фон Б а л т а з а р (von Balthasar) · Б а т р е л о с (Bathrellos)
Б е р т о л д (Berthold) · Б л а у е р с (Blowers) · В а с и љ е в и ћ (Vasiljevic)
Вилијамс (Williams) · Гати (Gatti) · Д а л м е (Dalmais) · Дејли (Daley)
Д р а г а ш (Dragas) · Ђ а к о в а ц (Djakovac) · ф о н И в а н к а ( v o n Ivanka)
Ј а н а к о п у л о с ( G e a n a k o p l o s ) · Ј е в р е м о в и ћ (Jevremovic) · Ј е в т и ћ (Jevtic)
К н е ж е в и ћ (Knezevic) · Л а р ш е (Larchet) · Л а у т (Louth) · Л е т е л (Lethel)
Л у д о в и к о с (Loudovikos) · М а ц у к а с ( M a t s o u k a s ) · М и д и ћ (Midic)
Р а д о с а в љ е в и ћ (Radosavljevic) · Савидис (Savvidis) · С и д о р о в (Sidorov)
С т и н б е р г (Steenberg) · Т о л е ф с е н (Tollefsen) · Хајнцер (Heinzer)
Х а у с х е р (Hausherr) · Х р и с т у (Christou) · Ц в е т к о в и ћ (Cvetkovic)
ф о н Ш е н б о р н (von Schonborn) · Ш е р в у д ( S h e r w o o d )
Α Ρ Χ Η ΚΑΙ Τ Ε Λ Ο Σ
А С П Е К Т И ФИЛОСОФСКЕ И ТЕОЛОШКЕ МИСЛИ
МАКСИМА ИСПОВЈЕДНИКА
ASPECTS OF PHILOSOPHICAL AND THEOLOGICAL THOUGHT OF
M A X I M U S THE C O N F E S S O R
приредили
Микоња Кнежевић
Богољуб Шијаковић
edited by
Mikonja Knezevic
Bogoljub
Sijakovic
превели / translated by
Тереза Албано, Гордана Бојичић, Драган Бојовић, Александар Димитријевић,
Александар Ђаковац, Ивана Игњатовић, Ана Јањушевић, Петар Јевремовић,
Атанасије Јевтић, Мирјана Јокић, Драгана Керкез, Микоња Кнежевић,
Ксенија Кончаревић, Душан Крцуновић, Срђан Мараш, Игнатије Мидић,
Давид Перовић, Драго Перовић, Ивана Петровић, Даница Радојевић,
Артемије Радосављевић, Мирослав Симијоновић, Вера Томановић,
Владимир Цветковић, Богољуб Шијаковић
Луча XXI-XXII (2004-2005) 1-687
Н и к ш и ћ 2006
Luca XXI-XXII (2004-2005) 1-687
Niksic 2006
ЛУЧА
LUCA
ЧАСОПИС
THE SEMIANNUAL JOURNAL
ЗА Ф И Л О С О Ф И Ј У И
OF PHILOSOPHY AND
СОЦИОЛОГИЈУ
SOCIOLOGY
Издавачи
Друштво философа Црне Горе
Друштво социолога Црне Горе
Одсјек за философију
Одсјек за социологију
Философског факултета у
Никшићу
Publishers
Philosophical Society of Montenegro
Sociological Society of Montenegro
Department of Philosophy
Department of Sociology
Faculty of Philosophy
Niksic
Уредништво
Associate
Editors
Ратко Р. Божовић
Ratko R. Bozovic
Борис Брајовић
Boris Brajovic
Слободан Вукићевић
Borislav Dukanovic
Радоје Головић
Radoje Golovic
Борислав Ђукановић
D u s a n Krcunovic
Д у ш а н Крцуновић
Savo Lausevic
Саво Л а у ш е в и ћ
Drago Perovic
Драго Перовић
Bogoljub Sijakovic
Богољуб Шијаковић
Slobodan Vukicevic
Главни и одговорни уредник
Богољуб Шијаковић
Секретар, лектор,
графички
коректор,
уредник
Весна Шијаковић
Уредништво
и
администрација
Editor-in-Chief
Bogoljub Sijakovic
Secretary,
proofreader,
grafics
Vesna Sijakovic
Editorial and Administrative
Философски факултет
Filosofski fakultet
п. ф . 9 1
p . f. 91
Office
81402 Н и к ш и ћ
81402 Niksic
Србија и Црна Гора
Serbia and Montenegro
тел. 083 243 921
t e l . + 3 8 1 83 243 921
факс 083 247 109
fax +381 83 247 109
Α Ρ Χ Η ΚΑΙ Τ Ε Λ Ο Σ
АСПЕКТИ ФИЛОСОФСКЕ И ТЕОЛОШКЕ мисли М А К С И М А ИСПОВЈЕДНИКА
приредили Микоња Кнежевић и Богољуб Шијаковић
ЛУЧА XXI-XXII (Никшић 2004-2005) 1-687
Садржај
Скраћенице за наслове дјела Максима Исповједника
4
Увод
Житије Светог Максима Исповједника (Синаксар, за 21. јануар)
Расправа у Визији
Ендрју Лаут: Максим Исповедник : Живот и доба
Алексеј И. Сидоров: Неке напомене уз биографију Максима Исповедника
Иринеј-Анри Далме: Максим Исповједник : византијски монах и богослов
Марија Луиза Гати: Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на
његовим основним текстовима
5
7
9
19
33
41
М А К С И М ИСПОВЈЕДНИК: Д Ј Е Л А
Λόγος ασκητικός : Подвижничко слово
Κεφάλαια περι αγάπης : Четири стотине глава ο љубави
Μυσταγωγία : Мистагогија
Κεφάλαια σ' περι θεολογίας και της ένσάρκου οικονομίας του Υίου Θεοΰ : Гностички
стослови. Поглавља ο теологији и икономији Оваплоћеног Сина Божијег
Προς Θαλάσσιον τον όσιώτατον πρεσβΰτερον και ήγοΰμενον περι διαφόρων άπορων
της θείας Γραφής : Одговори Таласију I-V1/VIU, XIV, XLVI/LIX, LX
Ambigua 7 : Амбигва 7 (Тумачење XIV беседе Ce. Григорија Богослова)
Ερμηνεία
εις
τον
νθ'
Ψαλμό
ν
:
Тумачење
60.
псалма
Напомене уз преводе дјела Максима Исповједника
62
88
152
188
234
260
282
292
ИСХОДИШТА
Жан-Клод Ларше: Схватање божанских енергија и логоса код Светог Максима Исповедника и платоновска теорија идеја
Торстејн Толефсен: Да ли је Максим Исповедник имао појам причаствовања?
Петар Јевремовић: Прокло и Свети Максим Исповедник
Џорџ К. Бертолд: Кападокијски коријени Максима Исповједника
Из текстова светога Василија Великога no избору и у тумачењу светога Максима Исповедника
Ендрју Лаут: Св. Дионисије Ареопагит и Св. Максим Исповедник: питање утицаја . . .
332
337
342
358
363
366
АНТРОПОЛОГИЈА, ХРИСТОЛОГИЈА, ПРОБЛЕМ ВОЉЕ
Артемије Радосављевић: Антропологија Св. Максима Исповедника
Панајотис Христу: Максим Исповједник ο бесконачности човјека
Феликс Хајнцер: Примједбе уз појам воље Максима Исповједника
Димитрис Батрелос: Однос између божанске и људске воље Исуса Христа по Светом
Максиму Исповједнику
Франсоа-Мари Летел: Исусова молитва у Гетсиманији у монотелитској расправи. . . .
Метју К. Стинберг: Христова слободна воља по Максиму Исповједнику: Сотириолошка неопходност реципрочности
Христоф фон Шенборн: Љубав као икона Бога: Св. Максим Исповедник
Максим Васиљевић: Сила у немоћи. Начин постојања и закон природе: допринос
Светога Максима Исповедника теми превазилажења тварности
Ханс Урс фон Балтазар: Терминолошки аспекти Максимовог схватања синтезе Христа
Поликарп Шервуд: Максим и оригенизам : АРХН ΚΑΙ ΤΈΛΟΣ
Ендре фон Иванка: Први кореферат уз Шервудово саопштење „Максим и оригенизам"
Иринеј Хаусхер: Други кореферат уз Шервудово саопштење „Максим и оригенизам".
Александар Ђаковац: Прилог разумевању христологије Св. Максима Исповедника.
Значење πο]ινΉπεριχώρησις
Џенет П. Вилијамс: Оваплоћењски apophasis Максима Исповједника
Николаос Лудовикос: Личност као место (τόπος) и начин (τρόπος) заједничарења бића
372
381
387
398
403
407
412
423
435
449
467
468
470
477
481
Садржај
4
В Р И Ј Е М Е , АПОКАТАСТ \ С И С , ЕСХАТОЛОГИЈА
Брајан Е. Дејли: Апокатастасис и „благопоштоватељско ћутање" у есхатологији Максима Исповједника
485
Пол М. Блауерс: Испуњена есхатологија код Св. Максима Исповедника. Ad Thalassium 22 503
Владимир Цветковић: Извори за учење ο времену Светог Максима Исповедника . . . . 507
ЕКЛИСИОЛОГИЈА
Георгије Дион Драгаш: Црква у „Мистагогији" Св. Максима
524
Никос А. Мацукас: Творевина и Црква
534
Игнатије Мидић: Црква као нови начин постојања човека и творевине (изнад морала и
институције)
546
М А К С И М И С П О В Ј Е Д Н И К НА И С Т О К У И ЗАПАДУ
Џорџ К. Бертолд: Максим Исповједмик и западна теологија (1. Максим Исповједник и
filioque. 2. Да ли је Максим Исповједник познавао Августина?)
560
Кириакос Савидис: Максимово учење ο обожењу и његова рецепција код Григорија
Паламе
565
Константин Ј. Јанакопулос: Максим Исповједник и његов утицај на источну и западну
теологију и мистику
567
Азбучник имена
577
Б И Б Л И О Г Р А Ф Ш А | BIBLIOGRAPHY
Mikonja Knezevic: Bibliographia Maximiana. A Bibliographical Guide to the Studies of
Philosophy and Theology of St. Maximus the Confessor
З а н а с л о в е М а к с и м о в и х дјела к о р и ш ћ е н е с у с к р а ћ е н и ц е :
Amb
Anast
Anim
Capal
CapX
CapXV
Car
Comp
DAreop
DB
Dial
DivCap
DP
EOD
Ep
Eps59
EpsecThom
LA
LocComm
MosGnCent
Myst
Opusc
QD
QThal
Prol
Introd
QTheop
RM
ThOec
Ambigua (ad Iohannem / ad Thomam)
Maximi epistola ad Anastasium monachum discipidum
Opusculum de anima
Capita alia
Capita X
Capita XV
Capita de caritate
Computus
Ecclesiasticus
Scholia in opera Pseudo Dionysii Areopagitae
Disputatio Bizyae
Dialogi de sancta militate
Diversa capita
Disputatio cum Pyrrho
Expositio orationis dominicae
Epistula(e)
Expositio in psalmum LIX
Epistula secunda ad Thomam
Liber Asceticus
Loci Communes
Moscow Gnostic Centuries
Mystagogia
Opuscula theologica et polemica
Quaestiones et Dubia
Quaestiones ad Thalassium
Prologus in scholia
Introductio
Quaestiones ad Theopemptum
Relatio motionis
Capita theologica et oeconomica
583
ЛУЧА XXI-XXII
Житије
Светог
Максима
( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 5-6
Исповедника
(Синаксар, за 21. јануар )
с грчког превео еп. Атанасије Јевтић (Видослов бр. 36, 2005, 3-5)
Овај [Преподобни и преблажени Отац наш Максим Исповедник] беше (из Цариграда)
у време царевања Константа (Н - 641-668), унука Ираклијевог (610-641). [Блажени
Максим беше прави философ, будући у знању и животу и речи славан; поставши (на
двору) први у тајнописању (έν τοΧς μυστογράφοις = у секретарској служби)}, беше
удостојен највећих почасти од претходних царева (=Ираклија), будући [добар саветникј и способан да у грађанском управљању саветује шта треба радити [као добар и
божански учитељ]. Због учености и владања и разборитости од узраста, унапређен је у
достојанство првог секретара (το του π ρ ω τ ο α σ η κ ρ ή τ ο υ όφίκιον), и постао саветник
царев.
Но пошто је завладала зла и извраћена јерес [των μονοθελητών κ α κ ί σ τ η ν αιρεσιν
= најзлаја јерес мопотелита] оних који неразумно и безбожно уводе једну вољу у
Христовом no телу домостроју спасења, и, колико је до њих, укидају једну од две
природе (Христове); и некакве наредбе које подржавају злославље (=неправославље)
ширене су на трговима и истицане [у нартексуј Велике Цркве [Свете Софије у Цариградуј. Овај (Свети) није подносио да заједно (с другима) нечесно узима удела у заједници нечестиваца (=јеретика), напустио је световне власти, и већма је изабрао да се
премеће у дому Божијем, него да живи у становима безбожничким (Пс 83, 11). И дошавши у манастир у Хрисопољу (данас Скутари на Босфору), примио је постриг [и постао монахј, којему (манастиру) ће затим постати и игуман.
Потом, разгоревши се као огњем божанском ревношћу, дошао је у Стари Рим, и
припремио Мартина, блаженог папу [Римског] (649-655), да сабере Помесни Сабор (у
Латерану, 649), и анатемише вође безумног [монотелитског најзлијег] учења, који
бунцају да је у Христу једна воља. И на изобличење тако мислећих написао је [седећи
у Риму] списе \/=књиге/ против те јереси, показујући је богоборном] и саставио писма,
која логичким и светописамским доказима потрђују истину наше (православне) вере, и
свуда (их) је по васељени разаслао.
[После свега тога, ухапсили су га и| вратили из Рима (у Цариград), са двојицом
Анастасија, ученика његових, те је позван на одговорност од (царског) Сената, који је
Ово кратко Сипаксарско житије, из 10. века, настало је прерадом старијих Синаксара, а налази се у
Сипаксиру Цариградске Цркве цара Василија II Македоица: 976-1025 (Synaxarium Ecclesiae Constanlinopolitanae; cf. PG 90, 209-212). Додаци, стављеми овде y [...|, потичу из најстаријег Синаксара из 8. века (С. Л.
Г-пифанович, Материалм κ изучетио жизии и творенгш Π pen. Максими Исповедника, Киев 1917, стр. 21-22).
- Да кажемо и то да постоји једно „сирцјско житцје" Св. Максима, написано са доста лажних података и
изразито клеветнички против Светитеља, од једног момофизита-монотелита, који, нападајући „јерес максимовску" (тј. православни христолошки диофизитизам и диотелитизам) и приписујући Максиму да је „присталица Оригена" (а он је управо критичар оригеиизма), говори како је Максим, иаводно, „ванбрачно дете
једиог Самрјанипа и персијске робиње", да је рођен у селу Хесфин на Голану (под Ермоном) у Палестини.
Мсђутим, изворни подаци ο Св. Максиму говоре да јс он родом из Цариграда и да је био у сродству са царском породииом Ираклија (CCSG 39, 127; PG 90, 101А). Додајмо овоме да неки Максимовм текстови јасно
показују да он није познавао Блиски Исток, где је. наводно, рођен и одрастао. (Светитељ, нпр., пише: „Кажу
(sic!) да река Јордаи извире испод Ермона", а ту би, по овом сиријском псевдожитију, управо било родно село Максимово (Qu. II, 8. CCSG 10, 166-167); слично показује и место (Qu. 162. CCSG 10, 113) гдс Максим
говори да „очевици (sic!) оних места /у Палестини/ говоре да су тамо кровови иа кућама од лаког камена",
што зиачи да on тамо није лично бивао.) - Ово псевдожитије су, нажалост, злурадо прихватили поједини западми патролози, док су већ руски учени филолози, историчари и теолози, Б. Болотов и А. Брилијаптов (почетком 20. в.), писали да су у „сиријском Житију помешани историјски подаци са грешкама и директним измишл>отинама". Видсти ο томе и у иајновијим студијама врсног познаваоца Св. Максима; J.-Cl. Larchet, Saint
Maxime lc Confesseur (580-662), Initiations aux Peres de l'Eglise, Paris : Ed. du Cerf 2003; La Divinisation dc
I'homme scion saint Maxime le Confesseur, Cogitatio fidci : theologie et sciences religieuses № 194, Paris : Ed. du
Cerf 1996. - IIpiiM. npee.
6
Увод: Житије Светог Максима Исповеднша (Синаксар, за 21.јануар)
био истог (јеретичког) схватања са царем, зато што, (веле) док су сви послушни цару,
он једини се противи и друге покреће на одметништво, убеђујући их писмима да противно (цару) мисле. [Он је са својственом му мудрошћу благочино, са смиреноумљем
и сваком разборитошћу, одговарао на оно што су говорили (против њега), проповедајући Православну веру и сву истину разумски и из списа доказивао, не бојећи се господске надмености, него их је већма разложним и лепореченим речима поражавао.
Они нису имали шта друго да говоре, него да чине вољу цареву, на што је он говорио
да треба већма чинити вољу Божију неголи људску (Дап 5, 29), на што су неки од тамошњих тужитеља говорили даје достојан смрти, јер је спремао побуну против цара, и
да је хвалио другога цара и сав Запад окренуо против, а такође и Исток својим писмима и једини се уместо свих противио и није прихватао царев (едикт) Типос.
Јер заиста, скоро сви епископи по васељени пришли су владаревом мраку (=јереси) и његов Типос прихватили, изузев Рима, а и њега би, да није Преподобни (Максим)
предухитрио и у Православну веру превео, пошто је (nana) Хонорије већ умро, а постао је (епископ Римски) свети Мартин, пошто Хонорије беше јеретик, сличан Сергију
Цариградском, и Кир Александријски, и Макарије Антиохијски, и Стефан ученик његов, и Теодор Фарански, и Полихроније, и са њима Пирос и Павле, Цариградски
епископи].
Због тога, [зграбљен Преподобни са тог скупа], бива послан у затвор у Тракију и,
остајући упоран у Православној вери [и не хотећи њиховом циљу следоватиЈ, бива му
одсечена рука и језик. [А нечестивци оклеветали су таквог Богоносног мужа, да је, по
одсецању језика, уцрвао се и умро, али су безумници слагали, јер су Богоносца бламирали безумници, сами будући богохулници и недостојни истинског познања]. Одатле
је послан у прогонство у Лазику [код Авазгије/Авгазије], где [у изгнанству] проведе
три године, сам служећи својим телесним потребама [да не би некоме био на теретуЈ,
мада је био [старац] и у пуноћи дана [сваки труд са трпљењем и благодарношћу храбро подносећи, ради наде будућих добара; а када Бог благоизволе да га узме], мало се
разболевши, упокоји се у Господу [месеца августа тринаестогј. И погребен је у манастир Светог Арсакија [Арсенија! у тој земљи Лазичкој, где чињаше многа чудеса сваки
дан [на славу БожијуЈ. Каже се пак да, после одсецања, одмах му је од Бога чудесно
повраћен језик, и д а ј е јасно говорио, док је био у животу [све тамошње учећи, и верне
подржавајући, а неверне водећи познању Христа и кроз крштење Богу приводећиЈ.
Α од двојице његових ученика, старији Анастасије, коме је као и учитељу одсечен
језик и рука, био је прогнан далеко, а млађи, послан у неку тврђаву у Тракији, завршио
је (тамо) живот.
[Молитвама, Господе, Служитеља Твога и тврдога Адаманта (=челичног) трпљења, Максима многострадалног, Цркву Твоју утврди на камену Православља (έν τη
πέτρα της ορθοδοξίας) и од сваке јереси избави, јер си Ти Једини Моћан и Прослављен у векове векова. Амин.ј
ЛУЧА XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 7-8
Расправа у
Визији
Изворник: PG 90. 161A-165B; с грчког превео Петар Јевремовић
(„Сведочанство вере Светог Максима Исповедника", Источник 6, 1993, 13-14)
Т Р О И Л : Наш нам је господар наложио κ теби да дођемо и да те известимо шта је
његова величанствена и од Бога установљена власт одлучила. Но, најпре, реци хоћеш
ли или нећеш послушати цареву наредбу?
Ава М А К С И М : ТИ МИ, господару, прво реци шта је наредила његова благочестива
власт, па ћу ти онда ја одговорити како доличи. Како ти другачије могу одговорити ο
оном што ми није знано?
ТРОИЛ (наваљује): Више ти не могу рећи док нам не кажеш хоћеш ли или нећеш
послушати цареву наредбу.
Видевши како ови не одустају, те да ће на његово даље оклевање, попут свих тадањих осионих великаша, грубо и оштро реаговати, ава Максим одговори.
Ава М А К С И М : АКО ЛИ вам је у моћи слузи својем вољу господара нашега и цара да
искажете, ја вам ево, пред лицем Бога и његових ангела и пред лицима свију вас, велим да ћу, ако ми цар налаже било шта што се може укинути и избрисати са овога света, учинити то што ми он налаже.
ТРОИЛ (изненада устаје): Опростите, мени је доста! Овако ништа нећемо урадити.
Велика тада настаде галама, збрка и немир.
Епископ ТЕОДОСИЈЕ: Дајте му неки одговор и чујте шта ће рећи. Није по правди
одавде да одемо а ништа нити да кажемо нити да чујемо.
ЕПИФАНИЈЕ: Ово ти цар по нама поручује: јер сав се Запад и сви они на Истоку који чине неред за тобом поводе и јер сви се они тебе ради противе са нама да се у вери
сложе, нека те Бог приволи нама да се, на темељу Тгтоса што га огласисмо, вратиш у
заједницу. Изаћи ћемо тада заједно пред Бронзану капију целов с тобом да изменимо и
руку да ти стиснемо. Бићемо са тобом заједно тамо где по обичају цареви стоје. Сабраћемо се заједно и причестићемо се чистом и животворном тајном тела и крви Христове. Оца ћемо призвати нашег и радост ће настати не само у нашем хришћанском граду,
•него и у свеколикој васељени. Јер извесно знамо да ће, ако ли се ти придружиш нашем
светом [патријаршијском] трону, сви они што су се на потицај твога учења од нас удаљили са нама поново сјединити.
Према епископу се окренувши, сав у сузама, ава Максим прозбори.
Ава М А К С И М : Велики мој господине, сви ми судњи дан чекамо. Ти се засигурно
сећаш шта смо закључили и шта смо учинили пред лицем светог Еванђеља, пред Крстом
животворним, пред ликом Бога нашег Спаситеља и пресвете његове мајке Приснодеве.
Епископ му, погнувши главу, одговори пригушеним гласом.
Епископ Т Е О Д О С И Ј Е : Шта ја могу када се нашем благочестивом цару свидело другачије?
Ава М А К С И М : Зашто ли сте се онда, ти и они који са тобом беху, дотицали Еванђеља, кад већ нисте имали снаге до краја да испоштујете оно што је речено? Уистину
ме све небеске силе не би могле навести то да урадим. Како ћу се пред Богом, али и
пред својом савешћу, оправдати ако веру што спасава одбацим и то све ради непостојане људске славе.
Након ових речи, обузети бесом дигоше се, те га стадоше вређати, чупати му браду, као какву га лопту тамо-амо бацати и по њему пљувати од главе до пете. И не престадоше га пљувати док му хаљина, што је на себи имао, не постаде сасвим мокра. Онда се епископ Теодосије усправи говорећи.
8
Увод: Расправа у Визији
Епископ ТНОДОСИЈЕ: Није требало тако да чинимо, него само његов одговор да чујемо и да ο њему известимо нашег доброг господара. Канонски се [тј. законски] поступци другачије воде.
И с тешком их муком приволи да се [накратко] смире, да би му, убрзо затим, наново у лице сасули хиљаде увреда и незамисливих клевета. Напокон, љутито и осорно,
проговори Епифаније.
ЕПИФЛНИЈЕ: Зликовче, ти гадно псето! To кажеш зато што мислиш да смо и ми и
наш град и наш цар јеретици. Ми смо већи хришћани од тебе и православнији смо од
тебе, ми верујемо да Господ наш и Бог има и људску и божанску вољу и разумну душу
и да свака природа разумна има целовиту вољу и енергију, јер кретање је својствено
свему живом а воља је својствена свему живом. Знамо ми да се воља не тиче само божанске природе, него и људске - зато не поричемо ни две воље ни две енергије.
Ава МАКСИМ: АКО вера ваша уистину одговара вери ангелских чета и Цркве Божије, зашто ме онда терате да се вратим у заједништво заснованом на Типосу, који једну од тих двеју воља пориче?
ЕПИФАНИШ: To је све из политичких разлога, да народ не би трпео штету због тих
тананих питања.
Ава М А К С И М : Ипак, сваки се човек тачним исповедањем вере спасава, а не љеним
порицањем, како то чини Типос.
ТРОИЛ: Већ сам ти рекао да је не пориче, већ да само забрањује да се ο неким стварима расправља, како би сви живели у миру.
Ава М А К С И М : Прећутати неку реч значи порећи је. Дух Свети по пророку каже:
„Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов" (Пс 19, 3). Према томе,
реч која није изречена уопште и није реч.
Т Р О И Л : У СВОМ срцу мисли како год хоћеш, нико те у томе не спречава.
Ава М А К С И М : НО БОГ није целокупно спасење сместио само у срце када је рекао:
„Који призна мсне пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима" (Мт 10, 32). И божански нас апостол учи: „Срцем се вјерује за праведност, a устима се исповиједа за спасење" (Рим 10, 10). Ако дакле и Бог и пророци Божији налажу да се гласно исповеда велика тајна, страшна и спасоносна за цели космос, нема тога
што би на ма који начин смео ућуткати глас онога који оглашава, јер би му због тог
прећуткивања пропало спасење.
ЛУЧА XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 9-18
Ендрју Л а у т
Максим
Исповедник:
живот
и
доба
Изворник: Andrew Louth, „Life and Times": Maximus the Confessor, The Early Church Fathers,
London, New York : Routledge 1996, 3-18; превео Владимир Цветковић.
Свети Максим Исповедник је рођен 580. године по Христу у Византијском царству или, 3
како су његови житељи волели да кажу, у Римском или Ромејском царству. Петнаест
година раније умро је велики цар Јустинијан, на крају дуге владавине (527-565) за време које је тежио да поврати стару славу Римском царству. У значајној мери он је то и
успео. Када је његов ујак, Јустин I, умро, утицај Цариграда се свео на источни део Средоземља - Балканско полуострво (укључујући Грчку), Малу Азију (и на другој страни
црноморског приобаља Херсон на Криму), Сирију, Палестину и Египат. Западним делом Средоземља су владали поглавари различитих варварских племена, иако је неколицина њих гврдила да владају у име цара у Цариграду. До 565. године Римско царство
је личило на царство које је први император, Август, створио: уједињене земље које су
окруживале Средоземно море - mare nostrum, наше море, како су га Римљани звали.
Северна Африка је поновно освојена 533. године. Италија је враћена под директну византијску контролу после дугог рата који се растегао и трајао од 535. до 554. Византинци су се утврдили у југоисточном делу Шпаније, са главним градом у Кордоби, 554.
године. Велики део Цариграда је поновно изграђен током Јустинијанове владавине,
укључујући и „Велику Цркву", цркву посвећену Светој Премудрости - Агиа Софија.
Али је већ било знакова предстојећег краха. Куга којаје напала Цариград, опустошивши га 542. године, наставила је да хара Блиским истоком током шестог и седмог
столећа, озбиљно умањујући становништво царства. Иако је Јустинијанова војска остваривала значајне победе на Западу, Словени су прелазили Дунав и запоседали Балканско полуострво. У годинама око Максимовог рођења Авари су прешли | Дунав и, 4
преузевши вођство од Словена, утврдили се у неколико важнијих балканских градова,
укључујући Сирмијум (данашња Сремска Митровица, 582. године) и накратко Сингидунум (данашњи Београд, 584. године), и опсели Солун 584. и 586. године. Α на истоку
је била Персија - Сасанидско царство - са којом је Јустинијан склопио мир плаћајући
данак. Јустинијанови наследници су одбили да плаћају данак започевши рат који ће
трајати двадесет година. Борбе са Персијом што су започеле у првим деценијама седмог века нападом Персијанаца и контранападом Византинаца, директно су угрозиле
више него једанпут ток Максимовог живота, и начиниле два велика царства рањивим
на нападе арабљанских племена.
У двадесет година - између 630. и 650. године - Персијско царство је пало пред
Арабљанима а Византијско царство је остало без својих источних провинција. Први од
Омајади калифа Муавија 661. године проглашава Дамаск, главни град византијске провинције, за седиште огромног царства које се простирало од Египта и Либије на западу
до долине Оксуса на истоку. У време Максимове смрти 662. године, римски сан је избледео, а царство се свело на део Италије, градове дуж Јадранске и Егејске обале и око
Мраморног мора (укључивши Царитрад) и доста опустошену Малу Азију (и Херсон).
Тадашњи цар, Констант II, очајан због ситуације која је 662. године, у време Максимове смрти, владала у источном Средоземљу, повлачи се иа запад, смештајући двор на
Сицилији где ће и остати до његовог убиства 668. године.
1
Pane године
Максим је рођен 580. године".
1
Према грчкој верзији Житија светог Максима\
саста-
У вези са Максимовим животом види P. Sherwood, An Annotated Date-list of the Works of Maximus the
Confessor, Studia Anselmiana 30, Romae : Orbis Catholicus, Herder 1952.
2
Ha основу сведочења свог суђења 655. годинс, Максим каже да је у то време имао 75 година: PG 90, 128C.
3
Објављено код Миња, PG 90, 128C.
10
5
Увод:
ЕПДРЈУ ЛЛУТ
вљеној у десетом веку од стране стгудитског монаха, Михаила Ексавулита, он је рођен
4
од племенитих родитеља у Цариграду, стекао добро образовање и у својим раним тридесетим постао први секретар на двору цара Ираклија. Показало се, било како било, да
је Михаило саставио ово Житије уједно од врло различитог материјала, и да је у случају Максимових раних година он просто парафразирао почетак Житија реформатора
Студитског манастира из осмог века, Светог Теодора Студита, изоставивши права
имена; одатле можемо закључиги да он уопште није имао директних свједочанстава\
Доказ ο његовој служби код цара Ираклијаје ипак извеснији с обзиром да је показано
6
да је зависан од претходног материјала и има одређену независну потврду . Изгледа да
је | Максим постао начелник царске канцеларије (protoasecretis) у свеобухватној реорганизацији виших слојева државне управе која је уследила после Ираклијевог уклањања узурпатора Фоке са власти, 610. године. После неколико година Максим се ипак
одрекао тог намештења и постао монах, прво у Хрисопољу (данашњи Скутари) с друге
стране Босфора, прекопута Цариграда. Грчка верзија Житија даје два разлога за такву
одлуку: прво, његово незадовољство верским посвећењем самог двора, и друго, његова
љубав према животу молитвеног тиховања. Потоњи разлог је у потпуности веродосто7
јан , док је претходни под знаком питања. До 618. године Максим је показао довољан
напредак у монашком животу да би стекао ученика, монаха Анастасија, који ће бити
8
његов сапутник до краја живота. Шест или седам година касније (624/5. г.) Максим
напушта манастир у Хрисопољу зарад одласка у манастир Св. Георгија у Кизику (сада
Ердек, на јужној обали Мраморног мора).
Максимови најранији радови се обично датирају на овај период у Кизику: неколико
писама, укључујући четири Јовану Кувикуларију (једном од евнуха царске ложнице) у
Цариграду, и неколико његових расправа ο духовном животу, нарочито Подвижничко
слово и четири Четири стотипе глава ο љубави (друго писмо, намењено Јовану Кувикуларију, је и само једна изузетна кратка расправа ο љубави). Из времена проведеног у Кизику такође датира и његово познанство са епископом Кизика Јованом коме су посвећене раније књиге Οразличитим тешким местгша. Ово дело је несумњиво настало из
дискусија које су водили учени монах и његов епископ. Ипак, изгледа да Тешка места
(Ambigua) нијесу састављена у Кизику, већ по доласку Максима у Северну Африку.
Јер само после неколико месеци проведених у Кизику, године 626., св. Максим и монаси из Св. Георгија су побегли према југу. Велика опсада Цариграда догодила се 626.
године. Персијска војска, претходно освојивши Сирију и Палестину, прелази Малу
Азију и заједно са Аварима и Словенима, који су се приближавали Цариграду из правца Тракије, чини последњи неуспели покушај да заузме Царицу свих градова"": азијска
обала Мраморног мора и Босфор бивају изложени нападима персијских претходница,
и многи су избегли, међу којима и Максим и његова сабраћа. Максим завршава у Картагини у Северној Африци. На том путу изгледа да је Максим одређено време провео
на Кипру и на Криту. Обично се доказује да је Максим стигао у Северну Африку до
630. године. Разлог за то је његово блиско дружење са Софронијем, ученим монахом
4
Максим сам признаје у свом предговору за Мистагогију да је приватно образовам и да није упућен у
Ιοίξοϊ teclmikoi (PG 91, 660В) што Бертолд веродостојно преводи са „art of discourse" (G. C. Berthold, Maximus
the Confessor, Selected Writings, Classics of Western Spirituality, London : SPCK 1985, стр. 183. [У српском преводу Мистагогије епископа рашко-призренског г. Артемија Радосављевића се налази „тајне уметничке речи". Упореди: Свети Максим Исповедник, Мистагогији, с грчког превео епископ рашко-призренски Артемије Радосављевић. Ј/уча XXI-XX1I (2004-20О5) стр. 153. Прим. прев.] Али ово је topos и можда не би требало да се узима озбил>ио. Максимов стил. међугим, и поред н^егове изузетне образоваиости у го време, мањка
у улепшаван>има и регорици.
' W. Lackner, ,,Ζιι Quellen und Datierung der Maximosvita (BHG 1234)", Analecta Bollandiana 85 (1967) cip. 294.
(
' W. Lackner, „Der Amtstitel Maximos des Bekenners", Jahrbuch der Osterreicluschen Byzantinistik 20 (1971)
стр. 63-65. Постоји, на шта Лакмер указује, непосредаи доказ из самих Максимових дела да је био у царској
служби (Ер /2, PG 91, 505В)
7
И има иодршку у самим Максимовим речима у Ер 12, PG 91, 505В.
s
Ha основу сведочења свог суђења 655. године, Максим каже да је Анастасије тридесет и ссдам година
био његов ученик (PG 90, 128C).
Комстантипопол* или Цариград је од стране својих жител>а био називан Царицом свих градова. Ирим. прев.
Максим Исповедник: живот и доба
11
који је рођен у Дамаску и који је 634. године био изабран за патријарха Јерусалимског.
Он је напустио Африку већ 633. године, када | одлази у Александрију, и пошто га Мак- 6
сим сматра духовним оцем и игуманом, морао је бити у његовом манастиру званом Евкратас у Северној Африци довољно дуго да би се развио такав однос између њих.
Дотле извештај ο Максимовом животу сеже по грчком Житију и по сведочењима
из његових дела. Али пре отприлике двадесетак година, сиријска верзија Максимовог
Житцја откривена у Британском музеју од стране др Себастијана Брока, казује потпу9
но другачију причу . Према том извору, Максим је рођен у селу Хесфину, источно од
10
Тиверијског језера („Галилејско море" у Новом Завету) у Палестини , као плод безбрачне заједнице између Самарјанина и персијске робиње. Крштено име му је Мосхион.
Његов отац је умро када је овоме било девет година, док је мајка умрла годину касније.
Млади Мосхион постаје монах Максим у манастиру Древна Лавра, где је примљен од
стране игумана Пантолеона. Овај сиријски извор додаје да је Максим привукао пажњу
Софронија - чак и ствара утисак да је бриљантан млади муж утицао на ученог Софронија - и да је игуман који је постригао Максима био „порочни оригениста". Када је публиковао сиријско Житије, Брок је указао на веродостојност овог извора у погледу
младог Максима: Древна Лавра била је манастир Светог Харитона, недалеко од манастира Светог Теодосија где је Софроније био монах, што указује да је близак однос са
Софронијем био дуг огодишњи. Довођење Максима на исту раван са оригенизмом могло
би бити од значаја, изузимајући то да је оптужба за „оригенизам" приписивана веома
слободно у монашким круговима. Важна ствар у вези са сиријским извором јесте то што
је за разлику од грчког извора из десетог века, ово Житије из Максимовог времена,
писано од стране неког Георгија из Решаине. Његов одбојан тон се објашњава његовом
монотелитском провенијенцијом: монотелитство је, као што ћемо видети, христолошка јерес против које ће се Максим борити у последњим деценијама свог живота - борба која ће га коначно коштати и живота. Његови конкретни детаљи изазивају осећај веродостојности, а т о н би вероватније изгледао мање одбојан византијском уху него што
се то чини нашем: према његовом Житију, Свети Теодор Сикеот је био плод једноноћне авантуре а да му се то није узимало за зло! Мада сиријско Житије има смисла у погледу његовог односа са Софронијем, оно не објашљава Максимов очигледно лак улазак на двор, нити чињеницу ο значајно већем образовању него што је могао стећи као
провинцијски монах, а које се може видети у његовим делима, нарочито у Књигама тешкихместа {Ambigua). To нас опет подсећа | да имамо врло мало чврстих доказа за Мак- 7
симов живот пре његовог боравка у Северној Африци тридесетих година VII века".
Политичка ситуација на почетку седмог века
Пре но што се упознамо са остатком Максимовог живота, вероватно би било корисно
да допунимо детаљима век у коме је он проживео своје зреле године. Видели смо да је
крај шестог века био обележен дугогодишњим ратом између Византијског царства и
Персије. Он је окончан победом Византије: револт персијске армије је водио свргнућу
и смрти шаха Ормизда 590. године. Његов наследник Хозроје II је избегао код визан9
S. Brock, „Ап Early Syriac Life of Maximus the Confessor", Analecta Bollandiana 91 (1973) стр. 299-346.
Ностоји један exo ове традиције у сиријској Хроници Михаила Сиријца и у једној другој сиријској Хроници непознатог аутора, које бележе да је Максим пореклом из „Јасфина" из Палестине: цитирано у A. Guillaumont, Les 'Kephalia Gnostica' d'Evagre le Politique at Vhistoire de Vorigenisme chez les grecs et chez les syriens, Patristica Sorbonensia 5, Paris : Editions du Seuil 1962, и забележено од стране Лакнера, „Zu Quellen und
Datierung...", стр. 291.
11
He мислим, међутим, да je веродостојпо просто узети сведочанства из сиријског Житијα за Максимово
детињство, а онда то додати грчким сведочењима везано за период његовог боравка на Ираклијевом двору,
као што се доима да то чими Каждап, A. Kazhdan, ed.. The Oxford Dictionary of Byzantium, 3 vols., New York,
London : Oxford University Press 1991, vol. 2, 1323f, s. v. „Maximos the Confessor": просто je невероватно да jc
један палестински монах могао постати протоасекрет. I.-H. Dalmais, „La Vie de Saint Maxime lc Confesseur
rcconsidere". Studio Patristica XVII (1982) стр. 26-30 приказује много веродостојнију верзију, доказујући да
су Максимове везе са двором постенено напредовалс током његовог боравка као монаха у Хрисопољу. као
emigre из Палестипе, тада заузете од стране Персијанаца. Али и даље је, чиии се, неоспориво сведочапство
no коме је Максим био у царској служби: види rope фусноту 6.
10
12
8
Увод:
ЕНДРЈУ ЛЛУТ
тијског цара Маврикија ради заштите. Уз Маврикијеву помоћ, Хозроје је поразио узурпатора Варама и оженивши се Маврикијевом кћери, сматрао га је својим оцем и заштитником. Када је деценију касније Маврикије био свргнут и убијен, Хозроје је уграбио
прилику да га освети обнављајући рат са Византијским царством. До 610. године, персијска војска, уз подршку аварских савезника, је већ допрла до Халкидона, с друге стране Босфора, прекопута Цариграда. Сенатори Царичиног града очекивали су помоћ од
Ираклија, егзарха Картагине, који је послао свога сина, са истим именом Ираклије, који је са својом флотом допрео да Цариграда, 3. октобра. Фока, узурпатор и убица Маврикија је свргнут и Ираклије је крунисан за цара од стране патријарха цариградског
Сергија. Хозроје је одбио мировни споразум и тако је Ираклије првих осамнаест година своје владавине био заузет, у крајњој линији, успешним ратом против Персијанаца.
Почнимо са походима вођеним од стране Персијанаца: они су освојили Блиски исток - Сирију, Палестину и Египат - 614. године запоседају Јерусалим и узимају реликвију Часног Крста, који је био поновно пронађен од царице свете Јелене, Константинове мајке у четвртом веку. Коначно, 627. године, Ираклије водивши војску са севера,
кроз Месопотамију, у персијску престоницу Ктесифон, недалеко од данашњег Багдада,
је поновно стекао реликвију Часног Крста. Хозроје је свргнут од стране свог сина и
убијен. Византинци су брзо поново успоставили владавину над Блиским истоком. Пре
тога су, међутим, Персијанци уз помоћ Авара и Словена опседали Цариград. Одбрана
града је била вођена од стране патријарха Сергија, који је носио икону Мајке Божије
дуж цариградских зидова. Успешна одбрана града је приписана Мајци Божијој и кондак који сада | служи као увод за старији Акатист је вероватно састављен да прослави
то велико ослобађање, и то можда од самог Сергија. Променљива срећа хришћана на
Блиском истоку у те две деценије (610-630. године) открила је опасности проузроковане верским неједннством Цркве у царству.
Розадина верских проблема у Византијском царстеу
Да би се разумели верски проблеми у седмом веку, нужно је, у најмању руку, вратити
се уназад до четвртог века. Од самог почетка хришћани су веровали да је Исус стајао у
посебно блиском односу са Богом Оцем. Током четвртог века овај однос дефинисан је
речима по којима онај који је оваплоћен као Исус из Назарета јесте „једносуштан"
(грчки: homoousios) са Богом Оцем: то јест, да је он Бог на исти начин на који Бог Отац
јесте Бог, осим у томе што on изводи своје божанско с т а њ е вечно од Оца. Ово је потврђено на Првом васељенском сабору, сазваном у Никеји од стране цара Константина
325. године, м а д а није и коначно прихваћено унутар Цркве све до Другог васељенског
сабора, одржаном у Цариграду и сазваном од стране цара Теодосија 1,381. године. У такозваном Никејском символу вере то се и каже: Господ Исус Христос је „Син Божији,
Јединородни, од Оца рођен пре свих векова, Светлост од Светлости, Бог истинити од
Бога истинитог, рођен, а не створен, једносуштан Оцу кроз Кога је све постало" (оно
што се обичио зове Никејским символом вере и казује на евхаристијској литургији и на
Западу и на Истоку јесте у ствари символ вере утврђен на Другом васељенском сабору).
Ово некомпромисно тврђење ο Христовом божанству је на критичан начин довело
до проблема односа између Христовог божанства и његовог несумњивог човештва.
Шире узевши, дошло је до два приступа овом проблему. Један је тежио да очува интегритет две природе у Христу држећи их јасно раздвојеним. У деловању Оваплоћеног
Христа могла би се јасно издвојити дела приписана његовом божанству - нарочито његова чудеса- и дела приписана његовом човештву - глад, жеђ, патња, просторна ограниченост, у ствари све врсте ограничења. Обе врсте деловања су спојене у једном животу
који је Исус водио, али оне су морале бити јасно раздвојене да не би ни његова божанска нити човечанска природа биле доведене у питање. Крајем четвртог и почетком пе9 т о г века овај приступ је нарочито повезак са | Антиохијом. Други приступ је полазио од
становишта да се у Исусу из Назарета налази сам Бог, Син, Друго Лице Свете Тројице,
који живи земшБСки живот. Његово божанство се испољило у његовим чудима, његова
људска природа у његовим очигледним ограничењима, али док one могу јасно бити
Максим Исповедник: живот и доба
13
одвојене на основу његових дела оне не могу бити раздвојене, пошто је Бог у потпуности прихватио ограничења људског живљења: Бог се „понизио", да цитирамо Фил 2.7
-Оваплоћење је било чин кеносиса. Овај приступ наглашава јединство Христове личности и наглашава парадокс сједињења божанске и људске природе у Христу, показујући
кроз тај парадокс безграничну божанску љубав.према људском роду. Овај приступ је
нарочито повезан са Александријом, посебно са њеним великим патријархом Атанасијем у четвртом веку и његовим наследником из петог века Кирилом. Кирило је био
склом да јединство Христове личности описује изразом, за који је (грешком) мислио да
је употребљаван од стране Атанасија: „једна Оваплоћена природа Бога Логоса".
Ова два приступа дошла су у сукоб у трећој деценији петог века кроз личности
новоименованог цариградског патријарха Несторија (који је пре тога био монах у Ан12
тиохији) и Кирила, искусног и способног патријарха александријског . Повод за спор
је била исправност имена Теотокос (Мајка Божија или дословно „Богородица"), које је
Несторије једино могао да прихвати са резервом. На сабору одржаном у Ефесу, 431.
годинс, од тада сматраним трећим Васељенским сабором, осуђено је Несторијево учење ο „два Сина" - Сину Божијем и сину човечијем - у Христу. Кирилов успех вероватно није угрожен у већој мери касним доласком епископа са истока, предвођених антиохијским паријархом Јованом, међу којима је Несторије очекивао да нађе подршку.
Али када су они коначно пристигли, сабор је био завршен. Пар година касније, Кирило
је постигао споразум са епископима са истока (то јест, из диоцеза Ориенс, област традиционално под јурисдикцијом антиохијског патријарха). За њихово прихватање уклањања Несторија са положаја, Кирило се заузврат сагласио са формулом (у званичном
документу названом Орос сагласности) која наглашава јединство Христа и прихвата
исправност Маријиног именовања Мајком Божијом, али која истрајава на томе да је
Оваплоћени Христос и „једносуштан са Оцем" (члан никејског Символа вере) и „једносуштан са нама" - учење ο Христовој „двострукој једносуштности" - као изложењу
вере по којој је савршени Бог и савршени човек. Кирило је умро 444. године. Пар година касније спор је настављен. Овај пут | је био укључен времешни цариградски архи- 10
мандрит Евтихије, који је тумачио Кирилово учење ο „једној оваплоћеној природи" у
смислу да после Оваплоћења постоји само једна природа у Христу која је јединствена
и која није „једносуштна са нама". Он је био осуђен на помесном сабору у Цариграду
(званом „домаћи сабор") од стране патријарха Флавијана. Диоскор је устао у његову
одбрану у отпловио према Ефесу у нади да ће поновити Кирилов успех из 431. године.
У претходном случају Кирило је обезбедио подршку од римског папе. To je Диоскор
пропустио да уради: у ствари, Флавијан је већ био обавестио Папу (Лава I Великог, na­
na од 440. до 461. године) ο екскомуницирању Евтихија и већ је добио од њега послапицу која подржава његов чин и садржи кратко исповедање христолошког учења, посланицу обично познату као Томос Папе Лава. Диоскор је одржао сабор у Ефесу 449.
године на којем је Флавијан био осуђен (и грубо третиран, што је резултовало његовом
смрћу). Али овај пут ствар није била завршена. Две године касније одржан је сабор у
Халкидону (Четврти васељенски сабор) који је оборио закључке II Ефеског сабора званог „разбојнички сабор". Овај сабор је захтевао поновно уважавање споразума које је
433. године Кирило склопио са епископима са истока, предвођеним тада антиохијским
патријархом Јованом. Просто је морало тако бити учињено да би историја која је уследила била мање узбуркана. Али било је нужно укључити и учење Папе и његов Томос
и TO je учињено казивањем да „један Христос, Син, Господ, Јединородан [јестеј у две
природе несливено, неизменљиво, нераздељено, неразлучно познат". Уместо да буде
узета као заштита интегритета две природе у Христу, фраза „у две природе" је узета од
стране многих као потврђивање кобног двојства у Христу, и нарочито као издаја Кириловог учења, једног од оних које је сабор намеравао да следи.
12
Ο светом Кирилу и христолошком смору који је до врхунца дошао на Сабору у Вфесу види најскорије
дело J. A. McGuckin, St Cyril od Alexandria. The Christological Controversy, Its History, Theology and Texts,
Supplement to Vigiliae Christainae № 23, Leiden, New York, Cologne : E. J. Brill 1994.
14
Увод:
ЕПДРЈУ ЛЛУТ
13
Многи на Истоку су, у почетку, одбијали да прихвате Халкидонски сабор . Јувеиалије Јерусалимски је прво подржавао Диоскора, али је коначно прихватио Халкидон
вративши се да се суочи са побунама у Јерусалиму. У Александрији, Протерије, који је
био наименован да замени свргнутог Диоскора, је убијен од стране разјарене масе. Први покушаји да се достигне верско јединство у царству су остављали по страни или у
крајњој линији игнорисали Халкидонски сабор. Тако је на пример 482. године цар Зен
нон издао Енотикон којим је захтевао враћање ауторитету прва три Васељенска сабора, и анатемисао сваког ко мисли другачије „било у Халкидону или на било ком другом сабору". Изложење христолошког учења у Енотикону подсећало је | на језик којим
је писан и Орос сагласности, наглашавајући да је Оваплоћена личност „једна од Свете
Тројице", али избегавајући да користи израз „природа", било једна или две. Еиотикон
је у великој мери прихваћен на Истоку, али није успео да задовољи оне који су желели
да се Халкидон недвосмислено осуди. Пошто је Енотикон био подржан од стране свих
источних патријараха, ова група, предвођена свештеником Севером (касније антиохијски патријарх, 512-518) је названа Akephaloi или „безглави". Али ово није наишло на
прихватање од стране Рима који је захтевао ништа мање од прихватања Халкидона и
Томоса папеЛава. Тако је дошло до Акакијеве схизме (названој тако по патријарху цариградском Акакију који је умногоме одговоран за овај документ и његово прихватање
диљем Истока), која је трајала до 518. године. Схизма је окончана доласком цара Јустина I на власт, који је свој царски ауторитет ставио на страну Халкидона. Али то нипошто није био крај покушајима да се учврсти споразум између оних који су прихватали Халкидон и оних који су се осећали да су издали Кирила.
Упркос пропасти Енотикона, такви покушаји су се у шестом веку заснивали на
ономе што је тим документом утврђено као јединство Христа на основу тога што је
сједињена личност била друго лице Свете Тројице. Ово је требало да учини очигледним оно што се у Халкидону подразумевало, али и да потврди оно што је било основно
у Кириловом разумевању Христовог јединства. У време Јустиновог доласка на власт,
група скитских монаха у Риму сугерисала је формулу која би могла да превазиђе јаз
између Халкидона и оних који су га у име Кирила одбацили: то је била тврдња да је
15
,један од Свете Тројице пострадао у телу" . Тадашњем Папи (Хормизда, 514-523. године) је то сметало, али су тада у Цариграду били они, укључујући и царевог нећака и
евентуалног наследника Јустинијана, који су у тој формули видели могућност успеха.
Од Јустинијановог доласка на власт 527. године ова формула - такозвана „теопасхијска" формула - постала је основа на којој су се заснивали покушаји да се успостави јединство између подељених партија на Истоку а такође и са Римом. Са овог теолошког
становишта - некада названог „неохалкидонством" али данас све чешће називаног
„Кириловим халкидонством" - покушано је да се објасни Халкидон у светлу Кириловог учења, понајвише оним делом његовог учења који наглашава да личност Оваплоћеног јесте Бог Логос, „један од Свете Тројице", и да све што је Оваплоћени доживео,
укључујући и његово страдање, ваља приписати божанској личности у том сједињењу.
Ово није била просто компромисна формула: позивање на Кирила (проглашеним у
седмом веку од стране | Анастасија Синајског „поуздањем Отаца") је било искрено, и
чак током Акакијеве схизме било је покушаја од стране Јована Кесаријског да се одбрани халкидонска дефиниција као сагласна Кириловом учењу, а што се најчешће изражавало самим Кириловим речима (извађеним из контекста, како је Север и узвратио
у свом одговору Јовану). Јустинијан је 530-их година покушао да на бази тога успостави јединство али је пропао у том покушају нарочито зато што је било довољно супар13
Ο последицама Халкидона види A. Grillmeier, Christ in Christian Tradition, vol. 2, part 1, London-Oxford :
Mowbray 1987.
14
Превод Еиотикопа на енглески језик, ca текстуалним варијантама и белешкама види код P. R. Colcman-Northon, Roman State and Christian Church. A collection of legal documents to A. D. 535., vol. 1, Oxford :
Clarendon Press 1996, тачка 527 (3, 924-933).
15
По питању скитских монаха види Н. Chadwick, Boethius. The Consolation of Music, Logic, Theology and
Philosophy, Oxford : Clarendon Press 1981, стр. 185-8.
Максим Исповедник: живот и доба
15
ничких епископа у одређеним епархијама на Истоку који су проузроковали практичне
проблеме. Рукополагање Јакова Барадеуса за епископа Едесе 543. године као и његов
неуморан ентузијазам да успостави супарничку епископалну хијерархију „јаковита"
ИЛИ „монофизита" (како су их њихови непријатељи звали) је најзад окончао Јустинијанове покушаје. Пропавши у покушају да оствари јединство путем преговора Јустинијан прибегава прогону: страдање монофизита само их је утврдило у њиховом веровању
16
и даље продубило поделе на истоку, највише у Сирији и Египту .
Али Јустинијаново „Кирилово халкидонство" је било више него тактички компромис: за њега и многе друге оно је представљало нужно појашњење Халкидона. На Петом васел>енском сабору, одржаном 553. године у Цариграду, овакво становиште је добило саборски ауторитет: према десетој саборској анатеми: „Ако неко не исповеда да
је телесно распети Господ наш Исус Христос истинити Бог и Господ славе и један од
17
Свете Тројице, нека је анатема" . To исто је очувано и у химни „Јединородни Сине"
која је приписана самом Јустинијану, и која се и данас пева на свакој литургији у православној Цркви: „Био си распет, Христе Боже, и смрћу смрт сатро; Ти си један од
Свете Тројице, ... спаси нас!" Јустинијанови покушаји можда и нису у потпуности били неплодотворни. Сами монофизити су имали проблем јединствености а посебно у
време владавине Јустина II (565-578) и Тиберија I (578-582) неки од првака сиријских
18
монофизита су долазили у искушење да се припоје Православној (Царској) Цркви.
Компромисиу седмом
веку: моноенергизам
и монотелитство^
Ове поделе, појачане Јустинијановим прогонима, показале су се приликом надирања
Персијанаца на Блиски исток у другој деценији седмог столећа. Шах Хозроје је гледао
да их искористи: 614. године он је сазвао прваке три хришћанске групације у својим
новоосвојеним подручјима (монофизите, Јермене и Несторијанце, Несторијеве следбенике, који су се no | осуди Несторија 431. године одселили на исток Персије) на зајед- 13
нички састанак. На том састанку изгледа да се Хозроје сагласио да Несторијанци задрже власт међу хришћанима у традиционално персијским земљама а монофизити у бившим византијским територијама. To је била велика подршка монофизитима: монофизитски патријарх Антиохије Атанасије Водич камила (595-631) радовао се проласку
„халкидонске ноћи". Међутим, са византијском победом концем шестодвадесетих старе поделе су се опет појавиле. Али Ираклије и цариградски патријарх Сергије, и сам
пореклом од сиријских Јаковита, имали су план за уједињење. Ово је утврђено на Јустинијановом кириловском халкидонству и било је равно тврђењу једне божанске личности, која поседује две природе, једну божанску, једну човечанску, обе у својој пуноћи, са даљим тврђењем да је та једна личност изражена у једном дејству (или енергији,
на грчком energeia): учење звано „моноенергизам".
To је изгледало као природан напредак: Кирилов израз „једна оваплоћена природа
Бога Логоса" би сугерисала, имајући у виду аристотеловско повезивање природе и дејства, идеју једне енергије; са монофизитске стране могао се цитирати Север као подршка за то; а обе стране су прихватале скоро апостолски ауторитет Дионисија Ареопагита који је говорио ο Христовом „бого-човечанском" [theandric] дејству. Историјско
порекло овог споразума је нејасно, али изгледа да је 610-тих Сергије тражио савет од
халкидонски оријентисаног епископа Теодора Фаранског (са Синаја) и монофизитски
оријентисаног епископа Макарона из Арсине у Египту и успоставио даље контакте са
10
Ο теолошким кретањима изложеним у овом параграфу, види најскорије A. Grillmeier, Jesus der Chri­
sms im Glauben der Kirche, Band 2/2, Freiburg-Basle-Vienna : Herder 1989.
17
N. P. Tanner, ed., Decrees of the Ecumenical Councils, 2 vols., London : Sheed & Ward, Washington DC :
Georgetown University Press 1990, I, стр. 118.
1
Види J. Meyendorff, Imperial Unity and Christian Divisions, Crestwood NY : St. Vladimir's Seminary Press
1989, 270f.
19
За остатак овог поглавља види посебно J. Meyendorff, Imperial Unity and..., стр. 333-380 и F.-X.
Murhpy, P. Sherwood, Constantinople II et Constantinople III, Histoire des Conciles Oecumeniques № 3, Paris :
Editions de l'Orante 1974, стр. 133-260 (ca преведеним документима: стр. 303-322).
Увод:
ЕПДРЈУ ЛЛУГ
ученим египатским монофизитом Георгијем Арсасом, од кога је тражио да патристичким ауторитетом подупре моноенергизам. Овакво компромисно решење je по први пут
опробано 622. године када је Ираклије био у Јерменији (где су хришћани већином били монофизити) али неуспешно, а затим и 626. године у Лазики (тек јеванђелизованој
у време Јустинијана, за разлику од суседних области Јерменије и источне Грузије) где
је помесни митрополит Кир Фасијски (Фаси је данашњи Фоти, на Црном мору) био врбован за моноенергизам. После Ираклијеве победе и добијања назад Часног Крста 630.
године, моноенергизам је изгледао као основа за инкорпорисање Јерменске цркве у
Царску цркву и изгледа да је и било неког успеха у Сирији и Месопотамији. Али највећи успех моноенергизма је достигнут у Египту. У јесен 631. године Кир, Фасијски митрополит (и отуда назван „Кавкажанин", al-Muqauqas на арапском) један од првих при14 сталица моноенергизма, постављен је за халкидонског патријарха Александрије и | царског префекта у Египту са задатком да успостави верско јединство на основу Царског
православља тј. моноенергизма. Изгледа да је имао неког успеха у придобијању монофизита за моиоенергизам, који је сматран као издаја Халкидона од стране халкидонаца:
византијски хроничар Теофан преноси да су се монофизити хвалисали како „нисмо ми
20
ти који ћемо да се прилагодимо Халкидону, већ ће Халкидон доћи нама!" У најбољој
византијској традицији (и следећи Ираклијев пример из Сирије и Месопотамије), теолошки компромис је потпомогнут прогоном, а као прогонитељ у коптским (сиријским)
изворима је запамћен Кир. Кир је 633. године служио свечану евхаристијску литургију
у Александрији на којој су многи од „теодосијевског" (египатски еквивалент „Јаковитима") свештенства поново примљени у заједницу, а постигнути доктринарни споразум је свечано прочитан са амвона од стране патријарха. Овај споразум, у девет тачака,
опстао je у оној форми у којој је цитиран на Шестом васељенском сабору 680/1. године. To je класичан и пажљиво срочен акт моноенергизма, који потврђује Кирилову
формулу ο Ј е д н о ј оваплоћеној природи Бога Логоса", теопасхијство, и тврдњу ο једном „теандричком дејству" Христа, на основу ауторитета Дионисија Ареопагита.
Све до 633. године изгледа као да нема противљења моноенергизму од стране
оних који су прихватили Халкидон. Али 633. године, док је Кир славио своје успешно
помирење египатских монофизита, у Александрији је боравио времешни монах Софроније. Прочитавши Кирових Девет тачака он их одбацује као јеретичке. У немогућности да спречи Кира у његовој намисли Софроније путује у царску престоницу и
улаже протест патријарху. Сергије поштујући ауторитет старог монаха издаје „патријаршијски указ" Псефос, у којем забрањује сваку полемику ο „једном" или „два" дејства (енергије) у Христу, просто говорећи ο једном божанском субјекту у Христу, што
искључује постојање две воље у Христу које су супротне једна другој. Александријско
јединство могло је бити од далекосежног значаја, у тој мери да је патријарх Сергије
осетио потребу да се посаветује са својим сабратом епископом римским, папом Хоноријем. Он га је морао, међутим, известити да су услови тог јединства изазвали протест
од стране Софронија, који тада напушта Цариград и одлази у свој завичај Палестину,
где је био изабран за патријарха јерусалимског. У свом писму папи, Сергије подвлачи
огроман значај јединства постигнутог у Александрији и објашњава природу теолошког
споразума постигнутог под условима истакнутим у Псефосу, са неоспорном тврдњом
тог документа ο јединству Христовог божанског субјекта, које искључује две супрот15 стављеР1е | воље, и у бити чини излишним бројање Христових „дејстава". У свом одговору, Хонорије срдачно честита на постигнутом помирењу на Истоку, наставивши да
разјашњава природу постигнутог теолошког споразума и закључујући са исповедањем
„једне воље Господа нашег Исуса Христа": пречишћење моноенергизма познато као
„монотелитство". Монотелитско учење је 638. године уграђено у царски едикт Ектссис, састављен од стране Сергија и потписан од стране Ираклија. Исте године Сергије
умире, и бива наслеђен од стране Пира, који је, као игуман манастира Хрисопоља, потпомогао у састављању Ектесиса.
20
Thcophanes, Chronicle, С. de Boor, ed., Leipzig, 1883-1885, стр. 330.
17
Новоизабрани јерусалимски патријарх Софроније, следивши обичај, 634. године
издаје Синодалну [окружну] посланшју и упућује је осталим патријарсима као доказ
своје правоверности. Иако ова посланица признаје ауторитет Псефоса у оној мери да
буквално ке „броји" дејства у Христу, она је уперена против моноенергизма, као последице монофизитства. Ектесис је заправо служио као одговор на Софронијеву Синодалну посланицу коју је Сергије одбио да прихвати. У Риму је међутим Софроније наишао на много наклоњенији пријем. Само су фрагменти папине друге посланице Сергију сачувани, и изгледа да се у њој одступа од монотелитства. Хонорије умире 638. године, пре него што ће му се пружити шанса да прихвати или одбаци Ектесис. Нешто
више него годину дана раније, његов директни наследник на папском трону Северин
бива рукоположен због свог отпора прихватању Ектескса. Сурово опхођење према
њему од стране царског егзарха несумњиво је разлог зашто је његова управа 640. године трајала само неколико месеци. Обојица nana Јован IV (640-642) и Теодор I (642-649)
су одбацила Ектесис.
Али Ираклијеви напори да консолидује поновно освојене византијске провинције
на Средњем истоку је осујећен, чак иако је изгледало да је у томе успевао. Јер, како
смо већ видели, током трепе и четврте деценије VII века и византијско и персијско
царство ће бити уздрмапо нападима са југа, из арапских пустиња. Ко заправо стоји иза
ових напада обавијено је тајном. Општеприхваћена прича је да многа бедуинска племепа из арапске пустиње налазе војно јединство под новом исламском религијом, проповеданом од стране Мухамеда, који је умро 632. године. Онолико колико их је могло
тада бити на Средњем истоку, градови један по један су падали пред арапским армијама: Дамаск 635. године, Јерусалим 638. године (предат од стране патријарха Софронија), персијско царство распало се 640-их, | Александрија је освојена 642. године и без 16
обзира на неколико покушаја Византинци никад нису успели да је поврате. Само за неколико година источне покрајине Византијског царства су заувек изгубљене.
Ираклије умире 641. године. Много година пре, Ираклијева прва жена је умрла и
он је предузео непопуларан корак венчања са својом сестричином, Марином (Мартином). У династичким борбама које су уследиле после Ираклијеве смрти, Марина је покушала да освоји власт за себе и свог сина. Била је у томе неуспешна, и у новембру
641. године она и њен син су протерани, а Ираклијев унук из првог брака Констант II
је постао цар. Патријарх Пир, који је био на Марининој страни и који је и сам подијелио њспу пропаст, замењен је Павлом. Династичке борбе и катастрофалпи губици прсд
Арабљапима чиниле су византијски престо несигурним. Било је и буна у времену после Ираклијеве смрти: картагински егзарх Григорије се 646. године прогласио царем
од стране своје војске, али је убијен већ следеће године бранећи Северну Африку од
Арабљана; егзарх Италије, Олимпије, умире 652. године на Сицилији, где је ковао заверу са Арабљанима против Константа II.
Максим,
Исповедник
Православља
Осрамоћени Пир је крепуо на пут према Картагини, вероватно у нади да ће уз помоћ
моћпог картагинског егзарха поново заузети патријаршијски престо. Тамо је срео Максима који је тамо био већ петнаест година као монах у манастиру који је Софропије
осповао пре свог богоугодног одласка за Александрију 633. године и ангажовања у новом христолошком спору. Максим и Пир су се изгледа познавали већ неколико година
до тог времена. Крајем 633. или почетком 634. године, у време када је био игуман манастира Хрисопољ у коме је свети Максим започео свој монашки живот (према грчком
Житију), Пир је писао Максиму тражећи од њега мишљење ο Сергијевом Псефосу.
Максим је одговорио да одобрава Псефос као документ који поништава јеретички споразум склопљен 633. године у Александрији. У ствари, Максим је током свог боравка
у Северпој Африци изгледа стекао знатну теолошку репутацију. Многа од његових познпх дела су из тог периода и већина њих су настала везапо за пеку посебпу прилику то су одговори на захтеве за теолошким објашњењима. Али изгледа да Максим није
отворено устајао против монотелитства све до 640. године. У Картагини је 645. године
18
Увод:
ЕПДРЈУ ЛЛУТ
одржана јавна расправа између Максима и Пира под покровитељсгвом егзарха Григо17 рија. Уследило је Пирово прихватање православља. Он | је 646. године отишао за Рим,
праћен Максимом. У Риму је Пир и званично примљен у православље од стране папе
Теодора. Максим је донео вести ο осуди Ектесиса од стране неколико северноафричких сабора. Као резултат тога nana Теодор je формално прекинуо заједничарење са Павлом, цариградским патријархом. Чувши вести ο смрти егзарха Григорија 647. године,
Пир одлази у Равену где склапа мир са монотелитима, напустивши наду да ће бити
враћен на патријаршијски престо од стране Григорија и антимонотелита. Тиме бива
изопштен од стране папе Теодора, који потписује указ пером умоченим у чашу са причешћем. Наредне године Констант II покушао је да прекине цео спор издајући царскиуказ, познат као Типос (Образац вере), који забрањује „сваку расправу ο једној вољи
или једном дејству, две воље или два дејства".
Папа Теодор је умро пре него што му је уручен Типос. Његов наследник, Мартин
I, подстиче читаву побуну против јеретичког царског двора. On не тражи потврду за
свој избор нити од цара, нити од царског егзарха из Равене. У октобру 649. године сазива сабор у Латеранској базилици да потврди православље насупрот царској јереси.
Било је присутно сто пет епископа, углавном из Италије и Африке, премда је био присутан и палестински епископ Стефан Дорски, који је претходно био послат у Рим као
Софронијев изасланик. Максим је такође био тамо и утицао својом теолошком ученошћу на промишљања епископа. Сабор је поново потврдио халкидонско учење, и учинио изричитим учење ο два дејства (енергије) и две воље у Христу, као нужну потврду
учења ο две природе. Није било осуде царева Ираклија и Константа, али су и Ектесис
и Типос јавно осуђени, а неколицина јеретика анатемисани: Теодор Фарански, Кир
Александријски, те цариградски патријарси, Сергије, Пир и Павле. Као одговор на ово
цар наређује да се nana ухапси. Егзарх Олимпије одлази у Рим, где суочивши се са неслагањем народа са царском одлуком, и сам се одриче датог му задатка и, као што смо
видели, постаје побуњеник, све до своје смрти на Сицилији 652. године. Наредне године, нови егзарх, Теодор Калиопа, хапси болесног папу Мартина. Он ће бити одведен у
Цариград где је био оптужен за издајничко саучесништво са Олимпијем. On ће бити
развлашћен, рашчињен и мучен, а затим и прогнан у Херсон на Криму, где ће скончати
16. септембра 655. године као исповедник православља. Непосредни Мартинови на18 следници, Евгеније I и Виталијан, изгледа да су били спремни на компромис: | иако
ниједан од њих није званично прихватио Типос, обојица су били у заједници са монотелитским патријархом Петром, који је председавао суду који је осудио Мартина.
Отпор монотелитству тада je у принципу био сведен на само једног човека, монаха Максима. Он је био ухапшен у Риму са двојицом његових ученика и послат у Цариград. На првом суђењу 655. године Максим је првенствено био оптужен за издају, која
је укључивала и подршку безуспешној побуни егзарха Григорија. Оптужбе су се онда
прошириле и на теолошке теме, у којима је Максим порицао Цару право да дефинише
догмате, јер су то била права само свештенства. Максим бива прогнан у Визију на Тракији (данас место Виза на турско-бугарској граници). Потом су уследили поновни покушаји да се сломи његова решеност. Када су и они пропали, Максиму је поновно било суђено у Цариграду, где беше мучен, а његов језик и његова десна рука, удови којимаје бранио Православље (или, за његове судије, прокламовао јерес), беху одсечени, a
он прогнан у Лазику, завичај Кира Александријског. Он тамо сконча 13. августа 662.
године у својим осамдесетим. Скончао је напуштен од свих осим двојице његових ученика. He беше протеста ни у Риму ни игде другде. Сећање на њега је, међутим, очувано у Грузији (којој провинција Лазика управо припада). За двадесет година је учење за
које је он положио свој живот - учење ο две воље у Христу, божанске и људске - одбрањено на Шестом васељенском сабору, сазваном 680. године у Цариграду, премда
2
тамо ни речју није био поменут велики исповедник Православља, свети Максим.
21
Као што Лакнер бележи: „Zu Quellen und Datierung...", стр. 287.
Л У Ч А XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 1 9 - 3 2
Алексеј И . С и д о р о в
Неке
напоменеуз
биографију
Максима
Исповедпика
И.шорник: Алексеи И. Сидоров, „Некоторме замечанин κ биографии Максима Исповедника",
Вишнтипскип временник 47 (1986) 109-124; превела Драгана Керкез.
Данас, када постоји велики број радова посвећених делу Максима Исповедника, без 1 0 9
сумње се може рећи да он представља изузетну појаву у историји културе. Рећи за њега да је „еклектичар", како се говорило још почетком 20. века', с научне тачке гледишта више није могуће. Велику улогу у овом одиграла је књига X. У. фон Балтазара који је западном читаоцу „открио" сву оригиналност и узвишеност философске мисли
Максима Исповедника, унутрашњу ритмичност и хармонију његових реченица". После
ове књиге у Максиму Исповеднику почели су да гледају најуниверзалнији ум VII века,
можда чак и последњег мислиоца Цркве у Византији који је објединио философску
3
спекулативност и даровити мистицизам .
Природпо да биографија тако изузетне личности изазива велико интересоваље.
Донедавно скоро да нису постојале никакве сумње када је реч ο основним подацима из
биографије Максима Исповедника, будући да је основу за његов животопис чинила
грчка редакција Житија преподобног Максима, главни извор савремених истраживача
4
за реконструкцију Максимове биографије . Међутим, 1973. године С. Брок објавио је
5
сиријску верзију овог Житија која у много чему одудара од грчке редакције . Појава
новог извора | поставила је пред научнике низ сложених питања, пре свега питање која 1 1 0
од верзија Житија Максима Исповедника више одговара истини и у којој се наводе веродостојне чињенице из његове биографије. Наш рад посвећен је управо неким од
аспеката датог питања. Циљеви овога рада релативно су ограничени, јер се у фокусу
истраживања налази рани период живота Максима Исповедника (до појаве монотелитских спорова), посебно детињство и његова младост. Две поменуте верзије међусобно
се битно разликују управо у чињеницама које се односе на дати период.
' Види: Н. Straubinger, Die Christologie des hi. Maximus Confessor, Bonn 1906, стр. 10. Kao потпуно cyпротно може ce навести мишљење Λ. И. Врилијантова који каже да учење Максима Исповедиика (оног ко се
са њиме упозна) приморава да му се призпа да је он изузетно велики мислилац. Види: Λ. И. Бриллиантов,
B.'iiifiitue восточного оогоскжт иа западное β произведетшх Иоаииа Скота Зриугснм, Санкт Петербург
1892, стр. 192.
2
Н. U. von Balthasar, Kosmisclie Liturgie. Maximus der Bekenner: Hohe und Κ rise des griechischen Weltbildes. Freiburg im Breslau : Herder 1941, стр. 1-4 и др. Заправо, Западје „открио" Максима још у средњем веку,
али он није оставио дубљи и јачи траг у западној средњевековној култури. Утицај Максима Исповедника
проналазимо само код Јована Скота Ериугене и донекле код Бернара од Клервоа. Поред наведеног рада А.
И. Брилијантова, види и: D. J. Geanakoplos, Byzantine East and kitin West: two Worlds of Christendom in Middle
Ages and Renaissance, Studies in Ecclesiastical and Cultural History, New York : Harper & Row 1966, Oxford
4976, стр. 24; M.V. Anastos, Studies in Byzantine Intellectual History, London 1979, XII, стр. 134, 137. Уопште,
може cc рећи да је наслеђе Максима Исповедника Запад усвајао пре свега на интелектуалном нивоу. У потпуности друкчију ситуацију имамо у Русији - он као да је живи део руске културе. Потврда тога су молитвема сећаља и служба њему посвећена а која ce у Руској православној цркви врши два пута годишње (21. јануара и 13. августа); Житије Максима Исповедника у Минејима-Чети (како Макарија, тако и Димитрија Ростовског): напослетку, велики број његових дела преведених на староруски. 36οι тога Максим Исповедник
представља један од сјајних примера органске повезаности византијске и руске културе.
?
Н. G. Beck, Kirche und theologische Literatur im byz.antinisch.en Reich, Handbuch der Altertumswissenschaft
r
№ XII, 2, 1, Munchen : C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung 1959, 1977, стр. 358, 436. У крајњем случају, уколико Максиму Исповеднику и поричу стваралачку генијалност, ипак га зову „генијем сумирања". Види: W.
Volker, Maximus Confessor als Meister des geistlichen Lebens, Wiesbaden : Franz Steiner Verlag GMBH 1965,
стр. 490.
4
Види ипр. Γ. Β. Флоровскји, Визаиттсме Отцм V-VIII, Богослов1е Отце†Церкви, Париж : YMCAPress 1933, стр. 195. P. Sherwood, An Annotated Date-List of the Works of Maximus the Confessor, Studia Anselmiana № 30, Romae : Pontificium Institutum S. Anselmi : Orbis Catholicus : Herder 1952, стр. 1-21: L. Thunberg,
Microcosm and Mediator. The Theological Anthropology of Maximus the Confessor, Acta Seminarii Neotestamentici Upsaliensis № 25, Lund : C.W.K. Gleerup und Ejnar Munksgaard 1965, стр. 1-4.
* S. Brock, „An Early Syriac Life of Maximus the Confessor", Analecta Bollandiana 91 (1973) стр. 299-346.
20
Увод: АЛЕКСЕЈ И. СИЛОРОВ
(
1. Грчка верзаја „Житија" \ У њој се каже следеће: „Отачаство божанскога и исповедника Максима јесте први и највеличанственији од градова, град Цариград, који обично називају Новим Римом. Његови родитељи беху из старе благородне породице и мало
ко је уживао већи световни углед од њих (Πατέρας δε, ευγενείς άνωθεν, κα\ τη κ α τ ά
κόσμο ν περιφανεία, μη πολλών δεύτεροι), красила их благочестивост, склоност врлини
и ревновању у њој, тако да су по том могли бити чак више на гласу него по свом пореклу". Даље се описује строгоћа са којом је од најмањих ногу васпитаван Максим: њему
нису дозвољавали да се „предаје младићким задовољствима, нити да душу изнурује
различитим детињаријама, како још неформирана и нејака природа не би била понета
слабостима и размаженошћу". Родитељи су му „усађивали тежњу ка лепом и учили да
стреми врлини". Како је и било за очекивати, Максим Исповедник је стекао врло добро
образовање: „Он је ишао и код учитеља, приљежно је, како и треба, изучавао све науке, те да ли је и потребно говорити колико је знања он стекао за кратко време - граматику и све остале образовне дисциплине он је усвојио веома добро, у реторици и уметности речи он је досегао највиши степен, а философију je знао тако да му нико чак ни
донекле у томе није могао бити такамац". Аутор Житија указује на Максимове способности када је реч ο науци и каже: „Но највише је волео и проучавао философију и
њој блиске науке, претпостављајући је свем другом". Без обзира на ревност својствену
му кадаје наука у питаљу, Максим је „софистерију и сваку другу обману у потпности
одбацивао, а правила и принципе, као и друге методе и доказе је прихватао и усвајао".
Знање и врлина, као и скромност и смиреномудрије Максима Исповедника изазивали су свеопште дивљење, стога „бејаше немогуће да тај чудесни човек који је живео таквим животом остане непознат и да на општу корист не изиђе у јавност". И
премда Максима Исповедника није привлачила блистава каријера на двору, он против
своје воље „одлази у дворац тадашњег императора (Ираклија), који му је био веома
7
благонаклон и учинио га првим секретарем царске канцеларије" . „Како су га красиле
такве врлине и припадао таквом роду, цар га је укључио у своје послове и имао у њему
помоћника и саделатника у свему добром, будући да се Максим односио са великом
благоразумношћу према дужности и био веома добар саветодавац те поседовао дар да
брзо каже и напише потребно. Стога су његово учешће у пословима јако ценили како
цар, тако и дворјани - и овај човек увек је био предмет дивљења". Ипак, будући да је
Максим Исповедник сматрао славу и богатство „ништавним пред философијом*', и
1 1 1 будући да је сматрао за „велико скрнављење | Цркве учење монотелита", он је напу18
стио дворац и отишао у Хрисопољски манастир, „где је философија тада цветала ' .
Потом се у Житију описује монашки подвиг Максима Исповедника, његово наименовање за настојатеља манастира и ступање на пут борбе са монотелитима.
2. Грузијска и староруска верзије „Житија". Оне се углавном ослањају на грчку
верзију, иако у неким детаљима поседују одређену самосталност. До нас су дошле две
редакције грузијске верзије: опширнија и краћа (синаксарна). Посебно је интересантна
опширнија верзија коју је са старогрчког превео игуман светогорског Иверског манасти9
ра Ефимије. Овај превод, по мишљењу К. Кекелидзеа, настао је најкасније 998. године .
(|
У излагаљу података из извора ми ћемо се ослањати'на веома добар превод Д. М. Муретова, који нам
је, урадивши велики критички посао, у свом преводу дао не само текст издат у Миљовој Патрологији, веп и
необјављене рукописе Московске Синодалне библиотеке (№ 380 и 391), као и Теофанову Хропографију, латинске и друге преводе Житцја. Види: М. Д. Муретов, Творенш свнтаго отца иашего Максима Исповедника. Цаспњ перван: Житие Првподобиаго Макстш и с.чужва ему. Перевод, издание и при.мечанил. TSO №
69, Сергисв Посад 1915, д. 1 (текстови на које се ослањао Д. М. Муретов дати су на стр. 1-3 (даље: Творенин.
Грчки текст PG 90, 67-110).
7
Дужност коју је вршио Максим Исповедник у различитим редакцијама се различито одређује:
ύ π ο γ ρ α φ έ α π ρ ώ τ ο ν των β α σ ι λ ι κ ώ ν υ π ο μ ν η μ ά τ ω ν ; π ρ ώ τ ο ς τών τοίς βασιλικοίς ύ π η ρ ε τ ο υ ν τ ω ν γράμμασι;
προ)τασηκρίτης: π ρ ώ τ ο ς έν τοΤς μ υ σ τ ο γ ρ ά φ ο ι ς .
s
Творенин'стр. 6-1 (); PG 90, 67-72.
4
Κ. Кекелидзс, „Сведснин грузинских историков ο прсподобном Максиме Исповеднике'\ Трудм Кисвскои Духовнои акаоемиа 53 (1912) стр. 2-4 (сепарат) = Кекелидзе, Згтодш из истории дрсвнегрузиископ литературм, VII. Тбилиси 1961, 14-54.
Неке напомеив уз биографију Максгша Исповедника
21
У њему пише да се Максим Исповедник „родио и васпитавао у великом граду Цариграду. Родитељи његови су били од угледнога рода, богољубиви, отац му се звао Јован
а мајка Ана; они су доброга учили закону Божијем и приближавали га мудрости философа... Будући од малена испуњен страхом и љубављу Божијом он се никада није
упуштао у забаве са својим вршњацима". Цар Ираклије, чувши за мудрост Максима
Исповедника, позвао га је код себе на двор и учинио „начелником царских учењака".
Даље се говори ο појави монотелитства, чији је успех понукао Максима да се, „разделивши", сагласно речима Господњима, „сав свој иметак и све стечено сиромашнима",
10
повуче у Хрисопољски манастир .
Староруска верзија објављена је у Минејима-Чети Димитрија Ростовског (за јануар месец). Ова верзија у великој мери представља оригинално дело, јер се њен аутор
поред грчког Житија ослањао и на друге изворе. Међутим, будући да наш задатак у
овом тренутку није оцена ових извора, ограничићемо се на цитирање текста: „Великог
именом и животом Максима Преподобног однегова царски град Цариград, а родитељи
му беху племенитог рода и православни, и стече он добро познавање књига: сву философију и богословље изучи у потпуности, и беше он премудар и славан, и у царским
палатама поштован. Видевши његов ум и живот праведан, цар Ираклије указа му част
и додели звање асигратско и без воље његове, те у саветнике своје уброја га: и цело сиглит га сматраше за љубазног и часног". Надаље аутор описује појаву монотелитске јереси, коју он доводи у директну генетску везу са монофизитством („Роди се та јерес од
раније постојеће јереси Евтихијеве"), као и њено свеопште ширење. Она „цео Исток
отрова, једино јој се свети Софорније, патријарх Јерусалимски, успоритиви и не прими
то зловерје. Блажени Максим, видевши како се та јерес увуче и у царске палате, бојећи
се да и сам не буде њом затрован, што се многима догоди, остави дужност своју и сву
славу овога света, и оде у манастир који бејаше од града веома удаљен, а који се звао
Хрисопољ, и драже му би да оде у дом Божији, него да живи са грешнима, и постаде
11
тамо инок" . Из наведених текстова јасно је, без обзира на појединачиа размимоилажења, да у свим тим верзијама налазимо једну заједничку слику биографије Максима
Исповедника. Пред намаје угледни и талентовани млади човек, који је стекао класично за своје време образовање, започео блиставу и обећавајућу каријеру на двору, али
12
који се свега одрекао зарад истинског хришћанског живота . И, као што је већ било
речено, савремени научници прихватили су, у основним | цртама, лик оваквог младог 1 1 2
човека. Ипак, релативно недавно његова веродостојност и подударање са реалном
историјском личношћу Максима Исповедника доведени су у сумњу. Одлучујући корак
учинио је В. Лакнер, који је на основу детаљне анализе грчког Житија дошао до закључка да оно није било написано одмах после Шестог Васељенског сабора ради рехабилитације жртава монотелитске политике византијске владе (као што се мислило),
већ касније - средином X века. По свом карактеру ово Житије представља хагиографску компилацију урађену по моделу Житија Теодора Студита (аутор, монах Студитског манастира, Михаил Ексавулит), и ова компилација нема велику вредност као
историјски извор. Треба рећи да, по мишљењу В. Лакнера, у описима раног периода
13
живота Максима Исповедника скоро нема конкретног историјског материјала . Сиријско Житцје, које је објавио С. Брок, у ком је биографија Максима Исповедника дата у
сасвим другачијем светлу, у великој мери подупрло је аргументе В. Лакнера. Стога је
неопходно да потражимо нов извор.
10
Исто, стр. 42-47.
Шпеј-Чети, Москва 1897, стр. 465-466.
12
Овакав лик је јасно одражеи у кратком грчком „Синаксару": „Он је био за време (године) Коистантина, пазвапога Погонат (Врадати), унука Ираклијевог. Удостојен великих почасти од стране претходних царева и способан за управљање политиком, захваЈБујући свом ораторству, нарави и мудрости стечену великим
искуством, он је достигао чин (дужност) првог секретара и постао члан царског савета". {Творепин, стр. 279280).
3
W. Lackner, „Zu Quellen und Datierung der Maximosvita ( BHG 1234)", Analecta Bollandiana 85 (1967)
стр. 285-316.
11
22
3. Сиријска верзија „Житија". У њој се, пре свега, даје веома романтичпа прича ο
14
рођењу Максима Исповедника . Његов отац, по имену Абна? бејаше Самарјанин из
к
Сихара - по свој прилици, осредњи занатлија и трговац \ Често боравећи у Тиберији.
где је продавао плодове свога рада, Абна је сагрешио са младом робињом, Персијанком, која „беше веома лепа". Затрудневши, она је натерала Абну да је откупи од њеног
господара Задока за 200 дарика. Њихова веза изазвала је велико негодовање међу Абн и н и м саплеменицима, Самарјанима, који науме да убију Абну и његову љубавницу.
због чега су ови морали да побегну у село Хесвин. Овде су провели две годиие у кући
свештеника Мартирија, који је крстио Абну и његову жену (приликом крштења добили су имена Теон и Марија). У Хесвину роди им се син, ком Мартирије даде име Мосхиј. Након девет година Теон умре од водене болести, а годину после њега умре и Марија, оставивши Мартирију на старање троје деце. Девојчица се пак убрзо разболе и
умре, а Мартирије Мосхија и његовог брата даде у манастир Древна Лавра да се ο њима брине игуман Пантолеон. Брат настрада од ударца плаховите камиле, три године
пошто је Мосхиј примио послушање. Пантолеон, ког аутор назива „неморалним оригенистом", очигледно, био је веома везан за Мосхија и дао му је ново име Макхим - у
част његовог рано умрлог унука другог колена. И управо Пантолеон је био Максимов
васпитач и учитељ: он је „њега испунио свом горчином свог злог учења, нашавши у
њему суд који је могао да прими сву нечист Пантолеоновог богохуљења". После Пантолеонове смрти Максим „је своје заблуде учио јавним" (вероватно је почео да издаје
своје радове), ослањајући се на ауторитете који су су прихватили „одвратно учење његовог учитеља" (Оригена?). Својим „заблудама" Максим је опијао и Софорнија Јерусалимског, „који је имао обичај да хвали Максима као човека нарочите памети". Даље се
описује догматски судар Софронија и Аркадија Кипарског, догађаји помесног сабора
на Кипру, чији је иницијатор био Максим Исповедник, тј. непосредан почетак моноенергитских спорова, али то већ надилази оквире нашег истраживања. У оквиру сиријске културне баштине Максим Исповедник се помиње још три пута: у Χροηιιιμι Михаила Сиријца, у анонимној Хроници (она обухвата догађаје закључно са 1234. годином) и
код Бар-Јевреја. Али како ово последње практично понавља Михаила Сиријца, одређе113 ну вредност имају само прва два дела. | У њима је изложена скоро истоветна биографија Максима Исповедника и то се објашњава заједничким извором који се у њима и
именује: Симеон (Шемун), свештсник сиријског мапастира у Кенешри. Међутим. као
што је то доста убедљиво показао С. Брок, сам Симеон се ослањао на сиријску верзију
Житкја. Обе Хронике кажу да је Максим родом био из Хесвина који се налазио у околини Тивериаде. Других конкретних података ο раном периоду његовог живота у овим
изворима нема. Интересантно је рећи даје, према ауторима Хронике, „јерес Максимова^ блиска Теодору Мопсуестијском, затим се она укоренила међу палестинским монасима (Древна и Нова Лавра), који су „упали у замку Оригеновог учења". Маихаил Сиријац томе додаје: „У време Константа, великог сина Ираклијевог, појавили су се уче16
ници Платонови које је предводио Максим" . Природно је да се поставља питање како
се односити према чињеницама из сиријских докумената. Позанати патристичар А. И.
Брилијантов, који је знао рукописну верзију сиријског Житија, сматрао је да ово дело,
узимајућу у обзир његову тенденциозност, није од велике веродостојности. По мишљењу А. И. Брилијантова у њему су „историјски подаци измешани са грешкама и чи17
стим измишљотинама" . Одиста, Житцје је написао отворени противник православно-диотелитског учења, на челу ког је био Максим Исповедник, на шта је више пута
указивао и сам аутор. Тенденциозност се јасно очитује већ у наслову: „Повест ο неморалном Максиму Палестинском који је богохулио на свога Творца за шта му је био од14
Ми се ослањамо на енглески превод: S. Brock, op. cit., стр. 314-319.
Ibid.: ..He was maker of linen, and he sold luxurios goods".
S. Brock, op. cit., crp. 337-338.
17
A. И. Бриллиантов, „О местс кончинм и погребении св. Максима Исиоведника", Хриспшаискии Востокв{\9\1) 1-62 = Петроград 1918, стр. 2-3.
15
16
23
сечен језик". Ипак. под овом тенденциозношћу не подразумева се увек директно фалсификовање података, већ и начин на који се ти подаци осветљавају. Аргументи које
наводи С. Брок нам омогућују да дођемо до закључка да ce у сиријској верзији Житија
срећемо управо са таквом врстом тенденциозиости. Пре свега, дата верзија настала је
раније (уколико се прихвати хипотеза В. Лакнера) од грчке верзије. Рукопис је настао
најкасније у VIII веку, али не представља аутограф, будући да је Житцје написано не1
где између 660. и 680. године . Као друго, по свом карактеру и стилу то је историографско дело (узимајући у обзир, наравно, специфичност византијског и средњевековног источног историзма), лишено ма каквог реторичког украшавања те скоро да има
потпуно докумептарни карактер. Његов аутор је Григорије (или Георгије) Решајнски,
који је себе називао „учеником" Софронија Јерусалимског и који је, ван сумње, био
учесник многих описиваних догађаја. У сваком случају, он (очигледно већ као епископ)је присуствовао сабору на Кипру, који се одржао, како претпоставља С. Брок, негде око 634. године. Григорије је лично познавао Максима Исповедника (гл. 6). Осим
тога, веома важна је уредност са којом аутор наводи своје изворе информација. Тако,
када се описују детињство и младост Максимова, он се позива на свештеника Евлогија, који је Максима добро познавао, и Пантеолеона (гл. 5). Напослетку, тамо где се сиријско Житије може проверити помоћу других извора, оно ce у потпуности верификује помоћу њих. Стога је, уз одређени критички приступ, веома тешко оспорити његову
19
20
веродостојност . Закључке С. Брока неки стручњаци су прихватили . Ипак, све сумње
нису отклоњене: сувише велика су размимоилажења грчке и сиријске верзије Житија
(нарочито када јс реч ο раном периоду Максимовог живота) и сувише се дубоко у свест
укоренио традиционални лик великог борца са монотелитством. Изузетно велики значај за отклањање сумњи имали би подаци из других извора, али они, нажалост, скоро
да не постоје. | У Теофановој Хагиографији Максим Исповедник се појављује тек по 1 1 4
разбуктавању монотелитских спорова. Говорећи ο доласку угледног представника монотелитског покрета Пира у Африку, Теофан каже да се он сусрео са „светим оцем
Максимом којега поштоваше за његов монашки подвиг" (συνοψίζεται τω ά γ ι ω τ ά τ ω
άββα Μαξίμω, τω αΐδεσίμψ έν μοναχικοίς κατορΟώμασιν). Потом Теофан говори ο доласку Максима Исповедника у Рим где је он понукао папу Мартина да сазове Латерански сабор који је пружио снажан отпор монотелитству; ο одлуци императора Константа да осуди Максима и Мартина, њиховом прогонству, као и ο поновном осуђивању
21
Максима када му бивају одсечени рука и језик . Ипак, недостатак „спољашњих" потврда које би омогућиле да се спорно питање реши компензује се ,,унутрашњим" потврдама: примедбама и наговештајима који се ту и тамо срећу у радовима самог Максима Исповедника. Један од таквих иаговештаја привукао је и нашу пажњу.
4. Мистагогија, PG 91, 490В. Ово дело, по мишљењу савремених истраживача,
настал.о је у периоду „ране зрелости" Максима Исповедника, негде између 628. и 630.
године". To је први образац византијског литургијског коментара који је дошао до нас
и који је написан у духу александријске школе (претече Максима Исповедника овде су
23
пре свега Ориген и Дионисије Ареопагит) . Место које нас интересује налази ce у
„Прологу" у ком аутор даје образложење разлога настанка овог трактата. Сам трактат,
како се το види из посвете коју налазимо у неколико манускрипта, упућен је извесном
IS
S. Brock, op. cit., стр. 300, 335-336.
^ Ibid., стр. 332-225, 340-341.
20
Ј.-М. Garrigues, „La Personne composee du Christ d'apres saint Maxime le Confesseur". Revue Thomiste 74
(1974) стр. 184-185: W. Loser, //;/ Geiste des Origenes. Hans Urs von Balthasar als Interpret der Theologie der
Kirchenvater, Frankfurter theologische Studien № 23, Frankfurt: Knecht 1976. стр. 181-182.
2
' Thcophanis Chronographia/Rcc. C. de Boor. Lipsiae 1883, v. 1, стр. 331, 332, 347. 351.
22
P. Sherwood, An Annotated Date-List, стр. 32; R. Bornet, Les commentaires bvzantins de la divine liturgie du
VIΓ aux XV siecles, Paris 1966, crp. 86.
2-1
Дета-њнијс ο томе види: R. Bornet, op. cit., стр. 47-83. Ο Мистагогији види и недавно објављеии чланак.: Β. М. Живов, „'Мистагогил' Максима Исповедника и развитие византиискои теории образа": Β. А. Карпушкин, изд., Художественимп лзмк cpedueecKoebH, Москва : Наука 1982, стр. 108-127.
24
Увод;
АЈИ-ЖСШ И. СИДОРОВ
Теохору, утледној и мало познатој особи. Међутим, потом се види да је постојао и дру24
ги адресат - очигледно монашка заједница . Ипак, првоб.^тно Максим Исповедник, об25
раћајући се само Теохору (πάντων μοι τιμιώτατε) спомиње његову молбу да се напише запис „божанског учења ο светој Цркви κ ο светом сабрању које се у њој врши а које припада једном великом и мудром старцу" ;* које је Максим укратко усмено пренео
Теохору. Потом се каже: „И ја сам се у почетку !-;олебао, желећи да избегнем (искрено
говорећи) расправе на ту тему. He стога што ппсам жслео. драги -моји. на било који начин и по могућностима мојим да вам пружим што је вашем <;рцу мило, .нећ стога што
нисам причастан благодати која на то побуђује достојне, као и стога што не моседујем
одговарајуће искусгво које је потребно када се ради са речи. Јер ја сам васпитан једно26
ставно, нисам упућен у уметност реторике која радост проналази у самом преношењу
речи. И њиховим милозвучјсм, која врло често не садржи ништа одиста суштииско,
одушевљавају се многи који задовољство (речи) стмчу само слушањем. Бојао сам се
још и тога, говорећи директно и искрено, да ништа^ношћу својих речи не повредим узвишеност учења ο божанском која је била својствена овом богкијем човеку".
115
На први поглед дато место оставља утисак обичног књижевног „топоса" сачињеног
у духу „унижавања више гордости". Ипак, чини се да то није само књижевни поступак. У сваком случају, израз ιδιωτεία συντεθραμμένος тешко би се тако објаснио. Он би
се могао превести и као „ја нисам добио потребно образовање". Максим Исповедник |
отворено каже да он није прошао неопходни „тривијум" и „квадривијум^ које је обу27
хватало високо образовање у Византији . Овакве изјаре Максима Исповедника ο себи
потпуно су противречне чињеницама које ο њему налазимо у грчкој верзији Житцја.
Чак и ако се изузме директно упућивање на то да је он „све науке" изучио (између осталог, и реторику), тешко је претпоставити да Максим Исповедник као син богатих и
угледних родитеља није стекао образовање одговарајуће његовом социјалном статусу.
Истина, речи Максима Исповедника могу се објаснити оним за њега тако карактеристичним узвишеним смирењем и скромношћу, којима су прожета сва његова дела"\
У грузијском Житију каже се: „Смирење његово било је такво да је он себе сматрао
горим од свих, и ако би срео монаха или мирјанина нижег од себе, он му се обраћао
29
као неко ко је најнижи и најнепотребнији" . Ова карактерна црта Максима Исповедника одразила се и на његово етичко учење по ком је смирење мајка и основа свих вр30
лина . Ипак, чак ако се оваква скромност узме у обзир, Максим Исповедник, когје, no
речима аутора грузијског Житија, одликовао не само „необичан живот већ и занимљив дар речи", да је он μήτε μέν πεΧραν εχειν της προς τό λέγειν δυνάμεως и λόγων
τεχνικών παντελώς αμύητος υπάρχων. Природно, анализовано место служи као прекрасна илустрација оног унутрашњег спора философије и реторике који је настао и
разбуктао се у античко доба а који је наследила и византијска хришћанска култураЛ
Међутим, осим тога, ово је још и додатни аргумент у корист веће веродостојности
сиријске верзије Житија у поређењу са грчком верзијом.
Ипак, ако се предност да сиријској верзији, није ли онда тешко објаснити веома
завидну ерудицију и начитаност Максима Исповедника? Јер он не само што је веома
добро познавао дела хришћанских писаца („Изреке Секста", Оригенова дела, Евгарије24
Види: I. Н. Dalmais, „Theologic de l'cglise el mystere liturgique dans la Mystagogie de S. Maxime le Confcsseur", Stiulia Pat list ica XIII (1975) стр. 145.
2л
Текст je цитиран из: PG 91, 657-718.
20
Дозволили смо себи пешто слободнији превод. У тексту стоји: ίδιωτείςι συντεθραμμένος. και λόγων
τεχνικών π α ν τ ε λ ώ ς άμΰητως ύπάρχο)ν, των εν μόνη τη π ρ ο φ ο ρ ά την χ ά ρ ι ν εχόντων.
27
Историн Визаитиа, т. 1, Москва 1967, стр. 388.
2Ν
I.-Η. Dalmais, „Un traite de theologie contemplative. Le 'Commentaire du Pater' de S. Maxime le Confesseur", Revue d'asceticjue et de mystique 29 (1953) стр. 125-126.
24
Κ. Кекелидзе, ηαβ. дело, стр. 47.
30
W. Volker, op. cit., стр. 402.
31
Упечатл>ив пример оваквог конфликта у хришћаиској култури представља Григорије Богослов - аутор
кога је веома поштовао Максим Исповедмик, посветивши многе странице коментарима Григоријевих дсла.
Види: R. Ructhcr, Gregory of Nazianz: Rhetor and Philosopher, Oxford 1969, стр. 1-17.
Неке иапомене уз биографију Максима Исповедпика
25
ва, кападокијских отаца, Немесијева, Леонтија Византског и др.) већ је релативно солидно познавао и античку философију. Истина, ово познавање је стечено, вероватно.
