TOPSRBIJA
PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI
BESPLATAN PRIMERAK
TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE
I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7
www.topsrbija.com
SEPTEMBAR 2012.
Dobrodošli na stranice revije
TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije
Welcome to the page of the review
TOPSRBIJA - The best from Serbia
Od kada je sveta i veka, bilo je i biće turizma. Sećam se dobro vremena kada su naše
bake i majke išle po mesec dana u banju, potom
kada se na more svake godine išlo dvadeset i
jedan dan, ali i ovog sadašnjeg u kome je brz
ritam života uticao da u banje idu oni koji moraju, na more oni koji mogu, a odmor traje sedam dana ili produženi vikend više puta u toku
godine. Turizam je privredna grana koja je vremenom možda i ponajviše menjala svoj oblik i
sadržaj ponude, ali je oduvek bila i ostala perspektivna. A kako i ne bi kada
statistički podaci govore da će u svetu ove godine biti ostvareno milijardu
poseta u međunarodnom turizmu. Međunarodni turistički promet je veći od
1.300 milijardi dolara, i čini 6% ukupog svetskog izvoza roba i usluga i raste
i dalje. U svetskim razmerama po stopi od skoro 8%, u Evropi po stopi od
4%, a u regionu i našoj zemlji između 6 i 7% u ovoj godini, a rast je zabeležen
i u prošloj godini. U ovim teškim vremenima krize u svetu na udaru su bile
mnoge grane, ali se turizam među prvima od te krize oporavio, i u značaju,
u svetskoj privredi napreduje. Turizam je plemenit put da se prodaju drugi
proizvodi i usluge.
Ovo su samo neki od statističkih podataka koje je, govoreći na Svečanoj
akademiji povodom obeležavanja 50 godina Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, izneo
državni sekretar za turizam gospodin Goran Petković, a značaj ovog jubileja
i njegovih reči potvrdilo je učešće najeminentnijih stručnjaka u oblasti turizma u nas, predvođeno nastavnim osobljem i direktorom Departmana prof.
dr Lazarom Lazićem, dekanom PMF-a Nedom Mimicom-Dukić, rektorom
novosadskog Univerziteta Miroslavom Veskovićem, predsednikom skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom i brojnim drugim zvanicama.
Pominjanjem jednog takvo velikog jubileja ove kulturno-obrazovne i
naučne institucije, započinjemo i ovaj naš uvodnik, i dajemo mu punu pažnju na stranica časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE koje slede,
u želji da afirmišemo napore turističkih i ostalih radnika vezanih za ovu i
srodne privredne grane, dajući na taj način svoj diprinos predstojećim velikim međunarodnim sajamskim skupovima u Novom Sadu i Beogradu. Uz
podsećanje na urađeno, nagoveštavamo šta nam je činiti u toj sferi, jer se
Srbija godinama „zaklinje“ da su dve prioritetne šanse za bolji život – poljoprivreda i turizam.
Čitava priča, kada se govori o turizmu, može da se svede na jednu reč –
interdisciplinarnost.
Jedino sveobuhvatnim naučnim posmatranjem može se objasniti
činjenica da je četvrti najposećeniji grad u Evropi, posle Pariza, Londona i
Rima, Dablin, koji nema ni pariske muzeje, ni arheološku i istorijsku prošlost
Rima, a ima upravo ono što se unazad neko vreme potencira - autentičnost
i jedinstvenost. U Dablinu su to pabovi u kombinaciji sa izvanrednom muzikom, atmosfera neponovljivosti irskog doživljaja. Srbija takođe ima čime da
privuče goste. To su naša sela, stari zanati, bogato folkorno nasleđe i estetika narodnih nošnji, multikulturalnost, domaća hrana i ljubaznost srpskog
domaćina, uz prirodne lepote naše zemlje. Povezivanjem celokupne lokalne
zajednice, uključivanjem raznorodnih, specifičnih i jedinstvenih programa,
kombinovanjem kreativnih kapaciteta uz aktiviranje prirodnih potencijala
putem zabave, možda nije jedini, ali je najsigurniji pravac turističkog otvaranja Srbije ka svetu
Mihailo Berček,
urednik revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije
Since the begining of time, tourism did and will exist. I remember very
well the times when our grandmothers and mothers went for a month-long
vacation to spas, then when people used to go the sea for three weeks, but
also this modrn fast pace life which directly coresponds to the fact that spas
are now visited only by the people who require a treatment,that the ones
who go to the sea are only the ones who have the means, and that an usual
vacations lasts seven days or a long weekend several times per year. Tourism
is an industry that probably changed its form and content most frequently,
but has always been and will remain promising.. And how could it not when
statistics show that in the world, this year, one billion international tourism
visits will be achieved. International turnover of tourism is more than 1,300
billion dollars, and this amount equals 6% of the entire world’s goods and
services export and it continues to grow. The growth has been recorded in
the last year: in the world at a rate of nearly 8%, in Europe at the rate of
4%, and in our country and the region between 6 and 7%. The world’s crisis
affected many industries, but tourism is among the first ones to recover
from the tough times. Therefore, the importance of tourism in the world
economy is getting stronger. Tourism can be considered as a noble way to sell
other products and services.
Some of the statistics, that the state secretary of tourism Mr. Goran
Petkovic spoke about at the ceremony to celebrate 50 years of the Department of Geography, Tourism and Hotel Management Faculty of Sciences
in Novi Sad, , and the significance of this “anniversary” and Mr. Petkovic’s
words have been confirmed with participation of the most eminent experts
in the field of tourism in the United States, led by the teaching staff and
Head of Department prof. Dr. Lazar Lazic, dean of the Faculty of Science
Neda Mimica-Dukic, rector of the University of Novi Sad, Miroslav Nafta,
president of the autonomous Province of Vojvodina Istvan Pastor and many
other dignitaries.
Referencing such a great jubilee of cultural, educational and scientific
institutions, gives us a great reason to begin our editorial and give full attention to the pages of the magazine TOPSRBIJA- THE BEST OF SERBIA
that has been created, in order to confirm the efforts of tourism and other
related workers in this and related economic branches, thereby giving your
contribution to the upcoming major international trade fair events in Novi
Sad and Belgrade. It has also been created to remind what has been done
and suggest what we should do in the two major areas, as Serbia, for years,
“swears” that a key for a better life - agriculture and tourism.
The whole story when it comes to tourism is that it can be reduced to
one word - interdisciplinary. The only comprehensive scientific observation
can be explained by the fact that the fourth most visited city in Europe after
Paris, London and Rome, Dublin, which has neither the Paris museums nor
archaeological and historical past of Rome, and has exactly what stresses
a while back - authenticity and uniqueness. In Dublin, pubs are combined
with excellent music, the atmosphere uniqueness of the Irish experience.
Serbia also has a lot to attract guests. These are our villages, handicraft, rich
folklore heritage and the aesthetics of traditional costumes, multiculturalism, local food and hospitality Serbian host, along with the natural beauty
of our country.
Connecting entire local level, including various, specific and unique program, combining the creative capacity of the activation of natural resources
through fun, maybe not the only one, but it is the safest way of the opening
of the tourist Serbia to the world.
Mihailo Berček,
Editor-in-Chief of TOPSRBIJA- Best of Serbia
Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije
Izdavač:
Agencija za izdavanje novina Berček&Berček
21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141
Web: www.topsrbija.com
E-mail: [email protected]
Direktor i Glavni i odgovorni urednik:
Mihailo Berček
Novinar/Urednik:
Elizabeta Berček
Dizajn i tehničko uređenje:
Marko Dobranić
Fotografije:
Mihailo Berček i materijali oglašivača
Štampa:
Magyar Szo Lapkiado KFT DOO
OJ Štamparija Forum Novi Sad
21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad
338/339 (497.11)
TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije
Glavni urednik Mihailo Berček.
-2012. Sep.- Novi Sad
Agencija za izdavanje novina Berček&Berček
2012. –Ilustr. ; 30 cm
Dva puta godišnje.
ISSN 2334-6027
COBISS.SR – ID 273937671
SADRŽAJ
Naslovna strana Hotel Olimp Zlatibor .................................................1
RibarskaBanja.............................................................................................2
Dobrodošli na stranice revije
TOPSRBIJA-NajboljeizSrbije..................................................................3
Naš taxi, Novi Sad......................................................................................4
TOPSRBIJA sadržaj ..................................................................................5
Prof. dr Lazar Lazić,
Departman na bogatom nasleđu gradi budućnoćnost…..................6
Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,
PMF-a u Novom Sadu…………...................................................….....7
Prof. dr Žarko Ilin,
Naše povrće je vrhunskog kvaliteta……..…………………...……........8
Udruženje štiti Futoški kupus……………………............................…..8
Svetski kongres o hrani CEFOOD u Novom Sadu,
Ljudi, hrana i piće Srbije sa dušom.........................................................9
FINS Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad...............10,11
Prof. dr Zoran Keserović
Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti.................................................12
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu
arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu...................13
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad..............................................14,15
Žarko Galetin, Produktna berza
lider berzanskog trgovanja u Srbiji ......................................................16
FIMEK unapredio međunarodnu saradnju
i uveo nove programe.............................................................................17
Milorad Milošević,
Stvaranje brenda na Šuljamskoj glavici...............................................18
Panonija - Agrar MM probudila Srem.................................................19
Vladan Vešković, Neophodno definisati turistički proizvod
– zdravstveni turizam.............................................................................20
Merkur pomerio granice srpskog banjskog turizma.......................21
Lepota u službi pameti i turizma..........................................................22
Ribarska Banja, oaza zdravlja…......................................................…...23
Banja Junaković Apatin, Vaš deo Panonskog mora.........................24
Banja Kanjiža, Kanjiža............................................................................25
Turistička agencija Palma, Sokobanja.................................................26
MK Mountain Resort, Kopaonik ........................................................27
Foto priča, KOP je i ove zime TOP........................................................28
Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika…………..................…29
SKI Kamp Rtanj, Kopaonik...................................................................30
Vila Radigost
– odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu ..................31
Zlatibor uvek za korak ispred.................................................................32
Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh ………........................................…33
Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, provereno najbolja.........34
Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume………................…35
Gornji Milanovac, kraj gde je rođena moderna Srbije......................36
TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima….............................…37
Specijalni rezervat prirode Zasavica....................................................38
4
TO Kikinda, Dani ludaje i Kikindski fruštuk,
zaštitni znaci opštine…....................................................................…...39
Kulturno umetnička društva turistički kapital ................................40
Kulturno obrazovni centar Šid ............................................................41
Harasti Agošton, začetnik vinske kulture u Kaliforniji .................…42
Sava Jojić,
Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva ..........................43
Vinarija Bononia, Banoštor, vina za čistu desetku............................44
Seosko domaćinstvo Miljević, lepa porodična priča.........................45
Prof. dr Petar Cindrić,
Naše nove sorte se bolje prilagođavaju
klimatskimpromenama.........................................................................46
Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi ..........................................47
Prof. Kovač, Marketing je presudan u popularizaciji vina..............48
Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII ...........................................48
Banoštor……..................................................…………………....…....….49
Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji…................................….50
Rakija Šurlan, Novi Kozarci....................................................................51
Youth Fair doneo Novom Sadu epitet Grad mladih….....................52
EXIT broj 13, ostao najveći……......................................................…....52
Guča World Music centar…………........................……...……..…..….52
Centar za muzičko obrazovanje
Kulturno sklonište, Novi Sad …...........................................................53
Dejan Petrović, Sa srpskom trubom se može sve ............................54
Zorica Kozlovački, Zlatna dama horskog pevanja.............................54
Dom porodice Jakšić u Krčedinu, Kuća umetnika…......................…55
Vanja Čobanov, Vojvođanske priče o vremenu
koje se nikada više ponoviti neće..........................................................55
Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare …...................................56
VladanSubotin,svetskiprvak….......................................................…56
Bean fest ili jednostavnije Temerinska pasuljijada............................57
TurijskaKobasicijada…...................................................................……57
Mira Kovačević, promoter Sremskokarlovačkog kuglofa …...........58
Mirjana Hemun, Udruženje žena Banstolka….....................….....…58
Sandra Stanković, Udruženje Artesa Kikinda ……...........................58
Majstori riblje čorbe iz Begeča:
PetarLapuBraša…...............................................................................…59
JankoPinćer…......................................................................................…59
PremierPrezidentHotel,SremskiKarlovci….....................................60
City Hostel, Novi Sad…....................................................................…..60
Hotel Premier Aqua, Vrdnik ….......................................……..………60
Hotel Novi Sad, Novi Sad......................................................................61
AK Sekulić, Veternik ..............................................................................62
As Computers, Novi Sad........................................................................63
Samba kafa, Vrbas...................................................................................64
Srbija na XXX OI ………...............................………..………....….…….65
Proizvodnja Mile Dragić, Zrenjanin ……….........................………....66
Zlatiborac d.o.o. Beograd.......................................................................67
FIMEK, Novi Sad ....................................................................................68
5
Prof. dr Lazar Lazić
Prof. dr Lazar Lazić
Povodom 50 godina postojanja Departmana za za
geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
direktor prof. dr Lazar Lazić
je rekao:
-Dve stvari treba da naučimo iz istorije – prvo, da nismo
superiorni nad našim precima; drugo, da smo sramotno
inferiorni, ako nismo daleko
odmakli od njih. Departman
za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu,
u 2012. proslavio je značajan
jubilej – 50 godina postojanja. Time smo obeležili pet
decenija razvijanja studijskih
programa i obrazovanja studenata, naučnih dostignuća
i stremljenja, širenja znanja,
saradnje sa privredom, a sve
na dobrobit društva u celini.
Plemenitost našeg posla
odražava se kroz kinesku poslovicu: “Ako planirate jednu
godinu unapred, posadite
pirinač. Ako planirate 10 godina unapred, zasadite voće.
Ako planirate 100 godina
unapred, obrazujte decu.”
Naša biblioteka i arhiva
čuvaju dokaze nastavne,
naučne i stručne aktivnosti
6
Departman na bogatom
nasleđu gradi budućnost
– brojne diplomske radove,
magistrature,doktorate, udžbenike, naučne časopise, elaborate, projekte, karte...
Departman je, kao i naše
društvo, prolazio razdoblja
velikih izazova, a najveću snagu crpio je iz čvrste, iskonske
veze sa prostorom i ljudima.
Razvoj geografske misli, turističkih poduhvata i obrazovanja u obe oblasti, pogotovo u
Vojvodini, neraskidivo je vezan za našu instituciju – obrazovanjem kadrova, istraživanjima, izdavaštvom i radom
na značajnim projektima.
Posle toliko godina ponosni smo što Departman
dosledno prati svoju viziju.
Studijski programi su uvek išli
u korak s vremenom, ubrzavajući tempo svakim danom
i odražavajući svoje mesto
ugledne naučno-obrazovne
institucije.
Departman, kao i ceo
Univerzitet u Novom Sadu,
poslednju deceniju učesnik je
intenzivnih procesa prilagođavanja međunarodnim nastavnim i istraživačkim standardima. Reforma sistema
studiranja prema tzv. Bolonjskoj deklaraciji, uključivanje
u međunarodne istraživačke i
studijske programe predstavljaju izazov kako za nas, tako
i za društvo u celini. Naš je
primarni cilj ravnopravno deliti evropski prostor visokog
obrazovanja i istraživanja.
Brz napredak digitalne
komunikacije danas nalazi široku primenu u obrazovnom
procesu svih nivoa studija.
Sledeći cilj je ovladavanje procesima e-učenja i celoživotnog obrazovanja, koje je, zbog
ogromne brzine razvoja nauke i tehnologije neminovnost
budućeg vremena.
Departman se rezultatima
svojih aktivnosti u organizaciji nastave, snaženjem
istraživačkih, ljudskih i materijalnih resursa, međunarodnom saradnjom i primenom
znanja postavio na visoko
mesto unutar našeg Univerziteta. Kvalitet koji ističemo i
na koji smo ponosni proizlazi
iz napornog i plodotvornog
rada, kao i ulaganja u kadrove
i opremu.
Najlepša stvar na svetu je
rad udružen sa ljubavlju. Mi
volimo ono što radimo i mi se
trudimo biti najbolji, biti uzor
budućim naraštajima. Temelj
na kojem gradimo našu budućnost su mudrost i nesebičnost iskusnih profesora i
energija i posvećenost mladih
saradnika.
Samo jednoj generaciji i
malom broju pojedinaca ukazuje se prilika da mogu, kao
mi, obeležiti 50 godina postojanja institucije koja je bitno
predodredila živote mnogih.
Lično sam počastvovan
što obavljam dužnost direktora Departmana u vreme kada
na bogatom nasleđu pedesetogodišnjeg rada gradimo sve
bolje uslove, kako školovanja
novih naraštaja, tako i rada
naših profesora i istraživača.
S dubokim poštovanjem
zahvalni smo svim učesnicima ove pedesetogodišnje
priče – nastavnicima, studentima, nenastavnom osoblju,
saradnicima, ... ili jednostavno – prijateljima, sa zadovoljstvom je konstatovao prof. dr
Lazar Lazić.
UNIVERZITET U NOVOM SADU | PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO
1962 – 2012
Planeta Zemlja
prostor našeg istraživanja
7
Prof. dr Žarko Ilin
Naše povrće je vrhunskog kvaliteta
Bez dobre i zdrave hrane, očigledno da nema ni turizma, jer je
to jedan od najvažnijih segmenata
u ponudi. A o stanju u povrtarstvu Srbije danas i perspektivama
razvoja, prof. dr Žarko M. Ilin,
redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i
predsednik Vojvođanskog društva
povrtara (VDP) kaže:
–U dužem vremenskom
periodu povrtarstvo Srbije je bilo
lokomotiva razvoja biljne proizvodnje. Da li će to i ostati zavisi
od strategije razvoja poljoprivrede
u celini i mera agrarne politike, ali
i stanja na finansijskim tržištima
u zemlji i Evropi. Proizvodnja i
plasman povrća na domaće tržište
ili u izvozu, deli sudbinu ukupnog
stanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji u Srbiji. Razvoj biljne i
stočarske proizvodnje po sistemu
spojenih sudova utiče na stanje i
razvoj poljoprivrede i plasman povrća. Zato, koncept održive poljoprivredne proizvonje povrća nema
alternativu. Održiva proizvodnja
podrazumeva racionalno i sa znanjem korišćenje prirodnih resursa
uz uvažavanje bioloških zahteva
gajenih biljaka u cilju racionalne i
kontrolisane potrošnje energije i
zaštite životne sredine.
Proizvodnja povrća u Srbiji je
na zavidnom nivou po količini,
posebno po kvalitetu svežeg i na
najrazličitije načine prerađenog
povrća. Svake godine se proizvedu
značajni tržišni viškovi, posebno
srednje kasnog i kasnog povrća.
Izražen je deficit ranog i srednje
ranog povrća sa otvorenog polja,
posebno predzimskog i zimskog
povrća iz zatvorenog prostora.
Tržni viškovi su interesantni
za izvoz u svežem stanju, ali i
kao prerađeno povrće. Srbija ima
sasvim dovoljne prerađivačke
kapacitete, s tim da je oprema
i tehnologija u većini zastarela.
Revitalizacijom
prerađivačkih
kapaciteta bi se značajno podigao kapacitet što bi u konačnom
doprinelo većem izvozu ekstra i
kvalitetnog dehidriranog, hladno
(zamrznutog) i toplo prerađenog i
ukišeljenog povrća.
Domaća nauka i struka ulažu
ogromne napore da rezultate svoga rada implementiraju u široku
proizvodnu praksu na porodičnim
komercijalnim
gazdinstvima.
Rezultat višegodišnje i uspešne
saradnje je proizvodnja povrća
visokog kvaliteta. Udruživanje
proizvođača po ugledu na vodeće evropske zemlje obezbeđuje
brzu implementaciju rezultata
istraživanja u široku proizvodnu
praksu. Potvrdili su to ostvareni
rezultati na Jesenjem međunarodnom poljoprivrednom sajmu
„Hrana i piće“ 27. septembra 2011.
godine. Od ukupno pregledanih i
ocenjenih 130 eksponata, članovi
VDP-a su nastupili sa 100 proizvoda. Za 99 uzoraka su nagrađeni
zlatnom medaljom, a jedan uzorak
srebrnom medaljom za kvalitet
svežeg povrća proizvedenog na
otvorenom polju i u zaštićenom
prostoru. Rezultat ovako velikog
broja osvojenih vrhunskih priznanja je i Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma Vojvođanskom
društvu povrtara za 2011. godinu.
VDP je nosilac pehara Apsolutnog
šampiona u proizvodnju svežeg
povrća osmu godinu zaredom.
Udruženje štiti Futoški kupus
Goran Puača i Miroljub Janković uz podršku ljudi iz poljoprivrednih gazdinstava Ćulum,
Janja, Radić, Kurjak, Majkić i
drugih, te Zemljoradničke zadruge Begečki povrtari, nastoje
da se pojave na svakoj važnijoj
manifestaciji i promovišu FUTOŠKI KUPUS. Gospodin Puača,
predsednik Udruženja „Futoški kupus“ pokušao je da nam
objasni koja je njihova strategija
dolaska do potrošača:
-Nastojimo uvek da pošaljemo pozitivnu sliku o Udruženju,
o proizvođačima i prerađivačima
kupusa. Stvarajući pozitivne medijske uslove dobijamo povratni
efekat i bolje uslove za rad i
obavezu da proizvodimo zdravstveno bezbedan proizvod, što
je i naš konačni cilj. Jedan deo
naše aktivnosti usmeren je na
8
stalnu edukaciju proizvođača i
prerađivača. Edukacija podržava
programe zdrave proizvodnje da
bi jednog dana došli do toga da
Futoški kupus bude proizveden
u potpunosti na organski način.
Za sada još nema kontrolisanog,
sertifikovanog organski proizve-
denog kupusa, ali ima proizvedenog za potrebe domaćinstva,
na pola jutra ili jutro, što je, kada
se sabere, priličan broj hektara.
Osim toga, Futožani vode računa o potrošačima negujući svoju
proizvodnju, što znači, da mi u
svetu stvaramo onu priču koja
služi kao direktni marketing „organska proizvodnja za poznatog
kupca“.
Razlika između Futoškog
i hibridnog kupusa je velika.
Futoški se proizvodi samo kod
nas, semenom od kupusa koji su
sadili naši preci. U Futogu imamo 34 registrovana gazdinstva
koja imaju pravo da proizvode i
prodaju kupus pod tim imenom.
Prošle godine je iskontrolisano
70 hektara zasada Futoškim
kupusom, a za ovu godinu planiramo do 100 hektara. Plan nam
je da svake godine povećavamo
površine pod tim zasadima. Hibridni kupus se gaji zato što daje
imaju veći prinos i proizvođačima donosi veću finansijku dobit.
Zapremina hibrida je 30-40%
od zapremina futoškog kupusa.
Futoški kupus nije samo lakši,
već i mnogo bogatiji mineralnim
materijama, esencijalnim aminokiselinama i vitaminima.
Neprekidna aktivnost Udruženja je da površine sa zasadima
kupusa ostanu pod tom kulturom, da se ne izgube. Da poljoprivredno zemljište bude zaštićeno
zemljište i da se ne može menjati
namena tog zemljištu. Futoški
kupus je nacionalni brend, a to
u državama EU ima svoju težinu. Tendencija je da zaštitu na
evropskom nivou uradimo u što
skorijem vremenskom periodu
i da do kraja godine uđemo u
postupak za izradu elaborata
na evropskom nivou za zaštitu
Futoškog kupusa i samim tim
dobijemo još jedan podstrek za
naš rad.
Uspeh koji smo postigli afirmišući Futoki kupus dugujemo
i našim potrošačima i našim
ljudima iz Udruženja. U narodu
postoji potreba za negovanjem
srpske, vojvođanske, novosadske, futoške, domaće tradicije,
a to je zasigurno kupus i sarma.
Sva jela od kupusa su naša nacionalna jela, a ima ih više od
stotinu.
Svetski kongres o hrani CEFood u Novom Sadu
Ljudi, hrana i pića Srbije sa dušom
Prof. dr Jovanka Lević i prof. dr Viktor Nedović
-Okupili smo se ovde, mi tehnolozi, brojni proizvođači prehrambenih proizvoda iz Srbije, srećni i ponosni, što večeras
imamo priliku da strance, učesnike 6. Centralno-evropskog
kongresa hrane (CEFood), uputimo na najbolji način kako se
to u našoj zemlji radi i da budemo pravi domaćini, kao i da se
od srca zahvalimo svima za sve što smo zajednički uradili na
najbolji mogući način.
Ovim rečima, na praktično velikom finalu događaja svetskog kalibra, kakav je Centralno-evropski kongres o hrani,
održanom u Sremskim Karlovcima, u hotelu „Dunav“, gde
je upriličena nestvarna izložba najboljih srpskih proizvođača
hrane i pića, dan uoči formalnog zatvaranja kongresa (23-26.
maja), brojnim zvanicama obratila se prof. dr Jovanka Lević, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu,
koja je potom dodala:
-Pošto imamo preko 200 stranaca iz 36 zemalja sa svih kontinenata izuzev australijskog, želeli smo da pokažemo najbolje
proizvode iz naše zemlje. Mi smo uspeli da kao organizatori
ovog divnog međunarodnog skupa pružimo stancima mogućnost da vide šta je to šta naša Srbija ima, kakvu hranu i piće
imamo, kakve nošnje nosimo, koliko smo dobri domaćini... Tim
povodom smo pozvali naše kompanije, i ja sam prezadovoljna
njihovim odzivom. Preko 60 naših kompanija prihvatilo se da
učestvuje na ovoj jedinstvenoj izložbi. Moglo ih je biti i više, ali
fizički nije bilo prostora u ovom divnom restoranu da primi sve
zainteresovane. Pokazali smo Evropi i svetu kako imamo dobru
futošku sarmu, divan srbijanski kajmak, vrhunska furškogorska vina, sireve sa juga Srbije, sokove, voće, povrće, a sve to
odgajano i napravljeno na ovim prostorima. Uz priliku da vide
i da probaju naše proizvode, učesnici kongresa mogli su neposredno da kontaktiraju proizvođače, da vide, da se uvere, dožive
nas kao jedan divan i gostoprimljiv narod.
Naša sagovornica naglašava da je Kongres protekao u fantastičnoj atmosferi i da će svima u Srbiji, ali i svim gostima,
ostati u divnom sećanju. Za učesnike kongresa organizovane su
svakodnevne turističke ture, tokom kojih su oni mogli da čuju
nešto iz naše istorije i da kada se vrate u svoje zemlje budu puni
utisaka, i imaju o čemu da pričaju, ne samo o nauci i kongresu,
nego generalno o nama kao narodu i o našoj prelepoj zemlji.
-Zadovoljna sam što su se na ovom našem mini sajmu okupili
naši najbolji, u većini slučajeva nagrađeni proizvođači organskih proizvoda, najboljih vina, uz učešće asocijacije „Najbolje iz
Vojvodine“ i priredili nam svojevrsnu nezaboravnu promociju
naše zemlje. Iz razgovora sa gostima, mogu da zaključim da su
oduševljeni viđenim i probanim, baš kao što sam i sama. Ovaj
Centralno-evropski kongres se po prvi put dešava u našoj zemlji i uglavnom neće ga biti više, ili bar ne u skorijoj budućnosti.
Zato mi je drago da smo tako uglednim gostima iz inostranstva,
prikazali ono najbolje što imamo u oblasti voćarstva i povrtarstva, gde imamo najveće šanse za proboj na evropsko i svetsko
tržište. Posle ovog skupa, takođe, očekujem da dođe do još većeg povezivanja i tešnje saradnje između srpske nauke i prakse.
I na ovom kongresu je više nego jasno, da treba raditi na zaštiti
geografskog porekla proizvoda, što sada mnogo košta, ali bez
toga nije moguće izaći na svetsko tržište i biti redovan na svetskoj trpezi. A da bi se naši proizvodi pozicionirali na tom tržištu,
definitvno, treba da imamo više ovakvih skupova na međunarodnom nivou, da svet vidi šta mi to sve imamo. A imamo toliko
toga da pokažemo – zaključila je prof. dr Jovanka Lević.
Profesor Viktor Nedović, sa Poljoprivrednog fakulteta u
Beogradu, kome pripadaju velike zasluge što je 6. CEFood, Centralno-evropski kongres o hrani uspešno organizovan je izrazio
svoje zadovoljstvo što je sve išlo pravim putem, baš onako kako
se zamišljalo i želelo.
-Imali smo više od 600 registrovanih učesnika događaja, koji
je od starta iniciran od strane Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, što smo mi zdušno prihvatili, podržali i
zajedničkim snagama sve organizovali. Uspeli smo da gostima
iz inostranstva, ali i gostima iz Srbije, pokažemo sve ono šta Srbija najbolje ima iz oblasti prehrambene industrije, da spojimo
naučno-istraživački deo i ljude koji se bave naukom, sa ljudima
koji se bave direktnom proizvodnjom i da uz degustaciju naših
vrhunskih prehrambenih proizvoda dođe i do prvih poslovnih
kontakata koji će dovesti do konkretne saradnje između jednih
i drugih. Siguran sam da će sa kongresa u Novom Sadu, poteći
i mnoga nova prijateljstva, ali i nove poslovne saradnje u budućnosti. Evropa traži i jak sektor malih i srednjih preduzeća,
a izložba hrane u Sremskim Karlovcima je bila upravo ono što
pokušavamo da potenciramo i dobar način da naše proizvode
vide kompetnentni ljudi, upoznaju se sa njima i da u tom smislu
pokrenemo saradnju. Bez malih preduzeća, kompanija na nivou
familije i malo šire, u Evropi i svetu, a sve više i kod nas, nema
razvoja ekonomije, nema razvoja države. Zato je ovaj kongres
podržao i taj aspekt u daljem razvoju ove privredne grane i
daljem razvoju i reputaciji naše zemlje – ocenio je profesor dr
Viktor Nedović.
Izložba, ili svojevrsni mini sajam srpske hrane u Sremskim
Karlovcima bilo je nešto spektakularno. Isto tako, samo na potpuno drugačiji način, bilo je i završno veče upriličeno u novosadskom restoranu „Ribarac“, na kome je nastupilo novosadsko
folklorno društvo „Vila“, koje je oduševilo sve prisutne. Priredili
su im kolaž pesama i igara sa naših prostora, ali i internacionalnih numera, pa su mnogi zaigrali uz sirtaki, tango, da bi se
na kraju sve završilo simboličnim srpskim kolom u kome su se
našli i članovi „Vile“, ali i veliki broj učesnika kongresa.
