SIVI VUK
Bekstvo Adolfa Hitlera
Edicija
ADMIRAL
Knjiga 1
Sajmon Dansten
Džerard Vilijams
SIVI VUK
Naslov originala
GREY WOLF
The Escape of Adolf Hitler
Copyright © 2011 Simon Dunstan, Gerrard Williams,
Spitfire Recovery Ltd.
Copyright © 2012 Srbija - ADMIRAL BOOKS, Beograd
Fotografija na prednjoj korici:
Adolf Hitler in Uniform
© Bettmann/CORBIS
Sadržaj
Spisak učesnika...........................................................................7
Tretman vojnih činova........................................................... 12
Skraćenice.................................................................................. 14
Spisak mapa i dijagrama........................................................ 15
Predgovor.................................................................................. 17
Uvod............................................................................................ 25
I deo: NACISTI TRIJUMFUJU
1. poglavlje: Nahraniti zver...................................................... 33
2. poglavlje: Početak preokreta............................................... 44
3. poglavlje: Smeđa eminencija............................................... 52
4. poglavlje: Silovanje Evrope................................................. 60
5. poglavlje: Nacističko zlato................................................... 73
6. poglavlje: Orlov let i Vatrena zemlja.................................. 82
II deo: LOVCI
7. poglavlje: Crvenokošci i privatne vojske.......................... 91
8. poglavlje: Lovački trag vodi do Pariza............................. 102
9. poglavlje: Gotovina, rakete i uranijum............................ 112
5
10. poglavlje: U magli rata...................................................... 124
11. poglavlje: Pljačkaši Rajha................................................ 133
12. poglavlje: Borman, Dals i Operacija Ukrštenica.......... 141
13. poglavlje: „Wo bist Adolf Hitler?“.................................... 156
III deo: BEKSTVO
14. poglavlje: Bunker............................................................... 169
15. poglavlje: Let...................................................................... 184
16. poglavlje: Gruppe Seewolf................................................. 197
17. poglavlje: Argentina — Zemlja srebra.......................... 217
IV deo: SIVI VUK PATAGONIJE
18. poglavlje: Podmornice uplovljavaju.............................. 241
19. poglavlje: Pravac: Patagonija........................................... 257
20. poglavlje: Dolina Adolfa Hitlera.................................... 271
21. poglavlje: Pohlepni saveznici, odani prijatelji.............. 280
22. poglavlje: Odlasci.............................................................. 297
23. poglavlje: Aveti u senkama.............................................. 308
Izjave zahvalnosti................................................................... 315
Beleške...................................................................................... 317
Bibliografija i drugi izvori................................................... 356
6
Spisak učesnika
Spisak značajnih likova koji se pojavljuju u ovoj knjizi ne sadrži nepotrebna objašnjenja velikih istorijskih figura kao što su Adolf Hitler,
Martin Borman, Herman Gering, Frenklin D. Ruzvelt, Dvajt D.
Ajzenhauer i Vinston Čerčil. Njegova glavna svrha jeste da pomogne
čitaocu da prati manje poznate ličnosti koje se više puta pojavljuju na
ovim stranicama. Imena napisana polumasnim slovima odnose se na
pojedince koji se pojavljuju drugde na ovoj listi.
Nemci i Austrijanci
Abs, Herman Jozef: Predsednik upravnog odbora Dojče banke AG
(1957–67). Član upravnog odbora (1938–45).
Alfensleben, gen. Ludolf fon: SS i policijski general, traženi ratni
zločinac, kasnije upravnik nacističkog naselja u Inalku, u argentinskoj pokrajini Rio Negro.
Arenstorf, Gerda fon: Koleginica Ditriha Nibura u nemačkoj
ambasadi u Buenos Airesu (1938–44), koja je Evu Duarte regrutovala kao tajnog agenta.
Barš, poručnik prve klase Franc: Komandant podmornice U1235.
