Dijagnoza u procesu
zdravstvene nege
Velisava Perović, Spec.sms
Planiranje zdravstvene nege
 Lekarski nalozi – najĉešće se odnose na medikamentoznu
terapiju, druge terapijske i dijagnostiĉke intervencije, na
uĉestalost kontrole vitalnih funkcija i drugih parametara, na
pitanja odreĊivanja dijete, pokretljivosti bolesnika, kao i na
preduzimanje pojedinih mera u cilju spreĉavanja potencijalnih
ili korigovanja nastalih komplikacija. Naĉin sprovoĊenja
lekarskih naloga u plan nege reguliše se unutar institucije –
„Lista naloga lekara“ (dokument kroz koji lekar pisanim putem
saopštava medicinskoj sestri uputstva za sprovoĊenje
odreĊenih dijagnostiĉkih ili terapijskih intervencija kod
bolesnika). Ova lista se otvara na prijemu, istovremeno sa
ostalim listama bolesnika.
Planiranje zdravstvene nege
 Sestrinski nalozi – pišu se, po pravilu, nakon preuzimanja
liste naloga lekara. Najĉešće ih piše glavna/odgovorna sestra
smene. Ovi nalozi treba da su: primereni ţeljenim ciljevima,
individualni , precizni i koncizni, (u skladu sa kadrovskim,
vremenskim i drugim materijalnim mogućnostima) i treba da
se odnose na aktuelnu situaciju bolesnika.
 Dokumentovanje planirane nege – predstavlja unošenje u
obrazac plana na jasan i specifiĉan naĉin sledećih podataka:
a)
b)
c)
d)
Osnovni podaci o bolesniku
Sestrinske dijagnoze
Postavljeni ciljevi
Sestrinske intervencije namenjene odreĊenom bolesniku.
Sestrinska dijagnoza u procesu
zdravstvene nege
Prva faza procesa zdravstvene njege
Prikupljanje
podataka
analiza
podataka
(ne)postojanje
problema
u/s zadovoljavanjem
osnovnih ljudskih potreba
PROBLEM
DIJAGNOZA
(nursing problem) (nursing diagnosis)
Stvaranje sestrinske dijagnoze /
dijagnoza nege
 U anglosaksonskoj literaturi ovaj termin je poznat pod
nazivom „nursing problem“ i „nursing diagnosis“
 Reĉ dijagnoza podrazumeva prepoznavanje i utvrĊivanje
nekog problema, odnosno donošenje zakljuĉka o neĉemu,
što obavezuje i nosi visok stepen odgovornosti.
διά (kroz) + γνώση, η (znanje, poznavanje, iskustvo, mudrost)
 Sestrinska dijagnoza predstavlja specifiĉan zakljuĉak o
reagovanju pojedinca, porodice ili zajednice na aktuelni ili
potencijalni zdravstveni problem ili druge probleme vezane
za zdravlje, koje sluţba zdravstvene nege moţe samostalno
da spreĉi, ublaţi ili rešava.
Stvaranje sestrinske dijagnoze
DIJAGNOZE iz zdravstvene nege potrebne su
medicinskim sestrama:
 olakšavaju komunikaciju,
 definišu sestrinsku praksu (sadrţaje rada),
 podstiĉu dokumentovanje zdravstvene nege.
Stvaranje sestrinske dijagnoze
 1950. R.L. McManus prvi piše o sestrinskim dijagnozama
 1960. Abdellah je objavila prvu klasifikaciju sestrinskih dijagnoza
 70- tih je prihvaćen naziv sestrinska dijagnoza
 1973.prvi struĉni skup o dijagnozama u zdravstvenoj nezi
(St. Louis)
 U SAD najprihvaćenija klasifikacija dijagnoza
The National Conference System (NCS) - obuhvata probleme
bolesnih
 1977. napravljena klasifikacija koja se odnosila na
probleme zdrave populacije
Stvaranje sestrinske dijagnoze
Standardi zdravstvene nege – ANA 1973
American Nurses Association 1973. uvodi u svoje dokumente
(Standards of Nursing Practice) naziv dijagnoza obavezujući
medicinske sestre da ga koriste kao ideju i naziv.