9
10
11
Prof. dr Zoran Keserović
Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti
S
ve zemlje u okruženju donele su
Zakon o integralnoj proizvodnji i
uredile ovu oblast neophodnim pravilnicima. Srbija je donela Zakon o organskoj proizvodnji, ali ne i Pravilnik o
integralnoj prozvodnji, sa propisanim
tehničkim i organizacionim uslovima,
načinom organizacije kontrole proizvoda, definisanjem obaveza proizvođača, određivanjem sertifikacione
kuće, načina sertificiranja, obaveznom
označavanju proizvoda logom, što su
sve pravila koji predstavljaju osnovu
delovanja integralne proizvodnje.
Samo na ovaj način moguće je povećavanje konkurentnosti poljoprivrednog
sektora, standardizacija i povećanje
kvaliteta jabuke u celoj Srbiji, što je već
u dobroj meri odrađeno u Vojvodini u
poslednjih nekoliko godina zahvaljujući uvođenju novih tehnologija, jačanju
prekogranične i regionalne saradnje
između naučno istraživačkih institucija i poslovnih i stručnih subjekata, u
čemu su prednjačili predstavnici Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo
i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu.
Prof dr Zoran Keserović, direktor
Departmana, kaže da u voćarskoj proizvodnji u Srbiji, mora da se pređe na
podizanje zasada sa protivgradnim
mrežama, mora se uvesti integralni
proces proizvodnje i insistirati na većem udruživanju. Naši proizvođači,
pogotovo proizvođači jabuke, su to već
shvatili, pa sada imamo već formirano
nekoliko kooperativa u Srbiji. Nedostaju distibutivni centri, jer imamo samo
dva za distribuciju cele proizvodnje. Direktiva EU doneta 2009. godine, kaže
da će sve države članice morati u svojim
nacionalnim planovima da predstave
na koji način obezbeđuju implementaciju osnovnih principa integralne zaštite do 1. januara 2014. godine. U međuvremenu, pre tri godine, formirana je
12
jedna grupa koja intenzivnije radi na
unapređenju integralne proizvodnje,
ne čekajući zakone i pravilnike. Povećani su voćarski zasadi, ali su nastali i
novi problemi. Previše se upotrbljavaju
hemijsko tehnički preparati, dolazi do
izmene kvaliteta životne sredine, povećava se ostatak pesticida u plodovima.
Hrana treba da bude lek, a ne uzrok bolesti. Zato se u narednom periodu mora
više raditi na zaštiti životne sredine,
ali i samih potrošača. U svetu se desi
3 miliona teških trovanja pesticidima.
Oko 95% trovanja se desi u zemljama
u razvoju.
Profesor Keserović naglašava da
integralna proizvodnja mora biti kontrolisana proizvodnja u cilju zaštite i
proizvođača i životne sredine, a da je
ona najviše zaživela kod jabuke i kruške. To se voćne vrste koje zahtevaju
najveći broj zaštita od bolesti i štetočina. U integralnoj proizvodnji moraju
se kontrolisati sve agrotehničke mere.
Đubrenje mora da se radi na osnovu
plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta
mora da se radi svake četvrte, a folijarna analiza svake godine. Na osnovu
kontrole, analize zemljišta i folijalne
analize, donosi se odluka kako će se
vršiti đubrenje. Sigurno da nema intezivne proizvodnje bez navodnjavanja.
Ali i ovde se prave velike greške. Prvo,
dodaju se velike norme ili se ne prilagođava fazama organogeneze.
Vodni kapacitet se mora prilagođavati fazama organogeneze. U integralnoj proizvodnji mora se prihvatiti minimalizacija obrade zemljišta. Takođe,
ne možemo se osloniti na autohtone
sorte ili npr. na sortu Topaz koja je
otporna na bolesti, kada sorta nema
prolaz na tržištu, nego moramo usvajati sortiment koji je prisutan u EU.
Prebul, Gremi Smit, Crveni Delišes, na
te sorte se mora obratiti pažnja. Ukoliko se primene neke agrotehničke mere,
ove sorta mogu dobro da rađaju, poput
Zlatnog Delišesa, Ajdareda...
Osnovni preduslov za integralnu
proizvodnju je proizvodnja sertifikovanog sadnog materijala, a Srbija tu ima
velikih problema zato što se nije na vreme prešlo na proizvodnju tzv. sertifikovanih sadnica. Svi novi zasadi u Vojvodini su sertifikovani, sa proverenim
garancijama, što nimalo nije slučajno.
Ovakve sadnice u Srbiji proizvodi svega
tri firme. Možda bi podsticajnim merama nadležnog Sekretarijata trebalo
podsticati ovakve tehnologije u proizvodnji kvalitetnog materijala. Kada se
postave ovakve sadnice, mora se voditi
računa i o grančicama. U takvim uslovima, kada se u prvoj godini dobije kvalitetan zasad, sigurno da se već u drugoj
godini može ostvariti prinos od 25-30
tona, u trećoj i četvrtoj godini 45 do 50
tona. Mora se polako napuštati kratka
rezidba i preći na dugu rezidbu, koja je
važna da bi se smanjila bujnost. Kada
se prelazi na intenzivne zasade važno je
da se to pored zelene rezidbe, reguliše
vodom i podsecanjem korena. Tamo
gde je vršeno podsecanje sa obe strane,
obrazovanje pupoljaka je daleko veće.
Zato jedna od obaveznih agrotehničkih mera u Srbiji u narednom periodu,
mora da postane podsecanje korena.
Integralna proizvodnja zahteva
visok stepen znanja, obrazovane proizvođače, kao i adekvatnu stimulaciju
od strane države. U tom smislu, Departman stalno organizuje predavanja, savetovanja, radionice, da bi proizvođači
shvatili koliko je značajno uvođenje
integralne proizvodnje. Da bi sve ovo
moglo da se odradi, Srbija prvo mora
da uradi regionalizaciju i da odredi koji
su to najznačajniji reoni u voćarstvu.
Da je Srbija imala te reone urađene pre
20 godina, ne bi se dešavalo ovo što se
sada dešava. U ovoj godini smo imali
velike štete od izmrzavanja, jer smo
širili voćne vrste u nekim neodgovarajućim predelima i uslovima, pa je, recimo, izmrzavanje ove zime u ravnici bilo
i do 100% za kajsiju i breskvu. Tu su,
nažalost, otišla značajna podsticajna
sredstva. A zna se tačno u kojem reonu pojedine voćne vrste daju najbolje
rezultate. Na osnovi procene potencijalne plodnosti mi možemo da izađemo
sa procenom koliki će rod biti ove godine u Srbiji. Možda 245.000 tona, što
je negde 8 do 10% manje u odnosu na
prošlu godinu.
Nema nikakave sumnje da se u
narednom periodu mora uvoditi integralni koncept proizvodnje, ukoliko
želimo da budemo konkurentni na sve
probirljivijem tržištu.
13
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
www.ftn.uns.ac.rs
Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону
са традицијом дугом 52 годину, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету,
раде и постижу запажене резултате у свакој фирми која има било какве везе са технологијом, производњом,
образовањем или услугама, јер од свих занимања, инжењери су и даље најтраженији.
Наставна делатност остварује се кроз АКАДЕМСКЕ (основне, мастер, специјалистичке и докторске) и СТРУКОВНЕ
(основне, специјалистичке и МБА) студије на 73 акредитованa студијскa програмa из следећих области:
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
- Машинство (Производно машинство, Механизација и конструкционо машинство, Енергетика и процесна
техника, Техничка механика и дизајн у техници)
- Електротехника и рачунарство (Енергетика, електроника и телекомуникације, Рачунарство и аутоматика)
- Грађевинарство
- Саобраћај (Саобраћај и транспорт, Поштански саобраћај и телекомуникације)
- Архитектура и урбанизам
- Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент (Индустријско инжењерство, Инжењерски менаџмент)
- Графичко инжењерство и дизајн
- Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду (Инжењерство заштите животне средине,
Инжењерство заштите на раду, Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара)
- Мехатроника
- Геодезија и геоматика
- Примењена математика
- Рачунарска графика (Анимација у инжењерству)
СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ:
- Електроенергетика - обновљиви извори електричне енергије
- Грађевинарство
- Саобраћај и транспорт
- Софтверске и информационе технологије
(Нови Сад, одељења у Инђији и Лозници
73 акредитована студијска програма
45 акредитованих студијских програма на енглеском језику
70 међународних пројеката
110 домаћих начних пројеката
66 малих и средњих предузећа утемељених на иновативним
активностима и предузетничкој клими створеној на факултету
У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима
и високим процентом успешних, који су у професионални
живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи:
“ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
14
Интегрисани
систем квалитета
сертификован од:
21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6,
телефон: 021/450-810, 459-141, телефакс: 021/458-133
www.ftn.uns.ac.rs, www.upis.ftn.uns.rs
[email protected] [email protected]
Produktna berza lider
berzanskog trgovanja u Srbiji
Žarko Galetin
Produktna berza u Novom
Sadu je trenutno jedina institucija
ove vrste u Srbiji koja organizuje
tržište po principima berzanskog
poslovanja na Spot tržištu. Po
svim kriterijumima to se može
nazvati i robna berza na Spot
tržištu. Bez obzira što problematika robnih berzi nije regulisana
zakonom, trenutno, što se roba
kao tržišni materijal ne tretira ni
u jednom zakonskom propisu kao
berzanski materijal, ovo tržište se
u postojećim okolnostima organizuje po principima berzanskih
trgovanja, kako inače funkcionišu Spot berze i u inostranstvu.
Produktna berza neguje tradiciju
berzanskog poslovanja u manjoj ili
većoj meri od svog osnivanja, 28.
decembra 1958. godine do danas,
da bi od 1. januara 2002. godine
ustanovila jedno kontinuirano
berzansko tržište po principu kotacija, uparivanja naloga prodaje i
naloga traženja po principu kotacija. Dakle, po svim tim kriterijima
Produktna berza se može smatrati
organizatorom tržišta po principima berzanskog trgovanja. O radu
i aktivnostima Produktne berze,
direktor Žarko Galetin, diplomirani ekonomista, koji ovu ustanovu
vodi od 2004. godine, a Skupština
Produktne berze ga je nedavno
imenovala na ovu funkciju na još
četiri godine, kaže:
-Poslovanje Produktne berze
je pozitivno, što svake godine, po
završnom računu ocenjuje nadležna Skupština. Lane je ostvaren
treći najbolji ukupan promet roba
u istoriji našeg poslovanja, u iznosu od 234.300 tona robe, što je na
kraju godine donelo neto dobit
preduzeću od 198.000,00 dinara.
Od svog osnivanja do danas preko
berze je premetnuto preko 17 miliona tona robe. Od 8. novembra
2007. godine berza je statusno
definisana u skladu sa privrednim
društvima kao akcionarsko društvo, pri čemu je jedini akcionar
Produktne berze država. To joj je
16
dalo još veći kapacitet i otvorilo
prostor za dalje poslovanje na
konvencijalnom tržištu. Sa druge
strane, država je stala iza koncepta
koji je Produktna berza kandidovala i praktično, otvorila prostor
saradnji i u smislu davanja intervencijskih poslova koje država čini
na našem tržištu, tj. mogućnost da
Produktna berza te intervencijske
poslove organizuje, čime je berzi
ukazano poverenje da velike intervencijske poslove logistički isprati
do kraja, na zadovoljstvo svih strana u tom projektu. Do sada nikada
nismo imali ni jedu primedbu na
tehniku sprovođenja kriterijuma
raspisanih državnih tendera, bilo
da je u pitanju prodaja žitarica,
mineralnih đubriva ili sličnog.
-Trgovanju mogu da pristupe
pravna lica koja su članovi berze
(Produktna berza ima između 250
i 300 članica svakog polugodišta).
Uslov za to je da se uplati članarina
od 10.000 dinara na polugodišnjem nivou. S obzirom da individualni sektor participira 75 do
80% na našem tržištu, Produktna
berza je od 2003. godine omogućila individualnom sektoru, dakle,
fizičkim licima, poljoprivrednim
gazdinstvima, da iznesu svoju
robu na organizivano tržište preko
berze, tako što je osnovala svoju
ćerka firmu „Agrar produkt“ DOO,
koja je zastupnik individualnih
poljoprivrednih proizvođača u
prodaji robe preko Produktne berze. „Agrar produkt“ robu prodaje
po autentičnim zahtevima poljoprivrednih proizvođača. Cena se
ne „oplemenjuje“ ni putem marže
ni bilo kojim drugim putem, tako
da cena koju predloži proizvođač
i kandiduje je za prodaju, važi i na
berzanskom tržištu. Za tu uslugu
„Agrar produkt“ naplaćuje proizvođaču proviziju u visini ukupno
1%.
Potrebno je da poljoprivredni
proizvođač potpiše ugovor o zastupanju sa „Agrar produktom“
i na osnovu tog ugovora otvara
mogućnost da trguje. Uslov je da
poljoprivredni proizvođač poseduje rešenje o vlasništvu na zemlji,
poresko rešenje, da bi ostvario
mogućnost od 5% poreske nadoknade. Treba da dokaže da je
roba u njegovom vlasništvu i da
donese sertifikat o kvalitetu robe,
tj. nalaz kontrolne kuće o kvalitetu
robe da bi se ona mogla jasno prezentovati u nalogu prodaje sa tim
kvalitetom i u toj količini. Prema
proceduri, popunjava nalog prodaje, koji se daje „Agrar produktu“, a
ovaj ga prosleđuje berzi. Kontrolu
robe obavlja „Agrar produkt“, ali
ako proizvođač daje kantarsku
potvrdu, vlasnički list od strane
nekog skladišta ili silosa i prezentuje papir, sertifikat o kvalitetu
konrolne kuće, da li je to „SGS“, ili
„Jugoinspekt“, taj papir je verodostojan. Po pravilu čovek iz „Agrar
produkta“ ide na lice mesta i uverava se da je roba fizički prisutna i
da je tog kvaliteta kao što piše na
papiru. Kupac ponuđene robe pare
prebacuje na „Agrar produkt“, a
„Agrar produkt“ na tekući račun
poljoprivrednika.
-Ambicije Produktne berze
se trenutno usmeravaju na usklađivanje sa propisima i pravilima
kako funckionišu robne berze na
velikim svetskim tržištima, a da
bi se to uradilo mora se najpre doneti Zakon o robnim berzama. Mi
aktivno učestvujemo u pisanju tog
zakona, jedan nacrt je već izašao,
ali je pitanje kada će zakon biti donet. Produktna berza ima ambiciju
da jednog dana na najbolji mogući
način organizuje robno tržište. Tu
još dosta predradnji treba da se
obavi, a jedna od prvih je da se uredi Spot tržište donošenjem zakona
koji bi povećao sigurnosne sisteme
u berzanskom poslovanju i zaštitio
integritet tržišta putem mnogo jasnijih i preciznijih pravila ko može
da dođe i trguje na berzi. Kada se
stvori takav jedan pouzdan i suguran sistem na Spot tržištu, onda
se otvaraju mogućnosti da se Produktna berza implementira u onaj
deo zakonskih odredbi i zakona na
tržištu kapitala koji omogućava
organizovanje terminskih tržišta
(futures tržišta) pre svega tržišta
opcija.
-Na berzi se najviše trguje
kukuruzom, (oko 50 odsto), jer je
kukuruz roba sa najvećim tržišnim potencijalom u Srbiji (do dva
miliona tona). Kukuruz i pšenica
(36 odsto) , čine preko 86% ukupnog prometa na tržištu, potom
slede soja, sojino zrno, sojino i
suncokretovo brašno, mineralna
đubriva... Povremeno se trguje i
drugim kulturama, poput uljane
repice i suncokreta. U principu,
trguje se sa svakom robom koja
se može standardizovati. Ipak, po
nekim metodološkim razvrstavanjima na berzi po predmetu trgovanja, robna berza u Novom Sadu
ima karakteristike berze žitarica.
- Produktna berza radi samo
sa domaćim pravnim licima.
Inostrani kupci se pojavljuju na
berzi preko svojih predstavništva
u Srbiji, jer nismo u sistemu carinske unije Evrope. Koliko god
da CEFTA sporazum predstavlja
EU, mi nismo još u tom sistemu,
tako da radimo samo sa domaćim
firmama. Mi imamo perspektivu
saradnje sa stranim partnerima,
pokušavamo da uđemo na tržište EU saradnjom sa tržištem i
robnim berzama u Italiji. Srbija
raspolaže sa 4,5 miliona hektara
obradive površine, a procena je za
ovu godinu da je kukuruz posejan
na 1,3 miliona hektara, pšenica na
470 i nešto hiljada hektara, soja
i suncokret je zauzela 70 hiljada
hektara svaka, šećerna repa oko
55 do 60 hiljada hektara, i to je
to. Ostalo su manje zastupljene
kulture poput uljane repice, ječma,
ovsa... Što se prinosa tiče, on je
ispod svake mere proseka Evrope.
Naš prosečan prinos pšenice nije
ni 4 tone po hektaru, zavisno od
godine do godine. Prošle godine
je bio dobar, išao je preko 4 tone
po hektaru. A baš taj prosek ume
da zavede na pogrešan trag, jer u
Vojvodini ima 30% veći hektarski
prinos nego što je to slučaj sa drugim krajevima u Srbiji. Prosečan
prinos kukuruza je između 5,5 do
6 tona suvog zrna po hektaru, što
je takođe daleko ispod evropskog
proseka. Ove godine će zbog suše,
rod biti drastično umanjen, pa će
cena robe na tržištu, svakako rasti.
Produktna berza je prethodnih godina dosta radili na edukaciji
studenata sa fakulteta sa kojima
ima višegodišnju saradnju, kao i
sa srednjoškolcima. Takođe smo
učestvovali i na više od 20 raznih
tribina, seminara i savetovanja
radi promocije berzanskog trgovanja. Ipak, u principu, najviše se
bavimo tržištem – obavestio je
Žarko Galetin.
FIMEK
unapredio međunarodnu saradnju i
uveo nove programe
Univerzitet Privredna akademija je dosta toga radio i
učinio na polju međunarodne saradnji, tako da ima puno
novih ugovora i projekata upravo na međunarodnom nivou, što je i bio jedan od ciljeva. Vlada uverenje da se ne
radi dosta na naučnom planu na privatnim univerzitetima,
pa i na državnim. Zato je težište prebačeno na podizanje
nivoa naučnog rada.
Univerzitet Privredna akademija se danas može pohvaliti da ima značajno više naučnog rada nego u prethodnom
periodu. Bilo je i dosta investiranja, i to ne samo kroz projekte EU, nego i iz sopstvenih sredstava u cilju napretka.
Globalna društvena kriza uticala je da je ove prošle školske godine bilo nešto manje upisanih studenata, što je
bio razlog više da se ova visokoškolska i naučna ustanova
orijentiše na druge izvore prihoda, ne samo iz nastave i obrazovanja, već i da se stalno modernizuje i prati savremene
tokove visokog obrazovanja. Inače, da bi Univerzitet bio
Univerzitet u pravom smislu te reči, na njemu mora da se
ceni i forsira nauka.
-Generalno gledajući, ja pozitivno ocenjujem 2011/2012.
godinu i verujem da smo svojom bogatom aktivnošću pripremili još bolju 2012/2013. godinu – zaključila je predsednik Saveta Privredne akademije prof. dr Marijana Carić i
nastavila. -Ekonomski fakultet za inženjerski menadžment
Privredne akademije u Novom Sadu uspešno je završio IPA
projekat prekogranične saradnje sa Univerzitetom u Segedinu i glavni rezultat tog projekta je novi EU Master Study
program ili program Ekonomsko pravne studije Evropske
unije, koji je krenuo početkom školske 2011/12. godine i
za koji postoji veliko interesovanje. Na našem Univerzitetu
održana je završna konferencija vezana za projekat “Kreiranje i implementacija novog EU master studijskog programa
na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment“ i
tom prilikom, kao rukovodilac ovog projekta, izrazila sam
potpuno zadovoljstvo saradnjom sa mađarskim partnerom.
Program EU Master study bio je neophodan za našu
zemlju koja se sprema za ulazak u EU. Namenjen je studentima koji su završili osnovne akademske studije u trajanju
od četiri godine i imaju prethodno ostvarenih 240 ESPB
bodova. Na ovom studijskom programu stiču još 60, do neophodnih tristo bodova za zvanje mastera ekonomiste, nakon čega mogu nastaviti doktorske studije u trajanju od tri
godine. Studenti koji završe ovaj program biće obrazovani
interdisciplinarno, a to znači da će imati znanja iz prava,
ekonomije, zaštite životne sredine i menadžmenta, a sve
to vezano za nivo EU. Metode su savremene, interaktivna
nastava je zastupljena, kao i svi principi Bolonjske deklaracije, a program traje godinu dana, deveti i deseti semestar.
Aspekt ovih studija je, pre svega, društveni, pa istorijski,
ekonomski, pravni, politički i na kraju, ono što je važno,
inženjering je takođe zastupljen. Savremenim metodima
nastave studenti će biti osposobljeni da učestvuju u radu
sa više međunarodnih organizacija prisutnih u Srbiji, ali i u
inostranstvu, što naravno, nije cilj. Cilj je da se mladi ljudi
osposobe da znaju način poslovanja EU koja će uskoro biti
primenljiva ovde. Zahvaljujući ovom programu značajno
je podignut nivo opremljenosti fakulteta. Opremljena je
laboratorija, nabavljeni su novi kompjuteri i druga savremena tehnika pomagala, koja će koristiti svi fakulteti u
okviru Univerziteta Privredna akademija. Odštampani su
udžbenici na srpskom jeziku i nabaviljena je sva neophodna literaturu iz oblasti ekologije, ekonomije, inženjeringa,
na engleskom jeziku. Mladi obrazovani ljudi danas treba
da znaju engleski jezik ne samo da bi komunicirali sa EU,
nego da bi mogli da se koriste internetom i svetskom literaturom. Za naše društvo je od izuzetnog značaja to što
će dobiti jednu novu generaciju svršenih studenata koji će
znati kako se to i šta radi u EU. Sada je za to potrebna samo
podrška, da se sve to intenzivnije primenjuje u praksi, tj.
da tako obučeni, preko potrebni stručnjaci, odmah dobiju
posao za dobrobit razvoja ovoga društva.
17
Milorad Milošević
Stvaranje Brenda na Šuljamskoj glavici
Milorad Milošević
Gospodin Milorad Milošević, vlasnik kompanije “Panonija agrara MM”
iz Velikih Radinaca bio je domaćin velikom broju gostiju, koji se iznad sela
Šuljama okupio kako bi obeležio dan
rođenja velikog rimskog imperatora
Marcus Aurelius Probusa, na Preobraženje 19.avgusta 2012. godine. Na
ovom istom mestu okruženom mladim vinogradima, na kojem je pre XVII
vekova stajao imperator Prob, priređena je istorijska svečanost povodom otkrivena spomen ploče i biste cara, koju
je podigao Sremac po poreklu i odskora sremački privrednik sa slovenačkim
pasošem, gospodin Milorad Milošević.
Pre 1732. godine na ovom sunčanom bregu, kako kažu rimski spisi,
Prob je uz pomoć svojih legionara zasadio prvi čokot loze u rimskoj provinciji Panonija, a onda dozvolio plebsu
da uzgaja vinovu lozu, proizvodi i prodaje vino, nektar Boga Bahusa, te da je
ostao upamćen ne samo što je te, 280.
godine nove ere, zasadio prvu lozu,
već što je posle njega vinova loza počela da se širi po prostorima tadašnjeg
Istočnog rimskog carstva, pa je ova
svečanost proglašena i za evropsku, a
sve u čast grožđa i vina.
Obuhvatajući pogledom prostranu
sremačku ravnicu s jedne strane, te
blage padine Fruške gore, koje su baš
na ovom mestu na, za vinograd idealnih 150 m.n.v, prisutnima se nametala misao kako je ovaj prostor zaista
carski, poput raja na zemlji. Otkrio ga
je Prob, o njemu su znali i pričali mnogi, a Milorad Milošević je svoju ideju
sproveo u delo.
Vinogradarstvo se sa Šuljamske
18
glavice, brda koje je preko celog dana
obasjano suncem, raširilo na Gornju
Meziju, tj. Smederevo, a posle i na
ostale delove kontinentalnog dela
Evrope, čime je car Prob dokazao da se
osim na Mediteranu, loza može uspešno gajiti i u kontinentalnim zemljama.
Gospodin Milorad Milošević, biznismen rođen u ovim krajevima, i sa
iskustvom stečenim u inostranstvu,
posle 40 godina rada, od kojih 17 u
turizmu, rešio je da uz pomoć svojih
slovenačkih partnera realizuje projekat Šuljamske glavice. Svoju priču
započeo je, vođen saznanjem da je ovo
autentično mesto istorijske sadnje
vinove loze i carskog vinograda, te se
odlučio na prvi korak, da kupi 5 hektara zaparložene zemlje, iskrči je i zasadi
novi vinograd uz obećanje da će za tri
godine ovde roditi grožđe. Svestan da
ovo nije samo njegova priča, jer pojedinac ništa ne može sam, planira da
uz podršku partnera i prijatelja, ovo
postane jedna nova turistička destinacija, za koju već postoje projekti. Pošto
je ovo polazna tačka svih vinograda,
moći će da se raširi priča koja će se dopuniti izgradnjom eko-sela, rimskog
podruma, na izlazu iz Velikih Radinaca, podigne hotel, i sve to uz nezaobilaznu saradnju sa carskim gradom
Sirmijumom. Vođen činjenicom da na
Šuljamskoj glavici ima šta da se vidi
i pokaže, i da se sve to može i treba
uklopiti u jedan atraktivni, edukativni
vikend, trajanja tri dana.
Gospodin Milorad Milošević je
uputio poziv svim vinogradarima i
voćarima, gradu Sremskoj Mitrovici i
pojedincima koji imaju šta da ponude,
svima onima koji u ovome nalaze neki
interes, da mu se pridruže. Njegovi
planovi da u ovim vinogradima napravi polazišnu tačku za turističke vikend
ture, na kojima će gostima, domaćini
iz ovog kraja, moći da pokažu i carski
vinograd sa vinskim podrumom, i carsku palatu i carski grad Sirmijum, Zasavicu i Srpsku Atinu-Novi Sad, ukratko sve one tekovine istorije, kulture,
tradicije koje nas definišu i izdvajaju i
čine nas jedinstvenim.
Svečanost povodom rođenja cara
Proba, kojem je vinova loza donela
večnu slavu, ali i smrt, pošto su ga njegovi vojnici, nezadovoljni mirnodobskim aktivnostima, umesto ratničkih
pohoda, lišili života, bila je povod za
postavljanje spomen ploče sa njegovom bistom. Isti ti vojnici koji su ubili
Proba, tri dana po njegovoj sahrani,
shvatili su da su pogrešili. Carski vinogradi, na svu sreću, nisu imali tu
sudbinu. Vinogradarstvo na Fruškoj
gori je opstalo, ali rehabilitacija istih
na ovom području, nije izvršena do
današnjih dana.
Sa ovom inicijativom, šteta naneta
zapostavljanjem vinogradarstva na
ovim padinama Fruške gore, koje su
idealne za vinovu lozu, može da se
ublaži. I ne samo to. Animiranjem svega onoga što smo zaboravili, kao što je
povratak prirodi, autentičnim vrednostima i starinama, da se ne stidimo već
da se ponosimo što smo svoji, posebni
i drugačiji od ostalih, može dovesti do
preporoda žitelja ovog nepravedno
zapostavljenog dela naše lepe Fruške
i zato su nam ovakvi pokretači, ljudi
poput Milorada Miloševića, više nego
potrebni.
Panonija - Agrar MM probudila Srem
„Panonija Agrar“ d.o.o.
iz Velikih Radinaca i gospodin Milorad Milošević,
organizovali su sredinom
septembra trodnevni Međunarodni
poljoprivredni
sajam „Srem“ 2012. koji su
podržali Aero klub Sremska
Mitrovica i Turistitička organizacija Sremske Mitrovice,
dok je generalni pokrovitelj
ove manifestacije bio Grad
Sremska Mitrovica. Partner
Sajma u Velikim Radincima je
bila Opština Komenda iz Republike Slovenije, gde se već
17 godina uspešno, dva puta
godišnje, u aprilu i oktobru,
održava Poljoprivredni sajam
koji poseti oko 80.000 ljudi.
Slovenački partneri, sada već
prijatelji, po drugi put su bili
prisutni na ovoj sajamskoj
smotri u Velikim Radincima,
a ove godine ispred opštine
Komenda u ime dvadeset
tročlane delegacije Komenčana, prisutne je pozdravio
župnik Tomaž Drolec. On
je u nadahnutom obraćanju
između ostalog primetio da
u krizi evidentnoj na obe
strane, raste broj dece i to je
onaj pozitivan kvalitet koji će
pomoći da se kriza prevaziđe,
jer “samo ako nas je mnogo
možemo pobediti krizu”.
Takođe je dodao, da je prijatno iznenađen učinjenim i
uporedio Sajam u Velikim Radincima sa počecima Sajma u
Komendi.
Ispred Sremske privredne komore skupu se obratio
sekretar Udruženja za agrar,
gospodin Vladimir Vlaović.
On se zahvalio u ime Privredne komore i u svoje lično
ime svim prisutnim gostima i izlagačima, a posebno
direktnim prezentatorima
koje će u vreme sajamske priredbe predstaviti najnoviju
mehanizaciju i poslove kojima se bave u svojim firmama.
-Želim da se zahvalim
organizatoru ovog skupa koji
je u ovako teškim uslovima
poslovanja potpomognutim
nezapamćenom sušom uspeo
da organizuje ovaj Međunarodni jesenji sajam u Velikim
Radincima, koji je značajan
za ceo Srem, ali isto tako
i za poljoprivredu i razvoj
Srema Ambasador Slovenije
u Srbiji, njegova Ekselencija,
gospodin Franc But osvrnuo
se na privrednu saradnju dve
zemlje:
-Meni je velika čast da vas već
drugu godinu za redom mogu
pozdraviti na vašem Sajmu.
Meni je drago čuti da je Sajam
veći u odnosu na prošlu godinu i želim da se takva tendencija nastavi i da za koju
godinu bude tako veliki kao
onaj u Komendi. Slovenija
ostaje prijatelj Srbije, Slovenija ostaje važan ekonomski
partner Srbije i ova vremena
koja su teža, neće večno trajati. Ona će proći i posle njih će
opet nasati neka bolja vremena. I sada Slovenija investira
u Srbiju. Pre par dana Englesko-slovenačka kompanija
“AH grupa” kupila je pirotski
“Prvi maj” i širiće proizvdnju,
a ja se nadam da će biti i nekih novih investicija.
Čelni ljudi grada Sremska
Mitrovica, podržali su ovaj
Sajam, svesni da je, kako
je naglasio gradonačelnik
Sremske Mitrovice Branislav
Nedimović, došlo vreme da
se bavimo onim što ljudi u
Mitrovici najbolje znaju da
rade, a to je poljoprivreda.
