Excell – poþetni koracci rad
da
Priruþnik uuredio i prippremio: Mirroslav Mihaaljišin
Ovaj priruþþnik je nastaao na osnovu
u tekstova Saandre Jakovlj
ljeviü (http://
//sandrajakovvljevic.com/ ). U odnosuu
na orginalnni tekst uraÿeene su intervvencije u sm islu pojašnjeenja, kao i dodavanja
d
iluustracija i ko
omentara, tee
prilagoÿavaanja novoj veerziji, štampa
anoj formi i ijekavici.
Korišten je i Exel help i http://office.microsoft.coom/sr-latn-css/excel-help//
Sadržaj:
Pokretannje program
ma ............................................................................................................................22
Excel – osnovni eleementi ..................................................................................................................... 3
Radna svveska i radnni list.......................................................................................................................44
Unos poodataka ......................................................................................................................................44
Autom
matska popuna podataka ....................................................................................................................................... 4
Selektovvanje, kopirranje i brisan
nje unutar E
Excel dokum
menta .............................................................. 5
Selektoovanje .................................................................................................................................................................. 5
Kopiraanje....................................................................................................................................................................... 6
Brisanjje ......................................................................................................................................................................... 6
Formatirranje .........................................................................................................................................66
Formattiranje radnogg lista = kolon
na i redova ................................................................................................................ 6
Dodavanje i brisanjee redova i kolo
ona ........................................................................................................................... 7
Formattiranje üelija ........................................................................................................................................................ 7
Funkcijee i formule ................................................................................................................................99
Funkciije baze podattaka ............................................................................................................................................... 100
Funkciije za datum i vrijeme ........................................................................................................................................ 100
Inženjeerske funkcijee .................................................................................................................................................... 100
Finansijske funkcijee .................................................................................................................................................... 11
Inform
macione funkciije ................................................................................................................................................. 11
Logiþkke funkije ........................................................................................................................................................... 11
Funkciije za traženje i reference ................................................................................................................................... 122
Matem
matiþke i trigonnometrijske fu
unkcije ................................................................................................................... 122
Tekstuualne funkcije ..................................................................................................................................................... 122
Statistiiþke funkcije ...................................................................................................................................................... 13
Kreiranjje formule ............................................................................................................................... 13
Sintakssa funkcija ......................................................................................................................................................... 144
Unos ffunkcija .............................................................................................................................................................. 144
Greške ................................................................................................................................................ 15
Organizacija podataaka ........................................................................................................................ 166
Kako dda organizujette podatke u fo
ormi tabele ............................................................................................................. 166
Filtriraanje podataka ..................................................................................................................................................... 166
Sortiraanje podataka ..................................................................................................................................................... 177
Grafikonni - izrada Chart
C
diagraama ..................................................................................................... 177
1
Microsoft E
Excel je još jedan
j
prograam u nizu Miicrosoft Officce paketa i predstavlja ossnovni progrram za rad saa
tabelama. E
Excel vam om
moguüuje da organizujetee svoje podatke u liste (sheets), potom
m da ih prikaažete zbirno,,
da ih uporedite kao i daa ih grafiþki prikažete. O
On sadrži þitaav set razliþiitih komandii koje vam omoguüavaju
o
u
da izvršavatte razliþite, matematiþke
m
operacije, fiinansijske op
peracije, statiistiþke operaacije itd.
Excel je proogram za unakrsne tabelee i možete gga koristiti zaa kreiranje i oblikovanje radnih svesk
ki (kolekcijaa
unakrsnih taabela) da bisste analiziralii podatke i dda biste poslo
ovne odluke donosili na oosnovu više informacija..
Excel posebbno možete koristiti
k
za prraüenje podaataka, pravljeenje modela za analizu poodataka, pisaanje formulaa
za vršenje raþunskih operacija
o
nad
d tim podaccima, izvoÿeenje podatak
ka na razne naþine i prredstavljanjee
podataka u m
mnoštvu graafikona profeesionalnog izzgleda.
Sve ono štoo je rezultat vašeg
v
rada, možete
m
prikazzati, tabelarn
no ili grafiþkii.
Pokretan
nje prograama
Excel možeete pokrenutti na razliþitte naþine. D
Dva najþešüa naþina
n
su:
1. ukoliko naa svom dessktopu imatte ikonicu
Excel onda možete ddvostrukim klikom
k
na
istu, otvoritti Excel.
p
iz start menija,, potom all
2. možete ga pokrenuti
programs, Microsoft O
Office kliknette jednom i
otvore vam
m se svi prrogrami offfice paketa
odakle izab
berete Excel..
2
Excel – osnovni elementi
Kada pokrenete Excel, otvori üe se prazan dokument, koji naravno možete prilagoÿavati svojim potrebama,
raditi u njemu i izvoditi zakljuþke koje želite i koji su vam potrebni. Izgled tog inicijalno praznog dokumenta
je prikazan na slici
1
2
3
5
4
6
7
1. Naslovna linija prozora - sadrži ime dokumenta i ime programa;
2. Komandna traka – novost uvedena u Excelu 2007.Sadrži traku -liniju jeziþaka: Home, Insert,Page Layout, Formulas, Data, Rewiew i View. Osim toga,sadrži i
preþice komandi u vidu dugmadi na koje možete kliknuti za izdavanje komandi. Izborom jeziþka mijenja
se i set dostupnih komandi predstaljenih ikonama.
Home jeziþak je otvoren prema podrazumjevanom (default) podešavanju kada pokrenete Excel. U okviru njega se
nalaze komande za rad sa Clipboardom, Fontom, poravnanjem, brojevima, stilovima üelija i tabela,dodavanje i brisanje
üelija, redova i kolona i komande za izmenu, sortiranje i pretragu podataka.
Insert jeziþak sadrži komande potrebne za dodavanje objekata kao što su: tabele, slike, clipartovi, grafikoni, linkovi,
tekstualni okviri, zaglavlja i podnožja i simboli.
Page Layout jeziþak sadrži komande potrebne za izbor tema, podešavanje stranice radnog lista i aranžiranjeobjekata na
radnom listu.
Formulas jeziþak sadrži komande potrebne za rad sa formulama i proraþunima.