 1982. NANDA je organizovala skup o
sestrinskim dijagnozama
 1983. odrţana je prva evropska klasifikacija o
sestrinskim dijagnozama u Kopenhagenu
Stvaranje sestrinske dijagnoze

Aktuelna sestrinska dijagnoza – je zakljuĉak da je
kod bolesnika prisutan aktuelni zdravstveni
problem ili problem u vezi sa zdravljem

Visoko riziĉna/potencijalna sestrinska dijagnoza –
je zakljuĉak koji pokazuje da postoje evidentni
faktori rizika za pojedinca, porodicu ili zajednicu ili
da je bolesnik predisponiran za razvoj odreĊenog
problema
Stvaranje sestrinske dijagnoze

Moguća sestrinska dijagnoza – odnosi se na mogući
problem, kada medicinska sestra na osnovu
nepotpunih znakova i simptoma intuitivno oseća, da
problem postoji, ali nema dovoljno ĉinjenica da ga
definiše
Aktuelna s. dg.: Oštećenje koţe
Visoko riziĉna s. dg.: Visok rizik za nastanak oštećenja koţe
Moguća s. dg.: Moguće oštećenje koţe
Stvaranje sestrinske dijagnoze

Sestrinska dijagnoza orijentisana prema zdravlju –
zakljuĉak o odreĊenom nivou zdravlja pojedinca,
porodice ili zajednice

Skupine sestrinskih dijagnoza/sindromi – utvrĊuju
se kada je prisutno više aktuelnih ili visoko riziĉnih
problema, koji su prisutni zbog odreĊenog stanja ili
dogaĊaja.
Stvaranje sestrinske dijagnoze
Komponente sestrinske dijagnoze su:




Naziv – pokazuje reagovanje bolesnika na zdravstveni
problem, koje treba menjati sestrinskim intervencijama.
Definicija – saţet opis sestrinske dijagnoze
Etiološki i pomaţući faktori – patološki, fiziološki,
psihološki, socioekonomski, kulturološki ili drugi
ĉinioci iz neposrednog okruţenja. Pokazuje šta
medicinska sestra opaţa kao mogući uzroĉni faktor.
Karakteristike – grupa znakova i simptoma na osnovu
kojih se procenjuje prisustvo odreĊenog problema.
Stvaranje sestrinske dijagnoze
Primer :



Naziv I definicija – poremećen ritam sna...
Etiološki faktori – ... u vezi sa predstojećom
operacijom...
Karakteristike – ... što se ispoljava ĉestim buĊenjem,
nemirom i izjavom da se boji ishoda operacija.
Dijagnoza bi u celosti glasila ovako:
„Poremećen ritam sna u vezi sa predstojećom operacijom, što
se ispoljava čestim buđenjem nemirom i izjavom da strahuje
od ishoda operacije.“
Sestrinske dijagnoze omogućavaju
1. definisanje podruĉja zdravstvene nege,
2. definisanje sestrinske prakse takve kakva
jeste a ne kakva bi trebala da bude,
3. razlikovanje zdravstvene nege od medicine,
4. identifikacija znanja za studente i
strukturisanje nastavnih sadrţaja
(Capernito )
Definisanje sestrinske dijagnoze
 U struĉnoj literaturi iz podruĉja zdravstvene nege
koriste se dva termina:
- PROBLEM
- DIJAGNOZA
Problem u procesu zdravstvene nege je svako stanje ili
situacija u kojoj pacijentu treba pomoć pri oĉuvanju i
ponovnom uspostavljanju zdravlja kao i mirnom
umiranju. (Becknell i Smith 1975.)
Definisanje sestrinske dijagnoze
 Sestrinska dijagnoza je kliniĉka procena
odgovora pojedinca, porodice ili zajednice
na aktuelne ili potencijalne zdravstvene
probleme i ţivotne procese.
 Sestrinska dijagnoza pruţa osnovu za
izbor sestrinskih intervencija usmerenih
postizanju ciljeva za koje su medicinske
sestre odgovorne.
NANDA, 1994.
Obeleţja sestrinske dijagnoze
 tvrdnja koja se odnosi na pacijentov problem, obuhvata
zdravstvene probleme u zdravlju i bolesti
 zakljuĉak izveden iz analize podataka, kratka, saţeta, tvrdnja,
temelji se na proverenim subjektivnim i objektivnim podacima,
zakljuĉak medicinske sestre
 odnosi se na stanja koja je medicinska sestra ovlašćena da
zbrinjava, (moţe i sme samostalno da tretira)
 odnosi se na telesno, psihiĉko i socijalno stanje pacijenta
Sestrinska dijagnoza nikada nije isto što i :
 medicinska dijagnoza
 sestrinska intervencija
 terapijski postupak
Klasifikacija sestrinske dijagnoze
 Prva klasifikacija (Abdellah 1960.)
