Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет Крагујевац
„Буди ПРофесионалац“
ТАКМИЧЕЊЕ СТУДЕНАТА У РЕШАВАЊУ ЗАДАТАКА ИЗ ОБЛАСТИ
ОДНОСА СА ЈАВНОШЋУ
03. децембар, 2013. године у Крагујевцу
PUBLIC RELATIONS PR (Односи са јавношћу) – Појам, значај и циљеви
Односи с јавношћу су дисциплина чији су циљеви чување угледа, успостављање
разумевања и подршке, као и утицај на мишљење и понашање јавности. Односи с
јавношћу су планиране акције које дају резултате, а посебно утичу на добре односе и
међусобно разумевање организације и њених јавноности. Свака организација која жели
тржишни успех или високу позиционираност, мора бити укључена у односе са јавности.
Често су активности везане за односе са јавношћу много важније од неких других
активности са којима се компанија представља.
Односи с јавношћу у основи подразумевају управљање угледом и добрим односима с
јавностима. Такође, сматрају се и техником корпоративне комуникације. Највећа моћ
односа с јавношћу налази се у образовању јавности, утицају на ставове и понашања
(често су темељи оглашавање и продајне акције) те успостављање међусобног
разумевања.
Добри односи с јавношћу су невидљиви елементи при формирању бренда и околине која
га препознаје. Односи с јавношћу од кључног су значаја при брендирању, јер се не можете
ослонити само на оглашавање и продајне акције да би остварили жељени имиџ. Важно је
да информације дођу до битних јавности. Када је идентитет бренда препознат, задатак
односа с јавношћу је да широј јавности приближи његове вредности.
Када бисмо желели да издвојимо кључне речи које описују public relations, односно
односе са јавношћу, несумљиво би се ту нашле: репутација, имиџ, кредибилитет,
поверење, перцепција, хармонија, обострано разумевање, потпуно информисање и
истинитост.
У практичном смислу, термин односа са јавношћу се јавља као посебно занимање или
професија, која у професионалном смислу укључује низ активности конкретног пословног
субјекта, предузетих са намером да се постигне жељени утицај на ставове, мишљења,
перцепцију и понашање циљне јавности у односу на организацију .
Што се тиче самог значаја односа са јавношћу, они су од непосредне користи при
дефинисању организационих циљева и предлагању промена. Највиши ниво менаџмента
предузећа користи односе са јавношћу у циљу успешне и ефикасне комуникације између
организације и циљних група јавности са којим предузеће послује, затим односи са
јавношћу се користе између предузећа и друштва, као и између организационих целина
унутар самог предузећа.
Што се тиче примене односа са јавношћу у пракси, то подразумева:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Пословање уз пуно разумевање људског понашања
Анализирање будућих трендова у окружењу и предвиђање њихових последица
Истраживање мишљења, ставова и очекивања јавности
Успоствљање и одржавање двосмерне комуникације базиране на истини и
потпуној информацији
Спречавање конфликта и неразумевања
Промовисање обостраног поштовања друштвене одговорности
Усклађивање приватних и јавних интреса
Промовисање „добре воље“ између запослених и окружења
Привлачење креативних стручњака
Јачање имиџа производа и услуга
Пројектовање корпоративног идентитета и имиџа.
Улога односа са јавношћу је да на адекватан начин припреми и обезбеди објављивање
одређених информација у организацији. Да би се то успешно реализовало неопходно је
темељно познавати: начела пословања организације, историјат развоја компаније,
детаље о развоју, инвестиционе подухвате, расположиве капацитете, маркетинг микс и
др.
Смернице којима треба да се воде такмичари приликом излагања
1. Нека ваше излагање буде интересантно слушаоцима - Под овим се подразумева да
такмичар треба да обогати излагање подацим (неформалним и формалним),
интересантним коментарима и питањима за слушаоце, како би их подстакао на
интерактивно учешће.
2. Презентација би требала да на најјаснији могући начин одслика урађену анализу
од стране појединца. Под “најјаснијим” подразумевамо прилагођавање саме презентације
језику и квантуму знања слушалаца.
3. Излагање треба да буде кратко и ефектно - Одвојте битно од небитног! Не истичите
мање битне податке! Битна је суштина!
4. Трудите се да не будете досадни својим слушаоцима. Ставите се у њихову позицију и
избаците све што би сметало вама да сте слушалац.
5. Пре самог изласка пред аудиторијум, извежбајте свој наступ испред некога или
испред огледала. При томе мерите себи време. Битно је да само излагање не буде
предугачко (5-10 минута). Подстакните присутне на размишљање, и презентацијом својих
ставова покушајте да сазнате и ставове слушалаца о истим питањима.
