KIKINDA
1
KIKINDA
Postoji značajno, nedovoljno poznato feminističko nasleđe, koje su stvorile predstavnice
kikindskih ženskih, građanskih, radničko- komunističkih i feminističkih organizacija počev
od kraja19., pa do početka 21. veka. Upoznajući
se sa tim, nedovoljno poznatim periodom borbe žena
za svoja prava, nećemo samo ispuniti svoj dug prema
društvenoj i kulturnoj istoriji nego ćemo bolje
razumeti i sadašnje aktivnosti ženskih organizacija.
Deo rekonstruisanog ženskog iskustva ukratko je predstavljen u tekstu koji je pred vama.
Publikacija je takođe pisana da nas podseti na poznate
žene u kikindskoj sredini, da nam kaže nešto o onima
koje znamo samo po imenu, da nas upozna sa mnogima
koje su danas potpuno nepoznate. Istovremeno, ona je
pisana i kao poziv budućim istraživačicama i istraživačima da uđu u ovo nedovoljno istraženo polje.
2
Izlazak u javnu sferu
Područje Vojvodine je tokom 18., 19. i početkom 20. veka bilo
u sastavu Habzburške monarhije, koja je u tadašnjim evropskim razmerama predstavljala multinacionalnu sredinu sa zavidnim privrednim, prosvetnim i kulturnim razvojem. Pitanje
emancipacije žena postavljeno je šezdesetih godina 19. veka
u vreme buđenja nacionalne svesti i emancipacije nacionalnih
kulturnih vrednosti. Osnovni zahtevi za redefinisanje položaja
žena u društvu su bili: školovanje ženske dece i žena, koje
uključuje i univerzitete, pravo na nasleđivanje i raspolaganje
imovinom, a kasnije i pravo na javno delovanje (organizacije i
društva), pravo na rad i ekonomska samostalnost žena.
Sedamdesetih godina 19. veka u svim zajednicama u
Vojvodini sazreva svest o potrebi ozbiljnog i kvalitetnijeg obrazovanja žena kao preduslov za opšti nacionalni
preporod. To je period kada se u izvesnoj meri toleriše
ulazak žena u javnu sferu – do tada rezervisanu samo
za muškarce. Pojava prvih lekarki, pedagoškinja školovanih na evropskim univezitetima i umetnica pokazaće se kao
produktivan put emancipacije žena.
Uspešnim gazdovanjem nad nasleđenim imanjima i kapitalom, mnoge Vojvođanke deo bogatstva, ili čak čitav imetak,
ostavljaju u dobrotvorne svrhe. Značajan deo kapitala,
željom darodavki, ”investiran” je u obrazovanje ženske dece i
devojaka. Bilo je to plodno tle na kome će, počev od sedamdesetih godina 19. veka, nastati važne ženske institucije koje
žene osnivaju i predvode. Najmasovnije i za društvo najprihvatljivije bile su humanitarne organizacije kao što su Društvo
crvenog krsta, Dobro srce (Jó szív) i ženske dobrotvorne
zadruge.
Tokom sedamdesetih godina 19. veka u Kikindi se formiraju
prve ženske organizacije koje u nazivu imaju etnička ili konfesionalna obeležja. Prvu organizaciju žena Veliko Kikindsku
dobrotvornu Žensku Zadrugu (1872) osnovale su Velikoikinđanke različitih veroispovesti. Formiranje organizacije u
okviru jedne nacije, povlačilo je za sobom formiranje istih, ili
sličnih u drugim nacijama. Pored Veliko Kikindske dobrotvorne Zadruge Srpkinja do početka Drugog svetskog rata
radila su sledeća udruženja žena: Veliko Kikindsko Izraelitsko
Žensko Društvo, Veliko Kikindsko Žensko Udruženje `Humanitas` i Katoličko Dobrotvorno Žensko Društvo.
3
Značajno je istaći da se kod gotovo svih humanitarnih ženskih
organizacija može naći značajan broj ekumenskih akcija.
Između dva svetska rata područje Vojvodine je
bilo u sastavu Kraljevine Jugoslavije (Kraljevina SHS
1918-1929). Kraj Prvog svetskog rata, označio je početak
perioda, kada nacionalni okviri, u kojima deluje najveći
broj ženskih organizacija, postaju tesni. To je znak da su žene
u značajnom broju, prihvatle i borbu za lična, porodična i
politička prava.
Prva organizacija bez nacionalnih ili veroispovednih obeležja,
Društvo za prosvećivanje žene formirano je u Velikoj Kikindi
1919. Organizacija je uspešno radila do početka Drugog svetskog rata. U Jugoslovenskom ženskom savezu 1935. bila su
dva velikokikindska udruženja žena: Veliko Kikindska Dobrotvorna Zadruga Srpkinja i Društvo za prosvećivanje žene.
Tokom Drugog svetskog rata žene Kikinde su
se uključile u Narodnooslobodilačku borbu kao borkinje, bolničarke, ilegalke na okupiranim teritorijama, članice narodnooslobodilačkih odbora - prvih organa vlasti na slobodnim
teritorijama. U leto 1943. u vojvođanskim jedinicama je bilo
1.220 ratnica, a 15. oktobra 1945. 2.300 žena je bilo u prvim
borbenim redovima Narodnooslobodilačke vojske. U partizanskim jedinicama su bile pripadnice svih etničkih zajednica Vojvodine. Mnoge komunistkinje i antifašistkinje su poginule u
borbi za oslobođenje zemlje, verujući da je stvaranje novog,
pravednijeg sveta jedan uzvišeni zadatak. Ideje za koje su se
borile, patnje koje su podnele i životi koje su dale traže od
nas da tu žrtvu i danas prihvatimo s poštovanjem.