Data jeziþak sadrži komande potrebne za rad sa podacima, njihovo sortiranje, filtriranje i uklanjanje duplih unosa.
Review jeziþak sadrži komande potrebne za rad u grupi, zaštitu tabelarnih proraþuna i njihovo dijeljenje sa
saradnicima.
View jeziþak sadrži komande potrebne za podešavanje pregleda tabelarnog proraþuna, ukljuþivanje i iskljuþivanje
linijara, zumiranja, snimanje radnog okruženja, itd.
3. Set komandi aktivne naredbe iz komandne trake (mijanja se sa promjenom naredbe u komnadnoj traci)
Naredbe su predstavljene ikonama i ovakav naþin rada -rad sa trakom- omoguüava brz i jednostavan pristup
bilo kojoj komandi u samo dva koraka (rijetko i maksimalno þetri).
4. Lista imenovanih blokova (Name Box) – prikazuje adresu aktivne üelije ili neki drugi sadržaj;
5. Linija za unos sadržaja – (Formula Bar, tu unosimo formulu koja je bitna za aktvinu üeliju u kojoj
radimo);
6. Oznake - brojevi kolona i redova;
7. Jeziþci radnih listova - omoguüavaju kretanje izmeÿu radnih listova; kao i imenovanje radnih listova;
3
Radna sveska i radni list
Svaki Excel dokument se sastoji od radne sveske (worbook) koja je podeljena na radne listove
(worksheets – sheet1, sheet2, sheet3 itd.).
Radni list je površina izdjeljena na 256 kolona oznaþenih zaglavljem sa slovima i 65536 redova (zaglavlje sa
brojevima).
Svaki novootvoreni Excel dokument ima svoja tri radna lista koji su imenovani sheet 1, sheet 2, sheet 3, što
se naravno može izmeniti. Maksimalni broj radnih listova ograniþen je samo memorijom raþunara.
Radni list + radni list = radna sveska
Broj radnih listova mi sami odreÿujemo, kao i to kako üe se ti radni listovi zvati, kakav üe njihov raspored
biti. Na koji naþin to radimo. Kliknemo na jeziþak radnih listova, desnim klikom miša otvara se prozor u
kome postoji þitav set opcija:
1. insert – dodavanje novog radnog lista
2. delete – brisanje radnog lista
3. rename - promjena imena radnog lista
4. move or copy – promjena redosleda radnog lista kao i kopiranje þitavog radnog lista na drugo mesto.
Kretanje kroz radni list je jednostavno.
Kursorske strelice pomjeraju dokument u bilo kom smeru, (lijevo,desno ,gore ,dole ).
Enter posle unosa (kretanje kroz radni list je nadole), ili Tab kreüemo se na desno uvijek, Shift+Enter
kreüemo se nagore.
Kursorski tasteri u kombinaciji sa tasterom Ctrl pomjeraju aktivnu üeliju prvo na poþetak oblasti
popunjene nekim sadržajem u pravcu strelice, zatim na suprotni kraj te oblasti i tako redom.
Pritiskom na taster Home odlazite na poþetak reda, u sasvim lijevu üeliju.
Ctrl+Home idete direktno u gornji lijevi ugao aktivnog dijela radnog lista.
Ctrl+End aktivira se donji desni ugao upotrebljenog dijela radnog lista.
Tasteri PageUp i PageDown pomjeraju sadržaj radnog lista ekran nagore i ekran nadole, respektivno.
Tasteri Alt+PageUp i Alt+PageDown pomjeraju sadržaj radnog lista ekran udesno i ekran ulijevo,
respektivno.
Unos podataka
Da biste radili sa podacima na radnom listu, prvo morate da unesete podatke u üelije na radnom listu.
x Kliknite na üeliju i otkucajte podatke u njoj.
x Pritisnite taster ENTER ili TAB da biste se premjestili u sljedeüu üeliju.
Savjet: Da biste podatke unijeli u novi red u üeliji, unesite prelom reda tako što üete pritisnuti kombinaciju
tastera ALT+ENTER.
Automatska popuna podataka
Koristite li ruþicu za popunu (fill handle) u Excelu?
Ako ste poþetnik: rijeþ je o malom crnom kvadratiüu u donjem desnom uglu okvira üelije ili opsega.
Na osnovu uspostavljenog obrasca Excel može automatski da nastavi nizove brojeva, kombinacije brojeva i
teksta, datuma ili vremenskih perioda.
Ako povuþete ruþicu iz üelije sa nekim tekstom, iskopiraüete sadržaj u željenom smjeru.
Ako negdje u sadržaju üelije postoji broj, kao cio sadržaj ili karakteristiþni dio teksta, Excel üe to iskoristiti
da uveüa broj za jedan u svakoj sledeüoj üeliji.
Recimo, ako u üeliju A1 uneste tekst uzorak 1, pa povuþete ruþicu nekoliko üelija nadole ili udesno, dobiüete
tekstove uzorak 2, uzorak 3, ...
4
Tako kad unesete samo jednu vrijednost, pa dvaput kliknete na ruþicu za popunu, automatski üe se popuniti
sve vrijednosti taþno do dna liste.
Pametna oznaka (smart tag) üe se pobrinuti da izmjenite opciju popune ako je ona bila neodgovarajuüa, pa za
tili þas možete dobiti željeni rezultat pomoüu ove opcije: Fill Series (Popuni seriju) i dobiüete uredan
rastuüi niz brojeva.
Evo i najjednostavnijeg primjera Popunjavanje kolone nizom brojeva
Izaberite prvu üeliju u opsegu koji želite da popunite.
Otkucajte poþetnu vrijednost niza.
Otkucajte vrijednost u sledeüoj üeliji da biste uspostavili obrazac.
Ako želite niz 1, 2, 3, 4, 5..., unesite 1 i 2 u prve dve üelije. Ukoliko želite niz 2, 4, 6, 8..., otkucajte 2 i 4.
Izaberite üelije koje sadrže poþetne vrijednosti.
Prevucite pokazivaþ za popunjavanje
preko opsega koji želite da popunite.