Baumbah, potpukovnik Verner: Oficir Luftwaffe (ratnog vazduhoplovstva) koji je zapovedao vazduhoplovnim pukom za specijalne zadatke Kampfgešvader 200, i nadzirao bekstvo Hitlerove
grupe iz Travemundea u Nemačkoj do Reusa u Španiji, 29. aprila
1945.
Baumgart, kapetan Peter Erih: Oficir Luftwaffe i SS rodom iz Južne Afrike, koji je odveo Hitlerovu grupu iz Berlina u Tonder u
Danskoj, 29. aprila 1945.
Bete, Hajnrih: Nemački mornar sa bojnog broda Admiral Graf Špe,
koji je postao Hitlerov poslednji sluga.
Braun, Verner fon: Tehnički direktor programa balističkih projektila V-2; našao posle rata zaposlenje u Americi.
Kanaris, admiral Vilhelm: Šef Abvera, vojne obaveštajne organizacije.
Derge, Hajnrih: Službenik Rajhsbanke odaslan u Argentinu kao
ađutant Ludviga Frojdea, i finansijski savetnik argentinske vlade.
7
Faupel, general Vilhelm fon: Bivši vojni savetnik argentinske vojske i, za vreme tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka,
šef obaveštajne službe za Španiju i Južnu Ameriku kao upravnik
Ibero-američkog instituta.
Fegelajn, general Herman: Esesovac i ađutant Hajnriha Himlera u
Hitlerovom štabu, koji je postao Hitlerov šurak i prisan prijatelj
Martina Bormana.
Flik, Fridrih: magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije,
direktor Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjenih železara) (1933–
45).
Fos, admiral Hans Erih: Mornarički oficir za vezu u Firerovom
štabu.
Hohenlohe-Langenburg, princ Maksimilijan Egon cu: nemački
aristokrata i posrednik između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa.
Hudal, biskup Alojz: glavna pronacistička veza Martina Bormana
u Vatikanu, pomogao da se organizuje bekstvo mnogih ratnih
zločinaca u Južnu Ameriku.
Humel, potpukovnik Hans Helmut fon: SS ađutant Martina Bormana, i njegov posrednik za kontakte s Alenom Dalsom.
Hitel, major Vilhelm: SS oficir, posrednik između SS generala Kaltenbrunera i Alena Dalsa.
Kaltenbruner, general Ernst: general SS i policije koji je komandovao Glavnom kancelarijom za bezbednost Rajha (RSHA), i
vršio koordinaciju između policije, Gestapoa (tajne policije), i
obaveštajnog i kontraobaveštajnog ogranka SS (SD).
Kaj, kapetan Valter: Bivši prvi oficir bojnog broda Admiral Graf
Špe, kasnije energičan u nacističkim obaveštajnim aktivnostima
u Argentini i Urugvaju.
Koen, Vili: Šef odeljenja za Latinsku Ameriku u nemačkom Ministarstvu spoljnih dela (1933–45), služio u Santjagu, u Čileu, te u
Madridu; aktivan obaveštajni agent.
Lantšner, pukovnik Fridrih: oficir SS, kasnije vlasnik građevinske
firme u San Karlosu de Bariloče, u argentinskoj pokrajini Rio
Negro.
Leman, Oto: Oficir saniteta u nacističkom naselju u Inalku, u Argentini, kasnije Hitlerov lični lekar u njegovom skloništu u La
Klari.
Mejner, Oto: Viši obaveštajni agent u nemačkoj ambasadi u Buenos
Airesu (1939–44), gde je zamenio Ditriha Nibura.
8
Miler, general Hajnrih „Gestapo“: general SS i policije koji je
komandovao Gestapom.
Nibur, kapetan Ditrih: Mornarički ataše u nemačkoj ambasadi u
Buenos Airesu (1939–41), i obaveštajni agent generala fon Faupela.
Oferman, poručnik prve klase Hans-Verner: Komandant podmornice U-518.
Putkamer, admiral Karl-Jesko fon: Hitlerov mornarički ađutant
u Firerovom bunkeru, koji je pomagao Martinu Bormanu oko
sigurnih radio veza.