Zadovoljan činjenicom da se
ovaj Sajam širi, da raste i time
ide u dobrom pravcu Drugi
međunarodni poljoprivredni
sajam u Velikim Radincima
proglasio je otvorenim. Gospodin Milorad Milošević,
“čovek koji je zaslužan za
sve” što se na Sajmu i oko
Sajma dešavalo, uspešnom
realizacijom svojih vizija,
jasno je dao do znanja kojim
putem ovaj sremski kraj, ovaj
deo neopravdano potisnutog
fruškogorskog blaga, treba
da krene. Kada kažemo blago, mislimo i na izuzetan
kapacitet teriara za uzgoj
voćarske i vinogradarske kulture, optimalnost klimata, ali
i istorijske podloge, na koju
je nedavno, na Šuljamskoj
glavici, gospodin Milorad
Miloševič podsetio i Sremce
i Srbe, na prvi zasađeni čokot
na Fruškoj gori, a odakle se
kasnije razvio kontinentalni
uzgoj vinove loze. Sajam u
Velikim Radincima, što zbog
izuzetnih potencijala, ali i
izuzetnih ljudi okupljenih
oko njega, polako, ali sigurno
raste i prerasta u tradiciju, kakvu Srem i čitav ovaj prostor,
zaslužuju.
Milorad Milošević iz Kamnika u Sloveniji, poreklom
iz Velikih Radinaca kod
Sremske Mitrovice, planira
da u ovom delu Fruške gore
izgradi eko selo koje će imati 20 brvnara za izdavanje,
veštačko jezero, restorane,
nekoliko terena za golf, vinariju sa podrumom, kao i
prostor za poslovne sastanke.
Eko selo će biti podignuto na
mestu koje se zove Šumljamska glavica, a već je dobijena
saglasnost Gradske uprave
Sremska Mitrovica i projekat
prihvaćen master planom razvoja Fruške gore.
Eko selo će struju dobijati sa vetrenjače snage pet
kilovata, a ovaj posao će biti
realizovan u saradnji sa investitorima iz Slovenije, odakle
očekuje i najveći broj turista.
Veliki Radinci su, prema Miloševićevim rečima, idealno
mesto za ovakav turistički
projekat, jer ovde već postoji
sportski aerodrom za letove
malih aviona, čiju je zgradu
gospodin Milošević u potpunosti obnovio i stavio je
u funkciju. Novi projekti će
doneti i nova radna mesta za
ljude iz ovoga kraja.
Ovaj Sremac od petnaeste
godine živi u Sloveniji, ali se
bavi poljoprivrednom proizvodnjom u Velikim Radinicima, gde poseduje 240 hektara zemlje. Na tom zemljištu
započeo je i gradnju silosa
za sto vagona žita. U svim
navedenim projektima, Milorad Milošević očekuje punu
podršku društvene zajednice
i dobru poslovnu saradnju sa
privrednicima ovoga kraja,
jer, smatra da samo udruženim snagama možemo da se
pozicioniramo na pravi način
u svetu.
Panonija - Agrar MM
22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci,
Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, +
381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623
Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275,
+381 (0)64 88 94 690.
Mail: [email protected];
Web: www.sajamradinci.rs
19
Vladan Vešković
Neophodno definisati turistički proizvod
– zdravstveni turizam
Č
ertvrti Kongres banja
se održao 15. i 16. maja
2012.
godine u Vrnjačkoj BaVladan Vešković
nji u organizaciji Udruženja
banja Srbije, i suorganizaciji Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Merkur“ i Turističke organizacije Srbije. Učesnici su
bili predstavnici lokalnih samouprava, lokalnih turističkih
organizacija i zdravstvenih ustanova u banjama.
Godinama unazad, svedoci
smo proizvoljnosti u tumačenjima realnog kapaciteta
hidrogeološkog, klimatskog,
stručnog i postojećeg infrastrukturnog potencijala u
banjama Srbije, kao i pravaca
njegovog daljeg razvoja, pogotovo u sferi ispravnog korišćenja. Ovo uslovljava prioritetni
razvoj drugih segmenata turizma sa, nesporno prisutnim,
ali daleko manje razvijenim
potencijalom, pogotovo ako
se uzme u obzir dvovekovna
tradicija zdravstvenog turizma
Srbije.
Cilj ovog dokumenta je
postizanje političkog, društvenog i stručnog konsenzusa, oko toga šta je potrebno
uraditi da se bolje iskoristi
gore navedeni potencijal. U
tom smislu neophodno je da
zajedno definišemo autohton
i specifičan turistički proizvod
– zdravstveni turizam, koji se
može plasirati na domaće i ino
turističko tržište. Prvi korak u
ovom procesu, treba da bude
postavljanje
zdravstvenog
turizma na prvo mesto, među
strateškim turističkim proizvodima Srbije.
Ovaj dokument ima za cilj
i otklanjanje nepreciznosti, zabluda i kontroverzi, prisutnih
u zvaničnoj terminologiji i legislativi, koja tretira banje i klimatska mesta. U tom smislu,
zahtevamo hitnu izradu Strategije razvoja zdravstvenog
20
turizma i novog Zakona o banjama, uz učešće i, pogotovo,
uvažavanje stavova i argumenata svih stejkholdera. Praksu u
procesu izrade i usvajanja državnih dokumenata poslednjih
godina, karakteriše ili odsustvo javne rasprave, ili ignorisanje predloga stručne javnosti (čak i kada se pozovu da daju
svoje mišljenje). Rezultat su nedovršeni, teško primenljivi, ili
zakonski i podzakonski akti, koji nisu u saglasju sa drugim,
ranije donetim zakonima, pa čak i Ustavom RS. Vreme koje
se, na ovaj način, gubi na putu
ka ustrojavanju legislative, nikada se neće nadoknaditi, a pri
tome se nanosi šteta opštem
privrednom ambijentu.
Zbog toga je neophodno
Zakon o turizmu uskladiti sa
Zakonom o PDV i Zakonom o
zdravstvenoj zaštiti, istovremeno sa izradom nove Uredbe
o uslovima koje treba da ispunjavaju zdravstvene ustanove
u banjama da bi mogle da pružaju usluge ishrane i smeštaja
“trećim licima”.
Ovaj dokument daje i argumentovano viđenje stručne
javnosti Srbije o vlasničkoj
transformaciji zdravstvenih
ustanova u banjama. Pre
svega, ne prihvatamo kao
osnovanu, tvrdnju da dalji
razvoj zdravstvenog turizma
koči državno vlasništvo nad
ovim ustanovama. Drugo,
privatizacija
zdravstvenih
ustanova u banjama (makar
se koristio termin “strateško
ulaganje”), se ne sme tretirati
kao privatizacija drugih privrednih subjekata. Za izradu
ovog dokumenta korišćeni su
sledeći izvori: izlaganja predavača i diskusije na IV Kongresu
banja, Zaključni dokument
I Kongresa banja, Zbornici
radova II i IV Kongresa banja,
Odluke, zaključci i stavovi UO
UBS u periodu 2007 – 2012, i
Zaključak komisije za prirodne
lekovite činioce pri Savetu za
zdravlje Republike Srbije.
Merkur
pomerio granice srpskog banjskog turizma
D
ostići poziciju lidera je teško, zadržati je još teže. Jedna od retkih zdravstvenih ustanova u Srbiji koja se može pohvaliti da
već godinama briše granice između lečenja i uživanja i da je opravdala epitet lidera i šamopiona u ovoj kategoriji turizma je Specijalna
bolnica „Merkur“ iz Vrnjačke Banje.
Bilansi uspeha „Merkura” su brojni. Tako je tokom 2011. godine ostvareno 171.856 noćenja što čini trećinu ukupno ostvarenih
noćenja u Vrnjačkoj Banji. Otvoren je Peloid centar „Limus Romanus“, koji gostima omogućava korišćenje najnovijih dostignuća u
oblasti terapije, relaksacije i wellness tretmana lekovitim mineral-
zaslužuju.
Medicinsko i nemedicinsko osoblje Specijalne bolnice „Merkur“
učestvovalo je na brojnim seminarima i kongresima na kojima je
ostvarilo zapažene rezultate i steklo nova znanja.
Bolnica je promovisana ne samo u Srbiji na različitim manifestacijama, već i van granica naše zemlje u Parizu, Moskvi...
Ovakva strategija je doprinela da se iz godine u godinu uspešni poslovni rezultati vrednuju kroz brojne nagrade i priznanja za
kvalitet i kreativnost. Na samom početku 2011. godine Specijalnoj
bolnici „Merkur“ je dodeljeno priznanje „Kompanija koja je obe-
nim blatom. Otvorena je Hiperbarična komora kojom je „Merkur“
usavršio svoj program za osobe obolele od dijabetesa i potvrdio da
je Ustanova br.1 za lečenje ove bolesti u Srbiji. Završen je novi izvor
„Tople vode“ što predstavlja kapitalnu investiciju „Merkura“ i uložena značajna finansijska sredstva u najsavremeniju medicinsku
opremu.
Za goste je od velike važnosti što je uveden ISO standard i
HACCP sistem jer to predstavlja garant kvaliteta i međunarodno
priznat dokaz kvaliteta. Za njihov potpuni komfor i udobnost,
renovirani su smeštajni kapaciteti objekta „Merkur-novi“, recepcija, kompletan fizikalni blok, Aqua i Fitness centar. Renoviran je i
Wellness centar. Pored enterijera, zamenjene su pločice u bazenu,
svi podovi kao i kompletna stolarija, a po prvi put u Srbiji su postavljeni gumeni podovi namenjeni za prostor oko bazena. Ponuda
Wellness centra je obogaćena novim uslugama kneipp klupa. Usluge Wellness centra dopunjene su kavitacijom i radio frekvencom, a
u redovne terapije uvedeni su novi programi “KaviFit” i “KaviLift”.
Takođe, osmišljeni su novi programi zdravlja “Za Vaš lakši korak” i
“Lady llife” i wellness programi “Kraljevski vikend”, “Relax vikend”
i “Romantični vikend”. Unapređen je i program edukacije za osobe
obolele od dijabetesa projektom “Hrana kao lek u dijabetesu”. Za
najvernije goste uveden je tzv. Pasoš Loyalty Club-a Merkur – ekskluzivni proizvod koji vlasnicima obezbeđuje status i značaj koji
ležila deceniju“ i „Zlatnik Cara Dušana“. Na Novosadskom sajmu
turizma „Merkur“ je nagrađen Zlatnim peharom za „Usvojene
standarde i inovacije u zdravstvenom i wellness turizmu“. “Wellness award 2011” za inovativnost i kreativnost dodeljen je Peloid
centaru „Limus Romanus“. Specijalna bolnica Merkur iz Vrnjačke
Banje dobitnik je i nagrade Brend lider u zdravstvenom turizmu na
8. Međunardnoj Brand Konferenciji koja je održana 29. maja 2012.
godine u beogradskom „Sava centru“. Ovo je samo deo kolekcije
priznanja koja potvrđuju vredan rad zaposlenih i menadžment
tima „Merkur“-a na čelu sa direktorom, mr dr Dejanom Stanojevićem. Čarobna formula uspeha je zadovoljan gost. To je i ostvareno,
pomeranjem granice srpskog banjskog turizma. Tu se, prema rečima zaposlenih, Specijalna bolnica Merkur neće zaustaviti. Njihova
parola je - idemo dalje….
A to dalje, znači da je Specijalna bolnica „Merkur“ ne samo
promenila svoju filozofiju poslovanja i usmerila je na novije, atraktivnije sadržaje i programe u skladu sa savremenim trendovima
evropskih banja, već i da ima osećaj za trenutak u kome se nalazimo. Tako je menadžment ove firme, prateći savremene trendove,
osmislio specijalne popuste za sve svoje sadašnje i potencijalne goste, kojima su bili obuhvaćeni svi programi i time, između ostalog,
postigao da ima sve više redovnih i vernih gostiju, a samim tim i
sigurnost u poslovanju i mogućnost za dalji napredak.
21
Lepota u službi pameti i turizma
Finalni izbor za „Miss leta“ održan u subotu, 25.
avgusta u AquaParku PETROLAND nadomak Bačkog
Petrovca, u organizaciji Modeling agencije “MISS
UMD”, koja od 1997. godine, u saradnji sa Agencijom
“MissYu”, organizuje takmičenja ovog tipa u Vojvodini.
Osnovni moto izbora za Miss je “Lepota u službi pameti” na kojima je najveća nagrada stipendija za fakultet,
ali se slobodno ta rečenica može proširiti i na turizam,
jer je novootvorenom bačkopetrovačkom akvaparku
donela rekordnu posetu ove godine. Pobednica “Miss
leta” u Bačkom Petrovcu osim stipendije, direktno se
kvalifikovala za izbor za Miss Srbije 2012 . a to je u
konkurenciji petnaest devojaka bila dvadesetogodišnja Monika Stracinska, studentkinja Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu, agroekonomiski smer i članica ŽOK “Mladost” iz Bačkog Petrovca. Zatečena ovom
laskavom titulom, rekla je da nije razmišljala na koji
način će reorganizovati život, i kako i šta će se u njemu promeniti. Nikada ranije se nije obrela na ovakvim
takmičenjima i ovo je za nju veliko i lepo iznenađenje.
Vesna Jugović De Vinča, vlasnik Agencije „Miss YU“,
zadovoljna ambijentom, izborom devojaka i brojnom
publikom, podvukla je da za nju postoje dve pobednice
22
ove manifestacije. Jedna je Monika Stracinski, devojka
koja je pobedila jednoglasnom odlukom žiria, a druga
je Jadranka Kanazir, dizajner tekstila i odeće, koja je
svojom belom kolekcijom, sa heklanim etno motivima,
uspela da materijalizuje duboke vrednosti naše kulturne baštine. Poznata kao harizmatična osoba snažnog
karaktera, Vesna Jugović De Vinča, vlasnica agencije
“Miss YU“, koja je uspela da lepoti da filozofski imput, shvatajući je kao karakternu osobinu savremenog
čoveka, još jednom je naglasila kauzalnu vezu između
lepote, dobrote i pameti i to ne kao retoričku floskulu.
Lepota, čiji je ona zagovornik, uslovno rečeno, može da
bude ograničavajuća onome kome ne uspe da se izbori
sa saznanjem i ne nadograđuje ga. Samo lepota koja
je potkrepljena znanjem, obrazovanjem jeste tradicionalna i prava vrednost, lepota shvaćena kao misija u
službi razvoja ličnosti, onda tako shvaćena lepota i vi
zajedno sa njom imate šanse da budete još lepši.
Dragan Ćoso organizator ove, treće po redu manifestacije u Vojvodini, bio je prezadovoljan samom
manifestacijom, vremenom koje je poslužilo, posetom,
jer se ovaj izbor pokazao kao do sada najbolji i najmasovniji. Svi su bili zadovoljni viđenim, a posebno
uloženim naporima domaćina, koji je bio i generalni
sponzor. Pokazalo se još jednom da se bez dobrih pokrovitelja i sponzora, teško mogu organizovati ovakve
manifestacije na vrhunskom nivou, kao i da je izabrano
pravo mesto za organizovanje ovakvih priredbi, pa će
Aqua park PETROLAND i narednih godina biti domaćin ovakvih događanja.
Definitivno, na izboru za Miss leta 2012. u Bačkom
Petrovcu ništa nije bilo prepušteno slučaju. Pored prirodne lepote ovog, donedavno nedovoljno eksponiranog kraja, organizatori su se svojski potrudili da se sve
planirano realizuje i da se lepota mladosti i devojaka
uokviri sa lepotom prostora ovoga kraja.
Ribarska Banja
R
ibarska Banja se nalazi na obroncima Jastrepca, 35 km udaljena od
Kruševca, 60 km od Niša i 220 km
od Beograda. Specijalna bolnica Ribarska
Banja se u medicinskom delu bavi rehabilitacijom i tretmanom koštano zglobnih,
degenerativnih i ortopedskih oboljenja.
Ima i jedno odeljenje za oporavak gostiju
posle vaskularnog insulta. Pored vrhunske profesionalnosti osoblja glavni adut
Ribarske Banje je i termalna lekovita voda
koja izvire ovde vekovima. Voda je sumporovita i blagotvorna je za lokomotorni
sistem, kožu i digestivni trakt.
Lekovitu vodu Ribarske Banje ljudi
koriste od davnina, čemu svedoče i arheološki ostaci. Stari Rimljani su pravili
ovde svoje čuvene terme, plemena koja
su prolazila ovim prostorima takođe su
uživali u blagodetima jastrebačke prirode
i ovih izvora. Nakon osnivanja srpske države svi vladari su dolazili na ove izvore.
Stefan Nemanja je za punoletstvo dobio
Zagrlatu Župu, kraj oko Ribarske Banje i
dolinu Ribarske reke, na upravljanje kako
bi se učio vladarskim veštinama. Kneginja Milica je sa svojim dvorskim damama
ovde negovala svoju lepotu. Turci su na
ovim izvorima napravili prelepo tursko
kupatilo-amam i doneli orijentalnu tradiciju uživanja i meditacije.
Ribarska Banja je danas moderno lečilište, ali i turističko mesto koje svake godine obara rekorde po posećenosti. U medicinskom delu usluga je na vrhunskom
nivou, tako da je ostvarena nastavno
naučna saradnja sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Studenti
i mladi lekari se ovde uče rehabilitaciji i
lečenju pacijenata.
Pored medicinskog dela velika pažnja
se posvećuje i turističkoj ponudi. Ribarska Banja sve više postaje turističko
mesto gde dolaze zdravi ljudi da čuvaju
Specijalna bolnica Ribarska Banja
37205 Ribarska Banja
Tel.: 037/865-261; Fax: 037/865-129
Informacije i rezervacije: 037-865
270, 037- 865 120, 063/87-82-886
E-mail:
[email protected]
Web: www.ribarskabanja.rs
oa
za
zd
ra
vl
ja
i održavaju svoje zdravlje, što je danas
svetski trend. Za svoje goste Ribarska
Banja organizuje brojna kulturna i sportska dešavanja. Nadaleko čuveno kulturno
leto Ribarske Banje okuplja preko 4.000
učesnika i preko 100.000 posetilaca. Održavaju se koncerti kulturno umetničkih
društava, pozorišne predstave, književne i muzičke večeri, koncerti estradnih
umetnika. Za ljubitelje dobrog zalogaja
renovirana je stara vodenica u Srndalju i
napravljen etno restoran koji služi tradicionalna jela iz ovog kraja.
Ribarska Banja je posebno ponosna na
novoizgrađeni wellness i spa centar, podignut na temeljima starog turskog kupatila. Ribarska Banja kao lider zdravstvenog
turizma u Srbiji svoju ponudu spa programa i wellness koncepta prilagođava svakom gostu i njegovim potrebama. Masaža kao način lečenja i opuštanja poznata
je čoveku više od 4.000 godina i jedan je
od najefikasnijih načina za relaksaciju mišića, podsticaj metabolizma i oslobađanje
od štetnih materija u organizmu. Zato su
u Ribarskoj Banji u ponudi 23 vrste masaža, počev od klasičnih, preko masaža
vulkanskim kamenjem, čokoladom, lekovitim biljem pa sve do kraljevske, koju
izvode dva terapeuta. Sauna je odličan
način za oslobađanje organizma od toksina, dok su razne lekovite i mirisne kupke
koje nudi Ribarska Banja delotvorne
kako na organizam tako i na duh. Gosti
mogu uživati i u bisernim kupkama, dok
poseban način za opuštanje i blagotvorno
delovanje na organizam predstavlja tretman lekovitim blatom koje sadrži zeolit,
mineral čija su lekovita svojstva nedavno
otkrivena i koji predstavlja jedan od najmoćnijih antioksidanata.
Ribarska Banja je dobitnik svih značajnih državnih priznanja, kao i mnogih
međunarodnih.
23
Banja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena
prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran odmor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode.
Geotermalna voda, sa dubine od 700 m, dostiže temperaturu od 50° C, a po kvalitetu spada u isti red sa vodama
čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.
Medicinske terapije, obuhvataju uspešno lečenje svih
vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja,
ginekoloških oboljenja kod žena i bračnog steriliteta.
Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim restoranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara,
a oplemenjen je umetničkim delima među kojima posebno
mesto zauzimaju slike Milana Konjovića.
Za vreme boravka u Banji Junaković gostima je na raspolaganju zatvoreni bazen, sa geotermalnom vodom temperature 36° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna
osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji
odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“
i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih inteteresantnih mesta. U ponudi je i plovidba Dunavom kroz
24
Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.
U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu
od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakaonicom i masažerima. Otvoreni bazeni sa geotermalnom
vodom u funkciji su od početka maja do kraja septembra
meseca, a bazeni sa hladnom vodom od polovine juna do
početka septembra meseca.
Iz bogate wellnes ponude izdvajamo različite vrste masaža, negu lica i tela, posebno popularne „Gipsane bermude“, tretman tela algama i marokanski wellness program
na bazi argan ulja. Ponudu zaokružuje wellness vikend za
dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje
i beg od užurbane svakodnevnice.
U toku su radovi na izgradnji jednog od najsavršenijih
Spa & Wellness centara u regionu.
Rezervacije i informacije: 025 772 311
[email protected]
www.banja-junakovic.rs
25
26
27
KOP je i ove zime - TOP
Hotel Putnik,
nova-stara zvezda Kopaonika
H
otel Putnik*** nalazi se u Sunčanoj dolini,
najlepšem predelu Kopaonika, na 1650
metara nadmorske visine, svega 15 minuta
hoda od turističkog centra planine i ski liftova. Gostima su na raspolaganju 90 soba i tri
apartmana, sa TV i satelitskim programom,
kupatilom i direktnom telefonskom linijom.
Sadržaji hotela su: veliki restoran, aperitiv sala
sa prostranim salonom u dva nivoa, kamin
sala, frizerski salon, salon za masažu, sauna,
teretana, sala za stoni tenis, bilijar sala, prodavnica suvenira, besplatan wireless internet,
skijašnica; kao i teren za male sportove koji se
nalazi u neposrednoj blizini hotela, sa izvanrednim mogućnostima za pripreme sportskih ekipa. Konferencijska sala za održavanje
konferencija i seminara, može primiti i do 150
učesnika. Probijena je i uređena skijaška staza
od hotela Putnik do ski lifta Sunčana dolina i
od Pančićevog vrha do hotela, što ovaj hotel
čini dodatno atraktivnim. Doručak i večera
(polupansion) se serviraju na bazi samoposluživanja.
Hotel Putnik je jedan od brendova najposećenije srpske skijaške planine, koji se
svojevremeno ubrajao među prestižnije u Srbiji, a potom, kao i cela zemlja, zapao u krizu.
Kada je vlasnik postala velika multinacionalna
kompanija METROPOL GROUP iz Ruske
Federacije, hotel Putnik je za tili čas nastavio
sa novim menadžmentom i u novom-starom poslovnom ambijentu. Za kratko vreme
izmenjena je slika o ovom hotelu, prvom na
prilazu Turističkom centru iz lakšeg pravca za
dolazak – Jošaničke banje, ali sa tendencijom
da bude među prvima i po ugledu.
Hotel sada posle dvadeset godina pauze,
radi punom parom i u zimskom i u letnjem
periodu. I ove godine je tokom letnje sezone
bilo više kampova: teniskih, odbojkaških,
košarkaških, čuveni kamp English booka,
a rađeni su i drugi dobri programi, poput
organizovanih pešačkih i manastirskih tura,
splavarenja Ibrom, piknika po padinama
Kopaonika, te manifestacije kao što su Dani
borovnice, Dani vrganja i drugi u saradnji sa
Udruženjem hotelijera.
Kada je prošlogodišnja zimska sezona
u pitanju, ona je bila izuzetno uspešna, jer je
zabeležen rast od 40% noćenja u odnosu na
prethodnu. Za Novu godinu, hotel Putnik je
bio prebukiran, u januaru je bio solidno popunjen, a u februaru 100% popunjen, baš kao i
u martu, koji je tradicionalno mesec pravih
skijaša iz zemlje i inostranstva. Nešto slično
se očekuje i tokom predstojeće zimske sezone
2012/2013. godine, koju zaposleni u hotelu
Putnik spremno dočekuju, pogotovo zato što
je urađeno sve što je bilo moguće za dobrobit
gostiju. Jako puno se radilo na marketinškoj
prezentaciji, što samostalno, što u saradnji
sa Udruženjem kopaoničkih hotela. Hotel
Putnik se predstavio na svim značajnijim
turističkim manifestacijama u zemlji, kao i na
Moskovskom sajmu. Prošle godine u sklopu
priprema za zimsku turističku sezonu, hotel
je posetilo preko 100 turističkih agencija, a
slična kampanja predviđa se i ove godine. Zato
priliku za tzv. first minute ponudom ne treba
propustiti već na Sajmu turizma u Novom
Sadu, jer će se i ove godine u hotelu Putnik
tražiti krevet više.
Za neupućene, napomenimo da je ove
godine puštena u rad nova četvorosedežnica
koja ne počinje tamo gde je ranije počinjala
stara, već dosta niže i proteže se od Krsta do
podnožja Sunčane doline. Tu su urađene dve
potpuno nove, dobro urađene trase i puštene
u rad umesto nekadašnje jedne, a jedna od njih
ide od Sunčane doline do hotela, tako da sada
od Pančićevog vrha, preko Krsta, meteorološke stanice, direktno možete da se dovezete na
skijama do samog hotela Putnik. Od hotela je
urađena prilazna staza ka Sunčanoj dolini, pa
gosti mogu na skijama da se iz hotelske sobe
odvezu do Sunčane doline, i da stignu od Pančićevog vrha do hotela, što stvara jedan dobar
komfor. Retki su ski centri i hoteli u svetu koji
se mogu pohvaliti s takvim pogodnostima,
kakve nudi hotel Putnik na Kopaoniku.
Hotel PUTNIK Kopaonik Kopaonik
Tel: +381 36 5471 130; 5471 131;
Fax: +381 36 5471 069
E-mail: [email protected];
Web: www.putnik.com
28
29
Kamp Rtanj Kopaonik
Vila Radigost
G
Ideja o kampovima za decu rasla je u svima nama pojedinačno. A, nas različite, to je okupilo. Sa željom da deci
i omladini pružimo uživanje u planini, druženju, u učenju
raznih veština, ali i da im pokažemo kako se poštuje priroda, nekolicina svestranih ljudi, zaljubljenika prvenstveno u
beli sport, okupilo se... I tako počinje priča o Kampovima
Rtanj.
Kamp Rtanj je organizacija pri domu Rtanj, na Kopaoniku. Idejni osnivači kampova smo nas 5, a mi smo: diplomirani profesori fizičke kulture i sporta, profesori srpskog
jezika, diplomirani teolozi, koji su i pedagozi, instruktori i
treneri skijanja, članovi tehničkog tima Gorske službe spašavanja, alpinisti. Spojili smo naša interesovanja i poželeli
da ponudimo deci i omladini, kroz igru i animaciju: razvoj,
adaptaciju i usavršavanje psiho-fizičkih osobina u nesvakidašnjim uslovima i leti i zimi.
Cilj nam je da pokrenemo ljubav ka aktivnosti i kretanju, da zavole prirodu i druženje, da se osamostale i da se
nauče istrajnosti.
Sa posebnim akcentom na bezbednost, mi nudimo:
Avantura kampove: avantura i adrenalin poligoni, slobodno penjanje – freeclimbing, alpinizam, orjentiring,
planinski biciklizam - mountainbiking, plivanje i ronjenje,
logorovanje, trekking, poligoni motoričkih sposobnosti.
Ski kampove: učenje i usavršavanje skijaških tehnika na
utabanoj podlozi, u dubokom snegu (freeride), u skijaškim
parkovima (freestyle).
Dobrodošli ste da istražite sebe!
Vaš Ski Rtanj
30
Ski kampovi za sezonu 2012/2013
I smena 23.12.2012 – 30.12.2012.
II smena 06.01.2013 - 13.01.2013.
III smena 13.01.2013 - 20.01.2013.
IV smena 03.02.2013 - 10.02.2013.
V smena 10.02.2013 - 17.02.2013.
VI smena 03.03.2013 - 10.03.2013.
VII smena 10.03.2013 - 17.03.2013.
Napomene: Predškolci i skijaški početnici imaju na
raspolaganju I, IV, V, VI i VII smenu, dok su II i III smena
(koje su za vreme školskog raspusta) rezervisane za skijaše
školskog uzrasta. Rezervacije i uplate: sreda i petak od 16
do 18 sati (FunFit). Plaćanje je na rate do 20.12.2012. Rezervacija mesta - uplatom prve rate.
odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu
ostoprimstvo je poznata osobina
slovenskih naroda koja od njih čini
prijatne i dobrodušne ljude koji gostu
neće uskratiti ni hranu ni postelju. Na
celom slovenskom prostoru prema gostu
se uvek ponašalo sa velikim poštovanjem, što se do danas održalo, naročito
u planinskim predelima. Gosta je, bio
on znan ili neznan, domaćin dočekivao
hlebom i solju što je značilo da će gost
biti nahranjen i napojen. Neukazivanje
gostoprimstva bio je jedan od najvećih
grehova. Zato su još Stari Sloveni imali i
božanstvo, zaštitnika domaćinstva i njegovih ukućana. To je Bog RADIGOST, koji
je bio uzoran ugostitelj pa njegovo ime u
prevodu znači RADO VIĐEN GOST.
Da ovaj slovenski običaj nije izumro,
uverite se odmorom u vili RADIGOST u
BRZEĆU, gde će vas sa velikim zadovoljstvom i dužnim poštovanjem dočekati
domaćin u pravom smislu te reči, gospodin Ilija Kasalović sa svojim ljubaznim
i predusretljivim osobljem! Vila RADIGOST se nalazi na području Nacionalnog
parka Kopaonik, u selu Brzeće, neposredno uz početnu stanicu ski-žičare BELA
REKA 1. Zimovanja, letovanja, izleti,
cvrkut ptica, žubor potoka, šetnje po netaknutoj prirodi, lekovito bilje i šumski
plodovi, posete manastirima i značajnim istorijskim, kulturnim i prirodnim
lokalitetima, lov i ribolov...sve vam je na
raspolaganju.
Zdrava i dobra hrana služi se u zajedničkom prostoru sa 50 mesta koji je uz
pucketanje vatre u velikom kaminu idealan prostor za opuštanje od napornog
dana, pešačenja ili skijanja. Pravu pravcijatu planinsku tišinu i miran san Vila
RADIGOST nudi u osam stambenih celina (apartmana, studia) uređenih s puno
topline i ukusa, od prirodnih materijala,
a prema svim potrebama savremenog
gosta.
Ljubazni domaćin će Vas obavezno
ponuditi sa rakijom, slatkim ili kafom,
a u dogovoru sa gostima će pripremiti
jela za sledeći dan sa svežom i zdravom
hranom, namirnicama kupljenim od
lokalnih proizvođača. Po potrebi, Ilija
će goste sa svojim čuvenim “Rendžom”
odvesti i do 15-ak kilometara udeljenog
skijališta u centru Kopaonika, kao i do
obližnjeg Brusa, jer ovaj čovek nije tipičan ugostitelj, već jedan od onih retkih
domaćina koji će sve učiniti da budete
zadovoljni i da se osećate kao kod kuće,
između ostalog i zbog toga što on sam u
tom poslu uživa.
