 900 litara mleka.
Krave daju različitu količinu mleka,
zavisno od starosti, rase, ishrane,
tako da ima onih koje daju dnevno 10 litara, a od nekih pomuzemo
i do 35 litara mleka – objašnjava
Aleksandar.
Veliki proizvođači lakše opstaju
Na farmi Bijelića u Gibarcu najveći deo stada čine grla rase crni holštajn. Aleksandar ocenjuje da je to
dobra rasa i da će je dalje i ubuduće,
a mimo toga obezbediće još 30 krava rase simental, tako da će povećati brojnost stoke na svojoj farmi.
- Jesu veliki problemi, obaveze i
ogroman posao, ali mi smo sve urdaili što smo mogli da ne radimo
fizički oko krava. Kupili su bolji silo - kombajn, dva utovarivača, telehendler, presu za pravljenje velikih
bala slame i ne utovaramo ih ručno, otvoreno govori naš sagovornik.
Na pitanje ima li od preradjivača
stimulaciju na količinu ili kvalitet
predatog, mleka Aleksandar Bijelić
odgovara da oni ne daju mnogo mimo ugovorene cene. Dobiju nekad
dinar više, ali se to na veliku količinu isplati.
Aleksandar Bijelić se do sada nije takmičio u proizvodnji mleka ali
njegov otav jeste. Zauzeo je drugo
mesto u Sremu jedne takmičarske
godine tako da je u Gibarac otišla i prva i druga nagrada Sabora
u proizvodnji hrane kojeg organizuje Sremska privredna komora.
Proizvodnja mleka, za Bijelića, isplati se ali je izvesnije da će na tržištu opstati veliki proizvodjači. Zato
i planira povećanje braoja krava na
farmi na kojoj svi članovi porodice
rade, jer je zajednički lakše da se
obavi svaki posao.
S.Đ. - M.M.
AKTUELNOSTI
STARA PAZOVA • OTVORENA ISTRAŽIVAČKA STANICA
PIONIR HIBRIDA
BEOGRAD
Biće žita i za izvoz
Poverenje u srpsku
poljoprivredu
I
Sa prelaznim zalihama, imaćemo oko 2,5 miliona tona pšenice
Ž
etva pšenice u Srbiji je na
samom kraju, a iako su prosečni prinosi nešto slabiji nego lane, imaćemo dovoljno
hlebnog žita za domaće potrebe i
izvoz, izjavio je Tanjugu direktor
Udruženja "Žita Srbije" Vukosav
Saković. On je precizirao da se
očekuje prosečan prinos pšenice
od 4,2 tone po hektaru.
11. jul 2014.
- Zajedno sa prelaznim zalihama, imaćemo oko 2,5 miliona tona
pšenice, što je dovoljno za nas i oko
milion tona za izvoz - kazao je Saković.
On je istakao da je požnjeveno
više od 80 odsto površina, a ono što
je važno da kod nijednog uzorka nisu utvrđeni problemi sa toksinima.
S. P.
straživačka
stanica
američke kompanije Pionir hibrid (Pioneer HiBred), jednog od najvećih
proizvođača semena u svetu, otvorena je u ponedeljak
u Staroj Pazovi, na imanju
kompanije Delta Agrar.
U taj centar, koji treba
da obezbedi nove hibride
prilagođene
klimatskim
uslovima u Srbiji, uloženo
je 400.000 evra i zaposliće
tri stručnjaka iz Srbije.
Direktor Pionira u Srbiji Sinisa Đurić kazao je da
je ta kompanija prisutna
u Srbiji od 1996. godine
i ima 15 zaposlenih i 36
ljudi koji rade u agronomskom servisu.
- Do sada je Pionir radio
na 45 hibrida kukuruza i više od 10
hibrida suncokreta, a bavio se i hibridima uljane repice i mikrobiološkim
preparatima za pravljenje silaže - istakao je Đurić. Kako je dodao, poslednjih nekoliko godina Pionir u Srbiji sprovodi više od 550 ogleda godišnje. Za ogled kukuruza posejano je
Učešće Pionirovog semena, u
partnerstvu s Delta agrarom, na tržištu hibridnog kukuruza je 28 odsto
više od 25.000 hektara, a ogledi se
rade na teritoriji cele Srbije.
Prema rečima Đurića, Pionir i
Delta agrar su od 2002. organizovali semensku proizvodnju na ukupno
23.000 hektara, a proizvedeno je više od 70.000
tona semenskog kukuruza
i više od polovine plasirano u izvoz - u Rusiju, EU i
Ukrajinu.
Učešće Pionirovog semena, u partnerstvu s Delta
agrarom, na tržištu hibridnog kukuruza je 28 odsto,
suncokreta 11 odsto, a uljane repice 50 odsto.
Direktor Pionira za Istočnu i Centralnu Evropu Paolo Barbijeri je istakao da
je ulaganje u istraživačku
stanicu znak poverenja u
srpsku poljoprivredu koja,
prema njegovoj oceni, ima
veliki potencijal.
Predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković je
kazao da poljoprivreda Srbije i cela
država treba da koriste svetska dostignuća u svim oblastima, što Delta
već radi.
- Delta će ubuduće sva dostignuća Pionira prenositi u Srbiju, kako bi
se ostvarili veći prinosi i omogućio
veći izvoz - kazao je on.
S. P.
5
PIS ZAŠTITE BILJA AP VOJVODINE
Stanje zasada i useva
na sremskim njivama
Tretman protiv jabukinog
smotavca
Trenutna temperaturna akumulacija od biofixa za jabukinog smotavca iznosi 699,87 DD (Novi Slankamen), odnosno 660,59 DD (Irig/
Kudoš).
U toku je polaganje jaja II generacije. Vizuelnim pregledom zasada
jabuke uočavaju se sveže položena
jaja i jaja sa “crvenim oreolom” U
narednih nekoliko dana se očekuje početak kritičnog perioda za kontrolu piljenja larvi II generacije.
U ovom periodu se preporučuje
primena insekticida kao što su:
• Harpun (a.m. piriproksifen)
0,1% + Mospilan 20 SP (a.m. acetamiprid) 0,025% ili
• Runner 240 SC
(a.m. metoksifenozid) 0,06% + Mospilan 20
SP (a.m. acetamiprid) 0,025% ili
• Rimon 10 EC (a.m. novaluron) 0,1% + Mospilan 20
SP (a.m. acetamiprid) 0,025%
Larva tripsa i simptomi
Zaštita šećerne repe
Vizuelnim pregledima useva šećerne repe na teritoriji RC Sremska
Mitrovica, ustanovljena je pojava
pojedinačnih pega Cercospora beticolla na listu šećerne repe.
Na osnovu podataka sa AMS u
periodu od 14.06. imamo sporadičnu pojavu dvodnevnog DIV u vrednosti 7,ali nismo imali pojavu pega.
U prethodnih nekoliko dana došlo je
do pojave prvih pojedinačnih pega
na sortama Robustus (5% biljaka
sa pojedinačnim pegama), Horta
(4% biljaka sa pojedinačnim pegama) i Bruna (1,5% biljaka sa pojedinačnim pegama). Epidemiološki
prag nije dostignut, pa se ne preporučuje tretman u cilju suzbijanja
Cercospora beticolla.
Preporučuje se proizvođačima da
obiđu parcele i ustanove nivo pega na biljkama i ukoliko primete na
50% biljaka pojedinačne pege izvrše fungicidni tretman.
RC Sremska Mitrovica će u narednom periodu pratiti uslove za
pojavu C.beticolla dati preporuku
za tretman.
Na feromonskoj klopci Scrobipalpa ocellatella (repin moljac)postavljenoj u usev šećerne repe od
25.05. konstantno se beleže manji
dnevni ulovi.
Takođe na terenu prisutna je i
pojava vašiju sa indeksom napada
0,75%, tako da se ne preporučuje
tretman.
Zaštita vinove loze
Vinova loza je po BBCH skali u
fenofazi 75 bobice veličine graška,
Lisne vaši
plod obešen pa do fenofaze 77 početak dodirivanja bobice, uglavnom
vinske sorte.
Obilaskom
zasada
vinograda uočena je pojava plamenjače
na listu i bobicama čije je infekcija izvršena u fenofazi cvetanja
i precvetavanja,tako da je došlo
do sušenja grozdića. Na naličju
lista formirane su beličaste prevlake od konidija i konidiofora
Plasmoparaviticola.
Takođe u pojedinim zasadima
gde zaštita nije bila adekvatna
na bobicama se vidi micelijska
prevlaka Uncinulanecator.
Na naličju listova nalaze se i
pojedinačne larve i egzuvije Scaphoideustitanus.
Kako se i dalje prognozira nestabilno vreme, proizvođačima se
preporučujetretmanvinove
loze
sistemičnim preparatima u cilju
suzbijanja plamenjače i pepelnice.
Za
suzbijanje
plamenjače
preporučuje se upotreba sledećih
preparata:
a.m.
dimetomorf
+ditianon preparat Forum Gold u koncen.0,12-0,15%
a.m.dimetomorf + folpet preparat Forum Star u dozi od 2 kg/ha
a.m.fosetil aluminijum + folpet
preparat MikalFlash u konc.0,30,4%
Za
suzbijanje
pepelnice
preporučuje se upotreba sledećih
preparata:
a.m.tebukonazol+triadimenol+spiroksamin,preparat Fa-
Larve tripsa na naličju lista
6
lcon 460 EC u količini od 0,4-0,5
l/ha
a.m.boskalid +krezoksim metil
preparat Collis u količini 0,3-0,4 l/
ha
Trenutno je period intenzivnog
leta i polaganja jaja druge generacije Lobesiabotrana(sivog grožđanog
moljca), na AMS 590 cdd, te se
proizvođačima preporučuje upotreba insekticida:
a.m. alfacipermetrin Fastac 10EC u konc.0,015%
Na listovima i naličju lista nalaze
se larve cikade S.titanus potrebno
je izvršiti tretman insekticidom:
a.m. buprofezin+fenpiroksimat
Todome 24 SC u konc.0,05-0,1% u
kombinaciji sa Fastacom
bez prisustva virusa u proseku 3-5
jedinki ove štetočine (Todorovski
B.).
U Bugarskoj na duvaništima
se sa suzbijanjem počinje kada
se pri suvom i toplom vremenu
pojedinačni primerci štetočine nalaze na 10-12% biljaka (Mihajlova
P.).
U Mađarskoj je zaštitu duvana
potrebno izvoditi samo pri dužem
trajanju suvog i toplog vremena,
ukoliko se štetočina nalazi na preko 15-20% biljaka (Benedek P.).
Preporučujemo proizvođačima
duvana da obiđu svoje useve i
ukoliko utvrde prisustvo ovih štetočina pristupe njihovom suzbijanju.
U narednom periodu, sa stabilizacijom
vremena,
očekujemo
povećanje njihove brojnosti.
Mogu se koristiti neki od
registrovanih preparata na bazi
a.m.:
imidakloprid (Confidor 200 SL,
Macho 200 SL 0,5-0,6 l/ha)
metomil (Lannate 25WP 1-1,5
kg/ha), acetamiprid (Mospilan 20SP 0,25 kg/ha), deltametrin (Decis 2,5 EC 0,3-0,5 l/ha).
Tripsi i vaši na duvanu
Na lokalitetu Ruma/Žarkovac,
vizuelnim pregledom parcela pod
duvanom, regisruje se prisustvo
lisnih vašiju, Myzussp. i larvi
duvanovog tripsa, Thrips tabaci na
naličju listova pojedinačnih biljaka.
Larve tripsa se uočavaju na naličju
donjih listova, kao isimptomi njihovog prisustva .
Na duvanu se uglavnom javljaju
vaši Myzuspersicae ili Myzusnicotianae, a ponekad i Aulacorthum solani i Macrosiphumeuphorbiae. Lisne
vaši prouzrokuju direktne štete sišući biljne sokove (deformacije lista, smanjenje prinosa i kvaliteta),
a indirektno kao vektori virusa
kao što su: virus mozaika duvana
(TMV), mozaika krastavca (CMV), Y
virusa krompira (PVY).
Trips (larve i odrasli) se takođe
hrane biljnim sokom. Štete najčešće nastaju duž glavnih nerava lista.
Na mestima uboda ostaju bele pege i list poprima srebrnastu boju.
Pri jakom napadu prinos se može smanjiti i do 50%, uz značajno
pogoršanje kvaliteta duvana. Značajne su i indirektne štete, kao
prenosioca virusa bronzavosti paradajza (TSWV).
U našoj zemlji nije definisan
prag štetnosti za ove štetočine.
Vaši
treba suzbijati na početku
formiranja prvih kolonija. Pragovi
štetnosti za duvanovog tripsa u zemljama u okruženju su sledeći:
U Makedoniji, u rejonima zaraženim virusom u proseku 1-2 tripsa
po jednom listu, a na lokalitetima
Sveže položeno jaje
Pojedinačne pege na listu C. Beticolla
11. jul 2014.
SAVETI STRUČNJAKA
Zaštita bilja
Izvor: Galenika Fitofarmacija
Pripremio: D.Ćosić
Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo
i ponašati se u skladu sa preporukama
Zaštita jabuke
Praćenjem brojnosti jabukinog
smotavca (Cydia pomonella) u feromonskim klopkama i sume temperatura u zasadima jabuke, možemo
konstatovati da je u toku polaganje
jaja druge generacije ove štetočine.
Upravo sada treba primeniti insekticid HARPUN 0,1% jer ima izraženo ovicidno delovanje čime se
sprečava piljenje larvi i ubušenje u
plodove. Uz HARPUN treba kombinovati insekticid FOBOS EC 0,05%,
kako bi smo proširili delovanje na
adulte smotavca i grinja.
Ukoliko nema simptoma čađave krastavosti i pegavosti (Venturia
inaequalis) treba primeniti fungicid
NIJANSA WG 0,2%, a u suprotnom dodati AKORD 0,05%. FOLIGAL Ca treba primeniti ukoliko jabuka nije tretirana kalcijumom više
od 3 nedelje.
Bela leptirasta vaš
Na više lokaliteta u povrtarskim
kulturama smo konstatovali prisustvo bele leptiraste vaši (Trialeuro-
Zaštititi zasade jabuka
des vaporariorum). Brojnost varira
u zavisnosti od lokaliteta i kulture,
a visoke temperature i sunčano vreme pogoduju povećanju brojnosti
štetočina.
Za suzbijanje je uvek preporučljivo primeniti kombinaciju insekticida
sa različitim mehanizmima delovanja. U praksi je izuzetnu efikasnost
pokazala kombinacija insekticida
HARPUN 0,075% + FOBOS EC
0,05%. Ovom kombinacijom suzbijemo sve razvojne stadijume bele
leptiraste vaši, a to su jaja, larve i
adulti. Pri većoj brojnosti populacije, tretman je potrebno ponoviti nakon 5 – 7 dana.
Sa insekticidima treba kombinovati repelent za insekte CIRKON 50
ml/ha, koji ujedno deluje kao biostimulator i okvašivač (http://www.
ekoplantserbia.com/pirmena-cirkona.html).
Bela leptirasta vaš
Zaštita luka
Smotavac i truleži napadaju šljivu
Nakon žetve strnih žita dolazi do
veće migracije tripsa na druge biljke a posebno na luk i duvan. Pored
štetočina prethodnih dana su stvoreni uslovi za razvoj plamenjače
luka.
Potrebno je izvršiti tretman za
suzbijanje plamenjače fungicidomDAKOFLO 2–2,5 l/ha. Suzbijanje
tripsa možemo izvršiti insekticidima
ETIOL TEČNI 0,15–0,25% ili DIMETOGAL 0,075 – 0,1%. Za prihranu u ovom periodu treba dodati
preparat ALASKA FORT 12:12:36
2-3 kg/ha.
Štetočine na duvanu
Povoljni vremenski uslovi utiču i
na pojavu lisnih vaši i tripsa na duvanu. Navedene štetočine pored direktne štete koje nanose ishranom,
prenose više vrsta virusa. Potrebno
je pregledati useve duvana i ukoliko
se konstatuje više od 10–15% biljaka sa navedenim štetočinama preporučuje se tretman. Ukoliko nastupi duži period toplog i sunčanog
vremena doći će do prenamnoženja
i većih šteta, koje će se manifestovati u kvalitetu i prinosu duvana.
Za suzbijanje se mogu koristiti
sledeći preparati (više koncentracije/doze se primenjuju pri većoj
brojnosti populacije štetočina):
Migracija tripsa na luk
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
DIMETOGAL 0,075–0,1%
TONUS 0,25–0,4 kg/ha
FOBOS EC 0,3 l/ha.
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
11. jul 2014.
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Štetočine na duvanu
Zaštita breskve i kajsije
Padavine tokom prethodnih dana
utiču na razvoj truleži plodova breskve i kajsije. Potrebno je izvršiti
zaštitu fungicidom DIONAL 0,15%
ili AKORD 0,075%.
Oba fungicida imaju karencu 7
dana i pogodni su za primenu u većini sorti koje će se brati u periodu
nakon 7-20 dana. Sporedno deluju
i na bolesti lista, kako bi se očuvala
zdrava lisna masa do berbe.
Ukoliko je potrebno suzbijanje breskvinog smotavca tretman
odraditi sa insekticidima kratke
karence. Za povećanje krupnoće i
obojenosti plodova pred berbu pri-
menite kalijumovohranivo PotNit
0,5%.
Zaštita šljive
Pregledom zasada šljiva, ona se
na većini lokaliteta nalazi u fenofazi
početka obojavanja ploda, može se
videti prisustvo truleži plodova šljive (Moniliniaspp.), kao i druge generacije šljivinog smotavca (Grapholitafunebrana).
Za njihovo suzbijanje koristite
DIONAL 500 SC 0,15% + CIPKORD 0,03%.
Upozorenje: Pri korišćenju pesticida neposredno pre berbe obavezno poštovati karencu.
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
7
ANALITIKA ● STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI
U gradovima bez posla,
u selima nema ko da radi
Piše:
Branislav Gulan,
član Odbora za selo
Srpske akademije
nauka i umetnosti
U
Srbiji danas ima blizu milion
nezaposlenih. Istovremeno
od blizu 4.600 sela, svako
četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putu
nestajanja. Tako će za deceniju i po
u njima ostati samo spomenici kao
dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a
nekoristi se šansa da se ti negativni
trendovi na srpskom selu zaustave,
a samim tim i da se razvijaju ruralna područja. Naime, od deset radnika
koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim
područjima Srbije. To se ne odnosi
samo na radnike koji su ostali bez posla zbog strukturnih neprilagođenosti
proizvodnje, višegodišnjih sankcija
i tranzicione krize, već i na one koji
su ostali bez firmi u kojima su radili
pre NATO bombardovanja 1999. godine. Sve ovo govori da su radnici još
uvek jednom nogom u opanku, a sa
drugom u cipeli. Povratak u ruralna
područja zemlje ne znači, međutim,
vraćanje radnika motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede i oko nje. To znači
šumarstvu, vodoprivredi, raznim
uslužnim delatnostima, zanatstvu,
domaćoj radinosti, infrastrukturnim,
malim i srednjim industrijskim pogonima (kojih ima 220.000, a cilj je da
ih bude 400.000), čija proizvodnja ne
ugrožava ekološku ravnotežu.
Najbrža deagrarizacija
na svetu
Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za poslednjih
50 godina XX veka iz sela u grad je
otišlo oko osam miliona ljudi. Takav
proces u svetu trajao je oko 150 godina. Seobe su nastavljene i prisilno
u poslednjoj deceniji XX veka kada je
ratni vihor u Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije „doneo“ još blizu 400.000 ljudi. U
periodu posle Drugog svetskog rata
u selu su se odigrale krupne, ali po
svom sadržaju i posledicama protivurečne promene. Te promene su deo
univerzalnog, svetskog procesa modernizacije savremenog društva, njegove industrijalizacije i urbanizacije.
One su isto tako nosile i snažan pečat vladajuće ideološke paradigme,
odnosno društvenog sistema koji je
na prostorima nekadašnje Jugoslavije iz gra đi van na toj pa ra dig mi.