– 21 sestrinska dijagnoza– klasifikacija postupaka
m.s. (orijentacija na zadatak)
 2005 – 172 sestrinske dijagnoze
NANDA ih je u poĉetku svrstavala po abecednom redu, a kasnije po
srodnosti.
Kao okvir za klasifikaciju koristi se Gordonov model
obrazaca. Sve do sada prihvaćene dijagnoze mogu se
svrstati u jedan od obrazaca.
Klasifikacija sestrinske dijagnoze
Klasifikacija na osnovu funkcionalne šeme zdravlja –
po M.Gordonu
1. Opaţanje zdravlja
2. Nutriciono metabolistiĉka šema
3. Eliminacija
4. Šema aktivnosti i veţbi
5. Šema sna i odmora
6. Kognitivno-perceptualna šema
7. Šema samoopaţanja
8. Šema uloga i meĊusobnih odnosa
9. Šema seksualnosti i reproduktivnosti
10. Šema reagovanja i stresa
11. Šema vrednosti - verovanja
Klasifikacija sestrinske dijagnoze
Klasifikacija u skladu sa reagovanjem "celovite liĉnosti" na
zdravstvene probleme i druge ţivotne procese.
1. Razmene (smanjen volumen teĉnosti, oštećenje integriteta
koţe, hipotermija, opasnost od infekcije)
2. Komunikacije (oslabljena verbalna komunikacija)
3. Odnosi (socijalna izolacija)
4. Vrednovanje ( duhovni distres)
5. Izbor (neslaganje, odbijanje)
6. Pokretljivost - aktivnost (poremećaj ritma sna, umor…)
7. Samoopaţanje (bespomoćnost)
8. Znanja (nedostatak znanja)
9. Osećanja (bol, strah)
Proces sestrinske dijagnoze
Proces poĉinje:
 Prikupljanjem podataka
 Analizom i sintezom dobijenih podataka
 Procenom njihovih vrednosti
 Odbacivanjem i izdvajanje problema
 Razmatranjem (induktivnim i deduktivnim putem)
- Induktivno izdvaja podatke pojedinaĉno, izdvaja bitno
od nebitnog
- Deduktivno, iskustva iz prakse primenjuje u konkretnoj
situaciji.
 Zakljuĉivanjem (izvodi zakljuĉak o mogućim aktuelnim i
potencijalnim problemima bolesnika)
 Donošenjem odluke - izdvaja problem i tretira ga tj. rešava
samostalno
Obrada podataka u procesu stvaranja
sestrinske dijagnoze
Koraci u obradi podataka su:
1. Kategorizacija podataka (od prikupljenih podataka izdvaja
najbitnije za postojeći problem)
2. Praznine, nepreciznost i nepodudarnost u podacima (ispuste se ili
dobiju nepotpune informacije)
3. Sagledavanje uobiĉajenog stila ţivota (vaţno za hroniĉne bolesnike)
4. Interpretacija (gde dobijene podatke prevodi na sestrinski struĉni jezik)
5. UtvrĊivanje zdravstvenih problema i postojećih snaga bolesnika
(utvrĊuje problem i reagovanje bolesnika na taj problem, kao i njeno
samostalno rešavanje sredstvima i metodama zdravstvene nege).
Snaga bolesnika:
– za pojedinca (nezavisnost samopouzdanje)
– za porodicu (dobri uslovi stanovanja, dobra finansijska situacija)
– za zajednicu (solidarnost graĊana)
6.Validacija obrade podataka (provera podataka )
7. Dokumentovanje (prijemna lista, lista plana nege, sestrinska otpusna lista).
Vrste sestrinske dijagnoze




aktuelne
visoko riziĉne (potencijalne)
moguće ili verovatne (radne)
povoljne (dobro zdravstveno stanje),
orjentisana ka zdravlju - savetovališta
 sindromi (grupe sestrinskih dijagnoza)
Vrste sestrinske dijagnoze
- aktuelne
Opisuju problem koji se procenjuje na osnovu
prisutnosti vidljivih obeleţja problema (definisanih
obeleţja) – postojeći zdravstveni problem
Dve vrste definisanih obeleţja (NANDA 1986g.)
