GODINA XIV · BROJ 84 · 23. jun 2012. · BESPLATAN PRIMERAK
www.lsv.rs
Reporteri Slobodne Vojvodine u među poljoprivrednim penzionerima
NEPRAVDA
POLJOPRIVREDNA PENZIJA TEK
NEŠTO VEĆA OD SOCIJALNE POMOĆI!
strana 12–13
Zahvaljujući vojvođanskim planinarima, obeležja
AP Vojvodine na krovovima četiri kontinenta
VOJVOĐANSKA ZASTAVA
NA VRHOVIMA HIMALAJA
I KILIMANDŽARA
strana 10–11
Kako zaustaviti lopove i nasilnike
na ulicama širom Vojvodine?
DOK JE VOJVODINA
IMALA SVOJU POLICIJU,
GRAĐANE SU ČUVALI
REJONSKI POLICAJCI
Teofil Pančić
Toma Nikolić
će napraviti
cirkus
strana 6–7
strana 6
Za samo nekoliko nedelja u Vojvodini
eksplodirala bomba i ubila troje ljudi, tri žene
su jedva izbegle silovanje, a mladići su u dva
strana 9
navrata prebijeni metalnim šipkama
strana 8
Konačno
zabranjen
„Obraz“
2
slobodna
vojvodina
Vojvodina mora biti bitna
VAHAU – Tomislav Nikolić,
čija je politika godinama bila
nacionalistička i usmerena
protiv EU, izabran je za novog predsednika Srbije. Još
lome koplja ko će formirati novu vladu i da li će ona
uopšte biti proevropska, a
još jedan problem je i bujanje
fašizma u Srbiji, ukazao je
predsednik LSV Nenad Ča-
nak obraćajući se evropskim
zvaničnicima i zvaničnicima
iz regiona koji su učestvovali
na evropskom forumu održanom od 15. do 17. juna u
Austriji.
Čanak je istakao da je Vojvodina članica Skupštine
evropskih regiona i da, kao
takva, bez obzira na to što
Srbija nije članica EU, mora
biti bitna. On je napomenuo
i da, ako u Srbiji dolazi do
ponovnog buđenja nacionalizma i nesigurnosti, to lako
može da se prelije i u druge
regione.
– Svi smo mi, kao regioni, na
neki način povezani – poručio je lider LSV zvaničnicima
EU koji su takođe prepoznali
taj problem.
Kao pozitivan događaj Čanak
je istakao izbor Vuka Jeremića za predsednika Generalne
skupštine UN. Predsednik
LSV je na forumu učestvovao
na poziv Ambasade Austrije
i bio je jedini predstavnik iz
Vojvodine, što pokazuje da
EU prati stanje kod nas i ceni
izborni uspeh i proevropsku
ideju LSV. Zločini se moraju kazniti
NOVI SAD – Zločin ima
ime i prezime i on se mora
kazniti. Samo takvim razmišljanjem, i to na svim
stranama, na prostoru bivše
Jugoslavije nešto se može
promeniti – izjavio je za
„Dnevnik“ potpredsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik Skupštine Grada Zrenjanina
Aleksandar Marton. On
je to rekao komentarišući
vest da Udruženje pravnika
„Vukovar 1991“ namerava
da predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću zvanično
uputi pismo i ponovi svoje
tvrdnje da su u logorima u
Stajićevu, Begejcima, Nišu,
Sremskoj Mitrovici i Beogradu činjeni zločini nad
državljanima Hrvatske koje
su tokom 1991. i 1992. godine zarobili pripadnici JNA.
„Dnevnik“ je podsetio i da
je Marton svojevremeno u
svom kabinetu primio predstavnike hrvatskog udruženja i da je zbog toga bio
meta napada desničarskih
krugova, a Srpska radikalna stranka i zrenjaninsko
Udruženje ratnih vojnih invalida tražili su čak da bude
smenjen s mesta predsednika parlamenta.
– I u svojoj prvoj izjavi sam
istakao, što su mnogi, kada
su tražili moju smenu, zaboravili, da to pitanje mora
da se reši u međudržavnom
dogovoru, jer je takvih logora bilo i za srpske vojnike i
civile u Bosni i Hrvatskoj –
podseća Marton.
AKTUELNO
Predsednik LSV Nenad Čanak
Nastavak borbe
za lustraciju
Nastaviću da se zalažem za lustraciju dokle god
budem živ. Jer za zločine tokom devedesetih u
Srbiji neko mora da plati, poručio Čanak
BEOGRAD – Predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak smatra
da se politika predsednika
Srbije Tomislava Nikolića
„nije nimalo promenila od
vremena Vojislava Šešelja“.
Čanak je u razgovoru za bosansku agenciju Anadolija,
koji prenosi portal Telegraf.
rs, istakao da je izbor Nikolića za predsednika Srbije bila
greška, ali da je dobra vest
to što vlada Borisa Tadića
može „dati alternativu“ politici predsednika Nikolića.
Komentarišući izjavu Tomislava Nikolića iz intervjua
Televiziji Crne Gore, koji je
emitovan 31. maja, kako u
Srebrenici „nije bilo genocida“, Čanak je rekao da se
Nikolićeva politika od vremena Vojislava Šešelja „nije
nimalo promenila“.
Pranje Tomine biografije
– Cela priča o pravljenju
Srpske napredne stranke bila
je praktično pranje biografi-
izborom za predsednika Srbije – rekao je Čanak. Lider
LSV smatra da će „ovo što
se sada događa s Tomisla-
Neće uu vladu
vladu
Neće
Nenad Čanak je potvrdio da on neće učestvovati u novoj republičkoj vladi. Kako je objasnio, njemu je važno da u Srbiji
postoji jasan proevropski koncept, a „personalna rešenja su
manje važna“.
je Tomislava Nikolića, a ne
zamena njegovog političkog
kursa. U svemu tome on, kao
čovek koji je ostao zapamćen
po izjavama da ne vidi nikakav problem da Srbija bude
ruska provincija, nastavlja
tu istu politiku koja je čitav
region gurnula u sumrak
devedesetih godina prošlog
veka. Ja Tomislavu Nikoliću
ništa ne verujem! Mislim da
će tek vreme pokazati kolika
je ovo bila greška s njegovim
vom Nikolićem zaista biti
ogroman korak unazad po
pitanju evropskog puta Srbije“. Ipak, on napominje da
postoje i dobre vesti.
Hladan tuš
– Ovo je bio hladan tuš za
sve one koji su mislili da je
borba protiv Miloševićevog
vremena i Šešeljevih zločina završena. Mislim da se
sve demokratske snage mo-
raju vratiti na jasan put beskompromisne borbe protiv
takvih pojava, inače će se
Srbija ponovo sunovratiti u
ponor iz kojeg smo taman
pomislili da smo se izvukli
– ističe Čanak. On ne smatra
da nova Vlada Srbije, koju bi
mogao da vodi lider Demokratske stranke Boris Tadić,
može neutralisati Nikolićevu
politiku.
– Ali može dati alternativu,
a to će onda biti veoma značajno za sledeće izbore. Od
2000. godine ja se zalažem
za lustraciju. Nastaviću da
se zalažem dokle god budem
živ. Jer za zločine devedesetih u Srbiji neko mora da
plati! Ne može nekoliko žrtvenih jagnjadi u Hagu da
opere čitav jedan tip mišljenja koji još uvek, nažalost,
ima predstavnike u Srbiji –
smatra Čanak.
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
VESTI
Rođendanska
čestitka
SVM-u
Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš
Ispit odnosa LSV
i Pastora već na
narednoj sednici
Skupštine
Vojvodine
NOVI SAD – Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš
izjavio je petak, 22. juna, gostujući u emisiji „1 na 1“ RTV
Vojvodine da je Liga odlučila
da pruži šansu Ištvanu Pastoru
za obavljanje funkcije predsednika Skupštine AP Vojvodine.
On je, međutim, ukazao i na
to da će prvi ispit odnosa Lige
i Ištvana Pastora biti već na
sledećoj sednici vojvođanskog
parlamenta.
Pružena ruka
Kako je objasnio, tada će se
videti da li će novi predsednik
Skupštine AP Vojvodine staviti
na dnevni red zahtev LSV da se
raspravlja o obeštećenju pokrajine zbog privatizacije NIS-a, ili
će Pastor, kao i njegov prethodnik, ignorisati inicijativu koju
su ligaši podneli 29 puta.
– Da vidimo da li će biti agresivniji kada su u pitanju interesi
vojvođanskog parlamenta, da li
će slati zakone iz Skupštine Vojvodine u Skupštinu Srbije, da li
će pokrenuti pitanje zakona o
finansiranju Vojvodine – rekao
je Kostreš.
– Naša odluka da glasamo za
gospodina Pastora jeste ruka
koju mu pružamo da pokažemo da nemamo unapred rezerve prema njemu, da želimo da
imamo jakog predsednika parlamenta i da želimo da predsednik parlamenta radi ono što su
radili predsednici parlamenta u
nekom prethodnom periodu –
rekao je Kostreš.
Govoreći o tome zašto još nisu
gotovi razgovori LSV i DS u
pokrajini kada su SVM i DS
razgovore već završili, Kostreš
je rekao da je to zbog toga što
LSV nije htela da trguje time ko
će šta biti.
– Nismo išli ni zatim da smestimo Čanka, da Čanak nešto
bude, pa nam ovo ostalo ništa
nije važno. Nego idemo za tim
da se dogovorimo o osnovnim
principima kako će se pokrajinska administracija odnositi
prema republičkoj administraciji, koji su tu principi koje mi
želimo, koji su to zahtevi koje
mi imamo, kako ćemo se odnositi prema ovim pitanjima koja
sam već postavio – objasnio je
on.
Sastav pokrajinske
vlade zavisi od republičke
Bojan Kostreš je poručio i da,
NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine čestitala je
Savezu Vojvođanskih Mađara
18. rođendan.
– Iza Saveza vojvođanskih Mađara je 18 godine rada i uspeha. Mnoge od najtežih godina
proveli smo zajedno, na istoj
strani. Želimo vam još mnogo
godina i mnogo uspeha – navedeno je u čestitki upućenoj
Savezu vojvođanskih Mađara.
ukoliko se Socijalistička partija
Srbije na republičkom nivou
odluči za koaliciju sa Srpskom
naprednom strankom, za tu
stranku neće biti mesta u pokrajinskoj vladi.
Kostreš je rekao da će vladajuću većinu u Vojvodini činiti
grupacija stranaka koja je čini u
kontinuitetu od 2000. godine.
– Da li će SPS biti u njoj ili neće,
to u velikoj meri zavisi od formiranja republičke vlade. Ako
da očekujemo da SPS bude u
pokrajini u koaliciji s nama –
rekao je Kostreš. On je dodao
kako ipak ne veruje da će se
tako nešto desiti. Takođe, Kostreš je dodao da Liga socijaldemokrata Vojvodine razgovara s demokratama o osnovnim
principima koje treba definisati
u vezi s upravljanjem Vojvodinom u naredne četiri godine.
– Razgovaramo direktno s Demokratskom strankom, a ne s
Prvoprincipi,
principi,onda
ondakadrovi
kadrovi
Prvo
Na pitanje za koje je resore zainteresovana LSV u pokrajinskoj vladi Kostreš je rekao da to zavisi od toga kako se dogovore i koje su obaveze koje Liga treba da preuzme u toj vladi.
– Mnogo je važnije da se dogovorimo o principima. Mi ne
pristajemo da razgovaramo o kadrovskim rešenjima dok se
ne dogovorimo o principima – rekao je Kostreš.
Kada je reč o mestu gradonačenika Novog Sada, koje želi i
LSV, Kostreš kaže da se u glavnom gradu Vojvodinie još razgovara o principima i o podeli odgovornosti.
– Kada se budemo dogovorili o principima formiranja vlasti,
onda ćemo početi da razgovaramo o kadrovskim rešenjima i
o tome da li je bolje da gradonačelnik Novog Sada bude ligaš
ili demokrata – rekao je on.
SPS bude u vladi s naprednjacima, potpuno je nelogično
drugim koalicionim partnerima – dodao je on.
Nećemo učestvovati u velikoj koaliciji
NOVI SAD – Komentarišući pregovore o formiranju
republičke vlade i potencijalno formiranje takozvane
velike koalicije između DS,
SNS i SPS, portparolka LSV
Aleksandra Jerkova poručila je da Liga u tome sigurno
ne bi učestvovala.