Dok prevlaþite pokazivaþ za popunjavanje preko svake üelije, Excel prikazuje pregled vrijednosti kojom üe
üelija biti popunjena. Za utvrÿivanje tih vrijednosti Excel podrazumevano koristi obrazac linearnog rasta.
Ako želite da primenite drugi obrazac rasta, prevucite pokazivaþ za popunjavanje držeüi desni taster miša, a
zatim u priruþnom meniju odaberite obrazac.
Da bi popunjavanje bilo izvršeno uz poveüavanje vrijednosti, prevucite nadole ili nadesno.
Da bi popunjavanje bilo izvršeno uz smanjenje vrijednosti, prevucite nagore ili nalijevo.
Selektovanje, kopiranje i brisanje unutar Excel dokumenta
Selektovanje
Ukoliko želimo da selektujemo više üelija, to radimo tako što pozicioniramo kursor na poþetno polje od koga
želimo selektovati üelije, pritisnemo lijevi taster miša i prevuüemo do üelije do koje želimo selektovati .
Ukoliko želimo da selektujemo celu kolonu ili red to radimo tako što kliknemo na broj reda ili slovo reda
koji želimo selektovati, pojaviüe se strelica koja üe oznaþiti dio koji mi želimo da selektujemo. Ako želimo
seletovati pojedine üelije koje su razbacane po radnom listu to radimo tako što držimo taster Alt +
pritiskamo na üeliju koju želimo da selektujemo.
Cio dokument selektujemo tako što pritisnemo poziciju iznad broja redova ili lijevo od prvog slova to jest
slova A.
Ukoliko imamo više radnih listova, možemo ih selektovati pritiskom na Sheet i držanjem taster Shift i
klikom na Sheet.
Sljedeüe tri slike vizuelno opisuju napred napisano.
5
Kopiranje
Kopiranje se radi tako što selektujemo üelije ili radni list i kliknemo desnim tasterom miša i onda copy. Ili
pak selektovanjem polja koja želimo prekopirati, i potom pritiskom na taster ctrl+c (preþica za kopiranje u
ma kom dokumentu i programu).
Kada izvršimo upotrebu copy komande, pritisnemo na polje na koje želimo “zaljepiti” kopirani dio, desnim
pritiskom na taster iz palete koja nam se pojavi odaberemo paste, ili pak ako koristimo preþicu na tastaturi,
kliknemo na ctrl+v.
Brisanje
Svakom prethodnom brisanju sadržaja iz üelija prethodi prethodno selektovanje o þemu je veü bilo rijeþi.
Kada selektujemo dio koji želimo obrisati kliknemo na taster delete.
Onda kada radimo sa veüim Excel dokumentom, složenijim, možemo imati razliþite “složenije” potrebe.
Na primjer, da obrišemo jedan dio, da obrišemo þitav red ili kolonu.
U tim sluþajevima selektujemo dio koji želimo obrisati a potom desnim tasterom miša iz padajuüeg menija
izaberemo delete, pojaviüe se prozor u kome biramo šta brišemo npr: entire row – briše kompletan red, entire
column – briše sve kolone.
Formatiranje
Rad sa radnim listovima i njihovo formatiranje
Osnovni element svakog radnog lista je üelija (cell).
Šta je üelija?
Svaka üelija ima adresu definisanu presjekom reda i kolone, na Primjer: A1, B4, I10 itd. Prilikom upisa
adrese üelije u formulu, svejedno je da li kucate velika ili mala slova – Excel üe ih uvijek prevesti u velika.
Svaki radni list, sheet ima istu šemu adresa üelija. Ali važno je reüi da u ukoliko radite sa više radnih listova
sheet-ova, da svaka üelija ima jednoznaþnu adresu. To znaþi sljedeüe da ukoliko želite pozvati odreÿenu
üeliju da bi ste se pozicionirali na taþno odreÿenu üeliju, taþno odreÿenog radnog lista neophodno je da kao
prefiks se napiše ime radnog lista, praüeno znakom uzvika, na Primjer: Sheet2B10 itd. ûelija može imati
razliþit tip podataka, to može biti tekst, brojevi/formule, datum itd.
Formatiranje radnog lista = kolona i redova
Širinu kolona i redova možete mijenjati radi lepšeg izgleda formirane tabele, ali isto tako i iz þisto
funkcionalnih razloga, ako se neki sadržaji preklapaju ili se ne vide. To možete da uradite na nekoliko
naþina. Izmene možete vršiti ruþno, tako što üete svaku kolonu ili red posebno oznaþiti i mijenjati njenu
veliþinu to jest polje column/row width – veliþinu kolone ili reda. Složiüete se da je to previše vremena, za
sreÿivanje.
Uštedu vremena možete imati ako postavite kursor na
kolonu ili red koji želite da promjenite pritisnete desnim
tasterom i otvoriüe vam se ovakav prozor kao na slici.
Dakle vi üete odabrati column width, ako je reþ o koloni i
tu üete upisati vrijednost koju želite. Isti postupak jeste i za
red.
6
Napomena:: na slici je prikazana
p
prromjena jednne kolone, naravno vi možete više kkolona selekttovati ili pakk
više redova i na taj naþinn automacki promjeniti vviše kolona/rredova, time ubrzati svoj rad.
Drugi naþinn kompletnoog formatiranja radnog lista vašeg Excel dokum
menta jeste da iz osnov
vnog menijaa
izaberete hoome/format,, u tom sluþaaju otvoriüe vvam se sljedeeüi niz opcijaa:
row height--veliþina redaa
autofit row height-vraüaa na standard
dno podešavaanje
column widdth-odreÿivanje veliþinu kolone
autofit colu
umn width-vrraüa na stand
dardno podeššavanje
default widt
dth-poševanjee veliþine kompletnih kollona svih polja ne samo
oznaþenog
hide-skrivanje kolona red
dova itd
hide & unh
organize sh
heets-jeste niz komandi koji
k omoguüaavaju rad sa radnim
r
listovima
protection-sse odnosi na segment deffinisanja loziinke za zaštittu
dokumenta od ma kakviih promjena
Dodavanjjeibrisanjjeredovaiikolona
Ukoliko nam
m je potrebaan novi red ili
i kolona, doodavanje se vrši na sljed
deüi naþin. Prrvo, kliknem
mo mišem naa
red ili kolonnu ispred kojje želimo um
metnuti red/koolonu, klikneemo na homee-insert-inseert cell.