32
не из прве руке, већ посредством доксографије , што није представљало изузетак када
је реч о упознавању са античком класиком у то време. Поставља се питање колико су
међусобно усклађени ерудиција Максима Исповедника и његово васпитање те дуги
боравак у манастиру Древна Лавра. Чини се да је на ово питање веома лако дати одговор. Пре свега, монашке заједнице у Палестини у време од пре арапске окупације попуњавале су се не толико аутохтоним, семитским становништвом, колико придошлицама, углавном Грцима (премда је много било и Јермена и Грузина). По речима једног
од савремених истраживача монофизитства, „лавре" у Палестини су представл^але
33
„грчке енклаве" . Уопште, источни манастири у периоду између IV и VII века постепено су се претварали у центре духовне културе. Међу монасима је било истакнутих
богослова (Евгарије, | Исидор Пелусоит и др.) и немали број људи са солидним светов- 116
34
ним образовањем (нпр. Север Антиохијски) . Што се тиче палестинских манастира у
њима су монаси обавезно морали бити писмени. Поред других монашких послушања,
монаси су се бавили преписивањем књига, практиковала се и преводилачка делатност.
Међу монаха Древне Лавре и Теодосијеве киновије било је „немали број оних који су
се бавили научним радом". У многим манастирима (посебно Древној Лаври) постојале
су добро опремљене библиотеке. У целини, крајем V и почетком VI века „иросветитсљски утицај палестинских манастира знатно је ојачао; они су постали центар умног
5
и религиозног покрета у Палестини"" . Стога је веома вероватно да је Максим Исповедник, имајући на располагању довољно велику библиотеку, руковођен искусним наставником (или наставницима) могао у Древној Лаври стећи веома солидно образовање које ни по чему није заостајало за престоничким универзитетским. Ипак, овакво
васпитање није обухватадо и реторику, чиме се додатно може објаснити антиреторички тон анализираног места из Мистагогије.
5. Максим Исповедник и Софроније Јерусалимски. Изречена је претпоставка да
3
лик „старца" у Мистагогији није само литерарна фикција \ већ да се иза њега крије
37
реална историјска личност Софронија Јерусалимског . Ова претпоставка могла би бити поткрепљена прилично јаким аргументима уколико је Софроније аутор Коментара
литургцје™ који му се и приписују. У том случају, тврдња Максима Исповедника да је
његова Мистагогија само запис предавања „великог и мудрог старца", посвећених тумачењу богослужења, имала би реалну основу. Међутим, нажалост, савремена наука је
39
доказала да Софроније не може бити њихов аутор . Ипак, хипотеза коју су исказали
П. Шервуд и И. А. Далме не треба у потпуности одбацити. Софроније је једна од најизразитијих личности VII века. Теофан каже да је он својом делатношћу и речју украс
40
јерусалимске цркве . Потребно је накратко зауставити се на његовој биографији. Со32
Када је реч ο Аристотелу и стоицима то је фиксирано код: R. A. Gauther, „Saint Maxime le Confesseur el
la psychologic de I'acte humain", Rec lie relics de theologie ancienne et medievale 21 (1954) стр. 7 1 .
ν
' W. Η. C. Frcnd. The Rise of the Monophysite Movement: Chapters in the History of the Church in the Fifth
and Sixth Century. Cambridge 1972, стр. 152-153.
,J
D. Bachl, .,Dic Rolle des orientalischen Monchlums in den kirchenpolitischen Auseinandersetzung urn Chalkedon (431-519)": A. Grillmeier, H. Bacht, hrsg.. Das Konz.il von Chalkedon. Geschichte und Gegenwart, Bd. II,
Wur/.bLirg : Echter-Verlag 1953, стр. 307-308.
b
Ф. Олтаржевскии, Палестииское .монашество c IV do V/, Санкт Петербург 1896, стр. 181-184.
>(>
Као што нпр. мисли W. Volker, op.cit., стр. 265.
,7
P. Sherwood, The Earlier Ambigua of Saint Maximus the Confessor and his Refutation of Origenism, Studia
Ansel miana № 36, Romae : Poniificium Institutum S. Anselmo : Orbis Catholicus : Herder 1955, стр. 8-9; I. H. Dalmais, .Theologie de l'eglise et mystere liturque...", стр. 145.
,s
K. Помович верује да je Софропије аутор Комеитара. Види: К. Попович, Натриарх Иерусалимскии
Софорнии как богослов, проповедник и necnonuceif. Киев 1890, стр. 27.
у;
С. von Schonborn, Sophrone de Jerusalem. Vie monastique et confession dogmatique, Theologie historique
№ 20. Paris : Beauchesne 1972, стр. 117.
40
Theophanis Chronographis, стр. 339: Ова реченица ce може разумети и другачије: Софронијс је довео у
„ред" јерусалимску цркву, јер се она пре његовог постављања за пагријарха, захваЈвујући пропагаиди и активности мопотелита, налазила у стаи>у идејмог расула и пеуређености.
26
117
Увод: Ал]-;кп-:.1 И. СИДОРОВ
фронијс се родио у Дамаску 550. године и пореклом је. очигледно, Сиријац. Веома pano он сс прилично добро упознао како са сиријском, тако и са грчком словссношћу. У
Дамаску је стекао прворазредно образовање и тамо почео да предаје реторику, добивши надимак „Софиста". Из Дамаска је отишао у Палестину и неко време је боравио у
манастиру св. Теодосија, где се упознао са Јованом Мосхом, који је постао његов учитељ, духовни отац и најближи пријатељ за цео живот. Они су заједно отпутовали у
Египат (негде 578. године). Овде су Софроније и Јован Мосхо усавршавали своја знања „спољашње мудрости" (премда су посећивали и манастире): философију, реторику
и медицину. Између осталог, Софроније је учио и код Стефана Александријског, | наследника Јована Филопона и александријске школе, који је потом постао (у време Ираклија) професор философије у Цариграду. По повратку из Египта у Палестину Софроније се замонашио у манастиру св. Теодосија. Затим су он и Јован Мосхо провели отприлике десет година у синајским манастирима и негде 594. год. су се вратили у Палестину, где су остали док на власт није дошао Фока. После тога започиње дуго странствовање Софронија и Јована Мосха које се завршило у Риму, где се Јован упокојио
(619). После његове смрти Софроније се враћа у манастир св. Теодосија. Ο његовом
животу у периоду од 619. до 628. године ништа се не зна, али свој манастир он није напуштао. Отприлике 633. године Софроније се заједно са Максимом Исповедником обрео у Северној Африци, и тада почиње љихова упорна борба са монотелитством. Со41
фроније се упокојио 639. године .
За целокупно наше истраживање веома је важно то што је Софроније, пре него
што је постао монах, био професионални предавач реторике („софиста"). У наведеном
цитату из Мистагогпје Максим Исповедник, као што смо видели, своје одбијање да да
писмено тумачење богослужења образлаже немањем навика у служењу речима и „једноставношћу" (или „ништавношћу") свога језика, који би могли да унаказе висину
учења „блажеиога". Нешто касније у истом делу он каже: „Ја не обећавам да ћу изложити све оно што je у свом мистичком созерецању (μυστικώς θεωρηθέντα) видео блажени старац и да ћу навести његове речи онако као их је он поимао и говорио. Јер OIL
да би био философ учитељ сваке просвећености (προς το φιλόσοφος είναι καϊ πάσης
παιδείας διδάσκαλος), себе je великим врлинама и сталним и дуготрајним радом те истраживањем божанског ослободио од окова материје и материјалних представа. Љегов
ум je по заслузи био просветљен божанском светлошћу и стога је он могао непосредно
да созерцава оно што многи не виде; реч његова бејаше префињени преносник спознања (και τον λόγον ερμηνευτή ν .ακριβέστατο ν των νοηθέντων). И, попут огледала, незамрљаног никаквим страстима, он је могао да одражава и изражава недоступно умном
созерцању других. На тај начин, слушалац је добијао могућност да види сав онај ум
који је преносила реч, као и да у савршеној чистоти прими сву спекулативност коју је
одражавао целокупан ум и која је била изражена посредством речи" (Myst PG 91,
491BC). Цео овај панегирик, прожет дубоким поштовањем и уважавањем „блаженог
старца", у приличној је хармонији са сликом ο Софронију која се може стећи на основу'
његове биографије. Нарочиту пажњу привлачи Максимово наглашавање умења владања речју које је један од најупечатљивијих страна „старчеве" личности. Тешко је овде
не приметити поклапање са Софронијем „софистом" који је прошао изврсну школу реторике како у својој отаџбини, у Сирији, тако и у Александрији.
Поштовање и уважавање које је Максим Исповедник осећао према „старцу" исто
тако се лако може објаснити - Софорније је био духовни отац Максимов, који се према
оцу односио са синовљевским поштовањем и уважавањем. На пример, у једној од својих посланица које су са сачувале у латинском преводу, он Софронија назива „божан42
ским" . Друга садржи право похвално слово Софронију: „Јер код вас је благословени
господин (δεσπότην), отац, учитељ и владика (κΰριον) мој ава Софроније, који је оди41
42
К. Попович, иав. оело, стр. 5-19; С. von Schonborn, op. cit., стр. 50-97; H.-G. Beck, op. cit.y crp. 434-435.
Divinus enim Sophronius, PG 9 1 , 142.
27
era благоразуман (σώορρονα), мудар и заступник истине, непобедиви борац за божанске догамте, способан да се речју и делом бори заједно са свим другим благородним
људима против сваке јереси, који поседује праву ризницу божанских књига и у доброј
443
намери обогаћује | њима оне који желе да спознају божанеко' . Стога се хипотеза да је 118
„старац^ Софроније чини веома вероватном.
Треба додати још и το да ако је Мистагогцја написана 628-630. године, онда је
Софроније у то време већ био старац и имао 78-80 година. Истина, објављивањем сиријског Житија настала је потреба да се и хронологија живота Максима Исповедника,
и хронологија његових дела делимично још једном размотре, јер су реконструисани a
да се није имало у виду овај извор. На пример, П. Шервуд сматра да се Максим Исповедник упознао са Софронијем тек након одласка из Хрисопољског манастира и низа
44
путовања када се 628-630. године обрео у Африци . Из сиријског Житија ми сазнајемо да је поеле Пантолеонове смрти Максим Исповедник „своју заблуду учино јавном"
и, осим тога, искористио је благонаклоност Софронијеву, који је већ од раније био у
мрежи његових „заблуда", да би своје учење обнародовао. Према опису који даје аутор
овог Житија управо је Максим био главни иницијатор сабора на Кипру: користећи се
својим утицајем на Софорнија, он га је понукао да овај пошаље посланицу Аркадију
Кипарском са позивом да сазове сабор. Максим Исповедник лично није отишао на тај
сабор, али је послао свога ученика Апастасија. У сиријском Житију нема помена да је
Максим некуда одлазио ире арапске окупације, али из других извора се зна да је 632.
45
године био у Африци а могуће је да је тамо стигао чак и нешто раније . Тада се речи
Григорија Решајнског да је Софорније већ раније био у мрежи Максимових „заблуда"
вероватно односе на период пре 628. године. Из Софронијеве биографије се зна да је,
дошавши 619. у Палестину, он отишао у Теодосијев манастир, у сваком случају то је
било пре 628. године. И није без основе претпоставка да је управо у том периоду дошло до зближавања Максима Исповедника и Софронија (јер су манастир св. Теодосија
и Древна Лавра близу један другом).
Полазећи од ове претпоставке, може се стећи одређена представа ο овом периоду
живота Максима Исповедника. Пошавши на своје прво путовање у Африку (које се у
сиријском Житију не помиње) отприлике негде 628-630. год., Максим Исповедник, који је већ био Софронијево духовно чадо и ученик, упознаје Теохора и своје мове другове са тумачењима богослужења које је му усмено пренео Софроније током њиховог
пријатељевања у времену од 619. до 628. године. Традиција, по којој су се Софронију
приписивали потоњи Коментари литургије, можда има у себи неко зрно реалног: помињање Софронијевих усмених предавања или пак његовог изгубљеног дела на ту тему. Максим Исповедник, понукан својим пријатељима на којс су препричана Софронијева предавања оставила дубок утисак, ствара Мистагогцју - дело које, безусловно,
носи печат његовог оригиналног и блиставог ума. Међутим, не треба искључити и то
да ово дело у одређеној мери носи на себи печат и Софронијевих ставова.
6. Миксим Исповедник и оригенизам. У сиријском Житију директно се каже да је
Максимов учитељ и наставник, Пантолеон, био оригениста; само се по себи разуме да је
Григорије Решајнски сматрао да је то и Максим Исповедник. Потврду овога налазимо и
у грчком Житију. Тамо се при опису суда над Максимом (који се вероватно базира на изворима који се доимају као поуздани)он оптужује да је „следбеникОригеновог учења и
његов истомишљеник у свему" (στοίχων τοις του Ωριγένους δογμασι, κ α ι τοΰτω έν ά π α σι συμφρονών) 4 6 . У судским Актима опис тог суда даје се у још драматичнијем тону.
Тужилац му каже: „Бог те је довео овде да би ти осетио (као освету) оно што си учинио
другима увукавши их у лаж догмата Оригенових" (πλανών π ά ν τ α ς εις τα Ωριγένους
δ ό γ μ α τ α ) 4 7 . Одговарајући на ову оптужбу Максим | Исповедник је рекао: „Анатема на 119
43
44
PG 91, 533.
P. Sherwood, An Annotated Date-List, стр. 6.
S. Brock, op. cit., стр. 324-325.
40
PG 90, 93.
47
P G 9 0 . 120.
Λ>
28
Увод:
ЛЛККСМЈ И. СИДОРОВ
Оригена и његове догмате и на сваког његовог истомишљеника". У Минејима-Чети се
такође помиње „ова клевета" на Максима Исповедника: Наводно је он био „следбеник
48
Оригенових догмата и са љим у свему сагласан" . Сличне полемички интониране речи типа .,оригениста'\ „манихеј" и сл. веома често су користиле различите партије у
догматској борби, често и без праве основе, стога се према њима треба односити са извесном резервом. Ипак, зачуђујућа подударност двају верзија Житија приморава да се
саопштено у њима пажљиво размотри, узевши при томе у обзир одређену основаност
ових сведочанстава, ο чему ћемо касније још говорити. Међутим, пре него што се дотакнемо питања односа учења Максима Исповедника и оригенизма, неопходно је накратко се зауставити на самом појму „оригенизма", историјату овог покрета и његовој
улози у византијској култури IV-VI века.
49
Ориген је једна од најистакнутијих фигура у историји хришћанства . По речима
једног енглеског истраживача он је „био нешто попут центра богословске буре*' која је
50
почела још пре његове смрти и која траје до данас . Најплоднији ранохришћански писац, Ориген, покушао је да створи, а делимично је и створио, свеобух>затни систем ко51
ји је доминирао византијским богословљем до VII века . Доста често Оригена су сма2
трали за „великог посредника између хришћанске и грчке философије"^ , апострофиЈ3
рајући при томе утицај традиције платонизма на његово учење . Међутим, у последње
време осећа се јака тенденција (нарочито међу католичким нау^лицима) да се Ориген
види пре свега као „човек цркве" (vir ecclesiasticus) за ког је карактеристичан двојаки
однос према грчкој култури и чија се мисао кретала дијаметргишо супротно од развоја
4
савремене му паганске философије (без обзира на заједничку проблематику)*^ . Премда
је мистичко и спекулативно у учењу Оригена било обједиљено у духу грчке филосо6
фије^, очигледно да су егзегета, мистик и богослов у њему надјачали философа' . Веома важна страна Оригеновог учења, када је реч ο богословским питањима, била је раз5
лика између „догмата" и „истраживања" . Ослањајући се пре свега на Свето Писмо и
црквену традицију, он је тамо где није постојало обавезујуће одређење, „сматрао савршено законитим да се следи слободан ток властите мисли". Одатле у његовом догмату
58
идеје двају праваца: црквено-традиционалног и философског . Оваква „двострукост"
Оригенових погледа на свет често га је доводила до сукоба са „једностраним" традиционализмом у хришћанству тога времеча. Понекад су резултати слободе истражива1 2 0 ња били ставови из сфере учења ο вер^л који су каснијс разматрани | као јерес: тако,
9
нпр. лријадолошко учење Оригена носи очигледан печат субординације^ .
Веома сложен проблем јесте однос Ориг^новог учења и оригенизма: с једне страие, њих не треба одвајати једно од другог, a са друге - треба их разликовати. У сваком
случају, појам „оригенизам" означава не сг.мо богословски правац, он је тесно повезан
44
Минси Чспњн. стр. 474.
Упореди: С. С. Аверинцсв: „Оригсн јс на.храбрији, најбриткији и иајумиверзалнији мислилац ког јо
хришћанство имало током неколигсо векова". У књизи: С. С. Аверинцев, Позтика рапневизантииски литературм, Москва 1977, стр. 95.
50
R. A. Norris. God and World in Early Clhistian Theology: A Study in Justin Martyr, Irenaeus, Tertullian and
Origen, London 1966, стр. 107.
4
Ha nam став ο улози Оригена и нотољег развоја оригенизма умногомс је утицала сјајна расправа Н. И.
Сагарда, Древнецерковиач наука иа грече::ком Востоке β nepuod ее расцвета (IV-V ββ.) - ее главиепшие напралвнетм и характерпме особеииости. Санкт Петербург 1910 (нарочито стр. 13-19).
Н. Koch, Pronoi'i und Paideusis: Siudien iiher Origenes und sein Verhdltnis zum Platonismus. Berlin, Leip­
zig 1932, стр. 13.
H. Chadwick. „Early Christian Tiioughl and the Classical Tradition": H. Chadwick, Studies in Justin, Clement
and Origeiu Oxibr'j 1966, стр. 122.
A
[_ J. Danielo-M, Origene, Paris 1948, стр. 20, 30-31, 85-86, 109.
•"° H. CroLi7.il, Origene et la philosophic, Paris 1959, стр. 3-5.
>b
H. Crovizel, Origene et la 'connaisance mystiques', Paris, Bruges 1961, стр. 530; J. Depuis, 'L'esprit de Γ ho­
mes': Etude sur Vanthropologic religieuse d'Origene, Paris, Bruges 1967, стр. 255.
7
"^ F. Η. Ketller, Der ursprdngliche Sinn der Dogmatik des Origenes, Berlin 1966, стр. 17ff.
vS
Η И. СпГпрЈХ&чДревнецерковнан иаука
стр. 15-17.
ν)
Β: Β. Волотов, Учеиие Оригепа ο Свнтоп Троице, Самкт Петербург 1879, стр. 277.
4<;
Неке напомеис уз биографију Максима Исповедника
29
60
са црквено-политичком борбом , што му придаје велику непостојаност и аморфност.
61
Н. И. Сагарда издваја у оригенизму „десни" и „леви" правац , али треба рећи да се
они не могу увек тачно разграничити. Може се закључити да су се ови правци издвоји14
ли већ у другој половини III - почетком IV века. „Левом крилу оригенизма тога периода, вероватно, припадају наследници Оригена из катихетске школе у Александрији Дионисије Теогност и Пиерије, који су се трудили да буду доследни следбепици свога
62
учитеља, понављајући понекад и исте догматске грешке . Врло рано овај ток у оригенизму укоренио се у Палестини, будући да је Ориген после конфликта са епископом
Деметријем напустио Александрију и настанио се у Кесарији Палестинској, где је
углавном провео последње године свога живота. Овде се и формирао круг његових
присталица међу којима су најупечатљивије фигуре били Памфил и познати црквени
историчар Јевсевије. Штитећи Оригена од напада антиоригениста (Методија Олимпијског и др.) они су у његову заштиту написали специјалну апологију која је сачувана у
6
изложењу Фотија \ Представник „десног" правца био је Григорије Чудотворац - непосредни Оригенов ученик, који је према њему осећао дубоку захвалност, израз које је
м
Благодарно слово Оригепу .
Најупечатљивија фиугра ,,левог оригенизма" IV века био је Дидим Александриј4
ски, „видећи слепац \ како су га звали. Велики број његових дела, који су педавно пронађени у Туру (недалеко од Каира), омогућује да се Дидимово учење тачно окарактерише. Он је био последњи истакнути представник катихетске школе, добро је познавао
грчку класику, a у Дидимовој егзегези веома је приметан метод александријске школе.
У целини узевиши, њега треба сматрати за правог Оригеновог наследника (постојање
мотива који су карактеристични и за Оригена: претпостојање душа и њихов пад, „апокатастасис" и др.), премда у светотројичном учењу Дидим показује одређену незави6
сност у односу на свога учитеља \
Истовремено са Дидимом у Александрији је деловао Атанасије - оснивач оног
правца у богословљу који се понекад назива „новоалександријски". Представници
овог правца, иако су се и налазили под извесним утицајем Оригеновог учења, били су
1
од њега довољно удаљени те тешко да би се могли подвести под појам „оригенизма '
(чак и „десног"). Ипак, треба указати на интересантну чињеницу: Кирило Александријски, друга по значају фигура у „новоалександријском" | богословљу, био је Диди66
мов ученик . Далеко већи утицај Ориген је имао на познату тројицу Кападокијаца.
Поштовање према александријском мислиоцу њима је усадио Григорије Чудотворац,
живи представник дате традиције. Кападокијци су се активно бавили Оригеном (што
потврђује њихова Филокалцја или Добротољубље, - зборник извода из његових дела)
и користили многе његове методе и прилазе решавању питања погледа на свет. Истина, Ориген није једнако утицао на сваког од њих: најмање је утицао на Василија Великог, нешто више на Григорија Богослова који је далеко ближи био „новоалександриј67
ском" правцу него оригенизму . Једино Григорије Ниски се може с правом сматрати
за представника „десног оригенизма". Као поборник „оригенистички слободно-филоω
W. A. Bienert, Dionysius von Alexandria! zur Fraqe des Oriqenisnnis im dritten Jahrhunderf, Berlin. N e w
York 1978, стр. 8-23.
01
11. И. Сагарда,Древ11е1{ерковпан наука..., стр. 18.
62
Нпр. ο TeoiHOcroBOM субординационизму види: A. Grillmeier, The Christ in Christian Tradition, vol. 1,
London, O x f o r d 1975, стр. 160.
63
P. Nautin, op. cit., стр. 183-188.
Види: II. И. Сагарда, Свнтои Григорип Чуоотворец, епископ Неокесарипскпп: Его жизпи, творепие и
богословие, Петроград 1916, стр. 135-149, 219-239. Треба рећи да П. Нотап сматра да није Григорије аутор
овога дела, него други Оригенов ученик - Теодор. Ипак, аргументи П. Нотана нису иревише убедл>иви. Види: P. Nautin, op. cit., стр. 183-188.
6>
W. A. Bienert, 'Alegoria' und 'Anagoge' hei Didymos dem Blinden von Alexandria, Berlin, New York 1972.
стр. 5-31, 163-165; A. Heron, „The Holy Spirt in Origen and Didymus the Blind: A Shift in Perspective from the
Third to the Fourth Century": Kerygma und Logos. Beitrage zu den geistgeschichtlichen Beziehungen zwischen Antike und Christentum: Festschrift fur Carl And resen zum 70. Gehurtstag, Gottingen 1979, стр. 298-310.
ί)6
Τ. Лнидсико, Кирилл Алексаидрискип: Его ЖШЈЊ и denme.'ibnocmb, Киев 1913, стр. 27-34.
07
Н. Виноградов, Догматическоеучепие свнтого Γuueopwi Богослова, Казани 1887, стр. 159-160.
64
Увод: Ллкксч.и И. СИДОРОВ
софског правца у хришћанској науци'" , он је од Оригена усвојио не само и ие толико
69
поједине елементе његовог система, колико сам његов дух .
Крајем IV века развила се оштра полемика око Оригеновог наслеђа. Његов ватрени противник б и о ј е Епифаније, представник једностраног традиционализма. По речима Н. И. Сагарде „опширна глава у Епифанијевом Паиарију против Оригена представља полимичко дело црквеног традиционализма чиме је започета велика борба против
70
богословске науке у Цркви" .
Борба је започета у Египту, где су се међу монасима формирале две непријатељски једна према другој расположене групе. На челу оригениста налазила су се четири
монаха (Амоније и др.), који су због свог високог раста прозвани „дугачка браћа". Међутим, идејни вођа египатских оригениста био је Евагрије - личност у многоме изузетна. Ученик Кападокијаца (њега је за чтеца поставио Василије Велики a у ђакона га рукоположио Григорије Богослов), Евагрије је, како је то тачно рекао X. У. фон Балтазар,
71
„већи оригениста од самог Оригена" . Његове Гностичке главе, које су до нас дошле у
сиријском преводу, показују да је „леви оригенизам" представл^ао битан корак у одступању од ортодоксије те да је почео прерастати у „јерес" у правом смислу те речи.
Јер са ортодоксне тачке гледишта били су потпуно неприхватљиви такви Евагријеви
ставови као што су постојање првобитне „Енаде" - јединства „умних бића" (λογικοί,
νοες), потоње разбијање тог јединства и ;,пад" бића, чији резултат јесте хијерархија која одговара степену њиховог пада (ангели, људи, демони); став да је Христос једно од
„умних бића", раван другима, само што он није пао итд.
Оригенистима је био супротстављен већи део монаха-„антропоморфиста" (најистакнутији међу њимаје био ава Серапион), којимаје била далека свака богословска спекулација и који су били слабо образовани. Александријски патријарх Теофил првобитно
је био на страни оригениста, али је потом нагло променио своју политику, руководећи
се углавном личним мотивима, и почео да подржава „антропоморфисте". Као резултат
тога 399-400. год. из Египта су протерани монаси-оригенисти (негде њих 80) (Евагрије
је до тада био већ упокојен). Они су се преселили у Палестину, где им је заштиту и подршку пружио епископ Јован Јерусалимски. Долазак оригениста изазвао је раскол па1 2 2 лестинског монаштва и појаву двеју „партија". У циљу борбе против оригениста | онамоје стигао Епифаније, који је себи за активног помоћника нашао извесног Јеронима негдашњег Оригеновог поштоваоца и, тако да кажемо, „оригенисте-регената". Они су
успели да за себе придобију велики број монаха, углавном из витлејемских манастира.
Међутим, њихови опоненти, на челу са Руфином и Паладијем, били су под покровитељством Јована Јерусалимског и нису се предавали а своју премоћ су задржали у манастирима који су се налазили у близини Јерусалима. Њихова борба није донела никакво ре72
шење, и негде отприлике 404. године оригенистички спорови су утихли сами по себи .
У V веку, када је централно питање у византијском хришћанству постало питање
73
христологије, ови се спорови нису обновили . Тек средином истог века извори бележе
извесно обнављање оригенизма (које се при при томе повезује са Новом Лавром), али
74
оно није имало већи значај . Последњи и одлучујући сукоб везан за Оригеново име
одиграо ce у VI веку и то поново у Палестини. Главно жариште оригенизма је била Нова Лавра где се формирала компактна група присталица александријског богослова на
(,s
В. Иесмелов^Догматическан систсма Григорин Нисского, КазанБ 1887, стр. 630.
1
J. Danielou, „Gregoire de Nysse et la philosophie ': Gregor von Nysse unci die Pliilosophie. Zweites Internatio­
nales Kollocjuini iiber Gregor von Nysse, Leiden 1976, стр. 17.
70
Η. И. Сагарда, Древпецерковиан наука...у стр. 49.
71
„Origenscher als Origenes", W. Loser, op. cit., стр. 121.
72
Φ. Олтаржевскии, иав. бело, стр. 290-295; A. Guillaumont, Les 'Kephalaia gnostica' d'Evagrele Pontique
et Vhistoire de Vorigenisme chez les Grecs et chez les Syriens, Patristica Sorbonensia № 5, Paris : Ed. du Seuil
1962, стр. 47-125.
73
Према речима Φ. Дикампа, оригенизам тог времена је „тајно постојао" („ein sehr verborgenes Dasein").
Види: F. Diekamp, Die origenistischen Streitigkeiten im sechsten Jahrhundert und das fiinfte allgemeine Concil,
Munster 1899, стр. 33.
71
Φ. Олтаржевскии, ιιαβ. ое.чо, стр. 296; Ε. Honigmann, Patristic Studies, Citta del Vaticano 1953, стр. 147.
м
Неке нстомепеуз биографају Максгша Исповедпика
31
челу са Ноном. Развој оригенизма у Палестини подстакао је долазак онамо Сиријца
Бар Судајлија. чије јс учење предсгављало синтезу пантеизма и оригенистичких ставова \ Борба између оригениста и њихових противника (међу којима су најистакнутији
били архимандрити Агапит, Хеласије и чувени Сава Освећени) водила се током читаве
прве половине VI века са променљивим током свог развоја. Понекад би се та борба тако заоштрила да је долазило до отворених сукоба (нпр. сукоб у правом смислу те речи
до којег је дошло између Оригенових присталица и православних у Јерусалиму). Свој
иајвећи успех оригенизам је доживео 547. године када је игуман Древне Лавре постао
оригеписта Георгије. Међутим, та година је била и година гашења оригенистичког покрета: Нонова смрт представљала је почетак идејног раскола (издвајање двају партија
„исохриста" и „протоктиста").
Током оригенистичких спорова обе сукобљене стране су апеловале не само на истакнуте црквене јерархе (нпр. на папу Јевсевија), већ су стремили да задобију подршку
византијске владе. Међутим, овде је све покушаје ортодоксних дуго кочио оригениста
Теодор Аскида, епископ Кесарије кападокијске, који је имао велики утицај на двору па
чак и на самог Јустинијана. Ипак, несугласице у редовима оригениста и све јачи притисак са стране православних утицали су да превагу однесу православни. Године 553.
76
на Петом Вассљенском сабору Црква је званично осудила оригенизам .
Летимични преглед историје оригенизма показује да је овај правац имао немалу
улогу у идејном (а делимично и политичком) животу Византије IV-VI века као и да је
у многоме одредио развој хришћанског богословља тога времена. Он није био монолитан, сам појам „оригенизам" веома је изнијансираи. Ипак, уколико се еволуција овога
правца сагледа из опште перспективе трију векова, видимо постепено одступање оригенизма од оне основне линије развоја хришћанства која је добила назив „православље"
и суштина које je у сталној тенденцији проналажења „средњег пута" и избегавања крајности. За наше истраживање веома је важна чињеница | да је центар оригенизма током 1 2 3
век и по била Палестина - могуће место где је рођен и где је васпитаван Максим Исповедник. Још je С. Л. Епифанович указао на негативан однос Максима Исповедника
према оригенизму и на велики значај полемика против тога правца у његовим радови77
78
ма . Најновија истраживања потврдила су мисао С. Л. Епифановича . Истина, X. У.
фон Балтазар је сматрао да је учење Максима Исповедника прошло кроз „оригенистич79
ку кризу", што потврђује низ његових дела , али после објављивања критике П. Шер80
81
вуда Балтазар је свој став преиспитао . Данас, на основу резултата савремених истраживања, може се доћи до закључка да је Максим Исповедник добро познавао оригени82
стичку литературу и, вероватно, дела самога Оригена . Овако добро познавање ориге83
низма, природно, није могло а да не остави трага на његове ставове ; ипак Максим
Исповедник је био отворени и активан противник оригенизма. Његова оригиналност
73
Ο његовим ставовима види: A. Guillaumont, op. cit., стр. 302-337; A. L. Frothingham, Stephen Bar Suidai//, the Syrian Mystic and the Book of Hierotheos, Leiden 1886, стр. 6ff.
76
Ф. Олтаржевскии, нав. дело, стр. 298-321; F. Diekamp, op. cit., стр. 33-66; A. Guillaumont, op. cit., стр.
124-170.
77
C. Л. Епифанович, Преподобпмп Максгш Исповедиик u визаштшское богословие, Киев 1915, стр. 36.
78
Е. фон Иванка чак сматра да је полемика са оригенизмом дозволила Максиму да формулише основне
идеје свога учења. Види увод за изабрана места из дела Максима Исповедника на немачком језику: Maximos
der Bekenner. All-Eins in Christus. Auswahl, Ubertragung, Einleitung von E. von Ivanka, Sigillum № 19, Einsicdeln : Johannes-Verlag 1961, стр. 7-8.
79
Η. U. von Balthasar, Die 'Gnostischen Centurien' des Maximus Confessor, Freiburger theologische Studien
№ 61, Freiburg im Breisgau : Herder 1941, стр. 8; Idem, Kosmische Liturgie, стр. 34-35.
su
P. Sherwood, „Maximus and Origenism. ΑΡΧΗ ΚΑΙ ΤΕΑΟΣ": Berichte zum XI. Internationalen Byzantinisten-Kongress, Miinchen 1958. Korreferate zu III, 1, Munchen : Beck 1958, стр. 1-27. Упор. српски превод: „Максим и оригенизам. ΑΡΧΗ ΚΑΙ Ί Έ Λ Ο Σ " , превео Алексамдар Димитријевић, Градац 122/123 (1997) стр. 127148 = Луча XXI-XXII (2004-2005) 449-467.
81
W. Loser, op. cit., стр. 188.
s:
P. Sherwood, The Earlier Amhigua, стр. 90.
s?
J.-M. Garrigues, Maxime le Confesseur. La charite, avenir divin de Thomme. Preface de M.-J. Le Guillou.
Theologie historique № 38, Paris : Beauchesne 1976, стр. 36-37.
Увод:
32
AJII-KCF-J И. СИДОРОВ
као мислиоца огледа ce у томе што је он овом духовном пгзавцу супротставио складан
4
систем учења, дубоко и свестрано философски утемељен . Зато је Максим Исповедник био једини од свих хришћанских богослова IV-VII века који је могао да конкури85
ше Оригену, те ce с правом може сматрати „оцем" каснијег византијског богословља .
Поставља се питање како спојити „антиоригенизам" Максима Исповедника, на
које указују савремени научници, и оригенизам који му приписују његови опоненти.
Пре свега, пажњу привлачи личност његовог учитеља - Пантолеона, ο којој, осим оскудних података из сиријског Житија ништа не знамо. Према овом извору, Евлогије је
Мосхија-Максима дао у мамастир када му је било једанаест година, тј. отприлике 591.
године. To је било 40 година након завршетка оригенистичких спорова. Теоријски се
може претпоставити да је Пантолеон био или у одређеној мери учесник ових спорова,
или (што је вероватније) да је био ученик неког монаха-оригенисте. Ипак, тешко је
претпоставити да је, чак при томе да се оригенизам сачувао у „латентном" виду међу
палестинским монасима у V веку, у Древној Лаври (тим пре као његов настојатељ) боравио прави оригениста. Јер овај манастир, који је још средином V века саградио Харитон, био је утврда ортодоксије. Када је 547. године његов игуман постао оригениста
Георгије, то је схваћено као прави пораз православља: монаси-ојзтодокси (међу њима и
6
93-годишњи Јован Исихаста) одмах су напустили Древну Лавру' . Далеко је исправнија, по нама, претпоставка да је Пантолеон био оригениста „десног" правца. Као што је
већ речено, после Нонове смрти палестински оригенисти су се поделили на две групе.
Представници једне од њих, који су сматрали да ће при коначном „апокатастасису" сва
„умна бића" (међу њима и душе људи) бити равни Христу | (Γσοι του Χριστοί)) прозвани су „исохристима" и постали су представници радикалног правца у оригенизму VI
века. Они су се првенствено ослањали на Евагријево учење - управо је на овај оригенизам на Петом Васељенском сабору бачена анатема. Друга група оригениста није одрицала премоћ Христову над другим „умним бићима" и тврдила је да је он створен пре
њих (πρωτόκτιατος). „Протоктисти'" су представљали правац у оригенизму који је био
87
ближи ортодоксији . После Петог Васељенског сабора он је, највероватније, био аси88
милован православљем , тим пре што су аналогни прецеденти у прошлости постојали
(нпр. омиусијани). „Протоктист" (или ученик „протоктисте") могао је бити и Пантолеон.
Ако се пође од ове хипотезе, онда постаје донекле разумљиво откуда то да Максима Исповедника окривљују за оригенизам. Васпитан на оригенистичкој традицији,
максимално блиској ортодоксији, он је отишао далеко даље од свог учитеља у „оправослављивању" Оригеновог наслеђа. Врло могуће да је битну улогу у томе одиграо и
Софроније. X. У. фон Балтазар сматра да је управо захваљујући Софронију Максим
89
Исповедник превладао „оригенистичку кризу" . Уколико се „криза" остави по страни,
онда није немогуће да је немачки истраживач близу истине. У сваком случају, Софроније је активно полемисао са Оригеном, приписивао му је чак и оно чега се овај није
90
придржавао . Зато је школа коју је прошао Максим Исповедник код Софронија могла
да неутралише оне сувишне оригенистичке мотиве које је Максим наследио од Пантолеона (наравно, ако су они постојали). Напослетку, проучавање радова Кападокијаца,
које је Максим Исповедник добро познавао, омогућили су Максиму да тачно одреди
место оригенизма у синтези свог строго ортодоксног система учења. Ми тако видимо
општи ток духовног развоја Максима Исповедника.
SJ
Ε. von. Ivanka, „Der philosophische Ertrag der Auseinandersetzung Maximos des Bekenners mit dcm Origenismus", Jahrbuch der Osterreichischen byzantinischen Gesellschaft 7 (1958) стр. 23-32.
s
^ J. Meyendorff, Le Christ dans le theologie bvzantine, Bibliotheque oecumenique № 2, Paris : Ed. du Cerf
1967, стр. 177-178.
S()
F. Dickamp, op. cit., стр. 58.
s7
A. Guillaumont, op. cit., стр. 149-159.
ss
У сваком случају, Φ. Диками указује на то да су се 552. год., када су „исохристи" однели превагу,
„протоктисти" обједииили са православним. Види: F. Diekamp, op. cit., стр. 130.
89
Η. U. von Balthasar, Die Gnostischen Centurienстр. 156.
i)0
K. Попович, пав. дело, стр. 65-68.
ЛУЧА XXI-XXII (2004-2005) 33-40
Иринеј-Анри Д а л м е
Максим
Исповједник:
византијски
монах
и
богослов
Изворник: Irenee-HenriDalmais, „Maxime leConfesseur, moine et theologien byzantin, vers 580-662":
Dictionnaire de Spiritualite, Ascetique et Mystique. Doctrine et Histoire X (1980) 836-846(-847);
превела Даница Радојевић.
Живот. Испоставило се да је традиционално житије, које налазмо у Комбефисовом из- 836
дању (PG 90, 69-110), односно у Acta Sanctorum (август, τ. 3, Antverpen 1973, стр. 1181
132), почев од критичке студије В. Лакнера хагиографска компилација из десетог вијека, за чију је редакцију аутор располагао изворима познатим једино неким другим
путем (PG 90, 109-202), а који нам, полазећи од оновремених свједочења, пружају податке само ο посљедњем периоду Максимовог живота, почев од Латеранског сабора из
649. године. Своју оскудну обавијештеност ο претходним периодима, периодима формулације и редакције готово цјелокупних духовних списа, састављач је покрио клишеима хагиографске реторике. Непотврђена је поузданост података ο цариградском извору, каријери виског намјесника (Максим ће неколико година бити први секретар цара
Ираклија), ο разлозима његовог уласка у манастир Филипик у Хрисопољу на азијској
обали Босфора, и ο путовањима која су га одвела у Африку, а потом и у Рим, у његовој
истрајности и борби против монотелитске јереси. Максимова дјела, посебно његова
преписка и његове изјаве приликом суђења, пружају додатне податке, нарочито ο његовом боравку у Кизику у оквиру манастира под управитељством владике Јована, ο
његовом манастирском животу у Картагини, у манастиру Евкрату под управом Софронија, будућег јерусалимског патријарха (634); једно Максимово писмо, чији је завршни
дио објавио Р. Деврес" потврђује да је он тамо боравио ο Светој Тројици 632. године. У
међувремену, био је на Криту да би водио разговоре са северијанским епископима (PG
91, 49С), а можда и на Кипру.
Софронијев утицај био је вјероватно одлучујући за формирање његовог духовног
учења; али, Максима ће у његовој вјерској борби против монотелитства покренути
прије свега Софронијев став у његовом зборнику одлука синода из 634. године који је
одбио цариградски патријарх Сергије, те објављивање царског Ектесиса (октобра
638); од тада ће та борба заузети водеће мјесто у његовом животу, као и, коначно, специфично христовски и синовски карактер обожења хришћанина, усклађивањем његове
воље са Христовом, коју сачињава синовски „начин постојања". Отада ће и само Максимово постојање свједочити ο тој усклађености, током дугог низа година спорења, изгнанства, мученичког страдања, до његове смрти у земљи Лазици када су му, 13. августа 662, одсјекли језик и десну руку.
3
Да ли ће скорашња публикација С. Брока Максимовог сиријског житија бацити
мало свијетла на Максимову младост и на неке загонетне аспекте | његовог духовног 837
формирања и на његове везе? Овај документ, Максиму готово савремено дјело маронитског поријекла, не улива много повјерења. У тој заједљивој књижици налазе се најискривљенији клишеи уобичајени за приказивање творца јереси, што Максим и јесте у
очима овог аутора који посвједочава оно што смо знали преко других извора ο супротстављању маронитских калуђера Максимовом учењу ο двјема вољама, канонизованом
послије његове смрти од стране Васељенског сабора из 680. године. Но, извјесна мјеста привлаче пажњу. Максим није, како се дотад вјеровало, рођен у Цариграду, у аристократској породици, већ у селу Хафсину, на Голану, источно од Тиберијаса, од оца
1
3
W. Lackner, „Zu Quellen und Datierung der Maximosvita ( BHG 1234)", Analecta Bollcmdiana 85 (1967) 285-316.
R. Devreesse, „La fin inedite d'une leltre de saint Maxime : un bapteme force de Juifs et de Samaritains a Car­
thage, en 632", Revue des Sciences Religieuses 17 (1937) стр. 25-35.
1
S. Brock, „An Early Syriac Life of Maximus the Confessor", Analecta Bollandiana 91 (1973) стр. 299-346.
2
34
Увод:
ИРИПЕЈ-АНРИ ДЛЛМЕ
Самарјанина и мајке персијске лозе. Значајније је оно што је изнесено ο РБеговом формирању. Као сироче са 9 година, младог Мосхиона (тако ce у почетку звао) свештеник
Мартирије повјерио је Пантолеону, игуману манастира Свети Харитон, у Старој Лаври; у т о м оригеновском дому, он ће примити учења александријског учењака.
Ж. М. Гариг забиљежио је да Јован Мосхо (Духовно поље, погл. 187) најављује, у
то доба, присуство у манастиру на Маслинској гори, неког игумана Јована из Кизика.
Но, ми имамо Максимова писма упућена једном владики истог имена који му је, између осталог, тражио објашњење тешких одломака из дјела Григорија Назијанзина које
су користили заступници евагријевског оригенизма (Амбигва 11). Углавном се мислило да се ради ο неком владици из Кизика уз кога је Максим живио неко вријеме у једном епископском манастиру базиличког типа. Али, ο т о м боравку немамо никаквих
података ни преко биографа. Све би било сасвим јасно ако су се односи између Максима и Јована развијали у Палестини, у оквиру оригеновских манастирских контраверзи.
У т и м перспективама Максим је могао напустити Палестину у тренутку персијске инвазије 614 и потражити уточиште као многи други калуђери у Цариграду, гдје је упознао Анастасија који му од 617 па све до његове смрти остаје најоданији сапутник. Током суђења наводи се да је тај Анастасије био секретар прабабе цара Константа (погл.
30, PG 90, 168Α) и да је Максим лично имао везе са царевом породицом (24, 161А).
Тиме би се могло објаснити предање по коме је он био Ираклијев први секретар. Извјесно је свакако да је Максим имао многобројне везе у високој царској управи.
Склонивши ce у манастир који је 594. године основао Филипик, зет цара Маврикија, на падинама Горе Светог Илије у близини Цариграда, напушта га 626, у вријеме
персијске пријетње Цариграду, и стиже, вјероватно преко Крита, у Сјеверну Африку
одакле је по казивању „Сиријског житија" Анастасије био поријеклом. Тамо се поново
срео са Софронијем кога је био упознао у Палестини у којој је овај боравио у посљедњој деценији 6. вијека. Све су ово ипак само нагађања али вјероватнија од до сада постојећих и она која посебно расвјетљавају формирање Максимове духовне мисли што
нас тренутно и занима.
Претпоставља се да је Максим коначну израду највећег дијела својих духовних
8 3 8 дјела завршио током посљедњих десет година свог боравка у Картагини. | Од 641. најв и ш е ће се посветити борби против монотелитства. Сигурно је да Африку напушта
646. убрзо послије расправе са Пиром (јул 645). Боравећи у Риму за вријеме Сабора у
октобру 649. ухапшен је са папом Мартином 17. јуна 653, суђено му је први пут убрзо
потом у Цариграду, и прогнан је у Визију у Тракији, гдје августа 656. два дворска изасланика узалудно покушавају да од њега искуче пристанак на прихватљив компромис
(PG 90, 161-168). Затим је поново одведен у престоницу ради посљедњег покушаја помирења пред патријархом у тренутку кад нови nana Виталијан наговјештава помирење
са Цариградом (18. април 658). Максим, који је сам написао причу ο сусрету, само је
одговорио: „Бог васељене, проглашавајући Петра блаженим пошто га ја пригодно исповиједио (Мт 16, 18) показао је да је католичанска Црква исправна и спасоносна вјероисповијест њега самога". Ово су посљедње сачуване ријечи Исповједникове.
Наредне четири године његовог заточеништва све су мучније. Коначно, 662, у 82ој години монотелитски сабор осуђује га на бичевање, затим му чупају језик и одсијецају десну руку. Коначно је послат у заточеништво у земљу Лазику са својим вјерним
саиутником Анастасијем и једним папским апокрисаријем, такође по имену Анастасије од кога је сачувана прича ο т о м мучеништву. Пошто су лишени свега, 18. јуна 662.
раздвајају се и Максим бива заточен у тврђави Шемарис близу земље Алаина. Ту и
умире, у суботу, 18. августа 662, гдје је и похрањен. Осамнаест година касније Трећи
цариградски васељенски сабор рехабилитоваће његову личност и канонизовати учење
ο двије воље у Христу.
Дјела. Једино ијелокупно издање дао је Фр. Комбефис године 1675 (2 тома, Париз)
репродуковано у PG 90, 91 уз додатак, према издању Ф. Елера (F. Oehler, Halle 1857)
„Ambiguorum liber" (Ambigua), које je Комбефис намјеравао да уврсти, са латинским
преводом Јована Скота Ериугене у трећем тому, у чему га је омела смрт, године 1679.
Макаш Исповједнш: вазантџјски монах и богослов
35
Савремена проучавања нису досад значајније обогатила ово насљеђе. По Ханс
Урс фон Балтазару, Космичка литургија, 1961, стр. 484, овоме тек треба додати Московске гностичке стослове које је објавио С. Л. Епифанович (Киев 1917, стр. 33-56).
Пет стослова или Diversa capita (PG 90, 1177-1392) позната су компилација аутентич4
них одломака , док су 247 Alia capita (PG 90, 1401-1461) вјероватно прерађена из спи5
са Илије Екдика. Нажалост, за аутентична дјела Комбефисов и Елеров текст, који су
уско утемељени, не могу бити поуздани.
Досад је једино спис Четири стотине глава ο љубави био предмет критичког из6
7
дања. Поликарп Шервуд предложио је приближну хронологију аутентичних списа ,
која је повољно примљена. Но, неизвјесност остаје, нарочито за духовна дјела. To je
посебно случај са списом Четири стотине глава ο љубави и Подвижничким словом
којим је овај спис био пропраћен приликом слања Елпидију (PG 90, 912-1080). | Још 839
непрецизна разрада учења и разни други показатељи наводе на закључак да је то Максимово најстарије дјело (око 626), али, с друге стране, јасноћа израза, чиста јеванђељска подлога теологије љубави и мјесто дато примјеру Христа у његовом страдању, могли би упућивати на каснију редакцију из времена прогонства. У том случају, најстарија духовна дјела била би она која се непосредно ослањају на библијске текстове, као
што су седамдесет девет Питања и неодоумица (Quaestiones et dubia, PG 90, 785-856),
Тумачење 59. псалма (856-872), и посебно шездесет пет Одговора Таласију {Quaestio­
nes ad Thalassium, 244-773). Из њих се види Максимово добро познавање тумачења
оригеновске традиције, духовне антропологије Кападокијаца, посебно Григорија Ниског, у оквирима и према перспективама који су се увелико били наметнули послије
Нвагрија, без западања у његов интелектуални спиритуализам. Пажљиво проучавање,
какво досад није спроведено, засигурно би показало како се Максим већ посвећује, без
икакве полемичке алузије, исправљању тумачења за која су оригеновске распре палестинског монаштва указали на ризике које би она могла имати за посљедицу.
To je још јасније у једној скупини списа који су вјероватно добили своју коначну
форму током првих година боравка у Африци, у оквиру манастира под Софронијевом
управом. Софронијев утицај је изгледа био одлучујући у сазријевању како у учењу тако и
у духовности Максимове мисли, док су обојица били потпуно свјесни (633) у исто вријеме и опасности од христологије за коју се цариградски патријарх Сергије управо залаже
да се канонизује преко свих великих сједишта хришћанства, и опасности од есхатолошких перспектива чије наговјештаје они назиру у догађајима који се управо захуктавају (крај Посланице 8 Софронију, изд. Деврес, и Посланица 14, PG 91, 533-544). Најснажнији дио чини објашњење тешких одломака из Григорија Богослова (Амбигва), састављено на захтјев архиепископа Јована из Кизика. И сам Максим je у уводном дијелу
дао објашњење пет других текстова, међу којима један Дионисија Ареопагита, објашњење упућено „духовном оцу и учитељу" Томи, написано свакако послије Григоријевих, које повремено појашњава. Обрада ове огромне и сложене цјелине, која се вјероватно протегла на више година, чини окосницу у структурисању и коначној равнотежи
Максимове мисли: као што су то изнијели на видјело радови Ж. М. Гарига и А. Риуа,
одлучујуће етапе су назначене у продубљивању мисли ο тајни Христовој кроз Амбигве
10/38 (PG 91, 1180Β), 31 (PG 91, 1273-1281), 36 (PG 91, 1289), да би се сасвим експлицитно дошло до обнове природе у Оваплоћењу Ријечи, Амбигва 42 (PG 91, 1316-1349).
У свијетлу оваквог продубљивања духовности и доктрине треба поставити и остала дјела, несумњиво савремена његовој обради: Поглавља ο теологији и икономији ова4
M.-Th. Disdier, „Une ceuvre douteuse de saint Maxime le Confesseur : Les cinq Centuries theologiques",
Echos d'Orient 30 (1931) стр. 160-178.
5
M.-Th. Disdier, „Elie l'Ecdicos et les έτερα κ ε φ ά λ α ι α attribues a saint Maxime le Confesseur et a Jean de
Carpathos", Echos d'Orient 31 (1932) 17-43. cf. Dictionnaire Spirituality t. 4, col. 576-578).
6
[До 1980. год.:] A. Ceresa-Gastaldo, Massimo Confessore. Capitoli sulla carita, editi criticamente con introduzione, versione e note da A. Ceresa-Gastaldo, Verba Seniorum № 3, Roma : Ed. Studium 1963.
7
P. Sherwood, An Annotated Date-List of the Works of Maximus the Confessor, Studia Anselmiana № 30, Romae: Pontificium Institutum S. Anselmi : Orbis Catholicus : Herder 1952.
36
Увод:
ИРИНЕЈ-АНРИ ДАЛМЕ
плоћеног Сина Божијег , Тумачење Молитве Господње (872-909), и Мистагогмја (PG
91, 657-717). Овоме би требало додати још неке посланице као: Посланица 2 Јовану
840
Кувикуларију | (PG, 91 392-408), која је права расправа ο љубави поред Подвижничког
слова, Мистагогије и Тумачења Молитве Господње. Коначно, записник са Диспута са
Пиром из јула 645 (PG 91, 208-353) интересује у првом реду Максимово духовно учење које он појашњава у перспективама једне коначно објашњене христологије: начин
постојања (τρόπος) својствен Сину, коме морамо бити саобразни да бисмо учествовали у обожењу, одражава се преко међусобног прожимања (περιχώρησις) божанске и
људске енергије у сложеној ипостаси „Оваплоћеног Логоса".
Оваква христологија, у суштинском смислу, већ је била прихваћена у посланицирасправи упућеној десетак година раније Петру Славном, проконзулу Африке, године
633, док је Максим завршавао састављање Амбигви: по начину (τρόπος) Икономије, a
не према законима природе, Логос Божији је кренуо ка човјеку у тијело. Према томе,
Христос није сложена природа, насупрот новој теорији оних који се ослањају на Јеванђеље, јер он постоји по једном ипостасном начину потпуно независан од закона сложене природе. Али, он је једна сложена ипостас која не обухвата синтетичку природу ко9
ја би се приписала суштини.
Извори и утицај. У једном овако згуснутом тексту уочљива је разноврсност извора на којима се напајала Максимова мисао и од којих он позајмљује многе изразе, дајући им једно ново значење, не марећи да ближе одреди контекст који их инспирише.
Нимало није занемарљива тешкоћа у правилном поимању једне личне мисли из темеља оригиналне, у складу са вишеструким традицијама чији рјечник она задржава, преузима topoi да би се њима слободно користила, залажући се да их, уколико устреба, исправи или премјести ван њиховог пробитног контекста. Тек смо назрели нити које се
тако упредају, али не и путеве којима су оне доспјеле до Максима преко компилација и
збирки које су се нагомилале током два вијека.
Што се тиче вокабулара, дефиниција и класификација које се односе на Максимов
духовни живот, разоткрила се (прво на „преексклузиван" начин), нарочито од полазне
студије М. Вилера (М. Wilier, 1930) Евагријева улога. Ханс Урс фон Балтазар открио је
Оригенову улогу, не прецизирајући, што би било пожељно, да ли је Максим био у непосредном додиру са дјелима александријског учитеља. Такву традицију свакако су му
пренијели велики Кападокијци с којима се он сигурно ревносно дружио још од ране
младости. На основу већ познатог ο палестинском монаштву, ο чему је тек започело
проучавање, могло би се претпоставити да је то основно мјесто на ком се формирала
Максимова мисао. Знамо до какве је узаврелости ту долазило у духовном и теоријском
погледу током V и VI вијека. На основу тога што је Максим своје првобитно образовање стекао у манастиру у Палестини, Старој Лаври или неком другом, и на основу тога
да је у Цариграду, и прије свега у Африци, срео калуђере који су протјерани персијским а затим арапским инвазијама, може се закључити да су њему већ били блиски ови
правци и прије подвргавања Софронијевом управљању. Његов (Софронијев) утицај је
такође био веома важан.
841
Образован, формиран у двострукој традицији палестинског | и египатског монаштва, Софроније је боравио десетак година на Синају, гдје се снажно осјећао утицај
„макаријевске" духовности. Истраживања ο утицају „макаријевских" текстова која је
започео Ж. М. Гариг, и још извјесније утицај списа Дијадоха Фотичког у формирању
Максимовог духовног учења, морају се наставити. Јасно је да су му та дружења, уз дружења са Кападокијцима, помогла да доради „евагријевски" интелектуализам. Њихова
улога можда је значајнија од улоге „ареопагитског корпуса" који, ипак, не треба занемаривати. Као што су то истакли фон Балтазар и Шервуд, схолије штампане под Максимовим именом највећим су дијелом дјело Јована Скитопољског. Али Шервуд, који је
Н. U. von Balthasar, Die „Gnostischen Centurien" des Maximus Confessor, Freiburger theologische Studien
№ 6 1 , Freiburg im Breisgau : Herder 1941.
9
Ep / . ? , P G 9 1 , 5 1 7 C .
Максим Исповједник: византцјски мопах и богослов
37
10
направио табелу дионисијевских алузија у Максимовом дјелу , чије је штиво утицало
на његов вокабулар и кога он цитира као потврду основних начела свог учења, закључује заједно са Лот-Бородином да су „на његову духовност утицали Евагрије и ПсеудоДионисије само зато што је ту наилазио на александријску традицију. Обојица се, с друге стране, везују за кападокијску школу. У ствари, у једином случају када се Максим
11
експлицитно ослањао да дионисијевску теандричку теорију
урадио је то како би је
преуредио, тумачећи je у значењу 'перихоресиса' енергија: божанске и људске".
На исти начин он употребљава вокабулар и неке појмове које су прилагодили теолози из VI вијека, Леонтије Јерусалимски, а прије свега Леонтије Византски. У тој мјешавини разноврсних традиција, изразе и неке категорије прихвата Максим веома рано.
Како у закључку пише Шервуд: „Са њим већ имамо непосредна поимања суме теологије, али, треба истаћи, форма је форма мистика, чак и у контраверзи. Он не води
рачуна ο рационалном поретку једне школе, не бави се уопште дидактиком. Кроз то се
великим дијелом могу објаснити разлике које раздвајају западну схоластичку теологи12
ју од византијске".
Кроз то се такође објашњавају и тешкоће у откривању његовог утицаја, макар у
13
области духовности. Његово учење ο вољи, а посебно ο структури вољног чина , пре14
шло је, захваљујући Јовану Дамаскину , као и преко Виљема из Оксера, у томистичку
15
теорију ο imperium-y човјека . Наравно, тековине његове христологије постале су опште добро касније теологије, али чини се да дубока опредјељења, најсвојственије теме,
16
нијесу били јасно схваћени.
Непосредно потврђиван, његов неоспоран утицај на развој исихазма, а посебно на
учење Григорија Паламе, није досад био предмет прецизних истраживања која би се
наметнула. „Атонска филокалија" из 1782 задржала је Четири стотине глава ο љубави, Поглавља ο теологцји и икономији оваплоћеног Сина Божијег (уз додатак: компилација пет стослова) и Тумачење Молитве Господње али не и Подвижничко слово. \
Заправо, значај Максима Исповједника почиње да се уважава прво у Русији кра- 8 4 2
јем XIX вијека. Вл. Соловјов, посебно у чланцима у Енциклопедији Brockhaus-Ефрон
(1896-1897), види у њему најзначајнији философски дух послије Оригена на хришћан17
ском Истоку. Али ће одлучујући покретач бити Ханс Урс фон Балтазар својом публи18
кацијом Kosmische Liturgie из 1941 и 1961. Поликарп Шервуд је направио први биланс тих истраживања која су се отада наставила и која тимским радом Ж. М. Гарига,
X. фон Шенборна и А. Риуа отварају перспективе које обнављају великим дијелом поимање Исповједникове мисли.
Велике духовне теме. Ако је Максимово духовно учење дубоко кохерентно и ако
је он стално продубљивао и прецизирао главне линије једне синтезе чија су начела
прихваћена већ од његових најранијих дјела (што отежава прецизно успостављање
хронологије), изгледа да се није трудио да из њих сам изради оквире и да из њих организује елементе. Стално сељакање и несређен живот какав је водио од 623 до 630, борба против монотелитства која је од 634. године покренула све његове духовне снаге,
нису му остављали нимало слободног времена за то.
Извјестан број текстова могао би, међутим, сачињавати значајна поглавља једне
праве духовне антропологије која се, полазећи од размишљања ο човјеку у његовој ко10
Dictionnaire de Spiritucdite, Ascetique et Mystique. Doctrine et Histoire (fonde par M. Viller, F. Cavallera, J. De
Cuibert, A. Rayez, continue au nom de la Faculte de Theologie d'Enghien (Belgique) sous la direction de C. Baumgartner, A. Derville, P. Lamarche, A. Solignac, assiste de M. Olphe-Galliard, Paris : Beauchesne, t. 3, col. 296-297.
12
13
11
Ami? 5, PG 91, 1045-1069.
Dictionnaire de Spiritualite, t. 3, col. 300.
Opusc /, PG 91, 12-13.
14
Defide orthodoxa 22, PG 94, 943-946.
" Recherches de theologie ancienne et medievale, том 21, 1954, стр. 51-100; Dictionnaire de Spiritualite, t. 9,
col. 820.
16
J.-M. Garrigues, „Le Christ dans la theologie byzantine. Reflexions sur un ouvrage du P. Meyendorff", Istina
15 (1970) стр. 351-361: 357-361.
17
Cf. M.-J. Le Guillou, 'Preface': J.-M. Garrigues, Maxime le Confesseur. La charite, avenir divin de Vhomme,
Theologie historique№ 38, Paris : Beauchesne 1976, стр. 7-22.
18
P. Sherwood, „Survey of Recent Work on St. Maximus the Confessor", Traditio 20 (1964) стр. 428-437.
38
Увод:
ИРИПШ-АНРИ ДЛЛМН
19
смичкој вокацији Посредника , опширно бави проучавањем ометања те вокације као
посљедице слободног Адамовог избора који скреће према привлачности задовољства,
жарке жеље која је сама по себи неодређена, али коју је разум (λόγος) требало да усм20
јери према Богу који је једина сила што је у стању д а ј е испуни. Оваплоћење Логоса,
чинећи могућим обнављање природа, не у њиховом природном начелу (λόγος της
φύσεως), већ у њиховом егзистенцијалном облику уводећи га његовим рођењем
(γέννετον) у настајање (γέννεσις), најављује нови облик рађања којим човјек може да
21
учествује у синовском облику постојања Христа , а тиме и у обожењу.""
Тако би се цјелокупно Максимово духовно учење могло организовати у три поглавља: 1) Адам или подијељени човјек; 2) Христос или помирени човјек; 3) пут обожења.
Овдје могу само да се назначе крупна образложења и предложе најбитније референце.
1. Адам или подијељени човјек. Замишљеност над људском судбином и адамовска
драма заузимају значајно мјесто у најранијим Максимовим дјелима. У томе је он надахнут ревносним дружењем с Кападокијцима, а посебно са Григоријем Ниским, и свакако (како је то истакао Ларс Тунберг) дјелом De natura hominis Немесија Емеског. Ако у
Одговорима Таласију проблеми које је покренула оригеновска расправа остају у позадини и ако Максим присваја многе вулгаризоване антрополошке категорије од Евагри23
8 4 3 ја, у манастирској теологији Амбигве 7 он врши потпуно преуређење | те антропологије и космолошког оквира у ком се она била формирала.
24
25
To су сасвим јасно показали П. Шервуд и А. Риу . Подробно проучавање Максимове антропологије и истраживање њених извора чине највећи дио Тунбергове те26
зе. Овај аутор је јасно показао да нема тачака у евагријевској теорији страсти и врлина које Максим није преобликовао. Тако за њега страсти нису саме по себи рђаве, већ
зато што се, због избора који је Адам направио, оне отада укорјењују у егоистично самољубље ( φ ι λ α υ τ ί α ) 2 ; врлине, пак, налазе обједињујуће начело у љубави, нешто што
28
29
се није појављивало код Евагрија.
У њој је садржано савршенство apatheia-e.
Подвижничко слово има за циљ да наметне тај основни податак, а чињеница да га је Максим узео за пролог коначне редакције списа Четири стотине глава ο љубави истиче да
се, упркос бројним елементима преузетим од Евагрија, а који су недавно одушевили
Вилера, ове главе налазе у потпуно друкчијој клими од оних Евагријевих.
Од Посланице 2 до Тумачења Молитве Господње, Мистагогије и Подвижничког
слова (ако у РБему, како смо склони да помислимо, треба видјети Максимов духовни
тестамент) примат љубави све је снажније истакнут, док је истовремено све јасније, у
перспективи Прве посланице Светог Јована, да се аутентична љубав испољава и обавља прије свега у љубави према нашим ближњима. Осим у напријед наведеним духов30
ним расправама, ова тема се често појављује у преписци.
Посљедње поглавље Мистагогцје указује да је та милосрдна љубав која на себе преузима туђу патњу и туђе
гријехе, опраштајући љубављу онима који нам наносе зло, крајње овоземаљско испуњење литургије чији су фигуративан и тајанствен израз црквени обреди: „Биће више
Богом онај, који, подражавајући Богу својим човекољубљем, богодолично лечи тугу
оних који пате својим састрадањем, и показује у својој љубави (према ближњему) исту
31
силу божанског Промисла, каква је својствена Богу".
19
21
24
A / J I M / , P G 9 1 . 1304D-1313B.
Amb42, P G 9 1 , 1316-1317.
2()
ЛшМ#, PG 91, 1136AB; 7/m/,piOemium,PG9a257A-26()C,^.412A-413B.
22
23
Amb i / . PG 91, 1280AC.
P G 91, 1068D-1101C.
P. Sherwood, The Earlier Ambigua of Saint Maximus the Confessor and his Refutation of Origenism, Studia
Anselmiana № 36, Romae : Pontificium Institutum S. Anselmo : Orbis Catholicus : Herder 1955.
25
A. Riou, Le monde et Veglise selon Maxime le Confesseur. Preface par M.-J. Le Guillou, Theologie historique
№ 22. Paris : Beauchesne 1973'.
26
L. Thunberg, Microcosm and Mediator. The Theological Anthropology of Maximus the Confessor, Acta Seminarii Neotestamentici Upsaliensis № 25. Lund : C.W.K. Gleerup und Ejnar Munksgaard 1965. Chicago, La Salle
2
27
(Illinois) : Open Court 1995, погл. 2-5.
Thai, proemium, PG 90, 260BC, Char III, 56-57, PG 9 ( 0 284-1285.
28
30
Ep 2, PG 91, 397.
24
Char I, 30, PG 90, 404BC.
Примјера ради: Ep 9, PG 9 1 , 445A-448C: Ep / / , PG 9 1 , 457AC: Ep 44, PG 9 1 , 644C-645B.
31
Myst 24, PG 9 1 , 713B. Превод овог одјељка преузет je из: Свети Максим Исповедник, Мистагогија, с
грчког превео и напомепе написао епископ рашко-призренски Артемије Радосављевип, Луча XXI-XXII
(2004-2005) стр. 185. Прим. прир.
39
2. Христос или помирени човјек. Окован у бескрајну дијалектику задовољства
(ηδονή) и бола (όδΰνη) човјек је неминовно осуђен на умирање које му Божија сами- ·
лост уступа као избављење, а коме он узалудно покушава да умакне, као посљедица
грешне наклоности према задовољству коме је он подлегао: начин рађања (τρόπος της
γεννήσεως) не одговара в и ш е ономе што је требало да буде норма његовог доласка у
32
постојање (λόγος της γεννήσεως). Оваплоћење Логоса Божијег „парадоксално" ће
остварити „промјену природе" која надомјешћује људској природи древну љепоту непропадљивости. Ово Оваплоћење чини за Максима такође и
Тајну која обухвата (το περιγράφον) све векове (и светове), и која пројављује, наднеизмерно и
надбескрајно предпостојећи пре векова Велики Божији Савет (βουλήν = вољу, одлуку) (Ис 9,
5), којега је Весник | постао Сами суштински Логос Божији, поставши човек, и учинивши 844
јавном, ако се тако може рећи, најдубљу дубину Очеве доброте, и у Себи показавши крајњи
циљ (το τέλος), ради којег су очигледно сва створења добила почетак бића. Јер ради Христа,
то јест ради Тајне Xpucmoee, добили су сви векови и све што je у тим вековима у Христу почетак и крајњи циљ бића. Јер је пре векова предзамишљено (од Бога) сједињење границе и
33
безграничја, и мере и безмерја, и краја и бескраја, и Творца и твари, и стајања и кретања.
Читаво ово шездесето п и т а њ е посвећено објашњењу Петрове посланице 1, 20 показује у О в а п л о ћ е њ у основни циљ (σκοπός) у зависности од којег контемплативни теолог м о р а да досегне јсдинство цјелокупног божанског плана. Уосталом, примјетно је
да је то један од ријетких случајева гдје је Максим освијетлио два пута преко којих се
може приступити теолошком созерцању и односима које они одражавају.
У ствари, он разликује једну спознају Бога која поступа „према логосу" почев од
контемплације створења (θεωρία φυσική) и другу која поступа „према енергији", без
логоса и појмова. Она путем учешћа, а преко љубави, обезбјеђује потпуну перцепцију
Онога који је спознат. Преко њ е , према ономе што ће бити додијељено у будућности, ми
34
примамо сталнодјелујуће обожење које надилази природу. De facto, код самог Максим а т о интуитивно и обједињујуће поимање Тајне Христове, к о р и с т и за своје исказивање
једну сложену игру појмова. Већ је уочено и на плану христологије и цјелокупне Икономије поновно преузимање пара λόγος-τρόπος који су Кападокијци користили, само у
области тријадологије, и танане игре γέννεσις-γέννησις која се укршта са њим како би
показала да у Оваплоћењу егзистенцијално начело ипостасног начина дјеловања омогућава обнављање природа чији логос остаје непромијењен. И зато што једино Оваплоћење даје космичком поретку постојаност, Максим без устручавања преузима, преокрећући је, оригеновску тријаду μονή или στάσις-γέννεσις-κίνησις у форми γέννεσιςκίνησις-στάσις 3 5 да би је прикључио једној другој тријади, у њ е г о в и м очима карактеристичној за генезу сваког разумног створа у њ е г о в о м кретању п р е м а свом Творцу:
Сматра се да начело поријекла разумних бића садржи логос бића, логос добро-бића и логос
вјечно-бића. Први, логос бића, дат је „бивствујућима" преко суштине; други, логос добробића, дат им је слободним избором самим кретањем њих самих; трећи, логос вјечно-бића,
36
дат им је благодаћу. Каже се да се први тиче силе, други чина, а трећи одмора.
Дакле:
Својим Оваплоћењем, наш Господ и Бог почаствовао је наше троструко рађање, односно уопштено начине наше генезе у биће, добро-биће и вјечно-биће; прво рађање полазећи од тијела
по коме ми примамо бићс, друго од крштења по коме у изобиљу примамо добро-биће, треће
37
полазећи од васкрсења по коме се ми благодаћу преображавамо имајући у виду вјечно-биће.
Тако ће се у човјеку моћи обновити икона Божија по којој је он био створен на почетку. У Христу и преко Њега човјек је истински обновљен. Од пет тема које је Мак39
сим развио у значајној Амбигви 4Γ8, што, како је то показао А. Риу , вјероватно означава | тренутак у ком је његова мисао нашла своју одлучујућу формулацију коначно 845
прихваћеним уласком у игру односа између τρόπος и ύπόστασις, двије теме завређују
посебну пажњу: прво, слободан пристанак људске воље Христа на синовско држање
yi
Amb 42, P G 9 1 , 1317D-1320A.
" Thai 60, PG 90, 621BC. Прсвод овог
одјељка прсузст јс из: Свети Максим Исповедник, Одговор Таласију L1X, с грчког превео. објашњењс и напомеме
написао епископ Лтаиасије (Јевтић),
Луча XXI-XXII (2004-2005) стр.257. v>
Прим. прир.
м
:
•
P G 9 0 , 621 CD. "
* Amb 15, P G 9 1 , 1220-1221.
Amb 55, PG 91, 1392Α.
17
38
39
Amb 42, PG 90, 1325B.
PG 91. 1304D-1315A.
A. Riou, op. cit., стр. 78.
40
846
Увод:
ИРШШЈ-АИРИ ДАЛМГ-
које сачињава ипостасни карактер Логоса те чини од Њега посредника а што је Адам
пропустио да буде - сажимајући у себи све вјекове, он чини јединство свих поредака
40
бића ; друго, отварајући пут усиновљења свима који ће се слободно укључити да га
прате у одрицању од сопствене воље, Он чини могућим обожење које је прави циљ за
који је човјек био створен.
41
42
Φ. М. Летел је показао да je у Теолошким и полемичким списима 7, 16 и Ј,
састављеним између 642. и 646, у Христовом пристајању у Гетсиманији Максим препознао израз његове људске воље која се разликује од божанске на коју она пристаје.
3. Пут обожења. To што човјеков призив, а преко њега и испуњење читавог творачког пројекта, може да буде само заједница са Богом, тако блиска да је она одавно
била означена термином обожење (θέωσις), јесте основна тема хришћанске традиције
43
којој су грчки оци посветили посебну пажњу. Од Оригена она је покушавала, макар у
„александријској" линији, да се изрази преко дијалектичког „превазилажења" удаљености (διάστημα) у односу на Логоса творца у коме се ствара свако створење. Евагрије
је ту позицију био ојачао и многи од оних који су се, посебно у манастирима, трудили
да промишљају услове и законе хришћанског савршенства, у томе су се спотакли. Максимова црта генијалности биће тражење рјешења у халкидонској христологији доведеној до крајњих консеквенци. Једно чврсто учење ο природи као динамизму, која извире из онтолошке постојаности а коју одређује закон (λόγος) који јој утврђује посебно мјесто међу евим створеним стварностима, елиминише сваки ризик од пантеизма и
оставља слободно поље надилажењу те природе у властитој линији, док му не буде дато да пронађе, у заједници у Логосу творцу, своје мјесто вјечности - надилажење које
није негирање него испуњење. Оваплоћење обезбјеђује прелазно стање које у исто
вријеме повезује и наткриљује два остала. У Христу, људска природа не трпећи никакво кварење, била је преузета под окриље божанског бића.
44
Усвајајући један термин Леонтија Византског , али дајући му ново значење по
концепцији ипостаси као непреносивог „начина постојања" (према једној перспективи
коју су отворили Кападокијци), Максим ће рећи „уипосташена" природа, прецизирају45
ћи да из тога проистиче „синтетска личност" или „сложена ипостас".
Ево како се, објашњавајући, сам Максим изјаснио ο томе:
Логос je, по својствима која га као Сина разликују од онога што је заједничко у божанству,
штитио јединство и ипостасни идентитет са тијелом; a no својствима према којима, као Бог,
чува разлику у природи у односу на тијело, Логос је, сједињен по суштини са Оцем и Духом,
46
спајао разлику и идентичност између Себе и крајности.
С д р у г е стране, он укључује у ту александријску линију Логоса, тако исправљену,
прилог читаве једне светотајинске пневматологије | прихваћене из „макаријевске" традиције. Ново крштењско рођење у Духу уводи нас у праћење Христа у тајни „Великог
47
Савјета" светотројичних односа и њиховог међусобног прожимања (перихоресиса).
Црква је мјесто гдје се живи тај синовски начин постојања и окрјепљује пуноћа слободе; читава Мистагогија посвећена је пјевању те црквене тајне која се само спорадично
појављује у другим списима. Љубав, у смислу давања живота за друге, томе чини закон и најављује истински то обожење које ће наћи своје испуњење у Царству Божијем:
Каже се да Бог и човјек узајамно служе један другоме као парадигма: Бог се очовјечује човјека ради својим човјекол>убљем у мјери у којој се човјек, оснажен љубављу, обожује за Bo­
ra; човјека узноси Бог према непознатом, према Духу, у мјери у којој он својим врлинама от48
крива по природи невидљивог Бога.
Ο томе шта ће бити то испуњење немогуће је ишта рећи, али на путу који ка њему
води нико се није дубље од Максима укључио ријечју и дјелом.
40
41
Cf. Thai 48, PG 90, 436АВ; EOD, PG 90, 889.
F.-M. Lethel, Theologie de I'agonie du Christ. Ui liberie humaine du Fils de Dieu et son importance soteriologique mises en lumiere par saint Maxi­
me le42Confesseur. Preface de M.-J. Le Guillou, Theologie historique № 52, Paris : Beauchesne 1979.
PG 91, 80C-81Β; 196C-197A; 48BD.
43
44
Dictionnaire de Spiritualite, t. 3, col. 1376-1380.
Dictionnaire de Spiritualite, t. 9, col. 655.
45
Cf. J.-M. Garrigues,46„La Personne composee47du Christ d'apres saint Maxime le Confesseur",
Revue Thomiste
48
74(1974)стр. 181-204.
Ep 15, PG 91, 582B.
Amb 42, PG 91, 1345D-1348C.
Amb 10, PG 91, 1113C.
ЛУЧА XXI-XXII (2004-2005) 41-61
Марија Л у и з а Гати
Синоптичко
утемељено
виђење мисли
Максима
Исповједника
на његовим
основним
текстовима
Изворник: Maria Luisa Gatti, „Visione sinottica del pensiero di Massimo sulla base dei suoi testi
fondamentali": Massimo il Confessore. Saggio di bibliografia generale ragionata e contributi per una
ricostruzione scientifica del suo pensiero metafisico e religioso. Introduzione di G. Reale,
Pubblicazioni del CentrodiRicerchediMetafisica.Sezionedi Metafisica del Platonismo nel suo sviluppo
storico e nella filosofia patristica. Studi e testi № 2, Milano : Vita e Pensiero 1987, 353-410;
превеле Bepa Томановић, Тереза Албано, Гордана Бојичић.
/ Метафизичка, онтологика и космологика учења
У закључку овог дјела сматрамо да је неопходно представити читаоцу слику ο Максиму
у њеним битним цртама које смо открили читајући његове списе и сву до сада објављену критичку литературу.
Управо из разлога које смо опширно објаснили, будући да остаје и дан данас при1
лично оскудан директан контакт са ауторовим дјелима , умјесто да излажемо његову
мисао својим ријечима, или да расправљамо ο неким од основних критичких текстова
2
које смо проучили , одабрали смо, по нашем мишљењу, оно што данас сматрамо конструктивнијим путем.
Друкчије речено, представљамо мисао Максима Исповједника његовим властитим
ријечима на основу текстова који су нам се након читања његових дјела и читаве критичке литературе учинили најбитнијим. Дајемо, у фуснотама, и оригинал ла грчком језику (истичући неке основне концепције на које намјеравамо да скренемо пажњу), a у
тексту, наше преводе који представљају, за неке од ових одломака, прву верзију на модерном језику и стога нешто потпуно ново. У овом првом поглављу изложићемо Максимова основна метафизичка, онтолошка и космолошка учења, која ћемо представити
заснивајући се на тројној подјели између: 1) проблематике везане за Бога као Јединство и Тројицу, бескрајну стваралачку и промислитељску дјелатност; 2) односа између
Идеја, logoi u Логоса; 3) и, на крају, ceujema. \
1
Cf. посебно разматрања у првом дијелу, садржана у другом и у трећем поглављу. - [Грчки наводи у
фуспотама изостављени су јер ce у овој ЈЈучи налази грчки предложак досад објављених српских превода,
који се овдје прештампавају и користе за цитирање. Прим. прир.\
' Међу тскстовима који су приказани у другом дијелу и које смо у овом раду нарочито користили посебан
чиачај у критичкој литератури од почетка педесетих година имају прије свега сљедеће студије ο Исповједнику: P. Sherwood, An Annotated Date-List of the Works of Maximus the Confessor, Roma 1952; исти, The Earlier
Ambigua of Saint Maximus the Confessor and His Refutation of Origenism, Roma 1955; G. Mahieu, Travaux preparatoires a une edition critique des anivres de S. Maxime le Confesseur, Louvain 1957; H. U. von Balthasar, Ko2
smische Liturgie: Das Weltbild Maximus' des Bekenners, Einsiedeln 1961; E. von Ivanka, Maximos der Bekenner:
All-Eins in Christ us, Auswahl, Ubertragung, Einleitung, Einsiedeln 1961; A. Argyriou, Saint Maxime le Confesseur:
Le Mystere du Salut, textes traduits et presentes, Namur 1964; P. Sherwood, „Survey of Recent Work on St. Maxi­
mus the Confessor", Traditio 20 (1964) стр. 428-437; L. Thunberg, Microcosm and Mediator: The Theological An­
thropology of Maximus the Confessor, Lund 1965; W. Volker, Maximus Confessor als Meister des geistlichen Lebens, Wiesbaden 1965; I. P. Sheldon-Williams, „The Greek Christian Platonisl Tradition from the Cappadocians to
Maximus and Eriugena": A. H. Armstrong, ed., The Cambridge History of Uiter Greek and Early Medieval Philo­
sophy, Cambridge 1967, 421-533; J. Meyendorff, Christ in Eastern Christian Thought, Washington 1969; S. Brock,
„An Early Syriac Life of Maximus the Confessor", Analecta Bollandiana 91 (1973) стр. 299-346; P. Meyvaert, „Eriugena's Translation of the Ad Thalassium of Maximus: Preliminaries to an Edition of this Work": J. O'Meara, L. Bieler, eds., The Mind of Eriugena: Papers of a Colloquium (Dublin 1970), Dublin 1973, стр. 78-88: A. Riou, Le monde
et TEglise selon Maxime le Confesseur, Paris 1973; J. J. Prado, Voluntad y naturaleza: La antropologia fdosofica de
Maximo el Confesor, Rio Cuarto 1974; E. Jeauneau, „Quisquiliae e Mazarinaeo codice 561 depromptae", Recherches de Theologie ancienne et medievale 45 (1978) стр. 79-128; F. Heinzer, Gottes Sohn als Mensch: Die Struktur
des Menschseins Christi bei Maximus Confessor, Freiburg Schweiz 1980; Maximus Confessor. Actes du Symposium
sur Maxime le Confesseur (Fribourg 1980), edites par F. Heinzer et C. Schonborn, Fribourg Suisse 1982: P. Piret, Le
Christ et la Trinite selon Maxime le Confesseur, Paris 1983; P. Allen, „Blue-Print for the Edition of Documenta ad
vitam Maximi Confessoris spectantia" и Ε. Dekkers, „Maxime le Confesseur dans la tradition latine": C. Laga, J. A.
Munitiz, L. Van Rompay, eds., After Calcedon. Lcuven 1985, стр. 11-21 одп. 83-97; L. Thunberg, Man and the Co­
smos. The Vision of St. Maximus the Confessor, New York 1985.
355
42
356
357
358
Увод:
МАРИЈЛ ЛУИЗА ГАТИ
А. Бог
У Γностичким стословима I, 10 налази се тврдња важна не само за метафизику, већ, као
што ћемо видјети, и за Исповједникову космологију и христологију: Мочетак свему,
средгша и крај јесте Бог, но само у оном смислу у коме је Он онај дејствујући, а не онај
над којим се дејствује [...]. Он је почетак као Творац, средгша као Промислитељ и крај
3
као што је назначено: 'Све је од Њега и кроз Њега и ради Њега' (Рим 11, 36)". Претходно, у одјељку I, 2 налази се негација концепције ο почетку, средини и крају у вези
са Богом јер, као што објашњава I, 7 они припадају категорији релације, док је Бог искључује, будући да је потпуно изнад, на начин неограничено бескрајан, сваке релације:
Бог по себи, колико Га ми можемо себи представити, није ни почетак, ни средина, mi крај
[завршетак); нити је било шта што би се, као од Њега самог по природи ниже, могло сагледати. Неодређен је, непокретан и непојаван, јер зацелоје бескрајно непојаван [бивајући] изнад
свих суштина могућности и енергија [бића].
По Максиму, у вези са Богом, који, како се може прочитати у Мистагогији, посједује једноставан и неспознатљив начин постојања, свима неприступачан и апсолутно
5
неизрецив, „[...] изнад [...Ј сваког тврђења или негирања [...]" , у некој врсти „coincidentia oppositorum" ante line ram, „тврђење и негирање, који су у супротности, алтерна6
тивио [...]међусобно се прцјатељски здружују и супротстављају /.../".
Посебно Максим, алегорично објашњавајући Христово Преображење на Тавору,
представља сјај његовог лица као метафору апофатичке теологије у којој, „[...] то што
ништа не спознајемо [заправој представља надумну спознају, као | што негде рекоше
7
људи богослови Григорије и Дионисије".
Сјај Господовог лица [је слика...] мистичке негативне теологије, по којој је блажено и свето Божанство, по својој природи, наднеизрециво и наднеспознатљиво, небројено пута недостижније од сваког бескраја, а бићима која се налазе испод не допушта апсолутно ни најмањи наговјештај разумијевања, нити дозвољава да се доспије до спознаје ο томе како оно може да буде истовремено и Јединство и Тројица [...], јер пије дужност створења даразумије
Нествореног, нити је коначном дозвољено да мислима обгрли Бесконачног.
Поред својстава изложених у овом одломку, која се односе на узвишену бескрајност Бога, „Монаду божанску и неизрециву" (θεια και άρρητος μονάς) 9 , треба подсјетити, no апофатичкој теологији, на придјеве који садрже ά, као што су сљедећи, а који се
10
могу прочитати у величанственом слиједу у Амбигви : „у свему [...] недјељив" (άμερής
... πάντη), „потпуно без квантитета" (παντελώς άποσος), „потпуно без квалитета" (παν­
τελώς άποιος), „сасвим несамјерљив" (άδιάστατος πάντη), „сасвим бесконачан" (πάντη
άπειρος), „сасвим непокретан" (πάντη ακίνητος), потпуно бесиочетан (παντελώς ά ν α ρ ­
χος), „сасвим нестворен" (άγέννητος πάντη), потпуно безодносан (παντελώς άσχετος),
1
„апсолутно неизрецив и неспознатљив' ( π α ν τ ά π α σ ι ν άρρητος τε κ α ι άγνωστος).
Осим негација и других антитетичких израза попут „Јединицаје дакле Тројица, заmo mm ο таква jecme, α Тројица je yucmimy јединица, зато што тако постоји /".../","
код Максима такође налазимо употребу израза (έπέκεινα); наводимо, између осталог,
из списа Одговори Таласију, „бесконачно бескрајан [...] с ону страну свега" (άπειράκις
α π ε ί ρ ω ς . . . έπέκεινα π ά ν τ ω ν ) . 1 2 1
Осим тога, треба указати на занимљиве сложенице са υπέρ: над-добар (ύπεράγαθος) 1 3 , над-моћан (ύπερδΰναμος) 1 4 , над-суштаствен (ύπεροΰσιος) 1 5 , над-мудар (ύπέρσοορος)16, поред израза као што су „изнад самог бића" (υπέρ α υ τ ό το είναι) 1 7 , „изнад свих
6 Η π 3 " ( ύ π έ ρ π ά ν τ α τα ο ν τ α ) 1 8 , „изнад [...]сваке суштине"(πάσηςουσίας f...Jύπερέκεινα) 1 9 .
• ThOec I, 10, PG 90, 1085D-1088A.
s
6
ThOec I, 2, PG 90, 1084A.
MysU Prol, PG 91, 664C.
Amb 34, PG 91, 1288C.
Car I, 100, A. Ceresa-Gastaldo, Massimo Confessore. Capitoli sulfa carita, editi criticamente con introduzione,
versione e note da A. Ceresa-Gastaldo, Verba Seniorum № 3, Roma : Ed. Studium 1963, стр. 88; PG 90, 984A.
9*Amb 10, P G 9 1 , 1168AB.
Thai 55, C. Laga, C. Steel, Maximi Confessoris Quaestiones ad Thalassium. I: Quaestiones 1-LV una cum latina interpretatione Ioannis Scotti Eriugenae iuxta posita ediderunt C. Laga, C. Steel, Corpus Christianorum Series
Gracca
№ 7, Turnhout : Brepols. Leuven : Leuven
University Press 1980, стр. 489; PG 1290 541C.
11
w
Amb /, PG 91, 1036C.
Thai 63, PG 90, 573D.
l}Ct\Amb 17, PG 91, 1232BC.
Amb 10,?G 91,1 137B: 1192A.
"ThOec 1,4,PG 90,1084C. "ThOec 1,4,PG 90,1084C:II,
l.PG 90, 1125A.
17
19
"Amb / a P G 9 1 . 1192A.
Amb /6>, PG 91, 1180B. "Amb 10,PG9\, 1153B.
ThOec I. 2, PG 90. 1084A.
4
7
Синоптичко вађење мисли Максима Исповједника утемељено на основним текстовима
43
Коначно, подсјећамо на бројне сложенице са α υ τ ό , међу којима се истичу: „самодоброта" ( α ύ τ ο α γ α θ ό τ η ς ) 2 0 , „самовоља" (αυτόβουλη) 2 1 , „самознање" (αύτογνώσις, αύτοεπιστήμη) 2 2 , „самоправедност" ( α ύ τ ο δ ι κ α ι ο σ ΰ ν η ) 2 \ „самосила" (αύτοδύναμις) 2 , „самокретање" (αύτοκινησις) 2 \ „самословесност" (αύτολόγος) 2 6 , „самосуштина" (αυτοθυ­
σία) 2 7 , „самопремудрост" (αύτοσοορία) 2 8 , „самопостојање" ( α ύ τ ο ΰ π α ρ ξ ι ς ) 2 9 .
Катафатичкатеологија се међутим не бави природом Бога, која је „[...] позната по
30
оном што се ο Њој созерцава, а непозната је сама no себи (= по суштини)" , већ оним
штоОн дјела, његовим стваралачким,промислитељским,управљачким и просуђивачким
дјелањем: из Његове доброте прематворевини. Бог, као „стваралачки узрок" (ποιητικόν
αίτιον) 3 1 , „Творац постојања" (γενεσιουργός) 3 2 , „увео је створења у биће (=постојање),
не што би у било чему имао потребу, него да би она уживала заједничарећи у Њему
33
аналогно (својој пријемчивости). а Он д а с е веселизадела своја(Пс 104,31) [...|". |
У пет одјељака којима започиње спис Четири стотине глава ο љубави читамо да 359
се ум најприје чуди, поимајући апсолутну божанску Безграничност, а затим се диви начину на који је Бог „из небића привео у биће све што постоји" (έκ του μηδενός της των
όντα)ν εις το είναι π α ρ ή γ α γ ε ν ΰ π α ρ ξ ι ν ) 3 4 :
Јер како да ce не диви (ум) созерцавајући ону неизмерну и надчудесну пучину (Његове) доброте? Или како да се не усхићује помишљајући како и откуда је произашла разумна и духовна природа (= анђели и људи) и четири (основна) елемента од којих су настала тела, када
7,5
никаква материја наје претпостојала њиховом стварању!
Разлог з б о г којег Бог, у својој свемоћи, ствара је Његова доброта: „Бог будући
Творцем од вечности, када х о ћ е твори no безграничној доброти (својој) Једносуштним
36
Логосом (Речју) и Д у х о м " .
Поред творачког дјеловања Бога, катафатичка теологија разматра и његово промислитељско дјеловање: „Безгранична Суштина (Бога) јесте једина проста и једнообразна и бесквалитативна и мирна и безметежна и свемогућа и стваралачка свега (створенога). Α свака твар јесте сложена из суштине и својстава и непрекидно се нуждава у
7
божанском промислу, јер није слободна од промена"/
38
Стваралачка, промислитељска и за сва бића судитељна сила брине ce ο Свему, и
39
све уједињује, одржава и управља у својој хармонији , бринући и ο најмањем и појединачном бићу, ο животу појединаца, у њиховим различитим суштинама и судбина40
ма . На једном мјесту богатом значењем у Амбигви, Максим објашњава да су, посматрајући бића посредством рационалног метода, људи успјели да схвате, полазећи | од 360
ефеката, њихов Узрок, који постоји и који јесте мудар. Нарочито су концепти суштине,
разлике, кретања веома корисни као полазишта за познање Бога.
[...] Бог постаје спознатљив људима из бића из којих они (људи) сабирају знаке [Њега] као
Творца. Промислитеља и Судије [...]. На примјер, суштгшајеучитељ теологије, којом трагамо за узроком бића, а од којих се учимо да (узрок) постоји, не предузимајући да спознамо
шта је он по својој суштини, пошто не постоји никаквог трага њеног (суштине) значења у
бићима, преко којег бисмо се на неки начин могли уздићи као од узрокованог до узрока.
Кретање је опет оно што пројављује промисао бића, којом созерцавамо по суштини непромјенљиви идентитет створених no врсти (бића), као што такође у непрестаном развоју разумијевамо оног који држи и чува у пеизрецивом јединству све ствари, које су премудро раз20
Car III, 27, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 204; PG 90, 1025A.
22
;! Thai 28, C. Laga, C. Steel, стр. 205: PG 90, 361C.
Amb 10, PG 91, 1177A.
~ Thai 59, C. Laga, C. Steel. Maximi Confessoris Quaestiones ad Thalassium. Π : Quaestiones LVI-LXV una
cum latina interpretatione Ioannis Scotti Eriugenae iuxta posita ediderunt C. Laga, C. Steel, Corpus Christianorum
Series24 Graeca № 22, Turnhout: Brepols,
Leuven
25
26 : Leuven University Press 1990; PG 90, 616B.
27
Amb 7, PG 91, 1073B. — Ibidem.
77?«/ 28, C. Laga, C. Steel, crp. 205; PG 90, 361C. — 29
Thai 44, La2,4 —
sa,
C.
Steel,
стр.
301;
PG
90,
416C.
—
Car
III,
27,
A.
Ceresa-Gastaldo,
стр.
204;
PG
90,
1025A.
—
Ibidem. —
31
32
%
Car
Ep
Amb 15, PG 91, 1217C.
34 6, PG 91, 429C. —
33 IV, 7, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 196; PG 90, 1049AB. —
— Car III, 46,
Car IV, 3(11, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 194; PG
3S A. Ceresa-Gastaldo, стр. 164; PG 90, 1029C. —
90, 1048B. — Car IV,372, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 194; PG 90, 1048BC. — Car IV,383, A. Ceresa-Gastaldo, crp.
194: PG 90, 1048C. — Car IV,39 9, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 198: PG 90, 1049B. — Car I, 100. A. Ceresa-Ga­
staldo, стр. 88: PG 90, 984A. — Thai 13, C. Laga, C. Steel, 95; PG 90, 296A; 55, стр. 493: PG 90, 545A.
40
Ep 8, PG 91, 445B; QD 32, J. H. Declerck, Maximi Confessoris Quaestiones et Dubia edidit Jose H. Declcrck. Corpus Christianorum Series Graeca № 10, Turnhout: Brepols, Leuven : Leuven University Press 1982, crp.
88; PG 90, 812C: Amb 10, PG 91, 1192D-1193A.
44
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
граничене једна од друге, у складу са логосима по којима свака постоји. За разлику се опет
каже даје знак Суда [...]; овдје не говорим ο промисли која преображава, и тако рећи, управља повратком оних ο којима брине од онога што не треба ка ономе што треба, већ ο промисли Ума која одржава све (постојеће) и која га (све постојеће) чува саобразно логосима према којима је претходно примило постојање. He говорим ни ο Суду који поучава, и тако рећи,
кажњава оне који гријеше, већ ο подјели која чува бића у (њиховом) разграничавању, сагласно којој (подјели) свако настало биће, које је у тијесној вези са логосом по којем је и створено, има неповредиву и неизмјенљиву унутар његовог природног идентитета законитост, на
начин на који је раздвојио и дао постојање Творац свакоме од њих (бића) од почетка с обзиром на само јесте (суштину), на оно шта јесте (ипостас), на то како јесте (начин) те с обзиром на то које врсте јесте (квалитет) [...]. И појмивши да се Узрок на различите начине со4[
зерцавау узрокованим, побожно су схватили да постоји, и да је мудар, и да је жив |
361
362
363
Б. Идеје, logoi, Logos
Размотримо сада проблематику идеја и Логоса која је код Максима посебно сложена
пошто преузима веома богате концепције које су у оквиру паганских и хришћанских
спекулација добиле веома широк дијапазон значења; оне, нарочито у нашем случају,
имају двоструку вриједност, будући да се односе како на оно што је створено, тако и
на Бога, ослањајући се на тајну Оваплоћења Ријечи.
За Максима logoi и идеје нијесу идентични са Божијом суштином, пошто нијесу
актуелно и бесконачно биће у истом смислу: пратећи Дионисија, који је поистовијетио
π α ρ α δ ε ί γ μ α τ α и претходно постојеће logoi, и који их је дефинисао као божанске и добре жеље, Исповједник тврди да су ови logoi, који су претходно постојали у добром
божанском Савјету, принципи стварања, Божија хтијења: „Јер није могуће ономе који
је изван (створених) бића да ова познаје на начин како (створена бића) познају (створена) бића, већ тврдимо да Он познаје бића као своје жеље, додајући одговору и логичку
потврду. Ако је, дакле, вољом све створио што нико не спори, и ако Бог познаје своју
вољу, што је и поштено увек говорити, а и праведно је, и будући д а ј е свако од створења хотећи створио, Бог, дакле, познаје (створена) бића као своју вољу пошто је хоте42
ћи (вољно) створио (сва) бића".
У исто вријеме, logoi и идеје се не подударају са постојањем ствари у створеном свијету: ствари нијесу уведене у постојање истовремено са њиховим идејама, него се стварају у прикладном тренутку, у складу са њиховим logoi, према божанској Премудрости.
У Њему (Богу) су засигурно | логоси (промисли) свих по којима и познаје све пре него што
уопште има и говора ο њиховом стварању, пошто су (промисли ο створењима) у Њему и код
Њега као у јединој истини свега. Сва ова (бића), како та која већ постоје тако и она која ће
постати, нисуу биће дошло заједно са логосима њиховим, ши са знањем Божијим (о њима),
већ је свако створено у одговарајуће време no мудрости Творчевој и no (Његовој) замисли ο
њима, добило је своје биће енергијом (Божијом). Α пошто је (Бог) вечни Творац по енергији,
ова (створена бића) постоје no сили (као потенцијална), дакле још не као створена. Јер није
могуће истовремено бесконачном бићу замислити пролазна (бића), нити икаквалогика може
показати да се суштина и надсуштаствено могу појавити као исто, нити се могу поистоветити ограничено и неограничено, или то што је у вези са овим (створеним) са (Богом који је)
изван тога, нити се (Он) који се не може одредити никаквим категоријама онога што је поме43
нуто (може изједначити) са оним што се свим овим одређује.
Поред тога, Максим прецизира у вези са односом између идеја и постојећих ствари, да су „ствари чија суштина има идеје претходно постојеће у Богу заиста баш one
44
које, по божанској наредби, стижу до постојања" , тврдња која искључује концепцију ο идејама као свијету пуких могућности.
У Максимовом учењу ο односу између идеја, logoi, и Логоса, поред елемената које смо управо изнијели, и поновне потврде ο апсолутној фансценденцији Творца у односу на творевину, треба истаћи и сједињење свих logoi у Логосу које се зансива на
тајни Оваплоћења Ријечи, концепција захваљујући којој је исправљено и потврђено
александријско учење ο Логосу.
Изузимајући, дакле, крајњу и апофатичку теологију ο Логосу по којој нити се шта (о Њему)
може | рећи, нити замислити, нити (Он) може бити што од свега што ce ο другим (створењиJl
Aw/;/aPG91, 1133B-1136B.
42
Amb 7, PG 91, Ι085Β. * Amb 7, PG 91, 1081AB.
44
Amb42,?G 91, 1329B.
Сипоптичко вађење мисли Максима Исповједника утемељено на основним текстовтт
45
ма) зна, будући надсуштаствен и (Онај) у коме ништа ни на какав начин не учествује многи
45
логоси су један Логос и Један сумноги [...].
Логос, друго Лице надсуштаствене Тројице, којим је све саздано, како читамо у Кол 1,
16, садржи у себи разноликост логоса: као што смо већ указали, не ради се ο претходном постојању бића у божанском Логосу, нити ο logoi-ма идентичним суштини Бога,
већ ο претходном постојању логоса схваћених као божанска хтјења (жеље, воље), у јединственом Логосу, у Богу, који је Узрок, а не суштаство свега.