Ona je u intervjuu za emisiju „Politbiro“ RTV Vojvodine ukazala i na to da je i
iz DS i iz SNS u nekoliko
navrata rečeno da tako nečega neće biti.
– U svakom slučaju, ukoliko toga bude, LSV nema
nikakvu nameru da ni na
koji način podržava tu vladu ni da učestvuje u vladi
zbog toga što mi smatramo
da to ne bi bila vlada koja
je dobra za Srbiju – rekla je
ona.
3
Važno stvaranje
ženskog kokusa
BEOGRAD – Portparolka Lige
socijaldemokrata Vojvodine
Aleksandra Jerkov podržala je u
izjavi za list „Danas“ ideju osnivanja ženskog kokusa u Narodnoj skupštini Republike Srbije,
ali je istakla da je osnovno pitanje kojim bi se temama bavile
poslanice i da li bi predstavljale
stranku kojoj pripadaju ili bi se
zaista borile za ženska prava.
– Veoma je važno utvrditi kojim bi se temama bavio ženski
kokus i kako bi to funkcionisalo. Prošle godine sam parlamentu podnela amandman
da na izbornim listama svaka
treća osoba bude pripadnica
ženskog pola, što je na kraju i
usvojeno. Međutim, sećam se
da nijedna moja koleginica nije
želela da potpiše tu inicijativu.
Jednostavno, poslanice nisu bile
spremne da se zalažu za rešavanje problema žena i za njihova
prava – istakla je Aleksandra
Jerkov.
LSV se drži obećanja
NOVI SAD – Govoreći o inicijativi „Blica“ za departizaciju koju je pre nešto više od
dva meseca potpisala i Liga
socijaldemokrata Vojvodine,
portparolka LSV Aleksandra
Jerkov kaže za taj list da će
Liga održati obećanje.
– LSV nema problem ni da
inicira tu priču. Posle 100
dana rada vlade moći ćete videti već neke rezultate, ili će se
u najgorem slučaju videti ko
želi iskreno da se bori s partokratijom, a ko izbegava to da
uradi – navela je Jerkova.
4
slobodna
vojvodina
AKTUELNO
Duplo više ligašica i ligaša u Skupštini AP Vojvodine
SLEDI JOŠ JAČA BORBA
ZA PUNU AUTONOMIJU
VOJVODINE
NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine imaće u novom
sazivu pokrajinskog parlamenta
dvaput više poslanika nego u
protekle četiri godine. Umesto
petoro, u poslaničkim klupama
u vojvođanskom parlamenta
biće desetoro ligašica i ligaša.
Još petoro
Na konstitutivnoj sednici Skupštine AP Vojvodine u petak, 22.
juna, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine za potpredsednika Skupštine APV izabran
je predsednik Političkog saveta
LSV i dosadašnji potpredsednik
Vlade APV, poslanik Dušan Jakovljev. Šefica poslaničke grupe
LSV je mr Maja Sedlarević, potpredsednica Izvršnog odbora
LSV, dok će njen zamenik biti
Robert Kolar.
Pored njih, poslanici i poslanice
Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu
izabrani po proporcionalnom
izbornom sistemu još su i Daniel Petrović, Branislav Bogaroški, Aleksandra Jerkov, Nataša Lalić i Adam Paljov. Još dva
mandata izborili su potpred-
Kikinđani i Zrenjaninci dobili svoje predstavnike
Aleksandar Marton i Miloš Šibul,
poslanici u Skupštini AP Vojvodine izabrani po većinskom
izbornom sistemu, ističu za Slobodnu Vojvodinu da će pored
borbe za dalje jačanje statusa
Pokrajine njihov prevashodni cilj
biti zastupanje interesa građana
koji su ih poslali u vojvođanski
parlament. Marton tako navodi
da će se angažovati na formiranju zrenjaninskog lobija, u koji
bi trebalo da budu uključeni i
poslanici iz drugih stranaka, a
koji bi zajedno radili na boljitku
njihovog grada i okoline. Takođe,
on ističe da Banat više ne sme biti
najsiromašniji deo Vojvodine.
– Želimo da se poštuje specifičnost Banata. A pre svega želimo
da se izborimo za nivo razvoja
koji smo imali pre dvadeset i kusur godina, kada su Zrenjanin,
Pančevo, Kikinda, i uopšte čitav
Banat bili najjači po privredi u
Vojvodini – navodi Marton. Šibul pak upozorava da postoji
više tema koje su vrlo bitne za
kikindsku opštinu, a koje dosadašnji poslanici iz Kikinde nisu
pokretali.
– Kao poslanik iz Kikinde naročito ću se zalagati za pitanje obeštećenja zbog sramne prodaje NIS-a,
koje je jako važno za našu opštinu, i neću odustati sve dok Kikinda jednog dana ne bude dobila
ono što joj pripada – najavljuje
Šibul, podsećajući da je prilikom
prodaje NIS-a naročito oštećena
kikindska opština. On upozorava
i da su minuli protesti poljoprivrednika pokazali da Vojvodina
mora imati nadležnosti nad subvencijama, zbog čega će insistirati
na promeni postojećeg sistema.
sednik LSV Aleksandar Marton
i predsednik Gradskog odbora
LSV Kikinda Miloš Šibul pobedivši u drugom krugu izbora po
većinskom izbornom sistemu u
svojim izbornim jedinicama.
Tri prioriteta
Novoizabrani potpredsednik
Skupštine AP Vojvodine Dušan
Jakovljev za Slobodnu Vojvodinu kaže da će se u svom mandatu zalagati za obeštećenje
Vojvodine zbog prodaje NIS-a,
rešavanje pitanja finansiranja
nadležnosti Vojvodine i proširenje nadležnosti pokrajine.
– Takođe ću se kao potpredsednik zalagati za proširenje uticaja Skupštine AP Vojvodine i,
naravno, svim snagama za promenu Ustava koja će omogućiti
zakonodavnu vlast u Skupštini
Vojvodine, barem u onom delu
koji će moći da obezbedi izvorne prihode za finasiranje nadležnosti – kaže Jakovljev. On
je rekao i kako očekuje da će se
Dokle se stiglo s formiranjem vlasti u vojvođanskim gradovima i opštinama
LOKAL JOŠ ČEKA
NOVI SAD – Lokalne vlasti u
velikim gradovima poput Novog
Sada, Zrenjanina, Subotice, Pančeva ili Kikinde još nisu formirane
pošto su neke od konstitutivnih
sednica zakazane za kraj juna, a
neke u međuvremenu odložene.
U svakom slučaju, zahvaljujući
uspehu Lige socijaldemokrata
Vojvodine na lokalnim izborima
održanim 6. maja ove godine, u
velikom broju vojvođanskih opština i gradova LSV je u prilici da
bude deo vladajućih koalicija.
Slična situacija je i u Subotici,
Kanjiži i Bačkoj Topoli, gde će
Liga, po rečima šefice Područ-
nog izbornog štaba LSV za Bačku
Aleksandre Jerkov, biti članica
vladajućih koalicija, ali o detalji-
ma ne može još da se govori jer
zasad nisu održane konstitutivne
sednice u tim gradovima i opšti-
Južna Bačka
Bačka napreduje
napreduje
Južna
A zamenica šefa Područnog izbornog štaba LSV za Južnu Bačku Diana Milović potvrdila je za Slobodnu Vojvodinu da je konstitutivna
sednica Skupštine opštine Žabalj održana 8. juna, te da je na njoj za
predsednika SO izabran ligaš dr Dragan Zlokolica. Takođe, čak četiri
ligaša biće u Opštinskom veću: Jovan Panić Jovica, zadužen za finansije, Predrag Nađalin, za komunalne delatnosti, Stevan Slavnić, za kulturu, i Radivoj Blitvin, za turizam. Novu opštinsku vlast 12. juna dobio
je i Srbobran, a predsednik OO LSV Srbobran Aleksandar Jojkić tom
prilikom imenovan je za zamenika predsednika SO. Sledi formiranje
skupštinske većine i u Temerinu, uz očekivanje da će i u njoj učestvovati Liga, jer se ovih dana pregovara o tome, navodi Milovićeva.
nama. Ona dodaje da je 21. juna
u Somboru konstituisana lokalna
vlast u kojoj učestvuje i LSV, koja
će imati dva člana Gradskog veća
– Dragan Nenadov će biti zadužen za evropske fondove, omladinu, sport i socijalnu zaštitu i Romina Bilić zadužena za ekologiju
i zdravstvo. Takođe, ligaš će biti
imenovan i za pomoćnika gradonačelnika.
Banat: Na pola puta
Slična situacija je i u Banatu. Šef
Područnog izbornog štaba LSV za
Južni Banat Dejan Čapo potvrdio
je za naš list da je u tom regionu
jedino formirana vladajuća većina u Vršcu. Konstituisana je još
28. maja, a Ligi socijaldemokrata
Vojvodine kao delu te koalicije
pripalo je mesto člana Opštinskog
veća zaduženog za poljoprivredu, na koje je izabran predsednik
GrO LSV Vršac Slavko Ćirin.
Šefica Područnog izbornog štaba LSV za Banat Nataša Lalić za
Slobodnu Vojvodinu kaže da je
Liga socijaldemokrata Vojvodine
deo vladajuće većine u Kovačici,
gde će imati i jednog člana Opštinskog veća – Jaroslava Jonaša.
Takođe, od 8. juna ligaš je i na
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
5
VESTI
Prikupljena odeća
za ugrožene
VRBAS – Opštinski odbor Lige
socijaldemokrata Vojvodine Vrbas počeo je kampanju za predstojeće izbore za savete mesnih
zajednica i za lokalne izbore. U
okviru kampanje organizovana
je akcija „Vojvodina se voli i kad
nisu izbori“, u okviru koje je
prikupljena polovna odeće za
ugrožene slojeve stanovništva
u opštini Vrbas. Odziv ligaša
bio je velik, a delegacija ligaša
u kojoj su se nalazili Svetozar Botić, Valentina Ilić, Beba
Ibrić i Dejana Uzelac predali
su prikupljenu odeću Crvenom
krstu u Vrbasu. Kako navode
vrbaski ligaši, ta akcija će biti
organizovana uskoro ponovo.
u ovom sazivu broj zakonskih
predloga iz pokrajinske skupštine prema Skupštini Srbije
znatno povećati.
– Liga socijaldemokrata Vojvodine će tako nešto svakako pokretati – rekao je Jakovljev.
Inicijativa se nastavlja
Maja Sedlarević za naš list kaže
da će prioritet poslaničke grupe LSV pre svega biti inicijativa
za donošenje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, s tim da je stav Lige da to ne
bi smelo biti stranačka stvar ili
stvar jedne poslaničke grupe.
– Smatramo da inicijativa treba da potekne od Vlade AP
Vojvodine, koja bi nacrt zakona trebalo da pošalje Skupštini
AP Vojvodine, a koja bi, kao
ovlašćeni predlagač, ovaj predlog uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zaista
Zna seveći
ko je
ukinuo
Bitno
uticaj
LSVautonomiju
Liga socijaldemokrata Vojvodine je ostvarila dobar rezultat na
prethodnim izborima, imaće duplo više poslanika nego u prethodne četiri godine i to bi, kako je Maja Sedlarević ocenila gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na RTV Vojvodine veče uoči sednice vojvođanskog parlamenta, trebalo da joj omogući i bitno
veći uticaj, kako u radu parlamenta tako i u vladajućoj koaliciji.
Miroviću, bez
bez prebrojavanja
prebrojavanja
Miroviću,
po nacionalnoj
nacionalnoj pripadnosti!
pripadnosti!
po
Prekrečeni grafiti
u Zrenjaninu
Tokom skupštinske rasprave, pre glasanja o novom predsedniku
i potpredsednicima parlamenta, Maja Sedlarević je, reagujući na
izjavu Igora Mirovića iz Srpske napredne stranke, koji je zamerio da je SVM-u mesto predsednika Skupštine Vojvodine pripalo po nacionalnom ključu, rekla da LSV „ne dozvoljava da bilo
ko prebrojava građane i građanke AP Vojvodine, a samim tim i
poslanike i poslanice koje su građani izabrali na izborima 6. i 20.
maja, po nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti“.
ZRENJANIN – Mlade ligašice
i ligaši u Zrenjaninu nastavili
su akciju krečenje grafita prekrečivši pogrdne grafite s kuće
jedne od sugrađanki i poručivši pritom da će se odlučno
suprotstaviti ovakvim i sličnim
pojavama, koje za cilj imaju
pozivanje na netoleranciju.