Ukoliko žellimo da nekki red/kolonu
u izbrišemo to radimo taako što selek
ktujemo red/
d/kolonu a po
otok desnim
m
klikom na rred/kolonu ottvori se padaj
ajuüi meni iz koga izaaberemo delete.
Formatira
anje©elija
a
Formatiranjje üelije poddrazumeva þitav set prom
mjena. Te promjene
p
se mogu odnossiti na prom
mjenu oblika,,
veliþine i booju fonta, booju i teksturu podloge, poostavljati razn
ne linije, porravnjavanje ssadržaja na razne
r
naþine,,
mijenjati uggao unešenogg teksta itd. Sve napred nnavedene op
pcije možemo
o pozvati iz osnovnog menija
m
home//
format, ili ddrugi naþin je
j tako što klliknemo na üüeliju desnim
m klikom i odaberemo
o
F
Format cells.
7
Napomena: Posebnu pažnju obratite decimale.
Naime, kada radimo formatiranje u opciji number, category, kliknemo number, potom na decimal places,
odreÿujemo broj decimala, ako odþekiramo, use 1000 separator, koristiüe se odvajanje 1000 zarezom, ispod
u polju biramo izgled negativnog broja. Broj decimala možemo birati i iz osnovnog menija Increase decimal,
i Decrease decimal, koji služi za poveüanje i smanjivanje broja decimala.
Text control se odnosi na podešavanje unutar üelije, i to podešavanje prije svega teksta. Ono ima sljedeüe
opcije: wrap text, ukoliko je tekst koji pišemo unutar üelije dug, onda üe se dogoditi da on bude “podvuþen”
pod sljedeüu üeliju. Da bi se ovo izbjeglo, ukljuþite opciju Wrap Text, nakon koje üe tekst “poštovati” desnu
ivicu üelije i pružati se u više redova.
Shrink to Fit: da tekst ne bi prelazio desnu ivicu, font üe biti umanjen tako da može da stane u jedan red.
Orientation definiše položaj i ugao sadržaja u üeliji.
Spajanje üelija/merge
Ukoliko želimo da spojimo odreÿene üelije, to radito tako što oznaþimo üelije koje želimo spojiti i kliknemo
na merge cells.
8
Funkcije i formule
Suština Excela jeste u korišüenju formula i funkcija. Excel poznaje dve vrste sadržaja i to su:
x Konstanta i
x Formula.
Konstanta je bilo kakav slobodno unijeti podatak.
Formula je izraz ili funkcija, koja podleže strogim sintaksnim i semantiþkim pravilima. Formula se
prepoznaje tako što uvijek poþinje znakom jednakosti (“=”).
Funkcije prestavljaju uraÿene formule koje obavljaju matematiþke operacije umjesto vas. Excel na formule
gleda kao na funkciju sa svojim argumentima.
Funkcije možemo shvatiti i kao predefinsane posebne formule, koje koristimo kao dijelove formula koje
sami kreiramo - konstruišemo.
Excel ima preko 300 funkcija. To je golem broj i veüinu tih funkcija prosjeþan korisnik neüe nikada zatrebati.
Ipak, poznavanje veüeg broja funkcija daje korisniku i veüu sposobnost u baratanju podacima, iako se veü i
sa poznavanjem dvadesetak osnovnih i najþešüe korištenih funkcija može puno postiüi.
A argument jeste referenca iza funkcije. Kao referenca se može koristiti broj, tekst, logiþka vrijednost.
Brojevi ———————- 1,2,3,4,
Tekst ———————- Oktobar
Logiþka vrijednost————– Taþno/Netaþno: True/False
Adresa üelije ——————–A1 ili A1:B10
Svaka funkcija pored argumenta sadrži i operator.
Operatori su matematiþki simboli koji su podeljeni u tri kategorije i to: aritmetiþki, tekstuali i logiþki izraz.
Aritmetiþki operatori su:
+ sabiranje
- oduzimanje
/ djeljenje
* množenje
% procenat
^ stepenovanje
Tekstualni izraz – operatator spajanja teksta
& spajanje teksta
Logiþki operatori
= jednako
> veüe je od
< manje je od
> = veüe ili jednako
< = manje ili jednako
<> razliþito
Excel ima þitavu paletu uraÿenih funkcija (više od 300) koje vam omoguüavaju lakši rad.
Funkcije u Excelu su sortirane na nekoliko segmenta i to:
x Funkcije baze podataka
x Funkcije za datum i vrijeme
x Inženjerske funkcije
x Finansijske funkcije
x Informatiþke funkcije
x Logiþke funkcije
x Funkcije za traženje i reference
x Matematiþke i trigonometrijske funkcije
x Tekstualne funkcije
x Statistiþke funkcije
9
Funkcijebazepodataka
Ove funkcije se izvršavaju nad opsezima koji mogu obuhvatati više od jednog reda ili kolone. Najüešüe se
koriste u velikim organizacijama koje imaju ogromne baze podataka i tada služe recimo za traženje
maksimalne zarade u nekom dužem vrijemenskom periodu.
Microsoft Excel ukljuþuje funkcije radnog lista koje analiziraju podatke smještene (zapamüene/spremljene) u
popise ili baze podataka. Svaka od ovih funkcija, zajedniþki nazvanih Dfunctions (Dfunkcije), koristi tri
argumenta: bazu podataka, polje i kriterije. Ovi argumenti upuüuju na raspone u radnom listu koje funkcija
upotrebljava.
Neke od funkcija iz ove palete su:
DAVERAGE – Ova funkcija vraüa prosjek vrijednosti koje zadovoljavaju zadati kriterijumi ,
DCOUNT – Ova funkcija izraþunava broj üelija koje sadrže brojeve koji zadovoljavaju zadati kriterijum.
