Лист бањалучке Гимназије
ГОДИНА XLVI
БРОЈ 4
Новембар 2010.
ЦИЈЕНА 1 КМ
П р и хо
од п ро д
Орфејад аје
у фо нд иде
н агра д нз а
ко н к у р и
(ст р. 17)с
Прослава 115 година постојања Гимназије
Пут кроз
вријеме
•
•
Музичка сцена у Гимназији Утицај тоалета на климатске промене Остави мало траве и за краве
Догодило се 4. октобра
■ 1582. године
четврти октобар
означен је као
посљедњи дан
Јулијанског календара у Ватикану, Шпанији
и Португалу.
Грегоријански
календар ступио је на снагу
наредног дана,
са датумом 15.
октобар, а убрзо
су га прихватиле готово
све католичке
државе.
■ 1854. године
рођен је Михајло Пупин,
српски научник
и проналазач.
■ 1957. године
Совјетски Савез
лансирао први
вјештачки
Земљин сателит
„Спутњик 1”.
■ 1974. године
Американац
Дејвид Кунст
постао је први
човјек који је
обишао свијет
пјешице. На
23.250 километара дуго путовање је кренуо
20. јуна 1970.
године.
■ 1977. године
4. октобар
проглашен
је Свјетским
даном заштите
животиња.
Издавач: Гимназија, Бања Лука
За издавача: Зоран Пејашиновић, директор
Редакција: Марија Јокић, Марија
Томић, Снена Карић, Дуња Бјелић,
Милица Вујатовић, Милица Ристић,
Ђорђе Михајловић, Татјана Гаџа,
Емилија Јелић
Фото: Ђорђе Михајловић, Тајана
Дедић-Старовић, Милица Вујатовић
Координатор: Иван Јевђовић
Техничка припрема: Миљан Ступар
Штампа: Графид, Бања Лука
Контакт: Гимназија Бања Лука
Змај Јовина 13, 78 000 Бања Лука
051/216-516; [email protected]
У овом броју читајте
7 Пут кроз вријеме
Прослава 115 година постојања Гимназије
12
17
Музичка сцена
у Гимназији
Наградни
конкурс
Разговарамо са два рок
састава из наше школе
најКраћа и најКреативнија
новогодишња честитка
22
28
Утицај тоалета
на климатске
промене
Остави мало
траве и за
краве
Стваралaштво
Животни стил
Умјесто уводника
Сви снови су већ сањани
„Понављам оно што
је давно смишљено”
Етикету „гимназијалац” носиш од тренутка када схватиш да си примљен, јер
си на списку ученика првог разреда. Затим је носиш кроз згоде и незгоде током
похађања Гимназије, и на крају – када
својим унуцима препричаваш управо те
згоде и незгоде.
Једноставно, та етикета вас прати
до краја живота, хтјели то или не. Бити
гимназијалац требало би да значи: бити
упоран, креативан, вриједан, компетитиван, тактичан... Могли бисмо још да
набрајамо, али нећемо. Свако вријеме
има своје бреме, и свака генерација има
своје обиљежје и знак по ком се распознаје.
Када је нас професор упитао шта би
било обиљежје наше генерације, ми смо
заћутали и нисмо се чак ни потрудили
да нађемо одговор. Зашто? Зато што је
и Гимназију, поред свега кроз шта је
прошла, захватило управо то – аутизам.
Рекли смо да данашњи појам гимназијалца подразумијева и креативност.
Tужно је што је у нашој школи мало
креативних ученика. Не можемо рећи
да их уопште нема, али, с обзиром на
то да имамо феноменалне могућности
и да немамо препрека (осим нас самих),
има их релативно мало. Ми смо себи
највећа препрека, јер смо, на неки
начин, аутистични. Понекад залута
неки резултат са конкурса, нечија
промоција књиге, али будући да заиста
имамо велике могућности, то и није
велика ствар.
Расположени за стварање
И шта се десило?
Професор нас је упитао колико има
заинтересованих за учешће у организацији 115. рођендана Гимназије. Погодите шта – само у једном одјељењу, деветнаест људи је подигло руку.
Као да су претходне године и генерације чуле наш вапај због досаде, па
су одлучиле да
нас упосле бар
за тренутак, надајући се да ћемо
научити своју
лекцију.
Читаве седмице, од 4. до 8. октобра, обиљежавао се 115 година
постојања наше
школе и била је
то заиста изузетна седмица.
Поред извођења пјесама
у холу школе,
„веселе сриједе”,
борбе са техником, бирања најдуховитијих фотографија са наших рођендана,
организовање саме манифестације била
је прича за себе. Током ове седмице
часови су били скраћени, професори
нас нису мучили испитивањима и
добили смо поклоне од Гимназије. Разне
телевизије су долазиле у нашу школу,
одржаване су промоције књига. Права
рођенданска седмица.
Ученици и професори су обавили
добар посао и гости су били заиста задовољни, као и сами учесници и организатори програма.
А ми, аутистична генерација? Могли
бисмо рећи да смо научили своју лекцију. Обавили смо одличан посао током
припреме поменуте прославе. Знамо да
можемо још и да треба стварамо, али
за разлику од прије неколико седмица –
имамо елана.
Додуше, потребно нам је још мало
оригиналности и упорности, али сада
смо се увјерили да креативно стварање
и није тако тешко. Зар не?
Биљана Милановић
новембар 2010. ОРФЕЈ
3 ДОГАЂАЈИ
РУБРИКА
Промоција јубиларне поштанске маркице
Рођенданска
седмица
Mного је важних догађаја везаних за
овај датум записано у историји. Оно
што је најважније јесте да је 4. октобра
1895. основана бањалучка Гимназија.
У понедјељак, 4. октобра 2010. прослава је започета промоцијом јубиларне
поштанске маркице. „Поште Српске”
поклониле су нашој школи 30 поштанских маркица, а директор Гимназије их
Изложба „Орфеја”
4
ОРФЕЈ новембар 2010.
је уручио особама заслужним
за развој ове школе као и
ученицима рођеним на овај
датум. За вријеме великог одмора
ученици, а и неки професори, пјевали су
Гимназији „Срећан рођендан”.
Славље се ту не завршава. У уторак,
5. октобра, реализована је акција добровољног давања крви. У 18 часова истог
дана отворена је изложба школских новина „Орфеј”, са репринтом првог броја.
Истовремено је одржана и промоција
књиге афоризама „Пети, с десна” нашег
професора Боже Марића.
Сриједа, 6. октобар, био је дан
музике и смијеха. Пјевало се, играло и
смијало, али ни радна атмосфера није
занемарена.
У четвртак, 7. октобра, у холу школе
изложене су најдуховитије и најуспјелије рођенданске фотографије.
А у петак, прије подне, ученици
гимназија из Сомбора, Београда и наше
школе учествовали су на ревијалном
такмичењу у одбојци и стоном тенису.
Дуња БЈЕЛИЋ
Дан музике
и смијеха
ДОГАЂАЈИ
Тргови
Формална свечаност поводом 115 година
рада и деловања наше Гимназије, одржана је у петак, 8. октобра. Званичном
почетку академије, у 19 часова, претходило је отварање „тргова” у учионицама
на трећем спрату школске зграде.
Тргови Спортских легенди, Веселина
Маслеше, Угљеше Којадиновића, Владе
Милошевића, Александра Бојка и ИБ
програма своја врата су отворили у 18
часова и примили бројне посетиоце. За
уређење сваког трга био је одређен по
један професор са тимом одабраних
ученика.
Идеја о, сад већ увелико познатим,
гимназијским трговима реализована
је сарадњом ученика и професора с
циљем да се представи симбиоза ученог
и профаног, забаве и учења.Трг је место
где увек има највише људи, где се они
константно мешају и састају. Трг је место пријатних разговора који обухватају
бројне аспекте и стециште разноврсних
друштвених догађаја. Зато и не чуди
што је за Гимназију, као најподеснији
облик креативног изражавања и представљања корисног и угодног, управо
одабрана идеја о тргу. Као у старом
Риму, и наши „форуми” послужили су
као права позорница или говорников
подијум.
Гимназијалци дочекују госте
Тргови спремни за
своје посјетиоце
Трг Александра Бојка
Сваки трг имао је свој програм, своју
оригиналност и управо у томе се крије
и његова вредност. Посетиоци нису
остали равнодушни. На Тргу Веселина
Маслеше ученици су изводили представу која је на занимљив начин представила Маслешин живот и рад. Подсетићемо
да су присутни тражили да се представа
понови још једном, на бис. ▶
новембар 2010. ОРФЕЈ
5 ДОГАЂАЈИ
Испред Трга спортских легенди
Трг Угљеше Којадиновића
Трг Веселина Маслеше
▶ Трг ИБ програма био је, такође,
динамичног карактера – ученици су
искористили своје глумачко умеће и
представили пут од првог седања у клупе
у кабинетима ИБ програма, до примања
ИБ дипломе. На иницијативу добре
екипе ученика и професора заблистао је
и богато уређен Трг Владе Милошевића.