Predsednica Gradskog odbora
Omladine LSV u Zrenjaninu
Božana Vukadinović istakla je
da LSV neće odustati od insistiranja na jednakosti, toleranciji
i suživotu. Jelena Obradović,
Zrenjaninka i vlasnica kuće na
kojoj su bili ispisani grafiti, zahvalila je ligašima i pozvala građane da ne uništavaju privatnu
ili javnu imovinu i ne remete
mir i suživot u Zrenjaninu.
je neophodno u što kraćem
vremenskom periodu doneti
ovaj zakon iz prostog razloga
što poverene i vraćene nadležnosti ne znače mnogo kada
nema sredstava za njihovo
sprovođenje – navela je Sedlarevićeva. Dodala je da će LSV
nastaviti da insistira na obeštećenju Vojvodine zbog sramne
privatizacije Naftne industrije
Srbije.
– U prethodnom mandatu smo
29 puta podneli inicijativu za
obeštećenje Vojvodine. S ovom
inicijativom nastavićemo i u
narednom periodu i očekujem da za ovu našu inicijativu,
kao i za sve ostale koje ćemo
podnostiti, dobijemo podršku
i drugih poslaničkih grupa –
istakla je Sedlarevićeva.
Uvesti taksu za
prolazak kamiona
čelu Skupštine opštine Opovo –
to je v. d. predsednik Opštinskog
odbora LSV Opovo Petar Horvat,
dok je, prema rečima Lalićeve,
Milan Hajduk imenovan za člana Opštinskog veća. LSV je deo
vladajuće koalicije i u Novom
Kneževcu, gde je konstituisan
lokalni parlament, ali ne i Opštinsko veće.
Srem: Skoro gotovo
S druge strane, gotovo u svim
opštinama u Sremu konstituisane su vladajuće koalicije. Među
njima najbrži su bili u Sremskim
Karlovcima, gde je konstitutivna
sednica lokalnog parlamenta održana još 22. maja, a Liga je u toj
opštini prvi put ušla u vladajuću
koaliciju. Karlovačkim ligašima
tako je pripalo mesto zamenika
predsednika Skupštine opštine na
koje je imenovana predsednica
tamošnjih ligaša Ivana Mecing,
dok će u Opštinskom veću biti
Snežana Ćurčin. Konstitutivna
sednica Skupštine opštine Irig
održana je 12. juna i tu Liga sa
svoja tri odbornika, kao i u prethodna dva mandata, čini deo vladajuće koalicije.
– Predsednik Opštinskog odbora
LSV Irig Vladislav Ilkić biće predsednik SO Irig u trećem mandatu,
a LSV će imati i dva člana Opštinskog veća. Dragan Ametović će
nastaviti da vodi sektor privrede
i turizma, dok će Stanimir Radulović biti zadužen za sektor za
odnose s mesnim zajednicama –
istakla je za Slobodnu Vojvodinu
Marija Radojčić, zamenica Šefa
područnog izbornog štaba LSV
za Srem. Nešto ranije, 4. juna
formirana je vladajuća koalicija u
Beočinu, a Liga ima jednog člana Opštinskog veća – Miroslava
Vajića, zaduženog za kulturu,
ekologiju, rad i socijalnu politiku.
Takođe, šidski ligaši sa svoja dva
odbornika čine deo vladajuće koalicije, u kojoj imaju pomoćnika
predsednika opštine, dodaje Radojčićeva.
NOVI SAD – Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović razgovarao je
nedavno s direktorom „Nacionalnog parka Fruška gora“ Dobrivojem Antonićem o mogućem uvođenju takse za prolazak
teškog kamionskog saobraćaja
preko ovog parka. Jovanović mu
je tom prilikom predao i potpise
stanovnika Petrovaradina prikupljenih tokom aprila i maja, nakon što je pokrenuta inicijativa
da se teški kamionski saobraćaj
izmesti iz ovog dela grada. Na
sastanku je dogovoreno i da se
u narednom periodu objedine
inicijative Iriga i Novog Sada za
uvođenjem te takse.
6
slobodna
vojvodina
FOKUS
Nikolić će napraviti
Teofil Pančić za Slobodnu Vojvodinu o potencijalima novog predsednika Srbije
NOVI SAD – Postoji čitav
niz stvari koje imaju potencijal da naprave neki cirkus
u narednom periodu i ja
sam siguran da će ih Tomislav Nikolić iskoristiti – kaže
za Slobodnu Vojvodinu kolumnista i kritičar nedeljnika „Vreme“ Teofil Pančić.
Govoreći o izboru Tomislava Nikolića za predsednika
Srbije, Pančić dodaje da „bi
Nikolić mogao da učini nešto dobro za Srbiju jedino
ocenjujući da tako nešto
ne čudi od čoveka koji je u
trenucima iskrenosti najavljivao da će Srbija biti crna
mrlja na evropskom tepihu, i
ukazujući na to da je Nikolić
već posle šest dana od izbora počeo s ograđivanjem od
predizborno-proevropskih
stavova i traženjem načina
da Srbiju zaustavi i skrene
s evropskog puta. Nekako u
isto vreme Nikolić je rekao
za nemački „Frankfurter al-
bliži saradnici, dok je bio
zamenik Vojislava Šešelja u
Skupštini Srbije, nudili „sigurnu kuću za Ratka Mladića“, a po ulicama lepili table
„Bulevar Ratka Mladića“,
koji je bio među organizatorima mitinga podrške Radovanu Karadžiću jula 2008.
godine, a zatim, iako tad već
„naprednjak“, nije glasao za
usvajanje Deklaracije o Srebrenici.
Ali budući da je Nikolić
sve to sada rekao s pozicije
predsednika Srbije, usledile
su salve reakcija zvaničnika
EU, Stejt departmenta... Nikolić je kasnije u intervjuu
Tanjugu pokušao da opravda svoje izjave rekavši da je
izjava o Vukovaru istrgnuta
iz konteksta, dok se u vezi sa
Srebrenicom pozvao na Rezoluciju Skupštine Srbije u
kojoj se, kako je rekao, osuđuje težak zločin, a genocid
se ne pominje i tome slično.
Tek, na Nikolićevoj inauguraciji se 11. juna pojavio
samo crnogorski predsednik
Filip Vujanović. Predstavnici BiH, Makedonije, Slovenije i Hrvatske nisu došli.
Nije suštinski evoluirao
ako u narednih pet godina
ne bi ništa radio i ako ne bi
apsolutno ništa govorio“.
– Sve drugo je manja ili veća
šteta – smatra Pančić.
Tri gafa za dve nedelje
Podsetimo, Tomislav Nikolić je za nepune dve nedelje
otkad je izabran za predsednika Srbije na izborima 20.
maja dao nekoliko, najblaže
rečeno, problematičnih izjava. Prvo je svega nekoliko
dana nakon izbora požurio
da u Moskvi predsedniku
Rusije Vladimiru Putinu
kaže da je put Srbije ka EU
dalek i neizvestan. LSV je
na to reagovala saopštenjem
gemajne cajtung“, govoreći
o tome zašto se Hrvati ne
vraćaju u Vukovar, da je to
„zato što je Vukovar bio srpski grad, nemaju se šta tamo
Hrvati vratiti“. Iz kancelarije predsednika to su demantovali, na šta je novinar
Mihael Martens uzvratio
time da poseduje audio-zapise razgovora. Naredni gaf
Nikolić je napravio 1. juna,
kada je u intervjuu Televiziji
Crne Gore između ostalog
rekao da u Srebrenici nije
bilo genocida.
Kritike iz EU i SAD
Ovakva izjava svakako ne
čudi od čoveka čiji su naj-
Teofil Pančić smatra da se
ovi Nikolićevi potezi „pre
nego što je krenuo mandat,
a bogami i u ovim prvim
danima mandata“, najblaže
rečeno, mogu nazvati gafovima.
– S druge strane, ne vidim
da je bilo šta od toga neko
iznenađenje za bilo koga ko
poznaje Nikolićev minuli
politički rad u poslednjih
20-ak godina uključujući
i period nakon razlaza sa
Šešeljem. A ono pre da i ne
govorimo – kaže Pančić. On
smatra da Nikolić iz radikalno nacionalističke matrice, koju poslednjih godina
pokušava da malo ublaži, u
osnovi nije suštinski evolu-
irao.
– Stvarno ne znam šta su
očekivali oni, a bilo je zagovornika Nikolića kao ne-
je, da odjednom postane to
neki drugi čovek – upitao je
Pančić.
Liga ne
ne zaboravlja
zaboravlja ko
ko je
je
Liga
četnički vojvoda
vojvoda
četnički
Petoro poslanica i poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine 31. maja nije prisustvovalo polaganju predsedničke
zakletve Tomislava Nikolića u Narodnoj skupštini Republike Srbije jer, kako je istakla portparolka LSV Aleksandra Jerkov, Nikolić građanima Srbije duguje odgovore na
mnoga pitanja.
Podsetila je i da Nikolić na izborima u Vojvodini nije pobedio, što poslanici LSV, koji predstavljaju građane Vojvodine, moraju da uvaže.
– Nikolić duguje izvinjenje za politiku koju je 17 godina
vodio – rekla je Jerkova.
Nekoliko dana kasnije, 5. juna Liga socijaldemokrata Vojvodine je odbila i da učestvuje u konsultacijama Nikolića, kao predsednika Srbije, s delegacijom Demokratske stranke i njenim koalicionim partnerima u vezi s formiranjem Vlade Srbije.
– Demokratska stranka može da pregovara u naše ime, a
mi se nećemo sastajati s Nikolićem master Tomislavom
dokle god nam ne pokaže diplomu, ne pruži dokaze o izbornoj krađi u prvom krugu i ne objasni da li je odustao
od Šešeljeve titule četničkog vojvode i Šešeljeve ideologije,
za koju se borio gotovo 20 godina – objasnio je zamenik
predsednika LSV Bojan Kostreš.
Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je da
će vreme pokazati koliko je bio pogrešan izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije.
– Mislim da će ovo što se sada događa s Tomislavom Nikolićem zaista biti ogroman korak unazad u pogledu evropskog puta Srbije – rekao je Čanak.
Ko je
je video
video kako
kako
Ko
Toma polaže
polaže ispite?
ispite?
Toma
Kada je o diplomi Tomislava Nikolića reč, portparolka LSV Aleksandra Jerkov ocenila je, reagujući na vest
da je vojvođanska prosvetna inspekcija utvrdila verodostojnost te diplome izdate na Fakultetu za menadžment, da to predstavlja klasičnu zamenu teza.
– To i dalje ne daje odgovor na pitanja koja smo postavili:
da li je dolazio na predavanja, kada je polagao ispite i da
li su drugi studenti prisustvovali polaganju njegovih ispita?
Zašto se 2008. godine kandidovao za predsednika Srbije
sa srednjom stručnom smenom ako je diplomirao godinu
dana ranije? – ukazala je, između ostalog, Jerkova.
kakve promene po svaku
cenu i među pripadnicima
takozvane građanske Srbi-
Propuštena šansa
Pančić dodaje da je Srbija
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
7
cirkus
uspela da propusti šansu, ne
da glasa za Borisa Tadića,
nego naprosto da ne glasa za
čoveka koji je jedan od simbola svega onog najgoreg u
najgorim vremenima za Srbiju u njenoj pisanoj istoriji.
– Mislim da ćemo mi naravno u pet sledećih godina još
mnogo puta plaćati simboličku, a možda i sasvim opipljivu cenu za to i ja u tom
smislu ne očekujem ništa
dobro – upozorava Pančić,
dodajući da će biti ovakvih,
pa verovatno i drastičnijih
slučajeva.
– Ne treba da zaboravimo
i da je veliko nepoverenje
koje vlada prema Nikoliću,
pre svega u regionu, ali bogme i u svetu, bez obzira na
ove kurtoazne i diplomatske izjave koje su normalne
pri inauguracijama. Ja mislim da ćemo se mi tu još
svakakvih čuda nagledati
– smatra on. Komentarišući
to što Nikolićeve izjave posle izbora više liče na izjave
predsednika stranke nego
predsednika države, Pančić
kaže da on neće moći, a da
verovatno neće ni želeti, da
iz te matrice izađe.
Demagoške manipulacije
Pančić napominje i da se u
prethodnom periodu digla
velika fama oko toga da da
li predsednik Srbije treba da
bude i predsednik stranke, te
da je u tom smislu bilo dosta
demagoških manipulacija sa
svih strana.