6. Користите разумљиве термине приликом излагања - Коришћење неразумних речи
може негативно утицати на мишљење оцењивача о вашем ангажману, у смислу да не
владате довољно материјом везаном за маркетинг и односе са јавношћу, а аудиторијуму
који вас слуша ће сигурно остати у сећању грешке које сте начинили. Стручно изражавање
је пожељно. Чувајте се конкуренције!
7. Станите из својих речи и браните своје ставове – Не мењајте своје ставове током
излагања. Останите доследни без обзира на коментаре слушалаца. Користите се подацима
које имате и чињеницама које вам стоје на располагању.
8. На крају излагања се обавезно захвалите на пажњи – На крају свог излагања захвалите
се на пажњи и дајте присутима прилику да Вам поставе питања уколико су
заинтересовани.
ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА
Крагујевац“ – Танасије Катанић
1. „Призма д.о.о. Крагујевац
2. Проф. Милан Коцић – ванредни професор Економског факултета у Крагујевцу
3. Проф. Срђан Шапић – ванредни професор Економског факултета у Крагујевцу
О КОМПАНИЈАМА
„ПРИЗМА д.о.о.“ - је основана 1990. године као приватна
компанија, чија делатност укључује производњу као и
унутрашњу и спољну трговину са тежиштем на извозу
сопствених производа. Од оснивања, „ПРИЗМА“ је
заступник „ОМРОН-a” , водећег Јапанског и светског
произвођача медицинске опреме - дигиталних апарата за мерење крвног притиска,
ултразвучних и компресорских инхалатора, електромасажера, дигиталних термометара,
итд.
Професори Економског факултета у Крагујевцу који се налазе у саставу
жирија
Проф. Др Милан Коцић - Рођен је 16.06.1968. године у
Крагујевц где је завршио Основну школу, као и прве две године
Гимназије и друге две Економске. Дипломирао је 1992. године
са просечном оценом 9,12 на Економском факултету у
Крагујевцу на смеру Финансије и рачуноводство.Постдипломске
студије на Економском факултету у Крагујевцу, смер Управљање
предузећем принципи и пракса, одсек Маркетинг завршио са је
1992. просечном оценом 10. У звање асистента приправника на
Економском факултету у Крагујевцу, на предмету Маркетинг
изабран је 1995., а у звање асистента 1999. године. Докторску
дисертацију под насловом Стратегијска позиција директног маркетинга у интегралном
комуницирању одбранио је 2006. године, а у звање доцента на предмету Маркетинг
изабран је у јуну 2007. године. Наставу изводи на предметима Маркетинг, Тржишно
коминицирање и Директни маркетинг на Основним студијама, Маркетинг менаџмент на
Мастер студијама и Стратегијски маркетинг на докторским студијама.
Проф. Др Срђан Шапић - Рођен је 4.05.1971. у Крагујевцу.
Основну школу и Средњу економску школу завршио је у
Крагујевцу као носилац Вукове дипломе. Проглашен је за ђака
генерације. Основне студије Економског факултета у Крагујевцу,
смер Маркетинг, завршио је 1996. Последипломске студије на
Економском факултету у Крагујевцу, магистарски курс
Менаџмент, образовни смер Маркетинг, завршио је са
просечном оценом 9,89.
Магистарску тезу под насловом Утицај културног окружења на
међународне маркетинг активности одбранио је 2004. Докторску
дисертацију под насловом Стратегије наступа предузећа на
међународном тржишту одбранио је (2010) на Економском факултету у Крагујевцу.
На Економском факултету у Крагујевцу ради од 1998. као сарадник без сарадничког
звања. У звање асистента-приправника, на наставном предмету Међународни маркетинг,
изабран је 1999, а у звање асистента 2005. Изводи вежбе и на наставном предметима
Развојна политика предузећа и Маркетинг у трговини.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ТАКМИЧЕЊА
Недељко Мишић
- Председник Студентског парламента Универзитета у
Крагујевцу, председник Студентског парламента Економског факултета у
Крагујевцу, председник Удружења студената Економског факултета, члан Савета
Економског факултета.
Марко Вељовић – Члан Студентског парламента Универзитета, координатор
ресора за сарадњу са привредом на Универзитету у Крагујевцу.
Исидора Зечевић – Потпредседник студентског парламента Економског факултета
у Крагујевцу, члан комисије за контролу квалитета Основних студија на
Економском факултету, члан Савета Економског факултета.
Славица Катанић – Студент продекан Економског факултета у Крагујевцу, члан
Савета Економског факултета.
Download

„Буди ПРофесионалац“