Управо на том тргу предавање је држао
и декан Музичке академије. Много садржаја и публике имали су и остали тргови.
У неколико минута до 19 часова,
тргови су, на жалост многих, затворили своја врата. Одушевљење се, ипак,
преселило у приземље школске зграде и
званице су ишчекивале почетак свечане
академије. Труд професора и ученика који су реализовали овај предиван
догађај остаће у сећању свих гостију,
ученика, професора и свих оних који у
срцу носе нашу стару даму.
Тајана ДЕДИЋ-СТАРОВИЋ
Трг Владе Милошевића
Глумци са Трга
Веселина Маслеше
Трг Владе Милошевића
Трг ИБ програма
6
ОРФЕЈ новембар 2010.
ДОГАЂАЈИ
Пут кроз вријеме
Људи још увијек не могу путовати кроз
вријеме. Ипак, овогодишња свечаност
поводом прославе 115 година Гимназије
провела је све присутне кроз историју
ове школе на маштовит начин. То су,
својим умијећем, постигли чланови
рецитаторске, фолклорне секције и хора,
као и филм „Мала прича о великој школи” који прати 115 година ове установе.
У успјешност програма увјериле су
нас реакције публике. „Када сам ушао у
ову зграду, имао сам трему као и прије
тридесет и три године пред професорима, од којих су неки били у публици.
Очекивао сам да ће и ови гимназијалци имати трему, али нису. Одлични су
били”, рекао је министар унутрашњих
послова РС, бивши ђак наше школе,
Станислав Чађо.
Након затварања тргова, академију
је својим говором свечано отворио
директор школе, Зоран Пејашиновић.
Подсјетио је да је кроз Гимназију, од њеног оснивања па до данас, прошло више
ученика него што је Бањалука имала
становника у вријеме оснивања школе.
Такође, поздравио је све присутне и
уручио захвалнице неким од пријатеља
Гимназије: Министарству просвјете РС,
управи града Бања Лука, Радио-телевизији Републике Српске, Поштама Српске, Арију Ливнеу, Радивоју Мандићу и
Јовану Шушњари.
Рођендански програм трајао је пет
дана, а између осталог, стара дама је на
поклон добила своју поштанску маркицу.
Нашој школи желимо још много,
много рођендана за памћење.
Снена КАРИЋ
Коктел послије академије
новембар 2010. ОРФЕЈ
7 ДОГАЂАЈИ
Посјета Филолошкој
гимназији у Београду
Док је један дио ученика исправљао
оцјене на крају прошле школске године, било је и оних који су се тих дана
проводили у Београду у четвородневној
посјети пријатељима из Филолошке
гимназије.
Потрудили смо се да свуда завиримо.
Врући дани у Београду наговорили су
поједине да отворе сезону купања на
Ади Циганлији, док су неки спас налазили у гледању уживо емисије „Жикина
шареница”.
Директори двију школа као и сами
ученици усагласили су се да је овакав
вид посјете израз искреног пријатељства
за читав живот.
Ђорђе МИХАЈЛОВИЋ
Чекали, чекали и
дочекали – излет
На срећу, настава у посљедњој седмици школске 2009/2010. године није се
потпуно одржала у учионицама.
У сриједу, најтоплијег дана те седмице, ученици првог, другог и трећег
разреда су школске клупе замијенили
за базен еко-центра „Љекарице” у
Лончарима. На опште одушевљење
ученика и професора одржао се
дугоочекивани излет. У загрљају
нетакнуте природе ученици су поред
базена уживали у свјежем ваздуху,
прелијепом дану и доброј храни коју
су већином сами себи припремали.
Најспретнији су искористили скакаонице да покажу своје скакачке могућности, а помало и да задиве публику
која их је са одушевљењем гледала.
Надамо се да ће излети оваквог
типа заживјети у нашој школи јер се
оваквим авантурама сви радују.
Ђорђе МИХАЈЛОВИЋ
8
ОРФЕЈ новембар 2010.
Будућност новинарства
Велики број средњошколаца скупио се
у хотелу „Гранд” у Сарајеву због одржавања другог по реду Вијећа за штампу
Босне и Херцеговине.
Семинар је одржан 9. и 10. октобра
2010. године. Велики број средњошколаца дошао је у пратњи својих професора
и педагога.
Главне теме семинара биле су етика у
новинарству и полажај новинара у БиХ.
Семинар су водили познати босанско-
херцеговачки новинари Дамир Калетовић и Фарук Борић. Током предавања
они су кроз различите радионице
преносили своје знање и искуство на
младе новинаре.
Закључак је био да слобода мишљења
и новинарска етика нису довољно развијени. Семинар се завршио пријатним
дружењем у ресторану хотела у којем су
се склопила нова пријатељства.
Милица ВУЈАТОВИЋ
ДОГАЂАЈИ
Сајам
књиге
На помен ријечи гимназијалац, помислићемо на младост, на рјечитост, на
радозналост, на креативност, али прије
свега на књигу. На школски уџбеник, на
прозно књижевно дјело или збирку пјесама. Књига је одувијек била извор знања,
ризница блиставих мисли, чувар писане
ријечи или улазак у свијет маште и другачијег свијета. Сваки гимназијалац пије са
тог извора, отвара ризнице и често шета
тим другачијим свјетовима. Ту љубав и
склоност гимназијалци већ традиционално обиљежавају и својим активним
учешћем на бањалучком Сајму књиге.
Тако је било и ове године. Дружили
смо се са књигом и ради књиге од 21.
до 25. октобра. Битно је истакнути да
је на штанду Гимназије у току трајања
сајма одржано 9 промоција књигa чији
су аутори ученици и професори наше
школе. Они су својим стваралаштвом
саградили нове ризнице и свјетове које
ћемо са радозналошћу истраживати
и препоручивати. Поред писане ријечи, посјетиоци нашег штанда су могли
уживати у рецитацијама и представама
те ликовним радовима наших ученика.
Крај сајма је за гимназијалце тек почетак новог дружења са књигом и новог
стварања до идуће године када ће се
вратити са новим знањима и идејама.
Нивес Јаковљевић
Неке од промоцијa на штанду Гимназије од 21. до. 25. октобра 2010. године
Наслов
Аутори и ментори
Соба на трећем спрату
Тања Шљивар
Програмски језик Паскал
електронски приручник
Жељко Грбић и сарадници
Сусрет друге врсте
видео
Група ученика I7 и II4, генерације 2009–2010. Ментори: Жељко Грбић и Гордана Касагић
MS EXCEL - образовни сајт
Жељко Грбић и сарадници. Преводиоци ученици ИБ програма Ментор: Весна Садло
Мојих 15 година
Наташа Шкрбић, II8
Илустровани рјечник
рачунарских појмова од BANG
до ZYLOG
Проф. Душко Милинчић Припремила: Снена Карић, II7
Ризница
Невена Стошић, II10 Припремила: Касандра Рибић
Бања Лука – Алејама
прошлости и садашњости
Проф. Зоран Пејашиновић
Пети, с десна
Проф. Божо Марић, промоција књиге. Припремила Јелена Бјелаковић, IV8
Промоција часописа Орфеј
Припремила Тамара Дакић
Даљ
Горан Дакић Припремила Тамара Дакић
Потписивање књига аутора
проф. Тихомир Левајац
новембар 2010. ОРФЕЈ
9 Представљамо
Илустровани
рјечник
рачунарских
термина
Човјек је осмислио рачунар са намјером
да себи олакша живот. Ипак, обичном човјеку данашњице постаје све теже да иде у
корак са развојем информатичких наука.
С циљем информатичког описмењавања људи на нашем простору створен
је „Илустровани рјечник рачунарских
појмова”. Аутори књиге су Мирослав
Михаљишин и Душко Милинчић. Више
о књизи сазнајемо од професора наше
школе Душка Милинчића.
Реците нам нешто више о овом
рјечнику?
„Илустровани рјечник рачунарских
појмова” објашњава 5400 појмова,
термина и акронима. Објаснили смо
најважније термине у употреби, али
навели и оне који, премда више нису у
употреби, имају велик значај за историју
рачунарске технологије. Овај рјечник је
намијењен почетницима, али и онима
који се професионално баве рачунарском технологијом.
Рјечник је четврта књига едиције
Рачунарски свезнадар, а прво издање
на којем сте и ви радили. Како је дошло до тога да се укључите у овај рад?