Sr bi ja tra ga za no vim iden ti te tom,
za no vom pa ra dig mom dru štve nog
raz vo ja, pa se ne sme ju za bo ra vi ti
ni mar gi na li zo va ti se lo i po ljo privre da. Kao i mno go pu ta do sa da
u isto ri ji, i u ovim vre me ni ma, selo i po ljo pri vre da su glav ni oslo nac
ko ji omo gu ća va op sta nak i pre življa va nje. U Sr bi ji se po no vo se
okre ću se lu ka da je te ško. Vla sti
su ube đe ne da se lo i za po šlja va nje
u nje mu i oko nje ga omo gu ća va ju
pre va zi la že nje kri ze. Ali, to zah teva i ra di kal no nov od nos dru štva
pre ma nje mu. Jer, u gra do vi ma
ne ma šta da se ra di, a u se li ma
ne ma ko da ra di!
8
U Srbiji se ponovo se okreću selu kada je teško. Vlasti su ubeđene da selo i zapošljavanje
u njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize. Ali, to zahteva i radikalno nov
odnos društva prema njemu
Umesto dosadašnjeg intendantskog pristupa selu i poljoprivredi,
gde su se oni tretirani kao proizvođači jeftine hrane, mora da se stvori
koncepcija takozvanog ruralnog razvoja, koja će se temeljiti na demografskim, prirodnim, ekonomskim i
socio-kulturnim potencijalima. Karakteristika srpskog sela danas je
da se i poslednjih decenija u njemu
dešavaju izuzetno negativna demografska kretanja. Rapidno se smanjuje natalitet, u nekim krajevima
vlada i prava „bela kuga“. Sve to je
rezultiralo depopulacijom, senilizacijom i socijalnom devastacijom brojnih regija u Srbiji. Krupne promene
dogodile su se i u privrednom životu
srpskog sela. Te promene koje imaju
dalekosežne socijalne i ekonomske
posledice nisu dovoljno izučene i objašnjene. U XX veku je seljačko gazdinstvo bilo definisano ideološkom
kategorijom maksimuma, što se pokazalo iracionalnim. Danas nema tog
maksimuma, ali imamo sve manji
broj ljudi koji imaju velike posede od
po nekoliko hiljada hektara i sve veći
broj onih koji ostaju sa svojim sitnim
posedom (prosečna njiva u Srbiji je
oko tri hektara površine), koji im život znači, jer je to dodatak na prihod
i osnova za preživljavanje. U prošlom
veku pod uticajem industrijalizacije i
urbanizacije, dogodila se "civilizaciona revolucija". Promenjen je seljakov
pogled na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne aspiracije.
Tradicionalan
način života
Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila agrarno, tradicionalno
društvo. Preko 80 odsto stanovništva
je živelo na selu autarhičnim, oskudnim i tradicionalnim načinom života.
Ceo seljakov svet je bio sveden na
njegov posed, gazdinstvo i porodicu, selo u kome živi i crkvu koja je
oličavala Boga i usmeravala njegov
duhovni život. Posle Drugog svetskog
rata pod uticajem svetskih procesa,
kao i nove vizije društva, izvedena je
industrijska revolucija, nastupile su i
protivurečne promene. Industrijalizovana gazdinstva povećala su robnost,
specijalizovala se, imala tržišnu orijentaciju, drukčije stavove o budućnosti agrara. Takođe, su imala i više
kapitala, znanja i snage od tradicionalnih gazdinstava. Pod uticajem industrijalizacije smanjio se udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjio se
broj nekvalifikovanih radnika, a zaposleni u kombinatima su poprimali
Naš seljak
hrani 15 ljudi,
nemački 152!
Da smo siromašna agrarna
zemlja sa niskom produktivnošću potvrđuju i činjenice da
jedan srpski seljak proizvodi
hrane za 15 ljudi, Nemačkoj
čak 152 osobe Francuskoj 77,
Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek za EU je između 50 i 80 stanovnika!
Sjenica, jedno od retkih mesta gde porodice imaju više od četiri člana
odlike industrijskih radnika. Rezultat toga je da se udeo stanovništva
u gradskim naseljima povećao od 21
odsto u 1948. na 51 odsto u 1991.
godini.
Prema rezultatima popisa, poljoprivredno stanovništvo je 1948. godine činilo 68 odsto; 1953. godine 61
odsto;1961. godine 49 odsto; 1971.
godine 36 odsto; 1991. godine 17
odsto ukupnog stanovništva. U apsolutnim iznosima poljoprivrednog
stanovništva u Srbiji je 1961. godine
bilo 9.157.597 lica, a 1971. godine
7.843.986 lica, a 1981. godine oko
pet miliona. Republika Srbija danas
raspolaže sa 5.113.000 hektara poljoprivrednih površina ili 0,68 hektara po stanovniku. Od toga 4.252.000
hektara su obradive površine ili 0,57
hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema
poslednjem popisu poljoprivrede iz
2012. godine, koristi se i obrađuje
3.355.859 hektara poljoprivrednog
zemljišta i uzgaja 908.990 goveda,
3,4 miliona svinja, 1,73 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine
i postoji 673.651 pčelinje društvo. Od
mehanizacije utvrđeno je da gazdinstva poseduju 408.734 traktora i oko
25.000 kombajna. Sva mehanizacija
u proseku je stara oko četvrt veka!
Agrarna zemlja
Srbija je i danas siromašna agrarna zemlja. Jer, poljoprivreda direktno
donosi više od 20 odsto bruto društvenog proizvoda, a sa pratećim delatnostima to se i udvostručuje.
Svako peto domaćinstvo u Srbiji čini svega jedan član. Od 2,5 miliona naseljenih domova u Republici, po jedna osoba živi u njih čak
555.467, što je gotovo 50.000 više
nego prošle decenije. Istovremeno broj petočlanih domaćinstava za
poslednjih deset godina smanjen je
čak za 8.500. Slutnju da Srbija sve
više postaje zemlja samaca potvrdili
su i poslednjih podaci o borju domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prikupljeni na popisu
stanovništva 2011. godine. Oni su
pokazali da prosečno domaćinstvo u
Srbiji broji 2,88 članova. Najviše je
dvočlanih domaćinstava, toliko osoba živi pod svakim četvrtom krovom. Najviše domaćinstava zatečeno
je u Vojvodini, gde ih je prebrojano
696.000, u centralnoj Srbiji živo je
oko 663.000 ognjišta, dok ih je u Beogradu 606.000. Najmanje domaćinstava je na jugu i istoku republike,
gde ih je svega 522.000. Ovoliko domaćinstava i broj ukućana, u krugovima sociologa i stručnjaka tumači se
kao očekivan. Negativni prirodni priraštaj, visoka stopa migracija i visoka prosečna starost najviše su uticali
i na broj domaćinstava. Pad ukupnog
broja domaćinstava i smanjenje članova ne čudi usled upozorenja demografa da nam preti nestajanje.
Jer, ako godišnje više umre nego što
se rodi oko 35.000 stanovnika Srbije,
pa ako se tako i nastavi oko 2225.
godine na ovim prostorima neće biti
više ovog naroda. Za običnog čoveka dugo, ali za istoriju malo više od
dva veka – i nije. Pored demografskih
Brojke
Do tranzicionih promena 85
odsto poseda je bilo u vlasništvu privatnika, a sad su gotovo sve površine privatizovane
(računa se da je oko 400.0000
hektara u državnom vlasništvu). Aktivnog poljoprivrednog stanovništva prema popisu
iz 1991. godine bilo je 904.127,
a podaci iz 2002. godine ukazuju da ih je tad bilo 529.236!
Prema popisu poljoprivrede iz
2012. godine u Srbiji ima ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva. Od toga je 628.555
poljoprivrednih i 2.567 (ili 0,42
odsto) gazdinstava pravnih lica, i preduzetnika, a u zemlji se
proizvodnjom hrane bavi dva
miliona ljudi.
Za razliku od prethodne decenije,
sada prosečna porodica broji samo tri osobe
faktora, na konačnu sliku uticale su i
promene kroz koje je poslednjih decenija prošlo naše društvo. Višečlane
porodične zadruge, koje su do Drugog svetskog rata bile stub srpskog
sela, danas su izuzetno retke. Sa
druge strane, naročito u gradovima,
imamo emancipaciju čija je posledica
veliki broj ljudi koji žive sami. Najveći broj samaca je u Beogradu, gde je
svako četvrto domaćinstvo samačko!
Najmanje ukućana u proseku zabeleženo je u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i beogradskim opštinama Vračar,
Savski venac i Stari grad, gde je prebrojano tek nešto više od dva člana
u proseku. Jedno ognjište i novčanik,
sa druge strane, deli najviše ljudi u
Raškoj oblasti – Tutinu, Novom Pazaru i Sjenici, gde je prosek veći od
četiri člana. Na smanjenje broja članova domaćinstva utiče i sve kasnije
stupanje u broja i sve poznije materinstvo. Prosečan muškarac u Srbiji
otac postaje u 33 godini, dok žene
rađaju sa 27 i po godina. Pozne godine za sklapanje braka jedan su od
razloga što približno trećina brakova
živi bez potomstva. Majke poslednje
dete rode, u proseku, kada imaju nešto više od 28 godina. Ovo potvrđuju
i rezultati popisa stanovništva, koji
su pokazali da porodica u republici,
za razliku od prošle decenije kada je
bila četvoročlana, danas – broji samo
tri osobe.
Današnja seoska porodica u Srbiji
je neka vrsta socijalne ruševine koja
sav svoj šarm duguje staroj socijalnoj arhitekturi na koju podseća, Henry Mendras. U posleratnom periodu
pa i danas veličina poljoprivredne
porodice je smanjena, ali je seoska
porodica bila i ostala veća od gradske. Slično, seoska poljoprivredna
porodica je veća od seoske nepoljoprivredne porodice. U današnje
vreme na selu je najrasprostranjeniji tip porodice od dva pokolenja i
dece. Poslednjih decenija došlo je i
do promena na brojnosti porodice,
pa se beleži usitnjavanje velikih porodica, jer se odrasla deca odvajaju
od porodice, roditelja i grade sopstvene zajednice. Ostala je ljubav
za zemljom kod starijih, ali se stvorila i jaka želja za modernizacijom
kod mlađih. Tako je civilizacija ušla u
selo. Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu Jugoslavije opao je sa 73 odsto u 1948.
godini na 19 odsto u 1981. godini.
Za takvo smanjenje SAD i Švedskoj
je trebalo 90 godina, Francuskoj
oko 100 godina, Japanu 73, a Danskoj je trebalo za sličnu promenu čak
130 godina. Procene su da je u Srbiji 2011. godine broj poljoprivrednog
stanovništva iznosio oko 9,4 odsto.
Od ovog broja bi čak 50 odsto su lica
starija od 60 godina, dok je mlađih
od 20 godina bilo samo 11,5 odsto
(manje od 62.000).
(Nastaviće se)
11. jul 2014.
NAŠA TEMA • MALA GAZDINSTVA U EKONOMIJI I AGRARNOJ POLITICI SRBIJE
Nužnost i interes opstanka
Ustavna obaveza poštovanja i garantovanja prava svojine svake zakonito stečene pokretne i nepokretne imovine,
pa i zemljišta, nalaže odustajanje od pretnji u pogledu raspolaganja i korišćenja zemljišta, prava nasleđivanja
i tome slično, a realna potreba i nužnost povećanja proizvodnje i produktivnosti rada i životnog standarda
proizvođača i stanovnika sela iziskuje nalaženje i primenu organizacionih, poslovnih, socijalnih, pa i pravnih
mera, kao i odgovarajuće tehnologije i tehnike koja će to omogućiti
Piše: Branko Maričić
M
ala poljoprivredna gazdinstva
su osnovno i najznačajnije
obeležje agrarne proizvodnje
u Srbiji, a takođe i osnovni činilac i
ekonomska podloga života i razvoja sela. Njihov razvoj i opstanak, a
iznad svega njihovo ukrupnjavanje
je osnovno pitanje agrarne politike
i ekonomije. Mala gazdinstva poseduju najveći deo obradivog zemljišta
i svih proizvodnih potencijala. (Prosečna veličina gazdinstva fizičkih lica u Srbiji je 4,5 hektara; 77,7% od
ukupnog broja gazdinstava koristi do
5 hektara; gazdinstva 2-10 hektara
koriste 35,3% obradivih površina;
jedno gazdinstvo koristi prosečno 6
parcela - što je dokaz fragmentiranosti poseda. (Podaci iz predloga Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja
prema popisu 2012. godine); gazdinstva ispod 2 hektara se i ne prikazuju
(prim. autora)
Ekonomska zakonitost i nužnost
njihovog ukrupnjavanja i unapređenja
robne proizvodnje, u vremenu tranzicije (proteklih skoro dve i po decenije) shvaćena je i ostvaruje se kod nas
pod pritiskom opčinjenosti vladajućih
krugova „teorijama“ o svemoćnom
dejstvu tržišta, prihvaćenih nekritički, ali i u cilju brzog bogaćenja vladajućih slojeva i pojedinaca. Uobičajeni
i vladajući pristup razmatranju stanja i traženju rešenja za promene u
agrarnoj proizvodnji i razvoju sela u
Srbiji polazi od isticanja usitnjenosti
poseda i veličine i razuđenosti parcela u gazdinstvima, kao i nalaženja u
toj činjenici opravdanja za sve neuspehe i zaostajanja u razvoju. Takav
pristup drži neprekidno aktuelnim
raznorazne pretnje u pogledu prava
raspolaganja i korišćenja zemljišta
(„kao opšteg dobra“) nasleđivanja,
sankcija u slučaju zapuštanja i neobrađivanja..., a nisu izostajale i najekstremnije mere kao (jedno kratko vreme) pokušaji kolektivizacije
krajem 40-ih i početkom50-ih godina
prošlog veka, ili potpuno izostavljanje iz fokusa svake pažnje i prepuštanje propadanju malih imanja i
pustošenju sela u sadašnje vreme. Ovim se ne želi reći da veličina
gazdinstva i proizvodnih parcela nisu
proizvodni i razvojni problem. Reč je,
pre svega, o tome kako taj problem
rešavati i podsticati razvoj. Nužno je,
najpre, razmotriti da to nije jedino,
niti pretežno pravno-tehnički problem, pa se on ne može rešiti pravno
tehničkim merama. Konačno, obrada
zemljišta i proizvodnja na gazdinstvima kakva su kod nas, je nužnost i
interes opstanka i zadovoljavanja nužnih i širih ličnih i porodičnih potreba
vlasnika, a postizanje prehrambene sigurnosti i nezavisnosti zemlje,
proizvodnja industrijskih sirovina i
uvećavanje izvoznog bilansa, daje
agrarnoj proizvodnji širi društveni i
državni značaj. Proizvodni potencijal
malih (porodičnih) farmi u svetu pruža šanse i mogućnosti prerhrambene sigurnosti i produktivnog radnog
angažovanja ogromnom broju ljudi i
njihovih porodica, pa na to ukazuje
preporuka OUN o 2014. godini, kojom je pozvala vlade da pruže podršku ovim imanjima.
Ustavna obaveza poštovanja i garantovanja prava svojine svake zakonito stečene pokretne i nepokretne
imovine, pa i zemljišta, nalaže odu-
Stručnoj i obrazovnoj spremi vlasnika gazdinstva ne obraća se nikakva pažnja
Dodatni poslovi
Gazdinstvo u današnjim uslovima, čak i bez obzira na veličinu,
osim zadovoljenja sopstvenih potreba, usmerava se i na robnu proizvodnju i u tome cilju na specijalizaciju prema uslovima i zahtevima
tržišta. Neravnomeran vremenski
raspored radnog angažovanja članova domaćinstva, ili zaposlenih,
izazvan time, iziskuje i stvara uslove za njihovo radno angažovanje
na dodatnim i dopunskim poslovima i zanimanjima u okvirima ga-
11. jul 2014.
zdinstva, najbolje zajednički sa
drugima, u okvirima naselja ili zadruge. To mogu biti razni poslovi na
bazi znanja i umenja tradicionalnih
radinosti, rukotvorina, seoskog turizma, zajednička angažovanja na
razvoju i uređivanju naselja, lokalnih vodnih tokova, zaštite od erozije, dorade, prerade i ponude proizvoda, negovanju tekovina kulturnog nasleđa i drugo što bi podizalo
sadržaje i kvalitet života i koheziju
lokalne zajednice.
Jedno gazdinstvo prosečno koristi šest parcela
stajanje od pretnji u pogledu raspolaganja i korišćenja zemljišta, prava
nasleđivanja i tome slično, a realna
potreba i nužnost povećanja proizvodnje i produktivnosti rada i životnog standarda proizvođača i stanovnika sela iziskuje nalaženje i primenu
organizacionih, poslovnih, socijalnih,
pa i pravnih mera, kao i odgovarajuće
tehnologije i tehnike koja će to omogućiti. Savremena nauka i iskustva nekih
evropskih zemalja mogla bi biti izvor,
pouka i podrška u nalaženju i primeni
odgovarajućih rešenja.
Stihijska sitna robna proizvodnja sprečava uvećavanje gazdinstava, parcela i proizvodnje
Najpre, treba poći od činjenice
da problem niske produktivnosti
i obima proizvodnje ne potiče iz
veličine gazdinstva i sitne parcele ,nego iz vladajućeg modela sitne robne proizvodnje. Dakle, ne
iz tehničke osnove proizvodnje,
nego oblika proizvodnih odnosa
i pozicije proizvođača na tržištu,
koji održavaju sitna gazdinstva,
usporavaju ili sprečavaju njihovo ukrupnjavanje. Mora se poći od
toga da je sitno gazdinstvo nastalo,
kao i sitna parcela, raspadom naturalne proizvodnje i krupnih imanja
porodičnih zadruga razvojem proizvodnih odnosa kapitalizma. Kako je
kapitalizam ostvarivao sve veću ponudu proizvoda i potražnju sirovina,
tako je sve manje prostora ostajalo
sitnoj robnoj proizvodnji koja se najduže i najžilavije zadržavala u agrarnoj proizvodnji zbog nepromenljivosti obima raspoloživih obradivih površina, a i zbog vezanosti vlasnika
za posede (uz razlike u pojedinim
zemljama zavisno od načina sticanja
poseda i kulturnih obrazaca razvoja).
Iz ovoga se nameće zaključak da
problem niske produktivnosti i
obima proizvodnje treba rešavati
prvenstveno traženjem puta i načina prevazilaženja okvira sitne
robne proizvodnje. Interes i benefiti ostvareni na tržištu postignuti
zadružnim organizovanim izlaskom
iz okvira sitne robne proizvodnje vodiće, svakako, i uvećavanju parcela i
gazdinstava kao neophodnih tehničkih uslova za povećanje proizvodnje.
Svaki oblik prinude, ma koliko bio
u „korist“vlasnika, više će sputavati nego podsticati kretanja ka tome
interesu. Ako se ima u vidu geneza
nastanka sitnih gazdinstava i uzroci
koji su izazivali taj proces, očito je da
proces ukrupnjavanja ne može biti ni
brz ni lako ostvariv. Ako se prihvati
prvorazredna nužnost napora za
izlazak iz okvira sitne robne proizvodnje, u traženju puta i načina za ostvarenje tog cilja nameće
se potreba definisanja i promena
pogleda i odnosa prema:
- gazdinstvu,
- zemljištu,
-ravnomernom i optimalnom
korišćenju prostora i uređenju
naselja,
- obliku, sadržaju i organizaciji proizvodnih i poslovnih odnosa,položaju i interesima proizvođača.