Funkcijezadatumivrijeme
Ovu su veoma moüne funcije koje vam daju moguünost da upravljate informacijama o elementima vremena i
da ih automatizujete. Recimo, ukoliko u firmi u kojoj radite, dajete dnevne izveštaje, onda ukoliko želite
možete u svoj izveštaj ukljuþiti datum, to jest dan kada je izveštaj odštampan. To možete naravno ruþno da
uradite ili pak da to Excel uradi za vas.
Funkcije za datum i vrijeme su mnogobrojne, najþešüe korišüene su:
DATE – Vraüa cjelobrojnu vrijednost datuma kao redni broj
DATEVALUE – Pretvara datum iz tekstualne forme i vrijednost kao redni broj
NOW() Funkcija ispisuje tekuüi datum i vrijeme.
TODAY() Funkcija ispisuje tekuüi datum.
HOUR (vrijeme u brojþanom obliku prikaza) Funkcija iz brojþanog prikaza vremena izdvaja sate.
Inženjerskefunkcije
Inženjerske funkcije su za razliþite tipove analiza, statistike itd. Pretežno koriste Basselovu funkciju, kojima
se u ovom Brzom vodiþu neüemo baviti ali smatram ih interesantnim u smislu pominjanja za neko detaljnije
istraživanje.
Evo spiska ovih funkcija sa osnovnim opisom šta rade:
Funkcija
Opis
Funkcija
Opis
BESSELJ
Daje Beselovu funkciju Jn(x)
BESSELY
Daje Beselovu funkciju Yn(x)
BIN2DEC
Daje izmenjenu Beselovu funkciju
In(x)
Daje izmenjenu Beselovu funkciju
Kn(x)
Pretvara binarni broj u decimalni
BIN2HEX
BIN2OCT
Pretvara binarni broj u oktalni
COMPLEX
CONVERT
Pretvara broj
sistema u drugi
DEC2BIN
Pretvara
binarni
broj
u
heksadecimalni
Pretvara
realne
i
imaginarne
koeficijente u kompleksni broj
Pretvara decimalni broj u binarni
DEC2HEX
Pretvara
decimalni
broj
u
heksadecimalni
Provjerava da li su dvije vrijednosti
jednake
DEC2OCT
Pretvara decimalni broj u oktalni
ERF
Daje funkciju greške
ERFC
Daje komplementarnu funkciju greške
GESTEP
Provjerava da li je neki broj veüi od
graniþne vrijednosti
HEX2BIN
Pretvara heksadecimalni broj u binarni
HEX2DEC
Pretvara heksadecimalni
decimalni
HEX2OCT
Pretvara heksadecimalni broj u oktalni
IMABS
IMAGINARY
Daje
imaginarni
kompleksnog broja
Daje
kompleksnu
kompleksnog broja
IMARGUMENT
IMCOS
Daje apsolutnu vrijednost (modul)
kompleksnog broja
Daje argument teta, tj. ugao
izražen u radijanima
Daje kosinus kompleksnog broja
IMEXP
Daje eksponent kompleksnog broja
BESSELI
BESSELK
DELTA
IMCONJUGATE
IMDIV
iz
jednog
mjernog
koeficijent
konjugaciju
Daje koliþnik dva kompleksna broja
10
broj
u
IMLN
Daje prirodni logaritam kompleksnog
broja
IMLOG10
Daje logaritam sa osnovom 10
kompleksnog broja
IMLOG2
Daje
logaritam
sa
kompleksnog broja
IMPOWER
Daje kompleksni broj podignut na
cjelobrojni stepen
IMPRODUCT
Daje proizvod 2 do 29 kompleksnih
brojeva
IMREAL
Daje
realni
kompleksnog broja
IMSIN
Daje sinus kompleksnog broja
IMSQRT
IMSUB
Daje razliku dva kompleksna broja
IMSUM
Daje
kvadratni
korijen
kompleksnog broja
Daje zbir kompleksnih brojeva
OCT2BIN
OCT2HEX
Pretvara oktalni broj u binarni
OCT2DEC
Pretvara oktalni broj u decimalni
osnovom
2
koeficijent
Pretvara oktalni broj u heksadecimalni
Finansijskefunkcije
U zavisnosti od toga þime se bavite, sasvim je sigurno da üete koristiti razne funkcije koje Excel ima u svojoj
širokoj paleti moguünosti. Svako od nas vodi svoje finansije, ako ste preduzetnik vodite finansije. Ma šta da
radite finansije su osnov svega.
Excel ima þitav niz funkcija koje se mogu koristiti za raþunanje kamata, rata otplata kredita, hipoteke,
obraþunavanja buduüih vrijednosti novca itd.
Neke od tih þesto korišüenih funcija su:
FV – Vraüa buduüu vrijednost periodiþnih uplata i konstantu kamatnu stopu
NPV – Ova funkcija izraþunava sadašnju neto vrijednost ulaganja na osnovu eskontne stope i nekoliko
buduüih isplata.
PV – Vraüa sadašnju vrijednost investicije.
Informacionefunkcije
Informacione funkcije generalno vraüaju logiþke rezultate i mogu se koristiti u mnogim situacijama. Ono što
je karakteristiþno za njih jeste da se veoma þesto koriste u kombinaciji sa drugim funkcijama.
Evo nekih:
CELL Daje informacije o formatiranju, položaju ili sadržaju üelije
ERROR.TYPE Daje broj koji odgovara tipu greške
INFO Daje informacije o tekuüem operativnom okruženju
ISBLANK Daje TRUE ako je vrijednost prazna
ISERROR Daje TRUE ako je vrijednost bilo koja vrijednost greške
ISNUMBER Daje TRUE ako je vrijednost broj
TYPE Daje broj koji pokazuje tip neke vrijednosti
Logi«kefunkije
Logiþke funkcije testiraju üelije i opsege i vraüaju logiþki rezultat u obliku teksta.
Neke od logiþkih funkcija:
AND (uslov1; uslov2;…)
Funkcija kao rezultat ispisuje TRUE ako su zadovoljeni svi zadani uslovi. Ako nije
zadovoljen jedan ili više uslova funkcija kao rezultat ispisuje FALSE.
OR (uslov1; uslov2;…)
Funkcija kao rezultat ispisuje TRUE ako je zadovoljen bar jedan zadani uslov. Ako nije
zadovoljen niti jedan uslov funkcija kao rezultat ispisuje FALSE.