Sve ukazuje da ćete u Vili RADIGOST
u ambijentu netaknute prirode, provesti
nezaboravne trenutke opuštanja i odmora, na nadmorskoj visini od blizu 1200
metara, gde vam je sve na dohvat ruke, a
gde se istovremeno jako dobro jede i još
bolje i kvalitetnije spava.
Vila Radigost Brzeće
Kopaonik
Vlasnik Ilija Kasalović
Tel. +381 (0)37 823205;
(0)64/35-73-083
Web www.vilaradigost.com
Fitnes centar „FUNFIT“
11000 Beograd, Kralja Milana 4
Telefon: +381 69 2223123
Email: [email protected];
Web: www.kamprtanj.com
31
Zlatibor uvek za
korak ispred
Da li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu neprevaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i
kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja izgrađivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas
Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve
više privlači mlađe, zahtevnije i izbirljivije goste željne novih sadržaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da
se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibora učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu.
Sezona na Zlatiboru praktično traje čitavu godinu, ali vrhunac
sezone je od polovine jula do kraja avgusta i u vreme zimskog
školskog raspusta. U špicu sezone bude popunjeno 17.000 ležaja,
s tim što se nikad ne zna tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih
apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ono što je još
važnije je da je ostvareni promet tokom prethodnih osam meseci
blizu prošlogodišnjeg novoa.
Iz godine u godinu Zlatibor ima sve više sadržaja, što je i zahtev tržišta, kako bi se u ovim teškim vremenima gosti privučemo
nekim novim sadržajem, nečim što će da im ulepša odmor i što
će im biti motiv da oni ponovo dođu na najposećeniju srpsku
planinu.
Veliki doprinos tome daje i Turistička organizacija Zlatibor, ali
je to zasluga i celokupne javne uprave, svih javnih službi, javnih
preduzeća, uključujući „Skijališta Srbije“, a tu su okolna mesta kao
što su Bajina Bašta, Mokra gora, Nova Varoš, Prijepolje, koja su
takođe u turističkoj ponudi Zlatibora. Za turističku ponudu, i letnju i zimsku, od izuzetnog značaja je i otvaranje ski centra Tornik,
koji je tokom letnjih meseci bio destinacija brojnih turista, organizovanih izleta mini busom TO, kao i šest lokalnih turističkih
32
agencija. Ponuda je bila izuuzetna, počev od panoramskog razgledanja žičarom, vožnje obeleženim stazama mountain bikom, za
koji su ugrađene specijalne dodatne korpe na šestosedu žičare.
Pored toga, obeležene su biciklističke staze po celom Zlatiboru,
tako da sve više zaljubljenika u prirodu aktivno koristi ovaj vid
odmora. Međutim, još uvek su najposećeniji izleti za Sirogojno i
Stopića pećinu, kao i za Mokru goru i Šargansku osmicu. Sve češći
su izleti do Mileševe, Uvačkog jezera, staništa beloglavog supa,
gde je za goste osmiljen odličan program, pa reka Drina, manastir
Rača, u poslednje vreme i Andrić grad u Višegradu, sve se to mesta
na koja gosti Zlatibora svakodnevno odlaze.
Poslednjih godina TO uvek pravi zanimljiv i bogat program
Kulturnog leta koji počinje u julu, a završava se krajem avgusta,
ali ne definitivno, jer programi traju i tokom jeseni, tako da svaka
smena može da doživi nešto interesantno i lepo. U svakoj nedelji
se priređuje par kulturnih događanja, koncerata, pozirišnih predstava i sve to besplatno za goste da im upotpune odmor na Zlatibotu, ali i da se osmisli i oplemeni postojanje prelepog zlatiborskog trga. Spoj svega napred navedenog sa kulturnim događajima
daje jednu lepu i potpunu sliku Zlatibora.
Sve je to razlog da Zlatibor beleži stalan rast domaćih i stranih
gostiju, kako iz bivših republika SFRJ, tako i van granica bivše Jugoslavije. Ponajviše dolaze Crnogorci, turisti iz Republike Srpske
pa i iz cele BiH, Slovenaci, Makedonci, ima dosta Rusa, dobrim
delom zahvaljujući uvek zanimljivoj ponudi. Vetar u leđa daju i
zlatborski domaćini, ne samo uslugama noćenja u vrhunskom
smeštaju, već i bogatstvom sadržaja, koje i sami osmišljavaju. Postoje izuzetne domaće kuhinje, mnogi prave izlete za svoje goste,
poseduju sopstveni prevoz, sve programe koje gosti zahtevaju
moguće je realizovati, mnogi objekti imaju otvorene bazenčiće i
spa centre, tako da gosti mogu birati od onoga šta jedu do onoga
gde će da idu, a jednostavnih ponuda je sve manje. Zlatiborci su
na vreme shvatili da se gost promenio i da u skladu sa zahtevom
gosta, moraju da menjaju i sebe.
TO svake godine sprovodi stalnu kampanju promovisanja
Zlatibora. Proletos su obišli gotovo sve gradove u Srbiji i veće gradove u okruženju. Uskoro kreće tzv. zimska kampanja, kako bi
se promovisala predstojeća zimska sezona. Prva stanica na tom
putu je Novi Sad i Sajam turizma. U međuvremenu, razmišlja se
o izgradnji kampa, koji je na Zlatiboru postojao puno godina na
mestu Kraljevih konaka, imao svoju stalnu klijentelu, uvek bio
prepun, a ljudi prezadovoljni. Izrađen je projekat, podnet zahtev, i
država je odobrila deo sredstava za ovu namenu. Opština Čajetina
daće odgovarajuću parcelu i u skorijoj budućnosti biće napravljen
kamp koji će odgovarati svim savremenim zahtevima turista.
Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh
Hotel “Olimp” je kreacija
tima ljudi, koji su se pronašli,
poslovno i privatno, i u hotelskom prostoru uspeli da
spoje ekskluzivnost i domaći
ambijent. Mesto obojeno mirisima, ljudima i umetničkim
detaljima koji mu daju toplinu i nepogrešivo jasan osećaj
da ste dobrodošli.
Hotel „Olimp“ je hotel sa
četiri zvezdice. Po važećim
standardima, za objekat sa 5
zvezdica je propisano 50m2
po svakom gostu, a hotel
„Olimp“ ima 60m2, što znači
da nije posebno ekonomičan,
ali upravo mu to daje šarm.
Sve je primereno i prilagođeno stvaranje ležerne i opuštene atmosfere koja je u službi
gostiju.
Otvoren 2000. godine za
potrebe priprema vrhunskih
sportista i sportskih reprezentacija, hotel “Olimp” je
u potpunosti prilagođen
zahtevima sportista, pa osim
sportske hale i terena, koji se
nalaze u neposrednoj blizini
hotela, raspolaže fitness centrom sa teretanom, solarijimom, saunom, a tokom leta i
otvorenim olimpijskim i dečijim bazenom. Bazeni u sklopu
hotela „Olimp“ su praktično
jedini sigurni i bezbedni bazeni za kupanje na Zlatiboru. Ove godine, zahvaljujući
vremenu, u julu je bilo čak 23
dana za kupanje, što do sada
nije zabeleženo. Preko zime
aktivnosti na bazenu mogu
da se zamene aktivnostima u
teretani, sauni, bilijar klubu...
Međutim, nemaju privilegije
samo sportisti da uživaju u
ovom prelepom zdanju. Hotel
“Olimp” je idealno mesto i za
porodični odmor i za boravak
tokom vikenda, ali i za poslovne susrete.
Završetkom
izgradnje
druge faze 2010. godine,
hotel „Olimp“ je stigao do
impozantne 41. smeštajne
jedinice, od čega je 18 u novoizgrađenom lux delu i 23 u
standardnom delu (16 soba,
6 apartmana i 1 rezidencija).
Svaka soba u hotelu, veličine
30m2, opremljena je bežičnim internetom, kablovskom
televizijom, sefom i mini
barom. Hotel je podjednako
popularan i među poslovnim
ljudima. Nakon izgradnje
nove moderne i izuzetno
dobro tehnički opremljene
kongresne sale od 50 mesta,
očekuje se još više savetovanja, simpozijuma i brojnih
drugih skupova.
Važan segment rada hotela „Olimp“ jesu kuhinja i restoran, povezani u neraskidivu
celinu. Restoran može da primi 150 gostiju istovremeno,
koji uz predivan pogled na
zlatiborsku prirodu mogu da
uživaju u jelima nacionalne i
internacionalne kuhinje, na
bogatom švedskom stolu ili
„a la cart“. Insistiranje na domaćoj hrani, na kvalitetu svih
namirnica, svežem povrću,
voću, mesu, sve se sprema od
najkvalitetnijih sastojaka, a
kuvari su vrsni i zato su godinama, od samog otvaranja
hotela, nezamenjivi. Personal
se trudi da hrana bude uvek
perfektna, a pred goste se
najviše iznose autentična
jela, a oni su ne retko zatečeni
bogatstvom i raznovrsnošću
specijaliteta užičkog kraja
serviranih i u zemljanim posudama. Stranci bez ostatka
vole da probaju jela spremljena na starinski način i da u
njima uživaju. Ništa manje ne
uživaju ni gosti iz Srbije, koji
su živeći u gradovima zaboravili kakvog je ukusa i mirisa
autentična srpska kuhinja.
Osoblje hotela, njih 28oro, uz slogu i uhodanost,
funkcionišu kao na pokretnoj
traci, što je još jedan kvalitet,
koji su odavno primetili gosti
i uneli u knjigu utisaka. To je
najbolja potvrda da su gosti
zadovoljni, i jedan od razloga
što hotel „Olimp“ ima svoju
stalnu klijentelu. Gosti koji
jednom dođu, uvek se nanovo
vraćaju kao da dolaze svojoj
kući.
Hotel OLIMP Zlatibor
+381 (0)31 842 555
+381 (0)31 848 054
faks: +381 (0)31 841 953
Miladina Pećinara 1
31315 Zlatibor
[email protected]
33
Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru,
provereno najbolja
Druga po starini, ali prva po reputaciji, Turistička
agencija “Zlateks” na Zlatiboru, osnovana je u julu 2000.
godine. Njen osnivač i vlasnik, Stevan Aleksandrić, uspeo
je da kvalitetom usluge i raznovrsnošću ponude, TA “Zlateks” podigne na najviši rejting, na ovom prestižnom tržištu. Brojna priznanja i nagrade poput: diplome “Zlatni
bor” za najbolju Turističku agenciju (2005, 2006 i 2010.
godine) , kao i povelja “Dimitrije Tucović” za izuzetan
doprinos razvoju opštine Čajetina (2006.) predstavljaju
potvrdu društvene zajednice i njeno visoko vrednovanje
ovog kolektiva.
Agencija je locirana u samom centru mesta, kod zlatiborske autobuske stanice, što olakšava svim pridošlicama
da se bez problema informišu, pronađu smeštaj i da se u
svakom pogledu “snađu”. Pored turističko-ugostiteljskih
usluga i obezbeđivanja smeštaja u zlatiborskim hotelima,
privatnim apartmanima u domaćoj radinosti (u smeštajnim jedinicama kategorisanim sa 4 zvezdice, opremljenim bazenom, saunom, mini teretanom…) i pansionske
ishrane u nekoliko restorana i poslova organizacione prirode, TA “Zlateks” sve više svoju aktivnost
bazira na organizovanju jednodnevnih izleta.
Ova agencija ima svoja sopstvena dva autobusa
turističke klase, i oni su u letnjoj turističkoj sezoni svakodnevno na nekom od lokaliteta u okolini
Zlatibora. Ove godine turisti su najviše bili zainteresovani za izlet do Specijalnog rezervata prirode
„Uvac“ i obilaske kanjonske doline reke sa njenim
meandrima, stanište beloglavog supa… U zimskom
periodu, osnovna delatnost agencije se ne menja
mnogo, s tim što je naglasak osim na redovnim
smeštajnim poslovima, prodaja autobuskih karata
za desetak prevoznika. I zimi se rade izleti, manje
nego leti, a i destinacije su malo drugačije. Zimi se najčešće praktikuju ture: Stopića pećina-Sirogojno i Mokra
gora-Drvengrad.
TA “Zlateks” svim svojim gostima poručuje da za svaki
dan boravka u ovoj jedinstvenoj harmoniji prirode, zdravog vazduha i ljubaznih domaćina, odaberu neki izlet, jer
ako to ne urade, ostaće siromašniji za saznanja o nečemu
što je samo ovde, na Zlatiboru, ovako veličanstveno.
Turistička agencija Zlateks – Zlatibor
31315 Zlatibor, Autobuska stanica
Tel.: 031/841-244,841-418; Fax. 031/841-244
E-mail. [email protected];
Web: http://www.zlateks.rs
Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume
Kada dolazite na Zlatibor i želite da se osećate kao kod
kuće, onda ćete se sigurno smestiti u jedan od apartmana Turističke agencije “Zlatiborski konak”, koji se nalaze u Tržnom
centru, u samom centru Zlatibora. Zgrada je čak sa tri strane
okružena prelepom borovom šumom, a sa prednje strane se
nalazi centralni zlatiborski trg i jezero. Na uređenom parkingu,
ima mesta za pedesetak vozila.
TA “Zlatiborski konak” je ambiciozna agencija sa višegodišnjim iskustvom i ozbiljnim poslovanjem. Obezbediće Vam
sve što je neophodno u vezi udobnog smeštaja, ali i ishrane,
raznih izleta i korisne informacije o zanimljivostima na ovoj
destinaciji.
Iz svoje sobe imaćete nezaboravni pogled na zlatiborsko
jezero ili na čuveni skijaški centar Tornik. Tržni centar u kome
se apartmani nalaze, izgradjen je krajem 2001. godine i predstavlja jednu od najlepših građevina na ovoj lokaciji. Pored toga
što zadovoljava sve estetske kriterijume, objekat je poznat po
tome da je građen o najkvalitetnijih materijala i poseduje lift.
Apartmani su veličine od 40 do 65 kvadratnih metara. Svi
su funkcionalno rešeni i svojim izgledom i komforom turistima obezbeđuju potpuni užitak. Opremljeni su nameštajem
od prirodnih materijala, kupatilima od italijanske keramike sa
tuš kabinama, svim uređajima potrebnim za domaćinstvo kao
i kablovskom televizijom, TV, kućnim bioskopom, muzičkim
linijama i direktnim telefonskim linijama. Poseduju po dve fizički odvojene sobe, kuhinju, dnevni boravak, kupatilo, a svaka
soba ima terasu.
U neposrednoj blizini objekta se nalazi autobuska stanica i
čuvena zlatiborska pijaca, kao i veći broj prodavnica. Gostima
su na dohvat ruke praktično svi sadržaji društvenog života, jer
su apartmani locirani u strogom centru Zlatibora.
“Zlatiborski konak” ima sve za odličan odmor, potrebna je
samo Vaša želja da u inspirativnom ambijentu, uz miris borove
šume, odmorite telo i dušu, da sa Zlatibora odete sa lepim utiscima i da se ovde uvek vraćate sa zadovoljstvom.
Agencija “Zlatiborski konak” Zlatibor
Tržni centar bb (Kraljev trg)
+381(0)31.848.488, fax:+381(0)31.848.088
+381(0)64.19.400.19
[email protected],
[email protected]
www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs
34
35
R
Gornji Milanovac, kraj gde je rođena
moderna Srbija
Gornji Milanovac, kao gradsko naselje, planski je osnovan
1853. godine da bi bio sedište prostranog opštinskog područja.
Ime je dobio po čuvenom ustaničkom vojvodi Milanu Obrenoviću, bratu (po majci) kneza Miloša Obrenovića.
Izgled gradskog centra upućuje na mudrost i odmerenost. Prepoznatljiv je po zgradi okružnog načelstva iz 1856. godine, crkvi
Svete Trojice, poslednjoj zadužbini kneza Miloša iz 1862. godine,
spomen parku Brdo mira, kući jugoslovensko-norveškog prijateljstva (poznatoj kao Norveška kuća) i umetničkoj manifestaciji
Međunarodni bijenale umetnosti minijature.
A kada se nađete u Gornjem Milanovcu, ne morate se zadržati
samo na gradskom području, izađite iz grada i izaberite destinaciju na teritoriji opštine koju želite da posetite:
Planinu i varošicu Rudnik, spomen kompleks Takovo-Savinac, planinu Suvobor i Ravnu goru, etno-selo Koštunići, manastire, crkve - brvnare, ili autentična seoska domaćinstva iz bogate
ponude seoskog turizma. Svako od ovih mesta ima svoj značajan
udeo u razvoju turizma.
Mnoga seoska domaćinstva na području opštine Gornji Milanovac, opremljena su za prijem i smeštaj turista. Savremene kuće
za stanovanje građene su planski, od čvrstog materijala sa komforom koji često prevazilazi standarde gradskih stanova. Sva sela su
asfaltnim putevima povezana međusobno i sa gradom.
Prirodni uslovi, stvorena infrastruktura, bogato kulturnoistorijsko nasleđe i tradicionalno gostoprimstvo naroda ovog
kraja, osnovna su pretpostavka daljeg razvoja turizma. Široka je
lepeza turističke ponude opštine Gornji Milanovac. Razvijen je
seoski, đački, ekskurzioni, lovni, sportsko-rekreativni, izletnički i
tranzitni turizam. Posebna pažnja posvećuje se manifestacionom
turizmu i očuvanju narodnih običaja i tradicije.
Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac
Adresa: Cara Dušana 2,32300 Gornji Milanovac, Srbija,
Telefon/Fax: 032/720-565, Telefon: 032 / 720 566, [email protected], www.togm.org.rs
36
TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima
uma je gradić sa oko 30.000 stanovnika desetak kilometara udaljena od Fruške gore, 35
kilometara od aerodroma „Nikola Tesla“, 50 od
Beograda, 40 od Novog Sada. Kroz Rumu prolazi
i železnički koridor, tako da ako je tačna izreka, da
svi putevi vode u Rim, potvrđeno je, da svi putevi
vode kroz Rumu.
Turistička organizacija Rume je najmlađa u
Srbiji i počela je sa radom 1. jula 2011. godine. Od
tog datuma mogu se videti značajna kretanja u
promovisanju grada i njegove turističke ponude.
Bogat manifestacioni život i kulturni sadržaji, te
prirodni resursi Rume, neki su od segmenata na
koje TO Ruma stavlja poseban akcenat. Krenimo
redom: Početak rada TO Ruma obeležio je pokretanje manifestacije „Rumfesta“, koja je održana
samo mesec dana po osnivanju TO, čime je pokazala da je ozbiljna u naumu da pokrene Rumu, da
promoviše njene turističke potencijale i određene
turističke prozvode. Ove, 2012. godine “Rumfest”
je po drugi put održan, a posećenost priredbe je
brojem od 5.000 prisutnih nadmašila i brojnost
nekih političkih skupova. TO Ruma je uspela da
okupi najbolje vinare iz Vojvodine i Srbije, predstavila su se Udruženja žena, zanatlije, pevao je
Zvonko Bogdan... Ruma je oduvek bio festivalski
grad i grad manifestacija. Godišnje se u opštini
održi 25 raznih manifestacija, što lokalnog, što
regionalnog, a neke imaju i internacionalni karakter. U Rumi se održava Festival muzičkih društava Vojvodine, Festival tamburaskih orkestara
Srbije, kao logična posledica činjenice da u Rumi
egzistira najbolji amaterski tamburaški orkestar,
Gradski tamburaški orkestar “Branko Radičević”.
Pored njega, u Rumi deluju i Tamburaški orkestar
HKPD “Matija Gubec”, Rumski tamburaški orkestar “Plavi čuperak”, kao i mnoge druge tamburaške bande, kojih u Rumi ima dosta.
Ruma je ipak najprepoznatljivija po rumskom
vašaru, koji u oktobru ove godine slavi 265 godina postojanja. Vašar je nastao još za vreme Marije
Terezije, kada je Ruma stekla status slobodnog
trgovišta. Svakog trećeg u mesecu, dolaze ljude
iz svih krajeva Srbije i okruženja, da obave trgovinu, razmenu i da se provesele pod šatorima,
uz pečene jaganjce i pevačice. Za lepih dana Vašarištem prodefiluje i do 30.000 ljudi, bude dve
Rume u jednoj. Vašar nudi jedan drugi vid zabave,
prijemčiv za široke narodne mase. Ljudi dolaze
da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne
mašine i kao takav jedan od najjačih vašara tog
tipa u Evropi. Vašar je simbol Rume koji treba još
više promovisati, ponuditi ljudima da ne dođu na
jedan dan, nego da ostanu u gradu tri, pet dana i
da im boravak bude prijatan i kvalitetan, da imaju
šta da rade, i o takvoj viziji vašara i njegovog širenja TO Ruma ima posebne planove.
Ruma je decenijama kuburila sa smeštajnim
kapacitetima, ali otvaranjem hotela „Park“ , prvog
Best Western Plus hotela u Srbiji, u centru Rume,
zatim „Vile Hit“, uz već postojeći hotel „Borkovac“,
taj problem je donekle rešen.
Ruma raspolaže i sa brojnim prirodnim resursima. Osim blizine Fruške gore, Ruma se može
pohvaliti barom Trskovačom i Borkovačkim jezerom. TO Rume je ambiciozno krenula sa pisanjem
projekata vezanim za Baru Trskovaču. Kao upravljači ovog zaštićenog prirodnog dobra III kategorije, TO ulaže ogromne napore da revitalizuje ovo
prirodno stanište retkih vrsta biljnog i životinjskog sveta, da pomogne da se vrati u provobitno
stanje. Radovi na oživljavanju bare Trskovače su
u toku, vizitorski centar je izgrađen, kupljeni su
i porinuti čamci, planirano je krčenje na rubovima bare, kupljena je mehanizacija... Cilj TO je da
se što pre ovaj prirodni resurs osposobi i uvede
u turistički ponudu: foto safari, bird watching,
herbalni turizam, mogućnost posmatranja flore i
faune tokom vožnje čamcima uz romantične slike
zalaska sunca, potencijale koji mogu pružiti fantastičan doživljaj za ljubitelje prirode i one koji to
još nisu postali. Kao jedan od primarnih zadataka
TO Rume je realizacija plana edukacije stanovništva zainteresovanog za otvaranje svojih domova
za prihvat turista, kako bi se obezbedio i taj vid
smeštajnih kapaciteta na teritoriji ove opštine.
Najpoznatije izletište Rumljana je Borkovačko
jezero, koje se nalazi na samo 3 km od centra grada. Mada je jezero nekada bilo okruženo borovom
šumom koja je danas dosta iskrčena, ono je i dalje
jedna oaza mira i spokoja, mesto na koje može
da se pobegne od gradske vreve i svakodnevnih
problema. TO Ruma koordinira neke radove na
uređenju ovog lokaliteta: uređen je Borkovački
kanal, trim staza oko jezera, gradi se bazen koji će
biti jedan od najsavremnijih u regionu, sa pokretnim krovom, koji će moći da se koristi i u letnjim
i u zimskim uslovima. Pored bazena, planira se
uređenje terena za sve vidove sporta, uključujući i
ekstremne. Radi se projekat uređenja biciklističke
staze oko jezera, a nisu zaboravljeni ni pecaroši,
jer je jezero bogato ribljim fondom. Na jezeru se
nalazi „Akva kamp“ sa četiri cvetne kućice – „Sirena”, „Vobler”, „Tvister” i „Plovak”, koje ne samo
da lepo izgledaju već imaju čamce, sanitarni čvor,
terasu i sve potrebno za jedan porodični užitak.
Iznad plaže gradi se desetak brvnara, bungalova,
a planira se izgradnja kampa za kampere sa šatorima, ali to su stvari na kojima bi trebalo intenzivno
raditi, za koje je potrebno neko vreme i ulaganja.
Turistička organizacija
opštine Ruma
22400 Ruma, Glavna 172
E-mail: [email protected];
Web: www.rumatoursim.com
Tel. +381 (0)22 470-655
37
SRP Zasavica
SRP Zasavica je svojevrsan prirodno –
kulturološki fenomen. Prirodni, zato što
posetilac može da stekne potpun utisak o prirodnim vrednostima ovog područja, o retkim
biljkama i životinjama, da vidi retke genetičke
resurse starih rasa, da se isključi od svakodnevnice i utopi u bogatstvo i raznolikost prirode i da zadovoljan ode kuće. Kulturološki,
jer smo zbirno i pojedinačno, svi posetioci
svedoci borbe entuzijasta na otkrivanju novih vrsta i zaštiti, očuvanju, širenju znanja i
uključivanje naučnog miljea o vrednostima
SRP Zasavica i naše zemlje.
Ovo je godina u kojoj Zasavica slavi jubilej,
15 godina od osnivanja Specijalnog rezervata
prirode, njegovog proglašenja i davanja na
staranje Prvoj nevladinoj organizaciji na prostorima Srbije i Balkana, „Pokretu gorana“ iz
Sremske Mitrovice. Entuzijazam male grupe
“zaluđenika” u prirodu i ljubav za ovaj vodeni
tok i prostor rezultirala je razvojem i sadržajima koji se mere svetskim standardima.
SRP Zasavica je stavljen pod zaštitu države
još davne 1977. godine, kao prirodno dobro
od izuzetnog značaja, ali tek sa NVO “Mladi
gorani” i gospodinom Slobodanom Simićem,
ovaj rezervat dobija pun smisao i značaj.
Danas, Vizitorski centar, pašnjak Valjevac, vodeni tok, a sve u sastavu SPR Zasavica,
zauzima 1.800 hektara površine, dok je gostima dostupan samo deo, koji iznosi oko pola
hektara jer, ovde se poštuju osnovni zakoni
prirode o neuznemiravanju. Gostima ovog
rezezervata je dostupno i 2 km plovnog puta
i pešačke staze dužine 7 km, koje su pomalo
zapostavljene zbog imidža Zasavice, kao mesta sa izuzetnom hranom gde se piju domaća,
kvalitetna pića. U restoranu se služi hrana
životinja starih rasa, jer je rezervat Zasavica
najveći čuvar starih rasa u Srbiji: mangulica,
podolsko govedo i domaći, balkanski magarac.
SRP Zasavica je najveća farma muznih
38
magarica u jugoistočnoj Evropi. A SRP Zasavica nudi sledeće: pre svega magareće mleko
koje je izuzetan lek za bronhitis i astmu kod
dece, i uopšte se koristi za jačanje organizma;
od magarećeg mleka na farmi se proizvodi
jedinstven u svetu sir od magarećeg mleka.
Danas, ova farma može da se pohvali i jednim novitetom, sirom od magarećeg i kozjeg
mleka, koji je napravljen u saradnji sa velikom
farmom koza iz Vukojevaca, koji je takođe
jedinstven u svetu. On sadrži 60% magarećeg
i 40% kozjeg mleka, i ta kombinacija i odnos
daje izvanredan sir. Ovaj sir ne košta hiljadu
evra, kao sir od čistog magarećeg mleka, već
550 evra, i pakovan u manjim od po 50 grama, a moći će da se kupi u rezervatu. Svesni
kupovne moći ovdašnjeg stanovništva, ovaj
proizvod je namenjen pre svega za izvoz.
Pripremljeni su ugovori sa Slovencima, planira se potpisivanje istih sa Rusima, a onda
i sa drugim zemljama. Jedini problem je što
su količine ovog sira relativno male, na godišnjem nivou najviše 150 kg. Ali, ako bude
interesenata za magareći-kozji sir, planira se
uvećanje farme, koja sada ima 120 magarica
koje daju od 60 do maksimalnih 100 litara
mleka, u zavisnosti od broja muznh magarica. Deo magarećeg mleka ide u proizvodnju
sapuna, krema i drugih kozmetičkih preparata koje proizvodi firma „Arbor“ iz Sremske
Mitrovice, od početka partner SPR Zasavice.
U “Arboru” se proizvode preparati vrhunskog
kvaliteta, ručno mešani, ručno pravljeni sa
isključivo prirodnim sastojcima.
Godina u znaku jubileja, obeležena je i
jednim posebni raritetom, izložbom „Svet
dinosaurusa“, koja je do sada viđena samo
po glavnim i velikim svetskim gradovima.
Ovaj jedinstveni dino-park, predstavio je 60
eksponata u prirodnoj veličini, a svaki reptil je
rekonstrisan po naučnim saznanjima Paleontološkog instituta iz Hanovera. Ispred svakog
eksponata postavljena je tabla sa informacijama o određenoj vrsti, što ima veliki edukativni značaj. Prvi put je izložba dinosaurusa
predstavljena u nekom rezervatu prirode, što
predstavlja njihov prirodan ambijent.
Dani ludaje i Kikindski fruštuk,
zaštitni znaci opštine
Ova izložba je izazvala veliko interesovanje i ovu, jubilarnu godinu učinila po broju
posetilaca najuspešnijom do sada. Zasavica će
do kraja godine imati oko 90.000 posetilaca,
zahvaljujući i izložbi dinosaurusa, koju je za
tri meseca, tokom aprila, maja i juna, posetilo
50.000 ljudi. Tom cifrom, ovo je potvrđeno
najuspešnija turistička sezona i u Zasavici,
ali i u celoj sremskomitrovačkoj opštini. Za
Prvi maj Zasavicu je posetilo rekordnih 2.500
ljudi, a drugim danima je bilo u proseku po
1.000 posetilaca.
Auto-kamp je imao duplu posetu u
odnosu na prošlu, prvu, probnu godinu. To
znači da je broj gostiju povećan za 100%, da
su gosti zadovoljni uslovima, a postoje realna
očekivanja da će već u toku naredne godine
doći do potpunog ispunjenja plana, a to je popunjenost kapaciteta od preko 60%. Osnovni
problem je što takvih kampova, kao što je
auto-kamp Zasavica, potpuno opremljenih i
savremeno uređenih, koji predstavljaju najmoderniju verziju kampova u jugoistočnoj
Evropi sa tri zvezdice, nema više u Srbiji. Da
ih ima, gosti bi se mogli zadržati na terotoriji
Srbije neko duže vreme. Može da primi 40
jedinica, što znači između 100 i 200 ljudi. To
je dovoljan kapacitet kampova koji nisu na
moru, i to će biti dovoljno za naredne godine,
a ako ne bude dovoljno, Zasavičani su spremni da ga prošire.
U SRP Zasavica očekuje se “dobra” jesen,
koja će ublažiti posledice suše koja je doprinela poskupljenju stočne hrane, što direktno
ugoržava stočni fond. Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije, prošle godine je prvi put otkazalo
uredbu o genetičkim resursima i rezervat nije
dobio nikakvu nadoknadu. Bez te nadoknade
Podolci se ne mogu držati i moraće da se smnji određen broj goveda, kao posledica suše i
problema koje ona nosi.