Gazdinstvo je kod nas postalo
najčešće samo statistička odrednica
koja iskazuje svojinu neke površine
obradivog zemljišta, a moralo bi da
bude „uređeno seosko imanje kojim
upravlja ...osposobljen stručnjak-farmer....jedinstvena proizvodna, odnosno ekonomska organizacija...“ (1)
Što se tiče veličine, neophodan je
elastičan pristup. I na površini manjoj od jednog hektara moguća je
intenzivna i za tržište znatna proizvodnja povrća pod plastenikom, voća
u gustoj sadnji, cveća...i tome slično. Pogotovo na većim površinama, u
svojini, kao i u dugogodišnjem zakupu, moguća je organizacija i ostvarenje znatne robne proizvodnje. Svaka
ta proizvodnja gazdinstava, veća od
naturalnih potreba vlasnika i namenjena tržištu, pojedinačno je mala i
sitna, prema poslovnim potrebama i
uslovima velikih trgovinskih lanaca na
domaćem tržištu, a da se i ne govori
o izvozu. Iz tih razloga gazdinstvima
je podjednako potrebna najbolja moguća organizacija proizvodnje i rada,
tipizacija i usmeravanje u skladu sa
potrebama tržišta, kao i osobinama zemljišta i proizvodnog područja,
ali istovremeno i organizacija
u zasnivanju proizvodnih procesa i
ciklusa sa objedinjavanjem nabavke
repromaterijala, ponude i izlaska na
tržište i plasmana. To podrazumeva
i sve prethodne radnje na pripremi
proizvoda sa klasiranjem, pakovanjem, marketingom, transportom i
ponudom potrošaču. Nasuprot tome,
kod nas su sva mala imanja potpuno
zapostavljena, prepuštena propadnju, bez obzira na zapuštanje i parloženje njihovog obradivog zemljišta i
pražnjenje i pustošenje sela i čitavih
područja. Sva pažnja (koliko je ima)
usmerena je prema „registrovanim
gazdinstvima“, njima su bez ikakve
međusobne organizacije usmerena
sva podsticajna sredstva bez obzira
na to što i ona pojedinačno ostaju u
sferi sitne robne proizvodnje. Prema
njima je usmeren i rad stručnih poljoprivrednih službi, ali ne prema svima, već samo onima koje te službe
odaberu. Pri tome, u savetodavne
poslove uglavnom spadaju uputstva
o primeni hemijskih sredstava, agro i
zootehničkih mera, bez ulaska u sferu organizacije proizvodnje, usmeravanja prema kretanjima na tržištu,
organizovanju objedinjene krupne
ponude ili nabavke repromaterijala,
organizacije i uređenja ekonomskih
objekata i dvorišta... Pri tome, za
upravljanje, rukovanje, organizaciju gazdinstva, njegovu proizvodnju i
proces rada, jedino je uslov svojina ili
zakup. Kako je, međutim, poslednjih
dvadesetak godina kod nas formirano
“tržište zakupa zemljišta“, veličina gazdinstva postala je varijabilna i
ono više nije stabilna proizvodna jedinica sa sopstvenom linijom razvoja.
Stručnoj i obrazovnoj spremi vlasnika
i rukovaoca gazdinstva ne obraća se
nikakva pažnja, tako se kod nas taj
nasloženiji posao, po pravilu, nalazi u
rukama ljudi bez ikakvih kvalifikacija, osim ako je koji pojedinac sam za
svoj račun prošao kroz neku školu.
Uređenje, izgradnju i razvoj gazdinstava kod nas u selima obavljaju sami vlasnici, najčešće na lokacijama i
temeljima sopstvenih stambeno-ekonomskih dvorišta koja su zasnovana
u strukturi naselja još u vreme naturalne proizvodnje. Nisu retki slučajevi drastičnih ekoloških poremećaja i
zagađenja naselja zasnivanjem većih
tovilišta i stočnih zapata u dvorištima u stambenom tkivu sela. Sve to
upućuje na potrebu da se i razvoj
stručnih savetodavnih službi usmeri
i na njihovo osposobnjavanje za instrukcije u pogledu izgradnje gazdinstva,organizacije proizvodnje i rada,
ekonomije upravljanja i poslovanja,
a da se i ne govori o prevashodnoj
nužnosti zasnivanja i ostvarenja koncepta obrazovanja i osposobljavanja
kvalifikovanih vlasnika i rukovalaca
gazdinstava.
(Nastaviće se)
(1) „Farma“, Zaharije Milanović,
Naučna KMG, 2013. Beograd str. 49
9
ŽETVA PŠENICE U SREMU
PADAVINE OMETAJU NAJVEĆI POSAO NA NJIVAMA
Stići pre novih kiša
Prosečni prinosi pšenice u Sremu, sa do sada požnjevenih površina, kreću se oko 4,6 tona po hektaru i za oko 16
odsto su manji od prošlogodišnjih – Kako je novac od pšenice ratarima prvi značajniji prihod u toku proizvodne
godine, oni su nezadovoljni cenom od 17 dinara za kilogram koje nude pojedini otkupljivači
S
remski ratari koriste svaki trenutak lepog vremena da skinu
rod s preostalih nepožnjevenih parcela pod pšenicom. Uprkos
dotrajaloj mehanizaciji, završetak
velikog posla na sremskim njivama
zavisi samo i isključivo od - neba.
Stići i ovršiti pre novih kiša, sada
je moto onih koji još nisu požnjeli
zlatno zrno.
Generalni sekretar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović
kaže da imamo jednu neuobičajenu
godinu u kojoj žetva zbog padavina
ima više prekida.
- I pored toga, do sada je završena žetva više od 70 odsto površina pod pšenicom koja se u Sremu
nalazi na 55.640 hektara. Vlažnost
zrna je sa početnih 15 - 16 procenata značajno pala, pšenica je smeštena u silose i normalnog je kvaliteta. Hektoliktarska težina je od 75
do 80 pa i više – navodi Vlaović.
Po njegovim rečima, ove godine
su veliki problemi nastali zbog lisne
rđe na pšenici i poleglih useva pa je
na takvim parcelama hektolikatska
težina i ispod 75. Procenjuje se da je
najmanje 15 odsto površina pod pšenicom bilo zahvaćeno lisnom rđom
ili poleganjem pa se sa takvih njiva i
očekuje žito lošijeg kvaliteta.
Prosečni prinosi pšenice do sada
se kreću oko 4,6 tona po hektaru i
za oko 16 odsto su manji nego prosečni prošlogodišnji prinosi.
Žetva ječma je skoro završena
na 4.556 hektara uz prosečan prinos od 4,3 tone po hektaru što je
sedam odsto manje nego lane. Tritikal je zasejan na oko 1.270 hektara
u Sremu, požnjeven je sa tri četvrtine površina i prinos je oko pet tona po hektaru.
- Primetno je da su prinosi pšenice veći kod poljoprivrednih proizvođača koji su primenili mere zašite,
odnosno izvršili najmanje dva tretiranja pšenice fungicidima pa su
takve pšenice zdrave i njihovi prinosi se kreću i do 6,5 tona po hektaru – navodi Vlaović i upozorava da
svaka kiša koja sada padne na zrelu
pšenicu, odnosi deo roda, odnosno
smanjuje prinose i pogoršava kvalitet zrna.
- Poljoprivrednici ne treba da čekaju da se pšenica što više osuši na
klasu, već treba da, čim to vlažnost
zrna dozvoljava, počnu sa skidanjem roda. Mnogo više će izgubiti
ako čekaju da se pšenica prosuši
na klasu, nego što su odbici na vlažnost – navodi Vlaović.
On navodi da su bolesti pšenice
eskalirale zbog vlažnog i toplog proleća i da se ubuduće mora mnogo
više voditi računa o bolestima tako
da će, skoro verovatno, ratari morati obavezno da primenjuju najmanje dva tretiranja pšenice fungicidima.
Na pitanje da li je pojava bolesti
vezana za određene sorte i vreme
njihovog sazrevanja, Vlaović odgovara da je možda moguće da su
pojedine sorte otpornije na bolesti,
odnosno sorte pšenice koje su više
namenjene stočarstvu, a ne ishrani ljudi, tačnije imaju veće prinose
i loš kvalitet brašna za proizvodnju
hleba i peciva. Takođe, možda su na
bolesti otpornije i neke novije sorte
žita, ali kako ima parcela na kojima
su i te sorte napadnute bolestima,
generalno se ne može izvući zaključak o (ne)otpornosti pojedinih sorti
na bolesti.
Žetva u Rumi i Šidu
Prosečan prinos pšenice u Sremu 4,6 tona
U šidskoj opštini pod pšenicom
je zasejano 5.635 hektara, od kojih
4.980 na individualnim gazdinstvima, a do sada je požnjeveno 4.609
hektara uz prosečan prinos od 4,2
tone. Na parcelama poljoprivrednih
preduzeća i zadruga prinos je 6 tona po hektaru, a na individualnim
gazdinstvima 3,95 tona po hektaru.
Prosečna vlažnost zrna je 12,2 procenata, a hektoliktarska težina 76.
Ozimim ječmom u šidskoj opštini
na imanjima zemljoradnika zasejano je 320 hektara i požnjevene su
sve površine uz prosečan prinos od
četiri tone po hektaru.
U žetvi učestvuje264 kombajna,
od kojih su 155 u vlasništvu individualnih gazdinstava.
Žetva se u rumskoj opštini uspešno privodi kraju. Kako nas je informisao Goran Drobnjak, savetodavac za ratastvo u Poljoprivrednostručnoj službi “Ruma“, na teritoriji
rumske, iriške i inđijske opštine
pod pšenicom je bilo 20.840 hek-
tara, na rumsku opštinu odnosi se
9.100 hektara. Zaključno sa 8. julom, pšenca je požnjevena sa oko
90 odsto površina. Prosečan prinos
pšenice u rumskoj opštini je 5,5 tona po hektaru, u iriškoj opštini je
nešto niži – 4,5 tone po hektaru.
Ovaj prinos se ocenjuje kao zadovoljavajući, s obzirom na rđu koja
je napala pojedine osetljivije sorte
hlebnog žita.
Pećinački prosek
– 3,5 tone
I u pećinačkoj opštini žetva strnih žita koju su protekle, a i ove nedelje u pećinačkoj opštini ometale
padavine, privodi se kraju. Po podacima koje nam je dostavila Andrijana Radojčić iz Odeljenja za
poljoprivredu, Agencije za razvoj
opštine Pećinci, žetva ječma i uljane repice je završena, dok je pod
pšenicom ostalo još oko osam od-
Pšenicu će skinuti a cenu neće znati
10
Andrijana Radojčić
sto nepožnjevenih parcela. Ukupno
hlebnim žitom u opštini Pećinci bilo
je zaseajno 8.260 hektara od čega
je do sredine ove sedmice požnjeveno 7.400 hektara, a ostalo je da
se ovrše još 690 hektara pšenice.
Samo ove nedelje požnjeveno je
5.800 hektara pod pšenicom. Ječam je požnjeven s 1.500 hektara
od 1.510 hektara koliko je bilo posejano, a uljana repica s 324 hektara od 360 hektara koliko je pod tim
usevom ove godine bilo u pećinačkoj opštini.
Štete na pšenici, usled majskog
nevremena u ovoj opštini prijavljene su na 169 hektara, ječmu na
16,5 hektara i uljanoj repici na 35
hektara. Prinosi ovogodišnjeg roda
pšenice su, po rečima Andrijane Radojčić, umanjeni za oko 15 odsto u
odnosu na prošlu godinu, a najviše
su podbacile parcele koje nisu na
odgovarajući način zaštićene o rđe
lista pšenice jer je ovim oboljenjem
bio zahvaćen veći broj parcela u pećinačkoj opštini. Dakle, prosečan
prinos hlebnog žita u pećinačkoj opštini s do sada požnjevenih površina
iznosi 3,8 tona po hektaru s vlagom
zrna od oko 12,5 procenata i hektolitarskom težinom od 76 hektolitara. Prosečan prinos kod ozimog
ječma iznosi 4 tone po hektaru s
vlagom zrna od 12 procenata.
Sem što su žetvu u jeku ometale padavine i polegao usev na pojedinim parcelama, umanjeni prinosi
usled bolesti i najezde glodara, poljoprivrednike muči još i neizvesna
cena ovogodišnjeg roda hlebnog žita. S obzirom da je novac od pšenice ratarima prvi značajniji prihod
u toku proizvodne godine, oni su
nezadovoljni cenama od 17 dinara za kilogram koje nude pojedini
otkupljivači, dok je još nepoznata
državna cena. Kako se među poljoprivrednicima priča, cena od 20
dinara za kilogram pokrila bi troškove proizvodnje i donela neku minimalnu zaradu, dok bi cena od 22-23
dinara za kilogram ispunila njihova
očekivanja. A kako su već navikli
da se cena poljoprivrenih proizvoda unapred ne zna, mnogi će hlebno žito ostaviti u svojim skladišnim
objektima da bi sačekali bolju cenu.
Međutim, neizvesna situacija po pitanju otkupnih cena koje se nikada ne utvrđuju na početku setvene
sezone, čini se da pogađa najviše
sitna, pa i srednja poljoprivredna
gazdinsta koja u našoj zemlji polako nestaju, a od toga nisu imune ni
sremske opštine.
E. S. N.
11. jul 2014.
ŽETVA PŠENICE U SREMU
SREMSKA MITROVICA • NA POLJIMA KAZNENO POPRAVNOG ZAVODA
Prinos iznad
sremskog proseka
Za mitrovački Kazneno popravni zavod ove godine neće biti problema, tim pre što na svojih 200 hektara oranica
po žitom, poljoprivredna služba KPZ očekuje prinos od gotovo pet tona, odnosno ukupno 1.000 tona hlebnog zrna
Ž
etva u Sremu lagano se privodi kraju, a kako ističu žeteoci
i stručnjaci, ovogodišnji rod je
na pojedinim parcelama umanjen i
za trideset odsto u odnosu na prošlogodišnji što će se, kako se najavljuje odraziti i na kvalitet zrna.
Međutim, ako je suditi prema prvim
rezultatima, za mitrovački Kazneno
popravni zavod ove godine neće biti
problema jer na svojih 200 hektara pod žitom, poljoprivredna služba
KPZ očekuje prinos od gotovo pet
tona. Kako ističe Dragan Zdravković, zadužen za poljoprivrednu
proizvodnju, ovako dobar prinos rezultat je, ne samo odlične saradnje
svih službi, nego i blagovremene i
potpune primene agrotehnike.
- Radi se ozbiljno, radi se od jutra do mraka, vodi se računa o svemu. Imamo savremenu i ispravnu
mehanizaciju, a na poljima su stalno prosutne i vatrogasne ekipe sa
cisternama koje ništa ne prepuštaju
slučaju. Primenili smo punu agrotehniku tako da nismo iznenađeni
ovako kvalitetnim prinosom, ističe
Zdravković.
Očekivani prinos:
1000 tona pšenice
pokrivamo celokupnu proizvodnju
hleba za osuđena lica, upravu i hotele. Dnevno se u našim pogonima
proizvede oko 2.000 vekni hleba, a
za vreme vanredne situacije pravili
smo i još 200 do 300 vekni više, objašnjava Sekulić.
Govoreći o uslovima rada na poljima u danima žetve, Upravnik ističe odličnu saradnju svih službi Zavoda, kao i veliki elan zaposlenih.
- Radi se od jutra do sutra i tu
nema pauza i odmora. Ne kaže se
bez razloga da je rad na njivi zapravo rad u fabrici na otvorenom. Tu
tempo rada ne diktiraju naše želje,
nego potrebe zemlje i kulture koja
se obrađuje. Radimo timski, odlično
smo prerasporedili radno vreme, a
prekovremene sate koje po zakonu
ne možemo da isplatimo, pretvaramo u slobodne dane, pa se na taj
način nagrađujemo naše najvrednije radnike. Što se tiče upošljavanja
osuđenih lica, ona su u pojedinim
segmentima uključena u žetvu, ali
u suštini naši radnici obavljaju najveći deo posla, objašnjava Sekulić i
dodaje: - Sa druge strane, postarali
smo se i da obnovimo mehanizaciju. Imamo novi savremeni kombajn
i nove traktore, a zadovoljan sam
i starijom mehanizacijom koja je
prošla sve potrebne tehničke preglede. U planu nam je da u skorije
vreme nabavimo još nekoliko traktora i mislim
da bi ova žetva u tome
i te kako mogla da nam
pomogne.
Ukupan očekivani prinos, kako
napominje i upravnik KPZ Sremska Mitrovica Marko
Sekulić, iznosi 1.000
tona pšenice. Od toga,
za ishranu osuđenih lica
usmerava se 600 tona,
dok će višak biti ponuđen tržištu.
- Što se tiče skladištenja i to je već rešeno.
Imamo ugovor sa „Mitsides pointom“ tako da je
naše zrno obezbeđeno.
Konkretno, nama godišnje treba oko 400 tona
Marko Sekulić:
brašna. Sa tom količinom
Ponosni smo
na svoj rad
U planu
proširenje
proizvodnje
Pored pšenice, na poljima KPZ Sremska Mitrovica, zasejani su i kukuruz, pšenica, lucerka,
soja, ječam a kako ističe
Prinos iznad proseka Srema
Dragan Zdravković, od
sa Poljoprivrednim fakulnaredne godine u platetom u Novom Sadu i
nu je i proširenje proInstitutom za ratarstvo i
izvodnje.
povrtarstvo koji vrše stal- Konkretno, imamo
ne nadzore i čije analize
i 302 hektara kukuručine da se osećamo izza, a kako stvari stoje
uzetno ponosno na svoj
i tu očekujemo dobar
rad. U saradnji sa NS Seprinos. Primera radi,
menom zasadili smo i 80
lane smo na manjoj
hektara semenske soje,
površini imali 150 vapa očekujemo da ćemo
gona, a ove godine će
i na ovom polju ostvariti
to biti znatno više. Tasolidnu dobit. Što se tiče
kođe, imamo 145 hek- Dragan Zdravković: lucerke, njome je pokriveUnapredićemo
tara pod sojom, koja
no 140 hektara i više smo
proizvodnju
je, kao i kukuruz u odnego zadovoljni. Do pre
ličnoj kondiciji, izuzetnekoliko godina, lucerku
no je aktivna i očekujemo odlične
koju koristimo za ishranu konja i
prinose. Imamo odličnu saradnju
goveda smo kupovali, a sada imamo sve šanse da zadovoljimo trogodišnje potrebe. Odlične pokazatelje
imamo i kada je u pitanju ječam, a
prema prvim pokazateljima imamo
rekordan prinos od oko 4,5 tona po
hektaru objašnjava Zdravković i dodaje: - Što se tiče proširenja proizvodnje, u planu nam je da krenemo
u setvu pasulja i tu bi krenuli sa tri
hektara i projektovanim prinosom
od 6-7 tona po hektaru. Druga kultura koju ćemo uvesti u program
proizvodnje je raž. Radi se o kulturi koja je sve popularnija u Evropi,
odličnog je kvaliteta, dobro rađa, a
skuplja je od žita. Deo ćemo uključiti u ishranu osuđenih lica, a deo
ćemo ponuditi tržištu. Za početak,
raž će ići na 30 hektara, pa ćemo
videti kako će se stvari odvijati. Takođe, planiramo i unapređenje zalivnog sistema što će našu proizvodnju dodatno unaprediti.
Najkvalitetnije mleko
u Sremu
U fabrici na otvorenom nebu
11. jul 2014.
Tokom protekle godine, u KPZ
Sremska Mitrovica proizvedeno je i
rekordnih 650.000 litara mleka odličnog kvaliteta. Analize su pokazale da nivo aflatoksina iznosi 0.036,
što je znatno niže i od standarda od
0.05. Zahvaljujući tome, mleko pro-
izvedeno u KPZ jedino je u Sremu
koje može da zadovolji apsolutno
sve kriterijume kvaliteta.
- Odličan prinos, izuzetan kvalitet roda, unapređenje poslovanja,
visok kvalitet mleka, sve to je došlo
kao rezultat domaćinskog odnosa
prema poslu, prema zemlji, prema
stoci. Svojim radom, mi smo uspeli
da podmirimo sve potrebe za kabastom stočnom hranom. Vodimo računa o higijeni, kvalitetu i redovnosti ishrane naše stoke, za prostirku
koristimo najkvalitetniju slamu, a
na radu na poljimo pazimo na svako zrno, trudimo se da nema loma,
a procenat nečistoće sveli smo na
minimum, priča nam Upravnik KPZ
Marko Sekulić.