IF (uslov; vrijednost za ispunjen uslov; vrijednost za neispunjen uslov)
Funkcija ispituje uslov. Ako je uslov ispunjen ispisat üe se jedna vrijednost, a ako nije
druga.
11
Funkcijezatraženjeireference
Ukoliko Excel koristite za upravljanje podacima onda üete þesto koristiti opcije za traženje i reference.
Evo nekoliko najþešüih funkcija
LOOKUP Traži vrijednosti u vektoru ili polju
VLOOKUP Traži u prvoj koloni polja i prelazi preko redova kako bi vratio vrijednost üelije
HLOOKUP Traži u gornjem redu polja i vraüa vrijednost naznaþene üelije
COLUMNS Vraüa broj kolona u referenci
ROWS Vraüa broj redova u referenci
Matemati«keitrigonometrijskefunkcije
Ove funkcije su najzastupljenije u Excelu, koriste se samostalno a i u
kombinaciji sa drugim funkcijama Excel-a.
Excel sadrži sve matematiþke operacije sa brojevima koje se nalaze i na
kvalitetnim kalkulatorima: poþev od funkcije SUM, koja je prva koju
svako savlada, preko trigonometrijskih, eksponencijalnih i
logaritamskih funkcija, do funkcija zaokrugljivanja broja.
U tabeli desno imate pregled ovih funkcija:
Neke od matematiþkih funkcija:
ABS (broj)
Funkcija ispisuje apsolutnu vrijednost broja (vrijednost bez obzira na
predznak).
INT(broj)
Funkcija zaokružuje broj na najbliži manji cijeli broj.
ROUND (broj;zadani broj znamenaka)
Funkcija zaokružuje broj na zadani broj znamenaka.
SQRT(broj)
Funkcija raþuna kvadratni korijen broja.
POWER (broj;eksponent)
Funkcija raþuna n-tu potenciju broja (n-ti eksponent) i n-ti korijen (za
vrijednost eksponenta valja odabrati 1/n)..
MOD (djeljenik;djelitelj)
Funkcija raþuna ostatak dijeljenja dva broja.
SUM (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija zbraja podatke iz odabranih skupina üelija (moguü je odabir do 30
razliþitih skupina üelija).
PI()
Funkcija ispisuje vijednost konstante PI.
RAND()
Funkcija ispisuje sluþajni broj veüi ili jednak 0 a manji od 1.
Tekstualnefunkcije
Tekstualne funkcije mogu se koristiti na više naþina. Mogu se koristiti u funkciji vraüanja broja znakova u
tekstualni string, da uklone iz üelija znakovei razmake koji su suvišni prilikom štampanja dokumenta,
promjene velika slova u mala i obrnuto itd.
Neke od funkcija za rad sa tekstom:
LEN(tekst) Funkcija prebrojava znakove tekstualnog niza. (Broje se i praznine izmeÿu rijeþi.)
UPPER(tekst) Funkcija pretvara sva slova tekstualnog niza u velika štampana.
PROPER(tekst) Funkcija pretvara prvo slovo svake od rijeþi tekstualnog niza u veliko štampano.
LEFT (tekst;zadani broj znakova) Funkcija iz odabranog teksta ispisuje zadani broj znakova poþevši s lijeve
strane.
MID (tekst;redni broj poþetnog znaka;zadani broj znakova) Funkcija iz odabranog teksta ispisuje zadani broj
znakova poþevši od željenog poþetnog znaka.
CHAR (broj) Funkcija ispisuje znak koji u kodnoj tabeli (ASCII) odgovara zadanom broju. Vrijednost broja
može biti iz raspona od 1 do 255.
12
Statisti«kefunkcije
Ove funkcije se najviše koriste, zahvaljujuüi njima možete izraþunati prosjek, interval, prebrojati vrijednosti,
utvrditi trend itd.
U tabeli imate pregled statistiþkih funkcija:
Evo i znaþenja nekih od njih:
AVERAGE (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija raþuna srednju vrijednost podataka iz odabranih skupina üelija (moguü je izbor do 30 razliþitih skupina
üelija).
MIN (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija traži najmanju vrijednost iz odabranih skupina üelija
MAX (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija traži najveüu vrijednost iz odabranih skupina üelija
COUNT (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija prebrojava u odabranim skupinama üelija, üelije u kojima se nalaze brojþani podaci.
COUNTA (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija prebrojava u odabranim skupinama üelija, sve üelije bez obzira na sadržaj .
COUNTIF (skupina üelija;uslov)
Funkcija prebrojava u odabranoj skupini üelija, sve üelije koje zadovoljavaju postavljeni uslov. Uslov može biti
broj, skup znakova, izraz. (npr. 32, <32, jabuka).
COUNTBLANK (skupina üelija)
Funkcija prebrojava koliko je praznih üelija u odabranoj skupini üelija.
MODE (1.skupina üelija;2.skupina üelija;...)
Funkcija u odabranim skupinama üelija traži brojþanu vrijednost koja se najþešüe pojavljuje.
Kreiranje formule
Formule su jednaþine koje izraþunavaju vrijednosti na radnom listu.
Formula uvijek zapoþinju znakom jednakosti (=).
Jednostavnu formulu možete kreirati pomoüu konstanti i raþunskih operatora.
Evo jednostavnog primjera:
1. U üeliji otkucajte znak jednakosti (=) da biste zapoþeli formulu.
2. Otkucajte kombinaciju brojeva i operatora; na primjer, 3+7.
3. Pomoüu miša izaberite druge üelije (umeüuüi operator izmeÿu njih). Na primjer, izaberite üeliju B1 i
otkucajte znak plus (+), izaberite üeliju C1 i otkucajte +, a zatim izaberite üeliju D1.
4. Kada završite sa kucanjem, pritisnite taster ENTER da biste dovršili formulu.
Sljedeüa tabela prikazuje neke primjere formula i njihove opise.
13
FORM
MULA
=5+2*3
=SQRT
T(A1)
=TODA
AY()
OPIS
O
Dodaje 5 proizvvodu brojeva 2 i 3.
Koristi funkcijuu SQRT za vrraüanje kvadraatnog korijenaa vrijednosti u üeliji
A1.