– Građani su sebi dopustili
da jedan takav čovek bude
predsednik i da jedan takav
čovek njih zastupa u narednih pet godina. Dakle, on će
zastupati svoju ideologiju i
svoju stranku sasvim nezavisno od tih gluposti, čisto
formalističkih, da li je on
podneo ostavku na mesto
predsednika stranke ili nije
– zaključio je Pančić.
Kako kurs dinara reaguje na Tomu?
Iako se ekonomisti ne slažu
oko toga da li i koliko izbor
Tomislava Nikolića za predsednika Srbije utiče na ekonomska kretanja i cenu evra
u Srbiji, neki podaci govore
u prilog tome da to ipak ima
neke veze. Recimo, dva dana
pred drugi krug izbora – dakle
18. maja, prodajni kurs evra
na sajtu Narodne banke Srbije bio je 113,63 dinara, dan
nakon izbora (21. maja) bio
je 113,71 dinar, a već 22. maja
je porastao na 114,44 dinara. U narednim danima evro
je nastavio da raste sve do 4.
juna, kada je dostigao 118,04
dinara za jedan evro. Sledećeg
dana, 5. juna (kada se čulo da
će kandidat za premijera Boris
Tadić saopštiti Nikoliću da ta
stranka sa svojim partnerima
ima većinu u parlamentu za
formiranje Vlade) cena evra
je počela da pada pa je sišla na
117,70 dinara i nastavila je da
pada i narednih dana.
Ista stvar 2007.
Možda još drastičniji primer
poskupljenja evra kada se
Nikolić nađe na nekoj od dr-
žavnih funkcija dogodio se u
maju 2007. godine kada je tadašnji prvi čovek radikala na
pet dana seo u stolicu predsednika Skupštine Srbije. Nikolić je 8. maja 2007. godine
izabran za predsednika republičkog parlamenta. Dan pre
toga evro je prema arhivi NBS
bio 81,19 dinara, već 9. maja
bio je 82,48 dinara, a 10. maja
83,22 dinara. Uz manje oscilacije evro se na tom nivou zadržao do 14. maja, kada je bio
82,35 dinara. Samo dan ranije
(13. maja) Nikolić je podneo
ostavku na mesto predsednika
Skupštine Srbije. Već 15. maja
evro je pao na 81,42 dinara.
Otišao i „Danijeli“
Da izbor Nikolića za predsednika ima veze s ekonomijom
smatra i potpredsednica DS
Jelena Trivan, koja je nedavno rekla da je Nikolić za sedam dana vladavine uspeo
da državi napravi problem s
regionom, EU i čitavim svetom i da zato ne treba da čudi
zašto investitori nisu u ovom
trenutku spremni da ulažu u
Srbiju. Trivanova je Tanjugu,
reagujući na saopštenje Srpske
napredne stranke u kojem se
navodi da je odluka „Danijelija“ da odustane od ulaganja u
Srbiji posledica nesposobnosti
i obmana demokrata, rekla da
je svetska javnost preplavljena informacijama o
nestabilnosti u
Srbiji nakon
izbora Nikolića za
preds e dnika i da
je upravo to
razlog
povlačenja
investitora.
Prethodno je
Boris Tadić rekao
da je italijanska kompanija
„Danijeli“ odložila je svoje investiranje u Srbiji i dodao da
su takvu odluku „Danijeli“ i
kompanija „Baldijeri“ doneli
posle objavljivanja rezultata
predsedničkih izbora.
Izbor Nikolića
negativan signal
Ekonomista i član Stručnog
saveta LSV za budžet i finansije mr Vladimir Torbica kaže
za Slobodnu Vojvodinu da,
iako je funkcija predsednika
više protokolarna, ona ipak
utiče na ekonomska kretanja.
– Evidentno je da je izbor
Tomislava Nikolića
poslao negativan signal
zemljama
u okruženju,
potencijalnim
investitorima i
privrednicima
koji već posluju u našoj zemlji. To se ogleda u
padu investicija i poslovnih
aktivnosti u zemlji, a može
negativno da utiče i na kurs
evra – smatra Torbica. On,
međutim, navodi da najveći
uticaj na sve to ima činjenica
da još nije formirana nova
vlada.
– Ukoliko bi, recimo, SNS
napravio vladu, ti problemi
bi bili još mnogo veći – upozorava Torbica.
8
slobodna
vojvodina
FOKUS
Ustavni sud Srbije konačno zabranio „Obraz“
DOČEKALI ZABRANU
BEOGRAD – Ustavni sud
Srbije zabranio je 12. juna
rad Otačastvenog pokreta
„Obraz“ zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i
izazivanja nacionalne i verske mržnje, a Liga socijaldemokrata Vojvodine zatražila
je istog dana nakon zabrane
preduzimanje konkretnih
mera, poput toga da članstvo
u „Obrazu“ ili nastavljanje
njihovih ideja bude krivično
delo kako bi se ova organizacija i konačno ugasila.
DOK JE V
IMALA S
GRAĐAN
REJONSK
NOVI SAD – Za samo nekoliko nedelja u Vojvodini je eksplodirala bomba i ubila troje
ljudi, tri žene su jedva izbegle
silovanje, a mladići su u dva
navrata prebijeni metalnim
šipkama... Nekadašnji načelnik Službe javne bezbednosti
SAP Vojvodine Jovan Babić
Diskriminatorski stavovi
Kako je objavljeno na vebsajtu Ustavnog suda Srbije,
sud smatra da su, na osnovu
dokaza koji su predočeni u
slučaju protiv te organizacije, ispunjeni svi kriterijumi
za zabranu rada udruženja i da ta mera predstavlja
srazmeran odgovor društva
radi ostvarivanja legitimnog
cilja – zaštite osnovnih sloboda i prava građana. Zbog
toga je USS naložio brisanje
„Obraza“ iz Registra udruženja koji vodi Agencija za
privredne registre. Takođe,
sud je zaključio da iz akata
i delovanja „Obraza“ proističu stavovi kojima se suštinski diskriminišu građani,
kroz govor mržnje, uznemiravanje i ponižavanje, čime
se, po tumačenju suda, krše
Ustavom utvrđene slobode i
prava građana i zloupotrebljava pravo na udruživanje.
– Udruženje se svojim proklamovanim načelima, delo-
Kako zaustaviti lo
vanjem i podržavanjem
nasilja zalaže za model društva koje je zasnovano na
diskriminaciji pojedinih etničkih, verskih, seksualnih i
drugih grupa – ustanovio je
Ustavni sud.
Obračunati se s
promoterima nasilja
Liga
socijaldemokrata
Vojvodine, ocenjujući da
je zabrana „Obraza“ dobra vest za Srbiju, upitala
je zašto je trebalo čekati
šest i po godina da do toga
i dođe.
– Skupština AP Vojvodine, dok je na njenom čelu
bio Bojan Kostreš, zatražila je i od MUP-a dobila
Informaciju o delovanju
članova neformalnih grupa i pojedinaca s neonacističkim obeležjima na
području Republike Srbi-
Čanak pre
pre deset
deset godina
godina
Čanak
tražio hapšenje
hapšenje članova
članova „Obraza“!
„Obraza“!
tražio
Za organizaciju „Obraz“ vezan je čitav niz incidenata prethodnih godina koji nekako počinju u neredima koji su pratili organizaciju prve Parade ponosa u Beogradu 30. juna
2001. godine. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Nenad Čanak još 2002. godine tražio je od policije da hapsi
članove „Obraza“, kao što je do tada hapsila otporaše, i upozoravao na klerofašizaciju zemlje, ali je optuživan da je „antisrbin“, kao što je i od pojedinih „političkih analitičara“ bio
prozivan i za ekstremistu kada je pozvao građane da spreče
marš neonacista u Novom Sadu.
Nasilje ii mržnja
mržnja
Nasilje
„Radna lista“ nasilnih i akcija ispoljavanja mržnje pripadnika „Obraza“ podugačka je. Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine je 2008. godine zatražila zabranu rada te
organizacije nakon što su u februaru 2008. godine pripadnici te organizacije upali na promociju knjige u produkciji
„Peščanika“ B92 u Futogu, a ne dugo zatim i nasilno prekinuli izložbu „Odstupanja“ umetničke grupe iz Prištine. U
julu 2008. tokom skupa podrške Radovanu Karadžiću pripadnici „Obraza“, SNP „1389“ i navijačkih grupa izazivali
su nerede u kojima je demolirana imovina, paljene zastave,
došlo je do napada na ambasade i na policiju. Vođa „Obraza“ Mladen Obradović uhapšen je 10. oktobra 2010. godine
zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa održane tog dana, kada je povređeno 140 ljudi, za šta
je 20. aprila 2011. prvostepeno osuđen pred Višim sudom
na dve godine. Obradović je 27. marta ove godine osuđen u
Prvom osnovnom sudu u Beogradu na deset meseci zatvora
zbog izazivanja mržnje i upućivanja pretnji pripadnicima
homoseksualne populacije pred otkazanu Paradu ponosa
2009. godine.
je, na osnovu koje je pokrajinski parlament 20.
decembra 2005. i zvanično
zatražio zabranu „Obraza“,
kao i onemogućavanje delovanja ostalih neformalnih ekstremističkih grupa
– podsetila je Liga u svom
saopštenju.
Još nije gotovo
Da je „Obraz“ tada zabranjen, bila bi sprečena mnoga zla i nasilja, a ideolozi
i kreatori te organizacije
bili bi bar za neko vreme
onemogućeni da šire svoj
uticaj na mlade u Srbiji.
Liga
socijaldemokrata
Vojvodine je upozorila i
da zabranom „Nacionalnog stroja“ prošlog juna i
„Obraza“ još nije završen
obračun sa svim organizacijama koje skrivene pod
plaštom patriotizma zagovaraju nasilje i mržnju, i
podseća da je Ustavni sud
dosad propustio da zabrani navijačke podgrupe i
SNP „Naši“.
– Nadamo se da na to nećemo čekati neki naredni
jun – zaključeno je u saopštenju.
DISKOT
Za samo nekoliko n
eksplodirala bomba i u
su jedva izbegle silova
navrata prebijeni m
kaže za Slobodnu Vojvodinu
kako veruje da bi bezbednosna situacija u pokrajini bila
znatno bolja da Vojvodina
ima svoju policijsku upravu i
znatno veće ingerencije nego
što ima danas.
Crna hronika
Najveća tragedija dogodila
se u Idvoru kada su braća I.
B. i S. B. i njihov prijatelj M.
S. iz Sefkerina poginuli dok
je sedam osoba povređeno u
eksploziji bombe 3. juna oko
2.30 ujutro. Kako je preneo
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
9
opove i nasilnike na ulicama širom Vojvodine?
VOJVODINA
SVOJU POLICIJU,
NE SU ČUVALI
SKI POLICAJCI
list „Alo“, oni su te večeri
došli do diskoteke „Dama“ u
Idvoru, ali obezbeđenje nije
htelo da ih pusti u lokal. Nakon kraće rasprave, došlo je i
do fizičkog obračuna, nakon
čega je jedan od mladića izvadio bombu i zapretio da će je
aktivirati. Ubrzo je odjeknula
je na trotoar na Novom naselju u Ulici braće Dronjak
Novosađanku svojih godina i
dirao je po telu, da bi potom
nekoliko sati kasnije na uglu
ulica Veselina Masleše i Hadži Ruvimove napao devojčicu
tražeći da ima s njom polne
odnose. To su, srećom, videli
TEKA „DVOR” U IDVORU U KOJOJ SU STRADALa TROJICA MLADIĆA
nedelja u Vojvodini
ubila troje ljudi, tri žene
anje, a mladići su u dva
metalnim šipkama...
eksplozija. S druge strane, pažnju javnosti u Novom Sadu
nedavno je privukla vest da su
za samo nedelju dana uhapšena tri muškarca osumnjičena
da su u Novom Sadu nasrtala
na žene, devojke i devojčice.
Kako je javio „Dnevnik“, prvo
je uhapšen je A. L. (32) zbog
napada na dve ženske osobe,
a dan kasnije policija je saopštla da je uhvatila M. Š. (22)
zbog napastvovanja trinaestogodišnje devojčice dok je
krajem aprila šetala psa u Petrovaradinu. Istog dana S. B.
(33), sat posle ponoći, oborio
građani, pojurili su izgrednika, uhvatili ga i pozvali policiju, koja ga je odmah privela. Nažalost, crna hronika se
ovde ne završava pošto su u
dva odvojena incidenta u Subotici i Mužlji u roku od samo
nekoliko dana dve grupe
mladića prebijene motkama
i lancima, a neki od njih su
dobili teške telesne povrede.