Kada govorimo o stočarstvu u
okviru poljoprivredne službe KPZ,
vredno je spomenuti i to da se trenutno vrši matičenje svih stada,
svih grla čime će, kako se ističe,
proizvodnja mleka i mesa biti podignuta za stepenik više.
- Stigla su nam i tri ovna, kod
krava se matičenje radi već duže
vreme, a u zavisnosti od novčanih
sredstava, isti posao biće i kod svinja. Naš cilj je da budemo samodrživ sistem i tu poljoprivreda ima
ogroman značaj. Hleb, meso, voće, povrće proizvodimo sami i time
uštedimo na godišnjem nivou najmanje 600.000.000 dinara. Takođe,
kako bi dodatno uštedeli, planiramo
da za zagrevanje koristimo i sojinu
slamu. Već smo krenuli u realizaciju tog projekta i mislim da ćemo
to od ove zime početi, objašnjava
Dragan Zdravković i dodaje: - Sa
druge strane, nikako ne treba ispustiti iz vida da je naš primarni zadatak briga o osuđenicima i tu njihovo
upošljavanje ima izuzetno značajnu
ulogu. Na ovim poslovima oni iznova stiču radne navike, dodatno se
socijalizuju, brže im prolazi vreme,
koriste zajednici čiji su deo, a stiču i
neke lične benefite što je za njih od
izuzetnog značaja.
S. Lapčević
11
VINOGRADARSTVO
ALTERNATIVNI OBLICI VINOGRADARSKE PROIZVODNJE - ORGANSKO VINOGRADARSTVO (2)
Podizanje i nega
organskog vinograda
U poslednje tri decenije na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima je stvoren veći broj interspecies vinskih
i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina
O
rganska proizvodnja grožđa
se može zasnovati u postojećim, konvencionalnim zasadima, njihovim postepenim prevođenjem na organsku proizvodnju
tokom tri do pet godina. Mogu se
podizati i novi zasadi po principima organske proizvodnje. Proizvođač mora imati osnovna saznanja o
uslovima i principima organske proizvodnje, a takođe mora sarađivati
sa savetodavnom službom.
Izbor sorti
Organska proizvodnja grožđa sa
Vitis vinifera sortama je izvodljiva ali rizična. U svetu se neke od
ovih sorti uspešno gaje u organskoj
proizvodnji ali uglavnom u suvljim
i toplijim područjima. Zbog njihove osetljivosti na gljivične bolesti,
u vlažnim i hladnijim godinama,
troškovi zaštite organskim preparatima mogu biti vrlo visoki a efekat
te zaštite neizvestan. Mnogo je jednostavnije i ekonomičnije zasnovati
organsku proizvodnju interspecies
sortama.
Ideja da se putem hibridizacije
stvaraju otporne sorte je nastala
krajem XIX veka. Princip interspecies (međuvrsne) hibridizacije je da
se u jednom genotipu spoji otpornost i kvalitet. Do sada je stvoren
veliki broj vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih ili tolerantnih na najvažnije patogene sa kvalitetom na
nivou najboljih vinifera sorti. Ove
sorte su pogodne za proizvodnju
grožđa uz redukovanu hemijsku
zaštitu ili bez nje.
Na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u
Sremskim Karlovcima već duži niz
godina se ispituje veliki broj interspecies sorti introdukovanih iz Mađarske, Moldavije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja u uslovima
bez ikakve hemijske zaštite u cilju
razrade modela organske proizvodnje grožda i vina (Korać, Cindrić,
1995; Cindrić et al. 2000).
U poslednje tri decenije na
Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima je stvoren veći broj interspecies vinskih i stonih sorti koje se
uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina (Cindrić et al.
2000).
Kao vrlo pogodne za alternativne
Nero u organskom vinogradu
- bezhemijske zaštite
12
"
U organskoj
proizvodnji,
umesto rigolovanja,
preporučuje se podrivanje zemljišta u jesen, na dubinu 80-90
cm, i naknadna obrada (do 70 cm dubine)
u cilju zaoravanja organskog đubriva
oblike vinogradarske proizvodnje
pokazale su se vinske sorte Petka,
Rubinka, Bačka, Panonia i Morava i
stone sorte Lasta i Karmen.
Od introdukovanih sorti odlične
rezultate su pokazale stone sorte
Ljana, Moldova, Strašenski, Eszter,
Nero, Terez, Muscat de St. Vallier i
dr. Od vinskih sorti ističu se Bianca,
Regent, Foenix, Orion i druge.
Izbor lokacije, priprema
zemljišta i sadnja
Za organsku proizvodnju grožđa
treba birati najbolje lokacije, dobro
osunčane i dobro provetrene terene. Treba izbegavati terene gde je
potrebno da se izvode obimni i grubi meliorativni zahvati. Ako se zemljište mora krčiti, potrebno je da
se pažljivo uklone svi ostaci korena
prethodnih kultura a u narednih pet
godina zemljište se mora "odmarati". Najbolje je za to vreme na njemu gajiti strna žita, bar tri godine,
a onda leguminoze koje će poslužiti
kao zelenišno đubrivo.
Zakonskim propisima su regulisani posebni zahtevi kao što je na
primer udaljenost organskog vinograda od potencijalnih zagađivača
(minimalno 50 m), udaljenost od
glavnih saobraćajnica i slično.
Pre podizanja novih zasada mora se izvršiti analiza zemljišta koja
pored analize obezbeđenosti hranivima, obuhvata i analize na prisustvo teških metala, policikličnih
aromatskih ugljovodonika, herbicida, insekticida i ostalih pesticida iz
prethodne proizvodnje kao i na prisustvo nematoda - vektora virusnih
bolesti.
U organskoj proizvodnji, umesto rigolovanja, preporučuje se
podrivanje zemljišta u jesen, na
dubinu 80-90 cm, i naknadna obrada (do 70 cm dubine) u cilju
zaoravanja organskog đubriva. U
proleće, pre sadnje se obavlja površinska obrada, bez prevrtanja
zemljišta. Sadnja se u našim klimatskim uslovima izvodi u proleće, do početka vegetacije (do 15
aprila). Sadni materijal mora biti
kvalitetan, sertifikovan i proizveden po principima organske proizvodnje. Preporučuje se sadnja
hidroburom. Posle sadnje treba
obaviti površinsku obradu zemljišta i posejati leguminoze ili druge biljne vrste u cilju pokrivanja
međurednih prostora. Ako nema
dovoljno padavina obavezno je
zalivanje posađenih kalemova jer
zeleni pokrivač predstavlja konkurenciju mladim čokotima.
Formiran Karlovački uzgojni oblik
Birati najbolje
lokacije
Ljana u organskom vinogradu
- bezhemijske zaštite
Uzgojni oblici
- izbor i formiranje
U konvecionalnoj a još više u organskoj proizvodnji grožđa, izboru i
formiranju uzgojnog oblika se mora
posvetiti posebna pažnja. On mora
biti prilagođen zahtevima i potrebama sorte, jednostavan za formiranje i održavanje.
Za sorte koje zahtevaju dugu
rezidbu preporučljivo je formiranje
Karlovačkog uzgojnog oblika (modifikacija Guyot uzgojnog oblika) dok
za sorte koje se moraju rezati kratko najviše odgovara
Roajatskakordunica (Royatcordon). Formiranje Karlovačkog uzgojnog oblika traje 4 godine. U prvoj godini se neguju svi lastari. Na
početku druge vegetacije, rezidbom
se ostavljaju dva zimska okca. Tokom vegetacije neguju se samo dva
lastara a lačenjem se uklanjaju svi
nepotrebni. Na početku treće vegetacije se jedan od lastara prekrati
do druge žice (120 cm) a drugi lastar se do osnove uklanja. Tokom
Za organsku proizvodnju
grožđa treba birati najbolje lokacije, dobro osunčane i dobro
provetrene terene. Treba izbegavati terene gde je potrebno
da se izvode obimni i grubi meliorativni zahvati. Ako se zemljište mora krčiti, potrebno je
da se pažljivo uklone svi ostaci
korena prethodnih kultura a u
narednih pet godina zemljište
se mora "odmarati". Najbolje
je za to vreme na njemu gajiti
strna žita, bar tri godine, a onda leguminoze koje će poslužiti
kao zelenišno đubrivo.
proleća, lačenjem se uklanjaju svi
lastarići do prve žice (do 80 cm) a
neguju se samo oni između prve i
druge žice (4-5 lastara). Na početku četvrte vegetacije, lastar najbliži prvoj žici se prekraćuje na kondir
sa dva okca a lastar iznad njega na
10- 12 okaca (luk). Luk se prebacuje preko druge žice, savija se do
prve i za nju priveže. U organskoj
proizvodnji treba izbegavati gustu
sadnju, komplikovane uzgojne oblike i suviše mala međuredna rastojanja.
Nega vinograda
Uspeh organske proizvodnje u
velikoj meri zavisi od pravilnog i
urednog izvođenja svih agrotehičkih a posebno fitotehničkih mera.
Naročito veliku pažnju treba posvetiti izvođenju zelenih operacaija, tokom vegetacije (lačenje, zalamanje
lastara, uklanjanje i prekraćivanje
zaperaka, defolijacija i druge mere). Uklanjanje zaperaka, naročito
u zoni cvasti ili grozdova i njihovo
prekraćivanje na 2-3 lista u zoni iz-
Moldova u organskom vinogradu
- bezhemijske zaštite
nad grozdova, se obavlja u cilju što
bolje oplodnje, osunčavanja grozdova, smanjenja vegetativne mase. Formirani špalir mora biti što tanji, prozračniji, bez suvišnih lastara
i prevelike lisne mase čime se smanjuje rizik od razvoja gljivičnih bolesti. Pored redovnih, postoje idopunske fitotehničke mere kao što
su uklanjanje suvišnih cvasti, u cilju
proizvodnje kvalitetnijeg grožđa,
prstenovanje lukova kod besemenih i stonih sorti u cilju ubrzavanja
sazrevanja i povećanja krupnoće
bobica i drugo. Sve mere se moraju
izvesti kvalitetno i na vreme.
Na slobodnim prostorima, oko
vinograda potrebno je zasaditi drveće i grmlje, posejati raz ne korisne
biljke cvetnice što pospešuje naseljavanje korisnih insekata i ptica,
kao i aktivnost korisnih mikroorganizama, predatora štetočina i doprinosi razvoju i stabilnosti agro-ekosistema.
Korać N., Hajdu E., Ivanišević D.
Iz knjige: "Sorte vinove loze,
sadni materijal i bolesti"
11. jul 2014.
SAVREMENO VOĆARSTVO - ZAŠTITA JABUKE
Dr Marko Injac - Poljoprivredni fakultet, Beograd
ZNAČAJNIJE ŠTETOČINE JABUKE (2)
Fitofagne grinje
Uslovi visoke tehnologije gajenja jabuke, posebno gusta sadnja, favorizuju razviće fitofagnih grinja. U jabučnjaku Atos Fructum, svake godine se sade nove sadnice jabuke na površini oko 10-15 ha, što znači da uvek postoje
razlike u starosti u okviru iste sorte. Po pravilu, mlađa stabla su redovno atraktivna za A. schlechtendali, jer ona
preferira porast
F
itofagne grinje (Rđasta grinja jabuke (Aculus schlechtendali), Crvena grinja voćaka (Panonychus
ulmi), Koprivina grinja (Tetranychus
urticae)) svrstavaju se u "rK" selektirane organizme ili imaju veći broj
generacija, veliki potencijal razmnožavanja, manje su pokretne, brojnost
zavisi od kvaliteta ishrane domaćina.
Grinje su praćene polifagnim, ali i
specifičnim predatorima kao što je S.
punctillum. Predatori redovno "kasne"
i ne mogu da smanje brojnost grinja
ispod praga štetnosti, jer postoje razlike u potencijalu razmnožavanja fitofagnih grinja, kao plena i predatora
(Orts et al., 2006).
Između vrsta fitofagnih grinja jabuke postoje veće razlike: A. schlechtendali ima mali izbor biljaka hraniteljki, P. ulmi nešto širi, a T. urticae
izuzetno širok (hrani se preko 150
vrsta biljaka, gde su uključeni korovi u jabučnjaku). Povlačenjem DNOC
iz upotrebe, prednost su dobile T.
urticae i A. schlechtendali, jer prezimljuju kao zimske ženke na skrivenim mestima, a imaju i veći potencijal
razmnožavanja od P. ulmi.
P. ulmi i A. schlechtendali žive
solitarno a T. urticae gregarno, što
može da utiče i na pojavu predatora
posebno A. andersoni i S. punctillum.
P. ulmi i T. urticae naseljavaju lišće
u osnovi, a kasnije se šire na novije
lišće mladara. A. schlechtendali preferira mlađe lišće i obično se nalazi na
vrhovima.
Pragovi tretiranja P. ulmina na
osnovu zimskog pregleda i utvrđivanja brojnosti jaja (Orts et al. 2006):
<40% grana sa jajima = ne suzbija se;
Između 40 i 60% naseljenih grana
sa jajima, koristi se belo ulje pred pilenje larvi;
>60% grana sa jajima, koristiti
ovicidne akaricide pred pilenje ili larvicide kada je 80% ispiljenih larvi;
U toku vegetacije prag tretiranja je
50% naseljenih listova;
U literaturi IPJ nema utvrđenih
pragova za T.urticae zimskim pregledom a u toku leta je 50% naseljenih
listova.
T.urticae se prilagodila otopljavanju vremena i postala je i najštetnija
vrsta grinje u jabučnjacima.
U toku leta i jeseni 2012. godine
i pored suzbijanja, T.urticae bio je u
velikoj brojnosti i došlo je lokalnog
bronziranje listova. Već 12. avgusta
na sorti greni smit nalazili smo T.urticae prezimljujuće ženke na čašicama
plodova (slika 89).
Krajem 2012. i početkom 2013.
godine postavili smo oglede za utvrđivanje mesta prezimljavanja T.urticae
kao i prateće akarofaune.
Najpogodnija mesta za prezimlja-
Slika 92. T. urticae jaja i ženka
vanje T.urticae su platna od jute. Na
sorti breburn nađeno je 2230 orang
ženki u 2 jutana pojasa.
Plastične vezice za označavanje
naziva sorte su takođe pogodna za
prezimljavnja T. urticae. Slično je i
sa pojasevima od talasastog papira.
Oranž ženke T. urticae imaju tendenciju gregarnosti (slika 91) (Petrović
J., 2013). Ovi rezultati pokazuju da se
mogu odrediti pragovi prezimljavanja
T. urticae po sortama jabuke.
Za Aculus schlechtendali pragovi
su 10% naseljenih cvetnih rozeta.
U jabučnjacima sa širokolisnim korovima redovno se javlja T. urticae
(slika 92), a na starijim stablima najvažnija vrsta je P. ulmi.
Uslovi visoke tehnologije gajenja
jabuke, posebno gusta sadnja, favorizuju razviće fitofagnih grinja. U jabučnjaku Atos Fructum, svake godine
se sade nove sadnice jabuke na površini oko 10-15 ha, što znači da uvek
postoje razlike u starosti u okviru iste
sorte. Po pravilu, mlađa stabla su redovno atraktivna za A. schlechtendali, jer ona preferira porast.
S obzirom na to da su pragovi
štetnosti u toku vegetacije 50% naseljenih listova pruža se mogućnost
masovnije pojave korisne entomoakarofaune. Odnos između fitofagnih
grinja i predatora se redovno utvrđuje i održava pri izboru akaricida.
U početku vegetacije nema selektivnih akaricida, odnosno ovicida, jer
se akaricidi inhibitori razvića grinja
(klofentezin, heksitiazoks i dr.) ne koriste, pošto je postignuta rezistencija
vrlo brzo posle uvođenja. Deluju na
jaja i stupnjeve pokretnih formi koje se presvlače. Najnoviji registrovani
Slika 94. Jaje S. punctillum
11. jul 2014.
Najbrojnija
vrsta predatora
Amblyseius andersoni je
najbrojna vrsta roda Phythoseiidae u voćnjacima našeg podneblja, iako se javljaju i drugi,
ali u manjoj meri. Phythoseiidae imaju obično od 4-7 generacija godišnje. Primarna hrana
su fitofagne grinje mada može
da se hrani i drugim manjim insektima, što se pokazalo i u jabučnjaku Atos Fructum.
akaricid na bazi a.m. etoksazol (Borneo odnosno Zoom) je istog mehanizma delovanja. U toku leta korišćen
je selektivni akaricid na bazi propargita (Omite 570 EW), koji je inhibitor mitohondrialne ATP sinteze, a za
drugo prskanje spirodiklofen (Envidor
24 SC), koji je inhibitor sinteze lipida
(masti) i spada u akaroinsekticide.
U mlađim jabučnjacima redovna je pojava A.schlechtendali. Zbog
prisustva izvesnog broja širokolisnih
korova, brojnije se javio T. urticae.
Brojnost P. ulmi ni na jednoj sorti nije
prešla prag, što je karakteristično za
mlade jabučnjake.
Osim starosti jabučnjaka na brojnost fitofagnih grinja uticala je primena insekticida i akaricida.
Prag štetnosti T.urticae od 50%
naseljenih listova je pređen 28. avgusta 2009. godine.
Brojnost P. ulmi nije prelazila pragove štetnosti.
Od specifičnih predatora S. punctillum (Injac i Perić, 1989), imaga
su prvi put doletala u maju kada
je pređen prag štetnosti A. schlechtendali od 10% naseljenih listova.
Posle primene propargita, uskospecifičnog akaricida, smanjila se brojnost A.schlechtendali, pa su imaga
S. punctillum odletela iz jabučnjaka
što se redovno dešava (Injac i Dulić, 1992). Kasnije tretiranje acetamipridom i fosmetom nije dozvolilo
pojavu S. puncillum sve do primene hlorantraniliprola, koji je selektivan za ovog predatora. Ponovno
doletanje S. punctillum u jabučnjak
konstatovano je kada je u proseku
bilo 4-5 pokretnih formi Tetranihida a kada je brojnost populacije T.
urticae dostigla nivo praga polaganja jaja. Krajem avgusta i početkom
septembra naglo se povećala broj-
Slika 89. Oranž forme T. urticae u čašici ploda greni smit
nost S. punctillum na sorti breburn,
gde je bila i najveća brojnost T.urticae.
ZNAČAJNIJI PREDATORI
FITOFAGNIH GRINJA
Stethorus puncillum
(Coccinelidae)
S.puncillum spada u predatore čistače. Prezimljava u stadijumu imaga
kao i druge bubamare, ispod stelje lišća, na suvim mestima izvan, ali i u
jabučnjaku. Budi se u proleće i imago
doleće kada je prisutno 4-5 pokretnih
formi Tetranihida po listu (Pasquvalini, 1984). U jabučnjaku Atos Fructum,
S. punctillum je doletao kada je bilo
naseljeno sa A. schlechtendali 25 od
250 pregledanih listova. S. punctillum
se obično hranio sa A. schlechtendali ali nije polagao jaja. Posle izvesne
ishrane imaga S. punctillum su odletala iz jabučnjaka. Brojnost Tetranihida kao primarne hrane, iznad praga
doletanja, je obavezna za imaga S.
punctillum da bi ostao i nastavio razviće (polagao jaja). Najveća brojnost
S. punctillum se redovno konstatuje
u toku avgusta i septembra. Tako 9.
avgusta 2009. godine, nađeno je 197
imaga. Jaja polaže blizu plena, ali samo ako je pređen prag polaganja jaja
odnosno 8-10 P. ulmi ili T.urticae po
listu. Jaja su bele boje, sa naglašenom
armaturom na površini. Larve imaju
četiri stupnja. Hrane se, kao i druge
bubamare, sa pokretnim formama fitofagnih grinja, a posebno preferira
jaja. Larve su tamnomrke boje. Posle
dve nedelje larve formiraju kokon crne boje iz kojeg eklozira. Imago nastavlja ishranu i potragu za hranom.