Najslikovitiji opis Kikinde dali su ljudi još u davna vremena,
da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili: „Popneš se na ludaju i vidiš Kekendu”. Svake godine, sredinom oktobra, Kikinda
postaje centar sveta i zahvaljujući jednoj tikvi-ili kako ovde kažu
ludaji, kada se sredinom oktobra na, kada se “najlepšoj gostinskoj
sobi srednje Evrope, na kikindskom Trgu” održavaju „Dani ludaje”. Da nije „Banatskog fruštuka” na „Danima ludaje” u Kikindi,
do sada bi već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena svega od
bundeve: slanih i slatkih jela, soka, kolača, slatkog, kompota, pa
tek onih, pečenih muskatnih tikvi koje se baš slažu uz „krompir u
čakširama” „Dani ludaje” su u stvari spoj prošlosti i tradicije, koju
krasi pravljenje maski od ludaja i maskenbal.
U nizu značajnih manifestacija, izdvaja se ona koja se održava u zgradi nekadašnje fabrike crepa (iz 1895. godine) od 1982.
godine svakog jula - Internacionalni simpozijum skulpure u terakoti Terra, još jednom zaštitnom znaku Kikinde. Na simpozijumu
„Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije
i inostranstva, a do sada ih je učestvovalo oko 200 njih iz čitavog
sveta. U fundusu simpozijuma Terra nalazi se preko 1.000 skulptura nastalih tokom tri decenije postojanja simpozijuma.
Kikinda je stekla planetarnu slavu onog mometa kada je u
glinokopu akcionarskog društva „Toza Marković” 4. septembra
1996. godine na dubini od 21 metra, pronađen “Kikindski mamut” ili „Kika”, kako je stepski slon dobio ime, ali ima i niz drugih
zanimljivosti. Tako je, naprimer, železnička pruga Kikinda–Timisoara (Temišvar, Rumunija) najstarija je aktivna pruga u Srbiji.
Puštena u saobraćaj 15. novembra 1857. godine, u početku je
povezivala Segedin, Veliku Kikindu i Temišvar i bila je trinaesta
izgrađena pruga velikog koloseka u Evropi koja je spajala veće
gradove tog vremena. Ovom trasom prolazili su čuveni evropski
vozovi „Ostende” i „Orijent ekspres”.
Jedna od najvažnijih istorijskih rariteta Kikinde je suvi mlin
na konjski pogon.
Ruševine benediktinske opatije na Tisi-Arače, dvadesetak kilometara od Kikinde pokraj Novog Miloševa predstavljaju kulturno istorijski spomenik prvog reda – jedini te važnosti iz srednjeg
veka na ovom području. Romanička bazilika podignuta je oko
1230. godine, a nakon stradanja od napada Kumana 1270. godine, obnovljena je zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske 1370.
godine.
Kikinda je i grad u kojem se brižljivo neguje muzika. U njemu egzistira Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle”,
osnovano daleke 1876. godine i najstarije je aktivno kulturnoumetničko društvo u srpskom narodu. U Kikindi se održava i Sabor frulaša, Festival dobošara (Čoka), International Jazz & Blues
Festival…
Hotelsko-ugostiteljsku ponudu grada predvodi hotel “Narvik”
sa 100 soba različitih struktura, a među brojnim restoranima više
puta za kvalitet nagrađivani “Radnički dom”. Turistička organizacija Kikinde preporučuje gostima da obavezno pre ručka druženje
počne uz domaću rakiju od dunje i kajsije. Ako duže traje obavezna su domaća kobasica, čvarci i mokrinski sir. Banatski ručak podrazumeva: štrudlu sa sirom, pileću supu- gusto okuvanu, rinflajš,
sos od paradajza, kopera i višanja sa kuvanim mesom, pečenje iz
pleka sa ludajom i “adidas” slaninom. Sitni kolači i makovnjača
su obavezni, bar nedeljom. A, gde su tek čikovi i gomboci, žerbo,
oblatna… Pa posle olba belog vina. I sve tako redom. U Kikindi se
jede slavski.
Ima toga još što-šta da se vidi i čuje u i oko Kikinde i onda ne
čudi fenomen da je prošle zime baš centar ovog grada izabralo za
svoj zimovnik apsolutno najveće jato sova ušara na svetu - od čak
743 jedinki.
Turistička organizacija Opštine Kikinda
23300 Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 21
Tel: 0230/26-300
E-mail: [email protected];
Web: www.kikinda-turizam.rs
39
Kulturno umetnička društva
turistički kapital
Milorad Lonić, neumoran borac za očuvanje narodne tradicije i jedan od najvećih
autoriteta u Srbiji po pitanju sakupljanja
i proučavanja narodnog stvaralaštva, petnaestak godina radi u Novom Sadu kao
umetnički rukovodilac ansambla „Vila“,
pri SKUD-u „Železničar“. Njegova najveća
želja je da narodne igre i narodne pesme,
taj deo naše nematerijalne kulture, opstanu u izvornom obliku, kao deo muzičko
scenskog izraza koji priprada umetničkom
domenu.
Od onoga za čega se gospodin Milorad
Lonić zalaže, trudi i pokušava da učini u
korist KUD-ova, napravili smo kolaž, sliku
stanja, kada je o ovim društvima reč. Ona
ukratko izgleda ovako:
Ono što poseduju KUD-ovi, narodne
nošnje, pesme, igre, to ogromno bogatstvo
koje su nam ostavili naši preci u amanet,
moramo sačuvati za buduće generacije,
da im bude nadahnuće za stvaranje nekih
drugih umetničkih vidova.
Iz naših amaterskih društava potekli
su svi veliki umetnici, baletski majstori,
instrumentalisti, kao što je bio naš prvi
koreograf Branko Marković, prvak opere
SNP Saša Petrović, vrsni muzičar Slobodan Trkulja, glumac Ivan Bosiljčić…
KUD-ovi su oduvek bili naši najbolji
ambasadori koji nastupima po svetu igrom
i pesmom reprezentuju našu zemlju.
Kulturno-umetnička društva su najpotentnija asocijacija u Vojvodini, jer
svako selo ima folklorni ansambl i često je
to jedino mesto na kojem se mladi mogu
ispoljavati. Reč je o velikom broj ljudi,
preko milion u Srbiji, koji se bave muzičko-scenskim stvaralaštvom, čuvanjem i
negovanjem tradicije ovog prostora.
Članovi KUD su ogroman potencijal
ove zemlje jer, to su uglavnom devojke
i mladići koji završavaju fakultete, to je
buduća inteligencija ovoga društva i preko
40
njih možemo i treba da se pozicioniramo.
Prezentaciju bogatstva folklora svoje
zemlje, kroz organizaciju festivala, rade i
mnogo razvijenije zemlje, poput Španije,
Italije, čak Hrvatske. Mi smo tu u prednosti, jer, uz pomoć tri četiri naša sela
možemo da organizujemo međunarodni
festival, pošto je svako od njih multinacionalno.
Za KUD je vrlo važan aspekt negovanje tradicije, ali je isto tako važan i kao
deo turističkog potencijala. Kako bi skrenuli pažnja na ovu pomalo zapostavljenu
oblast kulture i umetnosti, KUD-ovci su
organizovali okrugli sto sa temom „KUD
turistički kapital Vojvodine“, na kojem je
bila prisutna naučna i turistička javnost
iz svih krajeva Vojvodine, među njima i
predstavnici TONS-a i profesori sa departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF-a u Novom Sadu i njihov
jedinstveni zaključak je da moramo više
obraćati pažnje na ono što rade KUD.
Mogućnosti “upotrebe” folklora prilikom organizacija raznih manifestacija i
događaja, je dobro došla, ali je u velikom
broju slučajeva neadekvatna. Tu se dovodi
u pitanje i kvalitet organizacije i edukacije,
pa često i prostora, a neretko se folklor
uzima kao sporedna stvar. Turistima se
uskraćuje mogućnost da dožive lepotu
naših narodnih igara i pesama, da se fotografišu sa mladim ljudima u narodnim
nošnjama, da zaigraju kolo, da ponesu
neko lepo osećanje, emociju sa takvih
manifestacija, skupova, a sve se to u svetu
radi.
Neophodno je da ostanemo dosledni
i autentični, jer samo tako neuniformisani imamo mogućnost da pokažemo sve
vrednosti i bogatstvo ovog dela Evrope i
sveta. Ako se poistovetimo sa drugima,
neće nam ništa preostati da razmenimo
sa njima.
K
Kulturno obrazovni centar Šid
ulturno obrazovni
centar Šid nastavlja
tradiciju koju ova ustanova neguje 52 godine, organizovanjem
brojnih manifestacija i programa, edukativnih sadržaja za decu i odrasle sa
ciljem podsticanja i razvijanja kulturnih i estetskih vrednosti. Kao ustanova kulture i obrazovanja ne zaboravlja
ključni momenat, a to je edukacija
stanovništva i to svih uzrasta i socijalnih grupa, a i osoba sa posebnim potrebama sa ciljem podizanja kvaliteta
života i negovanja kulture.
KOC je organizator brojnih kulturno obrazovnih programa, muzičkih
koncerata, likovnih izložbi, pozorišnih predstava, predavanja, književnih
večeri, filmskih programa. Cilj ovih
programa je da se obogati kulturna
ponuda za naše građane, a deci i odraslima omogući kvalitetno razvijanje
individualnih sposobnosti i kreativno
provođenje slobodnog vremena, da
zadovolji ukuse svih uzrasta.
Pored osnovne delatnosti iz oblasti
stvaralaštva, umetnosti i zabave, deo
delatnosti Kulturno obrazovnog centra Šid odvija se kroz rad organizacionih jedinica:
školu tambure, tamburaški orkestar, gradski tamburaški orkestar,
narodni orkestar, folklorna sekcijaSKUD „Sveti Sava“, gradski hor, Amatersko pozorište „Branislav Nušić“.
Kulturno obrazovni centar Šid u
sklopu manifestacija koje organizuje
tradicionalno svake godine poziva
poznata imena iz kulturne baštine
cele Srbije, a i šire, i pruža priliku deci,
omladini i svim ljudima da se pokažu,
da daju svoj lični pečat i doprinos kulturnom životu .
Organizatori smo mnogih manifestacija i kulturnih dešavanja tokom
cele godine kao što su: Svetosavski
koncert, Prvi glas Višnjićeva, Dani
vina, organizovanje gostovanja profesionalnih pozorišta, Vidovdanski susreti, Šidsko kulturno leto, etno dani
gde je veoma izražen doprinos u stvaranju i pomaganju udruženjima žena
u mesnim zajednicama., obeležavanje
dečje nedelje, likovna kolonija „Na putevima Save Šumanovića“, „Višnjićevi
dani“ i mnoga druga gostovanja i takmičenja u okviru kulture i umetnosti.
Zasigurno smo jedna kulturna institucija sa sluhom, kreativnim potencijalom, istrajna u nameri da animira sve
generacije umetnika, posebno mlađe
stvaraoce, udružuje stvaralačke energije i realizuje niz novih kulturnih projekata, akcija, manifestacija i festivala.
Kulturno obrazovni centar kao
ustanova je ovlašćena za organizaciju opštinskih smotri i to: muzičko
folklornog stvaralaštva dece i odraslih, recitatora dečjeg uzrasta, dečjeg
dramskog stvaralaštva i dramskog
stvaralaštva za odrasle. Nakon opštinskog stvaralaštva preuzimamo na
sebe organizaciju odlazaka na zonske,
pokrajinske i republičke smotre, za
one koji prolaze u viši rang i dostojno
predstavljaju Opštinu Šid.
Kulturno obrazovni centar Šid
22240 Šid, Karađorđeva 42
Tel:022/712-527, 719-093,
direktor: 715-303, faks
022/712-527
e-mail: [email protected];
[email protected]
www.kocsid.org.rs
41
Harasti Agošton, začetnik vinske
kulture u Kaliforniji
Harasti Agošton
Harasti Agošton, čovek koji je ponikao
iz vojvođanske ravnice, otišao u Ameriku i
poput velikog pustolova i genija prošao bajkovito nestvaran životni put i za svega 57
godina ostavio neizbrisiv trag u svemu čega
se latio. Danas je ipak, najviše zapamćen
kao začetnik vinske kulture u Kaliforniji.
Njegova vinarija, koju je osnovao u gradu
Sonomi, 60 kilometara severno od San
Franciska, “Buena Vista”, danas predstavlja
najstariju vinariju u Kaliforniji. Preinačenog imena Buena Vista Carneros, vinariju
danas vode njegovi naslednici. Upravo zbog
silnog bogatstva kojim obuluje njegova
biografija, sasvim je neverovatno da se ime
takvog čoveka ali i njegovo delo, u Bačkoj, u
Futogu sasvim zamelo.
Harasti Agošton (Agoston Haraszthy)
rođen je 30. avgusta 1812. godine u Pešti, a
umro je 6. jula 1869. godine u mestu Korinto (Corinto) u Nikaragvi. Bio je jedino dete
Karolja Harastija i Marije Ane, rođene Fišer.
Agošton vodi poreklo iz plemićke porodice
Mokčai Harasti, čije plemstvo datira sa početka XV veka.
Agošton Harasti se 6. januara 1833.
godine oženio Eleonorom Dedinski, Novosađankom poljskog porekla, koja mu je u
miraz donela imanje u Futogu, a na kojem
se uzgajala vinova loza. Imala je ta porodica
vinograde i po Fruškoj gori, u Čereviću i Banoštoru. Tokom 36 godina braka, Agošton
i Marija Ana izrodili su šestoro dece: Gezu,
Atilu, Arpada, Idu, Belu i Oteliu.
Agošton Harasti je kao mladić, služio
u Kraljevskoj Mađarskoj i bio povezan sa
najvećim političkim figurama burne epohe:
Lajošem Košutom i Baronom Vesselenim.
42
Strahujući da bi mogao da bude na udaru vlasti, Harasti putuje po Evropi a, 1840.
godine, bio je prvi mađarski emigrant u
SAD. Nastanio se u Njujorku i odmah pokazao interesovanje za političke i poslovne
mogućnosti: kupio je imanje od 10.000
hektara u Viskonsinu, osnovao grad koji je
nazvao Széptáj (mađ. Lep krajolik), danas
Sauk City.
Godine 1842, Harasti se vratio u Bačku i
ubeđuje oca da proda svoju imovinu u Evropi i preseli u Ameriku. U Széptáj, svi članovi
porodice su postali državljani SAD i nikada
se više nisu vratli u Futog.
Harasti u Viskonsinu pored osnivanja
grada, gradi mlinove, seje polja kukuruza
i drugih žitarica, podiže farmu ovaca, svinja i konja. Podigao je ciglanu, vlasnik je
prodavnice, uspostavlja prvu parobrodsku
liniju preko gornjeg Misisipija. Mnogi od
najstarijih kuća još uvek stoje u Sauk City
izgrađeni od cigala iz ciglane Haraszthi .
U Viskonsinu je zasadio vinovu lozu i izgradio vinske podrume ukopane u planine
iznad grada. Danas je to dom Vollersheim
vinarije, jedne od najpoznatijih proizvođača
vina u Viskonsinu.
Kao i mnogi avanturisti, i Harasti je
napustio Viskonsin i pošao tragom zlatne
groznice za Kaliforniju, ali ne da traži zlato,
već sa namerom da sadi vinograde. U San
Dijego stiže krajem 1849. godine.
U San Dijegu, Harasti je pokrenuo niz
poslovnih i poljoprivrednih projekata: zasadio voćnjake, otvorio mesaru, organizovao
sindikat i uredio deo zemljišta koje je ležalo
između Starog i Novog San Dijega, nazvanog Middletown, neformalno poznatom
u San Dijegu kao “ Haraszthiville”. Glavna
aktivnost u San Dijegu, ipak je bila podizanje vinograda, na zemljištu u neposrednoj
blizini grada. Aprila 1850., na prvim izborima koji su održani pod novom američkom
administracijom u Kaliforniji, Harasti je
izabran za šerifa San Dijega, ali je vršio i
dužnost gradonačelnika. U svojstvu privatnog preduzimača, on je izgradio gradsku
bolnicu i zatvor.
Njegova sledeća stanica je San Francisko, grad oko kojeg traži pogodno zemljište
za podizanje vinograda. Međutim, teško ga
nalazi zbog nepovoljne i maglovite klime.
Uporedo sa eksperimentisanjem sa vinovom lozom, godine 1854., osnovana je kovnica, koja je počela da vrši zamenu rudnog
zlata u novac.
Godine 1857. Harasti kupuje mali vinograd u Sonomi, koja se nalazi 60 kilometara
severoistočno od grada i naziva je Buena
Vista (što je opet španska verzija mađarskog Széptáj) . Za nepunih desetak godina
proširio je svoje vinograde na preko 5.000
hektara, a vinariju oprema najsavremenijom opremom i uređajima. Buši tunele kroz
obližnju planinu i gradi ogromne kamene
podrume. Bio je zagovornik zasada vinove
loze na planinskim padinama, tvrdeći da
za rast vinove loze ne treba navodnjavanje.
U Sonomi, Harasti piše “Izveštaj o grožđu
i vinu Kalifornije “(Report on Grapes and
Wine of California), koju je objavilo Kalifornijisko državno poljoprivredno društvo, a
koje sadrži praktične savete za sadnju loze
i pravljenje vina . “Izveštaj” je priznat kao
prva rasprava na temu proizvodnje vina
napisana i objavljena u Kaliforniji i prva tumačenja tradicionalnih evropskih iskustava
u pravljenju vina u Americi. Vina iz Harastijeve vinarije na sajmu vina u Kaliforniji, dobijaju najviše nagrade, a Harasti je 1862. godine izabran za predsednika Kalifornijiskog
državnog poljoprivrednog društva. Godine
1861. Harasti je postavljen za komesara sa
zadatkom da izveštava parlament o tome
koji je najbolji način za poboljšanje i razvoj
vinove loze u Kaliforniji. Da bi unapredio
vinarstvo u Americi preduzeo je put u
Evropu, posetivši zemlje poput Francuske,
Španije, Nemačke, Mađarske, Portugalije
i sa više od 100.000 reznica i više od 350
različitih evropskih sorti vinove loze vraća
se u Ameriku. Po povratku u Kaliforniju,
doživljava finansijki fijasko, jer je država
odbila da mu pomogne u distribuiranju
kalemova. Sredinom 1860-tih, vinograde u
Sonomi zahvata do tada gotovo nepoznata
bolest – filoksera, prva ikada poznata u Kaliforniji. Bolest se toliko raširila i oštetila vinograde da je Harastija dovela do bankrota.
Postoji kontraverza u tome da li je Harasti Agošton prvi doneo zasade Zinfandela
u Kaliforniju ili je to uredio neko drugi, ali
tvrdnja njegovog sina Arpada nikada nije do
kraja opovrgnuta. Istina ili ne, Amerikanci
Harastija Agoštona vrednuju kao važnu figure i istoriji kalifornijskog vinogradarstva,
a u martu 2007.godine, Harasti je primljen
u Kuću slavnih Vinara za svoje doprinose u
ranom razvoju industrije vina u Kaliforniji.
Nagradu je primio u ime Harastija Agoštona njegov pra-pra unuk, Vallejo Haraszthi.
Sava Jojić
Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva
Sava Jojić
inarije Mačkov podrum se ubraja
među retke koje se mogu podičiti tradicijom u ovom poslu, ali i
savremenim pristupom, inovativnošću
i kreativnošću. Poslu sa vinom pristupa
se sa ogromnom pažnjom, shvatajući
da iza svakog dobrog vina ili vinarije ne
stoji samo jedan besprekoran stučnjak
za vino, već da je za uspeh potreban čitav dobro odabrani tim koji diše u istom
ritmu. Zbog takve poslovne filozofije
Vinarija Mačkov podrum se pozicinirala
u samom vrhu srpskog vinarstva. No,
potrebno je uraditi još mnogo toga da bi
priča o dobrom srpskom vinu doprla da
ušiju potrošača, prvo u Srbiji, a potom i
Evropi. Zato ne prođe ni jedna nedelja, a
da ova vinarija ne organizuje po nekoliko
promocija, učestvuje na raznim vinskim
manifestacijama i svečanostima, bude
sponzor različitih događanja.
Sava Jojić, vlasnik, čije je porodični
“špic namet” Mačak, kaže da je ušao u ovaj
posao sa vinom sa predznanjem od malih
nogu, ali je vrlo brzo shvatio da su sasvim
prevaziđena, pa je po nova saznanja o
V
savremenom vinarstvu i vinogradarstvu
išao u Sloveniju, Austriju i najviše Italiju
i pored toga što Vinarija ima stalno zaposlenog čoveka tehnologa vinarske struke i
konsultanta iz Italije, koji redovno dolazi,
kontroliše kvalitet vina, bude tu kada se
radi prerada grožđa, šalju mu uzorke...
-Proizvodnja vina je jedan zahtevan
proces, uporedio bih ga sa glinom. Grožđe
je jedna sirovina koja za bazu ima širu,
koju možete oblikovati kako želite. Socijalni aspekt vina, je da kada dođete u
restoran i tražite jelovnik i vinsku kartu i
vidite kakav je izbor jela, a pre svega vina,
znaćete u kakvu ste državu došli. Vino je
socijalni refleks naših stanja i prilika, ali i
istorijskih i društvenih prilika u kojim se
država nalazi. Mi danas pijemo vina koja
su prilagođena jednom novom stilu, načinu života, načinu razmišljanja, načinu
ishrane... Zato je pored stručnog potrebno imati i široko obrazovanje, opšta znanja, književna i kulturna. Enolog ne pravi
vino za sebe. On pravi vino za vas. On
mora znati kakvo vino želite. Da li želite
da slušate poeziju, bećarce ili gledate pozorišnu predstavu... Mora znati kako ko
doživljava vino, kako nečije emocije prilagoditi ukusima vina. U našem okruženju,
i u svim vinarskim zemljama, nisam imao
prilike da sretnem stručnjaka za vino koji
istovremeno nije bio i vinogradar.
-Nema dobrog vina na tradicionalan
način kako su to radili moji očevi i dedovi,
ne po današnjoj standardizaciji i merenju
vina. Vrlo često, uglavnom pred izbore, iz
populističkih razloga, jedna od omiljenih
tema je proizvodnja vina od autohtonih
sorti. Da se ne zavaravamo, mi ih nemamo mnogo i one ne daju visokokvalitetna
vina, ali su prijatna za piće. Mi ovde, ne
samo u Srbiji, nego u ovom delu Evrope,
imamo vrlo malo autohtonih sorti. Naša
Balkanika je jako skromna u tim staromodnim sortama, a uz to ona nije ni razvijena. Sve te zemlje u kojima uspevaju
te naše stamorodne sorte su uvek bile
ekonomski na margini dešavanja u istoriji
i nikada nisu uspele da razviju svoju ekonomiju i da spoznaju lepotu vina. Sorte
koje su se razvijale u Zapadnoj Evropi su
danas dominantne. Da se istorija drugačije kretala, da je centar privrednih aktivnosti bio na Balkanu, možda bi mi danas
uspeli da nametnemo stilove vina koje bi
svet poštovao. Svet danas poštuje stil Sauvignona, Caberneta, Chardonay-a i ostalih, i prirodno je što ih većina vinogradara
ima na svojim parcelama, iako mislim da
ne bi trebalo napustiti naše sorte. Ipak,
najvažnije je da prestanemo da živimo na
lovorikama o vinarstvu iz XII ili XIII veka,
da se okrenemo budućnosti, da razvijamo
svoja vina i vinsku priču – zaključio je
Sava Jojić.
A mi dodajmo spisak, od strane vinoljubaca, sve prihvaćenijih i traženijih
Mačkovih vina, nastalih od grožđa odnegovanog na najlepšim, južnim padinama
Fruške gore, na nadmorskoj visini od
280-320 metara, gde povetarac stalno
pirućka i svakodnevno dodaje čokotima
ono najlepše što zemlja može da podari:
Traminac Mirisavi, Sauvignon Akacia,
Chardonnay, Camerlot, Merlot, Pinot
Noir i Portugizer.
Vinarija Mačkov podrum
22406 Irig, Zanatski centar bb
022/462-492; 021/621-66-11
E-mail: [email protected];
Web: www.mackovpodrum.co.rs
43
Vinarija Bononia,
vina za čistu desetku
V
inarija Bononia, porodice Šijački, nazvana po rimskom imenu
sela Banoštor, Malata Bononia,
uživa veliki ugled i među sugrađanima,
ali i šire.
Vinogradi porodice Šijački pružaju
se na 8,5 hektara, i na njima je zasađeno
34.000 čokota, od kojih se ove godine
očekuje rod za 50.000 litara vina. Na
valovitim severnim padinama iznad
sela zasađeni su Chardonnay, Župljanka, Frankovka, Merlot, Chabernet
Sauvignon, Muskat Hamburg. Tome
treba dodati i vinograd star 27 godina
„najmirisnijeg rizlinga od svih rizlinga“
tj. Italijanskog Rizlinga, i vinograd od
jednog hektara zasađen 2009. godine
„kraljem među belim vinima“, Rajnskim
Rizlingom, ove godine proširenim za još
hektar i po.
Na ovogodišnjim XVI Banoštorskim
danima grožđa, Chardonnay iz Podruma
Bononia, proglašen je za najbolje belo
vino. Ono je opisano kao vino na prvi
gutljaj, jasno žute boje, kristalne bistrine
i očaravajućeg voćnog mirisa. Na ukusu
je snažno i omamljujuće, puno i ekstraktivno, kao valcer u čaši, ukratko oduševljavajuće. Ali, koliko god vinoljubaca da
pitate kojem vinu iz ovog podruma bi
dali glas, od svakog biste dobili drugačiji
odgovor, što potvrđuje da su sva vina za
čistu desetku.
Porodica Šijački živi isključivo od
vinograda. Pater familijas Vinarije Bononija, Milan Šijački, tvrdi da je ključ
uspeha ove porodice, sklad i rad svih
njenih članova: supruge Ksenije i njihove
44
dece Ivane, diplomiranog tehnologa i
Milenka, koji je išao na fakultet za vinogradarstvo i voćarstvo i što je još važnije,
od malena je upućen u sve tajne zanata
(ili bolje umetnosti), oko vinogradarstva
i podrumarstva.Gospodin Milan Šijački,
tvrdi da se vino pravi još u vinogradu i da
to daje pečat ovog podneblja, zemljišta,
banoštorskog mikroklimata. Ali, karakter njihovom vinu određuje i ljubav utkana u svaku kap ovog božanskog nektara.
Šijački očekuju kvalitetno, čak vrhunsko
vino. U vinariji Šijački se uveliko razmišlja i o budućnosti. Prvo na red dolazi
širenje vinograda do 12 hektara, koju će
pratiti proširivanje podrumskih kapaciteta na 100.000 litara, jer ovde se sve
radi po planu. Dalje se neće ići jer, planirana količina se može lepo kontrolisati,
uz održavanje pristojnog nivoa kvaliteta
vina, jer kvalitet je cilj i smisao bavljenja
i vinogradarstvom i vinarstvom. Kada se
to dvoje ispuni, nije problem sa plasmanom. Novi Sad je mesto odakle je ova
vinarija startovala i sada je spremna da
osvaja, pre svega, tržište Beograda. Na
taj način porodica Šijački smatra da će
zaokružiti jednu celinu, ali nema opuštanja, jer je ovo jedno takmičarsko tržište,
a greške se ne praštaju.
Seosko domaćinstvo Miljević,
lepa porodična priča
Zaljubljenik u prirodu, gospodin Dragan Miljević, latio se pionirskog poduhvata, da lepote Starih Ledinaca, sela uklještenog
među padinama Nacionalnog parka “Fruška gora”, udaljenog tek
dvanaestak kilometara od Novog Sada, podeli sa drugima. Inovativan i hrabar čovek, gospodin Miljević, nije se zadržao na trasiranim modelima turizma na “naš način”. Ideju seoskog gazdinstva,
pokupljenu sa mnogobrojnih putovanja Italijom, pre dvadesetak
godina, poželeo je da realizuje upravo ovde, u Starim Ledincima,
Okupio je svoju šestočlanu porodicu i počeo da ostvaruje svoj mladalački naum, a kada je 2010. godine izglasan Zakon o registrovanim seoskim domaćinstvima, kojim je dozvoljeno da u sklopu
seoskog domaćinstva egzistira i restoran, priča je bila zaokružena.
Tako je gospodin Miljević sklopio mozaik od svojih mogućnosti,
interesovanja, hobija i uključio svoju porodicu u zajednički projekat „Miljević“.
Danas u sklopu domaćinstva postoji stado koza, vinograd i
podrum, restoran i sve to uvezano u jednu lepu porodičnu priču.
Svoj talenat dobrog domaćina, Dragan Miljević ima mogućnost da
sprovede u delo u sopstvenom restoranu, a njegovi gosti, isključivo po dogovoru, mogu doći i probati nekoliko vrsta sireva, meso
se raširio. Proizvodi Traminac, Burgundac i Rizling, plus Bermet,
medovaču i komovicu (rakiju koja se dobija posle ceđenja vina),
a sve to plasira u vinskom turizmu tj. gostima u sopstvenom
restoranu. O kvalitetu vina i usluge, najbolje govori podatak da
je Vinski podrum Miljević uvršten na vinsku kartu Fruške gore i
Srbije po preporuci nadležnog republičkog ministarstva. Uz vino,
u podrumu se danas skladište domaći kompoti, pekmezi, sokovi....
Svi plodovi, voće i povrće su iz njihovog vinograda i voćnjaka, sve
je jednostavno zdravo.
Smeštaj u seoskom domaćinstvu Miljević je poseban doživljaj.
Izgradili su i opremili pet dvokrevetnih soba (svaka soba ima kupatilo), sa pogledom na šumu. Gosti mogu da se opredele za pun
pansion, polupansion i noćenje sa doručkom. Do sada, najčešći
gosti su bili stranci koji su za njih saznali preko interneta. U međuvremenu, povezali su se sa TONS-om i turističkim agencijama.
Struktura gostiju koji ovde dolaze je raznolika, od penzionerki,
Slovenaca - planinara, porodica, EXIT-ovaca i dr. Bogatstvu ponude pomaže komšija koji drži ergelu konja, koja pruža mogućnost
jahanja, aktivnosti u prirodi, upoznavanje Fruške gore peške, mauntin bajkom ili na konjima. Šetajući, za sat i po možete stići do
Vrdnika, a za sat vremena do Iriškog venca. U neposrdnoj blizini
Starih Ledinaca se nalaze desetak manastira do kojih za kratko
vreme možete stići biciklom, peške ili kolima. Ovde postoji i Udruženje građana „Aktivna Fruška“, koje propagira zdrav život i aktivnosti u prirodi. Jedna od njihovih aktivnosti je i vođenje pešačkih
ture za goste od dva do šest sati za vrlo pristojnu svotu. U Starim
U Vinariji Bononia se pomno prate
sva kretanja na tržištu, ide se u korak sa
tehnološkim razvojem, nabavlja se najsavremenija oprema, koliko mogućnosti
dozvoljavaju, a rezultati su vidljivi.