Rozenberg, Alfred: Umetnički „komesar“ Nacističke partije i šef
ERR (Einsatzstab Reichsleiter Rosenberg für die Besetzen Gebiete
— Specijalnog štaba nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane
teritorije), organizacije zadužene za pljačku umetničkih dela iz
okupiranih zemalja.
Rudel, pukovnik Hans-Ulrih: Pilot lovca-bombardera „štuke“ koji
je bio najodlikovaniji oficir u nemačkoj vojsci, kasnije aktivan u
nacističkoj zajednici oko San Karlosa de Bariloče, u Argentini.
Sandštede, Gotfrid: Ataše za štampu u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939–41), viši obavetajni agent kod generala Fon
Faupela, i funkcioner pomorske kompanije Delfino.
Šaht, Hjalmar: Svojevremeno predsednik Rajhsbanke i ministar
ekonomije Rajha, te generalni direktor Banke za međunarodna
poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj.
Šaumburg-Lipe, princ Stefan cu: Konzul u Čileu (1936–41), takođe aktivan u poslovima ambasade u Buenos Airesu.
Šelenberg, general Valter: general SS koji je komandovao obaveštajnom agencijom Sicherheitsdienst (SD), i nameravao da posreduje između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa.
Šmic, Herman: predsednik upravnog odbora konglomerata IG Farben; finansijer i pristalica Nacističke partije.
Šecau, zamenik komandanta Gerhard: Komandant podmornice
U-880.
Šreder, baron Kurt fon: Vodeći bankar i pristalica Nacističke partije.
Terman, baron Edmund fon: Nemački ambasador u Argentini
(1938–41).
Tisen, Fric: Magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije;
predsednik Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjenih železara).
9
Vinter, Gustaf: Agent Abvera, koji je uspostavio tajnu obaveštajnu
bazu na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima.
Volf, general Karl: SS vojni upravnik severne Italije, koji je s Alenom
Dalsom pregovarao o predaji nemačkih snaga u Operaciji Osvit.
Amerikanci
Donovan, general Vilijam Dž.: Direktor Kabineta za koordinaciju
informacija (COI) (1941) i Kabineta strateških službi (OSS)
(1942–45).
Dals, Alen Velš: Privredni advokat sa izuzetno dobrim predratnim
vezama u Nemačkoj, od oktobra 1941. šef operacija COI, a zatim
i šef podružnice OSS u Bernu, u Švajcarskoj (1942– 45); posle
rata, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) (1953–61).
Ford, Henri: Magnat automobilske industrije, dobio odlikovanje
od Nacističke partije zahvaljujući podršci koju joj je pružao.
Grovs, general Lesli R.: Direktor Projekta Menheten i začetnik
stremljenja SAD da se lociraju i neutralizuju nemačka nuklearna
istraživanja.
Lensdejl Mlađi, potpukovnik Džon: Šef obezbeđenja Projekta
Menheten, i drugi po rangu komandovanja u Misiji Alsos čiji je
cilj bio neutralisanje nemačkog programa nuklearnih istraživanja.
Lesli, Edžvort M.: Oficir OSS, posrednik između Alena Dalsa i
generala SS Kaltenbrunera.
Morgentau Mlađi, Henri: američki ministar finansija (1934–45).
Paš, pukovnik Boris T.: Komandant Misije Alsos.
Valas, Henri: Potpredsednik Sjedinjenih Država (1941–45).
Britanci
Dalzel-Džob, stariji poručnik Patrik: Oficir Kraljevske mornarice
koji je komandovao Timom 4 u okviru 30. isturene jedinice (komandosa).
Fleming, stariji poručnik Ijan: Oficir u dobrovoljačkoj rezervi
Kraljevske mornarice i lični pomoćnik admirala Džona Henrija
Godfrija, direktora Mornaričke obaveštajne službe; kasnije, pisac
špijunskih beststelera o Džejmsu Bondu.