Napušta jabučnjak ako se brojnost
fitofagnih grinja smanji na prosečno
oko 5 pokretnih formi po listu.
U jesen, imaga S. punctillum prate odlazak T. urticae ženke na prezimljavanje ali posle formirana imaga napuštaju voćnjak i lete do suvih
mesta sa steljom od opalog lišća gde
prezimljavaju.
Amblyseius andersoni
(Phythoseiidae)
Amblyseius andersoni je najbrojna vrsta roda Phythoseiidae u voćnjacima našeg podneblja, iako se
javljaju i drugi, ali u manjoj meri.
Phythoseiidae imaju obično od 4-7
generacija godišnje. Primarna hrana su fitofagne grinje mada može da
se hrani i drugim manjim insektima,
što se pokazalo i u jabučnjaku Atos
Fructum.
A. andersoni prezimljuje u jabučnjaku na skrivenim mestima. U proleće se aktivira: i u voćnjaku Atos
Fructum nađene su prve ženke u
aprilu. A. andersoni može da preživi
hraneći se sokovima jabuke. Pojedinačno polaže jaja u koloniju fitofagnih grinja blizu glavnog sprovodnog
suda lista. Postoje razlike u privlačnosti za A. andersoni između sorti,
jer su najčešće nalažene na sortama fudži, dekosta i breburn, mada
se javlja na većini sorti. Mogu da
se hrane i polenom. A. andersonise
hrani sa sve tri vrste grinja. Najčešće se nalaze na listu pored glavnog
sprovodnog suda, koji mu služi kao
zaklon. Prema Bailodu (1985) ciklus
razvića A. andersoni traje 7,4 dana. Ukupno razviće traje od 35 do
99 dana, ženka polaže prosečno 1,3
jaja dnevno, a ugao rasta populacije
je 0.151. Ove vrednosti su približne
vrednosti za T. urticae (dužina razvića u danima je 8 dana), a znatno
duže u odnosu na A. schlechtendali
(4,2 dana).
I drugi parametri su slični, pa se
A. andersoni svrstava u II grupu predatora, odnosno njegova brojnost pri
unošenju mora biti uvek veća od brojnosti plena. Sposobnost smanjivanja
brojnosti plena je od male do srednje, ali može da preživi u jabučnjaku
bez hrane. U jesen kada se snižavaju
temperature, oplođene ženke ulaze u
fazu mirovanja. Mužjaci ne prezimljavaju.
A. andersoni ima posebne zahteve za mestima prezimljavanja. Najveća brojnost je nađena u vezicama
za označavanje sorte jabuke ispod
kojih su opleteni svileni kokoni minera okruglih mina L. scitella. Slično T. urticaei prezimljujuće ženke A.
andersoni imaju tendenciju gregarnosti. Na jutanim pojasevima ih nije bilo. Ovo je jedna od mogućnosti
konzerviranja A. andersoniza vreme
zime.
Na sorti jabuke gala nađen je A.
andersoni, a nije bilo fitofagnih grinja.
Najveća brojnost A. andersoni je bila
kod sorte top red (15 jedinki), gde su
svi listovi bili naseljeni sa P. ulmi.
Iz ovih rezultata se vidi da je brojnost predatora A. andersoni vezana
za plen, ali se A. andersoni hrani i
sokovima biljaka. A. andersoni nema
značajniju ulogu u smanjivanju brojnosti fitofagnih grinja.
13
SAVREMENO POVRTARSTVO
Prof. dr Žarko Ilin - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Berba, kvalitet
i prerada kupusa
Zreo kupus je visoke nutritivne vrednosti sa visokim sadržajem šećera, proteina, mineralnih materija i vitamina,
pre svega vitamina C. Kratkoročno ili dugoročno uspešno može da se čuva uz male gubitke i veoma uspešno
koristi za preradu posebno biofermentacijom, zbog visokog sadržaja šećera
K
upus (Brasica oleracea var.
capitata) je jedna od najstarijih povrtarskih vrsta iz roda
Brasica familije Brasicaceae. Vodi
poreklo iz Sredozemlja, sa obala
Atlantskog
okeana, Severnog
mora i Male Azije. Sa ovih prostora
kupus se širio i danas se gaji u celom svetu na površini od 2.262.247
ha. U svetu najznačajniji proizvođač
kupusa je Kina sa 1.719.450 ha, Indija sa 280.000 ha. U Evropi kupus
se gaji na oko 535.123 ha (Fao.
stat.org., 2009). Najveća proizvodnja u Evropi je u Rusiji (170.000
ha), Ukrajini (84.000 ha), Rumuniji
(44.791 ha), Poljskoj (34.700 ha) i
Belorusiji (27.000).
U proseku za poslednjih četrdeset godina (1970-2009. godine) u
Srbiji kupus se gaji na površini od
19.645 ha i sa prosečnom proizvodnjom na nivou od oko 304.238
t, što u proseku čini oko 40 kg kupusa po glavi stanovnika. Srbija
je značajan proizvođač kupusa po
glavi stanovnika posebno u odnosu
na neke zapadnoevropske zemlje,
kao što je Nemačka (16.514 ha) i
Austrija (2.000 ha).
U istom periodu, u AP Vojvodini,
kupus se u proseku gaji na površini
od oko 3.844 ha. S ove površine u
proseku se proizvede oko 81.782 t.
U ishrani se koristi na najrazličitije načine čitave godine u vidu salate, variva, polugotovih i gotovih
jela.
Berba kupusa
Kupus se bere u fazi optimalne
tehnološke zrelosti. Beru se samo
čvrste dobro zbijene glavice, tipične po obliku i boji ovojnih listova za
gajenu sortu i/ili hibrid. Zreo kupus
Tab. 1. Kvalitet glavičastog kupusa (Howard et al, 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
je visoke nutritivne vrednosti sa visokim sadržajem šećera, proteina,
mineralnih materija i vitamina, pre
svega vitamina C. Kratkoročno ili
dugoročno uspešno može da se čuva uz male gubitke (kalo) i veoma
uspešno koristi za preradu posebno
biofermentacijom, zbog visokog sadržaja šećera.
Berba je ručna odsecanjem glavice oštrim nožem. Jedan radnik
u proseku za jedan sat efektivnog
rada može da naseče 500-600 kg
kupusa (u proseku oko 550 kg).
Sto znači da za efektivno radno
vreme jedan radnik može da iseče i u boks paletu složi u proseku
3.500-4.200 kg glavica zavisno od
zbijenosti glavica, stanja useva,
doba u toku godine i veštine radne snage. Čest je primer u širokoj
proizvodnoj praksi da dva radnika seku glavice i slažu na gomile,
druga dva radnika bacaju, a dva
radnika pažljivo slažu glavice u
boks palete, kako ne bi došlo do
oštećenja listova. Postoje i drugi primeri, naime, obično u praksi
šest radnika seče glavice, tri rad-
Sl. 11. Vađenje unutrašnjeg kočana
i priprema glavica za pakovanje (Ilin Ž, 2.11.2011)
Kvalitet kupusa
Svež kupus je visoke biološke
i nutritivne (tab. 1; 2 i 3), a male energetske vrednosti (tab. 1).
Ima visok sadržaj vode (90-92%)
i relativno mali sadržaj suve materije (8-10%) u odnosu na ostalo povrće (tab. 1). U Kandićevim
rezultatima (1991) sadržaj suve
materije u svežem kupusu se kretao u širokom rasponu od 6,4 do
18,4%.
U našim rezultatima je utvrđeno da kiseo kupus u proseku ima
8,26% suve materije.
U suvoj materiji, svežeg kupusa, najviše je šećera (3,8-5,6%,
tab. 1). Različiti autori navode da
kupus ima od 1, pa do preko 7%
šećera. Na primer, Kandić (1991)
ističe da kupus ima 4,4-7,82%
šećera. Od ukupnog sadržaja šećera, monosaharidi, uglavnom
glukoza učestvuje i sa 75%. Osim
monosharida kupus sadrži celulozu, hemicelulozu, skrob i pektin,
koji potpomaže varenje hrane i
odaje utisak sitosti. Celuloza i hemiceluloza nijesvarljiva, ali je izuzetno značajna, jer odaje utisak
14
sitosti i bitno doprinose čišćenju
digestivnog trakta.
Kupus za razliku od većine povrtarskih vrsta ima relativno visok
sadržaj proteina (tab. 1). Proteini
iz kupusa su lako svarljivi i sadrže
esencijalne amino-kiseline, kao
što su arginin, metionin, histidin,
triptofan i lizin.
Kupus ima visok sadržaj vitamina (tab. 2). Svež kupus sadrži
32,2 do 60 mg na 100 g vitamina C. Sadrži i druge vitamine pre
svih vitamin U, koji je neophodan
u lečenju čira na želucu. U manjoj
količini kupus vitamin A, B1, B2,
B6, P, K.
Od mineralnih materija kupus
sadrži dosta K, P, Ca, Mg, J, Cu
i S. Najviše ima kalijuma 220246 mg na 100 g svežeg kupusa, kalcijuma 38-47 mg, fosfora 23-34 mg i magnezijuma 22
mg (tab. 3). Vrlo povoljan odnos
kalcijuma i fosfora, obezbeđuje
maksimalno iskorišćavanje kalcijuma u organizmu. Kupus ima
kalcijuma više nego bilo koja
druga biljka.
Sl. 18. Gotov upakovan proizvod, glavice, ribani kupus i listovi
za sarmu (Ilin Ž„ 2.11.2011)
Sl. 2. Polumehanizovana berba kupusa
nika baca, a dva radnika pažljivo
slaže glavice u boks palete. Tada,
za 8 h rada u proseku 11 radnika
iseče i u boks palete upakuju oko
50 t kupusa.
Veoma je značajna manipulacija sa glavicama kupusa kako ne
bi dolazilo do rasipanja i oštećenja na listovima. Zato je bolji način,polumehanizovana berba, uz
pomoć platformi (sl. 2). Naime,
radnici odsecaju glavice, pažljivo
postavljaju iste na pokretnu traku, a zatim se slažu u boks palete.
Na ovaj način značajno se povećava učinak radnika (30-80%, Brčić,
1983, Bajkin i sar, 2013), a bitno
se smanjuju oštećenja na listovima
glavice. U jedan m3 stane oko 300,
češće 400 kg srednje do dobro zbijenih glavica pogodnih za preradu.
Odnosno, 420-500 kg zrelih dobro
zbijenih glavica kupusa pogodnog
za skladištenje i svežu potrošnju.
Kupus se uspešno bere kombajnima što umnogome smanjuje broj
časova rada po jedinici površine i/
ili po kg proizvoda. Posle ubiranja
na parceli ostaje značajna količina žetvenih ostataka (listovi lisne
rozete, deo stabla od predela korenovog vrata do odsečene glavice i
korenov sistem).
Čuvanje kupusa
Svež kupus se čuva na 0°C i na
95% relativne vlažnosti vazduha. Vico i Jurick (2012) ističu da se kupus
uspešno može čuvati u periodu od tri
do sedam meseci na 0-l°C i na 95100% relativne vlažnosti vazduha.
Temperatura mržnjenja je na minus 0,5°C. Oštećenja od smrzavanja
u vidu uglastih mrkih pega javljaju se
usled čuvanja na temperaturi ispod
-1°C. Transportuje se na temperaturi
od 0±0,5°C i na relativnoj vlažnosti
vazduha od 98-100 %. U ovim uslovima kupus uspešno može da se čuva od tri nedelje do šest meseci.
Glavice kiselog kupusa kratkoročno i uspešno mogu da se čuvaju u
vakuumiranom pakovanju (sl. 18) na
tamnom mestu i na temperature od
3-8°C.
Ribani kupus se kratkoročno čuva
vakuumiran na tamnom mestu i na
temperaturi od 3-10°C.
Listovi kiselog kupusa se kratkoročno čuvaju u vakuumiranom pakovanju (sl. 18) na tamnom mestu i na
temperaturiod 2-8°C.
Preuzeto iz naučno-stručnog časopisa "Savremeni povrtar" (br.48)
Tab. 2. Sadržaj vitamina kod kupusa (Howard et al, 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
Tab. 3. Sadržaj mineralnih materija (Howard et al, 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
11. jul 2014.
LEKOVITO BILJE
SAVETI I ISKUSTVA U LEČENJU S LEKOVITIM BILJEM
Ivanjsko cveće
(Galium)
Čaj od ivanjskog cveća čisti bubrege, jetru, gušteraču i slezinu od
materija koje izazivaju oboljenja - U narodnoj medicini preporučuje
se i kod epilepsije, histerije, horeje, nervnih bolesti i zastoja urina
P
ostoji više vrsta ove biljke; takozvana broćanka ili prikrp
(Galium aparine) buja na njivama, livadama i pored plotova, pa
se zato seljaci protiv nje bore sredstvima za uništavanje korova. Dostiže visinu od 60 do 160 cm, ima
krljuštaste lisne zametke i zelenobele cvasti. Uz pomoć povećih bodlji
kojima je obrasla stabljika, ova biljka se "penje" i kači za dlake životinja te se zato zove još priljepačom
i hvatavcem.
Pravo ivanjsko cveće (Galium
verum), poznato i po imenima broćac,
žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač,
gospina stelja i jovanova travica, češće raste u višim predelima, uspravno
je, visoko 30 do 60 cm i ima zlatnožute cvetove koji mirišu na med. Beru se
u julu, kada cvetaju.
Beli broćac ili belo ivanjsko cveće (Galium mollugo) ima žućkastobele
nežne cvetove slične gipsofili (šlajer
cveće) i blago opori miris meda, a može se veoma često naći na padinama i
pored puta. Stabljika je u vreme cvetanja više horizontalna nego uspravna.
- Sve navedene vrste ivanjskog cveća
imaju približno ista lekovita svojstva
ako rastu na istom staništu. Takođe se
upotrebljavaju na isti način.
Ova lekovita biljka, mada je u prirodi vrlo rasprostranjena, sve se više
zaboravlja. Međutim, upravo njoj bi
trebalo da se pokloni velika pažnja u
današnje vreme, jer kancerozna oboljenja uzimaju sve više maha. I ovde moram da naglasim da je lekovito
dejstvo sveže upotrebljene biljke daleko jače i da se ona kod teških bolesti obavezno mora koristiti u svežem
stanju. Izdanci belog ivanjskog cveća
i zimi mogu da se nađu na površinama
na kojima nema snega i pod suvom
travom.
Čaj od ivanjskog cveća čisti bubrege, jetru, gušteraču i slezinu od materija koje izazivaju oboljenja. Ovaj
čaj bi svakodnevno trebalo da pije
onaj kome su obolele limfne žlezde.
Dobar je i protiv bledila, vodene bolesti i probadanja u slabinama. Kada
se primenjuje spolja, ovaj veoma brzo
pomaže kod svih kožnih bolesti, rana, potkožnih čireva i mitesera. Osim
toga, umivanje toplim čajem pomaže
da opuštena koža lica ponovo postane
jedra i zategnuta. Sveže isceđen sok
Načini upotrebe
ivanjskog cveća
Pripremanje čaja: jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji
kratko vreme.
Sveži sok: sveže ivanjsko
cveće se opere i još vlažno iscedi
u sokovniku.
Spravljanje masti: sveži sok
se pomeša sa maslacem sobne
temperature. Čuva se u frižideru.
od ivanjskog cveća koristi i kada se
obolela mesta na koži namažu njime
i ostave da se osuše.
U narodnoj medicini se ivanjsko
cveće preporučuje i kod epilepsije, histerije, horeje (grčenja mišića usled
kojeg nastane čudno kretanje udova
ili trupa, glave i lica - prim. prev.),
nervnih bolesti, zastoja urina i tegoba
kod peska i kamena u bubregu. Čaj
pomaže kod gušavosti ako se tokom
dana grlo energično ispira njime. Jedna žena mi je ispričala kako se čajem
od ivanjskog cveća oslobodila ne samo
guše nego i oboljenja štitaste žlezde.
Svake godine u jednoj banji u kojoj
se primenjuju terapije po Knajpu, viđam jedan bračni par, moje poznanike
iz bečkog predgrađa Medling (Wien/
Modling). Kada smo se sreli 1979. godine, primetila sam da je žena obolela
od gušavosti. Nije htela da se podvrgne operaciji jer se plašila. Savetovala
sam joj da se leči ivanjskim cvećem:
popareno, ono se u toplom stanju koristi za duboko ispiranje grla, i to što
je više puta moguće u toku dana.
U februaru 1980. smo se opet sreli
u Knajpovoj kući i, gle, žena više nije imala guku! Presrećna, ispričala mi
je da joj je muž češće donosio sveže
ivanjsko cveće i da je od početka osećala kako joj se guka postepeno smanjuje da bi najzad potpuno nestala.
U poslednje vreme sve je više slučajeva oduzetosti glasnih žica. Ovde
je najverovatnije reč o virusnom oboljenju. Grgotanje i ispiranje čajem od
ivanjskog cveća donosi brzu pomoć.
Po mišljenju švajcarskog paroha Kinclea ovaj čaj je pouzdano sredstvo kod
najtežih oboljenja bubrega računajući
i gnojnu upalu istog organa, čak i onda kada svi drugi lekovi zakažu. Naročito dobar efekat daje ivanjsko cveće
kada se u istim količinama pomeša
sa šumskom zlatnicom i žutom mrtvom koprivom. Dejstvo čaja od ove
mešavine vidljivo je za veoma kratko
vreme. Kincle govori o periodu od 14
dana. Čaj se samo popari i na tašte
popije najpre pola šolje 30 minuta pre
doručka, dok ostatak treba piti tokom
dana u gutljajima. Kod veoma teškog
oboljenja piti četiri šolje čaja dnevno.
U ranija vremena je ivanjsko cveće
bilo veoma cenjeno kod žena koje su
imale tegobe sa matericom.
Stavljano je u krevet porodilje pre
odlučujućeg trenutka kako bi porođaj bio lakši. Ovo verovanje se kasnije prenelo na devicu Mariju. Ivanjsko
cveće je kao "slamaricu" majka Božja
uzela za svoju svetu postelju. Po jednom drugom predanju, ona ga je kao
meko jastuče stavila u kolevku maloga Hrista. Jedna šleska legenda glasi:
sveta devica je "Marijinu slamaricu"
uzela zato što jedino nju magarac ne
bi pojeo. To je tačno. Iako krave vole ivanjsko cveće, svinje i magarci ga
odbijaju.
Paroh Kincle u svojim spisima priča
o jednom 45-godišnjem čoveku koji je
imao teško oboljenje bubrega koje se
sve više pogoršavalo. Na kraju je jedan bubreg morao da mu se izvadi. I
drugi je bio zagnojen i nije više mogao
da radi kako treba. Onda je bolesnik
počeo da primenjuje terapiju ivanjskim cvećem. Pio je 4 šolje čaja od
navedene mešavine ivanjskog cveća,
šumske zlatnice i žute mrtve koprive.
Češće bi otpio po gutljaj i najzad se
sasvim izlečio. Ista čajna mešavina
koristi se i kod atrofije bubrega i drugih težih bubrežnih oboljenja.
Dok poznati austrijski botaničar
Rihard Vilfort (Richard Willfort) u
svojoj knjizi Zdravlje iz lekovitih biljaka ukazuje na to da je čaj od ivanjskog cveća, kada se pije i u isto vreme koristi za ispiranje, izvrstan lek
protiv raka jezika, isto kao i sveže
isceđen sok pomešan sa maslacem
i da pomaže kod zloćudnih tumora
svih vrsta i kanceroznih oboljenja
kože, dr Hajnrih Nojtaler (Heinrich
Neuthaler) u "Knjizi o lekovitom bilju" o ivanjskom cveću piše sledeće:
"Belo ivanjsko cveće se i danas u nekim krajevima preporučuje protiv ra-
ka, zla kojem se ne može dovoljno
efikasno stati na put."