Period AFŽ-a (1945-1953) je bio period kada su
žene, u odnosu na muškarce po Ustavu izborile ravnopravan položaj u svim segmentima života i rada. AFŽ je bila
sveprisutna ženska organizacija, osnovana 1942. u toku Narodnooslobodilačke borbe. Masovni dolazak žena doprineo je
da se brzo formiraju, pored zemaljske, republičke, pokrajinska, sreske, opštinske, mesne i rejonske organizacije AFŽ-a.
U Vojvodini je to bio aktivan odnos na uključenju žena svih
etničkih zajednica. AFŽ je bio kolektivni član Narodnog
fronta, ali to je ipak bila izvorna ženska organizacija. Poslednji (IV) kongres AFŽ-a Jugoslavije održan 1953. je bio i osni-
4
vački kongres Saveza ženskih društava. Socijalistički savez
radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) je bila organizacija koja je
1953. nasledila Narodni front Jugoslavije. U okviru SSRNJ
osnovana je komisija za rad među ženama sa zadatkom da pomogne da se u politički i privredni život zemlje uključi što
više žena. Konferencija za društvenu aktivnost žena (19611965), organizacija koja je delom trebalo da ispuni prazninu
nastalu ukidanjem AFŽ-a, usvojila je ciljeve Socijalističkog
saveza radnog naroda i postala njegovo savetodavno telo.
Devedesetih godina 20. veka se u Vojvodini,
kao i Srbiji, formiraju nevladine ženske organizacije. To je bio period ratova, izbeglica, nasilja nad
ženama i raspada SFRJ. Mirovni aktivizam i borba
protiv režima Slobodana Miloševića su bili zajednički imenitelj za sve novostvorene organizacije
žena. U Vojvodini se ženski aktivizam i feministički pristup
znanju o društvu i odnosima moći razvija i širi zahvaljujući
Ženskim studijama i istraživanjima Mileva Marić Ajnštajn u
Novom Sadu. Iz tog feminističkog početka stvaraju se mnoge
druge ženske organizacije koje kao cilj imaju: borbu protiv
nasilja nad ženama, ekonomsko osnaživanje žena, ženski
mirovni aktivizam, multikonfesionalni, multinacionalni
pristup istoriji žena, ženskog aktivizma, ženske književnosti,
znanju...
5
Prvi venac:
@enska dru{tva
Veliko Kikindska dobrotvorna Ženska Zadruga
osnovana je 1872. Kako je na poleđini Ustava udruženja
zapisano među članicama je bilo „73 Srpkinje i 38 ostalih
članica“, a zatim je došlo do spora oko upotrebe jezika tako
da su se članice novoosnovanog udruženja razdvojile u
posebna društva: Veliko Kikindsku Dobrotvornu Zadrugu Srpkinja i Veliko-Kikindsko Žensko Udruženje `Humanitas`
(Nagy-Kikindaer Frauenwohlthätigkeitsverein Humanitas).
Istorijski arhiv Kikinda
Prva stranica Ustava zajedničkog udruženja
6
Istorijski arhiv Kikinda
Gross -Kikindaer Zeitung, Gross Kikinda, 26. 1. 1896.
Veliko-Kikindsko Žensko Udruženje `Humanitas` (Nagy-Kikindaer Frauenwohlthätigkeitsverein Humanitas) osnovano je 1872. ili 1873. Ciljevi
su bili: pomoć siromašnim i nemoćnim ljudima (naročito
udovicama i deci), pomoć prilikom zapošljavanja, školovanje
dece. Među istaknutim liderkama organizacije su bile: Roza
fon Karačonji (doživotna predsednica) i supruga Bele fon
Danijela (počasna članica). Godine 1896. udruženje je imalo
83 članice a prihodi koji su preostali posle svih akcija u
prethodnoj 1895. su bili 1.021 forintu i 46 krajcara. Među
7
članicama Upravnog odbora su bile (1896): Augusta Gartgruber, supruga Isidora Vincehidia, Ana Petrović–
Nemet (blagajnica), supruga Huga fon Zontaga, supruga
F. Hofmana, supruga Ignaca fon Jesenskog, supruga
Lad. Štafika, supruga Jozefa Hengla, supruga Adama
Ajdenmulera, supruga Franca Dornera, supruga Aleksandra Dusa, supruga dr. Đerđa Kikindaia, supruga dr.
Jakoba Volfa, supruga Nikolausa Augustina, supruga dr.
Karl Kečmeria, supruga Stefana Nikolića, supruga Johana Hadija i supruga Augusta Janka. Generalna
skupština Veliko Kikindskog Ženskog Udruženja `Humanitas`
održana 1896. donela je odluku da je službeni jezik društva mađarski jezik. Veliko Kikindsko Žensko udruženje `Humanitas` je uspešno radilo do početka Drugog svetskog rata.
Veliko Kikindska Dobrotvorna Zadruga Srpkinja započinje sa radom 1873. zaslugom Nine Petrović koja je bila sve do smrti 1908. na njenom čelu. Na mestu
„načelnice“ zamenila ju je Sida Paču. Godine 1908. Zadruga
je imala „9 dobrotvora, i 90 redovnih članica“ a imovinu su
činili kuća u vlasništvu u vrednosti 7.663,67 kruna (K) u kojoj
je radilo zabavište i gotovina u iznosu od 18.993,59 K. (1910.
je to bilo oko 3.700$ ) Zadruga je pored zabavišta (1. maj
1891), osnovala i izdržavala „radeničku školu“ za devojke.
Posle velike izložbe ženskih rukotvorina u Novom Sadu 1884.,
na kojoj su Velikokikinđanke imale „celu jednu dvoranu“
Zadruga je osnovala „srpsku ćilimarsku školu“. Veliko Kikindska Dobrotvorna Zadruga Srpkinja je pristupila Savezu Srpkinja (kao zadruga) osnovanom 1910. a od vlasti priznatom
savezu 1911. Godine 1938. Zadruga je u vlasništvu imala
dve kuće u centru Kikinde: na uglu tadašnjih ulica Vuka
Karadžića i Nikole Pašića i u Vilsonovoj ulici.