Sve ovo tek je ilustracija i nije
ni izbliza kraj crne hronike u
poslednjih nekoliko nedelja
u Vojvodini. Pored toga, ne
treba zaboraviti ni da se, prema istraživanju pokrajinskog
ombudsmana, u školama na
teritoriji Vojvodine godišnje
zabeleži oko 4.900 slučajeva
vršnjačkog, najčešće fizičkog
nasilja, što znači da je vršnjačkom nasilju u proseku
izloženo svako četvrto dete u
Vojvodini.
Decentralizovati policiju
Nekadašnji načelnik Službe
javne bezbednosti SAP Vojvodine Jovan Babić smatra da
bi bilo znatno manje ovakvih
incidenata kada bi se vratio
stari sistem funkcionisanja
sistema bezbednosti kada je
Vojvodina imala svoju policiju i kada bi načelnik te policije bio odgovoran Skupštini
i Vladi AP Vojvodine kao, i
republičkom
Ministarstvu
unutrašnjih poslova. On napominje i da je posebno važno opštine i mesne zajednice
učiniti odgovornim u oblasti
javne bezbednosti.
– Kada je Vojvodina imala
svoju policiju, svi oni su bili
odgovorni na svojoj teritoriji, a policija je bila efikasnija
što je više sarađivala s opštinama, mesnim zajednicama,
radnim organizacijama, pa i
sa samim građanima. To se
ne može postići bez decentralizacije policije i spuštanja odgovornosti na niže
nivoe odlučivanja – smatra
Babić. On kaže da je tadašnja policija imala za cilj da
svog policajca učini vidljivim u nekoj sredini, što je
Novom Sadu fali
300 policajaca
Novi Sad je nedavno na obeležavanju Dana policije dobio 47
novih policijskih službenika,
a kako je najavio v.
d. načelnik Policijske uprave
Novi Sad Stevan Krstić, do
naredne godine
trebalo bi da dobije još dodatnih
80. Predsednik
Skupštine
grada
Novog Sada Aleksandar
Jovanović, koji je u protekle
četiri godine dosta radio na
podizanju bezbednosti u Novom Sadu, kaže da je to korak
u dobrom pravcu, ali da se još
mora dosta raditi jer, prema
nekim informacijama, Novom
Sadu fali oko 300 policajaca.
Prema njegovim rečima, 47
novih policijskih službenika
trebalo bi da se rasporede na
različite poslove unutar PU
Novi Sad koja obuhvata čitav
Južnobački okrug i Beočin.
donosilo rezultate.
– Tada smo imali rejonske
policajce koje su poznavali svi građani koji su im
bili stalno dostupni. To je
građanima ulivalo neku sigurnost, imalo je psihološki efekat, a služilo je i kao
važna preventiva. I danas
kada bi imali ovakve policajce, verujem da bi kriminalci dvaput razmislili da
li bi sa sobom nosili oružje
ili napali nekoga na ulici –
kaže Babić. On smatra da bi
rejonski policajac doprineo
i bezbednosti u školama jer
i deca ne bi nosila boksere
u škole, kao što je bilo slučajeva, i ne bi maltretirala
Nove kolege će dobiti odsek
za suzbijanje kriminaliteta,
saobraćajnu policiju, analitiku,
železnicu, upravne poslove i druge delove
gradskog MUP-a.
Pored toga, objašnjava
Jovanović,
policijska stanica na
Detelinari dobiće troje novih policajaca,
a stanica Istok dvoje,
dok će Vatrogasnoj brigadi Novog Sada biti dodeljeno šest novih vatrogasaca.
– Svako povećanje broja policajaca u Novom Sadu značajno je jer se time povećava
nivo bezbednosti u gradu.
Tokom ove godine očekujem
da novosadska policija dobije
još oko 80 novih policajaca,
koji treba da završe obuku u
centru u Sremskoj Kamenici.
Upravo to je bio naš prvi zahtev prema MUP-u, povećanje
broja policajaca u gradu – kaže
Jovanović.
vršnjake ako bi znala da je
policajac negde u blizini.
Babić je podsetio i da je u
vreme pokrajinske policije
u Vojvodini godišnje bilo u
proseku oko 22.000 krivičnih dela, od kojih je, recimo,
svako ubistvo razjašnjeno i
procesuirano.
– Kada je reč o razbojništvu
i razbojničkim krađama, više
od 90 odsto bilo je razjašnjeno i procesuirano, dok
su ostale kriminalne radnje
bile procesuirane u preko 60
odsto slučajeva. To znači da
smo u proseku uspešno rešavali oko 80 procenata svih
krivičnih dela u pokrajini –
podseća Babić.
10
slobodna
vojvodina
LIGAŠICA
Ivana
Mecing
Ivana Mecing je rođena 17. decembra 1987. godine u Novom
Sadu. Osnovnu školu završila je u Sremskim Karlovcima
kao đak generacije, dok je kao
vukovac Gimnaziju „Isidora
Sekulić“ u Novom Sadu završila 2006. godine. Iste godine
je upisala Ekonomski fakultet
u Subotici, odeljenje Novi Sad,
Univerziteta u Novom Sadu,
smer Evropska ekonomija i biznis. Master studije završila je
2011. godine s prosekom 9,50,
nakon čega je stekla titulu master ekonomiste. Tokom studija
Mecingova je dobijala mnoge
nagrade i stipendije, među kojima i stipendiju Fonda za mlade talente kao jedna od 1.000
najboljih studenata u zemlji.
Takođe, 2009. godine dobila je
nagradu organizacije „Putujemo u Evropu“ koja se dodeljuje za 200 najboljih studenata u
zemlji, a 2011. dobija i nagradu
Univerziteta za najbolje studente. Od aprila 2011. do aprila
2012. radila je kao pripravnik u
Opštinskoj upravi u Sremskim
Karlovcima.
Ivana Mecing je članica Lige
socijaldemokrata Vojvodine od
septembra 2009. godine, a u februaru 2011. godine postala je
predsednica Opštinskog odbora LSV Sremski Karlovci, što je
i danas. Kako navodi, u LSV se
učlanila jer je Liga jedina stranka koja ne menja svoju politiku
i svoje principe od samog nastanka.
– Rođena sam Vojvođanka, pa
mi je bilo prirodno da budem
sastavni deo LSV. Ono što me je
najviše privuklo Ligi jeste istrajnost u borbi za jednakost ljudi
i borba protiv fašizma. Takođe,
Liga socijaldemokrata Vojvodine najviše se zalagala za ravnopravnost polova, što je bila još
jedna od mnogih stvari zbog
kojih sam shvatila da pripadam
tu – ističe Mecingova. Kako
navodi, posebno je ponosna na
istorijski uspeh koji su karlovački ligaši postigli na minulim izborima. Na njih je opštinski odbor LSV Sremski Karlovci prvi
put izašao samostalno i ostvario
istorijski uspeh od svog nastanka. Podseća da je to rezultat
predanog rada u odboru, koji je
doveo do udvostručenja broja
članova, ali i glasača u Sremskim Karlovcima. Najavljuje
nastavak tog trenda, a budući
da je krajem maja imenovana
za potpredsednicu Skupštine
opštine Sremski Karlovci, očekuje da će Liga iskoristiti tu
poziciju za prezentovanje svoje
politike, kao i za ostvarivanje
planova i programa LSV.
Ivana Mecing je na minulim pokrajinskim izborima bila kandidatkinja za poslanicu u Skupštini AP Vojvodine po većinskom
izbornom sistemu i osvojila je
treće mesto i velik broj glasova. Na to je veoma ponosna s
obzirom na to da je bila ubedljivo najmlađa kandidatkinja.
Budući da je velika zaljubljenica
u prirodu, Ivana Mecing najveći
deo slobodnog vremena provodi uživajući u njoj s porodicom
i drugim dragim ljudima.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
329.14 (497.113)
Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni
urednik
Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .
- Novi Sad:
Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,
- Ilustr. ; 31,5cm
Mesečno.
ISSN 1821-1186
COBISS.SR-ID 138618119
TEMA
Zahvaljujući vojvođanskim planinarima, obeležja AP
Vojvodine na krovovima četiri kontinenta
VOJVOĐANSKA
ZASTAVA
NA VRHOVIMA
HIMALAJA I
KILIMANDŽARA
Četiri godine pre nego što će vojvođanska zastava
biti prvi put istaknuta na nekom od svetskih
vrhova, na 6.960 metara visine južnoafričkog
masiva Akonkagva istaknut je – grb AP Vojvodine
NOVI SAD – Pored zgrada,
bandera i ulica u Vojvodini, zastava AP Vojvodine vijori se i na
vrhovima Alpa, na Aljasci, Himalajima, Kavkazu i Kilimandžaru!
Planinar Duško Matić iz Kluba
planinara „Zrenjanin“ razapeo
je zastavu AP Vojvodine u Aziji na Himalajima i na najvišim
vrhovima još tri kontinenta: na
Kilimandžaru – najvišem vrhu
Afrike, na Denaliju – najvišem
vrhu Aljaske, to jest Severne
Amerike, i na najvišem vrhu
Evrope – Kavkazu.
Grb Vojvodine na Akonkagvi
Alpinista pripravnik Hoselito
Bite, član Planinarsko-alpinističkog kluba „Celtis“ iz Sombora,
verovatno je bio jedan od prvih
Vojvođana koji je obeležje svoje pokrajine ostavio na nekom
od najviših vrhova sveta. Nešto
Slikanje sa
sa zastavom
zastavom obavezno
obavezno
Slikanje
Zadržavanje na samom vrhu je vrlo kratko. Dovoljno da se predahne i fotografišu prijatelji na cilju, a onda sledi težak povratak.
– Kada se, posle višednevnog i višenedeljnog uspona popnemo,
prvo kleknemo i pokušamo da dođemo do daha jer smo potrošili
poslednje atome snage. Onda zabodemo zastave, slikamo se s prijateljima, slikamo se sa zastavom. To je izuzetan osećaj, teško opisiv. Znam da je u tom činu penjanja i postavljanja zastave učinjeno
nešto lepo za sve ljude – za poznanike, prijatelje, za one koje ne
poznajem i one koji su to loše činili – kaže Duško Matić.
ne Amerike – Akonkagvu.
Početkom januara te 2004. godine Hoselito Bite je ponovio
uspeh koji je šezdeset godina ranije postigao njegov sugrađanin
Subotičanin Tibor Seke i osvojio
vrh Akonkagve, od 6.960 metara. Na samom vrhu okačio je
grb Vojvodine. Međutim, kako
je vreme bilo nestabilno i kako
je postojala mogućnost da ovaj
vojvođanski simbol nestane,
on je poneo grb i zakačio ga na
vidnom mestu u planinarskom
februara 2004. godine. Tri godine kasnije zavijorila se na vrhu
Denali na Aljasci, krovu Severne
Amerike. Po povratku iz ekspedicije, Duško Matić iz Planinarskog društva „Zrenjanin“ poklonio je tadašnjem predsedniku
Skupštine Vojvodine Bojanu Kostrešu fotografiju s Aljaske gde je
vojvođanska ekspedicija istakla
zastavu Vojvodine. Kostreš im je
tada uručio zastavu Vojvodine,
koju su Matić i njegovi prijatelji
planinari 2008. godine zakačili
Gde je dosad istaknut grb AP Vojvodine
Kontinent
Zemlja
Planin. masiv
Vrh
Visina
Južna Amerika
Argentina
Akonkagva
Akonkagva
6.960 m
više od godinu dana nakon što
je pokrajinski parlament doneo
odluku o upotrebi istorijskog
znamenja kojom je ustanovljen
grb AP Vojvodine, Hoselito je
taj grb istakao na najviši vrh Juž-
domu na ovoj planini.
Zastava na Himalajima
Zastavu AP Vojvodine, pokrajinska skupština je usvojila 27.
na vrh Ajland, visok 6.200 metara, na Himalajima.
Te 2008. godine Hoselito Bite je
pokušao da osvoji drugi najviši
vrh na svetu – K-2 (8.611 metara) na Himalajima i na njega
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
11
Gde je dosad istaknuta zastava AP Vojvodine
Svi znaju
znaju za
za Tita
Tita ii Đokovića
Đokovića
Svi
Stanovnici Aljaske i drugih naselja u blizini poznatih planinskih vrhova koje je Matić susretao na svojim putovanjima ne
znaju gde su Srbija, Vojvodina. Neki misle da je to predgrađe
Moskve, drugi pak da je deo Španije. Ali sve se razjasni kad se
pomenu Jugoslavija, Tito i Novak Đoković. – Još kad im kažem
da je Vojvodina pokrajina i da je zastava koja se većini njih svidela naša, onda se obavezno slikaju s njom – ističe Matić.
zabode vojvođansku zastavu. Ali
prilikom tog uspona njegovi prijatelj iz Bosne, s kojim je pošao
u osvajanje drugog najvišeg vrha
na svetu, razboleo se, pa je ekspedicija prekinuta. Samo nekoliko dana kasnije, kada je vojvođanska ekspedicija pokušala da
osvoji K-2, došlo je do pogibije
poznatog alpiniste Subotičanina
Drena Mandića, pa je i ta ekspedicija prekinuta.