a) jako vaţne (glavne)
b) manje vaţne (sporedne)
- formulišu se po PES modelu
Formulisanje sestrinske dijagnoze u
zdravstvenoj nezi
Najprihvaćeniji model PES (M.Gordon)
Komplentan opis dijagnoze obuhvta:
P - problem
E - uzrok/etiologija
S - simptomi
PES model/ PE model
PROBLEM u/s UZROK šta se manifestuje SIMPTOMI
Npr. Smanjena prohodnost disajnih puteva u vezi s hipersekrecijom što se
manifestuje gušenjem
U planove zdravstvene nege upisuje se dijagnoza od dva dela:
problema i uzroka (PE)
Vrste sestrinske dijagnoze
- visoko riziĉne
VISOKO RIZIĈNA SESTRINSKA DIJAGNOZA je kliniĉka
procena da su pojedinac, porodica ili zajednica
podloţniji razvoju odreĊenog problema nego drugi u
jednakoj ili sliĉnoj situaciji.
Formulišu se po PE modelu
Prepoznaju se na osnovi ĉinioca rizika za razvoj odreĊenoga
problema.
RIZIĈNI ĈINIOCI
situacije koje povećavaju osetljivost klijenta ili grupe za pojavu
simptoma
Vrste sestrinske dijagnoze
- moguće ili verovatne
Kada sestra nema dovoljno podataka na osnovu
kojih sa sigurnošću moţe da utvrdi aktuelni ili
visoko riziĉni problem tada formuliše MOGUĆI ILI
VEROVATNI problem.
 PE model
 U planove upisivati sloţenije probleme kada je potrebno
dugotrajnije dijagnosticiranje (potrebno je da se prikupi
još podataka na osnovu koji se potvrĊuje prisutnost
problema ili dokazuje nepostojanje problema) = ciljano
posmatranje pacijentovog stanja.
Vrste sestrinske dijagnoze
- povoljne
NANDA uvodi tzv. POVOLJNE SESTRINSKE
DIJAGNOZE
kliniĉke procene o pojedincima, grupama ili
zajednici u prelazu od trenutnog nivoa dobrobiti
do višeg nivoa dobrobiti.
P – model
Uslovi za postavljanje povoljnih sestrinskih dijagnoza su :
efikasno trenutno stanje ili funkcionisnje i ţelja za postizanjem
većeg nivoa zdravlja i dobrobiti (promovisanje zdravlja,
savetovalošta).
Vrste sestrinske dijagnoze
- sindromi
Grupe sestrinske dijagnoze govore o prisutnosti više
aktuelnih ili visokoriziĉnih problema usled odreĊenog
stanja ili dogaĊaja
Npr. ”sindrom neaktivnosti”
P – model
UtvrĊivanje prioriteta
 prioritetne sestrinske dijagnoze
 vaţne sestrinske dijagnoze
 Jedan od ciljeva uvoĊenja sestrinskih dijagnoza je
opravdati svaku intervenciju medicinske sestre.
 Neke intervencije sestre sprovode u saradnji sa
drugim profilima zdravstvenih delatnostu, i ponekad se
njihove intervencije preklapaju = BIFOKALNI MODEL
KLINIĈKE PRAKSE.
Sestrinsko medicinski problemi
 Sestrinska praksa ukljuĉuje samostalne i nesamostalne
sestrinske intervencije. Samostalne proizlaze iz sestrinskih
dijagnoza, dok one u kojima se saraĊuje sa drugima (lekarima),
proizlaze iz sestrinsko – medicinskih problema.
Sestrinsko medicinski problemi su odreĊene fiziološke
komplikacije koje sestre promatraju radi uoĉavanja
poĉetka ili promene statusa. Sestre se bave sestrinsko
medicinskim problemima tako što primenjuju
intervencije koje propisuju lekari i intervencije koje
propisuju same medicinske sestre sa ciljem smanjenja
komplikacija.
L.Carpenito, 1992.
Sestrinsko medicinski problemi
SMP uglavnom su telesne komplikacije koje mogu proizaći
iz bolesti, dijagnostiĉkih postupaka, naĉina leĉenja…
ULOGA SESTRE JE:
 ciljano i svesno promatrati stanje bolesnika,
 pravovremeno prepoznati komplikaciju i
uoĉiti pogoršanje stanja,
 srovoditi postupke koje propise lekar,
 propisati i sprovoditi primerene sestrinske
intervencije.