Prošla, 2011. godina, bila je jedna od
najboljih, sunačana i sa dobro raspoređenim kišnim intervalima, što je doprinelo
da taj Chardonnay bude ocenjen kao najbolje belo vino. Ova godina je slična prošlogodišnjoj po kapacitetu, međutim niske temperature u februaru i velika suša
tokom leta, bili su takvi da je pravo čudo
odakle snaga ovim vinogradima, odakle
crpe energiju, da i ove godine daju odličan
rod. U banoštorskim vinogradima, Chardonnay-a će biti možda za samo 15 do
20% manje nego prošle
godine, ali
Porodica Šijački položajem svoje vinarije, na samoj obali Dunava, kraj magistralnog puta, prostranim podrumom
i terasom s pogledom na reku, pruža
idealne mogućnosti i za razvoj vinskog
turizma. Ljudi sve više vole da dođu baš
u vinariju i podrum i da, uz razgovor sa
domaćinom, degustiraju vina, da se o
njemu informišu i da odaberu ono koje je
njima najbliže, po boji, ukusu i karakteru.
Porodica Šijački je za svoje goste napravila ambijantalni užitak u kojem i onako
odlična vina i mirišu lepše i lepše se
piju.
ispod sača, povrće i voće, te vino i rakije i sve to iz vinograda, bašte
i voćnjaka, i od stada koza u vlasništvu porodice Miljević, proizvodeno u njihovoj režiji.
Kada se 2006. godine od privatnog biznisa „povukao“ u poljoprivredu, preduzetnik u krvi, posle 6 godina bavljenja poljoprivredom, Dragan Miljević je napravio novi biznis. Sada seosko
domaćinstvo vodi sa sinom Vukom. Ima farmu od 40 koza i proizvode kozje sireve: krišku ili fermentisani sir koji je u rangu grčke
fete, najtraženiji njihov sir; pored toga proizvode nekoliko vrsta
polutvrdih sireva, neku vrstu trapista, dimljenog, sa vlašcem itd.
Uz to Miljevići proizvode mleko, jogurt i surutku i sve te proizvode
plasiraju na pijaci zdrave, organske hrane „Moj salaš“ u Novom
Sadu, koja se od maja do oktobra održava na platou ispred Spensa, svakog četvrtka. Njihove proizvode Novosađani mogu kupiti i u
zdravoj hrani „Moj salaš“ u Narodnog fronta (Liman III), a postoji
mogućnost donošenja direktno na kućnu adresu.
Kupovinom seoskog domaćinstva, dobio je i mali podrum
u kome je počeo da proizvodi vino za vlastite potrebe i za svoje
prijatelje. Vremenom je iz malog nikao i veliki podrum, a posao
Ledincima se polako ova priča širi i Ledinčani su zainteresovani
za aktivnije učešće u turističkoj ponudi njihovog mesta. Miljevići
misle da će sve to „krenuti“ pravim tokom, samo treba biti malo
strpljiv.
Za Dragana Miljevića satisfakciju, osim zajedničkog delovanja
njegove porodice, predstavlja zadovoljstvo njegovih gostiju. Kada
gosti uživaju u prirodi, u njegovom siru, vinu i hrani to je i njegovo
zadovoljstvo, a usput se nešto i zaradi. Otac i sin, Dragan i Vuk
Miljević, planiraju dalje širenje gazdinstva uz punu i nesebičnu
podršku, pre svega supruge i majke Mie, ali i Ine, Tare i Gale, tri
Miljevićeve ćerke. Ukratko ovo seosko domaćinstvo je jedno idilično family zadovoljstvo, koje može da oseti svaki njihov gost.
Podrum Miljević
21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41
Tel.:+381 21 2986 268, 2986 181
www.podrum-miljevic.co.rs;
[email protected]
45
Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi
Prof. dr Petar Cindrić
Naše nove sorte se bolje prilagođavaju
klimatskim promenama
Klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mno- prakse. Za ovu odluku potrebna je vizija, znanje, hrabrost i
gih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, a samim tim i naravno mnogo rada.
na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekonoProfesor Cindrić naglašava da nove sorte imaju ugrađemiju uopšte. Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, mo- nu genetsku otpornost na najvažnije gljivične bolesti. Zbog
žemo reći da je svaka bila drugačija. Pre dve godine je tokom toga se uspešno mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pesticivegetacije vinove loze u vinogradima bila neuobičajeno velika da. Reducirana primena pesticida doprinosi zaštiti ljudskog
količina padavina, što je pogodovalo intenzivnom, rekor- zdravlja i očuvanju životne sredine. Sa rezistentnim sortama
dnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala je realna proizvodnja eko vina. Od priznavanja novih sorti
više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje prošlo je 10-tak godina, pa se tako, nova sorta Panonija, čeneophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti je ta sto nalazi u društvu sa jednim dobrim francuskim klonom
velika vlaga dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod poznate svetske sorte Shardonay.
nekih sorti zabeležen nuobičajeno mali rod grožđa. Godina
- Za poslednjih par godina prosečan prinos Panonije je
2011. je bila izrazito sušna, što je, opet, na potpuno drugačiji 11,3 tone po hektaru, a 10,2 tone kod Shardonay-a, iako je
način otežavalo posao vinogradarima. Primera radi, tokom svake godine kod Shardonea obavljano 7 do 8 puta prskanje,
vegetacije 2011. količina padavina je iznosila 400mm, a ove a kod Panonije se obavlja dva prskanja godišnje. Sadržaj šegodine 1000mm. Tekuća, 2012. godina, je tokom februara ćera Panonije i Shardonay-a je sličan, kod Šardonay-a nešto
donela neuobičajeno niske temperature,
bolji, ali generalno u oba slučaja vrlo dobar.
do -27 stepeni Celzijusevih, što je uticalo
Dalji rezultati analiza potvrđuju da se
na izmrzavanje u mnogim vinogradima,
nove sorte mogu uspešno gajiti uz smapogotovo u onima koji su locirani u ravninjenu upotrebu pesticida. Dakle, ciljano
čarskim krajevima.
stvaranje novih sorti može doneti napreU srpskim vinogradima, pored ugleddak. One se sa svojim osobinama uklapaju
nih svetskih sorti kao što su Cabernet,
u prirodni ambijent datog regiona. Zbog
Shardonay, Merlot, Cabernet-Sauignon,
toga je njihovo gajenje lakše i sigurnije.
Italijanski Rizling, Frankovka, mesto su
Kod rezistentnih sorti godišnje se može
Prof. dr Petar Cindrić
našle i priznate nove sorte, koje su stvorili
izostaviti 5 do 6 prskanja, što pored uštede
naučni radnici sa Departmana za voćaru novcu dorinosi očuvanju zdravlja, žistvo, vinogradarstvo i pezjažnu arhitektuvotne sredine, pa i strukture zemljišta od
ru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta:
gaženja mehanizacijom, traktora koji vrše
Petra, Bačka, Petka, Kosmopolita, Morava,
prskanje.
Panonija i jedna još nepriznata sorta. UpraOni koji se odlučuju za dobro poznate
vo o ponašanju ovih nazovimo ih, novih
stare sorte slede tuđa iskustva, šablone
sorti, u navedenim trogodišnjim, potpuno
koji su provereni na mnogim mestima u
različitim uslovima, mogli smo da čujemo
svetu. Oni koji se odluče za nove sorte biod jednog od njihovih autora, prof. dr Petra
raju orginalne puteve ka uspehu. Gajenje
Cindrića, koji je sada u zasluženoj penziji,
određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi
ali čija se reč sluša, a mišljenje poštuje.
određenog regiona. One su odraz njihove
-Sorte Panonija i Morava su nastale od
svesti, potreba i njihovog ukusa. Nove
istog roditeljskog para. Jedna grana ide od
sorte su autohtone, tamo gde su nastale i
jedne istočno azijske vrste koja se odlikuone su specifičnost tog regiona-objasnio je
je vrlo visokom otpornošću na mrazeve i
prof. dr Petar Cindrić.
kratkom vegetacijom, a zove se Vitis amuOsvrćući se na kompatibilnost vinograrensis. Devedesetih godina smo radili zadarstva sa turizmom, gospodin Cindrić je
dnje ukrštanje nekih genotipova koji nose
podvukao da je vinska kultura deo opšte
osnovu Vitis amurensisa i ova druga grana,
kulture i ekonomski je važna za turizam
koja nosi otpornost prema gljivičnim boleuopšte. -Ljudi rado konzumiraju kulturu
stima, ta je od francuske sorte Vilar blank,
zajedno sa lepim doživljajem. Kreativna
od koje vodi poreklo sorta Bjanka, stvoreprivreda je kombinacija kulture i ekonomina u Mađarskoj, jedna je od najuspešnijih
je. Za vinski turizam je interesantno uporezistentnih sorti na svetu. Nove sorte su
znavanje onoga čime se ljudi bave. Prijatno
znalački stvarene da budu prilagođene
je doživeti atmosferu vinograda, podruma
određenom području. One ovde ispoljavaju
i probati vina. Za uspomenu sa turističkih
osobine koje im obezbeđuju prednosti u odputovanja ljudi rado ponesu neki suvenir.
nosu na druge sorte, povećavaju sigurnost
Dobro je što se u ovom slučaju sa putovaproizvodnje i olakšavaju rad ljudima koji ih
nja donosi neko lokalno vino, a samim tim
gaje. Odluci da se gaje nove sorte prethodi
i miris i ukus posećenih prostora-zaključio
spoznaja da je moguće izaći iz uobičajene
je prof. dr Petar Cindrić.
46
Erika i Laslo Đumović
alaš Vinarije Vindulo je priča koju treba
ispričati, baš kao i priča o familiji Lasla
Dujmovića. Salaš Lasla Dujmovića i njegove
porodice, nalazi se sa desne strane glavnog
puta, 2,2 kilometra od Temerina u pravcu
Bečeja. Odmah pada u oči uređena i pedantno pokošena trava ispred ulaza kojim
dominira veoma lepa i velika gvozdena kapija. Ulaz na imanje deluje svečano, poput
onoga kada idete da primate neku nagradu,
a potom sa leve i desne strane nailazite na
starinska oruđa i seoska kola, ukrašena cvetnim aranžmanima. Sve odaje utisak da je
kuća domaćinska. Glavna i pomoćne zgrade
brižljivo su izrađene od cigle i ukomponovane u okruženje.
Domaćin Laslo Dujmović, stomatolog
po vokaciji a vinogradar i vinar iz zadovoljstva, u ovom prostoru se najbolje oseća, a
posao stomatologa mu je doneo neophodnu
finansijsku sigurnost, jer, njegove su reči, da
se vinarstvom i vinogradarstvom ne može
baviti uspešno onaj ko nema strpljenja i
novaca, jer benefit od vinograda i vina dolazi
tek posle sedam do deset godina od formiranja vinograda. A vinogradi, na svakom
pedlju od navedenih sedam hektara su, kao
pod konac, uredno okopani, lepe vegetacije, davali utisak da su negovani kao da su
najvažniji na ovome svetu. U okolini salaša
nema ni jedne naseljene kuće niti fabrike, pa
kada se malo više udaljite od vinarije i nađete među lišćem i čokotima, imate utisak da
ste u nekom drugom svetu.
Domaćin Laslo Dujmović je proizvodnjom vina počeo da se bavi pre 34 godine,
baš koliko iznosi i njegov stomatološki staž.
Sve je savremeno opremljeno, nema tzv. barik buradi, niti će ih biti, jer je ovo što se sada
radi više nego zadovoljavajuće. Sva burad su
prohronska, a punionica i jednostavna i efikasna, tako da se dobro raspoređene sorte
grožđa, koje sukcesivno stižu na preradu i
odležavanje, obrađuju bez žurbe i po planu.
Dujmović je, dobro savetovan od stručnjaka
sa Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo
Poljoprivrednog fakulteta u Sremski Karlovcima, zasadio kompatibilne sorte sa ravničarskim zemljištem i klimom, ponajviše
proverenih francuskih sorti grožđa: Chardonnay - 2.2 ha, Merlot - 0.37 ha, Cabernet
S
Sauvignon - 0.37 ha, Cabernet Franc - 0.37
ha, Syrah - 0.037 ha, i domaćih autohtonih
sorti: Bačka - 0.16 ha, Petra - 0.12 ha, Probus
- 0.016 ha, Pannonija - 0.96 ha; Kosmopolita, koja je srpsko-mađarska sorta - 0.31 ha,
kao i Italijanski rizling - 0.96 ha I nemačku
sortu Frankovku - 0.37 ha. U Županiji Delalfeld, Hajoš-Bajsko vinogorje u Mađarskoj,
Dujmović ima još jedan hektar vinograda sa
više sorti grožđa. Sve u svemu, njemu je to
dovoljno da pravi lepa vina, u proseku od 35
i 40.000 litara vina godišnje, koliko je dovoljno da svi budu zadovoljni.
Laslo treći od petorice sinova u familiji
Dujmović, koja se na ovim prostorima oduvek bavila vinom i vinogradarstvom, čak i u
mnogo većem obimu nego što to danas čine.
Najstariji brat Ferenc je lekar specijalista.
Drugi po redu, Đerđ, je novinar. Četvrti,
Beneš, je profesor u Beču, a najmlađi, koji se
takođe bavi vinom u Temerinu je Čaba. Zadovoljstvo našeg sagovornika je tim veće što
je u posao uključena čitava njegova porodica, čiji svi članovi svesrdno pomažu. Starija
ćerka Eva, po kojoj je Laslo svoje “najslađe”
vino nazvao Slatka Eva, je krenula očevim
stopama, studirajući Poljoprivredni fakultet
u Novom Sadu, smer vinogradarstvo. Mlađa
ćerka Anna, po kojoj ime nosi vino RosAnna
je takođe krenula očevim, ali stomatološkim
stopama. Tu je i Evin suprug Kristijan, koji
su Laciki i gospođi Eriki Dujmović podarili
dva unuka, Petru i Olivera. Gospođa Erika
je stub porodice i verni pratilac svog supruga
na degustacijama.
A tamo, možete da probate Italijanski
rizling, pitko suvo belo vino zelenkasto-žute
boje, izrazito finih kiselina; Mirnu Bačku,
lagano, suvo belo, proizvedeno kombinacijom sorti Chardonnay, Talijanski Rizling,
Bačka i Kosmopolita, koje odiše svežinom
i prijatnim cvetnim mirisom. Naziv vina je
primeren, jer je izuzetno prijatno i nežno
vino, a istovremeno pitko i pomalo sladunjavo. Svetloružičasta, lepršava RosAnna,
proizvedena od grožđa sorti Cabernet Sauvignon i Frankovka, je jedna od najtraženijih;
Ozbiljno crveno vino - Three Star, dobijeno
kombinacijom sorti Cabernet Sauvignona,
Cabernet Franca, Merlota i Frankovke, koje
se odlikuje naglašenim voćnim mirisom
zrelih bobičastih šumskih plodova, bogatom
aromom i ostavlja utisak “pravog” vina; pa
Frankovku, suvo vino rubin crvene boje, namenjeno onima koji vole lakša vina, ali vina
istančanog ukusa.
Gospodin Laslo Dujmović svojim vinima
je uspeo svakog gosta, vinoljupca da ubedi
da vojvođanska ravnica može da iznedri
dobra vina. Da nije tako, ne bi toliko sveta
dolazilo u Vinariju Vindulo na degustacije ili
u ovom prostoru i sa ovim vinima, organizovalo različita okupljanja.
47
Prof. dr Vladimir Kovač
Čuveni novosadski profesor dr
Vladimir
Kovač,
koji je do odlaska u
penziju 24 godine
učestvovao u radu
grupe
eksperata
Međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su
se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek
bio spreman za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva
u svetu, odazvao se našem pozivu za razgovor na temu vinarstvo i vinogradarstvo Srbije danas.
- Činjenica je da se sada često govori o problemu plasmana vina, ali taj višak čine vina skromnijeg kvaliteta. Nije lako
prodati ni vrhunska vina, ali se to može, uz zadovoljavanje
tri osnovna faktora: besprekorni kvalitet vina, da se do tog
kvaliteta dođe sa što manje ulaganja i na kraju marketing. Taj
treći faktor je možda presudan
Najtanji smo ipak, u drugom segmentu. Ako uzmemo
samo vinogradarstvo na Fruškoj gori, već ovde su veći izdaci
u samoj zaštiti, jer i onaj rezervni lastar koji se formira, i taj
zahteva određene troškove, rad.
Bela vina su danas popularnija i prihvaćenija više nego ikada. Na tržištu Srbije imamo dosta dobrih, čak vrhunskih belih
vina. Roze vina su relativno nova na našem tržištu. Ipak, i ova
vina su sve popularnija među vinoljupcima, pa se i broj proizvođača iz godine u godinu povećava, baš kao i broj kvalitetnih roze etiketa. To vino ima jako lepu perspektivu na tržištu.
Slično je i sa crvenim vinima, koja su uglavnom od evropskih
sorti, ali se i naše, autohtone, sve bolje pozicioniraju na tržištu. Na kraju, svaka vinarija, da bi povećala asortiman svojih
vina, pravi jedno specijalno, sladunjavo vino za određeni tip
vinoljubaca.
Pored Bermeta, sremskokarlovačkog brenda, tu si i vina
poput „Slatke Eve“ iz Vinarije Vindulo, „Petre“ i „Sile“ Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, „Mirisavog Traminca“ iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga i druga. Mi nemamo
klimatske uslove kao na Mediteranu, ali imamo jednu sortu
koja nam daje izvesne šanse da i mi napravimo vrhunsko sladunjavo vino, a to je Petra.
Petra veoma rano sazreva, otporna je na bolesti, nakuplja
lepu količinu šećera i to grožđe je dobar osnov za proizvodnju
takvog jednog vina, u koju se na ovim prostorima još nije upustio veći broj vinarija.
Dakle, iako nam pesrpektiva nije nimalo ružičasta, verujem da će vinari, poznati po svojoj upornosti, tvrdoglavosti
i izdržljivosti, uspeti da poboljšaju situaciju u srpskom vinarstvu i vinogradarstvu, koje je poslednjih decenija neopravdano gurnuto u drugi plan - zaključio je prof. dr Vladimir Kovač.
Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII
U Srbiji, gde je stolovalo sedamnaest rimskih careva, sve
više se pominje ime Marcusa Aureliusa Probusa, rodonačelnika kontinentalnog vinogradarstva, koji je prvu lozu
zasadio da na padinama Alma mons-a, na mestu Šuljamska
glavica, u neposrednoj blizini Sirmijuma. Članovi Udruženja poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, shvatili su
značaj ovih činjenica i po drugi put su u Carskoj palati, na
dan rođenja oca kontinentalnog vinogradarstva i njihovog
zaštitnika, cara Proba, 19. avgusta, upriličili jedinstvenu
svetkovinu u njegovu čast pod imenom „Zlatni dani vina“.
Neuporedivo sa bilo kojom drugom manifestacijom tog
tipa, Udruženje poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“,
iznenadilo je učesnike prefinjeno jasnim osećajem mere za
sve detalje vezane za organizaciju ovakvog događaja, koji je
okupio 25 vinarija iz zemlje i inostranstva.
Kao i prošle godine, početak svečanosti u čast cara
Proba i vina, počela je simboličnim ulaganjem vina vinarija učesnika u Arhivskom vinskom podrumu „Kunabula“.
Kolevka vina, ima za cilj sakupljanje svih vina fruškogorskog vinogorja, a kada se dovrši uređivanje prostora ona
će biti mesto susreta vinara i njihovih gostiju, degustacioni
prostor za grupe turista. Ovaj prostor imaće, istovremeno,
i funkciju službenih prostorija Udruženja M.A.P. Za sada,
osim uzoraka vina ovaj prostor je deo umetničkog miljea
grada u kojem se održavaju izložbe i koncerti, a za ovaj dan
izložbu nakita ukrašenu dragim kamenjem priredio je akademski slikar Vojislav Krstić. Zastupnik udruženja Ivan Tatić i osoba za kontakt Lazar Vulić, prisutne su upoznali i sa
projektom izgranje statue cara Proba, veličine 3,5 metara u
48
Banoštor
Marketing je presudan
u popularizaciji vina
bronzi koja bi trebalo da bude postavljena u centru grada,
okrenuta prema Fruškoj gori, iz koje je i krenula ova priča
o vinu.
Posle „Kunabule“ svečana povorka, koju su činili konjanici, „Sirmium legionaries“-članovi kluba američkog fudbala, vinari i još po neki, krenula je ulicama grada, došetala
do Carske palate, gde je priređen sadržajan program.
Predrag Rogulić, predsednik skupštine Udruženja
M.A.P. je u pozdravnom govoru izrazio nadu da je prepoznat iskorak koji je napravljen u promociji grada, njegovih
istorijskih i kulturnih vrednosti, ali i Srbije i da će građanima nastojati da svake godine poklone sve bolje i bolje
manifestacije.
Čudo je taj Banoštor.
Dok se drugde sela smanjuju ovde vazda novi ljudi dolaze i ostaju. Stalno se traže
nove kuće, placevi, ljudi bi
da ostave grad i da se nasele
ovde, u Banoštoru, a Banoštorci se vesele što svi hoće
da dođu kod njih.
A Banoštar je jedno malo
mesto sa manje od 800 stanovnika. Na vrhuncu razvoja, posle Prvog svetkog rata,
Banoštor je imao do 1.200
stanovnika, ali nikada preko.
Banoštor je stešnjen
između dva moćna fruškogorska potoka, Čitlučkog
i Tekeniškog, a razdaljina
između njihovih uliva u Dunav je tačno jedan kilometar. Ta razdaljina povezana
drumom, oduvek je bila
glavna ulica sela, uz onu
dunavsku kojom su u vreme
Rimskog carstva vojske, velikodostojnici, carevi Julijan
i Gracijan, ali i drugi, stizali
galijama do banoštorske
obale, a odatle najbližim
putem, preko Fruške gore,
u Sirmijum. Selo je ograničeno i rekom s jedne, i padinama Fruške gore s druge
strane, pa je sa sve četiri
strane omeđano prirodnim
granicama, i dalje ne može
da se širi. Sve preko toga
nije Banoštor, već vikend
naselje u kome se ne podižu
kuće nego vikendice.
Istorija imena Banoštora duga je 2.000 godina.
Poznat je i kao Banmonostor, Banostar, Banoštar,
Bononija, Malata, Petrik,
Petrikon na grčkom ili, Kew,
Kw, Kõ, sa istim značenjem
– stena, samo u mađarskom
prevodu, a sve u zavisnosti
od toga pod čijom je vlašću
bio i čije su ga vojske osvajale.
I danas postoje zabune
oko imena istog. Meštani ga
zovu Banoštar, a zvanično
je Banoštor. Ranije su se
u ovom mestu proslavljali
Banoštarski dani grožđa, a
danas imamo Banoštorske
dane grožđa. I na ulaznim
i izlaznim tablama iz mesta
imena su bila pomešana;
kada se ide od Čerevića
pisalo je Banoštar, a kada
se ide od Suseka pisalo je
Banoštor, jer je svako pisao
kako je znao.
Hrišćanska crkva iz IV
vek, manastir iz XII veka,
pravoslavna crkva i rimokatolička, švapska crkva svetog Rudolfa, završena 1913.
godine, finansirana od strane grofa Koteka, osnovne
su tačke ili mesta oko kojeg
se formiralo naselje.
Banoštorski pravoslavni hram Svetog Georgija,
podignut je 1749. godine
na temeljima rimskog kupatila, a odlukom mitropolita Stefana Stratimirovića
nadzidan 1842. godine. U
ugovoru je tada stajalo da
se toranj, koji je po nekim
indicijama podigao Vuk
Isaković, onaj isti koji je
opisan u “Seobama “ Miloša
Crnjanskog, neće dirati i on
je ostao nesrazmerno mali u
odnosu na crkvu. Zanimljiv
je razlog zbog kojeg je stara
crkva nadzidana, a on je bio
taj, što su sva okolna mesta
imala velike crkve. U susednom Suseku je bila podignuta divna crkva sa Kračunovim ikonostasom, sazidana
je velika crkva u Čereviću,
Neštin je imao veliku i novu
crkvu, a u Banoštoru je
ostala mala crkva, zato što
je bila prva. Mada, po veličini naselja, Banoštorcima
je takva crkvica i pripadala,
jer nikada nisu bili veliko
naselje, kao okolna.
Katolička crkva posvećena Svetom Rudolfu, neće
još dugo biti ruina sklona
rušenju. Banoštorci imaju
plan da u njoj naprave degustacionu salu za sve veći
broj turista koje ovo malo,
ali bogato istorijom mesto,
sve više posećuju.
A ako ćemo pravo, Banoštorci su odvajkada bili ili
vojnici ili vinogradari i hvala dragom Bogu da je danas
sve više onih koji su skloniji
da se bave vinogradarstvom
i vinarstvom, nego ovim
drugim.
Za poznavaoce vinske
kulture, Banoštor je idealno
mesto za uzgoj vinove loze
jer ga, kako domaćini kažu,
greju dva sunca. Jedno je
ono pravo, a drugo je ono
koje se reflektuje od reke, pa
vinogradi nad selom imaju
bar jedan sat duže sunca
dnevno.
Zato iz sezone u sezonu,
Banoštorci sade sve više
vinograda i sve veći broj se
bavi proizvodnjom vina, i to
onog vrhunskog.
Ove 2012. godine održani su XVI Banoštorski dani
grožđa, za vreme kojih je
selo poraslo nekoliko puta.
Za mnoge je to bila najlepša manifestacija ne samo u
Sremu, već kažu i u Vojvodini. Zašto je to tako uverili
smo se lično: pokazali su se
kao dobri i iskreni domaćini
koji svoje goste dočekaju sa
pesmom, veselo, i pred njih
iznesu najbolje što u kući
imaju. A vino piju ne da se
opiju, već da uživaju, i njihovi gosti zajedno sa njima.
49
Prof. dr Ninoslav Nikićević
o srpskoj rakiji
Dr Ninoslava Nikićevića, profesora na
Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu,
najvećoj naučno-stručnoj ustanovi ovakve vrste u našoj zemlji, ljudi iz branše
smatraju jednim od vodećih stručnjaka u
oblasti jakih alkoholnih pića i to je razlog
što svi žele njegovo mišljenje, sugestije i
prisustvo u komisijama za ocenjivanje.
Na jednom takvom skupu, pomno prateći nadahnuto izlaganje profesora Ninoslava Nikićevića, srpskog doktora za
rakiju, zabeležili smo sledeća zapažanja.
-Već više od 20 godina srpska šljivovica, uz francuski konjak i škotski viski,
čini trijumvirat među jakim pićima u
svetu. To troje po tehnološkoj vrednosti
daleko su otišli kvalitetom od ostalih jakih pića. Ali, izuzetne su i ostale voćne rakije, prvenstveno rakija od dunje, kajsije,
bezbojna i stara, rakija od višnje, srpski
vinjak i srpska lozovača, ako je proizvedena od muskatnih italijanskih sorti. U
svetu jakih pića postoji još nekoliko vrsta
gorkih likera, određeni primerci tekile,
i tu se završava alkoholna priča o onom
šta je najbolje u bilo kojoj zemlji sveta.
Proizvođači žestokih pića u Srbiji
treba da su svesni da još uvek imamo nezagađenu zemlju, sjajno voće i sjajne proizvođače. Prema slobodnoj proceni u našoj dragoj lepoj Srbiji, ima samo 25-30%
proizvođača koji proizvode kvalitetnu i
50
visokokvalitetnu rakiju. A onih 70-75%
treba da dođu na kurs i da nauče prvo,
kako se pošteno proizvodi rakija, a ne
kako se ona “pravi”.
Projekat “Kuća najbolje srpske rakije”, na Zekinom salašu okupio je najbolje
proizvođače rakije u Srbiji. Kamo lepe
sreće da se neko ovoga setio pre pet ili
deset godina, jer bi već sada, možda,
srpska jaka pića bila ante portas, pred zaštitom naših rakija na evropskom nivou.
Radeći sa kolegama Slobodanom Jovićem enologom, i Veletom Teševićem,
profesorom Hemijskog fakulteta uigrani
trojac ocenjuje kvalitet uzoraka žestokih
pića diljem Srbije, ali i van nje, i sa još nekolicinom vrsnih stručnjaka istančanog
i osetljivog nepca čine dream team, po
mnogima najbolju komisiju na planeti,
genijalce koji mogu da otkriju sve što se u
čaši nalazi, izuzev metanola. Čak i ako se
doda do 3% šećera, otkriće, a preko toga
sigurno, i mogu da procene da li je rakija
pravljena ili proizvedena. Kada se kaže
pravljena, to znači da se dodaje veštačka
aroma, šećer i rafinisani metanol. Kada
se kaže da je rakija proizvedena, onda se
misli na poštenu.
S obzirom da je dr Ninoslav Nikićević
prvi ekspert ove nauke u našoj zemlji,
njegov sud o tome da imamo odličan
kvalitet jakih pića zavređuje maksimalan
respekt. Kao član Komisije za ocenjivanje
jakih pića na Gospodarskom rastavišču
u Ljubljani i stalni član Međunarodne
komisije Evropske Unije, 2009. godine,
imao je priliku da ocenjuje 76 prispelih
uzoraka, među kojima je 43 bilo iz Srbije, a čak 37 je dobilo zlatnu medalju.
A dobiti zlatnu ili veliku zlatnu medalju
u Ljubljani, znači da su vam otvorena
vrata ka Evropi. Nažalost, to se srpskim
pićima još nije dogodilo, ali dr Ninoslav
Nikićević je siguran, da će, pre ili kasnije,
svet upoznati i zavoleti srpsku rakiju.
Ovaj vrsni stručnjak je zadužen i
za edukaciju studenata i proizvođača
kroz organizovane kurseve na Poljoprivrednom fakultetu, jer je od izuzetne
važnosti zadržati visok kvalitet rakija.
Godine 2008. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, profesor je po prvi put
organizovao i veoma uspešno održao
jedinstven kurs obuke za proizvođače
voćnih i drugih rakija u Srbiji. Kurs je
naišao na ogromno interesovanje u javnosti i veliki odziv kod građana Srbije,
i od tada se ponavlja svake godine. Ovi
kursevi se organizuju u trajanju od četiri
meseca na Fakultetu, u periodu od prve
nedelje marta do poslednje nedelje juna.