Veliko Kikindsko Izraelitsko Žensko Društvo
osnovano je krajem 19. veka. Ciljevi su bili: briga za
stare, nemoćne i siromašne. Iz izveštaja o radu za 1894.
se vidi da su prihodi sastojali od: priloga gospođa iz Upravnog odbora – 331,80 forinti, članarine - 245 forinti, poklona – 71 forinte, upisnine – 5 forinti i priloga prilikom
venčanja - 28,59 forinti. Rashodi su bili sledeći: plata
službenom licu - 60 forinti, siromasima – 243 forinte, izvanredna pomoć - 41,10 forinti, drvo za siromahe – 26,70
8
Istorijski arhiv Kikinda
Veliko Kikindska DZS je osnivač i utemeljivač
Finansijski izveštaj 1938. godine
Narodni muzej Kikinda
Izvešta
9
forinti, za siromašne đake – 46,75 forinti, odeća za siromašne
– 140,18 forinti, ishrana za siromašne bolesnike – 52,20
forinti i vanredni izdaci - 31,39 forinti. Dugogodišnja, uspešna predsednica društva je bila Žanet Šajnberger. Među
članicama Upravnog odbora su bile (1895): Fani Votinski,
Amalija Braun, Ema Beron, Karolina Bajer, Johana
Fišer, Amalija Frajšberger, Leontine Kraus, Julča Kraus,
Mari Levi, Berta Ofner, Roja Rajh, Simoni Špiser, Lina
Štajnic, Julča Vajs i Sidonija Špicer. Žanet Šajnberger je
na mestu predsednice 1895. zamenila kći, Julča Baro.
Društvo je uspešno radilo do početka Drugog svetskog
rata.Poslednja predsednica je bila Ida Mesinger.
Istorijski arhiv Kikinda
Gross -Kikindaer Zeitung, Organ für Volkswirthlshaft,
Sozial und kultur Interessen, Gross Kikinda, 27. 1. 1895.
10
Društvo za prosvećivanje žene u Velikoj Kikindi
osnovano je u maju 1919. sa ciljem da podstakne žene
da kontinuirano rade na svom profesionalnom i ličnom
usavršavanju, ali i za borbu za lična i politička prava
žena. Osnivačice i prve liderke su bile Sida i Jelka Lujanović a istaknute članice su bile: Dana Jakšić, Olga
Laković, Desa Jakšić, Mileva Radosavljević, Desanka
Sremac (predsednica Upravnog odbora), Ljubica Trifunčev,
Smilja Budišin, dr Katarina Telečki i druge. Društvo je organizovalo Žensku zanatsku školu i Socijalne tečajeve za žene
sa ciljem da „obaveštava žene o svim važnim oblicima, ustanovama i pitanjima u državi i društvu; da razvija interesovanje za socijalne nauke, da daje sigurniju osnovu i jasniju
direktivu za sav društveni narodni i politički život; da socijalno vaspitava, razvijajući kod žena osećaje društvene solidarnosti i budeći u njima socijalnu svest“.
Žene su „docnije nego ljudi“ ušle u javni život pa im se svaki
javni rad osporavao zbog nedostatka znanja i iskustva. Teme
Socijalnog tečaja za žene su bile: „o ulozi žene u društvu, o
pacifizmu i ulozi žene u tom pokretu, državne finansije, o
demokratiji, privatna prava žena, nacionalna ekonomija,
jezik, umetnost i moda, običaji i moral, seksualna etika, žena i
nauka, žena i politika“ i druge.
„Žena i Svet“ Beograd, br. 12, 1929.
11
„Žena i Svet“ Beograd, br. 11, 1929.
12
Komunistkinje i skojevke (članice SKOJ-a) su osnovale i bile
aktivne u Omladinskoj sekciji Ženskog pokreta i
Omladinskom kulturno-privrednom pokretu
OMPOK (1936-1937). Organizacija Ženskog pokreta u
Kikindi je osnovana 1940. a među članicama su bile: Slobodanka Acigan, studentkinja prava, Rakila Marković,
učiteljica, Melanija Granfil, učiteljica, Lidija Aldan, gimnazijalka i Klara Feješ, studentkinja medicine. U okupiranoj
Velikoj Kikindi je počev od 1941. bilo žena koje su kao ilegalke skupljale hranu i potreban materijal za partizanske
borce a jedna od najaktivnijih, Kata Zubanov uhapšena je
1941. i streljana. Tokom okupacije u Velikoj Kikindi je bilo
teško organizovati čvrstu organizaciju žena pa su se aktivnosti odvijale kao ilegalni rad.
Priručnik za aktivistkinje, Centralni
odbor AFŽ Jugoslavije, Beograd 1949.
13
Tek se oslobođenjem Kikinde u oktobru 1944. stiču uslovi za
organizovanje AFŽ-a Kikinde i masovno uključivanje žena
Kikinde u rad organizacije. Organizovanjem žena rukovodile
su: Albulov Ljubica, Jovanović Emilija, Kovačević Olga i
Marinkov Ruža. Gradski odbor AFŽ-a Kikinde imao je1945.
već 2.123 žene koje su bile uključene u sve zadatke AFŽ-a,
pre svega za potrebe boraca na frontu, ali i na poslovima obnove i izgradnje. Pored toga, članice AFŽa Kikinde su organizovale analfabetske tečajeve, čitalačke grupe, dramske
(diletantske) sekcije, hor, ali je najveća energija usmerena na
dobrovoljni rad na izgradnji i obnovi zemlje i proizvodnji
hrane. Veliki zadaci AFŽ-a su bili briga za borce invalide,
koloniste i decu bez roditelja. AFŽ Kikinde je tokom 1946. organizovao kurs za žene sa ciljem da se politički obrazuju a
ubrzo je formiran i aktiv predavačica koje su radile na
edukaciji žena. Gradski odbor AFŽ-a Kikinde je učestvovao u
organizovanju žena za izbore, u otkupu žita, naplati poreza,
tumačenju zakonskih odredbi u pogledu ženskih prava i zaštiti majke i deteta, otvaranju obdaništa, jaslica i organizovanju predavanja o ženskom zdravlju. Predsednica Gradskog
odbora AFŽ-a Kikinde 1952. je bila Milena Stojanović. Konferencija za društvenu aktivnost žena je „nasledila“ AFŽ u naporima da okupi što više žena i uključi u društvenopolitički
rad.