Рачунарски Свезнадар је пројекат
који је прије више од пет година започео
Мирослав Михаљишин. Ми смо дугогодишњи познаници и пријатељи па сам
у почетку помагао и вршио корекцију и
провјеру појмова. Временом је то прерасло у озбиљнији рад.
Аутори на Сајму књиге у Бањалуци
Мирослав Михаљишин (лијево) и Душко Милинчић (десно)
10
ОРФЕЈ новембар 2010.
О пројекту „Свезнадар” можете да
сазнате много на адреси www.sveznadar.
info. На сајту је представљена e-learning
Aкадемија за рачунарске незналице.
Њен циљ је едукација и популаризација
рачунара. Надам се да је садржај довољно занимљив и другачији од уобичајеног
за овај тип портала. На сајту се покушавају разбити стереотипи о рачунарима
као нечему обавезно озбиљном, па
између осталог имате курс Windows-а за
15 минута.
Но да се вратим Рјечнику. Он би требало да се појави у склопу Свезнадара у
он-лајн електронској форми, почетком
идуће године. Сада је доступна само
класична књига.
Многи најављују брзи крај класичног
издаваштва, али папирно издаваштво
ће сигурно опстати. Издања типа рјечника, енциклопедија, упутстава, приручника и слично преселиће се (или већ
Представљамо
јесу) у електронску форму (не обавезно,
али углавном на Интернет).
Дакле, препоручујем комбиновани
приступ, набавку књиге, али и њено
презентовање на Интернету.
Колико сте дуго радили на књизи и
шта Вам је било најтеже, а шта најзабавније при раду?
Рад на овом издању Рјечника је трајао
нешто више од годину дана. Највише
тешкоћа је узроковало непостојање
стандарда у српском језику за превођење термина из области информатичких технологија. Ту смо морали да
се сналазимо, понекад импровизујемо
и мислим да смо били добри у томе.
Наравно, немамо претензија да овим намећемо неке стандарде, али се надамо да
ће они који једном на томе буду радили
имати неке користи и од нашег труда.
Што се тиче забавне стране овог посла,
иако ће то можда звучати „професор-
ски” досадно, највише
задовољства сам нашао
у могућности да радећи
на Рјечнику проширим
знање из своје професије.
Књиге излазе периодично. Кад можемо
очекивати сљедеће
издање и хоћете ли ви
наставити рад на томе?
О томе је заиста
рано говорити, тек
треба видјети како ћемо
проћи са овим издањем.
Ја се свакако надам да ће се сарадња
између колеге Михаљишина и мене
успјешно наставити.
На крају, у самим уводним ријечима
књиге спомиње се борба за информатичко описмењавање људи. Колико
је то озбиљан проблем? Планирате ли
још нешто да радите како
бисте људима приближили свијет рачунара?
Свако описмењавање
је тешко, тако је увијек
било кроз историју. Опис­
мењавање кошта, а мало
и сиромашно друштво
као што је наше увијек
ће имати проблема да
издвоји довољно средстава за ту сврху. Вриједи
похвалити недавну акцију
Министарства образовања за информатичко
описмењавање запослених у основним
и средњим школама. Што се тиче мојих
напора у том правцу, већ сам поменуо
рад на сајту www.sveznadar.info, а већ
дуго сарађујем и на добро познатом
сајту www.znanje.org.
Снена КАРИЋ
новембар 2010. ОРФЕЈ
11 ИНТЕРВЈУ
Интервју са рок бендом Бенефит
Рок и даље бруји
гимназијским
ходницима
Како се зове ваш бенд и зашто баш
тако?
Бенд се зове Бенефит. Пошто бенд
није знао како да се зове, Миха је узео
рјечник страних ријечи, отворио га, и
прва ријеч коју је видио постала је име
бенда.
Откуд љубав према музици и гдје
сте научили да свирате/пјевате?
Љубав према музици и Rock’n’Roll-у
потиче још од малена. Наши родитељи,
старија браћа и сестре слушали су
исту музику, па како стара пословица
каже, с ким си такав си. Временом смо
закључили да није поента само слушати
музику, већ је и стварати.
Purple, Iron Maiden, Black Sabbath и од
мало модернијих бендова Pantera и
Down.
Како уклапате школу и музику, да
ли се деси да понекад школа трпи због
неке пробе или свирке?
Уклапамо их добро. Школа не трпи
због проба, али трпи због нашег вјежбања,
јер ми кући доста времена проводимо
свирајући због чега школа свакако трпи.
Али шта се може. Љубав на првом мјесту.
Како је изгледао ваш први наступ?
Први наступ био је занимљив. Било
је то у осмом разреду основне школе. Бенд није био увјежбан. Данас је,
наравно, фино видјети старе снимке и
Коју врсту музике свирате, по узору
на кога?
Ми свирамо heavy-groove metal. Има
ту још неких миксова, али у мањем
обиму. Узори су нам бендови као Dееp
насмијати се, али и видјети колико смо
напредовали.
Ко су чланови бенда?
Чланови бенда су: Бојан Каталина
– бубњар, музички образовани перфек-
12
ОРФЕЈ новембар 2010.
циониста; Михајло Савић – басиста,
музички образован и најталентованији;
Борис Шарић – соло гитариста, музички
необразован, али човјеку лете прсти по
гитари; Срђан Лакић – ритам гитара,
музички необразован, али има невјероватан осјећај за мелодију; Ђорђе Радановић – вокал, музички необразован и
вјероватно једини који поред бубњара
има осјећај за ритам.
Колико често наступате, ко чини
вашу публику?
Пошто смо млад бенд, нисмо имали
много наступа, тек неколико. Публика
су нам млади металци и рокери који
желе да чују нешто ново и квалитетно
на нашој рок сцени.
Који су вам планови за будућност?
Па не очекујемо баш нешто превише. Свирамо из љубави према музици,
а не из користи. Даћемо све од себе да
правимо што квалитетнију музику и
колико је могуће оригиналнију.
Колико је тешко младом бенду да
се пробије на музичку сцену и шта је
пресудно?
На нашим просторима јесте тешко
да се бенд пробије, али не и немогуће.
Наиме, пресудан је квалитет музике.
Доста бендова се жали како их нико не
цијени, не подржава итд., али њихова
музика у великој већини случајева
није квалитетна и оригинална. Наравно да постоје бендови који заслужују
више пажње, али њих је мало. Тако да
конкуренција по броју бендова јесте
огромна, али по квалитету музике
није.
Ваша порука младим бендовима
који се тек оформљују?
Препорука свим младима коју
свирају јесте да оформљују бендове јер
свирати самом себи и није неки успјех
и задовољство. Такође, савјетујемо
бендовима да се не залијећу у свирке јер
је важан први утисак који се стекне о
бенду.
Ђорђе МИХАЈЛОВИЋ
ИНТЕРВЈУ
Интервју са рок бендом Домино ефекат
„Ко рано рани,
два ритма граби”
Како се зове ваш бенд и зашто баш
тако?
Бенд се зове Домино ефекат. Неког
конкретног разлога за име нема, осим
што нам се чинило као добар назив
једног рок бенда.
Откуд љубав према музици и гдје
сте научили да свирате/пјевате?
Љубав према музици се развила
веома рано, неки су ишли на часове,
док су неки и самоуки. Три члана имају
завршену основну музичку школу.
Коју врсту музике свирате, по узору
на кога?
Жанр који свирамо могао би се окарактерисати као прелаз рок-хард-рок.
Узори су нам различити, а у нашем
репертоару су: Негатив, Бон Џови,
Хладно пиво, Рибља чорба, Мајке, Партибрејкерси...
Како уклапате школу и музику, да
ли се деси да понекад школа трпи због
неке пробе или свирке?
Пробе најчешће одрађујемо недјељом
тако да за сад се школа није испријечила, а колико знам само код Саре трпи
– понекад :).
Како је изгледао ваш први наступ?
Наш први наступ је управо и био у
Гимназији, прије годину дана, у мало
другачијој постави. Остао је у сјећању
као добро одрађена свирка, са доста
„шутки” и добре атмосфере.
Ко су чланови бенда и која им је
улога?
Као прави џентлмен прво ћу представити дјевојке уједно и наше пјевачице, а
то су: Ивана Нинковић и Сара Дурсун,
наш гитариста и бек вокал је Владан
Жугић, бас гитариста Вук Гојковић и,
на крају, за бубњевима моја маленкост
Александар Славнић.
Колико често имате наступе, ко
чини вашу публику?
Пошто смо били принуђени промијенити пјевача, имали смо мали застој док
смо поново прешли репертоар и мало
га прилагодили женским гласовима.
Тако да смо имали три свирке са новом
поставом.
Који су вам планови за будућност?
Планови су да одрадимо што више
свирки и да снимимо за почетак бар
једну нашу пјесму.
Колико је тешко младом бенду да се
пробије на музичку сцену?