Norman, ser Montagju: Guverner Engleske banke (1920–44) i
generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu,
u Švajcarskoj.
10
Argentinci
Ajhorn, Valter i Ida: Vodeće pristalice i organizatori finansiranja
Nacističke partije, Hitlerovi prijatelji i vlasnici hotela Eden u La
Faldi, u pokrajini Kordoba.
Frojde, Ludvig: Bankar i građevinar-milioner, koji je nastupao kao
glavni finansijski predstavnik nacista i agent za širenje uticaja u
Argentini.
Frojde, Rodolfo: Sin Ludvigov, koji je postao privatni sekretar i
obaveštajni koordinator predsednika Perona.
Lojte, Rikardo fon: Generalni direktor trgovačkog konglomerata
Lahuzen čiji su osnivači bili Nemci.
Palke, Maks: Direktor argentinske podružnice kompanije Manesman rođen u Nemačkoj, vlasnik klinike i banje Gran Hotel Vijena
u Miramaru, u pokrajini Kordoba.
Peron, pukovnik Huan Domingo: Član Grupo de Oficiales Unidos
(GOU) — vojne hunte Grupa „Ujedinjeni oficiri“, koji je postao
potpredsednik, kasnije predsednik Argentine.
Peron, Eva „Evita“ Duarte: Ljubavnica, kasnije žena pukovnika
Perona, i agentkinja za širenje uticaja nacističke obaveštajne službe.
Santander, Silvano: Zastupnik pokrajine Rios (1936–44), sve dok
nije bio primoran da pobegne u Urugvaj; aktivan i glasan protivnik povezivanja nacista i argentinske vlade.
Taborda, Raul Damonte: Predsednik komiteta argentinskog kongresa koji je istraživao aktivnosti nacista.
Ostali
Brugman, Čarls: Švajcarski ambasador u Sjedinjenim Državama
(1939–45).
Dodero, Alberto: Urugvajsko-argentinski milioner i magnat pomorskog transporta, saučesnik Peronovih.
Mason, general Rodžer: Direktor švajcarske tajne službe (1939–
45).
Valenberg, Markus: Švedski industrijalac i bankarski magnat.
11
Hitler na terasi svog letnjikovca Berghof kod Obersalcberga u Bavarskoj, bez datuma
PREDGOVOR
UOPŠTE NISMO ŽELELI DA OVA PRIČA BUDE ISTINITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni te-
levizijski dokumentarac na temu „teorije zavere“ koji nagoni na razmišljanje.
Međutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj,
Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su
do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedočenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo
priču potpuno drugačiju od prihvaćene „istorije“ Drugog svetskog
rata. Kao što je rekao Vinston S. Čerčil, „Istoriju pišu pobednici.“
To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče
o Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. godine.
Mi smatramo da je užasavajuća realnost to da je na kraju Drugog
svetskog rata najgnusniji čovek na svetu, Adolf Hitler, pobegao
iz Nemačke i proživeo svoj život u Argentini — a da su njegov
zamenik, Rajhslajter Martin Borman, i Hajnrih „Gestapo“ Miler,
ključna figura u planiranju Konačnog rešenja, takođe izmakli pravdi
i tamo mu se pridružili. Podjednako su uznemiravajući dokazi o tome da su Amerika i Britanija pripomogle u bekstvu stotina osvedočenih nacista, [1] poput astrofizičara Vernera fon Brauna i sadističkog mučitelja Klausa Barbija, Lionskog Kasapina. Obojica su se
zaposlila u američkim državnim agencijama u posleratnim godinama, dok je drugima bilo dozvoljeno da umaknu u daleke krajeve
sveta. Još dok se ova knjiga priprema za štampu, u leto 2011,
devedesetjednogodišnji Ukrajinac, Ivan „Džon“ Demjanjuk, [2]
osuđen je za pomaganje u ubijanju 28.060 Jevreja u logoru smrti
Sobibor u Poljskoj, šezdeset osam godina posle samog događaja.