Priručnik za aktivistkinje, Centralni
odbor AFŽ Jugoslavije, Beograd 1949.
14
Drugi venac:
aktivistkinje udru`enja
u (Velikoj) Kikindi (1872-2010)
Narodni muzej Kikinda
`ena
Nina Ana Petrović
Veliko Kikindska Dobrotvorna Zadruga
Srpkinja
Nina Ana Petrović (Velika Kikinda, 1833 – 1908) biće upamćena kao osnivačica prvog modernog udruženja žena kod
Srba: Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja 1873.
Značajan je rad Nine Petrović na polju „podizanja narodne
industrije“ kada su „ženske rukotvorine“ postale cenjeni
izvozni proizvod a žene na selu dobile mogućnost zaposlenja i
zarade. Za zasluge koje je svojim radom u korist žena i omladine učinila, Nina Petrović je odlikovana počasnim članstvom
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja, Beogradskog
Ženskog Društva, a odlikovana je i „srpskim Ordenom Krsta“.
15
Julija Sida Paču
Narodni muzej Kikinda
Sofija Ajvaz
Danica Lotić
Julija Sida Paču (Novi Sad, 1851 – Zrenjanin, 1920) je
nasledila Ninu Petrović na mestu načelnice Veliko
Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja gde je ostala
više od deset godina. Bila je muzički obrazovana. Koncertirala je na besedama, a ogledala se i u komponovanju. Sofija
Ajvaz (Velika Kikinda, 1859-1931) biće zapamćena kao
pedagoškinja i jedno vreme predsednica Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja. Danica Lotić (Velika Kikinda,
1870-1935) je bila istaknuta članica i liderka Veliko Kikindske
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, Dobrotvorne Zadruge Srp-
16
Dušan Dejanac, Leksikon. Lazić Danica:122,
Nikolas Ćoškov Zorka:108.
kinja u Temišvaru i Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Biće zapamćena kao članica Pevačkog društva `Gusle`.
Tokom I svetskog rata radila je kao dobrovoljna bolničarka u
Aleksincu i Vrnjačkoj Banji.
Danica Lazić
Zorka Nikolas-Ćoškov
Danica Lazić, članica i predsednica Veliko
Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja (19291941) biće zapamćena po dobrotvornim akcijama koje je organizovala. Ideju udruživanja žena u dobrotvorne
organizacije u Novi svet prenela je Zorka Nikolas Ćoškov
(Velika Kikinda,? – Detroit,?). Ona je bila osnivačica i
predsednica Kola srpskih sestara u Detroitu, Saveza Kola srpskih sestara u Americi i počasna članica Kola srpskih sestara
u Beogradu.
17
Veliko-Kikindsko Žensko Udruženje
`Humanitas` (Nagy- Kikindaer Frauenwohlthätigkeitsverein`Humanitas`)
Rosa von Karácsonyi i supruga Béla von Daniel su
predvodile Veliko Kikindsko Žensko Udruženje `Humanitas`
krajem 19. i početkom 20. veka. Pripadale su uglednim
porodicama Karácsonyi i Daniel i od njih se očekivao javni angažman u skladu sa tada poželjnim ženskim ulogama u
društvu, pre svega na humanitarnom planu. Supruga Béla
von Daniel je 1897. povodom osamnaestogodišnjeg rada u
Izvršnom odboru Društva proglašena počasnom članicom.
Iste godine se preselila u Budimpeštu. Članice Veliko Kikindskog Ženskog Udruženja `Humanitas` su bile angažovane i u
radu Omladinskog društva (Jungendverein) osnovanog u Veliko Kikindskoj Državnoj devojačkoj građanskoj školi (NagyKikindaer Staats Mädshenbürgerschule) koje je negovalo
mađarski jezik i kulturu, ali i osposobljavalo devojke za
samostalni život.
Veliko Kikindsko Izraelitsko Žensko Društvo
O prvoj predsednici Veliko Kikindskog Izraelitskog Ženskog
Društva Jeanette Scheinberger za sada se malo zna, sem
da je prema finansijskom izveštaju iz 1894. uspešno vodila
poslove Društva. Na mestu predsednice je 1895. smenjuje kći
Julcsa Barró, za koju možemo pretpostaviti da je udajom
„ušla“ u advokatsku porodicu Barró, čiji je član Ignac Barró,
do izbora Julcsa Barró za predsednicu Društva bio njegov
sekretar. Poslednja predsednica Veliko Kikindskog Izraelitskog Ženskog Društva je bila Ida Mesinger.
18
Društvo za prosvećivanje žene
Desanka Sremac (Elemir, 1872 – Velika Kikinda,
1948) dobrotvorka i borkinja za ženska prava bila je
predsednica Društva za prosvećivanje žene i rukovotkinja
Zanatske ženske škole. Odlikovana je Ordenom sv. Save V
reda.
Dr KatarinaTelečki (Carsko Selo, 1880 – Kikinda,
1956) je završila studije medicine u Lozani 1905. i
zatim radila kao jedna od prvih lekarki u Vojvodini.