Веома тешко, али имам осјећај да се
то полако мијења.
Ваша порука младим бендовима
који се тек оформљују?
Само напријед, уз доста труда и жеље.
Ђорђе МИХАЈЛОВИЋ
новембар 2010. ОРФЕЈ
13 KУЛТУРА
Најбољи афоризам
за 2009. годину
На централној
прослави међународног фестивала
хумора и сатире
„Сатира феста”у
Београду професор наше школе
Божо Марић добио је признање за
најбољи афоризам
који гласи: „1941 – Nein!, 1948 – Њет!,
1991 – Јок!, 2010 – Yеs!”
Разговори
са писцима
Професор наше
школе и познати књижевни
критичар, Живко
Малешевић, објавио је своју нову
књигу занимљивог концепта.
Ријеч је о разговорима који су
настали током 2000. године, када је
аутор у Народној и универзитетској
библиотеци Републике Српске водио
трибину „Критичко преиспитивање
српске књижевности”. Његови су
саговорници поводом својих гостовања дали интервјуе који, без
измјена, чине садржај ове књиге, као
и интервјуи објављени у Летопису
Матице српске 2008. и 2009. године.
Саговорници у књизи су: др Предраг Палавестра, Љубомир Симовић,
др Новица Петковић, др Гојко Тешић, др Душан Иванић, др Михајло
Пантић, др Станиша Тутњевић,
Ранко Рисојевић, Ранко Павловић.
Почела
81. позоришна
сезона
Прва представа изведена у 81. позоришној сезони била је комедија Николаја
В. Кољаде Кокошка која је на репертоару
од 1. 12. 2001. године.
Премијерним извођењем представе
Мој брат, 18. октобра, обиљежен је
Дан Народног позоришта Републике
Српске. Режију потписује Милан Караџић, а глумачку екипу чине Жељко
Стјепановић, Николина Јелисавац,
Александар Стојковић, Бранко Јанковић и Александар Бланић. Драма је
имала три репризна извођења 19, 20. и
22. октобра.
До краја мјесеца публика је могла да
погледа представе: Женидба и удадба,
Народни посланик, Звијезда је рођена,
Није човјек ко не умре, Стаза дивљачи и
Госпођа министарка.
Београдски Атеље 212 је 21.октобра
на сцени НПРС извео представу Чекаоница, док се Народно позориште из Тузле представило представом Иза кулиса.
Марија ТОМИЋ
1. Смрт у страној
препоручује књиге
14
ОРФЕЈ новембар 2010.
земљи
Дона Леон
2. Трагом мртве
Венецијанска
полиција се суoчава са језивим
призором тијела
младог мушкарца. Све упућује
на разбојничку
пљачку, али
након прегледа
покојниковог
стана, полиција
схвата да се ради
о великој завјери.
принцезе
Кенизе Мурад
Ауторка заснива
роман на истинитој причи
њене мајке, која
почиње у Истанбулу. У овој
књизи описан је
и начин живота и
обичаји у Либану
и Индији, гдје
принцеза Селма
доспијева након
удаје за индијског раџу.
KУЛТУРА
Фреске у Босни
и Херцеговини
Поводом обиљежавања Дана
европске баштине у Републици
Српској, у холу бањалучке Гимназије 24. септембра 2010. године
отворена је изложба плаката
„Фреске у Босни и Херцеговини”.
Републички завод за заштиту
културно-историјског и природног насљеђа приредио је ову
изложбу под називом „Отисци
епоха”. Њен аутор је мр Милица
Котур, а изложене су фреске из
седам манастира и четири цркве.
Изложбу је отворио министар
просвјете и културе РС Антон
Касиповић, који је истакао да је
посебно важно да млади људи
стекну знање о очувању своје
традиције и културе, да је цијене
и његују, те да је бањалучка
Гимназија идеално мјесто за
постављање овакве едукативне
изложбе.
Изложби су присуствовали
бројни представници јавног,
културног и политичког живота
Српске.
Ревија археолошког
филма
У Бањалуци је одржана Пета ревија
археолошког филма. Главно мјесто
збивања био је Музеј Републике Срп­
ске, гдје је од 19. до 27. октобра приказано 25 филмова из девет различитих
земаља.
Филмови су били кратки, сажети
и интересантни, а улаз бесплатан. И
ученици другог разреда Гимназије,
предвођени професорима Јасном и
Божом Марић, били су на званичном
отварању ревије. Прва пројекција
била је о грчком вајару Лисипу и његовим дјелима, што је за ученике представљало сјајан начин да утврде своје
знање из историје и ликовне културе.
„Као и свих досадашњих година,
колеге из Народног музеја у Београду,
прослиједиле су нам своје филмове
са њихове Међународне смотре. Сви
филмови су документарно-археолошки, углавном за стручњаке, али и за
млађу и старију популацију”, кажу из
Музеја РС и додају: „Филмови се баве
како археолошком, тако и културном
баштином, тако да ове године имамо
чак шест филмова из Србије, Њемачке,
Аустрије и других земаља.”
Милица РИСТИЋ
Монографија на Брајевом писму
Поводом обиљежавања Дана европске
баштине у РС, Савез слијепих РС у конференцијској сали Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС,
организовао је 24. септембра промоцију
Брајевог и аудио издања монографије
3. Морамо да
разговарамо
о Кевину
Лајонел Шрајвер
У низу писама мужу
Френклину, Ева
пише о себи, њиховој љубави, браку
и сину Кевину и о
свему што ју је раздирало прије него
што ће их задесити
трагедија. Прича је
спори и узбудљиви
улазак у пакао, колико потресна толико и фасцинантна.
„Бања Лука – Алејама прошлости и
садашњости” аутора Зорана Пејашиновића.
Дан касније, 25. септембра, ово издање промовисано је на Сајму књиге у
Бањој Луци.
4. Спокој
5. Крадљивци
Атила Бартиш
Након што
кћерка чувене
глумице Ребеке
Вер емигрира
на запад, Ребека
постаје политички неподобна и из протеста
петнаест година
одбија да изађе
из стана. Син
јој је једина веза
са спољним
свијетом.
лабудова
Елизабет Костова
Угледни сликар
Роберт Оливер уништава
вриједно платно
у националној
умјетничкој
галерији. Шта
је натјерало
умјетника да
уништи нешто што и њему
представља
драгоцјеност?
новембар 2010. ОРФЕЈ
15 Између часова
Ми имамо свога бога, име му је Бодирога!
Дејан Бодирога у
посјети бањалучкој
Гимназији
Дејан Бодирога, прослављени кошаркашки ас и прије свега велики човјек,
својом посјетом уприличио је велику
част Гимназији и њеним ученицима.
Великана српске кошарке дочекали смо
громогласним аплаузом који се могао
мјерити са аплаузом на врућим теренима на којима је Дејан односио велике
побједе.
Овога пута га нисмо видјели у његовом препознатљивом руху, у дресу и
патикама, већ као пријатеља и промотера познате воде „Вивиа”. Представници
„Вивие” су нам пренијели информације
о њиховој новој кампањи и изразили велико задовољство и част што се налазе
баш у нашој школи. У овој кампањи замијењене су табле и обручи у школској
дворани и на вањском терену.
Гимназија се показала као прави
домаћин. Ученици су припремили одличан амбијент, а у име школе дежурни
ученик Андреј Томић уручио је слику
нашем госту. То је израз добре воље и
наде да ће се наша сарадња и у будућности наставити. Дејан је посјетио и
нашу дворану у којој је послије свечаног
пријема одржана пријатељска утакмица
између наших кошаркаша и ученика
Угоститељске школе.
16
ОРФЕЈ новембар 2010.
Дејан Бодирога је дијелио лопте
са својим аутограмом, а многобројни
ученици су искористили ову јединствену прилику да се фотографишу са
прослављеним кошаркашем. И на крају
можемо само да пожелимо да нам Дејан
поново дође!
Ђорђе МИХАЈЛОВИЋ
Даје се на знање
Резултати такмичарске
изложбе фотографија
Умјетнички најуспјелија фотографија,
aутор Тајана Дедић-Старовић
Као што сте упознати, за
вријеме прославе 115 година
наше школе, једна о тачака
петодневног програма била је
и изложба ученичких фотографија на тему „Мој рођендан”. На
основу ваших пребројаних гласова, објављујемо побједничке
фотографије у двије категорије:
умјетнички најуспјелија и најдуховитија фотографија.
Ауторима побједничких
фотографија школа ће уручити
пригодне поклоне.
Честитамо!
Најдуховитија фотографија,
aутор Ђорђе Михајловић
Редакција „Орфеја” и управа школе расписују
КОНКУРС
за најКреативнију и најКраћу новогодишњу СМС честитку.
Услови конкурса:
1.
2.
3.
4.
Право учешћа имају сви гимназијалци.