Ко, дакле, зна с којим циљем и премудрошћу је Бог створио бића из небића и ако бесконачној разлици и разноврсности природних бића дода разумну силу душе и њоме (их) истраживачки у мислима упореди са Логосом, по коме су (и створена), зар неће у мпогњч логосгша
(словесних бића) препознати јединог Логоса, који се разликује у мноштву (посредством) њихове међусобне нераздељивости и несливене специфичности свакога понаособ у односу на
друге? И опет, (зар неће препознати) једног (и истог) Бога Логоса, који постоји у многим
(створеним бићима) несливено, а који je по себи једне суштине са Богом Оцем као што и по
ипостаси потиче (од Њега), (зар га неће препознати) кроз (литургијско) уздизање ( α ν α φ ο ρ ά )
свих ка Њему, као почетку и узроку свега (и свих), 'у коме је све створено: и она на небесима као и она на земљи, била видљива или невидљива, били престоли или господства, или
началства или власти: све је од Њега, Њиме и у Њему створено'. Имајући постојеће логосе
створења пре вековау благој (својој) вољи no њима је створио видљиву и иевидљиву творевину из небића, жељом и мудрошћу све је створио као што и (даље) ствара, како све уопште, тако и свако понаособ у пајпогодније (за њих) време. Логос анђела верујемо да претходи стварању, као и логос свега што испуњава горњи свет и свих сила и суштина, логос
људи и логос свега што је добило своје биће од Бога, да не набрајам свако посебно. Исти
(логос) самога себе са бесконачном својом претежношћу (бића) у односу на све створено неизрецивог и несхватљивог, који је са оне стране свега тварног и сваке уобичајене суштинске
и мисаоне разлике и расуђивања, благодолично показује и множи се у свему што је од њега
аналогно | сваком од њих, и у себи све возглављује, и по њему су, и биће, и постојање, и
створења, и то на који начин су створена, и на коме су саздана, па било да пребивају или да
се крећу (свакако) учествују (део су) у Богу. Све учествује у Богу no томе што је створено
46
од Бога, аналогно Божијој (замисли ο њему) [...].
Као што ћемо опширније видјети у последњем поглављу овог дијела, проблем
сједињења logoi у Логосу рјешава се у άσΰγχυτως ενωσις халкидонског догмата ο
Оваплоћењу Ријечи, средишту свијета и историје, за које остају везани принципи апофатичке и катафатичке теологије: у овом односу не постоји просто поистовјећење, пошто се чувају истост и разлика, будући да logoi-e у њиховој р а з л и ч и т о с т и управо заједно држи Логос, њихов Узрок, и такво се јединство, које претходно постоји у добром божанском Савјету, посматра ύ π α ρ κ τ ι κ ώ ς само у есхатолошкој перспективи.
364
В. Свијет
Сада треба још испитати неке основне аспекте Исповједникове космологије. Прије
свега, треба видјети да је његова цјелокупна концепција заснована на тријади ousia dynamis - energeia: биће јесте, способно је да дјелује, и дјелује.
Ради се ο једном тријадном универзуму, али тријада од које је састављен није новоплатоновска тријада топе, proodos, epistrophe: кретање | не карактеришу излазак и 365
повратак, већ једна једноставна свеза између постојања и свршетка.
Ова новина је могућа јер, док у плотиновско-прокловској концепцији proodos и
epistrophe припадају категорији кретања, a топе улази у категорију мировања, у Максимовом учењу позиције се преокрећу, гдје само dynamis спада у категорију кретања,
док ousia и energeia улазе у категорију мировања.
Паралелна са тријадом ousia-dynamis-energeia јесте трострука подјела genesis-ki­
nesis-stasis, којом je Максим преокренуо оригенистичку тријаду stasis-genesis-kinesis.
Полазећи од аристотеловског учења ο кретању као преласку бића у потенцији до бића које је актуализовано, учења које је прихватила и утемељила библијска концепција
стварања, Исповједник показује да kinesis није посљедица пада и побуне, него позитивна
карактеристика створене стварности, којатежи остварењу сопствене природе: „ПриродАш/;7, PG91, 1081BC.
Amb 7, PG91, 1077C-1080B.
Увод: МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
Al
366
на сила свакогбића није ништа другодоли стално кретање природе ка актуализацијгГ
Кроз бројне тријаде, које нијесу увијек формулисане кохерентном терминолошком прецизношћу, Максим тврди да је Бог Почетак, Творац постојања; суштаство,
природа створених бића, остварује ce у кретању које тежи актуализацији, све док не
достигне, у једном преласку у натприродно, посљедњи Циљ, Бога, који се може назвати Почетком и Крајем, Творцем, Промишљу, Циљем.
Почетак, дакле, сваког природног кретања јесте настајање стављених у покрет (бића), а почетак настајања стављених у покрет (бића) јесте Бог, јер је Он Творац настајања. Крај природног настајања свих посталих (бића) јесте мировање, које (мировање) свакако остварује
бесконачност по проласку проходећих (када се сасвим надиђе оно што је коначно) гдје, будући да не постоји удаљеност, престаје сваки покрет свих природно крећућих (бића), будући
да више нема гдје ни како ни према чему да се крећу, имајући за крај као (свог) узрока Бога
који одређује и ову сваког кретања одређујућу бесконачност. Дакле, Бог је Почетак и Крај
сваког настанка и сваког кретања бића, пошто су од њега постала, од Њега су покретана и
у њему he наћи своје одмориште. Дакле, прије сваког природног кретања бића подразумијевамо настајање, а прије сваког мировања подразумијевамо по природи | покрет. Ако дакле
прије кретања no природи подразумијевамо ностајоње, α послије кретања подразумијевамо
no природи мировање, очигледно је немогуће да настајање и Mupoeaibe постоје истовремено, што што међу собом имају кретање као средииу која их природно раздваја. Јер није, дакле, мировање природна енергија настајања покренутих (бића), него крај (=циљ) њиховог
48
дејства или енергије, или како год да се то жели рећи.
У веома познатом одломку у Амбигви који је имао јак утицај на Јована Скота Ериугену, Максим је представио и објаснио пет основних дистинкција: 1) између створене
природе и нестворене, 2) између умственог свијета и чулног, 3) између неба и земље,
4) између Раја и васељене, 5) између мушког и женског.
Пет етапа ове подјеле налазе своје мјесто у схеми напредовања и повратка, умногостручења и сједињења; дионице повратног кретања, у обрнутом слиједу, су оне које
се пролазе при процесу напредовања, почевши од подјеле на мушко и женско. Човјек
као суштински сродан, што ћемо видјети касније, свим крајностима, по елементима од
којих је сачињен, требало је да у себи уједини као првобитна природна свеза све супротности приводећи Све Богу. Пошто није извршио овај задатак, сам Бог је преузео
извршење уједињења на изузетан начин, у ипостаси Ријечи Божије, у којој су људска и
367
божанска природа сједињене без сливања.
Светитељи, који су од следбеника и служитеља Логоса (=Апостола - Лк 1, 2), посвећених непосредно отуда (= од Логоса) у познање (истинских) бића, многе божанске тајне примили, по
наслеђу предате им преко оних пре њих, кажу да се састав свих | насталих бића обухвата са
пет раздјељења (=подјела); прво раздјељење или подјела је између нестворене и створене
природе, која је примила биће стварањем. Кажу дакле да је Бог створио по доброти блиставу
хармонију свих бића, али да није из тога било очигледно ко и какве врсте јесу, називајући
подјелом у вези са тим незнање које разлучује твар Божију. Оставили су дакле неизрецивом
њу која их (бића) природно разликује међусобно и која никада не допушта јединство у једној
суштини, пошто не може да прихвати (за њих) једну исту ријеч. Друго раздјељење (подјела)
је оно према којем се цјелокупна твар која је примила биће од Бога дијели на умствена и чувствена (бића). Треће је раздјељење оно према којем се чувствена природа дијели на небо и
земљу. Четврто је оно према којем се земља дијели на рај и васељену. Пето је оно према којем се човјек, који је изнад свега, као нека свесабирајућа радионица и као онај који свим крајевима свих раздјељења собом природно посредује, добродолично (од Бога) по постању накнадно уведен у постојећа бића, дијели намушко и женско, и који средишњошћу свих крајева, кроз релевантно својство свих делова према свим тим крајевима, има природно моћ за
сједињење (свих њих), којим је начином што се испуњава сагласно узроку стварања раздијељених (бића) смјерао да објави собом самим велику тајну божанског циља, то јест да доврши у Богу јединство између њих, које се хармонично креће од ближих ка даљим, од најгорих
ка најбољим, по слиједу [...]. Пошто се, дакле, природно такав каквим је створен човјек није
кретао око непокретног као око самог свог почетка (мислим на Бога), него се безумно и супротно својој природи кретао око онога што је ниже од њега, а над којим је од Бога примио
заповијест да влада, [...] и тако се изложио опасности да жалосно пропаднеу не-биће, зато
Amb 20, PG 91 1237B.
Amb 15, PG91, 1217CD.
Сшкттичко виђење лтсли Максима Исповједника утемељено на основним текстовима
47
се природе обнављају и на начин парадоксалан и натприродан се Оно што је, д а т а к о кажем,
савршено по својој природи некрећуће, непокретно креће око онога што се по својој природи
49
креће, и Бог постаје човјек да би спасио пропадајућег човјека [...].
Поред детаљнијих разматрања ο космологији, као што су тврдње да је земља центар
свега, да се изнад ње уздиже небески свод, те описа постојања, састава | бића од материје 368
и форме, представљања његовог схватања времена, кретања, категорија, односа logostropos, у Максимовој мисли треба нарочито истаћи дијалектику разлике и јединства.
Разлика, која припада великим позитивним идејама водиљама стварања, је структурални елемент свијета: „у мноштвености је другост, несличности различитост. У Богу је
50
Господу, Једном и Јединственом, истоветност, једноставност и подобност". „[...] Бог
[... ] дјела [... ] у свему [... ] одржавајући све саобразпо логосу бића сваког, понаособ као и
51
међусобно, у једном нераскидивом повезујућем пребивању и хармонији свију". У Амбигви Максим показује како се у свијету дешава јединство без сливања, у којем се чува
особенххгг јединки пошто ту владају у исто вријеме διάκρισις и ά σ ΰ γ χ υ τ ω ς ένωσις. |
Увјерићемо се још да је Он промислитељ бића [...] расуђујући праведно и благоразумно да 369
нема другог чувара и надзиратеља бића осим једино Творца бића. Јер управо ово пребивање
и ред и положај и кретање и повезност крајности од оних што се налазе у средини, што не
узрокује никакву штету једно другоме због супротстављености, и сагласност дјелова према
цјелинама, и цјелосио јединство цјелина са дјеловима, и самих дјелова јасно разлучивање no
особеној у сваком разлици, и несливено јединство no њиховој у свему иепромјеиљивој идентичности, и да не говорим за свако понаособ, сличавање и разликовање свих са свима и слијед свих и сваког по врсти што се очувава увијек а да се не уопште не разрушава сродан логос природе свакога или да се мијеша или да мијеша са неким другим, јасно показују да све
52
одржава промисао Бога који је све створио.
У првом поглављу Мистагогцје налазимо да Бог, посредством просте и безгранично
мудре силе Своје доброте, садржи све у себи, слично центру који сједињује у себи праве
линије, п р и в о д е ћ и себи многоразлична бића,која су добила постојање одЊега, „[...] да не
би с т в о р е њ а и саздања једнога Бога постала потпуно туђа и непријатељи једни другима,
нсмајући где и према коме да пројаве љубав, м и р и истоветност између себе, због чега
би били у опасности да само њихово биће преобрате у небиће, одвојивши се од Бога"Р
Свуда владају мир и јединство, захваљујући Промисли и Божијем Суду, тако даје
свијет космос, добро уређена структура, α ρ μ ο ν ί α 5 4 и εύκοσμια 5 5 . |
370
// Антрополошка учења
А. Методолошкиувод: „образ и подобије"
Погледајмо сада најзначајније проблеме и аспекте Исповједникове антропологије,
аскетике и мистике.
У вези са тим потребна је прије свега једна општа методолошка премиса: концепција човјека која преовлађује у патристичкој мисли заснована је, кроз различите перспективе, на библијској причи ο стварању „по образу и подобију Бога" и на христологији. Човјек, створен од Бога, није затворен у сопствену аутономију и самодовољност,
него је отворено биће позвано да у Богу, без Којег престаје да буде аутентично и у потпуности људско, оствари сопствени идентитет, посредством благодати.
У овај ток теолошке антропологије, која је штавише теоцентрична и христоцентрична, укључује се и Максим који, како смо раније истакли и како ћемо касније објаснити, тежи да размотри све, а нарочито човјека, у перспективи Бога и Оваплоћења. По
Исповједнику, истина човјека састоји се у бићу створеном по „образу" Бога; само Оваплоћење Ријечи по којој, за коју и у којој је све створено, васпоставља након пада пра46
ви лик човјеков, „образ и подобије ; човјек је призван да се, уподобљујући се Христу и
„живећи у Њему", „обожи". У једном познатом одјељку из списа Четири стотине глава ο љубави Максим тврди да је Бог, стварајући га, човјеку приопштио четири Своја
својства, то јест, биће, вјечност, доброту и премудрост; од њих прва два припадају су49
50
51
52
Amb 4U PG 91, 1304D-1308D.
— ThOec 1,83,
53
54 PG 90,1117A. — Amb /9, PG
55 91, 1192AB. — Amb 10,
PG 91, 1188D-1189A. — Myst 1, PG 91, 668B. — Cf. Amb 10, PG 91, 1192B. — Cf. Amb 10, PG 91, 1169B.
48
371
372
373
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
штини човјека, док су треће и четврто понуђени његовој вољној способности; због
овог учешћа путем благодати, каже се да је он створен по ,,образу и подобију" Бога:
Бог приводећи у постојање разумну и мисаону суштину, по највишој својој доброти, предао
је овим бићима четири своја својства која их одржавају, чувају и спасавају: постојање (битије), бесмртност (вечнобитије), доброту (благобитије) и премудрост. Прва два је предао суштини, а друга два - слободној вољи. Суштини | дакле (даровао је) - постојање и бесмртност, а слободној вољи - доброту и премудрост, да би оно што је Он (Бог) по суштини, твар
постала по заједничарењу. Зато се каже да смо постали по образу и по подобију Бога. По
образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вечно постоји,
премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Бо56
жијем је свако разумно биће, a no подобију - само добри и мудри.
Посредством Христа, Богочовјека, човјек бива, по благодати, обожен: разумна бића [...]
Бог [...] употребљава по својој замисли и испуњава их својом славом и блаженством [...],
(бивајући) од стране њих учествљив (заједничан) на начин (односа) душе са телом [...], да би
(душа) добила непроменљивост а (тело) бесмртност и да би се цео човек обожио делатношћу
и благодаћу оваплоћеног Бога, а (при том) остао цео човек душом и телом по природи, и по57
стао цео бог душом и телом по благодати [...].
Б. Састав човјека
Поред описа најзначајнијих етапа које обиљежавају историју и положај човјека, од
стварања и почетног стања, до гријеха, све до Оваплоћења и Искупљења, на којима се
Максим зауставио у више наврата и из различитих перспектива, треба истаћи нека његова основна размишљања ο саставу човјека, изложена, као и највећи дио тема | философског и антрополошког карактера, прилично фрагментарно како би се објаснили библијски и нејасни патристички одломци, или у анализи и рјешавању христолошких и
аскетско-практичких проблема.
Ово објашњава зашто изгледа да Максим понекад подржава дихотомску психологију а понекад трихотомску,тако да се у његовим дјелима могу наћи парови psyche-soma,
nous - soma, поред бројних тријада, међу којима се истичу: soma - psyche - nous', sarx psyche-nous\soma-psyche-pneuma',j\yuidL
пожудно-раздражљиво-разумна;душа
вегетативно-сензитивно-разумна; epithymikon - thymikon - logikon; epithymia - thymos - logos.
Често Максим подвлачи важност nous-Ά, који такође назива, стоичком терминологијом, hegemonikon и којег описује као „управитеља", као „унутрашњег човјека": он га
не схвата само у смислу способности за мишљење, већ чак у смислу надразумског, интуитивног органа, као διορατικός νους 5 8 , θεολογικός νους. 5 9
Разне подјеле, разлике терминологије у доминантном систему и флексибилност у
вези са проблемом да ли су ти елементи дијелови или способност душе, или човјека,
показују да Максим није везан за неку посебну формулу, за посебан философски систем. Одлучујућа разлика је она између умственог и чувственог свијета, и људска душа, у својој прелазној позицији, учествује у овој основној подјели са свим својим елементима. По Исповједнику, у човјеку, који је такав јер је образ Бога, образ се не тиче
само умственог, духовног елемента, већ читавог човјека, душе и тијела; нарочито трихотомијом nous - psyche - soma он намјерава да потврди да у човјеку постоји личностни аспект који превазилази његову чувствену природу, и представља његово унутрашње јединство као и његов однос са Богом.
В. Човјек као „микрокосмос" и „посредник"
Прије него што се суочимо са проблематиком воље, треба да истакнемо један каснији
елемент Максимове антропологије, тј. приписивање једне привилеговане позиције човјеку, посљедњем бићу насталом приликом стварања, које, на неки начин, сажима у себи творевину као микрокосмос и посредник (ради се ο тематици | на коју ћемо се вратити у посљедњем поглављу, поводом централног положаја Христа).
57
Car III, 25, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 154; PG 90, 1024AB.
Amb 7, PG 91, 1088BC.
59
Thai 37, C. Laga, C. Steel, стр. 251; PG 90, 385D.
Thai 25, C. Laga, C. Steel, стр. 165; PG 90, 336A.
Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на основним текстовима
49
У познатом седмом поглављу Мистагогије, у којем је објашњено зашто је космос,
сачињен од чулних и умствених ствари, назван „човјеком", а човјек, састављен од тијела и душе, космосом, Максим тврди да су
душа чулним бићима умна, а да су тело умним чулна бића. И као што се душа налазау телу, тако ce u умни свет налази у чулном. Α чулни свет је сједињен с умним, као што је тело
сједињено с душом. И свет је један, састављен из обојих, као што је човек један састављен
из душе и тела. Ниједан од тих светова, спојених у сједињењу, не одбацује и не одриче онај
60
други, по закону који их сједињује [...].
Човјек је, као „микрокосмос" (μικρός κόσμος) 6 1 , као умствено-чулно биће, средиште, врхунац и синтеза једног свијета оријентисаног биполарно по хоризонталној и
вертикалној оси, у два подручја стварања, тј. чулном и умственом:
ако се, дакле, сва природа бића дијели на умствено и чулно, и ако се прва називају и јесу вјечна [...], док се друга називају временитима [...], човјек, дакле, саздаи са душом и осјетилним
тцјелом, збогузајамне природне везе и особености и према једном и према другом од два подручја, са једним путем суштине a са другим преко способности, и описује се (=обухваћен је) u
omicyje (=обухвата), од једног путем суштине, од другог преко способности, зато што се његови дјелови дијеле с обзиром на ова (два подручја) а он (их) привлачи ка себи својим одговарајућим дјеловима. По својој природи дакле се описује од умствених и чулних (бића), јер је
2
душа и тијело, a no својој природи их описује према способности, јер поима и осјећа [...]. 1
Као што смо већ видјели у одломку из Амбигве (PG 91, 1305 АВ), човјек је 374
σύνδεσμος, посредник, „сориЛа mundi", он је συνεκτικώτατων έργαστήριον, који садржи у себи и уједињује супротности, захваљујући сопственој προς ενωσιν δΰναμις. Човјек је добио задатак да саврши, по великој тајни Божијег плана, хармонично јединство свијета и његов повратак Богу. Пошто се није покренуо ка сопственом почетку,
него се упутио ка ономе што је испод њега и што му је подређено, ризикујући да потоне у не-биће, на парадоксалан и натприродан начин Бог је постао човјек, уједињујући
све подјеле, возглављујући у себи видљиве и невидљиве ствари, оно што се налази на
земљи и оно што је на небу.
Г. Проблематика воље
Сада морамо изложити основне елементе Максимовог учења ο вољи, што је једна од
најзначајнијих тема не само антропологије већ и читавог размишљања Исповједника.
Он је с обзиром на њу развио, нарочито због својих христолошких импликација, оштроумне и дубоке анализе, посвећујући се сукобу везаном за ту проблематику са изузетним залагањем, све до заточеништва и мучеништва.
63
У анализи вол>е, „[...] силе која приоњава [...] за биће, а не за не-биће [...]" , којој
је својствено стремљење ка ономе што уједињује, и одбојност ка ономе што уништава,
захваљујући којој желећи размишљамо и размишљајући желимо, и желећи тражимо, и
одлучујемо, Максим разликује: а) природну разумску компоненту, б) посредну личност(т)ну компоненту која одређује прву оријентишући је и остварујући је, тј. а) „природну вољу" и б) „начин воље".
Није исто хтјети и начин на који се хоће, као што није исто гледати и начин на који се гледа.
Јер, хтјети као и гледати је (својство) од природе и јесте (својство) у свим једноприродним
или једноврсним (бићима), док то како се хоће као и то како се гледа, то јест, то да ли хоће
да се хода, или то да ли хоће да се гледа десно или лијево, или горе или доље или према жељи да се појме логоси који постоје у бићима, јесте начин употребе воље или гледања и постоји само у ономе ко употребу врши и која га разликује од других no ономе што ce | уопште 375
назива разликом. [...] Јер (оно што је) по природи разумно као природну силу има разумну
жудњу, која се назива и вољом умствене душе према којој размишљамо вољно и размишљајући хоћемо (= пројављујемо вољу) једном вољом нашом. И хтијући (= пројављујући вољу)
истражујемо, испитујемо и извољевамо и судимо и бирамо и претпостављамо и гледамо и
употребљавамо. Постоји дакле у нама по природи, како је речено, разумна жудња, то јест, то
да хоћемо (= да пројављујемо вољу) и да разабирамо и да изражавамо наше мишљење и да
истражујемо и да размишљамо и да извољевамо и да судимо и да бирамо и да претпостављамо и да жудимо и да употребљавамо; нијесу, дакле, подложни принудности природни покре)4
ти умствених (бића).
60
Myst 7, PG 91, 685А.
61
Cf. Ep 6, PG 91, 429D.
62
Amb 10, PG 91, 1153AB.
63
DP, PG 9 1 , 297B.
50
376
377
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
а. Природна воља
Размотримо, прије свега, учење ο природној вољи: она је за Максима сила „[...] која
стреми оном штоје no природи, и која у себи држи сва својства која суштински припа65
дају природи [,..]".
У питању је једна посебно успјела концепција, јер истиче да је
воља природна сила зато што је укоријењена у природи субјекта, испуњава њене посебности и произилази непосредно из њене виталне спонтаности.
Воља је за Исповједника основни елемент људске природе. Монотелитска позиција, према којој је Христос и човјек, али дјелује само по Његовој божанској вољи, подстакла је Максима да изнесе проблем да ли може да постоји људска природа лишена
воље: људска природа без природне воље била би непотпуна у свом логосу; | воља је
сила прирођена природи и чини њено прво кретање и прво својство.
Веома је важна, као што смо указивали, Максимова концепција воље као испуње)6
ња природе: воља је „[...] сила [...] природе, којом биће тежи ка своме циљу [...]".
У интерпретацији једног контраверзног одјељка Григорија Назијанзина ο Христовој молитви у Гетсиманији, Максим појашњава, прије свега, да одбијање смрти и урођена жеља за животом припадају суштинском стању људске природе.
Свако биће, и a fortiori, човјек, посједује стремљење према позитивном аспекту
сопственог природног бића; у Исповједниковој концепцији којом преовладава теологија, воља је прво природно кретање човјека јер ставља у покрет и води ка испуњењу
свеукупне његове енергије од биолошког до духовног нивоа. Воља није схваћена као
жеља која тежи искуључиво духовним и трансцендентним добрима, него као способност остварења виталних вриједности човјека у њиховој свеукупности.
Потребно је разјаснити да по Максиму чињеница да је воља природна не предупређује слободу. У Расправи са Паром Исповједник одређује људску вољу као „самовласно кретање": ту се јављају три облика живота (вегетативни, чувствени, разумни)
којима одговарају специфична кретања; умственом животу одговара самовласно кретање које се изједначава, почев од Дијадоха Фотичког, са природном вољом.
Вегетатиеног живота својеобразност је активност која је везана за исхрану, за рашћење и
за рађаље, чувственог живота (својеобразност је) кретање по инстинктима, а умственог
живота (својеобразност је) самовласно кретање [...] Ако дакле по природи постоји у умственим бићима самобласна дјелатност, онда свако умствено биће јесте вољно (= има вољу) no самој његовој природи. Зато је блажени Дијадох Фотички одредио вољу као самовласност. Ако дакле свако умствено биће јесте и вољно no својој природи и ако је Бог Логос постао тијело истински обдарено разумном и умном д у ш о м , онда је Он, б у д у ћ и човјек, и сам
био суиитшски желатељан (= имао вољу). Ако је то тако, | о н д а наравно не узнемирава слух
благочестивих ако говоримо ο природној вољи, него слух јеретика.
Воља је самовласно кретање, зато ш т о се, по Максиму, све креће према циљу којем
се по природи тежи; будући даљудска природа није causa sui, него потиче од Бога, Богје
уједно и њен циљ; то ће важити и за вољу која стреми свом циљу, чије се савршенство
састоји у саображавању божанској вољи. Пошто је Бог њен почетак и испуњење, не спољашњи циљ већ њено дубоко осавршење, само крећући се ка Богу човјек испуњава себе.
Слобода се, по Максиму, састоји у самоодређивању вољног кретања, а не у његовој
промјенљивости, која је његова случајна(узгредна) недостатност. Човјек је узрок себе сам о г једино захваљујући Ономе који га је створио, он постаје властити господар, самоодређује се само као образ Божији, подражавајући божанску постојаност и непромјенљивост:
[...] ако је човјек створен по образу блаженог и надсуштаственог божанства, и ако је божанска природа самовласна, олда и човјек, будући yucmuny no њеном образу, јесте no природи
68
самовласан [...].
Ништа од онога што је створено није само себи циљ, јер нцје само себиузрок, у противном било би нестворено, беспочетно, непокретно немајући потребе ни за чим. (Такво биће)
превазилази природу створених б и ћ а немајући потребе ни за чим, ако је истинито да су му
то одредбе, без обзира што је онај који је то одређење изрекао странац; циљ свега је о н о ради
Koraje све, а оно ни ради кога.
•378
69 ι
|
hhijo ргч η пћрпцпњу nr) rnnnnr)p,
м
Dl\ PG 91, 292D-293C.
fl7
DP, PG 91, 301BC.
65
ирћ π п р и р п п н п м г.тагчу непроменЉИВОМ И^УЈВрђенОМ, Т).
Opusc 16. PG 9 1 . 185D.
68
DP, PG 9 1 . 304C.
66
69
Cf. Amb 7, PG 9 1 , 1072B.
Amb 7, PG 91, 1072BC.
Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено иа основтш текстовима
51
реч је ο слободном и свесном уступку да би ка томе од кога смо добили биће и тежили да се
крећемо како би икона узашла до свог прототипа и као исправан печат са прецизношћу се
70
уклопилау свој прототип [...].
б. „Начин воље"
Да бисмо схватили сложену проблематику воље код Максима неопходно је продубити
један важан елемент који смо већ споменули, тј. његову концепцију gnome:
.. .термип gnome је, какоу Светом Писму, тако и код Светих Отаца, разнолик и многозначан,
као што је јасно онима који пажљиво читају [...]. И, укратко [...], пронашао сам око 28значења везаних за термин gnome, након пажљивог проучавања Светог Писма и Светих Отаца.
И он не представља чак ни оно што је карактеристично за властиту или заједничку именицу,
већ појам схваћен од стране онога који говори изражен или оним што је речено прије, или
71
оним што је речено послије. Стога је и немогуће дати тој именици једно једино значење.
Максим, упркос многобројним разликовањима, опрезно и разноврсно, као ш т о показују напријед наведени одломак из Расправе са Пиром и промјене на које се наилази
у његовим списима, током година све више тежи да поистовјети gnome са једним стањем мањкавости воље, које ће бити потпуно надвладано у вјечном животу.
Ако је природна воља стремљење ка ономе што је добро за човјека, и ако ce у њој
не може допустити промјена оријентације зато што је логос природе непромјенљив,
како се може објаснити, | пита се Исповједник, чињеница да наша воља не прати уви- 379
72
јек ону божанску, већ да јој се често супротставља и улази у сукоб са њом?
Због тога, Максим уводи учење ο гномичкој вољи која представља „[...1 одређеиу
13
квалификаццју воље" , „[...] начин кретања који се одвцја из погрешнеупотребе, α не
1А
према природном логосу силе" .
Кретање које може да одступа од природне норме није у равни закона природе (λό­
γος της φύσεως), већ начина употребе (τρόπος της υπάρξεως) природне силе; gnome је
један начин употребе слободе по којој се избор формиратоком живота, један habitus сачињен и задобијен кроз свакодневне судове. Зло улази у наше одлучивање као девијаци75
ја, када gnome скрене кретање воље, „[...] супротно логосу и закону [...] природе [...]".
Gnome није способност различита од воље, него начин да се она оствари: стога,
она припада личности, а не природи; гномичка воља
[...] је слободно избира/yhe стрем/beibe, које нагиње ка једном или ка другом (крају), и које
не означује природу, eeh дословно личпост и unocmctc.™
По Максиму, gnome није савршен начин остваривања воље, пошто услови човјековог постојања подразумијевају трагање, одлучивање и избор који су подвргнути ризику
да се погријеши, несигурности и неодлучности које су одређене претходним изборима.
Стога, противећи се монотелитској јереси, Максим прецизира да Христос има људску вољу, природну вољу, али да није попримио начин постојања људског бића, тј. gnome.
Ми, дакле, једноставно по природи имамо природну жељу по природи доброг, искуство, међутим, тога како је оно добро стичемо путем тражења и одлучивања. И | зато се (она) код нас 380
назива гноми пошто онајесте начипупотребе, α не начело (логос) природе, иначе би се природа измијенила небројено пута. У човјештву, међутим, Господњем које није примило ипостас
просту као што је наша, него божанску (зато што је Богом био онај који нам се нас ради објавио у тијелу), она не може да се пазива гноми. Јер његово биће, које је имало божанску ипостас, имало је по природи блискост са добром и туђост према злу, како то и велико око Цркве
Василије научава у тумачењу 44. псалма, говорећи: 'По томе, схватићеш и оно што је за њега
рекаоИсаија,тојест, да прије него што дијете позна или приклони се злу, изабраће добро'. [...]
Ово 'прије него' показује заправо да није истраживао и одлучивао, као што се то дешава са
77
нама, него је, постојећи на божански начин, у самом његовом бићу имао из природе добро.
Како истиче управо наведени одломак, Христова људска воља, захваљујући јединству, потпуно је усвојила добро а удаљавала се од зла, остварујући се савршено по
природи. У сваком човјеку природа никада нема начин постојања који је потпуно укоријењен у добру, бар не у ововременом животу. Када нестане несигурност, сумња, грешка и истина постане потпуно очигледна, неће више бити суда и избора, и биће дјелатна само жеља, дјеловање воље ће бити „[...] усредсређено у мистичком уживању у
78
ономе штоје no природи жељено [...]".
70
74
Amb 7. PG 91, 1076BC.
Opusc 20, PG 91, 236C.
71
7
DP. PG 91, 312AC.
' Opusc 16, PG 91, 192A.
72
u
73
Cf. Opusc 20, PG 91, 263B.
DP, PG 9 1 , 308C.
77
Opusc 16, PG 91, 192BC.
DP, PG 9 1 , 308D-309A.
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
Само је Христос савршен човјек, у којем нема разлике између λόγος φύσεως и τρόπος
υπάρξεως,управо захваљујући Његовом божанском начину постојања. Пошто наш начин
воље ограничава вољу до те мјере да она постаје заточеница гријеха, Христос је примио
нашу вољу преокрећући начин њене употребе и уводећи савршен начин употребе. |
°81
„Преокретање начина" састоји ce у употреби људске воље не више на гномички,
већ на начин који нас превазилази на нама нечувен, есхатолошки начин.
Ово преокретање начина Максим посебно користи да би објаснио Христову молитву у
Гетсиманији, а против тумачења монотелита. Људска воља Спаситеља нити је у супротности нити је подијељена у себи самој када ce у почетку опире смрти, а затим је прихвата.
Христос ce у првом дијелу молитве („Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу
мимо мене") опире смрти, а не Богу: у снисходљивости његове молитве огледа се његово човјештво које карактерише, као сваку људску природу, приврженост бићу, а одбијање не-бића. Овим он изражава властиту људску вољу по логосу природе: таква воља, у складу са оном божанском, постаје привржена властитом бићу.
Други дио молитве („али опет не како ја хоћу него како ти") исказује јединствену
и идентичну људску вољу Спаситеља према tropos-y јединства; у човјеку, пак, грешнику приврженост бићу се изопачује у приврженост себи самом (φιλαυτία) што га удал^ава од Бога и од ближњих: логос је несавршено повезан са tropos-ou.
Али Христос није уопште признао страх противан природном логосу, страх који
тјера на застрањивање од логоса на грешан начин, него се уплашио не према нама, већ
„изнад нас", за наше добро, „зато што је добар". Прихватио је Страдање, допуштајући
божанској и очинској вољи да савршава наше спасење у циљу уништавања нашег грешног tropos-Ά, утјеловљујући нас у свој tropos јединства са Оцем.
У вези са овим у Расправи са Пиром читамо сљедећи дијалог:
Максим: Раздвајаш Христа, тако говорећи [...] Ми, међутим, сљедујући и у овоме Светим
Оцима, као и у свему (другоме), кажемо да сам Бог свега, којије постао човјек без (икакаве)
измјене, није хтио (= пројављивао вољу) само као Бог, no његовом божанству, него да је (он
сам) хтио (= пројављивао вољу) и као човјек, по његовом човјештву. Ако дакле бића настала
из небића имају бића а не не-бића постојану силу, чија је својеобразност окренутост према
ономе што је сачињава а одбојност према ономе што је квари, ондаје и надсугитаствени Логос, примивши људску суштину, примио и бића његовог човјештва постојану силу, чију је
жељу (наклоност) u одбојност показао xmujyhu (= пројављујући вољу) преко дјеловања: же382
љу (наклоност) | према природним и беспрекорним стварима употребљавајући у том степену
тако да га невјерни не сматрају Богом, а одбојност у вријеме страдања вољно се опирући
смрти. Шта је дакле неумјесно учинила Црква Божија са људском и створеном природом његовом исповиједајући у њему без изузетка логосе које је он заложио у њу приликом њеног
стварања, и без којих није могуће да постоји природа?
Пир: Ако у нама постоји страх по природи, и ако он припада пропадљивим стварима, онда, по вама, постоје по природи у нама пропадљиве ствари, дакле гријех.
Максим: Опет због хомонимије себе водиш у нелогичност, а не у истину. Уистину постоји страх и природан и противан природи: страх по природи јесте сила постојана у бићу током опирања, док је страх противан природи неразумно опирање. Страх противан природи,
дакле, пошто произилази из помисли невјерства, Господ уопште није имао, док је страх који
је no природи, као показатељни силе која nocmoju у природи и која се бори за биће, хотећи
(вољно) прихватио, као добар, ради нас. Јер не претходе у Господу, као што је случај са нама, природиости воље, већ он, иако уистину бејаше гладан и жедан, (то бејаше) не на начин
на који ми бивамо гладни и жедни, него на начин који нас надилази (вољно, дакле), а тако
се истииски и уплашио, не као ми, већ на начин који нас надилази. И да кажем уопштено, све
природно у Христу има привезано за свој логос начин који је изнад природе, тако да се и
79
природа потврди логосом и икономија (да се потврди) начином (тропосом). 1
383
Христос нас је тако ослободио застрашујућег себељубља (φιλαυτία) које се опире
Богу, „[...] даровао се [...] као образац иузор за нас, да би се одрекли наше воље ради
80
савршеног испуњења оне божанске, иако се због тога морамо наћи пред смрћу" .
Прије него што изнесемо аскетска и мистичка учења Исповједника, морамо истаћи да
смо се подробно позабавили проблемом Христове људске воље,запостављајући проблем
Његове божанске воље, пошто је проблематика божанске воље помоћу које је Христос жеOpusc 1, PG 9 1 , 24С.
79
DP, PG 9 1 , 297A-300A.
80
Opusc 7, PG 9 1 , 80D.
Сипоптичко виђење мисли Максима Исповједиика утемељено на основнгш текстовпма
53
лио спасење човјека коначно изнесена на видјело захваљујући Оцима из четвртог вијека.
Они су показали да му ова воља не припада с обзиром на личност, већ да је заједничка са Оцем и Светим Духом; супротно аријанцима, они су потврдили да Три једносуштне Личности имају само једну божанску вољу. „Нсшме, као што је божанска природа триипостасна - тврди Максим - беспочетна, нестворена, несхватљива, једностав8]
на α несложенау Свом тоталитету, такваје и Његова воља"
Овом учењу којеје постало догмат цијеле Цркве Максим је додао капитални допринос прецизирајући да спасење човјека нијесу само жељеле заједно све три Личности
Свете Тројице, него такође и сама Личност оваплоћеног Сина, по Његовој људској вољи:
[...] тврдња: 'He | како ја хоћу', искључујући потпуно супротстављање, показује сагласност 384
људске воље Спаситеља са Његовом и Очевом божанском вољом, зато што је свецијела Ријеч попримила као суштину свецијелу природу и потпуно је обожила захваљујући Вазнесењу. Стога, поставши због нас као ми, говорио је на људски начин Богу Оцу: 'He како ја хоћу
него како т и \ зато што је Он, који je по природи Бог, имао и као човјек вољу да испуни вољу
Оца. Стога, no објема природама, од којих иу којима и из којих је састављена Његова Личност, било је очито да је Он тај који по природи жели и савршава наше спасење, с једне
стране пристајући на њега са Оцем и Духом, с друге стране 'бивајући послушан' ради њега
Оцу 'све до смрти, и до смрти на Крсту', и пошто је остварио Он сам, кроз Тајну Оваплоће82
ња, велики план спасења за нас. 1
385
/// Етичка, аскетска и мистичка учења
А. Гријех, искупљење и подвиг
Веома важан фактор у Исповједниковој мисли су његова аскетска и мистичка учења: и
за њих, као и за друге напријед изложене теме антрополошког карактера, одлучујућа је
теоцентрична и христоцентрична перспектива. Човјек мора да „спозна себе самог",
своју природу да би дјеловао у складу са њом: будући да га је Бог створио по сопственом „образу и подобију", након пада, захваљујући Оваплоћењу и Искупљењу, може
остварити себе самог прелазећи подвижничко-мистички пут, који обнавља и испуњава
његов прави идентитет.
Описом етапа које означавају историју човјека од стварања до пада и Искупљења
којим је човјек искупљен од очајања и смрти, заснивајући начин божанског живљења,
почиње дијалог између младог ученика и једног старца, ο циљу Оваплоћења и подвижничког пута, којим започиње Максимово ремек дјело Подвижничко слово:
Брат упита старца, говорећи: Молим те, оче, реци ми, шта је био циљ очовечења Господњег?
Α Старац одговарајући, рече: Чудим ти се, брате, да слушајући сваки дан речи Символа вере,
ο томе ме питаш. Ипак кажем ти да је циљ Господњег очовечења био наше спасење. Брат рече: Како то објашњаваш, оче? И одговори Старац: Будући да je у почетку човек створен од
Бога и постављен у рај, па преступивши заповест, пао у трулеж и смрт. Затим, и ако различитим промишљањем Божијим из нараштаја руковођен, остао је ипак напредујући само у горем, од различитих телесних страсти вођен у безнадежност живота. Тога ради Јединородни
Син Божији, предвечни Логос, који је из Бога Оца, извор живота и бесмртности, јавио \ се 386
иама који смо седели у тами и сени смрти (Мт 4, 16). Оваплотивши се од Духа Светога и
Свете Деве, показао је нама божански начин живљења, давши свете заповести, обећавши
царство небеско онима који по њима буду живели, и запретивши вечним мучењем онима који их буду преступали. Затим, претрпевши спасоносно страдање и васкрснувши из мртвих,
даровао нам је наду васкрсења и живота вечнога. Послушањем разрешивши осуду прародитељског греха, и смрћу уништивши моћ смрти, да, као што у Адаму сви умиру, тако у Њему
сви да оживе (1. Кор 15, 22), и узневши се на небеса и седнувши с десне стране Оца, низпослао је Духа Светога на обручење живота, на просвећење и освећење душа наших, и на помоћ онима који се ради свога спасења буду борили да очувају Његове заповести. Ово је био
83
циљ Господњег очовечења, као што је укратко речено.
Гријех је био за човјека страшна катастрофа, након које су наступила многа зла и
расцјепи, почев од удаљавања од Бога до пада у дијалектику уживања и страдања, која
врхуни у смрти. Подјела не преовладава само у односу са Богом, већ и унутар самог
човјека, под утицајем тираније страсти, и у | међусобним односима људи, под влашћу 387
непријатељства, мржње, насиља и сукоба. Лијек за ову трагичну ситуацију налазимо
81
Opusc 24, PG 9 1 , 268D.
82
Opusc 6, PG 91, 68CD.
83
LA 1, PG 90, 912A-913A.
54
Увод:
МАМЈА ЛУИЗА ГАТИ
на два нивоа, у Христовом дјелу и у подвижничком животу који се преплићу у појединцу благодаћу Светих Тајни у Цркви, почев од Крштења.
Подвижиичка и мистичка учења Исповједника чине јединствену концепцију х р и ш ћанског живота, по којој онај који је к р ш т е н , поново рођен у Д у х у , мрелази пут потпуног
преобраћења, било практичког било теоријско-созерцатељног карактера, који и м а као
узор личност и живот Христа, а као ц и љ , управљајући сваку жељу према Б о г у , обожење.
Научивши да у себи, попут [древних] патријараха, подвигом и познањем копамо бунаре врлине, пронаћи ћемо Христа као Источника живота. Из Њега нас Премудрост призива да пијемо: 'Пиј воду из својег студенца и што тече из источника твојег' (Прич 5, 15). Учинимо ли
84
тако, пронаћи ћемо у себи постојећу драгоценост.
388
389
Даднимо, дакле, себе свецело Господу, да би Њега примили свецелог, и постали богови
кроз Њега, јер зато је Он постао човек, будући по природи Бог и Владика. Покоримо се Ње85
му и послушајмо Њега, и Он ће неуморно одбијати и непријатеље наше [...].
Ако је дакле творац свега (Бог) бољи од свега доброга, из ког разлога ум оставља бољег
од свега и бави се оним што je горе од свега? - тј. телесним страстима. Очигледно је да то
бива (због тога) јер се од рођења (свога) дружи са њима (страстима) и навикао је на њих, a
још није стекао савршено искуство Онога који је бољи од свега (тј. Бога). Ако дакле дуггш
подвигом против телесних уживања и изучавањем божанских ствари, постепено кидајући
односе ума са страстима, а лапредујући у божанским стварима, | ум упознаје и своје (духов86
но) достојанство и циљ и сву своју чежњу преноси на оно што је божанско.
Максим представља властите концепције врлине, б о р б е против страсти, katharsis, араtheia, gnosis и theoria, екстазе и theosis, доводећи их у везу са својим психолошким и антрополошким учењима, са библијском тематиком, са аскетским поучавањем типично монашког карактера. Могу се тако наћи трипартитне подјеле katharsis -photismos - teleiotis:
phoboumenoi-prokoptontes-teleioi\
pistos-mathetes-apostolos\
алегоријатри
скиније
на
Тавору се тумачи као разлика између praktikos-a, који je у свом тијелу још paroikos, gnostikos-a, који борави у врлини као у туђој земљи, и онога који созерцава лицем у лице.
Човек делатног знања, каже се, „у телу обитава", врлином својом пресецајући нелогосну свезу између душе и тела, напуштајући тако обмањивост тварног. Γиостик, каже се, у врлини
својој обитава, [али ипак и онЈ истину [још увек] созерцава као у огледалу и као у загонетци
(1. Кор 13, 12). Јер [ни он до краја] не сагледава самоуспостављено Добро какво оно заиста
јесте, наслађујући се Њиме лицем у лице. Тако сваки светитељ, што будућем добру стреми,
87
по отачком примеру ходи ускликујући: „Странац сам и дошљак, као оци моји" (Пс 38, 13).
По Еванђељу, ко је искључиво од вере може, претходно одбацивши своју окренутост свему променљивом и чулно расположивом, да планину своје злоће [добром, врлинском] делатношћу помера (Мт 17, 20). Има ли, пак, снаге да буде ученж, дарове ће познања из | руку Логоса примити и хиљаду ће људи наситити (Мт 14, 19-20); има ли моћи да буде апостол, сваку ће болест и слабост лечити: демоне ће изгонити (Мт 10, 8), то јест, одвлачиће од острашћених активности и, лечећи болесног надом, обнављаће тако стање побожно код оних који
га изгубииие и лечиће учењем ο Суду оне што из слабости оклевају. Јер било им је заповеђе88
но „да стану на змије и шкорпије" (Лк 10, 19), да униште почетак и крај греха.
Омиљена Максимова подјелаје разликовање τό ε ί ν α ι - τ ό εύ ε ί ν α ι - τ ό αεί είναι: крајеви зависе од Бога као узрока, докје срединау нашој власти. Човјек је, наиме, „научио
из пажљивог посматрања бића да постоје три општа начина[...] по којима је Бог све створио [...], биће, do6po-6uhe κ вјечно-биће [...]; од њих, два су краја који имају само Бога
89
као Узрока, док оно у средини зависи од наше воље и од нашег кретања [.. . ] " .
Вечно биће или небиће (постојање или непостојање) мисленог и разумног бића (потпуно) је
у вол,и Онога који је све створио „веома добро". Али да ли he {mo разумно биће) бити добро
90
или зло, зависи од слободне воље (самих тих) створења.
Б. Обожење
У вези са обожењем које се заснива на Тајни Оваплоћења и које је врхунац подвиж-
390
ничког пута и посљедњи циљ | τελειότης, Максим истиче да се оно састоји у потпуном
преображају човјека, преображају који васпоставља његово изворно стање посред84
85
86
ThOec II, 40, PG 90, 1144A. —
LA 43. PG 90, 953BC. —
Car III, 72, A. Ceresa-Gastaldo, Massimo Con87
88
fessore. Capitoli sulla carita..., стр. 178; PG 90, 1040AB. —
ThOec II. 17, PG 90, 1132C-1133A. —
ThOec I,
){)
33. PG 90, 1096AB. — ^Ami? / 0 , P G 9 1 , 1 1 1 6 A B . — Car\V, 13,A.Ceresa-Gastaldo,стр. 1 9 8 ; P G 9 0 , 1052A.
Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на осповним текстовима
55
ством учешћа божанске благодати у једном изласку из себе, постајању μονοειδής, кроз
процес непрестаног άπλωσις, које га доводи до сапрослављења заједно са Христом: он
„[...! саву цјелости цјелосним прожет Богом, постаје, да тако кажемо, све оно што
91
је Бог, без поистовјећења по суштини [...Ј".
,,Νους када се пак нађе у Богу (молитвом), постаје потпуно без облика и без изгледа. Јер када ум созерцава једнообразног
92
(тј. Бога), и сам постаје једнообразан и сав световидан."
Нски трагају за тим какво је стање савршенства достојних у Царству Божијем; има ли [и тамо]
напретка и промене, или је [то једноЈ увек идентично стање? [Одговор] се да наслутити поређењем са телесним животом, где је смисао узимања хране двојак: [као прво код деце ce] тиче
раста, [а затим] и потребе за узимањем хране код одраслих. Све док не достигнемо потпуну
величину, хранимо се да бисмо расли, а када тело израсте, [више] се не хранимо да бисмо расли, већ одржавања [живота] ради. Исто је тако двојако храњење душе врлином и созерцањем,
при чему она напредује до надилажења свег бивствујућег задобивајући 'меру раста пунине
1
Христове (Еф 4, 13). To достигнувши она напушта посредно растење и развиће, бивајући непосредно храњена надумностима. Испунивши тако свој [природни! раст, у лику невидљиве
хране, она [даље] задобија [у њој заложено] боголико савршенство и благодарећи открићу бескрајне красоте ове хране у себе прима вечно и исто тако добро биће, причешћем постаје Бог
[обожујући] се божанском благодаћу, превазилажећи [тако] свако дејство ума и чула, стишавајући истовремено природне активности [свог] тела са душом саображеног, | и [то све] у 391
складу са својим причесним обожењем. Због тога се Бог искључиво пројављује кроз душу и
93
тело [заједно], побеђујући преобиљем своје славе њихова [појединачнаЈ природна својства.
Крајњи циљ божанског плана је обожење човјека пошто „[...] свиуЊему буду нераздјељи94
60учествовали [...]".
To динамичко учење ο спасењу карактерише двоструко кретање.
а) Ту је прије свега кретање Бога према човјеку почев од стварања до Оваплоћења
и Искупљења, један κ α τ ά β α σ ι ς Бога, којије, у Његовој снисходљивости, постао „слуга
(просјак)" у односу на људе, Онај који воли и жели да буде вољен:
као Eros и Agape Божанство је покренуто, док као жељено и вољено покреће према себи све
што је способно за eros и agape. To значи, да будемо јаснији: оно је покренуто усађујући унутарњи однос eros-a и agape-a у оне који су у стању да га приме, а покреће природно привлачећи жељу према Њему покренутих. И опет: покреће и покренуто је, пошто је жедно жедних,
95
жуди за жудним бићем, и воли вољено биће. 1
б) Првом кретању одговара кретање човјека према Богу, ά ν ά β α σ ι ς које има као је- 392
згро подвижничко-мистички живот хришћанина. To двојако кретање, након пада, било
је могуће захв&љујући ипостасном сједиљењу двију природа, енергија и воља, у Христу.
Ако је Бог Логос, Син Бога Оца, постао човек да би човека учинио Богом и сином Божијим,
верујмо да ћемо [и ми\ доспети [тамој где сада је Христос, јер Онје 'глава свом телу' (Кол
4
1, 18), што са свом телесношћу [човечанском] као претеча наш оде Оцу. Стаће Бог на сабрању богова' (Пс 81, 1), то јест, на сабрању спасених, раздајући достојнима дарове будућег
%
блаженства и никаквим простором неће бити од достојних одељен.
Тако се остварује потпунаузајамност (реципрочност) и сагласност између Бога и човјека
[...] који је постао Бог онолико колшо је Бог постао човјек с обзиром да је човјека Бог уздигао помоћу божанског вазнесења у истој мјериу којој је човјек спустио Бога, у једном неодољивом кеносису до крајње границе наше природе.
В. Љубав
Посебно важно, подстицајно и богато је Максимово учење ο љубави које представља
врхунац његове мисли и његовог подвижничког поучавања, учење у којем се, такорећи, осјећа да тече нешто од саме јеванђељске лимфе:
Многи су много казали ο љубави, а ако је потражиш наћи ћеш је једино у ученицима Христовим. Јер суједини они имали истинску Љубав за учитељицу љубави, за коју су говорили: „И
ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, а љубави немам, ништа сам" (1. Кор 13,
98
2). | Онај, дакле, који је стекао љубав, стекао је Самога Бога, јер „Богје љубав" (1. Јн 4, 8).
У Подвижничком слову читамо:
Ако су и многе, брате, заповести, но све се оне сажимају у једној речи, у реченоме, „Љуби
Господа Бога својега свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега својега као само91
92
93
Ami? 4L PG 9 1 , 1308B. —
Car III, 97, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 190; PG 90, 1045D. —
ThOec II. 88, PG
)4
95
96
90,
Amb 7. PG 91, 1088C. —
Amb 23, PG 91, 1260C. —
ThOec II, 25, PG 90, 1136BC. —
}1 1165D-1168B. —
9ύ
Amb 60, PG 91, 1385BC. —
Car IV, 100, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 238; PG 90, 1073A.
393
56
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
га себе" (Мк 12, 30-31; Лк 10, 27). И онај који се бори да одржи my реч, све заповести заједно испуњава. Но ко није одвојио себе од пристрашћа према материјалним стварима, као што
је речено, не може ни Бога ни ближњега љубити истински, зато што није могуће уједно бити
привезан и материјалним стварима, и Бога љубити. To je оно што говори Господ: „Нико не
може два господара служити" (Мт 6, 24). И, „Не можете служити Богу и мамону" (Лк 16, 13).
Јер уколико ум наш прима ствари овога света, заробљава се њима, и презире заповест Божију, преступајући је. Брат рече: За које ствари говориш, оче? Старац одговори: За храну, новце, имања, славу, сроднике и томе слично. Брат рече: Реци ми, оче, није ли Бог све то створио и дао људима за употребу, и како (сад) наређује да се то не прима? Одговори Старац: Јасно је да је Бог све то створио и дао људима на употребу. И све је добро што је од Бога створено, да би људи користећи их на добар начин, угодили Богу. Али ми, будући слаби и материјалним умом, претпоставили смо материјална блага заповести ο љубави, и прихватајући
иста, ратујемо против људи. Треба да претпоставимо свему видљивоме, па и самоме сво.ме
телу, љубов према сваком човеку, која је знак љубави према Богу, као што сам Господ у
Еванђељима показује, говорећи: „Ако ме љубите, заповијести моје држите" (Јн 14, 15). Α која је то заповест коју ако држимо, Њега ћемо љубити, чуј Њега Самог који говори: ,,Ово је заповијест моја: да љубите једни друге" (Јн 15, 12). Видиш да међусобна љубав сачињава љубав према Богу, која је испуњење сваке Божије заповести?" |
394
Језгро Максимове мисли је, као што смо видјели, Тајна Оваплоћења и Искупљења
која је Тајна љубави; у љубави је синтеза свих заповијести цијелог хришћанског живота:
Рече Брат: Α гита је био ЦЊЂ Господњи! молим да сазнам, оче. Рече му Старац: Ако хоћеш
да сазнаш циљ Господњи, (онда) слушај разумно. Господ наш Исус Христос, дакле, будући
Бог по природи, благоизволе да постане човек из човекољубља. Родивши се од жене, био је
под законом, по божанском Апостолу, да би сачувавши заповест као човек, уништио старо
проклетство Адама. Знајући, дакле, Господ да цео закон и пророци висе ο двема заповестима
закона, тј. о, „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и ближњега као самога себе"
(Мт 22, 37, 39), њих је од почетка до краја хитао да сачува човекодолично [...] Ружен - трпео је, патећи - подносио је, и тиме показивао према њима сва дела љубави, и подстрекаче
(њихове) побеђивао је човекољубљем према њиме поседнутима. Ο преславног ли рата! Место мржње, On љубав показује и добротом збацује оца лажи. Тога ради, претрпевши од њих
(фарисеја) толика зла, боље рећи - ради њих, подвизавао се човекодолично до смрти за заповест ο љубави, и одневши потпуну победу над ћаволом, примио је венац васкрсења нас ради.
1 0
И тако, нови Адам, обновио је старог (Адама).
|
395
396
Прије свега, љубави према Богу даје се предност у односу на сва остала створења,
чак у односу на властито тијело; то је управо супротно првобитном гријеху који бијаше φ ι λ α υ τ ί α , егоистична приврженост себи самом.
Који љуби Бога претпоставља познање Бога свему створеноме од Њега, и кроз л>убав је не101
престано привржен том познању . Она је душа савршена чија се афективна (жељна) с и л а ^
02
потпуности устремила κ Богу.
Себељубље је страсна и неразумна љубав према телу, ко103
јој се противе љубав и уздржање. Онај који поседује себељубље - има и све остале страсти.
Други дио заповијести ο љубави, синтезе читавог закона, јесте љубав према ближњем, било према пријатељима или непријатељима, а која je тијесно повезана са миром који потиче од усамљеништва, те са правом спознајом, и мистичким животом.
Љубав, којаје право подражавање Христа, је испуњење вјере и наде, и поново по104
ставља човјека у јединство са собом самим и са другим људима,
она представља
врата која уводе у „Светост Светих", дозвољавајући да се созерцава Света Тројица, доводећи до јединства са Богом.
У вези са овим, након што смо сажели основне елементе Максимовог учења ο
agape, у којем трепери изворни дух | и ријеч Новог Завјета, који он често цитира и коментарише, не само у вези са мјестима из Јеванђеља већ и у вези са мјестима из посланица апостола Павла и Јована, треба дати ријеч самом Исповједнику, кроз кратку збирку неких одломака међу којима су најзначајнији они из списа Четири стотине глава ο
љубави у којима је, дирљиво, представљена слика правог подражаваоца Христа.
Спаситељ је добри Самарићанин, који помаже човјеку, кога су полумртвог оставили
94
LA 6-7, PG 90, 916Β-917Α. —
102
100
LA 10-11, PG 90,920Α-921Β. —
101
Car 1,4, A. Ceresa-Gastaldo. стр. 50;
PG 90, 964С. —
Car III, 98, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 238; PG 90, 1048A. —
104
стр. 1 4 6 ; P G 9 0 , 1020AB. —
Ep 4, P G 9 1 . 4 1 7 B C .
103
Car III, 8, A. Ceresa-Gastaldo,
Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на основним текстовгша
57
разбојници на ивици пута, дајући гостионичару, да би га излијечио, два талента, то јест
љубав према Богу и према ближњем.
Прави Христов ученик, удаљујући се од „области мржње", пошто је постао градитељ јединства и мира, води на земљи „анђеоски живот", поштујући највећу од свих заповијести - љубав, која остаје заувијек.
Који мене љуби, говори Господ, држаће моје заповести (Јн 14, 15-23); „а ово је заповијест
моја: да љубите једни друге" (Јн 15, 12). Који дакле не љуби ближњега, не држи заповест, a
103
који не држи заповест не може ни Господа љубити.
Онај који љуби Христа, свакако Га и подражава према (својим) моћима. Дакле, Христос
није престао да чини добро људима, и када је изостајала (од људи) благодарност, и када су Га
(људи) ружили био је дуготрпељив. И када су Га тукли и када су Га убили, трпео је, никоме
уопште не мислећи зло. Овотројесу делаљубави према ближњему, без којих, онај који говори
да љуби Христа или (се нада) да ће царство Његово наследити, себе вара. Јер, рекао је Господ:
„Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који чини вољу Оца
106
мојега" (Мт 7, 21), и опет: „Ако ме љубите, заповијести моје држите" (Јн 14, 15) и друго. 1
Савршена љубав не раздељује једну природу људи no различитим њиховгш особшама, но 397
увек гледајући на њу (природу), све људе подједнако љуби: врлинске љуби као пријатеље, a
порочне као непријатеље, чинећи им добро, и дуготрпећи, и подносећи њихове поступке,
уопште не мислећи ο злу, него чак и страда за њих, ако време на то позове, да, ако је могуће.
и њих учини пријатељима, а ако није, она ипак не одступа од свог расположења, показујући
увек на исти начин плодове љубави подједнако за све људе. Јер и Господ и Бог наш Исус
Христос, показујући своју љубав према нама, пострада за цело човечанство, и свима подјед107
нако дарова наду васкрсења, мада сваки чини себе достојним или славе или мучења.
Љубав према Богу противи се похоти, јер убеђује ум да се уздржава од чулних уживања.
Α љубав према ближњему противи се гневу, јер чини да се презире слава и богатство. И то
су она два динара која је Спаситељ дао гостионичару (Лк 10, 35) да се брине ο теби. Али не
покажи се незахвалан придружујући се разбојницима да не би поново био изранављен, и не
108
нађеш се опет не полумртав, већ (сасвим) мртвим.
Заповести Господње уче нас да се благоразумно користимо средњим стварима. Α благоразумна употреба средњих (ствари) чисти стање душе. Чисто пак стање рађа расуђивање. A
109
расуђивање рађа бестрашће, из којег се рађа савршена љубав.
\
Када те ма ко увреди, или у нечему понизи, тада се чувај од помисли гнева, да не одвојив- 398
1Н)
ши те жалошћу (због увреде) од љубави, вргне те у област мржње.
Будући да „знање надима, а љубав изграђује" (1. Кор 8, 1), придружи κ знању љубав и бићеш скроман (чедан) и духовни домостројитељ, који назидава и себе и све оне који ти се
111
приближују.
Који љуби Бога, анђелски живот живи на земљи: пости и бди, пева и моли се, и ο сваком
112
човеку увек добро мисли.
Оиај који је савршен у љубави и који је достигао врхунац бестрашћа, не познаје разлике
између себе и другога, или своје (супруге) и туђе, или међу верним и неверним, или између
роба и слободњака, или чак између мушког пола и женског. Но ставши изнад тираније страсти и гледајући на једну човечанску природу, све подједнако види и према свима је подједнако расположен. Јер у њему нема Грка ни Јеврејина, мушког рода ни женског, роба ни сло1 3
бодњака, него све у свему Христос (Гал 3, 28).
Хришћанин упражњава љубомудрије (=философију) у ово троје: у заповестима, у догматима и у вери. (Тако) заповести одвајају ум од страсти; догмати га уводе у знање бића; | a 399
114
вера - у созерцање Свете Тројице.
Вера и нада (се простиру) до извесне границе, α љубав остајеу бесконачне векове и, будући сједињена са надбесконачним, вечито се разраста. Због тога је „већа од свега љубав" (1.
115
Кор 13, 13). |
IV Христос - средиште космоса и историје и основ „космичке литургије"
Остаје нам да изложимо посљедњи дио Максимовог учења, његову концепцију Христа
као средишта космоса и историје, основе и краја космичке литургије. У питању је један
105
106
Car I,10716, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 54; PG 90,964CD. —
Car IV,
55, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 216: PG 90.
108
1060CD. —
Car I, 71, 109
A. Ceresa-Gastaldo, crp. 76: PG 90, 976BC. —
Car IV 75, A. Ceresa-Gaslaldo,
стр. 226110
228: PG 90. 1065CD. —
Car IV, 91,
A. Ceresa-Gastaldo, стр. 234: PG 90, 1069CD. —
Car I, 29,112 A. Ceresa111
Gastaldo, crp. 58; PG 90, 965CD. —
Car IV,
59, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 218; PG 90, 1061 A. —
Car114I, 42,
113
A. Ceresa-Gastaldo, стр. 64; PG 90, 968D. —
Car II,
30, A. Ceresa-Gastaldo, стр. 106; PG 90, 993B. —
Car
1,5
IV, 47, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 212; PG 90, 1057C. —
Car III, 100, A. Ceresa-Gastaldo, crp. 1 9 2 : P G 9 0 , 1048AB.
400
58
чинилац од одлучујуће важности за његову спекулацију која, усредсређујући се на такво учење, стиже до грандиозне укупне визије плана стварања и спасења, која призива,
поради ширине видика, мисао Оригена, Кузанског, Соловјова и де Шардена, а неки тумачи су je, с правом, приближили Хегеловој христологији, након што су се установиле
нужне разлике које су посљедица иманентног и секуларног устројства ове посљедње.
С једне стране, Христос је главно рјешење Максимове личности, кога су сљедбеници назвали „Исповједником" (ό Όμολογητής) због његове одважне вјерности христолошкој халкидонској догми, чије се примјерно свједочење налази у сљедећем одговору који је дао тужиоцима у току једног процеса:
Но Бог није целокупно спассње сместио само у срце када је рекао: „Који призна мене пред
љ>дима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима" (Мт 10, 32). И божански
нас апостол учи: „Срцем се вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење" (Рим
10. 10). Ако дакле и Бог и пророци Божији налажу да се гласно исповеда велика тајна, страшна и спасоносна за цели космос, нема тога што би на ма који начин смео ућуткати глас
116
онога који оглашава, јер би му због тог прећуткивања пропало спасење. 1
А.
Средшињи положај Христове личности са теолошког, метафизичког,
космо-онтолошког,
антрополошког и аскетског становишта
Према Христовој личности Исповједник је испољио дубоку љубав и приврженост, показану у дирљивим исказама као што су: „једини узрок свега је Бог мој Исус" (ή μόνη
των όλων α ί τ ι α και Θεός Ιησούς ό έμός) 1 1 7 , „који je за мене постао [...] роб" (δούλος
δι' έμέ [...] γενόμενος) 1 1 8 , „наиме, Логос, поставши за мене човјек, за мене врши и цјелокупно дјело спасења" (έμοί γ α ρ ό Λόγος γενόμενος ά ν θ ρ ω π ο ς , έμοι κ α ι την όλην
π ρ α γ μ α τ ε ύ ε τ α ι σ ω τ η ρ ι α ν ) 1 1 9 . С друге стране треба истаћи да Максим није био само
мистик, монах богате и дубоке духовности већ и оштроуман хришћански мислилац.
Исповједник, који објашњавајући исказ апостола Павла „Ми имамо ум Христов",
закл^учује непоколебљивом одлучношћу: „Ум Христов, мислим, има онај чије је мии12()
ШЈБење увек у складу са Његовим и који у свему Њега промишља
, утемељио је свој
стамени и смиони систем нс само са антрополошке већ и са космолошко-метафизичке
тачке гледишта на синтези коначног и бесконачног, људског и божанског, објављеној
халкидонском догмом посредством формуле прожимања у Бого-човјеку два различита
термина, на синтези која постаје ,,закон" универзалног јединства свих начина постојања и свих облика у оваплоћеном Логосу.
Просвијетљен највишом синтезом Бога и стварности која је довршена у Христу,
кроз троструко оваплоћење Логоса у Ријечи која је постала човјек, у логосима створења
и у Светом Писму, Максим истражује, почев од њега, закон структуре сваког земаљског бића и уопште ту налази схему односа између Апсолутног и релативног. Све ствари су уређене у све већим синтезама и оне саме по себи су синтезе утемељене на једној
крајњој синтези, Христу, стожеру свега.
Каже се да има много стожера и сматра се да је на њима божанствено моћан дух изградио
куле. Стожер није само, у самој природи, синтеза посебности са општим по истој концепцији
бића (на примјер, у врстама јединке њима | подређене, a у родовима врсте, a у бићу родови,
будући да су крајеви узајамно повезани на јединствен начин према половима, због чега, универзални принципи, посебности које се манифестују, образују, такорећи, у заједницама одвојених елемената, многобројне и различите стожере), али и синтезу ума и осјећаја, неба и земље, чулиог и умственог, природе и форме. Α дух склон созерцању, усмјеривши на све ово
по властитој спознаји истинско мишљење ο свакоме, изграђује мудро на стожерима натчулне
121
куле, ОЈХИОСНО уздиже на синтезама учење које уједињује саме синтезе.
Сагласно томе закону, у њих је заложен принцип (логос) обједињујуће силе, који не дозвољава да се, с обзиром на сједињење, не препознаје њихово поистовећење по ипостаси, и поред њихове природне различитости. Такође, тај принцип не допушта могућност да специфична својства њихова, која карактеришу природу свакога од ових светова, и воде у деобу \\
раздвајање, буду јача од пријатељског сродства, које је стављено у њих у сједињењу њиховом. Сагласно томе сродству, остварује се различитим обликом у сваком бићу, на општи и
,l(,
117
т
rwm/.y«/r<?r,PG9(),165BC.
Лш/;PG91,1276D-1277A.
Л ш / ; 4, PG91,1044C.
120
121
Thai 63, PG 90.672С.
ThOec II, 83, PG90,1164B.
Thai48,C. Laga,C.Steel, стр. 3 4 1 ; PG 90.444CD.
119
Сгшоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на основшш текстовима
59
једини начин невидљиво и несазнајно присуство Узрока, који одржава све у свему. u којм ш
122
чува, сваког засебно u међусобно несливенв и нераздељиве [...].
Максим у в и ш е наврата представља „[...] различите посредством Христа сгштезв
12
разасутих створења". ' \
У Оваплоћењу иИскупљењу,у којимасе врши сједињење божанске и људске приро- 403
де, налази се божански циљ, открива се велика скривена тајна, ради које је све створено.
To је та Велика и Скривена Тајна. To је блажени крајњи циљ (хгХо^=совршетак) ради којега
је све створено. To је тај божански циљ (σκοπός), предзамишљен (од Бога) пре почетка свих
бића [...] Гледајући на овај циљ (τέλος), Богје створио суштине постојећих бића. Ово је ваистину коначна тачка (πέρας) Промишљања (Божијег) и оних ο којима промишља, по којој
ће (коначној стварности) бити возглављење {ауапг^)аХа(о)0^=сједињење) у Богу свега што
је од Њега створено. To је Тајна која обухвата (το π ε ρ ι γ ρ ά φ ο ν ) све векове (и светове), и која
пројављује, наднеизмерно и надбескрајно предпостојећи пре векова Велики Божији Савет
(βουλήν = вољу, одлуку) (Ис 9, 5) [...] ЈеррадиХриста, то јестради ТајнеXpucmoee, добили
су сви векови и све што је у тим вековима у Христу почетак и крајњи циљ бића. Јерје пре
векова предзамишљено (од Бога) сједињење границе и безграничја, и мере и безмерја, и краја
и бескраја, и Творца и meapu, и стајања и кретања, које је (сједањење) јављено у Христу у
124
последња вре.менси дајући собом испуњење Божијег предзнања.
У максимовском учењу поново је преузета и продубљена павловска и јовановска
концепција, блиска патристичкој традицији и источној теологији, ο „возглављењу" свега у Христу: „Обзнанивши нам" - каже апостол Павле - „тајну воље своје, по благовољ е њ у својему које унапријед одреди у Њему, за остварење пуноће врмена, да се све са125
стави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему."
И у Послаиици Колошанима Павле истиче:
„Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, | што је видљиво и што је 404
невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано. И Он је прије свега, и све у Њему постоји. И Он је глава тијела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први. Јер (Отац) благоизволе да ce у Њему
настани сва пуноћа. И да кроз Њега измири све са собом, учинивши мир Његовом крвљу на
126
крсту, (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима."
Стога, з а к љ у ч у ј е Исповједник, Христос
[...] након што је савршио своје дјело спасења за нас, вазнио се са тијелом које је усвојио,
сјединио је у Себи небо и земљу и спојио умствено са чулпим и пројавио јединство створене
127
природеу њеним поларитетима [...].
Посебно, као што смо већ више пута напоменули, постоји пет основних подјела
које због раздвајања и изопачености узрокованих гријехом морају бити доведене до јединства: подјеле између Бога и творевине, умственог и чулног свијета, неба и земље,
Раја и васељене, мушког и женског.
Полазећи од средишњег положаја човјека који је образ Бога, и који је као микрокосмос повлашћена спона свих крајности, Максим објашњава да је задатак сједињавања, који је Бог повјерио човјеку и који је пропао због гријеха, извршила Ријеч у којој
су се људска и божанска природа сјединиле јасно и без сливања.
Христос је превазишао све подјеле. Својом смрћу и васкрсењем он уништава одвојеност Раја и свијета („Данас ћеш бити са мном у Рају" каже Христос добром разбој128
нику); својим Вазнесењем које велича људско тијело сједињује небо и земљу ; надилазећи људском душом и тијелом анђеоске редове, сједињује чулни и умствени свијет
и обнавља јединство космоса; у Њему је надвладана супротност полова (у Христу, по
апостолу Павлу, „нема мушког ни женског").
Осим на страницама Амбпгве, ο којима смо говорили у | трећем поглављу, ове син- 405
т е з е су на тај начин представљене и у Одговорњча Таласију:
„И Он сагради куле на стожерима". Свето Писмо назива стожерима различите синтезе које је
Христос установио међу божанским створењима. Наиме,учиниоје човјекајединственим, уклонивши тајинствено посредством духа разлику између мушког и женског, враћајући обома природно начело ослобођено карактеристика својствених страстима. Ујединио је затим и земљу
уклонивши разлшу између земаљског Рајо и настањеног свијета. Он је, затим, остварио сје122
125
Mvst 7, PG 91.685АВ.
Εψ 1,8-10.
123
124
77?«/48, С. L a s a . С . Steel, стр. 333; PG 90,436А.
Thai 60, PG 90,621 AC.
127
128
Кол 1, 1 6 - 2 0 . "
EOD, PG 90, 877B.
Amb 41, PG 9 1 , 1309B.
120
60
406
407
408
Увод:
МАРИЈА ЛУИЗА ГАТИ
дињење земље и неба, показавши даје природа чулних бића [...] јединствена. Уједипиоје чулно
и умствено и показао даје природа бића иста, уједињеиа no скривеном принципу. На крај^ је
1
такође сјединио створену и нестворену природу, по натприродном принципу и начину. "'
П о ч е в од до сада приказаних у ч е њ а , постају разумљивије двије п о д с т и ц а ј н е и слож е н е мисли И с п о в ј е д н и к а у којима је он приказао у пуном свијетлу средишњу позицију
Христа, и са историјског аспекта и са космолошког, кроз смионо п р е п л и т а њ е планова у
којима се стичу његове антропоцентричне,теоцентричне и христоцентричне концепције.
Мистерија је оваплоћења Логоса кључ за све загонетке и слике [типове] у Писму, и она пружа познање свих умних и тварних појавности. Ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће [унутарње] логосе [свег бивствујућег], док онај што је посвећен неизрецивом силом вас130
крсења, познаје [претходеће стварању] мисли Божије.
|
Свим појавностима треба крст; то јест, одвајање од свега онога што преко чула делује.
Свему мисленом треба погребење, то јест, потпуно умирење свега онога што преко мисливог
утиче на ум. Када су сва саодношења са појавностгша прекинута и када је истовремено искључено сва природна активност и променљивост, тада се, попут из гроба васкрслог, појављује Логос, којијеу њему и који све што је од Њега обујми, са Којим ништа не може би131
ти, само no природи, у односу. Спасење је, стога, по благодати, а не по природи.
Оваплоћење је за собом повукло Страдање, Крст и силазак у гроб, а Васкрсење је
крајњи облик свијета, крајњи циљ стварања: само почев од њега, све добија смисао и
оправдање: „[...] свих дакле бића, и мишљених и речених, почетак, средина и крајјеш
сте Логос као творац" .
У Логосу имају коријен logoi свих створења. Постоји овдје један запањујући преокрет
природног постојања ствари у њиховом постојању у Богу, путем благодати. Тајна натприродног прожима и преображава природу до њених највећих дубина. Христос, ипостасна
синтеза божанског и људског, је космички Посредник, средиште космоса и историје.
Христос је, како истиче апостол Павле, истинско αρχή укупног божанског плана
спасења: као човјек, кроз своју људску природу, обнавља свијет, уједињује цјелокупно
стварање као Микрокосмос и Посредник, тако да есхатолошка слика макрокосмоса може бити описана као „други човјек" (άνθρωπος άλλος) 1 3 3 . Христос, приступајући Оцу,
нуди оно што има сједињено у себи, пројављује јединство свега као један јединствени
Човјек. космички Адам. Коначно испуњење Божијег плана биће потпуно остварење
симбола неопаљиве купине: „неописиви пламен" који гори | „велики, сакривен у најду134
бљој суштини ствари" , избиће тада, али не да би уништио свијет, пошто му не треба
материја да би горио; биће то ватра љубави, у срцу ствари, чији пламен је сам Бог.
Ево како Исповједник описује тајну тог коначног испуњења преко слике линија
које се укрштају осмог дана, те преко слика жетве и суботе.
Као што се центар круга сматра недељивим исходиштем из њега повучених линија, исто ће
тако [очигледно! достојни Бога, једноставним и неразделним познањем, у Њему познати
претпостојеће логосе [свега])^
И нигде Господ, откривајући тајне седмог и осмог дана, ле именује дан и час мистерије
свршетка који одређујеунутарње логосе свег [бивствујућег]. Нема силе ни на небу ни на земљи, осим блаженог божанског Творитеља, која може знати за [неку] појаву пре но што ју је
136
[сама] искусила.
Шести дан очитује [унутрашње] логосе бића бивствујућег; седми наговештава начине до137
брог [врлинског] бића; а осми неизрециву мистерију вечног бића.
Жетваје Господња јединствена заједница и постојаност достојних, [који су] на крају века
1 8
[уБогу]. *
1У)
Субота је Божија потпупо поимање Њега од страпе створеног.
И Бог [...] постаје човјек да би спасоо пропадајућег човјека, и након што је сјединио у
Себи расуте дјелове природе у њеној ијелости, и | универзалне логосе посбних дјелова од којих је требало да по природи настане јединство онога што је било подијељено, пројављује испуњење великог Савјета Бога Оцо, након што је возглавио у себи, у коме је све бгшо створеш
но, све опо што је на небу и на земљи.
|2<)
130
131
Thai 48, С. Laga, С. Steel, стр. 333-335; PG 90, 436АВ. —
ThOec I, 66, PG 90, 1108AB. —
ThOec I,
133
134
67, PG 90,1108B. — ™Thal 19, C. Laga, C. Steel, стр. 119;PG 90.308C. —
Amb 41, VG 91,1312AB. —
Am/;
135
136
137
70. PG 91, 1148D. —
ThOec II, 4, PG 90, 1125D-1128A. —
ThOec I, 55, PG 90, 1104BC. —
ThOec I,
138
139
ш
56,PG90, II04C. —
ThOec 1.45, PG 90, 1100B. —
ThOec 1,47, PG 90, 1 1 0 0 B . —
Amb 41, PG 91, 1308D.
Синоптичко виђење мисли Максима Исповједника утемељено на основтш текстовима
61
Б. Космичка литургија
У свијетлу дубоке и подстицајне Максимове концепције према којој се све „возглављује" у Христу, у коме и за кога је све садржано, пуну вриједност задобија тематика
„космичке литургије" коју је назначио фон Балтазар, а која истиче Максимово поимање постојања и свијета као преображавајућег благовеличања. По Максимовом мишљењу, Црква је на пола пута између природног и натприродног свијета; како је Цркваједан свијет, тако је свијет једна „космичка Црква" чији је храм чулни свијет а чији је
олтар духовни свијет:
[...] По једном другом постављању његовог созерцања, говориоје (онај мудри Старац), да је
света Црква Божија знак и слика целокупног света који се састоји из суштина видљивих и
невидљивих, јер ce у њој огледа и јединство и разлика, као и у њему. Јер иако она (Црква) по
своме устројству постоји као једна зграда, ипак допушта неке различитости односно посебног назначења неких својих делова, и дели се на место намењено само свештеницима и служитељима, које називамо олтаром, и место доступно за цео верујући народ, које називамо
храмом. Опет, она је једна по својој ипостаси, и не допушта деобу својих делова, због њихове међусобне разлике. Hero и ове своје делове узводи у своје јединство и ослобађа их наменске разлике по имену, показујући истоветност обадва дела међу собом.
[...] Исто тако u од Бога створењем произишао цео свет бића, дели се на духовни свет,
којег сачињавају духовна и бестелесна бића, и овај чувствени и телесни свет који је величанствено изаткан од многих облика и природа. Цео овај свет постоји као нека друга нерукотворена Црква, која се премудро пројављује кроз ову рукотворену: и као олтар има горњи
свет, који је посвећен вишњим силама, и као | храм, доњи свет који је предат оним бићима
141
којаживе помоћу чувстава.
Као што се деси земљораднику да, у потрази за погодним мјестом на коме би засадио
ј е д н о дивље стабло, наиђе на неочекивано благо, тако Бог изненада дарује смјерном, стрпљивом подвижнику духовно благо, откривење, посредством мудрости која постоји у бићима:
Понекад ратар, тражећи место да дрво посади, ненадано набаса на драгоценост. Слично се
дешава и подвижнику, ако је смирен и „недирнут" [слободан од везаности за материјално],
ако је његова душа равна души блаженог Јакова: ако је глатка а не „рутава" и тварна (1. Мојс
27, 11) и ако на очево питање: „Када пре нађе, сине?'\ одговара речима: „Господ Бог даде, те
дође преда ме" (1. Мојс 27, 20); Бог ће му тада даривати виђење једине премудрости и то без
његовог труда, а ми морамо схватити да је духовно богатство оно што овде бива пронађено,
подвижник је духовни ратар што премешта опажање од чулног у невидљиво, као [ратар] дрво, и чинећи то набаса на драгоценост: на благодатно појављивање премудрости Божије у
142
присутном [у светуј. 1
409
Максим, преносећи разне фазе литургије у душу, тврди да човјек постаје прави 410
свештеник свијета, те да приноси Богу природу у властитом срцу као на олтару, проничући у срж свог духа до великог божанског ћутања. Α старац
[...] је говорио да, по другом начину созерцања, света Божија Црквајесте човек, имајући олтар као душу, а божански жртвеник као ум, и храм као тело. Јер Црква је слика и прилика
човека који је створен по слици и прилици Бога. Тако она храмом, као телом, представља
моралну философију (= практично делање), олтаром, као душом, објашњава на духовни начин природно созерцање, и најзад божанским жртвеником, као умом, пројављује мистичко
(тајинско) богословље. И обратно, говорио је још, д а ј е човеку мистичком смислу Црква, који телом својим, као храном, врлински расветљава држањем заповести фактичну способност
душе сходно моралној философији (практичном делању); душом, пак, као олтаром, помоћу
разума приноси Богу логосе чувстеепих ствари, пошто их најпреу духу очисти од материје,
сходно природном еозерцању, и умом, као жртвеншом, неким друггш многоречним и миогогласним ћутањем, призива многоопевано, у неприступачним, непрозирнњм и непозпатим
143
химнама, ћутањеБожије [...].
У Максимовој мисли потпуно преовладава хришћански дух разликовања које је
уједно јединство, захваљујући међусобном учествовању Бога и створене појавности: у
њој се не говори нити напросто ο „небеској литургији" нити просто ο „космичком гносису" већ ο постојању као ο благовеличању, приношењу, литургијском чину, у храму
чија је л а ђ а у једном врло смионом и подстицајном ширењу хоризонта читав космос.
то ј е с т ο ј е д н о ј преображавајућој „космичкој литургији".
141
Myst 2, PG 91, 668С-669В.
142
ThOec I, 17, PG 90, 1089AB.
Myst 4, PG 9 1 , 672AC.
LUCA XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 62-87
Λόγος
άσκίχτικός
κατά πευσιν και άπόκρισιν
PG 90, 912-956 = Maximi Confessoris Liber Asceticus editns a Peter Van Deun, adiectis tribus interpretationibus
latinis sat antiquis editis a S. Gysens, Corpus Christianorum Series Graeca № 40, Turnhout Leuven 2000.
9 1 2 Α' Αδελφός ήρώτησε Γέροντα λ έ γ ω ν " Π α ρ α κ α λ ώ σε, Πάτερ, ειπείν μοι, τις ό σκοπός
ή ν της του Κυρίου ενανθρωπήσεως"; Κα\ ό Γέρων αποκριθείς εΐπε* " Θ α υ μ ά ζ ω σε, Αδελ­
φέ, δτι κ α θ ' έκάστην σχεδόν του Συμβόλου άκοΰο)ν της πίστεως, περ\ τ ο ύ τ ο υ με έρω­
τας. Πλην λέγω σοι, ότι ό σκοπός της του Κυρίου ενανθρωπήσεως ή ημετέρα ην σο)τηρία'\ Κα\ ό Αδελφός εΐπε* "Πώς λέγεις, Πάτερ;" Κα\ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν " Ε π ε ι δ ή γαρ ό
ά ν θ ρ ω π ο ς ά π ' αρχής γεγονώς υπό του Θεοϋ, κα\ εν τω π α ρ α δ ε ί σ ω τεθείς, την έντολήν
παραβάς, τη φ θ ο ρ ά κα\ τω θ α ν ά τ ω υπέπεσε ν ε'ίτα τή ποικίλη του Θεοϋ π ρ ό ν ο ι α κ α τ ά
π ά σ α ν γενεάν κυβερνώμενος, έπέμενεν έπι τό χείρον π ρ ο κ ό π τ ω ν , υ π ό τών ποικίλων
Β
της σαρκός π α θ η μ ά τ ω ν αγόμενος τω άπ|ελπισμώ της ζωής· τούτου χάριν, ό μονογενής
του Θεοϋ Υιός, ό π ρ ο α ι ώ ν ι ο ς Αόγος, ό εκ Θεοϋ Θεός, ή πηγή τής ζωής καϊ, τής α θ α ν α ­
σίας, έπέφανεν ήμιν τοίς εν σκότει κα\ σκιά θ α ν ά τ ο υ καθημένοις, σαρκωθε\ς εκ Πνεύ­
ματος αγίου καΐ τής ά γ ι α ς Παρθένου* κα\ πολιτείαν ήμιν θεοειδοϋς ζωής' ύποδείξας,
κα\ έντολάς α γ ί α ς δεδωκώς, καϊ βασιλείαν ο υ ρ α ν ώ ν έπαγγειλάμενος τοίς κ α τ ' αύτάς
πολιτευομένοις, κα\ κόλασιν auoviov τοις π α ρ α β α ί ν ο υ σ ι ν άπειλήσας κα\ π α θ ώ ν τό
σωτήριο ν πάθος, και εκ νεκρών άναστάς, τήν ελπίδα τής α ν α σ τ ά σ ε ω ς κα\ τής αιωνίου
ζωής ήμιν έχαρίσατο, τό κ α τ ά κ ρ ι μ α δι' υπακοής λύσας τής προγονικής αμαρτίας, κα\
C
τό κ ρ ά τ ο ς τοϋ θ α ν ά τ ο υ θ α ν ά τ ω καταρ|γήσας, ϊ ν α ώσπερ εν τω Αδάμ π ά ν τ ε ς άποθνήσκουσιν, οΰτως εν α ύ τ ώ πάντες ζωοποιηθήσονται* και εις ο υ ρ α ν ο ύ ς άνελθών, κα4ι εν
δεξιών τοϋ Π α τ ρ ό ς καθεσθείς, τό Πνεύμα τό αγιον κατέπεμψεν, εις α ρ ρ α β ώ ν α τής ζωής,
9 1 3 κα\ εις φωτισμόν καΝι ά γ ι α σ μ ό ν τών ημετέρων ψυχών, και εις βοήθειαν τών αγωνιζομέ­
νων υπέρ τής εαυτών σωτηρίας φ υ λ ά ξ α ι τάς έντολάς αύτοϋ. Ούτος οΰν έστιν ό σκοπός,
ώς εν συντόμω ε'ιπειν, τής τοϋ Κυρίου ενανθρωπήσεως".
Β' Κα\ εΐπεν ό Αδελφός· "Ποίας ου ν έντολάς οφειλών ποιήσαι Πάτερ, Γνα δι' αυτών
σωθώ, ήθελον συντόμως ά κ ο υ σ α ι". Κα\ άπεκρίθη ό Γέρων "Αυτός ό Καίριος είπε μετά
τήν ά ν ά σ τ α σ ι ν τοις άποστόλοις· «Πορευθέντες, μαθητεύσατε π ά ν τ α τά εθνη, βαπτίζοντες αυτούς εις τό όνομα τοϋ Π α τ ρ ό ς καϊ τοϋ Υιοϋ κα\ τοϋ άγιου Πνεύματος, διδάσ­
κοντες αυτούς τηρεΐν π ά ν τ α όσα ένετειλάμην ύμιν». "Ωστε ούν π ά ν τ α όσα ένετείλατο,
δει τηρειν π ά ν τ α ά ν θ ρ ω π ο ν βαπτισθέντα εις όνομα Πατρός και Υίοϋ καϊ ά γ ι ο υ ΠνεύΒ
ματος. Τούτου γ ά ρ χάριν τή ορθή πίστει τήν π α σ ώ ν τών εντολών | ό Κύριος συνέζευξε
τήρησιν, ώς ειδώς ότι άμήχανον τήν μίαν διαζευχθεισαν τής μιας σώζειν τον άνθρω­
πον. Διά τοϋτο κα\ ό Δαυΐδ τήν όρθήν έχων πίστιν, προς τον Θεόν έλεγε* «Προς π ά σ α ς
τάς έντολάς σου κ α τ ω ρ θ ο ύ μ η ν π ά σ α ν όδόν ά δ ι κ ο ν έμίσησα». Κατά γ ά ρ πάσης όδοϋ
αδίκου, π ά σ α ι ήμιν αί έντολα\ υπό τοϋ Κυρίου δεδώρηνται* κα\ εάν π α ρ α λ ε ι φ θ ή μία,
τήν άντικειμένην αύτη όδόν τής κ α κ ί α ς π ά ν τ ω ς άντεισάγει".
Γ' Κα4ι είπεν ό Αδελφός* "Κα\ τις δ ύ ν α τ α ι Πάτερ π ά σ α ς τάς έντολάς τηρήσαι, πολλάς
ούσας"; Κάι άπεκρίθη ό Γέρων "Ό τ ο ν Κύριο ν μιμούμενος κα\ τοΧς Γχνεσιν α ύ τ ο ϋ έξακολουθών". Καϊ εΐπεν ό Αδελφός* "Κα\ τις δ ύ ν α τ α ι Πάτερ τον Κύριον μιμήσασθαι; Ό
C
γ ά ρ Κύριος, | Θεός ην, εί κα\ ά ν θ ρ ω π ο ς γ έ γ ο ν ε ν εγώ δε ά ν θ ρ ω π ο ς ειμι αμαρτωλός, κα\
μυρίοις πάθεσι δεδουλωμένος. Πώς οΰν δύναμαι τον Κύριον μιμήσασθαι"; Κα\ άπεκρί­
θη ό Γ έ ρ ω ν "Τών τή ύλη τοϋ κόσμου δεδουλωμένων ουδείς τον Κύριον μιμήσασθαι
δύναται* οι δε δυνάμενοι λέγειν « Ι δ ο ύ ήμεις άφήκαμεν π ά ν τ α κα\ ήκολουθήσαμέν σοι»,
εκείνοι λαμβάνουσι δύναμιν τοϋ τε μιμήσασθαι α υ τ ό ν κα\ τοϋ προς π ά σ α ς τάς έντολάς
αύτοϋ κ α τ ο ρ θ ώ σ α ι . Π ο ί α ν δύναμιν; Αύτοϋ άκουσον λέγοντος* « Ι δ ο ύ δ έ δ ω κ α ύμιν εξ­
ουσία ν πατεΐν ε π ά ν ω όφεων κα\ σκορπιών, κα\ έπ\ π ά σ α ν τήν δύναμιν τοϋ έχθροϋ,
κα\ ούδεν ού μη υμάς άδικήσωσι». |
D
Δ' Ταύτην τήν δύναμιν κα\ τήν έξουσίαν λαβών ό Παϋλος έλεγε* «Μιμηταί μου γίνεςθε,
καθό)ς κ ά γ ώ Χρίστου», κα\ π ά λ ι ν «Ουκ εστι νϋν κ α τ ά κ ρ ι μ α τοις εν Χριστώ Ίησοϋ, μή
κ α τ ά σ ά ρ κ α π ε ρ ι π α τ ο ϋ σ ι ν , άλλά κ α τ ά πνεύμα», Κα\ π ά λ ι ν «Οί δε τοϋ Χρίστου Ίησοϋ
τήν σ ά ρ κ α έ σ τ α ύ ρ ω σ α ν σύν τοις π α θ ή μ α σ ι και ταις έπιθυμίαις», κα\ π ά λ ι ν «Έμο\
κόσμος έ σ τ α ύ ρ ω τ α ι κάγό) τω κόσμω».
Л У Ч А XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 6 2 - 8 7
Подвижничко
слово
у питањима и одговорима
с грчког превео и уводну напомену* (с. 292) написао еп. Артемије Радосављевић
Брат и старац
1. БРАТ упита старца, говорећи: Молим те, оче, реци ми, шта је био циљ очовечења
Господњег? Α СТАРАЦ одговарајући, рече: Чудим ти се, брате, да слушајући сваки
дан речи Символа вере, ο томе ме питаш. Ипак кажем ти да је циљ Господњег очовечења био наше спасење. БРАТ рече: Како то објашњаваш, оче? И одговори СТАРАЦ: Будући да je у почетку човек створен од Бога и постављен у рај, па преступивши заповест, пао у трулеж и смрт. Затим, и ако различитим промишљањем Божијим из нараштаја руковођен, остао је ипак напредујући само у горем, од различитих телесних
страсти вођен у безнадежност живота. Тога ради Јединородни Син Божији, предвечни
Логос, који је из Бога Оца, извор живота и бесмртности, јавио се нама који смо седели
у тами и сени смрти (Мт 4, 16). Оваплотивши се од Духа Светога и Свете Деве, показао је нама божански начин живљења, давши свете заповести, обећавши царство небеско онима који по њима буду живели, и запретивши вечним мучењем онима који их
буду преступали. Затим, претрпевши спасоносно страдање и васкрснувши из мртвих,
даровао нам је наду васкрсења и живота вечнога. Послушањем разрешивши осуду прародитељског греха, и смрћу уништивши моћ смрти, да, као што у Адаму сви умиру, тако у Њему сви да оживе (1. Кор 15, 22), и узневши се на небеса и седнувши с десне
стране Оца, низпослао је Духа Светога на обручење живота, на просвећење и освећење
душа наших, и на помоћ онима који се ради свога спасења буду борили да очувају Његове заповести. Ово је био циљ Господњег очовечења, као што је укратко речено.
2. Α БРАТ рече: Које, дакле, заповести треба да чиним оче, да бих се њима спасао,
хтео бих укратко да чујем. СТАРАЦ одговори: Сам Господ је рекао после свога Васкрсења Апостолима: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и
Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио" (Мт 28, 19-20). Тако, дакле, све што је заповеђено треба да држи сваки човек који је крштен у име Животворне
и Богоначалне Тројице. Ради тога је Господ са правом вером повезао држање свих заповести, јер је знао да је човеку немогуће спасти се раздвајајући једну од друге. Зато и
Давид, имајући праву веру, говорио је κ Богу: „По свим заповестима Твојим управљах
се, сваки пут неправедни омрзох" (Пс 119, 128). Јер против сваког неправедног пута,
дароване су нам од Господа све заповести, и ако се преступи једна, то сигурно одводи
на њој супротан пут зла.
3. Рече БРАТ: Ко може, оче, испунити ове заповести, када их је толико?! Одговори
СТАРАЦ: Онај који подражава Господа и следује за Њим у стопу. БРАТ рече: Ко може
Господа подражавати? Јер је Господ био Бог, ако је и постао човек, а ја сам човек грешан, који робујем безбројним страстима. Како, дакле, могу Господа подражавати?
СТАРАЦ одговори: Од оних који робују материјалним стварима овога света, нико не
може Господа подражавати. Они пак који могу казати: „Ето, ми смо оставили све и за
тобом пошли" (Мт 19, 27), они примају силу Његову и подражавају Га, и управљају се
по свим заповестима Његовим. Рече БРАТ: Коју силу? Одговори СТАРАЦ: Чуј самог
Њега који говори: „Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије, и на сву силу
вражију, и ништа вам неће наудити" (Лк 10, 19).
4. Ту силу и ту власт примивши (свети апостол) Павле, је рекао: „Угледајте се на мене, као и ја на Христа" (1. Кор 11, 1). И опет, „Никакве, дакле, сад осуде нема онима
који у Христу Исусу не живе по тијелу него по Духу " (Рим 8, 1). И опет, „А који су
Христови, распеше тијело са страстима и жељама" (Гал 5, 24). И опет, „Мени се разапе
свијет, и ја свијету" (Гал 6, 14).
64
916
Β
C
D
917
Β
C
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
Ε' Περϊ ταύτης τής εξουσίας καϊ βοηθείας προφητεύων ό Δ α υ ί δ ε λ ε γ ε ν «Ό κ ά τ ο ι κ ω ν
εν βοήθεια του υψίστου, εν σκέπη τοϋ Θεοϋ τοϋ ο ύ ρ α ν ο ϋ αύλισθήσεται. ΈρεΧ τω Κυρίω*
4
Αντιλήπτωρ μου εΐ κ α ϊ κ α τ α φ υ γ ή μου, ό Θεός μου, έλπιώ | έπ' αύτόν,'» κάι π ά λ ι ν « Έ π ϊ
α σ π ί δ α καϊ βασιλίσκον έπιβήση, καϊ καταπατήσεις λέοντα καϊ δ ρ ά κ ο ν τ α , ότι τοις άγγέλοις α ύ τ ο ϋ έντελειται περϊ σοϋ, τοϋ δ ι α φ υ λ ά ξ α ι σε εν π ά σ α ι ς ταΐς όδοΧς σου». Οί δέ
τή σαρκϊ προσκείμενοι καϊ τήν ύλη ν ά γ α π ώ ν τ ε ς τοϋ κόσμου, άκουε π ο ι α π α ρ ' αύτοϋ
ά κ ο ύ ο υ σ ι ν «Ό φιλών π α τ έ ρ α ή μητέρα υπέρ έμέ, ουκ εστι μου άξιος, κ α ϊ ό φιλών υίόν
ή θυγατέρα υπέρ έμέ, ούκ εστι μου άξιος· κα\ όστις ου λαμβάνει τον σ τ α υ ρ ό ν αύτοϋ
καϊ ακολουθεί ο π ί σ ω μου, ούκ εστι ^ιου άξιος», και όστις ούκ α π ο τ ά σ σ ε τ α ι π ά σ ι τοις
ύ π ά ρ χ ο υ σ ι ν α ύ τ ο ϋ , ού δ ύ ν α τ α ι μου είναι μαθητής». Ό οΰν θέλων γενέσθαι α ύ τ ο ϋ μαθη­
τής, καϊ άξιος α ύ τ ο ϋ εύρεθήναι, καϊ δύναμιν π α ρ ' α ύ τ ο ϋ λαβείν κ α τ ά τών πνευμάτων
τής πονηρίας, |χωρίζει εαυτόν πάσης σαρκικής σχέσεως καϊ γυμνοί εαυτόν πάσης υλικής
προσπάθειας* κ ά ι ούτως προς τους α ό ρ α τ ο υ ς εχθρούς υπέρ τών εντολών α ύ τ ο ϋ αγωνί­
ζεται, ώς αυτός ό Κύριος εαυτόν τ ύ π ο ν ήμιν παρέσχεν, εν τε τή έρήμω υ π ό τοϋ άρχηγοϋ
αυτών πειραζόμενος, καϊ έν τή οικουμένη έλθών, υπό τών ύ π ' α ύ τ ο ϋ ενεργούμενων",
ΣΤ' Κάι ό Αδελφός ε ΐ π ε ν "Αλλά π ο λ λ ά ί είσι Πάτερ αί τοϋ Κυρίου έντολαί* κάι τις δύ­
ναται π ά σ α ς έχειν κ α τ ά νουν, ϊ ν α υπέρ π α σ ώ ν άγωνίσηται; Έ γ ώ δέ μάλιστα όλιγόνους υ π ά ρ χ ω ν , σύντομον λόγον ήθελον άκοϋσαι, ϊνα α υ τ ό ν κρατών, δι' α ύ τ ο ϋ έσωζόμην". Καϊ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν Έί κ α ϊ π ο λ λ α ί είσιν Αδελφέ, άλλ' έν ένϊ λόγω ά ν α κ ε φ α λαιοϋνται, έν τω «Αγαπήσεις Κύριον τον Θεόν σου έξ όλης τής ισχύος σου, | καϊ τον
πλησίον σου ώς εαυτόν». Καϊ ό αγωνιζόμενος τοϋτον κρατεΧν τον λόγον, π ά σ α ς όμοϋ
τάς έντολάς κατορθοΧ. Ού δ ύ ν α τ α ι δέ τις, μη χωρίσας εαυτόν ώς προείρηται τής τών
υλικών προσπάθειας, ούτε τον Θεόν, ούτε τον πλησίον ά γ α π ή σ α ι γνησίως, επειδή
όμοϋ τή ύλη προσκεΧσθαι καϊ τον Θεόν ά γ α π ή σ α ι άμήχανον. Καϊ τοϋτό έστιν ό λέγει
ό Κύριος· «Ούδεϊς δ ύ ν α τ α ι δυσι κυρίοις δ ο υ λ ε ύ ε ι ν ή γ ά ρ τον ενα μισήσει καϊ τον
έ'τερον αγαπήσει, ή ενός άνθέξεται κάι τοϋ ετέρου καταφρονήσει. Ού δύνασθε Θεώ
δουλεύειν κάι μαμωνά. Ό σ ο ν οΰν ό νους ημών τών τοϋ κόσμου αντέχεται πραγμά­
των, δ ε δ ο ύ λ ω τ α ι αύτοΧς καϊ καταφρονεΧ τοϋ Θεοϋ, τήν εντολή ν π α ρ α β α ί ν ω ν " . |
Ζ' Καϊ ό Αδελφός ε ΐ π ε ν "Ποίων π ρ α γ μ ά τ ω ν λέγεις Πάτερ"; Καϊ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν "Βρωμάτο)ν, χρημάτων, κτημάτων, δόξης, συγγενείας, καϊ τών έξης". Καϊ ό Αδελφός εΐπεν
"Είπε Πάτερ, ούχϊ ό Θεός α υ τ ά έκτισε, καϊ τοΧς ά ν θ ρ ω π ο ι ς εις χρήσιν δέδωκεν; Καϊ πώς
κελεύει α υ τ ώ ν μη άντέχεσθαι"; Καϊ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν "Δήλον ότι ό Θεός α υ τ ά έκτισε,
καϊ δέδωκεν εις χρήσιν τοΧς άνθρώποις. Καϊ καλά π ά ν τ α τά υ π ό τοϋ Θεοϋ γεγονότα,
ϊνα καλώς αύτοΧς χρώμενοι, τω Θεώ εύαρεστήσωμεν άλλ' ήμεΧς άσθενεΧς όντες κάι ύλικοϊ τήν δ ι ά ν ο ι α ν , προετιμήσαμεν τά υλικά τής εντολής | τής αγάπης, καϊ α υ τ ώ ν άντεχόμενοι, τοΧς ά ν θ ρ ω π ο ι ς μαχόμεθα* δέον π ά ν τ ω ν τών δρωμένων κατ α ύ τ ο ϋ τοϋ σώματος
τήν π α ν τ ό ς ά ν θ ρ ω π ο υ προτίμησα ι ά γ ά π η ν , ήτις έστιν γνώρισμα τής εις Θεόν αγάπης,
καθώς αυτός ό Κύριος έν Εύαγγελίοις δ ε ί κ ν υ σ ι ν «Ό α γ α π ώ ν έμέ» φησι «τάς έντολάς
μου τηρήσει». Κάι τις έστιν ή εντολή ην τηρήσαντες α υ τ ό ν άγαπήσωμεν; Αύτοϋ λέγον­
τος ά κ ο υ σ ο ν «Αύτη δέ έστιν ή εντολή ή έμή, ϊνα α γ α π ά τ ε αλλήλους». Ό ρ α ς ότι ή αλ­
λήλων α γ ά π η , τήν εις Θεόν ά γ ά π η ν συνίστησιν, ήτις έστϊ πλήρωμα πάσης Θεοϋ εντο­
λής; Διά τοϋτο οΰν κελεύει α υ τ ώ ν μή άντέχεσθαι, άλλά καϊ ά π ο τ ά ξ α σ θ α ι π ά σ ι τοΧς
ύ π ά ρ χ ο υ σ ι ν α ύ τ ώ , π ά ν τ α τον α ύ τ ώ μαθητεύειν έπιθυμητικώς έχοντα".