Kao članica Društva za prosvećivanje žene držala je
predavanja o ženskom zdravlju. Jedno vreme je rukovodila
Državnim dispanzerom za odojčad.
Slobodanka Acigan-Sredojev (Velika Kikinda,
1919 – Kruševac, 1943) je kao studentkinja prava
bila aktivna u sindikatu i uz Klaru Feješ i Jovanku
Dadu Lipovanov jedna je od organizatorki velikog
radničkog štrajka 1936. Bila je i jedna od osnivačica
Kulturno umetničkog društva Seljačko kolo (1938) gde
je bilo dosta žena. Iste godine žene Kikinde su svečano
proslavile 8. mart a o značaju praznika govorile su Slobodanka Acigan, Dada Lipovanov i Klara Feješ. Sledeće godine
S. Acigan, D. Lipovanov i K. Feješ organizovale su i vodile
analfabetske tečajeve, a uz Olgu Nadoški, Rakilu Marković,
Melaniju Granfil i Lidiju Aldan organizovale su 1940. i
rukovodile radom Ženskog pokreta u Kikindi. Slobodanka Acigan je bila članica KPJ i SKOJ-a. Zbog svog aktivističkog rada
često je otpuštana s posla. Godine 1941, pre kapitulacije
Kraljevine Jugoslavije, Slobodanka Acigan je morala da pređe
u ilegalu, a po direktivi KPJ otišla je u Srbiju gde je streljana
u Kruševcu (Bagdala) 1943.
19
Članice Društva za prosvećivanje žena u Velikoj Kikindi
„Žena i Svet“ Beograd, br. 11, 1929.
Narodni muzej Kikinda
Slobodanka Acigan-Sredojev
20
Komunistkinje/ilegalke/partizanke
Zora Krdžalić – Zaga (Bašaid, 1914 – Novi Sad,
Leksikon:175
1961) se kao studentkinja u Beogradu uključila u
napredani studentski pokret. Aktivnost je nastavila i
po završetku studija filozofije kao suplentkinja gimnazije u
Petrovgradu /Zrenjaninu/. Članica KPJ postala je 1939.U Narodnooslobodilački pokret uključila se odmah po izbijanju ustanka 1941, a po zadatku je prešla u Srem krajem 1942.
Sledeće godine je izabrana za sekretara Sreskog komiteta
KPJ za srez Ilok, a tu dužnost je obavljala do oslobođenja.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Posle oslobođenja
obavljala je odgovorne političke funkcije - bila je članica
Okružnog komiteta KPJ za zrenjaninski i novosadski okrug i
Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Srbije za Vojvodinu. Bila je članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine
zadužena za kulturu i propagandni rad. Birana je i za saveznu
poslanicu.
Zora Krdžalić Zaga
ROMS - Rukopisno odeljenje Matice srpske
21
Lidija Aldan (Jekaterinburg, 1921 - Kozjak,
1942) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja
medicine. Članica SKOJ-a je bila od 1937, a KPJ od 1938. Uspešno je izvršavala postavljene zadatke i organizovala ilegalan rad kao sekretarka MK SKOJ –a i članica PK SKOJ-a za
Vojvodinu. Da je ne bi uhapsili fašisti izvršila je samoubistvo.
Narodni muzej Kikinda
Lidija Aldan
22
Feješ Klara (Budimpešta, 1921 – Bačka Palanka,
1943) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine, a 1941. je bila članica OK SKOJ-a za severni Banat.
Članica OK SKOJ-a za Bačku i Baranju postala je 1943.
Učestvovala je u štampanju prvih brojeva Slobodne Vojvodine. Poginula je, sa dvojicom drugova, u obračunu sa
mađarskim agentima i žandarmima u Bačkoj Palanci. Bila je
članica KPJ od 1940.
Narodni muzej Kikinda
Feješ Klara
Aktivistkinje AFŽ-a i Konferencije za
društvenu aktivnost žena
Darinka Mandić-Belodedić (Mokrin, 1912 – Kikinda,
1993) je jedno vreme bila direktorka Gimnazije u Kikindi.
Biće zapamćena i kao osnivačica Centra za obrazovanje radnika društvenih delatnosti `Dušan Vasiljev` i kao predsednica
Opštinske konferencije za društvenu aktivnost žena. Bila je
članica Pokrajinskog odbora Sindikata prosvetnih radnika.
23
L
Linka Beleslin (Velika Kikinda, 1914 – Kikinda, 1984) je
radila kao nastavnica u Građanskoj školi, Gimnaziji i Osnovnoj školi `Jovan Popović`. U periodu 1953- 1969. je bila je
direktorka Škole učenika u privredi. Aktivno je radila u organizacijama AFŽ-a, a jedno vreme je bila odbornica Skupštine
opštine Kikinda. Odlikovana je Ordenom rada III reda.
Krstonošić Anka (Novi Bečej, 1919 – Kikinda, 2003) je
radila kao profesorka u gimnazijama u Kikindi i Somboru,
Učiteljskoj školi (Sombor) a zatim i kao direktorka Pedagoške
akademije u Kikindi (1973-1977). Bila je aktivna u strukovnim
udruženjima i organizacijama: Prosvetno-pedagoškom zavodu,
Udruženju učitelja, nastavnika i profesora i Republičkom
odboru sindikata radnika društvenih delatnosti. Zaslužna je
za obnavljanje rada Pevačkog društva `Gusle` na čijem je
čelu bila u periodu 1967-1973. Bila je aktivna u radu Crvenog
krsta i Opštinske konferencije
za društvenu aktivnost žena.