У СМС поруци треба унијети име, презиме и одјељење пошиљаоца.
Трочлана комисија професора одабраће побједника.
Побједнику ће бити уручена новчана награда чија ће висина зависити од
броја проданих примјерака овог издања „Орфеја”.
5. СМС поруке треба послати до 30. децембра 2010. године на сљедећи број
телефона: 066/422-387.
За прошли конкурс на тему „Љето једног гимназијалца” није стигао ни један рад.
Можда је задатак био презахтјеван, а можда је разлог у распусту који је убрзо услиједио. Због тога ће сав новац од мајског издања Орфеја бити употријебљен за набавку мобилног телефона и броја који ће припасти радију „Орфеј”, као и за набавку
књига за школску библиотеку.
Наградно питање
Савјет ученика бесплатно додјељује
четири улазнице за свирку која ће се
одржати 4. децембра 2010. године у холу
наше школе.
Наступају „Шакал Лулу”, „Бенефит”,
„Домино ефекат” и „Бејби сиктер”.
Наградно питање гласи:
Који износ је „Жилет” понудио члановима „Зи-зи топа”
да обрију браде?
а) 100.000 $
б) 1.000.000 $
в) 2.000.000 $
г) 3.000.000 $
Тачан одговор ћете заокружити
и наградни купон убацити у
кутију у холу школе до 1. децембра.
Име, презиме и одјељење:
новембар 2010. ОРФЕЈ
17 Лексикон
Никола Париповић
Никола Париповић је матурирао у
Гимназији 2007. године. Исте године је
објавио своју прву књигу „Под древним
дубом”. Kњига је објављена захваљујући
пјесничкој награди „Љупко Рачић”. Без
обзира што је објавио књигу поезије,
овај бивши гимназијалац изјављује да
је сваки човјек пјесник, те да он, у том
пољу, није ништа другачији од осталих.
Нешто више о њему...
Воли да: чита, шета, пије чај
Омиљени догађај у Гимназији: „Кад
сам први пут прошао без поправног
(у трећем разреду). Математика ми је
представљала проблем. За двије године
добио сам двадесет јединица.”
Мислио је да ће да буде: „У средњој
школи нисам мислио”, каже он и наставља, „некад сам мислио да ћу да будем
филозоф или психијатар.”
Факултет: Студира српски језик и
књижевност, јер како он каже, за све
друго је неспособан.
Пише: О ономе што воли и што га
радује
Омиљена боја: зелена
Најдражи вид умјетности: живот
Музика коју воли: све осим рокенрола и турбо фолка
Омиљени извођач: група „Легенде”
Омиљена књига: Библија
Омиљено слано јело: пита од сира
Омиљени слаткиш: чоколада
Омиљена глумица: Оливера Маринковић
Омиљени глумац: Данило Бата
Стојковић
Припремила Снена КАРИЋ
Фејсбук група „Најјаче
извале Гимназије Бања Лука”
■ Ученица сва изнервирана због наводно погрешне лектире: „...сад морам
мијењати Кир-Јању за Тврдицу” (Иначе, ради се о истој лектири)
■ Професор отвара дневник и гледа рубрику једног ученика: „Ух, па теби су
само датуми позитивни!”
■ Професор поводом незнања једне ученице: „Шта си ти имала из математике у 3. разреду?”
Ученица: „Па 4, професоре.”
Професор: „Па како? Мора да си на крају сабирала оцјене!”
■ Професор филозофије: „Е, сад ћу мало питати ове што спавају!
Прозива Н.Н.
Н.Н.: „Немојте мене, ја сам сад лег’о!”
18
ОРФЕЈ новембар 2010.
Стваралаштво
Солисти Бољшој и Маријинског театра извели гала-концерт у Бањлуци
Чаробни лабудови
балетског Олимпа
Кад Руси заиграју на сцени, пред вама
Дивите се гледајући како се издижу
се остварује један свет, рађајући се у
годинама оформљивани мишићи, док се
нежном, распухалом дрхтању руку.
то велико, бело, чулно, толико времена
Под блештавом, пурпурном, бакарразвијано тело, обвијено плаховитим
ном, азурном спектру светлости. Руке
тканином – то божанско изражавање
балерина као да расцветавају корал,
– тај апсолутни играчки Организам не
преливају се телом као црвена пена
баци у скок, као врхунски метеорит у
у шуштању хаљиница боје крви, извеликом, разнобојном космосу позориражавају ишчезавање лабудово или
шта... Тај скок рађа све видове одунезадрживу тугу растајања. Та балеришевљености, отелотворава све симболе
на, торзом који се савија, устрепталим
успеха, тријумфује снагом свих енергија.
Дучић написа: „Стварно, плес је екстаза,
лицем, ужареним очима, сребрним
врхунац узбуђења, излажење из себе
вратом, може да изрази целу лирику,
лествицу свих емоција. Она носи у себи у простору, испољене колико и реч у
спектралну поезију покрета. Љубљење
песми, и колико звук у музици. Све што
руке с руком, торза с торзом обујмљије радосно игра на сунцу и све игра у
вање два балетска бића, сједињујући се
ритму и хармонији. Стога људски плес
и треба да личи на таласање мора, на
у облик универзума човекова покрета
титрање воденог млаза, на треперење
– чине да се човек расцветава душом,
лишћа, на игру крви. Плес, то значи
постаје чулнији и доживљава пролеће
препуна чаша снаге и воље за живот.
лепог. Биће које се одушевљава лепо је
Међу европским народима знају да
као цвет Валери.
плешу само Шпанци и Руси. Свакако, за
плес увек треба расе, здравља, темперамента, снаге.”
Сећајући се генијалних балета солиста „Најбољег позоришта на свету”,
писала сам о утисцима с тежњом да их
поетски обликујем. Али пре балета, одржаног 12. 9. 2010. у Дјечијем позоришту
у 16 часова, дешавао се процес сусретања с њима... „ВСТРЕЧА”, као што Руси
кажу. Кад сам чула да они долазе, помислила сам: „Руси! Они долазе! Коначно!!!” Сетила сам се времена у коме сам
волела Русију свом душом. То је био
период моје прве младости, заволела
сам руске стихове у којима је дисала
нежна, пламена, чистота срца, горљива
туга душе која чезне за највишим обликом осећања – чистом љубављу, плаветнила руске зоре која се рађа над снегом
и древне руске избе описане у делима
свих генија. Сетила сам се најдубљих
новембар 2010. ОРФЕЈ
19 Стваралаштво
РУБРИКА
Русија
психичких трагања „У души једног
Руса”. Откривених у делима Пушкина,
Достојевског, Чехова, Јесењина. Сетила
сам се с каквом детињом невиношћу сам
памтила све речи, узвике, изразе једног
јуначког Руса у роману и Каљинке на
чију сам музику јурила и гордо играла
и њиховог: „Давай! Давай!” И нежних,
детињих плавих очију и златне косе.
Али после тог мог снажног осећања,
прошло је времена и моје ново осећање
разлистало је и пробудило оно претходно, прожимајући моје биће болном и
радосном сетом. Моје осећање најбоље
илуструје Андрић:
„Тако обично и бива. Они које желимо
да видимо не долазе у часовима кад на
њих мислимо и кад их највише очекујемо,
а појављују се у неком тренутку када смо
мислима најдаље од њих. И нашој радости због поновног виђења, треба тада
20
ОРФЕЈ новембар 2010.
мало времена да се дигне са дна, где је
потиснута, и појави на површини.”
Знала сам да ћу учинити све да их
видим. Одјурила сам у Дјечије позориште и сазнала сам да су све карте
распродане.
Значи – нећу гледати. Чувени,
вековни, историјски, најбољи балет
на свету... нећу гледати… Кад сам то
чула, неко тужно, страшно тужно
осећање бола и горчине ми је ударило
у душу. Толико волети, чезнути, одушевљавати се сву своју младост, живети срцем целим… и сад – ништа!!! Русија је мени живот! Али ја морам
да их видим... Ја сам одувек толико
волела Русију.
Истог тренутка, директор позоришта ми је обезбиједио карту, јер
ко види те очи детета, ко угледа ту
чежњу у очима, тај види све.
Довољно је било само да прочитам
један од мојих најдражих одломака: „Русија, написала је она прстом
на замагљеном стаклу и замислила њену непоновљиву природу:
бескрајне степе, дремљиве шуме,
планине, огромне реке, језера и
чудан народ – дарежљив, поверљив,
стрпљив, невероватно смирен и
страшан у свом гневу, с дугим
тужним песмама и пијаним необузданим весељем. Велики народ који
даје свету геније у свакој области
људског стваралаштва.” Довољно је
само било да чујем њихове топле
шуштаве речи „Девушка, Девушка,
Девушка милаја” и њихове топле
очи боје небеса. Да, довољно је било
само то па да се ја разнежим, да
почнем да пишем о њима, да их
тражим и заволим свом снагом.