Formulisanje sestrinsko medicinski
problema
MK: ______ problem _____
Mogućnost komplikacija hipoglikemija – hiperglikemija
MK: ______ problem u/s uzrokom
Moguĉnost krvarenja u/s trombocitopenije
Sestrinske dijagnoze
DIJAGNOZA u procesu zdravstvene nege ĉini osnovu plana pri ĉemu
njeni pojedini delovi odreĊuju sadrţaje narednih faza procesa:
PROBLEM
Smanjen unos
hrane
CILJ
Bolesnik će konzumirati
1700 kcal dnevno
EVALUACIJA
u vezi s
UZROK
Oteţano gutanje
INTERVENCIJE
Osigurati teĉnu hranu,
Smestiti u polu sedeći poloţaj…
Formulisanje sestrinske dijagnoze u
procesu zdravstvene nege
1. Prvi dio tvrdnje uvek se odnosi na problem a drugi na etiologiju.
Nesanica u/s bukom
Buka u/s nesanicom
2. Prvi i drugi deo dijagnoza povezuju se sintagmom “u svezi sa”
(“u/s”)
ne: “zbog”, “jer” ili “uzrokovano je” (sugeriše uzroĉno – poslediĉan
odnos)
3. Problem formulisati na osnovu stanja pacijenta, a ne potrebama za
zdravstvenom negom ili sestrinskih intervencijama.
Visok rizik za nastanak dekubitusa
Menjati poloţaj bolesnika svaka 2 sata
4. Ne navoditi cilj kao problem
Ne redovno uzimanje lekova
Bolesnik će redovno uzimati lekove
Formulisanje sestrinske dijagnoze u
procesu zdravstvene nege
5. Ne navoditi medicinsku dijagnozu, med. patologiju, med.
postupak ili dijagnostiĉki postupak kao sestrinsku dijagnozu
6. U uzroku navedenom u dijagnozi ne opisivati neĉije
pogreške, propuste
7. Sestrinska dijagnoza ne bi smela da sadrţi osudu ili
negativno izjašnjavanje o bolesniku i njegovoj obitelji
Izbegavati izjave poput loš, nezdrav, neodgovoran,
neozbiljan…
Formulisanje sestrinske dijagnoze u
procesu zdravstvene nege
8. Prvi i drugi deo sestrinske dijagnoze ne sme znaĉiti isto
9. Kao uzrok nije poţeljno navoditi medicinsku dijagnozu
10. Kao uzrok ne navoditi simptome problema
11. Pri formulisanju visokoriziĉnih dijagnoza paziti da se kao uzroci ne
navode simptomi već prisutnost problema
12. Jedna dijagnoza opisuje samo jedan problem
13. Prvi deo dijagnoze ne sme opisivati dva problema niti onda
kada imaju isti uzrok
Formulisanje sestrinske dijagnoze u
procesu zdravstvene nege
14. Ako je na pojavu jednog problema uticalo više ĉinioca treba ih
navesti u jednoj dijagnozi
15. Ako postoji više etioloških ĉinioca koji su u meĊusobnom
uzroĉno - poslediĉnim odnosu upotrebljava se reĉ sekundarno ili
oznaka 2°
16. Kada je problem prepoznat a nije poznata etiologija navodi se
“nepoznate etiologije”
Ne pišite sestrinske dijagnoze na osnovi Vaših stavova !
Medicinske dijagnoze i dijagnoze u
zdravstvenoj nezi
Medicinska dijagnoza odnosi se na bolest, zahteva
medicinsku intervenciju
 Sestrinska dijagnoza opisuje probleme nastale usled
bolesti i zahteva intervencije iz podruĉja zdravstvene
nege
 Medicinske i sestrinske dg. su formalne – opis su
pacijentovog stanja i olakšavaju komunikaciju
 Medicinska dijagnoza - vaţan podatak za planiranje
zdravstvene nege ali samo na osnovi med. dg. ne moţe se doneti
odluka ni o jednom sestrinskom postupku
 Što je u medicini podatak (bol) u zdravstvenoj nezi moţe
predstavljati problem koji treba riješiti.