Linka Beleslin
Leksikon: 176, 165, 189
Darinka Mandić-Belodedić
24
Anka Krstonošić
Tre}i venac:
lekarke, babice,
preduzetnice,umetnice
Lekarke i babice
Već od kraja 18. veka od babica u Ugarskoj se zahtevalo da
polažu stručni ispit. Kako je zapaženo da je, početkom 19.
veka bilo malo Srpkinja i Hrvatica među babicama na Budimpeštanskom univerzitetu razmišljalo se o otvaranju kursa na
slovenskim jezicima, jer je zakonom bilo zabranjeno
”neizučenoj ženi pri porođaju usluge činiti.” Prva velikokikindska babica bila je Ana Marija Hubert koja je
1801. položila zakletvu i koja je zasigurno radila kao babica
do 1826. Godine 1834. u Velikokikindskom Dištriktu
babičkim poslom su se profesionalno bavile: Julijana Bahovski, Terezija Schuller, Jelisaveta Nestorović, Anja Vidak,
Klara Veselin i Apolonija Hauzer. Tereza Joanović (Novo
Miloševo, 1805 – Velika Kikinda, ?) je bila prva Srpkinja
babica u Kikindi.
D
Dr Bojana Stefanović (Čanadi, 1881 – Velika
Kikinda, 1908) je 1905. promovisana na Budimpeštanskom univerzitetu za „doktora celokupne medicine“. Radila je u bolnicama u Njiređhazu,
Temišvaru i Buzijašu kao "ženski lekar" da bi otvorila sopstvenu privatnu praksu u Velikoj Kikindi. Zabeleženo
je da je stekla poštovanje i ugled naročito među ženama. Na
nesreću, umrla je vrlo mlada.
25
Istorijski arhiv Kikinda
Dr Ida Sendef (Ida Szendef) (Velika Kikinda? -?) je
kao najbolja studentkinja medicine na Budimpeštanskom univezitetu 1897. imenovana na predlog profesora od strane
prosvetnih vlasti za demonstratorku na Mediciniskom fakultetu. Nepoznato je kako je dalje tekla karijera Ide Sendef, i da
li je praktikovala medicinu u Velikoj Kikindi. Pavle Šosberger
je u knjizi Jevreji u Vojvodini pominje u spisku lekara u Velikoj
Kikindi bez drugih podataka.
Preduzetnice
26
Reklama iz lokalnih novina: Jokesch Janosne Gross -Kikindaer Zeitung , Organ für
Volkswirthlshaft, Sozial und kultur Interessen, Gross Kikinda , 08.03. 1908:3.
Jeszenszkyné T. Irén (Irena T. Jesenski) je, na talasu
široko rasprostranjene akcije „podizanja domaće industrije“ 1898, u Velikoj Kikindi osnovala tkačku radionicu kao
manufakturu. Zapošljavala je
oko dvadest pet tkalja i vezilja
iz Kikinde i okoline. Proizvodi
ove privatne manufakture:
„noćni ogrtači od srpskog
platna... bogato ukrašeni
zlatom i srebrovezom, ženske
i muške košulje od srpskog
platna, batist takođe
izvezen...“ našli su se i na
Svetskoj izložbi u Parizu
1900. Irena Jesenski je
pisala o narodnoj radinosti u
listovima: Szegedi Napló
(1898) i Torontál (1900). O
njoj se zna da je bila ugledna Kapu zlataru izradila je oko 1898.
godine Kata Lončarski iz Melegrađanka Velike Kikinde, pre- naca, koja je za ručni rad dobila
duzetnica i supruga refordiplomu na izložbi u Beču.
matskog sveštenika.
Sudeći prema reklamama u lokalnim novinama bilo je i drugih preduzetnica koje su samostalno vodile poslove, a neke
od njih su bile u statusu udovica. Interesantno je da je Laura
Kalburger u Velikoj Kikindi 1879. imala menjačnicu.
Umetnice
Darinka Brašovan (Vršac, 1870 – manastir sv.
Bogorodice, 1939) je po završetku Učiteljske
škole u Somboru radila kao učiteljica u Novom
Bečeju i Kikindi. Priče i pesme je objavljivala u listovima: Ženski svet, Javor,
Neven, Golub i Spomenak.
Napisala je sledeće knige:
Hrišćanin na hrišćanskom
putu (1902), Večne zagrobne
tajne (1906), Kovilje (1906),
Pismo Srpkinjama (1906),
Život sv. Vasilija Novog (1908),
Život svetog Save (1909) i
Seja iz Bečeja dobroj deci
(1912).
Darinka Brašovan
27
Knjiga Srpkinja
Danica Bandić (Zagreb, 1871 – Beograd, 1950) je po
završetku Učiteljske škole u Somboru radila kao
učiteljica u Kikindi. Biće zapamćena kao osnivačica Devojačkog sokola (1921), Društva za prosvećivanje žene,
Zanatske ženske škole i rediteljka Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Književne radove je počev od
1897. objavljivala u listovima: Ženski svet, Branik, Spomenak,
Bosanska vila, Brankovo Kolo, Letopisu Matice srpske, Golubu, Književnom severu, Našem listu i drugim.Objavila je
sledeće knjige: Tetka Danina knjiga (1908), Tera baba kozliće
(1923), Emancipovana (1923), Šta lasta pripoveda (1924), Začarani šegrt (1925) Vilin dar (1927), Prva zapovest (1927),
Puna kola priča (1927), Dialozi (1928), Monolozi (1928),
Tamo amo po prirodi (1928), Doživljaji pastirčeta Jovana
(1930), San i java (1931), Od proleća do zime (1932), Devojka
sa zlatnim rukama (1934), Vesela čitanka (1934), Prvi put
(1934), Priče iz gradine (1935) i druge.
28
Knjiga Srpkinja str 78.
Vida Vulko Varađanin
Narodni muzej Kikinda
Velikokikindska srpska pozorišna družina 1920.