РоссиЯ! РусскаЯ душа! Это может
она!
Стваралаштво
Затим сам отишла у хотел „Босна”,
где су требали да одседну. Чекала сам
их од 15 часова, а увече у 19 часова
појавила се балетска трупа из мајчице
Русије. Пришла сам једној, плавоокој,
виткој балерини: „ВЫ русскаЯ?”
„Да”, сказала она... АнастасиЯ Петушкова...
Пришао је њен младић Камил
Јангуразов и истог тренутка смо сели,
показала сам јој све што сам писала о
Русији, Павловој, Јесењину, о руској
души, широкогрудости руског бића,
све свеске, књиге. Лепо смо се испричали.
Следећи дан, балет је као што рекох
почео у 16 часова. Тог дана, цело моје
биће прожимало је нежно узбуђење,
несавладиво нестрпљење и врхунски
πаτоς пред живим манифестом Руског
Генија:
Додирнута лепотом живота који
„Има више дражи, ова слатка стрепња,
чекање и стра’,/Све је много лепше донде се развијао на сцени, сва моја душа је
играла...
док се тражи,/О чему се само тек’ по
Ево шта је о правом, великом балету
слутњи зна...”
Први пар који је заиграо на сцени био написала Маја Михајловна Плисецка:
„И данас и кроз 150-200 година, игра ће
је: Мариана Рижкина и Дмитриј Гудакао и прије морати да дотакне Душу,
нов. Кад је балет почео, моја душа која
натјера на саосјећање, изазове сузе, изасе од почетка рађања овог специфичног
зове жмарце по кожи...”
осећања купала у пенушавом мору утиТо је оно што сам доживљавала и што
сака, осећања, мисли, та душа се попела
јесте смисао нашег живота: волети нешто,
у највише сфере, јер се првим акордима
волети страшно дуго, чезнути и памтити
музике и њиховим лицима то осећање
и патити, али волети. А најлепше од свега:
ткано годинама, ливено најдирљивијом
као дете имати свој живот срца, своје дилириком, болним чежњама, плаветрљиве доживљаје и идеал. Неговати свој
нилом, нежношћу, сада да тако кажем,
душевни живот срца. Чујте, још бисерних
пробудило, уздигнуло и обожанствемисли Плисецке: „И најважније дирљива
нило. Кад је Оберова музика „Класично
па – де – де” зазвучала, моја енергична,
музика која пара душу, свјежа и сочна као
плаховита душа обавијена чежњама, сва јабука антоновка...”
душа се хранила музиком и покретима
Наставиће се...
који су зрели њеним акордима...
Марија ЈОКИЋ
новембар 2010. ОРФЕЈ
21 Стваралаштво
Утицај тоалета на
климатске промене
Ј
едном давно, у земљи иза седам брда,
мора, планина и долина, живела је
једна дивна принцеза. Док је била
мала, све своје време је проводила напољу, играјући се са својим пријатељима,
ваљајући се по цвећу и хватајући разне
бубице.
Онда је једног дана одрасла, и
постала тинејџерка. Више се није
дружила са својим пријатељима и брала
цвеће. Сада је стално била у купатилу.
Шминкала се по целе дане, купала се
сваких сат времена мислећи да је чини
лепшом то што ради, али никада
22
ОРФЕЈ новембар 2010.
није помислила да то некоме штети.
Нико јој није објаснио да се не смеју бацати отпаци у ве-це шољу, јер ће се онда
канализационе цеви запушити. Због те
њене непажње, канализација се запушила, цев је пукла и све се излило и малу
реку која је текла кроз њено краљевство.
Сељаци нису могли више да наводњавају усеве, жене нису имале где да
перу веш, а рибари су остали без посла.
Принцезу то није занимало. она je била
срећна у свом позлаћеном купатилу, па
је наставила по свом. Временом, њен
дезодоранс у спреју је направио велику
рупу у озонском омотачу, а испаравања
из реке су потпуно загадила ваздух!
Биљке су увенуле, животиње нестале, а
и људи су почели да одлазе из краљевства.
Она је толико времена проводила
у свом купатилу, да није знала шта се
дешава изван дворца. Због свега што је
радила унутра, дошло је до разних климатских промена. Ваздух је био загађен
у потпуности, сваким даном је постајало
све топлије, чак су и годишња доба заменила места.
На крају, једног дивног суботњег
јутра, принцези је нестало тоалет папира, па је изашла да узме нову залиху.
Чим је отворила врата, видела је снег, а
био је тек јун! Ништа јој није било јасно,
упорно је тражила некога да јој објасни
шта се дешава, али никога више није
било. Сви су нестали. Принцеза је пала у
очај, данима није јела и стално је плакала. Схватила је да је она крива за све, да
је краљевство упропаштено због
њеног купатила. На разне начине
покушавала је да врати људе, али
клима је била толико неповољна да
су они радије живели у низијама тропских предела, или чак на Антарктику.
Принцеза је постала
депресивна зато што је
била сама, па се закључала у купатило и остала
тамо до смрти. Једноставно
није могла да поднесе ту
чињеницу да је остала ускраћена за све
генијалности које јој је свет
пружао.
Андреа МАРИНКОВИЋ
Стваралаштво
Како смо са
ријечи прешли
на дјела
док смо се
платонски
вољели
Б
ило је то јутро као и свако друго.
Ништа неуобичајено се није десило
што би могло привући моју пажњу.
Уколико се добро сјећам, говорим о
просјечном суботњем пријеподневу:
устао сам, доручковао, спремио се и
изашао у град. Кретао сам ка оближњој
књижари у потрази за школском лектиром коју сам требао прочитати за час
књижевности. Сада када се осврнем,
закључујем да више нисам у стању да се
сјетим која је књига била у питању, што
се на крају испоставило небитним, јер
ће оно што треба да се деси промијенити мене, начин на који живим и начин
на који гледам на своју околину, људе и
уопштено свијет.
Ушао сам у књижару, отворио свој ранац, извадио већ добро познату сваштару која је тада представљала импровизовани планер. Прочитао сам назив књиге
и аутора, а затим кренуо да је тражим по
дугим уским пролазима повремено се
сагињајући како бих провјерио да ли је
то то. На крају сам закључио да то заправо није оно што тражим. Провео сам
тако десетак минута, који су ми се тада
чинили као сама вјечност. Онда сам стао.
Подигао сам поглед и била је ту. Била је
прелијепа. Стајала је тачно испред мене.
Пресијавала се на зракама јутарњег
сунца, било је нешто мистериозно што
ме привлачило њој. И до данашњег дана
се сјећам тог тренутка и понекад, када
се пробудим у сред ноћи, пожелим да
је поново нађем и проживим бар још
један тренутак са њом. Њена црна кожа
је свјетлуцала. Велика златна слова красила су предње корице. Била је то књига
као ни једна друга.
Не могу да вам
тачно кажем шта
је било исписано
тим златним
словима, зато
што ће то можда
подстаћи некога
да пронађе ту књигу и
сам је прочита. Узео сам новац
који ми је дала мама и умјесто школске
лектире купио сам ову мистериозну
књигу. Свјестан да се ово не би свидјело
мом професору, наставио сам. Ходао сам
опчињен, стајући само накратко како
бих од оно мало кусура што ми је остало
купио себи флашу воде. Сјео сам на неку
насумично изабрану клупу у локалном
парку и отворио књигу. Осјетио сам
снажну силу која долази из ње. Увукла
ме. Гутао сам ријечи осјећајући сваку,
као да сам ја тај који се налази у центру
збивања. Осјећао сам слободу, бол, злобу,
љубав, жалост и радост. Проживљавао
сам најлуђе фантазије, снове, ноћне море.
Било је запањујуће, али емоције
које су одломци изазвали још увијек су
постојане и веома живе, понекад излазећи на површину само како би вирнуле
у спољашњи свијет и затим се враћајући
у најдубље поноре моје душе. Напокон је
дошао и тај час књижевности. Након што
је питао да ли има нешто ново или занимљиво у нашим животима, професор
је прозвао редаре. Само је један ученик
недостајао. Професор ме је записао и
не обазирајући се пуно на мене отпочео
дискусију. Родитељима сам рекао да сам
болестан и проводећи читаве дане у кревету читао сам генијалности са страница
увијених у црни кожни повез. Цијели
мој универзум је био
преточен у то. Колико
год сам читао, чинило се
како сам вјечито заробљен на истој
четрдесет првој страници. Напокон сам
стигао до странице број четрдесет два и
све се промијенило. Ја сам се промијенио.