Η' Κα\ ό Αδελφός ε ΐ π ε ν " Ε π ε ι δ ή είπες Πάτερ ότι | δέον π ά ν τ ω ν τών δρωμένων καϊ αύ­
τοϋ τοϋ σώματος τήν π α ν τ ό ς ά ν θ ρ ω π ο υ προτιμήσαι ά γ ά π η ν , πώς δ ύ ν α μ α ι τον μισοϋντά με κάι άποστρεφόμενον ά γ α π ή σ α ι ; Ει δέ κα\ φθονεΧ μοι κα\ λοιδορίαις κατατοξεύει
καϊ δόλους κ α τ ' έμοϋ συσκευάζει καϊ έπιβουλεύειν έπιχειρεΧ, πώς δ ύ ν α μ α ι α υ τ ό ν άγα­
πήσαι; Φύσει μοι Π ά τ ε ρ φαίνεται τοϋτο α δ ύ ν α τ ο ν , τοϋ π ά θ ο υ ς τής λύπης φυσικώς τον
λυπήσαντα ά π ο σ τ ρ έ φ ε σ θ α ι άναγκάζοντος". Κα\ άπεκρίθη ό Γέρων " Έ π \ μέν τών ερπε­
τών καϊ θηρίων τών υ π ό φύσεως αγομένων, τω όντι α δ ύ ν α τ ο ν μή π ά ν τ ω ς άμύνασθαι
όσον δ ύ ν α τ α ι τό κ α τ α π ο ν ο ύ ν έπ\ δέ τών κατ' εικόνα Θεοϋ κτισθέντων κα\ λόγω αγο­
μένων καϊ γνώσεως Θεοϋ καταξιωθέντων καϊ νόμον π α ρ ' α ύ τ ο ϋ δεξαμενών, δ υ ν α τ ό ν
τους λ υ π ο ϋ ν τ α ς μή άποστρέφεσθαι καϊ τούς | μισοϋντας α γ α π ά ν . Διό καϊ ό Κύριος
«Αγαπάτε» λέγων «τούς εχθρούς υμών, καλώς ποιεΧτε τοΧς μισοϋσιν υμάς, εύλογεΧτε
τούς καταρωμένους υμάς, προσεύχεσθε υπέρ τών έπηρεαζόντων υμάς», καϊ τά εξής, ούχ
ώς α δ ύ ν α τ α εντέλλεται, άλλ' ώς δ υ ν α τ ά δηλονότι, έπεϊ ούκ άν έκόλασε τον π α ρ α β α ί ­
νοντα. ΔηλοΧ δέ αυτός ό Κύριος, αύτοΧς τοΧς έργοις ήμΧν δείξας, καϊ οί μαθηταϊ αύτοϋ
Млксим ИСИОВЕДНИК: Подвижничко слово
65
5. Проричући ο тој власти и помоћи, Давид је рекао: „Који живе у заклону Вишњега, у
сјену свемогућега почива. Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој,
у којега се уздам" (Пс 91, 1-3). И мало даље: „На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја, јер анђелима својим заповиједа ο теби, да те чувају по свијем путовима твојим" (Пс 90, 13-11). Они пак који угађају телу и љубе ствари овога света, слушај шта су чули од Господа: „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан" (Мт 10, 37). И мало даље: „И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик" (Лк 14, 27). И, „Који се не одрече свега што има, не може бити
мој ученик" (Лк 14, 33). Који, дакле, хоће да буде Његов ученик, и да се нађе Њега достојан, и да прими од Њега силе против духова зла, одваја себе од сваког телесног односа, и ослобађа се од сваке материјалне пристрасности, и тако се бори против невидљивих непријатеља за Његове заповести. Као што нам је сам Господ дао себе за пример будући кушан у пустињи од вође демона, а вративши се у насеље, од оних који су
деловали под његовим утицајем.
6. БРАТ рече: Али многе су, оче, заповести Господње, и ко их може све имати у уму,
да би се за све њих трудио? Особито пак ја, човек малога ума. Хтео бих зато да чујем
кратко правило, да би држећи га, њиме се спасавао. Одговори СТАРАЦ: Ако су и многе, брате, заповести, но све се оне сажимају у једној речи, у реченоме, „Љуби Господа
Бога својега свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега својега као самога
себе" (Мк 12, 30-31; Лк 10, 27). И онај који се бори да одржи ту реч, све заповести заједно испуњава. Но ко није одвојио себе од пристрашћа према материјалним стварима,
као што је речено, не може ни Бога ни ближњега љубити истински, зато што није могуће уједно бити привезан и материјалним стварима, и Бога љубити. To je оно што говори Господ: „Нико не може два господара служити" (Мт 6, 24). И, „Не можете служити Богу и мамону" (Лк 16, 13). Јер уколико ум наш прима ствари овога света, заробљава се њима, и презире заповест Божију, преступајући је.
7. БРАТ рече: За које ствари говориш, оче? СТАРАЦ одговори: За храну, новце, имања,
славу, сроднике и томе слично. БРАТ рече: Реци ми, оче, није ли Бог све то створио и
дао људима за употребу, и како (сад) наређује да се то не прима? Одговори СТАРАЦ:
Јасно је да је Бог све то створио и дао људима на употребу. И све је добро што је од
Бога створено, да би људи користећи их на добар начин, угодили Богу. Али ми, будући
слаби и материјалним умом, претпоставили смо материјална блага заповести ο љубави, и прихватајући иста, ратујемо против људи. Треба да претпоставимо свему видљивоме, па и самоме своме телу, љубав према сваком човеку, која је знак љубави према
Богу, као што сам Господ у Еванђељима показује, говорећи: „Ако ме љубите, заповијести моје држите" (Јн 14, 15). Α која је то заповест коју ако држимо, Њега ћемо љубити,
чуј Њега Самог који говори: „Ово је заповијест моја: да љубите једни друге" (Јн 15,
12). Видиш да међусобна љубав сачињава љубав према Богу, која је испуњење сваке
Божије заповести? Стога дакле заповеда свакоме ономе који жели да буде Његов ученик, не само да не прима ствари овога света, него да се одрекне и свега имања свога.
8. Рече БРАТ: Будући да си рекао, оче, да љубав према свакоме човеку треба претпоставити видљивоме, па и самоме телу, како могу љубити онога који ме мрзи и избегава
ме? Ако ми пак (неко) завиди, ружењем ме рањава, сплетке ми прави и покушава да ми
учини неко зло, како могу њега љубити? To ми, оче, по природи изгледа немогуће, јер
осећање увређености природно приморава (човека) да избегава онога који му је нанео
увреду. Одговори СТАРАЦ: За гмизавце и звери које се природом руководе, заиста је
немогуће да не узвраћају колико год могу онима који их нападају. Они пак који су
створени по лику Божијем, руководе се разумом, удостојили се божанског познања и
примили закон од Њега, могуће је да се не одвраћају од оних који их жалосте и да љубе оне који их мрзе. Зато и Господ говорећи: „Љубите непријатеље своје, добро чините
онима који вас мрзе" (Мт 5, 44) и остало, заповеда не као нешто немогуће, него очигледно, као могуће, иначе не би Он кажњавао онога који ту заповест преступи. Το показује и сам Господ сведочећи нам самим својим делима, а и сви ученици Његови који
66
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
πάντες, υπέρ της εις τον πλησίον α γ ά π η ς μέχρι θ α ν ά τ ο υ άγωνισάμενοι κ α ι υπέρ των
ά π ο κ τ ε ι ν ά ν τ ω ν θερμώς προσευξάμενοι. Αλλ' επειδή ήμεις έσμεν φιλόϋλοι και φιλήδο­
νοι, και τ α ύ τ α ς μάλλον της εντολής προτιμώντες, δια τούτο τους μισοϋντας ά γ α π ή σ α ι
ού δυνάμεθα, άλλ' και τους α γ α π ώ ν τ α ς δια τ α ϋ τ α πολλάκις άποστρεφόμεθα, θηρίων και
ερπετών χείρον διακείμενοι* και δια τούτο τοις Γχνεσι του Κυρίου ακολούθησα ι μή
D
δυνάμενοι, ουδέ τον σκοπόν αύτοϋ | είκότως γ ν ώ ν α ι δυνάμεθα, Γνα λάβωμεν δΰναμιν".
Θ' Και ό Αδελφός ε ΐ π ε ν " Ί δ ο ΰ Πάτερ κατέλιπον π ά ν τ α , συγγένειαν, ΰ π α ρ ξ ι ν , τρυφήν,
και τήν δ ό ξ α ν του κόσμου, και ουδέν κέκτημαι εν τω βίω πλήν του σώματος* και τον
άδελφόν, μισουντά με και άποστρεφόμενον, ά γ α π ή σ α ι ού δΰναμαι, εί και βιάζομαι
κακόν άντι κ ά κ ο υ κ α τ ' ένέργειαν μή ά ν τ α π ο δ ο ϋ ν α ι . Τι οΰν οφείλω ποιήσαι, ϊνα
δυνηθώ α υ τ ό ν εκ κ α ρ δ ί α ς ά γ α π ή σ α ι , ή και τον κ α θ ' οιονδήποτε τ ρ ό π ο ν θλιβοντα ή
920 έπιβουλεΰοντα"; | Και άπεκριθη ό Γέρων " Α δ ύ ν α τ ο ν τινα ά γ α π ή σ α ι τον θλιβοντα,
καν τή ΰλη του κόσμου έδοξεν ά π ο τ ά ξ α σ θ α ι , εάν μή τον σ κ ο π ό ν του Κυρίου εν
άληθείο: γινώσκη* εάν δέ του Κυρίου α ύ τ ώ χαριζομένου δυνηθή γνώναι, και σπεΰδη
κ α τ ' α υ τ ό ν περιπατεΐν, δ ύ ν α τ α ι εκ κ α ρ δ ί α ς ά γ α π ή σ α ι τον μισοϋντα και θλιβοντα,
ώσπερ και οί Α π ό σ τ ο λ ο ι έγνωκότες ήγάπων".
ι' ΚάΙ εΐπεν ό Αδελφός* "Και τις ό σκοπός του Κυρίου ην, π α ρ α κ α λ ώ γ ν ώ ν α ι Πάτερ".
Κάί εΐπεν ό Γ έ ρ ω ν " Έ ά ν τον σκοπόν του Κυρίου γνώναι θέλης, συνετώς άκουσον,
π ρ ώ τ ο ν έμου ύπερευ^όμενος, ϊνα δοθή μοι λόγος π α ρ ά Θεοϋ, τό ζητούμενον ημιν έξειπειν δυνάμενος. Ό ούν Κύριος ημών Ίησους Χριστός, φΰσει Θεός ων, κ α ι άνθρωπος
δια φ ι λ α ν θ ρ ω π ί α ν γενέσθαι καταξιώσας, έκ γυναικός γεννηθείς, υ π ό νόμον έγένετο
Β
κ α τ ά τον | θείον Απόστολον, ϊ ν α ώς ά ν θ ρ ω π ο ς τήν έντολήν φυλάξας, τήν ά ρ χ α ι α ν του
Αδάμ ά ν α τ ρ έ ψ η κ α τ ά ρ α ν . Είδώς ούν ό Κύριος ότι όλος ό νόμος και οί π ρ ο φ ή τ α ι εν
ταις δυσι τοϋ νόμου κρέμανται έντολαις, εν τω «Αγαπήσεις Κΰριον τον Θεόν σου και
τον πλησίον σου ώς εαυτόν», τ α ύ τ α ς ά π ' αρχής και μέχρι τέλους φ υ λ ά ξ α ι άνθρωποπρεπώς έσπευσεν. Ό δέ ά π ' αρχής ά π α τ ή σ α ς τον ά ν θ ρ ω π ο ν και διά τούτο κ ρ ά τ ο ς έσχηκώς
τοϋ θ α ν ά τ ο υ διάβολος, ίδών α υ τ ό ν έπι τοϋ βαπτίσματος υ π ό τοϋ Π α τ ρ ό ς μαρτυροΰμενον και τό συγγενές ά γ ι ο ν Πνεϋμα ώς ά ν θ ρ ω π ο ν ά π ' ο υ ρ α ν ώ ν δεχόμενον και εις τήν
έρημον π ρ ο ς τό πειρασθήναι υπ 5 α ύ τ ο ϋ έξεληλυθότα, όλον αύτοϋ τον πόλεμον κ α τ ' αύC
τοϋ συνεκρότει, | ει πως δυνηθή και αυτόν ποιήσαι τήν τοϋ κόσμου πρ^οτιμήσαι ΰλην
τής εις Θεόν αγάπης. Είδώς ουν ό διάβολος ότι τά τρία τ α ϋ τ ά εστίν έν οις π ά ν τ α δονεί­
ται τά α ν θ ρ ώ π ι ν α , βρώματα λέγω και χρήματα και δόξα, δι' ων και εις τό βάραθρον
τής απώλειας άει κατήγαγε τον ά ν θ ρ ω π ο ν , εις τ α ϋ τ α τά τρία α υ τ ό ν έν τή έρήμω έπείρ α σ ε ν ων ό Κύριος ημών κρείττων φανείς, εις τούπίσω χωρειν τω διαβόλω προσέταττε.
ι α ' Τοϋτο ούν ην τό γνώρισμα τής εις Θεόν αγάπης* ης τήν έντολήν, δι' ων έπήγγελτο,
πεισαι α υ τ ό ν π α ρ α β ή ν α ι μή δυνηθείς, τής εις τον πλησίον λοιπόν α γ ά π η ς τήν έντολήν,
D
εις τήν οίκουμένην έλθόντα, διά τών π α ρ α ν ό μ ω ν Ι ο υ δ α ί ω ν ενεργών, π α ρ α β α ί ν ε ι ν | αυ­
τόν δι' ων έμηχανάτο ήγωνίζετο. Τούτου χάριν δ ι δ ά σ κ ο ν τ α α υ τ ό ν τάς οδούς τής ζωής,
και έργω υ π ο δ ε ι κ ν ύ ο ν τ α τήν ο ύ ρ ά ν ι ο ν πολιτείαν, και ά ν ά σ τ α σ ι ν νεκρών καταγγέλλοντα, και ζωήν α'ιώνιον και βασιλείαν ο υ ρ α ν ώ ν τοις πιστεύουσιν έπαγγελλόμενον,'
και κόλασιν α'ιώνιον άπειλοϋντα τοις άπιστοϋσιν άπειλοϋντα, και προς βεβαίωσιν τών
λεγομένων τάς π α ρ α δ ό ξ ο υ ς θεοσημείας έπιδεικνύμενον, και εις πίστιν τούς όχλους
προσκαλούμενον, συνεκίνει τούς π α ρ α ν ό μ ο υ ς φ α ρ ι σ α ί ο υ ς και γραμματείς εις τάς κ α τ '
αύτοϋ ποικίλας έπιβουλάς, ϊ ν α τούς πειρασμούς ύπενεγκειν ώς ωετο μή δυνάμενος, εις
μίσος τών έπιβουλευόντων π α ρ α τ ρ α π ή και ούτως τοϋ σκοποϋ ό ά λ ά σ τ ω ρ έπιτύχη, |
921 π α ρ α β ά τ η ν τής εντολής τής εις τον πλησίον α γ ά π η ς αυτόν ά π ο φ ή ν α ς .
ι β ' Ό δέ Κύριος, άτε Θεός, ε'ιδώς α ύ τ ο ϋ τά ενθύμια, ού τούς ύ π ' α ύ τ ο ϋ ενεργούμενους
έμίσει φ α ρ ι σ α ί ο υ ς — πώς γ ά ρ ό φύσει αγαθός; —, άλλά διά τής εις α υ τ ο ύ ς α γ ά π η ς τον
ενεργούντα ήμύνετο* και τούς μέν ενεργούμενους, άτε δυναμένους μή ένεργεισθαι, εκ­
ουσίως δέ τοϋ ενεργούντος διά ρα:θυμίαν άνεχομένους, ένουθέτει, ήλεγχεν, ώνείδιζεν,
έταλάνιζεν, ευεργετών ούκ έπαύετο, βλασφημούμενος έμακροθύμει, π ά σ χ ω ν ύπέμενε,
π ά ν τ α τά τής α γ ά π η ς έργα εις αυτούς ένεδείκνυτο* τον δέ ενεργούντα τή εις τούς
ενεργούμενους φ ι λ α ν θ ρ ω π ί α ήμύνετο - ώ π α ρ α δ ό ξ ο υ πολέμου -, ά ν τ ι τοϋ μίσους, τήν
Β
ά γ ά π η ν έπιδεικνύμενος, και ά γ α θ ό τ η τ ι βάλλων τον τής κ α κ ί α ς π α τ έ ρ α . | Τούτου χάριν
τά τ ο σ α ϋ τ α κ α κ ά π α ρ ' αυτών ύπομείνας, μάλλον δέ άληθέστερον ειπείν δι' αυτών,
μέχρι θ α ν ά τ ο υ υπέρ τής εντολής τής α γ ά π η ς ά ν θ ρ ω π ο π ρ ε π ώ ς ήγωνίσατο, και τήν τελείαν νίκην κ α τ ά τοϋ διαβόλου άράμενος, τον στέφανον τής α ν α σ τ ά σ ε ω ς υπέρ ημών
άνεδήσατο, και ούτως ό νέος Αδάμ τον π α λ α ι ό ν άνεσώσατο. Και τοϋτό έστιν ό λέγει ό
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
67
су се борили до смрти за љубав према ближњем, и топло се молили за оне који их убијају. Али будући да смо ми земљољубиви и сластољубиви, и то више волимо од ове заповести, зато не само да не можемо да љубимо оне који нас мрзе, него се често због
истих (материјалних блага и уживања) враћамо и од оних који нас љубе, будући гори
од зверова и гмизаваца. Због тога нисмо у стању да следујемо стопама Божијим, нити
да познамо циљ Његов, да би примили силе од Њега.
9. БРАТ рече: Ево, оче, све сам оставио, сроднике, имовину, раскош и славу (овога)
света, и ништа немам у животу осим тела, али брата који ме мрзи и одвраћа се од мене
не могу да волим, ако и приморавам себе да не узвраћам на делу злим за зло. Реци ми,
дакле, шта треба да чиним да бих могао њега од срца љубити, па и свакога који ме на
било који начин жалости или клевета? Одговори СТАРАЦ: Немогуће је некоме да љубионога који га вређа, па иако се одрекао света, ако истински не познаје циљ Господњи. Ако пак њему буде дано од Господа да тај циљ упозна, и ако он хита по њему, тада
је могуће из срца љубити онога који га мрзи и вређа, као што су и Апостоли љубили
(непријатеље своје) познавши циљ Господњи.
Ι Ο . Рече БРАТ: Α шта је био циљ Господњи? молим да сазнам, оче. Рече му СТАРАЦ:
Ако хоћеш да сазнаш циљ Господњи, (онда) слушај разумно. Господ наш Исус Христос, дакле, будући Бог по природи, благоизволе да постане човек из човекољубља.
Родивши се од жене, био је под законом, по божанском Апостолу, да би сачувавши заповест као човек, уништио старо проклетство Адама. Знајући, дакле, Господ да цео закон и пророци висе ο двема заповестима закона, тј. о, „Љуби Господа Бога својега
свим срцем својим, и ближњега као самога себе" (Мт 22, 37, 39), њих је од почетка до
краја хитао да сачува човекодолично, ђаво пак, који је из почетка преварио човека, и
кроз то стекао моћ смрти, видећи да је за време крштења Отац сведочио ο Њему, и да
је (Господ) као човек примио с неба сроднога Духа Светога, који га је и одвео у пустињу на кушање, сав свој бес сабрао је против Њега, да би, ако је икако могуће, учинио
да и Он претпостави материјалне ствари овога света љубави Божијој. Ђаво, дакле, знајући да су три ствари (најбитније) око којих се врти све човечије, и то, храна, новци и
слава, помоћу којих је вековима низводио човека у бездан пропасти, са ово троје кушао је и Господа у пустињи. Но будући да се Господ показао изнад свега тога, заповедио је ђаволу да иде од Њега.
11. To је, дакле, знак љубави према Богу (тј. стајати изнад тих ствари), коју не могавши приволети Господа Исуса Христа тим обећањима да је преступи, ђаво је касније,
када је Господ ушао у насеља, на све начине покушавао да Га наведе да преступи заповест ο љубави према ближњему, делајући кроз безаконе Јевреје. Тога ради, када је Господ учио путевима живота и делом показивао небеско живљење, и објављивао васкрсење мртвих, и обећавао верним живот вечни и царство небеско, а невернима претио
вечним мукама, и за потврду онога што је говорио показивао је преславне божанске
знаке, и призивао масе народа у веру, ђаво је нахушкавао безаконе фарисеје и књижевнике на различите сплетке против Њега, да би Он, како је (ђаво) очекивао, не издржавши искушења, пао у мржњу према својим ненавидницима, - тако би он, злочинац (ђаво) достигао свој циљ, показавши Њега (тј. Господа) нарушитељем заповести ο љубави
према ближњему.
12. Α Господ, као Бог, знајући замисли лукавога, није омрзао фарисеје који су делали
под његовим утицајем, (јер, како би то могао када је Он по природи добар), него је љубављу према њима, одбијао самог хушкача. Њиме пак опседнуте (фарисеје), који су могли не бити опседнути, него су се добровољно подвргли њему кроз немар и безбрижност, саветовао је, обличавао, укоревао, оплакивао, не престајући чинити им добра. Од
њих ружен - трпео је, патећи - подносио је, и тиме показивао према њима сва дела љубави, и подстрекаче (њихове) побеђивао је човекољубљем према њиме поседнутима. Ο
преславног ли рата! Место мржње, Он љубав показује и добротом збацује оца лажи. Тога ради, претрпевши од њих (фарисеја) толика зла, боље рећи - ради њих, подвизавао
68
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
θείος απόστολος* «Τοϋτο φρονείσθω έν ύμιν δ^καϊ έν Χριστώ Ί η σ ο ϋ , ός έν μορφή θεοϋ
ύ π α ρ χ ω ν , ούχ' ά ρ π α γ μ ό ν ήγήσατο τό είναι Ισα θεώ, άλλ' εαυτόν έκένωσε μορφήν
δούλου λαβών, έν όμοιώματι α ν θ ρ ώ π ω ν γενόμενος, καϊ σχήματι ευρεθείς ώς άντρωπος*
έταπείνωσεν εαυτόν γενόμενος υπήκοος μέχρι θ α ν ά τ ο υ , θ α ν ά τ ο υ δέ σταυρού* διό καϊ ό
θεός αυτόν υπερύψωσε καϊ έχαρισατο α ύ τ ώ όνομα τό υπέρ π ά ν όνομα, Ινα έν τω ονό­
ματι Ί η σ ο ϋ Χριστού π ά ν γόνυ κάμψη, επουράνιων και επιγείων κ α ϊ καταχθόνιων, καϊ
π ά σ α γλώσσα έξομολογήσεται ότι Κύριος Ίησοϋς Χριστός εις δ ό ξ α ν θεοϋ Πατρός».
ι γ ' Ούτος οΰν ην ό σκοπός τοϋ Κυρίου, ϊνα τω μέν Π α τ ρ ϊ ύ π α κ ο ύ σ η μέχρι θ α ν ά τ ο υ ώς
ά ν θ ρ ω π ο ς υπέρ ημών, φ υ λ ά τ τ ω ν τήν έντολήν τής αγάπης, τον δέ διάβολον άμύνηται
τω πάσχειν ύ π ' α ύ τ ο ϋ διά τών ύ π ' α ύ τ ο ϋ ενεργούμενων γραμματέων καϊ φ α ρ ι σ α ί ω ν |
C
καϊ ούτως ένίκησε τω νικάσθαι εκουσίως τον νικάν έλπίσαντα, κ α ϊ τον κόσμον έρρύσατο τής α ύ τ ο ϋ δυναστείας. Τούτον τον τρόπον ό Χριστός έξ άσθενίας έσταυρο")θη* δι'
ης ασθενείας, τον θ ά ν α τ ο ν ένέκρωσε καϊ τον τό κράτος έχοντα τοϋ θ α ν ά τ ο υ κατήργη­
σε. Τούτον τον τ ρ ό π ο ν καϊ ό Παύλος έν έαυτώ ήσθένει καϊ έ κ α υ χ ά τ ο έν ταις άσθενείαις, ϊνα έπισκηνώση έν α ύ τ ώ ή δύναμις τοϋ Χριστού.
ι δ ' Ταύτης τής νίκης τον τρόπον μαθών, ελεγεν Έ φ ε σ ί ο ι ς γ ρ ά φ ω ν «Ούκ έστιν ύμιν ή
πάλη προς αίμα καϊ σάρκα, άλλά προς τάς αρχάς, προς τάς εξουσίας, προς τους κοσμοκ ρ ά τ ο ρ α ς τοϋ σκότους τοϋ αιώνος τούτου, προς τά πνευματικά τής πονηρίας έν τοις
έπουρανίοις», καϊ τήν π α ν ο π λ ί α ν τοϋ θεοϋ κελεύει άναλαβεΐν, τον τε θ ώ ρ α κ α τής διD
καιοσύνης άναλαβεΐν φησι, καϊ τήν περικεφαλαίαν τής έλ|πίδος, καϊ τον θυρεόν τής
πίστεως, καϊ τήν μ ά χ α ι ρ α ν τοϋ Πνεύματος, ϊνα δυνηθώσι π ά ν τ α τά βέλη τοϋ πονηρού
τά πεπυρωμένα σβέσαι οί προς τους αόρατους εχθρούς τον πόλεμον έχοντες* έργοις δέ
τον τ ρ ό π ο ν τής πάλης έπιδεικνύμενος ελεγεν « Έ γ ώ ούν ούτως τρέχω, ώς ούκ αδήλως*
ούτως πυκτεύω, ώς ούκ αέρα δ έ ρ ω ν άλλ' ύ π ο π ι ά ζ ω μου τό σώμα καϊ δουλαγωγώ,
μήπως άλλοις κηρύξας, αυτός αδόκιμος γένωμαι», καϊ π ά λ ι ν «Άχρι τής ά ρ τ ι ώρας καϊ
πεινώμεν καϊ διψώμεν καϊ γυμνητεύομεν καϊ κολαφιζόμεθα», καϊ π ά λ ι ν «Έν κόπω
καϊ μόχθω, έν ά γ ρ υ π ν ί α ι ς πολλάκις, έν λιμώ καϊ δίψει, έν νηστείαις πολλάκις, έν ψύχει
καϊ γυμνότητι, χωρϊς τών παρεκτός». |
9 2 4 ι ε ' Καϊ ταύτην μέν τήν π ά λ η ν προς τούς τάς ήδονάς έν τή σαρκϊ ένεργοϋντας έπάλαιε
δαίμονας, διά τής ασθενείας τοϋ ίδιου σώματος αυτούς έ π ε λ α ύ ν ω ν προς δέ τούς εις
μίσος πολεμοϋντας, καϊ διά τοϋτο τούς τών α ν θ ρ ώ π ω ν αμελέστερους κ α τ ά τών ευσε­
βών κινοϋντας, ϊνα δι' αυτών πειραζόμενοι, αυτούς μισήσωσι καϊ τήν έντολήν τής αγά­
πης παραβώσι, π ά λ ι ν τον τ ρ ό π ο ν τής πάλης έργοις ήμιν υ π ο δ ε ι κ ν ύ ω ν έλεγε* «Λοιδορούμενοι εύλογοϋμεν, διωκόμενοι άνεχόμεθα, βλασφημούμενοι π α ρ α κ α λ ο ϋ μ ε ν ώς περεϊ κ α θ ά ρ μ α τ α τοϋ κόσμου έγενήθημεν, π ά ν τ ω ν περίψημα έως άρτι». Οί μέν γ ά ρ δαίμο­
νες διά τοϋτο λοιδορεϊν καϊ βλασφημεί ν καϊ διώκειν ύπέβαλλον, ϊνα εις μϊσος τοϋ λοιΒ
δοροϋντος καϊ βλασφημοϋντος καϊ διώκοντος αυτόν κινήσωσι, τον σ κ ο π ό ν εις | τήν
π α ρ ά β α σ ι ν τής εντολής τής α γ ά π η ς έχοντες* ό δέ Απόστολος μή ά γ ν ο ώ ν τά νοήματα
αυτών, τούς λοιδοροϋντας εύλόγει καϊ τών διωκόντων ήνείχετο καϊ τούς βλασφημοϋντας
παρεκάλει, τών μέν τ α ύ τ α ενεργούντων άποστήναι δαιμόνων, τω δέ ά γ α θ ώ οίκειωθήναι
Θεώ* τους δέ τ α ύ τ α ένεργοϋντας δαίμονας τούτω τω τ ρ ό π ω τής πάλης ήμύνετο, έν τω
ά γ α θ ώ άεϊ νικών τό κακόν, κ α τ ά μίμησιν τοϋ Σωτήρος. Καϊ ούτως όλον τον κόσμον, τών
δαιμόνων άποστήσαντες, τω Θεώ οίκείωσαν αύτό^ τε καϊ οί λοιποϊ Απόστολοι, διά
ήττης νικήσαντες τους κρατείν νομίσαντας. Έ ά ν ουν καϊ σύ Αδελφέ τούτον κράτησης
C
τον σκοπόν, δ ύ ν α σ α ι καϊ σύ τούς μισοϋντας α γ α π ά ν εί δέ μή γε, άλλως άμ|ήχανον».
ι σ τ ' Καϊ ό Αδελφός ε ΐ π ε ν " Έ π ' αληθείας Πάτερ ούτως έστϊ καϊ ούκ έστιν άλλως* καϊ
διά τοϋτο ό Κύριος βλασφημούμενος καϊ κολαφιζόμενος καϊ τά άλλα π ά σ χ ω ν άπερ
έπαθεν ύ π ό τών Ι ο υ δ α ί ω ν , ήνείχετο, έκείνοις μέν συμπάσχων, ώς ά γ ν ο ο ϋ σ ι καϊ πε­
πλανημένο ις - διό καϊ ελεγεν έπϊ τοϋ σταυρού* «Πάτερ άφες αύτοις, ότι ούκ οιδασι τί
ποιοϋσι» -, τοϋ δέ διαβόλου καϊ τών αρχόντων αύτοϋ θριαμβεύων τήν π α ν ο υ ρ γ ί α ν
καϊ τήν ά π ά τ η ν έπϊ τοϋ σταυρού, υπέρ τής εντολής τής α γ ά π η ς κ α θ ώ ς είπας μέχρι
θ α ν ά τ ο υ προς αυτούς άγωνισάμενος* καϊ τήν κ α τ ' αυτών νίκη ν ήμιν χαρισάμενος, καϊ
D
τοϋ θ α ν ά τ ο υ κ α τ α λ ύ σ α ς τό | κράτος, τήν ά ν ά σ τ α σ ι ν α ύ τ ο ϋ εις ζωήν π α ν τ ϊ τω κόσμω
έδωρήσατο. Αλλ' εύχου υπέρ έμοϋ Πάτερ, ϊνα τελείως έξισχύσω γ ν ώ ν α ι τον σκοπόν
τοϋ Κυρίου καϊ τών Αποστόλων αύτοϋ, καϊ δυνηθώ νήφειν έν τοϊς καιροΐς τών
πειρασμών καϊ μή άγνοείν τά νοήματα τοϋ διαβόλου καϊ τών δαιμόνων αύτοϋ».
ι ζ ' Καϊ ό Γέρων αποκριθείς ε ΐ π ε ν " Έ ά ν τών προειρημένων έχης άεϊ τήν μελέτη ν, δύνα­
σαι μή άγνοείν, άλλά καϊ έάν συνιης ότι ώσπερ σύ πειράζη, ούτως καϊ ό αδελφός σου
πειράζεται, καϊ τω μέν πειραζομένω συγγινώσκης, τω δέ πειράζοντι, θέλοντί σε εις μίσος
МАКСИМ Исповпдник: Подвижничко слово
69
се човекодолично до смрти за заповест ο љубави, и одневши потпуну победу над ђаволом, примио је венац васкрсења нас ради. И тако, нови Адам, обновио је старог (Адама).
И TO je оно што говори божански Апостол: „Нека je у вама иста мисао" итд. (Фил 2, 5).
13. Такав је, дакле, био циљ Господњи, да, с једне стране, као човек буде послушан
Оцу до смрти нас ради, чувајући заповест ο љубави, a с друге стране, да порази ђавола
пострадањем од њега кроз нахушкаване њиме књижевнике и фарисеје. И тако је, будући вољно (привидно) побеђен, победио онога који се надао победити Га, и тиме свет
избавио из његове власти. На такав начин Христос je по слабости био распет (2. Кор
13. 4), но том слабошћу Он је смрт умртвио и сатро онога који има моћ смрти (Јев 2,
14). На такав начин је и Павле био слаб сам по себи, и хвалио се „својим слабостима
(немоћима)", да би се уселила у њега сила Христова (2. Кор 12, 9).
14. Научивши начин ове борбе, рекао је (св. Павле) пишући Ефесцима: „Јер не ратујемо
против крви и тијела, него против поглаварства, и власти" и остало (Еф 6, 12). И рекао
је да они који имај рат против невидљивих непријатеља, узму оклоп, шљем, штит вере
и мач духовни, да би могли погасити све распаљене стреле лукавога. Делом пак показујући начин те борбе, рекао је, „Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; него изнуравам тијело своје и савлађујем га, да проповиједајући другима не будем сам одбачен" (1. Кор 9,26-27). И опет, „До овога часа подносисмо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се" (1. Кор 4, 11). И опет, „У
труду и напору, често у неспавању... у зими и голотињи..." (2. Кор 11, 27), без осталога.
15. Такав је рат он водио против демона који су побуђивали телесне сласти, одгонећи
их изнуравањем сопственог тела, а против оних (демона) који покрећу на мржњу и тиме немарније људе побуђују против побожних, да би ови, искушавани њима, омрзли
их и тако преступили заповести ο љубави, опет нам је делима показао начин победе,
говорећи: „Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, молимо;
постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас" (1. Кор 4, 12-13). Јер демони
су ради тога и наметали да се псује, хули и прогони, да би тиме покренули њега (побожнога) на мржњу према псовачу, хулитељу и прогонитељу, имајући за циљ преступање заповести ο љубави. Α Апостол, знајући замисли њихове (демонске), оне који су га
псовали благосиљао је, гонитеље трпео, хулитеље умољавао да одступе од демона који
су их на то подстицали, и да постану домаћи благоме Богу. Демоне пак, који су подстицали (људе) на та зла, поражавао је (апостол Павле) таквим начином борбе, побеђујући увек зло добром, по угледању на Спаситеља. И тако он, и остали апостоли, сав
свет су отргли од демона и усвојили Богу, побеђујући привидним поразима оне који су
се надали да победе. Ако, дакле, и ти брате, будеш држао тај циљ, моћи ћеш и ти да
љубиш оне који те мрзе, а ако не, нећеш моћи, јер иначе је то немогуће.
16. БРАТ рече: Уистину је, оче, то тако и никако друкчије. И ради тога Господ будући
ружен и мучен, и остало трпећи што је протрпео од Јудеја, подносио је саосећајући им
као незналицама и прелешћенима, због чега је и рекао на Крсту: „Оче, опрости им, јер
не знају шта чине!" (Лк 23, 34), а злобу ђавола и његових кнезова победио је на Крсту,
борећи се против њих до смрти за заповест ο љубави, као што си рекао, подаривши и
нама победу над њима, и разрушивши моћ смрти, подарио је своје васкрсење у живот
целом свету. Но, моли се за ме, оче, да бих потпуно могао познати циљ Господњи и
Његових Апостола, и да бих могао бити трезвен у временима искушења и познати замисли ђавола и демона његових.
17. СТАРАЦ одговарајући рече: Ако будеш имао стално усрђе за све напред речено,
моћи ћеш то знати. Но када схватиш, да као што ти биваш кушан, да се тако и твој
брат искушава, тада кушаноме опраштај. Кушачу пак, који је хтео да те наведе на мржњу према искушаваноме брату, противи се, не подавајући се његовом лукавству. To je
оно што говори и Јаков брат Божији у саборној посланици: „Покорите се, дакле, Богу,
а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас" (Јак 4, 7). Ако, дакле, као што је речено,
будеш имао трезвено ревност за све напред изнето, моћи ћеш да познаш пут Господњи
и апостола Његових, и да, с једне стране, љубиш људе и саосећаш им када греше, a с
70
925
Β
C
D
928
Β
C
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
ά γ α γ ε ι ν τοϋ πειραζομένου, άντιστής, μή υ π α κ ο ύ ω ν α ύ τ ο ϋ τω μηχανήματι. Κα\ τοϋτο
έστιν δ | λέγει ό άδελφόθεος Ι ά κ ω β ο ς έν ταΐς ΚαθολικαΙς* « Ύ π ο τ ά γ η τ ε τω Θεώ, άντίστητε τω διαβάλω, καϊ φεύξεται ά φ ' υμών». Έ ά ν ούν ώς εϊρηται έχης νηφόντως τήν
τών προειρημένων α δ ι α λ ε ί π τ ω ς μελέτην, δ ύ ν α σ α ι γ ν ώ ν α ι τον σ κ ο π ό ν τοϋ Κυρίου καϊ
τών α ύ τ ο ϋ Αποστόλων, καϊ τούς μέν α ν θ ρ ώ π ο υ ς α γ α π ά ν καϊ συμπάσχειν αύτοις πταίουσι, τοις δέ πονηροΐς δαίμοσιν αδιαλείπτως διά τής α γ ά π η ς πολεμεΐν. Ει δέ έσμέν
χαϋνοι καϊ αμελείς και ράθυμοι, καϊ ταις σαρκικά ις ήδοναις τον λογισμό ν έμφύρομεν,
ούχϊ τούς δαίμονας, άλλ' εαυτούς καϊ τούς αδελφούς π ο λ ε μ ο ϋ μ ε ν τούς δέ δαίμονας
μάλλον διά τών ηδονών θεραπεύομεν, υπέρ α υ τ ώ ν τοις ά ν θ ρ ώ π ο ι ς μαχόμενοι",
ι η ' Και ό Αδελφός ε ΐ π ε ν Ό ύ τ ω ς έχει Πάτερ* κάι γ ά ρ έκ τής αμελείας μου άεϊ λαμβάνουσιν ά φ ο ρ μ ά ς | κ α τ ' έμοϋ οί δαίμονες* άλλά π α ρ α κ α λ ώ σε Πάτερ ειπείν μοι, πώς ώφειλον κτήσασθαι νήψιν". Καϊ άπεκρίθη ό Γέρων "Ή παντελής τών γηΐνων άμεριμνία
καϊ ή συνεχής μελέτη τής θείας Γραφής φέρει τήν ψυχήν εις φόβον Θεοϋ, και ό τοϋ
Θεοϋ φόβος φέρει τήν ν ή ψ ι ν και τότε ή ψυχή άρχεται βλέπειν τούς διά τ ώ ν λογισμών
πολέμουντας αυτήν δαίμονας καϊ άμύνασθαι* περϊ ων ό Δ α υ ί δ έλεγε* «Και έπειδεν ό
οφθαλμός μου έν τοις έχθροις μου, κάι έν τοις έπανισταμένοις έπ' έμέ πονηρευομένοις
άκούσεται τό ους μου». Προς ταύτην τήν π ά λ η ν και ό κ ο ρ υ φ α ί ο ς τών Αποστόλων
Πέτρος διεγείρων τούς μαθητάς έλεγε* «Νήψατε, γρηγορήσατε* ό α ν τ ί δ ι κ ο ς υμών διά­
βολος ώς λέων ώρυόμενος περιπατεί, ζητών τίνα καταπίη* ώ άντίστητε στερεοϊ τή
πίστει»* Και ό Κύριος δέ* «Γρηγορείτε και προσ|εύχεσθε, ϊ ν α μή είσέλθητε εις πειρασμόν». Ό δέ Ε κ κ λ η σ ι α σ τ ή ς φ η σ ι ν « Έ ά ν πνεύμα τοϋ έξουσιάζοντος ά ν α β ή έπϊ σέ,
τόπον σου μή αφής» - τόπος δέ τοϋ νοϋ έστιν ή αρετή καϊ ή γνώσις καϊ ό φόβος τοϋ
Θεοϋ -. Ό δέ θαυμαστός Απόστολος, σφόδρα νηφόντως καϊ γενναίως αγωνιζόμενος,
ελεγεν « Έ ν σαρκϊ γ ά ρ περίπατουντες, ού κ α τ ά σάρκα στρατευόμεθα - τά γ ά ρ όπλα τής
στρατείας ημών ού σαρκικά, άλλά δυνατά τω Θεώ προς κ α θ α ί ρ ε σ ι ν ό χ υ ρ ω μ ά τ ω ν -,
λογισμούς καθαιροϋντες καϊ π ά ν ύψωμα έπαιρόμενον κ α τ ά τής γνώσεως τοϋ Θεοϋ,
καϊ αίχμαλωτίζοντες π ά ν νόημα εις τήν υ π α κ ο ή ν τοϋ Χριστού, καϊ έν έτοίμω έχοντες
έκδικήσαι π ά σ α ν π α ρ α κ ο ή ν » . Έ ά ν οΰν καϊ | σύ μίμηση τούς ά γ ι ο υ ς καϊ έμπόνως σχολάσης τω Θεώ, έση νηφάλεος".
ι θ ' Καϊ ό Αδελφός είπε* "Καϊ τί ώφειλέ τις ποιεϊν Πάτερ, ϊ ν α α δ ι α λ ε ί π τ ω ς δυνηθή ό
νους σχολάζειν τω Θεώ"; Απεκρίθη ό Γέρων " Α δ ύ ν α τ ο ν τό νουν τελείως σχολάσαι τω
Θεώ, έάν μή τάς τρεις τ α ύ τ α ς κτήσηται άρετάς, τήν ά γ ά π η ν λέγω καϊ τήν έγκράτειαν
καϊ τήν π ρ ο σ ε υ χ ή ν ή μέν γ ά ρ α γ ά π η ήμεροι τον θυμόν, ή δέ εγκράτεια μαραίνει τήν
έπιθυμίαν, ή δέ προσευχή χωρίζει τον νουν π ά ν τ ω ν τών νοημά|των κ α ϊ α ύ τ ώ αυτόν
παρίστησι γυμνόν τω Θεώ. Αύται οΰν αί τρεϊς άρεταϊ, συμπεριληπτικαί είσι π α σ ώ ν
τών αρετών, καϊ άνευ τούτων ό νους ού δ ύ ν α τ α ι σχολάζειν τω Θεώ",
κ' Καϊ ό Αδελφός ε ΐ π ε ν " Π α ρ α κ α λ ώ μαθεϊν Πάτερ, πώς ή α γ ά π η ήμεροι τον θυμόν".
Καϊ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν " Ε π ε ι δ ή έχει τό έλεεϊν καϊ τό εύεργετεϊν τον πλησίον καϊ τό
μακροθυμείν έπ' α υ τ ό ν καϊ τό ύπομένειν τά ύ π ' αύτοϋ επαγόμενα, ώς πολλάκις είρήκαμεν. Τ α ύ τ α οΰν έχουσα ή α γ ά π η , ήμεροι τον θυμόν τοϋ κεκτημένου αυτήν". Καϊ ό
Αδελφός ε ΐ π ε ν "Ού μικρά τά έργα αυτής, άλλά μακάριος ό δυνάμενος κτήσασθαι
α υ τ ή ν έγώ δέ όντως μ α κ ρ ά ν είμι. Πλήν π α ρ α κ α λ ώ σε Πάτερ ειπείν μοι, τί έστι τό
μακροθυμείν". |
κ α ' Καϊ άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν "Τό έγκαρτερεϊν τοις δεινόις καϊ τό ύπομένειν τά λυπηρά
καϊ τό άναμένειν τό τέλος τοϋ πειρασμού καϊ τό μή έξάγειν θυμόν ώς έτυχε, μή δέ
λόγον λαλεΐν έν α φ ρ ο σ ύ ν η , μή δέ ύπονοεϊν τϊ ή έννοειν τών μή π ρ ε π ό ν τ ω ν θεοσεβει,
καθώς εΐπεν ή Γραφή* « Γ Έως κ α ι ρ ο ύ άνθέξεται μακρόθυμος, καϊ ύστερον άναδώσει
αύτώ ευφροσύνη* έως καιρού κρύψει τούς λόγους αύτοϋ, καϊ χείλη π ο λ λ ώ ν έκδιηγήσεται σύνεσιν αύτοϋ».
κ β ' Τ α ύ τ α οΰν έστι τά γ ν ω ρ ί σ μ α τ α τής μακροθυμίας* ού μόνον δέ, ά λ λ ά καϊ τό λογίσασθαι εαυτόν είναι αίτιον τοϋ πειρασμού, τής μακροθυμίας έστϊν Γδιον. 'Τσως δέ καϊ
ούτως έχει, επειδή τά πολλά τών σ υ μ β α ι ν ό ν τ ω ν ήμιν προς παίδευσιν ήμιν επισυμβαίνει,
ή προς π α ρ ε λ θ ό ν τ ω ν άμαρτημαών άναίρεσιν, ή προς ένεστώσης αμελείας διόρθωσιν, ή
προς πλημμελημάτων ά ν α κ ο π ή ν . Ό ούν λογιζόμενος ότι δι' έν τούτων συνέβη ό πει­
ρασμός, ούκ α γ α ν α κ τ ε ί τυπτόμενος, μάλιστα καϊ συνειδώς έαυτώ αμαρτίας, ουδέ
α ι τ ι ά τ α ι τον δι' οΰ ό πειρασμός - κ α ν γάρ δι' αύτοϋ, καν δι' άλλου, π ά ν τ ω ς πιείν είχε
τών θείων κριμάτων τό ποτήριον -, άλλ' εις τον Θεόν αποβλέπει καϊ ευχαριστεί τω
συγχωρήσαντι καϊ εαυτόν α ι τ ι ά τ α ι καϊ δέχεται τήν π α ι δ ε ί α ν προθύμως, ώσπερ ό
Δαυΐδ έπϊ τοϋ Σεμεΐ καϊ ώσπερ ό Ί ώ β έπϊ τής γυναικός* ό δέ ά φ ρ ω ν αιτεί μέν πολλάκις
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
71
друге стране, да се непрекидно противиш лукавим демонима љубављу. Ако смо пак
охоли, безбрижни, немарни и мисао своју прљамо телесним насладама, тада се боримо
не против демона, него против себе (самих) и против браће (своје), а демонима чак
угађамо, војујући за њих са људима.
18. БРАТ рече: Тако је, оче, јер због немарности моје демони увек узимају повода (да
устају) против мене. Но, молим те, оче, да ми кажеш како треба да стичем трезвеност?
Одговори СТАРАЦ: Потпуно нестарање за земаљске ствари, и непрекидно изучавање
божанског Писма приводи душу у страх Божији, а страх Божији доноси трезвеност.
Тада душа почиње да види демоне који кроз помисли војују против ње, и да се брани,
ο чему је Давид рекао, „И на непријатеље моје без страха гледа око моје" (Пс 53, 7).
Побуђујући ученике на ту борбу (с демонима) и врховни апостол Петар је рекао: „Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да
е
прождере. Њему се противите утврђени вјером" (1. Пт 8, 9). Α и Господ (ј рекао):
„Бдите и молите се да не паднете у напаст" (Мт 26, 41). Такође и Проповедник (Еклезијаст) говори: „Ако се подигне на те гњев онога који влада (тамом), не остављај мјеста својега" (Проп 10, 4). Место пак ума је врлина, и знања, и страх Божији. Α дивни
Апостоли који су се веома трезвено и храбро борили, говорили, „Јер живећи у тијелу,
не војујемо по тијелу, јер оружје нашега војевања није тјелесно него силно Богом за
рушење утврђења, обарајући помисли и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу, те смо готови казнити
сваку непослушност" (2. Кор 10, 3-6). Ако се, дакле, и ти будеш угледао на Светитеља,
и с напором се бавио Богом, бићеш трезвен.
19. БРАТ рече: Шта треба да чини неко, оче, да би могао непрестано бавити се Богом?
Одговори СТАРАЦ: Немогуће је да се он непрестано бави Богом, ако се не стекну ове
три врлине: љубав, уздржање и молитва. Јер љубав укроћује гнев, уздржање - исушује
похоту, а молитва - одваја ум од свих помисли, и поставља га нагим пред самога Бога.
Ове, дакле, три врлине садрже у себи све остале врлине, и без њих ум се не може бавити Богом.
2 0 . БРАТ рече: Молим те, оче, да научим како љубав укроћује гнев? Одговори СТАРАЦ: Будући да је љубав својство да има милост и да чини добро ближњему, да га дуго трпи и подноси све што од њега долази, као што смо више пута рекли, то, дакле,
имајући, љубав укроћује гнев онога који ју је стекао. БРАТ рече: Нису мала дела њена,
но блажен је онај ко je у стању да је стекне. Ја сам пак, уистину далеко од ње. Ипак,
молим те, оче, да ми кажеш шта је то дуготрпљење?
21. Одговори СТАРАЦ: Бити истрајан у невољама, подносити зло и чекати крај искушењу, недозвољавајући да букне гнев неконтролисано, нити да се каже реч неразумна,
нити да се подозрева шта или да се мисли нешто од онога што не доликује благочестивом човеку, као што говори Свето Писмо, „Да времена трпи дуготрпељиви, и крај ће
му дати радост, до времена ће сакрити речи своје, и уста многих исповедиће разум његов" (Сир 1,23-24).
22. To су, дакле, одлике дуготрпљења. И не само то, него и сматрати себе узроком искушења, је својство дуготрпељивости. Α можда тако и јесте (тј. да је узрок искушења у
нама), јер много од онога што нам се догађа, догађа се ради нашег исправљања, или
ради очишћења прошлих грехова, или ради лечења садашње немарности, или ради
спречавања будућих грехова. Онај, дакле, који помишља да му се искушење десило ради једнога од наведених узрока, неће негодовати будући бијен, поготову када је свестан својих (ранијих) грехова, нити ће окривљавати онога кроз кога је дошло искушење, јер било кроз њега, било кроз другог, тек он је требало да испије чашу судова Божијих, него упире поглед у Бога и захваљује Ономе који му је допустио да пострада, и
себе самог окривљује, и радо прима прекор, као Давид од Самеје (2. Цар 16, 5-10) и Јов
од жене (Јов 2, 9-10). Α неразуман, често моли Бога да га помилује, а када милост дође,
не прима је, јер није дошла као што је он желео, него како је сматрао за корисно лекар
72
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
τον Θεόν έλεηθήναι και τών χαλεπών π α θ ώ ν έλευθερωθήναι, έρχόμενον δέ τό έλεος
ού παραδέχεται, επειδή ούχ ώς' εκείνος ήθελεν ήλθεν, | άλλ' ώς ό ιατρός τών ψυχών
συμφέρειν ήγήσατο* καϊ διά τοϋτο ολιγωρεί και θορυβείται, και ποτέ μέν | τοις άν­
θρωπο ις θυμομαχεΐ, ποτέ δέ εις τό Θειόν βλασφημεί* καϊ μέντοι κ α ϊ τήν άγνωμοσύνην
δεικνύει και π α ρ ά ρ ά ^ δ ο ν ού λαμβάνει".
κ γ ' Καϊ ό Αδελφός είπε* "Καλώς εΐπας Πάτερ, άλλά π α ρ α κ α λ ώ ειπείν μοι καϊ τοϋτο,
πώς ή εγκράτεια μαραίνει τήν έπιθυμίαν". Κάι άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν " Ε π ε ι δ ή άπέχεσθαι
ποιεί π ά ν τ ω ν τών μή χρείαν έκπληρούντων, άλλ' ήδονήν έμποιούντων, κάι ούδενός μετέχειν ποιεί, πλήν τών προς τό ζήν α ν α γ κ α ί ω ν , ουδέ τά ηδέα διώκειν, άλλά τά ώφέλιΒ
μα* και συμμετρειν δέ τή χρεία τά βρώματα καϊ τά πόματα, και μή έάν έν | τω σώματι
περιττή ν ύγρότητα, καϊ μόνη ν συντηρεΧν τήν ζωή ν τοϋ σώματος και άνενόχλητον φυλάττειν εις όρμήν συνουσίας* ούτως οΰν ή εγκράτεια τήν έπιθυμίαν μαραίνει. Ή δέ
ηδονή κα\ ή πλησμονή τών βρωμάτων και π ο μ ά τ ω ν έκθερμαίνει τήν γαστέρα καϊ ανα­
φλέγει τήν όρεξιν προς α ί σ χ ρ ά ν έπιθυμίαν, και όλον συνωθεΧ τό ζώον προς τήν άλογον
μ ί ξ ι ν τότε οφθαλμοί άναιδεΧς, καϊ χειρ αχαλίνωτος, γλώσσα λαλούσα θέλγητρα ακοής,
καϊ ους ά κ ο ή ν μ α τ α ί α ν παραδεχόμενον, νους τοϋ Θεοϋ κ α τ α φ ρ ο ν ώ ν , και ψυχή κ α τ ά
δ ι ά ν ο ι α ν μοιχείαν εργαζομένη καϊ τό σώμα προς τήν άθεσμον π ρ ά ξ ι ν έκκαλουμένη".
C
κ δ ' Καϊ ό Αδελφός έφη* " Έ π ' αληθείας Πάτερ | ούτως έχει, άλλά π α ρ α κ α λ ώ μαθεΧν και
περί τής προσευχής, π ώ ς χωρίζει τον νουν π ά ν τ ω ν τών νοημάτων". Και άπεκρίθη ό Γέ­
ρ ω ν "Τά νοήματα, τών π ρ α γ μ ά τ ω ν εισι νοήματα* τών δέ π ρ α γ μ ά τ ω ν , τά μέν είσιν αισ­
θητά, τά δέ νοητά. Έν αύτοΧς οΰν ό νους διατριβών, τά νοήματα α υ τ ώ ν περιφέρει* ή δέ
χάρις τής προσευχής τω Θεώ συνάπτει τον νουν, τω δέ Θεώ σ υ ν ά π τ ο υ σ α , χωρίζει π ά ν τ ω ν
τών νοημάτων. Τότε οΰν ό νους γυμνός α ύ τ ώ προσομιλών, θεοειδής γίνεται* τοιούτος
δέ γινόμενος, τά π ρ έ π ο ν τ α π α ρ ' αύτοϋ αίτεΧ και τής δεήσεως α ύ τ ο ϋ ού διαμαρτάνει
ποτέ. Διά τοϋτο οΰν ό Απόστολος αδιαλείπτως κελεύει προσεύχεσθαι, Γνα τον νουν συν­
εχώς τω Θεώ συνάπτοντες, κ α τ ά μικρόν άπορρήξωμεν τής τών υλικών προσπάθειας". |
D
κ ε ' Και ό Αδελφός εΐπε* "Καϊ πώς ό νους δ ύ ν α τ α ι α δ ι α λ ε ί π τ ω ς προσεύχεσθαι; Καϊ
γ ά ρ ψάλλοντες και άναγινώσκοντες καϊ συντυγχάνοντες και διακονοϋντες, εις πολλά
α υ τ ό ν περισπώμεν νοήματα τε καϊ θεωρήματα". Και άπεκρίθη ό Γ έ ρ ω ν "Ουδέν τών
9 3 2 α δ υ ν ά τ ω ν ή θεία Γραφή προστάσσει, έπεϊ καϊ αυτός ό | Απόστολος καϊ έψαλλε καϊ
άνεγίνωσκε και έδίδασκε και διηκόνει καϊ έπασχε διωκόμενος, κ α ϊ α δ ι α λ ε ί π τ ω ς προσηύχετο. Αδιάλειπτος γ ά ρ έστι προσευχή, τό τον νουν έχειν έν ευλάβεια πολλή καϊ
πόθω προσκείμενον τω Θεώ, καϊ τής ελπίδος αύτοϋ άεϊ άποκρέμασθαι καϊ εις αυτόν
θαρρεΧν έν π ά σ ι τοΧς τε έργοις καϊ τοΧς συμβαίνουσιν. Ούτω διακείμενος ό Απόστολος
ελεγεν "Τίς ημάς χωρίσει ά π ό τής αγάπης τοϋ Χριστού; Θλίψις, ή στενοχώρια, ή διωγ­
μός, ή λιμός, ή γυμνότης, ή κίνδυνος, ή μάχαιρα. Καϊ μετ' ολίγα* "Πέπεισμαι γ ά ρ ότι ού
τε θάνατος, ούτε ζωή, ούτε άγγελοι, ούτε άρχαί, ούτε δυνάμεις, ούτε ενεστώτα, ούτε
μέλλοντα, ούτε ύψωμα, ούτε βάτος, ούτε τίς κτίσις ετέρα δυνήσεται ημάς χωρίσαι ά π ό
τής α γ ά π η ς τοϋ Θεοϋ τής έν Χριστώ Ίησοϋ τω Κυρίω ημών», κ α ϊ π ά λ ι ν « Έ ν παντϊ
θλιβόμενοι, άλλ' ού στενοχωρούμενοι* άπορούμενοι, καϊ άλλ' ούκ έξαπορούμενοι* διω­
κόμενοι, άλλ' ούκ έγκαταλιμπανόμενοι* καταβαλλόμενοι, άλλ' ούκ άπολλύμενοι* πάνΒ
τοτε τήν νέκρωσιν τοϋ Ίησοϋ έν τω σώματι περιφέρον|τες, Γνα καϊ ή ζωή τοϋ Ίησοϋ
φανερωθή έν τή θνητή σαρκϊ η μ ώ ν άεϊ γ ά ρ ήμεΧς οι ζώντες εις θ ά ν α τ ο ν π α ρ α δ ι δ ό μ ε θ α
διά Ίησοϋ ν, Γνα καϊ ή ζωή τοϋ Ίησοϋ φανερωθή έν τή θνητή σαρκϊ ημών»,
κ σ τ ' Ούτως οΰν ό Απόστολος διακείμενος, αδιαλείπτως προσηύχετο* έν π ά σ ι γ ά ρ τοΧς
τε έργοις ώς εϊρηται καϊ τοΧς συμβαίνουσιν αύτώ, τής ελπίδος τοϋ Θεοϋ άπεκρέματο.
Διά τοϋτο ταΧς θλίψεσιν άεϊ έχαιρον πάντες οί άγιοι, Γνα εις έξιν έλθωσι τής θείας
ελπίδος, καϊ διά τοϋτο έλεγεν ό Απόστολος* «'Ήδιστα οΰν καυχήσομαι έν ταΧς άσθενείαις μου, Γνα έπισκηνώση έπ' έμέ ή δύναμις τοϋ Χριστού* διό ευδοκώ έν άσθενείαις,
έν έβρεσην, έν α ν ά γ κ α ι ς , έν διωγμοΧς, έν στενοχώριας υπέρ Χριστού* ό τ α ν γ ά ρ άσθεντώ, τότε δινατός είμι». Αλλ' ούαϊ ήμΧν τοΧς άθλίοις, ότι κατελίπομεν τήν όδόν τών
άγιων, καϊ διά τοϋτο έρημοι έσμεν παντός έργου πνευματικού". |
C
κ ζ ' Καϊ ό Αδελφός είπε* " Δ ι α τ ί Πάτερ ούκ έχω κατάνυξιν;" Καϊ άπεκρίθη ό Γέρων
" Ε π ε ι δ ή ούκ έστι φόβος Θεοϋ απέναντι τών οφθαλμών ημών, επειδή π ά ν τ ω ν τών κα­
κών γεγόναμεν κ α τ α γ ώ γ ι ο ν , καϊ διά τοϋτο ώς ψιλού νοήματος κατεφρονήσαμεν τής
φοβέρας τοϋ Θεοϋ κρίσεως. Έ π ε ϊ τίς ού κ α τ α ν ύ γ ε τ α ι άκούων, τοϋ μέν Μωσέως έκ
π ρ ο σ ώ π ο υ τοϋ Θεοϋ περί τών αμαρτωλών λέγοντος ότι «Πϋρ έκκέκαυται έκ τοϋ
θυμού μου, καυθήσεται έως Ά δ ο υ κατωτάτου* κ α τ α φ ά γ ε τ α ι γήν κ α ϊ τά γεννήματα
αυτής, φλέξει θεμέλια ο ρ έ ω ν συνάξω εις αυτούς κακά, καϊ τά βέλη μου συντελέσω εις
αυτούς», καϊ π ά λ ι ν «Παροξύνω ώς ά σ τ ρ α π ή ν τήν μ ά χ α ι ρ ά ν μου καϊ άνθέξεται κρίμαD
929
Млксим ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
73
душе. Због тога је презире и бунтује, час се на људе гневи, а час и на Бога хули, и тако
и неблагодарност показује и уразумљење од жезла (карања) не прима.
23. БРАТ рече; Добро си рекао, оче, него молим те, реци ми то, како уздржање исушује похоту? Одговори СТАРАЦ: Пошто уздржање чини да се уклањамо од свега што
није неопходно да се изврши, него само причињава насладу, нити да се учествује у било чему, сем онога што је неопходно за живот, нити да се јури за пријатним, него само
за корисним, да са одмерава према (стварној) потреби и храна и пиће, и да се не допусти телу сувишна течност, него само да се одржава живот тела, чувајући га слободним
од похотних стремљења. Тако, дакле, уздржавање исушује похоту. Α уживање и обиље
јела и пића, разгара стомак и упаљује силну жељу за срамне жеље, и као неко живинче
гурају целог човека на безаконо смешивање. Тада су очи бестидне, руке необуздане,
језик говори само оно што чеше уши, ухо слуша само сујетне речи, ум презире оно
што је Божије, и душа, вршећи блуд мислено, призива и тело κ безаконим радњама.
24· БРАТ рече: Ваистину, оче, тако je. Но молим те, научи ме и ο молитви, како она
одваја ум од свих помисли? Одговори СТАРАЦ: Помисли наше су помисли ο стварима, а ствари су једне чулне, а друге умне. Ум, будући заузет њима (тј. стварима), носи
у себи помисли ο њима. Благодат пак молитве спаја ум с Богом, а спајајући га с Богом,
одваја га од свих помисли. Тада ум слободан (=наг) говорећи Богу постаје боголик. A
поставши таквим, он моли од Њега само оно што му приличи, и никада не греши у
својој прозби. Зато, дакле, Апостол и заповеда, „Молите се без престанка" (1. Сол 5,
17), да би, сједињујући стално ум свој са Богом, мало помало одбацили пристрасност κ
материјалним стварима.
25. БРАТ рече: Но како може ум непрестано да се моли? Јер када певамо, или читамо,
или разговарамо (с ким), или служимо (коме), тада га расејавамо многим помислима и
представама? Одговори СТАРАЦ: Божанско Писмо не заповеда ништа немогуће, јер и
сам Апостол, кроз кога је то речено, и певао је, и читао, и служио (обављао дело свога
служења - апостолског), и молио се без престанка. Јер „молити се без престанка" значи имати ум великом побожношћу и жарком жељом прилепљеним κ Богу, и који стално виси надом у Њега, и у Њему има смелост у свему - у делима, и у догађајима. Апостол будући у таквом стању, рекао је: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба" (Рим 8, 35) и остало. И мало после, „Јер сам увјерен да нас ни смрт,
ни живот, ни анђели" (Рим 8, 38). И опет, „Свачим смо угњетавани, али не потиштени;
збуњивани, али не очајни; прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени; свагда носећи на телу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашем покаже (2. Кор 4, 8-10).
26. Тако, дакле, Апостол расположен будући, молио се без престанка, јер у сваком делу, као што је речено, и догађају своме, висио je ο нади на Бога. Због тога и сви Свети
увек су се радовали невољама, (надајући се) да кроз њих дођу у стање божанске љубави. Зато је и говорио Апостол: „Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се
усели у мене сила Христова" (2. Кор 12, 9). И мало после: „Када сам слаб онда сам силан" (2. Кор 12, 10). Но тешко нама беднима, јер смо напустили пут светих Отаца, и зато смо празни од сваког духовног дела.
27. БРАТ рече: Зашто, оче, ја немам умиљења? Одговори СТАРАЦ: Зато што нема
страха Божијега пред очима нашим. Зато што смо постали свратиште сваког зла, и због
тога презиремо страшне Божије претње као голе (празне) појмове. Α како да се неко не
искушава, слушајући Мојсија где говори од лица Божијег грешницима: „Јер се огањ
разгорио у гњеву мојем, и горјеће до најдубљега пакла; спалиће земљу и род њезин и
попалиће темеље брдима. Згрнућу на њих зла, стријеле своје побацаћу на њих" (5.
Мојс 32, 22-23). И опет: „Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу
освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме" (2. Мојс 32, 41).
Или, како виче Исаија: „Ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати
код вјечне жеге" (Ис 33, 14).
74
Ό
933
Β
C
D
936
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
τος ή χειρ μου* κ α ι α ν τ α π ο δ ώ σ ω δίκην τοις έχθροις, και τοις μισοϋσί με α ν τ α π ο δ ώ ­
σω», του δέ Ήσα'ίου βοώντος· «Τις άναγγελει ύμιν δτι π υ ρ καίεται; Τις άναγγελει ύμΐν
τον τ ό π ο ν τον α'ιώνιον; Πορεΰεσθε τω φωτι του πυρός 'ύμών,' κ α ι τη φλογί, η έξεκαύσατε», και π ά λ ι ν «Έξελεΰσονται καϊ όψονται τά κώλα τών α ν θ ρ ώ π ω ν τών παραβεβηκότων έν έμοί* ό γ α ρ σκώληξ α υ τ ώ ν ού τελευτήσει, και τό π υ ρ α υ τ ώ ν ού σβεσθήσεταΐ'
και έσονται εις ό ρ α σ ι ν πάση σαρκι», του δέ Ιερεμίου λέγοντος· Δότε τω Κυρίω υμών
δόξαν προ τοϋ σ υ σ κ ο τ ά σ α ι και π ρ ο τοϋ π ρ ο σ κ ό ψ α ι τούς π ό δ α ς ύμών' έπ' όρη σκο­
τεινά, και άναμενειτε εις φως· και εκεί σκιά θ α ν ά τ ο υ και τεθήσονται εις σκότος», και
π ά λ ι ν «Ακούσατε λαός μωρός και άκάρδιος· οφθαλμοί αύτοις, και ού β λ έ π ο υ σ ι ν ώτα
αύτοις, | και ούκ άκούουσιν. Έ μ έ ού φοβηθήσεσθε, λέγει Κύριος, ή ά π ό τοϋ π ρ ο σ ώ π ο υ
μου ούκ εύλαβηθήσεσθε, τον π ο ι ή σ α ν τ α δριον άμμον τή θαλασσή, π ρ ό σ τ α γ μ α α'ιώνιον,
και ούχ ύπερβήσεται;», και π ά λ ι ν «Παιδεύσει σε ή α π ο σ τ α σ ί α σου, και ή κ α κ ί α σου
ελέγξει σε. Και γνώθι και Γδε ότι πικρόν σοι έστι τό καταλιπεΐν σε έμέ, λέγει Κύριος.
Έ γ ώ έφύτευσα άμπελον κ α ρ π ο φ ό ρ ο ν π ά σ α ν ά λ η θ ι ν ή ν πώς εστράφης εις π ι κ ρ ί α ν ή άμ­
πελος ή αλλότρια;», και π ά λ ι ν «Ούκ έκάθισα μετά συνεδρίου π α ι ζ ό ν τ ω ν άλλ' ηύλαβούμην ά π ό π ρ ο σ ώ π ο υ χειρός σου. Κατά μόνας έκαθήμην, ότι π ι κ ρ ί α ς ένεπλήσθην».
Τίς δέ ού φρίσσει, τοϋ Ιεζεκιήλ α κ ο ύ ω ν λέγοντος* «'Εκχεώ τήν οργή ν μου έπι σέ και
συντελέσω τον | θυμό ν μου έπι σοι* και κρινώ σε έν ταΐς όδοις σου κ α ι δ ώ σ ω έπι σέ
π ά ν τ α τά βδελύγματά σου* και ού φείσεται ό οφθαλμός μου, ο ύ δ ' ού μή ελεήσω* και
τότε επίγνωση, ότι έγώ Κύριος». Τίς δέ τοϋ Δανιήλ ά κ ο ύ ω ν ού κ α τ α ν ύ γ ε τ α ι , διαγράφοντος δ ι α ρ ρ ή δ η ν τήν ήμέραν τής φοβέρας κρίσεως, έν οΐς φ η σ ι ν « Έ θ ε ώ ρ ο υ ν έως ου
θρόνοι ετέθησαν, και π α λ α ι ό ς ημερών έκάθητο, και τό ένδυμα α ύ τ ο ϋ λευκόν ώσει χιών,
και ή θριξ τής κεφαλής α ύ τ ο ϋ ώςει έριον κ α θ α ρ ό ν και ό θρόνος α ύ τ ο ϋ φ λ ό ξ πυρός οί
τροχοί α ύ τ ο ϋ π ϋ ρ φλέγον. Ποταμός πυρός εΐλκεν, έκπορευόμενος έμπροσθεν αύτοϋ.
Χίλιαι χιλιάδες έλειτούργουν α ύ τ ώ , και μύριαι μυριάδες παρειστήκεισαν έμπροσθεν
αύτοϋ. Κριτήριον έκάθισε και βίβλοι ήνεώχθησαν», | τά πεπραγμένα έκάστω δηλονότι
έλέγχουσαι», και π ά λ ι ν « Έ θ ε ώ ρ ο υ ν έν όράματι τής νυκτός, κ α ι ιδού μετά τών νεφε­
λών τοϋ ο ύ ρ α ν ο ϋ ώς Υιός ά ν θ ρ ω π ο υ ερχόμενος ην, και έως τοϋ π α λ α ι ο ύ τών ήμερων
έφθασεν και ενώπιον α ύ τ ο ϋ προσηνέχθη αύτώ* και α ύ τ ώ εδόθη ή άρχή κ α ι ή τιμή και
ή βασιλεία, και πάντες οί λαοί, φυλαί, γλώσσαι α ύ τ ώ δουλεύσουσι* κ α ι ή εξουσία
αύτοϋ, εξουσία αιώνιος* και ή βασιλεία α ύ τ ο ϋ ού διαφθαρήσεται. Έ φ ρ ι ξ ε τό πνεϋμά
μου έγώ Δανιήλ έν τή έξει μου, και αί οράσεις τής κεφαλής μου σ υ ν ε τ ά ρ α σ σ ό ν με»,
κ η ' Τίς δέ τοϋ Δαυΐδ ά κ ο ύ ω ν ού φοβείται λέγοντος* «'Απαξ έλάλησεν ό Θεός, δύο
ταϋτα ήκουσα, ότι τό κράτος, τοϋ Θεοϋ, και σοϋ Κύριε τό έλεος, ότι σύ αποδώσεις
έκάστω κ α τ ά τά έργα αύτοϋ», και π ά λ ι ν τοϋ Έ κ κ λ η σ ι α σ τ ο ϋ λέγοντος* «Τέλος λόγου
τό π ά ν άκουε* τον Θεόν φοβοϋ, και τάς έντολάς | α ύ τ ο ϋ φύλασσε, ότι τοϋτο π ά ς
άνθρωπος, ότι σύμπαν τό ποίημα άξει ό Θεός έν κρίσει, έν π α ν τ ϊ π α ρ ε ω ρ α μ έ ν ω , έάν
α γ α θ ό ν , και έάν πονηρόν».
κ θ ' Τίς δέ τά όμοια ά κ ο ύ ω ν τοϋ Αποστόλου λέγοντος, ού τρέμει; «ΔεΙ γ ά ρ π ά ν τ α ς
ημάς π α ρ α σ τ ή ν α ι τω βήματι τοϋ Χριστού, ϊ ν α κομίσηται έκαστος ημών τά διά τοϋ
σώματος προς ά έπραξεν, εϊτε α γ α θ ό ν , είτε κακόν». Τίς ούν ού θρηνήσει τήν ά π ι σ τ ί α ν
ημών, και τήν τύφλωσιν τής ψυχής ημών, ότι τούτων π ά ν τ ω ν άκούοντες, ού μετανοοϋμεν και πικρώς κλαίομεν έπι τή τοσαύτη ημών άμελεία και ραθυμία:; Έν προθεω|ρών
Ιερεμίας έλεγεν « ' Ε π ι κ α τ ά ρ α τ ο ς ό ποιών τά έργα Κυρίου άμελώς». Ει γ ά ρ εϊχομεν
φ ρ ο ν τ ί δ α περϊ τής σωτηρίας τών ψυχών ημών, έτρέμο^ιεν αν τον λόγον τοϋ Κυρίου
καϊ έσπεύδομεν κ α τ ο ρ θ ώ σ α ι τάς έντολάς αύτοϋ, δι' ων και έσωζόμεθα. Αλλ' ήμεΐς
άκούοντες τοϋ Κυρίου λέγοντος* «Εισέλθετε διά τής στενής πύλης τής ε'ισαγούσης εις
τήν ζωήν», προετιμήσαμεν τήν π λ α τ ε ι α ν καϊ εύρύχωρον, τήν ά π ά γ ο υ σ α ν εις τήν ά π ώ λειαν. Διά τοϋτο άκούομεν, ό τ α ν έκ τών ο υ ρ α ν ώ ν π α ρ α γ ί ν η τ α ι κριναι ζώντας και νεκ­
ρούς, ότι « Υ π ά γ ε τ ε ά π ' έμοϋ οί κατηράμενοι εις τό πϋρ τό α'ιώνιον τό ήτοιμασμένον
τω διαβόλω και τοις άγγέλοις αύτοϋ».
λ' Και τ α ϋ τ α άκούομεν, ούχ ώς κακώς πράξαντες, άλλ' ώς τών κ α λ ώ ν άμελήσαντες,
και τον πλη|σίον μή άγαπήσαντες. ΕΊ δέ καϊ κ α κ ά έπράξαμεν, πώς ύποίσομεν τήν
ήμέραν έκείνην, ούτως άμελώς διακείμενοι; Πλήν τό «Ού μοιχεύσεις, ού φονεύσεις»,
και τά έξης, τοις άρχαίοις έρρέθη διά Μωϋσέως* ό δέ Κύριος ε'ιδώς ότι ούκ άρκει τω
Χριστιανώ ή τούτων μόνων τήρησις προς τελείωσιν, έλεγεν «Αμήν λέγω ύμιν' ότι έάν
μή περισσεύση υμών ή δικαιοσύνη πλέον τών Γραμματέων καϊ Φαρισαίων, ού μή εισ­
έλθετε εις τήν βασιλείαν τών ουρανών». Διά τοϋτο άνω καϊ κ ά τ ω τον τής ψυχής άγιασμόν, δι' ην καϊ τό σώμα αγιάζεται, καϊ τήν προς π ά ν τ α ς α ν θ ρ ώ π ο υ ς ειλικρινή άγά-
Млксим ИСПОВЕДПИК: Подвижничко слово
75
И опет: „Идите у свјетлости огња својега, и у искрама које распалисте" (Ис 50, 11). И
опет: „И излазиће и гледаће мртва тјелеса онијех људи који се одметнуше од мене; јер
црв њихов неће умријети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком тијелу" (Ис
66, 24). И Јеремију који говори: „Дајте славу Господу Богу својему док није спустио
мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем" (Јер 13, 16). И опет:
„Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете. Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих
пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко њ е " (Јер 5, 21-22). И
опет: „Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога својега и што нема страха мојега у
теби, вели Господ... Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се
промијени и изметну се одвода од туђе лозе?" (Јер. 2, 19-21). И опет: „Не сједим у вијећу потсмјевачком нити ce с њима веселим; сједим сам ради руке твоје, јер си ме напунио срдње" (Јер 15, 17). Α ко да се не ужасне читајући Језекиља где говори: „Дође
ти крај, и пустићу гњев свој на те, и судићу ти по путовима твојим, и обратићу на те
све гадове твоје... и неће жалити око моје, нити ћу се смиловати... и познаћете да сам ја
Господ" (Јез 7, 3 и 9). Α ко да се не скруши слушајући Данила, који описује нарочито
дан страшнога суда, говорећи: „Ја, Данил гледах докле се поставише пријестоли, и старац (= Бетхиј денми) сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као
чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио. Ријека огњена излазаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише" (Дан 7, 9-10),
тј. дела свакога. И опет: „Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са
облацима небеским, и дође до старца (Ветхога денми) и стаде пред њим. И даде му се
власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова
власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути. Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише м е " (Дан 7, 13-15).
28. Ко да се не уплаши, слушајући Давида где говори: „Једном рече Бог, и више пута
чух, да је крјепост у Бога, и у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовијем" (Пс 62, 11-12). И опет шта говори Еклезијаст: „Главно је свему што си
чуо: Бога се бој, и заповијести Његове држи, јер то је све човјеку јер ће свако дјело Бог
изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла" (Проп 12, 13-14).
29. Ко пак да не уздрхти, слушајући слично и од Апостола, који говори: „Јер нам се
свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било
добро или зло" (2. Кор 5, 10). Ко да не усплаче (после свега овога реченог) због неверја
нашег, и због слепоће душе наше, јер чувши све то, не кајемо се, и не плачемо горко
због толике безбрижности и немарности своје? које провидећи, Јеремија говораше,
„Проклет био ко немарно ради дјело Господње?" (Јер 48, 10). Јер када бисмо имали
бригу за душе наше, уздрхтали би од речи Господњих, и похитали би да извршимо заповести Његове, којима се спасавамо. Али ми, чувши од Господа где говори, „Уђите на
уска врата, што воде у живот" (Мт 7, 13-14) више смо заволели пут широк и простран,
који води у пропаст. Зато, кад дође Он с неба да суди живима и мртвима, чућемо од
Њега: „Идите од мене, проклети, у огањ вјечни, који је припремљен ђаволу и анђелима
његовим" (Мт 25, 41).
3 0 . И то ћемо ми чути, не што смо зло радили, него што смо били немарни у добрим
делима, и што нисмо ближње љубили. Ако смо пак и зло чинили, како ћемо поднети дан
онај, будући у тако рђавом стању душе? Осим тога знамо шта је било речено старима
преко Мојсија: „Не чини прељубе, не укради, не убиј и остало" (Мт. 5, 28), но Господ
знајући да хришћанину није довољно да се држи само тога да би био савршен, рекао
је: „Јер вам кажем да, ако не буде ваша правда већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско" (Мт 5, 20). Због тога је у оба случаја поставио као
правило освећење душе, кроз коју се и тело освећује, као и искрену љубав према свим
76
ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
πην ένομοθέτησε, δι' ων και τήν εις αυτόν ά γ ά π η ν κτήσασθαι έδυνάμεθα* καϊ εαυτόν
τΰπον μέχρι θ α ν ά τ ο υ | και τούς αύτοϋ μαθητάς ήμιν παρέσχεν, ώς πολλάκις εϊρηται.
λ α ' Ποιαν ούν ά π ο λ ο γ ι α ν έξομεν έν τή ήμερο: εκείνη, τοιούτον υπόδειγμα έχοντες καϊ
ούτως άμελοϋντες; Η μ ά ς θρηνών Ιερεμίας τούς τοσαύτης χάριτος άξιωθέντας κα\ ού­
τως άμελώς διακειμένους, μάλλον δέ πάσης κ α κ ί α ς πεπληρωμένους, έλεγε* «Τίς δώσει
τή κεφαλή μου ύδωρ, καϊ τοΧς όφθαλμοις μου πηγήν δ α κ ρ ύ ω ν ; Κα\ κλαύσομαι τον
λαόν τούτον ημέρας καϊ νυκτός». Περί ημών έγώ α κ ο ύ ω καϊ. τοϋ Μωϋσέως λέγοντος*
«καϊ έφαγεν Ι α κ ώ β καϊ, ένεπλήσθη* καϊ, άπελάκτισεν ό ήγαπημένος* έλιπάνθη, έπαχύνθη, έπλατύνθη, καϊ, έγκατέλιπε Θεόν τον π ο ι ή σ α ν τ α αυτόν, κα\ άπέστη ά π ό Θεοϋ σωD
τήρος αύτοϋ», καϊ, | τοϋ Μιχαίου θρηνοϋντος καϊ, λέγοντος* «Οίμοι ψυχή, ότι ά π ό λ ω λεν ευλαβής ά π ό τής γης, και ό κ α τ ο ρ θ ώ ν έν ά ν θ ρ ώ π ο ι ς ούχ υπάρχει. " Ε κ α σ τ ο ς τον
πλησίον α ύ τ ο ϋ έκθλίβουσιν έκθλιβή, έπϊ, τό κ α κ ό ν τάς χεΧρας α υ τ ώ ν έτοιμάζουσι», καϊ,
τοϋ Ψ α λ μ ω δ ο ύ ομοίως περϊ, ημών λέγοντος* «Σώσόν με Κύριε, ότι έκλέλοιπεν όσιος,
ότι ώλιγοοθησαν αί άλήθειαι ά π ό τών υιών τών α ν θ ρ ώ π ω ν μ ά τ α ι α έλάλησεν έκαστος
προς τον πλησίον αύτοϋ, χείλη δόλια έν καρδία, καϊ, έν κ α ρ δ ί α έλάλησε κακά* εξολο­
θρεύσει Κύριος π ά ν τ α τά χείλη τά δόλια, γλώσσαν μεγαλορήμονα».
λ β ' Προφητικώς καϊ ό Απόστολος θρηνών ημάς ελεγεν «Ούκ έστι π ο ι ώ ν χρηστότητα,
ούκ έστιν έως ενός* τάφος άνεωγμένο^ ό λάρυγξ αυτών, ταΧς γλώσσαις αυτών έ δ ο λ ι ο ϋ σ α ν
937 ιός α σ π ί δ ω ν | υ π ό τά χείλη αυτών, ων τό στόμα α ρ ά ς κάι π ι κ ρ ί α ς γέμει* σύντριμμα και
τ α λ α ι π ω ρ ί α έν ταΧς όδοΧς αυτών, καϊ, όδόν ειρήνης ούκ έγνωσαν. Ούκ έστι φόβος Θεοϋ
απέναντι τών ο φ θ α λ μ ώ ν αυτών». Διά τοϋτο π ά λ ι ν προβλέπων τά μέλλοντα, περϊ, τής
νϋν ημών π ο ν η ρ ά ς διαγωγής προς τον Τιμόθεον έγραφε* «Τοϋτο δέ γίνωσκε, ότι έν έσ­
χατα ις ημέραις ένστήσονται καιροί χαλεποί* έσονται γ ά ρ οί άνθρωποι, φίλαυτοι, φιλ­
άργυροι, αλαζόνες, υπερήφανοι, βλάσφημοι, γονεϋσιν άπειθεΧς, αχάριστοι, ανόσιοι, άσ­
τοργοι, άσπονδοι, διάβολοι, άκρατεΧς, ανήμεροι, ά φ ι λ ά γ α θ ο ι , π ρ ο δ ό τ α ι , προπετεΧς, τετυφοομένοι, φιλήδονοι μάλλον ή φιλόθενοι, έχοντες μόρφωσιν ευσέβειας, τήν δέ δύναμιν
αυτής ήρνημένοι». Διά τοϋτο ούαϊ, ήμΧν, ότι εις τά έσχατα τών κ α κ ώ ν κατηντήσαμεν.
Β
Τίς γάρ έξ ημών είπε μοι τών προειρημένων κ α κ ώ ν έστιν | αμέτοχος; Ούχϊ, έπϊ, ημών
έπληρώθη τών προλεχθέντω ή προφητεία; Ού πάντες έσμέν γαστρίμαργοι; Ού πάντες
φιλήδονοι; Ού πάντες ύλομανεΧς καϊ, φιλόϋλοι; Ού πάντες θυμώδεις; Ού πάντες μηνιασταί; Ού πάντες μνησίκακοι; Ού πάντες π ρ ο δ ό τ α ι πάσης αρετής; Ού πάντες λοίδοροι;
Ού πάντες φιλοσκώπται, υπερήφανοι; Ού πάντες κενόδοξοι; Ού πάντες ύποκριταί; Ού
πάντες δόλιοι; Ού πάντες προπετεΧς; Ού πάντες μισάδελφοι; Ού πάντες τετυφωμένοι;
Ού πάντες αλαζόνες; Ού πάντες υπερήφανοι; Ού πάντες κενόδοξοι; Ού πάντες ύποκρι­
ταί; Ού πάντες δόλιοι; Ού πάντες φθονεροί; Ού πάντες α ν υ π ό τ α κ τ ο ι ; Ού πάντες άκηδιασταί; Ού πάντες περίακτοι; Ού πάντες ράθυμοι; Ού πάντες άμελεΧς τών τοϋ Σωτήρος εντολών; Ού πάντες πάσης κ α κ ί α ς άνάμεστοι; Ούχϊ, γεγόναμεν άντί ν α ο ύ Θεοϋ
C
ναός ειδώλων; Ούχϊ, | άντί Πνεύματος άγιου, πνευμάτων π ο ν η ρ ώ ν γέμομεν; Ούχϊ, πεπλασμένως τον Θεόν Πατέρα έπικαλούμεθα; Ούχ\ άντί υιών Θεοϋ, υίοϊ γεέννης γεγό­
ναμεν; ΟύχΧ χείρονες τών Ι ο υ δ α ί ω ν οί νϋν τό μέγα Χριστού όνομα περιφερόμενοι
γεγόναμεν; Καϊ, μηδέίς ά γ α ν α κ τ ε ί τ ω τήν αλήθεια ν άκούων, έπέι κάκεΧνοι τότε, π α ρ ά ­
νομοι όντες, έ λ ε γ ο ν «ΉμεΧς ένα Πατέρα έχομεν τον Θεόν», άλλ' ήκουον π α ρ ά τοϋ
Σωτήρος ότι «Ύμεΐς έκ τοϋ Π α τ ρ ό ς υμών τοϋ διαβόλου έστέ καϊ, τάς επιθυμίας τοϋ
Πατρός υμών θέλετε ποιεΧν».
λ γ ' Πώς ούν και ήμεΧς, π α ρ α β ά τ α ι δντες τών εντολών αύτοϋ, τά όμοια π α ρ ' α ύ τ ο ϋ ούκ
D
άκούομεν; Έπεϊ, και ό Απόστολος τούς Πνεύματι αγομένους | εΐπεν εΐναι υιούς Θεού*
« Ό σ ο ι » γ ά ρ φησί «Πνεύματι Θεοϋ άγονται, ούτοι είσιν υίοϊ, Θεοϋ». Πώς ούν ήμεΧς, έκ
τοϋ θ α ν ά τ ο υ αγόμενοι, υίοϊ. Θεοϋ άκούειν δυνάμεθα; «Τό γ ά ρ φρόνημα τής σαρκός,
θάνατος». Οί δέ Πνεύματι αγόμενοι, έκ τών κ α ρ π ώ ν τοϋ Πνεύματος δήλοι είσιν. 'Τδωμεν ούν τούς κ α ρ π ο ύ ς τοϋ Πνεύματος* «Ό γ ά ρ κ α ρ π ό ς τοϋ Πνεύματος» φησίν «έστϊν
α γ ά π η , χαρά, ειρήνη, μακροθυμία, χρηστότης, άγαθωσύνη, πίστις, πραότης, εγκράτεια».
Χ ρ α έχομεν τ α ύ τ α έν έαυτοΧς; Αλλ' είθε μή π ά ν τ α τά εναντία. Πώς ούν υίοϊ Θεοϋ άκού940 ειν δυνάμεθα, καϊ, ούχϊ, μάλλον έκ τοϋ εναντίου; Τό γάρ έκ τίνος | γεγεννημένον, όμοιον
τοϋ γεγεννηκότος εστί. ΔηλοΧ δέ ό Κύριος λ έ γ ω ν «Τό γεγεννημένον έκ τοϋ Πνεύματος,
πνεϋμά έστιν». ΉμεΧς δέ γεγόναμεν σάρκες, επιθυμούντες κ α τ ά τοϋ Πνεύματος, καϊ
διά τοϋτο δικαίως άκούομεν π α ρ ' αύτοϋ* «Ού μή έγκαταμείνη τό Πνεϋμά μου έν τοΧς
άνθρώποις τούτοις, ότι είσί σάρκας». Πώς ούν δυνάμεθα άκούειν όλως Χριστιανοί, τί
ποτε τοϋ Χριστού έν έαυτοΧς έχοντες;
C
Млксим Исповкдиик: Подвижничко слово
77
људима, кроз које можемо да стекнемо и љубав према Њему. Α образац тога дао нам је
(Господ) у Себи самом до смрти, и у ученицима Својим, као што је више пута речено.
31. Које ћемо, дакле, оправдање имати у онај дан, имајући такав образац (пред собом),
и остајући у таквој немарљивости. Пророк Јеремија, оплакујући нас, који смо се удостојили такве благодати, а остајемо у таквој небризи, шта више испуњени сваког зла,
рекао је: „О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега" (Јер 9, 1), Α чујем и Мојсија где за нас говори:
„Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога
који га је створио, и презре стијену спасења својега" (5. Мојс 32, 15). И Михеја, који
плачући, говораше: „Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом, да чине зло објема рукама што више могу"
(Мих 7, 2). И Псалмопевца, који слично говори ο нама: „Помагај, Господе; јер неста
светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечјим" (Пс 11, 1) и остало.
32. И Апостол, оилакујући нас, пророчки говораше: „Нема га који чини добро, нема
баш ни једнога. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин
под уснама њиховим. Уста су им пуна клетве и горчине. Ноге су им брзе да пролијевају крв. Пустош и биједа је на путевима њиховим, и пута мирног не познаше. Нема
страха Божијега пред очима њиховим" (Рим 3, 12-18). Због тога опет, провиђајући будуће, ο нашем садашњем живљењу, пише κ Тимотеју: „Али ово знај да ће у посљедње
дане настати тешка еремена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави,
гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, итд." (2. Тим 3, 1-4). Зато, тешко нама, јер до краја у злу стигосмо. Јер ко од
нас, реци ми, нема заједницу са набројаним залима? Није ли се на нама испунило пророштво? Нисмо ли сви чревоугодници? Нисмо ли сви сластољупци? Нисмо ли сви
грамзљиви и љубитељи материје? Нисмо ли сви гневљиви? Нисмо ли сви свадљиви?
Нисмо ли сви злопамтљиви? Нисмо ли сви издајници сваке врлине? Нисмо ли сви опадачи? Нисмо ли сви подругљиви? Нисмо ли сви пренагли? Нисмо ли сви братомрсци?
Нисмо ли сви охоли? Нисмо ли сви разметљиви? Нисмо ли сви гордељиви? Нисмо ли
сви сујетни? Нисмо ли сви лицемерни? Нисмо ли сви лукави? Нисмо ли сви завидљиви? Нисмо ли сви непокорни? Нисмо ли сви лењиви? Нисмо ли сви колебљиви? Нисмо
ли сви безбрижни? Нисмо ли сви немарни за заповести Спаситељеве? Нисмо ли сви
испуњени сваком злоћом? Нисмо ли постали уместо храмом Божијим, храм идола?
Нисмо ли уместо станишта Духа Светога, постали обиталиште злих духова? He називамо ли лицемерно Бога Оцем својим? Нисмо ли уместо синова Божијих, постали синови геене? Нисмо ли постали гори од Јевреја, ми који сада носимо велико име Христово? И нико се не узбуђује слушајући истину, јер иако су они (Јевреји), безакони будући, говорили: „Једнога оца имамо - Бога" (Јн 8, 41), ипак су од Спаситеља чули:
„Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините" (Јн 8, 44).
33· Како дакле, и ми, будући преступницима Његових заповести, да не чујемо слично
од Њега? Ево и Апостол назива синовима Божијим оне који су вођени Духом, говорећи: „Јер које води Дух Божији, они су синови Божији" (Рим 8, 14). Како, дакле, и ми,
вођени смрћу, можемо чути да смо синови Божији? „Јер је тјелесно мудровање - смрт"
(Рим 8, 6). Α који су вођени Духом, показују да су од плодова Духа. Α знамо плодове
Духа: „А плод Духа јесте", говори Апостол, „љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање" (Гал 5, 22-23). Дакле имамо ли ми то у себи?
Није ли све супротно? Како, дакле, можемо чути назив - синови Божији, а не пре од
супротнога? Јер рођено од некога, слично је ономе од кога је рођено. Α το показује и
Господ, говорећи: „Што је рођено од Духа, дух ј е " (Јн 3, 6). Ми смо пак постали тела
која желе против Духа, и зато ћемо с правом чути од Њега: „Неће се дух мој до вијека
прети с људима, јер су тијело" (1. Мојс 6, 3). Како се, дакле, можемо називати хришћанима, немајући у себи ништа Христово?
78
Β
C
D
941
Β
θ
D
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
λ δ ' Αλλ' έρεΐ τις ϊσως δτι έχω τήν πίστιν, και άρκεΧ μοι ή πίστις ή εις α υ τ ό ν προς σωτηρίαν. Αλλ' άντιφθέγγεται α ύ τ ώ ό Ι ά κ ω β ο ς λέγων δτι «Και τά δαιμόνια πιστεΰουσι
και φρίσσουσι», και π ά λ ι ν «Ή πίστις χωρίς τών έργων νεκρά έστιν κ α θ ' έαυτήν, ώς
και τά έργα διχα πίστεως». Πώς | δέ και πιστεΰομεν εις αυτόν, ή περι τών μελλόντων
α ύ τ ώ πιστεύομεν, περι τών π α ρ ό ν τ ω ν και π ρ ό σ κ α ι ρ ω ν α ύ τ ώ μή πιστεύοντες, και διά
τοϋτο τοις ύλικοις συμφυρόμενοι και τή σαρκι ζώντες και κ α τ ά τοϋ Πνεύματος στρα­
τευόμενοι; Οί δέ τω Χριστώ έν άληθεία πιστεύσαντες και όλον α υ τ ό ν έν έαυτοις διά
τών εντολών είσοικίσαντες, ούτως έλεγον «Ζώ δέ έγώ ούκ έτι, ζή δέ έν έμοι ό Χρισ­
τός, ό δέ νϋν ζώ έν σαρκι, τή πίστει ζώ τή τοϋ Υίοϋ τοϋ Θεού, τοϋ ά γ α π ή σ α ν τ ό ς με και
δόντος εαυτόν υπέρ έμοϋ». Διά τοϋτο πάσχοντες υπέρ α ύ τ ο ϋ διά τήν π ά ν τ ω ν σωτηριαν, ώς ακριβείς α ύ τ ο ϋ μιμητά! και τών εντολών α ύ τ ο ϋ γνήσιοι φύλακες, έ λ ε γ ο ν «Αοιδορούμενοι εύλογοϋμεν, διωκόμενοι άνεχόμεθα, βλασφημούμενοι παρακαλοϋμεν»,
επειδή ήκουον | α ύ τ ο ϋ λέγοντος* «Αγαπάτε τούς εχθρούς υμών, καλώς ποιείτε τοις μισοϋσιν υμάς, ευλογείτε τούς καταρωμένους υμάς, προσεύχεσθε υπέρ τών έπηρεαζόντων υμάς», και τά έξης* καϊ έκ τών λόγων και τών έργων ό ενεργών έν αύτοις Χριστός
έφανεροϋτο* ήμεΧς δέ επειδή π ά σ α ι ς ταις έντολαις α ύ τ ο ϋ ά ν τ ι π ρ ά τ τ ο μ ε ν , διά τοϋτο
πάσης α κ α θ α ρ σ ί α ς και πονηρίας ένεπλήσθημεν, και διά τοϋτο γεγόναμεν άντι ναού
Θεοϋ, οίκος εμπορίου, και άντι οίκου προσευχής, σπήλαιο ν ληστών, ά ν τ ι έθνους άγι­
ου, έθνος άμαρτωλόν, και άντι λαοϋ Θεοϋ, λαός πλήρης αμαρτιών, ά ν τ ι σπέρματος
άγιου, σπέρμα πονηρό ν, και άντι υιών Θεοϋ, υίοι άνομοι, επειδή έγκατελίπομεν τάς
έντολάς τοϋ Κυρίου και δουλεύομεν τοις πονηροις πνεύμασι διά | τών α κ α θ ά ρ τ ω ν πα­
θών και π α ρ ω ρ γ ί σ α μ ε ν τον άγιον τοϋ Ισραήλ.