Uzroci i greške pri postavljanju
dijagnoze
 Precenjivanje jedne mogućnosti ili ne uzimanje u obzir
svih mogućnosti zbog uskog pristupa
 Dugo analiziranje umesto traţenja pomoći od drugih
ĉlanova tima
 Postavljanje preširokih dijagnostiĉkih zakljuĉaka
 Ne prepoznavanje osobitosti i razliĉitosti pacijenta
 Ţurba bilo pri prikupljanju podataka bilo pri analiziranju
podataka
Posledice pogrešne dijagnoze
 kada se ne prepozna problem, pogrešno navede prisutan
problem ili ne razume problem moţe doći do:
– primene intervencija koje mogu pogoršati problem
– izostavljanja intervencija koje su nuţne za rešavanje
problema
– dopuštanje da problemi postoje i pogoršavaju se a da se
ne prepoznaju
– primena intervencija koje su bezopasne ali se troši vreme
i energija
– uticaj na druge osobe – da postoji nepostojeći problem
– dovoĊenje sebe u opasnost – profesionalna odgovornost
Sestrinske dijagnoze
 opisuju podruĉje zdravstvene nege
 definIšu za struku specifiĉno znanje
 ĉine nauĉnu osnovu delatnosti
 Uslovi koje zanimanje mora ispuniti da bi bilo
priznato kao profesija
Iz dijagnoza je vidljivo za šta je sestra nadleţna, šta
pridonosi povećanju pojedinaĉne odgovornosti, a time i
povećanju profesionalne autonomije.
Razlika izmeĊu lekarske i
sestrinske dijagnoze
 Lekarska oznaĉava patološko stanje, bolest a sestrinska
reagovanje bolesnika na tu bolest
 Lekarska dijagnoza se ne postavlja za zdrava stanja a
sestrinska dijagnoza se odnosi na zdravlje, kako ga
unaprediti, produţiti itd.
 Lekarska dijagnoza se odnosi na pojedinca a masovne
pojave se oznaĉavaju kao epidemije i pandemije, a
sestrinska dijagnoza se odnosi na pojedinca, porodicu,
grupu ili zajednicu
 Lekarska dijagnoza se postavlja samostalno ili konzilijarno,
a sestrinska sa bolesnikom, pratiocem, porodicom ili timom
sestara
 Lekarska se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog
pregleda, a sestrinska dijagnoza na osnovu sestrinske anamneze i
prikuplenih podataka
Razlika izmeĊu lekarske i
sestrinske dijagnoze
 Lekarska dijagnoza je stalna, traje dok bolest traje a
sestrinska je kratkotrajna dok traje zdravstveni problem
 Lekarska dijagnoza je usmerena na leĉenje bolesnika a
sestrinska na zadovoljenje potreba bolesnika za zdravstvenom
negom
 Lekarske dijagnoze se pišu latinskom terminologijom a
sestrinske dijagnoze ne.
 Lekarske dijagnoze su svrstane u MeĊunarodnoj
klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti, a sestrinske
dijagnoze su klasifikovane u NANDA listi a koriste se i u
Evropi.
 Podvojena su mišljenja o povezanosti lekarske i sestrinske
dijagnoze
Sestrinske dijagnoze
Medicinska sestra
nije kvalifikovana da utvrĊuje prirodu patofiziološkog
procesa, ali jeste i od nje se oĉekuje da prepozna
nenormalne i neoĉekivane pojave – promene u znacima i
simptomima, laboratorijskim i drugim nalazima, da ih
blagovremeno prenese lekaru i potom obavi deo svog
posla prema njegovom nalogu
Kako treba koristiti NANDA listu
1. Lista nije završena, podloţna je stalnom usavršavanju i dopunjavanju
2. Od medicinske sestre se zahteva kontinuirano uĉenje, veće znanje
3. ObezbeĊuje kavlitet u sestrinskoj praksi
4. Na razvoj NANDA liste u našoj zemlji treba da su ukljuĉene struĉne
sestrinske organizacije, da testiraju listu i da odabiraju one dijagnoze
koje odgovaraju postojećem nivou razvoja sestrinske prakse i
zakonskim uslovima kod nas.
Korišćenje NANDA liste ima višestruko praktiĉno zanĉenje jer
omogućava:
1. Znaĉaj sa stanovišta bolesnika
2. Znaĉaj sa stanovišta sestrinstva
Znaĉaj sa
stanovišta sestrinstva :
1. Metoda je istraţivaĉka, omogućava evaluaciju i
razvoj sestrinstva
2. Sestre se struĉno usavršavaju
3. Razvija kritiĉko mišljenje
4. Izrada normativa i standarda kao i medicinske
dokumentacije
5. UsklaĊuje se rad tima za negu i zdravstvenog tima
6. Omogućava razvijanje literature u zdravstvenoj nezi
7. Omogućava primenu kompjuterske tehnike
8. Podiţe sestrinsku profesiju na viši nivo i sloţeniji,
odvaja je od svakodnevne rutine.
Download

Sestrinske dijagnoze