U vezi sa tim bih vam, moji cenjeni
čitaoci, izložila sopstvena iskustva sa
ivanjskim cvećem, pa vi prosudite sami. Pre otprilike deset godina saznala
sam da je jedan zubni lekar iz Linca
oboleo od raka jezika. Posle operacije
je veoma omršavio i morao je da otputuje u Beč radi zračenja. Savetovala
sam mu grgotanje čajem od ivanjskog
cveća. Već posle nedelju dana sam
saznala da zračenja u Beču nisu potrebna i da se bolesnik oporavlja. Za
kratko vreme on je ozdravio.
Nešto kasnije sam saznala za jednu 28-godišnju ženu koja je takođe
bila obolela od raka jezika. Savetovali
su joj da konsultuje jednog lekara iz
Koruške. On joj je obećao daće je potpuno izlečiti u roku od pet godina i dao
joj je lekoviti čaj koji mi je bolesnica
jednom prilikom pokazala.
Prepoznala sam čaj od ivanjskog
cveća. Da bih je poštedela velikih troškova putovanja u Korušku i ostalih
troškova kojima bi žena bila izložena,
pokazala sam joj ivanjsko cveće u prirodi kako bi i sama mogla da ga skuplja. Izlečila se od teške bolesti.
Još jedan primer: bio je kraj marta
kada mi je mlada žena iz Beča pričala da je njena 63-godišnja majka teško bolesna i da joj predstoji druga po
redu operacija, zakazana za 19. april.
Bolesnici je, naime, šest meseci ranije iznenada izrastao zloćudni tumor
na grlu. Lekar je prećutao istinu pred
njom i rekao joj da je obolela od gušavosti, što je i bilo opravdanje da se
pristupi prvoj operaciji. Šest meseci je
bilo sve u redu. A onda su, kako je
pričala mlada žena, kod njene majke
nastupili žestoki bolovi u levoj ruci koji
su trajali danonoćno. Ruka joj je bila natekla i zajedno sa šakom postala
neosetljiva, tako da bolesnica ni hartiju nije mogla držati. Da bi joj makar
bolovi postali podnošljiviji, primarijus,
koji ju je prvi put operisao, predložio
je i drugu operaciju koja je, kao što
je rečeno, trebalo da usledi 19. aprila.
Bilo je predviđeno da joj on razdvoji
jedan živac koji se nalazi između vrata i ključne kosti. Lekar je rekao da
sa medicinskog aspekta druge pomoći
nema. Uprkos tome, ja sam ženi savetovala da pije čaj od ivanjskog cveća i da njime ispira grlo. Osim toga,
preporučila sam joj jedan mešoviti čaj
koji sprečava razvoj kanceroznih ćelija a sastoji se od 300 g nevena, 100
g hajdučke trave i 100 g koprive (1,5
1 na dan, svakih 20 minuta po jedan
gutljaj) i, uz to, utrljavanje masti od
ivanjskog cveća. Možete zamisliti koliko sam se iznenadila i obradovala
kada sam saznala da su bolovi nestali već posle četiri dana. Do 19. aprila
su i šaka i ruka bolesnice ponovo bile
osetljive i opet je mogla da ih pokreće.
Primarijus je bio vidno iznenađen kada
ga je ćerka ove bolesnice zamolila da
odustane od druge operacije. Bilo je
očigledno da je na njega dubok utisak
ostavila priča o lečenju lekovitim biljkama koje muje verno opisala. Rekao
je: "Neka vaša majka nas- tavi tako!"
Posle izvesnog vremena sam saznala
da se žena, kako su mi doslovce rekli,
oseća sjajno i da već obavlja uobičajene poslove u domaćinstvu svoje šestočlane porodice.
Izlečenje je moguće i kod zloćudnih
tumora. U poslednje vreme sve je više tvrdokornih ; kožnih bolesti koje se
pokazuju kao tamne, oštro ograničene hrapave mrlje. Ovde je verovatno
reč o zaraznoj bolesti. U ovom slučaju
uspešno je lečenje svežim sokom od
ivanjskog cveća i mašću od nevena.
Dodatno se obavezno upotrebljava čaj
od mešavine nevena, koprive i hajdučke trave koji pročišćava krv.
Jedna žena iz Gornje Austrije je na
nepcu imala čvor koji je stvarao užasne bolove u celoj usnoj šupljini. Posle
četiri dana ispiranja čajem od ivanjskog cveća čvor je nestao, a sa njim
i svi bolovi.
Tvrdnja da je upotreba ivanjskog
cveća kod ovakvih bolesti besmislica,
ne može, dakle, da se podrži. Izvesno
je da lekovite biljke nisu ono jedino
što pomaže, tu je i svemoć Boga koja
učestvuje u ozdravljenju. Najzad, sve
je u Božjim rukama!
Iz knjige: "Zdravlje iz Božje
apoteke", autorke Marije Treben
Prognoza vremena do kraja jula
11. jul 2014.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 30. juna do 04. jula 2014.
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Rast cene kukuruza
• Startovala žetva pšenice
• Dešavanja na svetskim berzama
U
periodu najintenzivnijih aktivnosti žetve pšenice, kukuruz je
protekle nedelje bio ta roba koja
je generisala jedan od većih nedeljnih
prometa preko “Produktne berze” u
Novom Sadu. Ukupan obim prometa
od 1.725 tona robe čak 3,5 puta je
veći u odnosu na promet u prethodnoj
nedelji. Finanisjka vrednost prometa je iznosila 33.996.750 dinara i 3,7
puta je veća u odnosu na vrednost
prometa iz prethodne nedelje.
Bez obzira na okolnost o manjoj
zastupljenosti pšenice u trgovanju u
odnosu na kukuruz, ova roba u ovom
trenutku svakako zaokuplja najveću
pažnju tržišne javnosti u Srbiji. Ono
što se u prethodnoj nedelji osećalo u
vazduhu, kada je trgovanje pšenicom
novog roda počelo, ostvarilo se u nedelji za nama. Naime, nagoveštaji da
bi cena sa početnih 17,00 din/kg bez
PDV mogla da bude I nešto veća, dobili su svoju potvrdu u protekloj nedelji. Cena nove pšenice kretala se u
rasponu od 17,20 din/kg bez PDV pa
do 17,50 din/kg. Prosečna nedeljna
cena trgovanja je iznosila 18,98 din/
kg ( 17,25 bez PDV), što je u odnosu
na prethodnu nedelju rast od 1,47%.
Žetva još traje, rezultati žetve su i
dalje u magli kako u pogledu prinosa,
tako i u pogledu kvaliteta, što samo
još više podgreva tržišnu neizvesnost.
Zbog svega toga rano je za donošenje konačnih zaključaka, pa se shodno
tome i tržište ponaša.
Pšenica roda 2013 godine je u očekivanom padu. Cena od 21,67 din/kg
( 19,70 bez PDV) je za 5,59% niža od
cene u prethodnoj nedelji.
Izvoz kukuruza je u poslednja tri
meseca intenziviran i to se oseća na
tržištu. Na našem tržištu, uprkos podataka o padu cena na svetskim terminskim tržištima, što je posledica velikih očekivanja u pogledu prinosa novog roda kukuruza, cena je u blagom
porastu. Na bazi 1.250 tona prometa
u trgovanju ovom robom, realizovana
je prosečna cena na nivou od 19,24
din/kg (17,49 bez PDV). U odnosu na
PRODEX
PRODEX je u porastu u odnosu na
poslednji dan trgovanja prethodne ne-
delje za 1,71 indeksni poen, a iznosio
je 215,77 indeksnih poena.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE DIN/
KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG SA
PDV-OM
PROMENA U ODNOSU
NA PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2013.
1750
19,14-19,80
1.250
19,14-19,25
+2,29%
Pšenica, rod 2013.
100
21,67
100
21,67
-5,59%
Pšenica, rod 2013.
(fco-kupac)
100
22,55
100
22,55
-
Pšenica, rod 2014.
330
18,92-20,02
150
18,92-19,25
+1,47%
Stočni ječam, rod 2014.
100
18,37
100
18,37
+0,16%
Suncokretova sačma
33% (fco-kupac,
uvrećena)
25
33,60
25
33,60
-
ROBA
cenu u prethodnoj nedelji to je rast od
2,29%.
Stočni ječam je od početka žetve
konstantno prisutan na berzanskom
tržištu, a cena već treću nedelju za re-
dom ima blago cenovno pomeranje ka
višim vrednostima. Protekle nedelje ta
cena je iznosila 18,37 din/kg (16,70
bez PDV), što je u odnosu na prethodni nedeljni period više za 0,16%.
Od ostalih roba tržišni učesnici na
berzi su usaglasili svoje interese u trgovanju suncokretovom sačmom sa
33% proteina I to po ceni od 33,60
din/kg ( 28,00 bez PDV)
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
BUDIMPE[TA
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP JUL 2014.
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
215.03 $/t
207.46 $/t
205.62 $/t
206.36 $/t
206.36 $/t
Kukuruz
174.40 $/t
167.00 $/t
166.37 $/t
164.72 $/t
164.72 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
148.45 EUR/t
(futures avg 14)
144.90 EUR/t
(futures nov 14)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
184.25 EUR/t
(futures nov 14)
171.25 EUR/t
(futures avg 14)
U
odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa
avgustovskim fjučersom za 0.62%, dok je
kukuruz sa novim novembarskim fjučersom
jeftiniji za 1,94%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za
1.34%, dok je avgustovski fjučers na kukuruz
u Parizu pao za 1.30%.
N
a osnovu procene USDA-a, da će američke
zalihe kukuruza skočiti za čak 35%, a što
predstavlja najveći rast zaliha od 2005. godine
i što će najverovatnije predstavljati istorijski rekord, kao i rekordne proizvodnje, vrednosti fjučersa ove žitarice pali su na minimum u poslednjih pet meseci. Setva je uradjena na površini
od 37.1 m/ha, sa ocenom useva od 75% dobar/
odličan, mada rizik vezan za vremenske uslove i
dalje ostaje. Faza oprašivanja u julu je najranjiviji period u ciklusu razvoja, a previše toplote ili
suše bi moglo da dovede do pada prinosa.
Setva pšenice je uradjena na površini od 22.9
miliona tona, a trenutno je uradjeno 43% (48%
petogodišnji prosek), dok je 30% useva dobilo
ocenu dobar/odličan (34% pre godinu dana), a
44% ocenjeno sa loše/veoma loše (42% prošle
godine).
U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog
fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 5.47%,
dok je cena fjučersa na pšenicu pala za 3.54%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno, jul 14
526.18 $/t
514.57 $/t
514.42 $/t
511.63 $/t
511.63 $/t
Sojina sačma, jul 14
469.80 $/t
458.30 $/t
456.10 $/t
452.30 $/t
452.30 $/t
V
rednosti soje su u protekloj nedelji nastavili sa padom i tako doprineli najvećem padu u
poslednjih pet godina, ka najnižen nivou od decembra 2011. godine, nakon što je američka vla-
da objavila izveštaj u kome se kaže da će farmeri
posejati rekordne površine. Setva soje je za 11%
veća od prošlogodišnje, dok je oko 72% useva
ocenjeno kao dobar/odličan, u odnosu na 67% ko-
liko je iznosio procenat godinu dana ranije.
Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu
na kraj prošle nedelje u porastu za 3.10%, dok je
cena fjučersa na sojinu sačmu manja za 2.84%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
11. jul 2014.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
Datum prikupljanja podataka: 30.06.2014.-07.07.2014.
VOĆE 30.06.2014.-07.07.2014.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - zelena pijaca
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz (J. Afrika)
kg
180
200
200
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
100
120
120
3
Breskva (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
Trend
Ponuda
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
rast
prosečna
GAZDINSTVO
bez
promene
bez
promene
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
dobra
4
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz (Argentina)
kg
180
200
200
rast
prosečna
5
Grožđe (belo ostale)
Uvoz (J. Afrika)
kg
350
400
400
rast
slaba
6
Grožđe (crno ostale)
Uvoz (J. Afrika)
kg
350
400
400
rast
slaba
7
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
100
100
100
rast
prosečna
8
Jabuka (Delišes ruž.)
Uvoz (Italija)
kg
130
140
140
rast
prosečna
9
Jabuka (Delišes zlatni)
Uvoz (Italija)
kg
130
140
140
-
prosečna
10
Jabuka (Greni Smit)
Uvoz (Italija)
kg
130
140
140
rast
prosečna
11
Jabuka (ostale)
Uvoz (uvoz)
kg
100
130
120
rast
prosečna
12
Jagoda (sve sorte)
Domaće
kg
180
200
200
-
slaba
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka
(seno u
balama)
bala 12-25 kg
Domaće
kg
13
16
16
MALOPRODAJA
R.B.
13
Kajsija (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
pad
dobra
14
Kruška (ostale)
Uvoz (Italija)
kg
250
250
250
rast
slaba
15
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
pad
dobra
16
Limun (sve sorte)
Uvoz (Austrija)
kg
220
250
250
rast
dobra
17
Malina (sve sorte)
Domaće
kg
400
400
400
rast
prosečna
18
Nektarina (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
-
dobra
19
Orah (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
pad
dobra
20
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (Argentina)
kg
100
130
130
rast
dobra
21
Ribizla (sve sorte)
Domaće
kg
400
400
400
-
prosečna
22
Smokva (suva)
Uvoz (uvoz)
kg
350
400
400
bez
promene
prosečna
23
Trešnja (sve sorte)
Domaće
kg
120
150
150
rast
prosečna
24
Šljiva (sve sorte)
Domaće
kg
100
120
100
pad
dobra
POVRĆE 30.06.2014.-07.07.2014.
Cena (din)
R.B.
1
2
Proizvod
Ponuda
bez promene
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Smederevo
Pakovanje
Kukuruz (okrunjen,
prirodno sušen)
Lucerka (seno u
balama)
Trend
Cena (din)
Jed.
Mere
Poreklo
min
max
dom
Trend
Ponuda
džak 50 kg
Domaće
kg
22
24
24
rast
prosečna
bala 12-25
kg
Domaće
kg
12
16
14
pad
slaba
-
-
3
Pšenica (novi rod)
rinfuz
Domaće
kg
4
Sojina sačma (44%
proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
82
90
86
pad
prosečna
5
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
36
42
38
-
prosečna
PIJACA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Cena (din)
R.B
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno sušen)
džak 50 kg
Domaće
kg
19
20
2
Lucerka (seno u
balama)
bala 12-25 kg
Domaće
kg
13
3
Pšenica
džak 50 kg
Domaće
kg
4
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
Trend
Ponuda
20
bez
promene
prosečna
16
16
bez
promene
prosečna
18
20
20
pad
prosečna
22
25
22
pad
slaba
Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - zelena pijaca
SILOS
R.B
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
Trend
min
max
dom
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Ponuda
1
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
20
30
20
rast
dobra
2
Boranija (olovka)
Domaće
kg
100
100
100
bez promene
prosečna
3
Brokla (sve sorte)
Domaće
kg
200
250
250
4
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
180
200
200
bez promene
dobra
5
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
prosečna
6
Dinja (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
prosečna
7
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
120
150
150
bez promene
prosečna
8
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
60
70
60
bez promene
dobra
9
Krompir (mladi)
Domaće
kg
30
50
40
bez promene
dobra
10
Krompir (crveni)
Domaće
kg
30
50
40
bez promene
dobra
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.70
15
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački sušen)
rinfuz
Domaće
kg
15
3
Pšenica (novi
rod)
rinfuz
Domaće
kg
4
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
slaba
11
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
40
50
50
rast
dobra
12
Lubenica (sve sorte)
Uvoz (Grčka)
kg
50
60
60
bez promene
prosečna
13
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
200
250
250
rast
dobra
14
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
15
20
20
bez promene
dobra
15
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
bez promene
dobra
16
Paprika (Babura)
Domaće
kg
100
120
100
bez promene
prosečna
17
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
150
160
150
-
18
Paprika (šilja)
Domaće
kg
80
120
120
19
Paradajz (sve sorte)
Uvoz
(Makedonija)
kg
100
120
20
Pasulj (beli)
Domaće
kg
350
400
21
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
350
22
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
23
Patlidžan (sve sorte)
Domaće
24
Paškanat (sve sorte)
25
Cena (din)
R.B.
Trend
Ponuda
13.70
bez
promene
prosečna
15.50
15
bez
promene
prosečna
16
16.50
16.50
-
dobra
19.80
21
19.80
bez
promene
prosečna
CENE ŽIVE STOKE
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
prosečna
1
Jagnjad
sve težine
sve rase
kg
280
300
300
rast
prosečna
2
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
280
300
280
120
rast
prosečna
3
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
280
300
300
350
bez promene
dobra
4
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
kg
180
190
180
400
350
bez promene
dobra
350
400
350
bez promene
dobra
kg
200
250
250
rast
slaba
Domaće
kg
180
200
200
pad
prosečna
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
180
200
200
bez promene
dobra
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
26
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
20
30
20
bez promene
dobra
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
27
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
160
180
160
bez promene
dobra
28
Praziluk (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
180
200
200
bez promene
prosečna
29
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
100
150
120
bez promene
dobra
30
Tikvice (sve sorte)
Domaće
kg
40
50
40
bez promene
dobra
31
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
50
pad
dobra
32
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
40
50
40
bez promene
prosečna
33
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
70
80
80
pad
dobra
11. jul 2014.
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda,
broj grla
vrlo slaba
prosečna
vrlo slaba
vrlo slaba
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za klanje
3
4
Trend
Ponuda
230
bez promene
slaba
150
150
bez promene
vrlo slaba
250
260
250
bez promene
vrlo slaba
180
195
195
bez promene
prosečna
min
max
dom
sve rase
210
230
>130 kg
sve rase
140
Prasad
16-25 kg
sve rase
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
17
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem John Deere kombajn 1075 H4;
širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5
slamotresa, hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor New Holland, kabina,
sečka, kosa 3 metra. Tel: 022/630-872
• Prodajem traktor 542 bez kabine, drljaču
trokrilnu i tanjiraču sa 20 diskova, berač
dvoredni Zmaj i plugove. Tel: 063/1945-478
• Prodajem traktor Toma Vinković, 18
KS, tanjiraču i levator. Tel: 022/2741-219,
064/3685-247
• Prodajem kombajn New Holland 3m kosa,
kabina, sečka. Tel: 022/630-872, 063/8289-121
• Prodajem traktor IMT 565 i berač za
kukuruz Zmaj 214s. Tel: 063/802-18-41
• Prodajem traktor Belorus 52 sa prednjom
vučom. Cena 1.500 E. Tel: 022/669-147
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalica
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje,
špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljača 4 krila i levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18
• Prodajem frezu sa priključcima. Tel:
022/2741-029
• Prodajem motokultivator IMT 506.
022/2741-258, 065/4033-077
• Kupujem traktore, kombajne, berače,
prikolice i svu priključnu poljoprivrednu
mehanizaciju. Marka i stanje nebitno. Tel:
061/6931-066
• Prodajem traktor Belorus 82, 93. god.,
3600 sati u dobrom stanju, setvospremač
odžački, plug trobrazni obrtač i plug dvobrazni
leskovački. Tel: 022/711-988
• Prodajem kombaj Zmaj 142 za žito i
soju, 84. god., garažiran Tel: 022/650-262,
065/5898-811
• Prodajem traktor IMT 560, traktor IMT
558 u odličnom stanju, špartač, prikolicu,
špediter, prskalicu, levator, setvospremač,
plug, berač, plug, tanjiraču, rasturivač,
sejalicu za kukuruz i sejalicu za žito. Tel:
063/526-008, 061/687-62-60.
• Prodajem presu Velger 71 u odličnom
stanju. Tel: 064/51-69-710
• Prodajem traktor Rus T40, plug i kare.
Tel: 065/542-46-86
• Prodajem tešku drljaču, klinovi
novi, 30x30. Cena 1100 E. Tel: 063/502-543
• Prodajem traktor Ursus 904B. Tel:
022/718-340
• Prodajem krimler 2,90 IMT. Tel: 064/17341-44
• Prodajem ruski traktor old timer MTZ 5
1957. godište, u radnom stanju. 022/658935, 064/3453428
• Prodajem prikolicu za bale, duvan, itd.