λ ε ' Διά τοϋτο θρηνών ημάς ό μέγας Η σ α ΐ α ς κράζει, βοηθήσαι άμα βουλόμενος τή
πτώσει ημών, λ έ γ ω ν «Τί έτι πληγήτε προστιθέντες άνομίαν; Π ά σ α κ ε φ α λ ή εις πόνον
και π ά σ α κ α ρ δ ί α εις λύπη ν ά π ό π ο δ ώ ν έως κεφαλής, ούτε τραύμα, ούτε μώλωψ, ούτε
πληγή φλεγμαίνουσα* ούκ έστι μάλαγμα έπιθειναι, ούτε έλαιον, ούτε καταδέσμους».
Είτα τί τό έπι τούτοις; «Έγκαταλειφθήσεται ή θυγάτηρ | Σιών ώς σκηνή έν άμπελώνι
και ώς ό π ω ρ ο φ υ λ ά κ ι ο ν έν σικυηλάτω, ώς πόλις πολιορκουμένη».
Ταύτην ημών τής ψυχής τήν έρήμωσιν κάί ό Απόστολος δηλών έλεγε* «Και καθώς ούκ
έδοκίμασαν τον Θεόν έχειν έν έπιγνώσει, παρέδωκεν αυτούς ό Θεός εις άδόκιμον νουν,
ποιειν τά μή κ α θ ή κ ο ν τ α , πεπληρωμένους πάση αδικία, πονηρία, κ α κ ί α , πλεονεξία,
μεστούς φθόνου, φόνου, έριδος, δόλου, κακοηθείας, ψιθυριστάς, κ α τ α λ ά λ ο υ ς , θεοστυγεις, ύβριστάς, υπερήφανους, αλαζόνας, έφευρετάς κακών, γονεϋσιν άπειθεΧς, ασύνε­
τους, άσυνθέτους, άστοργους, άσπονδους, άνελεήμονας, οϊτινες τό δ ι κ α ί ω μ α τοϋ Θεοϋ
έπιγνόντες, ότι οί τά τ ο ι α ύ τ α πράσσοντες, άξιοι θ α ν ά τ ο υ είσίν, ού μόνον α υ τ ά ποιοϋσιν, άλλά | και συνευδοκοϋσι τοις πράσσουσι. Διά τοϋτο π α ρ έ δ ω κ ε ν αυτούς ό Θεός
εις π ά θ η ατιμίας, τοϋ άτιμάζεσθαι τά σώματα α υ τ ώ ν έν έαυτοϊς». Καϊ τί τό έπι τού­
τοις; « Α π ο κ α λ ύ π τ ε τ α ι » , φησίν «οργή Θεοϋ ά π ' ο υ ρ α ν ο ύ έπι π ά σ α ν άσέβειαν και άδικίαν α ν θ ρ ώ π ω ν » , και τά έξης.
λ σ τ ' Ταύτην τής ψυχής έρήμωσιν κ α ι ό Κύριος μηνύω ν έλεγεν «Ιερουσαλήμ Ι ε ρ ο υ σ α ­
λήμ ή ά π ο κ τ ε ί ν ο υ σ α τούς π ρ ο φ ή τ α ς κάί λιθοβολούσα τούς απεσταλμένους προς αυτήν,
ποσάκις ηθέλησα έπισυναγαγεΐν τά τέκνα σου, ώς όρνις τά νοσσία αυτής ύ π ό τάς πτέ­
ρυγας, και ούκ ήθελήσατε; Ι δ ο ύ άφίεται ό οίκος υμών έρημος». Ό δέ Η σ α ΐ α ς πάλιν,
ορών ημάς τούς δήθεν μοναχούς τάς σωματικός λειτουργίας έπιτελοϋντας μόνον, κα­
|ταφρονοϋντας δέ τών πνευματικών, και διά τοϋτο τετυφωμένους, έ λ ε γ ε ν «Ακούσατε
λόγον Κυρίου άρχοντες Σ ο δ ό μ ω ν προσέχετε νόμον Θεοϋ λαός Γομόρρας. Τί μοι πλή­
θος τών θυσιών υμών; Πλήρης ειμί τών ο λ ο κ α υ τ ω μ ά τ ω ν κριών, και στέαρ ά ρ ν ώ ν και
αίμα τ α ύ ρ ω ν κ α ι τ ρ ά γ ω ν ού βούλομαι. Τίς γ ά ρ έξεζήτησε τ α ϋ τ α έκ τών χειρών υμών;
ΠατεΧν τήν αύλήν μου ού προσθήσεσθε. Έ ά ν φέρητε σεμίδαλιν, μ ά τ α ι ο ν θυμίαμα,
βδέλυγμά μοι έστι. Τάς νουμηνίας υμών καϊ τά σάββατα κάί ήμέραν μεγάλη ν ούκ ανέ­
χομαι. Νηστείαν και ά ρ γ ί α ν και τάς νουμηνίας υμών και τά σ ά β β α τ α μισεΧ ή ψυχή
μου. Έγενήθητέ μοι εις π λ η σ μ ο ν ή ν ούκ έτι άνοίσω. Ό τ α ν τάς χεΧρας έκτείνητε | προς
με, α π ο σ τ ρ έ ψ ω τούς οφθαλμούς μου ά φ ' υμών, και έάν πληθύνητε τήν δέησιν, ούκ είσακούσομαι υμών». Διά τί; «Αί γ ά ρ χεΧρες υμών» φησίν «αίματος πλήρεις, επειδή ό
μισών τον ά δ ε λ φ ό ν αύτοϋ, ά ν θ ρ ω π ο κ τ ό ν ο ς εστί». Διά τοϋτο π ά σ α άσκησις ά γ ά π η ν μή
έχουσα, αλλότρια τοϋ Θεοϋ καθίσταται.
Млксим ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
79
34· Али, рећи ће, можда, неко: Имам веру, и доста ми је вера у Њега за спасење. Но,
таквоме одговара апостол Јаков, говорећи да „и ђаволи вјерују и дрхте" (Јак 2, 19). И
опет: „Вјера без дјела је мртва сама по себи" (Јак 2, 17, 20), као и дела без вере. Α како
и верујемо у Њега, или како можемо рећи да My верујемо ο будућим стварима, ми који
My не верујемо у пролазним и садашњим стварима. Због тога смо привезани за материјалне ствари, и по телу живимо, и против Духа војујемо. Они пак који истински вероваху у Христа, који су Га целог уселили у себе кроз држање заповести, овако говораху: „А живим - не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене" (Гал 2, 20). Зато и
страдајући за Њега ради спасења свих, као прави Његови подражаваоци, и истински
чувари Његових заповести, говораху: „Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, молимо" (1. Кор 4, 12-13), јер су чули Њега где говори: „Љубите
непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и
молите се за оне који вас вријеђају и гоне" (Мт 5, 44). Тако се и у речима њиховим и у
делима показивао Христос који је у њима деловао. Ми ипак, будући да радимо супротно свим Његовим заповестима, испуњени смо сваком нечистотом. Зато смо и постали
место храма Божијег дом трговачки, и место дома молитве - пећина разбојничка, место светог народа - род грешан, и место народа Божијег - народ препун грехова, место
светим семеном - семе зло, и место синова Божијих - синови безакоња, будући да смо
оставили заповести Господње, и робујемо злим дусима кроз нечисте страсти, и прогневисмо Свеца Израиљева.
35. Ради тога оплакујући нас велики Исаија, и желећи да нам помогне у нашем паду,
виче говорећи: „Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Од пете до главе нема ништа здрава, него увој и модрице и
ране знојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене" (Ис 1, 5-6). И шта, после
тога? „И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини краставаца,
као град опкољен" (Ис 1, 8). Тако опустошење душе наше показујући, и Апостол је рекао: „И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је
неприлично, њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима,
неразумни, невјере, неосетљиви, непомирљиви, немилостиви. Они, познавши правду
Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима
који то чине. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте
тјелеса њихова међу њима самима" (Рим 1, 28-32; 24). И шта још ο њима? „Открива
се", вели, „гњев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи" (Рим 1, 18).
36. Означујући такво опустошење душе, и Господ је говорио: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте! Ето ће
вам се оставити кућа ваша пуста" (Мт 23, 37-38). Α Исаија опет, гледајући нас, тобожње монахе, који обављамо само телесна служења а презиремо духовна, и због тога
још и охоле, говорио је: „Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон
Бога нашега, народе Гоморски! Шта ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит
сам жртава паљеница од овнова, и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да
газите по мом тријему? He приносите више жртве залудне; на кад гадим ce; a ο младинама и суботама и ο сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве,
не слушам". Зашто? Јер су „руке ваше", говори, „пуне крви" (Ис 1, 10-15), зато што
онај „који мрзи брата својега, јесте човекоубица" (1. Јн 3, 15). Због тога сваки подвиг
који нема љубави постаје стран Богу.
80
ΜΑΞΊΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
λ ζ ' Διά τούτο κ α ι τήν ύπόκρισιν ημών έλεγχων πόρρωθεν έ λ ε γ ε ν «Ό λαός ούτος τοις
χείλεσί με τίμα, ή δέ κ α ρ δ ί α αυτών π ό ρ ρ ω απέχει ά π ' έμοϋ' μάτην δέ σέβονται με», και
τά εξής. Και άπερ δέ ό Κύριος έλεγε ταλανίζων τούς Φαρισαίους, περι ημών έγώ α κ ο ύ ω
τών νϋν υ π ο κ ρ ι τ ώ ν , τών τοσαύτης χάριτος άξιωθέντων, και χείρω εκείνων διακειμένων.
9 4 4 I Ή ούχι και ήμεϊς δεσμοϋμεν φ ο ρ τ ί α βαρέα και δυσβάστακτα, κ α ι έπιτίθεμεν έπι τούς
ώμους τών α ν θ ρ ώ π ω ν , τω δέ δ α κ τ ύ λ ω ημών ού θέλομεν κινήσαι α υ τ ά ; 'Ή ούχι κάί ημείς
π ά ν τ α τά έργα ημών ποιοϋμεν προς τό θεαθήναι τοΧς άνθρωποις; Ή ούχι και ήμεΧς φιλοϋμεν τήν π ρ ω τ ο κ λ ι σ ί α ν έν τοΧς δείπνοις κάί τάς π ρ ω τ ο κ α θ ε δ ρ ί α ς έν ταΧς συναγωγαΧς και τούς α σ π α σ μ ο ύ ς έν ταΧς άγοραΧς και καλεΧσθαι ύ π ό τών α ν θ ρ ώ π ω ν «Ταββί
Ταββί», και τούς τ α ϋ τ α ήμΧν μή σ φ ό δ ρ α απονέμοντας έως θ α ν ά τ ο υ πολεμοϋμεν; Ή
γάρ ούχι και ήμεΧς ήραμεν τήν κλεΧδα τής γνώσεως και κλείομεν τήν βασιλείαν τών
ο υ ρ α ν ώ ν έμπροσθεν τών α ν θ ρ ώ π ω ν , μη δέ αύτοι εισερχόμενοι, μη δέ α υ τ ο ύ ς ποιοϋντες είσελθεΧν:
"Η ούχι και ήμεΧς περιάγομεν τήν θ ά λ α σ σ α ν και τήν ξηράν, ποιήσαι ένα προσήλυτον,
Β
και όταν γένηται, ποιοϋ|μεν αυτόν υίόν γεέννης διπλότερον ημών; 'Ή ούχι και ήμεΧς
έσμεν οδηγοί τυφλοί, τον κ ώ ν ω π α διϋλίζοντες και τήν κάμηλο ν κ α τ α π ί ν ο ν τ ε ς ; 'Ή ούχι
και ήμεΧς καθαρίζομεν τό έξωθεν τ ο ϋ ποτηριού και τής π α ρ ο ψ ί δ ο ς , τό δέ έσωθεν ημών
γέμει α ρ π α γ ή ς κ α ι άκρασίας; 'Ή ούχι και ήμεΧς άποδεκατοϋμεν τό π ή γ α ν ο ν και τό
ήδύοσμον και π ά ν λάχανον, και παρερχόμεθα τήν κρίσιν και τήν α γ ά π η ν τοϋ Θεοϋ;
'Ή ούχι και ήμεΧς έσμεν ώς τά μνημεΧα τά άδηλα, έξωθεν μεν φαινόμενοι τοΧς άνθρώποις δίκαιοι, έσωθεν δέ όντες μεστοί ύποκρίσεως και ανομίας; 'Ή ούχι και ήμεΧς οίκοδομοϋμεν τούς τ ά φ ο υ ς τών Μ α ρ τ ύ ρ ω ν και κοσμουμεν τά μνημεΧα τών Αποστόλων
C
και έσμεν όμοιοι τών ά π ο κ τ ε ι ν ά ν τ ω ν | αυτούς; Τίς ουν ού κλαύσει ημάς ούτως διακει­
μένους; Τίς ού θρηνήσει τήν τηλικαύτην ημών αίχμαλωσίαν; Διά τοϋτο υίοι Σιών οί
τίμιοι, έλογίσθημεν εις άγγεΧα ό σ τ ρ ά κ ι ν α . Διά τοϋτο ήμαυρώθη τό χρυσίον, ήλλοιώθη
τό άργύριον τό α γ α θ ό ν .
Διά τοϋτο οί ΝαζωραΧοι Σιών, οί υ π έ ρ χιόνα λάμψαντες, γεγόναμεν ώς Αιθίοπες, οί
υπέρ γ ά λ α λευκανθέντες, υπέρ μέλαν έζοφώθησαν. Διά τοϋτο έσκότασεν υπέρ άσβόλην
τό είδος η μ ώ ν οί τιθηνούμενοι έπι κ ό κ κ ω ν , περιεβαλόμεθα κοπριάς, και έμεγαλύνθη ή
ανομία ημών υπέρ ανομιών Σοδόμων. Διά τοϋτο οί υίοι τής ημέρας κ α ι τοϋ φωτός, υιοί
γεγόναμεν νυκτός και σκότους. Διά τοϋτο υίοι τής βασιλείας, υίοι γεέννης γεγόναμεν.
D
Διά τοϋτο οί υίοι Ύψιστου ώς ά ν θ ρ ω π ο ι | άποθνήσκομεν, και ώς εις τών αρχόντων
πίπτομεν. Διά τοϋτο παρεδόθημεν εις χεΧρας έχθρων άνομων, τών ά γ ρ ι ω ν λέγω δαιμό­
νων, και βασιλεΧ ά δ ί κ ω και π ο ν η ρ ω τ ά τ ω π α ρ ά π ά σ α ν τήν γήν, δηλαδή τω τούτων άρχοντι, ότι ήμάρτομεν και ήνομήσαμεν, π α ρ α β ά ν τ ε ^ τάς έντολάς Κυρίου τοϋ Θεοϋ ημών
κάί κ α τ α π ά τ η σ α ντες τον Υίόν τοϋ θ ε ο ϋ και τό αιμα τής διαθήκης κοινό ν ήγησάμενοι.
Αλλά μή π α ρ α δ ώ η ς ημάς εις τέλος δια τό όνομα σου, Κύριε, και μή διασκέδασης τήν
διαθήκην σου, και μή άποστήσης τό έλεος σου ά φ ' ημών, διά τούς ο'ικτιρμούς σου,
9 4 5 Πάτερ ημών ό έν τοΧς ούρανοΧς, κ α \ | διά τά σ π λ ά γ χ ν α τοϋ μονογενούς σου Υίοϋ και
διά τό έλεος τοϋ άγιου σου Πνεύματος. Μή μνησθής ημών ανομιών αρχαίων, άλλά
ταχύ π ρ ο κ α τ α λ α β έ τ ω σ α ν ημάς οί οίκτιρμοί σου Κύριε, ότι έπτωχεύσαμεν σφόδρα.
Βοήθησον ήμΧν ό Θεός ό Σωτήρ ήμώ>ν ένεκεν τής δόξης τοϋ ονόματος σου Κύριε ρϋσαι
ημάς και ίλάσθητι ταΧς άμαρτίαις η μ ώ ν ένεκεν τοϋ ονόματος σου, μνησθέίς τής α π α ρ ­
χής ημών, ην έξ ημών διά φιλανθροοπίαν λαβών ό μονογενής σου Υιός, υπέρ ημών έχει
έν ούρανοΧς, ϊ ν α ήμΧν βεβαίαν τήν ελπίδα τής σωτηρίας χαρίσηται, καϊ μή διά τήν
ά π ό γ ν ω σ ι ν χείρους γενώμεθα, διά τό τίμιον α ύ τ ο ϋ αιμα, ό υπέρ τής τοϋ κόσμου ζωής
έξέχεεν, διά τούς άγιους αύτοϋ Α π ο σ τ ό λ ο υ ς καϊ Μάρτυρας, οϊ υπέρ τοϋ ονόματος αύΒ
τοϋ τό ϊδιον αιμα έξέχεαν, διά τ ο ύ ς άγιους Π ρ ο φ ή τ α ς καϊ Πατέ|ρας καϊ Πατριάρχας,
οϊτινες ή γ ω ν ί σ α ν τ ο εύαρεστήσαι τα> άγίω σου ονόματι.
Μή παρίδης τήν δέησιν ημών Κύριε, μη δέ έγκαταλίπης ημάς εις τέλος· ού γάρ έπϊ ταΧς
δικαιοσύναις ημών πεποιθότες έσμεν, άλλ' έπϊ τω έλέει τω σώ, δι' ού τό γένος ημών
περιποιή' ίκετεύομεν καϊ π α ρ α κ α λ ο ϋ μ ε ν τήν σήν α γ α θ ό τ η τ α , ϊνα μή γένηται εις κρΧμα
ήμΧν τό ο'ικονομηθέν ήμΧν ύπό μονογενούς σου Υίοϋ προς σωτηρίαν μυστήριον. Καϊ
μή α π ό ρ ρ ι ψ η ς ημάς ά π ό τοϋ π ρ ο σ ώ π ο υ σου, μή δέ βδελύξη ημών τήν άναξιότητα, άλλ'
έλέησον ημάς κ α τ ά τό μέγα σου έλεος, καϊ κ α τ ά τό πλήθος τών οίκτιρμών σου παράγαγε τά α μ α ρ τ ή μ α τ α ημών, ϊνα ά κ α τ α κ ρ ί τ ω ς προσελθόντες κ α τ ε ν ώ π ι ο ν τής αγίας |
C
σου δόξης, άξιωθώμεν τής σκέπης τ ο ϋ μονογενούς σου Υίοϋ, καϊ μή ώς δούλοι άμαρ­
τίαις ά π ο δ ό κ ι μ ο ι γενώμεθα.
Ναϊ Δέσποτα π α ν τ ο δ ύ ν α μ ε Κύριε, ε ί σ ά κ ο υ σ ο ν τήςδεήσεως ημών, ότι εκτός σοϋ άλλον
ούκ ο ϊ δ α μ ε ν τό όνομα σου όνομάζομεν - συ γ ά ρ ει ό ενεργών τά π ά ν τ α έν π ά σ ι -, καϊ
τήν π α ρ ά σου πάντες έπιζητοϋμεν βοήθειαν. Έ π ί β λ ε ψ ο ν ούν έκ τοϋ ο υ ρ α ν ο ύ Κύριε,
Млксим Исповндник: Подвижничко слово
81
37. Због тога изобличавајући из далека наше лицемерје, (Бог) рече: „Народ овај, уснама својим ме поштује, а срце им далеко стоји од мене, но узалуд ме поштују" (Ис 29,
13) и тако даље. Оно што је и Господ наш говорио, оплакујући фарисеје, применљиво
је и на нас, садање лицемере, који смо се удостојили толике благодати, па се показујемо горим од оних. He вежемо ли и ми бремена тешка и незгодна за ношење, и товаримо их на рамена људи, а прстом својим нећемо да их прихватимо (Лк 11, 46)? - He чинимо ли и ми сва дела наша да се покажемо људима (Мт. 6, 5)? He волимо ли и ми зачеље на гозбама и прва места у зборницама, и да нас људи зову, учитељу, и оне који
нам не указују ту част, не прогонимо ли до смрти? Нисмо ли и ми узели кључ од знања, и не затварамо ли царство небеско пред људима, и нити сами улазимо, нити другима дамо да улазе? He прелазимо ли и ми море и земљу да би једнога придобили, и када
га добијемо, не чинимо ли га сином пакленим удвоје већим од себе? Нисмо ли и ми вођи слепи, који комарца оцеђујемо, а камилу прождиремо? He чистимо ли и ми чашу и
зделу споља, а унутра смо пуни гарежи и лакомства, а нарочито раскалашности? He
дајемо ли и ми десетак од кима, и метвице, и сваког поврћа, а преступамо судове и љубав Божију? Нисмо ли и ми као гробови сакривени, који се споља показујемо људима
праведни, а унутра смо напуњени лицемерја и безакоња и сваке нечистоте? He подижемо ли и ми гробове мученицима, и украшујемо споменике апостолима, а слични смо
онима који су их побили? (Види Мт 23) Ко да не заплаче за нама који се налазимо у таквом стању? Ко да не зарида због нашег таквог заробљеништва? Због тога ми, као часни синови Божији, показујемо се као лончарски судови. Зато је потамнело злато, изменило се сребро добро (Плач Јер 4, 1-2). Зато ми, назореји Сиона, који су блистали
боље од снега, постали смо као Етиопи, бивши бељи од млека, потамнесмо више од
црнила. Зато се помрачи лице наше више од чађи. Који смо однеговани у раскоши,
обукли смо ce у нечистоту, и умножи се безакоње наше, више од безакоња Содомљана.
Зато ми синови дана и светлости, постали смо синови ноћи и таме (1. Сол 5, 5). Зато
ми синови царства, постали смо синови паклени. Зато ми синови Вишњега, као људи
умиремо, и као један од кнезова падамо (Пс 82, 6-7). Зато смо смо предани у руке безаконих непријатеља, тј. дивљим демонима, и цару неправедноме и лукавијем од свих на
земљи, тј. њиховом кнезу (=сатани), јер сагрешисмо и безаконовасмо, преступивши заповести Господа Бога нашега (Дан 3, 31-32) погазивши Сина Божијега, и крв Новога
Завета ниушта не сматрасмо (Јев 10, 29). Но, Господе, не остави нас до краја, имена
Твојега ради, и не разори завета Твога, и не уклони милост Своју од нас (Дан 3, 34-35),
ради милосрђа свога, Оче наш, који си на небесима, и милости ради Духа Твога Светога. „Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем
својим, јер смо веома олошали. Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена
својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега" (Пс 79, 8-9). Господе, опоменувши се првине наше, коју од нас по човекољубљу прими Твој Јединородни
Син, и коју ради нас има на небесима, да би нам дао сигурну наду спасења, да не би ми
кроз очајање постали горима. Помози нам ради Часне Крви Његове, коју је излио за
живот света, ради Његових светих Апостола и Мученика, који су ради имена Његова
пролили своју сопствену крв, ради светих Пророка, Отаца и Патријараха, који су се
трудили да угоде светом имену Твоме. He превиди молитву нашу, Господе, нити нас
остави на крају. Јер се не уздамо у правде наше, него у милост Твоју којом се бринеш
за род наш. Преклињемо и молимо Твоју светињу, да нам не буде на суд тајна устројена од Јединородног Сина Твога за наше спасење, и не одбаци нас од лица Твога. Немој
се згадити на нашу недостојност, него нас помилуј по великој милости Својој, и по
обиљу милосрђа Твога, отпусти грехе наше, да неосуђено дошавши пред лице свете
славе Твоје, удостојимо се покрова Твога Јединородног Сина, и да због грехова наших
не будемо одбачени као зле слуге. О, Владару, свемогући Господе, чуј мољења наша,
јер осим Тебе другога (Бога) не знамо, име твоје именујемо, јер си ти који чиниш све у
свему, и сви од Тебе тражимо помоћ. Погледај, дакле, с неба, Господе, и види из дома
свете славе Твоје. Где је ревност Твоја и моћ Твоја? Где је обиље милости Твоје и ми-
82
D
948
Β
C
D
949
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
και Γδε έκ τοϋ οίκου τοϋ άγιου σου και δόξης. Ποϋ έστιν ό ζήλος σου κ α ι ή ισχύς σου;
Ποϋ έστι τό πλήθος τοϋ ελέους σου και τών οίκτιρμών σου, ότι ήνέσχου τής πτώσεως
ημών; Σύ γ ά ρ ημών εΐ Πατήρ, ότι Αβραάμ ούκ έγνω ημάς και Ι σ ρ α ή λ ούκ έπέγνω
ημάς, άλλά σύ Κύριε, Πατήρ ημών, ρϋσαι ημάς* ά π ' αρχής τό όνομα σου έφ' ημάς |
έστι, και τοϋ μονογενούς σου Υίοϋ κάί τοϋ άγιου σου Πνεύματος. Τι έ π λ ά ν η σ α ς ημάς
Κύριε ά π ό τής όδοϋ σου, μή παιδεύσας ημάς τή ράβδω τών κ ρ ι μ ά τ ω ν σου. Τί έσκλήρυνας ημών τάς κ α ρ δ ί α ς τοϋ μή φοβεΐσθαί σε, έγκατέλειψας ημάς τή αυτονομία τής
πλάνης; Έ π ί σ τ ρ ε ψ ο ν Κύριε τούς δούλους σου, διά τήν ά γ ί α ν σου έκκλησίαν, διά πάν­
τας τούς ά π ' αιώνος άγιους σου, ίνα μικρόν κληρονομήσωμεν τοϋ όρους τοϋ άγιου σου*
οί ύπεναντίοι ημών κ α τ ε π ά τ η σ α ν τό άγιασμα σου* έγενόμεθα ώς τό ά π ' αρχής, ότε ούκ
ήρξας ημών, ουδέ έπεκλήθη τό όνομα σου έφ' ημάς.
λ η ' Έ ά ν άνοιξης τον ούρανόν, τρόμος λήψεται ά π ό σοϋ όρη, κ α ι τ α κ ή σ ο ν τ α ι , ώς κηρός ά π ό π ρ ο σ ώ π ο υ τοϋ πυρός τήκεται* και κ α τ α κ α ύ σ ε ι π ϋ ρ τούς | ύπεναντίους, και
φοβερό ν έσται τό όνομα σου τοις ύπεναντίοις. Ό τ α ν ποιής τά ένδοξα, τρόμος λήψε­
ται ά π ό σοϋ όρη. Α π ό τοϋ αιώνος ούκ ήκούσαμεν, ουδέ οί ο φ θ α λ μ ο ί ημών είδον Θεόν
πλήν σοϋ, κ α ι τά έργα σου ά ποιήσεις τοις ύπομένουσιν έ λ ε ο ν συναντήσεται γ ά ρ τοΧς
ποιοϋσι τό δίκαιον, κ α ι τών οδών σου μνησθήσονται. Ι δ ο ύ σύ ώργίσθης και ημείς
ήμάρτομεν, μάλλον δέ ήμεις ήμάρτομεν καϊ σύ ώργίσθης.
Διά τοϋτο έπλανήθημεν και έγενήθημεν ώς α κ ά θ α ρ τ ο ι πάντες ημείς, ώς ρ ά κ ο ς ά π ο κ α θ η μένης π ά σ α ή δικαιοσύνη η μ ώ ν καϊ έρρύημεν ώς φύλλα διά τάς ανομίας ημών, ούτως
άνεμος ο'ίσει ημάς* και ούκ έστιν ό επικαλούμενος τό όνομα σου και ό μνησθέίς άντιλαβέσθαι σου* | και άπέστρεψας τό π ρ ό σ ω π ο ν σου ά φ ' ημών και π α ρ έ δ ω κ α ς ημάς διά
τάς α μ α ρ τ ί α ς ημών. Και νϋν Κύριε, Πατήρ ημών σύ, ημείς δέ, πηλός, έργον τών χειρών
σου πάντες. Μή όργισθής ήμιν έως σ φ ό δ ρ α και μή έν κ α ι ρ ώ μνησθής α μ α ρ τ ι ώ ν ημών.
Και νϋν έπίβλεψον, ότι λαός σου πάντες ημείς- πόλις τοϋ ά γ ι ο υ σου, έγενήθη έρημος
Σ ι ώ ν ώς έρημος έγενήθη Ιερουσαλήμ* εις κ α τ ά ρ α ν ό οίκο, τό ά γ ι ο ν ημών, και ή δόξα
ην ηύλόγησαν οί πατέρες ημών, έγενήθη πυρίκαυστος, και π ά ν τ α τά ένδοξα συνέπεσε.
Και έπι π ά σ ι τούτοις ήνέσχου Κύριε, καϊ, έσιώπησας και έταπείνωσας ημάς έως σφόδρα,
λ θ ' Συνέβη μέν τ α ϋ τ α τυπικώς τω π α λ α ί ω σου λαώ, νϋν δέ εις ημάς άληθινώς πεπλήρωται, καϊ, έγενήθημεν όνειδος | τοις γείτοσιν ημών δαίμοσι, μυκτηρισμός καϊ, χλευασ­
μός τοις κύκλω ημών. Αλλ' έπίβλεψον έξ ουρανού και Γδε* και σώσον ημάς διά τό όνο­
μα σου τό ά γ ι ο ν καϊ, γνώρισον ήμιν τάς μεθοδείας τών ύ π ε ν α ν τ ί ω ν η μ ώ ν και ρϋσαι
ημάς έκ τών μηχανημάτων αυτών, κ α ι μή άποστήσης ά φ ' ημών τήν σήν βοήθειαν, ότι
ήμεΧς ούχ ικανοί έσμεν προς τό ν ι κ ά ν τά ά ν τ ι π ί π τ ο ν τ α , σύ δέ δ υ ν α τ ό ς εί εις τό σώζειν
έκ π ά ν τ ω ν τών εναντίων. Σώσον ημάς Κύριε έκ τών δυσχερών τοϋ κόσμου τούτου κα­
τά τήν χρηστότητα σου, ίνα έν κ α θ α ρ ά συνειδήσει τό πέλαγος τοϋ βίου δ ι α π ε ρ ά σ α ν τες, άξιωθώμεν τής αιωνίου ζωής, άμεμπτοι και ακέραιοι τω φοβερώ κ ά ί φ ρ ι κ τ ώ σου
βήματι σου π α ρ α σ τ ά ν τ ε ς " .
μ' Τ α ϋ τ α π ά ν τ α ά κ ο υ σ α ς ό Αδελφός και σφόδρα | κατανυγείς, μετά δ α κ ρ ύ ω ν εΐπε τω
Γέροντι* " Ώ ς έξ ων θεωρώ Πάτερ, ούχ υπολείπεται μοι έλπϊ,ς σωτηρίας - αί γ ά ρ ανομία ι
μου ύ π ε ρ ή ρ α ν τήν κεφαλήν μου -, ά λ λ ά π α ρ α κ α λ ώ ειπείν μοι, τί ώφειλον ποιήσαι".
Και ό Γέρων αποκριθείς είπε* "Τό σωθήναι π α ρ ά μέν ά ν θ ρ ώ π ο ι ς α δ ύ ν α τ ο ν , π α ρ ά δέ τω
Θεώ π ά ν τ α δ υ ν α τ ά , ώς αυτός έφη ό Κύριος. Προφθάσωμεν ούν τό π ρ ό σ ω π ο ν αύτοϋ
έν εξομολογήσει* προσκυνήσωμεν κ α ι προσπέσωμεν α ύ τ ώ και κλαύσωμεν εναντίον
Κυρίου τοϋ ποιήσαντος ημάς, ότι α υ τ ό ς έστιν ό Θεός ημών,* και άκούωμεν αύτοϋ
λέγοντος διά τής Ή σ α ΐ ο υ φωνής ότι « Ό τ α ν άπο|στραφίς στενάξη^, τότε σωθήση», καϊ
π ά λ ι ν «Μή ούκ ισχύει ή χέίρ Κυρίου τοϋ σώσαι, ή έβάρυνε τό ούς α ύ τ ο ϋ τό μή είσακούσασαι; Αλλά τά αμαρτήματα ημών διϊστώσιν άναμέσον ημών και τοϋ Θεοϋ* κάί
διά τάς α μ α ρ τ ί α ς ημών άπέστρεψε τό π ρ ό σ ω π ο ν αύτοϋ τοϋ μή έλεήσαι».
Διό λέγει* «Αούσασθε, κ α θ α ρ ο ί γένεσθε, άφέλετε τάς πονηρίας ά π ό τών ψ υ χ ώ ν υμών
α π έ ν α ν τ ι τών ο φ θ α λ μ ώ ν μοϋ, π α ύ σ α σ θ ε ά π ό τών πονηριών υμών, μάθετε κ α λ ό ν ποιειν,
έκζητήσατε κρίσιν, ρύσασθε αδικούμενο ν, κρίνατε ό ρ φ α ν ώ και δ ι κ α ι ώ σ α τ ε χήρα ν και
δεύτε και διελεγχθώμεν, λέγει Κύριος* και έάν ώσιν αί ά μ α ρ τ ί α ι υμών ώς φοινικοϋν,
ώς χιόνα λευκανώ, έάν δέ ωσιν ώς κόκκινον, ώσει έριον λευκανώ* κ α ι έάν θέλητε | καϊ,
είσακούσητέ μου, τά α γ α θ ά τής γής φάγεσθε. Τό γ ά ρ στόμα Κυρίου έλάλησε ταϋτα»,
Και π ά λ ι ν διά Ίωήλ* «Τάδε λέγει Κύριος Έ π ι σ τ ρ ά φ ε τ ε προς με έξ όλης τής κ α ρ δ ί α ς
υμών και, έν νηστεία και έν κ λ α υ θ μ ώ και έν κοπετώ* διαρρήξατε τάς κ α ρ δ ί α ς υμών
και μή τά ιμάτια υμών. Ε λ ε ή μ ω ν γ ά ρ και οίκτίρμων έστι Κύριος, καϊ μετανοών έπι
ταις κακίαις,'» προς Ιεζεκιήλ δέ* «Υιέ ά ν θ ρ ω π ο υ είπόν τω οίκω Ισραήλ* Ό ύ τ ω ς έλαλή-
Млксим Исповкдник: Подвижничко слово
83
лосрђа Твога, јер си трпео пад наш? Јер си Ти био Отац наш, јер нас Аврам није знао, и
Израиљ (Јаков) није нас познао, него Ти, Господе, Оче наш, избави нас, јер је од почетка Твоје свето име на нама, и Твог Јединородног Сина и Духа Твога Светога. Што допусти, Господе, да зађемо од пута Твога, не кажњавај нас палицом судова Твојих. Што
си отврднуо срца наша, да Те се не боје? Што си нас предао самовољи заблуде? Поврати, Господе, робље Твоје, ради Свете Цркве Твоје, и ради свих од века Светитеља Твојих, да некако наследимо Гору Твоју (Сион). Противници наши погазише светињу Твоју, постадосмо као у почетку, док још ниси владао нама, нити се беше призивало име
Твоје на нас (Ис 63, 15-19).
38. Ако отвориш небо, трепет ће обузети горе од Тебе, и растопиће се као восак на домаку огња, и попалиће огањ противнике, и страшно ће бити име Твоје противницима
(Твојим). Када будеш чинио преславна дела, трепет ће обузети горе од Тебе. Од века
не слушасмо, нити очи наше видеше Бога, осим Тебе. И дела Твоја која ћеш учинити
онима који чекају милост, срешће оне који чине правду, и сећају се путева Твојих. Гле,
Ти си се разгневио, и ми сагрешисмо. - Боље речено, ми саргешисмо и Ти си се разгневио. Зато залутасмо и постасмо као нечисти сви ми, јер је сва правда наша нечиста хаљина, и отпадосмо као лишће због безакоња наших, тако да ће нас ветар однети, и HeMa никога који призива име Твоје, и који би се сетио да Те се држи. И окренуо си лице
Твоје од нас, и предао си нас због грехова наших. И сада, Господе, Ти си Отац наш, a
ми смо сви блато, дело руку Твојих. He гневи се сувише на нас и не сећај ce у времену
грехова наших. И сада погледај, јер смо ми сви народ Твој, град светога Сиона Твога
пуст постаде, као пустиња поста Јерусалим. Проклет поста дом свети наш, и слава коју
благословише оци наши би спаљена огњем, и сва славна дела наша падоше. И све си
ово трпео, Господе, и ћутао, и понизио си нас веома.
39. Све се το десило старом народу Твоме (Јеврејима) преобразно, а сада се на нама
испунило истински, и постадосмо руг суседима нашим - демонима, подсмех и поруга
онима који су око нас (Пс 79, 4). Но погледај с неба и види, и спаси нас ради светога
имена Твога, и покажи нам лукавства противника наших, и избави нас од замки њихових, и не удаљи од нас помоћ Твоју, јер ми нисмо способни да победимо оне који нападају на нас, а Ти си моћан да нас спасеш од свих противника. Спаси нас, Господе, од
непријатности овога света, по благости Твојој, да би чистом савешћу пребродивши M o ­
pe живота, предстали страшном престолу Твоме непорочни и без мане, и удостојили се
вечнога живота.
4 0 . БРАТ чувши све то, и скрушивши се веома, са сузама рече старцу: Како видим из
овога, оче, не остаје ми наде спасења. Јер безакоња моја превазиђоше главу моју (Пс
38, 4), но молим те, реци ми шта ми треба чинити? Α СТАРАЦ одговарајући, рече:
Спасење по човечијим силама немогуће је, но за Бога, све је могуће, као што је рекао
сам Господ (Мт 19, 26). Достигнимо дакле, лице Његово у покајању и поклонимо му
се, и припаднимо, и плачимо пред Господом који насје створио, јер је Он Бог наш (Пс
95, 2; 6-7), и чујмо глас Његов који говори кроз Исаију пророка, да „кад се обратиш и
уздахнеш, спашћеш се" (Ис 30, 15). И опет, „Гле, није окрачала рука Господња да не
може спасти, нити је отежало ухо његово да не може чути. Hero безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и гријеси ваши заклонише лице његово од вас, да нечује" (Ис
59, 1-2). Зато говори: „Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити, учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте
потлаченога, дајте правицу сироти, браните удовицу. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег; ако буду
црвени као црвац, постаће као вуна. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете... јер
уста Господња рекоше" (Ис 1, 16-19). И опет кроз Јоила: „Обратите се κ мени свијем
срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје,
и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и
обилан милосрђем и каје се ода зла" (Јоил 2, 12-13). Α Језекиљу пак, вели Господ: „Си-
84
ΜΑΞΊΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
σατε λέγοντες* «Αί π λ ά ν α ι ημών και αί άνομίαι ημών έφ' ήμιν είσι, και έν αύταΧς τηκόμεθα* καϊ πώς ζησόμεθα';» Είπόν αύτοΧς* 'Ζώ έγώ, λέγει Κύριος, ού βούλομαι τον θά­
νατον τοϋ άσεβους, ώσ τό ά π ο σ τ ρ έ ψ α ι αυτόν ά π ό τής όδοϋ α ύ τ ο ϋ κ α ϊ ζήν α υ τ ό ν ά π ο 4
C
στροφή α π ο σ τ ρ έ ψ α τ ε | ά π ό τής όδοϋ υ μ ώ ν και ίνα τι αποθνήσκετε, οίκος Ισραήλ ;»
Ή δέ τρίτη τών Βασιλειών, τήν υπερβολή ν τής τοϋ Θεοϋ χρηστότητα φανεροϋσα, ού­
τως λέγει έν τω ά κ ο ϋ σ α ι Αχαάβ, όντα έν τω άμπελώνι τοϋ Ναβουθαί, δν έκληρονόμησεν έν τω άποκτεΐναι αυτόν διά τής Ίεζάβελ, τούς λόγους Ή λ ι ο υ λέγοντος* «Τάδε λέγει
Κύριος* Έ φ ό ν ε υ σ α ς και έκληρονόμησας* και έν τω τ ό π ω έν ω έξέλειξαν οί κύνες τό
αίμα Ναβουθαί, έκει λείξουσιν οί κύνες τό αΐμά σου* και τήν Ίεζάβελ κύνες κ α τ α φ ά γονται έν τω προτειχίσματι τοϋ Ι σ ρ α ή λ / και έν τω ά κ ο ϋ σ α ι Α χ α ά β τούς λόγους τού­
τους, διέρρηξε τά ιμάτια αύτοϋ, και έθετο σάκκον έπι τήν σ ά ρ κ α α ύ τ ο ϋ , κ α ι ένήστευD
σε, και έκοιμήθη έν τω σάκκω. Και έγένετο λόγος Κυρίου προς | Ή λ ι ο υ λ έ γ ω ν ''Τδέ
ότι ένετράπη Α χ α ά β ά π ό π ρ ο σ ώ π ο υ μου. Ούκ έπάξω κ α κ ί α ν έν ταις ήμέραις αύτοϋ'».
Ό δέ Δαυΐδ φησί* «Τήν άνομίαν μου έγνώρισα, και τήν ά μ α ρ τ ί α ν μου ούκ έκάλυψα*
είπα* Έ ξ α γ ο ρ ε ύ σ ω κ α τ ' έμοϋ τήν άνομίαν μου τω Κυρίω', και σύ ά φ ή κ α ς τήν άσέβειαν τής κ α ρ δ ί α ς μου* υπέρ ταύτης προσεύξεται προς σέ π ά ς όσιος έν κ α ι ρ ώ εύθέτω*
και έν κ α τ α κ λ υ σ μ ώ υ δ ά τ ω ν πολλών προς α υ τ ό ν ούκ έγγιοϋσιν».
Έν δέ τω Εύαγγελίω ό Κύριος «Μετανοείτε» φησίν, «ήγγικε γ ά ρ ή βασιλεία τών ουρα­
ν ώ ν » τοϋ δέ Πέτρου πυθομένου* «Ποσάκις τής ημέρας, έάν άμάρτη εις έμέ ό αδελφός
μου, α φ ή σ ω α ύ τ ώ ; "Εως έπτάκις;», αποκρίνεται ό φύσει α γ α θ ό ς και άνείκαστος έν
χρηστότητι* «Ού λέγω σοι έως έπτάκις, άλλ' έως έβδομηκοντάκις επτά». Τί ταύτης τής
άγαθότητος ίσόρροπον; Τί ταύτης τής φ ι λ α ν θ ρ ω π ί α ς έφάμιλλον; |
9 5 2 μ α ' Έ γ ν ω κ ό τ ε ς ούν τον φόβον τοϋ Κυρίου, τήν τε χρηστότητα α ύ τ ο ϋ κ α ϊ τήν φιλανθρωπίαν, έκ τε τής Π α λ α ι ά ς κάί τής Καινής Διαθήκης, έπιστρέψωμεν έξ όλης τής καρ­
δίας η μ ώ ν και Γνα τί άπολλύμεθα, αδελφοί; Καθαρίσωμεν χείρας οί αμαρτωλοί* άγνίσωμεν τάς κ α ρ δ ί α ς ημών οί δίψυχοι* ταλαιπωρήσωμεν και πενθήσωμεν και κλαύσωμεν διά τάς α μ α ρ τ ί α ς η μ ώ ν παυσώμεθα τών πονηριών ημών, πιστεύσωμεν ταις έπαγγελίαις τοϋ Κυρίου, φοβηθώμεν τάς άπειλάς αύτοϋ, φυλάξωμεν τάς έντολάς αύτοϋ, ά γ α πήσωμεν αλλήλους έξ όλης καρδίας* εΐπωμεν «αδελφοί ημών» κ α ι τοις μισοϋσιν ημάς
και βδελυσσομένοις, ϊ ν α τό όνομα Κυρίου δοξασθή καϊ όφθή έν τή ευφροσύνη αύτοϋ.
Β
Δώμεν συγγνώμην άλλήλοις, δι' αλλήλων πειραζόμενοι, ώς π ά ν τ ε ς | ύ π ό κοινού έχθροϋ
πολεμούμενοι* άντιστώμεν τοις λογισμοΐς ημών, τον Θεόν εις συμμαχίαν επικαλούμε­
νοι, καϊ φυγαδεύομεν έξ ημών τά π ο ν η ρ ά καϊ α κ ά θ α ρ τ α πνεύματα* ύποτάξωμεν τήν
σάρκα τω πνεύματι, ύπωπιάζοντες καϊ δουλαγωγοϋντες διά πάσης κακοπαθείας* κα­
θαρίσωμεν εαυτούς ά π ό π α ν τ ό ς μολυσμοϋ σαρκός καϊ πνεύματος, διεγείρωμεν αλλή­
λους εις π α ρ ο ξ υ σ μ ό ν α γ ά π η ς καϊ κ α λ ώ ν έ ρ γ ω ν μή φθονήσωμεν άλλήλοις, μηδέ φθονούμενοι ά γ ρ ι ω θ ώ μ ε ν συμπαθήσωμεν δέ μάλλον άλλήλοις καϊ διά ταπεινοφροσύνης
αλλήλους ίασώμεθα. Μή κ α τ α λ α λ ώ μ ε ν αλλήλων, μή δέ σκώψωμεν αλλήλους, ότι έσ­
μεν αλλήλων μέλη. Αποβάλλωμεν ά φ ' ημών τήν άμέλειαν καϊ τήν ραθυμίαν, κ α ϊ στώμεν
C
ανδρείως κ α τ ά τών πνευμάτων τής πονηρίας | αγωνιζόμενοι, καϊ έχομεν π α ρ ά κ λ η τ ο ν
Ίησοϋν Χριστόν δ ί κ α ι ο ν προς τον Πατέρα, καϊ αυτός ίλασμός έστι περϊ τών α μ α ρ τ ι ώ ν
η μ ώ ν καϊ δεηθώμεν α ύ τ ο ϋ έν κ α θ α ρ ά καρδία, έξ όλης ψυχής ημών, καϊ άφίησιν ήμΧν
τάς α μ α ρ τ ί α ς ημών, ότι εγγύς Κύριος πάσι τοΧς έπικαλουμένοις α υ τ ό ν έν άληθεία' καϊ
θέλημα τών φοβούμενων α υ τ ό ν ποιήσει, καϊ τής δεήσεως α υ τ ώ ν είσακούσεται καϊ σώ­
σει αυτούς. Διό λέγει* «Θϋσον τω Θεώ θυσίαν αίνέσεως καϊ ά π ό δ ο ς τω Ύ ψ ί σ τ ω τάς εύχάς σου* καϊ έπικάλεσαί με έν ήμερα θλίψεώς σου, καϊ έξελοϋμαί σε καϊ δοξάσεις με».
Καϊ ό Η σ α ΐ α ς δέ π ά λ ι ν «Αϋε π ά ν τ α σύνδεσμον αδικίας, διάλυε σ τ ρ α γ γ α λ ι ά ς βίαιων
συναλλαγμάτων, απόστελλε τεθραυσμένους έν άφέσει, καϊ π ά σ α ν σ υ γ γ ρ α φ ή ν άδικον
διάσπα* δ ι ά θ ρ υ π τ ε πεινώντι τον ά ρ τ ο ν σου, καϊ πτωχούς άστεγους είσάγαγε εις τον
D
οίκον σου. Έ ά ν ϊδης | γυμνόν, περίβαλε, καϊ ά π ό τών οικείων τοϋ σπέρματος σου ούχ'
παρόψει. Τότε ραγήσεται πρώϊμον τό φώς σου, καϊ τά ίάματά σου ταχύ άνατελεΧ, καϊ
προπορεύσεται έμπροσθεν σου ή δικαιοσύνη σου, καϊ ή δόξα τοϋ Θεοϋ περιστελεΧ
σε». Καϊ τί τό έπϊ τούτοις; «Τότε βοήση, καϊ ό Θεός είσακούσεται σου* έτι λαλοϋντός
σου, έρεΧ* ' Ί δ ο ύ πάρειμι'. Τότε άνατελεΧ έν τω σκότει τό φώς σου, καϊ τό σκότος σου
ώς μεσημβρία. Καϊ έσται ό Θεός μετά σοϋ διά παντός* καϊ έμπλησθήση κ α θ ά έπιθυμεΧ
9 5 3 ή ψυχή σου». Ό ρ ά ς ότι έν τω λύειν π ά ν τ α σύνδεσμον αδικίας έκ τής | κ α ρ δ ί α ς ημών
καϊ διαλύειν π ά σ α ν σ τ ρ α γ γ α λ ι ά ν βίαιων μνησικακίας καϊ σπεύδειν εύεργετεΧν τον
πλησίον έξ όλης ψυχής, τω φωτϊ τής γνώσεως περιλαμπόμεθα, καϊ τών π α θ ώ ν τής άτι-
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
85
не човјечји, реци дому Израиљеву: ви говорите овако и кажете: пријеступи наши и
гријеси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живјели? Реци им: тако био ја
жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са злијех путова својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев" (Јез 33, 10-11). Α Трећа књига ο царевима (тј. 1. Царства), показујући изобиље Божије благости, овако говори, Цар Ахав, будући у винограду Навутејевом, који је присвојио убивши га наговорен од Језавеље, кад је чуо речи
Илије, где говори: „Овако говори Господ: нијеси ли убио и нијеси ли присвојио?... како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв, а Језавељу ће пси изјести
испод зидова Језраелских. Α кад Ахав чу те ријечи, раздрије хаљине своје, и привеза
костријет око тијела својега, и пошћаше, и спаваше у костријети, и хођаше полагано. И
дође ријеч Господња Илији Тесвићанину говорећи: јеси ли видио како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити онога зла за његова живота" (1. Цар 21, 19; 23; 27; 29). Α Давид говори: „Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене
кривицу гријеха мојега. Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда
потоп велике воде неће га стигнути" (Пс 32, 5-6). У Еванђељу, пак, говори Господ:
„Покајте се, јер се приближило Царство небеско" (Мт 4, 17). Α када Га је Петар упитао, колико пута на дан, ако сагреши брат мој, да му опростим, до седам ли пута? одговори му по природи благ и неизмеран у благости: „Не велим ти до седам пута, него до
седамдесет пута седам" (Мт 18, 22). Шта се може сравнити с таквом благошћу? Шта да
се упореди с таквим човекољубљем?
41. Познавши, дакле, страх Господњи, његову благост и човекољубље како из Старог
тако и из Новог Завета, обратимо се (к Њему) од свег срца свога, и зашто да гинемо,
браћо? Очистимо руке (своје) грешници, очистимо срца наша, двоједушни, помучимо
се, тугујмо, и плачимо за грехе своје. Престанимо од злих дела својих, поверујмо у милосрђа Господња, убојмо се претњи Његових, сачувајмо заповести Његове, заволимо
један другог из свег срца. Рецимо и онима који нас мрзе и који нас вређају, ви сте браћа наша - да се прослави име Господње, и покаже у радости Његовој. Дајмо опроштај
једни другима за узајамна искушавања, као оних против којих ратује заједнички непријатељ. Противимо се помислима нашим, призивајући Бога за савезника, и прогнаћемо од нас лукаве и нечисте духове. Потчинимо тело духу, притешњујући га и васпитавајући сваким злострадањем. Очистимо себе од сваке прљавштине тела и духа. Побуђујмо једни друге на такмичење у љубави и добрим делима. He завидимо једни другима, нити се раздражујмо кад нам завиде, него боље саучествујмо једни другима, и
смиреноумљем лечимо једни друге. He оговарајмо једни друге, нити се подсмевајмо
узајамно, јер смо људи једни другима. Одбацимо од себе безбрижност и немарност, и
стојмо храбро борећи се против духова зла, и имамо заступника пред Оцем, Исуса
Христа Праведника, и Он је помирење за грехе наше. Помолимо се, дакле, κ Њему чистим срцем, из све душе своје, и опростиће нам грехе наше. Јер је близу Господ свима
који Га призивају у истини (Пс 145, 18). Зато говори: „Принеси Богу хвалу на жртву, и
извршуј вишњему завјете своје. Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави" (Пс 49, 14-15). Α Исаија опет: „Да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли
да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш
гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела? Тада ће синути видјело твоје као
зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража" (Ис 58, 6-8). Α шта после тога? „Тада ћеш призивати, и
Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: ево ме... тада ће засијати у мраку видјело твоје
и тама ће твоја бити као подне. Јер ће те Господ водити вазда и ситиће душу твоју" (Ис
58, 9-11). Видиш ли да кад разрешимо сваку везу неправде од срца свога, и развежемо
свако уже присиле променом старе мржње, и журимо да чинимо добро ближњему из
све душе, тада ћемо бити обасјани светлошћу познања, и ослобођени од страсти беш-
86
Β
C
D
956
Β
C
D
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Λόγος ασκητικός
μίας έλευθεροΰμεθα, και πάσης αρετής πληρούμεθα, και ύ π ό τής δόξης τοϋ Θεοϋ καταλαμπόμεθα, και πάσης ά γ ν ο ι α ς έλευθερούμεθα, και προσευχόμενοι ταχύ είσακουόμεθα,
και τον Θεόν μεθ' ημών έξομεν διά παντός, και τής κ α τ ά Θεόν επιθυμίας πληρούμεθα.
μ β ' Αγαπήσωμεν ούν αλλήλους, και ά γ α π ώ μ ε θ α ύ π ό Θεοϋ* μακροθυμήσωμεν έπ' άλλήλοις, και μακροθυμεΐ έπι ταΧς άμαρτίαις ημών. Μή ά ν τ α π ο δ ώ μ ε ν κ α κ ό ν άντι κ α κ ο ϋ
και ούκ άπολαμβάνομεν κ α τ ά τάς αμαρτίας ημών. Τήν γ ά ρ συγχώρησιν τών π α ρ α π τ ω ­
μάτων ημών έν τή συγχωρήσει τών αδελφών εύρίσκομεν και τό έλεος τοϋ Κυρίου έν
τή έλεη|μοσύνη τοϋ πλησίον έγκέκρυπται. Διά τοϋτο ό Κύριος έλεγεν «Άφετε και άφεθήσεται ύμΧν», και « Έ ά ν άφήτε τοΧς άνθρώποις τά π α ρ α π τ ώ μ α τ α αυτών, και ό Πατήρ
υμών ό ουράνιος αφήσει ύμΧν τά π α ρ α π τ ώ μ α τ α υμών», και π ά λ ι ν «Μακάριοι οί ελεή­
μονες, ότι αύτοι έλεηθήσονται», Και « Ώ ι μέτρω μετρεΧτε, άντιμετρηθήσεται ύμΧν». Ι δ ο ύ
έχαρίσατο ήμΧν ό Κύριος τ ρ ό π ο ν σωτηρίας, και έδωκεν ήμΧν εξουσία ν γενέσθαι τέκνα
Θεοϋ* κάί έν τω θελήματι ημών έστι λοιπόν ή σωτηρία ημών.
μ γ ' Δώμεν οΰν εαυτούς τω Κυρίω έξ ολοκλήρου, Γνα όλόκληρον α υ τ ό ν ά ν τ ι λ ά β ω μ ε ν
γενώμεθα θεοι δι' α υ τ ό ν διά γ ά ρ τοϋτο ά ν θ ρ ω π ο ς γέγονε, φύσει ων Θεός κάί Δεσπότης. Ύ π α κ ο ύ σ ω μ ε ν α ύ τ ώ , και | αυτός ά κ α μ ά τ ω ς αμύνεται τούς εχθρούς η μ ώ ν «Εί ό
λαός μου ήκουσέ μου» φησίν, «Ισραήλ ταΧς όδοΧς μου εί έπορεύθη, έν τω μηδενϊ αν
τούς εχθρούς α υ τ ώ ν έταπείνωσα καϊ έπι τούς θλίβοντας αυτούς έπέβαλον αν τήν χεΧρά μου». Π ά σ α ν τήν ελπίδα ημών έπ' αυτόν μόνον θήσωμεν και π ά σ α ν τήν μέριμναν
ημών έπ' α υ τ ό ν ρίψωμεν, και έκ πάσης θλίψεως αυτός ημάς ρύσεται και π ά ν τ α τον
βίον ημών αυτός ημάς διατρέψει. Πάντα μέν ά ν θ ρ ω π ο ν έκ ψυχής αγαπήσωμεν, έπι
μηδενι δέ α ν θ ρ ώ π ω ν τήν ελπίδα θήσωμεν, ότι έφ' όσον ό Κύριος συντηρεΧ ημάς, και οί
φίλοι πάντες ημάς περιέπουσι και οί εχθροί πάντες προς ημάς ά δ υ ν α τ ο ϋ σ ι ν έπάν δέ ό
Κύριος ημάς έγκαταλείπη, τότε και οί φίλοι | πάντες έγκαταλείπουσι κ α ι οί εχθροί
πάντες προς ημάς ίσχύουσιν. Αλλά και ό εις εαυτόν θ α ρ ρ ώ ν πεσεΧται π τ ώ μ α έξαίσιον,
ό δέ φοβούμενος τον Κύριον ύψωθήσεται. Διά τοϋτο ό Δαυΐδ έλεγεν «Ού γάρ έπι τω
τόξω μου έλπιώ και ή ρ ο μ φ α ί α μου ού σώσει με. Έ σ ω σ α ς γ ά ρ ημάς έκ τών θλιβόντων
ημάς, και τούς μισοϋντας ημάς κατήσχυνας».
μ δ ' Μή άνασχώμεθα τών λογισμών τών σμικρυνόντων ημών τάς αμαρτίας, και τήν
στγχώρησιν α υ τ ώ ν γεγονέναι μαντευομένων. Περι α υ τ ώ ν γ ά ρ ό Κύριος ασφαλιζόμενος
ημάς έλεγε* «Προσέχετε έαυτοΧς ά π ό τών ψευδοπροφητών, οϊτινες έλεύσονται | προς
υμάς έν ένδύμασι προβάτων, έσωθεν δέ είσι λύκοι άρπαγες. Έ φ ' όσον γ ά ρ ό νους
ημών ύ π ό τής α μ α ρ τ ί α ς όχλεΧται, ο ύ π ω τής συγχωρήσεως αυτής έ τ ύ χ ο μ ε ν ούδέπω γ ά ρ
κ α ρ π ο ύ ς άξιους τής μετανοίας π ε π ο ι ή κ α μ ε ν κ α ρ π ό ς γ ά ρ μετανοίας έστιν, α π ά θ ε ι α
ψυχής* α π ά θ ε ι α δέ, έξάλειψις αμαρτίας. Ο ύ π ω δέ έχομεν τελείαν ά π ά θ ε ι α ν , ποτέ μέν
όχλούμενοι ύ π ό τών π α θ ώ ν , ποτέ δέ μή όχλούμενοι* ούδ ά ρ α τής τών α μ α ρ τ ι ώ ν αφέ­
σεως τελείως έτύχομεν. Τής μέν γ ά ρ προγονικής αμαρτίας διά τοϋ α γ ί ο υ βαπτίσματος
ήλευθερώθημεν, τής δέ μετά τό βάπτισμα τολμηθείσης διά τής μετανοίας έλευθερούμεθα.
μ ε ' Μετανοήσωμεν οΰν γνησίως, ϊ ν α τών π α θ ώ ν | έλευθερούμενοι, τής τών αμαρτιών
αφέσεως τύχωμεν. Περι φρονήσωμεν τών πρόσκαιρων, ϊνα μή δι' α υ τ ά τοΧς άνθρώποις
μαχόμενοι, τήν έντολήν τής α γ ά π η ς παραβώμεν, καϊ τής τοϋ Θεοϋ α γ ά π η ς έκπέσοομεν.
Πνεύματι περιπατώμεν καϊ έπιθυμίαν σαρκός ού μή τελέσομεν. Γρηγορήσωμεν, νήψωμ ε ν άποβάλωμεν λοιπόν τον ύ π ν ο ν τής ραθυμίας* ζηλώσωμεν τούς άγιους άθλητάς τοϋ
σωτήρος* μιμησώμεθα α υ τ ώ ν τούς αγώνας, τών όπισθεν έπιλανθανόμενοι, τοΧς δέ έμ­
προσθεν επεκτεινόμενοι, τον ά κ α τ ά π α υ σ τ ο ν α υ τ ώ ν δρόμον, τήν ζέουσαν προθυμίαν,
τής εγκράτειας τήν καρτερίαν, τής σωφροσύνης τον άγιασμόν, τής υπομονής τήν γεν­
ναιότητα, τής μακροθυμίας τήν άνοχήν, τής συμπαθείας τον οΐκτον, τής πραυτητος τό
ά τ ά ρ α χ ο ν , τοϋ |ζήλου τήν θερμότητα, τής α γ ά π η ς τό ά ν υ π ό κ ρ ι τ ο ν , τής ταπεινοφροσύνης
τό ύψος, τής άκτημοσύνης τό άπέριττον, τήν άνδρείαν, τήν χρηστότητα, τήν έπιείκειαν.
Μή ύπτιωθώμεν ταΧς ήδοναΧς* μή χαυνωθώμεν τοΧς λογισμοΧς* μή ρυπώσωμεν τήν συνείδησιν. Τήν ειρήνη ν διώκωμεν μετά π ά ν τ ω ν καϊ τον ά γ ι α σ μ ό ν ου χωρϊς, ούδεϊς όψεται
τον Κύριον. Καϊ έπϊ τούτοις φύγωμεν τον κόσμον α δ ε λ φ ο ί καϊ τον κοσμοκράτορα*
καταλείψωμεν τήν σ ά ρ κ α καϊ τά σαρκικά* εις ουρανούς ά ν α δ ρ ά μ ω μ ε ν έκεΧ έξωμεν
ημών τό πολίτευμα. Τον θεΧον Απόστολον μιμησώμεθα* τον Αρχηγόν τής ζωής κ α τ α λ ά βωμεν τής πηγής τής ζωής άπολαύσωμεν. Σύν άγγέλοις χορεύσωμεν σύν άρχαγγέλοις
ύμνήσωμεν τον Κύ|ριον καϊ Θεόν ημών Ίησοϋν Χ ρ ι σ τ ό ν ά υ τ ώ ή δόξα καϊ τό κράτος
άμα τω Π α τ ρ ϊ σύν τω ά γ ί ω Πνεύματι, εις τούς α ι ώ ν α ς τών α ι ώ ν ω ν αμήν".
Млксим ИСПОВЕДНИК: Подвижничко слово
87
чашћа, и испуњени сваке врлине, и просветљени од славе Божије, и ослобођени сваког
незнања. Молећи се чућемо речи Христове, и Бога ћемо имати са собом за увек, и испунићемо се жеље по Богу.
4 2 . Заволимо, дакле, један другог и бићемо вољени од Бога. Трпимо једни друге, и Он
ће дуготрпети грехе наше. He враћајмо зло за зло, и нећемо примити по гресима нашим. Опроштај грехова наших, налазимо у опраштању браћи. И милост Божија скривена је у милостињи (нашој) према ближњем. Зато је Господ казао: „Опраштајте, и
опростиће вам се" (Лк 6, 37) - И, „Ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески" (Мт 6, 14). И опет, „Блажени милостиви, јер ће бити
помиловани" (Мт 5, 7). И, „Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити" (Мт 7,
2). Гле, Господ нам је даровао начин спасења, „и дао нам је власт да вјечно будемо чеда Божија" (Јн. 1, 12). У вољи нашој, дакле, јесте спасење наше.
4 3 . Даднимо, дакле, себе свецело Господу, да би Њега примили свецелог, и постали
богови кроз Њега, јер зато је Он постао човек, будући по природи Бог и Владика. Покоримо се Њему и послушајмо Њега, и Он ће неуморно одбијати и непријатеље наше.
„О кад би народ мој слушао мене", говори Он, „Израиљ кад би ходио путевима мојим,
брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју"
(Пс 80, 13-14). Сву наду своју положимо само на Њега, и сву бригу нашу бацимо само
на Њега, и од сваке невоље Он ће нас избавити, и целог живота нашег Он ће нас хранити. Сваког човека заволимо од душе, но ни на којег човека не полажимо наду своју, јер
уколико нас Господ чува, утолико ће нам и пријатељи помагати, и непријатељи изнемоћавати према нама. Кад нас Господ оставља, тада нас и сви пријатељи напуштају, a
непријатељи јачају против нас. Али који ce у себе самог узда, пашће падом великим, a
који се боји Господа, узвисиће се. Зато је и Давид рекао: „Јер се не уздам у лук свој,
нити ће ми мач мој помоћи. Hero ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш" (Пс 43, 6-7).
44. He трпимо помисли које умањују грехе наше, и убеђују нас да су нам они већ
опроштени. Јер Господ, осигуравајући нас, ο њима је рекао: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви" (Мт 7, 15). Јер док
се год ум наш узнемирава грехом, још нисмо добили опроштај истога, јер још писмо
учинили плодове достојне покајања. Плод покајања је бестрашће душе, а бестрашће је
истребљење греха. Још ми немамо савршено бестрашће, будући понекад узнемиравани
страстима, а понекад не. Нисмо, дакле, добили ни пуног опроштаја грехова. Јер од прародитељског греха ослободили смо се ми кроз свето Крштење, а од оног греха на који
смо се усудили после крштења, ослобађамо се кроз покајање.
45. Покајмо се, дакле, искрено, да би ослободивши се страсти, задобили опроштај грехова. Презиримо привремена блага, да не би гложећи се због њих са људима, преступили заповест ο љубави, и отпали од љубави Божије. „По Духу ходимо, и похоту тјелесну не извршујмо" (Гал 5. 16). Бдимо, будимо трезвени, одбацимо сан немарности.
Угледајмо се на свете Подвижнике Спасове, подражавајмо подвиге њихове, оно што је
остраг заборављајући, а за оним што је напред сежући се. Подражавајмо неуморно пут
њихов, топлу ревност, истрајност уздржања, светост целомудрија, чврстоћу трпљења,
непоколебљивост дуготрпљења, тугу састрадања, неколебљивост кротости, топлоту
ревновања, нелицемерје љубави, висину смиреноумља, једноставност нестјаженија,
храброст, благост, снисходљивост. He попуштајмо насладама, не раслабљујмо ce у помислима, не прљајмо савест. Имајмо мир и светињу са свима, без којих нико неће видети Господа (Јев 12, 14). Због свега тога бежимо, браћо, од света и кнеза његовог.
Оставимо тело, и што је телесно. На небеса изиђимо, тамо ћемо имати наше живљење.
Подражавајмо божанског Апостола, да достигнемо Начелника живота, и живимо од
Извора живота. Са Анђелима славимо, са Арханђелима певајмо Господа нашега Исуса
Христа. Коме нека је слава и моћ заједно са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. АМИН.
LUCA XXI-XXII (2004-2005) 88-151
Κεφάλαια
περϊ
ауалцд
PG 90, 960-1080 = Massimo Confessore. Capitoli sulla carita, editi criticamente con introduzione, versione e note
da A. Ceresa-Gastaldo, Verba Seniorum № 3, Roma : Ed. Studium 1963.
960
Πρόλογος
προς
Έλπίδιον
Ι δ ο ύ προς τω περι ασκητικού βίου λόγω και τον περι α γ ά π η ς λόγον π έ π ο μ φ α τή σή
όσιότητι, π ά τ ε ρ 'Ελπίδιε, έν ίσαρίθμοις κ ε φ α λ α ί ω ν τών τ ε σ σ ά ρ ω ν ευαγγελίων εκα­
τ ο ν τ ά δ ω ν ουδέν μέν Γσο)ς άξιον τής σής προσδοκίας, τής δέ γε ημετέρας δυνάμεως ούκ
έλαττον. Πλήν γινωσκέτω ή σή άγιωσύνη ότι ο υ δ έ τ α ϋ τ α τής ήμής είσι γεωργία δια­
νοίας· άλλά τούς τών ά γ ι ω ν π α τ έ ρ ω ν διελθών λόγους κάκειθεν τον εις τήν ύπόθεσιν
συντείνοντα νουν άναλεξάμενος κ α ι έν ολίγοις πολλά κ ε φ α λ α ι ω δ έ σ τ ε ρ ο ν σ υ ν α γ α γ ώ ν ,
ίνα ευσύνοπτα γένωνται διά τό εύμνημόνευτον, απέστειλα τή σή όσιότητι, π α ρ α καλών εύγνωμόνως άναγινώσκειν κ α ϊ μόνην θηρεύειν τήν έν αύτοις ώ φ έ λ ε ι α ν τό δέ
Β
άκαλλές τών λέξεων | παραβλέπειν κάί εύχεσθαι υ π έ ρ τής έμής μετριότητος, πάσης
πνευματικής ωφελείας ερήμου.
Π α ρ α κ α λ ώ δέ κ ά ί τοϋτο, μή εις όχλησιν ήγεΧσθαι τά είρημένα. Έ π ι τ α γ ή ν γ ά ρ πεπλήρωκα* λέγω δέ τοϋτο, επειδή οί λόγοις ένοχλοϋντες πολλοί έσμεν σήμερον οί δέ έργοις
παιδεύοντες ή παιδευόμενοι π ά ν υ είσιν ολίγοι. Άλλά μάλλον έμπόνως προσέχειν
έκάστω τών κεφαλαίων. Ού π ά ν τ α γάρ πάσιν, ώς οΐμαι, είσιν εύληπτα* άλλά και
πολλής τά π ο λ λ ά τοΧς πολλοίς δεόμενα τής συνεξετάσεως, εί και δοκει άπλούστερον
είρήσθαι. 'Τσως γ ά ρ άν τι φανείη χρήσιμον τή ψυχή έξ α υ τ ώ ν ά ν α κ α λ υ π τ ό μ ε ν ο ν . Άναφανήσεται δέ π ά ν τ ω ς Θεοϋ χάριτι τω άπεριέργοις έννοίαις κ α ι μετά φόβου Θεοϋ κάί
C
α γ ά π η ς ά ν α γ ι ν ώ σ κ ο ν τ ι . Τω δέ μή ωφελείας χάριν | πνευματικής έντυγχάνοντι ή τούτω
961 τω πονήματι ή | κ α ι άλλω οίωδήποτε, άλλά τοϋ λέξεις θηρεύειν προς τό κακίζειν τον
συγγραψάμενον, ϊ ν α εαυτόν εκείνου δήθεν, ώς οίήσει, σοφώτερον παραστήση, ουδέν
ώφέλιμον ούδαμόθεν ουδέποτε άναφανήσεται.
Έκατοντας
Β
C
D
πρώτη
α' Α γ ά π η μέν έστι διάθεσις ψυχής α γ α θ ή , κ α θ ' ην ουδέν τών όντων τής τοϋ Θεοϋ
γνώσεως προτιμά* α δ ύ ν α τ ο ν δέ εις έξιν έλθεΧν ταύτης τής αγάπης, τον προς τι τών
επιγείων έχοντα π ρ ο σ π ά θ ε ι α ν .
β' Α γ ά π η ν μέν τίκτει απάθεια* ά π ά θ ε ι α ν δέ, ή | εις Θεόν έλπίς* τήν δέ ε λ π ί δ α , υπομονή
καϊ μακροθυμία* τ α ύ τ α ς δέ, ή περιεκτική εγκράτεια* έγκράτειαν δέ, ό τοϋ Θεοϋ φόβος*
τον δέ φόβον, ή εις τον Κύριον πίστις.
γ' Ό πιστεύων τω Κυρίω φοβεΧται τήν κ ό λ α σ ι ν ό δέ φοβούμενος τήν κόλασιν έγκρατεύεται ά π ό τών π α θ ώ ν ό δέ έγκρατευόμενος ά π ό τών π α θ ώ ν υπομένει τά θλιβερά* ό
δέ υπομένων τά θλιβερά έξει τήν εις Θεόν ελπίδα* ή δέ εις Θεόν έλπϊς χωρίζει πάσης
γήινης προσπάθειας· ταύτης δέ ό νους χωρισθείς έξει τήν εις Θεόν ά γ ά π η ν .
δ' Ό α γ α π ώ ν τον Θεόν π ά ν τ ω ν τ ώ ν ύ π ' αύτοϋ γεγονότων προτιμά τήν γνώσιν αύτοϋ
καϊ άδιαλεί|πτως διά τοϋ πόθου ταύτη προσκαρτερεΧ.
ε' Εί π ά ν τ α τά όντα διά τοϋ Θεοϋ καϊ διά τον Θεόν γέγονε, κρείττων δέ ό Θεός τών
δι' αύτοϋ γ ε γ ο ν ό τ ω ν ό κ α τ α λ ι μ π ά ν ω ν τό κρεΧττον καϊ τοΧς χείροσιν ενασχολούμενος
δείκνυσιν εαυτόν π ρ ο τ ι μ ώ ν τ α τοϋ Θεοϋ τά δι' α ύ τ ο ϋ γεγονότα.
σ τ ' Ό τή εις Θεόν α γ ά π η τον νουν έχων προσηλωμένον π ά ν τ ω ν τών δρωμένων καϊ
αύτοϋ τοϋ σώματος ώς αλλότριου καταφρονεΧ.
ζ' Εί κρείττων τοϋ σώματος ή ψυχή καϊ κρείττων τοϋ κόσμου ά σ υ γ κ ρ ί τ ω ς ό κτίσας
αυτόν Θεός, ό προτιμών τής ψυχής τό σώμα καϊ τοϋ Θεοϋ τον ύ π ' α ύ τ ο ϋ κτισθέντα
κόσμον ο υ δ έ ν τών είδολολατρούντων διενήνοχεν. |
η' Ό τον νουν τής εις Θεόν α γ ά π η ς καϊ προσεδρείας ά π ο χ ω ρ ί σ α ς και τινι τών αισ­
θητών προσδεδεμένον έχων, ουτός έστιν ό προτιμών τής ψυχής τό σώμα καϊ τοϋ κτίσαντος Θεοϋ τά ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα. |
Л У Ч А XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 8 8 - 1 5 1
Четири
стотине глава
ο љубави
с грчког превео и напомене (с. 292-298) написао еп. Артемије Радосављевић
Предговор Елпидију
Светога Максима Исповедника
Ево, за речју ο подвижничком животу, шаљем твоме преподобију, оче Елпидије, и Реч
Ο љ у б а в и у четири дела (по сто глава), подражавајући четворном броју Еванђеља, Реч
која, можда, никако не одговара твоме очекивању, али није ни мања од моје моћи.
Уосталом, нека зна твоја светост, да и ово није плод мога ума. Но прочитавши књиге
светих Отаца и отуда извукавши по своме уму оно што се односи на мој предмет, и опширност њихову сажевши укратко у виду изрека (или: глава), ради лакшег памћења и
мисаоне прегледности, послах их твоме преподобију, молећи да их читаш добродушно, тражећи у њима само користи, а не гледајући на ружноћу речи, и да се молиш за
мене недостојног, туђег сваке користи духовне. Α молим још и το да не схваташ као
притисак то што је написано. Јер ја испуних само оно што ми је наређено. Α то говорим зато, јер данас је много нас који речима обремењујемо савести, а врло је мало
оних који делима уче или се на делима уче. Потруди се усрдно да проникнеш у сваку
главу, јер се мени чини да нису све за свакога лако разумљиве; већ многе од многих
захтевају многа истраживања, иако изгледа да су врло просто изречене. Јер може бити,
да се што откривено у њима покаже и душекорисно. Α свакако ће се и показати благодаћу Божијом ономе ко буде читао не из радозналости већ са страхом Божијим и љубављу. Ко пак ову или било коју другу књигу почне читати не ради духовне користи, но
да би уловио реч на укор писцу, да би, тобоже, као што мисли, показао себе мудријим
од њега, томе се нигде, никада, ништа корисно неће открити.
Стотииа
прва
1
1. Љубав је добро расположење душе, по којем она ништа од постојећег не претпоставља познању Бога. Немогуће је задобити ову љубав ономе ко је привезан за било
шта земаљско.
2. Љубав се рађа од бестрашћа, а бестрашће од наде на Бога, нада пак од трпљења и
дуготрпељивости; ове пак од свеобухватног уздржања, уздржање од страха Божијег, a
страх од вере у Господа.
3. Који верује Господу боји се казне, а који се боји казне уздржава се од страсти. Који
се уздржава од страсти (трпељиво) подноси невоље. Који трпи невоље имаће наду на
Бога. Нада пак на Бога ослобађа од земаљске пристрасности, а ум ослобођен ове имаће
љубав према Богу.
2
4. Који љуби Бога претпоставља познање Бога свему створеноме од Њега, и кроз љубав је непрестано привржен том познању.
5. Ако све што постоји од Бога и ради Бога постаде, а Бог је бољи од свега од Њега
створенога; то онај који оставља Бога и занима се лошијим стварима, показује себе да
он претпоставља Богу оно што је Бог створио.
6. Који има ум свој привржен љубави према Богу, тај све видљиво, па и само тело своје, презире као туђе.
7. Ако је душа боља од тела, и од свега несравњено бољи Бог који га је створио; то
онај који претпоставља тело души и Богу од Њега створени свет. нипочему се не разликује од идолопоклоника.
8. Који је одвојио ум од љубави и привржености према Богу и привезао га било чему
чулноме, тај претпоставља души тело и Богу Творцу Његова створења.
90
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περί αγάπης
θ' ΕΙ ή ζωή του νου ό φωτισμός έστι τής γνώσεως, τούτον δέ ή εις Θεόν α γ ά π η τίκτει*
καλώς ουδέν τής θείας α γ ά π η ς εϊρηται μείζον.
ι' Ό τ α ν τω έρωτι τής α γ ά π η ς προς τον Θεόν ό νους έκδημή, τότε οΰτε έαυτοϋ οΰτε
τινός τών όντων π α ν τ ά π α σ ι ν έπαισθάνεται. Ύ π ό γ ά ρ του θείου καϊ α π ε ί ρ ο υ φωτός
καταλαμπόμενος, α ν α ί σ θ η τ ε ! προς π ά ν τ α τά ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα, κ α θ ά π ε ρ και ό
αισθητός οφθαλμός προς τούς αστέρας, τοϋ ηλίου ανατέλλοντος,
ι α ' Π ά σ α ι μέν αί άρεταϊ συνεργοϋσι τω νώ προς τον θείον έρωτα, πλέον δέ π ά ν τ ω ν ή
κ α θ α ρ ά προσευχή* διά ταύτης γ ά ρ προς τον Θεόν πτερούμενος, έξω γίνεται π ά ν τ ω ν
τών όντων. |
Β
ι β ' Ό τ α ν διά τής α γ ά π η ς ύ π ό τής θείας γνώσεως ό νους α ρ π α γ ή καϊ, έξω τών όντων
γενόμενος τής θείας έπαισθάνηται απειρίας, τότε κ α τ ά τον θείον Ήσα'ίαν ύπό εκπλή­
ξεως εις συναίσθησιν τής έαυτοϋ ερχόμενος ταπεινότητος μετά διαθέσεως λέγει τά τοϋ
π ρ ο φ ή τ ο υ ρήματα* 'Ώ τάλας έγώ, ότι κατανένυγμαι* ότι ά ν θ ρ ω π ο ς ων καϊ, α κ ά θ α ρ τ α
χείλη έχων, έν μέσω λαοϋ α κ ά θ α ρ τ α χείλη έχοντος έγώ κ α τ ο ι κ ώ καϊ, τον βασιλέα
Κύριον Σ α β ά ώ θ ειδον τοις όφθαλμοις μου.
ι γ ' Ό α γ α π ώ ν τον Θεόν ού δ ύ ν α τ α ι μή καϊ, π ά ν τ α ά ν θ ρ ω π ο ν ά γ α π ή σ α ι ώς εαυτόν, εί
καϊ προς τά π ά θ η δυσχεραίνει τών μήπω κεκαθαρμένων. Διό και τήν έπιστροφήν
C
αυτών βλέπων καϊ, τήν διόρθωσιν, άμετρέτω και άνεκλαλήτω χαίρει | χ α ρ ά .
ι δ ' Α κ ά θ α ρ τ ο ς έστι ψυχή εμπαθής, λογισμών επιθυμίας και μίσους πεπληρωμένη.
ι ε ' Ό ίχνος μίσους βλέπων έν τή έαυτοϋ κ α ρ δ ί α διά οιονδήποτε π τ α ί σ μ α προς τον
οιονδήποτε ά ν θ ρ ω π ο ν , αλλότριος τυγχάνει π ά μ π α ν τής εις Θεόν αγάπης* διότι ή εις
τον Θεόν α γ ά π η τοϋ εις ά ν θ ρ ω π ο ν μίσους παντελώς ούκ ανέχεται.
ι σ τ ' Ό α γ α π ώ ν με, φησιν ό Κύριος, τάς έντολάς μου τηρήσει* αύτη δέ έστιν ή εντολή ή
έμή, ϊ ν α α γ α π ά τ ε αλλήλους. Ό οΰν μή α γ α π ώ ν τον πλησίον τήν έντολήν ού τηρεί* ό δέ
D
τήν έντολήν μή | τηρών ουδέ τον Κύριον ά γ α π ή σ α ι δύναται.
ι ζ ' Μακάριος άνθρωπος, ό π ά ν τ α ά ν θ ρ ω π ο ν έξ ϊσου ά γ α π ή σ α ι δυνηθείς.
ι η ' Μακάριος άνθρωπος, ό μηδενϊ π ρ ά γ μ α τ ι φ θ α ρ τ ώ ή π ρ ο σ κ α ί ρ ω προσκείμενος.
ι θ ' Μ α κ ά ρ ι ο ς ό νους, ό π ά ν τ α τά όντα περάσας καϊ τής θείας ώ ρ α ι ό τ η τ ο ς αδιαλείπτως
κατατρυφών.
965 κ' Ό π ρ ό ν ο ι α ν τής σαρκός εις επιθυμίας ποιούμενος καϊ μνησικακίαν διά | π ρ ό σ κ α ι ρ α
προς τον πλησίον έχων, ό τοιούτος λατρεύει τή κτίσει π α ρ ά τον κ τ ί σ α ν τ α .
κ α ' Ό ά ν ή δ ο ν ο ν καϊ άνοσον τό σώμα διατηρών, σύνδουλον α υ τ ό έχει π ρ ο ς τήν τών
κρειττόνων ύπηρεσίαν.
κ β ' Ό φεύγων π ά σ α ς τάς κοσμικάς επιθυμίας, πάσης κοσμικής λύπης ά ν ώ τ ε ρ ο ν εαυτόν
καθίστησιν.
κ γ ' Ό τον Θεόν α γ α π ώ ν καϊ τ ο ν πλησίον π ά ν τ ω ς α γ α π ά . Ό δέ τοιούτος χρήματα
τηρεΐν ού δ ύ ν α τ α ι , άλλ' οικονομεί θεοπρεπώς, έκάστω τών δεομένων παρέχων,
κ δ ' Ό κ α τ ά μίμησιν Θεοϋ τήν έλεημοσύνην ποιούμενος, ούκ οίδε δ ι α φ ο ρ ά ν πονηρού
καϊ ά γ α θ ο ϋ ή δ ι κ α ί ο υ καϊ ά δ ι κ ο υ έν τοις τοϋ σώματος άναγκαίοις* ά λ λ ά πάσι ν έξ
Β
ϊσου κ α τ ά τήν χρείαν διανέμει, εί κ α ϊ | προτιμά διά τήν ά γ α θ ή ν π ρ ο α ί ρ ε σ ι ν τοϋ φ α ύ λ ο υ
τον ένάρετον.
κ ε ' "Ωσπερ ό Θεός φύσει ων α γ α θ ό ς καϊ α π α θ ή ς π ά ν τ α ς μέν έξ ϊσου α γ α π ά ώς έργα
αύτοϋ, άλλά τον μέν ένάρετον δοξάζει, ώς καϊ τή γνώμη οίκειούμενον, τον δέ φ α ϋ λ ο ν
δι' α γ α θ ό τ η τ α έλεει καϊ έν τω α ί ώ ν ι τούτω παιδεύων επιστρέφει* ούτω κ α ϊ ό τή γνώμη
α γ α θ ό ς καϊ α π α θ ή ς π ά ν τ α ς α ν θ ρ ώ π ο υ ς έξ ϊσου α γ α π ά , τον μέν ένάρετον διά τε τήν
φύσιν καϊ τήν ά γ α θ ή ν προαίρεσιν, τον δέ φ α ϋ λ ο ν διά τε τήν φύσιν καϊ τήν συμπάθειαν,
ελεών ώς ά φ ρ ο ν α καϊ έν σκότει διαπορευόμενον.
C
κ σ τ ' Ού μόνον διά μεταδόσεως χρημάτων ή διά|θεσις τής α γ ά π η ς γνωρίζεται, άλλά
πολλώ μάλλον διά μεταδόσεως λόγου Θεοϋ καϊ σωματικής διακονίας,
κ ζ ' Ό τοις τοϋ κόσμου π ρ ά γ μ α σ ι γνησίως άποταξάμενος καϊ τω πλησίον διά τής
α γ ά π η ς ά ν υ π ο κ ρ ί τ ω ς δουλεύων, π α ν τ ό ς π ά θ ο υ ς ταχέως έλευθεροϋται καϊ τής θείας
α γ ά π η ς καϊ γνώσεως μέτοχος καθίσταται.
964
МАКСИМ Исповвдник: Четири стотине глава ο љубави
91
9· Ако је живот ума светлост познања, а ову светлост рађа љубав према Богу; то је добро речено, да нема ничег већег од Божанске љубави.
Ι Ο . Када се чежњом љубави ум узноси κ Богу, тада он уопште не осећа ни самог себе,
нити ишта од постојећег. Јер обасјаван божанском и бескрајном светлошћу, он је безосећајан за све од Бога створено, слично као и чулно око према звездама када се роди
сунце.
11. Све врлине помажу уму у стицању божанске љубави, но више од свих чиста молитва, јер њоме ум узношен ка Богу, бива изван свих ствари.
12. Када кроз љубав божанско познање заплени ум, и он нашавши се изван твари, осети божанску бескрајност, тада слично божанственом Исаији, дошавши од усхићења у
осећање свога ништавила, са скрушеношћу говори речи овога Пророка: „Јаох мени!
погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер
цара Господа над војскама видјех својим очима" (Ис 6, 5).
13. Који љуби Бога, не може а да и свакога човека не воли као самога себе, мада и H e ­
ro дује због страсти оних који се још нису очистили. Зато видећи њихово обраћање и
исправљање, радује се неизмерном и неизрецивом радошћу.
14. Нечиста душа је страсна, испуњена помислима похотљивим и ненависним.
15. Ко види у срцу своме траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку, потпуно је туђ љубави према Богу. Јер љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку.
16. Који мене љуби, говори Господ, држаће моје заповести (Јн 14, 15.23); „а ово је заповијест моја: да љубите једни друге" (Јн 15, 12). Који дакле не љуби ближњега, не држи заповест, а који не држи заповест не може ни Господа љубити.
17. Блажен је човек који сваког човека може подједнако љубити.
18. Блажен је човек који није привезан ни за какву ствар пропадљиву или пролазну.
19. Блажен је ум, који прешавши све ствари, непрестано се наслађује божанском красотом.
20. Ко бригу ο телу доводи до похоте, и има злопамћење на ближњега ради привремених ствари; тај служи више твари него Творцу.
21. Ко чува тело своје од сласти и од болести, има га за сатрудника у служењу бољим
(стварима).
22. Ко бежи од свих светских похота, узноси се изнад сваке светске жалости.
23. Који љуби Бога, несумњиво љуби и ближњега. Α такав не може чувати новце него
богодолично њиме располаже, дајући свакоме ко год замоли.
24. Ко чини милостињу подражавајући Бога, тај не види разлике у телесним потребама између доброга и рђавога, праведнога и неправеднога, него свакоме подједнако раздељује према потреби, иако врлинскога, за добро расположење његове воље, претпоставља порочноме.
25. Као што Бог, будући по природи добар и бестрастан, све подједнако љуби као своја створења, но врлинског прославља као блиског себи по духу, а порочног милује по
својој доброти и обраћа кажњавајући га у овоме свету, тако и човек који je по свом на3
стројењу добар и бестрастан, све људе подједнако љуби : врлинског због природе и за
добро расположење воље, а порочног због природе и састрадања, милујући га као неразумнога и као онога који у тами ходи.
26. He показује се расположење љубави само раздавањем иметка, него још више пре4
давањем речи Божије и телесним служењем.
27. Који се истински одрекао светских ствари и нелицемерно љубављу служи ближњему, брзо се ослобађа сваке страсти и постаје заједничар божанске љубави и божанског знања.
92
D
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
κ η ' Ό τήν θείαν ά γ ά π η ν έν έαυτώ κτησάμενος ού κ ο π ι ά κ α τ α κ ο λ ο υ θ ώ ν ο π ί σ ω Κυρίου
τοϋ Θεοϋ α ύ τ ο ϋ , κ α τ ά τον θείον Ί ε ρ ε μ ί α ν άλλά π ά ν τ α π ό ν ο ν όνειδισμόν τε καϊ ύβριν
φέρει γενναίως, μηδενϊ τό σύνολον κ α κ ό ν λογιζόμενος.
κ θ ' Ό τ α ν υβριστής π α ρ ά τίνος ή έν τινι έξου|δενωθής, τότε πρόσεχε ά π ό τών λογισμών
τής οργής, μή σε τής α γ ά π η ς διά τής λύπης χωρίσαντες έν τή χώρα τοϋ μίσους καταστήσωσιν.
λ' Ό τ α ν έφ' ύβρει ή άτιμίο: σ φ ό δ ρ α πονήσης, γίνωσκε σεαυτόν μεγάλως ώφεληθέντα,
τής κενοδοξίας διά τής ατιμίας οικονομικώς ά π ό σοϋ έκβληθείσης. |
9 6 8 λ α ' "Ωσπερ μνήμη πυρός ού θερμαίνει τό σώμα, ούτω πίστις άνευ α γ ά π η ς ούκ ενεργεί
εις ψυχήν τον τής γνώσεως φωτισμόν.
λ β ' Ώ σ π ε ρ τό φώς τοϋ ηλίου τον υγιή όφθαλμόν προς εαυτόν έφέλκεται, ούτω καϊ ή
γνώσις τοϋ Θεοϋ τον κ α θ α ρ ό ν νουν φυσικώς διά τής α γ ά π η ς προς εαυτόν έπισπάται.
λ γ ' Νους έστι καθαρός, ό ά γ ν ο ι α ς χωρισθείς και ύ π ό τοϋ θείου φ ω τ ό ς καταλαμπόμενος.
λ δ ' Ψυχή έστι κ α θ α ρ ά , ή π α θ ώ ν έλευθερωθείσα καϊ ύπό τής θείας α γ ά π η ς αδιαλείπτως
εύφραινομένη.
λ ε ' Πάθος έστι ψεκτόν κίνησις ψυχής π α ρ ά φύσιν.
Β
λ σ τ ' Α π ά θ ε ι α έστιν ειρηνική κ α τ ά σ τ α σ ι ς ψυχής, κ α θ ' | ην δυσκίνητος γίνεται προς
κακία ν.
λ ζ ' Ό τούς κ α ρ π ο ύ ς τής α γ ά π η ς διά σπουδής κτησάμενος, ού μετατίθεται ταύτης, κάν
μυρία π ά σ χ η κ α κ ά . Καϊ πειθέτω σε Στέφανος, ό τοϋ Χριστού μαθητής καϊ, οί κατ/
αυτόν καϊ αυτός υπέρ τών φονευτών ευχόμενος και συγγνώμην π α ρ ά τοϋ Πατρός ώς
άγνοοϋσιν αιτούμενος.
λ η ' Εί τής α γ ά π η ς έστι τό μακροθυμείν καϊ χρηστεύεσθαι, ό θυμομαχών κ α ι πονηρευόμενος αλλότριος δηλονότι τής α γ ά π η ς καθίσταται* ό δέ τής α γ ά π η ς αλλότριος τοϋ
Θεοϋ έστιν αλλότριος, εϊπερ ό Θεός α γ ά π η έστι. |
C
λ θ ' Μή είπητε, φησιν ό θειος Ιερεμίας, ότι ναός Κυρίου έστι. Και σύ μή είπης, ότι ή
ψιλή πίστις εις τον Κύριον υμών Τησοϋν Χριστόν δ ύ ν α τ α ι με σώσαι. Άμήχανον γ ά ρ
τοϋτο, έάν μή καϊ τήν ά γ ά π η ν τήν εις α υ τ ό ν διά τών έργων κτήση. Τό γ ά ρ ψιλώς
πιστεύειν, και τά δαιμόνια πιστεύουσι καϊ φρίσσουσι.
μ' " Ε ρ γ ο ν α γ ά π η ς έστιν ή εις τον πλησίον έκ διαθέσεως ευεργεσία καϊ. μακροθυμία
και υπομονή καϊ, τό μετά ορθού λόγου χρήσασθαι π ά σ ι τοις πράγμασι.
μ α ' Ό α γ α π ώ ν τον Θεόν ού λυπεί ουδέ λυπεΐται προς τινα διά πρόσκαιρα* μίαν δέ
λύπην καϊ λυπεί κάι λυπειται σωτήριον, ην ό μακάριος Παύλος και έλυπήθη καϊ έλύπησε τούς Κορινθίους. |
D
μ β ' Ό α γ α π ώ ν τον Θεόν άγγελικόν βίον έπϊ τής γής ζή, νηστεύων κάι ά γ ρ υ π ν ω ν καϊ,
ψάλλων καϊ. προσευχόμενος καϊ, περϊ π α ν τ ό ς ά ν θ ρ ω π ο υ άεϊ, κ α λ ά λογιζόμενος,
μ γ ' Εί ούτινος τις επιθυμεί, τούτου καϊ, τυχεΐν αγωνίζεται* π ά ν τ ω ν δέ τών α γ α θ ώ ν καϊ
επιθυμητών ά γ α θ ώ τ ε ρ ο ν τό θείον καϊ, έπιθυμητότερον άσυγκρίτως* πόσην ά ρ α σπουδήν
όφείλομεν ένδείξασθαι, ϊνα τούτου τοϋ φύσει α γ α θ ο ύ καϊ επιθυμητού τύχωμεν.
μ δ ' Μή μολύνης τήν σάρκα σου έν αίσχραΐς πράξεσι καϊ μή μιάνης τήν ψυχήν σου έν
9 6 9 πονηροΐς λογισμοις* | καϊ ή ειρήνη τοϋ Θεοϋ έπελεύσεται έπί σε τήν ά γ ά π η ν φέρουσα,
μ ε ' Αίκιζε τήν σ ά ρ κ α σου ασιτία κ α ϊ α γ ρ υ π ν ί α καϊ σχόλασον άόκνως ψ α λ μ ω δ ί α καϊ
προσευχή* καϊ ό αγιασμός τής σωφροσύνης έπελεύσεται έπί σε τήν ά γ ά π η ν φέρων,
μ σ τ ' Ό τής θείας καταξιωθεϊς γνώσεως καϊ τον ταύτης φωτισμόν διά τής α γ ά π η ς κτη­
σάμενος, ού ριπισθήσεταί ποτε ύ π ό τοϋ τής κενοδοξίας πνεύματος* ό δέ ταύτης μήπω
καταξιωθείς, ευχερώς ύ π ' αυτής περιφέρεται. Έ ά ν ούν ό τοιούτος έν π ά σ ι τοις ύ π '
αύτοϋ πραττομένοις προς τον Θεόν άποβλέψη, ώς δι' α υ τ ό ν π ά ν τ α ποιών, ρ α δ ί ω ς σύν
Θεώ έκφεύξεται αυτήν. |
Β
μ ζ ' Ό μήπω τυχών τής θείας γνώσεως τής δι' α γ ά π η ς ενεργούμενης, μέγα φρονεί έπϊ
τοις ύ π ' α ύ τ ο ϋ κ α τ ά Θεόν πραττομένοις. Ό δέ ταύτης τυχεΐν καταξιωθείς, μετά διαθέ­
σεως λέγει τά τοϋ π α τ ρ ι ά ρ χ ο υ Αβραάμ ρήματα, άπερ ήνίκα τής θείας κατηξιώθη επι­
φανείας ε ΐ π ε ν Έ γ ώ είμϊ γή καϊ σποδός.
93
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
28. Који је стекао у себи божанску љубав, по речима божанственог Јеремије (Јер 17,
16), не замара се следујући Господа Бога свог, већ храбро подноси сваки напор, увреду
и ружење, не мислећи зла никоме.
5
29. Када те ма ко увреди, или у нечему понизи, тада се чувај од помисли гнева , да не
одвојивши те жалошћу (због увреде) од љубави, вргне те у област мржње.
3 0 . Када ти је много тешко од увреде или бешчашћа, онда знај да си тиме велику корист добио, пошто је кроз понижење, по икономији, истерана из тебе сујета.
31. Као што сећање на ватру не загрева тело, тако вера без љубави не производи у души светлост познања.
32. Као што светлост сунца привлачи κ себи здраво око, тако и познање Бога природно привлачи κ себи кроз љубав чисти ум.
33. Чисти ум је онај који се одвојио од незнања и осветљава се божанском светлошћу.
34. Чиста душа је она која се ослободила од страсти и непрестано се весели божанском љубављу.
6
35. Страст је порочна, јер је неприродно кретање душе.
7
36. Бестрашће је мирно стање душе, у коме душа постаје тешко покретна на зло.
37. Ко је трудом стекао плодове љубави, тај се не одваја од ње, ма претрпео и хиљаде
зала. Нека те у то увери ученик Христов Стефан и слични њему, и сам Спаситељ који
се за своје убице моли и тражи за њих опроштај од Оца, као за оне који то из незнања
чине (Лк 23, 34).
38. Ако је љубави својствено дуготрпљење и доброта (1. Кор 13, 4), очигледно је да
постаје туђ љубави онај који се гневи и злобу чини. Α туђ љубави, туђ је Богу, јер „Бог
је љубав" (1. Јн 4, 8).
39. He говорите, каже божанствени Јеремија, да сте ви храм Господњи, (Јер. 7, 4). He
говори и ти да гола вера у Господа нашега Исуса Христа може ме спасти. Јер то је не8
могуће ако не стекнеш и љубав у Њега кроз дела . Јер што се тиче голе вере, то „и ђаволи верују, и дрхте" (Јак 2, 19).
4 0 . Дело љубави је: Усрдно доброчинство ближњем, дуготрпељивост, трпљење и по
правом смислу употребљавање свих ствари.
41. Који љуби Бога никога не ожалошћава и ни на кога се не жалости ради пролазних
ствари; ожалошћава пак и ожалошћава се само жалошћу спасоносном, каквом се бла9
жени Павле и сам жалостио и ожалошћавао Коринћане (2. Кор 7, 8-11; 2. Кор 2, 4).
42. Који љуби Бога, анђелски живот живи на земљи: пости и бди, пева и моли се, и ο
сваком човеку увек добро мисли.
43. Шта ко жели, ο томе се и труди да добије. Од свих тих блага и ствари које се могу
желети, несравњено је боље и достојније жеље Божанство. Колико, дакле, труда треба
ми да покажемо да би достигли Њега, по природи доброг и жељеног.
тт
10
44. He прљаЈ тело своЈе срамотним делима и не оскврњуЈ душу злим помислима , и
мир Божији доћи ће на тебе, доносећи љубав.
11
45. Изнуравај тело своје постом и бдењем,
и упражњавај без лењости псалмопјеније
и молитву; и освећења целомудрености доћи ће на тебе, доносећи љубав.
46. Који се удостојио божанског знања и кроз љубав стекао његово просвећење, никада се неће надути духом сујете. Α који се још није тога удостојио, лако се њиме заноси.
Ако пак такав у свему буде гледао на Бога, као чинећи све Њега ради, лако ће с Богом
избећи тај недуг.
47. Ко још није достигао божанско знање које кроз љубав дела, високо умује ο ономе
што по Богу ради (= ο својим богоугодним делима); а који се удостојио тога, са скрушеношћу говори речи патријарха Авраама, које је овај изговорио када је био удостојен
Божијег јављања: „Ја сам прах и пепео" (1. Мојс 18, 27).