Daje tekuüi datuum.
=IF(A1>0,"Plus","Minus") Prrovjerava üeeliju A1 da bi utvrdila da li sadrži vrijednost veüu
od
d 0. Ako je rezultat testta taþan, u üeliji
ü
se prikkazuje tekstt
"P
Plus"; ako jee rezultat neetaþan, prik
kazuje se tekkst "Minus"".
Sintaksaffunkcija
Svaka funkkcija ima svooju sintaksu, a sastoji see od dva dijeela. To su: im
me funkcije,, koje dolazii na poþetkuu
izraza; te arrgumenti kojii se smještaju
u u zagradu iiza imena fu
unkcije.
Pogledajmoo primjer funnkcije IF:
U gornjem pprimjeru viddljivo je da fu
unkcija IF im
ma tri argumeenta:
1.logical_teest
2.value_if__true
3.value_if__false
Argumenti se u sintaaksi funkcijee u našim regionalnim
m postavkam
ma odvajajuu taþka-zareezom (;). U
anglosaksonnskim regionnalnim posta
avkama decim
malni separa
ator je taþka
a, a za odvajjanje argumeenata koristii
se zarez.
Neki argum
menti su obaavezni i uko
oliko ih se nne unese fun
nkcija üe vratiti porukuu o grešci, dok
d su drugii
opcionalni i ne morajuu biti uneseeni da bi kaalkulacija bila izvršena, ali daju ddodatne speccifikacije zaa
provoÿenje kalkulacije. Hoüe li ih ko
orisnik upotrrijebiti ovisi o tome što i kako raþunaa.
Za svaki odd argumenataa definsan je tip podatakaa koje može sadržavati. To
T mogu bitti adrese üelijja (npr. A5),,
rasponi (nppr. A1:A5), konstante (npr. 1000), tekstualni stringovi
s
(np
pr. “prolaznno”), logiþkee vrijednostii
(TRUE, FA
ALSE) ili druuge funkcije u sluþaju ugnniježÿenih fu
unkcija.
Neke od Exxcelovih funnkcija nemajju argumentte i unose see s praznom
m zagradom. Takve su npr.
n funkcijee
TODAY(), NOW(), RA
AND(), ROW
W()…
Unosfunk
kcija
Funkcije se u Excel unoose na više naaþina.
Prvi naþin jje da se jednnostavno u üeliju
ü
upiše zznak jednako
osti (=), isto
o kao kod krreiranja form
mule, a zatim
m
naziv funkccije, te argum
menti prema redoslijedu
r
ssintakse.
Excel ima Formula AutoComplet
A
te feature, te kada u üeliju unessete znak
jednakosti i poþnete unnositi neki strring npr. rann, autocompllete üe odmaah otvoriti
pop-up prozzor u kome možete selek
ktirati željennu funkciju, a ako zatim pritisnete
TAB, upisatt üe je u üelijju zajedno s prvom zagraadom.
Ovo pomažže da se izbjeegnu greške pri kucanju (tipfeleri), a ujedno ubrzzava unos,
pa je autocoomplete dobrro imati uklju
uþen.
14
Drugi naþin za unos funkcija je preko Insert Function dijaloga kojeg üemo otvoriti tako što üemo kliknuti na
dugme Insert Function traci za unos formula ili na Formulas vrpci.
U ovom dijalogu moguüe je pretraživati funkcije.
Nakon odabira funkcije, klikom na OK Excel u aktivnu
üeliju upisuje naziv odabrane funkcije i zagrade, te otvara
dijalog za unos argumenata – Function Arguments.
Ovakav naþin unosa funkcija odgovara poþetnicima, jer
mogu odmah vidjeti i rezultat koji nastaje unosom
argumenata, te na taj naþin kontrolirati eventualne greške.
Ovo je sporije nego ukucavanje funkcija preko tastature,
pa üe vjerojatno svaki korisnik sa stjecanjem iskustva preüi
spontano na prvi naþin rada, a dijalog üe koristiti samo
kada koristi još nedovoljno poznate funkcije.
Greške
Formule jesu osnova rada u Excelu, prilikom rada veoma þesto se može dogoditi da u polju u kome radimo
neko izraþunavanje, umjesto rezultata vidimo grešku. Postoji þitav niz grešaka na koje možete naiüi.
Evo pregleda najþešüih, gdje imate šifru greške, njeno znaþenje i moguüi naþin na koji se greška otklanja.
15
Organizaacija podaataka
Da biste olaakšali rad sa podacima, podatke možeete organizov
vati u obliku tabele na raddnom listu.
Tabele obezzbjeÿuju jednnostavno filttriranje, poreed izraþunatih kolona i reedova sa ukuupnim vrijed
dnostima, štoo
pojednostavvljuje proraþuune.
Kakodao
organizuje
etepodatk
keuformittabele
Na radnom
m listu izaberiite opseg üeliija koje želitee da ukljuþitte u tabelu. ûelije
û
mogu dda budu prazzne ili da
sadrže podaatke.
1
2
3
Na kartici Home, u grrupi Stil izaaberite stavku
ku Format ass Table- Oblikuj kao taabelu, a zattim izaberitee
željeni stil tabele (3).
Ako izabranni opseg saddrži podatke koje
k želite daa prikažete kao
k zaglavlja tabele, u dij alogu Oblik
kovanje kao
tabele potvvrdite izbor u polju za pottvrdu Moja ttabela ima zaglavlja.
z
NAPOMEN
NA: Zaglavljja tabele prik
kazuju podraazumjevana imena
i
ako nee potvrdite izzbor u polju za
z potvrdu
Moja tabella ima zaglaavlja. Podrazzumjevana im
mena možetee promeniti taako što üete iizabrati podrrazumevano
zaglavlje kooje želite da zamjenite i otkucati
o
željeeni tekst.