Касније, осврћући се на претходне
догађаје, осјећам се као да је књига манипулисала мноме, као да су сва моја дјела
била узрoкована малим подсвјесним
порукама са страница ове књиге. Лекције
које сам проналазио у овим ријечима
сматрао сам пресудним. Једна од њих је
говорила о томе да када смо суочени са
великим избором, пресудним за остатак
живота, све што требамо да урадимо
јесте да бацамо новчић и помоћу њега
одлучимо. То није зато што он одлучује
умјесто нас, него зато што ту, том дјелићу
секунде, док је он у ваздуху, ми постајемо толико болно свјесни начина на који
желимо да тај новчић падне, да је наша
одлука практично већ донесена. И тако
сам се, са јединицом из књижевности,
нашао стојећи, над ријеком бацајући
новчић у покушају да одлучим шта да
урадим са тим мудростима завијеним у
повез црних корица са великим натписом златних слова. Као што сам рекао: И
до данашњег дана се сјећам тог тренутка
и понекад, када се пробудим у сред ноћи,
пожелим да је поново нађем и проживим
бар још један тренутак са њом.
Никола ДОДИК
новембар 2010. ОРФЕЈ
23 Стваралаштво
Vena amoris
Биљана, ако нећеш да се бориш за оно
у шта вјерујеш, онда се покупи и иди
кући.
Будите се у канцеларији која је, у
ствари, ваш дом.
Просторија средње величине у којој
никад нема довољно свјетла и која мирише на влагу и самоћу. На средини те
собе налази се радни сто са рачунаром,
а на лијевој страни столић са лампом
коју никада нисте упалили. Са десне
стране су апарат за кафу и прозор са
старинским венецијанерима који никад
нису подигнути. Увијек су дјелимично
накошени за тачно одређен процијеп
свјетлости који вам одговара. Никада
премало и никада превише. Свјетлост је
најљепша у свитање и у сумрак, али ви
то скоро да и не разликујете.
Ех, вас само усрећује чињеница да
ћете и ви једног дана направити свој
Hope или De Beers Millenium Star, можда
прелијепи Taylor-Burton.
Читав ваш живот је заснован на брушењу, смишљању, дизајнирању и љубави
према најтврђем минералу на земљи.
Није вам необично што нисте преспавали у новом, али хладном и запуштеном
стану, јер тамо ионако нема никога да
вас чека.
Трљате очи, и почињете своју јутарњу
рутину – приставите кафу, отутњате до
тоалета да се умијете. У огледалу је лик
који вам се баш нешто и не допада, али
ви немате времена о томе да размишљате и дангубите. Постоји много важнијих
ствари. Хоћу својим радом да направим
револуцију, мислите у себи. За вас је
једино то важно.
Знате да је, упркос модерној технологији која вам је доступна у фабрици,
за обраду дијаманта потребно неколико
људи. Међутим, у фабрици имате само
једног радника који је срећом спретан,
за когa се надате да може да изреже
и пробуши тачан број фасета на брилијанту.
Нема то везе, мислите, сигуран сам да
ће све испасти како треба. Не знате за
неразумијевање и мањак средстава.
Стакло, пардон, дијамант,
за који сте замислили да
ће имати најтипичнији
брус брилијанта
изгледа отприлике
овако – има 57 резова: рез таблице у
средини, 24 реза
у павиљону и 32
24
ОРФЕЈ новембар 2010.
реза на круници. Увјерени сте да
је прелијеп. Срце и душа су вам
заслијепљени свјетлошћу тог проклетог дијаманта, па ништа друго
осим тога не видите, не чујете и не
можете да осјетите.
Одједном вам шоља оне пристављене кафе постане преврућа
и испуштате је. Дођавола, ето, не
треба размишљати и дангубити,
само радити, цртати, провјерити
да ли је ласер поправљен и све ће
бити добро. Боље да одем одмах до
ласера, да!
И трком одлазите из канцеларије, не осврћући се на проливену
кафу, да видите да ли је ласер спреман и да ли вам је живот пропао
или успио.
Не знате да су прошле само двије
године откад сте дошли на идеју
стварања брилијанта, јер се претходног живота уопште ни не сјећате.
Породица већ мјесецима очекује од
вас позив или писмо, а неко ко вам
је некад био важан и кога сте можда
вољели, стално размишља шта ли се
онда збило и гдје сте сада. Чак је и
најбољи пријатељ дигао руке од вас.
Ви навалили и ђаво не да мира. Тужно.
Након толико времена, ишчекивања и надања око малог стакла,
човјек би мислио да се осјећа другачије на путу до остварења својих
снова. Међутим, то је само још
један обичан дан, али трчећи кроз
мали ходник због ласера, ви тога не
можете да се сјетите. Изгледа да сте
заборавили да упоредите овај дан
са оним када сте примили диплому
факултета.
Видите, ни снови више нису оно шта
су некад били. Зар не?
Заборавили сте. Улазите у велику
собу, и прије него што сте успјели да се
саберете, управо онај радник вас молећиво гледа и даје вам у руку... То.
Оно шта сте успјели да направите
током читавог свог живота. Сва ваша
лутања, надања, маштања, убјеђења,
сањања, све ваше проклетство, љубав и
мржња; сва ваша школа и наука.
Сметнули сте с ума да је данашњи
дан одређен за коначну израду дијаманта, и сада га гледате, несвјесни да је то
заиста оно све шта сте постигли.
И уопште се не осјећате као нови
човјек, као неко ко је нешто успио, ко је
промијенио свијет, направио револу-
цију. Наравно, можете да продате дијамант и обогатите се, али, руку на срце,
признајте. Дубоко у себи знате да сте
протраћили вријеме и да то није било
оно шта сте замислили.
То је само један од силних дијаманата за које вјероватно ни не знамо и
који није професионално одрађен. Јесте,
уникатан је, али није посебан јер сте ви
умислили да ће бити такав само зато
што сте ви нацртали фасете брилијанта.
Смијешно.
Тужни сте због свог дијаманта, али
сте у ствари тужни због себе, само што
то не видите. И управо сада, док држите и не знате
како да се односите према том малом
стаклу... замислите!
Брилијант представља ваш жи-
Стваралаштво
вот или ваш период живота. Таблица
на врху брилијанта, то је одраз ваше
личности. Највећи рез је та таблица,
као што је ваша личност најважнија у
вашем читавом животу. Тридесет два
реза на круници, око таблице - то су
ваше симпатије, љубавне везе, наставне
јединице у основној и средњој школи,
дефиниције које памтите, школски
другови, планови, оцјене и све оне мале
ствари којима се оптерећујете током
живота, а да тога нисте свјесни. На
посљедња 24 реза у павиљону уопште
не обраћате пажњу, јер она само легну и
мање их је него на круници. Велика грешка. Управо су та 24 реза оне најважније
одлуке у вашем животу. Провели сте
живот планирајући га, умјесто живјећи
га.
И осјећате бол, разочарење и тугу, јер
знате да је прекасно.
***
А сада се пробудите! Да, ви!
И укључите се!
Колико вам се пута десило да не
завршите нешто започето са пуно
ентузијазма? Зар се нисте много пута
разочарали када сте схватили да је
некоме, инфериорнијем од вас, пошло
за руком да оствари одличне резултате у
послу за који провјерено знате да бисте
боље урадили? Па јесте ли, омаловажени неуспјехом, огорчено гледали на
читав аспект оригиналности? Наравно,
сљедећа реакција јесте: „Не интересује
ме, не желим да знам”, и искључите се
чекајући да вас депресивне мисли прођу. Ако нисте најбољи у нечему шта вас
испуњава, то не значи да то не треба да
радите, већ да се усавршавате.
Али, тако искључени, то не чујете и
не желите да видите.
У ствари, не желимо да видимо. У
међувремену пролазе прилике за које
више никада нећемо имати шансу и
неостварени снови за које ћемо се кајати.
Ухватиће нас лудило послије много година, када одједном будемо схватили да
смо протраћили живот и покушаћемо
да урадимо било шта. Макар да напустимо све зарад једног дијаманта. Чека нас таква судбина. Ако не
послушамо унутрашњи гласић који нас
охрабрује и једини који нам говори како
да радимо ствари исправно, баш лијепо
ћемо се провести.
Биљана МИЛАНОВИЋ
новембар 2010. ОРФЕЈ
25 Животни стил
Рођенданска
честитка
У прошлом броју часописа имали сте
Потребан
прилику да сазнате шта је оригами. Та
прибор:
вјештина забрањује резање папира приликом израде модела. Овај пут, маказе и ●● два велика
листа папира
скалпел су добродошла помоћ. Радимо
киригами рођенданску честитку.
●● маказе или скалпел
Киригами је, дакле, варијација ори●● лењир
гамија, гдје је резање папира дозвољено.