94
C
D
972
Β
C
973
ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
μ η ' Ό φοβούμενος τον Κύριον, συνόμιλον άεϊ έχει τήν τ α π ε ι ν ο φ ρ ο σ ύ ν η ν και διά τών
ταύτης ενθυμημάτων εις τήν θειαν ά γ ά π η ν καϊ εύχαριστιαν έρχεται. Μνημονεύει γάρ
τής κ α τ ά τον κόσμον προτέρας διαγωγής και τών ποικίλων π α ρ α π τ ω μ ά τ ω ν και τών
έκ νεότητος συμβάντων α ύ τ ώ πειρασμών, και πώς π ά ν τ ω ν εκείνων έρρύσατο αυτόν ό
Κύριος και μετέστησεν ά π ό τής εμπαθούς ζωής εις τον κ α τ ά Θεόν βίον. Καϊ σύν τω
φόβω προσλαμβάνεται και τήν ά γ ά π η ν , ευχάριστων άεϊ μετά τ α π ε ι ν ο φ ρ ο σ ύ ν η ς | πολ­
λής τω ευεργέτη κάί κυβερνήτη τής ζωής ημών.
μ θ ' Μή ρυπώσης τον νουν σου λογισμών άνεχόμενος επιθυμίας και θυμού, ϊνα μή τής
κ α θ α ρ ά ς προσευχής έκπεσών τω τής άκηδίας πνεύματι περιπέσης.
ν' Τό τ η ν ι κ α ϋ τ α ό νους τής προς Θεόν π α ρ ρ η σ ί α ς εκπίπτει, ό π η ν ί κ α πονηροϊς ή ρυπαροΧς λογισμοις συνόμιλος γένηται.
ν α ' Ό μέν ά φ ρ ω ν ύ π ό τών π α θ ώ ν αγόμενος, ότε μέν ύ π ό τοϋ θυμού κινούμενος έκταράσσεται, φεύγειν άλογίστως τούς αδελφούς επείγεται* ότε δέ π ά λ ι ν | ύ π ό τής επι­
θυμίας έκθερμαίνεται, μεταμελόμενος αΰθις προστρέχων ά π α ν τ α . Ό δέ φρόνιμος έπ'
αμφοτέρων τ ο υ ν α ν τ ί ο ν ποιεί* έπϊ μέν γάρ τοϋ θυμού, τάς αιτίας τής τ α ρ α χ ή ς έκκόψας,
τής προς τούς αδελφούς λύπης εαυτόν απαλλαχτεί· έπϊ δέ τής επιθυμίας, τής άλογου
ορμής καϊ συντυχίας έγκρατεύεται.
ν β ' Έν τω κ α ι ρ ώ τών πειρασμών μή κ α τ α λ ί π η ς τό μοναστήριόν σου, ά λ λ ά φέρε γεν­
ναίως τά κύματα τών λογισμών κ α ϊ μάλιστα τών τής λύπης καϊ τής άκηδίας. Ούτω
γ ά ρ οικονομικώς διά τών θλίψεων | δοκιμασθείς, έξεις βεβαίαν τήν εις Θεόν ελπίδα.
Έ ά ν δέ καταλιμπάνης, αδόκιμος καϊ ά ν α ν δ ρ ο ς καϊ ά σ τ α τ ο ς εύρεθήση.
ν γ ' Έ ά ν θέλης τής κ α τ ά Θεόν αγάπης μή έκπεσεΧν, μήτε τον ά δ ε λ φ ό ν αφής κοιμηθήναι
λυπούμενον κ α τ ά σοϋ μήτε σύ κοιμηθής λυπούμενος κ α τ ' αύτοϋ* άλλ' ύπαγε, διαλλάγηθι
τω άδελφώ σου καϊ έλθών πρόσφερε Χριστώ κ α θ α ρ ώ τω συνειδότι δι' εκτενούς προσ­
ευχής τό δώρον τής αγάπης.
ν δ ' Εί ό π ά ν τ α τά χαρίσματα τοϋ Πνεύματος έχων, ά γ ά π η ν δέ μή έχων, ουδέν ώφελεΧται, κ α τ ά τον θεΧον Άπόστολον* π ά σ η ν όφείλομεν ένδείξασθαι σπουδήν, ϊ ν α ταύτην
κτησώμεθα.
ν ε ' Εί ή αγάπη τω πλησίον κ α κ ό ν ούκ έργά|ζεται, ό φ θ ο ν ώ ν τω ά δ ε λ φ ώ κ α ϊ λυπούμενος
τή ευδοκιμήσει α ύ τ ο ϋ καϊ σκώμμασι χραίνων τήν ύπόληψιν α ύ τ ο ϋ ή έν τινι κακοήθεια
έπιβουλεύων αύτώ, πώς ούκ άλλότριον εαυτόν τής αγάπης καθίστησι καϊ ένοχον τής
αιωνίου κρίσεως;
ν σ τ ' Εί πλήρωμα νόμου ή αγάπη, ό μνησίκακων τω ά δ ε λ φ ώ καϊ δόλους κ α τ ' αύτοϋ
σκευάζων καϊ κατευχόμενος α ύ τ ο ϋ καϊ έπιχαίρων τω π τ ώ μ α τ ι α ύ τ ο ϋ , π ώ ς ού π α ρ ά ν ο ­
μος έστι καϊ τής αιωνίου κολάσεως άξιος;
ν ζ ' Εί ό κ α τ α λ α λ ώ ν αδελφού καϊ κρίνων άδελφόν, καταλαλεΧ νόμου καϊ κρίνει νόμο ν
ό δέ νόμος τοϋ Χριστού έστιν ή αγάπη* πώς τής αγάπης τοϋ | Χριστού ό κ α τ ά λ α λ ο ς
ούκ εκπίπτει καϊ αίτιος έαυτώ γίνεται κολάσεως αιωνίου;
ν η ' Μή δώς τήν άκοήν σου τή γλώσση τοϋ κ α τ α λ ά λ ο υ μηδέ τήν γλωσσά ν σου τή
άκοή τοϋ φ ι λ ο ψ ό γ ο υ , ήδέως λαλών ή ά κ ο ύ ω ν κ α τ ά τοϋ πέλας, ϊ ν α μή έκπέσης τής
θείας αγάπης καϊ αλλότριος εύρεθής τής αιωνίου ζωής.
ν θ ' Μή κ α τ α δ έ χ ο υ κ α τ ά τοϋ Π α τ ρ ό ς σου λοιδορίαν μηδέ προθυμοποιήσης τον άτιμάζοντα αυτόν, ϊ ν α μή όργισθή Κύριος έπϊ τοΧς έργοις σου καϊ εξολόθρευση σε έκ τής
γής τών ζώντων.
ξ' Έπιστόμιζε τον κ α τ α λ α λ ο ϋ ν τ α έν ά κ ο α ί ς σου, ϊνα μή διπλήν ά μ α ρ τ ί α ν σύν α ύ τ ώ
άμαρτάνης καϊ σ α υ τ ό ν όλεθρίω πάθει έθίζων κάκεΧνον κ α τ ά τοϋ πλησίον φλυαρεΧν
ούκ α ν α κ ό π τ ω ν . |
ξ α ' Έ γ ώ δέ λέγω ύμΧν, φησϊν ό Κύριος* Α γ α π ά τ ε τούς εχθρούς υμών, κ α λ ώ ς ποιεΧτε
τοΧς μισοϋσιν υμάς, προσεύχεσθε υπέρ τών έπηρεαζόντων υμάς. Διά τί τ α ϋ τ α προσέταξεν; 'Τνα σε μίσους καϊ λύπης κ α ϊ οργής καϊ μνησικακίας ελευθέρωση κ α ϊ τοϋ με­
γίστου κτήματος τής τελείας αγάπης καταξίωση* ην άμήχανον έχειν τον μή π ά ν τ α ς
α ν θ ρ ώ π ο υ ς έξ ίσου ά γ α π ώ ν τ α κ α τ ά μίμησιν Θεοϋ, τοϋ π ά ν τ α ς α ν θ ρ ώ π ο υ ς έξ ϊσου
α γ α π ώ ν τ ο ς καϊ θέλοντος σωθήναι καϊ εις έπίγνωσιν αληθείας έλθεΧν.
Млксим Испош-:дпик: Четири стотине глава ο љубави
95
4 8 . Који се боји Господа за сабеседника има увек смиреноумље и кроз његова подсећања достиже у божанску љубав и благодарност. Јер се сећа (свог) ранијег светског
живота и разноврсних својих погрешака и искушења која су му се десила од младости
његове, и како га је Господ од свега тога избавио (ср. 2. Тим 3, 11) и превео га из страсног живота у живот по Богу. И са тим страхом прима и љубав, благодарећи непрестано са дубоким смиреноумљем (Бога), добротвора и управитеља живота нашег.
4 9 · He прљај ум свој задржавајући у себи помисли похоте и гнева, да не би, отпавши
од чисте молитве, упао у дух унинија.
5 0 . Ум се лишава смелости према Богу онда, када постаје сабеседник злим и нечистим
помислима.
51. Онај који је неразуман, вођен страстима, с једне стране, кадаје гоњен узбуђује се
гневом и без расуђивања хита да побегне од братије, с друге пак стране када се распаљује похотом, тада раскајавши се, опет прибегавајући састаје ce с њима. Α разуман у
оба случаја чини супротно: јер у случају гнева, одсекавши узроке узбуђења, ослобађа
себе огорчења према братији, a у случају похоте, уздржава се од неразумних чежњи и
сусрета.
52. У времену искушења не напуштај манастир свој, него подноси храбро буру помисли, особито туге и унинија. Јер тако по промислу будући искушан невољама, имаћеш
тврду наду на Бога (упор. 2. Кор 1, 6). Ако пак оставиш (манастир), показаћеш се неискусан, страшљив и непостојан.
53. Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави по Богу, то не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом
својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву.
54. Ако, по речима божанственог Апостола, ономе који има све дарове Духа, а љубави
нема, ништа не користи (1. Кор 13, 2), то онда сваки напор треба да уложимо да би је
стекли.
55. Ако љубав „не чини зла ближњему" (Рим 13, 10), то онај који завиди брату и жалости се због његове добре славе, и поругама каља његов углед; или по некој злој навици
потајно ради против њега, како, дакле, такав себе да не учини туђим љубави и кривим
суду вечном?
56· Ако је љубав „пуноћа закона" (Рим 13, 10), то онај који злопамти на брата и прави
му замке, и куне га, и радује се његовом паду, како да није преступник закона и достојан вечне муке?
12
57. Ако „онај који клевета (оговара)
брата или осуђује брата својега, клевета закон и
осуђује закон" (Јак 4, 11), а закон Христов је љубав (Јн 13, 34), како онда клеветник да
не отпадне од љубави Христове и не постане себи узрок вечне казне?
58. He дај слуха твога језику клеветника, ни језика твога слуху оговарача који радо говори или слуша против ближњега, да не би отпао од божанске љубави и нашао се туђ
вечног живота.
59. He примај прекоре на оца твога, нити подстрекавај онога ко га срамоти, да се не
разгневи Господ на дела твоја и истреби те из земље живих (ср. 5. Мојс 7, 15).
6 0 . Запуши уста ономе који клевета у уши твоје, да не сагрешиш са њим двојним грехом; и сам навикавајући на ову погубну страст и њега не спречавајући да не злослови
против ближњега.
61. A ја вам кажем, говори Господ, „љубите непријатеље своје, чините добро онима
који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне" (Мт 5, 44). Зашто је Он то
заповедио? Да те ослободи мржње, и жалости, и гнева, и злопамтљивости, и да те удостоји највећег блага савршене љубави, коју је немогуће да има онај који све људе подједнако не љуби по угледу на Бога, Који све људе подједнако љуби „и хоће да се сви
људи спасу и да дођу у познање истине" (1. Тим 2, 4).
96
Β
C
D
976
Β
C
D
977
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
ξ β ' Έ γ ώ δέ λέγω ύμΐν μή άντιστήναι τω πονηρώ* άλλ' δστις σε ραπίσει έπι τήν δεξιάν
σιαγόνα, στρέψον α ύ τ ώ και τήν ά λ λ η ν καϊ τω θέλοντι σοι κριθήναι και τον χιτώνα
σου λαβείν, άφες α ύ τ ώ και τό ί μ ά τ ι ο ν και τω ά γ γ α ρ ε ύ ο ν τ ί | σε μιλιον έν, ύπαγε μετ'
α ύ τ ο ϋ δύο. Διά τί; 'Τνα σε ά ό ρ γ η τ ο ν καϊ ά λ υ π ο ν δ ι α φ ύ λ α ξ η κάκεΐνον διά τής σής
ανεξικακίας παίδευση κάί αμφότερους ώς αγαθός ύπό τον ζυγόν τής αγάπης ά γ ά γ η .
ξ γ ' Προς άπερ πράγματα ποτε πεπόνθαμεν, τούτων καϊ τάς φ α ν τ α σ ί α ς εμπαθείς περιφέρομεν. Ό οΰν τάς εμπαθείς νικών φαντασίας, και τών π ρ α γ μ ά τ ω ν ων αί φ α ν τ α σ ί α ι π ά ν τ ω ς
καταφρονεί* επειδή τοϋ προς τά π ρ ά γ μ α τ α πολέμου ό προς τάς μνήμας τοσούτον έστι
χαλεπώτερος, όσον τοϋ κ α τ ' ένέργειαν άμαρτάνειν τό κ α τ ά δ ι ά ν ο ι ά ν έστιν εύκοπώτερον. |
ξ δ ' Τών π α θ ώ ν τά μέν έστι σωματικά, τά δέ ψυχικά. Και τά μέν σ ω μ α τ ι κ ά έκ τοϋ σώ­
ματος έχει τάς άφορμάς· τά δέ ψυχικά, έκ τών έξωθεν π ρ α γ μ ά τ ω ν . Αμφότερα δέ περι­
κόπτει αγάπη και εγκράτεια* ή μέν, τά ψυχικά* ή δέ, τά σωματικά,
ξ ε ' Τά μέν τών π α θ ώ ν , θυμικού* τά δέ τοϋ έπιθυμητικοϋ μέρους τής ψυχής τυγχάνει.
Αμφότερα δέ διά τών αισθήσεων κινείται* τότε δέ κινείται, ότε α γ ά π η ς ή ψυχή και
εγκράτειας εκτός ευρίσκεται.
ξ σ τ ' Δ υ σ κ α τ α γ ώ ν ι σ τ α μάλλον τά τοϋ θυμικού μέρους τής ψυχής π ά θ η π α ρ ά τά τοϋ
έπιθυμητικοϋ τυγχάνει* διό και μείζον τό φ ά ρ μ α κ ο ν κ α τ ' α ύ τ ο ϋ ή εντολή τής αγάπης
ύ π ό τοϋ Κυρίου εδόθη. |
ξ ζ ' Π ά ν τ α τά άλλα π ά θ η ή τοϋ θυμικού μέρους τής ψυχής ή τοϋ έπιθυμητικοϋ μόνον
ε φ ά π τ ε τ α ι ή κάί τοϋ λογιστικού, ώς ή λήθη και ή άγνοια* ή δέ ά κ η δ ί α , π α σ ώ ν τών τής
ψυχής δυνάμεων έπιδραττομένη, π ά ν τ α σχεδόν ομοθυμαδόν κινεί τά πάθη* διό κάί
π ά ν τ ω ν τών άλλων π α θ ώ ν έστι βαρύτατον. Καλώς ούν ό Κύριος τό κ α τ ' αυτής φάρ­
μακον δεδωκώς* Έν τή υπομονή υμών, λέγει, κτήσασθε τάς ψ υ χ ά ς υμών. |
ξ η ' Μή πλήξης ποτέ τινα τών αδελφών, παραλόγως μάλιστα, μήποτε μή φέρων τήν θλίψιν
αναχώρηση και ού μή έκφεύξη ποτέ τον έλεγχον τοϋ συνειδότος, άεί σοι λύπην έν τω
καιρώ τής προσευχής προξενοϋντα και τής θείας π α ρ ρ η σ ί α ς τον νουν ά π ε λ α ύ ν ο ν τ α .
ξ θ ' Μή άνάσχη τών σ κ ά ν δ α λ α σοι φερουσών υ π ο ν ο ι ώ ν ή και α ν θ ρ ώ π ω ν κ α τ ά τ ί ν ω ν
οί γ ά ρ παραδεχόμενοι σ κ ά ν δ α λ α έν οϊω δήποτε τ ρ ό π ω τών κ α τ ά π ρ ο α ί ρ ε σ ι ν ή π α ρ ά
προαίρεσιν συμβαινόντων, ούκ Γσασι τήν όδόν τής ειρήνης, τήν φ έ ρ ο υ σ α ν διά τής
α γ ά π η ς εις τήν γνώσιν τοϋ Θεοϋ τούς ταύτης έραστάς.
ο' Ο ύ π ω έχει τελείαν τήν ά γ ά π η ν ό έτι ταις γνώμαις τών α ν θ ρ ώ π ω ν συνδιατιθέμενος,
οίον τον I μέν α γ α π ώ ν , τον δέ μισών διά τόδε ή τόδε* ή κ α ι τον α υ τ ό ν ποτε μέν α γ α π ώ ν ,
ποτέ δέ μισών διά τάς α ύ τ ά ς αίτιας.
ο α ' Ή τελεία αγάπη ού συνδιασχίζει τήν μίαν τών α ν θ ρ ώ π ω ν φύσιν ταΐς διαφόροις
αυτών γνώμαις, άλλ' εις αυτήν άεϊ άποβλεπομένη π ά ν τ α ς άνθρα>πους έξ ίσου αγαπά*
τούς μέν σ π ο υ δ α ί ο υ ς ώς φίλους, τούς δέ φαύλους ώς εχθρούς α γ α π ά , ευεργετούσα κάί
μακροθυμοϋσα και υπομένουσα τά π α ρ ' α υ τ ώ ν επαγόμενα* τό κ α κ ό ν τό σύνολον μή
λογιζόμενη, άλλά και π ά σ χ ο υ σ α υπέρ αυτών, εί καιρός καλέσειεν, ϊ ν α κ α ϊ αυτούς ποί­
ηση φίλους, εί οίον τε* εί δέ μή, τής γε ίδιας διαθέσεως ούκ εκπίπτει, τούς τής α γ ά π η ς
κ α ρ π ο ύ ς άεϊ έξ ίσου προς π ά ν τ α ς α ν θ ρ ώ π ο υ ς ένδεικνυμένη. Διό κ α ϊ ό Κύριος | ημών
καϊ Θεός Τησοϋς Χριστός, τήν α ύ τ ο ϋ ά γ ά π η ν εις ημάς ένδειξάμενος, υπέρ όλης τής
άνθρωπότητος έπαθεν καϊ π ά σ ι ν έξ ίσου τήν ελπίδα τής α ν α σ τ ά σ ε ω ς έχαρίσατο* εί
καϊ έκαστος εαυτόν είτε δόξης είτε κολάσεως καθίστησιν άξιον.
ο β ' Ό μή κ α τ α φ ρ ο ν ώ ν δόξης καϊ ατιμίας, πλούτου καϊ πενίας, ηδονής τε καϊ λύπης,
τελείαν ά γ ά π η ν ο ύ π ω έκτήσατο* ή γάρ τελεία αγάπη ού μόνον τ ο ύ τ ω ν καταφρονεί,
άλλά καϊ αυτής τής π ρ ό σ κ α ι ρ ο υ ζωής καϊ τοϋ θ α ν ά τ ο υ .
ο γ ' Α κ ο υ ε τών κ α τ α ξ ι ω θ έ ν τ ω ν τής τελείας α γ ά π η ς ποια λέγουσι* Τίς ημάς χωρίσει ά π ό
τής αγάπης τοϋ Χριστού; Θλίψις ή στενοχώρια ή διωγμός | ή λιμός ή γυμνότης ή κίνδυνος
ή μάχαιρα; Καθώς γέγραπται, ότι ένεκα σου θανατούμεθα όλην τήν ή μ έ ρ α ν έλογίσθημεν
ώς π ρ ό β α τ α σφαγής. Αλλ' έν τούτοις π ά σ ι ν ύπερνικώμεν διά τοϋ ά γ α π ή σ α ν τ ο ς ημάς.
Πέπεισμαι γ ά ρ ότι ούτε θ ά ν α τ ο ς ούτε ζωή ούτε άγγελοι ούτε ά ρ χ α ϊ ούτε δυνάμεις
ούτε ενεστώτα ούτε μέλλοντα ούτε ύψωμα ούτε βάθος ούτε τις κτίσις | έτερα δυνήσεται
ημάς χώρισα ι ά π ό τής α γ ά π η ς τοϋ Θεοϋ τής έν Χριστώ Ίησοϋ τω Κυρίω η μ ώ ν καϊ
ταϋτα μέν περϊ τής εις Θεόν αγάπης καϊ λέγοντες καϊ πράττοντές είσι πάντες οί άγιοι.
Млксим Исповпдпик: Четири стотиие глава ο љубави
97
62. „А ја вам кажем да се не противите злу , него ако те ко удари по десном образу
твом, окрени му и други; и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај
му и хаљину; и ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије" (Мт 5, 39). Зашто? Да
тебе сачува од гнева и огорчења, и да онога другога исправи твојом трпељивошћу, и
обојицу вас, као добар, подведе под иго љубави.
63. Према каквим смо стварима некад били пристрасни, њихове страсне маштарије и
носимо. Онај, дакле, који побеђује страсне маштарије, несумњиво презире и ствари на
које се ове маштарије односе; зато што је борба са сећањима утолико тежа од борбе са
самим стварима, уколико је грешити мислима лакше него самим делом.
64. Једне од страсти су телесне, а друге душевне. Телесне имају поводе од тела, а душевне од спољашњих предмета. Но и једне и друге одсеца љубав и уздржање: љубав душевне, а уздржање - телесне.
14
65. Једне од страсти припадају афективном делу душе, а друге желатељном.
Но и
једне и друге се узбуђују кроз осећања; а узбуђују се онда када се душа налази ван љубави и ван уздржања.
66. Теже је савлађивати страсти афективног дела душе, него ли оне желатељног; зато
је и дат од Господа већи лек против њих - заповест љубави.
67. Све друге страсти (осим унинија-мрзовоље-чамотиње) дотичу се само једног дела
душе: или афективног или желатељног, или пак мислећег, као што су заборавност и
незнање; а униније захватајући све силе душе једнодушно покреће скоро све страсти;
зато је оно и теже од свих осталих страсти. Добро је дакле Господ, дајући лек против
њега, рекао: „трпљењем својим спасавајте душе своје" (Лк 21, 19).
68. He удри никада никога од браће, особито безразложно, да се не би он, не подносећи увреду, удаљио (из манастира), и тако ти никада не би избегао прекор савести, који
би ти увек изазивао тугу у време молитве, и лишавао ум смелости према Богу.
69. He трпи саблазни подозрења или људе који ти откуцавају било кога; јер они који на
било који начин примају саблазни од догађаја који су се десили хотимице или нехотимице, не знају пут мира (Рим 3, 17) који кроз љубав води у познање Бога своје љубитеље.
70. Још нема савршене љубави онај који се још увек опредељује (према) људским особинама, нпр. једнога волећи, другога мрзећи за ово или оно, или једног и истог човека
час волећи, час мрзећи због истих узрока.
71. Савршена љубав не раздељује једну природу људи по различитим њиховим особинама, но увек гледајући на њу (природу), све људе подједнако љуби: врлинске љуби
као пријатеље, а порочне као непријатеље, чинећи им добро, и дуготрпећи, и подносећи њихове поступке, уопште не мислећи ο злу, него чак и страда за њих, ако време на
то позове, да, ако је могуће, и њих учини пријатељима, а ако није, она ипак не одступа
од свог расположења, показујући увек на исти начин плодове љубави подједнако за
све људе. Јер и Господ и Бог наш Исус Христос, показујући своју љубав према нама,
пострада за цело човечанство, и свима подједнако дарова наду васкрсења, мада сваки
15
чини себе достојним или славе или мучења.
72. Који не презире славу и бешчашће, богатство и сиромаштво, уживање и тугу, тај
још није стекао савршену љубав. Јер савршена љубав не само да презире све ово, него
чак и овај пролазни живот и смрт.
73· Чуј шта говоре они који су се удостојили савршене љубави: „Ко ће нас раставити
од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или
опасност, или мач? Као што је написано: ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам
увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост,
ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга ствар неће моћи одвојити од
љубави Божије, која je у Христу Исусу Господу нашем" (Рим 8, 35-39). Α ово што чине
3
и говоре ο љубави према Богу су сви Свети.
98
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
ο δ ' Περϊ δέ τής εις τον πλησίον α γ ά π η ς άκουε π ά λ ι ν οία λέγουσιν. Άλήθειαν λέγω έν
Χριστώ, ού ψεύδομαι, συμμαρτυρούσης μοι καϊ τής συνειδήσεως μου έν Πνεύματι άγίω*
δτι λύπη μοι έστι πολλή καϊ αδιάλειπτος οδύνη τή κ ά ρ δ ι α μου. Ηύχόμην γ ά ρ ανάθεμα
είναι αυτός έγώ ά π ό τοϋ Χριστού υπέρ τών αδελφών μου, τών συγγενών μου κ α τ ά σάρ­
κα, οΤτινές είσιν Ίσραηλίται* κα\ τά έξης. Ω σ α ύ τ ω ς καϊ ό Μωυσής καϊ οί λοιποί άγιοι,
ο ε ' Ό μή κ α τ α φ ρ ο ν ώ ν δόξης και ηδονής καϊ τής τών τ ο ύ τ ω ν αυξητικής κ α ϊ δι' α ύ τ ά ς
συνισταμένης φιλαργυρίας, τάς τοϋ θυμού προφάσεις κόπτειν | ού δύναται* ό δέ τ α ύ τ α ς
μή κοπτών, τής τελείας α γ ά π η ς τυχεΐν ού δύναται.
ο σ τ ' Ταπείνωσις καϊ κ α κ ο π ά θ ε ι α πάσης αμαρτίας έλευθεροϋσι τον ά ν θ ρ ω π ο ν ή μέν,
τά τής ψυχής* ή δέ, τά τοϋ σώματος περικόπτουσα π ά θ η . Τ ο ϋ τ ο γ ά ρ π ο ι ώ ν κάϊ ό μακά­
ριος Δαβϊδ φαίνεται, έν οίς εύχεται προς τον Θεόν λ έ γ ω ν Ί δ έ τήν ταπείνωσίν μου κάι
τον κ ό π ο ν μου καϊ άφες π ά σ α ς τάς αμαρτίας μου.
C
ο ζ ' Διά μέν τών εντολών ό Κύριος απαθείς τούς εργαζομένους α ύ τ ά ς αποτελεί* διά δέ
τών θείων δ ο γ μ ά τ ω ν τον φωτισμόν τής γνώσεως αύτοις χαρίζεται,
ο η ' Π ά ν τ α τά δ ό γ μ α τ α ή περϊ Θεοϋ είσιν ή περϊ ο ρ α τ ώ ν κ α ϊ α ο ρ ά τ ω ν ή περϊ τής έν
αύτοις π ρ ο ν ο ί α ς | καϊ κρίσεως.
ο θ ' Ή μέν ελεημοσύνη τό θυμικόν μέρος τής ψυχής θεραπεύει* ή δέ νηστεία τήν έπιθυμίαν
μαραίνει* ή δέ προσευχή τον νουν καθαιρεί καϊ προς τήν τών όντων θεωρίαν π α ρ α ­
σκευάζει. Προς γ ά ρ τάς δυνάμεις τής ψυχής κάι τάς έντολάς ό Κύριος ήμιν έχαρίσατο.
π' Μάθετε ά π ' έμοϋ, φησίν, ότι π ρ ά ο ς είμι καϊ ταπεινός τή κ α ρ δ ί α , καϊ τά έξης. Ή μέν
πραότης ά τ ά ρ α χ ο ν τον θυμόν διαφυλάττει* ή δέ ταπείνωσις τ ύ φ ο υ καϊ κενοδοξίας τον
νουν ελεύθεροι.
D
980
Β
С
π α ' Διττός έστιν ό τοϋ Θεοϋ φόβος* ό μέν έκ τών απειλών τής κολάσεως ήμιν έντικτόμένος, δι' δν ή | εγκράτεια καϊ ή υπομονή καϊ, ή εις Θεόν έλπϊς καϊ ή α π ά θ ε ι α , έξ ης ή
αγάπη, κ α τ ά τάξιν ήμιν έγγίνονται* ό δέ αύτη τή αγάπη συνέζευκται, εύλάβειαν τή
ψυχή άεϊ έμποιών, ϊ ν α μή διά τήν τής α γ ά π η ς π α ρ ρ η σ ί α ν εις κ α τ α φ ρ ό ν η σ ι ν Θεοϋ έλθη.
π β ' Τον μέν π ρ ώ τ ο ν φόβον έξω βάλλει ή τελεία αγάπη τής ψυχής τής κεκτημένης
αυτήν, μηκέτι τήν κόλασιν φοβουμένην τον δέ δεύτερον εαυτή έχει άεί, ώς εϊρηται,
συνεζευγμένον. Καϊ τω μέν π ρ ώ τ ω φόβω αρμόζει τό* Τω φόβω Κυρίου έκκλίνει π ά ς
ά π ό κακού, και* Αρχή σοφίας, φόβος | Κυρίου. Τω δέ δευτέρω τό* Ό φόβος Κυρίου
αγνός, διαμένων εις α ι ώ ν α αιώνος, καϊ τό* Ούκ έστιν υστέρημα τοις φοβουμένοις αυτόν,
jry' Νεκρώσατε οΰν τά μέλη υμών τά έπϊ τής γης* πορνείαν, ά κ α θ α ρ σ ί α ν , πάθος, έπι­
θυμίαν κ α κ ή ν καϊ τήν πλεονεζίαν, καϊ τά έξης. Γήν μέν ώνόμασε τό φρόνημα τής σαρ­
κός* πορνείαν δέ εΐπε τήν κ α τ ' ένέργειαν ά μ α ρ τ ί α ν ά κ α θ α ρ σ ί α ν δέ τήν συγκατάθεσιν
έκάλεσε* π ά θ ο ς δέ τον εμπαθή λογισμόν ώ ν ό μ α σ ε ν έπιθυμίαν δέ κ α κ ή ν τήν ψιλήν τοϋ
λογισμού τής επιθυμίας π α ρ α δ ο χ ή ν πλεονεξίαν δέ τήν γεννητικήν τε κ α ϊ αύξητικήν
τοϋ π ά θ ο υ ς ώνόμασεν ύλην. Τ α ύ τ α οΰν π ά ν τ α ώς μέλη όντα τοϋ φρονήματος τής σαρ­
κός έκέλευσεν ό θειος Απόστολος νεκρώσαι. |
π δ ' Πρώτον μέν ή μνήμη ψιλόν τον λογισμόν έπϊ τον νουν αναφέρει* καϊ τούτου έγχρονίζοντος, κινεί τό πάθος* τούτου δέ μή αναιρουμένου, κάμπτει τον νουν εις συγκατάθε­
σ ι ν ταύτης δέ γενομένης, έρχεται λοιπόν εις τήν κ α τ ' ένέργειαν ά μ α ρ τ ί α ν . Ό οΰν
π ά ν σ ο φ ο ς Απόστολος προς τούς ά π ό εθνών γ ρ ά φ ω ν , τό αποτέλεσμα π ρ ώ τ ο ν κελεύει
άναιρεΐν τής αμαρτίας* είτα κ α τ ά τάξιν άναποδίζοντας, εις τήν α ί τ ί α ν καταλήγειν. Ή
δέ αίτια έστϊν ή γεννητική, ώς προείρηται, καϊ αυξητική τοϋ π ά θ ο υ ς πλεονεξία. Οΐμαι
δέ ενταύθα τήν γ α σ τ ρ ι μ α ρ γ ί α ν σημαίνειν ώς μητέρα καϊ τ ρ ο φ ό ν τής πορνείας ύ π ά ρ χουσαν. Ή γ ά ρ πλεονεξία ού μόνον έπϊ χρημάτων, άλλά κ α ϊ έπϊ βρωμάτων κακή·
ώσπερ καϊ ή εγκράτεια ού | μόνον έπϊ βρωμάτων, άλλά καϊ έπϊ χρημάτων καλή.
π ε ' "Ωσπερ στρουθίον τον π ό δ α δεδεμένον άρχόμενον πέτεσθαι, έπϊ τήν γήν κ α τ α σ π ά ται, τω σχοινίω έλκόμενον ούτω καϊ ό νους μήπω ά π ά θ ε ι α ν κτησάμενος καϊ έπϊ τήν
τών ουρανίων γνώσιν πετάμενος, ύπό τών παθών καθελκόμενος έπϊ τήν γήν κατασπαται.
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
99
74. Α ο љубави према ближњему, чуј опет шта говоре: „Истину говорим у Христу, не
лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим; да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју,
сроднике моје по тијелу, који су Израиљци" (Рим 9, 1-4), итд. Тако је говорио и Мојсије (2. Мојс 32, 33) и остали Свети.
75. Ко не презире славу и уживање, и среброљубље које их развија (подржава) и ради
којих и (само) настаје, тај не може одстранити поводе за гнев; а ко их не одстрањује,
не може задобити савршену љубав.
76. Смирење и патња (злострадање) ослобађају човека од сваког греха, прва одсецајући страсти душевне, а друга - телесне. Јер тако изгледа чинећи и блажени Давид, у
следећој молитви κ Богу, говори: „Види смирење моје и муку моју, и опрости ми све
гријехове моје" (Пс 25, 18).
77. Кроз заповести Господ чини бестрасним оне који их извршавају, а кроз божанске
догмате дарује им светлост познања.
78. Сви догмати су или ο Богу, или ο видљивим и невидљивим (стварима), или ο у њима (јављеном) промислу и суду.
79. Милостиња лечи афективни део душе, пост пак погашује похоту, а молитва очишћава ум и припрема га за созерцање постојећег; јер према трима силама душе Господ
нам је и заповести дао.
8 0 . „Научите се од мене", говори (Господ), „јер сам кротак и смирен срцем" (Мт 11,
16
29) и остало. Кротост очувава афект неузбуђеним, а смирење ослобађа ум од надмености и сујете.
81. Страх Божији је двојак: један се рађа у нама од претње казном, због којег настају у
нама по реду: уздржање, трпљење, нада на Бога, бестрашће из којег је љубав. Други
пак (страх) спојен са овом љубављу непрекидно прибавља души побожност, да не би
од смелости љубави дошла до презирања Бога.
82. Тај први страх „изгони напоље" савршена љубав (1. Јн 4, 8) душе која ју је стекла
и која се више не боји казне: а други, као што је речено, она увек има сједињеног са собом. Првом страху доликују речи Писма: „Страхом Господњим уклања се човјек од
зла" (Приче 16, 6), и: „Почетак је мудрости страх Господњи" (Приче 1, 7; Пс 111, 10), a
другом: „Страх је Господњи чист, остаје довијека" (Пс 19, 9), и на другом месту: „Који
се њега боје, њима нема оскудице" (Пс 34, 9).
8 3 . „Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство", итд. (Кол 3, 5). Земљом је (овде Апостол) назвао телесно мудровање;
блудом - грех делом (учињен); нечистотом - пристанак (воље на грех); страшћу страсну помисао; похотом - просто примање похотне мисли (у уму); лакомство - материју (ствари) која рађа и увећава страст. Све ово, дакле, као удове телесног мудровања,
заповедио је божанствени Апостол да умртвимо.
8 4 . Сећање најпре приведе на ум просту помисао (о греху); и кад се она задржи, покреће страст; ако се пак ова (тј. страст) не истреби, она приволева ум на сагласност (на
грех); а када се и то деси, онда долази до греха делом. Стога премудри Апостол, пишући (хришћанима) који су из незнабожаца, заповеда да се најпре уништи последица греха (тј. грех делом), а затим ступајући обратно по (наведеном) поретку, да се заврши са
17
узроком греха . Узрок пак који рађа и увећава страсти, као што је речено више, јесте
лакомство, које, по мом мишљењу, овде означава чревоугодије (пресићеност) као мајку и хранитељку блуда. Јер лакомство је зло не само у односу на имање, већ и на храну; као што је и уздржање добро не само у односу на храну, већ и на имање.
85. Као кад птица везана за ногу, покушавши да лети, опет пада на земљу вучена узицом; тако и ум који још није стекао бестрашће, уздижући се ка познању ствари, пада
опет на земљу вучен страстима.
100
D
981
Β
C
D
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
π σ τ ' Ό τ α ν ό νους τελείως τών π α θ ώ ν έλευθερωθή, τότε έπϊ τήν θεωριαν τών όντων
άμεταστρεπτί οδεύει, έπϊ τήν γνώσιν τής άγιας Τριάδος τήν π ο ρ ε ι α ν ποιούμενος.
π ζ ' Καθαρός υ π ά ρ χ ω ν ό νους, τά νοήματα τών π ρ α γ μ ά τ ω ν | ά ν α λ α μ β ά ν ω ν εις τήν
πνευματική ν θεωριαν α υ τ ώ ν κινείται* α κ ά θ α ρ τ ο ς δέ έκ ραθυμίας γεγονώς, τά μέν τών
λοιπών π ρ α γ μ ά τ ω ν νοήματα ψιλά φαντάζεται, τά δέ α ν θ ρ ώ π ι ν α δεχόμενος εις αισ­
χρούς ή πονηρούς λογισμούς μετατρέπεται. |
π η ' Ό τ α ν άέι έν τω κ α ι ρ ώ τής προσευχής μηδέν τών τοϋ κόσμου νοημάτων διενοχλήση τω νώ, τότε γινωσκε σαυτόν μή έξω είναι τών όρων τής απάθειας,
π θ ' Ό τ α ν ή ψυχή ά ρ χ η τ α ι τής ίδιας ύγιείας έπαισθάνεσθαι, τότε και τάς έν τοις ύπ­
νο ις φ α ν τ α σ ί α ς ψιλάς και α τ ά ρ α χ ο υ ς άρχεται βλέπειν.
/ ' Ώ σ π ε ρ τον αίσθητόν όφθαλμόν ή καλλονή τών ορατών, ούτω κ α ι τον κ α θ α ρ ό ν
νουν ή γνώσις τών α ο ρ ά τ ω ν προς έαυτήν έπισπάται* α ό ρ α τ α δέ λέγω τά άσοόματα.
/ α ' Μέγα μέν τό προς τά π ρ ά γ μ α τ α μή π ά σ χ ε ι ν μείζον δέ π ο λ λ ώ τό προς τάς φαντασίας α υ τ ώ ν α π α θ ή διαμειναι. Διότι ό διά τών λογισμών π ρ ο ς | ημάς τών δαιμόνων
πόλεμος τοϋ διά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν πολέμου έστι χαλεπώτερος.
/ β ' Ό τάς άρετάς κ α τ ο ρ θ ώ σ α ς και τή γνώσει πλουτήσας, ώς φυσικώς λ ο ι π ό ν τά πράγ­
ματα διορών, π ά ν τ α κ α τ ά τον ορθόν λόγον και πράττει και διαλέγεται, τό σύνολον
μή παρατρεπόμενος. Έκ γ ά ρ τοϋ ευλόγως ή άλόγως τοις π ρ ά γ μ α σ ι χρήσασθαι ή ενά­
ρετοι ή φ α ύ λ ο ι γινόμεθα.
/ γ ' ΣημεΧον ά κ ρ α ς ά π α θ ε ί α ς τό ψιλά τά νοήματα τών π ρ α γ μ ά τ ω ν άει άναβαίνειν έπι
τήν κ α ρ δ ί α ν και έγρηγορότος τοϋ σώματος και κ α τ ά τούς ύπνους,
/ δ ' Διά μέν τής εργασίας τών εντολών τά πάθη ό νους άποδύεται* διά δέ τής τών όρατών πνευματικής θεωρίας, τά εμπαθή τών π ρ α γ μ ά τ ω ν νοήματα* | διά δέ τής τών αορά­
των γνώσεως, τήν τών ορατών θ ε ω ρ ι α ν ταύτην δέ, διά τής γνώσεως τής ά γ ι α ς Τριάδος,
/ ε ' Ώ σ π ε ρ ό ήλιος ανατέλλων και τον κόσμον φωτίζων δείκνυσί τε εαυτόν και τά ύ π '
αύτοϋ φωτιζόμενα πράγματα* ούτω και ό τής δικαιοσύνης ήλιος τω κ α θ α ρ ώ νώ ανα­
τέλλων και εαυτόν δείκνυσι και π ά ν τ ω ν τών ύ π ' αύτοϋ γεγονότων κ α ι γενησομένων
τούς λόγους.
/ σ τ ' Ούκ έκ τής ουσίας αύτοϋ τον Θεόν γινώσκομεν, άλλ' έκ τής μεγαλουργίας αύτοϋ
και π ρ ο ν ο ί α ς τών ό ν τ ω ν διά τ ο ύ τ ω ν γ ά ρ ώς δι' έσόπτρων τήν ά π ε ι ρ ο ν α γ α θ ό τ η τ α και
σοφίαν και δύναμιν κατανοοϋμεν.
/ ζ ' Ό κ α θ α ρ ό ς νους ή έν τοΧς ψιλοΧς νοήμασι | τών α ν θ ρ ω π ί ν ω ν π ρ α γ μ ά τ ω ν ευρίσκεται ή
έν τή τών ο ρ α τ ώ ν φυσική θεωρία ή έν τή τών α ο ρ ά τ ω ν ή έν τω φ ω τ ί τής ά γ ι α ς Τριάδος,
/ η ' Έν μέν τή τών ο ρ α τ ώ ν θεωρία γενόμενος ό νους ή τούς φυσικούς α υ τ ώ ν λόγους
έρευνα ή τούς δι' α υ τ ώ ν σημαινομένους ή αυτήν τήν α ί τ ί α ν ζητεΧ.
/ θ ' Έν δέ τή τών α ο ρ ά τ ω ν διατριβών τούς τε φυσικούς α υ τ ώ ν λόγους ζητεΧ και τήν
α ί τ ί α ν τής γενέσεως αυτών και τά τούτοις α κ ό λ ο υ θ α και τίς ή περι α υ τ ο ύ ς π ρ ό ν ο ι α
και κρίσις.
984 Ρ' Έν δέ Θεώ γενόμενος, τούς περί τής ουσίας | αύτοϋ π ρ ώ τ ο ν λόγους ζητεΧ μέν ύ π ό
τοϋ π ό θ ο υ φλεγόμενος, ούκ έκ τών κ α τ ' αυτόν δέ π α ρ α μ υ θ ί α ν ευρίσκει* άμήχανον γ ά ρ
τοϋτο και άνένδεκτον πάση γενετή φύσει έξ Ίσου. Έκ δέ τών περι α υ τ ό ν π α ρ α μ υ θ εΧται, λέγω δή τών περι άίδιότητος, απειρίας τε και αοριστίας, α γ α θ ό τ η τ α ς τε και σο­
φίας και δυνάμεως δημιουργικής τε κάί προνοητικής και κριτικής τών όντων. Και
τοϋτο π ά ν τ η κ α τ α λ η π τ ό ν αύτοϋ μόνον, ή απειρία* και α υ τ ό τό μηδέν γινώσκειν, υπέρ
νουν γινώσκειν, ώς π ο υ οί θεολόγοι άνδρες είρήκασι Γρηγόριός τε κ α ι Διονύσιος. |
Β
Έκατοντάς
δευτέρα
α' Ό γνησίως τον Θεόν α γ α π ώ ν , ούτος και άπερισπάστως π ά ν τ ω ς προσεύχεται* και ό
ά π ε ρ ι σ π ά σ τ ω ς π ά ν τ ω ς προσευχόμενος, ούτος και γνησίως τον Θεόν α γ α π ά . Ούκ
εύχεται δέ ά π ε ρ ι σ π ά σ τ ω ς ό τινι τ ώ ν επιγείων έχων τον νουν π ρ ο σ η λ ω μ έ ν ο ν ούκ ά ρ α
α γ α π ά τον Θεόν ό τινι τών επιγείων έχον τον νουν προσδεδεμένον.
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
101
86. Када се ум потпуно ослободи страсти, тада он неометано ходи ка созерцању тва18
ри, чинећи (тиме) пут ка познању Свете Тројице.
87. Ум, будући чист, и примајући појмове ствари, креће се ка њиховом духовном созерцању; а поставши нечист по лености, појмове других ствари поима голе, а примајући (појмове) људских ствари, претвара их у срамне и зле помисли.
8 8 . Ако никада у време молитве не досађује твоме уму никаква светска помисао, онда
знај да ниси изван граница бестрашћа.
89. Када душа почне да осећа своје сопствено здравље, тада и сновиђења просто и
спокојно почиње да гледа.
9 0 . Као што лепота видљивих ствари привлачи κ себи чулно око, тако и познање невидљивих (ствари) привлачи κ себи чисти ум. Невидљивим пак ја називам бестелесне
ствари.
91. Велико је не бити пристрастан према стварима, но много је веће остајати бестрастан и у мислима на исте. Јер је кроз помисли рат демона (против нас) жешћи од рата
кроз саме ствари.
92. Онај који је стекао врлине и обогатио се знањем, гледајући дакле природно на ствари какве јесу, све и дела и говори по правом смислу, никада не правећи грешке. Јер од
благоразумне или неразумне употребе ствари, ми постајемо или врлински или порочни.
93. Знак крајњег бестрашћа је то, када увек, и у будном стању тела и у сну, долазе на
срце просте мисли ο стварима.
94. Кроз извршење заповести ум се ослобађа страсти; и то кроз духовно созерцање
видљивих ствари, ослобађа се страсних помисли ο стварима; а кроз познавање невидљивих ствари, он оставља иза себе созерцање видљивога; а и ово (тј. познање неви19
дљивога) оставља кроз познање Свете Тројице.
95. Као што сунце, рађајући се и обасјавајући свет, показује и само себе и њиме осветљене ствари; тако и Сунце Правде, рађајући се у чистом уму, и Себе показује и својства (смисаоне принципе) свега што је Он створио и што ће учинити.
96. Бога познајемо не по суштини Његовој, него по величанственом делању Његовом
и промислу ο (Својим) створењима. Јер кроз њих као кроз огледало ми видимо Његову
безграничну доброту, мудрост и силу (ср. Рим 1, 20).
97. Чисти ум или се налази у простим појмовима ствари људских, или у природном
созерцању видљивог, или у созерцању невидљивог, или у светлости Свете Тројице.
98. Налазећи се у созерцању ствари видљивих, ум испитује или њихова природна
својства, или она која она означавају, или пак тражи сам (њихов) узрок.
99. Занимајући се пак созерцањем ствари невидљивих, (ум) истражује природна својства њихова, узрок њиховог постанка и последице њихове, и какав je ο њима промисао
и суд Божији.
100. Будући пак у Богу, (ум) љубављу распаљиван тражи најпре логосе Његове суштине, но не налази од њих утеху сам по себи, јер је то немотуће и несместиво подједнако за сваку створену природу. Утешава се оним што је око Његове природе, што ће
рећи (созерцањем) ο вечности, бескрајности и неограничености, ο доброти, премудрости и сили - сили творачкој, промислитељној и судитељној за сва бића. И свакако је
само то схватљиво ο Њему - Његова бескрајност, и то да надумно Га познајући ништа
20
у ствари не знамо, као што негде рекоше људи богослови Григорије и Дионисије .
Стотина друга
1. Онај који истински љуби Бога, свакако се моли без расејаности. И који се моли без
расејаности, он сигурно и љуби Бога истински. Α не моли се без расејаности онај који
има ум свој привезан за било коју земаљску ствар. Дакле, не љуби Бога који има ум
21
свој привезан за било коју земаљску ствар.
102
C
985
Β
C
D
988
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
β' Ό νους π ρ ά γ μ α τ ι χρονίζων αίσθητώ πάθος έχει π ά ν τ ω ς προς αυτό, οιον επιθυμίας
ή λΰπης ή οργής ή μνησικακίας· κάι εί μή του π ρ ά γ μ α τ ο ς εκείνου καταφρονεί, του
π ά θ ο υ ς εκείνου ελευθέρου|σθαι ού δύναται.
γ' Τά μέν π ά θ η τοϋ νοϋ κ ρ α τ ο ύ ν τ α συνδεσμοϋσιν α υ τ ό ν τοις π ρ ά γ μ α σ ι τοις ύλικοΐς*
κάι τοϋ Θεοϋ χ ω ρ ι σ α ν τ α αύτοις ένασχολεΧσθαι ποιοϋσιν. Ή δέ τοϋ Θεοϋ α γ ά π η κρατήσασα λύει α υ τ ό ν τών δεσμών, περιφρονειν πείθουσα ού μόνον τών αισθητών πραγ­
μάτων, άλλά καΧ αυτής ημών τής πρόσκαιρου ζωής.
δ' Έ ρ γ ο ν τών εντολών, ψιλά ποιεΐν τά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν νοήματα* α ν α γ ν ώ σ ε ω ς δέ καΧ
θεωρίας, άϋλον καΧ άνείδεον τον νουν άπεργάζεσθαι* έκ δέ | τούτου συμβαίνει τό άπερισπάστως προσεύχεσθαι.
ε' Ούκ άρκει ή π ρ α κ τ ι κ ή μέθοδος προς τό τελείως τον νουν τών π α θ ώ ν έλευθερωθήναι, ώστε δυνηθήναι α υ τ ό ν άπερισπάστως προσεύχεσθαι, εί μή κα4ι δ ι ά φ ο ρ ο ι αυτόν
διαδέχονται π ν ε υ μ α τ ι κ ά ! θεωρίαι. Ή μέν γ ά ρ ά κ ρ α σ ί α ς καϊ μίσους μόνον τον νουν
έλευθεροί, αί δέ κάι λήθης καΧ α γ ν ο ί α ς α υ τ ό ν άπαλλάττουσι* κανι ούτω δυνήσεται ώς
δει προσεύχεσθαι.
σ τ ' Τής κ α θ α ρ ά ς προσευχής δύο είσιν ά κ ρ ό τ α τ α ι καταστάσεις· ή μέν τ ο ι ς πρακτικοίς,
ή δέ τοις θεωρητικοις έπισυμβαίνουσα. ΚαΧ ή μέν έκ φόβου Θεοϋ καΧ ελπίδος αγαθής
τή ψυχή έγγίνεται* ή δέ, ά π ό θείου έρωτος καΧ α κ ρ ό τ α τ η ς καθάρσεως. Γνωρίσματα δέ
τοϋ μέν π ρ ώ τ ο υ μέτρου, τό εντός συν|αγαγε!ν τον νουν έκ π ά ν τ ω ν τών τοϋ κόσμου
νοημάτων καΧ ώς α ύ τ ώ α ύ τ ο ϋ παρισταμένου τοϋ Θεοϋ, ώσπερ καΧ παρέστη, ποιεΐσθαι
τάς προσευχάς ά π ε ρ ι σ π ά σ τ ω ς καΧ άνενοχλήτως* τοϋ δέ δευτέρου, τό έν αύτη τή ορμή
τής προσευχής ά ρ π α γ ή ν α ι τον νουν ύπό τοϋ θείου καΧ ά π ε ι ρ ο υ φωτός κάι μήτε έαυ­
τοϋ μήτε τινός άλλου τών όντων τό σύνολον έπαισθάνεσθαι, εί μή μόνου τοϋ διά τής
α γ ά π η ς έν α ύ τ ώ τήν τοιαύτην έλλαμψιν ε ν ε ρ γ ο ύ ν τ ο ς . Τότε δέ κάι περί τούς περΧ Θεοϋ
λόγους κινούμενος, κ α θ α ρ ά ς καΧ τρανάς τάς περΧ α ύ τ ο ϋ λαμβάνει έμφάσεις.
ζ' Ό τις α γ α π ά , τοϋτο καΧ αντέχεται π ά ν τ ω ς καΧ π ά ν τ ω ν τών προς τοϋτο έμποδιζόντων α ύ τ ώ καταφρονεί, ί ν α μή α ύ τ ο ϋ στερηθή· καΧ ό τον Θεόν | α γ α π ώ ν επιμελείται
κ α θ α ρ ά ς προσευχής καΧ π ά ν π ά θ ο ς προς τοϋτο έμποδίζον α ύ τ ώ αποβάλλει έξ έαυτοϋ.
η' Ό τήν μητέρα τών π α θ ώ ν ά π ο β α λ ώ ν φιλαυτίαν, καΧ τά λοιπά ευχερώς σύν Θεώ
άποτίθεται, οίον όργήν, λύπην, μνησικακίαν καΧ τά έξης· ό δέ ύ π ό τοϋ προτέρου κρα­
τούμενος, ύπό τών δευτέρων καν μή θέλη τιτρώσκεται. Φιλαυτία δέ έστι τό προς τό
σώμα πάθος.
θ' Διά τάς πέντε τ α ύ τ α ς αίτιας οί ά ν θ ρ ω π ο ι ά γ α π ώ σ ι ν α λ λ ή λ ο υ ς είτε έπαινετώς είτε
ψεκτώς* οίον ή διά τον Θεόν, ώς ό ενάρετος π ά ν τ α ς καΧ ώς ό τον ένάρετον καν μήπω
ενάρετος* ή διά φύσιν, ώς οί γονείς τά τέκνα καΧ έ μ π α λ ι ν ή διά κενοδοξίαν, | ώς ό
δοξαζόμενος τον δοξάζοντα* ή διά φιλαργυρίαν, ώς ό τον πλούσιον διά λ ή ψ ι ν ή διά
φιληδονίαν, ώς ό τήν γαστέρα θεραπευόμενος καΧ τά υ π ο γ ά σ τ ρ ι α . ΚαΧ ή μέν πρώτη,
επαινετή* ή δέ δευτέρα, μέση* αί δέ λοιπαί, εμπαθείς.
ι' Έ ά ν τινάς μέν μισής, τινάς δέ ο υ δ έ α γ α π ά ς ο υ δ έ μισής* έτερους δέ α γ α π ά ς , άλλά
συμμέτρως, άλλους δέ σ φ ό δ ρ α α γ α π ά ς · έκ ταύτης τής άνισότη|τος γνώθι ότι μακράν εί
τής τελείας α γ ά π η ς , ήτις υποτίθεται π ά ν τ α ά ν θ ρ ω π ο ν έξ ίσου ά γ α π ή σ α ι .
ι α ' Έ κ κ λ ι ν ο ν ά π ό κ α κ ο ύ καΧ ποίησον α γ α θ ό ν . Τουτέστι* πολέμησον τούς ε χ θ ρ ο ύ ς ,
ίνα μείωσης τά πάθη* έπειτα δέ νήφε, ίνα μή αύξήσωσι. ΚαΧ π ά λ ι ν πολέμησον, ίνα
κτήση τάς άρετάς, καΧ μετέπειτα νήφε, ίνα α ύ τ ά ς διαφύλαξης. ΚαΧ τοϋτο αν είη τό
έργάζεσθαι καΧ φυλάσσειν.
ι β ' Οί κ α τ ά συγχώρησιν Θεοϋ πειράζοντες ημάς ή τό έπιθυμητικόν τής ψυχής έκθερμαίνουσιν ή τό θυμικόν έκταράσσουσιν ή τό λογιστικόν έπισκοτίζουσιν ή τό σώμα
όδύναις περιβάλλουσιν ή τά σωματικά διαρπάζουσιν.
ι γ ' Ή δι' εαυτών ημάς οί δαίμονες έκπειράζου|σιν ή τούς μή φοβούμενους τον Κύριον
κ α θ ' ημών έφοπλίζουσι* καΧ δι' εαυτών μέν, όταν έκ τών α ν θ ρ ώ π ω ν ίδιάσωμεν, ώσπερ
καΧ τον Κύριον έν τή έρήμω* διά τών α ν θ ρ ώ π ω ν δέ, ό τ α ν μετ' α υ τ ώ ν συνδιατρίψωμεν,
ώσπερ καΧ τον Κύριον διά τών Φαρισαίων. Άλλ' ημείς εις τον τ ύ π ο ν ημών άποβλεπόμενοι άμφοτέρωθεν αυτούς άποκρουσώμεθα.
Млксим Исиошшник: Четири стотине глава ο љубави
103
2. Ум који се дуго занимао неком чулном ствари, сигурно да има страст према њој, као
страст жеље, или туге, или гнева, или злопамћења. И ако не презре ону ствар, ум се не
може ослободити аналогне страсти.
3. Страсти које (умом) владају, привезују га за материјалне ствари; и, одвојивши га од
Бога, приморавају га да се бави њима. Α љубав Божија, овладавши (умом) дреши га од
окова, убеђујући га да презире не само чулне ствари, него и сами овај наш привремени
живот.
22
4. Дело заповести је да појмове ο стварима учини простим; а (дело) читања (духовних књига) и (духовног) созерцања је да учини ум невештаственим и слободним од
фантазија. Α из тога се рађа молитва без расејаности.
5. Није довољна само практична делатност за ослобођење ума од страсти, па да би се
могао молити без расејаности, него су потребна и различита духовна созерцања. Јер
практична делатност ослобађа ум само од неуздржања и мржње, а духовна созерцања
га уклањају од заборавности и незнања. И тако може ум да се моли као што треба.
6. Два су највиша стања чисте молитве. Једно се дешава онима који се баве делањем, a
друго онима који се баве созерцањем. Прво настаје у души од страха Божијег и добре
наде, а друго од божанске љубави и савршене чистоте (душе). Карактеристични знаци
првог степена су: ум се сабира у себе од свих светских појмова и моли се без расејаности и сметње као да пред стоји сами Бог, као што стварно и стоји. Α знаци другог (степена) су: ум у самој чежњи молитве бива уграбљен од божанске и бескрајне светлости,
и савршено не осећа ни себе ни ишта друго од постојећег, до Јединога Који је љубављу
у њему и створио такво просветљење. У таквом стању ум желећи да сазна (истину) ο
Богу, добија чисте и јасне одговоре ο Њему.
7. Оно шта ко воли, то на сваки начин жели да задржи, и презире све оно што га у томе омета, само да се тога не лиши. И онај који Бога љуби, вежба ce у чистој молитви и
сваку страст, која га у томе омета, избацује из себе.
8. Ко је одбацио матер свих страсти - себељубље, он ће, уз помоћ Божију, лако одстранити и остале страсти, као што су гнев, туга, злопамћење итд. Α ко је овладан првом (себељубљем), и од других бива рањаван, па макар и не хтео. Α себељубље је
23
страст према телу.
9. Људи се међусобно воле из ових пет узрока, од којих су неки на похвалу, а неки на
осуду. Дакле, воле се или ради Бога, као што врлински човек воли све, и као што врлинског воли чак и неврлински; или: по природи, као што родитељи воле децу, и
обратно; или из сујете, као хваљен онога који га хвали; или због среброљубља, када
неко воли богатога ради добитка; или из сластољубља, као онај који служи стомаку и
ономе што је под стомаком (што воли лица која му те страсти задовољавају). Прва од
њих је похвална, друга - неутрална (тј. може бити и добра и зла), а остале су страсне.
Ι Ο . Ако једне мрзиш, друге нити волиш нити мрзиш, неке опет волиш али умерено, a
друге веома волиш, то из ове неједнакости (љубави) познај да си далеко од савршене
љубави која побуђује да волиш подједнако сваког човека.
11. „Клони се ода зла, и чини добро" (Пс 34, 14). To јест, бори се са непријатељима да
би умањио страсти, а затим стражи да се не умноже. И опет, бори се да стекнеш врлине, а после тога стражи да их сачуваш. И то би било оно (из Светог Писма): „радити и
чувати" (1. Мојс 2, 15).
12. (Демони) који нас кушају по допуштењу Божијем, или жељни део душе распаљују,
или афективни - узнемирују, или умни - помрачују, или тело боловима облажу, или
(преко злих људи) разграбљују нашу имовину.
13. Демони нас искушавају или сами или наоружавају против нас људе који се не боје
Господа. Сами (тј. непосредно), када се усамљујемо од људи, као и Господа у пустињи
(Мт 4, 3-10). Α кроз људе, када живимо са њима, као и Господа кроз фарисеје (упор.
Мт 9,34 и др.). Но, ми, гледајући на наш образац (Господа), одбићемо их у оба случаја.
104
C
D
989
Β
C
D
992
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περί αγάπιις
ι δ ' Ό τ α ν ά ρ χ η τ α ι ό νους εις τήν ά γ ά π η ν τοϋ Θεοϋ προκόπτειν, τότε κ α ι ό δαίμων τής
βλασφημίας άρχεται έκπειράζειν αυτόν και τοιούτους α ύ τ ώ λογισμούς υποβάλλει,
οϊους α ν θ ρ ώ π ω ν μέν ουδείς, μόνος δέ ό τούτων π α τ ή ρ διάβολος εφευρίσκει. Τοϋτο δέ
ποιεί φ θ ο ν ώ ν τω θεοφιλει, ϊνα εις άπόγνωσιν έλθών ώς τ ο ι α ύ τ α διανοηθείς, μηκέτι
τολμήση διά | τής συνήθους προσευχής προς α υ τ ό ν ά ν α π τ ή ν α ι . Ουδέν δέ εντεύθεν
ωφελείται ό ά λ ά σ τ ω ρ προς τον Γδιον σκοπόν, άλλά καϊ μάλλον βεβαιότερους ημάς
απεργάζεται. Πολεμούμενοι γ ά ρ καϊ άντιπολεμοϋντες δοκιμώτεροι καϊ γνησιώτεροι
εις τήν ά γ ά π η ν τοϋ Θεοϋ ευρισκόμεθα* ή δέ ρ ο μ φ α ί α α ύ τ ο ϋ είσέλθοι εις κ α ρ δ ί α ν
αύτοϋ καϊ τά τόξα α ύ τ ο ϋ συντριβείη.
ι ε ' Ό νους έπιβάλλων τοις όρατοίς κ α τ ά φύσιν νοεί τά π ρ ά γ μ α τ α διά μέσης τής αίσθήσεως καϊ ούτε ό νους κ α κ ό ν ούτε τό κ α τ ά φύσιν νοειν ούτε δέ τά π ρ ά γ μ α τ α ούτε ή αϊσθησις* Θεοϋ γ ά ρ είσι τ α ϋ τ α τά έργα. Τί ούν έστι τό κακόν; Δήλον ότι τό π ά θ ο ς τοϋ κ α τ ά
φύσιν νοήματος, όπερ δ ύ ν α τ α ι μή εΐναι έν |τή τών νοημάτων χρήσει, έάν ό νους γρήγορη.
ι σ τ ' Πάθος έστϊ κίνησις ψυχής π α ρ ά φύσιν ή | έπϊ φιλία ν ά λ ο γ ο ν ή έπϊ μίσος άκριτο ν
ή τίνος ή διά τι τών αισθητών. Οίον έπϊ μέν φιλίαν ά λ ο γ ο ν ή βρωμάτων ή γυναικός ή
χρημάτων ή δόξης παρερχομένης ή τίνος άλλου τών αισθητών ή διά ταϋτα* έπϊ μίσος
δέ άκριτον, οΐον ή τίνος τών προειρημένων, ώς εϊρηται, ή προς τινα διά τ α ϋ τ α .
ι ζ ' 'Ή π ά λ ι ν κ α κ ί α έστϊν ή εσφαλμένη χρήσις τών νοημάτων, ή επακολουθεί ή π α ρ ά χ ρ η σις τών π ρ α γ μ ά τ ω ν . Οΐον ώς έπϊ τής γυναικός ή ορθή χρήσις τής συνουσίας ό σκοπός
έστι τής π α ι δ ο π ο ι ί α ς . Ό ούν εις τήν ήδονήν άποβλεψάμενος έσφάλη περϊ τήν χρήσιν,
τό μή καλόν ώς κ α λ ό ν ήγησάμενος* ό | οΰν τοιούτος π α ρ α χ ρ ή τ α ι γ υ ν α ι κ ϊ συνουσιαζόμενος. Καϊ έπϊ τών άλλων δέ π ρ α γ μ ά τ ω ν καϊ νοημάτων ομοίως.
ι η ' Ό τ α ν τον νουν οί δαίμονες τής σωφροσύνης έκβαλόντες τοις τής πορνείας λογισμοΐς περικυκλώσωσι, τότε μετά δ α κ ρ ύ ω ν λέγε προς τον Δ ε σ π ό τ η ν Έ κ β α λ ό ν τ ε ς με νϋν
περιεκύκλωσάν με* τό άγαλλίαμά μου, λύτρωσαί με άπό τών κυκλωσάντων με* καϊ σώζη.
ι θ ' Βαρύς ό τής πορνείας δαίμων καϊ σφοδρώς επιτίθεται τοις κ α τ ά τοϋ π ά θ ο υ ς άγωνιζομένοις καϊ μάλιστα έν τή άμελεία τής διαίτης καϊ έν ταις συντυχίαις τών γυναικών.
Λεληθότως γ ά ρ τή λειότητι τής ηδονής ύποκλέπτων τον νουν, μετέπειτα επεμβαίνει
διά τής μνήμης ήσυχάζοντι* τό τε σώμα έμπυρίζων καϊ ποικίλας μοφράς τω νώ παριστών, προς τήν συγκατάθεσιν τής αμαρτίας αυτόν έκκαλειται* ας έάν θέλης μή έγχρονίζειν έν σοι, νηστείαν ά ν α λ α β ο ϋ καϊ κόπον καϊ ά γ ρ υ π ν ί α ν καϊ τήν καλήν ήσυχίαν μετά
εκτενούς προσευχής.
κ' Οί τήν ψυχήν ημών άεϊ ζητοϋντες διά τών εμπαθών λογισμών ζητοϋσιν, ϊνα αυτήν
εις τήν κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν ή τήν κ α τ ' ένέργειαν ά μ α ρ τ ί α ν έμβάλωσιν. Ό τ α ν οΰν εύρωσι
τον νουν μή παραδεχόμενον, τότε αίσχυνθήσονται καϊ έντραπήσονται* όταν δέ τή
πνευματική θεωρία ένασχολούμενον, τότε ά π ο σ τ ρ α φ ή σ ο ν τ α ι καϊ καταισχυνθήσονται
σφόδρα διά τάχους. |
κ α ' Διακόνου λόγον επέχει ό προς τούς ιερούς α γ ώ ν α ς άλείφων τον νουν καϊ τούς εμ­
παθείς λογισμούς ά π ε λ α ύ ν ω ν ά π ' αύτοϋ* πρεσβυτέρου δέ, ό εις τήν γνώσιν τών όντων
φωτίζω ν καϊ τήν ψευ|δώνυμον γνώσιν έ ξ α φ α ν ί ζ ω ν επισκόπου δέ, ό τω άγίω μύρω
τελειών τής γνώσεως τής προσκυνητής καϊ άγιας Τριάδος.
κ β ' Άσθενοϋσι μέν οί δαίμονες, ό τ α ν διά τών εντολών μειώνται τά π ά θ η τά έν ή μ ι ν
ά π ό λ λ υ ν τ α ι δέ, όταν εις τέλος δ ι ά τής απάθειας τής ψυχής ε ξ α φ α ν ί ζ ο ν τ α ι , μηκέτι
εύρίσκοντες τά δι' ων έν αυτή εύρίσκοντο καϊ έπολέμουν αυτήν. Καϊ τοϋτο αν εϊη τό*
Άσθενήσουσι καϊ ά π ο λ ο ϋ ν τ α ι ά π ό π ρ ο σ ώ π ο υ σου.
κ γ ' Οί μέν τών α ν θ ρ ώ π ω ν διά φόβον άνθρώπινον τών π α θ ώ ν άπέχονται* οί δέ, διά
κ ε ν ο δ ο ξ ί α ν άλλοι δέ, δι' έ γ κ ρ ά τ ε ι α ν έτεροι δέ διά θείων κριμάτων τών π α θ ώ ν έλευθεροϋνται.
κ δ ' Πάντες οί λόγοι τοϋ Κυρίου τά τέσσαρα ταϋ|τα περιέχουσι* τάς έντολάς, τά δόγ­
ματα, τάς άπειλάς, τάς επαγγελίας. Καϊ π ά σ α ν σ κ λ η ρ α γ ω γ ί α ν διά τ α ϋ τ α ύπομένομεν,
οΐον νηστείας, α γ ρ υ π ν ί α ς , χαμευνίας, κόπους καϊ μόχθους έν διακονίαις, ύβρεις, ατι­
μίας, στρεβλώσεις, θ α ν ά τ ο υ ς καϊ τά όμοια* Διά γ ά ρ τούς λόγους τών χειλέων σου,
φησίν, έγώ έφύλαξα οδούς σκληράς.
Млксим Испов1.:дпик: Четири стотине глава ο љубави
105
14. Када ум почиње да напредује у љубави Божијој, тада почиње да га куша и демон
хуле, и убацује му такве помисли, какве нико од људи не може измислити, до само
отац њихов - ђаво. Α το он чини, завидећи богољубитељу, да он, дошавши у очајање
као онај који је измислио такве помисли, никада се више не би усудио да устаје против
њега (ђавола) уобичајеном молитвом. Но одатле злочинац не користи ништа за свој
циљ, него нас још више утврђује. Јер будући нападани и одбијајући нападе, постајемо
искуснији и истинитији у љубави Божијој. „Мач ће њихов ударити у њихово срце, и
2
лукови њихови поломиће се" (Пс 37, 15).
15. Ум посматрајући видљиве ствари, преко чула (вида), поима ствари онаквим какве
су по природи. И (тада) нити је ум зло, ни природно поимање, нити ствари, нити чула,
јер су све то дела Божија. Шта је, дакле, зло? Очевидно, страст природног поимања
(ствари), а које може и да не буде при употреби појмова, ако ум стражи.
16. Страст је неприродно кретање душе или по неразумној љубави или по безрасудној
мржњи, (које могу бити) или према чему, или ради чега чулнога. По неразумној љубави: (када душа воли) или јела, или жене, или новац, или пролазну славу, или ма шта
друго од чулних ствари, или нешто ради њих. A no безрасудној мржњи - односи се такође на нешто од горе реченога, или на оно што je у вези са њима.
25
17. Или опет, зло је погрешна употреба
појмова, којој следује злоупотреба ствари.
Као нпр. у односу на жену, правилна употреба општења има за циљ рађање деце. Ко,
дакле, гледа само на уживање, греши у употреби сматрајући добрим оно што није добро. Такав, следствено, општећи са женом, злоупотребу чини. Слично бива у односу и
26
на друге ствари и ПОЈМОВС
18. Када демони избаце ум твој из целомудрености и опколе га блудним помислима,
тада са сузама говори Владици (Христу): „Изагнавши ме, опет су око мене" (Пс 17, 11);
„Радости моја, избави ме од оних који су ме опколили" (Пс. 32, 7). И избавићеш се.
19. Тежак је демон блуда и силно напада оне који се боре са овом страшћу, а нарочито
при неумерености у погледу хране и (неумерености) у разговору са женама. Он у почетку, неопажено поклизнућем на сласт, поткраде ум, а затим кроз сећање приступа ономе
који тихује, и распаљујући тело, представљајући уму различите (срамне) слике, зове га
на пристанак на грех. Ако хоћеш да се не задржавају у теби ове фантазије (које те прљају), пригрли пост, и телесни труд, бдење, и добро тиховање са (усрдном) молитвом.
2 0 . Демони који стално траже нашу душу, траже је посредством страсних помисли, да
је баце у грех било мислима било делом. Међутим, када нађу ум који не прима (њихове изазове), тада се постиде и посраме (Пс 35, 4; Ис 44, 11), а када га нађу где се бави
27
духовним созерцањем, тада се хитно враћају и бивају веома постиђени (Пс 6, 10).
21. Дело ђакона врши онај који вежба ум свој за свештене подвиге и одгони од себе
страсне помисли; а дело презвитера - онај који просвећује ум свој у познавању створених бића и тиме уништава лажнозвано знање; док дело епископа има онај који усавр28
шава ум свој светим миром познања обожаване и Свете Тројице.
22. Слабе демони (у односу на нас), када се кроз испуњење заповести (Божијих) умањују у нама страсти; а гину - када кроз бестрашће душе страсти ишчезавају из ње, не налазећи у души страсти помоћу којих су се у њој држали и чиме су против ње војевали.
Α το je, изгледа, оно из псалма: „Спотакоше се и неста их испред лица твојега" (Пс 9, 3).
23. Неки људи избегавају страсти из страха од људи. Други из сујете. Једни опет по
уздржању, а други се ослобађају страсти по судовима (чудесним интервенцијама) Божијим.
24. Целокупно учење Γ осподње садржи ово четворо: заповести, догмате, претње и
обећања. Њих ради и ми подносимо сваку тескобу живота, као што су: постови, бдења,
спавање на голој земљи, немаштина, трудови и умори у служењима (ближњима), вређања, бешчашћа, мучења, смрти и томе слично. Као што каже пророк Давид: „Ради ријечи уста твојих, држим се путова оштрих" (Пс 17. 4).
106
ΜΑΞΊΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
κ ε ' Μισθός τής εγκράτειας, ή απάθεια* τής δέ πίστεως, ή γνώσις* καϊ ή μέν α π ά θ ε ι α
-τίκτει τήν δ ι ά κ ρ ι σ ι ν ή δέ γνώσις, τήν εις Θεόν ά γ ά π η ν .
C
D
κ σ τ ' Πρακτικήν μέν ό νους κ α τ ο ρ θ ώ ν εις φρόνησιν προκόπτει* θεωρητικήν δέ, εις
γνώσιν. Τής μέν γ ά ρ έστιν είς διάκρισιν αρετής καϊ κ α κ ί α ς φέ|ρειν τον ά γ ω ν ι ζ ό μ ε ν ο ν
τής δέ, είς τους περϊ α σ ω μ ά τ ω ν καϊ σωμάτων λόγους άγειν τον μέτοχον. Τής δέ
θεολογικής χάριτος τοτηνικαυτα καταξιοΰται, όπηνίκα τά προειρημένα π ά ν τ α διά
τών τής α γ ά π η ς πτερών δ ι α π ε ρ ά σ α ς καϊ έν Θεώ γενόμενος, τον περϊ α ύ τ ο ϋ λόγον διά
τοϋ πνεύματος, ώς ά ν θ ρ ω π ί ν ω νώ δυνατόν, διασκοπήσει.
κ ζ ' Θεολογείν μέλλων, μή τούς κ α τ ' αυτόν ζήτησης λόγους* ού μή γ ά ρ εύρη ανθρώπι­
νος νους, άλλ' ο ύ δ ' άλλου τινός τών μετά Θεόν* άλλά τούς περϊ αυτόν, ώς οιόν τε, διασκόπει, οίον τούς περϊ αίδιότητος, απειρίας τε καϊ αοριστίας, α γ α θ ό τ η τ α ς τε καϊ σοφίας
καϊ δυνάμεως δημιουργικής τε καϊ προνοητικής | κάι κριτικής τών όντων. Ούτος γ ά ρ
έν ά ν θ ρ ώ π ο ι ς μέγα θεολόγος, ό τούτων τούς λόγους καν ποσώς έξευρίσκων.
κ η ' Δυνατός άνήρ, ό τή πράξει τήν γνώσιν συζεύξας* τή μέν γ ά ρ τήν έπιθυμίαν μαραί­
νει και τον θυμόν ήμεροι* τή δέ τον νουν πτεροι και προς Θεόν έκδημει.
κ θ ' Ό τ α ν λέγη ό Κύριος* Έ γ ώ καϊ, ό Πατήρ έν έσμεν, τό τ α ύ τ ό ν τής ουσίας σημαίνει.
Ό τ α ν δέ π ά λ ι ν λέγη* Έ γ ώ έν τω Π α τ ρ ϊ καϊ ό Πατήρ έν | έμοί, τό άχώριστον δηλοΐ τών
υποστάσεων. Οί οΰν Τριθείται χωρίζοντες τοϋ Πατρός τον Υίόν είς άμφίκρημνον
έμπίπτουσιν. 'Ή γ ά ρ συναΐδιον λέγοντες τω Π α τ ρ ϊ τον Υίόν, χωρίζοντες δέ α υ τ ό ν έξ
αύτοϋ, α ν α γ κ ά ζ ο ν τ α ι λέγειν μή έξ α ύ τ ο ϋ γεγεννήσθαι καϊ έμπεσειν είς τό τρεις λέγειν
θεούς κανι τρεις αρχάς* ή έξ α ύ τ ο ϋ γεγεννήσθαι λέγοντες, χωρίζοντες δέ, α ν α γ κ ά ζ ο ν τ α ι
λέγειν μή συ να ίδιον είναι τω Πατρϊ, καϊ ποιήσαι ύπό χρόνο ν τον τών χ ρ ό ν ω ν δεσπότην. Χρή γ ά ρ καϊ τον ένα Θεόν τηρείν καϊ τάς τρεις υποστάσεις όμολογειν, κ α τ ά τον
μέγα ν Γρηγόριον, καϊ έκαστη ν μετά τής ιδιότητος. Καϊ γ ά ρ «διαιρείται» μέν, άλλ'
«αδιαιρέτως», κ α τ ά τον αυτόν, καϊ «συνάπτεται» μέν, «διηρημένως» δέ. Καϊ διά τοϋτο
Β π α ρ ά δ ο ξ ο ς καϊ, ή διαίρεσις καϊ, ή ένωσις* έπεϊ | τί έχει τό π α ρ ά δ ο ξ ο ν, εί ώς ά ν θ ρ ω π ο ς
ά ν θ ρ ώ π ω ή ν ω τ α ί τε καϊ, κεχώρισται, ούτω καϊ, ό Υιός τω Π α τ ρ ϊ καϊ, ουδέν πλέον;
993
λ' Ό τέλειος έν α γ ά π η κάι είς ά κ ρ ο ν απάθειας έλθών ούκ έ π ί σ τ α τ α ι δ ι α φ ο ρ ά ν ιδίου
καϊ, αλλότριου ή ίδιας καϊ αλλότριας ή πιστού καϊ, άπιστου ή δούλου καϊ ελευθέρου ή
όλο^ς άρσενος καϊ θηλείας* άλλ' ανώτερος τής τών π α θ ώ ν τ υ ρ α ν ν ί δ ο ς γενόμενος καϊ,
είς τήν μίαν φύσιν τών α ν θ ρ ώ π ω ν άποβλεπόμενος, π ά ν τ α ς έξ ϊσου θεωρεί καϊ προς
π ά ν τ α ς ίσως διάκειται. Ούκ έστι γ ά ρ έν α ύ τ ώ Έ λ λ η ν καϊ Ι ο υ δ α ί ο ς ουδέ άρσεν καϊ
θήλυ ουδέ δούλος κ α ϊ ελεύθερος, ά λ λ ά τά π ά ν τ α καϊ έν πάσι Χριστός.
C
D
996
λ α ' Έκ τών υποκειμένων έν τή ψυχή π α θ ώ ν λαμβάνουσιν οί δαίμονες τάς άφορμάς
τοϋ κινεΐν | έν ήμιν τούς εμπαθείς λογισμούς* εΐτα διά τούτων πολεμοϋντες τον νουν,
εκβιάζονται α υ τ ό ν είς συγκατάθεσιν έλθεΐν τής αμαρτίας. Ή τ τ η θ έ ν τ ο ς δέ αύτοϋ,
άγουσιν είς τήν κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν άμαρτίαν* καϊ ταύτης άποτελεσθείσης, φέρουσιν αυτόν
λοιπόν αίχμάλωτον είς τήν πράξιν. Μετά δέ ταύτην λοιπόν οί τήν ψυχήν διά τών
λογισμών έρημώσαντες σύν αύτοϊς ύποχωροϋσι. Μένει δέ μόνον έν τω νω τό είδωλον
τής αμαρτίας, περϊ οΰ φησϊν ό Κύριος* Ό τ α ν ϊδητε τό βδέλυγμα τής έρημώσεως έστός
έν τ ό π ω άγίω, ό α ν α γ ι γ ν ώ σ κ ω ν νοείτω. Τόπος άγιος καϊ ναός Θεοϋ ό νους υπάρχει
τοϋ ά ν θ ρ ω π ο υ , έν ω οί δαίμονες δ ι ά τών εμπαθών λογισμών τήν ψυχήν έρημώσαντες,
τό εϊδωλον τής α μ α ρ τ ί α ς έστη|σαν. Ό τ ι δέ καϊ ιστορικώς ήδη τ α ύ τ α γέγονεν, ούδεϊς
τών τά ίωσήππεια άνεγνωκότων, ώς οιμαι, αμφιβάλλει* πλήν τινές φ α σ ι καϊ έπϊ τοϋ
Αντίχριστου τ α ύ τ α γενήσεσθαι.
λ β ' Τρία είσϊ τά κινοϋντα ημάς έπϊ τά καλά* τά φυσικά σπέρματα, αί ά γ ι α ι δυνάμεις
καϊ ή α γ α θ ή προαίρεσις. Καϊ τά μέν φυσικά σπέρματα, ώς όταν | δ θέλομεν ϊνα
ποιώσιν ήμιν οί ά ν θ ρ ω π ο ι καϊ ημείς ομοίως ποιώμεν αύτοϊς* ή ώς ό τ α ν ϊδωμέν τινα έν
στενώσει ή έν α ν ά γ κ η καϊ φυσικώς έλεώμεν. Αί δέ άγιαι δυνάμεις, οίον ό τ α ν κινού-
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
107
25. Награда за уздржање је бестрашће, а за веру - знање. Бестрашће пак рађа расудност, а знање - љубав према Богу.
26. Када ум постигне делатне врлине, тада напредује у разборитости, а када постигне
духовно созерцање - напредује у знању. Својство прве (тј. разборитости) је да уведе
подвижника у разликовање врлине од порока; а својство другог (тј. знања) је да води
свога заједничара у познање својстава бестелесних и телесних бића. Α благодати богословља удостојава се ум онда, када на крилима љубави, превазишавши и делање и созерцање, пребива у Богу, испитујући Духом Светим Његова својства, колико је то могуће уму човека.
27· Желећи да богословствујеш, не тражи шта је Бог сам по Себи, јер то не може постићи не само људски ум, но ни ум било којег бића после Бога (дакле, ни ум анђела).
Hero испитујмо (по могућству) својства Његова, тј. она ο вечности, безграничности и
неограничености, ο доброти и премудрости, ο моћи творачкој, промислитељској и судијској за сва бића. Јер међу људима велики је богослов онај који, мада и делимично,
разоткрива ова својства Божија.
28. Снажан је (духом) човек који је делатности припојио знање. Јер делатношћу он
исушује похоту и умирује гнев; а знањем окриљује ум свој и узноси се κ Богу.
29. Када каже Господ: „Ја и Отац једно смо" (Јн 10, 30), тиме означава јединство суштине. Α када опет каже: „Ја сам у Оцу и Отац у мени" (Јн 14, 11), показује нераздељивост Ипостаси. И тако, тритеисти (тробожници) раздељујући Сина од Оца падају у
двоструку провалију. Јер, или називајући Сина савечним Оцу, но раздељујући га од
Оца, принуђени су да говоре да Он није рођен од Оца, и тако падају у јерес која признаје три Бога и три начела. Или, говорећи да је Син рођен од Оца, но раздељујући га
од Њега, принуђени су да говоре да Син није савечан Оцу, и да Господара времена
потчине времену. Треба дакле, по великом Григорију (Богослову) сачувати и Једног
Бога и исповедати Три Ипостаси, сваку са Њеним (личним) својствима. Јер, по њему,
(Тројица) се „дели" но „нераздељиво", и „сједињује" се, но „раздељиво". И тако је чудесно и раздељење и сједињење. Јер, у чему би та чудесност била, ако би се Син са
Оцем тако сједињавао и раздељивао као човек са човеком и ништа више?
3 0 . Онај који је савршен у љубави и који је достигао врхунац бестрашћа, не познаје
разлике између себе и другога, или своје (супруге) и туђе, или међу верним и неверним, или између роба и слободњака, или чак између мушког пола и женског. Но ставши изнад тираније страсти и гледајући на једну човечанску природу, све подједнако
види и према свима је подједнако расположен. Јер у њему нема Грка ни Јеврејина, мушког рода ни женског, роба ни слободњака, него све у свему Христос (Гал 3, 28).
31. Од страсти које се гнезде у души, демони узимају поводе да покрећу у нама страсне помисли. Затим, кроз ове ратујући против ума, приморавају га да пристане на грех.
Када га победе у томе, воде га у грех мислима (да машта ο греху), a no свршетку овога,
вуку га као заробљеника на само дело греха. После тога дакле, демони опустошивши
душу кроз помисли, повлаче се са овима (помислима), a у уму остаје само идол греха,
ο коме говори Господ: „Када, дакле, угледате гнусобу опустошења... гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије" (Мт 24, 15). Место свето и храм Божији је ум човечији, у којем су демони, опустошивши душу страсним помислима, поставили идол
греха. Α да се то (што је предсказао Господ ο „гнусоби опустошења") десило и исто30
ријски мислим да нико не сумња од оних који су читали дела Јосифа (Флавија). Осим
тога неки говоре да ће се исто десити и при Антихристу.
32. Постоје три узрока који нас покрећу на добро: семена (добра у нама) од природе,
свете силе (Анђели) и добра воља. Природна семена (добра) покрећу нас да „како хоћемо да нама чине људи, тако и ми чинимо њима" (Лк 6, 31), или као када видимо некога у невољи или нужди и природно му укажемо милост. Свете силе нам помажу када
108
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περϊ αγάπης
μενοι έπί καλώ π ρ ά γ μ α τ ι εΰρωμεν συνεργίαν ά γ α θ ή ν καϊ κατευοδώμεθα. Ή δέ α γ α θ ή
προαίρεσις, ώς δ τ α ν διακρίνοντες τό καλόν ά π ό του κακού αίρώμεθα τό α γ α θ ό ν .
λ γ ' Τρία δέ π ά λ ι ν ε'ισϊ τά κινοϋντα ημάς έπϊ τά κακά* τά π ά θ η , οί δαίμονες κάι ή κακή
προαίρεσις. ΚαΧ τά μέν π ά θ η , ώς ό τ α ν έπιθυμώμεν π ρ ά γ μ α τ ο ς π α ρ ά λόγον, οίον ή
βρώματος π α ρ ά τον καιρόν ή π α ρ ά τήν χρείαν ή γυναικός π α ρ ά τον σκοπόν τής
Β
π α ι δ ο π ο ι ί α ς κάι τής μή νομίμου* καί | π ά λ ι ν ό τ α ν όργιζώμεθα ή λυπώμεθα π α ρ ά τό
εικός, οίον κ α τ ά του άτιμάσαντος ή ζημιώσαντος. Οί δέ δαίμονες, οίον ό τ α ν έν τή
άμελεία ημών καιροσκόπουντες έπιτιθώνται ήμιν ά φ ν ω μετά πολλής σφοδρότητος,
κινοϋντες τά προειρημένα πάθη κ α ϊ τά όμοια. Ή δέ κακή προαίρεσις, οΐον όταν έν
γνοοσει του κάλου τό κ α κ ό ν άνθαιρώμεθα.
λ δ ' Μισθοί τών π ό ν ω ν τής α ρ ε τ ή ς είσιν ή α π ά θ ε ι α καί ή γνώσις* α ύ τ α ι γ ά ρ πρόξενοι
γίνονται βασιλείας ουρανών, ώς κ α ϊ τά π ά θ η καί ή ά γ ν ω σ ί α κολάσεως αιωνίου. Ό
C
ούν τούτους | διά δ ό ξ α ν α ν θ ρ ώ π ω ν ζητών καϊ μή δι' αυτό τό καλόν, ακούει π α ρ ά τής
Γραφής* Αιτείτε καϊ ού λαμβάνετε, διότι κακώς αίτεϊσθε.
λ ε ' Είσϊ πολλά τινα φύσει καλά ύ π ό τών α ν θ ρ ώ π ω ν γινόμενα, άλλ' ού κ α λ ά πάλιν
διά τινα α ί τ ί α ν οΐον νηστεία καϊ α γ ρ υ π ν ί α , προσευχή καϊ ψαλμωδία, ελεημοσύνη καϊ
ξενοδοχία φύσει καλά έργα είσιν, άλλ' όταν διά κενοδοξίαν γίνωνται, ούκέτι καλά.
λ σ τ ' Π ά ν τ ω ν τών πραττομένων ύ φ ' ημών τον σκοπόν ζητεί ό Θεός, είτε δι' αυτόν
πράττομεν είτε δι' άλλη ν αίτίαν. |
D
λ ζ ' Ό τ α ν α κ ο ύ σ η ς τής Γραφής λεγούσης* ότι σύ αποδώσεις έκάστω κ α τ ά τά έργα
αύτοϋ* ού τά π α ρ ά τον ορθόν σ κ ο π ό ν πραττόμενα, εί καϊ δοκει κ α λ ά εΐναι, ό Θεός
καλά άποδίδωσι, άλλά τά κ α τ ά τ ο ν ορθόν δηλονότι. Ού γ ά ρ είς τά γινόμενα, άλλ' εις
τον σκοπόν τών γινομένων ή κρίσις τοϋ Θεοϋ έφορά.
λ η ' Ό τής ύ π ε ρ η φ α ν ί α ς δαίμων διπλήν έχει τήν π ο ν η ρ ί α ν ή γ ά ρ έαυτώ άναπείθει τον
μοναχόν έπιγράφειν τά κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α καί ούχϊ τω Θεώ τω καϊ χορηγώ τών κ α λ ώ ν καϊ
βοηθώ προς κατόρθωσιν, ή τούτω μή πειθόμενον τούς έτι α τ ε λ έ σ τ ε ρ ο υ ς τών α δ ε λ φ ώ ν
997 υποβάλλει έξουθενεΐν. Αγνοεί δέ κ α ϊ | ούτως ό ενεργούμενος ότι τήν τοϋ Θεοϋ βοήθειαν
άναπείθει α υ τ ό ν άπαρνεισθαι. Εί γ ά ρ εκείνους ώς μή δυνηθέντας κ α τ ο ρ θ ώ σ α ι έξουθενεϊ, εαυτόν δηλονότι ώς έξ ίδιας δυνάμεως κ α τ ο ρ θ ώ σ α ν τ α εισάγει* όπερ έστϊ άμήχανον, τοϋ Κυρίου είπόντος* Χωρίς έμοϋ ού δύνασθε ποιειν ο υ δ έ ν επειδή ή ημετέρα ασθέ­
νεια κινούμενη έπϊ τά κ α λ ά άνευ τοϋ χορηγού τών καλών εις τέλος άγειν ού δύναται,
λ θ ' Ό έγνωκώς τής ανθρωπινής φύσεως τήν άσθένειαν, ούτος εΐληφε π ε ι ρ α ν τής θείας
δυνάμεως καϊ ό τοιούτος δι' αυτής τά μέν κατορθώσας, τά δέ σπεύδων κατορθώσαι,
ούκ έξουθενεΐ ποτε ούδένα α ν θ ρ ώ π ω ν . Οΐδε γ ά ρ ότι ώσπερ α ύ τ ώ έβοήθησε καϊ πολλών
Β
π α θ ώ ν καί χαλεπών ήλευθέρωσεν, ούτω | δυνατός έστι καϊ πάσι βοηθήσαι ότε θέλει
καϊ μάλιστα τοις δι' α υ τ ό ν άγωνιζομένοις* εί καϊ κρίμασί τισιν ύ φ ' έν α π α ν τ ά ς τών
π α θ ώ ν ούκ άπαλλάττει, άλλ' ιδίοις καιρόις, ώς α γ α θ ό ς καϊ φ ι λ ά ν θ ρ ω π ο ς ιατρός, έκαστον τών σπευδόντων ίάται.
μ' 'Επϊ τή τών π α θ ώ ν άνενεργησία ή ύπερηφανία επισυμβαίνει, ή τών α ι τ ι ώ ν ά π ο κ ο π τομένων ή τών δαιμόνων δολουργώς υποχωρούντων.
μ α ' Π ά σ α σχεδόν α μ α ρ τ ί α διά ήδονήν γίνεται καϊ ή ταύτης άναίρεσις δ ι ά κ α κ ο π α θείας καί λύπης ή εκουσίου ή α κ ο υ σ ί ο υ , διά μετανοίας ή οικονομικής έ π ι φ ο ρ ά ς διά
C
τής π ρ ο ν ο ί α ς ε π α γ ό μ ε ν η ς . ΕΊ γ ά ρ εαυτούς έκρίνομεν, | ούκ αν έκρινόμεθα* κρινόμενοι
1000 δέ ύπό Κυρίου | παιδευόμεθα, ίνα μή σύν τω κόσμω κατακριθώμεν.
μ β ' Ό τ α ν σοι έλθη έξ α π ρ ο σ δ ό κ η τ ο υ πειρασμός, μή τον δι' ού αίτιώ, ά λ λ ά τό διά τί
ζήτει καϊ ευρίσκεις δ ι ό ρ θ ω σ ι ν έπεϊ είτε δι' εκείνου είτε δι' άλλου πιεϊν εΐχες π ά ν τ ω ς
τών τοϋ Θεοϋ κριμάτων τό άψίνθιον.
μ γ ' Ό σ ο ν εΐ κακότροπος, τό κ α κ ο π α θ ε ί ν μή ά π α ν α ί ν ο υ , ίνα δι' α ύ τ ο ϋ ταπεινωθείς τήν
ύ π ε ρ η φ α ν ί α ν έμέσης.
μ δ ' Οί μέν τών πειρασμών, ήδονάς* οί δέ, λύπας* οί δέ, όδύνας σ ω μ α τ ι κ ό ς τοις ά ν θ ρ ω ­
πο ις προσάγουσι. Κατά γάρ τήν έγκειμένην έν τή ψυχή τών π α θ ώ ν α ί τ ί α ν καϊ τό φ ά ρ Β
μακον ό ιατρός τών ψυχών διά τ ώ ν | αύτοϋ κριμάτων έπιτίθησιν.
МАКСИМ ИСПОВВДШК: Четири стотине глава ољубави
109
покретани на добро дело нађемо добре сараднике и успевамо. Α добра воља, када, разликујући добро од зла, изабирамо добро.
33. Три су опет узрока који нас покрећу на зло: страсти, демони и зла воља. Страсти када желимо неку ствар неразумно, као: или храну у невреме и без потребе; или жену
без намере рађања деце и незакониту. И опет, када се гневимо или љутимо без права на
онога који нас бешчасти или нам наноси штету. Α демони - када у немару нашем, улучивши згодно време, изненада нас нападну са великом жестином, покрећући горе указане страсти и њима сличне. Α зла воља када, у знању добра, напротив изабирамо зло.
34. Плата за трудове врлине су бестрашће и знање, јер ово двоје бивају посредници
Царства Небеског, као што су страсти и незнање посредници вечног мучења. Онај дакле, који тражи трудове врлине не ради самог добра, него ради славе људске, чуће (речи) из Светог Писма: „Иштете, и не примате, јер погрешно иштете" (Јак 4, 3).
35. Много од онога што људи чине, по природи је добро, због неких разлога, као нпр.:
пост и бдење, молитва и појање псалама, милостиња и гостопримство - добра су дела
по природи. Али када бивају из сујете, већ нису добра.
36. У свим нашим делима Бог тражи намеру: да ли ради Њега то чинимо, или из другог разлога.
37. Када чујеш Свето Писмо гдје каже: „Јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем"
(Пс 62, 12), схвати да Бог неће наградити она дела која су учињена без доброг циља,
иако изгледају добра, него само она, дакле, која су учињена са добрим циљем. Јер, суд
Божији гледа не на сама дела, но на циљ (и намеру) самих дела.
38. Демон гордости има двоструко лукавство: или убеђује монаха да све успехе приписује себи, а не Богу, даваоцу добара и помоћнику у успеху, или, ако то не успе, наговара га да ниподаштава несавршенију братију. Но не зна (монах) који тако чини да га
ђаво убеђује да порекне помоћ Божију. Јер, ако ниподаштава оне који још нису успели
у добру, очигледно приказује себе као да је својим силама успео; што је немогуће, као
што је рекао Господ: „Без мене не можете чинити ништа" (Јн 15, 5), пошто наша немоћ
покренута на добро, не може га довести до краја без Даваоца добара.
39. Који је познао немоћ људске природе, он је стекао опит Божије силе, и такав помоћу ње, нешто постигавши, а нешто трудећи се да постигне, никада никога од људи не
ниподаштава. Јер зна, да као што је Бог помогао њему да се ослободи од многих и тешких страсти, тако може помоћи свакоме када хоће, а поготово онима који се подвизавају Њега ради; иако по неким судовима не ослобађа све одједном од страсти, него као
добар и човекољубив лекар исцељује свакога у своје време од оних који My притичу.
4 0 . Када страсти не дејствују, или због недостатка узрока (који их изазивају), или што
демони лукаво одступају, тада долази гордост.
41. Скоро сваки грех бива ради сластољубља, а истребљење овог бива страдањем и тугом, или драговољном, кроз покајање, или невољном, наведеном на нас по промислу
Божијем. (И тако се остварује речено од Апостола): „Јер да смо сами себе испитивали,
не бисмо били осуђени. Α кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом" (1. Кор 11,31-32).
42. Када ти дође неочекивано искушење, не криви онога кроз кога је дошло, него тражи узрок (у себи) зашто је оно дошло, и наћи ћеш исправљење. Јер, или кроз оног или
кроз другог, но ти си свакако требао да испијеш горку чашу судова Божијих.
43. Уколико си неваљалији, утолико више не одбацуј невоље, да би, смиривши се
кроз њих, избљувао гордост.
4 4 · Нека од искушења причињавају људима сластољубље, друга - жалости, а нека
опет - телесна страдања. Јер, Лекар душа (Бог) по својим судовима, према узроцима
страсти које се налазе у души, прилаже и лек.
110
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
μ ε ' Αί έ π ι φ ο ρ α ϊ τών πειρασμών τοις μέν προς ήδη γεγονότων α μ α ρ τ η μ ά τ ω ν άναίρεσιν, τοίς δέ προς νυν ενεργούμενων, άλλοις προς μελλόντων ένεργεισθαι ά ν α κ ο π ή ν
επάγονται* δίχα τών προς δοκιμήν έπισυμβαινόντων, ώς έπι τοϋ Ίώβ.
μ σ τ ' Ό μέν έχέφρων τών θείων κριμάτων τήν ίατρείαν αναλογιζόμενος ευχαρίστως
φέρει τάς διά τούτων έπισυμβαινοΰσας α ύ τ ώ συμφοράς, μηδένα άλλον τ ο ύ τ ω ν αίτιον
ή τάς έαυτοϋ α μ α ρ τ ί α ς λογιζόμενος. Ό δέ άφρων, τήν τοϋ θ ε ο ϋ ά γ ν ο ώ ν σ ο φ ω τ ά τ η ν
πρόνοιαν, ά μ α ρ τ ά ν ω ν και παιδευόμενος ή τον Θεόν ή τούς α ν θ ρ ώ π ο υ ς τών έαυτοϋ
C
κ α κ ώ ν αίτιους λογίζεται. |
μ ζ ' Είσι τινα ίστώντα τά π ά θ η τής κινήσεως και μή έώντα προβήναι εις αύξησιν, και
είσιν έτερα έλαττοϋντα και εις μείωσιν άγοντα* οΐον νηστεία κ α ι κόπος και α γ ρ υ π ν ί α
ούκ έώσιν αύξειν τήν έ π ι θ υ μ ί α ν άναχώρησις δέ και θεωρία και προσευχή και έρως εις
Θεόν έλαττοϋσιν αυτήν και εις άφανισμόν άγουσι. Και έπι τοϋ θυμού δέ ομοίως* οΐον
μακροθυμία και άμνησικακία και πραότης ίστώσιν α υ τ ό ν και ούκ έώσιν α ύ ξ ε ι ν α γ ά π η
δέ και ελεημοσύνη και χρηστότης και φ ι λ α ν θ ρ ω π ί α εις μείωσιν άγουσιν.