Danica Bandić
Vida Vulko Varađanin (Velika Kikinda, 1871 - Novi Sad,
1957) muzičarka i aktivistkinja ženskog pokreta je kao petnaestogodišnjakinja koncertirala na svetosavskim besedama i
dobrotvornim koncertima. Zna se da je kao pijanistkinja imala
uspešne koncerte u Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Velikoj
Kikindi. Njen dom u Novom Sadu je bio središte novosadskog
muzičkog života. Sa grupom muzičarki i muzičara u Novom
Sadu je osnovala 1924. Žensko muzičko udruženje. Biće zapamćena kao aktivistkinja i članica Upravnog odbora Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja i predsednica
novosadskog Odbora Društva crvenog krsta između dva svetska rata.
29
Darinka Bulja (Velika Kikinda, 1877 – posle 1914)
književnica i prevoditeljka započela je književni rad
1906. u listu Ženski svet gde su joj objavljeni prvi prevodi, a
prve priče su objavljene u istom listu 1907. Matica srpska je
štampala njene knjige Posledice domaćeg vaspitanja (Novi
Sad 1909-1910) i Kroz
trnje i cveće (Novi Sad,
1911). Jedna je od retkih
književnica toga doba
koja piše o “malim sredinama” i o načinu života
koji se već tada menjao.
Biće zapamćena i kao
jedna od urednica knjige
Srpkinja - njezin život i
rad njezin kulturni razvitak i njezina narodna
umjetnost do danas, koju
je izdala Dobrotvorna
Zadruga Srpkinja iz Iriga
1913. Radi se o svojevrsnoj riznici biografskih, istorijskih i drugih
podataka važnih za
praćenje razvoja ženskog
pokreta u 19. veku.
Darinka Bulja
Leksikon; 113
Milica Jelisaveta Mica Bandić (Velika Kikinda, 1891
– Beograd, 1961) je završila Konzervatorijum za muziku i
dramsku umetnost u Beču.
Najveći deo umetničkog rada
ostvarila je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Uloge:
Julija (Romeo i Julija), Gonerila i Regana (Kralj Lir), Jelena
(San letnje noći), Judita (Urijel
Akosta), Sonja (ujka Vanja),
Žermena (Posao je posao),
Olga (Golgota) i druge.
30
Milica Jelisaveta Mica Bandić
^etvrti venac:
dobrotvorke
Dobrotvorke
Uspešnim gazdovanjem nad nasleđenim imanjima i kapitalom, mnoge Vojvođanke počev od 19. veka postaju dovoljno
bogate i samostalne, da deo bogatstva, ili čak čitav imetak,
ostavljaju u dobrotvorne svrhe: crkvenim opštinama, prosvetnim i humanitarnim institucijama. Značajan deo kapitala,
željom darodavki, ”investiran” je u obrazovanje ženske dece i
ženska društva. Bilo je to plodno tle na kome će, početkom
šezdesetih godina 19. veka, nastati važne institucije, koje
žene osnivaju i predvode.
Mokan Makrena Maca (Velika Kikinda, ? – Velika
Kikinda, 1901) zaveštala je značajna sredstva: Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, Velikokikindskoj Dobrotvornoj Zadruzi
Srpkinja, Srpskoj zanatlijskoj zadruzi, Ubogom domu, Srpskoj
čitaonici, Pevačkom društvu `Gusle`, Srpskom narodnom pozorištu i Srpskom učiteljskom konviktu. Osnovala je
zadužbinu za školovanje siročadi koja je nazvana po njoj.
lika Kikinda,
1829-1912) je
jedna od najvećih ktitorki Srpske
pravoslavne crkve.
Podigla je manastir sv
Trojice, zaveštala „300
jutara oraće zemlje” i
kuću u Kikindi u kojoj
je danas Osnovna škola
`Đura Jakšić`.
Melanija Gajčić-Nikolić
Narodni muzej Kikinda
Melanija
GajčićNikolić (Ve-
31
M
Magdalena
Tinković Prvi fudbal-
Magdalena Tinković
Narodni muzej Kikinda
ski stadion je u Kikindi
izgrađen 1922. Zahvaljujući poklonu Magdalene Tinković koja je
Velikokikindskom
sportskom klubu
Kosovo darovala
komad zemlje između
Stevačeve bare i
Barande.
Kikinda danas ima i
Ženski fudbalski klub
„Kikinda“ koji se takmiči u II ligi Srbije za
žene, grupa Sever.
Brane Marijanović, Sto godina fudbala u
Kikindi, Istorijski arhiv Kikinda, 2010; 95
32
ŽFK Kikinda i Dorćol, prva
utakmica ženskih ekipa u
Kikindi, Gradski stadion,
1958.
Izvori:
Belović Bernadžikovska, Jelica (ur) (1913). Srpkinja, njezin život i
rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas.
Sarajevo 1913: Dobrotvorna Zadruga Srpkinja iz Iriga.
Božić, Nikola (1984). Vojvođanke u partizanskoj uniformi u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941-1945. (Radovi sa savetovanja
održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu). Novi Sad. 642- 643.
Božinović, Neda (ured) (1953), Položaj žene u FNRJ, Savezni odbor
Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije, Beograd. Žene Srbije u NOB (1975). Nolit: Beograd.
Božinović, Neda (1988). Studentkinje i diplomirane studentkinje
Beogradskog univeziteta u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji u:
Studentkinje Beogradskog univerziteta revolucionarnom pokretu,
Beograd: Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu.173-176.
Dejanac, Dušan (2004). Leksikon poznatih Kikinđana. Kikinda: Istorijsko-zavičajno društvo “Kinđa”.
Jovanović, Z. T. (2004). Bandić Milica Jelisaveta Mica u: Srpski biografski rečnik. Novi Sad: Matica srpska. 401.
Karanović, M. (2004) Brašovan-Narandžić Darinka u: Srpski biografski rečnik. Novi Sad: Matica srpska. 816.
Kecman, Jovanka. (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Kecić, Danilo (1984). Vojvođanke u radničkom i revolucionarnodemokratskom pokretu u predvečerje revolucije u: Žene Vojvodine u
ratu i revoluciji 1941-1945, Novi Sad. 45-93.