Duško Matić 2009. godine osvaja
najviši vrh Afrike Uhuru na Kilimandžaru visok 5.895 metara, a
potom i zapadni Elbrus, najviši
vrh Kavkaza na 5.642 metra visine, i na njima ističe vojvođansku
zastavu.
Godinu kasnije, 2010. Hoselito
Bite vodio je alpinističku grupu
u osvajanje najvišeg vrha Alpa –
Grosglokner.
– Ponosno sam tamo zakačio
malu zastavu Vojvodine – kaže
on.
Vojvođanski inat
Svaki gram alpinističke torbe
strogo je proračunat i ranac se
planski pakuje. Mesta ima samo
za hranu i opremu. Pomoći
nema, a i pobeda je veća kad sve
uradiš sam, kažu alpinisti. Ali
Dušku Matiću nije bilo teško da
Kontinent
Zemlja
Planin. masiv
Vrh
Visina
Azija
Nepal
Himalaji Ajland
Ajland
6.200 m
Sev. Amerika
Aljaska
Makinli
Denali
6.194 m
Afrika
Tanzanija
Kilimandžaro
Uhuru
5.895 m
Evropa
Rusija
Kavkaz
Zapadni Elbrus
5.642 m
Evropa
Austrija
Alpi
Grosglokner
3.798 m
sa sobom ponese za njega tri najvažnije zastave koje su težile i do
kilogram – zastavu Zrenjanina,
Vojvodine i Srbije. Kaže, to je za
njega dodatni motiv.
– Kad si sam na planini, okružen
snegom, kamenom, strminama,
kad ti je dosta svega i želiš da
prekineš, pogled na zastavu te
vrati. Od želje da pokažeš svima
gde si bio, od bojazni šta će kod
kuće reći ako prekineš, znaš da
svi očekuju da te vide na vrhu,
dobiješ neki elan i dodatni motiv što ti pomogne da stigneš do
cilja – priča Matić za Slobodnu
Vojvodinu.
– Svaki put sam se vodio time
da na svakom vrhu ostane neki
trag iza mene, iza jednog Vojvođanina. Želim da pokažem
dokle je spreman da ide jedan
ravničarski čovek, koji je miran,
staložen, kojem je sve u životu
ravno. Želim da pokažem koliko
su Vojvođani spremni da se žrtvuju zarad sebe i zarad drugih.
Hoću da pokažem da Vojvođani
mogu osvojiti i vrh sveta – ponosan je Duško Matić. Često su ga
Višestruka namena
namena zastave
zastave
Višestruka
Zastava ima višestruku namenu. Pored toga što je nose da bi je
istakli, planinari je na putu do vrhova, u ekstremnim uslovima,
koriste i kao prvu pomoć.
– Ako je hladno, možeš njome da se ogrneš. Takođe, možeš da
je staviš ispod sebe umesto postelje, pa će ti biti toplije. Možeš
da je staviš ispod glave umesto jastuka. Kako su zastave često
od cirade i ne propuštaju vodu, dobro dođu kod topljenja snega
što je glavni izvor tečnosti u snežnim uslovima – otkriva nam
Duško Matić.
pitali šta je to što pokreće nekog
iz ravnice da osvoji neki vrh.
– Ne znam. Možda je to vojvođanski inat – dodaje on.
Pravac Himalaji!
Hoselito Bite ne odustaje od
osvajanja vrha Himalaja drugog
po visini.
– Ići ću sigurno ponovo na K-2 i
sasvim sam siguran da ću uspeti
da pričinim to zadovoljstvo sebi i
drugim Vojvođanima da se naša
zastava vijori na Himalajima –
rekao je za Slobodnu Vojvodinu
Hoselito Bite.
U međuvremenu, početkom
ovog meseca jedna ekspedicija
s planinarom Čabom Totom iz
Bačke Topole na čelu krenula je
i u osvajanje vrha Hiden pik na
planinskom vencu Karakorum,
visokom 8.080 metara. Na put su
poneli vojvođansku zastavu koju
im je pred put uručio predsednik
Skupštine AP Vojvodine Šandor
Egereši.
12
slobodna
vojvodina
AKCENTI
REPORTAŽA: Reporteri Slobodne Vojvodine u među poljoprivrednim penzionerima
POLJOPRIVREDNA PENZIJA
TEK NEŠTO VEĆA OD
SOCIJALNE POMOĆI!
nepravda
Od svih penzija u Srbiji najniže su one zemljoradničke, pa tako 173.028 ljudi u
čitavoj zemlji prima oko 9.941 dinar mesečno. Najviše njih je, naravno, u Vojvodini
NOVI SAD – Statistika penzijsko-invalidskog fonda koju je
nedavno objavio list „Politika“
pokazuje da su u Srbiji od svih
penzija najniže one zemljoradničke.
Dok najniža starosna i invalidska penzija u Srbiji iznosi
12.654 dinara, poljoprivredne
su za još trećinu niže, pa tako
173.028 ljudi u čitavoj zemlji
prima oko 9.941 dinar mesečno. Da stvar bude i gora, tu je i
podatak da još 33.295 poljoprivrednika dobija i manje od tog
iznosa.
Tužna sudbina vojvođanskog
paora
Stručnjaci za pitanja socijalnih
davanja za Slobodnu Vojvodinu objašnjavaju da se socijalna
i po dinara od pune poljoprivredne penzije...
Budući da je Vojvodina poljoprivredno područje, lako
se može zaključiti da je veliki
broj poljoprivrednih penzionera upravo iz Vojvodine. Tim
povodom reporteri Slobodne
Vojvodine posetili su Kruščić
i Ruski Krstur u opštini Kula
da bi se na licu mesta uverili
kako sa 9.000 dinara mesečno,
a mnogi i s manje, preživljavaju
vojvođanski poljoprivrednici
koji su čitav život proveli na njivi i na njoj ostavili i mladost i
zdravlje.
Zdravlje ostavila na njivi
– To je jako malo para. Kada
platim lekara i lekove i kupim
hleb i mleko, meni skoro ništa
Socijalna pomoć
pomoć skoro
skoro kao
kao penzija
penzija
Socijalna
Erika Polih iz Kruščića, iako je godinama uplaćivala poljoprivrednu penziju, na kraju je nije dobila. Kako kaže, penziju je
uplaćivala 16 godina pošto tada ta izdvajanja nisu bila velika,
a nakon 2000. godine, kada je donet nov zakon, trebalo je za
to godišnje da izdvaja oko 35.000 dinara.
– Ja sam to jednostavno otkazala jer nisam mogla. Pošto sam
imala svega jedno jutro zemlje, od toga se nije moglo ni živeti,
pa sam išla na ekonomiju da radim svaki dan – priča baka Erika. Ona je želela da uzme penziju kada je napunila 65 godina
i, kako kaže, tada su su joj rekli da ima 16 godina uplaćenih,
da je dve godine pojela inflacija i da mora uplatiti novac za
dodatnih deset godina.
– Jedan čovek mi je rekao da, i da sam uplatila tih 500.000
dinara, koliko su mi tražili, ne bih dobila više od 9.000 dinara
mesečne penzije – kaže Erika Polih. Umesto da plati, ona je
odlučila da se obrati za pomoć Centru za socijalni rad.
– Otišla sam tamo i rekla sam kako stvari stoje, pa mi je žena
omah pomogla pošto sam već imala godine starosti. Sada dobijam 8.200 dinara mesečne pomoći, a poljoprivredna penzija
ne bi ni bila veća od 9.000 pošto sam imala malo zemlje – rekla
nam je Erika Polih.
pomoć obračunava po osnovici od oko šest hiljada dinara
na koje se dodaju još određeni koeficijenti u zavisnosti od
troškova i okolnosti života (npr.
da li korisnik živi sam), čime se
dolazi do sume niže oko hiljadu
ne ostane od polovine penzije
koja iznosi 3.400 dinara – započinje svoju priču Natalija
Edelinski iz Ruskog Krstura,
koja je s pokojnim suprugom
čitav život provela na njivi. Ona
je penziju nasledila od muža,
ljubomir i marija sopka
koji je umro pre 20 godina, pa
zbog toga dobija mesečno oko
6.800 dinara i to iz dva puta, što
je oko 30 odsto manje od pune
penzije. Puno joj pomažu sinovi i, kako nam je rekla, bez toga
ne zna kako bi mogla preživeti.
– Živim sama, ali mi sin kupi
ogrev zimi i sve što mi treba.
Bez toga sigurno ne bih mogla.
Penzija sigurno nije ni blizu
dovoljna – priča baka Natalija.
Ona se udala sa 18 godina i više
od 30 godina je sa suprugom
sadila papriku, što je uobičajeno za ovo mesto. Sađenje paprike, a kasnije i prodaja po pijacama težak je svakodnevni posao
koji se bukvalno radi i noću i
danju. Baka Natalija se danas
teško kreće, a svaki pregled kod
lekara papreno košta.
– Ova penzija je jako jadna, a
naradili smo se još od detinjstva.
Njiva mi je odnela zdravlje, a ja
sad mogu samo da sednem da
plačem – kaže nam baka Natalija, koja nas je teškim koracima
ispratila do vrata terase.
U baštici svega pomalo
Verona Sič, kao i Natalija Edelinski iz Ruskog Krstura, pri-
ma umanjenu penziju koju je
nasledila od pokojnog muža.
Iako je i sama uplaćivala penziju, nije uspela da ispuni uslov,
pa zato dobija muževljevu.
Ona sama živi u staroj kući na
kraju Kruščića i baš smo naišli
dok je krečila i sređivala koliko
može sama. Verona je bila udata u Bajši, a u majčinu kuću u
Kruščiću vratila se nakon smrti
muža. Nešto zemlje što je imala
u Bajši prodala je zbog velikog
poreza koji je morala da plaća,
tako da sad ima samo bašticu
u dvorištu kuće. Zasadila je od
svega pomalo da joj se nađe.
– Dobijem 3.400 dinara polovinu penzije i to pokušavam
da razvučem koliko mogu. Plaćam redovno struju jer bez nje
ne mogu, ali se trudim da jako
malo trošim. Jedna sijalica, televizor i to je to. Perem na ruke
dok mogu – kaže ona gledajući
u zemlju. Za zimu je već počela
da sprema ogrev. Nije na odmet
misliti o tome na vreme.
– Prošle godine sam kupila nekako dve tone uglja i ostala mi
je još jedna pa to čuvam. Ložim
samo jednu peć i u toj sobi sam
čitave zime – kaže Verona Sič.
Pošto nema nikoga da joj po-
mogne, snalazi se radeći gde
god pronađe posao.
– Snalazim se kako mogu, ali
teško je – požalila nam se Verona.
Dva jutra zemlje za penziju
Ljubomir i Marija Sopka iz Ruskog Krstura takođe su čitav vek
proveli na njivi prvenstveno sa-
verona sič
deći papriku. Iako smo ih sreli
na ulici ispred kuće, kao pravi
domaćini uveli su nas u svoje
dvorište i poslužili nas hladnim
pićem pošto je vrućina postala
nesnosna. Dvorište pravo zemljoradničko. Prvi deo prepun
cveća i vinove loze, a drugi deo
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
13
Zašto su protestovali poljoprivrednici u Ruskom Selu
nepravda
pun seoskih životinja. Iako
imaju mala primanja, Ljubomir i Marija jednostavno
ne dozvoljavaju da se to vidi
na njihovoj kući i u dvorištu.
Sve je na svom mestu. A do
poljoprivredne penzije došli
su pre nekoliko godina tako
što su prodali dva jutra zemlje, ispunili svoje obaveze
prema državi i dobili punu
penziju. Oni danas primaju, kako kažu, nešto više od
9.600 dinara mesečno. Iako
oboje dobijaju penziju, to
ipak nije dovoljno novca jer
imaju kuću koju treba održavati, a drže i živinu i nešto
stoke.