Dugačka 6 m i široka 2 m. Tel: 064/24-94505
• Prodajem traktor Fendt Farmer 104s
turbomatic 60 KS, generalna urađena, uvoz iz
Švajcarske. Tel: 064/95-85-627
• Prodajem mehaničku Oltovu sejačicu sa
četiri reda za kukuruze na broj. Tel: 022/736118
• Prodajem traktore IMT 539 i IMT 542. Tel:
063/11-83-095
• Prodajem pneumatsku sejalicu Nodet, 8
redova. Cena 2500 E. Tel: 063/502-543
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u
dobrom stanju ili menjam za mušku telad.
Tel: 069/58-55-829
• Prodajem levator i rasipač. Tel: 064/17599-68
• Prodajem kuću u Vrdniku. Tel: 022/466241, 063/7847-999
• Prodajem mehaničku sejačicu Olt i
kosačicu za detelinu Olt. Tel: 064/306-306-0
• Prodajem kuću u Ležimiru. Tel: 064/2919628
• Prodajem točkove za traktor IMT 577 i
560 sa felnama dimenzija 16.9.30 pogodne za
sve radove. Tel: 069/614-996
• Prodajem kuću u Bešenovu sa pomoćnim
zgradama, 10 ari plac. Tel: 022/666-251
• Prodajem ispravnu, Oltovu tanjiraču, 28
tanjira. Tel: 063/825-93-42
• Prodajem troiposoban stan u Novom
Sadu, 76 m2, A. Šantića, terasa, garaža,
parking mesto. Tel: 064/8363-037
• Prodajem spremač IMT 2.90, dupli rotori.
Tel: 022/715-406
• Prodajem kuću i kafanu u Jarku, 550 m2.
Tel: 062/1888-513
• Prodajem špartač futoški 4 reda i dva
teleta crno-bela. Tel: 062/405-539
• Prodajem kuću u Berkasovu i zemlju. Tel:
022/718-138, 064/4225-437
• Prodajem presu z224 u ekstra stanju i
špartač, šestoredni za repu sa zonama. Tel:
064/70-111-81
• Prodajem kuću u Šidu i krunjač. Tel:
022/712-928, 060/7124-455
OPREMA
• Prodajem Lifam levator za kukuruz 8m.
Tel: 064/2071-138
• Prodajem komušaljku i levator (za
kukuruz). Tel: 063/8104-720
• Prodajm špartač, 4 reda sa kutijama. Tel:
065/4274-996
• Prodajem berač jednoredni Eko 3500 SIP.
Tel: 065/585-05-70
• Prodajem špediter "Dubrava" 2,5 t i
prikolicu 3 t. Tel: 022/487-018
• Prodajem špartače 2 i 4 reda IMT i
autoprikolicu. Tel: 064/8599-612
• Kupujem traktore, kombajne, berače,
adaptere, prikolice, sejačice i drugu
poljoprivrednu mehanizaciju. Stanje nebitno.
Tel: 061/6931-066
• Prodajem traktor T-40, prvi vlasnik. Tel:
064/5060-956
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem Torpedo 4006, Dajc motor. Tel:
062/449-341
• Prodajem traktor Massey Ferguson 65 u
dobrom stanju. Tel: 064/9652-270
• Prodajem traktore John Deere 4020 i
Massey Ferguson 175. Tel: 022/670-150
• Prodajem traktor Massey Ferguson 690.
Tel: 064/2408-550
• Prodajem kombajn Đuro Đaković. Tel:
063/1094-235
• Prodajem Belorusa, zmajevku 7 t,
špartač IMT 4 reda, pneumatske mašine,
2 setvospremača, plug, levator, cisternu
za osoku 300 litara i zrno soje Balkan. Tel:
022/664-772, 064/0650-157
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u
dobrom stanju. Tel: 064/281-96-29
• Prodajem traktor Belarus 820 u odličnom
stanju, 1999. godište i odžački krunjač, pogon
struja i kardan, kapacitet 5 t na čas. Tel:
064/4-333-528
• Prodajem traktor Torpedo 75 bez prednje
vuče. Tel: 065/418-74-00
• Prodajem traktor Ursus 904b. Tel:
022/718-340
• traktor Torpedo rx120 KS i tanjiraču
Ferocop 28 diskova, vučena. Tel: 022/682-057
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u dobrom
stanju, može zamena. Tel: 064/281-96-29
• Prodajem žitni kombajn Zmaj Univerzal.
Tel: 064/33-11-825
• Prodajem traktor Torpedo RX-120 KS i
tanjiraču Ferocop 28 diskova, vučena. Tel:
022/682-057
• Prodajem kombajn Claas Mega 204 sa
hederom 510m, adapter za kukuruz 5 redi,
roto secka original Claas i adaptacija za
suncokret. Tel: 063/7767-828
• Kupujem traktore IMT 533 i 539 do 1.000
evra. Tel: 066/9585-171
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje,
špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljaču 4 krila, levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18
• Prodajem dvoredni vučeni kombajn za
repu i pastrnak "klajne" i šestoredni špartač
za repu i soju. Tel: 063/569-417.
• Prodajem traktor Torpedo 9006 i tanjiraču
nošenu, 32 diska. Tel: 063/855-44-23
• Prodajem traktor torpedo 9006 1985.
godište., sa prednjom vučom, pomoćnom
hidraulikom, registrovan, zadnje gume nove.
Tel: 063/591-716
• Prodajem špartač 6 redi Oltov, plug 10
redi IMT, drljaču 4 krila i rem za bikove i
svinje na točkovima. Tel: 022/2733-173
• Prodajem rotacionu kosačicu 1,65. Tel:
022/666-148
• Prodajem lozničku prikolicu kipericu od 5
tona. Tel: 022/664-696, 065/6573-453
• Kupujem poljoprivrednu mehanizaciju
ispravnu i neispravnu. Tel: 064/2529-375
• Prodajem grablje Sunce. Tel: 022/731414, 064/2114-049
• Prodajem dvobrazni berač Zmaj 222, plug
IMT 2 brazde, plug Leopard i RAU drljaču. Tel:
063/1945-478
•
Prodajem berač 214s. Tel: 063/8665-700
• Prodaju berač Zmaj 216, 2 gume 14 9 28
polovne i seme zobi. Tel: 022/666-409
• Prodajem jednobrazni plug IMT i drljaču
sa 4 krila. Tel: 022/731-223, 063/7025-540
• Prodajem 2 drljače, jedna sa valjcima,
špeditere, plug, stočarku, krunjač. Može
zamena a kupujem Dubravinu prikolicu. Tel:
063/870-30-14
• Prodajem dosta rezervnih delova za IMT
traktore, dosta delova za prednju vuču. Tel:
069/462-32-60
• Prodajem berač Zmaj 224, dvoredni,
2001. godište, baliranu detelinu i seno. Tel:
022/2680-055, 064/599-23-30
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem plugove IMT 756 visoki kliners i
756 niski kliners i sejačicu četiri reda Olt. Tel:
069/717-615
• Prodajem ekstruder za soju kapaciteta 80
kg na sat, motor 7 kW. Tel: 064/567-53-59
• Prodajem sejalica pneumatsku za soju.
Tel: 065/51-22-169
• Prodajem selektor za žitarice (soju,
kukuruz, žito). Tel: 022/617-567, 064/56753-59
• Prodajem plug obrtač, četvorobrazni,
rešetkaste daske, ekstra stanje. Tel: 063/509-869
• Prodajem setvospremač-krimler 2,90
m RAU u odličnom stanju, povoljno. Tel:
061/200-32-17
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem setvospremač od 2.20, jedan
red valjaka, remontovan. Tel: 022/640-581,
064/375-19-25
• Prodajem adapter 4 reda Claas,
remontovan, rotosečka, prihvat original Claas.
Tel: 064/25-63-689
• Kupujem mlin na traktorski pogon.
063/8564-639
• Prodajem 4 jutra zemlje na putu Šid Tovarnik Tel: 062/393-583
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem 5 jutara zemlje u Divošu. Tel:
022/661-068
• Prodajem zemlju u Binguli. Tel: 022/731223, 063/7025-540
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"BILANS VM"
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450
• Prodajem plug tri brazde 14 coli
leskovački u ispravnom stanju i špartač za
soju šestoredni. Tel: 064/70-111-81
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986. godište
i kombajn Zmaj 142 sa žitnom i kukuruznom
varijantom. Tel: 060/025-81-41
• Prodajem levator za kukuruz 9 m. Broj:
063/269-5330
• Prodajem prikolicu Zmaj sitni rol, RAU
drljaču četiri krila, vučeni rasipač 3 t, prednja
vuča od Rakovice 130 ztf. Tel: 064/335-12-75
• Prodajem 2 nove IMT kabine za 542 i 577,
dve gume za traktor rekordove pol 14-28,
ovršenu zob i baliranu slamu. Tel: 022/660481
• Prodajem berač EKO 3500, slovenački,
jednoredni. Tel: 065/585-0570
• Prodajem motokultivator IMT 506 i rakiju
šljivovicu. Tel: 022/2741-258
• Prodajem IMT setvospremač 2,9 m sa
jednim redom valjaka. 022/714-306
• Kupujem zemlju pored Bosuta. Tel:
064/281-0-634
• Prodajem kuću u Kuzminu sa 10 ari placa.
Tel: 022/664-360
• Bračnom paru sa decom potrebna kuća
za stanovanje na duži period u Šidu. Tel:
064/6369-110
• Uzimam zemlju u zakup, u okolini
Sremske Mitrovice, Manđelosa i Ležimira. Tel:
066/902-14-98
• Kupujem kuću u Šidu ili okolini. Tel:
062/898-68-59
• Prodajem 1,5 jutro zemlje na
buđanovačkom drumu u Rumi. Tel: 064/21141-04
• Prodajem tri frtalja jutra zemlje u
Vašici blizu sela na batrovačkom putu. Tel:
064/494-97-81
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem voćnjak sa 100 stabala šljive u
punom rodu plus bašta u selu Grgurevci. Tel:
064/189-20-57
• Prodajem četiri jutra zemlje u Banoštoru
pogodno za sadnju vinograda i prodajem kuću
ili menjam za manju u Sremu. Tel: 069/1242545
• Prodajem 53 ara zemlje kod metlare i
Peugeot 605 dizel, 1998, godište, registrovan
do maja. Tel: 063/707-47-19
• Prodajem pola jutra zemlje pod šljivama u
Irigu. Tel: 063/86-55-046
• Prodajem 4 jutra zemlje u arendu u Grku.
Tel: 065/542-46-86
• Prodajem 4 jutra zemlje u komadu na
putu Šid-Tovarnik, bliže Šidu. Tel: 062/393583
• Prodajem kuću u Erdeviku na pola jutra
placa sa pomoćnim objektima. Tel: 022/719190
• Prodajem 2 jutra zemlje u Šuljmu. Tel:
064/0245-068
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Prodajem kuću u Kuzminu, vlasnik 1/1.
Tel: 022/664-814
•
Prodajem lokal u Vašici. Tel: 063/7025-540
• Prodajem 2,5 jutra obradive zemlje. Tel:
022/661-068
• Prodajem noviju kuću u Gibarcu, plac 20
ari. Tel: 063/7435-896
• Prodajem u Sremskoj Mitrovici stariju
kuću na 17 ari placa. Tel: 022/613-350,
065/5104-217
• Prodajem plac (8.005 m2) sa kućom,
objektima i ispustom za koze, vinogradom,
voćnjakom i livadom na Lipovači kod Šida
(prilaz sa 3 strane), ili menjam za kuću u
Erdeviku. Dogovor. SMS/Tel: 064/1629737
•
Prodajem rakiju šljivu. Tel: 022/661-312
• Prodajem 300 bala deteline (Morović). Tel:
022/736-256
• Prodajem 250 bala pšenične slame. Tel:
022/312-914
• Prodajem 5,5 tona kukuruza u džakovima
(Čalma). Tel: 022/685-319
•
Prodajem zeleni pasulj. Tel: 022/458-016
• Prodajem baliranu detelinu u Rumi. Tel:
064/98-68-786
• Prodajem baliranu detelinu. Višnjićevo.
Tel: 062/626-044
• Prodajem drljaču 3 krila, rasipač za đubre,
prikolicu 3 tone Dubrava. Tel: 064/367-38-73
• Prodajem 2 stana u centru Rume
(dvoiposoban i jednoiposoban) na 1. spratu,
CG. Tel: 022/473-148, 063/8214-692
• Prodajem IMT plug 756 visoki klirens i
plug 756 niski klirens, IMT ciklon 400 kila i
auto prikolicu. Tel: 069/717-615
• Prodajem kuću u Laćarku blizu centra, 10
ari placa, cena povoljna. Tel: 022/670-454
• Prodajem rakije viljemovku i dunju. Tel:
022/626-899
• Prodajem prazan plac u Krčedinu
površine 16 ari, postoji put do placa. Cena po
dogovoru. Tel: 064/861-54-48
• Prodajem baliranu slamu veoma lepe bale
i pod šupom, nije kisla, Moguć prevoz i svaki
dogovor. Tel: 022/484-604, 063/751-4-617
• Prodajem kuću u Erdeviku na pola jutra
placa. Tel: 022/719-190
• Prodajem 50 litara rakije od dunje
odličnog kvaliteta, povoljno. Tel: 064/13586-36
• Prodajem dva pluga obrtača Lemken
dvobrazni i trobrazni, obrtač Frost nemački
trobrazni, ravnjak Olt trobrazni, IMT 756
dvobrazni i vadilicu za repu mehaničku, sve u
odličnom stanju i kardan remontovan kao nov
od traktora Torpeda 90. Tel: 061/200-32-17
• Prodajem prikolicu Emind Erdevik 4 tone,
kiperica, može zamena. Tel: 064/24-94-505
• Prodajem povoljno špartač Majevica za
soju i repu, dve tanjirače Olt i leskovačku i
levator za kukuruz. Tel: 022/742-533
• Prodajem kuću u Vašici na 28 ari placa,
nova, nedovršena. Tel: 022/743-279
• Prodajem vikend plac površine 21 ar,
između Vrdnika i Jaska (tzv. Venje). Tel:
064/160-44-71
• Prodajem kukuruzno stočno brašno (Corn
Produkt). Tel: 065/5325-130
• Prodajem 10 tona kukurza u zrnu. Tel.
064/2071-138
• Prodajem beli kukuruz ZP 300b i žutu ZP
341. Tel: 062/8162-832
• Prodajem prekrupač 5.5 kW, elektro
motorni. Tel: 061/63-37-045
• Prodajem plac u Rumi površine 12 ari,
širina 20 m a dužina 60 m, ograđen. Tel:
062/971-86-20
• Prodajem tri do četiri tone kukuruza rod
2012. (stari). Tel: 022/743-444, 063/10519-26
• Prodajem IMT frezu za traktor, radni
zahvat 125 cm. Tel: 065/67-96-580
• Prodajem kuću u Dobrincima površine 150 m2
sa svim pratećim objektima. Tel: 064/577-14-62
• Prodajem rakiju od kruške. Tel: 022/631180
• Prodajem spremač IMT 2.90 m sa duplim
rotorima, u odličnom stanju. Tel: 022/715-406
• Menjam stan na istoku u Šidu, 62
kvadrata sa etažnim grejanjem, klimom,
garažom za kuću u Šidu uz moju doplatu. Tel:
065/65-85-294
• Prodajem 300 bala lucerke. Tel: 066/400927
• Prodajem priključke za Tomu Vinković.
Tel: 060/0314-015
• Prodajem rakiju šljivu bez šećera. Tel:
022/732-256
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
11. jul 2014.
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
• Prodajem balirano seno 160 din. bala. Tel:
061/7183-148
KUĆNI LJUBIMCI
• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 069/20471-05
•
• Prodajem štence bišona i pulina. Tel:
022/710-400, 063/8251-526
• Prodajem kvalitetno balirano seno u
količini od 5.000 bala. Tel: 022/668-413
• Prodajem baliranu detelinu i slamu. Tel:
064/30-59-676
• Prodajem kvalitetno balirano seno u
količini od 5.000 bala. Tel: 022/668-413
• Prodajem baliranu detelinu, 20 dinara kila.
Tel: 069/2047-105
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel:
022/716-200
• Novine koje Vas uvode
• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472155
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 063/8526-021
• Prodajem kukuruzovinu u snopovima,
povoljno oko 100 snopova. Laćarak. Tel:
064/214-92-15
• Prodajem veću količinu balirane slame i
kukuruzovine. Tel: 060/192-11-91
• Prodajem vezove za goveda i duplikator za
pasterizaciju mleka. Tel: 064/911-29-49
E-mail: [email protected]
Kupujem ječam. Tel: 064/450-73-84
• Prodajem kravu simentalske rase (daje 22
litre mleka) i 3 teleta. Tel: 022/472-837
• Prodajem detelinu, 300 dinara bala. Tel:
064/125-7142
• Prodajem bika 650-700 kg. Tel: 063/8267836
• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 063/1155-835
• Prodajem krmaču 250 kg. Tel: 022/477634, 061/2295-982
•
• Prodajem iznošene koko nosilje i rakiju
šljivovicu. Tel: 022/731-507
USLUGE, POSLOVI
OSIGURAJTE VAŠE
USEVE I PLODOVE
u kompaniji sa tradicijom
dugom 200 godina!
Tel: 064/4615-799
• Potreban traktorista u Šidu. Tel:
063/1090-863
• Tražim radnika na farmi krava
(Nenadović). Tel: 022/625-145
• Potrebna žena za čuvanje starije ženske
osobe u Divošu. Tel: 064/0106-010
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice na
Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
•
Usluga zavarivanja. Tel: 066/9421-117
• Uslužno bušim rupe traktorom za voće,
stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898
• Potreban traktorista u Šidu. Tel:
063/1094-235
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini. Tel:
022/631-495
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga potrebni
automehaničari sa iskustvom. Tel: 022/462433, 064/891-38-11
• Prodajem žensko tele, 2 meseca staro.
Tel: 022/2680-081
• Prodajem koze sa jarićima (Lipovača kod
Šida). Tel: 064/1629-737
• Prodajem dve krave i tri teleta Simentalca.
Tel: 064/14-16-718
• Prodajem junicu, crveno-belu, stara 7
meseci. Tel: 022/2713-726, 062 569 937
•
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u
kući i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/4723-813
•
Kupujem nazimice. Tel: 061/3053-604
• Prodajem prasice težine oko 20 kg. Tel:
022/666-170
• Prodajem bele piliće 3-4 kg. Tel: 022/673756
• Prodajem mangulice i svinjsku mast od
mangulice. Tel: 022/673-096
• Kupujem mlađu telad (Šašinci). Tel:
063/7203-349
• Prodajem dve kobile lipicanerke. Tel:
022/640-028
•
Prodajem koze i jariće. Tel: 064/1629-737
•
Prodajem 7 teladi. Tel: 022/668-246
• Prodajem dve krmače i nerasta. Tel:
022/732-116
• Prodajem prasice od 10 kg. Tel:
064/2491-802
• Prodajem bravca od 120 kg, crveni durok,
cena 180 din/kg. Tel: 063/8179-536
• Prodajem 2 ovce jednom jagnjene. Tel:
022/630-946
• Prodajem 22 ovce i 20 jaganjaca. Cena
2.500 evra. Tel: 062/968-16-13
• Prodajem 14 ovaca sa jaganjcima. Tel:
022/684-650
•
•
Prodajem dve nazimice. Tel: 022/630-861
• Kupujem kravu steonu ili frišku muzaru.
Tel: 022/731-488, 064/45-26-026
•
Kupujem male prasice. 062/80-79-759
•
Kupujem 12 prasica. Tel: 060/424-09-55
• Prodajem guščiće, pačiće, piliće. Tel:
022/672-608
• Prodajem veću količinu domaćih pilića. Tel:
065/4659-498
• Prodajem ovna od 110 kg. Tel: 022/737669, 063/292-073
11. jul 2014.