●● оловка, гумица и фломастери или
Ријеч „киригами” потиче из јапанских
хемијске оловке
ријечи „кiru” што значи сјећи и „кami”
љепило
●
●
што значи папир.
26
ОРФЕЈ новембар 2010.
Израда:
Један од два листа исјеците на жељену
величину и облик честитке.
На другом листу исцртајте облике са
слике прве и друге (не морате нацртати
Животни стил
исто као на слици, битно је да су стране симетричне). Треба да представљају
свијеће и торту. Димензије одаберите
сами. Тамо гдје је пуна линија сјечете, а
по испрекиданој савијате.
Прво лијепите свијеће. Нађите
мјесто које вам највише одговара.
Наравно, средња линија свијећа
треба се поклапати са средњом
линијом честитке, тако да кад
заклопите честитку свијеће се
савијају тамо гдје се већ пресавија папир. Љепило нанесите
на подручја која су на слици
обиљежена са „X”. Сачекајте да
се љепило осуши. Држите честитку затворену док се суши.
Сада лијепите торту. Ставите је онако како је приказано
на трећој слици. Поновите са
овим комадом папира све као
код свијећа.
Украсите честитку по жељи.
Снена КАРИЋ
новембар 2010. ОРФЕЈ
27 Животни стил
Остави
мало траве
и за краве
Вегетаријанство је врста исхране, која
искључује унос намирница животињског поријекла у организам. Ријеч
,,вегетаријансво” потиче од латинске
ријечи vegetus, што значи природан,
биљни, крепак. Овај начин исхране је
стар колико и човјечанство.
Добро је знати да није дијета свих
вегетаријанаца иста. Заправо, када
спомињемо вегетаријанце, углавном
мислимо на ово-лакто вегетаријанце.
Познати
вегетаријанци
Буда, Питагора, Сократ,
Аристотел, Леонардо
да Винчи, Волтер,
Гете, Чарлс Дарвин,
Александар фон
Хумболт, Толстој,
Томас Едисон, Никола
Тесла, Марк Твен, Алберт
Ајнштајн, Бенџамин Френклин,
Махатма Ганди, Боб Марли, Боб
Дилан, Џон Ленон.
Разликујемо:
●● Вегане – хране се искључиво биљном храном, не једу ни мед
●● Ово-лакто вегетаријанце – једу намирнице биљног поријекла, мед, јаја
и млијечне производе
●● Ово вегетаријанце – не једу месо и
млијечне производе
●● Лакто вегетаријанце – не једу месо
и јаја
●● Песковегетаријанце – осим биљки,
у њиховој исхрани је заступљена и
риба.
●● Полувегетаријанце – не једу црвено
месо
●● Макробиотичаре – избацују из
исхране све вјештачки узгојене намирнице, премда конзумирају месо,
њихова исхрана се углавном базира
на махунаркама и житарицама
●● Фрутаријанце – једу само воће
Тренутно се око 30% Индијаца изјашњавају као вегетаријанци, што их чини
земљом са највише вегетаријанаца у
свијету. У Европи највише вегетаријанаца има у Великој Британији, гдје око 6%
становништва тврди да упражњава вегетаријанску дијету, а 10% да не једу
црвено месо. За Босну и Херцеговину, као и за Србију још не
постоје званични подаци.
Ипак, у Србији је већ
стандардизована „V”
ознака за храну која
не садржи материје животињског
поријекла. По
неким истраживањима, у
Хрватској живи
више од 150.000
вегетаријанаца.
Да ли је здраво?
Док су за вегетаријанство
раније углавном интерес показивале религије и филозофија, тек
од шездесетих година двадесетог вијека
28
ОРФЕЈ новембар 2010.
Животни стил
наука испитује да ли је вегетаријанство
здраво. Данас је већ научно доказано да
вегетаријанска исхрана, не само да није
нездрава, већ да је изузетно добра за
људски организам. Ипак, разне предрасуде о вегетаријанској исхрани још
увијек постоје. Многи људи сматрају
да вегетаријанци не уносе у организам
довољно протеина, амино киселина,
жељеза, калцијума, да храна коју једу не
обезбјеђује довољно енергије. У суштини, нездраво би било нагло прећи на
такав начин исхране и при том не наћи
адекватне замјене за месо или друге
намирнице које више не конзумирате.
Тијело би такав шок тешко поднијело,
и могло би доћи до дефицита жељеза и
витамина Б12.
Снена КАРИЋ
„Ја сам вегетаријанац и
антиалкохоличар, јер тако
могу боље употребљавати свој
мозак.”
Томас Едисон
„Животиње су моји пријатељи,
а ја своје пријатеље не једем.”
Џорџ Бернард Шо
„Никада нисам могао угасити
неко животно свjетло, јер ми
недостаје моћ да га поновно
упалим.”
Свен Хедин
„Величина и морални напредак
народа може се мјерити по томе
како поступају са животињама.
Једини начин да живиш је да
пустиш и друге да живе.”
Махатма Ганди
новембар 2010. ОРФЕЈ
29 Спорт
ОК „Инова”
Да Бањалука у својим редовима и даље
од младих, али очигледно веома надачува врло способну и талентовану
рених играчица. У ту групу убрајамо
омладину, доказује Одбојкашки клуб
и велики број наших ученица, које су
„Инова”. Младе спортисткиње су у утоодушевљене уласком у Прву лигу.
рак 14. септембра, својом фантастичном
„На утакмици смо дале максимум,
игром надјачале екипу „Рудо”, и пласишто се на крају и исплатило. Презадорале се у Прву лигу Републике Српске.
вољне смо шансом која нам се пружиУтакмица је одржана у сали Гимназије,
ла”, каже Симона Јоксимовић, ученица
а младе одбојкашице, мотивисане и
другог разреда и капитен тима гимнаодлучне на домаћем терену, савладале
зијског дијела клуба.
су противнице са 3:0. Први сет је, како
ОК „Инова” већ дуже вријеме познат
кажу, био и најтежи, али су га наше
је као квалитетан и перспективан клуб,
играчице добиле са три поена разлике,
који се све више истиче својим резулдок су други и трећи сет освојиле лако.
татима. Окупља велики број полазника,
Ова побједа је изненадила све прикоји тренирају у просторијама школа
сутне, јер је екипа „Инове” састављена
„Петар Петровић Његош”, „Бранко Ра-
30
ОРФЕЈ новембар 2010.
дичевић”, „Вук Караџић” и у сали наше
школе.
„Инова нас припрема за живот, учи
нас тимском раду и жртвовању, јер смо
схватиле да тешким и напорним радом
можемо постићи све. Мјесто у лиги је
најбољи доказ за то. Ја не бих никада, а
исто могу рећи и за своје пријатељице,
напустила овај клуб, због свих могућности које нам пружа и позитивне
атмосфере”, тврди Симона.
Поред свих побједа и успона овога
тима, готово да не постоји сумња у то да
ће се једнако добро снаћи и у Првој лиги,
за коју су се тако пожртвовано бориле. Милица РИСТИЋ
Ле т и с л о бо дн о и с р ећ н о, из н а д
с в и х р ођ е н да н а и п р е к о вј еч н о с т и .
Ср е шћ е м о с е п о н е к а д. Он да к а да
п ож е л и м о. Ус р е д ј е дн о г с л а вља к о ј е
н и к а да н ећ е з а в р ш и т и .
Ричард Бах
Ж е л и м т и да ж и в и ш с в е да н е с в о г
ж и в от а.
Џонатан Свифт
По с т а ј е м о н е с т а р и ји с г о ди н а м а,
н е г о н о в и ји с в а к и да н .
Емили Дикинсон
На ш и р ођ е н да н и с у п е р ј е у ш и р о к ом
к р илу врем ен а.
Жан Пол Рихтер
Жи вј е т и ј е н а јр ј еђа
с т в а р н а с в и ј е т у.
В е ћ и н а људи
п о с т о ји, т о ј е с в е .
Оскар Вајлд
Ни к а да н и с и
п р е в и ш е с т а р да
п оставиш нове
ци ље в е и с а њ а ш
н о ве с н о ве.
Лес Браун
Припремила Дуња БЈЕЛИЋ
Нова рубрика
од сљедећег броја
Драги ученици,
Треба нам ваша помоћ јер од сљедећег
броја „Орфеја” покрећемо нову рубрику.
У вријеме тешких искушења као што
је крај полугодишта, смишљања најувјерљивијег оправдања за посљедњу
лудост коју сте направили, утјехе због
пропале љубави и томе слично, пријатељски поглед вашег кућног љубимца
вас увјерава да вас нису сви напустили.
Позивамо вас да нам представите
свог кућног љубимца тако што ћете
написати причу о њему и доставити нам
је заједно са фотографијом.
Срећно до сљедећег броја
ваш „Орфеј”
Download

Прослава 115 година постојања Гимназије