– Imamo petoro dece, a jedan
sin nam je u Kanadi. Deca
nam pomažu oko poslova po
dvorištu. Mi njima dajemo
mleko od krave, a oni donesu hranu za kravu i tako to
ide – kažu Marija i Ljubomir.
Bez pomoći sinova Ljubomir
Stradale im njive, kuće i putevi
Kako saznajemo, dosad je NIS-u u Ruskom Selu podneto oko 600
zahteva za odštetu, a procenjuje se da je to tek polovina oštećenih
RUSKO SELO/KIKINDA –
Nakon dvodnevnih blokada
mašina Naftne industrije Srbije, poljoprivrednici Ruskog
Sela i predstavnici NIS-a dogovorili su se o daljoj saradnji.
Nakon toga, traktori kojima su
od 11. do 13. juna uveče bila
blokirana vozila NIS-a koja
obavljaju geofizička ispitivanja tla uklonjeni su i zaposleni
u naftnoj kompaniji nastavili
su da ispituju zemljište radi
nalaženja nafte i gasa. Uklanjanju blokada, prema pisanju „Dnevnika“, prethodio je
dogovor paora i zamenika
generalnog direktora NIS-a
Rišata Islamova i savetnika
generalnog direktora Branka
Radakovića, na osnovu kojeg će se na osnovnu cenu od
deset dinara po kvadratnom
metru dodavati još dva dinara za štete nastale prelaskom
terenskih vozila – džipova, i
to, za žito – 12 dinara po kvadratu, za kukuruz 17,5, a za
suncokret 12,5 dinara. Takođe, za štete nastale vibromašinama na ime otežane obrade
zemljišta obračunavaće se još
četiri dinara po kvadratu na
osnovnu cenu od deset dinara, na ime nabavke, unošenja i
rasturanja stajnjaka dodatnih
5,5 dinara i za rigolovanje 3,8
dinara više.
Stradale kuće i putevi
Reporteri Slobodne Vojvodine posetili su paore tokom
blokada, a po dolasku u selo
uvideli su da među mnogim
erika polih
ne bi mogao sve sam da uradi po kući jer mu je berač kukuruza pre nekoliko godina
uhvatio desnu ruku i zdrobio
mu prste. I pored toga, i Marija i Ljubomir se slažu da je,
s obzirom na male penzije,
njihova najveća sreća to što
nisu bolesni i ne troše novac
za lekove, a mogu i da rade
po dvorištu. Kao da već nisu
zaslužili mirnu penziju.
ogorčenim meštanima Ruskog Sela ima i onih koji su
tokom ovog perioda pretrpeli
štetu na starim kućama, gde
su popucali plafoni i zidovi.
Kako smo se uverili, oštećenja
ima i na uličnim putevima,
kuda su prolazili vibratori
NIS-a. Pored kuća oštećeni su
i putevi u pojedinim ulicama,
kao i atarski putevi, ali najviše
su revoltirani lokalni poljoprivrednici preko čije zemlje
teški buldožeri za nalaženje
ležišta gasa i nafte prolaze pričinjavajući ogromnu štetu na
zemljištu i usevima.
– Posle izvođenja radova na
NIS priznao
priznao propuste
propuste
II NIS
Da je revolt paora bio opravdan potvrdili su i u Naftnoj industriji Srbiji. Naime, prema nedavnom pisanju „Večernjih novosti“, direktori pogona NIS-a Geofizički sistemi Dejan Pejčinović
i Dragan Radeka, u razgovoru s nezadovoljnim Ruskoselcima,
priznali su da su u toku istraživanja učinjeni određeni propusti
i obećali da će oni sigurno biti otklonjeni, a NIS učiniti maksimum da sve oštećene adekvatno obešteti.
našim njivama i pričinjene
štete, ali i nakon više sastanaka i obećanja, naši zahtevi
upućeni NIS-u nisu ispunjeni,
pa smo se odlučili na miran
protest i blokadu, gde ćemo
vozilima sprečiti dalji ulazak
mašina na oranice, sve dok
ne ugovorimo odgovarajuću
cenu za nadoknadu za otežanu obradu – rekao je za Slobodnu Vojvodinu poljoprivrednik Boško Dobranić.
Obeštećenje
uskladiti
s berzom
Paori su tražili da im NIS
štetu nadoknadi u skladu sa
cenama na berzi, a njihovi
zahtevi su bili nešto viši od
na kraju dogovorenih. Po-
ljoprivrednik Dušan Tomić
je tada upozorio za naš list
da je cena koju su paori postavili sasvim realna, jer su
izračunali šta će se dešavati
u naredne dve godine zbog
otežanih uslova za obradu
zemlje. On ukazuje i na to da
NIS-ove teške mašine sabijaju zemljište koje je već u lošem stanju zbog podzemnih
voda, što komplikuje obradu
zemlje.
– Mi nismo u stanju sa postojećom mehanizacijom da
uradimo potrebne radnje,
što će dramatično uticati na
sve nas – upozorio je tada
Tomić. Kako saznajemo, dosad je NIS-u u Ruskom Selu
podneto oko 600 zahteva za
odštetu, a procenjuje se da je
to tek polovina oštećenih.
14
slobodna
vojvodina
LOKAL
ZRENJANIN: Iako su na terenu osporeni podaci „Batuta“, građani ne mogu biti zadovoljni
GRAD GUŠI ČAĐ
Merenja pokazala da je od 365 dana prošle godine čak 153 dana postojalo
prekoračenje maksimalne dozvoljene granice čađi u vazduhu.
Nekada čak i pet puta više od dozvoljenog!
ZRENJANIN – Šefica Odseka za
životnu sredinu i zdravlje Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“ Branislava Matić iznela je 4.
juna podatak da je u 2011. godini najviša koncentracija sumpordioksida u vazduhu u Srbiji bila
u Zrenjaninu i Elemiru, najviše
čađi u vazduhu zabeleženo je u
Užicu i Ivanjici, dok je na svih
16 mernih mesta u Beogradu,
usled izduvnih gasova motornih
vozila, prisustvo ugljen-monoksida i olova prelazilo dozvoljenu
srednju godišnju vrednost. Ona
je tom prilikom i naglasila da se
prisustvo zagađujućih materija
u vazduhu smatra jednim od
uzročnika kardiovaskularnih i
respiratornih bolesti, kao i da
usled posledica tog zagađenja u
svetu godišnje umre oko milion
ljudi. Situacija na terenu, barem
kada je reč o Zrenjaninu, ne
podudara se s podacima koje je
izneo „Batut“.
U granicama normale
Predsednik Skupštine Grada
Zrenjanina Aleksandar Marton
sastao se s načelnikom Odelje-
nja za poslove zaštite i unapređivanje životne sredine Grada
Zrenjanina Dejanom Jovanovim kako bi se utvrdilo kakva
je zaista situacija. Tom prilikom
Jovanov je Martonu rekao da
informacija da je u Zrenjaninu i Elemiru prošle godine izmerena najveća koncentracija
sumpor-dioksida, te da je taj gas
dominantan izvor zagađivanja
životne sredine u Zrenjaninu
nije tačna, jer najveći problem
stvaraju čestice čađi. Jovanov je
u razgovoru s Martonom istakao da koncentracija sumpordioksida jeste relativno velika,
ali da ne prekoračuje granice
koje su predviđene pravilnicima. – Ono što jeste problem u gradu
jesu suspendovane mikročestice
čađi poreklom iz saobraćaja i
domaćinstava. Merenja su pokazala da je od 365 dana prošle
godine, za vreme monitoringa
vazduha, čak 153 dana postojalo prekoračenje maksimalne
dozvoljene granice, nekada čak
i pet puta više od dozvoljenog
– rekao je Jovanov. Načini za
rešavanje ovog problema, kako
kaže, jesu pametni semafori, izmeštanje teretnog saobraćaja iz
grada, poboljšanje uslova javnog
prevoza, ali i gasifikacija domaćinstava.
Mora se mnogo raditi
Aleksandar Marton kaže za
Slobodnu Vojvodinu da se,
iako nema povišenih vrednosti
sumpor-dioksida u vazduhu u
Zrenjaninu, mora mnogo radi-
ti na tome da se uklone i ostale
zagađujuće materije kao što je,
recimo, čađ.
– Povišene vrednosti čađi u vazduhu zabeležene su u skoro 40
odsto dana prošle godine i to jeste
podatak koji lokalna vlast u Zrenjaninu mora shvatiti ozbiljno –
smatra Marton. On kaže i da će
se Liga socijaldemokrata Vojvodine zalagati za to da se preduzmu neophodne mere kako bi se
kvalitet vazduha poboljšao.
– Treba preći na alternativna
goriva koja manje zagađuju sredinu, i svakako se mora raditi
na izmeštanju teškog saobraćaja
iz gradskog jezgra izgradnjom
obilaznice oko Zrenjanina, a
mora se urediti i gradski javni
saobraćaj na taj način da vozila
proizvode što manje zagađujućih materija – ukazuje Aleksandar Marton.
Zagađenja i u Novom Sadu,
Pančevu, Subotici, Somboru i Kikindi
Pomoćnica
pokrajinskog
sekretara za urbanizam,
graditeljstvo i zaštitu životne sredine Nada Lazić kaže
za Slobodnu Vojvodinu da
njima nije poznato na osnovu kojih merenja je Institut
„Batut“ dao informaciju o
zagađenju vazduha sumpordioksidom u Zrenjaninu.
Prema njenim rečima, automatski i manuelni monitoring zagađenja vazduha u
Zrenjaninu poslednjih godina nije pokazivao više vrednosti sumpor-dioksida od
dozvoljenih. A prema preporuci Svetske zdravstvene
organizacije, godišnja koncentracija sumpor-dioksida
u vazduhu ne treba da pređe
40 mikrograma po kubnom
metru vazduha jer štetno
utiče na disajne organe. S
druge strane, ona navodi
da su merenjima zabeležena
prekoračenja
dozvoljenih
vrednosti suspendovanih čestica u vazduhu ili, drugačije
rečeno, praškastih materija,
i to ne samo u Zrenjaninu
nego širom Vojvodine.
– Ove čestice na sebi nose
čađ, teške metale i druga zagađenja poreklom, pre svega,
iz saobraćaja, a u vreme grejane sezone dolazi i zagađenje iz individualnih ložišta –
upozorava Nada Lazić. Ona
kaže i da zagađenje vazduha
suspendovanim česticama
predstavlja jedan od glavnih
problema u obezbeđivanju
adekvatnog kvaliteta vazduha na teritoriji Vojvodine.
– Takvo stanje potvrđuje se
prikazanim rezultatima na
osam mernih mesta u 2009.
i 2010. godini, i to u Novom
Sadu kod „Dnevnika“, u Beočinu u centru, u Subotici,
Somboru, Kikindi, Zrenjaninu, u Pančevu u Vojlovici i u
Starčevu – kaže nada Lazić.
Ona je upozorila i na to da
nedostatak šumskih i vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini doprinosi povišenom
sadržaju suspendovanih čestica u vazduhu.
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
15
Tradicionalna vojvođanska kuća na rubu da potpuno iščezne
Propadaju
poslednje
vojvođanske
trščare
Narodna vojvođanska kuća trščara,
nazvana tako po krovu od trske, bila
je oko dva veka najrasprostranjeniji
tip kuće u Vojvodini. Poslednjih pet u
Novom Sadu izgrađeno je pre 150 godina,
ali je pitanje hoće li dočekati iduću
NOVI SAD – Trščare koje su
se nekada nalazile širom Vojvodine i u kojima su odrasli
naši preci danas su maltene
iščezle. Često se nalaze u veoma lošem stanju, a vlasnici ne
mogu sami da ih restauriraju i
s ovim problemom se bore već
decenijama. Preostalo ih je tek
nekoliko, od čega pet u Novom
Sadu, ali i njih stiže zub vremena. Poslednji primer je nedavno
dodatno urušavanje dela krova
trščare u Ulici Kraljevića Marka
do kri­tične tačke. Ako pad­ne
ki­ša i du­ne jači ve­tar, tre­ba da
se pi­tam da li će ne­kom pro­la­
zni­ku ku­ća pa­sti na gla­vu ili da
li će­mo se jed­nog ju­tra uop­šte
pro­bu­di­ti – rekao je Moljac dodajući da je gra­do­na­čel­ni­ku
Igo­ru Pa­vli­či­ću pi­sao ne­ko­li­ko
pu­ta, ali je ostao bez od­go­vo­ra.