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel:
022/465-808
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje, ima
2 usisna i 2 potisna creva. Veliki Radinci. Tel:
022/660-016
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50, 9
komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi fi
70. Tel: 060/5840-183
• Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap po kap.
Tel: 022/715-095
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i
visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539
• Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada sa
prskalicama i 9 komada fi 50 sa prskalicama.
Tel: 064/4113-590
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel:
022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem cevi za navodnjavanje prečnika
70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel:
022/660-249
• Kupujem 20 prasica. Sremska Mitrovica.
Tel: 064/028-54-12
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Vršim upis pilića divljana. Adaševci. Tel:
063/173-28-91
• Prodajem piliće za dotov od kilogram.
Cena povoljna. Tel: 061/286-04-34
•
Prodajem žensko tele. Tel: 022/684 510
• Prodajem dva teleta crno-bela. Tel:
062/80-79-759
• Prodajem bravca i krmaču nazimicu. Šid.
Tel: 022/715-682
• Prodajem petlove i kokoške (cverglane).
Kukujevci. Tel: 064/054-9-765
• Prodajem krmaču, stara 15 meseci,
jednom se prasila, teška oko 200 kg. Cena
150 din/kg. Šid. Tel: 063/77-60-551
• Prodajem dva ženska i jedno muško jare
od prošle godine. Tel: 064/99-17-263
• Prodajem 2 ovna Šarole sa papirima. Tel:
022/716-089
• Prodajem bravca, krmaču nazimicu i
krmaču sa prasicima. Šid. Tel: 022/715-682,
061/713-59-74
• Prodajem štence pekinezera, izuzetno lepi.
Tel: 069/1512-294
• Prodajem rotfajlera ili menjam za
šarplaninca. Tel: 064/1790-067
• Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec
dana (60 evra). Tel: 060/7352-070
• Prodajem cevi za plastenik dužine
8 metara, 15 komada. Povoljno. Tel:
066/518-00-53
•
• Prodajem stočnu vagu od 1.000 kg.
Povoljno. Tel: 061/645-31-91
• Kupujem kazan za rakiju. Tel: 022/715499
• Prodajem povoljno kazan za rakiju sa
destilatom 150 l u ekstra stanju, hitno. Ruma.
Tel: 064/03-58-285
• Prodajem tenebrije (brašnaste crve), 1
dinar komad. Tel: 065/4056-243
•
Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312
• Prodajem mešaonu za stočnu hranu. Tel:
064/14-97-412
• Prodajem polovan biber crep, veću
količinu. Tel: 066/9351-038
• Prodajem kučiće pekinezera, patuljaste
pinčeve, nemačke kratkodlake ptičare, lovne
terijere, vakcinisani i revakcinisani. Dublje.
Tel: 062/188-00-24
• Prodajem ili menjam vagu drvenu od 500
kg sa tegovima, može za prasice i jaganjce.
Tel: 022/618-939, 064/1772-198
MOTORNA VOZILA
• Prodajem kavez za 60 koka nosilja. Tel:
065/2714-143, 022/714-143
• Prodajem dve kace za kominu od po
hiljadu litara. Tel: 022/666-012, 066/9371494
• Prodajem Ladu Samaru sa troje vrata,
plin. Tel: 063/480-903
• Iznajmljujem bušilicu za bušenje rupa za
saditi voće. Tel: 064/1734-309
• Prodajem Yugo Floridu 97. godište (51.000
km), nove gume, garažiran. Tel: 022/444-026
• Prodajem bagremova drva debela, 25
evra. Tel: 063/520-419
• Prodajem Nisan Almeru 1,6, može zamena
za jevtinije. Tel: 064/1060-736
• Prodajem kavez za koke nosilje 120 i 3
puta 60 komada sa tepsijama. Tel: 064/3354760
• Prodajem Nisan, dizel, 1990. godište.
Cena 500 E, može zamena za skuplji. Tel:
064/1240-234
• Prodajem Pasat 3, 93 god., 55 Kw i 10
metara drva. Tel: 022/745-361, 064/9897688
• Prodajem Fiat Stilo 1,8 benzinac, tek
registrovan. Tel: 022/471-487, 064/0004-991
• Prodajem Golfa 1,6 dizel, 81. god. Tel:
022/710-189
•
Prodajem Opel Corsu. Tel: 064/2867-936
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem Fiat Punto, 2002 godište., troje
vrata, benzin, u dobrom stanju, urađen mali
servis, registrovan do 25.07.2014. godine. Cena
1.650 E. Tel: 064/9809-502
• Prodajem ili menjam Fiat Mareu karavan
2001. godine, benzinac, 1.600 kubika,
registrovan do novembra. Tel: 064/99-171-94
• Prodajem Audi 80 dizel 1985. godište,
ispravan, registrovan do 6 meseca ili menjam za
motokultivator. Tel: 063/8054-961
• Prodajem Zastavu 101 skala 55, godina
proizvodnje 1998. Tel: 064/4580-538
• Prodajem Golf 2, 1992. godište, dizel. Tel:
064/3159-118
• Prodajem Fiat Punto GT 1.4 benzin-plin,
oprema. Tel: 022/718-410, 062/575-709
• Prodajem Peugeot 206 1.4 hdi, 2003.
godište, Reault Clio 2002. godište, 1.2, 5 vrata,
Opel Corsa 1.2 b, 2002. godište. Povoljno. Stara
Pazova. Tel: 063/8667-678
• Prodajem Nisan Almeru, 1997. godište,
neregistrovan. Tel: 064/1060-736
• Prodaju Yugo 45, 1988. godište, registrovan
do aprila, zimske gume, motor dobar, limarija
solidna. Cena 250 E. Tel: 065/65-85-294
Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa duplom
konstrukcijom. Tel: 022/453-028
RAZNO
• Kupujem kazan za rakiju do 60 litara. Tel:
063/7741-148
•
Kupujem čokove. Tel: 064/2562-040
• Prodajem kazan za rakiju 160 l sa
destilatom. Tel: 062/393-706
• Prodajem kalorični briket za loženje
pakovan u džambo vreće od 1 tone, uvoz iz
Austrije. Tel: 062/314-330
• Popravka svih vrsta gibnjeva od
poljoprivredne mehanizacije i ostali kamionski
i kombi program. Branko Vulin, Laćarak. Tel:
022/673-667, 064/1758-143
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem humus (crnu zemlju) za
nasipanje cvetnjaka, bašti; travu u busenu,
potpuno čista otporna na gaženje, engleska,
može i sa postavljanjem. Tel: 062/314-330
LIČNI OGLASI
• Tražim ženu od 35 do 45 godina.
Stambeno i finansijski obezbeđena do kraja
života. Tel: 061/2049-633
• Momak traži devojku ili malađu ženu za
brak. Tel: 061/1414-227
• Momak sa sela traži mlađu ženu do 40
godina za brak. 061/6529-385
• Tražim slobodnu ženu za vezu i brak. Tel:
065/4083-815
• Muškarac pedesetih godina stambeno
sređen traži ozbiljnu ženu za vezu i brak od
35-50 godina. Tel: 062/8562-754
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina,
stambeno sređen, bavi se privatnim poslom,
razveden, traži ozbiljnu ženu od 35 do 50
godina za vezu, brak. Tel: 062/8562-754
• Momak sa sela traži devojku ili mlađu
slobodnu ženu bez dece za brak. Tel:
061/6083-265
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
2
• Staklenik 1100 m u radu.Tel: 063/535179
•
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m.
Tel: 063/8511-323
• Prodajem trofazni cirkular i cirkular za
rezanje i krunjenje. Tel: 022/714-163
PČELARSTVO
• Prodajem med bagremov, lipov, polen
i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292
064/6522-453
Prodajem drva (Morović). Tel: 022/736-529
• Prodajem bansek za sečenje drva sa 2
elektromotora i trofazni. Tel: 022/711-992,
062/9634-320
• Prodajem stajsko đubrivo ili menjam za
baliranu detelinu. Tel: 064/1239-641
• Prodajem transportni kavez za svinje. Tel:
022/627-528
• Prodajem presu za ceđenje grožđa. Tel:
022/625-132, 064/4008-488
• Kupujem polenov prah. Tel: 065/6012-030
• Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel.
061/497-412
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Kupujem inkubator za guščija i kokošija
jaja. Tel: 061/2860-434
• Prodajem osiječku pumpu za
navodnjavanje i creva za sistem kap po kap.
Tel: 022/715-095
• Prodajem bagremov i lipov med, veća
količina. Tel: 022/718-292, 064/652-2453
• Prodaje se kotobanja srednje veličine
zajedno sa crepom, polovna. Cena dogovor po
vidjenju (Inđija). Tel: 021/6364-391, 063/1765693.
• Prodajem pumpu za zalivanje Tomos. Tel:
060/407-24-70
• Prodajem 20 sanduka za pčele (prazne)
lansatok nastavci. Tel: 022/739-122
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine 200
m, sa topom. Tel: 064/28-95-473
• Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel:
022/712-355
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. Tel:
061/1148-153
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
ZALIVNI SISTEMI
• Prodajem mašinu za pravljenje briketa.
Tel: 022/716-779
• Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel:
064/2159-053
• Prodajem med Lipov i bagremov na
veliko. Tel: 066/005-655
• Kupujem psa pulina za čuvanje ovaca,
dresiranog, hitno. Tel: 064/916-22-24
• Kupujem polovnu mešaonu stočne hrane
do 200 kg. tel: 069/601-053
• Kupujem kazan za rakiju od 100-120
litara. Tel: 064/5959-623
• Prodajem inkubator za leženje pilića,
kapcitet 150 jaja. Tel: 022/711-992, 062/9634320
• Prodajem kravu crveni Holštajn, muzara.
Tel: 060/5840-183
• Kupujem ukleštenje za krmaču. Tel:
022/493-558
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa
papirima, zbog odlaska u inostranstvo. Tel:
031/154-001
• Prodajem šumski med, cena 400
dinara, za područje Šida besplatna kućna
dostava. Tel: 022/712-355
Prodajem jariće. Tel: 022/450-814
• Prodajem 5 muznih krava crveno-bele
(opština Inđija): Tel: 060/5840-183
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 063/404-950
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Prodajem 15 sjagnjenih ovaca. Tel:
064/2071-138
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"KURIR-2"
• Potreban električar za servis i montažu.
Tel: 060/6070-106
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem zalivni sistem za navodnjavanje
kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i plug
dvobrazni leskovački, krunjač sip na kardan.
Tel: 064/4944-907
• Prodajem štence Labradora. Tel: 060/01019-71
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe sa
posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji
posao. Tel: 061/173-94-52
Prodajem prasice. Tel: 065/660-38-97
• Prodajem prasice težine 15kg. Tel:
061/282-54-54
• Tražim ženu za pomoć u kući stan, hrana i
plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
MARKETING
Prodajem detelinu. Tel: 064/125-7142
• Prodajem zeleni pasulj. Tel: 022/458-016,
064/249-43-01
• Vaš poljoprivredni savetnik
u savremeni agrobiznis
• Prodajem baliranu detelinu. Tel:
064/2071-138
•
Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055
• Prodajem vagu za skladište 2 tone. Tel:
062/1420-043
• Prodajem 3 ormara i 3 komode od punog
drveta, orahovina. Cena dogovor (Inđija). Tel:
021/6364-391, 063/1765-693.
• Prodajem krunjač 8 tona/sat, levator za
čokove, rasturivač za đubrivo. Tel: 063/7356038
• Momak traži devojku ili razvedenu mlađu
ženu za ozbiljan brak. Tel: 061/2401-699
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih godina
traži situiranog penzionera od 70-75 godina
radi braka. Tel: 022/671-135
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina
stambeno obezbeđen traži ozbiljnu ženu za
upoznavanje, druženje, brak. 064/4376-860
• Muškarac neženjen 43 godine iz Inđije,
materijalno i stambeno obezbeđen, želi da
upozna žensku osobu do 35 godina radi
ozbiljne veze i braka 060/056-0291
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi
slobodnu ženu Mitrovčanku do 60 god. Tel:
063/8817-329
• Tražim dobru skromnu i slobodnu damu do
50 godina. Tel: 063/8703-014
• Tražim penzionera stambeno obezbeđenog
do 65 godina za brak. Tel: 065/2004-958
• Muškarac (50) želi upoznati ženu istih
godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55 godina iz
Šida zeli upoznati skromnu slobodnu ženu sa
područja Šida. Tel: 063/1048-111
BESPLATNI
MALI OGLASI
S M S 063/8526-021
19
S DRUGE STRANE TEZGE
INĐIJA • PRODAVCI O MUŠTERIJAMA I TRGOVINI NA GRADSKOJ PIJACI
Prvo se pita za cenu,
pa onda za kvalitet
Iako ima mušterija koje gledaju kvalitet, narod uglavnom prvo pita za cenu.
Mali je broj onih koji bez razmišljanja kupuju proizvode, uglavnom se kupuje jeftinije
I
ako je poslednjih godina konkurencija u vidu marketa velikih trgovačkih lanaca u stalnom
porastu, pijace u Srbiji i dalje drže
stabilnih 20 odsto učešća u ukupnoj
trgovini voćem, povrćem, mlekom
i mlečnim proizvodima, jajima i živinom, tvrde stručnjaci. U želji da
saznamo kako posluju prodavci na
inđijskoj gradskoj pijaci tokom vrelog letnjeg perioda razgovarali smo
sa nekoliko njih.
Dobar deo prodavaca dolazi iz
Novog Slankamena, s obzirom da je
to čuveni voćarski kraj, poznat po
jabukama i breskvama, a jedna od
njih je i Vesna Gutović koja se više od 20 godina bavi voćarstvom i
povrtarstvom i sa suprugom uzgaja pojedine poljoprivredne kulture.
Kako kaže dva puta nedeljno donosi
proizvode na zelenu pijacu .
- U ponudi imamo gotovo sve,
od krompira i luka do nekoliko vrsta
voća, a sve je iz naše bašte. Voće
uzgajamo na pola jutra zemlje i na
pola jutra imamo vinograd – kaže Vesna.- Suprug i ja se bavimo
poljoprivredom, a deca su otišla
svojim putem i zato smo smanjili
proizvodnju. Novi Slankamen jeste
poznat voćarski kraj, ali treba puno uložiti da biste imali veću proizvodnju. Pre svega u sistem za navodnjavanje, zatim u protivgradne
mreže. Poslednjih nekoliko godina
je grad uništio već deo roda, pa ako
nemate ove sisteme ne isplati se
baviti se voćarstvom.
Kada je reč o povrtarskim, Vesna
ističe da najveći deo proizvoda uzgaja za sopstvene potrebe, pa ono
što pretekne donosi na pijacu. Za
svoje proizvode kaže da su kvalitet-
"
Vidi se da je
nestašica i da
ljudi nemaju para, a
mi proizvođači želimo bar da pokrijemo
osnovne troškove, da
se to naše ulaganje isplati. Zakup tezge na
godišnjem nivou iznosi
36.000 dinara. Međutim ja nemam toliko voća da bih mogla
platiti troškove, zato i
dolazim dva puta nedeljno - kaže Vesna
ni, jer se ne tretiraju često hemijskim preparatima.
- Pošto mi voće, pre svega, uzgajamo za sopstvene potrebe, onda
izbegavamo da ga prskamo, samo
dok je u cvetu ili kad se već obavi
berba - kaže ona i naglašava da su
obilne padavine tokom maja meseca prilično oštetile rod i da je tada
bilo potrebno tretiranje.
Inače, Vesna Gutović godinama
dolazi ponedeljkom i petkom na pijacu u Inđiju, a pamti i bolja vremena.
- Vidi se da je nestašica i da ljudi
nemaju para, a mi proizvođači želimo bar da pokrijemo osnovne troškove, da se to naše ulaganje isplati
tvrdi ona i kaže da ne dolazi svaki
dan na pijacu jer ne može da pod-
Vesna Gutović
miri troškove - kaže na kraju razgovora Vesna. - Zakup tezge na godišnjem nivou iznosi 36.000 dinara.
Međutim ja nemam toliko voća da
bih mogla platiti troškove, zato i dolazim dva puta nedeljno.
Neretko se dešava situacija da
proizvođači iz staropazovačke opštine dolaze na inđijsku pijacu u nadi
da će više robe ovde prodati. Jedna
od njih je i Ljuba Krnjeta iz Golubinaca koja 18 godina prodaje voće
i povrće a ima širok asortiman robe:
krompir, luk, paradajz, krastavace,
zatim kajsije, banane i breskve.
- Sada, kada su godišnji odmori,
dolazim svaki dan ovde na pijacu, a
idem i u Pazovu. Iako je tamo pijačarina malo jeftinija, isplati mi se da
nosim na obe pijace - kaže Ljuba i
poručuje da se jedino tako isplati,
ako se radi svaki dan:
- Nešto malo robe imam u svojoj
bašti, a većinu kupujem i preprodajem. Kakva su vremena došla, ovo
je sve gore, ljudi kupuju samo ono
najosnovnije, a sve drugo je postalo luksuz .
Na drugom kraju pijace zabeležili
smo obrnut slučaj, prodavci iz Inđije koji nose robu i na staropazovačku pijacu. Svi oni imaju isti motiv, a
to je da prodaju koji kilogram voća
i povrća više.
Srećko i Mira Komazec se bave
ovim poslom dvadeset godina. Kažu
da su zadovoljni koliko zarade, ali
zato nemaju slobodnog dana.
- Roba ide po malo, ništa preterano, ali ne možemo reći da smo
nezadovoljni. Imamo puno robe u
ponudi, pogotovo sezonskog voća i
povrća, a zbog kvaliteta nam dolaze
redovne mušterije - kaže Srećko.
- S obzirom da nosim robu i u
Staru Pazovu na pijacu, imam duple
troškove zakupa tezgi, a na godišnjem nivou nas izađe oko četiri hiljade evra - kaže on uz podsećanje
da na pijaci provede sedam dana u
nedelji.
- Važno je da se novac vrti, pa
uspemo koliko-toliko da zaradimo.
Iako ima mušterija koje gledaju
kvalitet, narod uglavnom prvo pita za cenu. Mali je broj onih koji
bez razmišljanja kupuju proizvode,
uglavnom se kupuje jeftinije.
On dalje navodi da je posao pijačnog prodavca mukotrpan, gde
nikad nisi miran i radiš skoro 24 časa dnevno.
- Ustajem ujutro u četiri sata a
dolazim kući predveče oko osam,
pa šta dalje da vam kažem, a svaki
dan je tako, bez odmora. To je posao koji te veže, da prosto ne možeš
da prekineš da ga radiš. Ako danas
ne prodaš sve, sutra opet moraš
doći da ne bi bio na gubitku i tako u
krug - kaže on i dodaje na kraju:
- Zaradi se tek toliko da se preživi, u proseku jedna plata oko 30.000
dinara i to je sve. Ja sam bravar po
zanimanju, međutim kako nema
posla u struci čovek nešto mora da
radi, a mi smo izabrali pijacu.
M. Balabanović
Srećko i Mira Komazec
Pijace u Srbiji
U Republici Srbiji je aktivno oko
410 pijaca koje raspolažu sa oko
70.000 prodajnih mesta na kojima se kupcima svakodnevno nudi
sveže voće, povrće, mleko i mlečni
proizvodi, meso i mesne prerađe-
vine, zanatski proizvodi i roba široke potrošnje. Za poljoprivredna
gazdinstva, zanatske radnje i preduzetnike različitih vrsta, pijace su
tradicionalni, lako dostupni i jeftini
kanali distribucije kojima direktno
stižu do potencijalnog kupca. To potvrđuje činjenica da na pijacama u
Srbiji svakodnevno neposredno posluje oko 80.000 proizvođača i prodavaca koji posredno angažuju još
najmanje dva puta toliko ljudi.
Srpske pijace izvor prihoda za više od 200 hiljada ljudi
20
11. jul 2014.
Download

Sremska poljoprivreda broj 43 11. jul 2014.