Na početku kursa polaže se početni test
znanja, na kome svi popadaju, ali, posle
četiri meseca skoro svi polože. Postoje
i popravni ispiti za one kojima je u prvom roku ponestalo sreće ili znanja, ali
do septembra svi dobiju sertifikat sa
potpisom dekana i potpisom profesora
Nikićevića, kao i memorandum Poljoprivrednog fakulteta, tako da “kursadžije”
posle obuke imaju veće znanje od nekih
studenata poljoprivrede, jer mnogo brže
“ukapiraju” ono teorijsko znanje koje im
je u njihovoj praksi nedostajalo. Među
nagrađenima na mnogim sajmovima i
drugim prilikama, profesor često sretne
nekadašnje polaznike kurseva ili studente, što predstavlja dodatnu satisfakciju
za višegodišnji rad i trud.
Profesor upozorava da nam se ne
smeju dešavati anomalije. Ne sme da se
dogodi da se na ocenjivanje pošalje kvalitetna rakija, koja dobije 19 bodova, a
da se tržištu ponudi rakija kvaliteta 16,2
boda. Moramo voditi računa o potrošačima, ali pre svega o svom ugledu. Imamo,
možemo i znamo, samo treba da hoćemo
i vrata celog sveta će se kad-tad otvoriti
za naše rakije. A do tada, valjda smo i mi
zaslužili da pijemo najbolje, a naše.
51
Youth Fair
doneo Novom Sadu
epitet Grad mladih
Novi Sad ili Srpska Atina od ove
godine je poneo još jedno ime-“Grad
mladih”, a razlog za to je održavanje
Prvog sajma regionalnog omladinskog
turizma Youth Fair. Organizatori festivala TO Novi Sad, EXIT tim, Ministarstvi regionalnog razvoja, imali su viziju
da se putem ovakvog okupljanja Novi
Sad dodatno pozicionira kao vodeći
grad omladinskog turizma u regionu, a
Srbija i ceo region Balkana, kao jedna od
najatraktivnijih destinacija za mlade. U
cilju upoznavanja što većeg broja mladih
ljudi sa interesantnim destinacijama i
festivalima širom regiona, sajam je okupio najvažnije predstavnike industrije
zabave i turističke privrede iz regiona
Zapadnog Balkana, kao i TO. Na ovaj način je tokom letnjih meseci smisleno povezano više međunarodnih manifestacija u gradu, poput Infanta, Interfesta, te
EXIT-a, a ova manifestacija trebala bi da
doprinese ne samo boljem imidžu našeg
grada, već i njegovoj celokupnoj privredi.
Bogat program prezentacija, interesantna predavanja stručnjaka, ekonomista,
značajnih imena iz sveta medija, bila su
krunisana osnivanjem Klastera industrije zabave i turizma, koji će pomoći da
se kroz partnerstvo javnog, privatnog i
civilnog sektora odrede budući strateški
pravci razvoja omladinskog turizma,
bolje koriste postojeći resursi, kao i da
saradnja većeg broja kvalitetnih ljudi
doprinese otvaranju vrata EU fondova.
Prvi regionalni Sajam omladinskog
turizma, doživeo je veliki uspeh, kako
zbog kvalitetnog konferencijskog, tako
i zbog celokupne organizacije štandova
izlagača i muzičkog dela programa, koji
je pratilo dvadesetak hiljada gledalaca,
što Novosađana, što velikog broja pristiglih Exitovaca.
52
EXIT Guča
broj 13, ostao najveći
Na XIII Exit festival nastupilo je
oko 400 izvođača na 22 bine i koji je
dnevno posetilo više od 30.000 ljubitelja muzike i zabave.
Exit 2012. obeležili su koncerti
grupa: Duran Duran, DJ Avicii, New
Order, The Toy Dolls, Buraka Som
Sistema, kraljica soula Erika Badu,
Richi Hawtin, Suicidal Tendencies i
Sodom, kalifornijska grupa Guns N’
Roses, koja je na EXIT došla sa šest
šlepera opreme, MT:S Dance Arena,
Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv,
Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi
ostali stage-i učinili su da ovogodišnja
poseta, po rečima organizatora bude u
očekivanim okvirima, a posetioci osim
muzike, mogli su da prisustvuju nekim
od pratećih programa koji su se odvijali
na Agora Stage, koji je bio rezervisan
za tribine i debate.
Summa summarum XIII EXIT festivala bio bi da je on bio i ostao najveći,
najorgaizovaniji, najposećeniji festival
u Novom Sadu i Pokrajini i da je uspeo
da ostvari zacrtane okvire i da raznovrsnom promocijom muzičkih pravaca
zadovolji ukuse svih onih kojima je
muzika zajednički imenilac. EXIT je i
ovog puta učinio da Novi Sad postane
prestonica dobre muzike. Ono što je u
disbalansu, a ponavlja se godinama je
da su izvođači za nekoliko generacija
stariji od onih koji ih slušaju, i među
publikom je mali broj Novosađana i
ljudi iz regiona, kojima su nastupajući
bendovi obeležili mladost, a u kojima
sada odrastaju neki drugi klinci. Tek
onda kada organizacioni tim EXIT-a
bude uspeo u tome da animira i deo
populacije 40+, moći će da kaže da je
dotigao svoj vrhunac.
World Music centar
Ovogodišnji 52. Sabor trubača u Guči
otvorila je operska diva Radmila Bakočević,
koja je bila i domaćin Sabora, himnom manifestacije “Sa Ovčara i Kablara”, a u pratnji
trubačkog orkestra Gorana Rankovića, i tom
prilikom izjavila da Sabor predstavlja dušu
jedne regije, dušu jednog naroda, I dok je
prvi Sabor održan u porti crkve Sv. Arhangela Gavrila u Guči, 14. oktobra 1961. godine,
ove godine od 6-12. avgusta, stadion FK Dragačevo kraj reke Bjelice, bio je tesan da primi
sve poklonike ove manifestacije.
Ove 2012. godine Sabor je okupio ljubitelje trube iz celog sveta, organizatiori tvrde i
preko pola miliona, i poprimio okvire jednog
velikog međunarodnog muzičkog događaja.
Ove godine takmičilo se 50 trubačkih
orkestara iz Srbije i inostranstva, za Zlatnu
trubu nadmetatalo 19 orkestara, a u svojim
kategorijama takmičilo petnaest omladinskih i četiri pionirska orkestra. Za prvu trubu
sveta nadmetalo se 12 orkestara iz Brazila,
Portugalije, Nemačke, Francuske, Italije,
Slovenije, Makedonije i dva prošlogodišnja
pobednika iz Srbije a u pratećim programima nastupilo je više od 1.000 učesnika - od
izvornih narodnih grupa do naivnih slikara,
zdravičara i narodnih pripovedača. Trubač
Veljko Ostojić iz Zlakuse, proglašen je za
“Prvu trubu Guče”, a za najbolji trubački
orkestar proglašena je “Barka” iz Knjaževca,
dok je nagrada publike “Zlatna truba” pripala
je Dejanu Jevđiću iz Požege.
Fenomenalnu i uvek neponovljivu
atmosferu ovog World Music centra, pozitivni ljudi i danonoćno igranje učinili su ovu
manifestaciju jedinstvenom. Onima koji voli
Guču i novopromovisane muzičke akademike Dejana Petrovića, Bobana Markovića,
Dejana Lazarevića i ostale trubače i njihove
orkestre, ne treba pričati o ovom trubačkom
prazniku, a onime koji ne voli, ne vredi, neće
razumeti.
53
Dom porodice Jakšić u Krčedinu
Sa srpskom trubom se može sve
Dejan Petrović
Dejan Petrović je rođen 1985. godine u selu Dubokom kod Užica, kao
predstavnik četvrte generacije trubača
u porodici. Godine 2007. Dejan Petrović je na Kustendorfu u Mokroj gori
prvi put nastupio sa ovom grupom
muzičara. Te godine su imali ukupno
četiri koncerta, sledeće dvadeset, a
ove 2012. godine, mesečno Big Bend
Dejana Petrovića “odradi” po 10 koncerata, i sve su više traženi. Koncerti,
uglavnom na trgovima, izuzetno su
posećeni, a ljudi iznenađeni njihovim
repertoarom, jer od trubačkog orkestra očekuju klasične trubačke pesme,
Kalašnjikov, Mesečinu i sl., a oni,
pored toga sviraju i pesme Amy Winehouse, Sting-a, Elvisa Presley-a, Tine
Turner, samo u drugačijem aranžmanu. Slušajući Dejana Petrovića teško je
poverovati kako muzika EKV, Prljavog
kazališta, Atomskog skloništa dobro
zvuči na njihov način, trubački. Dejan
Petrović i Big Bend, svojom muzikom
zasigurno bi bili i neprikosnoveni
kraljevi Exit festivala, da su na njemu
učestvovali.
Prvom velikom solističkom koncertu pred prepunom dvoranom Sava
Centra, održanom novembra 2011.
godine, prethodio je nastup na beogradskm Beer festu, kada je pospanu
publiku koja se razilazila u 3 sata
ujutru, „vratio u život“ i shvatio da
on i njegov orkestar rade pravu stvar,
sviraju muziku koju ljudi vole. Nastupom na Beer festu predstavili su se
beogradskoj publici, bili maksimalno
prihvaćeni od nje, i tada su shvatili da
mogu i treba da rade solističke koncerte i grade imidž koncertnih muzičara.
Kako jedan mlad čovek iz klasičnog
narodnog repertoara može da uđe na
velika vrata i sa neverovatnom lakoćom u tzv. world music?! Dejan to jednostavno objašnjava mladošću i prevelikom željom da pokaže i dokaže da
truba nije instrument kojim se mogu
svirati samo “Užičko kolo”, “Moravac”,
“Zlatibore pitaj Taru”, već da srpska
truba može da svira sve, od Stinga do
Moravca, i da je najvažnije da se voli i
uživa u toj muzici. Uz to, važno je da
je okružen vrsnim muzičarima, koji
su pre svega normalni i razumni ljudi,
ljudi koji poštuju red, rad i disciplinu.
Dejan i njegov orkestar su uspeli
da spoje ljubav prema instrumentu sa
srpskom tradicijom i muzikom koju
slušaju, a koja je aktuelna u svetu, i to
im dobro ide. To je samo jedan od razloga što je ovaj vrsni muzičar u Guči
stekao epitet nekrunisanog kralja trube, a da se radi o izuzetnom muzičaru,
umetniku, svetskog formata, potvrđuju svi oni koji su ga bar jednom slušali.
Zlatna dama horskog pevanja
Zorica Kozlovački
Hor Srednje muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina je mešoviti omladinski hor, koji je 1968. godine osnovao
legendarni profesor muzike, Slobodan
Bursać. Od 1993. godine horom diriguje
njegov sin Andrej Bursać, a 2006. godine
preuzima ga mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački, koja je bila
deo one čuvene postave, kada je pod dirigentskom palicom Slobodana Bursaća,
ovaj hor poneo laskavu titulu “Hor sveta”,
u Langolen-u, Engleska, 1987.godine.
Profesorica Zorica Kozlovački, je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju, ali otišla i korak dalje i od
80 tinejdžera, koliko broji danas mešoviti hor, uspela da oformi još dva manja,
Omladinski ženski hor i Etno grupu.
54
Prošle godine hor je učestvovao na
Prvom svetskom horskom takmičenju
(World Choir Championships for Youth
and Young Adults), koje je održano u
Gracu, Austrija. U konkurenciji 150 horova Zrenjaninci su se vratili kući sa tri
osvojene medalje: Ženki hor sa zlatnom,
Mešoviti sa srebrnom medaljom i Etno
grupa sa bronzanom. Ove godine horovi
MŠ “Josif Marinković” su učestvovali na
VI Internacionalnom horskom festivalu
„Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine,
i takmičio se u tri kategorije i u sve tri
kategorije osvojene su zlatne diplome.
Omladinski Mešoviti hor i Etno grupa
osvojili su i titulu pobednika kategorije,
što je najveći uspeh ovog hora do sada.
Osim po brojnim uspesima u zemlji
i inostranstvu, odličnim glasovima i dobrom vođenju ovaj hor se izdvaja i praćenjem savremenih tendencija u horskoj
muzici u svetu. I dalje je primarni uslov
intonacija, interesantne kompozicije,
dobro pevanje i dr. ali, horovi više nisu
statični već se kreću na sceni. Jako je
poželjno da uz pevanje svaki hor izvodi
neku koreografiju, pa se čak nekada koriste dodatna sredstva ili egzotični narodni
instrumenti, kao što su frule, gajde,kaval,
tarabuke, što na sceni izgleda atraktivno,
a publici je interesantno.
Što se tiče repertoara Mešovitog
omladinskog hora „Josif Marinković“,
Omladinskog ženskog hora, te Etno
grupe, on je savremen sa primesama
tradicije, aktuelan, prati nove tendencije,
ne zanemarujući dela domaćih autora,
ukratko pobednički.
Negovanje horske muzike može da
bude lep način prezentacije škole, fakulteta, bilo koje institucije ili društva. Srbija,
iako ima dosta kvalitetnih horova, malo
je onih koji učestvuju na takmičenjima
u zemlji i van nje. Da li je to nedostatak
energije, enturijazma ili nečeg trećeg tek,
horsko pevanje u Srbiji je na začelju, i što
se tiče horske muzike i festivala koji se u
vezi toga organizuju.
Profesorica Zorica Kozlovački svojim
primerom potvrđuje da je došlo vreme da
se neke stvari menjaju.
Kuća umetnika
Miodrag Jakšić sa prijateljima
Dom porodice Jakšić, Krčedin je
adresa na kojoj je krajem jula održana
V međunarodna likovno-pesnička kolonija, koja je radi stvaralačkog druženja okupila oko dvesta slikara, vajara,
glumaca, muzičara. Urednik programa
kolonije, književnik Miodrag Mića
Jakšić, ovu kulturno-umetničku manifestaciju u Domu porodice Jakšić,
podigao je na nivo međunarodnog
događaja, koji osim promocije umetnosti, ima za cilj i upoznavanje sa kulturnom baštinom ovog kraja Fruške
gore.
Utisci učesnika ove manifestacije
koja je na pitome obronke Fruške gore
naslonjene na Dunav, dovela brojna
potvrđena imena iz sveta umetnosti,
ali i mlade stvaraoce, kao i brojne
posmatrače, koji su ispunili sva četiri
dvorišta u porodičnoj kući Jakšića u
Krčedinu, su impresivni. Procenjuje se
da je koloniju od 26. do 29. jula posetilo oko 2.000 ljudi.
Domaćin i organizator ovog jedinstvenog skupa, verovatno najvećeg
ovakve vrste na našim prostorima,
gospodin Miodrag Jakšić je i sam bio
više nego zadovoljan atmosferom koja
je vladala tokom trajanja kolonije. Najavio je da će šesta i sve naredne manifestacije, značajne za ukupan kulturni
život ne samo inđijske opštine nego
i Srema, Vojvodine i Srbije, imati na
raspolaganju svu pozitivnu energiju
i znanje porodice Jakšić, Udruženja
„Moj Srem“, ali i svih dobronamernih
Krčedinaca, a ponajviše, slikara, pesnika, glumaca, muzičara, umetnika,
koji ovaj prostor definitivno doživljavaju kao svoj.
Misija najstarijeg član porodice
Jakšić, Zorana, koji je odlučio da se
sa svojom suprugom Ljubicom, vrati
u mesto svog rođenja, i da vrata porodične kuće širom otvori za svet umetnika i umetnosti ovim je ispunjena.
Bračni par Jakšić je sa svoja dva sina,
Miodragom i Predragom i njihovim
porodicama, darovao Krčedinu osim
umetničke galerije i jedno, pre svega
prestižno okupljanje uticajnih ličnosti kako iz sveta umetnosti, kulture,
nauke, tako i ljudi koji su na bilo koji
način vezani za Krčedin ili će, preko
svog dela, to biti.
Na kraju, svi učesnici kolonije dobili su zahvalnice i prigodne poklone,
a titula „Ja, Krčedinac u srcu i duši“,
ovoga puta poneli su Bora Đorđević,
Maja Volk, Ivan Bekjarev, kao i slikari
Franko Altobeli iz Rima i Tatjana Pljakić iz Kruševca, „Njaku krčedinsku“
zaslužili su Teatar Levo, muzičar i
humanista Ivan Plavšić iz Beograda i
pevač i humanista Miodrag Miša Blizanac iz Novog Sada, ali impresije koje
su poneli iz ovog malog, ali prelepog
fruškogorskog mesta su najveća nagrada, i svi odreda su naglasili, da su
spremni da dođu u Srbiju i Krčedin
uvek, na svaki poziv, jer su se tu osećali kao svoji sa svojima, kao kod svoje
kuće.
Vanja Čobanov
Vojvođanske priče
o vremenu koje se
nikada više ponoviti
neće
Na ‘’Rumafestu“, turističkoj manifestaciji održanoj u Rumi, koja je prevazišla sva očekivanja i oduševila meštane i sve prisutne goste, vojvođanski
književnik Vanja Čobanov sreo se sa
gospodinom Zvonkom Bogdanom i
gospodinom Savom Jojićem. Iza ovih
srdačnih susreta krije se saradnja pisca
sa Zvonkom Bogdanom, našom muzičkom legendom i sa Savom Jojićem,
vlasnikom vinirije ‘’Mačkov podrum’’
iz Iriga, na njegovoj novoj knjizi.
Knjiga ‘’ Vojvođanske priče’’ divani,
kako i sam podnaslov knjige kaže, „o
vremenu koje se nikada više ponoviti
neće ‘’ sadrži šest priča posvećenih
vojvođanskom duhu i vrednostima
koje se polako zaboravljaju i nestaju.
Priče su smeštene u istorijski period
Sava Jojić Mačak junak Vanjine vinske priče
između 1850. godine do Drugog svetskog rata. Autentične su, sa originalnim dokumentima i fotografijama i
napisane su romanesknim jezikom.
Sve priče, osim što su usmerene na buđenje pozitivnog vojvođanskog duha
i ka vrednostima koje su za manje od
sto godina potisnute ili nestale, imaju
svoje posebne teme.
Tako će Zvonko Bogdan i njegov
muzički senzibilitet, rad i obrada pesama iz tog vremenskog perioda biti
zastupljeni u priči koja ima za temu
vojvođansku muziku, dok će Sava Jojić
sa retko interesantnom porodičnom
istorijom od 1847. godine do danas,
biti zastupljen u priči posvećenoj porodičnoj tradiciji i kultnom odnosu
prema vinogradima.
Vanja Čobanov i
Zvonko Bogdan
Izlazak knjige na tržište očekuje se
krajem oktobra, a ceo projekat oko izdavanja ove knjige podržalo je Izvršno
veće Vojvodine . Predviđeno je i šest
velikih promocija u mestima gde su
nastale ove priče – Subotici, Čoki, Starom Bečeju, Čelarevu, Irigu i Orlovatu.
Imao sam sreću da prisustvujem
susretima Vanje Čobanova sa svojim
junacima, te na jednoj promociji priče iz novog romana posvećenoj Savi
Mačku, a utisak, ne samo moj, već i
svih prisutnih, nakon slušanja reči
prepunih emocija izvezenih u sjajnu
umetničku celinu, je da je nova knjiga
„Vojvođanske priče“ Vanje Čobanova
doprinos ovog poznatog književnika
ljudima i kulturi ovih prostora.
55
Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare
Vladimir Kankaraš (sa štapom)
druženje odgajivača ovaca i koza
“Bikara” iz Vrbasa deluje desetak
godina i broji oko 200 članova širom
Vojvodine. Osnovano je sa namerom
da unapredi stočni fond, da poveća
brojnost komercijalnih stada kao i priplodnih grla, da podstakne razmenu
iskustva i edukaciju, kao i da promoviše
ovčarstvo i kozarstvo u našoj zemlji.
Članovi Udruženja bave se pružanjem raznih informativnih usluga,
gde kupiti priplodni material, kako
prodati ovce, pomažu otkup vune i
koža ovih životinja, upoznaju i spajaju
ljude, organizuju sastanke na kojima
predavanje drže eminentni stručnjaci
iz datih oblasti. Osim toga, prisutna
je međusobna komunikacija među samim članovima Udruženja, koji su na
osnovu vlastitih iskustava, spremni da
razmene informacije, pomognu ljudima i obuče ih šta i kako treba da rade.
U
Svake godine Udruženje “Bikara”
organizuje Festival ovčarstva na Salašu Kinga, između Malog Iđoša i Bačke
Topole, u okviru kojeg se odvijaju sledeće aktivnosti: izložba ovaca i koza,
takmičenje u striženju ovaca, izložba
ovaca takmičarskog karaktera, kuvanje
ovčjeg paprikaša, pečenje jaganjaca na
ražnju i naravno druženje.
Svake godine Udruženje šalje dvadesetak svojih članova na usavršavanje
iz oblasti ovčarstva, u neku od zemalja
EU. Svoje dragoceno iskustvo stečeno
u inostranstvu, potom oni prenose na
domaći teren, i proporcionalno količini
njihovog novostečenog znanja za toliko je Udruženje bogatije i uspešnije.
Učestvovanje na sajmovima i manifestacijama se podrazumeva, a često su
pozivani u goste od stane sličnih Udruženja iz regiona.
Srbija je Bogom dana zemlja da na
njoj uzgajamo jarad i jagnjad, ali to
skoro niko neće da radi. U Vojvodini
je pre deset godina bilo 150-170.000
ovaca. Zahvaljujući Udruženju “Bikara”, stručnim ljudima i raznoraznim
aktivnostima, danas u Vojvodini ima
220-250.000 ovaca, i to izuzetno dobrih rasa, kao što su suffolk, virtemberg, bergam.... Primarna ideja, zbog
koje je i formirano ovo Udruženja je
da se ovčari i kozari ujedine, jer jedino
zajedničkim radom mogu postići zadovoljavajuće rezultate, pri tome se misli
na otkup i prodaju stoke i umatičenje
stada. Udruženje se širi, pristižu novi
članovi i šire svoju delatnost.
Vladimir Kankaraš, predsednik
Udruženja odgajivača ovaca i koza
„Bikara“ iz Vrbasa prisutan je na svim
sajmovima, manifestacijama i glasnogovornik je Udruženja i svega onoga
čime se ono bavi.
Gospodin Vladimir Kankaraš u
svom domaćinstvu drži ovce i koze,
koje sa svojom suprugom Sonjom,
muze, pravi sireve (sav kozji sir koji
naprave je unapred prodat) i neke specifične proizvode: kobasice, đevenice,
kulen, zatok… Ponekad na neku manifestaciju iznese i jareći kulen, koji je
izuzetno skup, zato što se od jednog jareta težine 25 kilograma dobije manje
od 4 kg čistog mesa, koje je potrebno
još samleti da bi se napravio jedan
kulen. Po njegovim rečima to je nešto
najbolje i najukusnije što se može pojesti. Sve ove proizvode su pravili njegov
otac, đed, prađed, jer otkada ga sećanje
služi, bavili su se ovčarstvom, i to se
zove tradicija.
Bean fest ili jednostavnije
Temerinska pasuljijada
Još jedno poglavlje u tradiciji održavanja Temerinske pasuljijade je uspešno privedeno kraju. Bean fest 2012.
godine opravdao je sva očekivanja i
postao reper svim sličnim manifestacijama u okruženju.
Brojke kažu da se kuvalo preko 250
kotlića, da je Vašarištem prošlo 10.000
posetilaca. Na ulazu se kuvao pasulj u
kazanu od 2.000 litara i bilo podeljeno
4.000 porcija istog, da su ga „veslima“ naizmenično mešala
dva profesionalna kuvara.
Ravničarske igre u kojima su pljuštali svetski rekordi,
sa neodoljivim šarmom vodio je Goran Podlipec, koji je
nadgledao prebogat kulturno-zabavni program oba dana
trajanja manifestacije.
Veliki broj dece različitog uzrasta učestvovalo je u folklornim, pevačkim i muzičkim tačkama, uz podršku afirmisanih muzičkih grupa i pojedinaca.
Rock koncert veterana muzičke scene YU Grupe pratilo
je preko 3.000 fanova.
Etno sokak je tradicionalno bio pun tezgi sa šećerlemama, kolačima, rakijama i vinima, staklarijama, odevnim
predmetima i šeširima, drvenom i metalnom galanterijom...
Dragan Vukotić, predsednik Upravnog odbora Eko centra Vodomar 05,
smatra da će konačan bilans ovogodišnje manifestacije biti pozitivan ako
će sredstva prikupljena ovim putem
pomoći Marku Mijailoviću, dečaku iz
Temerina da ozdravi.
Prošle, 2011. godine, na „Roglju“
je Bean fest proglašen za najuspešniju
manifestaciju u Vojvodini. Zasluge za
to imaju i organizatori, i broj učesnika, i broj posetilaca,
ali i sveukupna pozitivna atmosfera koja je dozvala sve te
ljude da se druže bez i jednog jedinog ekcesa.
Umesto rezimea, uočena je jedan fenomen koji je prilično „naški“. Organizatori, i pojedinci i grad i svi spoljašnji
i untrašnji činioci koji su učestvovali da ova manifestacija
postigne ovako visok nivo kvaliteta i raznovrsnost programa humanitarnog karaktera, mogla je da poremeti jedna
beznačajna sitnica – vreme. Čitave nedelje se pomno pratila vremenska prognoza u nadi da tog vikenda neće padati
kiša. Ovoga puta je Bog uslišio molbe onih koji su ga spominjali i podario Temerinu idealne uslove za realizaciju planiranog. Ali u kolektivnoj svesti našeg naroda i ćudi vremena
treba prihvatiti kao deo moguće svakodnevnice. Dok se to
ne desi, organizatori će strepeti, a posetioci kalkulisati.
Iz Turije, na koju god stranu da krenete, potrošićete isto vreme
da dođete do svih tačaka Vojvodine, jer se Turija nalazi u njenom
srcu. A u srcu Turije nalazi se Kobasicijada, manifestacija koja je
2012. godine održana po 28. put.
Poslednji vikend u februaru proglašen je za “večiti termin” u
kome se održava Turijska kobasicijada. Kobasicijada je brend koji je
napravljen mukotrpnim radom njenih žitelja, receptura pravljenja
kobasica je prava, čuva se u najstrožoj tajnosti i o njoj niko ne sme
da priča.
Turijci su odavno dobili etiketu odličnih domaćina, pa nije ni
čudo što je Kobasicijada od lokalne prerasla u regionalnu, a danas možemo reći i međunarodnu manifestaciju. Kobasicijada je
izuzetna prilika da se vide prijatelji, poznanici, potencijalni kupci,
a uvek je tu izložena i po neka mašina, kao jedan od vidova marketinga. Naravno, najbolji marketinški potez je taj što traktor nosi
najdužu kobasicu na svetu, koja je ove godine bila dugačka simboličnih 2.028 metara, 2.000 kao XX vek, a 28 je redni broj održanih
Kobasicijada u Turiji.
U aktivni tim oko Kobasicijade uključeno je od 42 do 44 momaka, i svi imaju svoje zaduženje. Sve je to proizišlo iz ličnog entuzijazma, lične dobre volje i svi su tu zato što oni to tako hoće i žele.
A žele da se druže i da pomognu svoje selo, kao prvo u njegovoj
afirmaciji, kao drugo da se pomogne onima kojima je ta pomoć
potrebna. Sredstva prikupljena na manifestaciji se namenski troše.
Nekada je bilo mnogo više novaca pa su Turijci mogli mnogo više
i da pomognu. Bilo je mnogo raznih letovanja, školovanja, pa i lečenja, pa kupovine nekoliko sanitetskih vozila seoskoj ambulanti,
opremili su zubnu ambulantu, uradili instalaciju u crkvi, osnovnoj
školi u Turiji kupljeni su kompjuteri, televizori, kupljene su knjige
za školsku biblioteku, igračkama vrtiću, pomogli su ustanovama za
decu ometenu u razvoju…
Miroslav Medurić poznatiji kao Čika, zaštitni je znak ove manifestacije i za proteklih 28 godina nezaobilazan i od strane medija,
ali i kada se pravi najduža kobasica na svetu. Tih poslednjih mesec
dana pre kobasidijade Čika ne poznaje ni ženu ni decu, niti može
čestito da se naspava, već samo misli na kobasicu i da sve bude kako
treba. A uvek je i bilo i biće, mada je teško napraviti brend, ali ga je
još teže održati.
I na kraju, Turijci uz tamburaše poručuju: „Jedite i pijte al’
nemojte da zamerite“, a mi, i mnogobrojni posetioci, i da hoćemo
nemamo šta.
Turijska Kobasicijada
Vladan Subotin, svetski prvak
Vladan Subotin
de god da se pojavi, Vladan Subotin,
izaziva pažnju. Prvi razlog je taj što je
on svetski prvak u pečenju jaretine (njegova je bila pečena ispod sača), sa titulom
osvojenom prošle godine u Szolnok-u u
Mađarskoj, u konkurenciji od preko 1.000
učesnika. Drugi razlog je što za sve svoje
“kuvanjcije” koristi zemljano posuđe, proizvedeno u velikoj lončarskoj radionici u selu
Zlakusi.
Vladan Subotin iz Sanada, već duže vreme se zanima za manifestacije na kojima
kulinarske sposobnosti dolaze do izražaja.
Nekada, kao član FK „Jadran“ iz Sanada,
navikao je na druženja i okupljanja, pa kada
je prerastao omladinski fudbalski tim, učlanio se u kulinarski i sa prijateljima počeo
G
56
da kuva, prvo po Vojvodini i Srbiji, potom
Rumuniji i Mađarskoj. Prvi kotlić riblje
čorbe skuvao je zarad druženja, a danas se
ubraja u one magove kulinarstva, koji osvajaju vrhunska priznanja. Godišnje osvoji do
petnaest prvih mesta.
A kuva se sve: riblja čorba, u Novom Bečeju i Bečeju, pasulj, nažalost kod nas samo
u par vojvođanskih mesta ( Temerin, Bečej,
Martonoš), u Srpskoj Crnji se kuva paprikaš isključivo od petla, u Gornjem Bregu
specijaliteti od ovčijeg mesa, kao što je ovčija sarma i paprikaš, na Paliću itd., a u svom
mestu je on organizator Zlatnog kotlića, i u
selu od 1.200 stanovnika, kao što je Sanad,
nije mala stvar kada se na privatnom placu
okupi oko 1.500 ljudi.
U Rumuniji se „kuvanja“ dešavaju svega
jednom godinšnje, a u Mađarskoj je ove
godine već bio četiri puta i osvojio jednom
treće, jednom drugo i dva puta prvo mesto.
Mađari su oduševljeni ukusom njegovih
jela. Uz obavezni pehar i medalje, pobedniku u Mađarskoj pripadaju i druge nagrade.
Najčešće su to produženi vikendi u banjskim hotelima visokih kategorija bogatim
sadržajima.