Danas su retkost
Inače, narodna vojvođanska
kuća trščara, nazvana tako po
baštovanima, vinogradarima
i stočarima. Tako je bilo i u
Novom Sadu, gde ih i danas
srećemo. Neke od tih kuća podignute su u drugoj polovini
XIX veka. Trščara je kuća od
zemlje i trske, materijala kojim
obiluje panonska ravnica. Drvo
je korišćeno samo u najneophodnijoj meri. Poznata je kao
bela, panonska kuća, sa soklom
ili štraftom u tamnoj boji. U višenacionalnoj sredini kuće su
se razlikovale po nacionalnoj
pripadnosti vlasnika. Srpske su
krečene u belo, drap, žuto, roze,
slovačke i rusinske u plavo, a
mađarske u zeleno. I u tim slučajevima sokle su bile obično u
tamnijim nijansama odgovarajuće boje.
Pat-pozicija
26 u Novom Sadu, gde se nalazi
kuća Gavre Moljca. Krov je popustio, a grede se još više nakrivile. Ka­ko kaže sam vlasnik,
sred­nji deo za­bat­nog zi­da pu­
kao je i pre­ti da pad­ne na uli­cu.
– Sre­di­šnji deo kuće uru­ša­va se
već de­ce­ni­ja­ma, a sad je do­šlo
krovu od trske, bila je oko dva
veka najrasprostranjeniji tip
kuće u Vojvodini. Trščara je
bilo po selima, salašima, palankama. Prisutne su bile i u varošima – gradovima, u njihovim
seljačkim, paorskim krajevima,
koji su bili naseljeni seljacima,
Nesuglasice u za­ko­nu jesu ono
što Ga­vri Molj­cu, a i drugim
vlasnicima, ote­ža­va situaciju.
Naime, tr­šča­re su pro­gla­še­ne
za spo­me­nik i ti­me je za­bra­nje­
no nji­ho­vo ruše­nje i me­nja­nje
iz­vor­nog iz­gle­da. S dru­ge stra­
ne, one je­su pri­vat­no vlasništvo. Pre­ma čla­nu 32 Za­ko­na o
kul­tur­nim do­bri­ma, vla­snik ne
sme da „raskopava, ruši, pre­
pra­vlja, pre­zi­đu­je, pre­ra­đu­je ili
oba­vlja bi­lo ka­kve ra­do­ve ko­ji
mo­gu na­ruši­ti svoj­stva kul­tur­
nog do­bra bez utvrđe­nih uslo­va
Nema više
više majstora
majstora
Nema
Ko je i kako podigao novosadske trščare, njihovi vlasnici
uglavnom ne znaju (planovi tih kuća ne postoje). Jedino što je
poznato jeste to da su pravljene mobom (zajednički rad ukućana i prijatelja), a ta informacija prenosi se s kolena na koleno. Posao je vodio dobar poznavalac – majstor, koji je jedini
bio plaćen. Problematika danas jeste i ta što više ne postoji
stručnjak koji bi mogao da popravi trščani krov.
i sa­gla­sno­sti nad­le­žnog or­ga­na“,
u ovom slu­ča­ju Gra­da Novog
Sada. S dru­ge stra­ne, član 31
istog Za­ko­na oba­ve­zu­je vla­sni­
ka da ču­va i odr­ža­va kulturno
do­bro i spro­vo­di utvr­đe­ne me­re
za­šti­te i sno­si troško­ve za to. S
obzirom na to da su trščare
dovedene u takvo stanje da im
maltene treba potpuna rekonstrukcija, to bi značilo da se
nešto mora srušiti, dograditi i
prepraviti, što pomenuti Zakon brani. Kako su predočili u
Zavodu za zaštitu spomenika
kulture grada, dislokacija je
nemoguća zbog načina gradnje
ovih kuća, a fi­nan­si­ra­nje re­kon­
struk­ci­je i odr­ža­va­nje pu­tem
pro­je­ka­ta nije mo­gu­će jer je u
pi­ta­nju pri­vat­no vla­sni­štvo.
Liga traži rešenje problema
Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata je organizovala akcije i tribine kako
bi se skrenula pažnja na ovaj
problem, kao i prikupljanje
potpisa podrške građana za
skidanje zaštite s ovih kuća u
Novom Sadu. Član Mesnog
odbora Sava Kovačević Gradskog odbora LSV Novi Sad
Aleksander Čanji rekao je da
su u planu i nove akcije jer „ligašice i ligaši nemaju nameru
da zažmure pred ovom situacijom“.
– Zakon je taj koji je vezao
ruke vlasnicima i institucijama
koje bi mogle da vode brigu o
trščarama. Ako je već takav
akt donet, onda neko mora da
preuzme odgovornost ili da se
zakon menja, na šta se čeka od
2000. godine, što je još jedna
decenija devastacije. Ne znam
da li će konačnu pobedu predstavljati apsolutno uništenje
ovih kulturnih dobara jer je
to ono što će ih zadesiti ako
se ubrzo ne bude reagovalo –
rekao je Čanji. Svih pet trščara
preostalih u Ulici Kraljevića
Marka u Novom Sadu preci
današnjih vlasnika izgradili su
pre 150 godina.
16
slobodna
vojvodina
www.lsv.rs
ODAKLE NAM SAD TLO festival
najavio
I TORNADO?!
Nakon što je pojava pijavica zabeležena u
Beogradu 2005. i Somboru 2010. godine, ovog juna
je fotografisana i u Novom Sadu. Diplomirani
meteorolog Miodrag Stojanović kaže da se, s
obzirom na klimatske promene, očekuje da pojava
pijavica u Srbiji, a i štete od njih, budu sve češće
NOVI SAD – U Srbiji smo svašta
videli proteklih godina, ali tornado u Novom Sadu je svakako
novost. Svi oni koji su se u nedelju, 10. juna, predveče oko 19 sati
zatekli na Trgu slobode u Novom Sadu mogli su iznad gradske kuće videti nešto što je ličilo
na početak tornada, a mnogi od
njih su to i zabeležili fotoaparatima. Međutim, kako za Slobodnu
Vojvodinu objašnjava načelnik
Centra za meteorološke i hidrološke rane najave i upozorenja
Novi Sad Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije diplomirani meteorolog Miodrag
Stojanović, to što su Novosađani
i Novosađanke imali prilike da
vide zapravo je tzv. levkasti oblak
ili pijavica u pokušaju.
– Kada ovakav oblak dotakne tlo,
onda postaje pijavica ili tornado.
Ovakav oblak dok ne dodirne
tlo, ne izaziva štetu, a posle spuštanja na tlo dolazi do štete koja
zavisi od mnogih meteoroloških
uslova – objašnjava on.
Pijavice sve češće
Stojanović dodaje da se, s obzi-
TOMAŠEVAC – Dvanaesto
svetsko prvenstvo u banatskim
šorama tradicionalno će biti organizovano u Tomaševcu od 29.
juna do 1. jula. Kako za Slobodnu Vojvodinu ističe Aleksandar
Rudić, jedan od organizatora,
na tom prvenstvu će nastupiti
deset ekipa, a zasad je poznato
devet učesnika. Deseta ekipa
biće poznata nakon ovog vikenda kada se odigra poslednji
kvalifikacioni turnir koji se 24.
juna održava u Pančevu, gde će
snage odmeriti ekipe iz Pančeva,
Sakula, Mokrina i Žablja. Dosad
se na svetsko prvenstvo kvalifikovalo pet prvoplasiranih ekipa
s prošlog prvenstva: „Marijevo“ i
„Čoke“ iz Tomaševca, „Orlovat“,
„Bečkerečke kere“ iz Zrenjanina
i „Bećari“ iz Novog Sada.
Stižu i ekipe iz Rumunije
niko nije pošteđen ni bezbedan.
Ni u Srbiji. Razorni vetar nazvan
tornado ne zaobilazi naše krajeve, iako najčešće divlja iznad
pojedinih područja Sjedinjenih
Američkih Država u takozvanoj Aleji tornada – upozorava
Širina do
do dva
dva kilometra
kilometra
Širina
Miodrag Stojanović objašnjava da se tornado ili pijavica pojavljuje kao posledica razlike u bliskom susretu dva pritiska, mešanja toplog i hladnog vazduha u atmosferi.
– Kada se u oblaku – a to se najčešće događa u gradonosnokišnim, najnestabilnijim i najopasnijim od postojećih – sudare
struje toplog vazduha koji se penje i hladnog koji silazi, on počinje ubrzano da se vrti oko sebe, slično čigri, stvarajući izduženi levak. Zbog privlačne Zemljine sile, taj vrtlog se spušta ka
površini – kaže on. Stojanović dodaje i da prečnik tornada inače
dostiže od nekoliko metara do dva kilometra, a brzina okretanja u samom vrtlogu čak 500 kilometara na sat!
rom na klimatske promene, očekuje da pojava pijavica u Srbiji,
a i štete od njih, bude sve češća.
On, međutim, napominje da će
to najverovatnije biti tornado
slabijeg intenziteta.
– Kada se pijavica smrti zavrti,
banatske šore
Stojanović. Kako kaže, u našoj
zemlji se svako leto pojavi nekoliko pijavica, ali da to ostane
nezabeleženo u dnevnoj štampi i
nacionalnim televizijama.
– Što se tiče područja bivše Jugoslavije, pijavice na moru su
redovna pojava, a najpoznatiji
odnosno najjači tornado (ili pijavica) bio je u Sloveniji 1986.
godine. A 2010. godine slab tornado (ili pijavica) pogodio je Srbiju ipak pričinivši priličnu štetu
u okolini Sombora. Pijavica je
bila i u Beogradu 2005. godine,
a valjevsko područje pogodila
je 1992. godine – nabraja Stojanović.
Podiže stoku i veće predmete
Stojanović kaže i da se pijavica
ili tromba, kako je još kod nas
zovu, u svetu pojavljuje gotovo
svake godine.
– Najčešće u letnjim mesecima,
i to u vidu slonovske surle koja
spaja tlo s podnožjem grmljavinskog oblaka. U stanju je da
podiže stoku i veće predmete.
Jačina iznosi do 200 kilometara
na sat, širina 20-30 metara, a trajanje – desetak minuta. Kada će
i gde sledeći put biti niko se ne
usuđuje da predvidi – kaže Stojanović.
Na završnom turniru, prema
Rudićevim rečima, nastupiće
i dve ekipe iz Rumunije – „TommyLand“ i rumunska reprezentacija u ojni, sportu sličnom
šorama. Ostatak mesta zauzeli
su pobednici kvalifikacionih
turnira koji su igrani prethodnih
vikenda.
– Severni kvalifikacioni turnir
odigran je u Žablju, tu je pobedila ekipa „Mamuta“ iz Kikinde,
i oni su osmi učesnici. Prošle
nedelje održan je i južni kvalifikacioni turnir u Kusiću kod Bele
Crkve, na kojem je pobedila ekipa „Lala“ iz Bele Crkve i oni su
deveti učesnici svetskog prvenstva – ističe Rudić.
Moguća i iznenađenja
Rasporedom 12. svetskog prvenstva u banatskim šorama
predviđeno je da prvog dana, u
petak, 29. juna, snage odmere
samo juniorski timovi. U subotu
i nedelju slede okršaji u borbi za
titulu. Aktuelni šampion je ekipa
„Marijeva“ iz Tomaševca, koja je
u finalu pobedila prethodnog
šampiona „Orlovat“, a pored njih
najveći favorit je i ekipa „Čoke“
iz Tomaševca. Ipak, Rudić kaže
da su moguća i iznenađenja.
– Velika nepoznanica i opasnost
biće ta rumunska reprezentacija
ojne. Oni su jako ozbiljno shvatili naš poziv. Imao sam prilike da
ih jesenas u Novom Sadu vidim
kako igraju šore i pridodao bih
ih ovom krugu ozbiljnih favorita
– navodi Rudić.
„Hladno pivo“, Marčelo, „Eyesburn“
i „Proleće“ u Tomaševcu
Kao uvod, u petak, 22. juna, održan je i drugi po redu Tomaševački
letnji omladinski festival – TLO, koji je, prema Rudićevim rečima,
i zamišljen kao najava svetskog prvenstva u šorama, zbog čega se i
održava vikend ranije. Ove godine publika koja je u Tomaševac stigla iz najrazličitijih krajeva Srbije, mogla je da čuje poznati hrvatski
pank-rok bend „Hladno pivo“, uz podršku „Eyesburna“, Marčela &
„Filtera“/“Iskaz“ i novosadskog sastava „Proleće“, kao i drugih manje afirmisanih grupa. Ulaz je, kao i prošlog puta, bio slobodan.
Download

Slobodna Vojvodina br. 84