μ η ' Ούτινος ό νους δ ι α π α ν τ ό ς έστι προς τον Θεόν, τούτου και ή επιθυμία εις τον θείον
D
ύπερηύξησεν έρωτα καϊ ό θυμός όλοστός εις τήν θείαν μετ|ετράπη ά γ ά π η ν . Τή γ ά ρ
χρονιά: τής θείας έλλάμψεως μετουσία όλος φωτοειδής γεγονώς καϊ τό π α θ η τ ι κ ό ν αύτοϋ
μέρος προς εαυτόν συσφίγξας, εις έρωτα θείον, ώς ειρηται, ά κ α τ ά λ ε κ τ ο ν καϊ ά γ ά π η ν
ά κ α τ ά π α υ σ τ ο ν έστρεψεν, όλως έκ τών επιγείων επί τό θείον μεταγαγών.
μ θ ' Ού π ά ν τ ω ς ό μή φ θ ο ν ώ ν μηδέ όργιζόμενος μηδέ μνησίκακων τω λυπήσαντι ήδη καϊ
1 0 0 1 ά γ ά π η ν έχει προς αυτόν. Δ ύ ν α τ α ι γ ά ρ καϊ μήπω α γ α π ώ ν | κ α κ ό ν άντι κ α κ ο ύ μή ά π ο δ ο ϋ ναι διά τήν έντολήν, ού π ά ν τ ω ς δέ ότι καϊ καλόν ά ν τ α π ο δ ο ϋ ν α ι κ α κ ο ύ άβιάστως* τό
γάρ έκ διαθέσεως καλώς ποιειν τοις μισοϋσι μόνης έστι τής πνευματικής τελείας αγάπης,
ν' Ούχ ό μή α γ α π ώ ν τινα ήδη π ά ν τ ω ς καϊ μισεί αυτόν, ουδέ π ά λ ι ν ό μή μισών ήδη πάν­
τως καϊ αγαπά* ά λ λ ά δ ύ ν α τ α ι ώς μέσος εΐναι προς αυτόν, τουτέστι μήτε α γ α π ά ν μήτε
μισειν. Τήν γ ά ρ ά γ α π η τ ι κ ή ν διάθεσιν μόνοι οί έν τω ένάτω κ ε φ α λ α ί ω ταύτης τής έκατοντάδος είρημένοι πέντε τρόποι έμποιεΐν πεφύκασιν, ό τε επαινετός καϊ ό μέσος καϊ
οί ψεκτοί.
Β
C
ο
ν α ' Ό τ α ν Γδης τον νουν σου τοις ύλικοις ήδέως | ένασχολούμενον καϊ τοις τούτων
νοήμασιν έμφιλοχωροϋντα, γίνωσκε σεαυτόν τ α ϋ τ α μάλλον ή τον Θεόν άγαπώντα*
Ό π ο υ γ ά ρ έστιν ό θησαυρός σου, φησίν ό Κύριος, έκει καϊ ή κ α ρ δ ί α σου έσται.
ν β ' Νους Θεώ συναπτόμενος καϊ α ύ τ ώ έγχρωνίζων διά προσευχής κ α ϊ α γ ά π η ς , σοφός
γίνεται καϊ α γ α θ ό ς καϊ δυνατός καϊ φ ι λ ά ν θ ρ ω π ο ς καϊ ελεήμων καϊ μακρόθυμος* καϊ
απλώς ειπείν, π ά ν τ α σχεδόν τά θεια ιδιώματα έν έαυτώ περιφέρει. Τ ο ύ τ ο υ δέ ά ν α χ ω ρών καϊ τοις ύλικοις προσχωρών, ή κτηνώδης γίνεται φιλήδονος γεγονώς ή θηριώδης,
διά τ α ϋ τ α τοίς ά ν θ ρ ω π ο ι ς μαχόμενος.
ν γ ' Κόσμον λέγει ή Γραφή τά υλικά π ρ ά γ μ α τ α καϊ κοσμικοί είσιν οί τούτοις τον νουν
ένασχολοϋν|τες, προς ους καϊ λέγει έ ν τ ρ ε π τ ι κ ώ τ ε ρ ο ν Μή α γ α π ά τ ε τον κόσμον μηδέ τά
έν τω κόσμω* ή επιθυμία τής σαρκός καϊ ή επιθυμία τών ο φ θ α λ μ ώ ν καϊ ή αλαζονεία
τοϋ βίου ούκ έστιν έκ τοϋ Θεοϋ, άλλ' έκ τοϋ κόσμου έστι, καϊ τά έξης.
ν δ ' Μοναχός έστιν ό τών υλικών π ρ α γ μ ά τ ω ν τον νουν ά π ο χ ω ρ ί σ α ς καϊ δι' εγκράτειας
καϊ α γ ά π η ς καϊ ψ α λ μ ω δ ί α ς καϊ προσευχής προσκαρτερών τω Θεώ.
ν ε ' Κτηνοτρόφος μέν έστιν νοητώς ό πρακτικός* κτηνών γ ά ρ λόγον έπέχουσι τά ηθικά
κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α , διό καϊ έλεγεν ό Ιακώβ* Άνδρες κτηνοτρόφοι είσιν οί παιδές σου. Ποι­
μήν δέ προβάτων, ό γνω|στικός* π ρ ο β ά τ ω ν γ ά ρ λόγον έπέχουσιν οί λογισμοί, έπϊ τά
όρη τών θεωρημάτων ύ π ό τοϋ νοϋ ποιμαινόμενοι, διά τοϋτο και* Βδέλυγμα τοις Αίγυπτίοις π ά ς ποιμήν προβάτων, ήγουν ταις έναντίαις δυνάμεσι.
ν σ τ ' Ό μέν φ α ύ λ ο ς νους, κινουμένου τοϋ σώματος διά τών αισθήσεων επί τάς ιδίας
επιθυμίας καϊ ήδονάς, εξακολουθεί καϊ συγκατίθεται ταΐς τούτου φ α ν τ α σ ί α ι ς καϊ όρμαις* ό δέ ενάρετος έγκρατεύεται καϊ κατέχει αυτό ά π ό τών εμπαθών φ α ν τ α σ ι ώ ν καϊ
ορμών καϊ μάλλον φιλοσοφεί βελτίους ποιήσαι τάς τοιαύτας α ύ τ ο ϋ κινήσεις. |
Млксим Исповвдпик: Четири стотине глава ο љубави
111
4 5 · Навале искушења приводе се на једне ради уклањања већ учињених грехова, на
друге - ради прекраћења сада чињених, а на неке - ради оних који би се убудуће учинили; осим оних који се попуштају ради испитивања (човека), као на Јова.
4 6 . Благоразуман (човек), разумевајући целебност божанских судова, са благодарношћу
подноси све казне које га по њима снађу, не сматрајући никога другог њиховим узроком осим својих грехова. Α неразуман не познајући премудри Промисао Божији, дзешећи и бивајући покаран, сматра или Бога или друге људе узроцима својих невоља.
47. Постоје нека аскетска средства која заустављају деловање страсти и не дозвољавају им да узрастају. Α постоје друга која их умањују и у ишчезнуће воде. Тако, пост,
труд и бдење не дају похоти да узраста; а самоћа, созерцање, молитва и љубав према
Богу, умањују је и воде ка уништењу. Слично, пак, бива и по питању гнева: дуготрпљење, незлопамтивост и кротост - заустављају га и не дају да узраста; а љубав, милостиња, благост и човекољубље - воде га у ишчезнуће.
4 8 . Чији је ум непрестано окренут ка Богу, његова похота прераста у божанску чежњу, а афект му се преобраћа у божанску љубав. Јер ум дуговременим заједничарењем
у божанском просветљењу, поставши сав светозаран, и потчинивши себи свој страсни
део, преобраћа га, као што је речено, у непроцењиву божанску^чежњу и у непрестану
љубав, свецело га преводећи од земних (ствари) ка божанском.
4 9 . Онај који не завиди, не гневи се, не злопамти на онога који га је увредио, не значи
да већ има и љубав према њему. Јер он може, иако још не љубећи, не враћати зло за
зло, по заповести (Божијој) (упор. Рим 12, 17), но свакако не може, без приморавања
себе, враћати добро за зло. Зато што од срца чинити добро и онима који те мрзе (Мт 5,
44), плод је само савршене духовне љубави.
5 0 . Који не љуби некога, још не значи да га мрзи, нити опет који не мрзи - да га већ
љуби; него може бити неутралан према њему, то јест нити да га воли, нити да га мрзи.
Јер расположење љубави стварају само оних пет побуда наведених у деветој глави ове
стотине: (од којих јеједна похвална, једна неутрална и три порочне).
51. Када видиш ум свој да се са уживањем бави материјалним стварима и радо размишља ο њима, то знај да њих (те ствари) више волиш него ли Бога. „Јер гдје је благо ваше", вели Господ, „ондје ће бити и срце ваше" (Мт 6, 21).
52. Ум који се сјединио са Богом и у Њему пребива молитвом и љубављу, постаје мудар, благ, силан, човекољубив, милостив, дуготрпељив, и - просто речено, скоро сва
божанска својства садржи у себи. Α када се удаљи од Њега и приљуби материјалним
стварима, поставши сластољубив, бива поживотињен или позверињен, борећи се са
људима због тих материјалних ствари.
5 3 . Свето Писмо назива светом (космосом) материјалне ствари, а светски (људи) су
они чији се ум њима бави, којима (Свето Писмо) и говори на срамоту: „Не љубите свијет ни што je у свијету... Похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није
од Оца, него је од свијета" (1. Јн 2, 15-16), итд.
5 4 . Монах је онај који је ум свој одвојио од материјалних ствари, и пребива у Богу уздржањем, љубављу, псалмопојањем и молитвом.
55· Делатељни муж је хранитељ стоке у духовном смислу, јер значење стоке имају морални успеси, због чега је и рекао Јаков: „Пастири су биле слуге твоје" ( 1 . Мојс 46, 34).
Α муж созерцатељ је пастир оваца, јер значење оваца имају помисли, које ум напаса на
гори созерцања. Због тога је, сваки пастир оваца „Мисирцима нечист " (1. Мојс 46, 34),
то јест непријатељским силама.
56. Ум порочан следује тело када оно бива распаљивано од сопствених чулних похота
и сласти, и слаже се са маштањем и стремљењима његовим. Α врлински ум се уздржава и удаљује себе од страсних маштања и стремљења, и више настоји да учини пориве
тела бољима.
112
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περϊ αγάπης
1004 ν ζ ' Τών α ρ ε τ ώ ν αί μέν είσι σωματικαί, αί δέ ψυχικαί. Καί σ ω μ α τ ι κ ά ! μέν είσιν, οΐον
νηστεία, α γ ρ υ π ν ί α , χαμευνία, διακονία, έργόχειρον πρός τό μή έπιβαρήσαί τινα ή
προς μετάδοσιν καί τά εξής. Ψυχικαί δέ είσιν, οΐον α γ ά π η , μακροθυμία, πραότης, εγ­
κράτεια, προσευχή και τά έξης. Έ ά ν ούν έκ τίνος ανάγκης ή περιστάσεως σωματικής,
οΐον α ρ ρ ώ σ τ ι α ς ή τίνος τών τοιούτων, συμβή ήμιν μή δυνηθήναι έκτελέσαι. τάς προειρημένας σωματικάς άρετάς, συγγνώμην έχομεν π α ρ ά τοϋ κάι τάς αίτιας είδότος. Τάς
δέ ψυχικάς μή έκτελοϋντες, ούδεμίαν έξομεν ά π ο λ ο γ ί α ν ού γ ά ρ είσιν ύ π ό ανάγκην. |
Β
C
D
ν η ' Ή είς Θεόν α γ ά π η πάσης ηδονής παρερχομένης καί π α ν τ ό ς π ό ν ο υ καί λύπης πεί­
θει κ α τ α φ ρ ο ν ε ΐ ν τον μέτοχον αυτής. Καϊ, πειθέτωσάν σε οί άγιοι πάντες, τ ο σ α ϋ τ α πεπονθότες διά Χριστόν μετά χαράς.
ν θ ' Πρόσεχε σεαυτώ ά π ό τής μητρός τών κ α κ ώ ν φιλαυτίας, ήτις εστίν ή τοϋ σώματος
άλογος φιλία. Έκ ταύτης γ ά ρ εύλογοφανώς τίκτονται οί π ρ ώ τ ο ι καί εμπαθείς καϊ γενικ ώ τ α τ ο ι τρείς λογισμοί, ό τής γαστριμαργίας λέγω καϊ φ ι λ α ρ γ υ ρ ί α ς καϊ κενοδοξίας,
τάς ά φ ο ρ μ ά ς έκ τής α ν α γ κ α ί α ς τοϋ σώματος δήθεν λαμβάνοντες χρείας* έξ ων γεννά­
ται ά π α ς ό τών κ α κ ώ ν κατάλογος. Δει οΰν, ώς εϊρηται, προσέχειν ά ν α γ κ α ί ω ς καϊ, ταύτη
πολεμειν μετά πο|λλής νήψεως* ταύτης γ ά ρ αναιρουμένης, σ υ ν α ν α ι ρ ο ϋ ν τ α ι πάντες οί
έξ αυτής.
ε' Τό τής φ ι λ α υ τ ί α ς π ά θ ο ς τω μέν μοναχώ έλεειν υποτίθεται τό σώμα καϊ, συνέλθει ν
π α ρ ά τό π ρ ο σ ή κ ο ν είς τά βρώματα, οικονομίας δήθεν χάριν καϊ, κυβερνήσεως, Γνα
κ α τ ά μικρόν π α ρ α σ υ ρ ό μ ε ν ο ς είς τον βόθρον τής φιληδονίας έμπέση. Τω δέ κοσμικώ
εντεύθεν ήδη π ρ ό ν ο ι α ν α ύ τ ώ ποιεισθαι είς έπιθυμίαν υποβάλλει,
ξ α ' Τήν τής προσευχής α κ ρ ό τ α τ η ν κατάστασιν ταύτη ν εΐναι λέγουσι* τό έξω σαρκός καϊ,
κόσμου γενέσθαι τον ν ο υ ν καϊ, άϋλον πάντη καϊ, άνείδεον έν τω προσεύχεσθαι. Ό οΰν
ταύτην άλώβητον δ ι α τ η ρ ώ ν | τήν κατάστασιν, οΰτος όντως α δ ι α λ ε ί π τ ω ς προσεύχεται,
ξ β ' Ώ σ π ε ρ τ ό σώμα ά π ο θ ν ή σ κ ο ν π ά ν τ ω ν χωρίζεται τών τοϋ κόσμου π ρ α γ μ ά τ ω ν , ούτω
καϊ, ό ν ο υ ς έν τω ά κ ρ ω ς προσεύχεσθαι αποθνήσκων π ά ν τ ω ν χωρίζεται τών τοϋ κόσμου
1005 νοημάτων. Έ ά ν μή γ ά ρ | τον τοιούτον ά π ο θ ά ν η θάνατον, μετά Θεοϋ εύρεθήναι καϊ
ζήσαι ού δ ύ ν α τ α ι .
ξ γ ' Μηδείς σε ά π α τ ή σ η , μοναχέ, ότι ένι σε σωθήναι ηδονή καϊ, κενοδοξία δουλεύοντα.
ξ δ ' "Ωσπερ τό σώμα διά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν άμαρτάνει καϊ, έχει προς π α ι δ α γ ω γ ί α ν τάς
σωματικάς άρετάς, ϊ ν α σωφρονή* ούτω καί ό ν ο υ ς διά τών εμπαθών νοημάτων καϊ,
έχει ωσαύτως π ρ ο ς π α ι δ α γ ω γ ί α ν τάς ψυχικάς άρετάς, ϊ ν α κ α θ α ρ ώ ς καϊ, ά π α θ ώ ς ορών
τά π ρ ά γ μ α τ α σωφρονή.
ξ ε ' Ώ σ π ε ρ τάς ημέρας διαδέχονται αί νύκτες καϊ, τά θέρη οί χειμώνες* ούτω κενοδοΒ ξίαν καϊ, ηδονή ν λ ύ π α ι καϊ, όδύναι, είτε έν τω π α ρ ό ν τ ι είτε έν τω | μέλλοντι.
ξ σ τ ' Ούκ έστιν α μ ά ρ τ η σ α ντα έκφυγεΐν τήν μέλλουσα ν κρίσιν άνευ εκουσίων ενταύθα
π ό ν ω ν ή α κ ο υ σ ί ω ν έπιφορών.
C
ξ ζ ' Διά πέντε α ί τ ι α ς φασί π α ρ α χ ω ρ ε ι σ θ α ι ημάς ύπό τοϋ Θεοϋ πολεμεισθαι ύπό δαιμό­
ν ω ν καί π ρ ώ τ η ν μέν είναι φασιν, ίνα πολεμούμενοι καί άντιπολεμοϋντες είς διάκρισιν
τής αρετής καϊ, τής κ α κ ί α ς έλθωμεν δευτέραν δέ, ίνα πολέμω καί π ό ν ω τήν άρετήν
κτώμενοι, βεβαίαν αυτήν καί άμετάπτωτον έξωμεν τρίτην δέ, ί ν α π ρ ο κ ό π τ ο ν τ ε ς είς
τήν άρετήν μή ύψηλοφρονώμεν, άλλά μάθωμεν τ α π ε ι ν ο φ ρ ο ν ε ΐ ν τετάρτην δέ, ίνα
πειραθέντες τής κακίας, τέλειον μίσος αυτήν μισήσωμεν πέμπτην δέ έπί πάσαις, ίνα
απαθείς γενόμενοι μή έπιλαθώμεθα τής | οικείας ασθενείας μήτε τής τοϋ βοηθήσαντος
δυνάμεως.
ξ η ' Ώ σ π ε ρ τοϋ πεινώντος ό ν ο υ ς άρτον φ α ν τ ά ζ ε τ α ι καί τοϋ διψώντος ύδωρ, ούτω
καί τοϋ γ α σ τ ρ ι μ ά ρ γ ο υ ποικιλίας εδεσμάτων καί τοϋ φιλήδονου, μ ο ρ φ ά ς γ υ ν α ι κ ώ ν
καί τοϋ κενοδόξου, τάς έξ α ν θ ρ ώ π ω ν τιμάς* καί τοϋ φ ι λ ά ρ γ υ ρ ο υ , τά κέρδη* καί τοϋ
μνησίκακου, τήν ά μ υ ν α ν τοϋ λυπήσαντος* καί τοϋ φθονερού, τήν κ ά κ ω σ ι ν τοϋ φθονουμένου, καί έπί τών άλλων π α θ ώ ν ομοίως. Έκ γ ά ρ τών π α θ ώ ν όχλούμενος ό ν ο υ ς
λαμβάνει τά ε μ π α θ ή νοήματα, καί έγρηγορότος τοϋ σώματος καί κ α τ ά τούς ύπνους.
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
113
57. Неке од врлина су телесне, а неке душевне. Телесне су: пост, бдење, спавање на
голој земљи, служење (другима), рукоделија да не би били на терету другима или ради
давања (сиротима) (упор. 1. Сол 2, 9; Еф 4, 28) итд. Α душевне су: љубав, дуготрпљење, кротост, уздржање (Гал 5, 22), молитва итд. Ако се, дакле, деси да из неке нужде
или телесног стања, као што је болест или нешто слично томе, не можемо да практикујемо напред речене телесне врлине, имамо опроштај од Господа који зна узроке тога.
Али ако не практикујемо душевне врлине, никакав изговор нећемо имати, јер оне не
подлежу сличним сметњама.
58. Љубав према Богу убеђује онога ко је поседује да презире свако пролазно уживање и свако страдање и жалост. Нека те увере у то сви Свети који су са радошћу толико
препатили Христа ради.
59. Чувај себе од мајке свих зала - себељубља, које је, у ствари, неразумна љубав према телу. Од њега (себељубља) се вероватно рађају три прве страсне и најоштрије помисли, а мислим: стомакоугађање, среброљубље и сујета, које, тобоже узимају повод
од неопходне телесне потребе. Α из ових се рађа целокупан списак зала. Потребно је
дакле, као што је речено, веома пазити и борити се против себељубља са великом трезвеношћу. Јер кад се оно одбаци, одбацује се истовремено и сав његов пород.
6 0 . Страст себељубља саветује монаху да се смилује на своје тело и да му снисходи,
колико доликује, у погледу хране, ради, тобоже, очувања (здравља) и разумног управљања (телом), да би он завођен мало по мало упао у брлог сластољубља. Α мирјанима
пак, самим тим што је мирјанин, наговара да телу угађа по жељама (ср. Рим 13, 14).
61. Говоре да је највиши степен молитве то, када ум за време молитве бива изван тела
33
и света без ичега материјалног у себи и без сликовитих представа. Који, дакле, одржава ово стање ненарушивим, тај се заиста „моли без престанка" (ср. 1. Сол 5, 17).
62. Као што тело умирући одваја се од свих светских ствари, тако и ум на оном највишем степену молитве, умирући, одваја се од свих светских појмова. Јер ако он не умре
таквом смрћу, не може пребивати и живети са Богом.
63. Нико да те не превари, ο монаше, као да се можеш спасти робујући сластољубљу и
сујети.
64. Као што тело греши преко (чулних) ствари, и има за своје васпитање (обуздавање)
телесне врлине, да би се целомудровало; тако и ум греши страсним помислима и има,
исто тако, за своје васпитање душевне врлине, да би целомудровао посматрајући ствари чисто и бестрасно.
65. Као што дане наслеђују ноћи и лета зиме, тако сујета и сластољубље - (наслеђују)
жалости и страдања или у садањем или у будућем.
66. Нема од онога који греши да може избећи будући суд, без драговољних овде стра34
дања, или без невољних беда (које га сналазе).
67. Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први је разлог, кажу, да будући нападани и бранећи се дођемо у расуђивање врлине и зла; други да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизмењивом; трећи - да,
напредујући у врлини, не мислимо високо ο себи него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс
139, 22); и пети поврх свих - да не би^ поставши бестрасни, заборавили своје слабости,
нити силу Онога који нам је помагао .
6 8 . Као што ум онога који је гладан мисли ο хлебу, и онога који је жедан ο води, тако
и ум чревоугодника - ο разноврсним јелима, и сластољупца ο женским лицима, и сујетнога ο људским почастима, и среброљупца ο добицима, и злопамтивца ο одмазди
увредиоцу, и завидника ο чинитељу зла ономе коме завиди, и код осталих страсти
слично томе. Јер ум узнемираван страстима прима и страсне појмове, и при будном
стању тела и у сну.
114
ΜΛΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
ξ θ ' Ό τ α ν ή επιθυμία αύξη, τάς ποιητικάς τών ηδονών ΰλας έν τοίς ΰπνοις ό νους φαντάζεται* δ τ α ν δέ ό θυμός, τά φόβων ποιητικά π ρ ά γ μ α τ α βλέπει. | Αύξουσι μέντοι τά πάθη
οί α κ ά θ α ρ τ ο ι δαίμονες, συνεργόν τήν ήμετέραν άμέλειαν λαμβάνοντες κ α ι τ α ύ τ α έρεθίζοντες* έλαττοϋσι δέ οί άγιοι άγγελοι, προς τήν τών αρετών ημάς κινουντες έργασίαν.
ο' Τό μέν έπιθυμητικόν τής ψυχής πυκνότερον έρεθιζόμενον έξιν φιληδονίας δυσκίνητον τή ψυχή έ ν τ ί θ η σ ι ν ό δέ θυμός συνεχώς ταρασσόμενος δειλόν κ α ι ά ν α ν δ ρ ο ν τον
1008 νουν απεργάζεται. Ί ώ ν τ α ι δέ τό μέν άσκησις έπιτεταμένη νηστείας κ α ι ά γ ρ υ π | ν ί α ς καϊ
προσευχής* τον δέ, χρηστότης κ α ι φ ι λ α ν θ ρ ω π ί α και α γ ά π η και έλεος,
ο α ' ' Ή διά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν ο ί δαίμονες πολεμουσιν ή διά τών έ ν π ρ ά γ μ α σ ι ν εμπαθών
ν ο η μ ά τ ω ν κ α ι διά μέν τών π ρ α γ μ ά τ ω ν τούς έν τοις π ρ ά γ μ α σ ι ν όντας, διά δέ τών νοη­
μάτων τούς τών π ρ α γ μ ά τ ω ν κεχωρισμένους.
ο β ' Ό σ ο ν έστιν εύκοποότερον τ ό κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν ά μ α ρ τ ά ν ε ι ν τοϋ κ α τ ' ένέργειαν, το­
σούτον έστι βαρύτερος ό διά τών νοημάτων πόλεμος τοϋ διά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν .
ο γ ' Τά μέν π ρ ά γ μ α τ α έξωθεν είσι τοϋ νοϋ, τά δέ τούτων ν ο ή μ α τ α έσωθεν συνίστανΒ
ται. Έν α ύ τ ώ ούν έστι τό ευ τούτοις χρήσασθαι ή κακώς* τή γ ά ρ | εσφαλμένη τών νοη­
μάτων χρήσει ή π α ρ ά χ ρ η σ ι ς τών π ρ α γ μ ά τ ω ν ακολουθεί.
о б ' Διά τών τριών τούτων λαμβάνει ό νους τά εμπαθή νοήματα* διά τής αίσθήσεως, διά
τής κράσεως, διά τής μνήμης. Και διά μέν τής αίσθήσεως, δ τ α ν π ρ ο σ β ά λ λ ο ν τ α αύτη τά
π ρ ά γ μ α τ α προς ά π ε ρ τά π ά θ η κεκτήμεθα, κινή α υ τ ό ν προς εμπαθείς λογισμούς· διά δέ
τής κράσεως, ό τ α ν έξ α κ ο λ ά σ τ ο υ διαίτης ή ενεργείας δ α ι μ ό ν ω ν ή νοσήματος τίνος
άλλοιουμένη ή τοϋ σώματος κράσις, κινή α υ τ ό ν π ά λ ι ν π ρ ο ς εμπαθείς λογισμούς ή
κ α τ ά τής προνοίας· διά δέ τής μνήμης, όταν τών π ρ α γ μ ά τ ω ν π ρ ο ς άπερ πεπόνθαμεν τά
νοήματα ή μνήμη ά ν α φ έ ρ η και κινή α υ τ ό ν ομοίως προς εμπαθείς λογισμούς. |
C
ο ε ' Τών εις χρήσιν π α ρ ά Θεοϋ δοθέντων ήμΧν π ρ α γ μ ά τ ω ν τά μέν έν τή ψυχή, τά δέ έν
τω σώματι, τά δέ περι τό σώμα ευρίσκεται* οΐον έν μέν τή ψυχή, αί δυνάμεις αυτής· έν
δέ τω σώματι, τά αισθητήρια και τά λοιπά μέλη* περι δέ τό σώμα, βρώματα, χρήματα,
κτήματα και τά έξης. Τό ούν ευ τούτοις χρήσασθαι ή κ α κ ώ ς ή τοις περι τ α ϋ τ α συμβεβηκόσιν ή ενάρετους ή φ α ύ λ ο υ ς ημάς άποφαίνει.
ο σ τ ' Τών έν τοις π ρ ά γ μ α σ ι συμβεβηκότων τά μέν είσι τών έν τή ψυχή, τά δέ τών έν τω
σώματι, τά δέ τών περι τό σώμα π ρ α γ μ ά τ ω ν και τών μέν έν τή ψυχή, οΐον γνώσις και
D
άγνοια, λήθη κ α ι μνήμη, α γ ά π η κ α ι μίσος, φόβος κ α ϊ θάρσος, λύπη κ α ϊ | χ α ρ ά καϊ τά
έξης* τών έν τω σώματι, οΐον ηδονή καϊ πόνος, αϊσθησις κ α ϊ πήρωσις, ύγίεια καϊ
νόσος, ζωή καϊ θ ά ν α τ ο ς καϊ τά τοιαύτα* τών δέ περί τό σώμα, οΐον εύτεκνία καϊ
άτεκνία, πλούτος κ α ϊ πενία, δόξα καϊ άδοξία καϊ τά έξης. Τ ο ύ τ ω ν δέ τά μέν καλά, τά
4009 δέ κ α κ ά τοις ά ν θ ρ ώ π ο ι ς νομίζεται, ουδέν α υ τ ώ ν κ α κ ό ν δν τω ίδίω λόγω* | π α ρ ά δέ τήν
χρήσιν είτε κ α κ ά κυρίως είτε α γ α θ ά ευρίσκεται.
ο ζ ' Καλή ή γνώσις τή φύσει, ομοίως δέ καϊ ή ύγίεια* άλλά τ ά ν α ν τ ί α τούς πολλούς
ήπερ τ α ϋ τ α ώνησεν. Τοις γ ά ρ φαύλοις ούκ εις κ α λ ό ν ή γνώσις συμβαίνει, εί καϊ τή
φύσει, ώς εϊρηται, έστι καλή* ομοίως δέ ο υ δ έ ύγίεια ο υ δ έ π λ ο ύ τ ο ς ο υ δ έ χαρά* ού γ ά ρ
συμφερόντως τούτοις κέχρηνται. Ά ρ α ούν τ ά ν α ν τ ί α τούτοις συμφέρει* ούκοϋν ο υ δ έ
εκείνα κ α κ ά τω ίδίω λόγω τυγχάνει, εί καϊ δοκει κ α κ ά είναι.
ο η ' Μ ή π α ρ α χ ρ ώ τοις νοήμασιν, ϊ ν α μή έξ α ν ά γ κ η ς καϊ τοις π ρ ά γ μ α σ ι π α ρ α χ ρ ή σ η . Έ ά ν
γ ά ρ μή τις π ρ ώ τ ο ν κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν ά μ α ρ τ ά ν η , ούκ αν άμάρτοι ποτέ κ α τ ' ένέργειαν. |
Β
ο θ ' Είκών τοϋ χοϊκοϋ αί γενικαϊ κ α κ ί α ι ύπάρχουσιν, οΐον α φ ρ ο σ ύ ν η , δειλία, ακολα­
σία, αδικία* είκών δέ τοϋ ε π ο υ ρ α ν ί ο υ αί γενικαϊ άρεταί, οΐον φρόνησις, ανδρεία,
σωφροσύνη, δικαιοσύνη. Άλλά καθώς έφορέσαμεν τήν εικόνα τοϋ χοϊκοϋ, φορέσωμεν
καϊ τήν εικόνα τοϋ επουρανίου.
π' Εί θέλεις εύρεϊν τήν όδόν τήν ά π ά γ ο υ σ α ν εις τήν ζωήν, έν τή ό δ ώ αυτήν ζήτει,
κάκεΐ αυτήν ευρίσκεις, τή είπούση* Έ γ ώ είμι ή οδός κ α ϊ ή αλήθεια κ α ϊ ή ζωή. Πλήν
σ φ ό δ ρ α έμπόνως ζήτει, διότι ολίγοι είσϊν οί εύρίσκοντες αυτήν, καϊ μήπως τών ολίγων
άπολειφθείς, μετά τών π ο λ λ ώ ν εύρεθήση.
C
π α ' Διά τά πέντε τ α ϋ τ α ή ψυχή ά π ό αμαρτιών ανακόπτεται* ή διά τον | φόβον τών
α ν θ ρ ώ π ω ν ή διά τον φόβον τής κρίσεως ή διά τήν μέλλουσαν μ ι σ θ α π ο δ ο σ ί α ν ή διά
τήν ά γ ά π η ν τοϋ Θεοϋ ή τελευταΐον διά τήν συνείδησιν τ ύ π τ ο υ σ α ν .
D
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
115
69. Када похота узраста, тада ум у сновима машта ο стварима које достављају наслађивање; а када гнев нараста - тада (у сну) види ствари које производе страх. Међутим,
и демони усиљавају и распаљују страсти, узимајући за своје сараднике нашу немарност; а умањују их свети Ангели покрећући нас на чињење врлина.
70. Страсни део душе често надраживан, усађује у душу неодољиву навику сластољубља; а афективни део стално узбуркиван, чини ум страшивим и немужевним. Први
(део) лечи се подвигом дугог поста, бдења и молитве, а други - благошћу, човекољубљем, љубављу и милостињом.
71. Демони војују или преко ствари или преко страсних помисли ο самим стварима.
Преко ствари војују против оних који се налазе међу стварима, а кроз помисли (напа6
дају) оне који су од ствари одвојени.
72. Колико је лакше грешити мислима него делима, толико је тежа борба кроз помисли него ли кроз ствари.
73. Ствари се налазе ван ума, а помисли ο њима унутра у њему. У његовој је, дакле,
власти да их користи добро или рђаво. Јер тек за погрешном употребом мисли, следује
злоупотреба ствари.
74. Ум прима страсне помисли на следећа три начина: преко чула, преко стања тела,
преко сећања. Преко чула - када на њих делују ствари према којима имамо страст, и το
покреће ум на страсне помисли; кроз стање тела - када од неумерености у јелу, или
под дејством демона, или због неке болести промењено стање тела, опет покреће ум на
37
страсне помисли или против Промисла; кроз сећање - када сећање доноси помисли ο
стварима према којима смо пристрасни, и слично покреће ум на страсне помисли.
75. Од ствари датих нам од Бога на употребу, једне се налазе у души, друге у телу, a
неке изван тела. Тако, у души се налазе силе њене, у телу - чула и други удови, а изван
тела - храна, новац, иметак и остало. Добро, дакле, или рђаво коришћење овим стварима и оним што од њих происходи, показује нас или врлинским или порочним.
76. Од онога што происходи из ствари, једна су од оних ствари што су у души, друга од
оних што су у телу, а нека од оних што су изван тела. Тако из оних што су у души исходе: знање и незнање, заборавност и сећање, љубав и мржња, жалост и радост итд. Из
оних што су у телу: уживање и бол, осетивост и неосетивост, здравље и болест, живот
и смрт и томе слично. Из оних што су изван тела: деца и бездетност, богатство и сиромаштво, слава и неславност итд. Једне од њих људи сматрају добрима, а друге злима.
Но ништа од овога није зло само по себи, него од употребе бива или злим или добрим.
77. Знање је по природи добро, слично томе и здравље, али многима је више користило оно што је супротно. Јер порочнима знање не бива на добро, ако и јесте по природи
добро, као што је речено. Слично томе (њима не бива на добро) ни здравље, ни богатство, ни радост, јер их не употребљавају на корист себи. Није ли за њих онда корисни38
је супротно? Дакле, ни она супротна сама по себи нису зла, иако се мисли да су зла.
78. He злоупотребљавај појмове (о стварима), да не би по нужди злоупотребио и ствари. Јер ако неко најпре не сагреши у уму, никада неће сагрешити делом.
79. Обличје земаљскога (тј. Адама) су главни пороци, као: неразумност, страшивост,
раскалашност и неправичност; а обличје небескога (Адама = тј. Христа) су главне врлине, као: мудрост, храброст, целомудреност и правичност. Но, као што смо носили
обличје земаљскога, тако да носимо и обличје небескога (1. Кор 15, 49).
8 0 . Ако хоћеш да нађеш пут који води у живот (Мт 7, 14), тражи га у оном Путу који
је рекао: „Ја сам пут и истина и живот" (Јн 14, 6) и тамо ћеш га наћи. Но тражи га са
великим трудом, јер је мало оних који га налазе (Мт. 7, 14), да не би изоставши иза
оних „мало", нашао се са многима.
81. Душа престаје да греши из ових пет узрока: или од страха од људи, или од страха
од Суда (Божијег), или због будуће награде, или из љубави према Богу, или, на крају,
због гриже савести.
116
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
π β ' Τινές φ α σ ι ν δτι ούκ άν ήν τό κ α κ ό ν έν τοις ούσιν, εί μήτι δ' αν έτερα τις ήν δύναμις, ή άνθέλκουσα ημάς έπ' αυτό* αύτη δέ έστιν ουδέ έτερον ή ή τών κ α τ ά φύσιν τοϋ
νοϋ ενεργειών αμέλεια. Διόπερ οί τούτων τήν έπιμέλειαν ποιούμενοι, τά μέν καλά άεϊ
ποιοϋσι, τά δέ κ α κ ά ουδέποτε. Εί ούν θέλεις καϊ σύ, ά π ω σ α ι τήν άμέλειαν και συναπελαύνεις τήν κακίαν, ήτις έστιν ή εσφαλμένη χρήσις τών νοημάτων, ή επακολουθεί
ή π α ρ ά χ ρ η σ ι ς τών π ρ α γ μ ά τ ω ν .
L
π γ ' Κατά φύσιν τοϋ έν ήμιν λογικού μέρους | τό τε ύ π ο τ α γ ή ν α ι τω θείω λόγω και τό
άρχειν τοϋ έν ήμιν ά λ ο γ ο υ μέρους· αύτη ούν ή τάξις έν π ά σ ι φ υ λ α χ θ ή τ ω και ούτε τό
κ α κ ό ν έσται έν τοις ούσιν ούτε τό έπ' αυτό άνθέλκον εύρεθήσεται.
π δ ' Οί μέν τών λογισμών άπλοι είσιν, οί δέ σύνθετοι. Και ά π λ ο ι μέν είσιν οί απαθείς·
σύνθετοι δέ οί εμπαθείς, ώς έκ π ά θ ο υ ς και νοήματος συγκείμενοι. Τ ο ύ τ ω ν ούτως εχόν­
των, πολλούς τών α π λ ώ ν έστιν ίδειν επόμενους τοις συνθέτοις, ό τ α ν ά ρ ξ ω ν τ α ι κινεισθαι προς τό κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν άμαρτάνειν. Οΐον ώς έπι τοϋ χρυσίου* άνέβη έπι τήν μνή.1012 μην τινός λογισμός περι χρυσίου εμπαθής και ώρμησε τή | δ ι ά ν ο ι α έπι τό κλέπτειν και
απετέλεσε κ α τ ά νουν τήν άμαρτίαν. Συνείποντο δέ τή μνήμη τοϋ χρυσίου και ή μνήμη
τοϋ βαλλαντίου και τοϋ σκευαρίου και τοϋ κουβουκλείου κ α ϊ τών έξης. Και ή μέν
μνήμη τοϋ χρυσίου ήν σύνθετος* είχε γ ά ρ τό πάθος* ή δέ τοϋ β α λ λ α ν τ ί ο υ και τοϋ σκευ­
αρίου και τών εξής, α π λ ή * ού γ ά ρ εΐχε προς α υ τ ά π ά θ ο ς ό νους* και έπϊ π α ν τ ό ς δέ
λογισμού ομοίως έχει, έπί τε κενοδοξίας και γυναικός και τών λοιπών. Ού γ ά ρ πάντες
οί συνεπόμενοι τω έμπαθεΐ λογισμοί και εμπαθείς είσιν, ώς άπέδειξεν ό λόγος* έκ
τούτων ούν δυνάμεθα γ ν ώ ν α ι π ο ι α τά εμπαθή νοήματα και π ο ι α τά ά π λ α . |
Β
π ε ' Τινές μέν φ α σ ι ν ότι τών μορίων τοϋ σώματος κ α θ α π τ ό μ ε ν ο ι οί δαίμονες κ α τ ά τούς
ύπνους κινοϋσι τό π ά θ ο ς τής πορνείας* εΐτα τό π ά θ ο ς κινούμενον αναφέρει τήν μορφήν
τής γυναικός διά τής μνήμης έπι τον νουν. Τινές δέ, ότι τω μέν νώ έν σχήματι γυναικός
παραφαίνονται* τών δέ μορίων τοϋ σώματος καθαπτόμενοι, τήν όρεξιν κινοϋσι και
ούτω γίνονται αί φ α ν τ α σ ί α ι . "Έτεροι δέ πάλιν, ότι τό π ά θ ο ς τό ε π ι κ ρ α τ ο ύ ν έν τω πλησιάζοντι δαίμονι κινεί τό π ά θ ο ς κ α ι ούτως ά ν ά π τ ε τ α ι προς λογισμούς ή ψυχή, άναφέρουσα τάς μορφάς διά τής μνήμης* και έπι τών άλλων δέ ε μ π α θ ώ ν φ α ν τ α σ ι ώ ν ομοίως
οί μέν ούτως, οί δέ ούτως συμβαίνειν φασί. Πλήν έν ούδενϊ τών είρημένων τ ρ ό π ω ν
C
ίσχύουσι π ά θ ο ς τό οιονδήποτε κινήσαι οί δαίμονες, παρού|σης τή ψυχή α γ ά π η ς και
εγκράτειας, ούτε έγρηγορότος τοϋ σώματος ούτε κ α τ ά τούς ύπνους,
π σ τ ' Τά μέν τών τοϋ νόμου εντολών και σωματικώς κ ά ί πνευματικώς α ν ά γ κ η φυλάττειν, τά δέ πνευματικώς μόνον. Οΐον τό ού μοιχεύσεις, ού φονεύσεις, ού κλέψεις και τά
όμοια, και σωματικώς και πνευματικώς χρή φυλάττειν* και πνευματικώς δέ τρισσώς.
Τό δέ περιτέμνεσθαι και φυλάττειν τό Σάββατον κ α ι σ φ ά ξ α ι τον άμνόν κάί έδεσθαι
άζυμα έπϊ π ι κ ρ ί δ ω ν και τά όμοια, πνευματικώς μόνον. |
1013 π ζ ' Τρεις είσιν ήθικαι καταστάσεις γενικώτεραι έν τοις μοναχοις* κ α ι πρώτη μέν, τό
μηδέν ά μ α ρ τ ά ν ε ι ν κ α τ ' έ ν έ ρ γ ε ι α ν δευτέρα δέ, τό μή έγχρονίζειν έν τή ψυχή τούς εμπα­
θείς λογισμούς* τρίτη δέ, τό τάς μορφάς τών γυναικών κ α ι τών λ υ π η σ ά ν τ ω ν ά π α θ ώ ς
θεωρεΐν κ α τ ά διάνοιαν.
π η ' Άκτήμων έστιν ό ά π ο τ α ξ ά μ ε ν ο ς πάσι τοις ύ π ά ρ χ ο υ σ ι ν α ύ τ ώ και μηδέν τό σύνο­
λον έπι γής κεκτημένος πλήν τοϋ σώματος* και τήν προς α υ τ ό δέ σχέσιν διαρρήξας, τω
Θεώ κάί τοις εύσεβέσι τήν έαυτοϋ κατεπίστευσεν οίκονομίαν.
π θ ' Τών κτώμενων οί μέν ά π α θ ώ ς κτώνται, διό και στερούμενοι α υ τ ώ ν ού λυπούνται,
Β
ώς οί τήν | ά ρ π α γ ή ν τών υ π α ρ χ ό ν τ ω ν α υ τ ώ ν μετά χ α ρ ά ς προσδεξάμενοι. Οί δέ έμπαθώς
κτώνται, διό και μέλλοντες στερεισθαι περίλυποι γίνονται, ώς ό έν τω Εύαγγελίω
πλούσιος απήλθε λυπούμενος· εί δέ και στερούνται, μέχρι θ α ν ά τ ο υ λυπούνται. Τοϋ
ούν α π α θ ο ύ ς και τοϋ εμπαθούς τήν διάθεσιν ή στέρησις ελέγχει.
/' Τούς μέν άκρως προσευχομένους πολεμοϋσιν οί δαίμονες, ϊνα τά νοήματα τών αισ­
θητών π ρ α γ μ ά τ ω ν ψιλά μή άναλαμβάνωσι* τούς δέ γνωστικούς, ϊνα έγχρονίζωσιν έν
αύτοΐς οί εμπαθείς λογισμοί* τούς δέ περϊ τήν π ρ ά ξ ι ν αγωνιζόμενους, ϊ ν α πείσωσιν
αυτούς κ α τ ' ένέργειαν ά μ α ρ τ ά ν ε ι ν παντϊ δέ τ ρ ό π ω προς π ά ν τ α ς αγωνίζονται, ϊνα ά π ό
C
τοϋ Θεοϋ | οί δείλαιοι τούς α ν θ ρ ώ π ο υ ς χωρίσωσι.
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
111
8 2 . Неки говоре да не би било зла у стварима, ако не би било неке друге силе, која нас
вуче κ њему. Α та сила није ништа друго до немар за природне делатности ума. Зато
баш они који воде бригу ο томе, увек чине добро, а никада зло. Ако дакле хоћеш и ти,
одагнај од себе немарност, и уједно ћеш протерати зло, које је погрешна употреба мисли, којој следује злоупотреба ствари.
8 3 . У природи је нашег разумног дела и да се потчињава божанском Логосу и да влада
нашим неразумним делом (тј. над жељним и афективним делом). Ако се овај поредак сачува у свему, тада нити ће бити зла у бићима, нити ће постојати сила која вуче на зло.
84. Неке помисли су просте, а неке сложене. И док су просте помисли бестрасне, дотле су сложене - страсне, као из страсти и мисли сложене. Α пошто је то тако, може се
видети да многе просте (помисли) прате сложене, када ове у уму почну да се крећу
према греху. Као, рецимо, са златом. Дошла je у сећање некоме страсна помисао ο злату, и он се устремио мислено да га украде, и тако је учинио грех у уму (своме). Заједно
са сећањем ο злату ишло је и сећање ο новчанику, ο фијоци, ο ризници и др. И док je, с
једне стране, сећање ο злату било сложено, јер је имало страст (у себи), дотле сећање
на новчаник, фијоку и др. било је просто, јер према њима ум није имао страст. Α слично бива и са сваком другом помисли, као ο сујети, и ο жени, и свима осталима. Јер нису све помисли страсне које прате страсну помисао, као што је показао пример. Из
овога, дакле, можемо познати које су помисли страсне, а које су просте.
85. Неки говоре да демони дотичући се у сну (срамних) удова (нашег) тела, покрећу
страст блуда, затим страст покренута приводи сећањем лик жене на ум. Други, пак, мисле да се сами демони представљају уму у облику жене, а дотичући се (срамних) удова
тела, покрећу жудњу (за женом) и тако бивају маштарије. Неки опет (мисле), да страст
којом је поседнут демон који се приближава покреће (исту) страст (и у човеку) и тако се
душа распаљује према (страсним) помислима, преносећи (разне) представе кроз сећање. И ο другим страсним маштаријама слично једни говоре да бива овако а други онако.
Међутим, било којим од изнесених начина, демони не могу да покрену ма коју страст
ако je у души присутна љубав и уздржање, нити у будном стању тела, нити у сну.
86. Неке од заповести Закона (Старог Завета) треба сачувати и телесно и духовно, a
неке само духовно. Тако заповести: „Не убиј, не чини прељубе, не кради" и друге
сличне (2. Мојс 20, 13-15), треба сачувати и телесно и духовно; духовно пак тројаким
начином (тј. непримањем страсне помисли, незадржавањем на њој, непристанком на
грех). Α обрезивати се (3. Мојс 12, 3), чувати суботу (2. Мојс 31, 13), клати (пасхално)
јагње и јести с бесквасним хлебовима и горким зељем (2. Мојс 12, 8; и 23, 15) и слич40
но, само духовно.
87. Три су општа морална стања код монаха: прво - ништа не грешити делом; друго не задржавати у души страсне помисли; и треће - представе жена и оних који су га
увредили, бестрасно посматрати у мислима.
8 8 . Нестјажатељан (тј. онај који нема љубави према богатству) је онај који се одрекао
свега што је имао, и на земљи уопште ништа нема, осим тела (свога); па чак и према
њему раскинувши сваки однос, предао је Богу и побожним (људима) старање ο себи.
89. Од оних који стичу богатство, једни стичу бестрасно, због чега и када га се лише
не жалосте се, као они (хришћани) који су разграбљење свога имања примили с радошћу (Јев 10, 34). Други, пак, стичу га страсно, због чега када устреба да га се лише постају прежалосни, као богаташ из Еванђеља што „отиде жалостан" (Мт 19, 22), а ако га
се и лише, до смрти жале за њим. Дакле, расположење бестрасног или страсног стицања богатства, показује лишење истога.
9 0 . Врхунске молитвенике демони нападају да они не би примали просте помисли ο
41
чулним стварима;
оне средње („зналце") - да задржавају у себи страсне помисли; a
почетнике, који се боре у „делатној" философији, да их принуде на грех делом. Сваким
начином против њих се боре бедници, да би само људе од Бога одвојили.
118
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
/ α ' Οί κ α τ ά τον βίον τούτον ύπό τής θειας π ρ ο ν ο ί α ς είς εύσέβειαν έγγυμναζόμενοι,
διά τών τριών τούτων πειρασμών δοκιμάζονται* οΐον ή διά τής τών ηδέων δόσεως, ώς
1 0 1 6 έπϊ υγείας καϊ κάλλους καϊ εύτε|κνίας καϊ χρημάτων κάι δόξης κ α ϊ τών ό μ ο ι ω ν ή διά
τής τών λυπηρών έπιφοράς, οΐον στερήσεως τέκνων κ α ϊ χρημάτων κ α ι δόξης* ή διά
τών όδύνην έμποιούντων τω σώματι, οΐον νοσημάτων κ α ϊ β α σ ά ν ω ν κ α ϊ τών έξης. Καϊ
προς μέν τούς π ρ ώ τ ο υ ς λέγει ό Κύριος* Εί τις ούκ α π ο τ ά σ σ ε τ α ι π ά σ ι τοις ύ π ά ρ χ ο υ σ ι ν
αύτοϋ, ού δ ύ ν α τ α ι μου εΐναι μαθητής* προς δέ τούς δεύτερους κ α ί τούς τρίτους* Έν τή
υπομονή υμών κτήσασθε τάς ψυχάς υμών.
/ β ' Τ ά τέσσαρα τ α ϋ τ ά φασιν άλλοιώσαι τήν κράσιν τοϋ σώματος κ α ί δ ι δ ό ν α ι τ ω ν ώ
λογισμούς είτε εμπαθείς είτε απαθείς δι' αυτής* οΐον τους αγγέλους, τούς δαίμονας, τούς
αέρας, τήν δ ί α ι τ α ν. Καί τούς μέν αγγέλους λόγω φ α σ ί ν άλλοιώσαι* τους δέ δαίμονας,
Β
δι' επαφής* τούς δέ αέρας, ταίς μεταβο|λαις* τήν δέ δ ί α ι τ α ν , ταΐς τών βρωμάτων καί
π ο μ ά τ ω ν ποιότησι κ α ί πλεονασμώ καί ελαττώσει* π ά ρ ε ξ τών διά μνήμης καί ακοής
καί οράσεως συμβαινουσών αύτη αλλοιώσεων, π ρ ω τ ο π α θ ο ύ σ η ς τής ψυχής έκ τών
συμπιπτόντων αύτη λυπηρών ή χαροποιών. Καί έκ τούτων μέν π ρ ο σ π ά σ χ ο υ σ α ή ψυχή
άλλοιοί τήν κράσιν τοϋ σώματος* έκ δέ τών προειρημένων ή κράσις άλλοιουμένη π α ρ ­
έχει τω νώ λογισμούς.
/ γ ' Θάνατος μέν έστι κυρίως ό τοϋ Θεοϋ χωρισμός* κέντρον δέ τοϋ θ α ν ά τ ο υ , ή αμαρ­
τία* δ δεξάμενος ό Αδάμ όμοϋ τοϋ τής ζωής ξύλου καί τοϋ π α ρ α δ ε ί σ ο υ καϊ τοϋ Θεοϋ
C
εξόριστος γ έ γ ο ν ε ν ω έπεκολούθησεν έξ ανάγκης καϊ ό τοϋ σώματος θάνατος. Ζωή | δέ
κυρίως εστίν ό ε ι π ώ ν Έ γ ώ είμι ή ζωή* ούτος έν τω θ α ν ά τ ω γενόμενος, τον νεκρωθέντα
πάλιν εις τήν ζωήν έπανήγαγεν.
/ δ ' Ό λόγος συγγραφόμενος ή π ρ ο ς τήν έαυτοϋ ύπόμνησιν σ υ γ γ ρ ά φ ε τ α ι ή προς ο')φέλειαν έτερων ή κ α ϊ ά μ φ ω ή προς βλάβην τινών ή προς έπίδειξιν ή έξ ανάγκης,
/ ε ' Τ ό π ο ς χλόης έστϊν ή π ρ α κ τ ι κ ή αρετή* ύδωρ δέ αναπαύσεως, ή γνώσις τών γεγονότων.
/ σ τ ' Σκιά θ α ν ά τ ο υ έστϊν ή α ν θ ρ ω π ι ν ή ζωή* ε'ί τις ούν έστι μετά τοϋ Θεοϋ καϊ ό Θεός
μετ' αύτοϋ έστιν, ούτος δ ύ ν α τ α ι ειπείν έναργώς τό* Έ ά ν γ ά ρ καϊ π ο ρ ε υ θ ώ έν μέσω
D
σκιάς θ α ν ά τ ο υ , ού φοβηθήσομαι κα|κά, ότι σύ μετ' έμοϋ εί.
/ ζ ' Νους μέν κ α θ α ρ ό ς ορθά βλέπει τά πράγματα* λόγος δέ γεγυμνασμένος ύ π ' όψιν
άγει τά όραθέντα* άκοή δέ λαμπρά υποδέχεται αυτά. Ό δέ τών τριών έστερημένος τον
είρηκότα κακίζει.
/ η ' Μετά τοϋ Θεοϋ έστιν ό τήν ά γ ί α ν γινώσκων Τ ρ ι ά δ α καϊ τήν δημιουργίαν αυτής
1 0 1 7 καϊ τήν π ρ ό | ν ο ι α ν καϊ τό π α θ η τ ι κ ό ν μέρος τής ψυχής α π α θ έ ς κεκτημένος.
/ θ ' Τήν ράβδον σημαίνειν φασϊ τήν κρίσιν τήν τοϋ Θεοϋ* τήν δέ βακτηρίαν, τήν πρόνοιαν. Τοϋ ούν τής τ ο ύ τ ω ν γνώσεως μετειληφότος εστί τό λ έ γ ε ι ν Ή ράβδος σου καϊ ή
βακτηρία σου, α ύ τ α ι με παρεκάλεσαν.
Ρ' Ό τ α ν ό νους π α θ ώ ν γυμνωθή κ α ϊ τή τών όντων κ α τ α λ ά μ π η τ α ι θεωρία, τότε δύνα­
ται καϊ έν Θεώ γενέσθαι καϊ ώς δει προσεύχεσθαι.
Έκατοντάς
Β
C
τρίτη
|
α' Ή μέν εύλογος τών νοημάτων κ α ϊ τών π ρ α γ μ ά τ ω ν χρήσις σωφροσύνης καϊ α γ ά π η ς
καϊ γνώσεως έστι ποιητική* ή δέ άλογος, ακολασίας καϊ μίσους καί άγνωσίας.
β' Ή τ ο ί μ α σ α ς ενώπιον μου τράπεζαν, καί τά έξης. Ή τράπεζα ε ν τ α ύ θ α σημαίνει τήν
π ρ α κ τ ι κ ή ν ά ρ ε τ ή ν αύτη γάρ έξ εναντίας τών θλιβόντων ημάς π α ρ ά Χριστού ήτοιμάσθη. Τό δέ έλαιο ν τό λιπαΐνον τον νουν, τήν θεωρίαν τών γ ε γ ο ν ό τ ω ν τό δέ ποτήριον
τοϋ Θεοϋ, τήν γνώσιν τήν τοϋ Θεοϋ* τό δέ έλεος αύτοϋ, τον Αόγον α ύ τ ο ϋ καϊ Θεόν.
Ούτος γ ά ρ διά τής ενανθρωπήσεως αύτοϋ καταδιώκει π ά σ α ς τάς ημέρας, έως ού
π ά ν τ α ς κ α τ α λ ά β η τούς σωθησομένους, ώσπερ τον Παϋλον. Ό δέ οΐκος, τήν βασιλείαν,
έν η α π ο κ α θ ί σ τ α ν τ α ι πάντες οί άγιοι. Ή δέ μακρότης τών ήμε|ρών, τήν α ί ώ ν ι ο ν ζωήν.
γ' Κατά π α ρ ά χ ρ η σ ι ν αί κ α κ ί α ι τ ώ ν τής ψυχής δυνάμεων ήμιν έπισυμβαίνουσιν, οΐον
τής τε έπιθυμητικής καϊ τής θυμοειδοϋς καϊ τής λογιστικής. Καϊ τής μέν λογιστικής
δυνάμεως π α ρ ά χ ρ η σ ί ς έστιν ά γ ν ω σ ί α καϊ αφροσύνη* τής δέ θυμοειδοϋς καί έπιθυμη­
τικής, μίσος καϊ ακολασία. Χρήσις δέ τούτων, γνώσις καϊ φρόνησις, α γ ά π η τε καϊ
σωφροσύνη* εί δέ τοϋτο, ουδέν τών ύπό Θεού κτισθέντων καϊ γ ε γ ο ν ό τ ω ν έστϊ κακόν.
Млксим Испош-дпик: Четири стотине глава ο љубави
119
91. Оне који ce у овом животу труде у побожности, Промисао Божији искушава са следећа три искушења: или даривањем пријатнога, као здравља, лепоте, добре деце, имања, (људске) славе и сличног; или навођењем непријатнога, као губљење деце, имања,
славе; или преко онога што телу причињава страдање, као болести, мучења и слично.
И првима говори Господ: „Који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик"
(Лк 14, 33), а другима и трећима: „Трпљењем својим спасавајте душе своје" (Лк 21, 19).
92. Говоре да четири следећа узрока измењују стање тела, и кроз то дају уму помисли
било страсне било бестрасне: анђели, демони, ветрови и храна. Анђели, веле измењују
(стање тела) речју; демони - додиром; ветрови - својим променама; исхрана - квалитетом јестива и пића, њиховим обиљем или недовољношћу. Осим овога (реченог) до измена долази још сећањем, слушањем и гледањем, (и то тако) пошто душа најпре пострада од жалосних или радосних утисака које прими у себе. И пострадавша од њих,
душа мења стање тела, насупрот раније реченоме, да измењено стање тела предаје уму
(одговарајуће) помисли.
93. Смрт у правом смислу јесте одвајање од Бога; „а жалац је смрти гријех" (1. Кор
15, 56), којега примивши у себе Адам, истовремено беше прогнан и од Дрвета живота,
и из раја, и од Бога (1. Мојс 3 гл.), чему је уследила по неопходности и смрт тела. A
живот у правом смислу је Онај који је рекао: „Ја сам живот" (Јн 11, 25). Овај обревши
ce у смрти, опет је умрлог Адама узвео у живот.
94. Онај који пише нешто, или пише себи за подсећање, или ради користи других, или
и за једно и за друго; или за штету некима, или ради истицања себе; или што је на то
нагнан.
95· „Место зеленила" (Пс 23, 2) је практична врлина, а „вода упокојења" (Пс 23, 2) познање твари (=бића).
96. „Сјена смрти" (Мт 4, 16) је човечији живот. Ако је неко са Богом и Бог са њим, он
смело може казати: „Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла, јер си ти
са мном" (Пс 23, 4).
97. Чист ум правилно посматра ствари, а реч увежбана доводи виђено пред очи (других), а јасан слух прима το. Α онај који је лишен ових троје, ружи онога који је рекао.
98. Онај је са Богом који познаје Свету Тројицу, и Њено дело стварања и Промисао, и
који је страсни део душе (своје) учинио бестрасним.
99. Говоре да штап означава суд Божији, а палица - Промисао. Онај који је примио
познање тога, говори: „Штап твој и палица твоја тјеши ме" (Пс 23, 4).
100. Када се ум ослободи од страсти, и просвети се созерцањем бића, тада може у Богу пребивати и молити се као што треба.
Стотина трећа
1. Благоразумна употреба појмова и ствари - рађа целомудреност, љубав и знање, а неразумна - распусност, мржњу и незнање.
2. „Поставио си преда мном трпезу" (Пс 23, 5-6), итд. „Трпеза" овде означава делатну
врлину, коју је припремио Христос (трпљењем нашим) спрам оних који нас вређају. A
„уље" које помазује ум, (означава) созерцање твари. „Чаша Божија" - познање Бога;
„милост" Његова - Логоса Његовог и Бога. Јер Он (Логос Божији) својим оваплоћењем
„прати нас у све дане", док не задобије све оне који се спасавају, као (некад) Павла (в.
Фил 3, 12). „Дом" пак, означава Царство (Божије) у које ће доспети сви Свети; а „дужина дана" - вечни живот.
3. Злоћа душевних сила показује нам се због злоупотребе истих, тј. њене жељне, афективне и разумне силе. Злоупотреба разумне силе је незнање и неразумност, а афективне и жељне - мржња и раскалашност. Α правилна употреба ових (сила) је: знање и мудрост, љубав и целомудреност. Ако је то тако, онда ништа од Богом сазданих бића и
догађаја није зло.
120
D
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περϊ αγάπης
δ' Ού τά βρώματα κ α κ ά , άλλ' ή γαστριμαργία* ουδέ ή π α ι δ ο π ο ι ί α , άλλ' ή πορνεία*
ουδέ τά χρήματα, άλλ' ή φιλαργυρία* ουδέ ή δόξα, άλλ' ή κενοδοξία. Εί δέ τοϋτο,
ουδέν έν τοις ούσι κακόν, εί μή ή παρά|χρησις, ήτις επισυμβαίνει έκ τής τοϋ νοϋ αμε­
λείας περι τήν φυσικήν γεωργίαν.
ε' Τό έν δαίμοσι κ α κ ό ν τ α ϋ τ α είναι φησιν ό μακάριος Διονύσιος* θυμόν άλογον, ά ν ο υ ν
έπιθυμίαν, φ α ν τ α σ ί α ν προπετή. Άλογία δέ και άνοια και προπέτεια επί τών λογικών
στερήσεις είσι λόγου και νοϋ κάί περισκέψεως. Αί δέ στερήσεις τών έξεων είσι δεύ1 0 2 0 τεραι* ά ρ α ούν ήν ότε ύπήρχεν έν αύτοις λό|γος και νους και περίσκεψις ευλαβής. Εί
δέ τοϋτο, ουδέ οί δαίμονες φύσει κακοί* άλλ' έκ παραχρήσεως τών φ υ σ ι κ ώ ν δυνάμεων
κακοί γεγόνασι.
σ τ ' Τά μέν τών π α θ ώ ν , ακολασίας* τά δέ, μίσους* τά δέ, κάί α κ ο λ α σ ί α ς και μίσους είσι
ποιητικά.
ζ' Π ο λ υ φ α γ ί α και ή δ υ φ α γ ί α ακολασίας είσιν αίτίαι* φ ι λ α ρ γ υ ρ ί α δέ και κενοδοξία,
μίσους προς τον π λ η σ ί ο ν ή δέ τούτων μήτηρ φ ι λ α υ τ ί α τών αμφοτέρων έστιν αιτία.
Β
η' Φιλαυτία έστιν ή προς τό σώμα εμπαθής και άλογος φιλία, ή αντίκειται α γ ά π η κάί
εγκράτεια* ό έχων αυτήν έχει π ά ν τ α τά | πάθη.
θ' Ουδείς, φησιν ό Απόστολος, τήν έαυτοϋ σάρκα έμίσησεν άλλ' ύ π ω π ι ά ζ ε ι δηλονότι
και δουλαγωγει, μηδέν πλέον αύτη παρέχων πλήν διατροφής και σ κ ε π α σ μ ά τ ω ν και
τούτων μόνων τών προς τό ζήν α ν α γ κ α ί ω ν . Ούτως ούν ά π α θ ώ ς τις α γ α π ά αυτήν και
ώς ύπηρέτιν τών θείων εκτρέφει και θάλπει αυτήν τοίς τήν ένδειαν αυτής ά π ο π λ η ρ ο ϋ σι μόνοις.
ι ' Ό ν τις α γ α π ά , τούτον π ά ν τ ω ς και σπεύδει θεραπεύειν. Ε ί ούν τον θ ε ό ν τις α γ α π ά ,
π ά ν τ ω ς και τά αρεστά α ύ τ ώ σπεύδει π ο ι ε ΐ ν εί δέ τήν σάρκα, τά ταύτην τέρποντα
έκτελειν. |
C
ι α ' Τω μέν Θεώ αρέσκει α γ ά π η κάί σωφροσύνη και θεωρία και προσευχή* τή δέ σαρ­
κι, γαστριμαργία και α κ ο λ α σ ί α και τά τούτων αυξητικά. Διά τοϋτο οί έν σαρκι όντες
Θεώ άρέσαι ού δύνανται* οί δέ τοϋ Χριστού τήν σ ά ρ κ α έσταύρωσαν σύν τοις παθήμασι κάί ταις έπιθυμίαις.
ι β ' Ό νους έάν μέν νεύση προς Θεόν, έχει δοϋλον τό σώμα και πλέον ουδέν α ύ τ ώ
παρέχει τών προς τό ζήν α ν α γ κ α ί ω ν έάν δέ νεύση προς τήν σ ά ρ κ α , δ ο υ λ ο ϋ τ α ι τοις
πάθεσι, π ρ ό ν ο ι α ν αυτής άει εις επιθυμίας ποιούμενος.
D
ι γ ' Εί θέλεις τών λογισμών περιγενέσθαι, έπιμελοϋ τών π α θ ώ ν και ευχερώς α υ τ ο ύ ς ά π ό
τοϋ νοϋ έξελαύνεις. Οΐον | έπι μέν τής πορνείας, νήστευε, αγρυπνεί, κ ο π ί α σ ο ν , ί δ ί α σ ο ν
έπι δέ τής οργής και τής λύπης, κ α τ α φ ρ ο ν ε ί δόξης και ατιμίας και τών υλικών πραγ­
μ ά τ ω ν έπι δέ τής μνησικακίας, προσεύχου υπέρ τοϋ λυπήσαντος και ά π α λ λ ά τ τ η .
ι δ ' Μή τών α ν θ ρ ώ π ω ν τοις άσθενεστέροις σεαυτόν παραμέτρει, άλλά τή εντολή τής
α γ ά π η ς μάλλον π α ρ ά τ ε ι ν ο ν τοΧς μέν γάρ παραμέτρων, εις τον βόθρον τής οίήσεως
εμπίπτεις* τή δέ π α ρ α τ ε ί ν ω ν , εις τό ύψος τής τα πεινοφροσύνης προκόπτεις.
1 0 2 1 ι ε ' Εί όλως τής π ρ ο ς τον πλησίον α γ ά π η ς τήν έν|τολήν φυλάττεις, υπέρ τίνος τής προς
αυτόν λύπης τήν π ι κ ρ ί α ν έντίκτεις; 'Ή δήλον ότι ταύτης τά π ρ ό σ κ α ι ρ α προτιμών και
αυτών άντεχόμενος, τον άδελφόν πολεμεις;
ι σ τ ' Ού διά τήν χρείαν τοσούτον τό χρυσίον ζηλωτόν τοις ά ν θ ρ ω π ο ι ς γέγονεν, όσον
τό δι' α ύ τ ο ϋ τούς πολλούς τάς ήδονάς θεραπεύειν.
ι ζ ' Τρία είσι τά α ί τ ι α τής τών χρημάτων αγάπης* φιληδονία, κενοδοξία και απιστία*
χαλεπωτέρα δέ τών δύο ή απιστία καθέστηκεν.
ι η ' Ό μέν φιλήδονος α γ α π ά άργύριον, ίνα δι' αύτοϋ τρυφήση* ό δέ κενόδοξος, ί ν α δι'
αύτοϋ δοξασθή* ό δέ άπιστος, ίνα κρύψη και φυλάξη, λιμόν φοβούμενος ή γήρας ή
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
121
4. Нису јела зла, већ стомакоугађање; нити рађање деце - већ блуд; нити новац - већ
среброљубље; нити слава - већ сујета (празнославље). Ако је дакле тако, онда у бићима (самим по себи) ништа није зло, до злоупотреба (истих), која се догађа због немарности ума за природно обделавање (душевних сила).
5. По блаженом Дионисију (Ареопагитском), зло у демонима је следеће: гнев неразуман, жеља безумна, маштање пренагло (=дрско). Α неразумност, безумље и наглост
(=дрскост) код разумних бића јесу лишавања разума, ума и опрезности. Α ова лишења
су каснија од поседовања. Прематоме било је (времена) кадаје у њима (демонима) постојао разум, ум и благочестива опрезност. Α ако je тако, онда ни демони нису по природи зли, него су постали зли од злоупотребе (својих) природних сила.
6. Једне од страсти рађају само раскалашност, друге - само мржњу, а неке и раскалашност и мржњу.
7. Многоговорљивост и сладокусност (уживање у добрим јелима) узрок су раскалашности, а среброљубље и сујета - мржње према ближњему. Док је њихова мајка себељубље (φιλαυτία) - узрок обојега (тј. и раскалашности и мржње).
8. Себељубље је страсна и неразумна љубав према телу, којој се противе љубав и уздржање. Онај који поседује себељубље - има и све остале страсти.
9· „Нико", каже Апостол, „никад не омрзну на своје тијело" (Еф 5, 29), него га изнурава и савлађује (1. Кор 9, 27), не дајући му ништа више сем хране и одела (1. Тим 6, 8),
па и то само онолико колико је неопходно за живот. Тако, дакле, неко га и љуби (своје
тело) бестрасно као слугу божанских (ствари), храни га и греје и тиме задовољава потребу његовим најнужнијим потребама.
Ι Ο . Оно што неко љуби, свакако настоји и да му служи. Ако дакле неко Бога љуби, настоји свакако да чини оно што је Њему мило, а ако тело - онда чини оно што је угодно
телу.
11. Богу су угодна љубав, целомудреност, созерцање и молитва; а телу - стомакоугађање, раскалашност и све оно што овима погодује. Отуда „који су по тијелу не могу угодити Богу" (Рим 8, 8), „а који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама"
(Гал 5, 24).
12. Ум ако се окрене према Богу, има тело (своје) за слугу и не даје му ништа више
сем што хму је неопходно за живот; а ако нагне телу, постаје сам роб страстима, и старање ο њему (телу) увек чини у похотама (Рим 13, 14).
13. Ако хоћеш да се избавиш од помисли, пази се од страсти и тада ћеш их (тј. помисли) лако протерати из ума. Дакле, у вези помисли блуда - пости, бди, труди се, самуј.
У вези пак гнева и туге, презири (помисли) славе и бешчашћа материјалних ствари; a
односно злопамћења - моли се за онога који те је увредио и избавићеш се.
14. He упоређуј себе са најслабијима од људи, него боље узрастај заповешћу ο љубави. Јер, упоређујући себе са најслабијима, упашћеш у бездан високоумља; а узрастајући (у љубави), напредујеш у висину смиреноумља.
15. Ако стварно држиш заповест ο љубави према ближњем, зашто због нечега што те
жалости показујеш горчину према њему? Није ли очигледно да претпостављајући пролазне ствари, и држећи се њих, нападаш брата (свог).
16. He цене људи злато толико нужде ради, колико што оно служи њима за многа
уживања.
17. Три су узрока љубави према богатству: сластољубље, сујета и неверје. Али гори од
прве две јесте неверје.
18. Јер сластољубац воли сребро да би (помоћу њега) разблудно живео. Сујетљивац
пак - да би се њиме прославио. Α неверник да би га сакрио и чувао, бојећи се (долазеће) глади, или старости, или болести, или прогонства, и више се узда у њега (своје сре-
122
Β
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
νόσον ή ξενιτείαν και έπ' α ύ τ ώ μάλλον ελπίζει ή έπϊ, τώ Θεώ τώ πάσης κτί|σεως δημι­
ουργώ καϊ, προνοητή, έως τών έσχατων καϊ, μικρότατων ζώων.
ι θ ' Τέσσαρες είσιν οί περιποιούμενοι χρήματα* οί προειρημένοι τρεις καϊ, ό οικονομι­
κός* μόνος δέ οΰτος δηλονότι ορθώς περιποιείται, Γνα έκάστω τήν χρείαν π α ρ έ χ ω ν μή
διαλείπη ποτέ.
κ' Πάντες οί εμπαθείς λογισμοί ή τό έπιθυμητικόν τής ψυχής έρεθίζουσιν ή τό θυμικόν
έκταράσσουσιν ή τό λογιστικόν έπισκοτίζουσι* καϊ έκ τούτου συμβαίνει τον νουν
C
όφθαλμιάσαι προς τήν πνευματι|κήν θεωρίαν καϊ τήν τής προσευχής έκδημίαν. Καϊ
τούτου χάριν οφείλει ό μοναχός, καϊ, μάλιστα ό ήσυχάζων, ακριβώς τοις λογισμοΐς
προσέχειν καί τάς τούτων αίτιας καϊ, γνώναι καϊ, έκκόπτειν. Γινώσκειν δέ ούτως* οΐον
έρεθίζουσι τό έπιθυμητικόν τής ψυχής αί εμπαθείς μνήμαι τών γυναικών* τούτων δέ
αίτίαι, ή τών βρωμάτων κάι πομάτων ά κ ρ α σ ί α καϊ, ή α υ τ ώ ν τών γ υ ν α ι κ ώ ν πυκνή καΧ
άλογος συντυχία* περικόπτει δέ ταύτας πείνα καϊ, δίψα καϊ α γ ρ υ π ν ί α καϊ, άναχώρησις.
Τον δέ θυμόν π ά λ ι ν έκταράσσουσιν αί εμπαθείς μνήμαι τών λ υ π η σ ά ν τ ω ν α ί τ ί α ι δέ
τούτων, φιληδονία καϊ, κενοδοξία καϊ φιλοϋλία* διά γ ά ρ τ α ύ τ α ό εμπαθής λυπειται ή
ώς στερηθείς ή ώς μή ε π ι τ υ χ ώ ν περικόπτει δέ τ α ύ τ α ς ή τούτων α υ τ ώ ν κ α τ α φ ρ ό ν η σ ι ς
D
καϊ έξουδένωσις διά τήν είς Θεόν | ά γ ά π η ν .
κ α ' Γινώσκει ό Θεός εαυτόν, γινώσκει καί τά ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα* γινώσκουσι δέ καί
αί ά γ ι α ι δυνάμεις τον Θεόν, γινώσκουσι δέ καί τά ύπό τοϋ Θεοϋ γεγονότα. Άλλ' ούχ
ώς ό Θεός γινώσκει εαυτόν καϊ τά ύ π ' αύτοϋ γεγονότα, ούτω καϊ αί ά γ ι α ι δυνάμεις
γινώσκουσι τον Θεόν καϊ τά ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα. |
1024 κ β ' Ό μέν Θεός εαυτόν γινώσκει έκ τής μ α κ ά ρ ι α ς ουσίας αύτοϋ* τά δέ ύ π ' αύτοϋ
γεγονότα έκ τής σοφίας αύτοϋ, δι' ης καϊ έν η τά π ά ν τ α έποίησεν. Αί δέ ά γ ι α ι δυνά­
μεις τον μέν Θεόν μετοχή γινώσκουσι, υπέρ μετοχήν όντα* τά δέ ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα
άναλήψει τών έν αύτοίς θεωρημάτων.
κ γ ' Έ ξ ω μέν τοϋ νοϋ είσι τά γεγονότα, ένδον δέ τήν α υ τ ώ ν θεωρίαν αναλαμβάνει.
Ούχ ούτως δέ έπί Θεοϋ τοϋ άϊδίου καϊ άπειρου καϊ αορίστου καϊ τό είναι καϊ ευ είναι
καί άεϊ εΐναι τοις οΰσι χαρισαμένου.
κ δ ' Θεοϋ μετέχει τοϋ άγιου ή λογική καϊ νοερά ουσία, αύτώ τε τώ είναι καί τή προς
Β
τό ευ είναι έπιτηδειότητι* ά γ α θ ό τ η τ ό ς τέ φημι καί σοφίας* καί | τή προς τό άεϊ είναι
χάριτι. Ταύτη οΰν τον Θεόν γινώσκει* τά δέ ύ π ' α ύ τ ο ϋ γεγονότα, τή άναλήψει, ώς
εϊρηται, τής έν τοις γεγονόσι θεωρούμενης τεχνικής σοφίας, ήτις έστϊ ψιλή καί α ν υ π ό ­
στατος έν τώ νώ συνισταμένη.
κ ε ' Τέσσαρα τών θείων ιδιωμάτων συνεκτικά καϊ φρουρητικά καϊ διασωστικά τών
όντων δι' ά κ ρ α ν α γ α θ ό τ η τ α έκοινοποίησεν ό Θεός, π α ρ α γ α γ ώ ν εις τό είναι τήν λογικήν καϊ νοεράν ο ύ σ ί α ν τό όν, τό άεϊ όν, τήν α γ α θ ό τ η τ α καί τήν σοφίαν. Τούτων τά
μέν δύο τή ουσία: παρέσχε* τά δέ δύο τή γνωμική έπιτηδειότητι* καϊ τή μέν ουσία τό όν
καϊ τό άεϊ όν τή δέ γνωμική έπιτηδειότητι τήν α γ α θ ό τ η τ α καϊ τήν σοφίαν, Γνα άπερ
C
έστϊν αυτός κ α τ ' ούσίαν, γίνηται ή κτίσις κ α τ ά μετ|ουσίαν. Διά ταύτην κ α τ ' εικόνα
καϊ όμοίωσιν Θεοϋ λέγεται γεγενήσθαι* καϊ κ α τ ' εικόνα μέν, ώς όν, όντος* καϊ ώς άεϊ
όν, άεϊ όντος* εί καϊ μή άνάρχως, άλλ' ατελεύτητος* κ α θ ' όμοίωσιν δέ, ώς αγαθός, αγα­
θού* καϊ ώς σοφός, σοφού* τοϋ κ α τ ά φύσιν, ό κ α τ ά χάριν. Καϊ κ α τ ' εικόνα μέν π ά σ α
φύσις λογική έστι τοϋ Θεοϋ* κ α θ ' όμοίωσιν δέ, μόνοι οί α γ α θ ο ί καί σοφοί,
κ σ τ ' Π ά σ α ή λογική καϊ νοερά ουσία διήρηται εις δύο, τουτέστιν εις τήν άγγελικήν
καϊ τήν ά ν θ ρ ω π ί ν η ν φύσιν. Καϊ π ά σ α ή αγγελική φύσις διήρηται π ά λ ι ν εις δύο καθοD
λικάς γνώμας τε καϊ άγέλας, | ά γ ι α ς τε καϊ ενάγεις, τουτέστιν είς ά γ ι α ς δυνάμεις καί
α κ ά θ α ρ τ ο υ ς δαίμονας. Καϊ π ά σ α ή ανθρωπινή διήρηται εις γνώμας μόνον καθολικάς
δύο, ευσεβείς λέγω καϊ ασεβείς. |
1025 κ ξ ' Ό μέν Θεός ώς α ύ τ ο ΰ π α ρ ξ ι ς ών καϊ α ύ τ ο α γ α θ ό τ η ς καϊ α ύ τ ο σ ο φ ί α , μάλλον δέ
άληθέστερον ειπείν καϊ υπέρ τ α ύ τ α π ά ν τ α , ουδέν έχει τό σύνολον εναντίον. Τά δέ
κτίσματα, ώς π ά ν τ α μέν μεθέξει κ α ϊ χάριτι τήν ύ π α ρ ξ ι ν έχοντα, τά δέ λογικά καϊ
νοερά καί τήν ά γ α θ ό τ η τ ο ς καϊ σοφίας έπιτηδειότητα, έχουσιν εναντία* τή μέν υπάρ­
ξει, τό μή ύ π ά ρ χ ε ι ν τή δέ ά γ α θ ό τ η τ ο ς καϊ σοφίας έπιτηδειότητι, κ α κ ί α ν κ α ϊ άγνωσίαν.
Καϊ τό μέν ύ π ά ρ χ ε ι ν άεϊ ή μή ύπάρχειν ταύτα, έν τή εξουσία τοϋ πεποιηκότος εστί* τό
Млксим ИСПОВЕДИИК: Четири стотине глава ο љубави
123
бро) него ли у Бога Творца сваке твари и Промислитеља, до последњих и најситнијих
бубица.
19. Четири су врсте људи који сабирају богатство: тројица напред поменута, и (четврти је) домоуправитељ. Очигледно је да само овај правилно сабира (богатство), да му,
делећи сваком по потреби, никад не застане.
2 0 . Све страсне помисли или надражују жељни део душе, или афективни (део) узнемирују, или разумни - помрачују. Отуда се догађа да ум ослепљује за духовно созерцање и молитвено усхођење. Тога ради монах је дужан, а особито исихаста, да тачно пази на своје помисли, и њихове узроке да препознаје и одсеца. Тако треба знати, да
жељни део душе надражују страсна сећања на жене, а узроци томе (сећањима) су неумереност у јелу и пићу, као и често и неразумно контактирање са женама. Њих (та сећања) сасеца глад и жеђ, бденисање и повученост. Афект (осећање) опет узнемирује
страсна сећања на оне који су нас увредили, а узроци томе су: сластољубље, сујета и
љубав према материјалним стварима. Јер овим се острашћени жалости или као онај који је (наведених ствари) лишен, или као онај који није успео (да их стекне). Ове пак
(узроке) одсеца презрење и омаловажавање (речених) из љубави према Богу.
21. Бог познаје самога себе. Познаје и саздања своја. И свете Силе знају Бога, познају
и саздања Божија, али свете Силе знају Бога и створења Његова не тако као што Бог
зна себе и своја створења.
22. Бог зна Самога себе из своје блажене суштине, а своја створења из своје премудрости којом је и у којој је све створио. Α свете Силе знају Бога по заједничарењу, Њега који је изнад сваког заједничарења. Његова пак створења познају поимањем у њима
логоса (= логосности, логичности).
23. Саздања (Божија) су изван ума, а он прима у себе (само) њихове логосе (=поимања).
Но тако не бива у односу на Бога вечног, безграничног, неописивог, Који је даровао
бићима и постојање (битије), и добро биће (благобитије) и вечно биће (бесмртност).
24. Разумно и мислено биће причешћује се (заједничари) Бога светога, мислима Његове доброте и премудрости, својим битисањем и способношћу за врлину (благобитије),
као и благодаћу за бесмртност (вечнобитије). Оно (разумно биће), дакле, благодаћу познаје Бога, а Његова створења (познаје) поимањем, као што је речено, постојеће у тварима творачке премудрости, која је одсликана у уму као гола и безлична.
25. Бог приводећи у постојање разумну и мисаону суштину, по највишој својој доброти, предао је овим бићима четири своја својства која их одржавају, чувају и спасавају:
постојање (битије), бесмртност (вечнобитије), доброту (благобитије) и премудрост.
Прва два је предао суштини, а друга два - слободној вољи. Суштини дакле (даровао је)
- постојање и бесмртност, а слободној вољи - доброту и премудрост, да би оно што је
Он (Бог) по суштини, твар постала по заједничарењу. Зато се каже да смо постали по
образу и по подобију Бога. По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вечно постоји, премда и не беспочетно, него по бескрајности; a no
подобију - као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно
што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божијем је свако разумно биће, a no подобију
- само добри и мудри.
26. Сва разумна и мислена твар задељена је на двоје, то јест на анђелску и човечанску
природу. И сва анђелска природа дели се опет на две главне групе и стада: свете и проклете, тј. на свете Силе и нечисте демоне. И сва људска (природа) дели се такође на само две опште групе, кажем: на побожне (благочестиве) и безбожне (нечестиве).
27. Бог будући као самопостојање, самодоброта и самопремудрост, или тачније рећи и
изнад свега тога, ништа нема себи супротно. Α све твари, имајући постојање по благодати и заједничарењу (са Богом), разумна пак и мислена бића (имајући још) и могућност доброте и премудрости, имају и своје супротности: постојању - непостојање, a
могућности за доброту и премудрост - зло и незнање. И док постојање вечно или непо-
124
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
δέ μετέχειν τής ά γ α θ ό τ η τ ο ς αύτοϋ καϊ τής σοφίας ή μή μετέχειν, έν τή βουλήσει τών
λογικών υπάρχει. |
Β
C
κ η ' Οί μέν Έ λ λ η ν ε ς έξ άϊδίου λέγοντες συνυπάρχειν τώ Θεώ τήν τών όντων ούσίαν, τάς
δέ περϊ αυτήν π ο ι ό τ η τ α ς μόνον έξ αύτοϋ έσχηκέναι, τή μέν ουσία ουδέν λέγουσιν εναν­
τίον, έν δέ ταις ποιότησι μόναις τήν έναντίωσιν είναι. Ήμεις δέ μόνην λέγομεν τήν
θείαν ούσίαν μή έχειν τι εναντίον, ώς άΐδιόν τε οΰσαν καϊ ά π ε ι ρ ο ν καϊ άϊδιότητος ταις
άλλαις χ α ρ ι σ τ ι κ ή ν τή δέ τών όντων ουσία εΐναι μέν τό μή όν εναντίον καϊ έν τή εξου­
σία τοϋ κυρίως όντος ύπάρχειν τό άέι είναι αυτήν ή μή εΐναι, άμεταμέλητα δέ είναι τά
χαρίσματα αύτοϋ. Καί διά τοϋτο κάι έστιν άεϊ καϊ έσται τή π α ν τ ο κ ρ α τ ο ρ ι κ ή δυνάμει
διακρατουμένη, εί καϊ έχει τό μή όν εναντίον, ώς εϊρηται, ώς έκ μή όντων είς τό εΐναι
έκ Θεοϋ π α ρ α χ θ ε ι σ α κανι έν τή βουλήσει αύτοϋ έχουσα τό εΐναι αυτήν ή | μή εΐναι.
κ θ ' "Ωσπερ τό κ α κ ό ν στέρησίς έστιν ά γ α θ ο ϋ καϊ ή ά γ ν ω σ ί α στέρησις γνώσεως, ούτω
καϊ τό μή ον στέρησίς έστι τοϋ όντος, ού τοϋ κυρίως δέ όντος· ούκ έχει γ ά ρ ε ν α ν τ ί ο ν
άλλά τοϋ κ α τ ά μέθεξιν τοϋ κυρίως δντος. Καϊ αί μέν τών π ρ ο τ έ ρ ω ν στερήσεις τή
γνώμη τών γεγονότων έπονται* ή δέ τοϋ δευτέρου έν τή βουλήσει τοϋ πεποιηκότος
ύπάρχεται, τοϋ άέι δι' α γ α θ ό τ η τ α βουλομένου είναι τά όντα καΝι άεϊ ύ π ' α ύ τ ο ϋ εύεργετεισθαι. |
λ' Π ά ν τ α τά γεγονότα, τά μέν είσι λογικά καϊ νοερά καϊ, τών εναντίων δεκτικά, οΐον
α ρ ε τ ή ς καϊ κ α κ ί α ς καϊ, γνώσεως καϊ, άγνωσίας· τά δέ σώματα δ ι ά φ ο ρ α έκ τών έναν1028 τίων συνεστώτα, τουτέστι γής, | α έ ρ ο ς , πυρός, ύδατος. Καϊ, τά μέν είσι α σ ώ μ α τ α πάντη
καϊ, άϋλα, εί κ α ί τινα τούτων συνέζευκται σώμασί' τά δέ έξ ύλης καϊ, είδους μόνον έχει
τήν σύστασιν.
D
λ α ' Π ά ν τ α τά σώματα κ α τ ά φύσιν έστιν ακίνητα* κινείται δέ ύ π ό ψυχής* τά μέν, λογι­
κής* τά δέ, άλογου* τά δέ, αναίσθητου.
λ β ' Τών ψυχικών δυνάμεων ή μέν έστι θρεπτική καϊ, αυξητική* ή δέ φ α ν τ α σ τ ι κ ή καϊ,
ορμητική* ή δέ λογιστική καϊ, νοητική. Καϊ, τής μέν πρώτης μόνης μετέχουσι τά φυτά*
τής δέ δευτέρας προς ταύτη τά ά λ ο γ α ζώα. τής δέ τρίτης προς ταις δυσιν οί άνθρωποι.
Καϊ, αί μέν δύο δυνάμεις φθαρταί* ή δέ τρίτη ά φ θ α ρ τ ο ς καϊ, α θ ά ν α τ ο ς άποδείκνυται. |
Β
C
λ γ ' Άλλήλαις μεταδιδοϋσαι φωτισμού αί ά γ ι α ι δυνάμεις, κάι τή α ν θ ρ ω π ι ν ή φύσει ή
αυτών αρετής μεταδιδόασιν ή τής έν αύταις γνώσεως* καϊ, αρετής μέν, οΐον τής θεομιμήτου άγαθότητος, κ α θ ' ην καϊ, έαυτάς καϊ, άλλήλας καϊ, τάς ύποβεβηκυίας εύεργετοϋσι
θεοειδεΐς έργαζόμεναι* γνώσεως δέ ή περϊ, Θεοϋ τι ύ ψ η λ ό τ ε ρ ο ν σύ γ ά ρ , φησίν, ύψιστος
είς τον αιώνα, Κύριε* ή περί σωμάτων βαθύτερο ν ή περϊ, α σ ω μ ά τ ω ν ακριβέστερο ν ή
περί π ρ ο ν ο ί α ς τρανότερο ν ή περϊ, κρίσεως σαφέστερον.
λ δ ' Νοός έστι α κ α θ α ρ σ ί α π ρ ώ τ ο ν μέν τό γνώσιν έχειν ψευδή* δεύτερον δέ τό άγνοείν
τι τών καθόλου* ώς προς ά ν θ ρ ώ π ι ν ο ν νουν λέγω, αγγέλου γ ά ρ έστι τό μηδέν τών έπϊ,
μέρους ά γ ν ο ε ί ν τρίτον δέ τό εμπαθείς έχειν λογισμούς* τέταρτον δέ τό συγ|κατατίθεσθαι τή αμαρτία.
λ ε ' Ψυχής έστιν α κ α θ α ρ σ ί α τό μή ένεργειν κ α τ ά φ ύ σ ι ν έκ τούτου γ ά ρ τίκτονται τώ
νώ οί εμπαθείς λογισμοί. Τότε γ ά ρ κατά φύσιν ενεργεί, ό τ α ν αί π α θ η τ ι κ ά ! αυτής δυ­
νάμεις, ό θυμός λέγω κάι ή επιθυμία, έν τή τών π ρ α γ μ ά τ ω ν καϊ τών έν αύτοις νοημά­
των προσβολή α π α θ ε ί ς διαμένωσι.
λ σ τ ' Σώματος έστιν α κ α θ α ρ σ ί α ή κ α τ ' ένέργειαν αμαρτία.
D
λ ζ ' Α γ α π ά ήσυχίαν ό μή π ά σ χ ω ν προς τά τοϋ | κόσμου καϊ, α γ α π ά π ά ν τ α ς α ν θ ρ ώ π ο υ ς
ό μηδέν α γ α π ώ ν ά ν θ ρ ώ π ι ν ο ν καϊ γνώσιν έχει Θεοϋ καϊ τών θείων ό μή σκανδαλιζόμενος εις τινα εϊτε διά π α ρ α π τ ώ μ α τ α εϊτε διά λογισμούς έξ υπόνοιας.
λ η ' Μέγα μέν τό μή πάσχειν προς τά πράγματα* μείζον δέ τούτου π ο λ λ ώ τό προς τά
τούτων νοήματα α π α θ ή διαμειναι.
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
125
стојање свих твари јесте у власти (њиховог) Творца, дотле заједничарење у доброти и
премудрости или незаједничарење, постоји у вољи разумних бића.
28. Грчки философи говорећи да суштина (створених) бића од вечности сапостоји са
Богом, а да су од Њега добили само својства (облике постојања), веле да природи нема
ништа супротно, него супротности постоје само својствима. Α ми кажемо (тј. Црква)
да само Божанска суштина нема ништа себи супротно, као вечнопостојећа и бесконачна, која вечност дарује другим (природама), док је природи (створених) бића супротно
небиће, и у власти Самопостојећег (Бића = Бога) постоји њихово вечно биће или небиће, „јер Бог се неће раскајати за своје дарове" (Рим 11, 29). Отуда природа створених
бића и постоји вечно и постојаће Сведржитељском силом држана, иако има небиће за
(своју) супротност као што је речено, као она која је из небића у биће (Богом) произведена, и у вољи Његовој има своје биће или небиће.
29. Као што је зло недостатак добра и незнање недостатак знања, тако је и небиће недостатак бића, али не Самобитног бића (Бога), јер оно нема своје супротности, него
бића које постоји заједничарењем са Самобитним бићем. И док прва два недостатка
(тј. доброте и знања) зависе од слободне воље створених бића (тј. људи), дотле недостатак другог (тј. самог постојања бића) налази ce у вољи Творца, Који по доброти
(својој) хоће да створења вечно постоје и од Њега вечно примају добро.
3 0 . Сва створења су или разумна и мислена, која су пријемчива за супротности, тј. врлине и зла, знања и незнања, или разна тела која су од супротности састављена, тј. од
земље, ваздуха, ватре и воде. И док су прва потпуно бестелесна и нематеријална, иако
су нека од њих и удружена са телима, дотле су друга састављена само из материје и
облика.
31· Сва тела су по природи (својој) непокретна. Покрећу се, пак, душом: једна - разумном, друга - неразумном, а нека - безосећајном. (Људи - животиње - биљке).
32. Од душевних сила, једна је која храни и узраста (тело), друга - која изазива маштања и нагоне (афекте), а трећа - разумна и мисаона. Биљке (растиње) заједничаре
само у првој, у другој заједно са овом (првом) - неразумне животиње, a у трећој заједно са прве две - људи. Прве две силе су трулежне (пропадљиве), док се трећа показује
нетрулежном и бесмртном.
33. Свете Силе (=Анђели) предајући једне другима (божанску) светлост, предају и
људској природи или од своје врлине или од свога знања. Та врлина је богоподобна
доброта, по којој добро чине и сами себи и једни другима (= виши чинови нижима) и
нижим бићима (=људима) чинећи их боголикима. Α што се тиче знања, (предају) неко
више знање ο Богу, као рецимо у Псалму: „А ти си, Господе, висок увијек" (Пс 92, 8)
или ο телима нешто дубље (знање), или ο бестелесним (бићима) нешто тачније, или ο
промислу - одређеније, или ο суду - јасније.
34. Нечистота ума јесте прво да има нечисто знање; друго - да не познаје нешто од
постојећег (говори овде за људски ум, јер није својство ангелског ума да не зна штогод
од појединачног); треће - да има страсне помисли и четврто - да пристаје на грех.
35· Нечистота душе је да не делује по природи, јер из тога се рађају у уму страсне помисли. Α тада делује (душа) по природи, када њене страсне силе, афект кажем и жеља,
остану бестрасне при нападу ствари и мисли ο њима.
36. Нечистота тела је грех делом (учињен).
37. Тиховање (истински) воли онај који је непристрастан према било чему светском; и
све људе воли онај који не воли ништа што је људско; и познање Бога и божанских
ствари има онај који се не саблажњава ничим, било гресима (људским), било подозривим помислима (о људима).
38. Велико је (дело) бити непристрастан према стварима; али је много веће остати бестрастан у помислима ο њима.
126
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
λ θ ' Α γ ά π η και εγκράτεια α π α θ ή τον νουν διατηροϋσι προς τε τά π ρ ά γ μ α τ α και προς
τά τούτων νοήματα.
1029 μ' Ού προς τά π ρ ά γ μ α τ α ό νους πολεμει τοϋ θεο|φιλοϋς ο υ δ έ π ρ ο ς τά τούτων νοήμα­
τα, άλλά προς τά π ά θ η τά τοίς νοήμασι συνεζευγμένα* ο ί ο ν ού προς τήν γ υ ν α ί κ α πο­
λεμει ο υ δ έ προς τον λυπήσαντα ο υ δ έ προς τάς τούτων φ α ν τ α σ ί α ς , άλλά προς τά πάθη
τά έν ταΐς φ α ν τ α σ ί α ι ς συνεζευγμένα.
μ α ' Α π α ς ό πόλεμος τοϋ μοναχού προς τούς δαίμονας, ϊ ν α τά π ά θ η τών νοημάτων
χωρίση* άλλως γ ά ρ ά π α θ ώ ς τά π ρ ά γ μ α τ α βλέπειν ού δύναται.
μ β ' Α λ λ ο έστι π ρ ά γ μ α και άλλο νόημα και άλλο πάθος* και π ρ ά γ μ α μέν έστιν, οίον
άνήρ, γυνή, χρυσός και τά έξης* νόημα δέ, οΐον μνήμη ψιλή τίνος τών προειρημένων
πάθος δέ, οΐον φίλια άλογος ή μίσος άκριτόν τίνος τών προειρημένων. Προς ούν τό
πάθος έστι τοϋ μοναχού ή μάχη. |
Β
μ γ ' Νόημα έστιν εμπαθές λογισμός σύνθετος ά π ό π ά θ ο υ ς και νοήματος. Χωρισωμεν
τό π ά θ ο ς ά π ό τοϋ νοήματος και απομένει ό λογισμός ψιλός* χωρίζομεν δέ δι' α γ ά π η ς
πνευματικής και εγκράτειας, έάν θέλωμεν.
μ δ ' Αί μέν άρεται τών π α θ ώ ν τον νουν χ ω ρ ί ζ ο υ σ ι ν αί δέ π ν ε υ μ α τ ι κ ά ! θεωρίαι, τών
ψιλών ν ο η μ ά τ ω ν ή δέ κ α θ α ρ ά προσευχή α ύ τ ώ αυτόν παριστησι τω Θεώ.
μ ε ' Αι μέν άρεται, διά τήν γνώσιν τών γ ε γ ο ν ό τ ω ν ή δέ γνώσις, διά τον γινώσκοντα* ό
C
δέ γινώσκων, | διά τον άγνώστως γινωσκόμενον και υ π έ ρ γνώσιν γινώσκοντα.
μ σ τ ' Ούχ ώς προσδεόμενός τίνος ό υπερπλήρης Θεός παρήγαγεν εις τό εΐναι τά γεγονότα,
άλλ' ϊ ν α α υ τ ά μέν α ύ τ ο ϋ α ν α λ ό γ ω ς μετέχοντα α π ό λ α υ σ η , αυτός δέ έ υ φ ρ α ν θ ή έπϊ τοις
έργοις α ύ τ ο ϋ , ο ρ ώ ν α υ τ ά εύφραινόμενα καϊ τον άκόρεστον άκορέστως άεϊ κορεννύμενα.