Vladan Subotin je i veliki zagovornik
kuvanja u zemljanim posudama, jer su,
po njegovom mišljenju, jela skuvana u
tradicionalnom srpskom posuđu mnogo
ukusnija i zdravija. Jela koja su skuvana u
nekom kotliću ili šerpi ne mogu da se uporede sa ukusom jela skuvanim u zemljanoj
posudi. Ukus jela u zemljanom loncu je
intenzivniji i zadržava svojstva namernica
koje se kuvaju, jela se mogu promešati dva
ili tri puta i nikada ne zagore, a pasulj se ne
raskuva. Ustanovivši svu prednost kuvanja u zemljanom loncu odlučio je da bude
promoter zemljanog posuđa koje izrađuje
nadaleko čuveni zlakuski grnčar Milojko
Nikitović. U poslednje vreme vidi pomak
u tome kako ljudi sve više prihvetaju ovaj
način kuvanja i što zbog zdravlja a što zbog
tradicije vraćaju se ovom načinu kuvanju, i
to doživljava kao ličnu satisfakciju.
57
Mira Kovačević, promoter
Sremskokarlovačkog kuglofa
Mira Kovačević, Karlovčanka, majka Aranđela i
Aleksandre, jedna je od onih
svetlih primera, heroina današnjice, koja je svoju sudbinu
uzela u svoje ruke, uzdajući se
u sebe, svoje sposobnosti i
zdravlje.
Ona voli da se predstavi
kao proizvođač i promoter
karlovačkog kuglofa, koji je u
poslednje vreme postao simbolom ovog sremskog grada,
njegov zaštitni znak i souvenir. Mira više od šest godina
prozvodi kuglofe, uz vino,
najprepoznatljiviji sremskokarlovački proizvod, koji
su Karlovčanima u amanet
ostavile Podunavske Švabe, a
današnje Karlovčanke uspele,
da mu povrate staru popularnost i sjaj.
Posle 22. godine provedene na mestu komercijaliste,
gospođa Mira Kovačević je od
čuvene profesorice nemačkog
jezika, Plamenke Rozine Vuletić, na poklon dobila prvu
modlu za kuglof zajedno sa
zbirkom recepata. Prvi kuglof koji je napravila, bio je sa
kuvanim vinom, cimetom i
suvim smokvama. Taj kuglof
pravi i dan danas, samo ga
pravi sa Bermetom iz sopstvene proizvodnje. U stalnoj
ponudi je šest, sedam vrsta
ovog kolača, a u zasvisnosti
od obima same manifestacije,
Mira ume da napravi i svih
dvanaest jedinstvenih, modifikovanih, izmenjenih prema
njenom ukusu. Pored već dobro poznatih kuglofa: Jaffa,
Alzas, Bečki, Zaher, višnjalešnik i kuglof sa Bermetom i
suvom smokvom, često pravi
i kuglof sa suvim kajsijama,
bademom, kandiranim voćem i brusnicom, ukratko za
svačiji ukus po nešto.
Udruženje žena „Banstolka“ čine dvadeset žena
koje se ne libe nijednog
„muškog“ posla, pa u njihov delokrug rada ulazi i
pečenje rakije, orezivanje
vinograda,
kultiviranje
zemljišta, seča drva…
Primorane da rade sve
poslove, ostavši same po
Božjoj volji, nisu dozvolile
da njihova domaćinstva
propadnu, već su se udružile i zajedničkim trudom
pomogle dalji razvoj, kako
pojedinačnih domaćinstava tako i čitavog kraja.
Mirjana Hemun, predsednica i idejni tvorac
Udruženja žena “Banstolka”, veruje da živimo u
vremenu koje je prepoznalo i označilo rad žene
u seoskom domaćinstvu
kao posebnu vrednost.
O ženama u agrobiznisu
govorila je i u Vladi Republike Srbije i ispred Pokrajinskog sekretarijata za
poljoprivredu, šumarstvo
i vodoprivredu i na Nacionalnoj Konferenciji o ženama u agrobiznisu. Njen
orginalni proizvod SKOČKO, koji je afrodizijak čiji
sastav čine bagramov med,
semenke biljaka, koštuničavo i bobočasto voće,
na 77. Međunarodnom
poljoprivrednom
sajmu
u Novom Sadu, nagrađen
je Velikom zlatnom medaljom od strane stručne
komisije za ocenjivanje
kvaliteta.
Mirjana Hemun je svoju kuću na Fruškoj gori osposobila za prijem gostiju,
pa može biti usputna stanica turistima koji obilaze
fruškogorske manastire,
ali i onima kojima je potreban pravi odmor.
Sandra Stanković je ikonopisac iz Kikinde, vlasnica
ikonopisne radionice, predsednica Udruženja žena „Artesa“
iz Kikinde i potpredsednica
Opšteg udruženja preduzetnica
u Kikindi, a nezvanično, vatreni
zagovornik prava žene na znanje, rad i slobodan život. Većina
ljudi se, sticajem okolnosti, ne
bavi svojim profesijama, već
58
Mirjana Hemun,
Udruženje žena Banstolka
Sandra Stanković,
Udruženje Artesa Kikinda
radi neke druge poslove, a Sandra je izabrala da radi ono što
voli. Počela je da slika kao majka
dvoje male dece, a kasnije ju je
to toliko zaintrigiralo da je neko
vreme uzimala časove ikonopisanja kod Borislava Živkovića, a
potom i od Spirosa Karelasa. Do
sada je uradila oko 1000 ikona,
koje se nalaze širom sveta.
U toku prošle godine, sa
Snežanom Ricom priredila je
izložbu na temu srpskih žena
isprovocirana knjigom Željka
Fajfrića “Srpske kraljice i princeze”. Sledeću inspiraciju, ove
umetnice našle su u oslikavanju
bosanskih kraljica i princeza, a
želja im je da to povežu i sa kraljevima i na taj način našu istoriju povežu i ispričaju slikom.
Sandra Stanković i Udruženje žena ‘’Artesa’’ letos su dobile
od opštine lokal-suvenirnicu u
centru Kikinde i naredne tri godine imaju prava da ga koriste
bez nadoknade. To je odlična
mogućnost da u tom prostoru
izlažu i prodaju svoje proizvode
i da žene koje nemaju svoj lokal,
a registrovane su za obavljanje
raznoraznih delatnosti, budu
vidljive.
Na insistiranje da pokuša
da opiše sebe u jednoj rečenici,
Sandra Stanković kaže da je ona
od onih koji iznalaze probleme
samo da bi imali šta da rešavaju.
A na pitanje da li sebe doživljava
kao umetnicu, odgovorila je da
sebe doživljava kao slobodnu
ženu.
Majstori riblje čorbe iz Begeča:
Svi odreda, koji su jednom probali
“Brašinu riblju čorbu” složni su u oceni
da je “Brašina čorba” neponovljivo dobra.?!! Na stranu recepti, sveža riba, kotlići i jačina vatre, “Brašina riblja čorba”
je drugačija od svih ostalih, pripremljena
na Džejmi Oliverski način, jedinstvena,
orginalna i ukusna. A kako je počelo:
Na mestu današnje čarde „Kod Braše“ u Begečkoj jami, još od pre 100 godina postojala je nekakva brvnara. Nekada
se tu nalazilo skelsko mesto, gde su se
skelom prevozili putnici od Begeča do
Banoštora i obratno, koja je povezivala
Bačku sa Sremom. Ovo mesto je poznato
još od rimskog vremena kao pogodno
za prilaz reci, jer takva su mesta retka.
Oduvek je postojala potreba da se na
tom mestu podigne neka prizemljuša ili
Braša…
čatmara, gde bi ljudi odseli da sačekaju
skelu, da se odmore, zaštite od lošeg vremena, da popiju špricer ili rakijicu. Tako
je to bilo do pre trideset godina, kada
je gospodin Petar Lapu, poznatiji kao
Braša, odlučio da preduzme značajnije
korake u oplemenjivanju ovog prostora.
Kao povratnik iz Nemačke, 80-te godine,
poučen nekim iskustvima sa Zapada,
video je u tom mestu nešto orginalno i
autentično, da bi tu mogao da se razvije
neki ozbiljniji posao. Posle nekog vremena, od deda Srete i baba Milica Tankosić,
vlasnika brvnare na jami, otkupio je taj
prostor i ispunio njihovu najveću želju,
da nastavi njihov posao. Tada, već kao
vlasnik čarde, u MZ Begeč, Petar Lapu
je meštanima dao obećanje da će na
tom mestu napraviti jednu oazu mira
za sportske ribolovce, za decu, za svakoga ko želi u prirodi da provede vreme
u jednom lepom kutku, uz dobru riblju
čorbu. Od jedne kolibe, sa svojom ženom
Milicom i decom, Jelicom, Milenom i
Jovicom, napravio je jedan lep prostor,
ali naglašava da su to napravili njegovi
gosti. Sve što su gosti ostavili u čardi nije
…i Janko
Begečanin Janko Pinćer i njegova supruga Gordana, odnedavno su na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, otvorili rajsko
mesto, na kome se prodaje sveža ili pečena
riba i riblja čorba. Osim što ovaj tip usluga
predstavlja veliku pomoć domaćicama, na
ovom mestu možete naći izuzetno kvalitetnu ribu ali, pre svega i iznad svega, ukusnu
i mirisnu riblju čorbu po popularnoj ceni.
Pod devizom „Jankova je bolja“, riblju čorbu koju kuva Janko Pinćer, iz dana u dan
konzumira i sve veći broj profesionalnih
kuvara.
Na ovaj korak, Janko Pinćer se odlučio
posle 29-togodinjeg iskustva u DTD Ribarstvu, u čijim se prodavnicama, na osnovu
njegove ideje, ustalila praksa grilovanja
ribe. Međutim, on je napravio korak dalje,
i svoje umeće u dugogodišnjem kuvanju
riblje čorbe po takmičenjima, na kojih je
„pokupio“ 170 prvih mesta, od kojih 123 sa
velikih takmičenja, nesebično je podelio sa
svim ljubiteljima ove, ekološki najzdravije
hrane.
Onog momenta kada je Janko Pinćer
odlučio da, baveći se kuvanjem po raznim
manifestacijama, i pobeđuje, filozofiju kuvanja, po kojoj je važno nahraniti što više
ljudi, morala je biti zamenjena flozofijom u
kojoj je najvažniji kvalitet. Ispočetka je išao
svugde gde se čorba kuvala, tako da je prve
godine bio na 50 takmičenja. U početku je
loše prolazio, ali kada je rešio da kuva kvalitetnu riblju čorbu, počeo je i da pobeđuje.
Kada je, jednog dana Janko Pinćer odlučio da “nauči” da kuva dobru riblju čorbu,
doneo je kući 40 kg ribe, i kuvao ceo dan,
od 7 sati ujutru do 8 sati uveče. U potrazi
za idealnim ukusom, bojom, mirisom i
gustinom, kombinovao je raznorazne ribe,
dodatke i odnose. Tog dana je skuvao deset
kotlića i sistemom pokušaja i pogrešaka
došao do pravog ukusa. Svih tih 10 čorbi
koje je tog dana skuvao su bile fantastične
i sve su završile na trpezama, a samo je
jedna bila najbolja. Ali, učio je i napredovao
dalje, „krao“ ideje i posmatrao šta drugi
rade, a najviše je „ukrao“, po sopstvenom
propio ni proćerdao, nego je tamo uložio
i vratio gostima da svakim danom imaju
sve lepši ambijent, da mogu da dođu sa
porodicom i decom, i da svi imaju užitak,
na retko lepoj obali na Dunavu.
I ponovo o čorbi: U Nemačkoj je kaže,
naučio da se sve što je “natürlich”, plaća.
Sve što je prirodno i orginalno to i vredi,
tako se i on posveto spravljanju autentične, prave riblje čorbe. Za kuvanje riblje
čorbe nije dovoljno biti samo kuvar,
treba mnogo da se zna o ribi. Sa ribom
se mora znati raditi, i upravo je možda
to što ga odvaja od ostalih, jer je njegov
otac bio ribar, deda je bio ribar, svi su bili
ribari i on sam je od malena učio kako se
postupa sa ribom. Osim toga, potrebno
je i ogromno znanje o potrebama ljudskog organizma, šta mu odgovara, a šta
ne. Iz “Brašine riblje čorbe” izuzete su
sve namirnice koje nisu potrebne, jer
zdravstveni aspekt je na prvom mestu.
Ukusi mogu da budu različiti, to je diskutabilno, ali je najvažnije da hrana bude
zdrava. I zato je “Brašina riblja čorba”
drugačija, jer hrani ne samo telo nego i
dušu.
priznanju, od doktora i prijatelja Marka
Kovača iz Bačkog Brega, velikog znalca u
kuvanju riblje čorbe, koji mu je bez zadrške
ustupio sve što je o tome znao. Te, 1997.
godine, ukus Janka Pinćera se poklopio sa
ukusom sudija-ocenjivača, i osvojio je 23
prvih mesta, tj. sve što se moglo osvojiti.
Prema mišljenu Janka Pinćera, riblja
čorba bi mogla da bude jako dobar vojvođanski brend. Vojvođani bi sa ribljom
čorbom, koja se kuva na vojvođanski način,
mogli da stanu rame uz rame sa najboljima.
U Vojvodine se najbolja riblja čorba kuva od
Bezdana, Apatina do Novog Sada. Ostale
su dobre, ali drugačije.
Znanje koje je Janko nekada uzima od
drugih sada nesebično ustupa širokom auditorijumu, snimajući priloge za razne televizije, pokazujući kako se i šta se sve od ribe
može napraviti. Za TV Panoniju, snimio je
stotinak priloga u okviru emisije “Ulovi trofej”, autora Paje Bocija. Emisija je prerasla u
maštovite storije o ribljim specijalitetima i
ribi na 100 načina. Janko je pokazao da se
od ribe može napraviti baš sve: od ribljih
kobasica i pita, podvarka, sarme, punjenih
paprika pa do slatkiša... Nedovršeni su
ostali samo recepti za tortu i sladoled od
ribe, mada za tortu već postoje neke ideje.
59
Premier
Prezident
Hotel
Sremski Karlovci
Sremski Karlovaci su od maja 2012.
godine, bogatiji za jedan novi, raskošni
hotel sa pet zvezdica, pod primerenim
nazivom „Premier Prezident“.
Maestralno uklopljen u bajkovitu
arhitekturu najlepše srpske varoši,
„Premier Prezident“ raspolaže sa osamnaest luksuzno opremljenih soba i
apartmana u stilu francuskog baroka i
uz wellness i spa centar, te bazen, jakuzzi, saunu, balsku dvoranu, VIP salu,
predstavlja značajni deo koji će upotpuniti turističku ponudu Sremskih
Karlovaca. Situiran u samom centru
Karlovaca, objekat sa pet zvezdica, sa
sadržajima koji nikada nisu postojali u
ovom gradu, obećava da će i turistička
ponuda biti daleko bogatija, a samim
tim i da će gosti koji budu dolazili
biti dostojno dočekani kako odgovara
ovom vremenu i ovom gradu.
Ovo velelepno zdanje je samo
jedno u nizu bisera Kompanije “Prezident”, koja funkcioniše duže od
15 godina i koja je u oblasti građevinarstva postavila čvrste temelje,
kada je u pitanju arhitektura, ali i u
oblasti ugostiteljstva i hotelijerstva u
našem regionu. U okviru Kompanije
“Prezident” fukcioniše dugi niz godina restoran jedinstvenog enterijera
„Ognjište“, poznatom po dobroj hrani,
ali i atmosferi, kao i po „Vili Prezident“
u Sremskim Karlovcima, na putu prema Brankovom Stražilovu, koja uz 9
luksuzno opremljenih soba, ima Etno
restoran i Vinski Podrum.
Informacije na www.premierprezidenthotel.com ili na tel: 021/884-111.
60
City Hostel
Novi Sad
Hosteli predstavljaju deo filozofije jeftinijeg načina smeštaja, za potrebe i mogućnosti mladih ljudi, pre svih, studenata.
City Hostel je najmlađi u porodici novosadskih hostela. Situiran je u starom gradskom jezgru i osmišljen da unapredi imidž
hostelijerstva, ali i grada Novog Sada.
City Hostel zauzima tri etaže sa deset
soba, ukupnog kapaciteta 51 ležaj, društvenim prostorijama, mini kuhunjama, i
toaletima, sve uređenim po svetskim standardima.
U ovom prostoru nema improvizacije,
sve je novo, mladalački i udobno, a hostelske „spavaonice“ su unapređene u kultna
mesta upoznavanja i druženja, za goste sa
raznih strana sveta, koji borave u glavnom
gradu Vojvodine, iz kojih će poneti lepo
iskustvo o nama kao domaćinima i ljudima
gde će poželeti ponovo da se vrate.
City Hostel je na raspolaganju 24 sata,
i nudi dopunske usluge u smislu pomoći u
snalaženju u gradu i usluge transporta, tako
da se niko neće osećati samim i zapostavljenim. Ljubazno osoblje, sa znanjem stranih
jezika, ali i „naoružano“ informacijama o
istoriji grada, aktuelnim dešavanjima, gradskim manifestacijama, mestima za zabavu,
uvek je spremno da odgovori na zavhteve
svojih gostiju.
Sve to zvuči kao stvaranje jedne velike
porodice prijatelja, zajedničkih interesovanja, iskustva i društveno-zabavnog života,
uskraćenim u izolovanim uslovima smeštaja klasičnog tipa.
Umećem vođenja ovakvog tipa objekta,
ne samo znanjem već i dobrim namerama
i srcem, doprineo je da City Hostel zauzme
u gradu vodeće mesto u konkurenciji ovog
tipa smeštaja.
Informacije na www.cityhostel.rs ili na
tel. +381 21 644 7208.
Hotel
Premier Aqua
Vrdnik
Prvog dana septembra u Vrdniku je
otvoren Hotel „Premier Aqua“, sa pet zvezdica, koji je posle mnogo godina, brojnim
sadržajima, luksuzno opremljenim prostorom i zanimljivim arhitektonskim rešenjima, u uspavani sremački gradić uneo duh
modernog shvatanja banjskog turizma.
Hotel,„Premier Aqua“ raspolaže sa 55
smeštajnih jedinica, restoranom sa 100
mesta, 4 aperitiv bara, konferencijskom/
banket salom sa 145 mesta, sa dve sale za
sastanke sa po 40 mesta, dve manje sale za
sastanke od 6-12 mesta, Bussines Clubom
sa 30 mesta, VIP salonom sa 22 mesta,
terasom restorana, otvorenim i zatvorenim
bazenom, Rent-a-Car servisom u okviru
hotela, perionicom i VIP garažama, te najsavremenije opremljenim odeljenjem za
spremanje hrane i pića, koji će udovoljiti
svakom zahtevnom, probirljivom i dobrom
gostu.
Najveće bogatstvo Vrdnika je ipak,
termomineralna voda temperature 35°C,
koja nalazi medicinsku primenu u okviru
„Aqua medical“ ordinacije hotela „Premier
Aqua“. Jedinstveni “Aqua Medica” centar,
sa specijalističkom ordinacijom za fizikalnu
medicinu i rehabilitaciju uz usluge unapređenja zdravlja nudi i čitav niz medicalspa, beauty i fitnes sadržaja, čiji vrhunski
kvalitet, uz najbolje stručnjake garantuje i
najsavremenija oprema. Ovde možete naći
i posebne programe za sportiste, menadžere, antistres programe, posebne programe
za decu, za osteroporozu, za degenerativna
oboljenja i sl.
Upravo ta kombinacija udobnog smeštaja, medicinske opreme, lekovite vode i
prirode koju je ovom kraju podarila Fruška
gora, uvrstila je Vrdnik i hotel „Premier
Aqua“ u izuzetno atraktivna turistička mesta.
Više informacija na www.hotelpremier.
rs ili na telefon recepcije 022/21-55-521
61
Auto kuća
Sekulić
Ovlašćena prodaja
i servisiranje vozila
Renault
Veternik
Kralja Petra I 33a, Prodaja: 021/822-544, 823-195, 824-303, Servis: 021/822-062
e-mail:[email protected]
web:www.aksekulic.rs
Auto kuća
Sekulić
Ovlašćena prodaja
i servisiranje vozila
Dacia
Novi Sad
Bulevar Vojvode Stepe 78, Prodaja: 021/6399-636, Servis: 021/822-062
e-mail:[email protected]
web:www.aksekulic.rs
Prodaja po najpovoljnijim uslovima!
Dobrodošli!
62
63
C
M
Y
K
Srbija na XXX OI
Samba kafu pripremamo na tradicionalan na~in koriste}i
saznanja starih majstora.
Pa`ljivim pr`enjem najboljih vrsta sirove kafe i najfinijim
mlevenjem `elimo da damo doprinos Va{oj sre}i.
Ako i Vi `elite da Samba kafa bude Va{a kafa, mo`ete je
kupiti u Novom Sadu u prodavnicama na Detelinarskoj
pijaci, na Ribljoj pijaci i svim maloprodajnim objektima
"Merkator-S".
42
64
PRIVREDA Loris t
Tridesete Olimpijske igre
u Londonu igrane od 27. jula
do 12. avgusta su završene.
Na njima je učestvovalo
10.500 sportista iz 204 zemlje ili teritorije, koji su se
takmičili u 29 sportova. Boje
Srbije je branilo 115 sportista u 16 sportova. U generalnom plasmanu naši olimpijci
su na 42. ili 43. mestu (isti
broj medalja i boja osvojili
su sportisti i Slovenije i
Argentine), od 79. zemalja
osvajača medalja. Zlatnu
medalju za Srbiju osvojila je
Milica Mandić u tekvondou,
kategorija preko 67 kilograma, srebro
Ivana Maksimović u disciplini MK puška trostav 50 metara, a bronzu Andrija
Zlatić u disciplini 10 metara vazdušni
pištolj i vaterpolisti. I plasmani Zorane Arunović, Milorada Čavića, Novaka Đokovića, na odličnom četvrtom
mestu, šesto mesto Andrije Zlatića u
disciplini malokalibarski pištolj na 50
metara, Asmira Kolašinca u bacanju
kugle i Marka Nikolića u kajaku jednosedu na 200 metara na sedmom mestu,
osmi rezultat Nikoline i Olivere Moldovan u finalu kajaka K2 500 metara, te
atraktivne Ivane Španović, jedanaeste
u skoku u dalj, su za divljanje i hvalu.
Uz malo više sreće, sve su to mogle biti
i medalje različitog sjaja.
Mnogo je komentara, kontraverzi
i neprimerenih izjava izrečeno tokom
trajanja Igara povodom postignutih
rezultata naših izabranih sportista.
Pitanja “Da li smo mogli bolje?”, “Gde
smo pogrešili?” bila su svakodnevno
na meniju komentaora, novinara svih
medija. Da li je to bilo opravdano ili ne
potvrdiće vreme i savest, a naše je da
stanemo u odbranu naših sportista,
podsećajući na neke probleme sa kojima su se suočavali.
Odavno je srušen mit o nama kao
sportskoj naciji, koji smo istinu za volju, sami sebi prišili. Talentovanih mladih ljudi smo oduvek imali, ali konačni,
vrhunski rezultati nam odavno izmiču.
Nekada sveprisutni u kolektivim sportovima, danas nas samo vaterpolisti
podsećaju na te zlatne dane.
Decenijama unazad sport više nije
amaterska disciplina, dopunska zabava
talentovane dece, i kako se sve više profesionalizovao, tako smo mi, koji smo
sport shvatali na starinski način, počeli
da zaostajemo. Sasvim neprimetno se
izgubila ona zlatna generacija košarkaša koja je 70-tih, 80-tih godina, pa
i docnije, harala svetom. Izgubila se i
nešto mlađa odbojkaška zlatna ekipa,
koja u teškim mukama preživljava
smenu generacije. Srbiju su na ovim
OI predstavljali Dragutin Topić (42),
Biljana Topić (34), Jasna Šekarić (47),
vrsni sportisti koji su nas nebrojano
puta učinili ponosnim i srećnim. Topić
je ove godine preskočio fenomenalnih
228 centimetara, i od njega, kao i od
njegove supruge, u Srbiji nema boljih
atletičara u tim disciplinama.
Da li treba podsećati na odnos društva prema sportu i sportistima, kojih se
setimo samo kada trebaju da “proslave”
našu zemlju i da za nju osvoje po neku
medalju, i to zlatnu. Setimo se problema prvoligaša OK “Vojvodine” koji nisu
imali rezervne dresove, već su čitavo
prvenstvo odigrali u istim.
Nije nam promakao ni komentar
izvrsnog Duška Koraća, koji je u jednom momentu rekao kako čelnici AK
“Partizan” planiraju da Emiru Bekriću
obezbede nutricionistu, i još po nekog,
kako bi ovaj naš atletski as unapredio
svoj neosporan talenat, a mi postavljamo pitanje, šta su radili do sada?
Milorad Čavić je svoje sportsko
plivačko znanje “pokupio” na Berkliju, SAD. Nađa Higl koja se oslonila na
domaće snage, nije postigla zapažen
rezulltat.
Najboljeg sportistu sveta u 2011.
godini odnegovala je njegova porodica i
prijatelji porodice, a danas je
Novak Đoković najveći ambasador naše zemlje. Prema
jednoj anketi na londonskim
ulicama, slučajnim prolaznicima reporter je prilazio sa
pitanjem, da li znaju nekog
srpskog sportistu, a najčešći
odgovori su bili: Da - Đokovića i Divca.
Najtrofejniji sportisti Srbije su strelci i od njih uvek
očekujemo najviše, a baš u
februaru ove zime, skraćene
su pripreme reprezentacije
u novosadskom SPENS-u,
jer zbog hladnoće nisu mogli
držati ni treninge, a ni učestvovati na
Finalu kupa Srbije, poslednjoj proveri
pred Evropsko prvenstvo u Finskoj.
Odavno u sportu nema improvizacije. Današnji sportisti su sinergija
100% talenta, 100% rada pod budnim
okom čitavog tima stručnjaka, koji se
brinu o svemu onome što sportistu, od
kojeg se očekuje vrhunski rezultat, ne
sme da opterećuje.
A da li postoji rešenje? Naravno da
postoji. Ono nam je na dohvat ruke.
Kada u škole vratimo fizičko vaspitanje, a sport postane deo univerzitetske
nastave, i počne da se vrednuje na način koji sportu pripada, kada umnožimo sportska društva i uvedemo u njih
rad, red, disciplinu i stručnjake, onda
će talenat naših sportista opet donositi rezultate. Ako i izostanu medalje,
upražnjavanje sporta na svim nivoima
iznedriće zdraviju (i mršaviju) generaciju, jer ruku na srce, sve to nekako ide
zajedno.
OI u Londonu obeležili su Jusein
Bolt, Dejvid Rudiša, Majkl Felps, Misi
Frenklin i Šiven Je, a utešno geslo “Nije
važno pobediti, važno je učestvovati”,
koje se pogrešno pripisuje ocu modernog olimpizma Pjeru de Kubertenu,
a zapravo ga je izrekao pensilvanijski
biskup Etelbert Talbot, na misi za učesnike IV OI u Londonu 1908. godine,
zamenjeno je onim realnijim “Brže,
više, jače”.
Tridesete Olimpijske igre (ili tačnije
XXVII, jer suprotno antičkoj tradiciji,
VI, XII i XIII nisu održane zbog ratova,
a ne obrnuto) su završene. Počinju pripreme za Rio.
65
З
латиборац д.о.о. је породична компанија
из Србије која прави врхунске пршуте и
друге сувомеснате деликатесе у селу
Мачкат на планини Златибор. Од оснивања
до данас, заузели смо доминантну позицију на
тржишту деликатесних сувомеснатих
производа Србије.
Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи
у традиционалном рецепту сушења и димљења
меса који датира још из 1885.године. Пршуте,
сланина, кобасице и саламе које производимо
праве се од пажљиво бираних комада меса и
суше се на диму суве буковине и свежем
ваздуху наше нетакнуте природе.
Производни погон компаније Златиборац
налази се на 750 метара надморске висине где
вредне руке вештих мајстора настављају
традицију прављења деликатеса по
оригиналном породичном рецепту који се
преноси већ преко 120 година.
Нове су технологије, научна достигнућа и
највиши савремени стандарди хигијене у
производњи и заштити животне средине.
Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три
важна светска стандарда у производњи хране:
ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет
производа награђени смо бројним светским
признањима од којих посебно издвајамо
златне медаље Немачког пољопривредног
друштва које смо добили за изузетан квалитет
наших традиционалних деликатеса.
Златиборац производи продају се и широм
нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне
и Херцеговине, Македоније, а од недавно
успешно пласирамо наше укусе и на тржишта
Русије и Азербејџана.
66
Златиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске
пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини
Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на
тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије.
Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи
у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из
1885. године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве
се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и
свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније
Златиборац налази се на 750 метара надморске висине, где вредне руке
вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по
оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година.
Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди
хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо
и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране:
ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним
светским признањима, од којих посебно издвајамо златне медаље
Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет
наших традиционалних деликатеса.
Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту
Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно
пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.
www.zlatiborac.com
67
Osnovne akademske studije
1. Poslovna ekonomija i finansije
2. Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija
3. Inženjerski menadžment u biotehnologiji
Master akademske studije
1. Poslovna ekonomija i finansije
2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji
3. Ekonomsko pravne studije Evropske unije
Doktorske studije
1. Poslovna ekonomija
2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji
Cena školarine osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra za studijske programe
Poslovna ekonomija i finansije i Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija, dok je za
studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji cena školarine promotivna i iznosi 1.200 evra.
Cena školarine master akademskih studija iznosi 2.000 evra za sve studijske programe,
a uključuje i odbranu master rada, kao izradu i izdavanje diplome.
Cena školarine doktorskih studija iznosi 10.000 evra za studijski program Poslovna ekonomija i
8.000 evra za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji. U cenu školarine je uključena
i prijava i odbrana doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome.
Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate!
U cenu školarine, na svim nivoima studija, uključeni su: udžbenici, troškovi overa semestara,
prijava ispita, izdavanje uverenja o statusu i ostalih vrsta uverenja,
kao i vannastavne sportsko- rekreativne aktivnosti!
Cvećarska 2 - 21000 Novi Sad - Srbija
W: www.fimek.edu.rs T: +381(0)21/400.484 F: +381(0)21/469.513
E: [email protected] f: www. /fimek
OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE
• Opšte-pravni studijski program
• Privredno-pravni studijski program
Školarina osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra.
MASTER AKADEMSKE STUDIJE
• Opšte-pravni studijski program
• Privredno-pravni studijski program
U ŠKOLARINU SU UKLJUČENI:
• Udžbenici
• Troškovi redovnih overa semestara,
prijava ispita, izdavanje
uverenja o statusu redovnog studenta
i ostalih potrebnih uverenja
• Vannastavne sportsko – rekreativne aktivnosti
Školarina master akademskih studija iznosi 2.000 evra,
a uključuje i odbranu master rada, kao i izradu i izdavanje diplome.
DOKTORSKE STUDIJE
• Krivično-pravni studijski program
• Privredno-pravni studijski program
Školarina za celokupne doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000 evra,
a uključuje i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome.
Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate.
68
Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad
tel: 021/400-499, 021/469-513
e-mail: [email protected]
www.pravni-fakultet.info
Download

Preuzmite časopis .pdf