Filtriranjepodatak
ka
Šta raditi kaada imate doobro ureÿenu
u i formatiraanu tabelu, a trebalo bi da
d odštampatte samo neke podatke izz
tabele? Pa, uz pomoü filtriranja
fi
pod
dataka, odnoosno izdvaja
anja nekolicine podatakka u odnosu
u na cjelinu,,
po nekom kriterijumu
u. Za ovu po
otrebu imam
mo dvije mog
guünosti, prv
va moguünosst je uz pom
moü ugraÿenee
funkcije za filtriranje (A
AutoFilter), a druga uz ppomoü ugraÿ
ÿene funkcijee uslovnog fo
formatiranja (Conditional
(
l
formatting)..
Izaberitte podatke kooje želite da filtrirate.
x
x
Na kkartici Data-P
Podaci, u grup
pi Sort- Sortirranje i filtrira
anje kliknite na
n dugme Filttriraj.
U naslovu kolonee kliknite na sttrelicu
da biste prikazalli listu sa koje možete izvršiiti izbor opcija filtriranja.
16
x
Da bbiste izvršili izbor
i
po vrijednostima, na listi opozovite izbor u polju za potvrdu (Izaberi sve). Na taj naþinn
üetee ukloniti oznnake potvrde iz
i svih polja za potvrdu. Nakon
N
toga izzaberite samoo vrijednosti koje
k
želite daa
vidiite, a zatim kliiknite na dugm
me U redu da biste pregledali rezultate.
Izbor vrijednosti sa liste i pretražiivanje predsttavljaju najbrže
naþine filtriranja. Kad
da kliknete nna strelicu u koloni u koojoj
je omoguüüeno filtriran
nje, sve vrijeddnosti iz te kolone
k
pojavviüe
se na listi.
U polje Prretraga unesiite tekst ili bbrojeve po ko
ojima üete vrršiti
pretraživaanje
Potvrdite ili opozovitte izbor u pooljima za po
otvrdu da biiste
prikazali vrijednosti
v
koje
k se nalazee u koloni saa podacima.
Koristite napredne krriterijume daa biste pron
našli vrijednoosti
koje ispun
njavaju odreÿ
ÿene uslove.
Sortiranje
epodataka
a
Da biste brzzo sortirali poodatke, uradite sljedeüe:
1.
Izzaberite opseeg podataka,
na primjer
er A1:L5 (višše redova i
kolona) illi C1:C80 (jeedna
kolona). O
Opseg može da obuhvati
naslove kkoje ste kreiraali da biste
identifikoovali kolone ili redove.
2.
Izzaberite jedn
nu üeliju u
koloni koj
oju želite da sortirate.
s
3.
K
Kliknite na du
ugme
daa
biste izvrššili sortiranjee rastuüim
redosledoom (od A do Z ili od
najmanjihh brojeva ka najveüim).
4.
K
Kliknite na du
ugme
daa
biste izvrššili sortiranjee
opadajuüiim redosljedo
om (od Z do
A ili od nnajveüih brojeeva ka
najmanjim
m).
Grafikon
ni - izradaa Chart diagrama
d
Ako ste naauþili osnovee Exela u moguünosti
m
stte da formirrate tabelu na
n kojoj radiite i definišeete potrebnee
funkcije moožete krenuti u izradu graafikona.
Kada uradim
mo tabelu, i želimo prik
kazati grafiþþki svoj rad trebamo uraaditi sljedeüee. Oznaþimo tabelu kojuu
želimo graffiþki da preddstavimo, pottom iz palette osnovnog menija odab
beremo inserrt i naþin naa koji želimoo
grafiþki preedstaviti svoje rešenje. Kllikom na nekki od tipova grafiþkog prrikaza otvaraa nam se paleeta razliþitogg
tipa, koji mii želimo odaabrati. Naravn
no, moguünoosti su brojnee, ali postupaak je uvijek iisti. Dakle,
1. napravim
mo tabelu,
2. selektujem
mo je (ili sellektujemo od
dreÿene dijeloove tbele)
3. iz trake aalata odaberemo Insert
4. odaberem
mo naþin graffiþkog tipa
5. kliknemoo na ok
17
6. potom üee se pojaviti grafikon
g
kojii možemo doodatno ureditti.
Možete prim
mjetiti da posstoji þitav set opcija. Onoo što je najvaažnije jeste sljedeüe:
7. kada kliiknete desniim tasterom na grafikonn pojaviüe se padajuüi meni gde m
možete ureÿ
ÿivati izgledd
grafikona. U zavisnostii na koji seg
gment klikneete pojavljivaüe vam se razliþiti paddajuüi menijii. Pogledajtee
sliku ispod.
k) ponuÿene ssu opcije
Ako kliknette na grafikon (desni klik
format ploaa area – podeešavanje kom
mpletnog graafikona
format charrt area – mijjenja izgled samog
s
grafikkona
format dataa labels – mijenja
m
opis grafikona štta üe ukljuþiv
vati, da li jee to recimo: naziv serijee, kategorije,,
vrijednosti, procenti itd..
format dataa series – om
moguüava pro
omjenu izgleeda grafikonaa, po kojoj vrijednosti
v
üeemo prikaziv
vati grafikon,,
da dodamo serije koje üe se prikaziv
vati i koje osee/axis üe se prikazivati
p
itd.
Obratii pažnju da se
s dugme Chart Tools kooje se pojavi kad god seleektujete – kliiknete na- graafikon.
Napomena:: Excel nam
m omoguüuje da komplettnu promjenu grafiþkog prikaza radiimo putem opcija
o
Chartt
tools: Desiggn, Layout i Format.
Tu se nalazee kompletno sva podešav
vanja grafikoona i obratitee pažnju na opcije:
Chart title – promjena naziva
n
grafik
kikona sa koj im radimo
Axis title – naziv osa hoorizontalne i vertikalne kooja prikazujee šta se na grafiku nalazi
Legent - oppis polja kojaa prikazujemo
o na grafikonnu
Data labes – prikaz vrijednosti poljaa koja se graffiþki prikazu
uju
Data table – prikaz tabeele koju grafiiþki prikazuj emo unutar samog
s
grafik
ka
Axes - prikaaz osnovne ose
o po kojoj se
s vrši prikazzivanje grafiikona
Plot area – grafiþko ureeÿivanje graffikona.
Napravite nnekoliko tabeela i provježb
bajte izradu ggrafikona.
18
Download

Excel l – po şetni korac ci rad da