On je godinama lagodno živeo kao radnik Fordove automobilske
kompanije u Klivlendu, u državi Ohajo, pre nego što je 2009. izručen Nemačkoj da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu.
Ne postoje konkretni forenzički dokazi da su upravo Adolf Hitler i Eva Braun umrli u Firerovom bunkeru — u trenutku njihove
17
smrti nije bilo očevidaca. Čuveni fragment „Hitlerove lobanje“ koji
je decenijama čuvan u Moskvi konačno je podvrgnut analizama
DNK. On pripada nekoj ženi mlađoj od četrdeset godina, i to ne Evi
Braun. Takođe ne postoji apsolutno prihvaćen forenzički dokaz za
navodnu smrt Martina Bormana; godine 1998, nemački zvaničnici
su tvrdili da se kostur zakopan blizu Rajhstaga po DNK poklapa sa
jednim starijim Bormanovim rođakom koji je ostao neimenovan;
pepeo kremiranih ostataka rasut je na moru. Bormanova porodica
je odbila da prihvati te nalaze. U međuvremenu, kada su 1963. ekshumirane kosti pronađene u Milerovom grobu, ispostavilo se da
potiču od troje drugih ljudi.
Prvi put dokazujemo da se na „poslednjim zvaničnim Hitlerovim slikama“ s Arturom Aksmanom i njegovom Hitlerovom
omladinom snimljenim 20. marta 1945, nalazi zapravo Hitlerov
dvojnik. Savremena nauka je dokazala van svake sumnje da čovek
na filmu i fotografijama snimljenim tokom tog događaja, premda
upadljivo liči na Hitlera, zapravo nije on, već jedan od nekoliko
njegovih dvojnika. Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i poznati stručni svedok u materiji
prepoznavanja crta lica, pregledao je sliku na naš podsticaj i ubeđen
je kako na njoj nije Hitler. Hitler nije bio usamljen kad je posredi
upotreba uverljivih dublera. Staljin je imao brojne dvojnike; Čerčil
najmanje jednog. Feldmaršal Bernard Montgomeri — „Monti“ —
koristio je dvojnika u uspešnoj varci koja je obmanula Nemce u
vezi s njegovim kretanjem pre Dana D 1944. godine.
Mađioničari već stotinama godina znaju za taj trik. Ljudi očekuju da vide ono što im se pokaže. To se naziva opsenom. Martin
Borman je 28. aprila 1945. godine izveo najneverovatniji trik u
istoriji. Rajhslajter je zamenio Hitlera dvojnikom koji se pojavio
20. marta. Jedna glumica iz kinematografske „ergele“ filmskih
starleta ministra propagande Jozefa Gebelsa — uz pomoć najboljih
šminkera koje je Rajh mogao da nađe — zamenila je Evu Braun.
Dubleri su zauzeli svoja mesta u Firerovom bunkeru dok su Hitler i
Eva bežali. Borman je tu šaradu održavao dva dana, sve dok nije bio
siguran da je pravi Hitler na bezbednom. Onda je inscenirao lažno
dvostruko samoubistvo Hitlera i njegove nove neveste, da bi zatim
Hitlerov dvojnik i njegova tobožnja mlada bili bezosećajno ubijeni,
gotovo sigurno rukom „Gestapo“ Milera.
18
SAJMON DANSTEN
DŽERARD VILIJAMS
SIVI VUK
Bekstvo Adolfa Hitlera
DRUGO IZDANJE, 2013.
ISBN: 978-86-88617-43-7
Izdavač:
ADMIRAL BOOKS
Beograd, Nikole Spasića 3
www.admiral-books.rs
Za izdavača:
Zoran Rapajić
Urednik edicije:
Zoran Rapajić
Prevodilac:
Goran Skrobonja
Lektura i korektura:
ADMIRAL BOOKS
Štampa:
ADMIRAL BOOKS
Tiraž:
2.000 primeraka
Download

SIVI VUK - Admiral Books