μ ξ ' Πολλούς έχει ό κόσμος πτωχούς τω πνεύματι, άλλά π α ρ ά τό π ρ ο σ ή κ ο ν κ α ϊ πολλούς
πενθοϋντας, άλλά διά ζημίας χρημάτων ή άποβολάς τ έ κ ν ω ν καϊ πολλούς πραεΐς, άλλά
D
προς τά α κ ά θ α ρ τ α πάθη* καϊ πολλούς πεινώντας καϊ διψώντας, ά λ λ ά τό άρ|πάζειν τά
αλλότρια καϊ κερδαίνειν έξ αδικίας* καϊ πολλούς ελεήμονας, ά λ λ ά προς τό σώμα καϊ τά
τοϋ σώματος* καϊ κ α θ α ρ ο ύ ς τή κ α ρ δ ί α , άλλά διά κ ε ν ο δ ο ξ ί α ν κ α ϊ ειρηνοποιούς, άλλά
τήν ψυχή ν τή σαρκϊ υποτάσσοντας* καϊ πολλούς δεδιωγμένους, άλλ' ώς άτακτους* καϊ
πολλούς όνειδιζομένους, άλλ' έπϊ αίσχροις άμαρτήμασιν. Αλλ' εκείνοι μόνοι μακάριοι
1032 | οί διά Χριστόν καϊ κ α τ ά Χριστόν ταϋτα καϊ ποιοϋντες καϊ πάσχοντες. Διά τί; Ό τ ι
αυτών έστιν ή βασιλεία τών ο υ ρ α ν ώ ν καϊ αύτοϊ τον Θεόν όψονται, καϊ τά έξης. "Ωστε
ούχ ότι ποιοϋσι τ α ϋ τ α καϊ πάσχουσι, είσϊ μακάριοι* καϊ γ ά ρ οί προειρημένοι τό αυτό
π ο ι ο ϋ σ ι ν άλλ' ότι διά Χριστόν καϊ κ α τ ά Χριστόν τ α ϋ τ α καϊ ποιοϋσι κ α ϊ πάσχουσι,
μ η ' Έν πάσι τοις ύ φ ' ημών πραττομένοις ό σκοπός ζητείται π α ρ ά Θεώ, ώς πολλάκις
είρηται, εϊτε δι' α υ τ ό ν εϊτε δι' άλλο τι πράττομεν. Ό τ α ν ούν τι θέλωμεν π ρ ά ξ α ι α γ α θ ­
όν, μή τήν άνθρωπαρέσκειαν, άλλά τον Θεόν σχώμεν σ κ ο π ό ν ϊ ν α εις α υ τ ό ν άεϊ άποβλεπόμενοι, δι' α υ τ ό ν π ά ν τ α π ρ ά ξ ω μ ε ν ϊνα μή καϊ τον κ ό π ο ν ύπομείνωμεν καϊ τον
Β
μισθόν | άπολέσωμεν.
μ θ ' Καϊ τ ά ψιλά τών α ν θ ρ ω π ί ν ω ν π ρ α γ μ ά τ ω ν νοήματα καϊ τ ά π ά ν τ ω ν τών γεγονότων
θεωρήματα απόβαλε τοϋ νοός έν τω καιρώ τής προσευχής, ϊ ν α μή τά ήττονα φανταζόμενος τοϋ π ά ν τ ω ν τών όντων άσυγκρίτως κρείττονος έκπέσης.
ν ' Έ ά ν τον Θεόν γνησίως αγαπήσωμεν, δι' α υ τ ή ς τής α γ ά π η ς τ ά π ά θ η άποβάλλομεν.
Ή δέ εις α υ τ ό ν α γ ά π η έστϊ τό π ρ ο τ ι μ ά ν αυτόν τοϋ κόσμου καϊ τήν ψυχήν τής σαρκός*
έν τω τών κοσμικών μέν περιφρονεϊν πραγμάτων, α ύ τ ώ δέ σχολάζειν διά π α ν τ ό ς διά
τε εγκράτειας κ α ϊ α γ ά π η ς καϊ προσευχής καϊ ψαλμωδίας καϊ τών έξης.
C
ν α ' Έ ά ν σχολάζοντες τω Θεώ χρόνω πολλώ τοϋ | π α θ η τ ι κ ο ύ μέρους τής ψυχής έπιμελώμεθα, ούκ έτι προς τάς τών λογισμών προσβολάς έξοκείλομεν ά λ λ ά καϊ άκριβέστερον τάς τούτων αίτιας κ α τ α ν ο ο ϋ ν τ ε ς καϊ έκκόπτοντες δ ι ο ρ α τ ι κ ώ τ ε ρ ο ι γινόμεθα,
ώστε πληρωθήναι εις ημάς τό* Καϊ έπειδεν ό οφθαλμός μου έν τοις έχθροις μου καϊ έν
τοις έπανισταμένοις έπ' έμέ πονηρευομένοις άκούσεται τό ους μου.
ν β ' Ό τ α ν βλέπης τον νουν σου εύσεβώς καϊ δικαίως άναστρεφόμενον έ ν τοις τ ο ϋ κό­
σμου νοήμασι, γίνωσκε καϊ τό σώμα σου κ α θ α ρ ό ν καϊ ά ν α μ ά ρ τ η τ ο ν δ ι α μ έ ν ε ι ν όταν
δέ τ ο ν νουν βλέπης κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν άμαρτίαις σχολάζοντα καϊ μή άνακόπτης, γίνωσκε
καϊ τό σ ώ μ α σ ο υ μή πολυχρονίζειν τούτοις αύτοις περιπεσεΐν. |
МАКСИМ ИСПОВКДНИК: Четири стотиие глава ο љубави
127
39. Љубав и уздржање држе ум бестрастан и према стварима и према помислима ο
њима.
4 0 . Ум богољупца не ратује ни против ствари ни против помисли ο њима, него против
страсти које су повезане са помислима. To јест, он не ратује против жене, нити против
увредиоца, нити против помисли ο њима, него против страсти која је са тим помислима повезана.
41. Сав рат монаха против демона је, да би одвојио страсти од помисли, јер друкчије
не може посматрати ствари бестрасно.
4 2 . Друго је ствар, а друго помисао (о њој), а друго страст. Ствар је нпр. човек, жена,
злато и остало. Помисао је нпр. голо сећање нечега од реченога, а страст, нпр. неразумна љубав или безрасудна мржња према нечему реченом. Против страсти је, дакле,
монахова борба.
4 3 . Страсна мисао је помисао сложена од страсти и мисли. Одвојимо страст од мисли
и остаће проста (гола) помисао. Α одвајамо их љубављу духовном и уздржањем, ако
хоћемо.
4 4 . Врлине одвајају ум од страсти; духовна созерцања - од простих (голих) помисли;
а чиста молитва - узноси га самоме Богу.
45. Врлине (бивају) ради познања створења; знање - ради онога који сазнаје; а онај
који сазнаје - ради Онога који се несазнајно сазнаје и Који је изнад (сваког) сазнања.
46. Преизобилни Бог увео је створења у биће (=постојање), не што би у било чему
имао потребу, него да би она уживала заједничарећи у Њему аналогно (својој пријемчивости), а Он да се весели за дела своја (Пс 104, 31), гледајући њих да се веселе и да
се увек ненасито сите (Његовим даровима).
47. Свет има много сиромашних духом, али не као што доликује; и много оних који
плачу, али због (претрпљене) штете у богатству или губљења деце; и много кротких,
али према нечистим страстима; и много оних који гладују и жеђују, али за отимачином
туђега и неправедном коришћу; и много милостивих, али премателу и ономе што је за
тело; и чистих срцем, али ради сујете; и миротвораца, али оних који потчињавају душу
телу; и много прогнаних, али као неуредних; и много ружених, али због срамних грехова. Али су блажени само они који ради Христа и по Христу све ово и чине и подносе. Зашто? „Јер је њихово царство небеско, и они ће Бога видјети", итд. (Мт 5, 3-12).
Тако дакле, нису блажени они зато што ово чине или подносе, јер и они напред речени
исто то чине, него што ради Христа и по Христу то чине и подносе.
4 8 . У свему што ми чинимо, као што је много пута речено, Бог истражује циљ, да ли
ради Њега или ради чега другог то чинимо. Када, дакле, хоћемо да учинимо нешто добро, треба да имамо циљ не човекоугађање, него Бога, да би увек гледајући у Њега, све
чинили Њега ради, да не би и труд поднели и плату изгубили.
4 9 . За време молитве избаци из ума свога и просте помисли ο људским стварима и созерцање свега створенога, да не би маштајући ο горим (стварима) отпао од Оног који је
несравњиво бољи од свега постојећег.
5 0 . Ако Бога истински заволимо, љубављу ћемо овом страсти одбацити. Α љубав према Њему је да претпоставимо Њега свету и душу телу, у презирању светских ствари,
посвећујући се Њему свагдашњим уздржањем, љубављу, молитвом, псалмопјенијем итд.
51. Ако посвећујући се Богу, дуго време будемо бринули ο страсном делу душе (жељном и афективном), нећемо више застрањивати због напада (злих) помисли, него тачније поимајући њихове узроке и одсецајући их, обазривији постајемо, тако да се на нама испуњава (реч Пророка) „И око моје види непријатеље моје, и ο безаконицима, који
устају на мене, слушају уши моје" (Пс 92, 11).
52. Када видиш свој ум да се побожно и праведно бави светским помислима, знај да и
тело твоје чисто и безгрешно (пребива). Α када видиш ум да ce у мислима бави гресима, и то не пресечеш, знај да и тело твоје неће дуго задоцнити да падне у исте (грехе).
128
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
ν γ ' Ώ σ π ε ρ τό σώμα έχει κόσμον τά π ρ ά γ μ α τ α , ούτω και ό νους έχει κόσμον τά νοή­
ματα· και ώσπερ τό σώμα πορνεύει μετά τοϋ σώματος τής γυναικός, ούτω και ό νους
πορνεύει μετά τοϋ νοήματος τής γυναικός διά τής φ α ν τ α σ ί α ς τοϋ ίδιου σώματος* τήν
γάρ μορφήν τοϋ ίδιου σοόματος βλέπει μιγνυμένην μετά τής μορφής τής γυναικός κ α τ ά
διάνοιαν. Ω σ α ύ τ ω ς κάί τήν μορφήν τοϋ λυπήσαντος αμύνεται κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν διά τής
μορφής τοϋ ίδιου σώματος. Και έπϊ τών άλλων αμαρτημάτων ομοίως* ά π ε ρ γ ά ρ πράτ­
τει τό σώμα κ α τ ' ένέργειαν εις τον κόσμον τών π ρ α γ μ ά τ ω ν , τ α ϋ τ α π ρ ά τ τ ε ι και ό νους
εις τον κόσμον τών νοημάτων. |
0 3 3 ν δ ' Ούκ έστι φ ρ ί ξ α ι και έκπλαγήναι και έκστήναι τή διανοίςχ ότι ό μέν Θεός και Πα­
τήρ κρίνει ούδένα, π ά σ α ν δέ τήν κρίσιν δέδωκε τω Υίώ. Ό δέ Υιός κράζει* Μή κρίνε­
τε, ίνα μή κριθήτε* μή καταδικάζετε, ίνα μή καταδικασθήτε. Ό δέ Α π ό σ τ ο λ ο ς ομοίως*
Μή προ καιρού τι κρίνετε, έως αν έλθη ό Κύριος, και* Έν ω κρίματι κρίνεις τον έτε­
ρον, σεαυτόν κατακρίνεις. Οί δέ ά ν θ ρ ω π ο ι αφέντες τό κλαίειν τάς ε α υ τ ώ ν αμαρτίας
ήραν τήν κρίσιν ά π ό τοϋ Υίοϋ και αύτοι ώς άναμάρτητοι κρίνουσι και κ α τ α δ ι κ ά ζ ο υ σιν αλλήλους* και ό μέν ουρανός έξέστη έπι τούτω, ή δέ γή έφριξεν, α ύ τ ο ι δέ ούκ αίσχύνονται άναισθητοϋντες.
Β
ν ε ' Ό τάς τών άλλων αμαρτίας περίεργαζόμενος | ή και έξ υ π ό ν ο ι α ς τον ά δ ε λ φ ό ν κρί­
νων, ο ύ π ω έβαλεν αρχήν μετανοίας ουδέ τοϋ έρευνάν και γ ν ώ ν α ι τάς έαυτοϋ αμαρτίας,
έν άληθεία βαρυτέρας ούσας μολίβδου π ο λ υ τ ά λ α ν τ ο υ , ουδέ έγνω πόθεν γίνεται άν­
θρωπος β α ρ υ κ ά ρ δ ι ο ς α γ α π ώ ν ματαιότητα και ζητών ψεύδος. Διά τοϋτο ώς ά φ ρ ω ν και
έν σκότει διαπορευόμενος, άφεις τάς έαυτοϋ αμαρτίας τάς τών ά λ λ ω ν φ α ν τ ά ζ ε τ α ι ή
ούσας ή νομιζομένας έξ υπόνοιας.
ν σ τ ' Ή φιλαυτία, ώς πολλάκις είρηται, π ά ν τ ω ν τών εμπαθών λογισμών αίτια καθί­
σταται. Έκ γ ά ρ ταύτης γεννώνται οί τρεις γενικώτατοι τής επιθυμίας λογισμοί* ό τής
γαστριμαργίας και τής φ ι λ α ρ γ υ ρ ί α ς και τής κενοδοξίας. Έκ μέν τής γ α σ τ ρ ι μ α ρ γ ί α ς
C
γεννάται ό τής πορνείας* έκ δέ τής φιλαργυ|ρίας, ό τής πλεονεξίας* έκ δέ τής κενοδο­
ξίας, ό τής ύπερηφανίας. Οί δέ λοιποί πάντες έκάστω τών τριών ά κ ο λ ο υ θ ο ϋ σ ι ν δ τε
τής οργής και ό τής λύπης κάι ό τής μνησικακίας κάί άκηδίας κ α ι φ θ ό ν ο υ και καταλαλιάς και οί λοιποί. Τ α ϋ τ α ούν τά π ά θ η συνδεσμοϋσι τον νουν τοις ύλικοις πράγμα­
σι και κατέχουσιν α υ τ ό ν εις τήν γήν, λίθου δίκην β α ρ ύ τ α τ ο υ α ύ τ ώ επικείμενα, φύσει
όντα α υ τ ό ν πυρός κουφότερον κάί όξύτερον.
ν ζ ' Αρχή μέν π ά ν τ ω ν τών παθών, ή φιλαυτία* τέλος δέ, ή ύ π ε ρ η φ α ν ί α . Φιλαυτία δέ έστιν
ή προς τό σώμα άλογος φιλία* ό τ α ύ τ η ν έκκόψας, συνέκοψε π ά ν τ α τά π ά θ η τά έξ αυτής.
D
ν η ' "Ωσπερ οί γονείς τών σωμάτων προσπάσχουσι | τοις έξ α υ τ ώ ν γεννώμενοις, ούτω
0 3 6 και ό νους φυσικώς τοις έαυτοϋ πρόσκειται λόγοις. Κάί ώσπερ | τοις εκείνων εμπαθέστε­
ρο ις, κ α ν π ά ν τ ω ν κ α τ ά π ά ν τ α ώσιν οί παίδες κ α τ α γ ε λ α σ τ ό τ α τ ο ι , πάντο)ν φ α ί ν ο ν τ α ι
επιεικέστατοι και εύμορφότατοι, ο ύ τ ω και τω άφρονι νώ οί α ύ τ ο ϋ λόγοι, καν π ά ν τ ω ν
ωσι μοχθηρότεροι, π ά ν τ ω ν φ α ί ν ο ν τ α ι φρονιμώτεροι. Τω δέ σοφώ ούχ ούτως οί έαυτοϋ
λόγοι* άλλ' ό τ α ν δόξη πληροφορεΐσθαι ότι αληθείς είσι και καλοί, τότε μάλιστα ού
πιστεύει τή έαυτοϋ κρίσει, άλλά άλλους σοφούς τών έαυτοϋ λόγων κριτάς καθίστησι,
μή εις κενόν τρέχη ή έδραμε* και έξ αυτών τήν βεβαίωσιν λαμβάνει,
ν θ ' Ό τ α ν τινά νικήσης τών ατιμότερων παθών, οΐον ή γ α σ τ ρ ι μ α ρ γ ί α ν ή πορνείαν ή
Β
όργήν ή | πλεονεξίαν, ευθύς έ φ ί π τ α τ α ι έπι σε ό τής κενοδοξίας λογισμός* έάν δέ τού­
τον νικήσης, ό τής ύ π ε ρ η φ α ν ί α ς διαδέχεται.
ξ' Π ά ν τ α τά άτιμα π ά θ η κ ρ α τ ο ύ ν τ α τής ψυχής τον τής κενοδοξίας έξ αυτής άπελαύνουσι λ ο γ ι σ μ ό ν και π ά ν τ ω ν τών προειρημένων ηττημένων, έπ' α υ τ ή ν α υ τ ό ν άναλύουσιν.
ξ α ' Ή κενοδοξία ποτέ μέν αναιρουμένη ποτέ δέ μένουσα τίκτει τήν ύ π ε ρ η φ α ν ί α ν και
αναιρουμένη μέν, οϊησιν έμποιει* μένουσα δέ, άλαζονείαν.
ξ β ' Κενοδοξίαν μέν αναιρεί ή κ ρ υ π τ ή εργασία* ύ π ε ρ η φ α ν ί α ν δέ, τό τω Θεώ έπιγράφειν τά κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α . |
C
ξ γ ' Ό γνώσεως Θεοϋ καταξιωθείς κ α ι τής έκ ταύτης ηδονής ά π ο λ α ύ σ α ς πλουσίως, ού­
τος κ α τ α φ ρ ο ν ε ί τών έκ τοϋ έπιθυμητικοϋ τικτομένων π α σ ώ ν ηδονών,
ξ δ ' Ό έπιθυμών τών επιγείων ή βρωμάτων επιθυμεί ή τών τά υ π ο γ ά σ τ ρ ι α θεραπευόντων
ή δόξης ανθρωπινής ή χρημάτων ή τίνος άλλου τών τούτοις ε π ο μ έ ν ω ν κ α ι εί μή τι τούτων
D
Млксим Исповндник: Четири стотине глава ο љубави
129
53. Као што тело има свет ствари, тако и ум има свет мисли; и као што тело блудничи
са телом жене, тако и ум блудничи са помишљу ο жени маштаријама свога сопственог
тела, јер мисаоно види облик свога сопственог тела где се сједињује са обликом жениног (тела). Исто тако он се обликом свога сопственог тела у мислима свети (замишљеном) облику онога који га је увредио. Слично бива и са осталим гресима. Јер оно што
чини тело делом у свету ствари, то чини и ум (мислено) у свету мисли.
54. He треба ли се ужаснути, устрептати или доћи изван себе умом (када се чује) да
„Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину" (Јн 5, 22). И да Син виче: „Не судите, да вам се не суди" (Мт 7, 1); „не судите, и неће вам се судити" (Лк 6, 37). Или када
Апостол слично вели: „Не судите ништа прије времена, докле не дође Господ" (1. Кор
4, 5), и „у чему судиш другоме, себе осуђујеш" (Рим 2, 1). Α људи, оставивши плач за
своје грехе, узели су суд од Сина, и сами, као безгрешни, суде и осуђују једни друге. И
док се небо ужасава над тим, а земља тресе, они се не стиде будући неосетљиви.
55. Онај који се интересује за туђе грехе или из подозрења суди брата (свога), још није
поставио почетак покајања, нити испитивању и познању својих грехова, који су ваистину тежи од гомиле олова, нити је сазнао откуда постаје човек тешка срца који „љуби ништавило и тражи лаж" (Пс 4, 3). Због тога као безуман и као онај који ходи у тами, оставивши своје грехе, машта ο туђим (гресима) стварним или замишљеним из подозрења.
56. Себељубље, као што је много пута речено, бива узроком свих страсних помисли.
Јер из њега се рађају три најглавније (страсне) помисли жељног дела душе: стомакоугађања, среброљубља и сујете (празнославља). Из стомакоугађања рађа се помисао
блуда, из среброљубља - помисао лакомства (=многостјажанија), а из сујете помисао гордости. За понеком од ове три, следују све остале страсне помисли, као: помисао
гнева, туге, злопамћења, унинија, зависти, оговарања итд. Ове дакле страсти везују ум
материјалним стварима, свлаче га на земљу и притискају га слично претешком камену,
иако је он (ум) по природи лакши и бржи од огња.
57. Почетак свих страсти је себељубље, а крај - гордост. Себељубље је, пак, неразумна љубав према телу. Онај који је њега одсекао (од себе), одсекао је уједно и све страсти које су из њега.
58. Као што су телесни родитељи пристрасни према деци својој, тако је и ум природно пристрастан (према) својим мислима. И као што пристрасним родитељима њихова
деца изгледају најпристојнија и најлепша, иако су (у стварности) она најдостојнија
подсмеха, тако и неразумном уму његове помисли, иако су најружније, изгледају најмудрије. Али (истински) мудроме (човеку) не изгледају тако његове мисли, него чак и
када је потпуно уверен да су (оне) истините и добре, тада поготову не верује своме суду, него поставља друге мудраце за судије својих мисли, „да како не трчим или не трчах узалуд" (Гал 2, 2), и од њих прима потврду (о исправности својих мисли).
59. Када победиш неку од бесчестнијих страсти, као нпр. стомакоугађање или блуд,
или гнев или лакомост, одмах напада на тебе помисао сујете, а ако ову победиш, прихвата те помисао гордости.
6 0 . Све срамне страсти које владају душом, изгоне из ње помисао сујете. Α када оне
буду побеђене, поново повраћају у душу сујету.
61. Сујета рађа гордост, било изгоњена из душе, било задржавана у њој. Изгоњена
ствара надменост (самомњење), а задржавана - разметљивост.
62. Сујету избацује (из душе) тајно делање (тј. молитва, и благе и смирене помисли), a
гордост - приписивање Богу (свих) успеха (у добру).
63. Онај који се удостојио познања Бога, и окусио богато сладост која из тога произилази, он презире све сладости које се рађају из жељног дела душе.
64. Онај који жели земаљска блага, или жели (укусна) јела, или оно што служи подстомачним страстима, или људску славу, или имања, или било шта друго што следује
иза њих. И ако ум не нађе ништа боље од ових (ствари) на шта би пренео своју жељу,
130
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
εύρη κρειττον ό νους, έφ' ω τήν έπιθυμίαν μετενέγκη, ούκ αν τ ο ύ τ ω ν κ α τ α φ ρ ο ν ε ι ν είς
ν
τέλος πεισθή. Κρειττων δέ τούτων άσυγκρίτως ή τοϋ Θεοϋ γνώσις κα ι τών θειων έστι.
ξ ε ' Οί τών ηδονών κ α τ α φ ρ ο ν ο ϋ ν τ ε ς ή φόβω κ α τ α φ ρ ο ν ο ϋ σ ι ν ή έλπιδι ή γνώσει καί τή
είς Θεόν α γ ά π η . |
D
1037
Β
ξ σ τ ' Ή άνευ π ά θ ο υ ς τών θείων γνώσις ού πείθει τον νουν είς τέλος κ α τ α φ ρ ο ν ε ι ν τών
προσύλων, άλλ' έοικε λογισμώ ψιλώ π ρ ά γ μ α τ ο ς αισθητού. | Διό πολλούς έστιν εύρειν
ν
τών α ν θ ρ ώ π ω ν γνώσιν έχοντας πολλήν κα ι έν τοις τής σαρκός πάθεσι δίκην χοίρων έν
βορβόρω κυλινδουμένους. Προς ολίγον γ ά ρ έξ επιμελείας καθαρθέντες καί τής γνώ­
σεως επιτυχόντες, ύστερον άμελήσαντες ώμοιώθησαν τώ Σαούλ, δς βασιλείας καταξι­
ωθείς κ α ί ά ν α ξ ί ω ς πολιτευσάμενος, μετ' οργής φοβέρας έξ αυτής άπεβλήθη.
ξ ζ ' "Ωσπερ ό ψιλός τών α ν θ ρ ω π ί ν ω ν π ρ α γ μ ά τ ω ν λογισμός ούκ α ν α γ κ ά ζ ε ι τον νουν
κ α τ α φ ρ ο ν ε ι ν τών θείων, ούτως ο υ δ έ ή ψιλή γνώσις τών θείων πείθει είς τέλος κ α τ α φ ρ ­
ονειν τών α ν θ ρ ω π ί ν ω ν διότι έν σκιαις νϋν υπάρχει καί είκασμοις ή αλήθεια. Καϊ διά
τοϋτο δεϊται τοϋ μ α κ α ρ ί ο υ π ά θ ο υ ς τής άγιας | α γ ά π η ς , τής συνδεσμούσης τον νουν
τοις πνευματικοϊς θεωρήμασι καϊ πειθούσης προτιμάν τών υλικών τά ά ϋ λ α καϊ τών
αισθητών τά νοητά κ α ϊ θεια.
ξ η ' Ού π ά ν τ ω ς ό τά π ά θ η έκκόψας καϊ ψιλούς τούς λογισμούς έργασάμενος ήδη α υ τ ά
καϊ έπϊ τά θεια έτρεψεν, άλλά δ ύ ν α τ α ι μήτε προς τά α ν θ ρ ώ π ι ν α πάσχειν μήτε προς τά
θεια* όπερ επισυμβαίνει έπϊ τών π ρ α κ τ ι κ ώ ν μόνον καϊ μήπω γνώσεως καταξιωθέντων,
οϊ φόβω κολάσεως ή έλπίδι βασιλείας τών π α θ ώ ν άπέχονται.
C
ξ θ ' Διά πίστεως περιπατοϋμεν, ού διά είδους· καϊ έν έσόπτροις τήν γνώσιν έχομεν κ α ϊ
αίνίγμασι. Καϊ διά τοϋτο πολλής δεόμεθα τής έν αύτοις άσχο|λίας, ϊ ν α τή χρονιά τού­
των μελέτη κ α ϊ άδολεσχίςχ έξιν δ υ σ α π ό σ π α σ τ ο ν τών θεωρημάτων ποιήσωμεν.
ο ' Έ ά ν π ρ ο ς ολίγον τών π α θ ώ ν τάς αιτίας έκκόψαντες τοις πνευματικοΐς ένασχοληθώμεν θεωρήμασι, μή έν αύτοΐς δέ άεϊ διατρίψωμεν, αυτό τοϋτο έχοντες έργον ευχερώς
πάλιν έπϊ τά τής σαρκός π ά θ η περιτρεπόμεθα, μηδέν άλλο εκείθεν κ α ρ π ω σ ά μ ε ν ο ι ή
ψιλήν γνώσιν μετά οίήσεως· ης τό τέλος ή τε αυτής κ α τ ά μικρόν τής γνώσεως σκότωσις
καϊ ή παντελής τοϋ νοϋ έπϊ τά υλικά εκτροπή.
D
1040
Β
ο α ' Πάθος α γ ά π η ς ψεκτόν τ ο ι ς ύλικοϊς π ρ ά γ μ α σ ι τον νουν ένασχολεΓ π ά θ ο ς α γ ά π η ς
έπαινετόν κ α ϊ τοις θείοις α υ τ ό ν συνδεσμει. Εϊωθε γ ά ρ ό νους έν | οΐς χρονίζει πράγμασιν, έν αύτοις κ α ϊ πλατύνεσθαι* έν οΐς δέ πλατύνεται, έν αύτοϊς κ α ϊ τήν έπιθυμίαν καϊ
τήν ά γ ά π η ν τρέψαι, είτε έν τοις θείοις καϊ οίκείοις καϊ νοητοϊς είτε έν τοϊς τής σαρκός
π ρ ά γ μ α σ ι τε κ α ϊ πάθεσι. |
ο β ' Ό Θεός έκτισε τον ά ό ρ α τ ο ν κόσμον καϊ τον ό ρ ώ μ ε ν ο ν καϊ τήν ψυχήν καϊ τό σώ­
μα δηλονότι α υ τ ό ς έποίησε. Καϊ εί ό όρώμενος κόσμος τοιούτος έστι καλός, ποιος ά ρ α
έστϊν ό αόρατος; Εί δέ κρειττων τούτου εκείνος, π ό σ ο ν υ π έ ρ τούς δύο ό τούτους
κτίσας Θεός; Εί οΰν κρειττων π ά ν τ ω ν τών γεγονότων ό π ά ν τ ω ν δημιουργός τών κα­
λών, τίνι λόγω ό νους άφεϊς τό π ά ν τ ω ν κρειττον τοις π ά ν τ ω ν χείροσιν ένασχολεϊται;
λέγω δέ τοις τής σαρκός π ά θ ε σ ι ν η δήλον ότι ταύτη μέν έκ γενετής σ υ ν α ν α σ τ ρ α φ ε ϊ ς
καϊ συνεθίσας, τοϋ δέ π ά ν τ ω ν κρείττονος καϊ υπέρ π ά ν τ α ο ύ π ω τελείαν ε'ίληφε πειραν; Έ ά ν οΰν χρονιά ασκήσει τής τών ηδονών εγκράτειας κ α ϊ τής τών θείων μελέτης
κ α τ ά μικρόν α υ τ ό ν τής τοιαύτης σχέσεως άπορρή|ξωμεν, π λ α τ ύ ν ε τ α ι τε έν τοις θείοις
κ α τ ' ολίγον π ρ ο κ ό π τ ω ν καϊ τό οίκειον γνωρίζει αξίωμα καϊ τέλος όλον τον π ό θ ο ν έπϊ
τό θείον μεταφέρει.
ο γ ' Ό ά π α θ ώ ς λέγων α μ ά ρ τ η μ α αδελφού κ α τ ά δύο αιτίας λέγει, ή ϊ ν α α υ τ ό ν διορθώσηται ή ϊ ν α άλλον ώφελήση. ΕΊ δέ εκτός τούτων λέγει είτε α ύ τ ώ εϊτε άλλω, όνειδίζων
ή δ ι α σ ύ ρ ω ν α υ τ ό ν λέγει καϊ ού μή έκφύγη τήν θείαν έγκατάλειψιν, άλλ' ή α ύ τ ώ ή
άλλω π τ α ί σ μ α τ ι π ά ν τ ω ς περιπεσειται καϊ ύ π ό ετέρων ελεγχθείς καϊ όνειδισθεϊς κ α τ α ισχυνθήσεται. |
Млксим Испош-дник: Четири стотине глава ο љубави
131
никада се неће усудити да их презре. Α неупоредиво боље од ових јесте познање Бога
и божанских (ствари).
65. Они који презиру (телесна) уживања, или то чине из страха (од казне Божије), или
из наде (на обећана вечна блага), или због (духовног) знања и љубави према Богу.
66. Познање божанских ствари без привржености (к њима), никада неће (моћи) убедити ум да презре материјална (блага), него ће бити слично простом (=голом) помислу ο
чувственој ствари. Због тога могуће је наћи многе људе који имају велико знање, a
ипак се ваљају у телесним страстима слично свињама у блату. Јер очистивши се мало
ревновањем и стекавши (нешто) знања, касније оленивши се, постали су слични Саулу, који, удостојивши се царства и (касније) живећи недостојно, са страшним гневом
био је одбачен из њега.
67. Као што проста помисао ο људским стварима не приморава ум да презире божанске ствари, тако ни просто (голо) познавање божанских ствари, не убеђује ум да коначно презре оно што је људско, зато што истина сада постоји у сенци и слутњама. Због
тога је и нужна та блажена страст свете љубави, која повезује ум са духовним созерцањима и убеђује га да претпоставља материјалним (стварима) нематеријалне, и чулним
- духовна и божанска (блага).
68. Онај који је одсекао страсти и помисли (на њих) учинио простима, није их већ самим тим и обратио на божанске (ствари), него може се не бити привржен ни људским
ни божанским (стварима), што се дешава само делатним (тј. оним на првом ступњу духовног узрастања), који се још нису удостојили (духовног) знања, већ избегавају страсти или из страха од казне или због наде на (будуће) царство.
69. „Вјером ходимо а не гледањем" (2. Кор 5, 7), и знање (гледање) имамо (као) у
огледалима и загонеткама. Зато и имамо потребу да се много трудимо у њему, да би
дуготрајним изучавањем и бављењем њиме (тј. оним што је божанско) изградили неуклоњиву навику (божанских) созерцања.
70. Ако, одсекавши за неко време узроке страсти бавимо се духовним созерцањима,
но не будемо у њима увек боравили, имајући само то за своје занимање, лако ћемо се
опет окренути на телесне страсти, не добивши од тога другог плода до голог знања са
надменошћу, којој је крај или постепено помрачење самог знања, или потпуно окретање ума на материјалне ствари.
71. Страст љубави је за осуду када се ум занима материјалним стварима; а страст љубави је за похвалу када се (ум) сједињује са божанским (стварима). Јер ум, обично, на
којим стварима се задржава, на њих се и протеже, а на које се протеже, према њима негује своју жељу и љубав; било према божанским, себи сродним и мисленим, било према телесним стварима и страстима.
72. Богје створио свет невидљиви и (свет) видљиви. Очигледно, Он је створио и душу
и тело. Па ако је видљиви свет толико диван, то какав ли је тек невидљиви? Α ако је онај
бољи од овога, колико ли је тек изнад оба Бог који их је створио? Ако је дакле творац
свега (Бог) бољи од свега доброга, из ког разлога ум оставља бољег од свега и бави се
оним што је горе од свега? - тј. телесним страстима. Очигледно је да то бива (због тога) јер се од рођења (свога) дружи са њима (страстима) и навикао је на њих, а још није
стекао савршено искуство Онога који је бољи од свега (тј. Бога). Ако дакле дугим подвигом против телесних уживања и изучавањем божанских ствари, постепено кидајући
односе ума са страстима, а напредујући у божанским стварима, ум упознаје и своје
(духовно) достојанство и циљ и сву своју чежњу преноси на оно што је божанско.
73. Ко бестрасно говори ο гресима брата (свога), чини то из два разлога: или да би њега исправио, или да би другоме користио. Α ако ово говори било њему било другоме
без ова два разлога, онда то говори ружећи или исмевајући брата, и такав неће избећи
остављеност од Бога, него ће сигурно упасти (поново) било у исти било у други грех, и
будући од других изобличен и наружен, посрамиће се.
132
C
D
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περί αγάπης
ο δ ' Ούχ εις λόγος τών τήν αυτήν ά μ α ρ τ ί α ν κ α τ ' ένέργειαν ά μ α ρ τ α ν ό ν τ ω ν έστιν, άλλά
διάφοροι. Οΐον άλλο έστι τό ά π ό έξεως άμαρτάνειν και άλλο τό κ α τ ά σ υ ν α ρ π α γ ή ν ός
ούτε προ τής α μ α ρ τ ί α ς εΐχε τήν ένθύμησιν ούτε μετά τήν ά μ α ρ τ ί α ν , άλλά και σ φ ό δ ρ α
έπι τω γεγονότι όδυνάται* ό δέ ά π ό έξεως, έκ τοϋ εναντίου* κάί π ρ ώ τ ο ν γ ά ρ κ α τ ά
διάνοιαν ούκ έπαύετο ά μ α ρ τ ά ν ω ν και μετά τό π ρ ά ξ α ι τής αυτής έστι διαθέσεως.
ο ε ' Ό διά κενοδοξίαν τάς άρετάς μετερχόμενος δήλον ότι και τήν γνώσιν διά κενοδοξίαν μετέρχεται. Ό δέ τοιούτος ουδέ προς οίκοδομήν δήλον ότι π ρ ά τ τ ε ι τι ή διαλέγεται, άλλ' έν π ά σ ι τήν π α ρ ά τών βλεπόντων ή ά κ ο υ ό ν τ ω ν δ ό ξ α ν θηρώμενος. | Ελέγ­
χεται δέ τό πάθος, ό τ α ν τινές τών προειρημένων τοις έργοις ή τοις λόγοις α ύ τ ο ϋ ψ ό γ ο ν
έπιφέρωσι και έπι τούτω σφόδρα λυπήται, ού διά τό εκείνους μή οίκοδομεισθαι* ουδέ
γάρ τοϋτο εΐχε σ κ ο π ό ν άλλά διά τό αυτόν έξουδενωθήναι.
ο σ τ ' Τό τής φ ι λ α ρ γ υ ρ ί α ς π ά θ ο ς εντεύθεν ελέγχεται* έν τω χ α ί ρ ο ν τ α λαμβάνειν και
λυπούμενον μεταδιδόναι. Ού δ ύ ν α τ α ι δέ ό τοιούτος οικονομικός εΐναι. |
1041
ο ζ ' Διά τ α ύ τ α τις π ά σ χ ω ν υπομένει* ή διά τήν ά γ ά π η ν τοϋ Θεοϋ ή διά τήν ελπίδα τής
μισθαποδοσίας ή διά τον φόβον τής κολάσεως ή διά τον φόβον τών α ν θ ρ ώ π ω ν ή διά
φύσιν ή διά ήδονήν ή διά κέρδος ή διά κενοδοξίαν ή δι' ανάγκην.
ο η ' Ά λ λ ο έστι λογισμών ά π α λ λ α γ ή ν α ι και άλλο π α θ ώ ν έλευθερωθήναι. Και πολλάκις
τις λογισμών άπαλλάττει, μή π α ρ ό ν τ ω ν τών π ρ α γ μ ά τ ω ν εκείνων προς ά π ε ρ τά π ά θ η
κέκτηται* κ έ κ ρ υ π τ α ι δέ τά π ά θ η έν τή ψυχή και ά ν α φ α ν έ ν τ ω ν τών π ρ α γ μ ά τ ω ν ελέγχε­
ται. Χρή ούν τηρεΐν τον νουν έπι τών π ρ α γ μ ά τ ω ν και γ ν ώ ν α ι προς π ο ι ο ν έχει τό πάθος. |
Β
ο θ ' Φίλος εκείνος έστι γνήσιος ό τάς έκ περιστάσεως θλίψεις και ά ν ά γ κ α ς και συμφο­
ράς έν κ α ι ρ ώ πειρασμού συνυποφέρων τω πλησίον ώς ίδιας αθορύβως και άταράχως.
π' Μή άτιμάσης τήν συνείδησιν άριστα σοι άεϊ σ υ μ β ο υ λ ε ύ ο υ σ α ν γνώμην γ ά ρ θείαν
και άγγελικήν σοι υποτίθεται και τών κ ρ υ π τ ώ ν τής κ α ρ δ ί α ς μολυσμάτων ελεύθεροι
και π α ρ ρ η σ ί α ν προς τον Θεόν έν τή έξόδω χαρίζεται.
C
π α ' Εί θέλεις γενέσθαι έπιγνώμων και μέτριος και τω πάθει τής οίήσεως μή
άει ζήτει έν τοις ούσι τί έστι κρυπτόμενον τήν σήν γνώσιν. Και ευρίσκω ν
και δ ι ά φ ο ρ α π ρ ά γ μ α τ α λ α ν θ ά ν ο ν τ α σε, θαυ|μάσεις τε έπι τή σή ά γ ν ω σ ί α
λεΐς τό φρόνημα και σεαυτόν έπιγνούς συνήσεις πολλά και μεγάλα και
πράγματα* έπέί τό νομίζειν είδέναι ούκ έα προκόπτειν εις τό είδέναι.
δουλεύειν,
πάμπολλα
και συστεθαυμαστά
π β ' Ούτος ακριβώς θέλει σωθήναι, ό τοις ίατρικοις φ α ρ μ ά κ ο ι ς μή άνθιστάμενος* α ύ τ α ι
δέ είσιν ό δ ύ ν α ι κάί λ ύ π α ι διά ποικίλων έπιφορών έπαγόμεναι. Ό δέ άνθιστάμενος
ούκ οΐδε τί ενταύθα π ρ α γ μ α τ ε ύ ε τ α ι ουδέ τί εντεύθεν όνησόμενος άπελεύσεται.
D
π γ ' Κενοδοξία κ α ι φ ι λ α ρ γ υ ρ ί α αλλήλων είσι γεννετικά* οί μέν γ ά ρ κενοδοξοϋντες
πλουτοϋσιν, οί δέ πλουτοϋντες κενοδοξοϋσιν, άλλ' ώς κοσμικοί* έπέί ό μοναχός άκτήμων ων μάλλον κενοδοξεΐ* ά ρ γ ύ ρ ι ο ν δέ έχων κρύπτει αυτό, αίσχυνόμενος ώς | άνοίκειον π ρ ά γ μ α τοϋ σχήματος έχων.
π δ ' Τής τοϋ μοναχού κενοδοξίας ίδιον, τό έπ' αρετή κενοδοξεΐν και τοΧς ταύτη άκο1044 λουθοϋσι* τής δέ ύ π ε ρ η φ α ν ί α ς α ύ τ ο ϋ ίδιον, τό έπι κ α τ ο ρ θ ώ μ α σ ι ν | έπαίρεσθαι και
έξουθενεΧν τούς άλλους και τό έαυτώ τ α ϋ τ α και μή τω Θεώ έπιγράφειν. Τής δέ τοϋ
κοσμικού κενοδοξίας και ύ π ε ρ η φ α ν ί α ς ίδιον, τό έπϊ κάλλει και π λ ο ύ τ ω και δυναστεία:
και φρονήσει κενοδοξεΧν και έπαίρεσθαι.
Β
π ε ' Τ ά τών κοσμικών κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α π τ ώ μ α τ α είσι τών μ ο ν α χ ώ ν και τ ά τών μοναχών
κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α π τ ώ μ α τ α είσι τών κοσμικών. Οΐον τά τών κοσμικών κ α τ ο ρ θ ώ μ α τ α
πλούτος έστι κ α ι δόξα και δυναστεία και τρυφή και εύσαρκία και εύτεκνία καϊ τά
τούτων ακόλουθα* εις άπερ έλθών ό μοναχός άπόλλυται. Τά δέ τοϋ μοναχού κατορ­
θώματα, άκτημοσύνη, άδοξία, αδυναμία, εγκράτεια, κ α κ ο π ά θ ε ι α καϊ τά τούτων άκόλουθα* εις ά π ε ρ έλθών ό φιλόκοσμος | π α ρ ά πρόθεσιν, πτώμα ήγεΧται μέγα καϊ κινδυ­
νεύει πολλάκις καϊ α γ χ ό ν η χρήσασθαι* τινές δέ καϊ έχρήσαντο.
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
133
74. Није исти узрок једног и истог греха код оних који греше делима, него су различити. Друго је, дакле, грешити по навици а друго по уграбљености (тј. изненадно), јер
овај (други) нити је пре греха нити после греха имао помисао ο њему, а уз то и веома
тугује због (грешног) дела. Α онај који греши по навици, чини обратно. Јер он и пре
греха није престајао грешити у мислима (фантазирајући ο греху), а и после учињеног
дела има исто расположење (према греху).
75. Онај који чини врлине из сујете, јасно је да он и знање тражи из сујете. Такав, очигледно нити шта чини нити шта говори ради назидања, него у свему се труди да улови
славу од оних који виде (његова дела) или слушају (његову реч). Та страст избија на
видело, када неки од ових напред речених (посматрача или слушача) почну кудити његова дела и речи, а он се тиме веома жалости, не због њих што нису добили назидање,
јер то и није имао за циљ, него што је он (сам) унижен (од њих).
76. Страст среброљубља одавде се показује: када неко радујући се прима, а жалостећи
се даје. Такав не може бити (прави) пристав.
77. Неко који страда подноси то из следећих разлога: или ради љубави Божије, или
због наде на награду, или из страха од казне, или из страха од људи, или по природи
(тј. ради сродника), или ради уживања (која очекује), или ради добити (материјалне),
или из сујете, или по неопходности (= по нужди).
78. Једно је уклонити се од (страсних) помисли, а друго је ослободити се од страсти.
Неко се много пута уклања од помисли, када нема присутних оних ствари које страсти
изазивају. Страсти се пак скривају у души и при појави одговарајућих предмета одмах
се показују. Треба дакле пазити на ум у односу према стварима да би се сазнало према
којој он има страст.
79. Онај је прави пријатељ, који жалости и невоље (ближњега) које настају из нужде,
као и несреће у време искушења, подноси са њим као своје (невоље) али без буке и узнемирења.
8 0 . He презири савест која ти увек саветује оно што је најбоље (по тебе). Јер она ти
предлаже божанске и анђелске савете и ослобађа те од тајних оскврњења срца и дарује
ти смелост према Богу у време смрти.
81. Ако хоћеш да постанеш разборит и умерен и да не робујеш (више) страсти (само)мнења, увек тражи у стварима оно што је сакривено од твога разума. И нашавши
многе и различите ствари теби непознате, зачудићеш се твоме незнању и смирићеш
своје мишљење (високоумље). Α познавши себе, разумећеш многе, велике и дивне
ствари. Јер мишљење да се (нешто) зна, не допушта да се напредује у знању.
82. Онај заиста жели да се спасе, који не одбацује лекове лекара. Α ти лекови су муке
и жалости које нас постижу преко разних невоља. Онај пак који се противи (тим бедама) не познаје ни шта се овде ради, нити са каквом ће коришћу отићи одавде.
83. Сујета и среброљубље узајамно се рађају једна од друге, јер сујетни се богате, a
богати сујетују. Тако бива код светских људи. Међутим, монах је више сујетан кад ништа нема, а ако има новца (сребра), крије га (од људи), стидећи се што има ствар која
не одговара његовом чину.
84. Својство сујете монаха је да сујетује врлином и оним што је прати. Α својство његове гордости је да се преузноси успесима и да унижава друге, и да успехе приписује
себи а не Богу. Својство пак сујете и гордости мирјанина је да сујетује и преузноси се
лепотом и богатством, снагом и разборитошћу.
85. Успеси мирјана падови су за монахе, и успеси монаха падови су за мирјане. Тако,
успеси мирјана су богатство, слава, моћ, раскош, угојеност тела, многодетност, и све
што их прати, у које ако монах доспе - гине. Α успеси монаха су сиромаштво (нестјажаније), незнатност, немоћ, уздржање, патња и све што их прати, у која ако доспе невољно онај који воли свет, сматра то за велики пад (несрећу) и често је у опасности
да намакне себи омчу на врат, а неки су то и учинили.
134
ΜΆΞΙΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περϊ αγάπης
π σ τ ' Τά βρώματα διά δυο αίτιας έκτίσθη* τροφής ένεκα και θεραπείας. Οί οΰν πάρεξ
τούτων μεταλαμβάνοντες, ώς παραχρώμενοι τοις εις χρήσιν π α ρ ά Θεοϋ δοθεισιν, ώς
τρυφηταϊ κατακρίνονται* και έπι π ά ν τ ω ν δέ τών π ρ α γ μ ά τ ω ν ή π α ρ ά χ ρ η σ ί ς έστιν ή
αμαρτία.
C
π ζ ' Τ α π ε ι ν ο φ ρ ο σ ύ ν η έστι προσευχή συνεχής μετά δ α κ ρ ύ ω ν και π ά ν ω ν αΰτη γ ά ρ τον
Θεόν άέί εις βοήθειαν επικαλούμενη, εις τήν ιδίαν δΰναμιν και σ ο φ ί α ν ά φ ρ ό ν ω ς θαρρείν ούκ έά ο υ δ έ άλλων κατ|επαίρεσθαι, άτινά είσι χαλεπά νοσήματα του τής ύπερη­
φ α ν ί α ς πάθους.
π η ' Ά λ λ ο έστι μάχεσθαι τω ψιλώ λογισμώ, ίνα μή κινήση τό πάθος* και άλλο έστι τω
έμπαθεί μάχεσθαι, ϊ ν α μή γένηται συγκατάθεσις. Οί αμφότεροι δέ τ ρ ό π ο ι ούκ έώσι
χρονίσαι τούς λογισμούς.
π θ ' Ή λύπη τή μνησικακία συνέζευκται* όταν ούν ό νους τό π ρ ό σ ω π ο ν τοϋ α δ ε λ φ ο ύ
μετά λύπης ένοπτρίζεται, δήλον ότι μνησικακίαν έχει προς αυτόν. Ό δ ο ϊ δέ μ ν η σ ί κ α ­
κων εις θ ά ν α τ ο ν , διότι π ά ς μνησίκακος, παράνομος.
D
1045
Β
/' Έ ά ν μέν σύ μνησίκακης τινι, προσεύχου υ π έ ρ | αύτοϋ καϊ ίστάς τό π ά θ ο ς τής κινή­
σεως, χωρίζων τήν λύπην διά τής προσευχής έκ τής μνήμης τοϋ κ α κ ο ύ , ούπέρ σοι έποίη σ ε ν ά γ α π η τ ι κ ό ς δέ γενόμενος καϊ φιλάνθρωπος, παντελώς έκ τής ψυχής τό πάθος
εξαφανίζεις. Έ ά ν δέ ά λ λ ο ς σοι μνησίκακη, χαριστικός γενοϋ προς α υ τ ό ν καϊ ταπεινός
καϊ καλώς συναυλίζου καϊ άπαλλάττεις αυτόν τοϋ πάθους.
/ α ' Τοϋ φ θ ο ν ο ϋ ν τ ο ς τήν λύπην κ ό π ω στήσεις* συμφοράν γ ά ρ ηγείται τό έν σοϊ φθονούμενον καϊ ού | δ υ ν α τ ό ν άλλως στήσαι, εί μή τι κρύψης αυτόν. Εί δέ πολλούς μέν
ώφελεϊ, εκείνον δέ λυπεί, ποίου μέρους περιφρονήσεις; Ά ν α γ κ α ι ο ν ούν τής τών πολ­
λών γενέσθαι ωφελείας κάκείνου δέ κ α τ ά δύναμιν μή άμελείν μηδέ τή τοϋ πάθους
πονηρία σ υ ν α π α χ θ ή ν α ι , ώς ούχϊ τω πάθει, άλλά τω πάσχοντι ά μ υ ν ό μ ε ν ο ν άλλά τή
τ α π ε ι ν ο φ ρ ο σ ύ ν η ήγείσθαι αυτόν υπερέχοντα σεαυτοϋ καϊ έν π α ν τ ϊ κ α ι ρ ώ καϊ τόπω
καϊ π ρ ά γ μ α τ ι π ρ ο τ ι μ ά ν αυτόν. Τον δέ σον φθόνον δ ύ ν α σ α ι στήσαι, έάν έν οΐς χαίρει
ό ύ π ό σου φθονούμενος συγχαίρης καϊ έν οΐς λυπειται καϊ αυτός συλλυπή, πληρών τό
τοϋ Αποστόλου, τό* Χαίρειν μετά χαιρόντων καϊ κλαίειν μετά κλαιόντων. |
/ β ' Ό ν ο υ ς ημών μέσος έστϊ δύο τινών, έκαστου τά ϊδια ενεργούντος* τοϋ μέν, ά ρ ε τ ή ν
τοϋ δέ, κ α κ ί α ν τουτέστιν α γ γ έ λ ο υ καϊ δαίμονος. Έ ξ ο υ σ ί α ν δέ έχει ό ν ο υ ς καϊ δύναμιν
ω θέλει εϊτε έπεσθαι είτε άντισθήναι.
/ γ ' Αί μέν ά γ ι α ι δυνάμεις π ρ ο τ ρ έ π ο ν τ α ι ημάς έπϊ τά καλά* τά δέ φ υ σ ι κ ά σπέρματα
καϊ ή α γ α θ ή προαίρεσις βοηθοϋσιν ήμιν. Τάς δέ τών δαιμόνων προσβολάς τά π ά θ η καϊ
ή πονηρά προαίρεσις συνιστώσι.
/ δ ' Τον κ α θ α ρ ό ν ν ο υ ν ποτε μέν α υ τ ό ς ό Θεός αύτώ επιβαίνων διδάσκει* ποτέ δέ, αί
ά γ ι α ι δυνάμεις τά κ α λ ά ύποτιθέμεναι* ποτέ δέ, ή φύσις τών π ρ α γ μ ά τ ω ν θεωρούμενη. |
C
/ ε ' Χρή τον κ α τ α ξ ι ω θ έ ν τ α γνώσεως ν ο υ ν τ ά τ ε νοήματα τηρεΐν α π α θ ή τών πραγ­
μάτων καϊ τά θεωρήματα α σ φ α λ ή καϊ τήν τής προσευχής κ α τ ά σ τ α σ ι ν ά θ ό λ ω τ ο ν ού
δ ύ ν α τ α ι δέ ταύτην άεϊ τηρεΐν έκ τών τής σαρκός άναδόσεων, διά τής τών δαιμόνων
επιβουλής καπνιζόμενος.
/ σ τ ' Ού δι' όσα λυπούμεθα, διά τ α ϋ τ α καϊ όργιζόμεθα* πλεονάζει γ ά ρ τά τήν λύπην
έμποιοϋντα π α ρ ά τά τήν όργήν. Οΐον έκλάσθη τόδε, ά π ώ λ ε τ ο τόδε, ά π έ θ α ν ε ν ό δείνα*
διά γ ά ρ τά τ ο ι α ύ τ α λυπούμεθα μ ό ν ο ν διά δέ τά λοιπά καϊ λυπούμεθα κ α ϊ όργιζόμε­
θα, ά φ ι λ ο σ ό φ ω ς διακείμενοι. |
D
/ ζ ' Δεχόμενος ό ν ο υ ς τά τών π ρ α γ μ ά τ ω ν νοήματα, προς έκαστον νόημα μετασχηματίζεσθαι πέφυκε" θεωρών δέ τ α ϋ τ α πνευματικώς, προς έκαστον θεώρημα ποικίλως μεταμορφοϋσθαι* έν δέ Θεώ γενόμενος, άμορφος π ά ν τ η καϊ ασχημάτιστος γίνεται* τον γάρ
μονοειδή θεωρών, μονοειδής γίνεται καϊ όλος φωτοειδής. |
Млксим Испоокдник: Четири стотине глава ο љубави
135
86. Јела су створена из два разлога: ради исхране и лечења. Они дакле који их употребљавају не са тим намерама, као они што злоупотребљавају дарове Божије дате за употребу, биће осуђени као сластољупци. И у свим другим стварима, злоупотреба (истих)
јесте грех.
87. Смиреноумље је непрекидна молитва са сузама и патњама (духовним), јер оно,
призивајући непрекидно Бога на помоћ, не допушта да се безумно узда у своју силу и
мудрост, нити да се преузноси над другима, јер то двоје су љуте болести страсти гордости.
8 8 . Једно је борити се са простом помишљу, да не би (она) покренула (одговарајућу)
страст, а друго је борити се са страсном помишљу да се не би десило саглашавање.
Оба пак вида борбе захтевају - недопустити помислима да се задржавају у нама.
89. Туга (жалост) је повезана са злопамћењем. Када дакле ум с тугом (огорчењем) замишља у себи лице брата, очигледно је да има злопамћење према њему. Α „путеви злопамтила су у смрти" (Приче 12, 28), јер сваки који злопамти, преступник је закона
(Приче21,24).
9 0 . Ако пак ти злопамтиш на некога, моли се за њега и зауставићеш деловање страсти, раздвајајући молитвом тугу (огорчење) од сећања на зло, које ти је (брат) учинио.
Α поставши човекољубив и испуњен љубављу, потпуно ћеш уклонити страст (злопамћење) из душе (своје). Α ако други злопамти на тебе, ти буди благонаклон према њему
44
и смирен и живи добро са њим и ослободићеш га од (те опаке) страсти.
91. Жалост онога који ти завиди с муком ћеш зауставити. Јер он сматра за своју несрећу оно чему у теби завиди, и немогуће је друкчије зауставити ту завист, до скривањем
тога од њега. Међутим, ако то (ствар или врлина) многима користи, а њега жалости,
коју ћеш страну пренебрегнути? Потребно је дакле претпоставити корист многих, a no
могућности не пренебрегнути ни онога (који завиди). При том недопустити да и сам будеш уловљен од лукаве страсти према њему и покажеш се као онај који се бори не против страсти, него против грешника (страдалника). Зато са смиреноумљем сматрај њега
већим од себе, и да му дајеш предност у свако време, на сваком месту и у сваком делу.
Своју, пак, завист можеш зауставити ако се почнеш радовати у ономе чему се радује
онај коме завидиш и жалостити се у ономе чиме се он жалости, испуњавајући (тако) заповест Апостола: „радовати се са радоснима и плакати са онима који плачу" (Рим 12,15).
92. Наш ум се налази између неке двојице, од којих сваки чини (саветује) што је њему
својствено: један врлину, а други - зло; тј. између анђела и ђавола. Но ум има власт и
силу које хоће било да следује било да одбаци.
93. Свете Силе (Анђели) подстичу нас на добро, а природна семена (добра) и блага
воља (наша) помажу нам (у томе). Α демонским нападима потпомажу страсти и (наша)
зла воља.
94. Чисти ум некад поучава сам Бог приступајући му; понекад свете Силе које му
предлажу добро, а понекад природа ствари коју ум созерцава.
95. Потребно је да ум, који се удостојио (духовног) знања, сачува појмове ο стварима
бестрасним, созерцања непоколебљивим, а стање молитве непомућеним. Па ипак не
може он то увек да одржи будући помрачаван, као димом, телесним нагонима које распаљују демони.
96. Ми се не гневимо на све оно ради чега се жалостимо, јер је више онога што причињава жалост од онога што изазива гнев. На пример нешто се разбило, нешто се изгубило, неко је умро. У таквим догађајима само се жалостимо, a у другим - и жалостимо се
и гневимо се, налазећи се у стању нељубомудрија (афилософије).
97. Ум који прима помисли ο стварима, природно се саображава свакој помисли. Α када исте ствари посматра духовно, према сваком созерцању преображава се различито.
Када се пак нађе у Богу (молитвом), постаје потпуно без облика и без изгледа. Јер када
ум созерцава једнообразног (тј. Бога), и сам постаје једнообразан и сав световидан.
136
1048
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΛΟΓΗΤΟΥ
Κεφάλαια περί αγάπης
/ η ' Ψυχή έστι τελεία, ής ή παθητική δΰναμις νένευκεν όλοτελώς π ρ ο ς Θεόν.
/ θ ' Νους έστι τέλειος, ό διά πίστεως αληθούς τον ύ π ε ρ ά γ ν ω σ τ ο ν ύ π ε ρ α γ ν ώ σ τ ω ς ύπερεγνωκώς καϊ τών α ύ τ ο ϋ δημιουργημάτων τά καθόλου θεασάμενος κ α ϊ τής έν αύτοίς
ν
π ρ ο ν ο ί α ς κα ι κρίσεως τήν περιληπτικήν γνώσιν π α ρ ά Θεού είληφώς· ώς ά ν θ ρ ώ π ο ι ς δέ
φημι.
Β
ρ' Τριχώς τέμνεται ό χρόνος καϊ ή μέν πίστις τοις τρισι σ υ μ π α ρ α τ ε ί ν ε τ α ι τμήμασι* ή δέ
έλπίς, τώ ένι* ή δέ αγάπη, τοΧς δυσί. Καϊ ή μέν πίστις καϊ έλπϊς μέχρι τινός, ή δέ αγάπη
είς άπειρους α ι ώ ν α ς τώ ύπεραπείρω ύπερηνωμένη καϊ άεϊ ύ π ε ρ α ύ ξ ο υ σ α διαμένει* καϊ
διά τοϋτο | μείζων π ά ν τ ω ν ή αγάπη.
Έχατοντάς
τετάρτη,
α' Πρώτον μέν θαυμάζει ό νους τήν θείαν εννοούμενος κ α τ ά π ά ν τ α ά π ε ι ρ ί α ν καϊ τό
άνέκβατον εκείνο καί πολυπόθητον πέλαγος. Δεύτερον δέ εκπλήττεται πώς έκ τοϋ
μηδενός τής τών όντων είς τό είναι π α ρ ή γ α γ ε ν ύπαρξιν. Αλλ' ώσπερ τής μεγαλωσύνης
αύτοϋ ούκ έστι πέρας, ούτως ουδέ τής φρονήσεως αύτοϋ έστιν έξεύρεσις.
C
β' Πώς γ ά ρ ού θαυμάζει τό άπλετον έκεϊνο καϊ υπέρ έκπληξιν θεωρών τής ά γ α θ ό ­
τητος πέλαγος; 'Ή πώς ούκ έξίσταται εννοούμενος πώς καϊ πόθεν ή τε λογικά καϊ
νοερά γέγονεν ουσία καϊ τά τέσσαρα στοιχεία, έξ ων τά σώματα, μηδεμιάς ύλης τής
τού|των π ρ ο ϋ π α ρ ξ ά σ η ς γενέσεως; Ποία τε ή δύναμις εκείνη, ή είς ένέργειαν κινηθείσα
τ α ύ τ α είς τό είναι π α ρ ή γ α γ ε ν ; Αλλά τοϋτο Ε λ λ ή ν ω ν παίδες ού π α ρ α δ έ χ ο ν τ α ι , άγνοοϋντες τήν π α ν τ ο δ ύ ν α μ ο ν α γ α θ ό τ η τ α κάι τήν δραστήριον αυτής κ α ϊ υπέρ νουν σοφίαν
καϊ γνώσιν.
γ' Έξ άϊδίου δημιουργός υ π ά ρ χ ω ν ό Θεός, ότε βούλεται δημιουργεί Αόγω όμοουσίω
καϊ Πνεύματι δι' ά π ε ι ρ ο ν α γ α θ ό τ η τ α . Καϊ μή είπης* τίνι λόγω νϋν έδημιούργησεν, άέΐ
αγαθός υ π ά ρ χ ω ν ; Έ π ε ί , κ ά γ ώ σοι λέγω, ότι ή τής άπειρου ουσίας ανεξιχνίαστος σοφία
τή α ν θ ρ ω π ι ν ή ούχ υ π ο π ί π τ ε ι γνώσει.
D
δ' Τήν έξ άϊδίου έν έαυτώ ό Δημιουργός τών όντων | π ρ ο ϋ π ά ρ χ ο υ σ α ν γνώσιν, ότε
έβουλήθη, ούσίωσε καϊ, προυβάλετο. Ά τ ο π ο ν δέ έστιν έπϊ, Θεοϋ τοϋ π α ν τ ο δ υ ν ά μ ο υ
διστάσαι εί δ ύ ν α τ α ι τι ούσιώσαι, ότε βούλεται.
ε' Δι' ην μέν α ί τ ί α ν ό Θεός έδημιούργησε ζήτει* έστι γ ά ρ γνώσις. Τό δέ π ώ ς καϊ, διά τί
π ρ ο σ φ ά τ ω ς μή ζήτει* ούκ έστι γ ά ρ τώ σώ ύ π ο π ί π τ ο υ σ α νώ, διότι τών θείων τά μέν
ληπτά, τά δέ ά λ η π τ α τοΧς άνθρωποις. Θεωρία δέ αχαλίνωτος κ α τ ά κρημνόν ώσειεν, ώς
έφη τις τών άγιων. |
1049
Β
σ τ ' Τινές φ α σ ι συνυπάρχειν έξ άϊδίου τώ Θεώ τά δημιουργήματα, όπερ άμήχανον.
Πώς γάρ τώ π ά ν τ η άπείρω τά κ α τ ά π ά ν τ α πεπερασμένα σ υ ν υ π ά ρ χ ε ι ν δ ύ ν α τ α ι έξ
άϊδίου; 'Ή πώς κυρίως δημιουργήματα, εί συναΐδια τώ Δημιουργώ; Αλλ' οΰτος ό
λόγος τών Ε λ λ ή ν ω ν εστίν, οίτινες ουσίας μέν ουδαμώς, ποιοτήτων δέ μόνον δημιουργόν τον Θεόν είσάγουσιν. Ήμεις δέ τον π α ν τ ο δ ύ ν α μ ο ν έγνωκότες Θεόν, ού ποιοτή­
των, άλλ' ουσιών πεποιωμένων δημιουργόν αυτόν είναι φαμεν. Εί δέ τοϋτο, ούκ έξ
άϊδίου σ υ ν ύ π α ρ κ τ α τώ Θεώ τά δημιουργήματα.
ζ' Κατά τι μέν γνωστόν τό θείον καϊ, τά θεια, κ α τ ά τι δέ ά γ ν ω σ τ ο ν καϊ, γνωστόν μέν,
τοις περϊ, | αυτό θ ε ω ρ ή μ α σ ι ν ά γ ν ω σ τ ο ν δέ, τοις κ α τ ' αυτό.
η' Μή έξεις καϊ, έπιτηδειότητας ζήτησης έπϊ τής απλής καϊ άπειρου ουσίας τής άγιας
Τριάδος, ϊνα μή σύνθετον αυτήν ποίησης ώσπερ τά κτίσματα· όπερ ά τ ο π ο ν καί
άθέμιτον έπί Θεού έννοήσαι.
θ' Μόνη ά π λ ή καϊ μονοειδής καϊ ά π ο ι ο ς καϊ είρηναία καϊ ά σ τ α σ ί α σ τ ο ς ή άπειρος ου­
σία καϊ π α ν τ ο δ ύ ν α μ ο ς καϊ δημιουργική τών όλων. Π ά σ α δέ ή κτίσις σύνθετος υπάρχει
Млксим ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ο љубави
137
9 8 . Она је душа савршена чија се афективна (жељна) сила у потпуности устремила κ
Богу.
9 9 . Оно је савршени ум, који је савршеном вером непостижно спознавши Несазнајнога, сагледао сва уопште Његова створења, и колико је то доступно мудрима, добио од
45
Бога свеобухватно знање ο (Његовом) промислу и суду у њима.
1 0 0 . Време се дели на три дела (прошло, садашње и будуће). И вера се простире на
сва три ова дела; нада на један (будуће), а љубав на два (садашње и будуће). Вера и нада (се простиру) до извесне границе, а љубав остаје у бесконачне векове и, будући сједињена са надбесконачним, вечито се разраста. Због тога је „већа од свега љубав" (1.
46
Кор 13, 13) .
Стотина
четврта
1. Ум се најпре диви поимајући у свему божанску безграничност, и ону многожељену
безобалну пучину. Затим се чуди како је (Бог) из небића привео у биће све што постоји. Али, као што величини Његовој нема краја (Пс 145, 3), тако је и мудрост Његова непостижна.
2. Јер како да се не диви (ум) созерцавајући ону неизмерну и надчудесну пучину (Његове) доброте? Или како да се не усхићује помишљајући како и откуда је произашла
разумна и духовна природа (= анђели и људи) и четири (основна) елемента од којих су
настала тела, када никаква материја није претпостојала њиховом стварању? И која је
то она Сила (=Бог) која се покренула у дејство и све ово привела у биће? Али синови
Јелина (мисли на грчке философе) не прихватају ово (тј. да је Бог сав свет створио из
ничега), јер не познају (Његову) свемоћну доброту и делотворну и надумну премудрост и знање.
3. Бог будући Творцем од вечности, када хоће твори по безграничној доброти (својој)
Једносушним Логосом (Речју) и Духом. И не реци (дакле): из ког разлога je с а д створио, будући (од)увек добар? Јер и ја ћу теби рећи да се неиспитива премудрост бесконачне суштине (тј. Бога) не подводи под људско знање.
4. Творац, када је хтео, осуштинио је и пројавио од вечности претпостојеће у Њему
знање (=идеје) (свих) бића. Јер неумесно је сумњати (у то) да свемогући Бог може осуштинити (створити) шта хоће и када хоће.
5. Истражуј из ког узрока је Бог створио (свет), јер је (то) знање могуће. Α начин како,
и зашто тек недавно, не испитуј, јер то не подлеже твоме уму. Зато што од божанских
(ствари) једна су схватљива (достижна), а друга несхватљива (недостижна) људима.
Необуздано, пак, созерцање може да гурне (човека) у провалију, као што је рекао неки
од светитеља (Св. Григорије Богослов, Слово 45).
6. Неки говоре да створења вечно сапостоје Богу, што је бесмислено. Јер како могу, по
свему бесконачноме (Богу) вечно сапостојати створења по свему ограничена? И, како
су уопште створења, ако су савечна Творцу? Но такво поимање припада Јелинима
(=грчким философима) који не сматрају Бога творцем природе бића но само (њихових)
својстава. Ми пак (=хришћани) познајући Свемогућег Бога, говоримо да је Он творац
не (само) својстава, него природе са њеним својствима. Α ако је тако, онда створења
47
нису од вечности сапостојећа Богу.
7. Божанство и божанске (ствари), по нечему је познато, a no нечему непознато. Позна48
то je по оном што се ο Њему созерцава, а непознато je само по себи (= по суштини) .
8. He истражуј да нађеш (разноврсна) својства у безграничној и простој суштини Свете Тројице, да је не би учинио сложеном као што су створења, што је неумесно и неправедно мислити ο Богу.
9. Безгранична Суштина (Бога) јесте једина проста и једнообразна и бесквалитативна
и мирна и безметежна и свемогућа и стваралачка свега (створенога). Α свака твар јесте
138
ΜΑΞΊΜΟΥ TOY ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Κεφαλαία περί αγάπης
έξ ουσίας καϊ συμβεβηκότος καϊ έπιδεής άέι τής θειας προνοίας, ώς τ ρ ο π ή ς ούκ ε λ ε υ ­
θέρα.
C
ι' Π ά σ α ή νοερά ουσία καϊ ή αισθητική έλαβον δυνάμεις, π α ρ ά Θεοϋ είς τό εΐναι
παραχθεισαι, ά ν τ ι λ η π τ ι κ ά ς τών ό ν τ ω ν ή μέν νοερά τάς νοήσεις, ή δέ | αισθητική τάς
αισθήσεις.
ι α ' Ό μέν Θεός μετέχεται μόνον, ή δέ κτίσις καϊ μετέχει καϊ μεταδίδωσι* καί μετέχει
μέν τοϋ είναι καϊ τοϋ εύ είναι, μεταδίδωσι δέ τοϋ ευ εΐναι μ ό ν ο ν άλλ' έτέρως μέν ή
σωματική, έτέρως δέ ή ασώματος ουσία.
ι β ' Ή μέν ασώματος ουσία καϊ λέγουσα καϊ π ρ ά τ τ ο υ σ α καϊ θεωρούμενη τοϋ εύ εΐναι
μ ε τ α δ ί δ ω σ ι ν ή δέ σωματική, θεωρούμενη μόνον. |
1052 ι γ ' Τό μέν άέι εΐναι ή μή είναι τήν λογικήν καϊ νοεράν ούσίαν έν τή βουλήσει έστι τοϋ
τά π ά ν τ α κ α λ ά δημιουργήσαντος· τό δέ α γ α θ ά τ α ύ τ α είναι κ α τ ά π ρ ο α ί ρ ε σ ι ν ή φ α ύ λ α
έν τώ θελήματι τών γεγονότων υπάρχει.
ι δ ' Ού περί τήν ούσίαν τών γεγονότων τό κ α κ ό ν θεωρείται, ά λ λ ά περί τήν έσφαλμένην καί άλόγιστον κίνησιν.
ι ε ' Ευλόγως κινείται ή ψυχή, όταν τό μέν έπιθυμητικόν αυτής τή εγκράτεια πεποίωται* τό δέ θυμικόν τής α γ ά π η ς άντέχηται, τό μίσος ά π ο σ τ ρ ε φ ό μ ε ν ο ν τό δέ λογιστικόν
προς τον Θεόν διάγη διά προσευχής καϊ θεωρίας πνευματικής.
Β ι σ τ ' Ο ύ π ω έχει τελεία ν τήν ά γ ά π η ν ουδέ τής θείας | π ρ ο ν ο ί α ς κ α τ ά βάθος τήν γνώσιν
ό έν κ α ι ρ ώ πειρασμού μή μακροθυμών έπϊ τοις συμβαίνουσι λυπηροίς, άλλ' ά π ο κ ό π των εαυτόν τής τών πνευματικών α δ ε λ φ ώ ν αγάπης.
C
ι ζ ' Σ κ ο π ό ς τής θείας π ρ ο ν ο ί α ς τό τούς ύ π ό τής κακίας ποικίλως διεσχισμένους διά τής
ορθής πίστεως κάι τής πνευματικής α γ ά π η ς ένοποιεΐν, είπερ διά τ ο ϋ τ ο πέπονθεν ό
Σωτήρ, ϊ ν α τά τέκνα τοϋ Θεοϋ τά διεσκορπισμένα σ υ ν α γ ά γ η είς έν. Ό ούν μή στέγων
τά όχληρά μηδέ φέρων τά λυπηρά μηδέ υπομένων τά επίπονα, έκτος τής θείας α γ ά π η ς
καί τοϋ σ κ ο π ο ύ τής π ρ ο ν ο ί α ς περιπαθεΐ.
ι η ' ΕΊ ή α γ ά π η μακροθυμει καϊ χρηστεύεται, | ό όλιγοψυχών έπϊ τοις συμβαίνουσι
λυπηροίς καί διά τοϋτο πονηρευόμενος έπϊ τοις λυπήσασι καί τής π ρ ο ς αυτούς αγά­
πης εαυτόν ά π ο κ ό π τ ω ν , πώς τοϋ σκοπού τής θείας π ρ ο ν ο ί α ς ούκ εκπίπτει;
ι θ ' Πρόσεχε σεαυτώ, μήποτε ή χωρίζουσά σε έκ τοϋ αδελφού κ α κ ί α ούκ έν τώ άδελφώ, άλλ' έν σοι ευρίσκεται* καϊ σπεϋσον αύτώ διαλλαγήναι, ϊ ν α μή τής εντολής τής
α γ ά π η ς έκπέσης.
κ' Μή κ α τ α φ ρ ό ν η σ η ς τής εντολής τής αγάπης, ότι δι' αυτής υιός Θεοϋ έση* ην π α ρ α ­
βαίνων, υιός γεέννης εύρεθήση.
D
κ α ' Τά χωρίζοντα τής τών φίλων α γ ά π η ς είσϊ ταύτα* τό φθονείν ή φθονεΐσθαι, τό ζημιοϋν ή ζημιοϋσθαι, τό άτιμάζειν ή άτιμάζεσθαι καϊ οί | έξ υ π ό ν ο ι α ς λογισμοί. Μήποτε
ούν έδρασάς τι τούτων ή π έ π ο ν θ α ς καϊ διά τοϋτο τής τοϋ φίλου α γ ά π η ς χωρίζη.
κ β ' Συνέβη σοι πειρασμός έκ τοϋ α δ ε λ φ ο ύ καϊ ή λύπη εις μισός σε ήγαγε* μή νικώ ύπό
τοϋ μίσους, άλλά νίκα έν τή α γ ά π η τό μϊσος. Νικήσεις δέ τ ρ ό π ω τοιούτω* προσευχόμενος υπέρ α ύ τ ο ϋ γνησίως προς τον Θεόν, τήν ά π ο λ ο γ ί α ν α ύ τ ο ϋ δεχόμενος ή καϊ αυτός
διά ταύτης α υ τ ό ν θεραπεύων καϊ σεαυτόν αίτιον τοϋ πειρασμού λογιζόμενος καϊ μα­
κροθυμών μέχρις ού παρέλθη τό νέφος. |
1053 κ γ ' Μακρόθυμός έστιν ό τό τέλος έκδεχόμενος τοϋ πειρασμού καϊ τό καύχημα τής
καρτερίας αναμένων.
κ δ ' Ανήρ μακρόθυμος, πολύς έν φρονήσει, ότι π ά ν τ α τά συμβαίνοντα έπϊ τό τέλος
αναφέρει κάκεΐνο περιμένων ανέχεται τών λυπηρών. Τό δέ τέλος έστϊ ζωή αιώνιος,
κ α τ ά τον θείον Ά π ό σ τ ο λ ο ν αύτη δέ έστιν ή αιώνιος ζωή, ϊνα γινώσκωσί σε τον μόνον
άληθινόν Θεόν καϊ δν άπέστειλας Ί η σ ο ϋ ν Χριστόν.
κ ε ' Μή εύκολος έσο έπϊ αποβολή πνευματικής αγάπης, διότι άλλη σωτηρίας οδός ούχ
ύπολέλειπται έν άνθρώποις.
Млксим Испош-:дпик: Четири стотине глава ο љубави
139
сложена из суштине и својстава и непрекидно се нуждава у божанском промислу, јер
9
није слободна од промена.
Ι Ο . Свака умна и чувствена природа, када је од Бога приведена у биће, добила је силе
да прима утиске од створења: умна сила да прима мисли (=појмове), а чувствена утиске.
11. Бог се само прима, а твар - и прима и даје. Прима биће и добробиће (= битије и
благобитије), а предаје само добробиће (које је такође примила од Бога). Али друкчије
то предаје телесна, а (опет) друкчије бестелесна суштина.
12. Бестелесна суштина предаје то добробитије и говорећи, и делајући и будући посматрана, а телесна - само будући посматрана.
13. Вечно битије или небиће (постојање или непостојање) мисленог и разумног бића
(потпуно) је у вољи Онога који је све створио „веома добро". Али да ли ће (то разумно
биће) бити добро или зло, зависи од слободне воље (самих тих) створења.
14. Зло не постоји у природи (разумних и мислених) створења, него у погрешном и
неразумном (њиховом) кретању.
15. Душа се креће благоразумно, када је њен жељни део окарактерисан уздржањем;
афективни (део) обуздан љубављу, клонећи се мржње; а мислени (део) стреми Богу
молитвом и духовним созерцањем.
16. Још нема савршену љубав нити дубинско познавање божанског промисла онај ко у
време искушења није дуготрпељив у тешкоћама које му се десе, него одсеца себе (нетрпељивошћу) од духовне браће.
17. Циљ божанског промисла је да правом вером и духовном љубављу сједини оне који су на разне начине злом раздељени. Јер ради тога је и пострадао Спаситељ „да расијану дјецу Божију сабере у једно" (Јн 11, 52). Стога, дакле, онај који неће да прихвати
тешкоће, нити да поднесе жалости, нити да претрпи болове, (такав) лута изван божанске љубави и циља (божанског) промисла.
18. Ако „љубав дуго трпи и благотворна ј е " (1. Кор 13, 4), то како онда да не отпадне
од циља божанског промисла онај који је малодушан због непријатних догађаја и зато
се озлобљује на оне који су га ожалостили, одсецајући себе од љубави према њима.
19. Пази на себе, не налази ли ce у теби самом а не у брату зло које те одваја од брата!
Зато пожури да се измириш с њим (ср. Мт 5,24), да не би отпао од заповести ο љубави.
2 0 . Немој презрети заповест ο љубави, јер ћеш њоме постати син Божији. Α ако је
преступиш, наћи ћеш се као син геене.
21. Оно што раздваја од љубави пријатеља, је ово: ако завидиш или ако ти завиде; ако
штету чиниш или ти штету чине; ако бешчастиш (другога), или те бешчасте; као и помисли (које ти долазе) из подозрења. Ниси ли ти, дакле, тако нешто учинио или пострадао, и зато се одвајаш од љубави пријатеља?
22. Десило ти се искушење од (стране) брата, и жалост те довела до мржње. He буди
побеђен мржњом, него мржњу победи љубављу. Α можеш је победити на овај начин:
молећи се за њега искрено Богу; примајући од њега образложење (или: извињење), или
сам себе лечећи извињењем њега, сматрајући себе самог за виновника овог искушења,
и (најзад) дуготрпљењем док не прође облак.
23. Дуготрпељив је онај који прима последицу (крај) искушења и очекује похвалу
(=плату) за истрајност (=трпљење).
24. „Муж дуготрпељив, велика је разума" (Приче 14, 29), јер све што се догоди односи на крај, а очекујући њега, подноси (све) невоље. Α крај је, по божанском Апостолу,
„Живот вјечни" (Рим 6, 22). „А овоје вјечни живот да познају тебе једнога истинитога
Бога и кога си послао Исуса Христа" (Јн 17, 3).
25. He буди брз на одбацивање духовне љубави, зато што други пут спасења није остављен људима.
140
Β
C
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περί αγάπης
κ σ τ ' Μή τον χθες πνευματικόν άδελφόν κάί ένάρετον διά τό έν σοι σήμερον έξ επήρειας
τοϋ πονηροϋ έγγινόμενον μίσος κρίνε φ α ϋ λ ο ν και π ο ν η ρ ό ν | ά λ λ ά διά τής μακροθυμοΰσης α γ ά π η ς τά χθεσινά κ α λ ά λογιζόμενος τό σήμερον μΧσος τής ψυχής απόβαλλε,
κ ζ ' Μή δν έπήνεις χθες ώς καλόν και ένεκωμίαζες ώς ένάρετον, σήμερον ώς φ α ϋ λ ο ν
και πονηρόν κακολογήσης, διά τήν σήν έξ α γ ά π η ς εις μίσος μεταβολήν τον τοϋ άδελφοϋ ψ ό γ ο ν ά π ο λ ο γ ι α ν τοϋ έν σοι πονηροϋ μίσους ποιούμενος* άλλά τοις αύτοΐς
έγκωμίοις έπίμεινον, καν έτι ύπό τής λύπης κεκράτησαι, και εις τήν αυτήν σωτήριον
ά γ ά π η ν ευχερώς έπανέρχη.
κ η ' Μή τον συνήθη τοϋ αδελφού έπαινον διά τήν έτι έν σοι π ρ ο ς α υ τ ό ν ύ π ά ρ χ ο υ σ α ν
κεκρυμμένην λύπην έν τή τών λοιπών αδελφών συντυχία | νόθευσης, συμπαραμίσγων
τοίς λόγοις λεληθότως τον ψ ό γ ο ν άλλά κ α θ α ρ ώ τω έπαίνω έν τή συντυχία χρήσαι και
γνησίως υπέρ α ύ τ ο ϋ ώς υπέρ σαυτοϋ προσεύχου καϊ τοϋ ολέθριου μίσους τάχιστα
άπαλλάττη.
κ θ ' Μή εϊπης* ού μισώ τον άδελφόν, τήν μνήμην αύτοϋ άποστρεφόμενος* άλλά άκου­
σον Μωϋσέως λέγοντος* Μή μισήσης τον άδελφόν σου τή διάνοια σου* έλεγμώ ελέγξεις
τον άδελφόν σου και ού λήψη δι' αυτόν άμαρτίαν.
D
1056
Β
λ' Καν ό αδελφός τυχόν πειραζόμενος έπιμείνη κ α κ ο λ ο γ ώ ν σε, άλλά σύ γε μή έξενεχθής τής ά γ α π η τ ι κ ή ς καταστάσεως, τοϋ α ύ τ ο ϋ πονηροϋ δαίμονος άνεχόμενος ένοχλοϋντος κ α τ ά διάνοιαν. Ούκ έξενε|χθήση δέ ταύτης, έάν λοιδορούμενος ευλόγησης,
έάν δυσφημούμενος εύφημήσης, έάν έπιβουλευόμενος εύνοήσης* αύτη έστιν ή οδός τής
κ α τ ά Χριστόν φιλοσοφίας και ό μή ταύτην όδεύων ού συναυλίζεται α ύ τ ώ .
λ α ' Μή ώς εύνοοϋντας λογίζου τούς λόγους σοι φέροντας λύπην έν σοι κ α ι μίσος προς
τον ά δ ε λ φ ό ν εργαζομένους, κ α ν άληθεύειν δ ο κ ώ σ ι ν άλλ' ώς θ α ν α τ ο ϋ ν τ α ς δφεις τούς
τοιούτους ά π ο σ τ ρ έ φ ο υ , ϊνα κάκείνους τοϋ κακολογειν ά ν α κ ό ψ η ς καϊ τήν σεαυτοϋ
ψυχήν πονηρίας άπαλλάξης.
λ β ' Μή λόγοις δι' αινιγμάτων τον άδελφόν κεντή|σης, ϊ ν α μή τά όμοια π α ρ 1 αύτοϋ
άντιδεχόμενος τήν τής α γ ά π η ς διάθεσιν έξ αμφοτέρων απέλασης* ά λ λ ά μετά παρρησί­
ας ά γ α π η τ ι κ ή ς ύ π α γ ε έλεγξον αυτόν, ϊνα τάς αίτιας τής λύπης λύσας ταραχής καϊ
λύπης αμφότερους άπαλλάξης.
λ γ ' Έ ρ ε ύ ν η σ ο ν τήν συνείδησιν μετά πάσης ακριβείας, μήποτε τή σή α ί τ ι α ό αδελφός ού
διηλλάγη* καϊ μή π α ρ α λ ο γ ί ζ ο υ ταύτην τά κρυπτά σου γ ι ν ώ σ κ ο υ σ α ν καϊ κατηγορού­
σαν σου έν τω κ α ι ρ ώ τής εξόδου καϊ έν κ α ι ρ ώ δέ προσευχής πρόσκομμα σοι γινομένην.
λ δ ' Μή μνημόνευε έν τω κ α ι ρ ώ τής ειρήνης τών έν τω κ α ι ρ ώ τής λύπης ύ π ό τοϋ
αδελφού λεχθέντων, κ ά ν τε κ α τ ά π ρ ό σ ω π ο ν τά λυπηρά έρρέθη κ ά ν τε προς άλλον
περί σου καϊ μετά τ α ϋ τ α ήκουσας* ϊνα | μή τών λογισμών τής μνησικακίας άνεχόμενος
εις τό όλέθριον μίσος τοϋ αδελφού ύποστρέψης.
λ ε ' Ού δ ύ ν α τ α ι ψυχή λογική προς ά ν θ ρ ω π ο ν μϊσος τρέφουσα προς τον Θεόν είρηνεϋσαι, τον τών εντολών δοτήρα. Έ ά ν γάρ, φησί, μή άφήτε τοις ά ν θ ρ ώ π ο ι ς τά π α ρ α π τ ώ ­
ματα αυτών, ουδέ ό Πατήρ υμών ό ουράνιος αφήσει ύμιν τά π α ρ α π τ ώ μ α τ α υμών. Εί
δέ εκείνος ε ι ρ η ν ε ύ ε ι ού θέλει, ά λ λ ά σύ γε σεαυτόν ά π ό μίσους φύλαξον, προσευχόμενος υπέρ α ύ τ ο ϋ γνησίως καϊ μή κ α κ ο λ ο γ ώ ν αυτόν προς τινα.
C
λ σ τ ' Ή τών ά γ ι ω ν αγγέλων
σι* τή τε προς τον Θεόν καϊ
αιώνος αγίων. Π α γ κ ά λ ω ς |
δυσϊν έντολαΧς όλος ό νόμος
ά φ ρ α σ τ ο ς ειρήνη ταΧς δυσϊ τ α ύ τ α ι ς κ ε κ ρ ά τ η τ α ι διαθέσετή προς αλλήλους αγάπη* ομοίως δέ καϊ π ά ν τ ω ν τών ά π '
ούν εϊρηται ύπό τοϋ Σωτήρος ημών ότι έν τ α ύ τ α ι ς ταΧς
καϊ οί π ρ ο φ ή τ α ι κρέμανται.
λ ζ ' Μή έσο αυτάρεσκος καϊ ούκ έση μισάδελφος* καϊ μή έσο φ ί λ α υ τ ο ς κ α ϊ έση φιλό­
θεος.
λ η ' ΠνευματικοΧς άδελφοΧς συζήσαι προηρημένος, τοΧς σοΧς θελήμασιν ά π ό θυρών
άπόταξαι* ού μή γ ά ρ έτέρω τ ρ ό π ω είρηνεϋσαι δυνήση ούτε προς τον Θεόν ούτε προς
τούς συζώντας.
Млксим Испош-дник: Четири стотине глава ο љубави
141
26. Због мржње која се данас у теби појавила под утицајем ђавола, не сматрај (суди)
као порочног и злог, јучерашњег врлинског духовног брата, него дуготрпељивом љубављу, сећајући се јучерашњих добара (брата), одбаци из душе данашњу мржњу.
27. Немој данас злословити (ружити) као порочног и злог онога кога си јуче хвалио
као доброг и славио као врлинског, због промене у теби из љубави у мржњу, чинећи
(тако) прекор брата оправдањем зле мржње која је у теби. Hero, иако си још обузет тугом (огорчењем), остани при тим истим похвалама, и лако ћеш се вратити истој оној
спасоносној љубави.
28. Због скривене још у теби туге (огорчења) (на брата), не мењај твоје уобичајене похвале ο њему у разговору са осталом братијом, мешајући неприметно у своје речи куђење, него у (тим) разговорима говори ο њему чистом похвалом и искрено се моли за
њега као за самога себе, и брзо ћеш се ослободити од погубне мржње.
29. He реци: ја не мрзим брата, одвраћајући се (истовремено) од сећања на њега, него
чуј Мојсија шта говори: „Немој мрзити на брата својега у уму (=срцу) својем; слободно
искарај ближњега својега, и немој трпјети гријеха на њему" (3. Мојс 19, 17).
3 0 . Ако брат, будући искушаван (од ђавола), продужи да зло говори ο теби, ти пак не
излази из стања љубави будући узнемираван у мислима од тог истог злог демона. Α ти
нећеш изаћи из стања љубави ако „кад те грде будеш благосиљао" (1. Кор 4, 12), ако за
онога који ο теби зло говори будеш добро говорио, ако ο ономе ко ти зло мисли будеш
зло мислио. To је пут философије по Христу, и ко њиме не иде, неће се настанити заједно с Њим.
31. He сматрај за благоразумне (=добронамерне) оне који ти преносе речи које у теби
изазивају тугу и мржњу на брата, ако ти се и чине истините, него бежи од таквих као
од смртоносних змија, да би и њих пресекао у злословију и душу своју избавио од зла.
32. He рањавај брата загонетним речима (=алузијама), да ти не би он вратио истом мером, и тако ћеш из обојице истерати расположење љубави; него са смелошћу коју љубав даје иди и покарај га (Мт 18, 15), да би (тако) уклонивши узроке огорчења, ослободио обојицу (и себе и њега) узнемирености и огорчења.
33. Испитај савест своју са сваком прецизношћу, да можда твојом кривицом брат се
не мири с тобом. He презри, дакле, савест која зна оно што је сакривено у теби и која
ће те осудити у часу смрти твоје, a у време молитве постаје ти сметња.
34. He опомињи ce у време (душевног) мира, онога што ти је брат рекао у време (душевне) туге (=огорчења), било да су ти те увреде речене у лице, било другоме ο теби,
што си ти касније чуо, да не би, прихвативши помисао злопамћења, повратио се (опет)
у погубну мржњу на брата.
35. Разумна душа која гаји мржњу према (било ком) човеку, не може бити у миру са
Богом, даваоцем заповести. „Јер", вели, „ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш небески неће опростити вама сагрјешења ваша" (Мт 6, 15). Α ако он
(брат твој) неће да се помири, ти чувај себе од мржње, молећи се искрено за њега, и не
говори зло за њега ни пред ким.
36. Неизрециви мир светих Анђела држи се на ова два расположења: на љубави према
Богу и једног према другоме. Исто важи и за све Светитеље свих векова. Сведобро је,
дакле, речено од нашег Спаситеља да „о овим двјема заповијестима виси сав Закон и
Пророци" (Мт 22, 40).
37. He буди самоугодљив, па нећеш бити братомрзац, и не буди самољубив, па ћеш
бити богољубив.
3 8 · Ако желиш да живиш заједно са духовном братијом, своје прохтеве (=вољу) остави пред вратима (њиховим). Јер на други начин не можеш бити у миру ни са Богом ни
50
са (твојим) сажитељима.
142
ΜΆΞΙΜΟΥ ΤΟΥ ΟΜΟΑΟΓΗΤΟΥ Κεφάλαια περϊ αγάπης
λ θ ' Ό τελείαν ά γ ά π η ν κτήσασθαι δυνηθείς και δλον τον βίον α ύ τ ο ϋ προς ταύτην ρυθμίσας, ούτος λέγει Κύριον Τησοϋν έν Πνεύματι άγίω* και έκ τοϋ εναντίου, τά εναντία
δηλονότι. I
μ' Ή μέν εις Θεόν α γ ά π η εις τήν θείαν όμιλίαν άει φιλεΐ π τ ε ρ ώ σ α ι τον ν ο υ ν ή δέ εις
τον πλησίον άέί κ α λ ά λογίζεσθαι περι αύτοϋ παρασκευάζει. |
1057 μ α ' Τοϋ έτι δ ό ξ α ν ά γ α π ώ ν τ ο ς κενήν ή τινι τών υλικών π ρ α γ μ ά τ ω ν προσκειμένου έστι
τό προς α ν θ ρ ώ π ο υ ς λυπεισθαι διά π ρ ό σ κ α ι ρ α ή μνησικακειν αύτοίς ή μίσος έχειν
προς αυτούς ή λογισμοις δουλεύειν αίσχροΧς* τής δέ φιλόθεου ψυχής π ά ν τ η τ α ϋ τ α
αλλότρια.
D
μ β ' Ό τ α ν μηδέν είπης μηδέ πράξης αίσχρόν κ α τ ά δ ι ά ν ο ι α ν και ό τ α ν τ ω ζημιώσαντι ή
κ α κ ο λ ο γ ή σ α ν τ ι μή μνησίκακης και όταν έν τω κ α ι ρ ώ τής προσευχής άϋλον καϊ άνείδεον άεϊ έχης τον νουν, τότε γνώθι ότι έφθασας εις τό μέτρον τής α π ά θ ε ι α ς καϊ τής τε­
λείας αγάπης.
Β
C
μ γ ' Ού μικρός ά γ ω ν κενοδοξίας άπαλλαγήναι* | ά π α λ λ ά τ τ ε τ α ι δέ τις διά κρυπτής τών
αρετών εργασίας καϊ συχνοτέρας προσευχής. Σημειον δέ τής α π α λ λ α γ ή ς , τό μηκέτι
μνησικακειν τω κ α κ ο λ ο γ ή σ α ν τ ι ή κακολογοϋντι.
μ δ ' Εί θέλεις είναι δίκαιος, απόνεμε έκάστω τών έν σοι μερών τά κ α τ ' ά ξ ί α ν ψυχή λέγω
καϊ σώματι. Καϊ τω μέν λογιστικώ τής ψυχής, α ν α γ ν ώ σ μ α τ α καϊ θεωρήματα πνευματι­
κά καϊ π ρ ο σ ε υ χ ή ν τω δέ θυμικώ, ά γ ά π η ν πνευματικήν τήν τω μίσει άντικειμένην τω
δέ έπιθυμητικώ, σωφροσύνην καϊ έ γ κ ρ ά τ ε ι α ν τω δέ σαρκίω, δ ι α τ ρ ο φ ή ν καϊ σκεπάσ­
ματα, τά μόνα α ν α γ κ α ι ό τ α τ α .
μ ε ' Κατά φύσιν ό νους ενεργεί, ό τ α ν τά π ά θ η | έχη ύποτεταγμένα καϊ τούς λόγους τών
όντων θεωρή καϊ προς τον Θεόν διάγη.
μ σ τ ' "Ωσπερ ύγίεια καϊ νόσος προς τό σώμα θεωρείται τοϋ ζώου καϊ φώς καϊ σκότος
προς τον όφθαλμόν, ούτως αρετή καϊ κακία προς τήν ψυχήν καϊ γνώσις καϊ άγνωσία
προς τον νουν.
D
μ ζ ' Έν τοις τρισϊ τούτοις ό χριστιανός φιλοσοφεί* έν ταις έντολαΐς, έν τοις δόγμασι καϊ
έν τή πίστει. Καϊ αί μέν έντολαϊ τών π α θ ώ ν τον νουν χωρίζουσι* τά δέ δ ό γ μ α τ α εις τήν
γνώσιν τών όντων α υ τ ό ν ε ί σ ά γ ο υ σ ι ν ή δέ πίστις, εις τήν θεωριαν τής ά γ ι α ς Τριάδος,
μ η ' Οί μέν τών αγωνιζομένων α π ο κ ρ ο ύ ο ν τ α ι μόνον τούς εμπαθείς λογισμούς* οί δέ
καϊ α υ τ ά τά π ά θ η | περικόπτουσι. Καϊ α π ο κ ρ ο ύ ε τ α ι μέν τις, οΐον ή ψ α λ μ ω δ ί α ή προσ­
ευχή ή μετεωρισμώ ή άλλω τινι τ ο π ι κ ώ περισπασμώ* έκκόπτει δέ τά π ά θ η τών πραγ­
μάτων εκείνων π ε ρ ι φ ρ ο ν ώ ν προς άπερ α υ τ ά κέκτηται.
μ θ ' Προς άπερ τά π ά θ η κεκτήμεθα π ρ ά γ μ α τ α είσι τ α ϋ τ α , οΐον γυνή, χρήματα, δόξα
1060 καϊ τά έξης. | Καϊ τής μέν γυναικός τότε δ ύ ν α τ α ι τις περιφρονειν, ότε καϊ μετά τήν
άναχώρησιν τό σώμα ώς δει δι' εγκράτειας μαραίνει* τών δέ χρημάτων, ότε πείθει τον
λογισμόν έν π α ν τ ϊ τή α υ τ ά ρ κ ε ι ς στοιχήσαι* τής δέ δόξης, ότε τήν κ ρ υ π τ ή ν αγαπήσει
τών αρετών έ ρ γ α σ ί α ν καϊ Θεώ μόνω φαινόμενη ν καϊ έπϊ τών ά λ λ ω ν ωσαύτως. Ό δέ
τούτων π ε ρ ι φ ρ ο ν ώ ν ουδέ εις μΧσός τίνος έρχεται ποτε.
Β
ν' Ό μέν τοΧς π ρ ά γ μ α σ ι ν άποταξάμενος, οΐον τή γυναικϊ καϊ τοΧς χρήμασι καϊ τοΧς
έξης, τον έξω ά ν θ ρ ω π ο ν έποίησε μοναχό ν, ο ύ π ω δέ καϊ τον έσω. Ό δέ τοΧς τούτων
έμπαθέσι νοήμασι, τον έσω ά ν θ ρ ω π ο ν , ό έστιν ό νους. Καϊ τον μέν έξω ά ν θ ρ ω π ο ν |
ευκόλως τις ποιεΧ μοναχόν, μόνον έάν θελήση* ούκ ολίγος δέ ά γ ω ν τον έσω ά ν θ ρ ω π ο ν
ποιήσαι μοναχόν.
ν α ' Τίς ά ρ α έστιν έν τή γενεά ταύτη ό π α ν τ ά π α σ ι ν α π α λ λ α γ ε ί ς εμπαθών νοημάτων καϊ
τής κ α θ α ρ ά ς καϊ ά ύ λ ο υ καταξιωθείς προσευχής, όπερ έστι σημεΧον τοϋ ένδον μοναχού;
ν β ' Πολλά π ά θ η έν ταΧς ψυχαΧς ημών κέκρυπται* τότε δέ ελέγχονται, δ τ α ν τά πράγμα­
τα ά ν α φ α ί ν ω ν τ α ι .
C
ν γ ' Δ ύ ν α τ α ι τις μή όχλεΧσθαι ύπό τών π α θ ώ ν έν τή τών π ρ α γ μ ά τ ω ν α π ο υ σ ί α , μερικής
τυχών απάθειας* έάν δέ ά ν α φ α ν ώ σ ι τά π ρ ά γ μ α τ α , ευθύς τά π ά θ η τον | νουν περισπώσι.
МАКСИМ ИСПОВЕДНИК: Четири стотине глава ољубави
143
39· Онај који је успео да стекне савршену љубав и да цео живот свој према њој устроји, он може рећи „Духом Светим: Исус је Господ" (1. Кор 12, 3). И из супротног овоме,
очигледно бива супротно.
4 0 . Љубав према Богу воли да увек окриљује ум божанским разговором; а љубав према ближњему чини да се увек ο њему добро мисли.
41. Ономе који још увек воли сујету, или је привезан нечему од материјалних ствари,
својствено је да се огорчује на људе због пролазних (ствари), или да злопамти на њих,
или да има мржњу према њима, или да робује срамним помислима. Α богољубивој души све је то страно.
42. Када ништа не говориш нити чиниш (што) срамно у мислима, и када не злопамтиш на онога који ти је причинио штету и рђаво говорио ο теби, и када за време молитве увек имаш ум одрешен од материјалних (ствари) и од представа (=маштања), тада
знај да си достигао у меру бестрашћа и савршене љубави.
4 3 . Није мала борба (подвиг) ослободити се од сујете. Α ослобађа се (неко) тајним делањем врлина и чешћом молитвом. Α знак ослобођења (од ње) је не злопамтити више
на онога који је зло говорио или говори.
4 4 . Ако хоћеш да си праведан, дај сваком делу у теби, тј. души и телу, оно што (им)
д