Lopušina, V. (2004). Bandić-Telečki Danica u: Srpski biografski
rečnik. Novi Sad: Matica srpska. 402.
Nemat, Ferenz (1994). Torontalski ćilim. Novi Sad: Muzej Vojvodine
Novi Sad - IT „Proleter“ Zrenjanin.
33
Sekulić, Kosta (1984). Aktivnost žena Kikinde u Narodnooslobodilačkom pokretu u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941-1945. Novi
Sad. 246-279.
Stojaković, Gordana (2001). Znamenite žene Novog Sada I. Novi Sad:
Futura publikacije.
Stojaković, Gordana (2005). Darinka Bulja u: Srpski biografski
rečnik. Novi Sad: Matica srpska. 886.
Stojaković, Gordana (2007). CD - AFŽ Vojvodine 1942-1953. Novi
Sad: izdanje autorke.
Stojaković, Gordana (2008). Domaća radinost i angažovanje žena u
Vojvodini krajem 19. i početkom 20. veka u: Seoske ženske organizacije u Vojvodini. Novi Sad: Zavod za ravnopravnost polova.
Stajić, Vasa (1950). Velikokikindski Dištrikt 1776-1876. Novi Sad:
Matica srpska. 429-430.
Šosberger, Pavle (1998). Jevreji u Vojvodini. Novi Sad:Prometej.
Vojvodina u borbi (1963). Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije. Novi Sad:Predsedništvo AP Vojvodine.
Varađanin, Arkadije (1910) Ženska udruženja među Srpkinjama u
Kalendar Ženski svet, Zemun. 97-106.
(In memoriam) Nina Petrovićka. Ženski svet br. 1 Novi Sad, 1909:910.
Muzej Vojvodine (Istorijski arhiv PK KPS) inv. br. 22095 Izveštaj GO
AFŽ-a Kikinde 1936-1948.
Istorijski arhiv Kikinda – Ustav Veliko Kikindske Dobrotvorne
Zadruga Srpkinja, F.350, kutija 2 i Izveštaj o radu (1938), Veliko
Kikindska Dobrotvorna Zadruga Srpkinja, F.350, kutija 2.
Gross -Kikindaer Zeitung, Organ für Volkswirthlshaft, Sozial und kultur Interessen, Gross Kikinda , 27.01. 1895/ 3.02.1895/ 26.01. 1896/
13.01.1897 /17.10. 1897.
Torontáli Hirlap, Nagy-Kikinda, 23. 10. 1898.
Ženski pokret br. 9, Beograd 1920:15-16 ; Žena i Svet, Beograd br.11.
i 12. 1919; Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza, br. 8-9, Beograd
1935:72. Slobodna Vojvodina, Novi Sad 9. mart 1952:2;
34
Ortografija naziva ženskih udruženja je data prema originalnim dokumentima udruženja.
Zahaljujem Lidiji Dmitrijev za prevod sa nemačkog (gotica) i
mađarskog jezika.
Impresum
Izdavač: Centar za podršku ženama iz Kikinde,
Trg srpskih dobrovoljaca 43, 23300 Kikinda
Za idavača: Marija Srdić
Tekst: Gordana Stojaković
Grafički dizajn: Mila Melank
Prevod na engleski jezik: Nada Jolić
Recenzija: Svenka Savić i Nataša Lambić
U izradi ove publikacije pomogle su nam: Lidija Dmitrijev, Ankica
Dragin, Ivana Bolf-Labudović, Vesna Kralj-Damjanov i Biljana
Stepanov.
Zajvaljujemo se: Istorijskom arhivu Kikinda, Matici srpskoj, Narodnom muzeju Kikinde, redakciji Kikindskih i Dušanu Dejancu.
Štamparija: Futura d.o.o. Mažuranićeva 46,
21131 Petrovaradin www.futura.rs
Tiraž: 700 srpski/300 engleski
Kikinda, oktobar 2010.
CIP
ISBN
IZ recenzije
... Kartu i publikaciju Kikinda iz ženskog ugla Centar za podršku ženama štampao je na srpskom i engeskom jeziku i
time potvrdio novu praksu da stečena otkrića iz istorije
moraju zaživeti u neposrednoj praksi grada. Zato će ova
Karta biti jedan od dragulja u turističkoj ponudi Kikinde, u
gradu u kojem bi trebalo nadalje obeležiti mesta značajnih
žena pomenutih u Karti... Zbog praznine koju Karta Kikinde
iz ženskog ugla ispunjava u istoriji ženskog pokreta u pojedinačnim gradovima Vojvodine danas, zbog inovativnog i
znalačkog metoda kojim je Karta načinjena, zbog žena koje su
nam sada znane i dostupne iz istorije Kikinde, toplo preoručujem za čitanje i korišćenje kartu i publikaciju Kikinda iz ženskog ugla.
Prof. dr Svenka Savić
Najsvežiji podaci o slaboj zastupljenosti znamenitih žena u
nazivima trgova, ulica i u kulturi sećanja svedoče o aktuelnosti borbe žena za javni prostor i slobodu izražavanja. Svest
o kontinuitetu ženskog prisustva i borbe i trajno obeležavanje
prostora ženskog delovanja doprinosi promeni shvatanja postojećih odnosa i sprečava retradicionalizaciju rodnih uloga.
Takođe, ovakvo istraživanje doprinosi prihvatanju mnogostrukih identiteta žene, među njima i one koja stvara istoriju. U tom kontekstu, Gordana Stojaković kaže: “Ideje za
koje su se borile, patnje koje su podnele i životi koje su dale
traže od nas da tu žrtvu i danas prihvatimo s poštovanjem”.
Nataša Lambić
36
Download

Kikinda iz ženskog ugla